www.m-novine.com
[email protected]
CMYK
GODINA X l SREMSKA MITROVICA, 26. MAJ 2010. l BROJ 440 l CENA
Ponijada
DUNAV OSIGURAWE A.D.
Glavna filijala SREM
Sremska Mitrovica
Telefon
623-860
30 DINARA
AN
EST
IZV G L E D
PO
Pi{e: Vladimir ]osi}
Lopovi i xandari
N
ekako u isto vreme, u pro{lu nedequ, preklopile su se dve vesti. Jedna, nezvani~na, o navodnom protestu jedne grupe pitomaca mitrova~kog Kazneno-popravnog zavoda i druga, zvani~na, o
proslavi Dana policije, koja, bar sude}i po izjavama ministra Da~i}a,
nikako ne odustaje od borbe protiv organizovanog kriminala, te u tom
smislu svakoga dana u svakom pogledu sve vi{e napreduje.
Preklapawe ove dve vesti nekako je u meni asociralo jednu od brojnih igara iz sva~ijeg detiwstva, to jest kada smo se onomad igrali „lopova i xandara“. Toga se vaqda svako se}a. Me|utim, zanimqivo je to
kako su se stvari tokom proteka vremena, u izvesnom smislu mewale.
U godinama koje su bile bli`e polovini pro{log veka, nego wegovom
kraju, svi smo se otimali da u toj podeli uloga budemo xandari, policajci, milicajci... Onaj kome je zapalo da bude u ulozi lopova, tog dana nije uspeo u `ivotu.
Ali, panta rei, ili {to bi se reklo na srpskom – sve te~e, sve se mewa. Vreme je ~udo, pa su se klinci koji su odrastali pri kraju pro{log,
do sada naj~udesnijeg od svih stole}a, u svojim igrama radije preferirali ulogu modernih robinhudova i ostalih vi{e ili mawe ~uvenih
lopova.
Sem „dresova“, odnosno uniformi, granica
izme|u lopova i xandara nekim ~udom je u jednom momentu gotovo sasvim nestala. Mnogi lopovi postali su xandari i obrnuto. Tako su i
neki biv{i policajci iz Srema svoju karijeru
overili dostojnim mestom u „beloj kwizi“ Ministarstva unutra{wih poslova, dok su mnoge
bitange preko no}i postale „ugledni ~uvari
zakona“.
N
a imawu \or|a i Gordana ^avi} u ^almi je u subotu 22. maja odr`ana Tre}a ponijada,
manifestacija namewena pre svega deci, ali i svim drugim qubiteqima {etlandskih poni kowa. Ponijada je kao i prethodnih godina privukla veliki broj mali{ana
i wihovih roditeqa, a ^avi}i su ovoga puta uspeli na jednom mestu da okupe tridesetak kowi}a iz Vr{ca, Pe}inaca, Kuzmina i drugih mesta.
11. SREMSKA KULENIJADA
U slavu kulena i vina
U
subotu, 29. maja, u Erdeviku bi}e odr`ana centralna manifestacija jedanaeste po
redu Sremske kulenijade,
~iji je ovogodi{wi moto „U
zagrqaju kulena i vina“.
Tom prilikom, u ve} prepoznatqivom ambijentu
nadaleko ~uvenog erdevi~kog parka, bi}e izveden bogat kulturno-umetni~ki program, i progla{eni najboqi proizvo|a~i
kulena, koje }e biti krunisano sveop{tim dru`ewem uz meze i vino.
Ina~e, program ovogodi{we kulenijade zvani~no
otpo~iwe jo{ u sredu 26.
maja, kada se kulenovi
predaju na ocewivawe, pa
uz prate}e sadr`aje traje
do subote, kada se odr`ava centralna manifestacija. Pokroviteqi su
Sremska privredna komora, Op{tina [id, Mesna
zajednica Erdevik i Turisti~ka organizacija, a za
sve zainteresovane organizovan je i autobuski prevoz iz Sremske Mitrovice
i [ida.
N
ije vi{e bilo in na}i se u ulozi xandara. A kad su moralni kriterijumi dodirnuli samo dno, omiqena lektira ovda{wih klinaca, koji su po~eli da se poistove}uju sa izvesnim Kneletom,
Arkanom, Gi{kom i ostalim lutkama iz bo`ije ba{te, postala je kwiga „Vidimo se u ~ituqi“. Za one koji su imali problem sa slovima, ura|ena je i video kaseta.
Za razliku od klinaca, odrasli su u toj igri lopova i xandara, u dobroj meri izmenili pravila. Sem „dresova“, odnosno uniformi, granica izme|u lopova i xandara nekim ~udom je u jednom momentu gotovo sasvim nestala. Mnogi lopovi postali su xandari i obrnuto. Tako su i
neki biv{i policajci iz Srema svoju karijeru overili dostojnim mestom u „beloj kwizi“ Ministarstva unutra{wih poslova, dok su mnoge
bitange preko no}i postale „ugledni ~uvari zakona“. Neki od wih su
u~estvovali i u ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije, pokojnog
Zorana \in|i}a.
Za brisawe granice izme|u policajaca i kriminalaca zaslu`na je
vlast devedesetih, a za one koji boluju od amnezije, tu vlast je dr`ala stranka na ~ijem se ~elu nalazi dana{wi {ef policije Ivica Da~i}. Naravno, neki }e re}i da ta stranka danas nije ista kao i onda kada je na wenom ~elu bio Slobodan Milo{evi}. Jer se doti~na reformisala. Pa je sad to neka sasvim druga stranka, koja se, za razliku od
onda{we, ne tali sa kriminalcima, nego se protiv wih bori iz sve
snage. [to je, vaqda, svakom dobronamernom ~oveku jasno. Plus Evropa, plus Kosovo, nemojte mi ta dva razdvajati.
Zato, kada se istoga dana u vestima pojave i lopovi i xandari, to je
samo jedna od asocijacija na neke stvari iz Pluskvamperfekta. Danas
je to sasvim druga~ije, a onaj ko bi ne{to ru`no pomislio ba{ je zlo~est.
SVE O SREMSKOM
SPORTU STRANA 13- 15.
Sremska Mitrovica ♦ Promenada 13 ♦ Centrala: 022 625 555 ♦ E-mail: [email protected]
CMYK
PROGRAM 11. SREMSKE KULENIJADE OBJAVQUJEMO NA STRANI 7.
^ETKE
&
METLE
Pi{e: Svetlana Cucani}
Gabon ne}e pasti
A
ko je ta~na svojevremeno izre~ena ocena da je na{a
diplomatija na steroidima, onda sam sigurna da su
urednici informativnog programa javnog servisa
na kokainu. Druga~ije ne bih mogla objasniti egzaltiranost kojom je nabijen drugi dnevnik, gleda celokupne situacije u kojoj se na{e dru{tvo nalazi. Po~ev od {pice
pa do prognoze vremena. Reciklirana {pica te-ve dnevnika iz devedesetih godina je sam uvod u op{te veseqe
i optimizam kojim zra~i na{ javni servis. Fali samo Mila [tula i Simo Gajin pa da sve bude isto kao pre skoro
dvadeset godina. Druga~ije re~eno, sve je isto, samo wega nema. [ta mo`emo saznati gledaju}i drugi dnevnik?
Prvo, Gabon nije priznao Kosovo. I ne}e, uprkos pritiscima koje trpi ta, nama prijateqska afri~ka zemqa.
Drugo, uskoro }emo postati nau~na super sila, jer napori
koje ula`e na{a vlada, na ~elu sa predsednikom dr`ave, nema ~ime drugo da rezultira do potpunom i totalnom pobednom na{eg nau~nog korpusa nad svim svetskim
silama. [ta je pusti Japan i wegova dostignu}a u oblasti robotizacije i razvoja nano tehnologija kontra na{eg
ministra \eli}a? [ta je Kina, {ta simulacija prvobitnog praska, {ta pronalazak ve{ta~kog `ivota u Americi
spram na{eg nau~no utemeqenog stremqewa da pravi
`ivot dovedemo do stadijuma ameba i bi~ara?
Daqe se mo`e saznati da je na{ voqeni predsednik
o{tro podviknuo tajkunima da vode ra~una gde sele svoj
po{teno i ~asno zara|eni novac. Tajkuni su se, naravno,
odmah smrzli od predsednikovog pravednog gneva i sigurna sam da }e ubudu}e biti dobri ko seke.
Ima tu jo{ i ministra Da~i}a sa lopatom kako ne{to
betonira po poplavqenom Trgovi{tu, ima i kamiona humanitarne pomo}i koje su u isto to Trgovi{te poslali
na{i tajkuni (je l vidite kako radi predsednikov gnev)
ima i scena iz poplavqena Poqske i prebrojavawa mrtvih Poqaka. Mrtvi u Trgovi{tu nisu ni blizu zanimqivi ni vredni pa`we ko mrtvi Poqaci.
Da se ne bismo mnogo potresali oko Poqske, tu je naravno i izbor za pesmu Evrovizije. Svi navijamo za na{eg Milana, a i fudbalska reprezentacija je krenula na
pripreme. Mislim da, realno, na svetskom prvenstvu ispod finala ne mo`emo pro}i. Navija~i znaju za{to.
Reciklirana {pica te-ve dnevnika
iz devedesetih godina je sam uvod u op{te veseqe i optimizam kojim zra~i
na{ javni servis. Fali samo Mila
[tula i Simo Gajin pa da sve bude isto
kao pre skoro dvadeset godina
[
ta ima jo{? Nekada{wa zamenica direktora Fonda za PIO je posle dobrovoqnog odlaska iz te
institucije uzela otpremninu od 20 hiqada evra
i zaposlila se u Direkciji za imovinu. Izvesna Slavica
je o~igledno nezamenqiv kadar u na{oj dr`avnoj administraciji. Takore}i ekspert bez koga bi dr`ava bila u jo{
ve}oj krizi nego {to je danas. Kako ina~e objasniti ~iwenicu da `ena mo`e da se zaposli gde joj du{a i{te? Onih
milion nezaposlenih u Srbiji neka gledaju {ta Slavica
radi i nek u~e.
Me|utim, u ra{omonijadu oko pqa~kawa dr`avnog buxeta u vidu basnoslovnih otpremnina ukqu~io se ministar Mla|an Dinki} i Slavici pomrsio ra~une, tako da je
navodno vlada Slavicu isterala iz Direkcije za imovinu. Otpremninu joj nisu uzeli.
U isto vreme, ista ta vlada donela je odluku da pomogne nerazvijenim op{tinama po Srbiji i svakoj uplati po
milion dinara. Prethodno je, zbog krize, op{tinama ukinula transfere i ostavila ih bez novca. Dakle, milion
dinara po sada{wem kursu je ne{to mawe od deset hiqada evra. Ra~unica je prosta, dve srpske op{tine, sa buqukom raznoraznih problema, nezaposlenih, invalida,
samohranih majki i dece po zabavi{tima, vrede kao jedna
Slavica.
U te nerazvijene op{tine sigurno spada i nesre}no Trgovi{te, ali nisam sigurna da }e za Trgovi{te biti onoliko novca koliko su razne slavice naplatile kada su se
dobrovoqno prijavile za odlazak u penziju. Zato Trgovi{te ima Da~i}a i wegovu lopatu i dva minuta u drugom
dnevniku. Malo li je? Pa ni Poqska nema vi{e.
A te slavice su ovoj zeqi o~igledno bile prioritet, za
razliku od milioni radnika koji su posle privatizacije
ostali bez posla, bez plate, bez prstiju, bez nade. Zbog
wih se niko nije {trecao ni jedio, kao zbog na{eg Milana
i fudbalske reprezentacije. Oni su okvalifikovani kao
tranzicioni gubitnici, do~im na drugoj strani postoji mala, ali odabrana kasta tranzicionih dobitnika. Uglavnom u vidu op{tinskih i dr`avnih ~inovnika koji su u
prevari koja se zvala „racionalizacija dr`avne uprave“
zaradili onoliko koliko niko od otpu{tenih radnika nije zaradio u posledwih dvadeset godina.
Tako imate razne op{tinske slu`benike, zadu`ene za
bacawe pikada, ili otvarawe izlo`bi hekleraja, koji su
svoje decenijsko samopregala{tvo i `uqawe stolice u
nekoj op{tinskoj kancelariji ili biblioteci debelo naplatili i to sve po zakonu.
tim u vezi, stvarno ne znam kako }e sada{wa mitrova~ka gradska administracija pre`iveti i kako }e
se uklopiti u evropske tokove i integracije bez pikada i hekleraja, jer fakat je da je te mitrova~ke ~inovni~ke p~elice-vrednice doka~ila racionalizacija po
istom principu kao i Slavicu.
Ko }e o tome ubudu}e voditi brigu u gradu na Savi, pitawe je za one koji su mnogo pametniji od mene? Ja gledam
drugi dnevnik.
S
2. STRANA
OP[TINA IRIG DOBILA NAJVE]E PRIZNAWE POQOPRIVREDNOG SAJMA
Pehar za razvoj agrobiznisa
Iri{ki projekt „Vinski
Srem“ i wegov nagli po~etak
realizacije, sa rezultatima
koji su postignuti na samom
po~etku, pokazao je da je razvojni pravac ove sremske op{tine najboqe {to se moglo
uraditi. Op{tina Irig je na
ovogodi{wem Poqprivrednom sajmu u Novom Sadu progla{ena kao najboqa op{tina za potencijalni razvoj
agrara u Srbiji.
Na zavr{noj sve~anosti,
na „Ve~eri {ampiona“, koja
je ovog puta odr`ana pod nazivom „Ve~e apsolutno najboqih“ predsednik op{tine
Vladimir Petrovi} je primio najve}e priznawe Sajma
- Diplomu i Veliki {ampionski pehar za „Najboqi u
agrobiznisu“.
Sajamski `iri je iri{koj
op{tini dodelio najve}e
ovogodi{we priznawe jer je
ova op{tina kona~no krenula u ubrzani razvoj vo}arstva i vinogradarstva i povrtarstva u kratkom roku
ostvarila velike rezultate.
- Mi smo se odlu~ili za
razvoj agrara, posebno vo}a
i vinove loze, a uz to i povr}a i ve} sada je sasvim jasno
da na{ projekat „Vinski
Srem“ jeste prava odluka. I
stru~ni `iri Poqoprivrednog sajma u Novom Sadu prepoznao je kvalitet u razvoju
agrobiznisa u na{oj op{tini
i podr{ku koju op{tina pru`a firmama i pojedincima
koji se odlu~uju za investirawe u vo}arstvo i vinogradarstvo, pa je taj na{ trud i
wegove rezultate nagradio
ovim sajamskim priznawem,
na koje smo mi u lokalnoj samoupravi ponosni. Istina,
ovo priznawe nas obavezuje
da nastavimo da radimo jo{
boqe nego do sada i ja sam
siguran da }e tako i biti ka`e predsednik op{tine
Irig Vladimir Petrovi}.
PROGRAM PODR[KE ZA OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA
Dug put od `eqe do realizacije
U
Sremskoj Mitrovici je u
~etvrtak, 20. maja odr`an sastanak predstavnika svih sedam sremskih op{tina, zatim pokrajinskog Sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu, kao i stru~waka koji zastupaju program Evropske unije regionalno dru{tveno – ekonomskog razvoja 2. Tema sastanka je
bila „Zapo{qavawe i jedinstvena uloga op{tina“, a skup
je odr`an na inicijativu na~elnika Sremskog okruga, Save
Ali{i}a.
- Zapo{qavawe mora da se
zasniva na po{tovawu principa jednakih {ansi za sve. Pri
tom moramo te`iti da mawe
razvijene op{tine dobiju priliku za ubrzani razvoj. Potencijali u Sremu postoje u svim
oblastima na kojima insistira
program Evropske unije koji je
danas predstavqen na sastanku - izjavio je Sava Ali{i}.
Program regionalno dru{tveno – ekonomskog razvoja 2,
pru`a}e podr{ku op{tinama u
wihovom zajedni~kom radu sa
Vladimir Pandurov
Goran Lap~evi}
Goran Vukovi}
privatnim sektorom, na razvoju projekata koji donose nova
radna mesta.
- Razmenili smo ideje, koji
su mogu}i projekti koji za krajwi ciq imaju nova zapo{qavawa. Potrebno je oko razli~itih projekata okupiti vi{e op{tina, jer }e se tako lak{e do}i do sredstava iz fondova
EU – naglasio je Goran Lap~e-
vi}, savetnik i koordinator
projekta.
Kako je istakao Vladimir
Pandurov, zamenik pokrajinskog sekretara za me|uop{tinsku saradwu, Pokrajina je prepoznala zna~aj ovakvog projekta koji }e u svemu imati pomo}
wenih organa.
- Op{tina Ruma prepoznaje
va`nost ukqu~ivawa u ovakve
i sli~ne projekte. Imamo projekte koje }emo predlo`iti do
31. maja, a koji se ti~u turizma,
poqoprivrede i unapre|ewa
privatnog sektora i nadamo se
da }e neki od wih biti realizovani – rekao je jedan od u~esnika sastanka, predsednik
op{tine Ruma, Goran Vukovi}.
M. Brwilov
ODGOVOR POVODOM DEMANTIJA
Za{to bi jedan lutkar bio va`niji
od lekara, ekonomiste, traktoriste?
P
o{tovani
gospodine
Cvetine Ani~i}u. Da li
zato {to niste pa`qivo
~itali moj tekst (Uloga trojanskog kowa... od 12. maja),
ili ste to namerno prevideli,
u svom demantiju ka`ete da objavqujem samo mi{qewa sagovornika iz lokalnih vlasti „a
mojih (Va{ih prim.a.) re~i nigde“. Gospodine Ani~i}u, ceo
prvi deo mog teksta bavi se
onim {to ste mi Vi ispri~ali
i navodi Va{e tvrdwe. Ali, ne
mogu ja umesto Vas ~itati svoj
tekst, ta dovoqno je {to sam ga
napisao. Ina~e, ne znam za{to
bi bilo ko, pa i Vi, bio „izvre|an i poni`en mojim tekstom“.
Sad, druga je stvar ono o ~emu
sam ja pisao, a sasvim tre}a
ono {to biste Vi li~no voleli. Ali, ne smeta mi da Vam
uka`em na neke stvari koje
o~igledno, ili niste dobro
pro~itali, ili ste pro~itali,
a niste razumeli u mom tekstu.
Pozori{na predstava svakako nije mesto da isterujete
NISAM MANIPULATOR – M novine br.
439 od 19. maja 2010. godine
svoje li~ne stvari, bez obzira
koliko mislili da ste u pravu.
Da ste iza{li na trg da protestujete, organizovali sindikalni protest, ili {ta ve}, to
je Va{e legitimno pravo. Ali,
koristiti pozori{nu predstavu za isterivawe li~nih stvari, to svakako jeste manipulacija i zloupotreba.
[to se ti~e Va{e diplome,
ja nisam slu~ajno napisao da je
moji sagovornici nazivaju „navodnom“. Time svakako nisam
`eleo da Vas vre|am, kako Vi
to do`ivqavate, niti moj
tekst baca sumwu na postojawe
diplome koju Vi u svojoj izjavi
navodite. Zato bi i za Vas i za
moje sagovornike iz lokalne
samouprave bilo najcelishodnije da im tu diplomu kona~no
donesete – dakle originalnu
diplomu, nevezano za fotokopije diplome i potvrde o zavr-
{enoj akademiji u Bugarskoj,
koje ste nedavno prilo`ili
tamo gde ste zaposleni, u KOC
(Kulturno obrazovna zajednica) [id. ?oliko je meni poznato, u KOC-u, u Va{em radnom
dosijeu, ne postoji ni potvrda
o stru~nosti za zanimawe poqoprivrednog rukovaoca, na
osnovu koje je sa Vama sklopqen ugovor o radu. Prema mojim saznawima, taj ugovor o radu je sklopqen samo na osnovu Va{e izjave o posedovawu
stru~nog zvawa poqoprivrednog rukovaoca, pa iskreno o~ekujem da dokument o
stru~nosti poka`ete i Va{im
pretpostavqenima, koji bi ga
rado videli. Uzgred, kad smo
ve} kod ugovora o radu, niste
bili iskreni prema meni u
razgovoru za novine, kada ste
rekli da imate „sredwo{kolsku“ platu, jer Va{a plata je u
rangu vi{e stru~ne spreme i
iznosi preko 25.000 dinara.
Niko, dakle, ne sumwa u Va{e {kolovawe, sem {to mo`da
Vi iz nekog razloga ne `elite
da obelodanite originale
svih va{ih diploma i svedo~anstava o {kolovawu, jer ih u
Va{em radnom dosijeu jednostavno – nema.
A {to se ti~e nostrifikacije Va{e diplome lutkara u
Bugarskoj, ja zaista ne razumem
za{to je sami ne nostrifikujete, kad ionako nema zakonskog
osnova da to plati Op{tina?
Zar ste Vi tamo i{li na {kolovawe zbog {idske op{tine,
ili zbog Vas samih? Uostalom,
za{to bi bilo kojoj op{tini,
pa i {idskoj, diploma jednog
lutkara bila va`niji od diplome, recimo, jednog lekara,
pravnika, ekonomiste, ili poqoprivrednog
rukovaoca,
traktoriste?
Va{ iskreni obo`avalac
Vladimir ]osi}
26. maj 2010.
PAORSKI DIVANI
UO^I 31. MAJA SVETSKOG DANA
BEZ DUVANSKOG DIMA
Mi muzemo krave, dr`ava ’’muze’’ nas Pu{ewe i zavisnost
K
Nikola ]urguz u sviwcu
- [ta da ti ka`em? Vidi{
ja muzem kravu, a dr`ava muze nas seqake, ve} godinama
unazad! Jednostavno, nemam
druge re~i za ovaj haos u na{oj poqoprivredi, koja od
nas, proizvo|a~a hrane, bukvalno pravi moderne prosjake! A gde bih ja i {ta bih
mogao raditi drugo? Prisiqen sam, kao i ostali moji
sapatnici koji se bave proizvodwom ratarskih i industrijskih kultura i uzgojem
sviwa, krava, ovaca, da izdr`avam sve ove ucene. Ostao
sam na selu na nagovor roditeqa, koji su na`alost umrli, da sa suprugom Danom i
troje dece muku mu~im, a `eleo sam, naravno, ne radom
bez motike, da od poqoprivrede solidno `ivim. Dr`ava nas obmawuje godinama
unazad, obe}awa je milion, a
realizacija mr{ava, gotovo
nikakva. Dokle misle da nas,
koji proizvodimo samo dobro
na{oj Srbiji, poni`avaju,
maltretiraju i ucewuju - za
na{ list ka`e Zdravko Ili},
poqoprivredni proizvo|a~
iz Qukova.
Plodne sremske oranice
vekovima unazad mamile su
uzdahe mnogih poqoprivrednih stru~waka iz ~itavog
sveta. Tradicionalno ta~ni
i pedantni Japanci, nebrojeno puta su ponovili da im je
da imaju vojvo|ansku zemqu,
plodne wive, imali bi zasigurno dve `etve godi{we.
Me|utim, ono {to smo ~uli u
razgovoru sa velikim brojem
proizvo|a~a hrane sa podru~ju Srema, samo je gnev, ~emer i jad.
- U na{em selu su me|u prvima u Srbiji zapa}ene bele
sviwe! Dvadesetak familija
iz sela je u periodu od sedamdesetih do kraja osamdesetih godina fabrici mesa
’’Mitros’’ u Sremskoj Mitrovici isporu~ivalo po 200 300 komada tovqenika samo u
jednom turnusu. Bilo je novaca, ali i radilo se te{ko.
Tada je na{ seqak mogao sinu
ili }erki da kupi stan u Beogradu ili Novom Sadu, da ode
desetak dana u bawu ili na
more. Sada jedva `ivimo.
Eto, ja dr`im sada svega nekoliko sviwa za svoju poro-
Strip
26. maj 2010.
Zdravko Ili} muze krave
Sava Moji}
Poqoprivredni proizvo|a~i u
Sremskom okrugu revoltirani su stawem u poqoprivredi
dicu, imam dve krave i ne{to
`ivine. To je da se prehranimo, a za uzgoj sviwa uslovi su
katastrofalni. Hrana skupa,
otkupna cena nikakva, velika ve}ina gra|ana na ivici
siroma{tva. U na{em Vogwu,
za 29. novembar kada po~iwu
~uveni sremski sviwokoqi,
jedva da zaski~i pedesetak
tovqenika za klawe. Stra{no. Imam i 40 jutara zemqe,
kao i svi, najvi{e pod kukurzom i p{enicom, malo soje,
{e}erne repe. To sve nije dovoqno za normalan `ivot!
Repromaterijal, cene |ubri-
va za poqoprivrednu proizvodwu i plasman proizvoda
ide te{ko. Kada bude rodna
godina, a mi seqaci uvek gledamo u nebo, namerno cene
na{ih proizvoda uz kojekakve ultimatume dr`ava spu{ta na sramni nivo. Slu`e
se raznim trikovima prilikom ispate novca. I vrapci
na grani znaju, da tada evro
ska~e, pa kako bi nam isisali i ovo malo krvi koje je
ostalo u srpskom seqaku, poqoprivredniku, mu~eniku koji za ovu dr`avu proizvodi
kvalitetnu i dobru hranu,
vra}a nam se kao da smo gra|ani najni`eg reda - kazuje
nam Nikola \urguz, poqoprivrednik iz Hrtkovaca, jedan
od mnogih koji su godi{we
’’Mitrosu’’ isporu~ivali brdo tovqenika.
Sremski seqak zna da svi
iz wihove bran{e mu~e istu
muku u Srbiji. Uz postoje}e
probleme kojima su svakodnevno izlo`eni, zarad paprenih cena repromaterijala, |ubriva, raznih aditiva i
koje~ega jo{, Sremci se pla{e, kako nam vele, surovih
zakona vezanih za poqoprivredu koje propisuje Evropska Unija, a koji su, kako ka`u, na pragu kod nas, u Srbiji.
- Dakle, na{im mukama jo{
nije kraj. Izgleda da one najgore tek slede. ^ujem od mojih seqaka da ne}emo mo}i
dr`ati u svojim seoskim doma}instvima ni{ta od stoke.
Katastrofa! I ovako nam je
sto~ni fond gotovo pred kolapsom, zato {to se to nekom
svi|a, a na u{trb nas, seqaka i sirotiwe koja treba da
kupi na{ proizvod! Zna~i, da
bi hranio sviwe, krave, junad, `ivinu, morati imati
prijavqeno poqoprivredno
gazdinstvo i ne znam {ta sve
jo{, kako bi mogao zaraditi
koju crkavicu. Odakle mi pare da sve to sredim kada ’’nemam ni vode u o~ima’’! Bato
moj, sirotiwa sam, nije sramota to da ti ka`em. Na{e
Ministarstvo i ovi politi~ari samo ne{to obe}avaju.
Daju neke nepovoqne kredite, izmi{qaju koje{ta, a onda do|u kod nekog sre|enijeg
seqaka, sa wim se grle i qube, a sve to snima televizija,
pa narod u bezna|u gleda i
verovatno misli - je li ovo
mogu}e? Bojim se da dobrim
delom u poqoprivrednoj proizvodwi ve} dodirujemo dno.
Vidi{, ovu prelepu vojvo|ansku, srema~ku zemqu, ove wive koje pla~u za dobrim rodom. To da mnogi u svetu imaju, dali bi bogatstvo. Mi to
sve bacamo pod noge, Bog }e
nas zbog toga kazniti - gotovo
kroz suze nam veli Sava Moji}, poqoprivrednik iz Putinaca.
Tekst i foto:Sima Lali}
Crta: Ratko Torma
Sremske
informativne
novine
Pi{e: V. ]osi}
ampawa u odvikavawu od pu{ewa „Ostavi i pobedi“ realizuje se do kraja meseca na
teritoriji cele Srbije.
Ona predstavqa pozitivan metod pru`awa pomo}i
velikom broju pu{a~a da
ostave duvan. Na teritoriji
Srema broj prijavqenih pu{a~a - takmi~ara je 96, a
broj onih koji ih podr`ava
95. To je relativno zadovoqavaju}i broj. Na nacionalnom nivou je prijavqeno
6.000 u~esnika.
31. maja se obele`ava
Svetski dan bez duvanskog
dima i tog dana }e biti nagra|eni najistrajniji i najuporniji.
U Srbiji oko 30 odsto stanovni{tva su aktivni pu{a~i, a dimu od wihovih
cigareta izlo`eno je nekoliko puta vi{e qudi. Zahvaquju}i brojnim akcijama
o {tetnosti duvanskog dima, broj pu{a~a u na{oj zemqi danas je mawi nego pre
desetak godina, ali je statistika, ipak, pora`avaju}a. Usled direktnih posledica pu{ewa u Srbiji godi{we umre vi{e od 16.000
qudi, odnosno ~ak 44 dnevno!
Istra`ivawa su pokazala da sedam od 10 gra|ana u
Srbiji ne pu{i, ali je {est
od 10 izlo`eno duvanskom
dimu u svojoj ku}i, dok je takvom „tretmanu“ na poslu
izlo`eno pet od 10 zaposlenih.
Mnogobrojna istra`ivawa kod nas i svetu pokazala su da je hroni~na izlo`enost duvanskom dimu
uzrok mnogih bolesti, pa i
smrtnih slu~ajeva. Podaci
Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da
nepu{a~i koji `ive s
pu{a~ima rizikuju od 20 do
30 odsto vi{e od drugih da
dobiju rak plu}a.
U na{oj zemqi danas postoje brojna savetovali{ta
za odvikavawe od pu{ewa.
Tu su i brojni preparati koji se mogu na}i na na{em tr`i{tu. Ostaviti pu{ewe
nije lako, ali milioni qudi su uspeli u tome. Ono
{to je potrebno su odluka,
vlastita `eqa, ohrabrewe,
odgovaraju}e ve{tine i podr{ka.
B. Selakovi}
ANKETA
[tetan duvan,
a {tetan i stres
Pitali smo gra|ane da li su upoznati sa
kampawom „Ostavi i pobedi“ i {ta misle o
{tetnosti duvanskog dima
Mira Maxar, slu`benica,
49 godina, pu{a~
- Upoznata
sam sa kampawom „Ostavi
i pobedi“. Mislim da je duvanski lobi
izuzetno jak i
da se ta pri~a
naduvava. Duvanski dim jeste {tetan, ali je vaqda poriv ja~i od nas.
Aleksandra Joveli}, 19
godina, nepu{a~
- Nisam ~ula
za kampawu o
za odvikavawe od pu{ewa, ali smatram da je duvan
veoma
{tetan, i opasan kako za pu{a~e tako i za
nepu{a~e. Treba ga zabraniti.
Obrad Boji}, gra|evinac,
46 godina, pu{a~
- Ne znam ni{ta o kampawi „Ostavi i
pobedi“. Ve}
dugo pu{im i
znam da je
{tetan, ali
ni{ta mawe
od nekih drugih spoqnih
uticaja, poput vazduha ili
sun~evog zra~ewa.
Stjepan Suha~, penzioner,
67 godina, nepu{a~
– Uop{te nisam ~uo za tu
kampawu u odvikavawu od
pu{ewa, ali
je u svakom
slu~aju podr`avam.
Mislim da je duvan i vi{e nego {tetan i da
ga se treba manuti.
Milan Igwa~ki, ra~unovo|a, 54 godine, pu{a~
- Znam za kampawu „Ostavi
i
pobedi“.
Svestan sam
da je duvanski
dim {tetan i
sa svim ne`eqenim efektima sam upoznat, ali i daqe sam pu{a~.
Qiqana Nikoli}, bibliotekarka, 51 godina, nepu{a~
– ^ula sam za
kampawu, ali
smatram da se
o {tetnosti
duvanskog dima ne pri~a
dovoqno. U
cigaretama
nema ni{ta pozitivno, a sadr`i ~ak i kancegorene sastojke.
Dragan Jovanovi}, ma{inbravar, 49 godina, pu{a~
– Za takvu
kampawu nisam ~uo, i ni{ta o tome ne
znam. [to se
duvanskog dima ti~e i zavisnosti od
cigareta,, smatram da je i
vi{e nego {tetno i lo{e po
zdravqe.
Marija Stani{i}, penzioner, 51 godina, pu{a~
- Mislim da
je
kampawa
super, ali ja
jo{ nisam re{ila da prekinem sa ovom
ru`nom navikom. Znam da
{teti i to osetim po svojim
plu}ima, ali {teti nam i
stres.
STRANA 3.
RASVETQAVA SE POGIBIJA RUMQANA U BOLIVIJI
Masakrirani ~uvaju}ikraqa droge
S
ada je jasno da Rumqani Bojan Bakula (28) i Sa{a Tur~inovi} (40) i Predrag ^ankovi} (35) iz Zvornika, nisu 13. maja odleteli u Brazil, ve} su oti{li u Boliviju, da bi slu`ili u
grupi telohraniteqa Vilijama Rosalesa Suaresa, kraqa droge u
ovoj dr`avi. Ve} sutradan, 15. maja, po dolasku u Santa Kruz, u konvoju koji je pratio kraqa droge Vilijama Rosalesa, naleteli su na
zasedu, organizovanu od strane suparni~kog narko kartela. Vilijam
Rosales je pobegao iskoristi{i
pometwu za vreme pucwave na drumu, a {est telohraniteqa, me|u
kojima i trojica Srba, su zverski
mu~eni i pobijeni. Biv{i policajac, uhap{en od strane Specijalnih snaga u borbi protiv kriminala (FELCC), koji je doveden na lice
mesta masakra je rekao da je Vilijam Rosales spa{en i nepovre|en.
To je zvani~na verzija ovog doga|aja prema policijskim izve{tajima iz Santa Kruza, koji objavquje
bolivijski list „Los Tiempos“ i
dodaje, da su trojica stranaca –
Srba u Boliviji boravila ne{to
mawe od 24 ~asa i da su odmah pobijeni. Bojan Bakula, Sa{a Tur~inovi} i Predrag ^ankovi} su, prema izve{taju policije iz Santa
Kruza, u ovaj bolivijski grad sleteli u ~etvrtak 14. maja oko 13 ~asova. Bolivijski list „Los Tiempos“ pi{e, da su tela pobijenih Srba jo{ uvek u mrtva~nici bolnice u
San Huan de Diosu, dok su bolivijske porodice preuzele svoje mrtve. Srbe, pi{e list, „nema ko da
Bojan Bakula
Sa{a Tur~inovi}
- Ne mo`e niko tvrditi da oni nisu znali sa kojim |avolom su stupili u
posao. Znali su za{to su poslati i po meni, tim ~inom su i sami u{li u zonu kriminala. Ovda{we narko tr`i{te {aqe tamo svoje qude da direktno kontroli{u stvari, ali i da poku{aju da pojedince osposobe za te poslove. Prema mojim saznawima, u Latinskoj Americi se 30 odsto plate daje u robi, a zna se koja je to roba. Prema tome oni imaju 30 odsto od posla
sa drogom, {to zna~i da nisu samo telohraniteqi - ka`e Spasi}
opla~e, ni da preuzme wihova mrtva tela“.
Izve{taj policije iz Santa Kruza, demantuje pri~e koje kolaju po
Rumi o tome, da je direktor Agencije za za{titu lica i objekata
„Kombat tim sikjuriti solu{en“,
Bojan Bakula govorio da ide u Brazil, u jedan od kampova za obu~avawe telohraniteqa.
U celoj pri~i, u kojoj se saznaje
sve vi{e istine, izbija na svetlost dana i ~iwenica, da mnogo
qudi iz Srbije slu`e kao „psi rata“, obavqaju poslove obezbe|ewa
i ratovawa u kriznim podru~jima,
Iraku, Avganistanu, posebno u Kolumbiji, Nikaragvi i Boliviji.
U izjavi novinarima, biv{i operativac jugoslovenske SDB, danas
vlasnik agencije u Beogradu Bo`idar Spasi} ka`e, da su trojica Srba bili ukqu~eni me|u telohraniteqe narko bosa Vilijama Rosalesa, po preporuci ovda{wih saradnika bolivijskog bosa.
- Ne mo`e niko tvrditi da oni
nisu znali sa kojim |avolom su stupili u posao. Znali su za{to su poslati i po meni, tim ~inom su i sami u{li u zonu kriminala. Ovda{we narko tr`i{te {aqe tamo
svoje qude da direktno kontroli{u stvari, ali i da poku{aju da pojedince osposobe za te poslove.
Prema mojim saznawima, u Latinskoj Americi se 30 odsto plate daje u robi, a zna se koja je to roba.
Prema tome oni imaju 30 odsto od
posla sa drogom, {to zna~i da nisu
samo telohraniteqi - ka`e Spasi}, dodaju}i: - Glavu bolivijskog
KRIMINAL
Smrt na slu`benom putu
T
aman smo pomislili da je saga
o Darku [ari}u do`ivela svoj
klimaks i da barem neko vreme
ne}emo slu{ati pri~e o na{im zemqacima na ju`noameri~kim putevima droge, kada je stigla vest da su
trojica momaka iz Rume – Bojan Bakula (28), Sa{a Tur~inovi} (31) i
Predrag Stojkov (35) – ubijeni u no}i izme|u petka 14. i subote 15. maja, dok su kao telohraniteqi ~uvali poznatog bolivijskog {efa narko kartela Vilijema Rozalesa Suareza.
UMRETI U BOLIVIJI: U ranim
jutarwim ~asovima 15. aprila, na
putu izme|u mesta San Ramon i Guarajos, u bolivijskoj isto~noj pokrajini Santa Kruz, vozila u kojima su
se nalazili Suarez i devetorica
wegovih pratilaca, na la`nom policijskom kontrolnom punktu, zaustavile su osobe obu~ene u uniforme Specijalne jedinice za borbu
protiv narkotika, pod izgovorom da
`ele da pretresu automobile u potrazi za skrivenim kokainom. Bolivijski mediji su objavili da je jedan
od pre`ivelih prepad la`nih policajaca opisao re~ima da su ih,
„nakon {to su se zaustavili, izvukli iz kola, odvezli na izolovano i
udaqeno mesto, nekoliko kilometara od glavnog puta“, gde su „prvo tukli pripadnike Suarezovog obezbe|ewa, a onda ih ubili“. [efa narko
kartela su kidnapovali i odveli u
nepoznatom pravcu.
Prema navodima pojedinih medija, Predrag Stojkov je ubijen iz neposredne blizine, sa tri hica u glavu iz vatrenog oru`ja, Tur~inovi}evo telo, sa {est prostrelnih rana u
predelu glave i ramena, je na|eno
na stazi nedaleko od obli`we reke, dok je Bojan Bakula nabr`e reagovao, isko~io je iz automobila i
poku{ao da potra`i zaklon, ali su
ga ubice stigle i likvidirale.
U terenskom vozilu, prona|enom
blizu mesta na kome je prepad izvr{en, istra`ni organi su na{li policijsku uniformu i pancir, kao i
municiju kalibra 9 milimetara.
Prema obdukcionom nalazu, {estorica ubijenih – trojica Srba i trojica Bolivijaca – su mu~eni i prebijeni pre nego {to su ubijeni. Osim
prostrelnih rana od vatrenog oru`-
4. STRANA
ja, kod ubijenih su konstatovane i
brojne te{ke povrede glave, nanete
udarcima tupim predmetima, pa je u
opticaju i pretpostavka da su neki
od ubijenih pretu~eni na smrt.
Dosada{wa saznawa ukazuju na to
da su trojica Srba i trojica Bolivijaca bili anga`ovani kao telohraniteqi Vilijema Rozalesa Suareza, koga bolivijska policija sumwi~i da je „vo|a narko kartela u pokrajini Santa Kruz“. Navodno su Suarezovi konkurenti wegovu glavu
ucenili na milion ameri~kih dolara, a spekuli{e se i da su naru~ioci Suarezovog kidnapovawa, odnosno smaknu}a, uticajni bosovi kolumbijskih narko kartela.
[ef bolivijske policije Umberto
Ekalar rekao je novinarima da se
intenzivno traga za biv{im policijskim kapetanom Arauhom, jer ga
sumwi~e da je pomagao ubicama.
Osim za Arauhom, policija traga za
jo{ dvojicom ranijih pripadnika bolivijske policije. Ova informacija
dala je dodatni kredibilitet navodima da je zlo~in pripreman „u
sprezi sa biv{im i sada{wim pripadnicima organa reda“, odnosno da
su {efovi narko podzemqa bili
nalogodavci i investitori, a nekada{wi policajci i lica iz podzemqa – izvo|a~i radova. Prema navodima medija, bolivijska policija
sada ~uva trojicu pre`ivelih svedoka masakra na tajnoj lokaciji u
blizini glavnog grada La Paza, kako bi bili krunski svedoci protiv
po~inilaca.
SMRTONOSNA PE^ALBA: Nije
novost da nekada{wi pripadnici
srpske policije i vojske, ali i biv{i i sada{wi radnici firmi za
fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe, te
razni avanturisti i vikend ratnici
sa ovih prostora, svoju „sre}u“ i boqu zaradu ve} gotovo ~itavu deceniju tra`e u raznim kriznim `ari{tima {irom sveta. U neka od mesta
gde svoj `ivot rizikuju na{i sugra|ani koji su ne{to ve{tiji u rukovawu oru`jem i imaju iskustva u vojsci
ili policiji spadaju: Irak, Avganistan, Brazil, Venecuela, Nigerija i
neke druge afri~ke zemqe.
Plate i uslovi rada se ~esto veoma razlikuju. Kako za „Vreme“ ka`e
jedan biv{i radnik MUP-a Srbije,
Agencija ''Combat team security solutions'' u Rumi
Pre oko tri godine Bojan Bakula i Sa{a Tur~inovi} osnovali su firmu za obezbe|ewe lica i objekata „Combat Team Security Solution“, sa sedi{tem u Ulici 27. oktobra 47 u Rumi. Kasnije im se prikqu~io wihov prijateq
Predrag Stojkov, poreklom iz Republike Srpske. U preduze}u je radilo desetak zaposlenih.
Iz izvora bliskih policiji „Vreme“ saznaje da
se Bakula, Tur~inovi} i Stojkov nikada nisu
eksponirali i da „niko za wih ne bi ni ~uo, da
nisu nastradali u Boliviji“, te da su bili
„pripadnici Ravnogorskog pokreta“
koji je `eleo da ostane anoniman,
„sve zavisi od toga preko koga idu u
zemqe u kojima su anga`ovani, kako
se pogode sa poslodavcem, koliko
im je stalo da dobiju odre|eni posao – to jest, koliko im je frka za
pare, {to ka`u. U Nigeriji, Brazilu
i zemqama sa sli~nim stepenom rizika, dobre plate se kre}u izme|u
2.500 i 3.000 ameri~kih dolara mese~no, dok se za rad u Iraku i Avganistanu mese~no mo`e zaraditi i
do ~etiri, ili ~ak pet hiqada dolara.“ Na{ sagovornik napomiwe da
Sremske
informativne
novine
su organizatori poslova ~esto kompanije za pru`awe usluga obezbe|ewa sa svetskim renomeom, poput
ameri~ke „Blackwater USA“, britanske „Aegis“ i drugih. Povremeno,
one svoje poslove, posebno one „ni`e ranga“ (~itaj: koji donose mawi
profit), ustupaju raznim „podizvo|a~ima“. Prema re~ima na{eg sagovornika, tu nastaju problemi. „Selekcija kadrova je, najbla`e re~eno, problemati~na. Procene rizika
misija i obave{tajna priprema zadataka na terenu su lo{e i nepro-
fesionalno ura|ene, {to neminovno dovodi do gre{aka, a gre{ke se u
ovom poslu ~esto pla}aju glavom.
Podizvo|a~i {tede, da bi uve}ali
svoju zaradu. Neki ba{ zato biraju
qude sa ovih prostora, jer smatraju
da }e, zbog nedostatka posla i ovda{we te{ke finansijske situacije,
pristati da rade za svega deo standardnih primawa. Neretko su u pravu. Me|utim, nedostatak nov~ane
stimulacije veoma lako mo`e da dovede do toga da se za posao javqaju
nekvalifikovani qudi. Problem
sa na{im qudima je i taj, {to je puno wih poginulo, raweno ili je do`ivelo neku traumu rade}i u Iraku,
Avganistanu ili na nekom drugom
kriznom `ari{tu. Onima koji su
pro{li kroz pakao ne pada na pamet
da ponovo idu negde. Ratovi na ovim
prostorima su prestali pre deset i
vi{e godina, pa je qudi sa ratnim
iskustvom sve mawe. Zato su na{li
qudi izgubili na ugledu, pa su primorani da prihvataju poslove u nekim drugim delovima sveta. U posledwe vreme najvi{e odlaze u
Brazil, a odatle na rad u druge delove Ju`ne Amerike. ^esto su ti poslovi veoma sumwivi, a poslodavci
krajwe diskutabilne individue i
firme.“
Dodatna obuka qudi koji se upu}uju na veoma riskantne zadatke je neadekvatna i mnogo je primera kada
se ona svodi na ne{to u~ewa stranog jezika i par ve`bi upravqawa
vozilom u kriti~noj situaciji. U Srbiji postoje profesionalci koji se
ozbiqno bave izborom i pripremom
qudi za rad na obezbe|ewu lica i
objekata u kriznim regionima. Wihove usluge koriste sve renomiranije svetske kompanije za pru`awe
usluga fizi~ko-tehni~nog obezbe|ewa, poput „Blackwater USA“. Jedan od glavnih kriterijuma za izbor
kandidata za poslove u kriznim poru~jima su ranije iskustvo u vojsci i
policiji, a neophodno je i da osobe
nisu ranije osu|ivane za neko krivi~no delo, te da su fizi~ki i mentalno sposobne da izdr`e sve napore i izazove rada u ekstremnim
uslovima. Jedno od imena koje se
~esto pomiwe kada je re~ o pripremi qudi za rad na obezbe|ewu lica
na podru~jima visokog rizika je i
26. maj 2010.
Potvr|en identitet poginulih Rumqana
T
ema kojom se od subote, 15.
maja, bave gotovo svi elektronski i {tampani mediji u
zemqi je obra~un narko kartela u
kojem je 14. maja uve~e, u bolivijskoj isto~noj pokrajini Santa Krus
ubijeno {est telohraniteqa jednog od najve}ih bolivijskih narko
dilera Vilijema Suaresa Rozalesa. U ovoj akciji, za koju se sumwa
da su organizovali kolumbijski
narko-karteli, a u posledwe vreme se pomiwe da je ume{an i Branko Marinkovi} sa hrvatskim i bolivijskim dr`avqanstvom, poginula su trojica srpskih dr`avqana. Me|u wima su dvojica Rumqana
- Sa{a Tur~inovi} i Bojan Bakula,
a ne{to kasnije je potvr|en identitet i tre}eg poginulog, Predraga
^ankovi}a iz Loznice.
Tek u sredu, 19. maja, posle pet
dana neizvesnosti i naga|awa, bolivijski Interpol je dostavio kopije paso{a, li~nih karata i otiske prstiju, kako bi se mogla izvr{iti kona~na identifikacija poginulih srpskih dr`avqana.
Posle izvr{ene analize, mini-
kraqa droge Vilijama Suaresa, kolumbijski narko kartel je ucenio
na milion dolara. Kolumbijci i
Bolivijci, ina~e, ne `ele nikog
drugog, jer im uzima deo kola~a.
Oni bi hteli da wihova roba do|e
do Evrope bez me{awa sa strane, a
ovo je jasna poruka da }e i ubudu}e
stradati svi koji se pojave na ovoj
teritoriji - ka`e Spasi}.
U Kriminolo{kom institutu u
Beogradu ka`u, da prisustvo na{ih qudi u okru`ewu ju`noameri~kih narko bosova, samo dokazuje veoma ~vrstu vezu izme|u kartela iz Latinske Amerike i wihovih
saradnika iz Srbije i prostora
Tek u sredu, 19. maja, posle pet dana neizvesnosti i naga|awa, bolivijski Interpol je
dostavio kopije paso{a, li~nih karata i otiske prstiju, kako bi se mogla izvr{iti kona~na identifikacija poginulih srpskih dr`avqana.
Posle izvr{ene analize, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je 20. maja zvani~no izjavio da su potvr|eni identiteti poginulih - Sa{e Tur~inovi}a, ro|enog 13. oktobra 1970. godine u Rumi i Bojana Bakule, ro|enog 1. decembra 1981. godine, tako|e u Rumi,
dok je za tre}eg poginulog potvr|eno, da se
radi o Predragu ^ankovi}u, ro|enom 25. jula
1972. godine u Nema~koj, sa prebivali{tem u
Loznici
star unutra{wih poslova Ivica
Da~i} je 20. maja zvani~no izjavio
da su potvr|eni identiteti poginulih - Sa{e Tur~inovi}a, ro|enog 13. oktobra 1970. godine u Ru-
Balkana u distribuciji kokaina u
zapadnu Evropu. Ovo potvr|uje, po
ko zna koji put, da u Srbiji postoje
mo}ni dileri droge, oni koji se bave kupovinom i prodajom, ali i
obezbe|ewem tog velikog posla.
Pri~a o pogibiji Bojana Bakule,
Sa{e Tur~inovi}a i Predraga ^ankovi}a se, na`alost tragi~no zavr{ila i pre nego {to su ova trojica po~eli da realizuju svoje snove, da dobro zarade u Boliviji, ~uvaju}i narko bosa, ~ija je glava
ucewena na milion dolara. Odluka da u Santa Kruzu, bolivijskoj
provinciji za koju sam guverner
provincije Ruben Kostas tvrdi, da
mi i Bojana Bakule, ro|enog 1. decembra 1981. godine, tako|e u Rumi, dok je za tre}eg poginulog potvr|eno, da se radi o Predragu
^ankovi}u, ro|enom 25. jula 1972.
je postala sedi{te me|unarodne
mafije i kriminalaca, ka i da je tu
sme{tena puska, kolumbijska i
brazilska mafija koja ne prepu{ta lako poslove prido{licama,
godine u Nema~koj, sa prebivali{tem u Loznici. Bojan Bakula je
bio o`ewen i otac je blizanaca de~aka i devoj~i}e, a Sa{a Tur~inovi} je iza sebe ostavio suprugu i
tako|e, dvoje dece - k}erku od 10
godina i petogodi{weg sina.
Istraga je u toku, a prema pisawu boliviske {tampe, 18. maja je
uhap{en poru~nik Dagner Pas Mendosa za kojeg se, prema navodima
pre`ivelog svedoka, sumwa da je
u~estvovao u ubistvu telohraniteqa i otmici Suaresa.
Kako saznajemo od rodbine ubijenog Bojana Bakule, o pogibiji su
ih zvani~no obavestili predstavnici MUP-a u ~etvrtak, 20. maja.
Oni demantuju i pisawe nekih novina da su dobili informacije od
Srba koji `ive u Boliviji, o ume{anosti hrvatskih veterana pod
komandom Branka Marinkovi}a.
@eqa porodice je da se Bojanovo telo dopremi u Srbiju i sahrani u Rumi, za ~ega su, po{tuju}i
proceduru, dostavili izjavu Ministarstvu inostranih poslova Srbije.
S. Xakula
govori da su Bakula, Tur~inovi} i
^ankovi}, iz neznawa, ili pohlepe, oti{li direktno „me~ki na rupu“.
Una Bebi}
na{ majstor realnog aikidoa Qubomir Vra~arevi}, za koga pojedini
za{titari tvrde da se od wega „mo`e puno toga nau~iti“.
Na{ sagovornik ka`e da je i sam
bio u isku{ewu da prihvati veoma
unosne poslove obezbe|ewa u Iraku
i Nigeriji, ali da se „u posledwem
trenutku uvek predomislio, najvi{e zbog nedovoqno profesionalnog
rada i nedostatka opreme i tehni~kih sredstava za rad. Kada ne mo`e{ da se pouzda{ u qude sa kojima
radi{, kada nema dovoqno blindiranih vozila, kada su panciri lo{eg kvaliteta, kada je komunikaciona oprema stara i u lo{em stawu i
kada se sigurnost na terenu jedino
mo`e obezbediti korupcijom svih
elemenata strukture vlasti – od
lokalne policije, do poglavica
pretresla vi{e mesta, ukqu~uju}i
i neke firme Cuatro Canadasa, za
koje su imali informacije da su u
rukama pla}enih ubica, me|utim,
nisu ga na{li. Prema re~ima policije, jo{ niko nije dobio telefonski poziv o wegovom otkupu, ali
prema nekim izve{tajima, on je odveden u Paragvaj.
plemena i vo|a raznih bandi – to
onda nisu uslovi na koje }e pristati bilo ko pametan, trezven i rad
da sa~uva glavu.“
MOMCI IZ RUME: Pre oko tri godine Bojan Bakula i Sa{a Tur~inovi} osnovali su firmu za obezbe|ewe lica i objekata "Combat Team
Security Solution", sa sedi{tem u
Ulici 27. oktobra 47 u Rumi. Kasnije im se prikqu~io wihov prijateq
Predrag Stojkov, poreklom iz Republike Srpske. U preduze}u je radilo desetak zaposlenih. Iz izvora
bliskih policiji „Vreme“ saznaje
da se Bakula, Tur~inovi} i Stojkov
nikada nisu eksponirali i da „niko
za wih ne bi ni ~uo, da nisu nastradali u Boliviji“, te da su bili „pripadnici Ravnogorskog pokreta“.
Samo je Bojan Bakula, zvani
Bolivija - Uniforma na|ena na mestu zlo~ina
„Grof“, bio od ranije poznat policiji, tako {to je „imao jednu prekr{ajnu prijavu zbog tu~e i dve krivi~ne prijave zbog toga {to je nosio
gasni pi{toq“. Sa{a Tur~inovi} je
ranije bio pripadnik Jedinice za
specijalne operacije (JSO). Opisiju
ih kao „momke koji su po prirodi
svog posla imali dodira sa krimalnim elementima, ali oni sami se
nikada nisu bavili kriminalom, a
pogotovo ne drogom“. U Rumi su radili veoma malo. Obezbe|ivali su
jedan koncert, za {ta ih je anga`ivala Op{tina Ruma, a firma je radila i na obezbe|ewu jedne rumske
diskoteke.
Prema pojedinim izvorima, Tur~inovi} je jedno vreme radio u
Brazilu kao instruktor za obezbe|ewe lica i objekata. U prvoj polo-
Vojnci u Boliviji uni{tavaju planta`u koke
26. maj 2010.
Uhap{ena zbog
razbojni{tva
Policija je li{ila slobode
Maju S. (25) iz Sremske Mitrovice zbog sumwe da je krajem aprila fizi~ki napala osamdesetogodi{wu staricu u blizini glavne po{te u Sremskoj Mitrovici
i otrgla joj torbu iz ruke. Prilikom pretresa kod osumwi~ene je
prona|eno {est kutija lekova
koji se nalaze na listi opojnih
droga. Zbog osnovane sumwe da je
izvr{ila krivi~na dela razbojni{tvo i neovla{}eno dr`awe
opojnih droga, Maja S. je nakon
zadr`avawa privedena istra`nom sudiji Osnovnog suda u
Sremskoj Mitrovici, koji joj je
odredio pritvor do 30 dana.
Obili po{tu
u Biki} Dolu
Ivan V. (21) sa podru~ja [ida
tereti se da je pomo}u brusilice
koju je dobio od Milana M. (25)
provalio u po{tu u mestu Biki}
Do i odneo oko 26.500,00 dinara.
Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela te{ka kra|a, odnosno pomagawe, osumwi~eni su li{eni slobode i privedeni istra`nom sudiji Osnovnog
suda u Sremskoj Mitrovici, koji
ih je nakon saslu{awa, pustio
da se brane sa slobode. U izvr{ewu ove te{ke kra|e u~estvovao je i 17-godi{wi maloletnik
protiv kojeg }e biti podneta
krivi~na prijava Vi{em javnom
tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, u redovnom postupku.
Nedozvoqeno
dr`awe oru`ja
Potraga za Vilijamom Rosalesom
Radna grupa za borbu protiv narkotika i Specijalna anti-kriminalisti~ka jedinica vode intenzivnu
operaciju u potrazi za Vilijamom
Rosalesom, koji je osu|en na deset
godina zatvora za krivi~no delo
trgovine drogom. Advokat porodice
Rosales, Denver Pedraza, izjavio
je za ''Los Tiempos'', da je policija
CRNA HRONIKA
Sremske
informativne
novine
vini maja ove godine, na tom poslu
su mu se pridru`ili i Bakula i
Stojkov. Kako i za{to su sa poslova obuke u Brazilu, za svega par
dana pre{li u Boliviju i po~eli
da rade za narko bosa Suareza,
ostaje nepoznato. Pretpostavka je
da su u Ju`nu Ameriku oti{li tako
{to im je neko obe}ao ili ponudio
dobar posao. Verovatno im je u
Brazilu ponu|en posao Suarezovih
telohraniteqa. Unosnu ponudu je
te{ko odbiti. Mnogi zakqu~uju da
su „ispali naivni“ i da su „tu naivnost i neiskustvo platili glavom“.
PITAWA ZA ISTRAGU: Kao motiv
za ubistvo {estorice telohraniteqa navodi se informacija da je glava poznatog bolivijskog {efa narko
bosa Vilijema Rozalesa Suareza
bila ucewena na milion dolara.
Ukoliko je to ta~no i ako je ciq zaista bio da se Suarez samo likvidira, istra`ni organi }e morati da
odgovore na neka pitawa, na koja je
za sada te{ko dati zadavoqavaju}e
odgovore.
Kada neko `eli da likvidira osobu, on }e se truditi da to u~initi
{to br`e i efikasnije, na primer
tako {to }e muwevito likvidirati
wegovo obezbe|ewe, zatim ~uvanu
osobu i {to pre se udaqiti sa mesta zlo~ina. ^emu onda mu~ewe telohraniteqa pre likvidacije? To je
bilo sasvim nepotrebno, nije slu`ilo postizawu bilo kakvog ciqa,
a izvr{iocima je oduzelo dosta
vremena. Ako je zadatak bio ubiti
Suareza, za{to jednostavno nije
ubijen, ve} otet? Ako su u zlo~inu
u~estvovali biv{i pripadnici bolivijske policije, otkud toliko
amaterizma i nepotrebne mr`we i
sadizma prilikom izvr{ewa dela?
Mo`da }emo dobiti pravu ili potpunu sliku motiva za ovaj zlo~in, pa
samim tim i saznati ko su wegovi
po~inioci, tek kada istraga u Boliviji da odgovore na ove i pregr{t
drugih pitawa.
Jovan Milevi}
Prilikom kontrole saobra}aja u Starim Banovcima, policija
je u "fordu fiesti" kojim je upravqao Slobodan B. (29) iz Zemuna
prona{la dva pi{toqa marke
"Crvena zastava" i "Zbrojovka",
kalibra 6,35 milimetara i dva
okvira sa ukupno 13 metaka
istog kalibra, u nelegalnom posedu. Zbog osnovane sumwe da je
izvr{io krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe,
no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija, Slobodan
B. priveden je istra`nom sudiji
Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji ga je nakon saslu{awa
pustio da se brani sa slobode.
Nasilni~ko
pona{awe
Policija je li{ila slobode
Dragana M. (36) iz Nove Pazove
zbog sumwe da je ispred grila
„Gaxa“ u Novoj Pazovi repetiraju}i pi{toq „bereta“ primorao
R. R. (26) na vo`wu automobilom.
U dru{tvu osumwi~enog nalazio
se i Borko K. (35) iz Nove Pazove
koji je vi{e puta o{te}enog udario po glavi i telu. Mesec dana
pre ovog doga|aja, osumwi~eni su
fizi~ki napali R. R. upozoriv{i ga da se ne obra}a policiji.
Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela neovla{}ena
proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih materija i nasilni~ko pona{awe, Dragan M. priveden je istra`nom sudiji Vi{eg suda u
Sremskoj Mitrovici koji mu je
odredio pritvor do 30 dana.
Poginuo pe{ak
U nedequ, 23. maja oko 01,00
~as, u Glavnoj ulici u Novim
Karlovcima, op{tina In|ija,
dogodila se saobra}ajna nezgoda
u kojoj je na licu mesta preminula Nada L. (60) iz Novih Karlovaca. Pe{aka koji se kretao desnom stranom kolovoza oborio je
bicikl sa motorom kojim je upravqao Stevan @. (22) iz Starih
Banovaca i koji se kretao istom
kolovoznom trakom. Uvi|aj na
licu mesta izvr{ili su istra`ni sudija Osnovnog suda u
Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika osnovnog javnog
tu`ioca i policijskih slu`benika Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici.
STRANA 5.
LOKALNI AKCIONI PLAN ZA MLADE
„Mitrovica smo mi“
L
28. MAJA U MITROVICI
Praznik
kom{ija
Praznik kom{ija bi}e odr`an u Sremskoj Mitrovici u
petak, 28. maja. Ovaj praznik
se ve} 10 godina organizuje u
Evropi, a od ove godine i u
Sremskoj Mitrovici, gradu
koji je prvi u Srbiji dobio
aplikaciju za organizovawe
ovakvog doga|aja. Centralni
doga|aj povodom Praznika
kom{ija bi}e odr`an na
Gradskom trgu, gde }e se organizovati odbojka{ki turnir
za |ake osnovnih mitrova~kih {kola, a pored Trga, kom{ije }e se mo}i dru`iti i u
mesnim zajednicama „Centar“, „Nikola Tesla“, kao i u
Ravwu. Ovo je prilika za susret sa va{im kom{ijama, uspostavqawe novih prijateqstava i {irewe tolerancije
me|u qudima. Praznik kom{ija organizuje Pokret Mitrovica evropska regija uz
podr{ku grada Sremska Mitrovica.
B. S.
MATI^AR
SKLOPILI BRAK: Jankovi}
Sr|an, elektrotehni~ar i \or|i} Sla|ana, frizer, Nagrdi}
Slobodan, gra|. tehni~ar i Kusi} Sla|ana, ekonomista, \onli} Milan, dipl. ing. rat.i
Prostran Dragana, dipl. ing.
saobra}aja, Nikoli} @arko,
automehani~ar i Ferdo{ Zorica, gra|. tehni~ar, Moko{ Mirko, stolar i Plu`arevi} Svetlana, doma}ica
DOBILI ]ERKU: Pavlovi}
\ur|o i Mara, Petrovi} Predrag i Tamara, Popovi} Petar
i @eqka, Vukasovi} Goran i
Mirjana – Srem. Mitrovica, Raki} Branislav i Ivana – Kuzmin, Malijevi} Aleksandar i
Jelena – Vel. Radinci, Stanisavqevi} Slobodan i Sla|ana
– Radenkovi}, Miji} Goran i
Sla|ana – Berkasovo, Mozer
Milan i Suzana – Ruma, ^igoja
Dragan i Maja – Stara Pazova,
Lutring Slavko i Dragana –
Sot,
DOBILI SINA: Elor Danijel i Slobodanka, Stoji} Velimir i Anita – Srem.Mitrovica,
Tuti} Goran i Miladinka – La}arak, Gligori} Darko i Nikolina – Jarak, Toma{i} Mladen
i Radmila, ^imbur Sa{a i Jelena, Leki} Branislav i Sawa
– Ruma, Zeqaji} Stevica i Verica - Stejanovci, Gravara
Marko i Sawa – Vrdnik, Domowi Zlatko i Danu{a – Stara
Pazova
UMRLI: Kne`evi} Nikola
ro|. 1930, Nikoli} Marija ro|.
1934, Stevanovi} Ru`ica ro|.
1955, Ikovac Vjekoslav ro|.
1946, Eri} Dragica ro|. 1934,
@ivanovi} Milenko ro|. 1946,
]iri} Ru`a ro|. 1923, Grgi}evi} Adam ro|. 1932,Gazibari}
Cvetko ro|. 1941, Taka~ Petar
ro|. 1939, Kendri{i} Zora ro|.
1930, Kova~evi} Sla|ana ro|.
1967, Radomirovi} Milica
ro|. 1924, Vesi} Petar ro|.
1936, Milo{evi} Milan ro|.
1937, Dotli} Nedeqko ro|.
1936, Stefanovi} Milivoje
ro|. 1946, Kozi} Qubica ro|.
1941, Franceq Zlatko ro|.
1954, Markovi} Marko ro|.
1942, Musi} Mile ro|. 1951,
Kemetar Nada ro|. 1938, Dobra{ Branislav ro|. 1940, Lovri} Zvonimir ro|. 1945, Boji}
Danica ro|. 1936, Pavlovi} Kata ro|. 1952, Savi} Du{anka
ro|. 1947, Antunovi} Sreta
ro|. 1946.
PRIPREMIO MATI^AR
@ivojin Jankovi}
6. STRANA
okalni akcioni plan za
mlade „Mitrovica smo
mi“ predstavqen je na
konferenciji za novinare u
petak, 21. maja. Ovaj projekat
ima za ciq upoznavawe mladih sa funkcionisawem javnih institucija i preduze}a u
Sremskoj Mitrovici. Sprovodi}e se u naredna ~etiri meseca, i za to vreme }e u~esnici ovog projekta, wih 12, biti
u prilici da posete zasedawe
Skup{tine grada, da se bli`e
upoznaju sa nadle`nostima
gradona~elnika, radom politi~kih partija i funkcionisawem javnih preduze}a.
- Projekat „Mitrovica smo
mi“ za ideju ima pribli`avawe institucija ovog grada
mladima. Zato mladi i jesu
nosioci ovog projekta. Mi }emo mladima razotkriti institucije, sa nadom da }emo ih
privoleti da ostanu u ovom
gradu i da oni budu slede}i
delovi tih istih institucija –
izjavio je Bo{ko Umeti}, koordinator Lokalnog akcionog
plana.
Gradska uprava za omladi-
U~esnici u izradi Lokalnog akcionog plana „Mitrovica smo mi“
nu podr`ala je izradu ovog akcionog plana sa namerom da i
u narednom periodu bude podr{ka mladima.
- Ovaj projekat pokazuje da
}e Gradska uprava i u narednih pet godina raditi sa mladima kako bi taj rad uticao i
na podizawe omladinske politike na teritoriji grada.
[I[ATOVAC
Asfaltirana [kolska ulica
[kolska ulica u selu [i{atovac, u du`ini od 750 metara, asfaltirana je u ponedeqak, 24. maja. Radove su
obi{li pomo}nik gradona~elnika Bo{ko Umeti} i direktor Direkcije za izgradwu grada Bojan Gavri}.
- Zahvaquju}i Fondu za kapitalna ulagawa AP Vojvodine zavr{avaju su radovi na
prostoru seoskih mesnih zajednica. Ura|ena je i [kolska ulica u [i{atovcu i
vrednost investicije je oko
tri miliona dinara – rekao
je Bojan Gavri}.
Bo{ko Umeti}
U posledwih 30 godina nije se ulagalo u saobra}ajnice
na teritoriji ovog sela.
- Sa asfaltirawem u [i{atovcu nastavqamo sa obnavqawem seoske infrastrukture. Ideja je da se qudima sa sela unapredi putna
mre`a i obezbedi lak{i prilaz wivama i doma}instvima
– izjavio je Bo{ko Umeti}.
Nakon zavr{etka radova u
seoskim sredinama, o~ekuje
se da jo{ desetak ulica u
Sremskoj Mitrovici bude rekonstruisano.
B. S.
Bojan Gavri}
[kolska ulica
SIRMIJUMART
SRP BARA ZASAVICA
Posmatrawe ptica
Prvi Sajam posmatrawa
ptica
odr`an je 22. i 23.
maja u Specijalnom
rezervatu prirode
Bara
Zasavica.
Prema re~ima organizatora, obuhvataju}i
nekoliko
predavawa i posmatra~kih tura u
pratwi specijalizovanih
vodi~a,
sajam je organizovan sa idejom da se
istakne zna~aj pru`awa alternative
neodr`ivom gazdovawu
prirodom,
kao {to su {umarstvo, poqoprivreda, lov ili ribolov, kao i obrazovawu lokalnog stanovni{tva
o zna~aju prirodnih vrednosti u wihovom okru`ewu. Posmatrawe ptica su zajedni~ki organizovali Asocijacija
za razvoj turizma Vojvodine i
Ekolo{ko – goranski pokret
Sremske Mitrovice.
Kako je istaknuto na sve~anom otvarawu, na{a zemqa je
Petak, 28. maj u 20 ~asova
Koncert tambura{kog orkestra Srem – „Prole}e je, budi
budan“
POZORI[TE
Sreda, 26. maj
u 20 sati, mala scena
Ciklus filmova „Slobodna
zona“: Burma VJ - Reporting From
A Closed Country
Lokalni akcioni plan sa jedne strane i inicijative mladih sa druge strane su pravi
pokazateq da je Mitrovica
grad u kojem mladi aktivno
u~estvuju u projektima koji se
ti~u wih – rekao je ispred
Gradske uprave za omladinu,
Milorad Popadi}.
Na izradi Lokalnog akcionog plana „Mitrovica smo mi“
radilo je 12 mladih qudi,
razli~itih obrazovnih profila i uzrasta. Svi oni su `ele da steknu nova znawa i boqe se upoznaju sa radom javnih
institucija o kojima su malo
toga znali.
- Drago mi je {to sam deo
ovog tima koji }e mladima
prikazati zna~aj i rad svih
gradskih institucija. Verujem
da mladi nisu upu}eni na koji
na~in te institucije funkcioni{u, i mi smo tu da im ih pribli`imo i objasnimo – rekao
je Milan Davidovi}, jedan od
u~esnika na ovom projektu.
Iz gradske uprave se nadaju
da }e predstavnici gradskih
institucija i javnih preduze}a pokazati zainteresovanost
i pru`iti priliku ovim mladim qudima da se boqe upoznaju sa wihovim radom.
B. Selakovi}
[email protected] U GALERIJI
Zlatne niti
U Galeriji „Lazar Vozarevi}“ mitrova~koj publici pro{log petka 21. maja svoje radove predstavili su Ateqe „Sveta Anastazija“ i gosti izlo`be
udru`ewe slamarki „Matija Gubec“ iz Tavankuta i udruge `ena „Zlatne ruke“ iz Bo{waka i
„Rasplit“ iz @upawe, a u organizaciji Hrvatskog kulturnog
centra i centra za kulturu
„Sirmijumart“.
Narednih sedam dana posetioci }e mo}i videti ume}e u slikama od slame i zlatovezu, koji
pored skulptura od gline i terakote, nakita od perli i oslikanog stakla pokazuju napor za
o~uvajem tradicionalnih tema
i tehnika od zaborava, stalno
ih oboga}uju}i novim.
Udru`ewe „Sveta Anastazija“ osnovano pre desetak godina
stalno bogati svoj delokrug rada, a pod uticajem slamarki iz
Tavankuta, koje ve} pola veka
neguju specifi~nu tehniku slamarstva u vidu pletewa sa
efektima reqefnosti i same
su po~ele da se bave slamarstvom. Go{}e iz Slavonije su
pokazale vekovnu tradiciju
zlatoveza narodnih no{wi i
drugih predmeta, koja se jo{ ponegde odr`ala do danas.
M. V.
BUK BAR
Ve~e poezije
U ponedeqak 17. maja u kwi`ari Buk bar odr`ana je promocija novih pesama Dubravke
Krtini}, koje bi uskoro trebale da ugledaju svetlost dana.
Promociji su prisustvovali
~lanovi Dru{tva za cerebralnu i de~ju paralizu Sremskog okruga, kojem autorka i
sama pripada i po{tovaoci
kwige. Pesme je ~itala uz mu-
zi~ku pratwu Vesna Bobi}.
- Nek ovi radovi budu znak
zahvalnosti svima koji u~ini{e svetlim i vedrim ovo poetsko ve~e. Zahvaqujem qudima ali i svakoj kwizi ove
kwi`are, jer su me mirno slu{ale sa svojih mesta na policama, a ja ih tolike ni pro~itala nisam – rekla je Dubravka Krtini}.
[email protected] OSMI FESTIVAL GUDA^A
Ve~na klasika
izrazito bogata stani{tima
i vrstama ptica od kojih su
mnoge zna~ajne kako za doma}u tako i me|unarodnu za{titu kao i da je posmatrawe
ptica jedan od bitnih segmenata turisti~ke ponude koji
mo`e doneti i zna~ajne prihode.
N. N.
Najve}a me|unarodna kulturna manifestacija, „8. internacionalni festival guda~a“, zavr{ena je u nedequ, 23. maja
sve~anim koncertom i nastupom
najboqih takmi~ara i laureata.
Tokom prethodne nedeqe, u
periodu od 17. do 23. maja, Mitrov~ani su imali prilike da
u`ivaju u nastupima preko 400
u~enika osnovnih, sredwih
{kola i muzi~kih akademija iz
Srbije, Rumunije, Crne Gore,
Slovenije, Makedonije i Bosne
i Hercegovine.
Na zavr{noj sve~anosti u
Carskoj palati dodeqene su nagrade i progla{eni laureati.
Laureat za kategoriju violina
Sremske
informativne
novine
je Alis Miler iz Rumunije, za
kategoriju violon~elo laureat
je Vladimir Bogdanovi} iz
[kole za muzi~ke talente u ]upriji, a u kategoriji kamerne muzike laureati su klavirski
kvintet sa Akademije umetnosti
u Novom Sadu.
Na gala koncertu, u nedequ,
svirali su najboqi. Alis Miler predstavila se na violini,
Milan Milanov na kontrabasu,
Petar Obradovi} na violi,
Vladimir Bogdanovi} na violon~elu i Edin Se{ek tako|e
na violini.
Generalni pokroviteqi bio
je Grad Sremska Mitrovica.
B. S.
Sa zavr{nog koncerta
26. maj 2010.
STRANE INVESTICIJE
[IDSKA TRIBINA
Slovenci u [idu
P
UKRATKO
Tribina o
ravnopravnosti
polova
Op{tina [id je u saradwi sa Centrom modernih
ve{tina u ~etvrtak 20. maja organizovala tribinu o
primeni Zakona o ravnopravnosti polova na lokalnom nivou pod nazivom
redsednica Op{tine
[id Nata{a Cvjetkovi}, pro{log petka,
21. maja, bila je doma}in
ekonomskom savetniku Ambasade Republike Slovenije,
mr Slobodanu [e{umu. Tom
prilikom odr`an je radni
sastanak, na kome su razmatrana poslovawa privrednih subjekata na podru~ju
{idske op{tine i mogu}nosti daqe sradwe sa slovena~kim firmama na ovom
podru~ju. Tom prilikom, mr
Slobodan [e{um je izjavio
da je ciq wegove posete sagledavawe rada slovena~kih firmi i mogu}nosti daqeg investirawa u Srbiji i
Sremu, odnosno Op{tini
[id:
- S obzirom da su nove firme zainteresovane za ulagawe u ovo podru~je, moj posao
Slobodan [e{um
je da ih upoznam sa uslovima
i mogu}nostima dolaska na
ovaj teren, kao i mogu}nostima pove}awa saradwe izme|u srpske i slovena~ke pri-
Nata{a Cvjetkovi}
vrede – rekao je mr Slobodan
[e{um.
Predsednica {idske op{tine Nata{a Cvjetkovi} je
rekla da je dolazak ekonom-
Milivoj Xaleta
skog savetnika slovena~ke
ambasade iskori{}en kako
bi se potvrdili dobri odnosi Op{tine [id sa privrednicima iz Slovenije, o ~emu
najboqe svedo~e primeri
Tim Izolirke u [idu i [umera u Ada{evcima:
- ^iwenica da je Slovenija
~lanica Evropske unije, sama
po sebi govori da ovo partnerstvo predstavqa na{e
nastojawe da se nalazimo na
putu evropskih integracija –
~uli smo od predsednice Nata{e Cvjetkovi}.
Nakon radnog dela, gost iz
Ambasade Republike Slovenije je obi{ao fabriku Tim
Izolirka i gradili{te [umera. Generalni direktor
Tim Izolirke, Milivoj Xaleta je tom prilikom izjavio da
primeri ove dve fabrike u
{idskoj op{tini na najboqi
na~in pokazuju da je most izme|u slovena~kih privrednika i [ida, uspostavqen na
najboqi mogu}i na~in.
V.].
MESNA ZAJEDNICA [ID
Obele`ena {idska slava
U
„Ko ako ne ti“. Tribina je
odr`ana u sali Skup{tine
op{tine [id. Predava~i
su bili Marijana Pajvan~i}, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i
Milo{ \aji} iz Centra
modernih ve{tina iz Beograd. Sve prisutne je pozdravila i predsednica
Op{tine [id Nata{a
Cvjetkovi}. Oko tridesetak `ena koje su prisustvovale Tribini imale
su priliku da se upoznaju
sa odredbama novog Zakona o ravnopravnosti polova, interaktivno komuniciraju sa predava~ima,
upoznaju se sa svojim pravima i razre{e eventualne nedoumice u vezi sa Zakonom.
Letwa pe{a~ka
zona
Odlukom Op{tinskog
ve}a centralne ulice [ida u toku letwih meseci
bi}e pretvorene u pe{a~ku zonu bez prava kretawa
motornih vozila. Naime, u
Kara|or|evoj ulici u roku
od 1. maja do 31. oktobra,
ta~nije od raskrsnice sa
ulicom Cara Du{ana do
raskrsnice sa ulicom
Alekse [anti}a, bi}e
formirana pe{a~ka zona.
Od 20 ~asova do ~etiri sata ovaj deo grada ne}e biti prohodan za motorna
vozila o ~emu }e govoriti
i posebno postavqeni saobra}ajni znaci.
Moto susreti
Moto klub „[id“ je od
14. do 16. maja bio doma}in susreta motociklista
i qubiteqa dvoto~a{a iz
svih delova Srbije i ze-
maqa u regionu. Uprkos
lo{em vremenu obezbe|eni su preno}i{te, vo`we
ulicama grada ali i mnogi
drugi sadr`aji.
26. maj 2010.
subotu, 22. maja u [idu je
tradicionalna obele`ena slava Mesne zajednice, a ovaj dan koji se u pravoslavnom kalendaru bele`i
kao Prenos mo{tiju Svetog Nikolaja kao svoj praznik slave
i O[ „Branko Radi~evi}“ i
Udru`ewe zanatlija ovog grada. Trodnevni program obele`avawa slave Mesne zajednice po~eo je u petak, 21. maja
sve~anom akademijom u sali
Kulturno – obrazovnog centra,
u okviru koje je obele`en i
Dan {kole „Branko Radi~evi}“. Na dan gradske slave, u
subotu, najpre je odr`ana sve~ana sednica Saveta mesne zajednice [id na kojoj su dodeqena „Svetonikoqska priznawa“. Ove godine priznawa su
dodeqena FK „Radni~kom“ iz
[ida za doprinos razvoju
sporta kao i Slova~koj evangelisti~koj crkvi koja obele`ava sto godina postojawa i
dve stotine godina od doseqewa Slovaka na ove prostore. Slova~ko dru{tvo primi-
lo je priznawe za doprinos
razvoju multikulturalnosti i
tolerancije.
Potom je u Crkvi Svetog oca
Nikolaja odr`ana sve~ana liturgija posle koje je ulicama
Cara Du{ana, Vuka Karaxi}a,
Sremskom i Cara Lazara pro{la litija.
Program je obilovao sportskim aktivnostima kao {to su
teniski turnir za mla|e kategorije, kadetski {ahovski
turnir i ko{arka{ka utakmica u sportskoj hali izme|u KK
Partizan iz [ida i KK La}arak. Tako|e je odr`ana i revijalna biciklisti~ka trka,
od KOC –a do izleti{ta Lipova~a.
Deci [ida je poklowena
lutkarska predstava „Crvenkapa“ a u Slova~kom domu je
odr`an rok koncert.
Posledweg dana proslave, u
nedequ 23. maja odr`an je de~iji program u sportskoj hali
gde su nastupili Kulturna –
umetni~ka dru{tva „Sveti Sava“, „Jednota“ i „\ura Ki{“.
PROGRAM 11. SREMSKE KULENIJADE
26. i 27. maj 2010.
10,00 – 18,00 Predaja kulenova za ocewivawe
Mesto: Veterinarske stanice u: [idu,
ulica Vuka Karaxi}a 4; Erdeviku, ulica
Lewinova 2; Kuzminu , ulica Zadru`na 41;
Sremkoj Mitrovici, ulica Petra Prerado-
IN MEMORIAM
vi}a 80, i u wihovim ispostavama po Mesnim zajednicama
28. maj 2010.
10,00 – 18,00 Ocewivawe primqenih kulenova u kvalitetu i izbor mini i mega kulena
18,00 – 19,00 Izlo`ba ocewenih kulenova
i glasawe posetilaca
Mesto: Dom kulture Erdevik
19,30 – 20,30 Okrugli sto Komercijalni
zna~aj brendirawa i za{tite
geografskog (fru{kogorskog) porekla kulena i vina
Mesto: O[ Sava [umanovi} Erdevik
29. maj 2010.
10,00 – 10,30 Otvarawe manifestacije
Mesto: Trg mladih
09,00 – 19,00 Predstavqawe proizvo|a~a
hrane i pi}a
10,30 – 19,00 Kulturno umetni~ki program
10,00 – 18,00 Takmi~ewe u poga|awu te`ine kulena
10,00 – 18,00 Jahawe poni kowa i vo`wa
mini fijakerom
12,00 – 13,00 Prelet motornih zmajeva, Vazduhoplovni klub Vihor Nova Pazova
15,00 – 15,30 Takmi~ewe u pravqewu i parovawu kobasica
19,00 – 19,30 Progla{ewe rezultata svih
takmi~ewa
20,00 – 22,00 Dru`ewe qubiteqa kulena i
vina
22,00 – 24,00 Koncert rok grupe
Mesto: Erdevi~ki park
Sremske
informativne
novine
@ivko Trbuk
Pro{le subote, 22. maja, posle duge i te{ke
bolesti, u 62. godini, umro je @ivko Trbuk, doskora{wi predsednik Skup{tine op{tine
[id. Funkciju prvog ~oveka {idskog parlamenta, @ivko Trbuk je obavqao nakon posledwih lokalnih izbora, od 2008. do 2010. godine,
ta~nije do 7. aprila, kada je na sopstveni zahtev razre{en du`nosti zbog bolesti.
@ivko Trbuk je sahrawen u nedequ 23. maja
2010. godine.
STRANA 7.
SAJAM ZAPO[QAVAWA U [IMANOVCIMA
U~estvovalo 55 poslodavaca
U
hotelu „Evropa“ u [imanovcima, 20. maja, sremskomitrova~ka filijala Nacionalne
slu`be za zapo{qavawe organizovala je 18. po redu Sajam zapo{qavawa. Po prvi put, Sajam je organizovan za tri op{tine – Pe}inci,
Stara Pazova i In|ija. Izbor mesta
ZBRIWAVAWE IZBEGLICA U IRIGU
Pet miliona za kupovinu ku}a
Potpredsednik Vlade Srbije
Jovan Krkobabi} uru~io je predstavnicima 20 gradova i op{tina
ugovore vredne 80 miliona dinara, koji }e omogu}iti trajno zbriwavawe 137 izbegli~kih i interno raseqenih porodica. Novac koji je obezbedio Visoki komesarijat Ujediwenih nacija za izbeglice (UNHCR) namewen je za otkup
110 seoskih doma}instava sa oku}nicom, 14 paketa gra|evinskog materijala i 14 nov~anih donacija za
ekonomsko osna`ivawe.
Potpisivawu ugovora u Vladi
Republike Srbije prisustvovali
su Zoran Kne`evi}, zamenik predsednika op{tine Irig i Milorad
Vlahovi}, op{tinski poverenik
Komesarijata za izbeglice. Ugovorom su odre|ena nov~ana sredstva
u visini 4.900.000,00 dinara, kojima }e biti obezbe|eno sedam stambenih jedinica sa oku}nicom, ~ime
}e se trajno zbrinuti sedam porodica izbeglih i interno raseqenih lica. U~e{}e op{tine iznosi
pet procenata iznosa planiranog
projekta koji podr`avaju UNHCR,
Vlada Srbije i evropski fondovi,
a taj novac je planiran godi{wim
Buxetom op{tine Irig.
LIKOVNA KOLONIJA U KUPINOVU
Inspirisani lepotom prirode
Sa otvarawa Sajma zapo{qavawa
Miroslav Vasin je pozdravio
prisutne na Sajmu
odr`avawa, Radna zona [imanovci
u op{tini Pe}inci nije slu~ajan,
jer je ovo mesto simbol grinfild
investicija u Srbiji.
Pozdravqaju}i prisutne, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao, da su ovakve
manifestacije najboqi na~in, da
poslodavci i nezaposleni predstave svoje potrebe i mogu}nosti.
- Dosada{wa iskustva pokazuju,
da na sajmovima zapo{qavawa bude
popuweno 25 do 30 odsto iskazane
potrebe za radnim mestima. Naravno, u pitawu je samo neposredno po-
puwavawe radnih mesta, ali mislim da se u narednom periodu, zahvaquju}i uspostavqenim kontaktima, posti`u i znatno boqi efekt
- rekao je Vasin.
Sajam je sve~ano otvorio direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Dejan Jovanovi}. On je rekao da je na nivou Srbije, u protekle dve godine, na ovakvim sajmovima, posao prona{lo ili uspostavilo prvi kontakt sa poslodavcem,
oko 20.000 qudi.
- Veoma je va`no {to se na ovakvim sajmovima razmewuju i iskustva o tome, kako u narednom periodu dizajnirati odre|ene aktivne
mere zapo{qavawa. Nacionalna
slu`ba za zapo{qavawe trenutno
sprovodi ~itav niz mera kao {to su
projekat Prva {ansa, koji je namewen mla|ima od 30 godina, a nastavi}emo sa projektom Javnih radova,
subvencijama za otvarawe novih
radnih mesta i sa drugim merama
koje }e omogu}iti da poslodavci,
pre svega iz privatnog sektora,
otvore {to ve}i broj konkretnih
radnih mesta - rekao je Dejan Jovanovi}.
Na Sajmu zapo{qavawa u [imanovcima u~estvovalo je 55 poslodavaca, koji su iskazali potrebu za
520 radnika, a savetnici u slu`bi i
ispostavama sremskomitrova~ke
filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, odabrali su i uputili
na Sajam preko 1.300 nezaposlenih
lica.
Du{an Sre}kov
PREDSEDNIK OP[TINE PE]INCI PRIMIO NAJBOQE \AKE
Nagra|eni za postignute rezultate
U
sklopu obele`avawa
pokazateq da se vra}amo
Dana op{tine Pe}innekim osnovnim vrednostici, Svetog Nikole
ma u~ewa i rada. Naravno,
letweg, pored niza sportsve pohvale za nastavnike
skih i drugih manifestacii profesore, koji su uloja, predsednik op{tine or`ili dodatni rad, prepoganizuje prijem za u~enike
znali i izdvojili potencikoji su postizawem zna~ajjale u~enika i usmeravali
nih rezultata na raznim
ih da ostvare ovakve retakmi~ewima, na pravi nazultate - rekao je tom pri~in predstavqali op{tinu.
likom predsednik Vukov.
Predsednik op{tine SiOve godine, kwigama je
ni{a Vukov, 21. maja primio
nagra|eno je 60 u~enika, a
je u sali Skup{tine op{tidodeqene su i dve nov~ane
ne Pe}inci, u~enike sve tri
nagrade u iznosu od 20.000
osnovne i jedne sredwe
dinara. Nov~ane nagrade
{kole sa teritorije op{tisu dodeqene Pavlu Marinne i wihove predmetne nakovi}u, u~eniku III - 1 razstavnike.
reda Tehni~ke {kole, za
- Tradicija je da u sklopu
oboren svetski rekord u
manifestacija
povodom
paraglajdingu i Sawi Maobele`avawa Dana op{tiri~i}, u~enici IV - 2 razrene, nagra|ujemo u~enike koda Ekonomske {kole, za
Sini{a Vukov uru~uje kwige najboqim |acima
ji su se izdvojili po posebosvojeno drugo mesto na
zadovoqstvo, {to je ovoga puta nanim uspesima ostvarenim na {kolrepubli~kom takmi~ewu iz osnova
gra|en je veliki broj dece, a to je
skim takmi~ewima. Posebno mi je
ekonomije.
D. S.
[email protected] NEDEQA ORALNOG ZDRAVQA U PE]INCIMA
O
Zajedno do lepog osmeha
ve godine, nedeqa posve}ena
zdravqu usta i zuba trajala je
od 10. do 16. maja. Organizatori ove dvadesete po redu manifestacije, pod sloganom „Svi zajedno do
lepog osmeha“, na nivou Republike su
bili Stomatolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za
javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} – Batut“, a nosioci aktivnosti po op{tinama, lokalni Domovi
zdravqa. Osnovna ideja manifestacije je o~uvawe i unapre|ewe oralnog zdravqa stanovni{tva.
Kako nam je rekla dr Tatjana Petrovi} - Mili}, specijalista de~je i
preventivne stomatologije u Domu
zdravqa „Dr Dragan Funduk“ u Pe}incima, ova ustanova je Nedequ zdravqa usta i zuba obele`ila nizom
predavawa po zdravstvenim stanicama u selima pe}ina~ke op{tine i podelom propagandnog materijala, pasti i ~etkica najmla|im stanovnicima, a predavawe je odr`ano i na lo-
8. STRANA
kalnom radiju. Pored predavawa, organizovane su i kreativne radionice
na kojima su deca radila likovne i
literarne radove, na ovu temu. Kruna
aktivnosti bila je izlo`ba de~jih
likovnih radova, odr`ana u Kulturnom centru Pe}inci 14. maja, na kojoj
su bili izlo`eni najboqi radovi,
pristigli iz svih sela pe}ina~ke op{tine. @iri u sastavu: \or|e Igwatovi}, Svetlana Popovi} i Slavica
@ivi}, za najboqe je proglasio radove Katarine Dobri}, u~enice 5. razreda O[ „Du{an Jerkovi} – U~a“ iz
[imanovaca, Dejana Bastaji}a, u~enika 1. razreda O[ „Du{an Vukasovi} – Diogen“ iz Kupinova i Milke
Lazarevi}, u~enice 2. razreda O[
„Slobodan Baji} – Paja“ iz Pe}inaca.
- Osnovna ideja ovih aktivnosti bila je da se kod dece razvije pozitivna svest o zna~aju o~uvawa oralnog
zdravqa i zdravqa uop{te. Mali{ani su dobro reagovali i aktivno u~estvovali u svim manifestacijama, od
kreativnih radionica do sistematskih pregleda, a podaci pokazuju da
se iz godine u godinu na teritoriji
op{tine Pe}inci, smawuje broj dece
sa karijesom i ostalim oboqewima
usta i zuba - rekla je dr Tatjana PeD. Sre}kov
trovi} - Mili}.
Sremske
informativne
novine
U~esnici kolonije u Kupinovu
Ono {to je 2009. godine zapo~eo privrednik Srba Aleksi} u svojoj porodi~noj ku}i u Kupinovu, kada je grupu prijateqa slikara pozvao da nekoliko dana
borave i stvaraju u ovom mestu, ove godine se polako pretvara u tradiciju.
Naime, organizaciju Druge likovne kolonije u Kupinovu su pod pokroviteqstvom op{tine Pe}inci, na sebe preuzele Mesna Zajednica Kupinovo i Kulturni centar Pe}inci, ali i me{tani Kupinova, koji su na sebe preuzeli pripremawe hrane za u~esnike Kolonije.
Ideja Kolonije je da slikari stvaraju
inspirisani prirodnim i kulturnim bogatstvom Kupinova i okoline, a kada je
inspiracija u pitawu Kupinovo zaista
ima {ta da ponudi – od specijalnog rezervata prirode Obedska bara do stare
srpske prestonice grada Kupinika.
Likovna kolonija je odr`ana od 11.
do 15. maja, a u motivima Kupinova inspiraciju je potra`ilo 15 slikara –
Branislav Stojan~ev iz Novog Be~eja,
Velibor Bugarski, Maja Verzoti, Vojin
Ti{ma, Branislav Prosenik i \or|e
Bujnovi} iz Novog Sada, Dragan Ili} i
Ivan [ajber iz Zaje~ara, Branislav
Jak{i} iz Be~eja, Duwa Lung iz Zemuna,
Sini{a Labus iz Beograda, Goran Desan~i} iz Obrenovca, Stojan Ani~i} iz
Badovinaca i Lazar Le~i} iz ^uruga.
Specijalni gost bio je lokalni slikar
Du{ko Igwatovi} iz Karlov~i}a.
Ovogodi{wu Likovnu koloniju u Kupinovu posetila je i Nada Burmazovi},
pomo}nica pokrajinskog sekretara za
rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova.
D. Sre}kov
PE]IN^ANI ORGANIZOVANO NA POQOPRIVREDNOM SAJMU
Tro{kove platila op{tina
Ove godine, op{tina Pe}inci je odlu~ila, da 16. maja, finansira organizovani odlazak poqoprivrenika sa
podru~ja op{tine na Sajam poqoprivrede u Novom Sadu. Priliku da besplatno poseti Sajam iskoristilo je
150 poqoprivrednika iz 15 naseqa op{tine.
Po re~ima predsednika op{tine Sini{e Vukova, lokalna samouprava se
na ovaj korak odlu~ila, u `eqi da se
poqoprivrednicima pru`i prilika,
da se bez izlagawa tro{kovima, upoznaju sa novim tehnologijama i tenden-
cijama u poqoprivrednoj proizvodwi,
a sve sa ciqem stimulisawa razvoja
poqoprivrede na teritoriji op{tine.
Nakon nedavno organizovane trodnevne edukacije na Andrevqu, na Fru{koj Gori, gde je pedesetak poqoprivrednika iz pe}ina~ke op{tine imalo
priliku da prisustvuje predavawima,
ali i da razgovara sa ministrom poqoprivrede Sa{om Draginom, odlazak na
Sajam je samo jo{ jedan u nizu koraka,
koje ova op{tina ima nameru da preduzme na stimulisawu razvoja poqoprivrede.
D. Sre}kov
GOSTUJU]A PREDSTAVA NARODNOG POZORI[TA
„Zagonetne varijacije“ u Irigu
Posle ve} tradicionalnog 38. Festivala dramskih amatera Srema
(FEDAS), koji se zavr{io 17. aprila i na kojem je svoja dostignu}a
prikazalo osam pozori{nih trupa,
poklonike pozori{ta op{tine Irig
i Srema, o~ekuje jo{ jedan zna~ajan
kulturni doga|aj. Re~ je o predstavi
Narodnog pozori{ta iz Beograda
„Zagonetne varijacije“, koja na sceni Doma kulture gostuje 29. maja u
20.00 ~asova.
Komad „Zagonetne varijacije“, delo savremenog autora Eriha Emanuela [mita ve} 12 godina je na repertoaru Narodnog pozori{ta u Beogradu, a igran je na scenama brojnih evropskih metropola. Predstavu je re`irao Bo`idar \urovi}, a
likove tuma~e Marko Nikoli} i Boris Pingovi}.
Organizator predstave je Dom
kulture u Irigu, a pokroviteqi su
Op{tina i Mesna zajednica Irig.
26. maj 2010.
Crkveni
kalendar
sreda 26. (13.) maj
Sv. mu~enica Glikerija
K}i guvernera
Rima. Posle o~eve smrti nastani
se u Trajanopoqu
u Trakiji. Pretrpela `estoka mu~ewa zbog vere u
Hrista. Na kraju
ba~ena pred razjarene lavove. Iz wenih mo{tiju
poteklo celebno miro.
~etvrtak 27. (14.) maj
Sveti mu~enik Isidor, sveti
mu~enik Maksim
Isidor be{e
rodom sa ostrva
Hiosa. Odmalena
provo|a{e dane u
postu i molitvi.
U vreme Dekijevog gowewa on
javno ispovedi u
vojsci da je hri{}anin. Bi stavqen na velike muke. Odseko{e
mu jezik i tuko{e volovskim `ilama. Ma~em pose~en 251. godine.
petak 28.(15.) maj
Prep. Pahomije Veliki; sveti
Ahilije
Pahomije be{e
u mladosti mnogobo`ac, rodom iz
misira. Primiv{i sveto kr{tewe ode u Tividsku pustiwu i sagradi manastir.
Oko wega se okupi 7000 monaha .
On je osniva~ manastirskog i mona{kog op{te`i}a. Bio i ostao
veliko svetilo Crkve pravoslavne. Skon~ao 348. godine.
Horoskop
VAGA: Posle dugih zavrzlama, u{li ste u
mirniji period. Ose}ate da ste duhovno i
intelektualno stabilni. Sve akcije su
uravnote`ene. Dobijate unapre|ewe koje,
me|utim, kasni ve} du`e vreme. Ako se uzme u obzir da
lepe stvari sti`u u pravo vreme, slavqeni~ki ste
raspolo`eni. Trenutna situacija zahteva puno tolerancije; te{ite se - ipak znate {ta ho}ete.
BIK: U{li ste u mirniji period. Bi}ete u
situaciji da poma`ete mawe uspe{nim
saradnicima - sve zarad ostvarewa zajedni~kih interesa. ^uvajte se burnih reakcija
i vre|awa, jer na taj na~in odbijate partnera.
Potrudite se da ne dospete u stawe afekta. Budite
oprezni kad su emocije u pitawu, jer va{a tvrdoglavost kvari ono u {ta ste mnogo investirali.
[KORPIJA: U{li ste u sre}an period. Dobro
ste raspolo`eni, mada nemate konkretnih
razloga za to. Od izvesne situacije mnogo
o~ekujete, pa se mo`ete razo~arati. Ili
mnogo radite, ili ste bez posla. Sa saradnicima stvari
ne stoje najboqe, ali nekako ipak isplivavate. Budite
razumniji i realniji, bar kad su emocije u pitawu.
Ostale oblasti `ivota zasad su pod kontrolom.
BLIZANCI: Ukoliko budete bili napeti,
mora}ete da se kontroli{ete. Po{to niste
sposobni da upravqate sobom, skloni ste
sva|ama i ekscesima. Sa partnerom ste
sklopili primirje, pa o~ekujte mirniji period.
Ukoliko ste slobodni, nova qubav ~eka vas u avgustu.
^esta promena raspolo`ewa pra}ena depresijom.
Iako nemate konkretnh razloga za takvo stawe, te{ko
}ete ga izbe}i.
STRELAC: Ose}ate se bolesno. Sve {to se
oko vas de{ava do`ivqavate emotivno.
Mogu} je susret sa institucijama zatvorenog
tipa. Potrebno je puno strpqewa i zdravog
razuma da biste savladali kriti~ne doga|aje koji su
pred vama ove sedmice. Budite oprezni! Ukoliko se
jave stoma~ni problemi, obratite se lekaru. Ishranu
svedite na razumnu meru.
Petak 28. maj
JARAC: Za divno ~udo, nije vam lo{e. Svi oko
vas se nerviraju, a vi - mrtvi hladni. Pitate
se {ta im je? Uspeli ste da shvatite dubqi
smisao `ivota. ^uvajte se promaje. Zbog opasnosti od prehlade i problema sa grlom, budite oprezni
sa hladnim napicima i sladoledom. Nalazite se u dilemi. Zbog ne~ega strahujete. Morate biti oprezni i izbegavati verbalne duele koji ni~emu ne vode.
Min. 13
Maks. 23
Obla~no
RAK: Nova qubav je na vidiku. U`ivate u
zagrqaju voqene osobe. Ne mo`ete da
poverujete da je to stvarnost - suvi{e je
lepo da bi bilo istinito. Prepustite se pozitivnim
vibracijama i u`ivajte. Ukoliko se pojavi sivilo,
setite se osobe koja je na mala vrata u{la u va{
`ivot. Zdravstvene probleme }ete savladati ukoliko
se na vreme posvetite wihovom sanirawu.
LAV: Po{to imate tendenciju da mnoge
stvari zapo~nete, ali ne i zavr{ite po`eqno je napraviti selekciju, koncentrisati se na jednu od wih. Mudro ule}ete u nove
poslovne poduhvate. Shvatate da nemate {ta da izgubite. Ko reskira, taj dobija. Super. Nervna napetost
reakcija je na poquqano samopouzdawe.
VODOLIJA: Javqa se `eqa da se nametnete u onome ~emu niste vi~ni. Morate biti
objektivniji prema sebi ukoliko `elite da
iz trenutne situacije izvu~ete maksimum. U
sve {to radite unosite celog sebe. Emotivniji ste
nego {to to okolnosti na poslu zahtevaju. Neko od
saradnika ko~i vas u akcijama. Problemi su vezani za
nekontrolisano uno{ewe hrane.
DEVICA: Ni{ta lep{e nego kad se
racionalna Devica zaqubi. Prepustite se
partneru i u`ivajte. Pred vama su dugi
topli
dani.
Nastojte da na adekvatan na~in re{ite jednu dilemu.
Po{to razum trenutno ne poma`e, reagujte srcem.
Dozvolite sebi i takav luksuz. Mogu}i su problemi sa
jetrom i pankreasom usled lo{eg rada organa za
varewe.
RIBE: Romanti~no ste raspolo`eni.
Po{to slobodno vreme provodite u
dru{tvu, lepo se ose}ate. Shvatili ste da
je ono ~ega se u`asavate - samo}a. Niste
zadovoqni poslom kojim se bavite, posebno ako se on svodi na rutinu. Razmi{qate o tome da ga
promenite ili da u wega unesete inovacije. Morate
savladati hipohondri~nu crtu karaktera. Mnogo vremena provodite u strahu od bolesti.
subota 29. (16.) maj
Prepodobni Teodor; sve{tmu~.
Teodor Vr{a~ki; mu~enik Vuka{in (Odan.Pedesetnice)
Teodor je ro|en
i odrastao kao
neznabo`ac. Kao
mladi} krsti se i
~uv{i za svetog
Pahomija odbe`e
wemu u Tividski
manastir. Veliki
podvi`nik i duhovnik. Po smrti Pahomijevoj postao je iguman svih wegovih manastira. Skon~ao je u dubokoj starosti 368. godine.
nedeqa 30. (17.) maj
Sveti apostol Andronik i sv.
Junija (Petrovske poklade)
Jedan od 70
apostola srodnik
apostola Pavla.
Sa svojom pomo}nicom Junijom uspeo je da privede
mnoge Hristu. Postrada{e oboje
po~etkom drugog
veka. Wihove mo{ti su kasnije
prona|ene u predelima Evgenijskim.
ponedeqak 31. (18.) maj
Sveti mu~enik Teodor Ankirski (Po~etak posta)
Be{e kr~mar u
Ankiri. Sklawa{e i pomaga{e
hri{}ane u vreme
Dioklecijanovog
gowewa. Kada su
ga otkrili odmah
su ga izveli na gubili{te. On se
nije odrekao svoje vere. Zbog toga
je ma~em pose~en 303. godine.
utorak 1. jun (19. maj)
Sveti sve{tenomu~enik Patrikije
Be{e episkop
Bruski. Sa svoja
tri sve{tenika,
Akakijem, Menadrom, i Polienom, postradao za
veru za vreme Julijana Otpadnika
u Brusi Azijskoj u
prvoj polovini ~etvrtog veka.
26. maj 2010.
Nedeqna
prognoza
vremena
OVAN: Situacija od vas zahteva strpqewe.
To je za Ovnove te{ko, ali morate trenirati. U{li ste u period finansijskih
izdataka. Novac vam klizi iz ruku, ali ga i
zara|ujete, pa ne brinite. Iako je u nagove{taju nova
veza, prednost dajete li~noj slobodi. Izbirqivi ste
kad je qubav u pitawu. Lukavo pristupate ovom problemu. Va{a nervoza odra`ava se na zdravqe.
Sreda 26. maj
Min. 14
Maks. 29
Sun~ano
^etvrtak 27. maj
Min. 15
Maks. 28
Sun~ano
Min. 14
Maks. 24
Pquskovi
Subota 29. maj
Nedeqa 30. maj
Min. 14
Maks. 22
Obla~no
Ponedeqak
31. maj
Min. 16
Maks. 23
Sun~ano
Utorak 1. jun
Min. 16
Maks. 24
Sun~ano
REPERTOAR BIOSKOPA
V R E M E P L O V
26. maj
1521. Rimsko-nema~ki car Karlo V,
kao izvr{ilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su
Martin Luter, osniva~ protestantizma u Nema~koj i wegovi sledbenici
prognani iz zemqe.
1822. Ro|en francuski pisac Edmon
Gonkur. Zave{tawem posle wegove
smrti 1896. osnovana je "Akademija
Gonkur" (1896) koja od 1903. svake godine nagra|uje najboqi roman francuske literature.
27. maj
1703. Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na
u{}u reke Neve u Balti~ko more,
Sankt Peterburg
1840. Umro je italijanski virtuoz na
violini i kompozitor
Nikolo
Paganini, ~ijoj su
ve{tini
savremenici pridavali
magi~ne mo}i. Kao
kompozitor proslavio se sa {est
violinskih koncerata.
1868. U Mostaru je ro|en srpski pesnik Aleksa [anti}.
1937. U San Francisku je pu{ten u
saobra}aj "Golden gejt", jedan od najve}ih mostova u svetu.
28. maj
1738. Ro|en francuski lekar @ozef Iwas Gijotin, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije
predlo`io je izvr{ewe smrtne kazne spravom za odsecawe glave, koja
bi skratila muke osu|eniku. Od
1792. ta sprava nosi wegovo ime.
1879. Ro|en srpski
matemati~ar, astronom i geofizi~ar
Milutin Milankovi}, osniva~ katedre nebeske mehanike na Beogradskom
univerzitetu i tvorac danas prihva}ene teorije ledenih doba. Tako|e, tvorac najsavr{enijeg kalendara.
1987. Devetnaestogodi{wi Zapadni
Nemac Matijas Rust preleteo je
sportskim avionom "Cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na
centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, pro{av{i neprime}eno
kroz sovjetski vazdu{ni prostor.
29. maj
1868. U Top~ideru, u Beogradu ubijen
je knez Mihailo Obrenovi}. Atentatori su uhap{eni, odmah osu|eni i
streqani na Karaburmi. Za u~e{}e u
zaveri optu`en je biv{i knez Aleksandar Kara|or|evi}.
1903. U Beogradu ubijeni kraq Aleksandar Obrenovi} i wegova `ena
Draga Ma{in. Ubistvo posledweg
vladara iz dinastije Obrenovi}a
izvr{ila je grupa oficira. Novi
kraq Srbije postao je Petar I Kara|or|evi}.
1985. Na stadionu
"Hejsel" u Briselu, u
neredima pred finalni me~ evropskog Kupa {ampiona
izme|u
italijanskog prvaka "Juventusa" i engleskog
"Liverpula", poginulo je 39 i povre|eno vi{e od 400 qudi, uglavnom italijanskih navija~a
30. maj
1431. U Ruanu spaqena na loma~i
francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, nakon {to je po nalogu
Engleza pred crkvenim sudom optu`ena
da je jeretik i ve{tica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a
odlukom pape Benedikta XV 1920.
progla{ena je za sveticu.
1498. Kristofer Kolumbo isplovio
sa {est brodova iz {panske luke
Sanlukar na tre}e putovawe u Novi
svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad
i obale Ju`ne Amerike.
RUMA
31. maj
1809. Na brdu ^egar kod Ni{a u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sin|eli}. Da bi
zaustavio Turke koji su prodrli u
srpsko utvr|ewe, on je zapalio
skladi{te municije i izazvao eksploziju u kojoj su poginuli srpski i
turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u ]ele-kulu.
1859. Po~eo je da radi veliki sat
Big Ben na kuli britanskog parlamenta u Londonu.
1970. U zemqotresu
ja~ine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je vi{e od
70.000, a 600.000
qudi ostalo je bez
domova.
1. jun
1198. Vizantijski car Aleksije III
An|eo odobrio srpskom velikom `upanu Stefanu Nemawi i wegovom sinu monahu Savi da na ru{evinama
Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, srpski manastir
Hilandar
1803. Ro|en ruski kompozitor
Mihail Ivanovi~ Glinka. Wegova
dva glavna dela, opere "@ivot za
cara" i "Ruslan i Qudmila",
odredile su potowi razvoj opere u
Rusiji.
1880. U SAD instalirana prva javna
telefonska kabina u svetu, u zgradi
"Jejl banke" u Wu Hejvnu.
1926. Ro|ena ameri~ka filmska glumica Norma Xin Mortenson, poznata
kao Merilin Monro. Godine 1962.
izvr{ila je samoubistvo.
• Svet je suvi{e veliki
za nas – pe{ake!
• Mnogima nedostaje samo novac da bi bili
po{teni.
• Boli me briga. Izgleda da }e promena vremena!
Mala dvorana od 20 i 22 ~asa
26 – 30. 05.
31.05 – 06. 06.
Borba titana
Besa
Matine
Mala dvorana nedeqa,
30. maj u 11.00 ~asova
Borba titana
[ID
Nema projekcije
SREMSKA MITROVICA
Bioskop ne radi
Pita od ~okolade
Potrebno je: Testo 120 grama masti,
1 celo jaje , 4 ka{ike hladnog mleka, 4
ka{ike {e}era, 3 prstohvata soli, 320
grama bra{na.
Fil 5 jaja, 100 grama prah-{e}era, 1
vanila, sok od 1 limuna, 4 {tangle
omek{ale ~okolade, 100 grama mlevenih oraha
Priprema: Od navedenih sastojaka
zamesiti testo i ostaviti da se odmara
jedan sat u
fri`ideru.
Zatim ga podeliti
na
polovine.
Jednu polovinu razviti
na veli~inu
pleha (testo
se najboqe
razvije ako
se oklagija
na plasti~noj kesi tako
da dodatno ne dobije jo{ bra{na) i staviti u podmazan pleh, pa nadevati.
Nadev: `umanca, prah-{e}er, vanilu
i sok od limuna dugo mutiti u posudi za
sneg, dodati omek{alu ~okoladu, mlevene orahe i na kraju sneg od belanaca.
Nadev izru~iti na razvu~enu koru u
plehu, a zatim drugu polovinu testa
razviti oklagijom i staviti preko nadeva. Pe}i na umerenoj temperaturi,
ali voditi ra~una o tome da kora ostane bela.
Kad se pita ispe~e, vru}u je se}i na
kocke i posuti prah-{e}erom. Ovo je jedan starinski recept, a pita je vrlo lepa i kad malo odstoji.
STRANA 9.
CMYK
Na hraniteqe se gleda malo „ispod oka“
U
Srbiji je 4.700 mali{ana sme{teno u hraniteqke
porodice.
Prema podacima Centra za
socijalni rad „Sava“ u
Sremskoj Mitrovici postoji
oko 50 hraniteqskih porodica u kojima je sme{teno
otprilike isto toliko napu{tene dece.
O hraniteqstvu i li~nim
iskustvima razgovarali smo
sa Gospavom Mi{kov, `enom
koja se ve} sedam godina
stara o napu{tenoj deci.
Gospava Mi{kov je po zanimawu novinar, zavr{ila
je Fakultet politi~kih nauka u Beogradu, ali se nikada nije bavila svojom osnovnom profesijom. Kratko
vreme je radila kao referent za odnose sa javno{}u u
mitrova~koj firmi „Drvni
kombinat“. Majka je dva odrasla sina, Ivana i Marka.
Pre sedam godina kada je
odlu~ila da postane hrani-
Nisam u situaciji da se brinem o detetu ukoliko nema nadoknadu, jer to smatram neozbiqnim. Mogu ja da ka`em: da, dovedite mi dvoje, troje dece. I {ta }u daqe? To je la`no humano i licemerno. Niko od nas nije ni jednog prosjaka uveo u ku}u, bez obzira koliko nam je bilo te{ko da ih gledamo kako prose
Gospava Mi{kov
teqka, ostala je bez posla i
ka`e da je to bio jedan od
razloga zbog ~ega se opredelila da se ostatak `ivota
bavi hraniteqstvom. I smatra da se nije pokajala zbog
takve odluke.
Iz razgovora sa wom smo
saznali da je neophodna
tromese~na obuka koja se
sprovodi u Centru za socijalni rad. Uz lekarski pregled kojim se utvr|uju mentalne i fizi~ke sposobnosti, sti~e se uslov za hraniteqstvo.
Po{to su na sme{taju imali jedno kratko vreme de~aka, nakon wegovog odlaska u
dom porodice Mi{kov sme{ta se tada trinaestomese~na beba. Danas ova petogodi{wa devoj~ica, M. V.
`ivi kod wih. Roditeqi su
wu i wenog mla|eg brata,
koji je tako|e sme{ten u
hraniteqsku porodicu u
Sremskoj Mitrovici, napustili jer porodica nije bila funkcionalna.
- Kada je do{la kod nas,
bila je sva izgubqena i dve
godine joj je trebalo da se
oslobodi. U po~etku nije
`elela da ostaje sama, ~ak
ni sa starijim sinom, prosto
se pla{ila qudi, i to ne
samo woj nepoznatih, ve} i
onih koje je ~e{}e vi|ala –
ka`e Gospava.
Kada se pri~a o hraniteqskim porodicama, mnogi
smatraju da se postaje hraniteq radi finansijske dobiti. A ne znaju kolko su ta
primawa mala. Hraniteqi
dobijaju nadohnadu za rad,
koja iznosi 10.300 dinara za
jedno dete. Deca koja su prinu|ena na sme{taj u hraniteqske porodice tako|e do-
bijaju tro{kove izdr`avawa, primaju takozvana socijalna davawa, tako da su sa
te finansijske strane donekle obezbe|ena. Do sedme
godine primaju 16.300 dinara, a nakon sedme godine dobijaju oko 18.300.
Mnogi ne `ele da se javno
izjasne kolika su im primawa, a mi smo pitali na{u
sagovornicu, kako ona gleda
na te predrasude.
- Ja nemam taj problem.
Nisam u situaciji da se brinem o detetu ukoliko nema
Biolo{ki roditeqi uvek ispred hraniteqa
Kontakt dece sa biolo{kim roditeqima se ostvaruje ukoliko oni `ele da vi|aju svoju decu. Uglavnom su
to sastanci u prostorijama
Centra, kojima nekada prisustvuju i hraniteqi, u zavisnosti od toga kako dete reaguje na svoje biolo{ke roditeqe. Pojedina deca ~ak
odlaze i na vikende kod svojih primarnih porodica. Neretko se de{ava da se deca
koja su sme{tena u hraniteqske porodice, vra}aju
svojim biolo{kim roditeqima ukoliko ih isti po`ele nazad i naravno ukoliko
zaposleni u Centra za socijalni rad to odobre.
- Mislim da bi trebalo da
hraniteqi imaju vi{e uticaja na to da li treba dete vra}ati u primarnu porodicu
ili ne, jer niko ne poznaje
toliko dobro dete, koliko
mi koji sa wim `ivimo i koji
ih vaspitavamo. Emotivno je
jako te{ko i za tu decu, pa i
za nas hraniteqe, {to se do-
zvoqava da roditeqi ulaze
i izlaze iz wihovih `ivota
kad god po`ele i to ume da
destabilizuje sve, pogotovo
decu. Kod nas je bila situacija da se otac pojavi tri godine nakon napu{tawa i da
`eli da je vi|a. Zakonom to
nije dobro ure|eno. Hraniteqske porodice u odnosu na
sredinu iz kojih ova deca dolaze su kao nebo i zemqa.
Taman se prilagode, i onda
sve mo`e da propadne – smatra ova hraniteqka.
nadoknadu, jer to smatram
neozbiqnim. Mogu ja da ka`em: da, dovedite mi dvoje,
troje dece. I {ta }u daqe.
To je la`no humano i licemerno. Niko od nas nije ni
jednog prosjaka uveo u ku}u,
bez obzira koliko nam je bilo te{ko da ih gledamo kako prose. Ukoliko ~ovek radi po{teno ovakvu vrstu nazovi posla, onda mu svaka
~ast. Jer mi i dobijamo novac kako bi ta deca imala
sve {to im treba. I treba
biti po{ten i prema sebi i
prema deci. Hraniteqi
imaju problem {to ih qudi
gledaju malo ispod oka.
Ukoliko neko misli da se
mo`e obogatiti kao hraniteq, neka izvoli i postane
hraniteq – mi{qewa je na{a sagovornica.
Bitno je naglasiti da deca kod hraniteqa imaju sve
{to imaju i druga deca, a
najva`nije da postoji normalna i pozitivna atmosfera u porodici, sklad i
mir.
- Ima sre}ne dece u siroma{nim porodicama, a zlostavqane dece u bogatim
porodicama. Novac nije merilo, ve} je bitno da porodica zaista bude porodica.
Ja se nadam da }e moja devoj~ica mo}i da sa stavom prebrodi ~iwenicu da je do{la
iz hraniteqske porodice i
da se toga ne stidi – nagla{ava Gospava.
Postavqa se pitawe kao
objasniti detetu za{to je
napu{tena? Potrebno je re}i istinu, ali u isto vreme
ne biti grub. Sa ovim problemom se susre}u svi hraniteqi i svako na svoj na~in re{ava problem. Ali
jedno je sigurno, smatra na{a sagovornica, da dete
treba pustiti da samo donese svoj sud, ali ih nikako ne
treba vaspitati na taj na~in da im postane normalo
{to neko napusti dete u nekoj kriznoj situaciji.
Pri~u o hraniteqstvu bi
bilo najboqe zavr{iti sa
re~enico hraniteqke Gospave Mi{kov koja glasi:
- Najvi{e u `ivotu {to
mo`e da te usre}i ali i zaboli, to je dete. I ova deca,
bez obzira {to su u specifi~noj situaciji treba da
imaju porodicu – zakqu~uje
na{a sagovornica.
Biqana Selakovi}
NOVA PUBLIKACIJA ZAVODA ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE SREMSKA MITROVICA
Sirmijum carski grad
N
edavno je do{lo do objavqivawa jedne izuzetno
va`ne publikacije za grad
Sremsku Mitrovicu. Re~ je o
kwizi Majkla Vernera „Sirmijum, kompleks carske palate“,
priznatog arheologa i profesora sa Albani Univerzitetu u
SAD, koji je tokom sedamdesetih
godina u~estvovao u srpsko –
ameri~koj saradwi na arheolo{kom istra`ivawu Sirmijuma,
pre svega lokaliteta rimskog
hipodroma i Carske palate.
Ovo dvojezi~no izdawe Zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici u celosti je finansirano od Ministarstva kulture Republike Srbije,
koje je ve} podr`alo zna~ajnim
sredstvima natkrivawe lokaliteta Carske palate. Autor se vi{e od tri decenije bavi istra`ivawem rimskih gradova na
Balkanu, a trenutno radi na
afirmaciji rimske arheologije
Srbije u ciqu me|unarodnih istra`ivawa i turizma. Ceo poduhvat se uklapa u projekat, koji je
ve} podr`an od resornih ministarstava, a Mitrovica sa svojom Carskom palatom predsta-
10. STRANA
vqa ulaznu kapiju za niz turisti~kih destinacija na „Putu
rimskih imperatora Srbije“.
Od izuzetne va`nosti je ~iwenica da je Sirmijum kona~no
dobio jednu publikaciju, koja na
pristupa~an na~in afirmi{e
tekovine anti~kog grada, naro~ito u periodu III i IV veka, kada
je bio u najve}em usponu, sa posebnim akcentom na kompleks
Carske palate, kojih do sada u
ovakvom obliku nije bilo. Sva
dosada{wa izdawa bila su
strogo nau~nog tipa i nepristupa~na {iroj ~itala~koj i kulturnoj javnosti.
- Primewen je nov pristup publikovawa, gde je sublimirano
sve ono {to je do sada istra`eno o Sirmijumu. Autor na jedan
popularan na~in prezentuje rezultate nau~nih studija, pisanih izvora i materijalnih dokaza, {to je metod sve zastupqeniji u svetu – isti~e direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture Qubi{a [ulaja i
dodaje da se prilikom izdavawa vodilo ra~una o isticawu
onog, {to je jedinstveno u tradiciji grada. Tako se na korica-
ma kwige nalazi reprodukcija
unikatnog zlatnika cara Konstantina Velikog, koji je deo
svoje vladavine proveo u Sirmijumu, gde je osnovao carsku
kovnicu novca.
Prema re~ima samog autora
kwiga nema pretenzije da bude
obimna i detaqna, nego je napisana sa `eqom da pomogne afirmaciju carskog Sirmijuma u Srbiji, ali i izvan wenih granica.
Afirmacija grada se zasniva na
temequ ~iwenice da je Sirmijum
bio jedna od prestonica Rimske
imperije, gde je vladalo vi{e
careva, {to potvr|uju arhitektonski ostaci carskog karaktera.
Uz kwigu luksuzne opreme
{tampan je i pregledan Vodi~
kroz Carsku palatu, dostupni
svim posetiocima Vizitorskog
centra radi boqeg upoznavawa
sa kulturno - istorijskim vrednostima lokaliteta. Ova jedinstvena kwiga u predstavi anti~kog nasle|a grada, bi}e uskoro
prezentovana javnosti na promociji, koja se o~ekuje u najskorije
vreme.
M. Vukajlovi}
SAVETI LEKARA
Alergije
Alergija je imunoloski posredovana reakcija preosetqivosti na jednu ili vise
supstanci koje su ne{kodqive za ve}inu qudi. Supstance koje mogu izazvati alergijsku reakciju zovu se alergeni. Naj~e{}i izvor alergena su poleni drve}a i trava,
korovi, griwe iz ku}ne pra{ine, plesni, dlake, perut,
mokra}a ili pquva~ka `ivotiwa, hrana i aditivi hrani,
lekovi i otrovi insekata.
Alergeni dospevaju u telo:
udisawem, gutawem, preko
ko`e, ubodima insekata ili
putem uzimawa lekova i primawa injekcije.
U zavisnosti od vrste
alergena, tegobe mogu biti
sezonski izra`ene, dok neke
mogu biti prisutne tokom cele godine. Alergijska reakcija se naj~e{}e izra`ava u
vidu tzv. polenske kijavice,
sa simptomima peckawa, zapu{enosti, povremenog ili
stalnog curewa bistrog sadr`aja iz nosa. U o~ima se javqa kao konjuktivitis -peckawe, crvenilo i suzewe
oka. U plu}ima se manifestuje kao astmati~ni napad,
na ko`i u vidu atopijskog ekcema ili sli~no koprivwa~i, dok se u digestivnom
traktu ispoqava kroz stoma~ne gr~eve, povra}awe i
proliv.
Alergija poga|a preko 20
odsto populacije, mo`e se
pojaviti u svakom uzrastu i
ponekad mo`e da bude nasledna. U osnovi, to je imunolosko obolewe tj. nije psihi~ke prirode, me|utim, dugotrajni i jaki emocionalni
stres ili strah, uznemirenost i qutwa mogu pogor{ati
ili ~ak dovesti do okidawa
simptoma alergije kod osoba
sa ovom sklono{}u.
Ako se alergija otkrije na
vreme i pravilno le~i, stawe se mo`e popraviti i tako
spre~iti mogu}e komplikacije. Treba poku{ati izbe}i
alergen koliko god je to mogu}e, kao i sve ostale nadra`uju}e supstance koje mogu
pogor{ati alergiju. Ako postoji sklonost ka alergiji,
velika je verovatno}a da se
ona javqa kao reakcija na vi{e supstanci nego {to je
ustanovqeno.
Ukoliko postoji alergija
na ku}nu pra{inu, griwe i sl.
potrebno je ukloniti izvor
navedenih supstanci, a neophodno je i stalno provetravawe i svakodnevno ~i{}ewe,
sun~awe prostorija i prawe
posteqine na 60 stepeni.
Sobne biqke bi trebalo
ukloniti iz ku}e ili ih svesti na minimum. Upotrebom
odre|enih klima ure|aja ili
elektrostatskih pre~ista~a
vazduha, koli~ina alergena i
pra{ine u vazduhu mo`e se
zna~ajno smawiti.
Plesni su gqivice koje
uspevaju u vla`noj i toploj
sredini, pa zato treba redovno, ali pa`qivo provetravati kupatila i podrume.
Kao i alergeni plesni, animalni alergeni cirkuli{u
kroz ku}u putem ku}ne pra{ine. U ovom slu~aju, ne preporu~uje se dr`ati `ivotiwe u ku}i ili dvori{tu osobe koja pati od ove vrste
alergije.
Dr Jasmina Divi},
spec. dermatovenerolog
i alergolog
26. maj 2010.
CMYK
GOSPAVA MI[KOV SE SEDAM GODINA STARA O NAPU[TENOJ DECI
„[IDSKI TRUBA^I“ U TAKMI^ARSKOM DELU SABORA TRUBA^A U GU^I
„[idski truba~i“, orkestar koji postoji ve} 11 godina i koji je potekao iz Gradskog duva~kog orkestra do sada je bio vi{e puta u~esnik
sabora u Gu~i, ali samo kao
Zoran Mi{i}
gost iz Vojvodine, u revijalnom delu. Severna pokrajina
do sada nije imala u~esnike
takmi~are jer nije organizovala takmi~ewe zone koje se
odr`ava kao svojevrsna vrsta
kvalifikacija za u~e{}e me|u najboqima u zemqi. Ove
godine, na saboru u Kova~ici
koje je odr`ano u subotu 15.
maja „[idski truba~i“ su izborili plasman me|u dvade-
setak najboqih truba~kih orkestara kod nas.
- U na{em orkestru svira
deset muzi~ara. Svi, osim
jednog U`i~anina, smo iz [ida, a u svom repertoaru negujemo autohtoni vojvo|anski
melos. Dokazali smo da trubom mo`e da se odsvira svaka
kompozicija a da to zvu~i vrhunski stru~no ali i da ostavqa dubok emocionalni utisak. Sviramo pesme doma}eg
porekla u na{em aran`manu.
Te{ko je poverovati da truba
lepo do~ara emociju i energiju pesama Zdravka ^oli}a,
ali i kompozicija kao {to su
„Za moju Milicu“ ili temu iz
~uvenih „Otpisanih“ – rekao
nam je Zoran Mi{i}, prvi tenor u [idskim truba~ima, najavquju}i wihov nastup u Gu~i, prve nedeqe avgusta.
Po re~ima na{eg sagovornika, ovaj duva~ki instrument dozvoqava veliku slobodu, a mo`e se porediti sa
prefiweno{}u violine.
- Na takmi~arskoj ve~eri u
Kova~ici svirali smo pesmu
„Ne luduj Lelo“ koju }emo
predstaviti i u Gu~i, u malo
druga~ijem aran`manu- rekao
je Zoran Mi{i}, nagla{avaju}i da nije lako do}i ni do revijalnog dela ovog sabora jer
je i za tu vrstu u~e{}a neophodno da orkestar ~uju stru~-
Spojili
mladost i
iskustvo
Najmla|i ~lan „[idskih
truba~a“, Mladen Mi{i}
ima samo petnaest godina i
svira dobo{, dok najstariji
broji sedamdesetu godinu.
Ime mu je Mustafa Durakovi} i umetni~ki je rukovodilac orkestra. U orkestru
sviraju i Qubomir Durakovi}, na mestu prve trube,
kao i Goran Brestova~ki i
Milan Mila~evi}. Drugu
trubu svira Miroslav
Buq~ik, a prvi tenor na{
sagovornik, Zoran Mi{i}.
Drugi tenor zauzima Mihail Govqa, a bas Vladimir Govqa. Bubaw svira
Igor Mijatovi}
[idski truba~i
waci koju vr{e selekciju u~esnika.
„[idski truba~i“ uve`bavaju kompozicije kroz mnogobrojne nastupe kod nas, ali i
Bosni i Hrvatskoj. Odazivaju
se pozivima za saradwu sa
kulturnim i folklornim dru{tvima, a nastupali su i sa
poznatim imenima srpske
estrade.
- Veliki uspeh bi bio ulazak u finale, {to nije nerealan ciq. Naravno i sam odlazak u Gu~u za nas je ~ast, ali i
prilika da vidimo gde je na{e mesto u odnosu na druge.
Onom orkestru koji se pojavi
kao takmi~ar u Gu~i je sigurno mesto me|u najboqim, a
razlike su samo u nijansama –
bez skromnosti nagla{ava
~lan „[idskih truba~a“ koji
isti~e da je zahvaquju}i velikim umetnicima kao {to je
Boban Markovi} i drugi, truba iz Srbije postala poznata
u celom svetu.
- Nastupiti pred vi{e desetina hiqada qudi je svojevrstan ose}aj. Trema je pri-
sutna, ali i `eqa da se bude
boqi od drugih, a {to je jo{
va`nije boqi i od samog sebe,
jer energija koja se {iri Gu~om u vreme sabora budi najboqe znawe i ve{tine koje
muzi~ar, umetnik mo`e da ponese.
M. Brwilov
UTICAJ OBILNIH PADAVINA NA USEVE
Najvi{e ugro`ena p{enica
N
euobi~ajeno velike padavine u kratkom vremenskom periodu odrazi}e se, u mawoj ili ve}oj meri nepovoqno na poqoprivredne kulture zasejane po
sremskim poqima. Nije samo
koli~ina padavina ta, koja
nepovoqno uti~e na rast i
razvoj zasejanih kultura, tu
su i hladno vreme i olujni
vetar, koji je najvi{e doprineo polegawu p{enice. Svim
kulturama ovolika koli~ina
vlage, a naro~ito ovako
hladno vreme {kodi i usporava wihov razvoj mi{qewa
su stru~waci iz Poqopri-
P{enica, od kojih najvi{e
ima ozime je najgore pro{la
od svih kultura, jer su joj padavine najvi{e {kodile.
Prema proceni preko 90 odsto p{enice je poleglo, {to
}e se izuzetno lo{e odraziti na daqi tok razvoja ove
kulture.
- Obilna ki{a je do{la u
najnepovoqnijem trenutku za
p{enicu, koja je u fazi cvetawa i oplodwe, kada joj je najpotrebnije stabilno vreme.
P{enica koja se do sada veoma dobro razvijala, prema
svim parametrima, zbog polegawa u ovom periodu wenog
vo|a~i nisu tretirali fungicidima, pa }e zakorovqenost biti ve}a i pretpostavqa se da }e i to umnogome
umawiti prinos.
Iako pove}ana vla`nost
mawe {teti kukuruzu, nego
p{enici, hladno}a ne odgovara ovoj toploqubivoj biqci.
- Mo`e se re}i da je jedan
deo vlage bio neophodan kukuruzu, ali hladno}a mu nikako ne odgovara, jer usporava wegov razvoj. Sigurno }e
se javiti i ja~a zakorovqenost, jer se korov, pod obiqem vlage br`e razvija od
kukuruza stvaraju}i mu kon-
U Rumi usevi stradali od grada
Ilija Beara
Biqana Smiqani}
Radislav Kova~evi}
vrednog instituta u Sremskoj
Mitrovici.
Iako koli~ina padavina
od 60 do 100 litara po metru
kvadratnom odgovara proseku padavina za mesec maj na
podru~ju Srema, ovogodi{we
padavine odlikuje neravnomernost, jer je za mawe od nedequ dana palo onoliko ki{e koliko treba da padne tokom celog meseca. Poseban
problem stvara vodonepropusnost zemqi{ta na ni`im
terenima i zabarivawe do
koga je do{lo, naro~ito tamo
gde nema re{ene kanalske
mre`e i nisu o~i{}eni kanali. Delovi parcela le`e pod
vodom, {to }e se svakako nepovoqno odraziti na razvoj
tih useva, a mo`da i do wihovog propadawa, sve u zavisnosti od toga koliko }e se
dugo voda zadr`ati.
razvoja ima}e znatno mawi
prinos od o~ekivanog. Mada
postoje indicije da }e do}i
do wenog podizawa, prekid u
kolencu, do koga je do{lo
spre~ava}e hrawive materije da dolaze do klasa, {to }e
uticati na smawewe prinosa
– rekao je samostalni stru~ni saradnik za p{enicu Radislav Kova~evi} i dodao da
u slu~aju da ne do|e do podizawa, postoji dodatna opasnost od biqnih bolesti i
znatno slabijeg prinosa, jer
se na poleglom `itu ne mogu
primeniti mere za{tite.
Osim toga velike koli~ine
vode }e potisnuti azot u dubqe slojeve zemqi{ta, ~ime
}e postati nepristupa~an
biqkama, {to }e odraziti na
wihovo napredovawe u narednom periodu. Mnoge parcele poqoprivredni proiz-
kurenciju i ometaju}i ga u
normalnom rastu. Problem
zakorovqenosti mora}e se
brzo re{avati, jer u protivnom mo`e do}i do zaostajawa
u wegovom razvoju, a time i
smawewa prinosa – ka`e
stru~ni saradnik za kukuruz
Ilija Beara.
Kod kukuruza je izostala i
redovna primena herbicida,
koju je ki{a omela, pa se posle prestanka padavina o~ekuje naglo bujawe korova. Savet poqoprivrednicima je
da brzo reaguju i ~im budu mogli u}i u wive preduzmu tretirawe herbicidima, ~ime se
mo`e spasti prinos.
Iako se do sada normalno
razvijaju i ostale kulture su
ugro`ene padavinama i niskim temperaturama, koje sigurno usporavaju wihov rast,
jer u ovo doba godine svim
26. maj 2010.
Obilne padavine su na
nekim podru~jima rumske
op{tine bile pra}ene i
gradom koji je izazvao dosta {teta u Bu|anovcima i
Plati~evu, dok je u in|ijskoj op{tini stradalo vo}e. Lokalna samouprava je
formirala i Komisiju za
procenu nastale {tete koja
ovih dana intenzivno obilazi ugro`ene parcele.
- U Bu|anovcima oko polovine obra|enog zemqi{ta le`i pod vodom koja se
sporo povla~i i na tim povr{inama je do{lo do gu{ewa useva i to kako ratarskih, tako i povrtarskih.
Bi}e potrebno vreme da se
stvore uslovi za ulazak u
wive i eventualno zasnivawe nove proizvodwe na
tim povr{inama, bilo bostana ili nekih hibrida sokulturama je neophodno sunce. Kako }e se daqe razvijati u najve}oj meri zavisi od
vremenskih prilika u budu}e, ali i primewenih agro –
tehni~kih mera, kada padavine prestanu, jer se o~ekuje velika zakorovqenost. Repa je
u ne{to povoqnijem polo`aju, jer joj hladno}a ne {kodi
toliko koliko ostalim kulturama.
- Zbog razvu~enosti setve
soje ove godine od marta do
je, suncokreta ili kukuruza. Situacija je te{ka i tim
qudima se mora na neki na~in pomo}i, da ne bi do{li
u situaciju da oni koji proizvode hranu - gladuju, - ka`e \uro Paji}, stru~ni saradnik u Poqoprivrednoj
stru~noj slu`bi "Ruma" i
~lan Komisije za procenu
{tete.
Pored Bu|anovaca i ~itav dowi deo Srema, odnosno k.o. koje gravitiraju Savi - Vitojevci, Klenak,
Plati~evo i Grabovci - se
nalaze u sli~noj situaciji.
[to se ti~e p{enice, ona
se nalazi u fazi klasawa i
cvetawa i pretrpela je, na
podru~ju koji su bili na
udaru grada, {tetu na oko
30 procenata povr{ina i
taj prinos je definitivno
izgubqen, a sli~no va`i i
maja usevi se nalaze u razli~itim fazama razvoja. Najve}i problem bi}e svakako zakorovqenost parcela, a ~im
vremenski uslovi i uzrast
biqke budu dozvoqavali bi}e neophodna primena herbicida - ka`e stru~ni saradnik
za uqane kulture Biqana
Smiqani}.
Do izbegavawa i ubla`avawa posledica mo`e do}i tek
sa prestankom padavina i pove}awem temperatura, koje
za useve koje je ugu{ila povr{inska voda. Tako|e, deo
p{enice je, usled obilnih
padavina, polegao i na tim
povr{inama }e biti umawen prinos, a bi}e ote`ana
i `etva.
- Kukuruz koji zauzima
najvi{e povr{ina je pretrpeo o{te}ewe od oko dvadesetak procenata, ali ako
vremenske prilike dozvole, kod wega je mogu} oporavak. Sli~no va`i i za soju i
{e}ernu repu. Dodatni problem je {to se, zbog ovakvih vremenskih prilika,
kasni i sa negom useva, ta~nije za{titom od korova i
me|urednom kultivacijom.
Na mnogim wivama to nije
odra|eno, a prolazi vreme
kada je to neophodno uraditi - ka`e \uro Paji}.
S.X.
}e ponovo intenzivirati razvoj svih kultura, ali i primene agro – tehni~kih mera nakon stabilizacije vremena.
Vremenske prilike ispod
svih godi{wih proseka nepovoqno }e se odraziti na sve
poqoprivredne kulture, neke }e se boqe oporaviti sa
poboq{awem vremena, a neke }e pretrpeti odre|ene posledice.
M. Vukajlovi}
STRANA 11.
CMYK
CMYK
Ciq nam je ulazak u finale
12. STRANA
26. maj 2010.
VOJVO\ANSKA LIGA ZAPAD
sremski
sport
Nikoqdanski {ahovski
turnir u [idu
U
subotu 22.maja povodom proslave i
obele`avawa krsne slave grada
[ida odr`an je 3.tradicionalni
de~iji Nikoqdanski {ahovski turnir u
organizaciji [K „Radni~ki“ iz [ida.
Igralo se 7 kola po {vajcarskom sistemu
sa tempom igre 15 minuta po igra~u. Na
turniru su u~e{}e uzela deca iz Novog
Sada, @abqa, Sremske Mitrovice i [ida.
Posle veoma o{trih i kvalitetnih
partija u konkurenciji de~aka u ukupnom
plasmanu prvo mesto osvojio je jedanaestogodi{wi Matovi} Mihajlo u~enik 4.
razreda O[ „Branko Radi~evi}“ iz [ida. Mihajlo je ostvario maksimalan rezultat sa 7 poena od 7 partija pobediv{i
sve svoje protivnike, drugo mesto zauzeo
je O{ap Nikola iz @abqa sa 6 poena i
tre}e mesto pripalo je Danilovi} Predragu iz [ida sa 5 poena.
U konkurenciji devoj~ica prva tri mesta je odlu~io buholc po{to su sve tri
takmi~arke imale isti broj poena. Prvo
mesto osvojila je Radosavqevi} Ana Marija, drugo mesto Riki} Kristina i tre}e
Udovi~i} Nina, sve tri su iz Novog Sada.
Najmla|i u~esnik na turniru je bio petogodi{wi Bukinac Mirko iz Novog Sada
koji je zauzeo 15.mesto sa 3 poena od 7
partija.
Tri prvoplasirana u obe konkurencije
nagra|eni su sa diplomama i medaqama,
a organizator je uru~io i zahvalnice trenerima u~esnika De`e Vladimiru iz Novog Sada i Benkovi} Petru iz Sremske
Mitrovice.
Kona~na tabela: 1. Matovi} Mihajlo 7
poena, 2. O{ap Nikola sa 6 poena, 3-6.
Danilovi} Predrag, Galin Ilija, Tucakov Aleksa i Der Robert sa 5 poena, 7-13.
^ur}i} Nikola, Juri{i} Nikola, Kop~ali} Vladan, Mi{kovi} Aleksa, Mitrovi}
Milutin, Jovi} Jovan i Pisari} Milo{
sa 4 poena, 14-20. Jeli~i} Dejan, Bukinac
Mirko, Mu{iki} Milan, Radosavqevi}
Ana Marija, Riki} Kristina, Udovi~i}
Nina i \erman Uro{ sa 3 poena, 21-24.
Bo`i} Isidora, Udovi~i} Marko, Stanisavqevi} Nikola i [afarik Valentina
sa 2 poena, 25. Milosavac Mija sa 1 poen.
Petar Benkovi}
MALI FUDBAL
Prvi prole}ni Slovenov
trijumf u Rumi
Rezultati 33. kola: Ruma: Sloven –
Polet 5:3, Qukovo: Qukovo – Borac 4:1,
Belegi{: Omladinac – Solunac 1.0, Ka}:
Jugovi} – Radni~ki (I) 2:0, Sombor: @AK
– Hajduk gosti uzazvali prekid u 39. minutu pri rezultatu 3:0, Turija: Mladost –
[ajka{ 4:0, Sremska Mitrovica: Radni~ki – Cement 2:0, Novi Sad: Indeks – Budu}nost 2:0, Ruma: Prvi maj - Crvena zvezda 1:2
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Solunac
33
Cement
33
C. zvezda
33
Mladost
33
Omladinac 33
Indeks
33
Radn. (SM) 33
Prvi maj
33
Borac
33
Qukovo
33
Budu}nost 33
Jugovi}
33
Radni~ki (I) 33
@AK
33
Sloven
33
[ajka{
33
Hajduk
33
Polet
33
22 4 7 67:34 70
20 8 5 66:16 68
20 4 9 71:36 64
18 6 9 65:40 60
16 9 8 47:31 57
16 8 9 42:29 56
17 2 14 65:56 53
16 4 13 51:43 52
15 5 13 53:42 50
13 10 10 46:33 49
14 6 13 47:46 48
15 3 15 43:45 48
14 6 13 43:47 48
12 7 14 50:52 43
6 7 20 36:70 25
7 2 24 35:75 23
3 7 23 15:62 16
2 4 27 43:12810
Utakmice 34. (posledweg) kola:
Karavukovo: Polet – Crvena zvezda,
Ruma: Prvi maj – Indeks, Mladenovo: Budu}nost – Radni~ki (SM), Beo~in: Cement – Mladost, Novi Sad: Borac – Sloven, Rastina: Solunac – Qukovo,
[imanovci: Hajduk – Jugovi}, Koviq:
[ajka{ – @AK, Irig: Radni~ki – Omladinac.
@. R.
SLOVEN – POLET (K)
5:3 (2:1)
Ruma:Stadion: Borkova~ka dolina.
Gledalaca: 100. Sudija: Mirela Male{evi} (^alma) 8. Strelci: Spasojevi} u 1.,
Vuji} u 21. i Cvjeti}anin u 53., 63., i 75.
minutu za Sloven a Stoiqkovi} u 40. i
\or|evi} u 70. i 90. minutu za Polet.
Sloven: Vujakovi} 8, Bo`i} 7 (Bome{ter-), Borovi} 7 (\ori}-), Vu~kovi} 6,
\ur|evi} 7,5, We`i} 7,5, Cvjeti}anin 9,
Milojevi} 7,5, Spasojevi} 8, Nedi} 7 (An|eli} -), Vuji} 7.
Polet: Tadijan 6, Tasi} 6, Risti} 6,
Termomont opravdao o~ekivawa
T
radicionalno, u okviru Dana op{tine organizuje su turnir radnih
organizacija u malom fudbalu. Ove
godine u~estvovalo je 11 ekipa. U finalu
su se susrele ekipe iz [imanovaca, Termomont – ITM. Tek posle izvodjewa penala pobedio je Termomont. Rezultati: prvi krug, ITM ([imanovci) – Mesara Djurdjevi} (Suboti{te) 9:0, Lagermaks ([imanovci) – Termomont ([imanovci) 1:4, ID
Interaktiv (Suboti{te) – Luki komerc
(Pe}inci) 0:2, Vatrogasci (Pe}inci) –
Dom zdravqa (Pe}inci) 4:3, Vojvodina
{ume (Kupinovo) – SUP (Pe}inci) 2:1, Op{tina je bila slobodna; drugi krug, Vojvodina {ume – Op{tina 4:2, Luki komerc
– ITM 2:4 i Termomont – Vatrogasci 5:0;
polufinale, Vojvodina {ume – ITM 1:3;
finale, Termomont – ITM 1:1, penalima
3:2.
@.R.
TRIJAGONALNI TURNIRI
Sjajna fudbalska budu}nost
N
akon trijagonalnih turnira za najmla|e fudbalere, petli}e (1998.
godi{te i mla|e) i pionire (1996.
godi{te), na kojima su u~estvovali Dowi
Srem, Mladost iz Kupinova i Hajduk iz
[imanovaca, mo`e se zakqu~iti da fudbal u ovim sredinama ima budu}nost.
Petli}i: rezultati: Mladost – Hajduk
2:1 (strelci: Majstorovi} 2 za Mladost –
Mr|enovi} za Hajduk), Mladost – Dowi
Srem 1:0 (Majstorovi}) i Dowi Srem –
Hajduk 2:3 (Mr|enovi}, Vojki} – M. Vidakov 2, Jovanovi}).
Pioniri: rezultati: Mladost – Hajduk
2:1 (Arsenijevi}, Majstrorovi} – Bursa}),
Dowi Srem – Hajduk 3:0 (Mati}, Zaklanac, Qubojevi}), Mladost – Dowi Srem
1:1 (Luka~ – Zaklanac).
R.@.
PRVI MAJ – CRVENA ZVEZDA
1:2 (0:0)
Ruma: Stadion: Rigov mlin. Gledalaca:
150. Sudija: Mirko In|i} (Stara Pazova)
8,5. Strelci: Radi} u 67. za Prvi Maj, a Ra{iovan u 55. (iz jedanaesterca) i Havim u
SREMSKA LIGA
Rezultati 27. kola: Be{ka: Hajduk –
Borac (M) 2:0, Kupinovo: Mladost – Sloga 2:0, Kuzmin: Grani~ar – Fru{kogorac
2:1, Ada{evci: Grani~ar – LSK 1:0,
Putinci: PSK – Jadran 0:4, Ma~vanska
Mitrovica: Podriwe – Jedinstvo 4:1,
Vi{wi}evo: Hajduk – Sloga Mil{ped 5:0,
Stari Banovci: Dunav – Borac (S) 4:0.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Dunav
Hajduk (B)
Sloga
Borac (S)
Mladost
Grani~ar (A)
Hajduk (V)
Jadran
Podriwe
Fru{kogorac
Jedinstvo
Grani~ar (K)
LSK
Sloga M[
Borac (M)
PSK
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
27
20
16
16
14
12
10
12
11
11
10
10
9
8
9
5
4
3
7
6
6
5
8
3
5
3
5
5
5
8
3
2
5
4
4
5
7
10
9
13
11
13
12
12
13
11
15
20
18
50:14
58:22
52:29
52:28
42:37
36:33
41:43
38:42
54:52
37:35
30:35
38:52
24:38
38:62
30:56
36:78
63
55
54
48
41
38
38
38
36
35
35
32
32
30
17
17
Utakmice 28. kola (sreda, 26. maj, od
17. ~asova): Surduk: Borac – Hajduk (B),
Krwe{evci: Sloga Mil{ped – Dunav,
Stara Pazova: Jedinstvo – Hajduk (V),
Golubinci: Jadran – Podriwe, La}arak:
LSK – PSK, Kukujevci: Fru{kogorac –
Grani~ar (A), Erdevik: Sloga – Grani~ar
(K), Martinci: Borac – Mladost.
R.@.
Pehar za Termomont
Aleksi} 6, Doro{ki 6,5, Markovi} 6,
Zlatkovi} 7,5, \or|evi} 8, Stoiqkovi} 7,
Bogdanovi} 6.
Igra~ utakmice: Vladimir Cvjeti}anin (Sloven).
Rumski ’’crveno-beli’’ tek u predposledwem kolu zabele`ili su prvu ovoprole}nu pobedu na svom stadionu u Borkova~koj dolini, tako {to su ubedqivo
savladali ’’fewera{a’’ ekipu Poleta iz
Karavukova (5:3) a na`alost qubiteqa
’’crveno-bele’’ Slovenove boje oni }e kao
i gosti iz Karavukova od slede}e sezone
morati u ni`i rang takmi~ewa.
Da }e izabranici doma}eg trenera Milo{a Bunovi}a napokon osetiti prvu
slast pobede ovoga prole}a i tek {esti
trijumf u minulih 33. kola nagovestio je
golgeter rumqana Qubomir Spasojevi}
kada je ve} u prvom minutu igre pogodio
mre`u gostiju. Lepu prednost doma}ima
od dva gola razlike doneo je Vuji} koji je
u 21. minutu efektnim udarcem sa dvadesetak metera matirao gostuju}eg golmana
Tadijana. Vaqa ista}i da je u prvih 45.
minuta igre na visini zadatka bio ~uvar
mre`e rumqana Milan vujakovi} koji je
odbranio nekoliko te{kih udaraca. Me|utim, gosti iz Karavukova ipak su do odmora uspeli smawiti vo|stvo Slovena,
tako {to je Stoiqkovi} pogodio mre`u
doma}ina.
U nastavku susreta me~ je obele`io
het-trikom mladi Vladimir Cvjeti}anin,
koji je jo{ jednom dokazao da je tokom prvenstva u najve}em broju slu~ajeva bio
neopravdano na klupi za rezervne igra~e,
a ne u prvoj postavi, jer ’’crveno-beli’’ nisu raspolagali tako kvalitetnim igra~kim kadrom da za wega nije bilo mesta u
startnih jedanaest. Nakon vo|stva Slovena od (4:1) odnosno nakon dva uzastopna
pogodka Cvjeti}anina u 53. i 63. minutu
\or|ecvi} je smawio u 80. minutu igre na
dva gola ’’minusa’’ za Polet a do kraja me~a ponovo su se u strelce upisali Cvjeti}anin i \or|evi} koji je bio najzapa`eniji u redovima gostiju.
S. Lali}
GRANI^AR(A) – LSK
1:0 (0:0)
Ada{evci: gledalaca 150; sudija Bazi} (Be{ka); `uti kartoni: Deraji} (Grani~ar), Savi}, Bosan ~i} (LSK); strelci:
Ugqe{i} u 87.
Grani~ar: Ili} 8, Aramba{i} 7, Glebi} 7, Carevi} 6, Skakavac 7, Antunovi}
6, Mileti} 7, Pani} 6 (Vlaisavqevi} 6),
Ugqe{i} 7, Deraji} 7 (Mali} 6), Virdeqa
7 (Mirkovi} -)
LSK: Aleksi} 8, Bosan~i} 7, ^orak 6
(Vukoli} -), Papi} 7, Vujinovi} 7, Jovani}
7, Boji} 7, Andri} 7, Gavrilovi} 6, ^ikara 7 (Matijevi} -), Savi} 6
U utakmici u kojoj su bodovi spasa bili neophodni i jednoj i drugoj ekipi, doma}i su do{li do pobede pogotkom Ugqe{i}a posle kornera pred sam kraj me~a. U
prvom poluvremenu, ekipe LSK-a je bila
daleko kvalitetnija i nadmo}nija ali
nije znala da svoje {anse pretvori u vo|stvo. Kako to biva, kad jedna ekipa ne iskoristi svoje {anse, sti`e je kazna. Po
prikazanoj igri obe ekipe, kona~an rezultat i nije realan. Su|ewe dana{we
utakmice je bilo na visokom nivou.
V. Savi}
PODRIWE – JEDINSTVO
4:1 (1:0)
Ma~vanska Mitrovica: gledalaca
200; sudija Radivojevi} (Ba~inci); `uti
kartoni: Sarajli}, Arnautovi}, Vitas,
Jefti} (Podriwe); crveni kartoni: Sarajli}, Pr{i} (Podriwe); strelci: Vukovi} u 43. Kulpinac u 76. i 79. Vitas u 90.
(Podriwe), Jovi{i} (Jedinstvo)
Podriwe: Reli} -, Sarajli} 7, Dobo 7
(Plav{i} 7), Vukovi} 9, Kulpinac 9, Arnautovi} 7 (Savinovi} 7), Simi} 7 (Te{anovi} 7), Petri} 7, Jefti} 9, Mitrovi} 9,
Vitas 9
Jedinstvo: Zori} 6, Boji} 5 (Igra~ 6),
Domowi 7, Petrovi} 6, Jovi{i} 7, Rajak 6
(Stojkovi} 6), Ki{aki} 5, Kudra 5, Lepanovi} 7, Ivi} 5 (Kolarov 5), Erceg 7
^inilo se da }e utakmica prote}i mirno, jer se u prvom delu igralo uglavnom
na sredini terena bez povoqnih prolika
za gol. Ipak, u 43. minutu, na izvanredan
centar{ut Mitrovi}a, Vukovi} dovodi
doma}ina u vo|stvo. U nastavku, ve} u 47.
minutu, doma}i ostaju sa igra~em mawe a
sudija ne sudi ~ist jedanaesterac za doma}i tim {to je izazvalo buru negodovawa i kod igra~a i kod publike. Ipak, doma}i su smogli snage da postignu jo{ tri
pogotka i ostvare ubedqivu pobedu.
M. Drmanovi}
BARA@ ZA SREMSKU LIGU
Start 30. maja
Pioniri Doweg Srema
26. maj 2010.
Petli}i Mladosti
Prvo kolo (30. maj, 17. ~asova): @elezni~ar (In|ija) - Zeka Buquba{a
(Ravwe) i Jadnota ([id) – Partizan
(Vitojevci), [umar (Ogar) je slobodan.
Drugo kolo (2. jun, 17. ~asova): Zeka
Buquba{a – Jednota i [umar – @elezni~ar, Partizan je slobodan. Tre}e
kolo (6. jun, 17. ~asova): Jednota – [u-
Sremske
informativne
novine
mar i Partizan – Zeka Buquba{a, @elezni~ar je slobodan. ^etvrto kolo
(9. jun, 17. ~asova): [umar – Partizan i
@elezni~ar – Jednota, Zeka Buquba{a je slobodan. Peto kolo (13. jun, 17.
~asova): Partizan – @elezni~ar i Zeka Buquba{a – [umar, Jednota je slobodna.
R.@.
83. minutu za Crvenu zvezdu.@uti kartoni:
Milo{evi} (Prvi Maj). Crveni karton: Mora~a (Crvena zvezda).
Prvi Maj: Devi} 6,5, Putica 6,5 (Vojnovi} 6), Bori} 7, ]ori} 6, Milo{evi} 6, \oki} 6, Sikirica 5, Jovanovi} 6 (Radi} 7,5),
Je` 7, ^upeqi} 7, Zelinac 7.
Crvena Zvezda (NS): \urikin 7, Vidi}
7, Mora~a 6, Celin 7, Avakumovi} 7,5, Daki} 7,5, Ferati 6 (Vuk~evi} 7), Suvaj|`i}
7,5, \or|evi} 7, Ra{iovan 7,5, Havim 7,5.
Igra~ utakmice: Nino Havim (Crvena
zvezda).
Na `alost svojih simpatizera doma}i
’’prvomajci’’ su nastavili lo{u rezultatsku seriju u posledwa ~etiri kola i pognute glave napustili stadion kod ’’Rigovog
mlina’’, po{to su sva tri boda iz Rume zaslu`eno odneli gostiju}i fudbaleri iz
Novog Sada.
Sam po~etak susreta nije nagove{tavao
ovakav epilog me~a, poo{to je je mladi Luka Je` ve} u tre}em minutu igre odli~no
{utirao a lopat je pogodila na nesre}u
’’prvomajaca’’ sam rogaq gola gostiju. U tih
prvih 45. minuta igre i povratniik u tim
nedovoqno oporavqeni Neboj{a Sikirica
kao i Slaven Zelinac mogli su pogoditi
gol gostiju. Mada su gostuju}i fudbaleri
Crvene zvezde veoma ve{to kontreolisali loptu, lepom i te~nom pas-igrom dr`ali kontrolu i predstavili se kao vrlo dobro ukomponovana fudbalska dru`ina.
U drugom delu me~a u 55. minutu vrlo dobri sudija In|i} pokazao je na belu ta~ku
a siguran realizator za fudbalere iz Novog Sada bio je jedan od najoqih u wihovim
redovima Aurelije Ra{iovan. Doma}inima
je po{lo za rukom da poravnaju u 67. minutu igre preko supertalentovanog Branka
Radi}a, koji je samo minut pre toga u{ao sa
klupe u igru. Naime, daroviti fudbaler
na~inio je pravu fudbalsku majstoriju u
{esnaestercu Novosa|ana i levicom kao
iz topa pogodio suprotan ugao gola gostiju
iz srca {esnaesterca. Ipak ’’trojku’’ odnosno pobedu iz Rume nose fudbaleri Crvene zvezde tako {to su u 83. minutu igre
preko prekaqenog fudbalskog lisca Nine
Havima koji je u{ao u petu deceniju `ivota, uspeli posti}i pobedonosni pogodak.
Op{ta konstatacija je da su ’’prvomajci’’
osetno pali u formi i sva sre}a je {to je
ostalo jo{ samo jedno prvenstveno kolo,
kako najmla|i fudbalski kolektiv iz Rume kompletno ne bi pokvario lepu sliku
koja ga je krasila najve}im delom prvenstva.
S. Lali}
OL RUMA - IRIG I RAZRED
Rezultati 30. (posledweg) kola:
Hrtkovci: Hrtkovci – Borac 5:0,
Neradin: Vojvodina – Kru{edol 2:2,
Vrdnik: Rudar – Jedinstvo (R) 4:2,
Vitojevci: Partizan – Jedinstvo (P) 2:0,
Dowi Petrovci: Dowi Petrovci – Grani~ar 3:1, Mali Radinci: Fru{kogorac –
Mladost 1:2, Ruma: Fru{ka gora – Polet
2:1, Dobrinci: Sremac – Napredak 2:1
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Partizan
30
Rudar
30
D. Petrovci 30
Sremac
30
Hrtkovci
30
Jedinstvo (R) 30
Polet
30
Jedinstvo (P) 30
Fru{kogorac 30
Grani~ar
30
Fru{ka gora 30
Napredak
30
Kru{edol
30
Mladost
30
Vojvodina
30
25
23
16
17
14
13
13
12
12
11
9
11
9
7
1
0 5 125:23 75
3 4 83:26 72
8 6 62:32 56
6 7 61:42 56
5 11 52:34 47
4 13 59:59 43
4 13 45:47 43
5 13 39:46 41
4 14 49:62 40
6 13 43:40 39
1110 39:51 38
5 14 57:73 38
9 12 43:47 36
4 19 31:72 25
5 24 25:100 8
R. @.
OL RUMA - IRIG II RAZRED
Rezultati 20. kola: Kraqevci: OFK
Kraqevci – Planinac 4:0, Vogaw: Sloga –
Car Uro{ 3:1, Klenak: Borac – Mladost
8:2, 27. oktobar ([atrinci) bio je slobodan.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
OFK Kraqevci 17
Sloga
17
Borac
17
Mladost
18
Car Uro{
17
Planinac
17
27. oktobar
12
14
12
11
6
5
4
1
1
2
4
1
2
2
1
2
3
2
11
10
11
10
71:11
60:23
50:21
43:69
31:65
31:39
16:64
43
38
37
19
17
14
4
Utakmice posledweg kola: Jazak:
Car Uro{ – Borac, Rivica: Planinac –
Sloga, [atrinci: 27. oktobar – OFK Kraqevci, Mladost je slobodna.
R.@.
KUP FSS
Dowi Srem u
Ba~incima
Parovi ~etvrtine finala Kupa FS
Srbije na podru~ju Vojvodine (26. maj):
Ba~inci Big Bul – Dowi Srem, Pali} –
Senta, Dolina (Padina) – Senta i Proleter (Banatski Karlovac) – Radni~ki (Nova Pazova).
R.@.
STRANA 13.
SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT =
SRPSKA LIGA - VOJVODINA
PRVA LIGA SRBIJE
[i|anima bod
Hladan tu{ kraj Save
OL [ID
Rezultati 22. (posledweg) kola:
Sot: Bratstvo – Jedinstvo (Q) 3:3,
Jamena: Grani~ar – Sin|eli} 2:1,
Ilinci: Borac – Omladinac 3:0, [id:
Jednota – Napredak 2:0, Bingula: OFK
Bingula – OFK Biki} 0:6, Jedinstvo (Morovi}) bilo je slobodno.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
Jednota
20
Napredak
20
Jedinstvo (Q) 20
Bratstvo
20
OFK Biki}
20
Sindjeli}
20
Jedinstvo (M) 20
Omladinac
20
Borac
20
Grani~ar (J) 20
Bingula
20
15
15
12
11
10
8
7
7
4
4
1
4
1
3
4
2
4
5
0
4
2
3
1
4
5
5
8
8
8
13
12
14
16
55:12
58:24
42:31
43:30
46:31
33:31
25:28
41:50
15:43
25:44
14:73
49
46
39
37
32
28
26
21
16
14
6
R.@.
OL IN\IJA - STARA PAZOVA
Rezultati 27. (posledweg) kola:
Maradik: Sloga – Sremac 1:7, ^ortanovci: ^SK – Dunav 0:1, Novi Karlovci: Polet – Podunavac 2:2, Jarkovci: Borac –
@elezni~ar 1:1, Fru{kogorac je bio slobodan.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
@elezni~ar
Podunavac
Dunav
Sremac
Fru{kogorac
Sloga
^SK
Polet
Borac
24
24
24
24
24
24
24
24
24
18
15
14
13
10
7
7
5
3
5
4
4
5
1
5
2
4
2
1
5
6
6
13
12
15
15
19
80:31
65:31
58:29
53:34
50:44
40:54
28:80
37:50
31:89
59
49
46
40
31
26
23
19
7
R.@
OP[TINSKA LIGA PE]INCI
Rezultati 22. (posledweg) kola:
Siba~: Sloven – Grani~ar 0:3 (slu`beni
rezultat), Suboti{te: Vitez – Lovac 5:1,
Popinci: Napredak – Mladost 4:3,
Bresta~: OFK Bresta~ – Kameni 5:0,
Ogar: [umar – Srem 1:3, De~: Sremac –
Sloboda 5:3.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
[umar
Napredak
Mladost
Srem
Sloboda
OFK Bresta~
Vitez
Grani~ar
Sremac
Lovac
Kameni
Sloven
22
22
22
22
22
22
22
21
22
21
22
22
18
16
13
11
11
10
10
10
9
4
2
1
2
3
2
5
4
6
3
2
1
2
1
1
2
3
7
6
7
6
9
9
12
15
19
20
66:16
77:17
58:31
46:30
50:30
50:35
49:50
35:28
45:54
31:85
29:93
37:94
56
51
41
38
37
36
33
32
28
14
7
4
R.@.
Senta – Radni~ki ([) 0:0, Spartak
(D) – Vr{ac 0:2, Metalac AV – Dolina
2:1, Big bul – Pali} 1:0, Sloga (T) – Dowi Srem 2:0, Kikinda – Veternik Viskol 1:3, Radni~ki (NP) – Mladost (BJ)
1:2, Ba~ka (BP) – Tekstilac Ites 0:0
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Big bul
28
Veternik
28
Pali}
28
Dowi Srem
28
Sloga (T)
28
Radni~ki (NP)28
Mladost (BJ) 28
Senta
28
Dolina
28
Vr{ac
28
Tekstilac I. 28
Ba~ka (BP)
28
Radni~ki ([) 28
Kikinda
28
Metalac AV (-3)28
Spartak (D) 28
21
21
14
15
12
12
11
10
11
10
11
9
8
8
6
4
5
3
6
2
8
6
5
7
3
6
2
6
8
7
7
1
2
4
8
11
8
10
12
11
14
12
15
13
12
13
15
23
50:18
49:21
41:24
41:28
34:30
34:30
35:37
38:34
41:39
27:34
26:31
28:32
35:41
33:48
23:39
20:67
68
66
48
47
44
42
38
37
36
36
35
33
32
31
22
13
U slede}em kolu (29/30 maja) sastaju se: Ba~ka (BP) – Spartak (D), Tekstilac Ites – Senta, Radni~ki ([) – Radni~ki (NP), Mladost (BJ) – Kikinda, Ve-
ternik Viskol – Sloga (T), Dowi Srem –
Big bul, Pali} – Metalac AV, Dolina –
Vr{ac.
SENTA – RADNI^KI ([)
0:0
Senta: Gradski stadion, gledalaca
300, sudija B. Pandurov (Zrewanin),
@uti kartoni: Kaka{, \eri (Senta),
Kosanovi}, Miqkovi} i \ori} (Radni~ki).
Senta: M. Vukobrat 8, Farka{ 7, Kaka{ 7 (\eri 7), Na| 8 (Na|pal), Cvetkovi} 7, Jankovi} 6 (Perovi} 6), Ba{tovanov 7, Pauqevi} 7, Stojanov 6, Popov
7, D. Vukobrat 8.
Radni~ki: Lukovi} 7, Kosanovi} 7,
@ebi} 7, Miqkovi} 7, Vukmir 8, Jovanovi} 7, \ori} 8, Duki} 7, \urki} 7.
Gosti iz [ida propustili su priliku da uhvate posledwi voz za opstanak
u dru{tvu srpskoliga{a ispustiv{i
priliku da odnesu iz Sente ~itav
plen. Prilika je bilo na obe strane,
ali su akteri morali da se zadovoqe
nere{enim rezultatom.
OL SREMSKA MITROVICA - PRVI RAZRED
Rezultati 21. kola: Sremska Ra~a:
Srem – Hajduk 2:0, Man|elos: Fru{kogorac - Zmaj 1:0, Be{enovo: BSK – Sremac
3:2, Sremska Mitrovica: Mitros – Sloga
2:2, Ravwe: Zeka Buquba{a – Budu}nost
3:0, Sloboda je bila slobodna.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
Z. Buquba{a
Budu}nost
Mitros
Sloga
Fru{kogorac
Zmaj
Sloboda
Sremac
Srem
BSK
Hajduk
20
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
16
10
10
10
9
8
5
6
4
4
2
2
6
6
5
2
4
5
1
5
4
2
2
3
3
4
8
7
9
12
10
11
15
64:23
43:17
47:23
37:15
37:33
31:27
26:37
35:50
28:43
27:51
20:76
50
36
36
35
29
28
20
19
17
16
8
FRU[KOGORAC – ZMAJ
1:0 (1:0)
Man|elos: sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica, `uti kartoni -, crveni kartoni-, strelac Krbawevi} u 42.
Fru{kogorac: Kovanxi} 7, Mitrovi}
6, V. Trni} 6, M. Trni} 6, Ko~i} 7, ]ori}
6, Maslari} 7, Grabi} 6, Malba{i} 6,
Momir Maslari} 7, Grabi} 6 (Mari}),
Malba{i} 6, Milan Maslari} 7, Krbawevi} 6
Zmaj: Miqevi} 6, Bo`jakovi} 6, Toji}
7, @ivkovi} 7, R. Sretenovi} 7, Vu~enovi} 6 (A. Sretenovi} 6), Ogwenovi} 7, Jovanovi} 7, Stani} 6, Gospavi} 7, Juri} 6
N. Ogwenovi}
ZEKA BUQUBA[A
– BUDU]NOST
3:0 (2:0)
Srem – Novi pazar 0:3 (0:1), Kolubara –
Banat 1:1 (0:1), Sloga (K) – Radni~ki (S)
2:1 (1:0), Mladost (L) – Zemun 0:0, ^SK Pivara – In|ija 0:1 (0:1), Novi Sad – Proleter 1:0 (0:0), Teleoptik – Sevojno Point
0:2 (0:1), Radni~ki (N) – Dinamo 1:0 (1:0)
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
In|ija
Kolubara
Novi Sad
Be`anija
Sevojno
Novi Pazar
Teleoptik
Proleter
Banat
Srem
Radni~ki (S)
Zemun (-2)
Mladost (L)
Sloga (K)
Radni~ki (N)
Dinamo
^SK Pivara
Mladost (A)
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
16
14
14
13
14
13
12
12
10
11
11
10
7
8
7
9
6
7
8
12
9
11
7
6
8
6
12
8
7
10
14
11
13
7
14
7
7
5
8
7
10
12
11
13
9
12
13
11
10
12
11
15
11
17
44:23
35:26
32:23
33:24
30:23
30:33
33:29
36:32
25:23
31:35
26:31
35:33
31:31
24:28
27:32
25:34
29:38
22:50
56
54
51
50
49
45
44
42
42
41
40
38
35
35
34
34
32
28
U slede}em kolu (29/30 maja) sastaju
se: Novi Pazar – Kolubara, Banat – Radni~ki (N), Dinamo – Teleoptik, Sevojno
Point – Mladost (A), Be`anija – Novi
Sad, Proleter – Sloga (K), Radni~ki (S)
– Mladost (L), Zemun – ^SK Pivara, In|ija – Srem.
SREM – NOVI PAZAR
0:3 (0:1)
Sremska Mitrovica: Stadion Srema,
gledalaca 150, sudija Luki} (Beograd).
Strelci: Stanojlovi} u 36. Stojanovi} u
55. i Pavlovi} u 76. minutu (iz penala).
@uti kartoni: B. Nikoli}, M. Nikoli},
Jovanovi} (Srem), a Stojanovi} (Novi Pazar).
Srem: Raji} 6, Tatomirovi} 6, B. Nikoli} 5, Stanojevi} 6, Soviq 6, Milo{evi}
6 (Vukmir 6), M. Nikoli} 6, Kaizi 6, Zec 6,
Vuka{inovi} 5, @ivkovi} 5 (Jovanovi}
6).
Novi Pazar: Joki} 7, Jovanovi} 7, Milinkovi} 8, \akovac 7, @ikovi} 7, ]irka
8, Stanojlovi} 8 (Pavlovi}), Samidovi}
7, Stojanovi} 7, Nedeqkovi} 8 (Nicovi}),
Keca 7.
Gosti su zaslu`eno trijumfovali i revijom lepih golova ponizili ekipu sa Save. Mitrov~ani su samo na u po~etku ovog
me~a imali dve izgledne prilike, da bi
u 36. minutu iz brzog kontranapada Stanojlovi} solo prodorom doneo prvu radost gostima. U nastavku Novopazarci su
zaigrali jo{ boqe i sa dva efektna gola
ubedqivo trijumfovali. Najpre je u 55.
minutu Stojanovi} iskoristio gre{ku doma}e odbrane, a u 76. minutu Jovanovi} je
skrivio penal, a sigurni realizator bio
je Igor Pavlovi}.
KADETI
Dowi Srem – Mladost 2:0 (1:0)
Pe}inci – Strelci: 1:0 Kokinovi} u
17, 2:0 Ili} u 78. minutu. Gledalaca: 100.
Sudija: Zoran Vojinovi} (Dowi Tovarnik).
Dowi Srem: Joki} 7, Petkovi} 7,5, Krwaji} 7 (Plav{i}), Dragojevi} 7, Ninkovi} 7 (D. Nikoli}), Kokinovi} 8, Gmizi}
7, N. Nikoli} 7,5, F. Mati} 7 (Ili} 7,5),
S. Mati} 7, Mili~evi} 7.
Mladost: Bu}an 7, N. Vuki} 7, Odoba{i} 6,5, N. Ili} 7 (Luka~), Sever 7, ^or-
tan 7, D. Ili} 7, M. Vuki} 7, Stanojevi}
6,5 (Maxarevi}), Lazi} 7 (Zuji}), Majstorovi} 7 (Saxak).
Igra~ utakmice: Neboj{a Kokinovi}.
U finalu Kupa OFS Pe}inci za kadete
sastala su se dva tima, koji najorganizovanije rade s ovim uzrastom. Doma}in je
zaslu`eno osvojio pehar, uz napomenu da
je pobeda mogla biti ubedqiva, {to ne
zna~i da su gosti bili u potpunosti u podredjenom polo`aju.
R.@.
Ravwe:
gledalaca
200;
sudija
Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica); `uti
kartoni -, crveni kartoni -; strelci:
@ivkovi}, Trifkovi}, D. Belovukovi}
Zeka Buquba{a: M. Belovukovi},
Romandi}
(Ban~evi}),
Vasiqevi},
Mijailovi},
Stankovi},
I.
Ivi},
Todorovi},
@ivkovi},
Trifkovi
(Simi}), A. Ivi}, D. Belovukovi}
Budu}nost:
^upi},
Jesreti},
Petrovi},
V.
Simeunovi},
Dobo,
Karakli}, \uki}, G. Simeunovi} (Pani}),
Rogo, Bugarski (Luki}), Tufegxi}
Pobedom na ovoj utakmici Zeka je
potvrdio dominaciju i prvo mesto u ligi.
M. Deli}
KUP OFS PE]INCI
Mladost – Napredak
3:0 (1:0)
Pe}inci – Gledalaca 300. Sudija: Stevica Veselinovi} (Ogar) 6. Strelci: M.
Rado{evi} u 55. i 65. i Jovanovi} u 20. minutu. @uti kartoni: Gruji}, Naumov, Ili} i
Plav{i} (Mladost), Jovanovi} i Erceg
(Napredak).
Mladost: Petkovi} 7, Gruji} 7 (Kurja~ki), Naumov 7, Ili} 7, Plav{i} 7, Milovanovi} 7, Djuri~i} 7 (Nikoli}), M Rado{evi} 8 (N. Rado{evi}), Gruji~i} 7, Jovanovi} 7,5, Vuj~i} 7.
Napredak: Rogi} 7, Miji} 6, B. Gojkovi}
6, B. Jovanovi} 7 ([arec 6), Ninkovi} 6,5
Mu{kiwa 6, Kokanovi} 6, I. Gojkovi} 6,
Erceg 7, Baki} 7, Tica 6,5
Igra~ utakmice: Milo{ Rado{evi}.
Kupinov~ani su u svojim redovima imali raspolo`enije fudbalere za igru, posebno Milo{a Rado{evi}a i Veqka Jovanovi}a, {to je bilo vi{e nego dovoqno da
se u finalu Kupa OFS Pe}inci pobedi Napredak iz Popinaca.
R.@.
Kadeti Doweg Srema
Dowi Srem – Hajduk 0:0, penali 4:3
Revijalna utakmica
Pe}inci – Gledalaca 350. Sudija: Stevica Veselinovi} (Ogar) .
Strelci iz penala: Cvjetinovi},
Prqevi}, Markovi} i Berowa za
Dowi Srem, Babunski, Mini} i Pajevi} za Hajduk. @uti karton: Markovi} (Dowi Srem).
Dowi Srem: Mandi} , Pavi}evi}
(Antunov), Prqevi} , Srem~evi} ,
Kresojevi} (Radi{i}), Risti} , Bukorac , (Jovanovi}), Markovi} , Dimitrijevi} (Berowa ), Cvjetinovi}
, Galin (]iri}).
Hajduk: Vuka{inovi} , Babunski
, Vuk{a , Radulovi} (Stojkovi} ),
Mini} , Pajovi} , Mrkaji} , Tani} ,
Babi} , Svilar (Aleksi}), Peri{i} .
Igra~ utakmice: Nemawa Mini}.
Akteri revijalne utakmice u
okviru Kupa FS Pe}inaca prikazali su igru koja nije bila uobi~ajena
za wih ovog prole}a. Iako su fudbaleri Doweg Srema imali i izglednije prilike i bili bli`i pobedi, tek posle „penal ruleta“ obradovali su navija~e pobedom i peharom predsednika op{tine Sini{e Vukovca. S druge strane, igra~i
Hajduka pokazali su veliku borbenost i `equ da protiv mnogo ja~eg
protivnika ostave {to boqi utisak (u ~emu su i uspeli). Da su ovako igrali i tokom prvenstva ne bi
ispali iz Vojvodjanske lige Zapad.
R.@.
ODBOJKA
[imanov~anke po tradiciji
Deo sportskog programa Dana op{tine u
Pe}incima bilo je i takmi~ewe u odbojci
za `ene. Rezultati: Dom zdravqa (Pe}inci) – O[ „Du{an Jerkovi} U~a“ [imanovci 0:2 (15:25, 10:25), O[ „Slobodan Baji}
Paja“ (Pe}inci) – Luki komerc (Pe}inci)
0:2 (20:25, 21:25), O[ „Du{an Jerkovi}
U~a“ – Lagermaks 2:0 (25:15,25:21), Luki
komerc – Op{tina 2:0 (25:19, 25:16). Finale: O[ „Du{an Jerkovi} U~a“ – Luki
komerc 2:0 (25:22, 25:16).
R.@
[imanov~anke najboqe
[AH
PRVENSTVO PE]INA^KE OP[TINE
Radivojevi} najboqi
Povodom obele`avawa Dana op{tine organizovano je Prvenstvo
op{tine, na kojem je u~estvovalo 16
igra~a iz Prhova, Sremskih Mihaqevaca i [imanovaca. Igralo se u
sedam kola, uz tempo igre 10 minuta
po igra~u. Plasman: 1. @ivko Radivojevi} 5,5 2. Dejan Jovanovi} 5, 3. –
5. Bo`idar Jovanovi}, Mladen Pe{terac i Slobodan Zori} po 4,5 6. –
Kupinov~anima Kup OFS Pe}inci
14. STRANA
Sremske
informativne
novine
8. Lazar Babi}, Sa{a Spasi} i Vladimir [ari} po 4, 9. – 11. Zoran Naji}, Zoran Petkovi} i Djordje Dragi{i}, 12. Sava Djurdjevi} 3, 13. Dragan Kosti} 2,5 14. – 15. Zoran Vukov
i Lazar Pe{terac po 2 i 16. Ilija
Vukov bez poena. Dvojici najboqih
u~esnika nagrade ({ahovske rekvizite) obezbedio je pokroviteq turnira Sportski savez.
R.@
26. maj 2010.
SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT =
RAZGOVOR SA VELEMAJSTOROM ALEKSANDROM MATANOVI]EM
Uvesti {ah u {kole
[KOLSKI SPORT U SREMSKOJ MITROVICI
Biv{a Jugoslavija, po svojim {ahistima Svetozarom Gligori}em, Dimitrijem Bjelicom i Aleksandrom Matanovi}em bila je poznata {irom sveta, a po ostvarenim rezultatima, svrstana je odmah iza biv{eg SSSR-a
Pionirke Osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj"
Dr`avno prvenstvo
u gimnastici
Aleksandar Matanovi}
Gde se sada nalazimo i koliko je
{ah popularan me|u mladima, pitali smo velemajstora Aleksandra
Matanovi}a prilikom wegovog boravka u Rumi, gde je uz Alisu Mari}
igrao simultanku sa mladim rumskim {ahistima. Matanovi} je i promoter {aha u ciqu realizacije ideje, da se od slede}e {kolske godine
on uvede u {kole kao izborni predmet.
- Pamtim, ne samo ja, nego i mla|i
od mene, vreme koje je trajalo nekoliko decenija, negde od ~etrdesetih
pa sve do kraja pro{log veka, kada
je biv{a Jugoslavija po rezultatima
u me|unarodnoj konkurenciji zauzimala drugo mesto. Beograd je, uz Moskvu, tada bio vode}i {ahovski centar u svetu. [ah, zahvaquju}i nekim
svojim svojstvima, vrlo pozitivno
uti~e na mlade generacije i nije ~udo {to je u mnogim zemqama postao
{kolski predmet. Kod nas je pro{le
godine {ah postao izborni predmet
u osnovnim {kolama, {to je veliko
priznawe ~ime se pokazuje da ovaj
sport u`iva sna`nu dru{tvenu podr{ku. [ah pozitivno uti~e na vaspitawe mladih, ali zbog svojih svojstava on pru`a i rekreativne mogu}nosti za stare. Ve} 34 godine u na{oj zemqi se sprovodi akcija "[ah u
{kole", a ta akcija obuhvati oko 700
{kola u Srbiji sa blizu 70.000 dece,
pojedina~no ili ekipno. Upravo ta
brojka ~ini na{u zemqu jednom od
"naj{ahovskijih zemaqa". Kada su u
pitawu me|unarodni rezultati koji
su nekad bili izuzetni - sada ih vi{e nema. Dakle, uprkos velikoj podr{ci koju ima, {ah u me|unarodnoj
konkurenciji nije ono {to je nekad
bio. Sada su u toku poku{aji da se
vratimo toj pro{losti. Imamo nauk
Velemajstori sa mladim rumskim {ahistima
pred nama - evo uzmite tenis - ko se
u na{oj zemqi interesovao dok se
nije pojavio \okovi} sa svojim zna~ajnim me|unarodnim rezultatima?
Me|unarodni rezultati su ti koji
povla~e medije i omladinu. [ta su
uzroci takve situacije na me|unarodnom planu? To je malo du`a pri~a i ja se nadam da }e se i tu ne{to
izmeniti.
Da li se dovoqno dobro prate
mladi qudi koji su talenti, u
smislu da im se pokloni vi{e pa`we i stru~ne pomo}i, kao i radu
sa istaknutim {ahistima?
ALEKSANDAR MATANOVI]: Sigurno je da deca koja su dobri {ahisti, po pravilu su i dobri |aci. Po
mom mi{qewu, {ah je koristan, ali
oni koji se profesionalno opredele za ovaj sport, ja ih nazivam "kolateralnom {tetom". To je izuzetno
mali broj qudi, oni "vuku" {ah napred, ali, a to govorim i iz sopstvenog iskustva, to ne donosi neku veliku sre}u tim qudima. Dakle, glavna svrha {aha je ta, da kod mladih
qudi razvija neke pozitivne osobine koje su korisne za svakodnevni
`ivot i {kolovawe.
Pored toga {to ste naveli, {ah
i nije tako skup sport kao na primer tenis ili skijawe. Da li mo`emo da ka`emo da je va{ savet
roditeqima da uti~u da se deca
bave {ahom?
MATANOVI]: [ah ne tra`i pare. Drvena tabla i drvene figure ne
mogu da se potro{e. Nama tu nikakvih ulagawa, nije to teniski reket
ili pliva~ki bazen, dakle nije skup
sport. Zato se, na primer u Sovjetskom savezu ba{ i razvio taj sport,
PRVENSTVO U ATLETICI ZA SLEPA LICA
Rumqani postigli
dobre rezultate
Pokrajinsko prvenstvo u atletici za slepa i slabovida lica je
odr`ano 20. maja u Novom Sadu.
Na prvenstvu je u~estvovalo 37
takmi~ara iz sedam organizacija
slepih i slabovidih, me|u kojima je
bila i rumska, sa svoja dva takmi~ara.
Stevan Stefanovi} je u~estvovao u baca~kim disciplinama - ba-
cawu kugle, kopqa i diska i u svakoj disciplini je zauzeo ~etvrto
mesto.
Uspe{nija po ostvarenim rezultatima bila je druga rumska takmi~arka, Gordana Kosijer. Ona je u disciplinama skok u daq i bacawu
kopqa osvojila prva mesta, dok je u
bacawu kugle i trci na 100 metara
zauzela tre}a mesta.
S.X.
jer je to bila mogu}nost da se pozitivno uti~e na razvoj mladih, a ne
treba puno para. Iz istih razloga je
posle rata i u na{oj zemqi po~eo
naglo da se razvija {ah, dakle, ima
tu i tradicije.
Pomenuli smo da od pro{le godine, odlukom Prosvetnog saveta,
{ah je jedan od izbornih predmeta. Koliko je to za`ivelo u {kolama?
MATANOVI]: Ne mogu da vam ka`em statisti~ke podatke napamet.
Prema mojim podacima od oko 700
osnovnih {kola, svega {ezdesetak
{kola je uvrstilo u svoje nastavne
programe {ah kao izborni predmet.
To obi~no vode qudi koji predaju
fizi~ku kulturu. Pitawe je, koliko
je taj nastavnik sposoban ili koliko ima afiniteta za {ah. Dakle, nedostaju qudi, treba obuka za one koji bi se {ahom bavili u {kolama,
nedostaju priru~nici koji bi mogli
da pomognu. Sve je jo{ u pripremama
i ja o~ekujem da }e cela stvar da se
razvija u pozitivnom smeru, a {ah
na pravi na~in u}i u {kole.
S. Xakula
P
od pokroviteqstvom Republi~kog
Saveza za {kolski sport i olimpijsko vaspitawe, 18. maja u Kostolcu je odr`ano dr`avno prvenstvo u
gimnastici za pionirke i omladinke.
Gradska uprava za sport Sremska Mitrovica organizovala je odlazak ekipe
koju su ~inili 17 u~enica i ~etiri profesora. Osvojiv{i veliki broj medaqa,
u~enice mitrova~kih {kola su potvrdile primat gimnasti~arki Sremske Mitrovice na dr`avnom nivou.
- Na{a o~ekivawa su se potvrdila.
Na{e u~enice su dostojno predstavile
na{ grad i u~vrstili visoku poziciju
gimnastike u mla|im kategorijama na dr`avnom nivou - rekao je Bogdan Bo`in,
zamenik na~elnika Gradske uprave za
sport.
Rezultati: OSNOVNA [KOLA, pio-
nirke I – IV razred, ekipno: 3. mesto O[ „Jovan Popovi}'', Sladek Zorana,
Isakovi} Nevena, Babi} Vladana, Ivan~ik Vawa. Profesor: Slobodan Stoilkovi}. Pionirke V – VI razred, ekipno: 2.
mesto - O[ ''Triva Vitasovi} - Lebarnik'' - La}arak, [iprad Nikolina, Tadi}
Aleksandra, Bogi}evi} Sne`ana, Jovan~evi} Jovana. Pojedina~no: 1. mesto Pisarevi} Maja. Profesor: Jelena Anti}.
Pionirke VII – VIII razred ekipno: 1.
mesto - O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj“ –
Srem. Mitrovica, Uvali} Nata{a, Tumari} Ivona, Drqa~a Valentina, Drqa~a
Sawa. Profesor: Mirjana Grbi}.
SREDWA [KOLA: omladinke I – IV
razred, ekipno: 3. mesto - S[ ''9. maj'',
Milovac Katarina, Ivi} Kristina, Tadi} Tatjana, Milinkovi} Nina. Profesor: Sini{a Juki}.
KO[ARKA
Letwa liga
Grupa A. Rezultati 3. kola: Dunav
(Novi Slankamen) – @elezni~ar 2 (Indjija) 121:44 (31:04, 219:5, 32:13, 29:22),
LSK (La}arak) – Partizan ([id) 79:74
(25:16, 26:19, 19:20, 9:19), ^ortanovci –
Pink ([Imanovci) 49:101 (14:22, 13:24,
10:18, 12:37)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Partizan
LSK
Pink
Dunav
@elezni~ar 2
^ortanovci
3
3
3
3
3
3
2
2
2
2
1
0
1
1
1
1
2
3
263:194
252:187
232:186
252:182
171:273
132:280
Omladinke Ekonomske {kole "9. maj"
5
5
5
5
4
3
Utakmice 4. kola (26. maj): @elezni~ar 2 – Pink, Partizan – ^ortanovci i
Dunav – LSK
Grupa B. Rezultati 3. kola: Pe}inci
– Banovci Dunav 83:78 (19:9, 23:20, 19:24,
22:25), Vojka – Jadran 83:68 (19:19, 32:6,
22:18, 10:25), Nova Pazova 2 – Irig 91:69
(25:15, 13:18, 20:19, 33:17)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Pe}inci
Banovci Dunav
Nova Pazova 2
Vojka
Jadran
Irig
3
3
3
3
3
3
3
2
2
2
0
0
0
1
1
1
3
3
235:218
218:178
264:243
200:181
237:261
148:203
6
5
5
5
3
3
Utakmice 4. kola (26. maj): Irig – Jadran, Banovci Dunav – Vojka i Nova Pazova 2 – Pe}inci
R.@.
Pionirke Osnovne {kole "Triva Vitasovi} Lebarnik"
EVROPSKO PRVENSTVO SLEPIH U KUGLAWU
Branislav osvojio
~etvrto mesto
Najboqi sportista Medjuop{tinske organizacije slepih i slabovidih
u Rumi - Branislav Viktorovi}, bio je
jedan od tri ~lana reprezentacije
Srbije koja se takmi~ila pro{le nedeqe u Slova~koj, na Evropskom prvenstvu slepih i slabovidih u kuglawu.
26. maj 2010.
U svojoj kategoriji B2 Branislav
Viktorovi} je osvojio ~etvrto mesto uvek nezahvalno, budu}i da mu je malo nedostajalo da do|e do bronzane
medaqe. U ovoj kategoriji nadmetalo
se 23 kugla{a iz deset evropskih zemaqa.
S.X.
[AH
ZONSKA LIGA
Rezultati prvog kola: Rudar (Vrdnik)
– Podunavac (Belegi{) 3,5:4,5 Dowi Srem
(Pe}inci) – Radni~ki ([id) 0:8, Sremac 2
(Vojka) – Sloga (In|ija) 3,5:4,5 Sloga
(Hrtkovci) – Jadran (Golubinci) 4:4 i Borac (Veliki Radinci) – Bano{tor 4:4.
Me~evi drugog kola: Rudar – Dowi
Srem, Radni~ki – Sremac 2, Sloga (I) –
Sloga (H), Jadran – Borac i Podunavac .Bano{tor.
Sremske
informativne
novine
VOJVO\ANSKA LIGA –
SREM
Rezultati 2. kola: Car Uro{ (Jazak) – Sremac (^erevi}) 4:4, Cement
(Beo~in) – LSK (La}arak) 6:2, Hajduk
(Be{ka) – Banovci Dunav 5,5:2,5 Stara
Pazova 2 – Sloven (Ruma) 4:4, Mladost
(Nova Pazova) – [imanovci 4,5:3,5 i
Stevica Puzi} (Irig) – Sremac (Vojka)
6,5:1,5. Tabela: Stevica Puzi} (11,5),
Cement (11) i Mladost (9) po 6, Sremac
(^erevi}, 9,5) i Sloven (8,5) po 4, Hajduk (9) 3, Stara Pazova 2 2 (8), [imanovci (7,5) i Car Uro{ (7) po bod, Banovci Dunav (5,5), Sremac (Vojka, 5) i
LSK (4,5) bez bodova.
Me~evi 3. kola (30. maj, od 10. ~asova): Sremac (Vojka) – Car Uro{, [imanovci – Stevica Puzi}, Sloven –
Mladost, Banovci Dunav – Stara Pazova 2, LSK – Hajduk i Sremac (^erevi})
– Cement.
R.@
STRANA 15.
OGLASI
KU]E
KU]E- -STANOVI
STANOVI
• Izdajem nov jednosoban dvori{ni stan 30 m2 u ulici Zanatlijska, tel. 639-029
• Mewam nov stan u centru Rume
57 m2 kompl. Name{ten neuseqivan, centralno grejawe,
ukwi`en za sli~an na lokaciji
Zemun-Beograd, tel. 064/842-2598
• Izdajem name{tenu garsoweru
u nasequ M.Hu|i, tel. 628-760,
060/338-65-45
• Kupujem garsoweru u naseqima
Sportski centar, M.Hu|i ili
Orao, tel. 617-297, 061/617-23-85
• Izdajem name{tenu garsoweru
u Novom Sadu, na Bulevaru
Oslobo|ewa, preko puta Dnevnika. 150 evra + tro{kovi, kontakt: 022/672-406, 064/133-92-66
• Izdajem ku}u u Sremskoj Mitrovici, Petra Preradovi}a 81,
tel. 623-709
• Izdajem jednosoban stan kod
Bolnice 40 m2 centralno grejawe, tel. 621-520, 064/419-80-93
• Izdajem jednosoban stan 40 m2
, Sportski centar, toplovod,
625-364
• Izdajem dvosoban name{ten
dvori{ni stan, tel. 022/622-032,
064/37-66-192
• Izdajem dvosoban stan u nasequ KPD na prvom spratu sa gara`om, 064/33-78-35
• Izdajem u zakup name{ten jednoiposoban stan u N.Beogradu J.
Gagarina 169 od 1. juna 2010. godine (Blok 45) tel. 062/340-780
• Prodajem stan u Novom Sadu
ili mewam za ku}u u Sremskoj
Mitrovici, po dogovoru, tel.
064/178-33-98
• Izdajem nov name{ten jednosoban stan za dve devojke nepu{a~e u Novom sadu kod Futo{ke pijace od 1.6.2010. tel. 063/81-44931
• Izdajem jednoiposoban stan u
nasequ Stari most useqiv od
1.6. tel. 064/093-66-15
• Izdajem ku}u za stanovawe u
La}arku, tel. 063/76-94-395
• Izdajem nename{tenu garsoweru, grejawe toplifikacija u nasequ M. Hu|i 5 sprat, na du`e
vreme, tel. 064/193-10-48, 632226
• Prodajem jednosoban kompletno name{ten stan 45 m2 sa cg 4
sprat naseqe M.Hu|i, tel.
064/280-97-53
• Izdajem ku}u, local i perionicu u Bulevaru Konstantina Velikog br. 81 tel. 064/193-11-86
• Izdajem jednosoban stan u Kamewaru sa centralnim grejawem
i klimom ~etvrti sprat, 065/63058-70
• Izdajem jednosoban name{ten
stan u Novom Sadu drugi sprat,
kod @elezni~ke stanice, tel.
672-962
• Izdajem jednosoban name{ten
komforan stan u Novom Sadu u
Kisa~koj ulici tel. 064/317-7273
• Izdaje se dvosoban stan u nasqu M.Hu|i 59/5, tel. 064/837-2284, \or|e
• Izdajem dvosoban stan sa gara`om u nasequ KPD prvi sprat,
tel. 064/337-86-35
• Prodajem ku}u u Kuzminu na
sprat 150 m2 na 8 ari placa novogradwa, gara`a svi prate}i
objekti grejawe na ~vrsto gorivo, cena po dogovoru, tel.
060/712-19-66, 022/640-090,
• Prodajem stariju ku}u u Kuzminu zapo~eto renovirawe u centru cena 5000 evra, tel. 060/0108-992, 640-090
• Izdaje se deo ku}e, naseqe Mala Bosna tel. 022/630-888
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u Nasequ M. Hu|i, tel.
064/317-73-77, 611-016
• Povoqno prodeajem mawu ku}u
(polovina renovirana) u La}arku, tel. 064/96-03-789 i 060/5544-909, Mile
• Izdajem garsoweru 25 m2 u Novom Sadu, prvi sprat, cena 150
evra, tel. 064/420-23-57
• Prodajem dvosoban stan 57m2 u
nasequ M.Hu|i, cena 30.000 evra
tel. 626-025, 063/17-17-901
• Prodajem ku}u u centru
Srem.Mitrovice Svetla 4 kod
mosta, tel.639-007
• Izdajem sobe devojkama i u~enicama u centru sopstveno kupatilo i kuhiwa Svetla 4 kod mosta, tel. 639-007
• Prodajem stan u Novom Sadu
Bulevar oslobo|ewa tel. 061/19525-21
• Kupujem ku}u u {irem centru
Sremske
Mitrovice,
tel.
064/178-33-98
• Prodajem sprat sa potkrovqem
u centru 250 m2 Svetla 4 kod mosta, tel. 639-007
• Izdajem svosoban name{ten
stan u centru grada cena 150
evra, tel. 063/17-17-901
• Prodajem stan 56 m2 sa parnim
grejawem u nasequ KPD Zmaj Ogweni Vuk 10, prizemqe, cena po
dogovoru svati od 8 do 21 sat
tel. 630-035
• Prodajem stan 51m2 u nasequ
M. Hu|i u potpunosti renoviran,
640-462
• Izdajem dvosoban stan u nasequ Stari most, kod kru`nog toka, na du`e vreme, tel. 064/21140-35
• Izdajem ve}u garsoweru, mo`e
i za u~enice, Mato{eva 49 a,
tel. 069/640-443, 640-443
• Prodajem garsoweru u [e}er
sokaku 25m2 cena 15.000 evra,
tel. 626-025, 063/17-17-901
• Izdajem na du`i period name{tenu garsoweru u nasequ M.Hu|i, tel. 063/195-20-25
• Izdajem jednosoban name{ten
stan sa centralnim grejawem kod
Sportske hale, tel. 022/624-646,
064/506-32-36
• Potreban dvosoban ili jednoiposoban stan nename{ten, tel.
065/261-09-83
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u nasequ M.Hu|i, tel. 611016, 064/191-60-00
• Izdajem prazan ve}i jednosoban stan, tel. 063/86-25-699
• Prodajem stan u Barajevu 57,66
m2, mogu}nost pro{irewa ili zamena za ku}u u Srem.Mitrovici
ili La}arku, povoqno, tel.
064/450-26-81
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici u
blizini pe{a~kog mosta tel.
064/450-19-80,
• Izdajem name{ten jednosoban
komforan dvori{ni stan sa posebnim ulazom , tel. 625-355,
064/39-12-429
• Izdajem name{tenu garsoweru
pored Medicinske {kole mo`e i
za sezonske radnike, tel. 063/8823-767
• Prodajem garsoweru 25 m2 visoko prizemqe u Novom Sadu na
Bulevaru Evrope, odvojena kuhiwa, gradsko grejawe topla voda
klima, kablovska telefon useqiva cena 30000 evra fiksno,
tel. 064/321-22-97
• Izdajem mawu name{tenu ku}u
u S.Mitrovici, tel. 060/621-1270
• Veoma povoqno prodajem noviju ku}u na Crvenoj ~esmi sa tri
stambene jedinice 160, 85, i 26
m2, sa pomo}nim objektima, mo`e
i zamena za dva dvosobna stana
novije gradwe, tel. 022/614-491,
064/18-16-561
Tel/faks:
022/610-069
022/610-070
022/624-657
Javno preduze}e za distribuciju prirodnog gasa
Sremska Mitrovica
Trg Vojvo|anskih brigada 14/I
De`urni: 064/889-45-80
Mob: 064/889-45-81
[email protected]
Z.R.
-
-
Sve prijave kvarova na instalacijama centralnog
grejawa objekata na sistemu daqinskog grejawa mogu
se prijaviti u periodu od 6 do 21 ~as svakog dana u
toku grejne sezone na telefone:
612 - 694, 610 - 584
Molimo potro{a~e da redovno izmiruju svoje
obaveze kako bi izbegli neprijatnosti iskqu~ewa sa
toplovodne mre`e.
FRIZER SHOP
I PARFIMERIJA
KOMARNICI
UNIVER, MEDIJAPAN
LESONIT
[email protected] SE^EWE
KANTOVAWE ABS TRAKE
Lorena
@itna pijaca br. 16
Sremska Mitrovica
Tel: 022/622-127
METAR KUHIWE VE] OD 9.000,00
Tel.064/612-3131
022/618-228
Stari {or 30
Sremska Mitrovica
Celokupan program za nadogradnju
noktiju i trepavica
Oprema i alat za frizerske salone
• Kupujem ku}u oko 90 m2, u Sremskoj Mitrovici ili La}arku,
tel. 063/71-97-993
• Mewa se mali jednosoban komforan prizemni stan sa mogu}no{}u dogradwe kod {kole Sveti
Sava za jednosoban stan u
nasqwima M. Hu|i, Stari most,
Dekancu, tel. 064/936-83-75
• Prodaje se povoqno jednosoban
stan 48 m2 u Novom Sadu Rumena~ki put 17 tel. 063/721-43-89
Sremska Mitrovica
PU „P~elica“ . . . . . . . . . . . . . .624-398
Poreska uprava . . . . . . . . . . . . .611-214
Op{tin. inspekcije cen. . . . . .610-566
Republi~ke inspekcije:
- poqoprivredna . . . . . . . . . .610-657
- veterinarska . . . . . . . . . . . .610-646
- sanitarna . . . . . . . . . . . . . . .610-558
- tr`i{na . . . . . . . . . . . . . . . .610-348
- za rad, zapo{qavawe
i soc. politiku . . . . . . . . . .610-618
- za{tita `iv. sredine . . . .624-660
- vodoprivrede . . . . . . . . . . .614-450
TERMOELEKTRANE
- TOPLANE
SREMSKA MITROVICA
16. STRANA
Obave{tewe
potro{a~ima
"STOLARIJA ERAKOVI]"
KUHIWE
PLAKARI
VRATA
PROZORI
STEPENI[TA
[email protected] TELEFONI
Policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92
Vatrogasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93
Hitna pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
Autobus. stanica . . . . . . . . . . . .621-143
@elezn. stanica . . . . . . . . . . . .621-444
De`urna apoteka . . . . . . . . . . .625-411
JKP Vodovod . . .626-200, 064/8894-772
JP Komunalije . . . . . . . . . . . . . .624-500
Srem gas . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-069
Elektrodistribucija . . . . . . . .630-333
JP Direk. za izgr. grada . . . . .623-788
Bolnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-222
Zavod za javno zdravqe . . . . .610-511
Zmaj Jovina 26, Sremska Mitrovica
PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I DISTRIBUCIJU
TOPLOTNE ENERGIJE
www.smtoplana.co.yu
• Izdajem dvosoban komforan
stan u centru u~enicama – studentkiwama,
tel.
657-440,
062/873-10-97
• Izdajem potpuno nov kompletno name{ten stan Kraqa Petra
Prvog 50 m2, centralno grejawe –
gas, klima dve terase interfon,
drugi sprat, tel. 064/889-45-44
• Na prodaju ku}a u [a{incima –
hitno, novogradwa 130 m2, centralno grejawe, tel. 062/184-1021
• Izdajem potpuno name{ten jednosoban stan u nasequ M.Hu|i
kod ~esme, tel. 063/31-65-89,
022/611-980
• Izdajem jednosoban name{ten
stan u nasequ Orao, tel.
063/808-43-52
• Prodajem garsoweru u nasequ
Orao u Srem. Mitrovici, tel.
065/523-38-22, 022/650-116
• Izdajem name{tenu garsoweru
u novom objektu sa c.grejawem
jednoj osobi nepu{a~u, tel.
064/451-26-14, 022/626-700
• Prodajem dvosoban stan u izgradwi u S.Mitrovici, tel. 624828
• Izdajem name{ten dvosoban
stan u SM u nasequ M.Hu|i kod
kru`nog toka , poseban ulaz, kuhiwa, kupatilo, grejawe, telefon, kablovska TV, tel. 063/534643
• Izdajem jednosoban name{ten
stan u sklopu ku}e sa zasebnim
ulazom cena 120 evra plus depozit, tel. 627-091, 064/535-14-22
• Izdajem jednosoban name{ten
stan sa centralnim grejawem kod
Bolnice i gara`u kod Sportskog
centra, tel. 022/664-834, 064/2897-639
Sremske
informativne
novine
VELEPRODAJA
I MALOPRODAJA
[ID, Ogwena Price 2
Tel/fah: 022/716-723
SREMSKA MITROVICA,
Ticanova 82
Tel: 022/631-456, Mob: 063/77-96-438
[email protected]
PROIZVODWA I UGRADWA:
-PODNIH I ZIDNIH OBLOGA OD BETONA
-KOMPLET RIGIPS SISTEMA
-IZOLACIJE
-«KARBON» PROGRAM-DEMIT FASADE
(DISTRIBUTERI ZA SREM)
Restoranu „Probus“ hitno potrebni kuvari,
pomo}nici kuvara i konobari
Tel: 623-860
• Izdajem nename{tenu garsoweru u nasequ Orao u Srem. Mitrovici, tel. 065/523-38-22, 650-116
• Izdajem name{tenu garsoweru
sa centralnim grejawem u nasequ Pejton, tel. 628-015, 062/411835
• Izdajem dvosoban nename{ten
jednosoban stan u naseu M.Hu|i u
Sremskoj Mitrovici, tel. 639029
• Prodajem ku}u na 18 ari placa
u strogom centru Kraqevaca,
tel. 011/260-53-06, 064/448-19-54
• Prodajem dvoiposoban stan u
Kamewaru 641-009, 063/118-0078
• Prodajem ili mewam ku}u u
Man|elosu za stan ili ku}u u
Srem.Mitrovici, tel. 681-649
• Izdajem name{ten dvori{ni
stan u centru Srem.Mitrovice sa
centralnim grejawem, tel. 628760
• Izdajem garsoweru u Novom Sadu, tel. 064/037-03-40
• Prodajem ku}u u Sremskoj Mitrovici useqiva odmah, 31.000
evra, tel. 626-025, 063/17-17-901
26. maj 2010.
NA[E ZDRAVQE
Stomatolo{ka ordinacija
"Dr Stoj{i}"
Milan Stoj{i}
specijalista oralni hirurg
Trg Nikole Pa{i}a bb, Sremska Mitrovica
Tel: 022/611-225; 063/404-801
SPECIJALISTI^KA ORDINACIJA ZA ULTRAZVU^NU DIJAGNOSTIKU
Prim. dr Milenko Trifunovi}
POLIKLINIKA
Dr Milo{evi}
- ultrazvuk srca
- ultrazvuk dojke
- ultrazvuk {titaste `lezde
- SVE ZA STOMAK
Telefon: 021/55-77-07
Jovana \or|evi}a 11, Novi Sad
Radno vreme
Ruma, Orlovi}eva 27
Tel: 022/431-500
Dr med. Qiqana Stoli}
Radnim danom: 7:30-20:00; subotom: 8:00-14:00
De`urni telefon (svakog dana 7:00-22:00):064/ 429-6624
specijalista pedijatar
Mob: 064/207-11-83
O^NA KU]A
RADOVAN^EVI]
- DR LAU[EVI] -
Sremska Mitrovica
Stefana Lastavice 11
Prof.dr.sci.med. Miroslava Pavlov- Mirkovi}
INTERNA MEDICINA
ULTRAZVUK
"Dr Qiqana Stoli}"
SPECIJALISTI^KA LEKARSKA ORDINACIJA
Tel/fah: 022/639 - 189
Tel: 022/636 - 002
Mob: 064/127-29-23
GINEKOLOGIJA
I AKU[ERSTVO
SPECIJALISTI^KA
PEDIJATRIJSKA ORDINACIJA
022/641 - 494, 062/240 - 287
Prim. dr Bo{ko J. Lau{evi}
spec. interne medicine
Prof.dr. Jovan Stojkov
Prim.dr. Du{an Bonert
Dr.med. Dragan Grbi}
Tel. 015/774-1234; Kasarska 7, [ABAC
Sremska Mitrovica, Save Kova~evi}a 13
Ultrazvuzvu~na i
kolor dopler dijagnostika
UROLOGIJA
NORMALNO JE
DA DOBRO VIDITE!
Sremska Mitrovica Stari {or 102
Tel: 022/626-428 i 064/19-15-847
SPECIJALISTI^KA DERMATOVENEROLO[KA ORDINACIJA
dr med. Jasmina Divi}
A.D. ZA IZRADU
ORTOPEDSKIH POMAGALA
ORTOPEDSKA POMAGALA,
OBU]A ZA DECU I ODRASLE,
MIDERI, POJASEVI, PROTEZE
I ORTOZE, INVALIDSKA KOLICA
I [TAKE...
Radno vreme od 8 do 14 ~asova
spec. dermatovenerolog
DERMATOLOGIJA, DERMATOHIRURGIJA,
KOMPJUTERIZOVANA DERMOSKOPIJA,
ALERGOLOGIJA, ALERGOLO[KI TESTOVI,
KOZMETOLOGIJA, BOLESTI VENA, POLNE BOLESTI
Sremska Mitrovica
Svetozara Mileti}a 1
Tel: 022/622-421
Izlasci na teren
Ruma, Stara Pazova i In|ija
Sremska Mitrovica
Ul. Jupiterova 73 (ulaz u Medicinsku {kolu)
022/ 614 - 328; 063/ 610 - 913
e- mail:[email protected]
Hotel "Moravica"(***)
Timo~ke bune 4, 18230 Sokobawa
Phone: +381 18/ 830 622
Fax: +381 18/ 830 656
Sajt: www.hotel-moravica.com
E-mail: [email protected]
• Izdajem jednosoban name{ten
stan u Sremskoj Mitrovici, pogled na centar, tel. 065/651-9517, 615-429
• Izdajem komfornu ku}u oko
100 m2, grejawe na gas ili ~vrsto gorivo u blizini Bolnice,
tel. 625-937
• Izdajem ve}i jednosoban stan
u stogom centru Srem.Mitrovice
kod Muzi~ke {kole, tel. 627725
• Prodajem dvosoban stan u
Sremskoj Mitrovici naseqe
M.Hu|i, renoviran, tel. 626-025
063/17-17-901
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, potkrovqe, 30 - 35 m2, tel. 064/505-1970
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, 50 m2, tel.
069/212-01-03
• Ku}a na prodaje ulica 1. novembar 351 180 m2 La}arak,
061/20-80-627
• Izdajem jednosoban stan, tel.
617-882
• Prodajem ~etvorosoban lepo
renoviran stan povr{ine 120 m2
sa centralnim grejawem i velikim podrumom u nasequ KPD povoqno, tel. 064/280-97-53
• Prodajem nedovr{enu ku}u u
nasequ 25. maj na 5 ari placa,
tel. 064/53-66-433
• Prodajem ukwi`en dvosoban
stan u Sremskoj Mitrovici, centar, naseqe M.Hu|i, pored obdani{ta i {kole, prvi sprat, 54
m2, tel. 064/141-38-08, 626-315,
063/582-857
• Izdajem name{ten dvosoban
stan kod sportskog centra od 1.
marta 2010. god. tel. 063/78-55835, 611-708
26. maj 2010.
• Izdajem dvosoban name{ten
stan centar grada, tel. 063/1717-901
• Prodajem dvosoban sre|enstan
naseqe M.Hu|i prvi sprat, tel.
626-025
• Kupujem ku}u u Velikim Radincima na ve}em placu, tel.
064/150-70-21
• Izdajem nename{ten stan Solarski trg, tel. 667-920
• U Subotici izdajem jednosoban
name{ten stan, klima, kablovska, tel. 022/626-779, 069/11079-49
• Izdajem name{ten dvosoban
stan na Krwa~i–Beograd, preko
puta poqoprivredne {kole, pogodan za u~enike i studente, cena 150 evra, tel. 022/663-355,
066/143-916
• Izdajem jednosoban stan u centru S.Mitrovice novogradwa,
tel. 061/30-20-696
• Prodajem ku}u na Crvenoj ~esmi tel. 061/30-20-696
• Izdajem name{ten dvosoban
stan u S.Mitrovici, tel. 617846, 061/11-84-947, 064/401-52-53
• Prodajem ku}u u Bu|anovcima
povr{ina 80 m2 sa pomo}nim
objektima, plac povr{ine 14
ara, cena 6.000 evra, tel.
065/440-27-28
• Izdajem name{tenu garsoweru
Stevana Mokrawca 43 kod Kasarne, tel. 063/808-37-33
• Prodajem u La}arku ku}u na
kqu~, 70 m2 sa dosta pomo}nih
objekata i radionicom, plac 4
ara povoqno, tel. 064/280-97-53
• Prodajem vikendicu, nova
gradwa na glavnom putu Ruma–Novi Sad, 100m od {ume, 64
kvadrata, useqiva 13 ari placa, tel. 063/590-183
• Izdajem name{tenu garsoweru
u Novom Sadu, Arawi Jano{a 18,
tel. 064/420-23-57
• Izdajem jednosoban,name{ten,dvorisni stan sa centralnim grejawem u Sremskoj Mitrovici,naseqe
Matija
Hu|i.tel.611-738, 064/148-51-39
• Izdajem dvosoban, komforan,
name{ten stan sa centralnim
grejawem u strogom centru
Srem.Mitrovice, tel. 022/625132, 022/624-724, 064/022-74-59
• Izdajem super name{ten stan
70 m2 grejawe, klima u centru
Srem.Mitrovice, tel. 064/11980-93
• Izdajem ~etvorosoban stan u
Beogradu, Zvezdara Kluz, 105
m2, komplet name{ten, zgrada,
prvi sprat + ~etiri terase, cg,
telefon KATV, interfon, videonadzor, na du`e vreme, cena
450 evra tel. 064/902-42-90
• Izdajem jednosoban nename{ten stan sa cg u nasequ Stari
most, tel. 626-164, 063/562-001
• Kupujem u S.Mitrovici ku}u do
50.000 evra, tel. 064/280-97-53
• Hitno prodajem ku}u na placu
od 34 ara pogodna za ru{ewe,
struja, voda, telefon, @elezni~ka 74, Martinci, cena povoqna, tel. 064/317-71-05
• Izdajem ku}u za stanovawe u
La}arku, tel. 063/76-94-395
• Izdajem studentima jednosoban stan u Novom Sadu, Liman 4,
tel. 060/362-77-84
• Prodajem ili izdajem ku}u sa
11 ari placa u strogom centru
S.Mitrovice, mo`e i zamena,
tel. 063/50-94-94
• Prodajem ku}u na Crvenoj ~esmi, informacije na tel.
061/302-06-96
• Prodajem ku}u u u`em delu
grada, kompletno sre|ena, odmah useqiva, tel. 063/831-30-33
• Prodajem stanove svih vrsta,
stare i nove na svim lokacijama
u Sremskoj Mitrovici, tel.
063/486-181
• Prodajem ku}u sa potkrovqem,
grejawe, naseqe Severno od
Planinske, u odli~nom stawu,
cena po dogovoru, tel. 063/486181
• Izdajem name{ten stan kod
„Horoskopa kafe“ 56 m2 odmah
useqiv, tel. 063/808-37-33
• Mewam stan od 46 m2 na prvom
spratu sa centralnim grejawem
u nasequ M.Hu|i kod obdani{ta
za ve}i, tel. 062/369-914
• Prodajem ku}u sa pomo}nim
objektima i ba{tom od 14 ari u
Bu|anovcima, tel. 063/836-90-73
• Izdajem name{tenu sobu sa ni{om i kupatilom, grejawe na gas
kod Doma vojske, tel. 613-272
• Prodajem dvosoban i trosoban
stan u Beogradu na Mirijevu, mogu} svaki dogovor, tel. 063/583927
• Prodajem garsoweru 22 m2 u
Rumi kod pijace, povoqno tel.
064/278-68-83
Sremske
informativne
novine
• Prodajem trosoban stan u Dekancu, tel. 062/800-44-53
• Prodajem dvosoban komforan
stan u nasequ Kolonija Ma~vanska Mitrovica, tel. 063/822-8362
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici,
super sre|ena 110 m2, tel.
064/280-97-54, 622-339
• Izdajem jednosoban name{ten
stan, preko puta Ekonomske {kole, tel. 064/155-17-78
• Prodajem dvosoban stan u Dekancu i ku}u u Hrtkovcima, tel.
060/624-56-22
• Kupujem mawu ku}u u okolini
Sremske Mitrovice i {ire, tel.
065/472-65-97
• Prodajem dve ku}e u ulici Novi {or u Sremskoj Mitrovici,
tel. 063/834-77-13
• Prodajem ku}u u Sremskoj Mitrovici, trosobna sa parnim
grejawem, podrumom i dvori{tem, tel. 064/326-49-98
vProdajem spratnu ku}u u Sremskoj Mitrovici, naseqe Aleja,
170 m2 sa gara`om i podrumom
od 50 m2, ozidana ciglom i potpuno izolovana, sva infrastruktura, sve vrste grejawa, na
placu od 6 ari, tel. 064/191-5597, 063/835-23-55
• Prodajem ku}u u La}arku, Fru{kogorska 148, tel. 671-135
• Izdajem u~enicama name{tenu
sobu sa upotrebom kupatila i
kuhiwe, u blizini Medicinske
{kole, tel. 617-239
Veoma povoqno vr{im
korekcije na pantalonama,
sukwama, trenerkama (skra
}ivawe, su`avawe), mewam
rajsfer{luse i postavqam
trake na zavesama. 621-484.
Pru`am usluge projektovawa i servisirawa hidraulike i pneumatike, agregata i
hidrauli~nih platfori. Boban Ili}. Tel: 060/660-13-09
• Prodaje se ku}a sa lokalom i
dvori{nim jednosobnim stanom
i svim prate}im objektima, Planinska 103, tel. 651-201,
065/600-66-97
• Prodajem jedosoban stan od 41
m2 + velika terasa, CG u S.Mitrovici naseqe Stari most,
tel. 064/073-92-43
VOZILA
VOZILA
• Prodajem alfa–romeo ne registrovanog u voznom stawu, godina 1988, alfa-33-170, tel.
065/53-05-932
• Prodajem ladu samaru 1.3
1990. godi{te, atestiran plin
do 2016. registrovana do marta
2011, cena 650 evra, tel.
064/119-44-61, Qubi{a
• Na prodaju apenac 6 sre}en,
420 evra, tel. 064/321-32-16
• Prodajem fi}u u odli~nom
stawu registrovan, povoqno,
tel. 022/628-840, 064/15-47-637
• Prodajem FORD FOCUS 1,8 TD
DI karavan, 1999. god. izuzetno
o~uvan, registrovan do januara
2011. god. tel. 063/640-570
• Prodajem alfa romeo 33 turbo
dizel caravan, registrovan do
avgusta 2010. god.proiz. 1987.
cena 700 evra, tel. 063/549-142
• Prodajem zastavu 101 povoqno, tel. 065/224-21-97, 065/22421-97
• Prodajem ladu rivu, kraj 90.
registrovana do gebruara 2011.
plin atestiran, tel. 671-943
• Prodajem 4 vozila jugo, god.
proizvodwe ’96, motocikl tomos, god. proizvodwe ’87, prikolicu 800 kg ’80 god., tel. 063/552968, 063/533-757, faks, 021/6312-505
• Prodajem kombi Zastava Rival teretni nosivost 1100 t, B
kategorija, tel. 063/534-643
• Prodajem fijat ar|entu 85. godi{te, 2,5 cm3, neregistrovan u
voznom stawu, tel. 064/490-4631
• Mewam golf 2 85. godi{te,
plin troje vrata, {iber, centralna brava, registrovan, odli~an, za golfa dizela ~etvoro
vrata, tel. 064/393-18-97
• Prodajem Mercedes 190 dizel
o~uvan, dobra limarija, dobar
motor registrovan do marta
2011. god. Tel. 064/484-19-30
• Prodajem opel astru karavan
95. godi{te, 1,7 dizel, registrovana vlasnik motor odli~an, cena 1400 evra, tel. 065/504-71-01
• Prodajem zastavu 101, crvene
boje, registrovana, atestiran
plin, 2000. godi{te u izuzetnom
stawu, tel. 022/673-014
• Prodajem jugo 60 u dobrom stawu, registrovan do kraja godine,
tel. 064/459-86-87, 618-629
• Prodajem reno 4, 1979, tel.
022/626-879, 063/841-23-65
• Prodajem golf 1, 1984. god.
tel. 022/625-671, 063/766-94-29
• Prodajem xetu 1988. godi{te,
tel. 022/673-120, 063/862-68-67
• Prodajem kombi folcvagen teretni dizel, 1981. godi{te, registrovan do 1. aprila 2010. god.
tel. 685-667, 060/685-66-77
• Prodajem audi 80, 1,3 dizel
registrovan do 18.12.2010. god. u
voznom stawu o~uvan, tel.
022/632-588, 064/56-66-928
• Prodajem povoqno mazdu 626
god. 1984. god. u dobrom stawu
atestiran gas cena po dogovoru,
tel. 022/636-299, 064/889-45-02
• Prodajem golf dizel 1989. godi{te ~etvoro vrata 1700 evra
i opel suzu karavan dizel 1985.
godi{te 1000 evra, tel. 022/613977, 069/702-002
• Prodajem golf 2 dizel 86. god.
registrovan u solidnom stawu
cena 1500 evra, tel. 064/535-1422, 627-091
• Prodajem jugo 45, bele boje,
1987. god. neregistrovan, ura|ena limarija, nov akumulator, cena 570 evra, tel. 063/722-52-49
• Prodaje se teretni kombi fiat dukato, 2,5 d, god.proizvodwe
1990, tel. 022/664-834, 064/2897-639
• Prodajem Zastavu 128 1984. godi{te ispravna u voznom stawu,
cena 300 evra, tel. 065/513-1999
• Prodajem jugo 55, god.proiz. 89.
neregistrovan, u dobrom stawu
tel. 064/870-93-82
• Prodajem Opel astru S na benzin 1600 kubika god.proiz. 1997.
tel. 064/827-18-07
• Prodajem jugo 45, tel. 064/13704-08
STRANA 17.
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem Zastavu 128 1984. godi{te registrovana do marta
2010. cena 300 evra, tel. 611903
• Prodajem TAM–i}a, T-65, produ`en sanduk, poseduje arweve
i ciradu u odli~nom stawu ,
tel. 064/938-88-08
• Na prodaje motor BT 50 kubika
regist. na potvrdu, tel. 063/74201-81
• Prodajem Opel Kadet karavan
1,6 dizel. 1989. god. tel. 063/8962-861
• Prodajem Jugo 55 1989. godi{te, plin, registrovan, vlasnik, cena 750 evra, tel.
064/889-48-08
• Prodajem Opel Korsu 1999. godi{te, 1.0 registrovana godinu
dana, 064/506-32-32
• Prodajem pe`o skuter 125 kubika 99. god. tel. 060/345-33-65
• Povoqno prodajem jugo 55, godi{te 1989, u voznom stawu, registrovan do jula meseca, tel.
651-202, 625-058
• Prodajem citroen ksara, 1.9
dizel, god. proizvodwe 2000,
tel. 064/19-31-351
• Prodajem jugo 45 1990. godi{te
pus na {asiji tek registrovan u
dobrom stawu, tel. 062/594-542,
622-559
• Prodajem jugo 55, zastavu poli
i peglicu, tel. 063/751-49-02
• Prodajem jugo tempo 1,1 1998.
god. u odli~nom stawu, tel.
064/920-51-62, 022/613-572
• Prodajem jugo 45 povoqno u ispravmom stawu, dobro o~uvan,
proizveden 1988. godine, tel.
022/630-883, 065/65-13-181
• Prodajem reno klio 2001. god.
dizel i motor APN 6 povoqno,
tel. 617-846, 061/11-84-947,
064/401-52-53
• Prodajem zastavu 128 84. god.
registrovan do 8.10.2010. 35
evra moe i u delovima, tel. 611903, 064/341-54-35
• Prodajem varburg motor golf
1,3 91. god. plin registrovan do
februara 2010. tel. 064/913-1440
• Prodajem golf 1 1,5 b petoro
vrata, pet brzina, 1982. god. alu
felne, nove gume, nov akumulatur, korpa, kva~ilo i lamela
novi, motor odli~an limarija
super, regis. Do 20.12.2010.g. cena 1400 evra, 022/659-671,
064/342-74-72
• Prodajem automobila DAEWOO ESPERO 1997. godi{te,
atestiran plin. Tel: 064/18-56707.
• Prodajem opel kadet suzu dizel u dobrom stawu 85’ tel.
064/122-72-78
• Prodajem golf 2 god.proiz.
1987, 1.3 benzin, petoro vrata u
odli~nom stawu, tel. 060/02274-44
• Prodajem golf 2 dizel 1986.
god. Tel. 065/861-81-11
• Prodajem ladu samaru 1990.
god. vlasnik, registrovana do
16.9.2010, Ruma, tel. 064/468-5851
• Prodajem jugo 45 1989. god. u
odli~nom stawu, tel. 618-910,
064/155-42-02
• Prodajem fijat tempra 1997.
god. 1,9 dizel, vlasnica, registrovan godinu dana, cena 2600
evra, tel. 063/731-07-54
• Prodajem zastavu 128 1985.
god. registrovana do januara
2010. tel. 060/35-35-855
• Prodajem auto reno kangu 1,9
DTI klima, podiza~i, arbag, mo`e zamena za karavan, tel.
064/83-77-049 Boban
• Prodajem golf 2, 1987.
god.benzin+plin, tel. 065/43197-64
• Prodajem golf 2 turbo dizel
1985. god. tel. 022/613-661
• Prodajem ford fokus, 2000.
god. turbo dizel, u dobrom stawu, cena po dogovoru, 063/486181
• Prodajem golf 2, 1,6 D 89. godi{te i kombi folksvagen T2
1,7 D 87. godi{te tel. 064/13144-97, 623-205 posle 20 ~asova
• Prodajem zastavu 128, 1987.
godi{te, prvi vlasnik, registrovana do 24.9.2010. cena po
dogovoru, tel. 064/122-88-25,
063/803-28-68, 430-120
• Prodajem golf 2, 1989. god. ~etvoro vrata i opel kadet karavan dizel, 1985. god. Tel. 613977, 069/702-002
• Prodajem „Jugo in“, metalik,
star godinu dana, pre{ao 750
km, tel. 063/739-46-23
• Prodajem generalno osve`en
motor od zastave 101 i juga 55
kao polovne delove za zastavu
101, tel. 064/920-51-62
POQOPRIVREDA
POQOPRIVREDA
• Prodajem kombajn far – klajson `itni, kosa 2,80 cena 3500
evra, tel. 022/86-068
• Prodajem sala{ sa dva jutra
zemqe pored savskog mosta uz
selo La}arak (kod Varde)
064/223-21-30
• Prodajem tawira~u 24 diska
i traktorsku prskalicu morava,
stara 2 godine, tel. 062/393-055
vPovoqno prodajem u Ba~incima potes ^esmin 31,5 ara bagremove {ume, 9,5 ara wive, 3,5 ara
{qivika i zgrada od 18 m2 u komadu, tel. 650-714
vProdajem dva ara zemqe sa 80
stabala {qiva i 200 stabala
loze–Grgurevci Golo brdo, tel.
628-800, 065/388-85-99
• Prodajem jutro zemqe u Kuzminu potes Tr{~are, tel. 060/7121-966
• Prodajem motokultivator
guldbor 8,2 kow.snaga sa frezom i rotacionom kosa~icom,
tel. 022/630-803, 060/630-80-30
• Prodajem wivu u Le`imiru 42
ara potews Carina, tel.
064/182-72-23
• Prodajem vo}wak {qivik u
punom rodu oko 2000 stabala na
povr{ini od 5 kat.jutara u Fru{koj gori kod Vrawa{a, tel.
064/280-97-53
• Prodajem zemqu u Divo{u 4 jutra u komadu potes Brestovi,
tel. 060/062-13-17
• Prodajem ~etiri jutra prvoklasne zemqe udaqena od asfaltnog puta Irig – Vrdnik 1,5
km, tel. 063/711-31-86
• Prodajem osam jutara zemqe u
komadu u Rivi~kom ataru, udaqena 1,5 km od asfaltnog puta
Irig–Vrdnik, tel. 063/711-31-86
• Prodajem motokultivator
saks 4,5 ks i delove motora
lombardini 14 ks blok glava,
tel. 064/162-94-68, 022/432-075
• Prodajem frezu 4,5 ks, tel.
064/137-04-08
• Prodajem tifon fi 90 makedonski sa turbinom i reduktorom du`ine 280 m, bauerovu
pumpu i bauerov top, tel.
060/344-62-52
• Prodajem 1,5 jutro oranice u
La}arku, potes Tabanac, tel.
627-725, 064/073-92-06
vProdajem 2,5 jutara zemqe u
S.Binguli nedaleko od asfaltnog puta, tel. 022/753-878
• Prodajem motokultivator LABIN goldini dizel14 kowskih
snaga, sa kiper kardan. prikolicom, pod. frezom i jo{ pet
radila, tel. 621-520, 063/84966-21
• Prodajem dve traktorske gume
11,2 – 24 ili mewam za mawe 9,5
– 24, tel. 064/20-71-631
• Prodajem trobrazni plug Leskovac 14 cola, tel. 064/20-71631
• Prodajem ili mewam `itni
kombajn Zmaj 125, kosa 5 metara,
tel. 062/107-92-78, 064/397-3219
• Prodajem sala{ kod Hidrogra|evinara, tel. 613-977,
069/702-002
• Prodajem 2,5 jutra zemqe u La}arku potes Okopi, tel. 624-651
• Prodajem levator za kukuruz 9
m, prskalicu RAU 350 lit. i
dvoredni {parta~ – ITM,
062/800-44-53
• Prodajem jutro zemqe na man|elo{kom putu, tel. 621-615
• Prodajem traktor 533, godi{te 1979, i {pediter nosivosti
1,5 tona tel. 064/420-23-57
• Prodajem pu`ni transporter 6
metara kao nov, tel. 022/448-230
• Prodajem sadnice kalamqenog le{nika sorti: rimski, halski xin, kosford, istarski dugi, tel. 037/875-049, 063/767-7562
• Prodajem nosivu tawira~u TO
fi 33 tel. 063/779-29-51, 681525
Programska {ema Sremske televizije
Sreda
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Ruma (R)
13:00 Xuboks
14:00 Raskr{}a (R)
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 O~i u o~i (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine In|ija
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Planeta zemqa
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
^etvrtak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine In|ija (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Sremske pri~e (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Stara Pazova
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Bez tambure nema pesme
21:15 Dokumentarni program
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Petak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Stara Pazova (R)
18. STRANA
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Rusinski magazin
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Sremska Mitrovica
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Dokumentarni program
21:15 Zoo Hobi
22:00 Novosti 3
22:30 Sport STV-a
22:35 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Subota
12:00 Kuhiwica
13:00 Planeta Zemqa
14:00 Xuboks
14:30 Film (R)
16:30 Paor (R)
18:00 Rusinski magazin (R)
18:30 Nemi svedok (R)
19:30 Dokumentarni program
20:00 Film
22:00 EPut vina
22:30 Dokumentarni program
23:00 Nemi svedok
00:00 Xuboks
Nedeqa
10:00 Denis napast
12:00 Cicina tezga
13:30 Paor
15:00 Film (R)
16:30 Zoo Hobi (R)
17:00 Bez tambure nema pesme
(R)
18:30 Nemi svedok (R)
19:30 Dokumentarni program
20:00 Film
21:45 Sport STV-a
22:00 Sremske pri~e
22:30 E TV (R)
23:00 Nemi svedok
00:00 Xuboks
• Prodajem sadnice: jabuka,
{qiva, kru{ka, tre{wa, breskva, vi{wa, duwa i ostalo,
tel. 063/106-89-89, 037/875-049
• Kupujem dvoredni tarup, tel.
037/875-049, 063/767-75-62
• Prodajem traktor 577 sa predwom vu~om, 89. godi{te, prikolicu zmaj u fabri~kom stawu
8t, plug obrta~ rabeverg, 3 brazde plug IMT 757 – 2 brazde i
plasti~ni rasturiva~ za ve{a~ko |ubrivo 400 kg tel. 064/43212-12
• Prodajem {qivik, Kr~edin
vikend zona (potes Bo`i} dol
K.O. Kr~edin 3793/1 i 3793/2) 42
ara sa 220 stabala (11 godina
stare , pun rod) vikendica –
trofazna struja, asvaltni put,
pogled na Dunav, cena 20.000
evra, tel. 063/592-235
• Prodajem dva jutra zemqe preko puta Novog grobqa u drugoj
du`i u Sremskoj Mitrovici,
tel. 022/610-147
• Prodajem kombajn zmaj 142, sve
tri varijante, ful oprema, torpedo 90 sa predwom vu~om, tarup 4 reda, liniju za {e}ernu
repu ful oprema, {estoredni i
~etvoredni futo{ki {parta~
za kukuruz, tel. 063/88-06-707,
022/381-859
• Prodajem pneumatsku sejalicu
za kukuruz, traktor torpedo 75
sa predwom vu~om, tel. 063/8244-364
• Prodajem jednobrazni plug,
cena povoqna, o~uvan, tel. 684195
• Prodajem ~etiri jutra zemqe
u Lapovcu na putu Kuzmin–Bosut, tel. 065/660-39-71
• Prodajem `itnu sejalicu 23
lule i mehani~ku sejalicu za
kukuruz Maksikor, tel. 060/0588-882
• Prodajem traktor IMT 577
1984. god. bez predwe vu~e u izuzetno dobrom stawu, tel.
022/448-230
• Prodajem vo}wak ({qivik),
10 ari 68 stabala pet godina
star u punom rodu, Sala{ No}ajski, 200 m sa leve strane od
drumskog mosta, cena 5.500
evra, tel. 064/30-38-362
• Prodajem traktor IMT 533 sa
zadwim traktorskim viqu{karom, cena povoqna, tel. 063/8133-025
• Prodajem dve traktorske prikolice, tel. 061/546-30-31, 069/
546-30-31
• Prodajem jutro zemqe u Le`imiru, pola jutra vo}waka, motokultivator honda, prekrupa~
oxa~ki, tel. Tel. 065/66-77-489
• Prodajem tri prikolice Dubrava sa punim stranicama nosivosti 4,5 t u izuzetno dobrom
stawu, tel. 022/448-230
• Prodajem 1,9 ha zemqe u gra|evinskoj zoni Srem. Mitrovica na putu za Velike Radince
kod naplatne rampe, tel.
064/280-97-53
• Prodajem dva jutra zemqe u
La}arku, potes Ba{te, tel. 670810
LOKALI
LOKALI
Ponedeqak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine S. Mitrovica (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Put vina (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine [id
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Sport STV-a
21:15 Raskr{}a
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Utorak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine [id (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Sport STV-a (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Hronika op{tine Ruma
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 E TV
21:15 O~i u o~i
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
• Povoqno izdajem local sa sanitarnim ~vorom, tel. 022/621315, 022/622-431
• Izdajem lokal u strogom centru 24 m2 pasa` preko puta
SUP-a tel. 065/514-57-46
• Izdajem lokal 187 m2 u centru
Man|elosa, tel. 681-478, 624708
• Izdajem nov lokal broj 5 povr{ina 45 m2 u Srem. Mitrovici
ulica Ratarska br. 17 kod Zmajeve {kole, tel. 064/358-55-34
• Izdajem lokal u Rumi kod pijace, ul. Proleterska 1a, 15 m2,
cena 80 evra, tel. Tel. 063/87576-43
• Izdajem kafi} sa kuhiwom u
centru La}arka kod pekare Jovica ozbiqnom ugostitequ na
du`e vreme, tel. 064/832-97-39
• Izdajem pekaru u La}arku sa
radionicom (turske pe}i) pekara Jovica od 1. maja 2010. tel.
064/832-97-39
• Izdajem dvori{te sa posebnim ulazom, magacin i stambeni
prostor u La}arku, pogodno za
sme{taj opreme i qudstva gra|evinske firme i sli~no, tel.
064/832-97-39
• Izdajem lokl-poslovni prostor u novom objektu, luks gradwa sa grejawem, telefonom i
alarmom. Pogodno za sve vrste
delatnosti. Sremska Mitrovica 16. divizije 23 a, tel.
064/451-26-14, 022/626-700
• Izdajem pasa`ni prostor u
centru Sremske Mitrovice pogodan za lekarske ordinacije,
poslovna predstavni{tva i kozmeti~ke salone, tel. 061/60665-19
• Izdajem lokal 70 m2 centar,
Stari Banovci povoqan za sve
delatnosti povoqno, tel. 352113
Sremske
informativne
novine
• Izdajem lokal 60 m2, Milo{a
Obili}a 120, preko puta Molove pumpe, 065/619-98-61
• Izdajem poslovni prostor 55
m2 +pomo}ne prostorije luks
gradwa, grejawe, telefon,
alarm, ul. 16. divizije 23a, tel.
626-700, 064/451-26-14
• Izdajem kiosk veli~ine 15 m2,
tel. 064/082-75-67
• Podajem trafike sa tendom 5
m2 plasti~na i metalna 7 m2,
tel. 064/217-80-60
• Prodajem ili iznajmqujem pekaru u Grgurevcima, tel.
022/632-199
• Izdajem mawi dvori{ni kancelarijski prostor na adresi
Trg Svetog Dimitrija 29, S.Mitrovica, Tel. 022/622-653,
063/522-474
• Povoqno izdajem nov loka 45
m2, ulica Ratarska 17 kod Zmajeve {kole, tel. 064/358-55-34
• Izdajem lokal, biv{a mewa~nica, (preko puta biv{eg
SDK–a), tel. 063/50-44-73
• Izdajem poslovni prostor od
21 m2 i 22 m2, u Rumi, novogradwa, kupatilo, cg, telefon, prking, povoqno, tel, 063/377-561
• Izdajem lokal u centru Vrdnika 34 m2, tel. 022/465-113
• Izdajem magacinski prostor
kod KPD (Kraji{ka), tel. 612033, 061/224-21-42
• Prodajem poslovni prostor ,
veli~ine 35m2, u blizini hotela Sirmijum, tel. 064/206-47-89
34
• Prodajem dvori{ne lokale u
nasequ M. Mu|i, pogodno za
frizere, advokate, agencije,
ordinacije, nova gradwa, tel.
063/77-98-609
• Prodajem lokale u nasequ M.
Hu|i do Zmajeve {kole nova
gradwa od 32 m2 do 58 m2, tel.
063/54-11-76, 063/77-98-609
• Proadjem kafanu Le`imirska
kapija u Le`imiru kod hotela,
te. 663-163, 064/12-27-278
PLACEVI
PLACEVI
• Peodajem plac u La}arku, „Ledine“bb, povr{ine 849 m2 sa temeqom i gra|evinskom dozvolom (struja, voda, telefon),
tel. 063/159-46-17
• Prodajem legalizovan plac sa
temeqom u La}arku Kara|or|eva ulica , 16 ari, cena 7000
evra, tel. 064/139-61-50
• Na prodaju plac 11 ari u Kuzminu blizu centra prikqu~ena
voda, tel. 060/01-08-992
• Prodajem plac u Plati~evu
pored puta Ruma-[abac, pogodno za industriju, tel. 065/61-64368, 064/34-12-865
• Prodajm placeve u Sremskoj
Mitrovici naseqe Mala Bosna
, Radina~ki put, tel. 064/21546-73
• Prodajem plac u Kamewru vrlo povoqno sa svom prete}om
dokumentacijom, tel. 063/486181
• Prodajem lokale i placeve
svih vrsta na raznim lokacijama, vrlo povoqno, tel. 063/93130-33
• Prodajem plac sa temeqom za
ku}u od 80 m2 naseqe Krivaja
M.Mitrovica, povoqno tel.
064/280-97-54, 622-339
• Prodajem plac 10 ari u Velikim Radincima, tel. 064/326-4998
• Prodajem plac u centru [a{inaca povr{ine 10 ari, tel.
064/30-94-494
• Prodajem plac u Bloku B kod
Ambulante, povr{ine 5 ari,
tel. 063/549-691
• Prodajem ba{tu, jedno katastarsko jutro na kraju sela, u{oreno, struja, voda, pogodno za
oranicu ili plac, [a{inci,
Partizanska 13, tel. 684-195
• Prodajem 2 placa u Maloj Bosni izme|u ulica Marka Kraqevi}a i Ozrenske, svaki plac je
povr{ine oko 9 ara, ukwi`eni –
legalizovani, tel. 060/706-1957
• Prodajem legalizovan plac u
La}arku, Kara|or|eva bb, izlaz
na dve ulice, tel.064/96-24-079
• Prodajem plac sa temeqom i
vo}em povr{ine 11 ari legalizovan u La}arku, cena po dogovoru, tel. 022/613-915, 628-891,
064/31-45-579
• Prodajem plac 7,5 ari u Maloj
Slavoniji, tel. 022/621-404,
064/9163-628
• Prodajem plac povr{ine 37
ari u Le`imiru vikend naseqe
Banovac
tel.
022/663-163,
064/12-27-278
RAZNO
RAZNO
• Prodajem vikendicu sa vo}wakom u Ma~vanskoj Mitrovici naseqe Staro selo cena 9.000
evra, tel. 063/772-34-57
• Prodajem vrhunske {tence
kratkodlakog jazavi~ara, tel.
063/811-56-82
• Prodajem prikolicu kipericu
3,5 tone nosivosti, ru~ni rad,
dno stranice limeni, Milenko
Krsti}, Sremska 51, Martinci
• Izdajem trokrevetni apartman sa kuhiwom i kupatilom u
bawi Vrdnik, tel. 022/465-079,
069/613-354
• Potreban finansijer u iznosu
od 500 evra za godinu dana s
akamatom, tel. 621-928, 064/24033-27
Radila bih poslove svih profila i radnog vremena, mla}a
penzionerka, tel. 621-928,
064/240-33-27
• Otkupqujem vunu veoma povoqno, Andrija, tel. 061/248-6410
• Prodajem {iva}u ma{inu Ru`a step selektronik , `ensku
bundu od nerca, tel. 022/621602, zvati posle 16 ~asova
• Prodajem nov du{ek za de~ji
krevetac povoqno, tel. 627-747,
064/369-61-29
• Prodajem francuski le`aj dimenzije 220h155 cm sa sandukom
za posteqinu ispod du{eka veoma malo kori{}en u odli~nom
stawu, tel. 628-026
• Prodajem zamrziva~e od 210 l
I sa ladlama od 120 l, tel. 626041
• Otkupqujem neispravne zamrziva~e 626-041
• Prodajem polovnu original
haubu pe`oa 206, cena 50 evra,
tel. 062/85-01-598
• Prodajem polovan o~uvan bicikl planinac, cena 50 evra,
tel. 062/85-01-598
• Prodajem vikendicu kod Rohaq baza , tel. 063/285-322
• Pripremam osmake za polagawe prijemnog ispita iz srpskog
jezika. Povoqno. kontakt: 064/
00-988-29. Biqana
• Prodajem dva skoro nova kau~a na razvla~awe, povoqno,
tel. 064/317-71-32
Dajem ~asove srpskog jezika –
500 dinara dvo~as, tel. 061/31557-93
• Kupujem prikolicu ~okova,
tel. 639-186
• Prodajem ma{inu za pletewe
`ice ili zamena za juga ili stojadina, tel. 670-940
• Prodajem prozor 120h80 nov
vakumiran, tel. 064/490-46-31
• Prodajem cisterne od 1000 litara za kom (te~nost) tel.
064/872-50-05
• Prodajem kamp prikolicu 3+2
tel. 022/639-007
• Povoqno postavqam sve vrste kerami~kih plo~ica, tel.
063/831-30-43
• Prodajem stari trpezarijsk
kredenac alt daj~ i francuski
krevet, tel. 063/890-77-26
• Prodajem jabuke za rakiju, tel.
623-902, 063/535-180
• Prodajem veliki drveni sanduk du`ine 1,5 m i dve no}ne komode, tel. 064/240-60-48
• Prodajem rashladnu vitrinu
za sladoled u odli~nom stawu
cena 200 evra. Tel. 065/504-7101
• Prodajem polovan krevetac sa
du{ekom i nosiqku peg-pergo,
tel. 064/217-80-60
• Prodajem polovnu opremu za
tov 1.500 pili}a, top za grejawe
na propan butan, automatsku pojilice i hranilice, 662-643
• Prodajem atestiranu autoprikolicu, suncokret gricko i suncokret za golubove, tel.
062/393-055
• Prodajem tendu 4 metra i name{taj za prodavnicu, tel.
064/088-34-97
• Prodajem vikendicu u Suseku
Ribarsko naseqe, tel. 022/466245, 064/122-90-82
• Prodajem vikendicu od kamena, kod Vrawa{a 25m2 sa 33 ara
zemqe, tel. 628-800, 065/388-8599
• Prodajem novu kaqev pe} slovena~ku, Kraqa Petra 19, tel.
623-823
• Prodajem francuski le`aj
dim. 200 h 160 cm sa sandukom za
posteqinu ispod du{eka, cena
100 evra tel. 064/266-37-82
• Prodajem polovan name{taj,
tri bicikla, tel. 617-882
• Prodajem kuhiwu i francuski
le`aj, tel. 640-746
• Prodajem pi{toq zastavin
7,65, licima sa dozvolom, povoqno, tel. 064/293-87-48
• Prodajem kazan od inoksa za
proizvodwu svih konditorskih
proizvoda, tel. 022/626-879,
063/841-23-65
• Prodajem dva bravca, tel.
631-462
• Prodajem sviwski super vrlo
povoqno, tel. 064/276-15-01
• Prodajem polovni radni sto,
de~ji krevetac sanduk za posteqinu i zastakqen zamrziva~,
tel. 064/217-80-60
• Pripravnik, sredwa tehni~ka
{kola, tra`i poslodavca u Rumi po programu Prva {ansa
2010. tel. 063/87-57-643
26. maj 2010.
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem 700 komada crepa 28
salonit plo~a i polovna vrata i
prozore, tel. 063/87-57-643
• Prodajem razra|enu radwu
zdrave hrane u centru Srem. Mitrovice sa robom i inventarom,
tel. 060/399-25-98
• Povoqno prodajem usisiva~
Sloboda, de~ja kolica i monitor za ra~unar, tel. 628-045,
064/34-123-61
• Povoqno prodajem fotokopir
kanon MP 6030 tel. 063/551-248
• Prodajem ogrevno drvo u autoprikolici, se~eno, cepano, dove`eno ku}i, cena 2000 din.
Tel. 064/137-04-08
• ^uvala bih ku}u i odr`avala
oku}nicu u Sr.Mitrovici tel.
061/654-24-56 od 18-20 ~asova
• Negovala bih stariju osobu
ili ~uvala decu, tel. 063/75960-47
• Prodajem polovan name{taj i
belu tehniku, uvoz iz Holandije
i Nema~ke, tel. 022/ 753–213,
060/753–21–30
• Prodajem dve rashladne vitrine, tel. 063/787-43-73, Dragan
• Potrebna `ena za ~uvawe mu{ke stare osobe u Jarku, stan,
hrana obezbe|eni, tel. 664-600
• Radite dva, tri sata dnevno i
zaradite bar jo{ jednu platu,
tel. 060/70-61-957
• Prodajem polovnu drvenu stolariju, polovan fri`ider, mini
{poret sa rernom cena povoqna, tel. 022/618-981, zvati posle
14 ~asova, tel. 064/370-46-61
• Ozbiqna `ena sredwih godina ~uvala bi decu u svom stanu
ili dolazila na ku}nu adresu
Jadranka, tel. 062/802-94-62
• Ozbiqnq `ena sredwih godina penzionerka tra`i honorarni posao na kwig.administrativnim poslovima, Jadranka,
tel.062/802-94-62
• Prodajem ~etiri original vilerova goblena - ~etiri godi{wa doba, uramqen dobro o~uvan 35h27 cm, tel. 064/934-30-13
• Prodajem dva nova kau~a. Povoqno. Tel: 626-363
• Kupujem staru Singer {iva}u
ma{inu. Tel: 626-363
• Potreban posao `eni za pomo}
i negu u ku}i i druge poslove,
tel. 641-270, 064/207-11-59
• Prodajem zamrziva~ 320 l u ispravnom stawu, tel. 623-972
• Prodajem povoqno ma{inu za
su{ewe ve{a Gorewe ma{ina
ima garanciju nekori{tena, Kraqa Petra prvog br. 19, tel.
022/623-823, 065/602-10-35
• Povoqno prodajem polovni
ma{inu za {ivewe i zastakqeni zamrziva~, tel. 064/217-80-60
• Prodajem kamenoreza~ku ma{inu za rezawe slova, tel.
064/938-88-08
• Prodajem lov.karabin CZ PAP
u kalibru 8h57 sa opti~kim ni{anom BUSHNELI ELITE 3200,
uve}awe 5-9h12 sa originalnim
nosa~em, tel. 064/938-88-08
• Prodajem lova~ku pu{ku I@ MP
153 u kalibru 12 sa promenqivim ~okovima novo, 064/938-8808
• Prodajem kom.lova~ku pu{ku
^Z-586-15 u kalibru 16/7h65 R
novo, tel. 064/938-88-08
• Prodajem aparat za elektrovarewe 220 – 380 V velike ja~ine
ujedno puwa~ akumulatora i
starter motora 12 – 24 V , kao
nov, tel. 022/448-230
• Prodajem rashladnu vitrinu
Frigo @ika, tel. 617-605,
063/816-65-00
• Prodajem garderobni ormar,
vuneni okrugli tepih, fotequ,
doma}u rakiju, monitor samsung
CZNCMASTER 19 in~a 943 SN,
tel. 064/317-72-73
• Prodajem dva trokrilna drvena prozora dimenzija 170 h 120
cm sa duplim krilima i roletnama i jedan dimenzija 140 h 120
sa ugra|enim venecijaner roletnama cena vrlo povoqna tel.
022/630-329, 060/484-00-44
• Prodajem TA pe} 6 cena 8.000
dinara tel. 063/78-55-835, 611708
• Prdajem polovnu stolariju,
balkonska vrata, dvokrilni,
trokrilni i ~etvorokrilni prozor, mogu} svaki dogovor, tel.
064/20-71-631
• Ugra|ujem i remontujem sekciona gara`na vrata, ku}na i industrijska, tel. 065/619-98-61
• Prodajem ili mewam metalni
~amac sa kabinom za mawi auto
uz doplatu tel. 064/684-66-44
• Prodajem perje, tel. 064/31771-05
• Prodajem fri`ider gorewe
225 l povoqno, tel. 627-064
• Prodajem dva mu{ka odela br.
52, 54, krevet za preglede, pogodan za ordinacije i kozmeti~ne
salone, povoqno, tel. 064/31771-32
• Prodajem doma}u rakiju kajsiju
diwu i {qivu, 063/155-57-97
• Prodajem slu{ni aparat, skoro nov tel. 022/612-282
26. maj 2010.
• Prodajem nove kau~e cena 100
evra po komadu, tel. 063/552-915
• Prodajem novu kuhiwu od hrastovog drveta 3 metra du`ine ,
cena 500 evra, tel. 063/552-915
• Prodajem o~uvanu ve{ ma{inu
marke CANDY i el. {poret u odli~nom stawu, povoqno, tel.
060/30-59-600
• Prodajem polovne prozre sa
roletnama staklo vakumirano
slovena~ka proizvodwa, (drvo)
dimenzije 180 h140 tel. 613-190,
064/276-15-16
• Prodajem, {iva}u ma{inu bagat – Maja,tel. 651-328
• Prodajem police monta`no–demonta`ne sa fiokama
2,2 h 5m, cena 500 evra, tel.
063/590-183
• Prodajem veliki sanduk za posteqinu i dve no}ne komode,
tel. 064/240-60-48
• Kucam diplomske, seminarske
radove i sve vrste tekstualnih
sadr`aja po ceni od 40 din/stranica, tel. 063/70-25-884
• Dajem ~asove iz matematike za
u~enike osnovnih {kola, 639183, 064/155-42-02
• Prodajem motornu testeru 2,2
ks povoqno, tel. 060/367-16-03
• Prodajem benxamin 180 cm visine, tel. 618-034
• ^asovi nema~kog jezika za u~enike osnovne {kole, tel. 625904, 064/370-45-40
• ^asovi srpskog jezika i pomo}
pri u~ewu, tel. 625-904, 064/37045-40
• Prodajem kopir strug za drvo,
tel. 022/613-661
• Vaspita~ i apsolvent U~iteqskog fakulteta sa aktivnim znawem engleskog jezika, otac jednog deteta, ~uvao bi dvoje dece
od 3 – 7 godina, prevoz obezbe|en, tel. 617-413, 060/345-33-10
• Spremam po ku}ama, tel. 621615
• Fizioterapeutkiwa sa patrona`nim iskustvom, negovala bi
i ~uvala starije osobe, tel.
064/420-20-13
• Prodajem lova~ki karabin
7h64 i lova~ku pu{ku 12/12, lice sa dozvolom, tel. 631-972
• Prodajem i dovozim ku}i ise~eno drvo cena 1500 meko, 2000
tvrdo, tel. 064/137-04-08
• Dajem ~asove matematike i hemije, tel. 022/625-407, 064/02146-88
• Uspe{no dajem ~asove hemije,
tel. 061/165-72-02
• Prodajem spravu za ve`bawe –
leg magic, 063/562-091
• Kupujem mawu vikendicu na
Fru{koj gori, tel. 064/322-25-37
• Dajem ~asove engleskog za
osnovce
i
sredwo{kolce,
069/627-119
• Prodajem briketirnicu, dvosmernu 250 kg na ~as, su{aru, gorionik i ciklon, tel. 064/68566-77, 063/192-29-26
• Dajem ~asove matematike,
osnovcima, sredwo{kolcima i
studentima,
tel.
670-776,
064/965-22-87
• ^uvala bih starije osobe, tel.
064/162-29-04
• Prodajem kompletan alat za
mehaniku, bravariju i vodovod
sa svim prete}im el. ma{inama
kao i autogeni i el. aparat, tel.
612-648
• Prodajem pe} na gas (dimna) ja~ine 7 kw tel. 060/30-59-600
• Engleski, nema~ki, italijanski jezik – ~asovi, (zagarantovan uspeh), tel. 063/85-97-317
• Ugradwa gipsanih plo~a (pregradni zidovi, spu{teni plafoni) i ugradwa laminatnih podova, tel. 651-804,
651–154,
060/75-35-753
• Mawu ma{inu za rezawe kamena prodajem, pogodno za teracere i kamenorezce, tel. 640-134,
063/72-50-542
• Snimawe i fotografisawe
va{ih sve~anosti, digitalnom
opremom po najpovoqnijim uslovima, tel. 063/527-657
• Prodajem povoqno novu poluautomatsku lepilicu za kese
(pra{kasti proizvodi) tel.
064/32-22-537
• Presnimavawe video materijala na DVD, snimawe doga|aja,
uslu`na monta`a, tel. 022/615137
• Prodajem tendu za va{are i
pijace, veoma o~uvana, gratis
{tender za ve{alice i fiskalnu kasu kompakt, dobro o~uvana,
tel. 063/83-77-440, 022/625-160
• Prodajem ma{inu za pletewe
`ice u ispravnom stawu, povoqno, tel. 672-779, 064/351-82-44
• Prodajem zrewaninsku pe} na
gas, 35000 kalorija u ispra-vnom
stawu,
povoqno,
672-779,
064/651-82-44
• Prodajem opremu za proizvodwu hladno ce|enih uqa, suncokret, bundeva, repica, tel.
011/80-75-341, 063/184-10-26
• Prodajem pentu, moravinu prskalicu od 100 l, tel. 064/ 1684-652
• Prodajem trofejni zastavin
pi{toq 7,62, tel. 625-359
• Prodajem stolarsku presu,
tel. 625-413
• Prodajem pribor za klawe sviwa, tel. 614-665, 064/88-94-852
Dana, 16. maja 2010. godine
u 64. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 21. maja 2010. godine
u 80. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Sreta Antunovi}
Nikola Kne`evi}
SE]AWE
Dana 1. juna 2010. godine navr{ava se {esnaest godina od tragi~ne pogibije na{eg voqenog sina
LI^NI
LI^NI
• Penzioner, dobar doma}in,
tra`i osobu do 65 godina radi
dru`ewa a mogu} je i brak, tel.
022/752-451
• Lep i zgodan povratnik iz
[vajcarske tra`i lepu i zgodnu
`ensku osobu bez obaveza od 35
do 50 godina, tel. 022/670-734,
670-963
• O`enio bi ka`u drugi da sam
zgodan mu{karac, upadqivu vrlo zgodnu `ensku izra`enih bujnih oblina, izazovnog zavodqivog izgleda, mla|u, sa svim izra`enim `enskim atributima,
`enstvenu, lepu, zdravu, bez dece, bez obzira na obrazovawe,
zaposlewe, imovno stawe i narodnost, penzioner nema dece i
dao, nasledila bi lepu penziju,
stan sa centralnim grejawem i
ostalo u Sremskoj Mitrovici
pored reke Save, tel. 022/617934
• Penzioner 54 godine `eli da
upozna penzionerku od 55 godina za dru`ewe tel. 062/521-8434
• Penzioneru 80 godina, potrebna `ena od 50 do 70 godina radi
pomo}i u ku}i, mogu} brak, tel.
640-685
Dana, 23. maja 2010. godine
u 86. godini `ivota preminula je na{a draga
1946 – 2010
Sini{e Sladojevi}a
1.6.1994 – 1.6.2010.
O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Sa{a i Goran,
unuci Dejan, Jelena, Jelka i
Isak, snaja Brankica i ostala rodbina i prijateqi
1930 – 2010
O`alo{}eni: supruga Vera, sin Bo{ko, snaha Zora,
unu~ad Bojana i Zoran, snaha
Zorica i ostala rodbina i
prijateqi
Vreme brzo prolazi, a tuga i bol
traju ve~no. U na{im se}awima trajno }emo ~uvati tvoj vedri lik, plemenitost i dobrotu.
Tvoji najmiliji: tata Petar, sestra Oqa, sestri}i Aleksandra i
Stojan, zet Mileta i drugovi piloti
Dana, 18. maja 2010. godine
u 43. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 19. maja 2010. godine u
78. godini `ivota preminuo je
na{ dragi
Dana, 23. maja 2010. godine
u 72. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Sla|ana Kova~evi}
1932 – 2010
O`alo{}eni: supruga Adela, sin Stjepan, snaja Danijela, unuke Ivana i Kristina,
}erka Ankica, zet Radovan,
unuke Bojana i Biqana, praunuci Aleksandar i Nikola i
ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: }erka Maja,
zet Vladimir, unu~ad Dejan i
Stefan, brat Stanko i ostala rodbina i prijateqi
Dana, 19. maja 2010. godine
u 76. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 22. maja 2010. godine
u 85. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
1967 – 2010
O`alo{}eni: majka Zvezdana, brat Damir, tetke, te~e, stri~evi, strine i ostala
rodbina i prijateqi
Dana, 19. maja 2010. godine
u 80. godini `ivota preminula je na{a draga
Adam Grgi~evi}
Slavoqub Panteli}
1938 – 2010
Dragutin Stankovi}
1934 – 2010
Marija Perkovi}
Zora Kendri{i}
O`alo{}eni: sin Zvonko
sa porodicom, sestra Katica
i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: sin Miroslav, snaja Mirjana, unuke
Milana i Julija, sestra Vidosava sa porodicom i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Milosava, sinovi Branislav i
Radi{a, }erka Branka, unu~ad Bojana, Budimir, Mirjana
i Nikola, snaja Dragana i
ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: sin Zoran,
snaja Jasminka, unuci Vlada
i Sa{a i ostala rodbina i
prijateqi
Dana, 17. maja 2010. godine,
preminuo je na{ otac i deda
Dana, 19. maja 2010. godine
u 87. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 19. maja 2010. godine
u 71. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 22. maja 2010. godine
u 67. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Jovan Grbatini}
Ru`a ]iri}
Petar Taka~
1924 – 2010
1929 – 2010
1930 – 2010
1923 – 2010
S po{tovawem i qubavqu,
uvek }ete se se}ati }erke
Gordana i Jelica sa porodicama
O`alo{}eni: sin Miodrag,
snaha Olga, unuci Qubi{a i
Sawa sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi
1939 – 2010
O`alo{}eni: supruga Mira, }erke Verica i Vesna sa
porodicama, porodice Vranov i Mohnacki i ostala rodbina i prijateqi
Tu`no se}awe na na{eg
dragog tatu, svekra, dejku i
pradedu
Dana, 19. maja 2010. godine
u 56. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 18. maja 2010. godine
u 73. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dragomira Zoranovi}a
Dragomir Stojanovi}
1943 – 2010
O`alo{}eni: supruga Damjanka, }erke Nata{a i Ksenija, unuci Aleksandra i Mateja, zet Aleksandar, brat
Du{an sa porodicom i ostala
rodbina i prijateqi
Dana, 22. maja 2010. godine u
77. godini `ivota preminuo je
na{ dragi
1933 – 2010
O`alo{}eni: suprug Voja,
majka Vidosava, sestra Qubinka sa porodicom, sestra
Mika sa porodicom i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Slavica, sestre, brat i ostala
rodbina i prijateqi
Dana 24. maja 2010. godine
navr{ilo se dvanaest godina
od smrti mog supruga
Dana, 21. maja 2010. godine
u 76. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 16. maja 2010. godine
u 56. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dragomira Zoranovi}a
Marija Nikoli}
Zlatko Franceq
Sve bledi i nestaje uspomena na tebe ve~ito ostaje.
Tvoja supruga Slavka Zoranovi} iz Sremske Mitrovice
1925 – 2010
Laza Beli}
Ru`ica Stevanovi}
iz Sremske Mitrovice
Oti{ao si tiho bez pozdrava ali iz na{ih srca nikada
ne}e{ oti}i.
Tvoji: sin Lo|a i snaja
Mirjana Zoranovi} sa porodicom iz Sremske Mitrovice
iz Sremske Mitrovice
Savre Nikolovski
1955 – 2010
1934 – 2010
O`alo{}eni: }erke Qiqana i Marina sa porodicama, sestra Olivera, snahe,
bratanci, bratanica i ostala rodbina i prijateqi
Milan Milo{evi}
1937 – 2010
1954 – 2010
O`alo{}eni: sin Sa{a,
}erka Jelena, sestra Sne`ana sa porodicama i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Vera,
}erka Jelica, zet Milan, unu~ad Nikola i Sandra, praunuke
Tijana i Nika, brat Vuka{in sa
porodicom, sestra Mara sa porodicom, @ivan i Branka sa
porodicom i ostala rodbina i
prijateqi
Dana, 21. maja 2010. godine
u 73. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Milan Rudi}
1937 – 2010
O`alo{}eni: supruga Jelena, sinovi Boro i Zoran,
snaje Rada i Sandra, unuke,
Dijana, Tamara i Emili, unuk
Stefan i ostala rodbina i
prijateqi
STRANA 19.
KU]E I QUDI
Pi{e: Marija Vukajlovi}
CMYK
Rasko{no zdawe vlasnika ciglane
K
a`u da su ulice lice grada, ne{to prvo
na ~ega nai|e posetilac sa strane i sa
~im se upozna, pre nego sa qudima. Mitrovica, kao grad iznena|uje svojim arhitektomskim nasle|em, {aroliko{}u tradicija vidqivih na wenim ulicama, koje pripadaju i ruralnom i gradskom, savremenom i tradicionalnom graditeqstvu nose}i u sebi svo bogatstvo
i raznolikost tih uticaja.
Jadna od najstarijih mitrova~kih porodica,
koja broji ve} tri veka svog boravka na ovom
prostoru je porodica Radojevi}. U crkvenim
kwigama zabele`ena su imena predaka Dmitra,
Vukadina i Dimitrija poreklom iz Plava. Porodica se vremenom veoma razgranala, samo u
biv{oj @elezni~koj ulici bilo je desetak ku}a
Radojevi}a, potomaka Koste, Milana, Petra i
Ilije. Bavili su se uglavnom zemqoradwom,
volela se zemqa, `ivelo na woj i od we. Sala{i su bili rasuti svuda oko grada, kao nezaobilazan ukras sremskih i vojvo|anskih poqa.
U ulici, koja danas nosi naziv Kraqa Petra
Prvog nalazi se stara ku}a gra|ena, po predawu, jo{ sredinom 19. veka. Tu su ro|eni Petrovi sinovi Svetolik, Mitar i Nikola, koji }e se
odvojiti od oca i svako sebi sagraditi novu
rasko{nu ku}u u ve} pomenutoj ulici. Ispred
stare, izme|u dva rata sagra|ena je nova velelepna ku}a. Gradio ju je jedan od bra}e Mitar,
koji je ostao na roditeqskom imawu. Plac velik, prostirao se celom du`inom do ba{ta iz
Ratarske ulice, sa ekonomskim zgradama jednog
seqa~kog doma}instva.
Ova rasko{na gra|anska ku}a sa dva krila i
ajnfortom u sredini, zavidnih dimenzija nastala je kao odraz statusa i imu}nosti naru~ioca, ali i bogatstva arhitektonske dekoracije u stilu pozne secesije. Slo`eni i strogi geometrijski profili nagove{tavaju modernisti~ka strujawa, koja su isticala prave linije
i o{tre uglove. Zdawe ~uva gra|evinska iskustva prethodne arhitektonske prakse {to je
vidqivo i u klasi~noj kompoziciji i u rasporedu masa, ali i potrebi za dekorativnim ukrasom, koje modernizam svoditi na minimum.
Glavna fasada je podeqena na ~etiri poqa
oivi~ena finim pilastrima sa vertikalnim
prugama vidqivim i u prozorskim okvirima.
Veliki broj vertikala uravnote`en horizontalnim spojnicam daju skladan odnos arhitektonskih elemenata, a krov krase tri atike sa
tematike u sredwim {kolama Mirka Savi}a.
]erka Sne`ana je medicinska sestra, a wen
sin Lazar se, ve} sa sedam godina bavi plivawem. Nata{a je zavr{ila vi{u pedago{ku i voli da slika, a danas radi u Martin centru. Sofija tako|e slika, kao neko} wena tetka Radojka, koja je svojevremeno studirala slikarstvo u
Parizu. Danas je jedno krilo ku}e izdato porodici Vasili} iz Le`imira.
Jedan ~ardak i ambar, stara ku}a i prostrani ajnfort uli~nog zdawa su jedino, {to podse}a na nekada{we zanimawe wenih vlasnika.
Umesto nekada{we u`urbanosti, u dvori{tu,
pored kajsije stare koliko i ku}a, danas Zevs,
glasnim lajawem najavquje da je neko do{ao.
Kroz staru ku}u iznajmqivanoj devedesetih za
poslovni prostor pro{le su mnoge uspe{ne mitrova~ke firme od Jukona, Mimeksa, do pr`ionice kafe i Smarta. Danas prazan ~eka svoju
novu namenu.
ruga grana od Milana imala je imawa u
Oborskoj, gde i danas `ive potomci. Imali su Radojevi}i zajedni~ki vinograd i
vo}wak u Man|elosu, ali je oduzet posle rata.
Svetolika su svi zvali Dujan, a wegovog unuka
od malena Du{ko, {to je znalo da pravi problem u papirologiji, ali pravo ime nije `eleo
da mewa, jer ga je dobio po dedi. Wihova ku}a,
ne{to ni`e prema stanici, gra|ena 1928. godine nije odolela mnogim prepravkama, zbog brojnih vlasnika, koje je vremenom stekla.
Nekada su ovom ulicom ~esto prolazili fijakeri, koji su od 1896. godine zvani~no uvedeni u gradski saobra}aj, a mogli su se videti do
pre dvadesetak godina, stacionirani kod @elezni~ke stanice. Danas su samo deo nostalgi~nih se}awa za kojima ~eznu stanovnici ne
samo ove ulice, ve} i grad, koji fijaker do`ivqava kao deo svoje tradicije.
Jedna od najbrojnijih mitrova~kih porodica,
koja je iznedrila brojne doma}ine, ali i trgovce, ma{inske in`ewere, advokate, lekare, ali
i bravara, pomorskog oficira i kapetana broda Radojevi}i su uglavnom ostali verni Mitrovici, slabo su se raseqavali, duboko ukoreweni u mitrova~ku ravnicu. Kao uspomena na nekada{wu veli~inu, svakako ostaje ova ku}a,
kao jedna od najreprezentativnijih primera
gradske arhitekture svoga doba. Danas pod za{titom dr`ave, ~eka preko potrebne restauratorske radove.
D
Jadna od najstarijih mitrova~kih porodica, koja broji ve} tri
veka svog boravka na ovom prostoru je porodica Radojevi}. U crkvenim kwigama zabele`ena su imena predaka Dmitra, Vukadina
i Dimitrija poreklom iz Plava. Porodica se vremenom veoma
razgranala, samo u biv{oj @elezni~koj ulici bilo je desetak ku}a Radojevi}a, potomaka Koste, Milana, Petra i Ilije.
centralnom lu~nom, koja dominira celim
objektom. Po~etkom sedamdesetih ku}a je renovirana, kada su majstori iz Beograda donosili
posebne kalupe za fasadne ukrase.
itar je bio preduzimqiv, pored zemqe
bavio se i drugim poslovima. Kao vlasnik velike ciglanu na Malti najverovatnije je ku}u gradio od cigle iz vlastite ciglane. Posedovao je i velike obore u gradu, trgovao sviwama, koje su otkupqivali dobavqa~i iz Be~a, a bavio se i re~nim prevozom. Od
Mitrovo petoro dece na imawu ostaje Milenko,
ro|en 1911. godine, koji nastavqa da radi zemqu, a bio je i odgajiva~ i trgovac govedima i
bikovima. U svoje vreme dr`ali su i do 300
ovaca, a Milica je pravila „somborski“ ov~iji
M
sir i prodavala ga, bio je veoma tra`en.
Nasle|eni sala{ prema [a{incima sa dudovima, |ermom, bagremovom {umom, ko{nicama,
ba{tama i vo}wakom postojao je do sredine
osamdesetih kad je prodat „Mitrosremu“ koji ga
je sru{io. Bi}e to kraj sala{arskog seqa~kog
`ivota, jedne doma}inske porodice, koja se od
davnina bavila zemqoradwom i po~etak ~isto
gradskog na~ina `ivota. Ostale su jo{ samo
uspomene, kojih se }erka jedinica Sofija se}a
kao hodawe po strwici radi ja~awa, a umela je
jo{ kao devoj~urak da skuva jelo za dvadesetak
radnika sa wive, koji su dolazili na ru~ak u
ovu gradsku ku}u.
Sofija je deceniju i po radila na „Mitrosu“
kao programer. Bila je udata za profesora ma-
Mitrova~ke novine * Osniva~ i izdava~ NIP "Mitrova~ke novine" d.o.o Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I broj 9. Odgovorni urednik Svetlana Cucani}, * telefon /faks 022/ 611-556 * teku}i ra~un: 355-1005979-55 Vojvo}anska banka AD Novi Sad, glavna filijala Sremska Mitrovica i 335-13635-87, Metals banka AD Novi Sad, filijala Sremska Mitrovica * cena primerka 30 dinara. Godi{wa pretplata 1.560 dinara, polugodi{wa 780 dinara, tromese~na 390 (+ptt tro{kovi)*
e-mail: [email protected] i [email protected] * [tampa: [tamparija Forum, Vojvode Mi{i}a br. 1, Novi
Sad. Nenaru~eni tekstovi i fotografije se ne vra}aju.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 32+659.3 (497.113)
MITROVA^KE novine: sremski informativni nedeqnik / odgovorni urednik
Svetlana Cucani}. - God. 1, br. 1 (2001) - . – Sremska Mitrovica : Mitrova~ke novine,
2001-.-Ilustr.: 45 cm
Nedeqno. ISSN 1451-8597 COBISS.SR-ID 165382407
Download

str 01 M.qxd