Godina LIV Sremska Mitrovica Sreda 24. septembar 2014. Broj 2795 Cena 50 dinara
U ovom broju:
JESEN NA SREMSKIM
POQIMA:
Pudarski dani
Ne vaqa ni
kad dobro
rodi
Strane 14 - 15.
„MOJ SVET“ NAJBOQI NA
MINI UNIVERZIJADI:
Pehar kao
tri zlata
Strana 22.
roteklog vikenda Irig je bio
doma}in 22. „Pudarskih dana“, a
za dobro raspolo`ewe qubiteqa
pudarskog paprika{a, proizvo|a~a
vina, vrednih doma}ica, folklornih ansambala i brojnih gostiju,
P
pobrinuli su se Miroslav Ili} i
„Ribqa ~orba“.
Ove godine, sve~anost posve}ena
~uvaru vinograda trajala je dva dana, a ni ki{a koja se „trudila“ da sa
iri{kih sokaka izbri{e miris vi-
DA QUDI NORMALNO @IVE
OBNOVA KU]A U JAMENI
Pet monta`nih
ku}a za
najugro`enije
Strana 3.
na, nije mogla da rastera sve qubiteqe bo`anske kapqice koja u Irigu sija sjajem na kojem joj ostatak
Srema mo`e samo da pozavidi.
S. Lap~evi}
Strane 20 - 21.
2
Sreda, 24. septembar 2014.
@ivot na{
STARA PAZOVA VELIKI BROJ ^LANOVA DSS PRE[AO U SNS
U ~lanstvu nema podela
Pi{e:
Sini{a Korica
Oko 70 odsto ~lanstva Demokratske stranke Srbije u staropazova~koj op{tini
pre{lo u Srpsku naprednu stranku me|u kojima su i qudi koji su dugo aktivni
u politi~kom `ivotu op{tine, poput Milo{a Grkovi}a, Vladimira Kerkeza,
@eqka [olaje i Zore Qepoje. Nama su potrebni kvalitetni i vredni qudi ka`e \or|e Radinovi}, predsednik Op{tinskog odbora SNS-a i predsednik
Op{tine Stara Pazova
Da se ne la`emo N
B
ilo je to vreme kolektivnog, ponekad histeri~nog nacionalisti~kog horskog pevawa. Ako nam je lak{e, i
Hrvati su ma{ali. Razlika je „u nijansi“. Oni su se u
zanosu svoga „tisu}qetnog sna prera~unali i u{li u nerealno velike zajmove za izgradwu modernih autoputeva du`
cele Hrvatske, Danas pozajmqeno ne mogu da vrate. Uzdrmalo je to wihov buxet. Vlada vidi izlaz u predaji autoputeva koncesionarima kako bi oslobodila pritisak na
buxet i omogu}ila redovnu isplatu neumawenih penzija i
plata. Otvorene velike nacionalne debate, da li izgra|ene puteve dati strancima, koncesionarima, na upravqawe
ili ne? I kod wih „patriotske snage sko~ile na noge i
Za{to su nam penzije i plate smawene? Zbog proma{aja u pro{losti. Kako i kada? Kqu~ni proma{aj
koji je dugoro~no destabilizovao
Srbiju desio se po~etkom devedesetih godina pro{log veka.
shodno svojoj prirodi strasno upozoravale da je to daqa
rasprodaja Hrvatske ovoga puta i wihovih vitalnih nacionalnih interesa. Oni su i{li i korak daqe pa javno pitaju, ako mi imamo gubitke na autoputevima koji su to stranci koji }e uzeti trajne gubita{e, tim pre {to se zna da
strani kapital dolazi samo zbog profita? Na drugoj strani predstavnici Vlade u mirnijem tonu saop{tavaju da je
te{ko finansijski izdr`ati autoput koji se sezonski puni
samo ~etiri meseca u vreme najve}eg turisti~kog prometa.
Daqe ka`u, da zainteresovani koncesionari nisu klasi~an kapital koji odmerava samo plus i minus u teku}oj ekonomiji. Za uzimawe cesta u zakup na 50 godina zainteresovani su strani penzioni fondovi koji u svom ra~unu imaju
dve bitne komponente. Prvo, zainteresovani su za trajnost
prihoda, a od cestarine nema boqeg i drugo, oni barataju
sa ra~unom verovatno}e, prilivima i du`inom trajawa `ivota penzionera. Tu je dakle ra~un dobitaka i gubitaka
sasvim druga~iji u odnosu na „obi~an“ kapital. U Hrvatskoj
ra~unaju sa ne~im opipqivim, kusuraju se na autoputevima,
a mi?
Sad se spu{tamo bli`e na{oj rupi u buxetu koja je po
posledicama mnogo tragi~nija. Po~etkom devedesetih finansirali smo svoj navodno nacionalni program. U wemu
velika stavka, da se vojno poma`e odr`avawu Kosova i
Metohije u sastavu Srbije i za{titi srpski `ivaq u Hrvatskoj (Vukovar). Za te namene kori{}ena je kao izvor finansirawa, primarna emisija. Uba~ena je velika koli~ina
la`no fiktivnog novca koji je izazvao pravu eksploziju
inflacije. Godine 1993. kao direktna posledica toga dostigli smo svetski rekord, inflaciju koja se merila milijardama. Tad je inflacija obrstila svu doma}u proizvodwu
i ispraznila nov~anike gra|ana. Od tog {oka proizvodwa
se vi{e nije mogla oporaviti. Mi ni danas nismo dostigli
nivo proizvodwe Srbije iz 1989. godine, a Hrvatska i Slovenija to davno jesu. Bez proizvodwe plate u javnom sektoru (800.000) i penzije (1,700.000) nisu imale odakle da se
finansiraju do zadu`ewa. Ni{ta nismo napravili, a zadu`ujemo se iz godine u godinu. Dodu{e, vlada V. Ko{tunice
se hvalila kako se najmawe zadu`ila; nije samo obavestila javnost da je i ona `ivela na veresiju, od prodaje o~evine i pro{evine, od prodaje dru{tvenih preduze}a koje
su u to vreme najmasovnije prodavana, te iz tih prihoda punila buxet. Na isto se pri~a svodi, da li se zadu`ujemo
ili `ivimo od miraza socijalizma, prodaje biv{ih dru{tvenih preduze}a. Zato, drugovi, penzioneri mi se jo{
uvek zagrcnemo od velikog ka{qa koji smo sami proizveli
u euforiji nacionalisti~kih ciqeva, kada je Srbija bila
iznad svega, iznad proizvodwe, standarda, dru{tvenog
proizvoda. Nismo sa~uvali Kosovo, niti srpski `ivaq u
Hrvatskoj, a zadu`ujemo se. Kraj toj matematici se jo{ ne
nazire. Ostalo nam je da na TV ekranima gledamo raspravu jo{ samo o tome ko se vi{e zadu`ivao. Ne sporimo se
oko toga odakle, dug, ve} o kamatama ove ili one vlade.
Kao da nam je dug brat po svojoj prirodi. Dug je najgore siroma{tvo (engleska poslovica). U devedesetima prvo dolazi dugovawe, pa onda lagawe (engleska poslovica). La`emo se i daqe. Penzije se stalno smawuju zbog rasta cena
i pada kursa, ali nominalnog smawewa penzija nije bilo
od Drugog svetskog rata pa sve do danas. Da se ne la`emo.
a konferenciji za medije u prostorijama Srpske napredne stranke u Staroj Pazovi 18. septembra, svoje pristupnice u ~lanstvo SNSa i zvani~no su potpisali biv{i ~lanovi Demokratske stranke Srbije. Oko
300 ~lanova DSS-a, me|u kojima ima i
qudi koji su godinama politi~ki aktivni u ovoj sredini, pristupilo je Srpskoj
naprednoj stranci koja u staropazova~koj op{tini broji vi{e od 5.000 ~lanova. \or|e Radinovi}, predsednik Op{tinskog odbora SNS-a i predsednik
Op{tine Stara Pazova ovom prilikom
je izjavio da se radi o kvalitetnim i
vrednim qudima koji su svojim radom
postizali dobre rezultate u prethodnom periodu. Tako|e, on je naglasio da
}e svako ko uspe{no i kvalitetno obavqa svoj posao, ostati na svom radnom
mestu, bez obzira na politi~ku stranku
kojoj pripada.
Siguran sam da su to kvalitetni qudi, jer sa mnogima sara|ujem, a ve}ina
wih vode javna preduze}a ili su u Op{tinskom ve}u, ili na drugim istaknutim funkcijama i uop{te se ne postavqa pitawe koliko sam zadovoqan wihovim radom. U prethodnom periodu u
Op{tini Stara Pazova, rukovodstvo
SNS je smenilo najvi{e funkcionera u
ba da bude smewen i da nije ni va`no iz
koje je politi~ke opcije - naglasio je
\or|e Radinovi} i naveo primer koji
nije jedini, sada{we poslanice u Republi~kom parlamentu Qibu{ke Lakato{ koju su zatekli na mestu na~elnika
za sport i omladinu i nije bio problem
{to je bila iz druge stranke jer je svoj
posao obavqala dobro, a sada je istaknuti ~lan SNS-a.
Nama su zaista neophodni kvalitet-
Milo{ Grkovi}
\or|e Radinovi}
lokalnoj upravi, one koje smo mi, ako
tako mogu da ka`em, doveli na te funkcije. Mislim da je mali broj op{tina i
gradova u Srbiji koji su smenili toliko
svojih funkcionera u prethodnom radu
i mislim da onaj ko radi dobro ne tre-
ni, obrazovani i vredni qudi ka`e Radinovi} i nagla{ava da je Srpska napredna stranka uvek otvorena za nove
~lanove:
@elim da ka`em, da ovde u Staroj
Pazovi, SNS ne}e dozvoliti da bude
SNS - prijem ~lanstva
ikakvih podela na ~lanove, biv{e ili
sada{we, jer je Srpska napredna stranka mlada stranka koja ima u svojim redovima politi~are, funkcionere ~lanova iz gotovo svih stranaka - dodao je
Radinovi}.
Me|u ~lanstvom DSS-a koji su pristupili SNS, ima i qudi koji su godinama aktivni u politi~kom `ivotu staropazova~ke op{tine, poput Milo{a Grkovi}a, direktora JKP „Vodovod i kanalizacija, Vladimira Kerkeza, direktora staropazova~kog Centra za kulturu, Zore Qepoje, ~lana Op{tinskog ve}a, @eqka [olaje, na~elnika Odeqewa za op{tu upravu i zajedni~ke poslove i i drugih.
Kada je formirana ova vlast, imali
smo problema u na{em Op{tinskom odboru (DSS) kada smo ostali na svojim
mestima i posle du`eg perioda, s obzirom da nismo bili pritiskani od SNSa, odlu~ili smo da se u wu u~lanimo
ka`e Milo{ Grkovi} i dodaje da se i
oni koji su na funkcijama i ve}ina
~lanstva odlu~ila da pristupi Srpskoj
naprednoj stranci.
Podr{ku novim ~lanovima SNS-a
pru`ili su narodna poslanica u Skup{tini Srbije Qibu{ka Lakato{ i Bogdan Laban, direktor Elektrovojvodine.
G. Majstorovi}
SREMSKA MITROVICA SDPS SVE AKTIVNIJA
Novi mesni odbori
proteklih mesec dana, na podru~ju sremskomitrova~ke op{tine osnovana su dva mesna odbora - u No}aju i Grgurevcima,
te Odbor za upravqawe projektima SDPS-a Sremska Mitrovica.
Na pro{lonedeqnom radnom sastanku ~lanova OO SDPS-a
Sremska Mitrovica potrv|eni su verifikati novoizabranih
predsednika i ~lanova novih mesnih odbora i odbora za upravqawe projektima. Tako je za predsednika odbora u No}aju izabran Marko Mijailovi}, a za potpredsednike Novica Negoj~i} i
Nenad Petrovi}, dok je za predsednika MO Grgurevci jednoglasno izabran Milenko Veskovi}, a za potpredsednika Miroslav
Vu~eni}.
- Op{tinski odbor SDPS-a Sremska Mitrovica uhvatio je dobar zalet, priliv novih ~lanova svakodnevno je evidentan i stoga }emo se truditi da, sa ovim qudima, za relativno kratko vreme poku{amo da uradimo dosta stvari, naro~ito kroz osmi{qavawe i realizaciju projekata. Kao stranka imamo dobru perspektivu, a aktivnost wenih ~lanova i u seoskim sredinama doprine}e da se pravovremeno i adekvatno odgovori na potrebe sela i
wenih me{tana u svim sferama `ivota i delovawa - rekao je Zoran Bogi}evi}, predsednik OO SDPS-a Sremska Mitrovica, i
dodao da u narednim danima predstoji osnivawe mesnih odbora,
najpre u La}arku, Kuzminu, Man|elosu, Be{enovu, [uqmu, Ma~vanskoj Mitrovici, kao i gradskim mesnim zajednicama.
- S obzirom da je re~ o partiji jasne programske orijentacije
i principijelnog zalagawa za kvalitetnije uslove `ivota svih
U
Sa sastanka OO SDPS u Sremskoj Mitrovici
qudi, ne ~udi {to popularnost SDPS-a u na{oj op{tini raste.
Pomo} pri zapo{qavawu i pomo} malim sredinama kroz projekte omogu}i}e taj kvalitet, jer su projekti jedan od na~ina borbe
protiv nezaposlenosti - naglasio je dr Goran Ivi}, potpredsednik OO SDPS- a.
U novoformiranom Odboru za upravqawe projektima ~iji su
koordinatori Milenko Veskovi} i Marko Cvijanovi}, slo`ni
su u nameri da pokrenu niz akcija i osmisle projekte kojima je
mogu}e aplicirati ka doma}im i me|unarodnim fondovima, a ~ija uspe{na realizacija treba da rezultira novim zapo{qavawima.
Do kraja ovog meseca iz Op{tinskog odbora ove partije najavquju osnivawe Foruma `ena i Foruma mladih.
S. N.
3
Sreda, 24. septembar 2014.
IN\IJA AKTUELNO IZ „DIREKCIJE ZA IZGRADWU OP[TINE“
Kapitalni projekti do kraja godine
Sportska hala je prvi javni objekat koji }e koristiti altenativni izvor zagrevawa i hla|ewa prostorija putem izvora tople vode koji se nalazi u neposrednoj blizini - U nasequ Be{ka do kraja godine zavr{etak izgradwe druge faze
kanalizacije
rivode se kraju radovi na zavr{etku prve faze, a uporedo te~e druga faza izgradwe
sportske hale u In|iji. Pro{le nedeqe je zavr{eno betonirawe borili{ta u novoj sportskoj dvorani, a
za dve nedeqe }e biti postavqen
monta`no-demonta`ni parket. Nakon toga }e uslediti postavqawe
stolica na tribinama kojih }e, prema re~ima nadle`nih iz JP „Direkcija za izgradwu op{tine, biti
ne{to vi{e od 1.600. Tako|e, do
kraja godine treba da bude zavr{ena druga faza fekalne kanalizacije u Be{ki, tako da }e ova dva velika projekta biti realizovana u
P
2014. godini.
- Podloga u sportskoj hali bi}e
univerzalna i ona }e mo}i da se koristi za odr`avawe koncerata i
manifestacija, a kada je sportsko
takmi~ewe u pitawu, onda se montira pod - poru~uje Milivoje Simi},
zamenik direktora „Direkcije za
izgradwu op{tine“ i dodaje da, kada se radi o drugoj fazi, jo{ uvek su
aktuelni ma{inski i elektroinstalacioni radovi. Ekipe se nalaze u
suterenu i sprovode sve radove u
vezi sa ventilacijom i klimatizacijom prostorija.
Kada je re~ o stolicama koje }e
se nalaziti na tribinama, do sada
Be{ka: uskoro druga faza radova na kanalizaciji
je montirano nekoliko probnih uzoraka, a posao je
nastavqen pre nekoliko
dana i bi}e u kratkom roku
zavr{en.
- Nakon skup{tinske
procedure i usvajawa plana i programa na{eg preduze}a, o~ekujemo da sazovemo sastanak Nadzornog odbora i da bude usvojen plan
javnih nabavki i pokreneMilivoje Simi}
mo proceduru kako bi se izvr{ili naknadni radovi
koji su se pojavili - ka`e Simi}.
Sportska hala }e koristiti alternativni izvor zagrevawa i hla|ewa prostorija putem izvora tople vode koji se nalazi u neposrednoj blizini.
- Ura|en je projekat toplovoda
od postoje}eg termalnog izvora koji
U sportskoj hali alternativni izvor grejawa i univerzalni pod
prolazi pored bazena i vezuje se u
ju`nom delu objekta hale. Komplet- kurisali za objekat, dobili smo sa- tar }e biti u funkciji i me{tani
na klimatizacija }e funkcionisati vet od stranih eksperata da je po- ovog naseqa }e mo}i da koriste kaputem izmewiva~a toplote, {to voqnije da se objekat na ovaj na~in nalizacionu mre`u - tvrdi Simi} i
dodaje da }e tre}a faza podrazumezna~i da se tokom zimskog perioda greje i hladi.
vati {irewe kanalizacione mre`e
pomo}u termalne vode objekat greje,
i na ostali deo sela.
a tokom letwih meseci hladi - isti- Kanalizacija sti`e u
Investiciona vrednost druge
Be{ku
~e Milivoje Simi} i obja{wava:
faze izgradwe fekalne kanaliza- Re~ je o prvom javnom objektu
Druga kapitalna investicija u
koji koristi termalnu energiju, a mi ovoj godini je fekalna kanalizaci- cije u Be{ki, prema re~ima Simi}a,
nastojimo da idemo u korak sa no- ja u naseqenom mestu Be{ke, odnos- iznosi oko 78 miliona dinara, od
~ega je Pokrajinski sekretarijat za
vim tendencijama i iskoristimo no druga faza radova.
poqoprivredu, vodoprivredu i {uprednost termalnog izvora. Korist
- Ovih dana }emo raspisati namarstvo obezbedio oko 35 miliona
je vi{estruka, jer je re~ o energiji bavku za drugu fazu koja podrazumekoja je prihva}ena kao obnovqivi va povezivawe centralnog kolekto- dinara, dok }e preostali deo radoizvor i posti`u se zna~ajne u{tede. ra, koji je ura|en pro{le godine, sa va finansirati lokalna samoupraPrvobitno je objekat trebalo da se regionalnim sistemom kanalizaci- va.
M. Balabanovi}
greje na gas, me|utim kad smo kon- je. Zavr{etkom druge faze, u`i cen-
PREDSTAVQEN PROJEKAT OBNOVE KU]A U JAMENI
Pet monta`nih ku}a za najugro`enije
Izgradwa }e po~eti sredinom oktobra, a zavr{etak se o~ekuje do kraja novembra. Osim ku}a, predvi|eno je da 20 porodica dobije paket pomo}i za gra|evinski materijal i belu tehniku u vrednosti od 6.500 evra
rojekat pod nazivom Obnova
ku}a i ekonomska revitalizacija za najugro`enije porodice pogo|ene poplavama u Srbiji
predstavqen je protekle nedeqe u
[idu. Ciq ovog projekta je pru`awe podr{ke u uspostavqawu normalnih `ivotnih uslova za porodice pogo|ene poplavama i pomo} malim biznisima i registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima u obnavqawu nakon majskih poplava.
Projekat koji finansira Evropska unija iz predpristupnih fondova IPA sprovodi se u osam op{tina u Srbiji, me|u kojima je i {idska
op{tina, a realizuju ga ~etiri nev-
P
ladine organizacije: „Arbajter samariter bund, „Hausing centar, „Inicijativa za razvoj i saradwu i
Fondacija ‘’Ana i Vlade Divac’’.
Predstavnica „Hausing centra
Milena Stojkovi} rekla je da }e u
Jameni biti izgra|eno pet monta`nih ku}a, dok }e 20 porodica dobiti
gra|evinski materijal i belu tehniku u vrednosti od 6.500 evra i dodala:
- Porodice koje budu izabrane
dobi}e ku}e po principu „kqu~ u ruke“ {to podrazumeva i kompletno
opremawe unutra{wosti objekta. Za
ovu vrstu pomo}i konkurisalo je 50ak porodica. Kriterijum pri odabi-
Sanirawe ku}a u Jameni
ru bio je broj ~lanova doma}instva,
broj maloletne dece u doma}instvu,
stepen invaliditeta, radna sposobnost i socijalni momenat. Izgradwa
monta`nih ku}a po~e}e sredinom
oktobra, a zavr{etak se o~ekuje do
kraja novembra kada }e se u wih useliti pet porodica ~ije ku}e su najvi{e stradale.
Osim pomo}i u izgradwi ku}a i
paketima za unutra{we opremawe u
narednom periodu izvr{i}e se i
procena na terenu po pitawu poqoprivrede kako bi se i u ovom segmentu pomoglo o{te}enim stanovnicima Jamene.
Prema re~ima Jelene Damqanovi} iz „Inicijative za razvoj i saradwu“, celokupan projekat ima
vrednost ne{to ve}u od tri miliona evra, a ova nevladina organizacija je usmerena na wegovu ekonomsku komponentu.
- Ciq nam je da pru`imo podr{ku
porodicama koje su kroz gubitak
stoke, ishrane za stoku i planiranih useva izgubile svoje osnovne
prihode. To konkretno zna~i da }emo u okviru celokupnog projekta za
stotinu malih i mikrobiznisa i registrovanih poqoprivrednih gazdinstava obezbediti pomo} u iznosu od 4.000 evra. Tako|e, predvi|eno je i da 34 poslovna objekta u Srbiji bude rekonstruisano. Kada je u
pitawu op{tina [id sada smo u fazi identifikaciji potencijalnih
korisnika, a {teta koju mi nadokna-
Konferencija za novinare u [idu
|ujemo ti~e se opreme za rad i kapitalnih sredstava rekla je Jelena
Damqanovi} iz „Inicijative za razvoj i saradwu, dodaju}i da su maksimalnu podr{ku za svoje aktivnosti imali u {idskoj lokalnoj samoupravi, a dobru saradwu su imali i sa
predsednikom Saveta Mesne zajednice Jamena Miodragom Star~evi}em.
Zamenik predsednika Op{tine
[id Sr|an Male{evi}, koji je i
predsednik Komisije za odabir
korisnika, zahvalio se na pomo}i
svima koji su imali energije i voqe da posete Jamenu, sagledaju
situaciju i odrede na~in na koji
mogu da uka`u pomo} najugro`enijem stanovni{tvu ovog naseqenog
mesta, {to je od posebne va`nosti
s obzirom da je {idska op{tina
siroma{na i da nema sredstava
da samostalno sanira posledice
majskih poplava.
- Moram da naglasim da je nedostatak ovakve vrste bodovawa, bez
obzira o kojoj vrsti pomo}i se radi,
taj {to jedno~lana doma}instva koliko god da im je bila {teta te{ko
mogu da dobiju dovoqno bodova i da
u|u na listu za pomo}. Potrudi}emo
se da u narednom periodu pomognemo i tim qudima, jer sasvim je sigurno da oni nisu bez razloga stavqeni na listu najugro`enijih - istakao je Sr|an Male{evi}, zamenik
predsednika Op{tine [id.
S. M. M. M.
4
Sreda, 24. septembar 2014.
NARANXASTI BOSTAN U [ARENOJ SREMSKOJ JESENI
Valentine u selima od bundeva
„Naranxasti jesewi bostan“, koji ne ide ispod 20 dinara po kilogramu, kako ka`u prodavci, najboqi je vesnik jeseni u
sremskoj ravnici. Uz bundeve podjednako stidqivo sme{ta se na tezge krajputa{e i po koji kupus `eqan sarme i kiseqewa, qutiti neo~e{qani i u xakove svezani luk, zaostali paradajz koji svojim sjajem poku{ava da zaseni starost i namakne cenu, kao i po koji komad „tu`ne“ lubenice koja je sa 20 dinara po kilogramu „spala“ na pedeset dinara po komadu
iwa vi{e nema, nema lubenice barem one koje su pre`ivele ovo leto, usahle, ~esto
preslatke i ve} trule, stidqivo
odlaze u zaslu`enu penziju. Onaj ko
je uspeo da zaradi sada trqa ruke,
onaj ko nije razmi{qa ~ime da ih
zameni, sladokusci koji su se {e}erili ve} sa nestrpqewem ~ekaju
slede}e leto, a na tezgama kraj puteva koji vode kroz rumska sela ka
Dowem Sremu glavno mesto lagano
preuzimaju bundeve.
„Naranxasti jesewi bostan“, koji
ne ide ispod 20 dinara po kilogramu, kako ka`u prodavci, najboqi je
vesnik jeseni u sremskoj ravnici. Uz
bundeve podjednako stidqivo,
sme{ta se na tezge krajputa{e i po
koji kupus `eqan sarme i kiseqewa, qutiti neo~e{qani, neumiveni
i u xakove svezani luk, zaostali paradajz koji svojim sjajem poku{ava
da zaseni starost i namakne cenu,
kao i po koji komad „tu`ne“ lubenice koja je sa 20 dinara po kilogramu
„spala“ na pedeset dinara po komadu.
Rumski Kraqevci i Dobrinci,
ba{ kao i Prhovo, Mihaqevci i druga sela iz kom{ijskih Pe}inaca polako postaju prestonice bundeva.
Ono {to je do pre svega nekoliko
meseci bio bostan, sada je wegov naranxasti „kolega“. Upravo u Prhovu
i Dobrincima, kraj tezgi sa bundevama zatekli smo, istina sasvim neo~ekivano, i dve Valentine... jednu
stariju, Prhov~anku kraj velikih
bundeva i drugu, znatno mla|u Dobrin~anku, me|u mawim, kako i dolikuje.
D
Buda Risti}: te{ko je ne pripadati nikome
Valentina i deda Buda
ali {ta da vam ka`em, ima kod nas
u Sremu svega.
[to se ti~e prodaje, pri~a nam
ova vredna Prhov~anka - mi smo tu
stalno, pa kad ko pro|e. Kupuju qudi za kola~e, kupuju firme koje znaju da u ovim krajevima od leta do jeseni mogu da na|u sve {to im treba,
a kupuju i oni koji misle da bi bile
lep ukras, {to moram priznati da
nije ni daleko od istine. Nije lako,
ali ide nekako. Lepe su, velike i
vole qudi da se zadr`e, makar da
malo pogledaju i dodirnu, obja{wava Valentina i poru~uje da }e seme
za bundeve dati rado svima koji poka`u i najmawu `equ da se bave
sadwom ove kulture.
Te{ka kao
„dobar“ ~ovek
I mada je, ~im smo se dohvatili
fotoaparata shvatila da se „pre{la“ i da mi nismo ono {to bi najvi{e volela da jesmo kupci, Valentina Kova~evi} (42) koju smo zatekli na samom ulazu u Prhovo, pokraj
prikolice pune ogromnih bundeva,
do~ekala nas je sa osmehom na licu.
Ka`e, nekoliko posledwih godina
ona, weni sinovi, otac, majka i mu`
bave se sadwom „naranxastog bostana“ koji nikad nije tako dobro rodio
kao ove godine.
- Bundeve su odli~ne, i kvalitet
i te`ina! Prose~na te`ina je oko
pedesetak kilograma, mada je najve}a te`ila i do osamdeset. [to se
ti~e cene i tu sam zadovoqna. Dvadeset dinara po kilogramu, mawe se
ne isplati davati, pa sad ko ho}e
neka pazari. Doneli smo seme iz Republike Srpske, ~isto da probamo,
posejali smo i eto, sve {to smo u 24
a za ostalo }emo videti, obja{wava
Risti}.
Tokom proteklih trideset godina, deda Buda je radio u kraqeva~kom „Rataru“ i kad je ova firma propala, vratio se, kako ka`e svojoj ku}i i oku}unici.
- Iskreno da ka`em, jo{ uvek ne
mogu da odredim ta~no gde sam i
{ta sam. Nisam ni radnik, nisam ni
penzioner, a nisam ni seqak, ili
barem nisam velikoposednik. Te{ko je kada ~ovek posle trideset godina rada, tu|om krivicom u su{tini ne pripada nigde. Do penzije
imam jo{ pet godina, a pitawe je kako to i do~ekati uz ovakav `ivot.
Da nije Jelene i Valentine, bilo bi
jo{ te`e. Ovako ~ovek ima i ~emu
da se obraduje i zbog koga da se trudi, pri~a daqe deda Buda i dodaje:
Valentina Kova~evi}
~a{e rasadili je bilo dobro i poraslo taman onako kako smo i `eleli,
ka`e nam kroz sme{ak Valentina.
Te{ke su kao dobar ~ovek, tu zbora
nema. Umeju qudi i da se iznenade,
Bundeve te{ke kao „dobar ~ovek
Kad ~ovek nije nigde
Drugu Valentinu, onu mla|u - petogodi{wu zatekli smo u dru{tvu
svog dede Bude Risti}a (60) koji je
kraj improvizovane tezge, tik na
ulasku u Dobrince iz pravca Pe}inaca prodavao lubenice, poneki
xak luka i bundeve. Da li je bundevino seme najsla|e na svetu, kako je
svojevremeno pisao Du{ko Radovi},
nije umeo da nam ka`e, ali da je `ivot na selu te`ak u to je imao prilike da se u svom `ivotnom i radnom veku uveri.
- Slabo ide prodaja. Sve je xabe
kada narod nema novca. Lubenice su
sada do{le do 50 dinara po komadu,
daju se samo da ne ostanu, jer ionako
qudi ne znaju {ta bi sa wima ako
preteknu. Bundeve su oko dvadesetak dinara po kilogramu, ali eto,
kako god se okrene ne vaqa. Novca
nema i ako je to uop{te mogu}e, bi}e
ga sve mawe. Ja nemam puno zemqe, a
kako je krenulo, idu}e godine razmisli}u {ta }u uop{te i sejati.
Lubenica }e biti koliko unukama
Valentini i Jeleni bude potrebno,
Bostana }e biti koliko Valentini treba
Bundeve, vesnici srema~ke jeseni
Uspe{na godina
Dobro su Kova~evi}i pro{li sa prodajom diwa i lubenica koje su dugo
dr`ale odli~nu cenu, dvadeset dinara po kilogramu. Ako se tome pridoda i odli~an kvalitet, razloga za zadovoqstvo imali su i oni kao proizvo|a~i, ali i kupci.
- Bostan je odli~no pro{ao. Sada nam je pored bundeva ostao kukuruz
koji se jo{ uvek dr`i i nadam se da }e tako i ostati, da ga ne}e napasti
bolesti. Nemamo mnogo razloga da budemo nezadovoqni ni kada je u pitawu p{enica, tako da, ako mene pitate, ovo je bila, jo{ uvek jeste i nadam
se da }e tako i ostati jedna dobra godina, pri~a Valentina Kova~evi}.
- Jedina uteha je lep sve` vazduh i
mir koji donosi `ivot na selu koja
nekada ume da bude i optere}ewe.
Slaba je to uteha.
Bundeva najboqa
u kola~ima
Za Valentinu Risti}, `ivot na
selu je ne{to sasvim drugo. Ona jo{
nije stigla da, osim svojoj porodici,
bilo gde pripadne pa tako, za razliku od deda Bude, nije mogla ni
da oseti gor~inu nepripadawa. Tezga iza koje wen deda stoji, za petogodi{wu devoj~icu nije ni{ta drugo
nego granica do koje mo`e na put i
„daska sa koje, kad god to po`eli,
mo`e da uzme po jednu lubenicu. A
ovoga leta, kako sama ka`e, pojela
ih je ~ak pet.
- Mo`da bi se, ka`e deda Buda
dok pridr`ava papir na kojem unuka
ispisuje velika slova - setila i jo{
koje vi{e, ali je to ostavila za neko drugo vreme, ono u kojem }e boqe
baratati sa brojevima.
Valentina, za razliku od svog
dede i starije imewakiwe iz Prhova, jo{ uvek ne `ivi od bundeva.
One su za wu samo detaq iz bajki,
biqka voqom dobrih pretvorena u
fijaker kojim Pepequga u pono} be-
`i od te`ine svog `ivota. Pro}i }e
jo{ dosta vremena dok ova petogodi{wa devoj~ica koja se trudi da
na papiru ostavi re~i „mama“, „tata“
ne uvidi svu sli~nost bajki i sveta
~iji je ve} sada deo.
Sa stidqivom sestrom Jelenom
(3) sla`e se odli~no, ba{ kao i sa
drugaricama Bojanom i Jovanom.
Bojana je ka`e „mla|a ali iste visine kao i ja“, a Jovana je „mawa od sve
tri. Ima Valentina i tri simpatije.
„lolu Lazu materinu mazu, Mateju i
\or|a. Svakome od wih lako nalazi po koju zamerku, od kojih }emo
spomenuti samo onu najprikladniju,
upu}enu \or|u koji „jede samo slaninu“. Za wu, koja odrasta na lubenicama to je vi{e nego neprihvatqivo.
Voli Valentina i bundevu. Istina od momenta kada se dobro u{e}eri i dospe u tople maj~inske kola~e. Do tada, „naranxasti bostan“
samo je „lopta“ koja „dobro zve~i“
kada se udari i krug na papiru kojim, ba{ kao i u poku{ajima da nacrta lubenicu, ostavqa tragove
svog odrastawa u selu koje sa svake
jeseni mewa svoje boje: od crvene
do naranxaste.
S. Lap~evi}
M. Mileusni}
5
Sreda, 24. septembar 2014.
SREMSKA MITROVICA PRAZNIK ZA QUBITEQE STARIH VOZILA
Me|unarodna smotra oldtajmera
u Sremskoj Mitrovici
Pi{e ko stigne, ure|uje ko mora
Be}arski biseri
sremskih tambura{a
Izbor:
Zlatko Zrili}
MO]
Oj rakijo da si bli`e Bogu,
i wega bi oborila s nogu!
FOLIRANT
U mraku mi dika {qivku pije,
tvrdi da je ni vidio nije!
U[TEDA
Vino pije, a vodicu {tedi,
zato Baja sad veselo gledi!
SME[NA STRANA SREMA
Napisao: An|elko Erdeqanin
A meni
neprijatno
„Vilis“ iz 1927. godine
vanaesta Me|unarodna smotra oldtajmer vozila odr`ana je za vikend u Sremskoj Mitrovici. Na ovogodi{wu izlo`bu je pristiglo sedamdeset vozila starih preko trideset godina. Osim u~esnika iz
Srema, na smotru su stigli i gosti iz Hrvatske i Republike Srpske, {to je smotri dalo
me|unarodni karakter.
Posle revijalnog dela odr`anog na trgu,
kolona automobila je krenula put rezervata
prirode „Bara Zasavica“. Tamo je uprili~ena
sve~ana dodela nagrada i progla{ewe pobednika. Prvu nagradu i „zlatnu sve}icu“ je
dobio Branko Bogdanovi} iz Novog Sada, sa
vilisom, iz 1927. godine. To je ujedno i najstariji automobil na ovogodi{woj izlo`bi.
Drugo mesto je osvojio Sa{a Haxi}, tako|e iz
Novog Sada, sa mercedesom 190 SL iz pedesetih godina. Tre}e mesto i „bronzana sve}ica“
za najboqi automobil, pripala je Duletu Ka-
D
tani sa „mustangom“, iz beogradskog
Kluba
„Oldtajmer“. U
klasi motocikala, nagradu za
najboqi motocikl i doprinos
moto trkama, dobio je Dragan
Dragoj iz moto
kluba „Senior“
izBeograda.
Na „Zasavici“ je odr`ana je
i
promocija
kwige „Automobili i dinastija
Kara|or|evi}a
1908-1941“, proPetar Muni`aba, predsednik AMK Veteran Sremac (u sredini)
Revija oldtajmer vozila
fesora Miroslava Milutinovi}a iz Udru`ewa istori~ara automobilizma. Gostima se
obratio i Dalibor Ru`i}, predsednik Srpskog saveza istorijskih vozila iz Beograda.
On je govorio o prednostima u~lawewa klubova u Savez, koji je odnedavno ~lan Svetske
federacije istorijskih vozila. Dragan Dragoj iz beogradskog Moto kluba „Senior“ je
pri~ao o trkama oldtajmera i moto klasik
{ampionatu Balkana. On se osvrnuo i na zna~ajne rezultate koje je postigao sa kolegama
iz kluba, kako na doma}im tako i na me|unarodnim takmi~ewima.
[to se ti~e smotre, nakon sve~anog ru~ka,
dru`ewe se nastavilo do ve~erwih ~asova.
- @elim da naglasim ~iwenicu da je ovo
najpose}enija smotra do sada i {to se ti~e
u~esnika, a i na{ih sugra|ana, istakao je Petar Muni`aba, predsednik Auto moto kluba
„Veteran Sremac“ iz Sremske Mitrovice. On
je dodao i da je ovaj mitrova~ki klub odnedavno postao ~lan Srpskog saveza za istorijska vozila, a ujedno je i jedan od najstarijih
oldtajmer klubova u Srbiji.
M. T. M. M.
Ako je Jugoslavija propala zbog
unitarizma, za{to sad tra`imo spas u nekoj drugoj uniji?!
Kletva dr`avnika zava|enih
susednih dr`ava: Dabogda vam
pomagala ameri~ka ambasada!
Tranzicija nam je donela neverovatnu promenu: profit ostvaruju iskqu~ivo profiteri!
Premijer se pokajao: lep{e je
biti prvi potpredsednik vlade!
Vreme je da se pi{e novi Memorandum: da se vidi ko je kriv
{to od onog starog nismo imali
nikakve koristi!
I najma{tovitija teorija zavere u Srbiji ima prakti~nu vrednost.
Srbi vole Rusiju, Srbija voli
Nema~ku, Amerika pati od qubomore.
Otvorili smo pogre{nu stranu
istorije i slu~ajno otkrili istorijsku {tamparsku gre{ku.
Srbija je zemqa promenqivog
geografskog polo`aja: malo je
na Istoku, malo na Zapadu, a
najvi{e u regionu.
Strani investitori zainteresovani su i za privatizaciju
srpske policije.
Imamo mi i danas domanovi}evskog vo|u, samo se skriva
me|u osobama sa posebnim potrebama.
Brod ne tone, pacovi plivaju
le|no.
Nije siva ekonomija van pameti: i za wu rade male sive }elije!
Brani}u tezu: Kojoj istini slu`e la`ni doktorati.
6
Sreda, 24. septembar 2014.
PITAMO ^ITAOCE:
Da li
vodite ra~una
o racionalnom
kori{}ewu
energije?
Danka Gajin,
Stara Pazova
- Maksimalno vodim
ra~una o tro{ewu
energije. Na kupujem
{tedqive aparate,
ali {tedim na svemu. Recimo, iskqu~ujem telefon ~im se napuni,
ve{ ma{inu ukqu~ujem kad je jeftina struja i {poret, tako|e gasim sijalice ... .
Milan Stankovi},
Pe}inci
- Nema tu u{tede, jer
ako mislim da {tedim energiju, moram
da izvr{im dodatni
pritisak na svoj nov~anik, a to ba{
i nisam u stawu da uradim. Ideja je
i dobra i plemenita, ali ovde je isti problem kao i sa nezdravom hranom: nedostatak novca. Bilo bi dobro i zdravo se hraniti, ali kako,
to je druga stvar.
Branislava
Blajvaz,
Sremska Mitrovica
- Ne vodim ra~una i
~esto me opomiwu da
iskqu~im neke aparate ili ugasim svetlo. Mislim da
malo qudi vodi ra~una o potro{wi
energije. Posebno treba obratiti
pa`wu na potro{wu struje, pogotovo sada kada najavquju novo poskupqewe struje.
Pera Marki},
Ruma:
- [to se ti~e struje,
tu neka ve}a {tedwa nije mogu}a - ima
nas puna ku}a, bojler je stalno ukqu~en, a vrlo ~esto i ve{ ma{ina. Kada je u pitawu
grejawe, posledwih godina koristimo iskqu~ivo drva. Struja je
skupa, a o gasu i ne razmi{qamo..
U pogledu potro{we energije, porediti nas i Evropu, gotovo je nemogu}e. Tamo se hleb kupuje na par~e, lubenica tako|e, ovde se hrana
jo{ uvek baca, tako je i sa energijom.
Branka Bara},
In|ija
- Struja je toliko
skupa da, hteli mi
to ili ne, moramo da
budemo racionalni
u potro{wi. Nekada smo se svi
grejali termoakumulacionim pe}ima, pa je potro{wa bila daleko
ve}a. Danas to nije slu~aj, ali
opet koliko tro{imo ra~uni su
veliki.
Vera Marinkovi},
Ba~inci
- U ku}i svi vodimo
ra~una o {tedwi
energije, bilo da je u
pitawu struja ili
drva za ogrev. Tro{imo samo onoliko koliko moramo i koliko mo`emo.
SREMSKA MITROVICA HUMANITARNA AKCIJA ZA \OR\A VU^ENOVI]A, MALI[ANA OBOLELOG OD LARSENOVOG SINDROMA
Da \or|e ima
sre}nije detiwstvo
Troipogodi{wem mali{anu je retka bolest
oduzela mogu}nost igre i normalnog odrastawa, a wegovim nezaposlenim roditeqima podstanarima donela je brigu kako da svom detetu obezbede redovna sredstva za svakodnevni `ivot
ali{anu \or|u Vu~enovi}u
iz Sremske Mitrovice tek je
tri i po godine, a vezan je za
krevet i kolica. Zato gdegod da
krenu wegov otac Jovan i majka
Sne`ana moraju sa sobom da nose i
kolica, aparate i preparate koji
\oletu, kako ga zovu, zna~e `ivot.
Ovaj de~ak boluje od Larsonovog
sindroma, a ta retka i neizle~iva
bolest oduzela mu je radost normalnog odrastawa, igre, dru`ewe
sa drugom decom. Ovaj mali{an se
hrani preko aparata, ne pri~a, ne
hoda, di{e na ve{ta~ka plu}a.
\or|e sve razume, samo ne pri~a.
Smeje se kad je sre}an, voli da gleda crtane filmove, da se igra sa
loptom i auti}ima. Zato su tu oko
wega, pri~a Sne`ana i ne odvaja
pogled od svog deteta.
Dok otac Jovan radi sezonske i
poqoprivredne poslove na selu kako bi obezbedio sredstva za `ivot
svoje porodice, ponajvi{e potrebe
svog sina, majka Sne`ana je stalno
uz de~aka. Ne ostavqa ga ni za tren.
Povremeno i na kratko iznese dete
napoqe, na vazduh...
- Sada imamo aparate koji su
\or|u potrebni. Iza{la nam je u susret mitrova~ka lokalna samouprava, dali su nam sredstva za kupovinu boce za kiseonik, naru~en je
aspirator na baterije i on treba da
stigne, a dali su nam i sredstva za
servisirawe aparata. Mali servis
je svakih {est meseci i ko{ta oko
63.000 dinara, a budu}i da taj aparat radi 24 sata, dete bez wega ne
M
Mali{anu treba pomo}
mo`e, svake dve godine mora na veliki servis koji ko{ta oko 270.000
dinara, govori Sne`ana.
Sa novcem su izlazili na kraj
sve do zimus kada je ovaj aparat morao na veliki servis, kada je trebalo obezbediti navedenu veliku sumu, a porodica Vu~enovi} to nije
imala. Obratili su se medijima, otvorili ra~un za uplatu novca, tra`ili pomo} preko „Fejsbuka“ i po~ele su uplate. Ima qudi dobre voqe. Javio se jedan Novosa|anin,
pri~a nam Sne`ana, sakupio je gotovo celu sumu novca. Davali su i drugi pojedinci i organizacije. Porodica se svima toplo zahvaquje.
Za svakodnevne potrebe ovog bolesnog de~aka treba novca, ponav-
Mali \or|e Vu~enovi} sa majkom Sne`anom
qamo. Uz sve pomenuto, treba mu kateteri, gaze, fiziolo{ki rastvori, posebna hrana koju mora da konzumira tri puta dnevno i ostalo. To
iziskuje mese~no oko 55.000 dinara.
Majka obja{wava da dobijaju mese~nu pomo} za dete, da sada, kada mu`
radi a aparati su obezbe|eni i servisirani, nije toliki problem, koliko }e biti zimi kada mu` ne bude
mogao da radi.
- Iako je bolestan, \or|e je veoma dobro dete, nau~io je da sam uz
wega, da gledamo crta}e, igramo se
loptom. On se tada smeje, obja{wava majka Sne`ana. Osmeh na licu
wenog detata pokazuje kada ga ne{to interesuje, kada ne{to razume
ili kada je sre}an.
Taj sre}an osmeh \or|a Vu~enovi}a porodici daje snagu da istraje
u svakodnevnoj borbi za normalnije
detiwstvo wihovog deteta. U tu
svrhu je otvoren `iro-ra~un kod Inteza banke na ime Jovana Vu~enovi}a, a broj za uplate je 1605800100238327-36.
S.\akovi}
SREMSKA MITROVICA EDUKACIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Predavawe o mobingu
Ova radionica je na prvom mestu po zainteresovanosti za pra}ewe i slu{awe, a rad je akreditovan i za lekare, stomatologe, farmaceute i biohemi~are
sklopu kontinuirane edukacije
za medicinske sestre i zdravstvene tehni~are u Op{toj bolnici
Sremska Mitrovica redovno se organizuje niz predavawa i radionica,
bilo da je re~ o internim ili eksternim skupovima. Udru`ewe zdravstvenih radnika grada „Sremska
Mitrovica“, predwa~i u organizaciji
takvih edukacija i jedno je od najaktivnijih u zemqi. Mno{tvo raznolikih sadr`aja iz razli~itih zdravstvenih oblasti umnogome doprinosi velikoj pose}enosti i pra}ewu naro~ito kurseva koji slu{aocima donose i veliki broj licencnih bodova.
Od skora je na programu predavawa
i tema koja nije tipi~no medicinska,
ali je univerzalna i prihvatqiva i za
sve druge sfere rada. Re~ je o temi
„Mobing - pomozite sebi i drugima“, ~ije su autorke dr Duwa Civri}, Zorica
U
Blagojevi}, Vesna @ambok i Dra`enka Bo`i} Gvoka. Kroz ovaj kurs
prve kategorije, one su postavile niz
pitawa i dale adekvatne odgovore o
tome {ta je mobing, kako ga prepoznati
i izbe}i, a s obzirom da mo`e izazvati psihosomatske poreme}aje kod zlos-
tavqanog, do ~ak da bude najtragi~nijeg ishoda, ovom problemu se mora posvetiti stalna pa`wa kroz edukacije,
informisanost i direktnu pomo}.
- U vezanim stru~nim radovima o
ovoj popularnoj temi, slu{aoci dobijaju mogu}nost da saznaju kako da pos-
Autorke rada na temu mobinga
tupe u slu~aju prepoznavawa mobinga
na radnom mestu i ono {to je najva`nije, uvek treba reagovati, ne treba
}utati, jer izlaz uvek postoji - nagla{ava Zorica Blagojevi}, vi{a strukovna medicinska sestra i jedna od
autora ovog rada i dodaje da je i svuda u svetu, naro~ito u razvijenim
zemqama, mobing prisutan u visokom
procentu, a da je u Srbiji 2010. godine usvojen Zakon o spre~avawu zlostavqawa na radnom mestu.
I na nedavno odr`anoj godi{woj
skup{tini Udru`ewa zdravstvenih
radnika grada Sremska Mitrovica,
~ula se informacija da je na osnovu
ankete me|u zaposlenima, ova radionica na prvom mestu po zainteresovanosti za pra}ewe i slu{awe, a rad
je akreditovan i za lekare, stomatologe, farmaceute i biohemi~are.
S. N.
7
Sreda, 24. septembar 2014.
SREMSKA MITROVICA PROGRAM PROCENE POSTURALNOG STATUSA PRED[KOLSKE I [KOLSKE DECE
Stoj pravo - rasti zdravo
Oko 200 dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta u Sremskoj Mitrovici obuhva}eno
je testirawem vezanim za procenu dr`awa tela {to je deo novog projekta prekograni~ne saradwe izme|u nadle`nih institucija Srbije i BiH
Sremskoj Mitrovici, u Osnovnoj {koli „Jovan Popovi}“ i u dva vrti}a, odr`ano je testirawe u svrhu procene
posturalnog razvoja dece . Radi
se o programu pod nazivom „Stoj
pravo rasti zdravo!“, koji se realizuje u okviru IPA projekta prekograni~ne saradwe izme|u Srbije i BiH, odnosno u okviru projekta „Unapre|ewe posturalnog statusa i statusa ki~me - SpineLab“.
- Testirawem je samo u ovom
gradu obuhva}eno oko 200 {kolske i pred{kolske dece, uzrasta
od pet do 12 godina, naravno uz
saglasnost wihovih roditeqa.
Nakon preciznog utvr|ivawa da
li imaju ili nemaju krivu ki~mu i
kakvo im je dr`awe tela stru~waci }e roditeqima dati izve{taje o tome i, po potrebi, CD
sa ve`bama koje dete treba da radi da bi se stawe ki~me ispravilo, rekao je Borislav Obradovi}, profesor na Fakultetu spo-
U
rta i fizi~kog
vaspitawa u Novom Sadu, koji je
nosilac projekta zajedno sa
Fakultetom
sporta i tjelesnog odgoja Univerziteta u Sarajevu. Osim u
O[ „Jovan Popovi}“ i dva mitrova~ka vrti}a
testirawe
je
obavqeno i u
jo{ tri sremska
op{tine.
Osnovni ciq
ovog projekta je
unapre|ewe ranog otkrivawa i
prevencije poreme}aja ki~menog stuba kod
dece i mladih,
kao i drugih
posturalnih poreme}aja i zdravstvenih problema senzomotornog aparata, koji nastaju zbog wihovog nedovoqnog kretawa i modernog na~ina `ivota. Po re~ima
Darinke Korovqev, saradnice
na projektu sa pomenutog novosadskog fakulteta, projekat se parallno obavqa u Sarajevu, EU je
obezbedila precizne aparate na
kojima }e biti pregledano 500 dece, a kada budu sagledani rezultati oni }e biti saop{teni na posebnom skupu u Sremskoj Mitrovici.
U~e{}em dece u testirawu roditeqi }e se upoznati sa razli~itim fazama de~ijeg razvoja i
specifi~nostima u mla|e {kolskom uzrastu, problemima koji
nastaju ukoliko se posturalni deformiteti na vreme ne otkriju i
ne otklone. Profesori fakulteta prezentova}e aktuelno stawe
nakon prikupqenih podataka, kao
i informacije o novim metodama
i mogu}nostima, kako na pravi na~in pratiti i usmeravati svoju
decu, ~ulo se tako|e, na konferenciji za medije u Sremskoj Mitrovici.
O projektu prekograni~ne saradwe su, sem napred pomenutih,
govorili zamenik gradona~elnika Tomislav Jankovi}, resorna
na~elnica Mirjana Pjevac, direktor O[ „Jovan Popovi}“ Boba
Stojilkovi} i sportski radnik
Mla|an Jakovqevi}, po ~ijom
ideji je ura|en ovaj projekat.
U Sremskoj Mitrovici }e, prilikom planirawa buxeta za 2015.
godinu, biti predlo`eno izdvajawe sredstava za osnivawe i opremawe specijalne laboratorije
pri Domu zdravqa koja }e se baviti testirawem i prevencijom dece sa lo{im dr`awem tela ili
krivom ki~mom. Ovaj grad }e, kako
se ~ulo, biti doma}in susreta dece Srema i Sarajeva, u~esnika
projekta „SpineLab“ .S.\. - Sl. N.
KRAJOVA NA SVETSKOM FESTIVALU POEZIJE
Nagrada Nedeqku Terzi}u
vojezi~na kwiga savremene poezije, na{eg pisca Nedeqka Terzi}a „Prozor sa ogledalom“ / „Fereastra cu oglindã“ objavqena na srpskom i u prevodu na rumunski jezik
koji su u~inili Joan Baba i dr Vir|inija Popovi}. [tampana je kao
zajedni~ko izdawe Edicije „Sirm“
iz Sremske Mitrovice i Me|unarodne akademije „Mihaj Eminesku“ iz
Krajove u Rumuniji.
Ova kwiga je do`ivela i svoju
prvu promociju na tek odr`anom
tradicionalnom Svetskom festivalu poezije „Mihaj Eminesku“ od 16.
do 19. septembra u Krajovi - Evropskom centru kulture 2021. godine.
Na festivalu je u~estvovalo ~etrdeset i troje pisaca iz 35 zemaqa.
Dodeqeno je {est nagrada za poeziju i kwi`evno stvarala{tvo, a kwiga Nedeqka Terzi}a, koja afirmi{e
D
Nedeqko Terzi} i Joan Baba na promociji kwige
Biqana
Ga~i},
Ba~inci
- Trudim se da
{tedim energiju
koliko god mogu,
prvenstveno struju.
Ukqu~ujem sve ve}e potro{a~e po
jeftinijoj tarifi, a i moji uku}ani
su tako|e {tedqivi po tom pitawu.
Maja
Tur~inovi},
In|ija
- Nekako se trudimo da budemo racionalni u potro{wi
elektri~ne
energije, ali prvo
treba potpuno da
promenimo ku}ne ure|aje pa onda
zaista mo`emo da govorimo o racionalnoj potro{wi. Verujem da bi
vi{e promocije ove pri~e svima dobrodo{lo i onda bismo tek razmislili koliko zaista tro{imo.
Konferencija za novinare u Gradskoj ku}i
Testirawe dece u O[ „Jovan Popovi}“
PITAMO ^ITAOCE:
Da li vodite ra~una
o racionalnom kori{}ewu energije?
i poeziju romantizma u Rumuniji, dobila je za poeziju jednu od tri specijalne nagrade. Glavnu nagradu je
dobio Mend-Oojo Gombojav iz Mongolije, nagrade za poeziju su dobili
Nikol Brosard iz Kanade i Amandu Lamine iz Senegala, pored Terzi}eve dodeqene su i jo{ dve specijalne nagrade, a koje su za prevodila{tvo dobili Germain Drogenbrodt iz Belgije i Ogwian Stambolijev iz Bugarske. Dodeqeno i jo{
nekoliko priznawa za druga umetni~ka i nau~na ostvarewa stvaraocima iz Rumunije.
Najve}e priznawe pripalo je
pro{logodi{wem laureatu glavne
nagrade Husto Horhe Padronu iz
[panije koji je na ovom festivalu
stekao titulu po~asnog ~lana Internacionalne akademije „Mihaj
Eminesku“.
S. N.
\or|e
Odoba{i},
Pe}inci
- Trudim se koliko mogu, ali i
to najpre zbog u{tede novca. Sva
briga o energiji,
{to se mene ti~e,
zavr{ava se na
smawewu upotrebe drveta. Drugo za
sada ne vredi. Solarne plo~e, paneli, vetrewa~e, sve je to fino,
ali od toga nema ni{ta za du`e vreme.
Gordana Mari},
Sremska
Mitrovica
- Da, ali uglavnom tako {to {tedim struju. Recimo, ma{inu za ve{
palim samo kad je
jeftinija struja. Mislim da bi svi
morali racionalno da se pona{aju.
To je, pre svega, zbog mawih tro{kova u ku}nom buxetu, ali i zbog op{teg dobra.
Jovana
Radomilovi},
Stara Pazova
- Kupujem {tedqive sijalice i
gasim svetla tamo gde mi ne treba,
ukqu~ujem
ve{ ma{inu kad
je jeftina struja,
a grejemo se na gas i po{to poskupquje, vide}emo kako }emo zimus se grejati. Nemamo uslova da
se grejemo na ~vrsto gorivo, najverovatnije da }emo se grejati na
struju.
Maja
Dra`i},
Ruma:
- Stanujem u stambenoj zgradi, imamo
centralno grejawe. U
posledwe vreme se govori o inovacijama u
sistemu grejawa, ~iji
je ciq u{teda toplotne energije. Me|utim,
da bi se do{lo do tih u{teda, najpre treba investirati u opremu, a to pada na teret gra|ana tako da sve to ne}e biti nimalo jednostavno, ni za preduze}e, ni za korisnike centralnog grejawa.
8
Sreda, 24. septembar 2014.
PITAMO ^ITAOCE:
SREMSKA MITROVICA RADNA AKCIJA
Da li vodite ra~una o racionalnom
kori{}ewu
energije?
Akcija{i ponovo na okupu
Janko
Repa,
Stara Pazova
- Struju {tedimo
maksimalno, ne koristimo je ni za kuvawe. Gas ne koristimo, grejemo se iskqu~ivo na drva. I kuvamo na drva i plinsku bocu, a te
{tedqive aparate mi ne kupujemo.
Tro{imo maksimalno pa`qivo i tako {tedimo.
Qiqana
Radovanov,
Jamena
- Uvek sam vodila
ra~una o tome da
{tedim energiju. Me|utim, po{to `ivim u
Jameni, silom prilika struja mi je iskqu~ena, tako da sada nemam vi{e {ta
ni da {tedim. Generalno mislim da
bi svi mogli da budu mnogo racionalniji, a to je dobro i za ku}ni buxet.
Marko
Jovanovi},
Pe}inci
- Mislim da sve to
va`i za ekonomski
razvijene i bogate
dr`ave. To je ve}
stvar standarda i
mogu}nosti da se vi{ak novca iskoristi u napredak
postoje}eg. Stvar je odli~na, ali
pla{im se da }e kod nas morati malo da sa~eka.
a inicijativu i zalagawem
Udru`ewa gra|ana „Viora
Sirmijum“, proteklog vikenda je organizovana radna akcija
~i{}ewa terena u okolini `elezni~ke stanice u Sremskoj Mitrovici.
- Ovim ~inom `elimo da uti~emo
na ekolo{ku svest sugra|ana, ali i
da nau~imo najmla|e da brinu o svojoj okolini. Tim povodom smo okupili kako mla|e tako i starije akcija{e. Stariji u~esnici su mladim nara{tajima preneli svoja iskustva,
pokazali sa~uvane slike i uspomene sa omladinskih radnih akcija,
tako da je dru`ewe proteklo u veoma prijatnoj atmosferi, izjavila je
Marijana Militar, predsednik Udru`ewa gra|ana „Viora Sirmijum“.
Pored pomenutog Udru`ewa u
ekolo{koj akciji su u~estvovali i
veterani radnih akcija, ~lanovi
de~ijeg centra „^isto srce“, kao i
u~enici osnovnih {kola „Slobodan
Baji} Paja“, i „Jovan Popovi}“.
M.T. - M. M.
N
DIVO[ OBNOVQENA PARTIZANSKA PROSLAVA
U slobodu ugradili svoje `ivote
Marija
Bracanovi},
Sremska
Mitrovica
- Naravno da vodim ra~una o racionalnom kori{}ewu
energije. Najvi{e
obra}am pa`wu na {tedwu struje,
tako {to umesto tri sijalice koristim jednu, a pazim da koristim
ure|aje, kao {to su ma{ina za ve{
i ma{ina za sudove u terminu kad
je struja jeftinija.
stani~ko fru{kogorsko selo
Divo{, iznad kojeg se nalaze legendarne Rohaq baze, koje su bile
slobodna teritorija tokom ~itavog
rata, jedno je od mesta u Sremu u kome je obnovqena partizanska proslava.
Ovogodi{wa proslava odr`ana
je 18. septembra u organizaciji Mesnog odbora SUBNOR-a kraj spomenika stradalim Divo{anima u Drugom
svetskom ratu u prisustvu me{tana
i ve}eg broja delegacija.
Divo{ je u ratu dao gotovo 500
boraca, a vi{e od 400 wegovih me{tana izgubilo je `ivote u borbama
protiv okupatora, ili stradalo u
nema~kim i usta{kim logorima i
kazamatima.
Komemorativni skup po~eo je parastosom. Zatim je intonirana dr`avna himna i odata po{ta stradalima. Na spomen-obele`je polo`eni su i venci Mesnog odbora SUBNOR-a i Mesne zajednice Divo{,
U
Ivana
\uri~i},
In|ija
- Zaista se trudimo da racionalno
tro{imo elektri~nu
energiju, najpre zbog
smawewa tro{kova.
Upoznata sam sa informacijom da su u Evropi zabraweni ku}ni aparati koji vi{e tro{e elektri~nu energiju, pozdravqam tu inicijativu i smatram da
bi i mi trebalo da razmislimo o tome.
Radovan
Suba,
Ruma:
- Kada je re~ o
struji, ve} odavno
bojler ukqu~ujemo
samo no}u, sli~no je
i sa ve{ ma{inom.
[to se ti~e grejawa, od useqewa u zgradu do danas
koristimo centralno grejawe.
Sad se pri~a da od slede}e godine kre}e novi na~in funkcionisawa ovog sistema, po ugledu na Evropu, ali na teret gra|ana. U isto
vreme ide se na smawewe plata i
penzija, i zaista ne znam kako }e
se sve to zavr{iti.
U~esnici radne akcije, spoj mladosti i iskustva
Detaq s komemorativnog skupa
KUPINOVO: REGATA „BAWALUKA - BEOGRAD“
Rafteri sti`u
25. septembra
Nakon prolaska kroz Sremsku Mitrovicu i [abac, me|unarodna rafting
regata „Bawaluka Beograd }e 25. septembra uploviti u Kupinovo. Tom prilikom, pe}ina~ka lokalna samouprava i
op{tinski turisti~ki Info-centar
priredi}e do~ek raftera na obali Save, kao i program u dvori{tu Etno-ku}e.
Prema re~ima Qubice Bo{kovi} iz
Turisti~kog info-centra, u~esnike regate }e za dobrodo{licu do~ekati sremski kulinarski specijaliteti i neizbe`ni tambura{i.
- Sve je spremno za do~ek. U ~etvrtak
}emo, iz dvori{ta Etno-ku}e u Kupinovu
po ovim hrabrim qudima koji veslaju tolike kilometre u misiji povezivawa
qudi i ja~awa odnosa susedskih dr`ava
Srbije i Republike Srpske, poslati
sna`nu poruku i energiju zajedni{tva rekla je Qubica Bo{kovi} i dodala da
}e ta~no vreme do~eka biti naknadno
objavqeno za sve one koji `ele da se
pridru`e i po`ele dobrodo{licu u~esnicima Regate.
S. L.
kao i brojnih delegacija.
Pozdravni telegram u~esnicima
partizanske proslave uputio je predsednik Republi~kog odbora SUBNOR-a prof. dr Miodrag Ze~evi}.
- Na{e mesto dalo je veliki doprinos slamawu fa{izma. Ostavqeno nam je u amanet da negujemo
tradicije NOR-a. Kao i do sada,
~vrsto i nepokolebqivo ostajemo
na poziciji antifa{izma - izjavila
je na ovoj svetkovini predsednica
Mesnog odbora SUBNOR-a Divo{
Zorica Saka~.
U~esnicima skupa obratio se i
predsednik Mesnog odbora SUBNOR-a La}arak i u~esnik Narodnooslobodila~kog rata Bora Slavki}.
- Nikada ne}emo zaboraviti one
koji su ugradili svoje `ivote u na{u slobodu, poru~io je Slavki}.
U~enici osnovne {kole izveli
su prigodan kulturno-umetni~ki
program.
S. L.
POPINCI: U PRISUSTVU VLADIKE SREMSKOG GOSPODINA VASILIJA
Osve{tana crkvena sala
Zahvaquju}i naporima pe}ina~ke
lokalne samouprave, Popinci su
protekle nedeqe dobili novu crkvenu salu koju je, uz saslu`ewe popina~kog sve{tenstva osve{tao
Vladika sremski gospodin Vasilije. Pored mnogobrojnih vernika, liturgiji i osve}ewu prostorija prisustvovali su i predsednica op{tine Pe}inci Dubravka Kova~evi}
Suboti~ki, wen zamenik Zoran
Vojki}, predsednik Skup{tine op{tine Sava ^oj~i}, na~elnik Op{tinske uprave @eqko Trbovi} i
poverenik SNS-a za Pe}ince Milorad Panti}.
Kako je re~eno, Op{tina Pe}inci je u izgradwu sale ulo`ila
6.200.000 dinara, a vladika Sremski zahvalio se ~elnicima op{tine na pomo}i, rekav{i da su uz pro{logodi{we osve}ewe parohijskog
doma Popinci napokon dobili i
svoje crkveno sedi{te.
- Svake godine lokalna samouprava iz buxeta izdvaja sredstva za
obnovu verskih objekata i tako }e
Sa osve}ewa crkvene sale
biti i ubudu}e. Svako naseqe zaslu`uje da ima lepo ure|enu crkvu, i
sve ono {to prati jedan crkveni objekat, poput parohijskog doma u kojem sve{tenik ima pristojne uslove
za `ivot, kapele ili ovakve sale,
gde }e vernici mo}i da se okupqaju.
Nastojimo da u svakom selu obezbedimo ono {to me{tanima nedostaje,
rekla je ovom prilikom Dubravka
Kova~evi} Suboti~ki.
S. L.
9
Sreda, 24. septembar 2014.
LA]ARAK MESNA ZAJEDNICA [email protected] VRTI]U
REPERTOAR
Kupili opremu vrednu
100.000 dinara
esna zajednica La}arak nastavqa da doprinosi unapre|ewu
pred{kolskog obrazovawa u mestu
tako {to je deci objekta „^uperak“ pri
PU „P~elica“, poklonila stolice, tepih i drugu opremu. Pokloni su uru~eni deci vrti}a i tom prilikom je re~eno da }e se, prema mogu}nostima,
saradwa i donacije nastaviti.
- Mesna zajednica ve} godinama
unazad izlazi u susret potrebama
na{e dece, nadam se da }e tako biti i ubudu}e. Tokom godine dobijamo
{to nam je potrebno, za novogodi{we praznike, po tradiciji, deca dobiju paketi}e, a pomo} sti`e i za
druge potrebe kao {to je ure|ewe
okoline vrti}a, sre|ivawe dvori{ta, radovi na adaptaciji zgrade
kako bi na{oj deci boravak ovde
bio {to prijatniji. To nam je osnovni ciq i jedan od najva`nijih zadataka, rekla je pomo}nik direktora
Pred{kolske ustanove ,,P~elica“
Miroslava Iliji}.
U narednom periodu ovom vrti}u,
zbog velikog broja dece, potrebno je
jo{ stolica, {oqi, tawira i sli~nog. Objekat „ ^uperak“ poha|a vi{e
M
MASKENBAL
U bajci stanujem
iblioteka „Gligorije Vozarovi}“
organizuje maskenbal pod naziB
vom „U bajci stanujem“ koji }e biti
odr`an u ~etvrtak, 25. septembra,
od 11 ~asova, na Trgu ]ire Mileki}a. Organizator najavquje da }e ispred bibliote~ke zgrade, uz muziku
i igru, u defileu, pro{etati stotine dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta, a dok `iri bude
birao najboqe na bini }e biti izveden muzi~ko - scenski program.
Prijave za maskenbal mogu se izvr{iti preko {kole, vrti}a, ili
direktno u De~jem odeqewu Biblioteke do 24. septembra. Prijava
treba da sadr`i ime i prezime, uzrast i naziv maske, a maske za maskenbal moraju biti inspirisane
likovima iz de~je kwi`evnosti:
bajkama, bajkovitim romanima, pri~ama, pesmama.
@iri maskenbala }e dodeliti
veliki broj atraktivnih nagrada za
grupnu i pojedina~nu masku za decu
pred{kolskog i {kolskog uzrasta.
@ENSKA INICIJATIVA
JEFIMIJA
Realizovan projekat o
omladinskoj aktivnosti
Jedna od projektnih aktivnosti
U toku je izlo`ba „Bitka na
Legetu“.
MATI^AR
Poseta vrti}u
od 70 dece, ima ih i na ~ekawu, a
predsednik Saveta mesne zajednice
La}arak Dejan Umeti}, ka`e da godinama unazad postoji problem nedovoqnog prostora vrti}a za prijem sve dece ~iji su roditeqi zainteresovani za ovaj vid vaspitawa.
- Iako ovo nije konkretno u na{oj nadle`nosti, trudimo se da
na{im me{tanima i wihovoj deci
iza|emo u susret obezbe|ivawem
stvari koje su im potrebne. Na{a
saradwa }e se nastaviti i u budu}nosti, nastojimo da vrti}u
obezbedimo sve {to mo`emo, kako
bi deci bilo {to udobnije i prijatnije, rekao je Umeti} i najavio
da bi pro{irewe ovog objekta vrti}a, po svemu sude}i, moglo da
po~ne na prole}e.
Darovi za prvake
vi u~enici prvog razreda Osnovne {kole „Jovan Popovi}“„
dobili su od Saveta Mesne zajednice Blok B poklone u vidu paketa sa
{kolskim potrep{tinama i slatki{ima. Poklone su prvacima uru~ili predstavnici saveta, a Miroslav Smrzli}, predsednik saveta
objasnio je da je dodela organizovana povodom nedavno uspe{no odr`ane manifestacije „De~iji dan“.
- Pored slatki{a deca prvih razreda su i dobila {kolski pribor,
~ime smo po`eleli da im slova budu lagana, a dani u {koli slatki,
rekao je Miroslav Smrzli}.
Na ovom lepom gestu zahvalio se
Slobodan Stojilkovi}, direktor
Osnovne {kole „Jovan Popovi}“, koji je dodao da u {koli ove godine
prvi razred poha|a 83 u~enika. Direktor je podsetio i da veoma dobra
saradwa sa ovom mesnom zajednicom
traje godinama.
S
Uru~ivawe darova
EKO PATROL - RS UPOZORAVA
Sa~uvajmo svoju okolinu
mskoj Mitrovici, upozorava na
neke nedopustive i sve ~e{}e
pojave koje se doga|aju u delu
priobaqa Save. U obave{tewu
koje je upu}eno javnosti, a koje je
potpisao Dragan Peri}, predsednik pokreta, navodi se da
se u gradski deo priobaqa Save
traktorima dovozi sme}e i istovara direktno u korito reke,
da se vr{i ilegalna se~a drva,
da nesavesni dovoze cisterne
sa fekalijama i industrijskim
otpadom koje se tako|e izbacuje
u reku ...
- Osim {to su ovo nedozvoqe-
Muzej Srema
27. septembra, u 12 sati
„MY LITTLE PONY“ predstava
za decu, a u 20 sati Ve~e gr~ke
tragedije
MESNA ZAJEDNICA „BLOK B“
ovodom
svetske
akcije
P
„O~istimo svet“ Ekolo{ki
pokret „Eko Patrol - RS“„ u Sre-
Izlo`ba fotografija i
kwiga „Srpski kwi`evnici o
Velikom ratu“.
Pozori{te
dru`ewe @enska inicijativa
U
Jefimija realizovalo je projekat Mladi u akciji-od ideje do realizacije, koji je trajao od 1. aprila
do 10. septembra, a ostvarenim aktivnostima mladi su osna`eni da se
kroz kwigu, sliku, sport i medije aktivno ukqu~e u kreirawe omladinske politike na lokalnom nivou.
Aktivizam jeste glas mladih koji
`ele da promene sliku o pasivnosti svoje populacije i na taj na~in
stvore okru`ewe u kojem su korisni
ne samo odre|enoj grupi qudi ve} i
celokupnoj zajednici. Veliki broj
mladih je svojim u~e{}em u projektu
doprineo boqem umre`avawu kako
neformalnih grupa tako i udru`ewa mladih kao {to su Klub istori~ara, Novinarska sekcija, Uspon No}aj i Ulica slikara.
Prepoznavawe i podr`avawe razli~itih neformalnih obrazovnih
programa jeste put ka stvarawu zajednice u kojoj mladi aktivno preuzimaju ulogu odgovornih gra|ana.
Ovaj projekat je realizovan u saradwi sa Kancelarijom za mlade i
pod pokroviteqstvom Gradske uprave za kulturu,sport i omladinu
Sremske Mitrovice, ocenila je koordinator ovog projekta Tamara
Divqak.
Projekat je realizovan u saradwi sa Kancelarijom za mlade pod
pokroviteqstvom Gradske uprave
za kulturu, sport i omladinu.
Biblioteka
ne aktivnosti one dovode i do
zaga|ewa `ivotne sredine, dolazi do o{te}ewa nasipa koje za
direktnu posledicu ima ne samo
{tetu na strukturi nasipa, ve} i
{tetu za stanovni{tvo koje tu, u
blizini, `ivi. Zato zahtevamo
da se ove i sli~ne pojave zaustave, da svi relevantni ~inioci
daju doprinos o~uvawu prirode,
navodi u obave{tewu za javnost
predsednik „Eko patrola RS“
Dragan Peri}.
Ovih dana „Vode Vojvodine“ su
na nekoliko mesta u priobaqu
Save postavila table kojima
podse}a da je tu zabraweno bacawe sme}a, se~a drveta i pristup
mehanizacije.
Ise~ena drva pored Save
SKLOPILI BRAK: Kostelac Goran i Palibrk Qiqana,
Babi} Bo{ko i Dobanova~ki
Nevenka, Vili} Ivan i Mijatovi} Biqana, Radovanovi} Goran i Huckele Kerstin, Cveteni} Zdenko i \uri~i} Rada,
Dostani} Nenad i Miqkovi}
Sne`ana.
DOBILI ]ERKU: Toma{evi} Marko i Marina - Sremska
Mitrovica, Veselinovi} Ivan
i Jovana - Kuzmin, Jeli} Stanoje i Ivana - Veliki Radinci,
Milanovi} Vladimir i Aleksandra - Ugrinovci, Grnovi}
Qubomir i Danijela - Putinci,
Nikoli} Dragan i Bojana, Ajvazovi} Grade i Irena, Stojsavqevi} Neboj{a i Jelena - Ruma, Ordagi} Neboj{a i Glorija
- Ma~vanska Mitrovica, Mr{i} Desimir i Gordana - Pe}inci, Todorovi} Ranko i Grozdana - Hrtkovci, Marjanovi}
Dragan i Zorica - Vi{wi}evo,
Petkovi} @eqko i Verica Vogaw.
DOBILI SINA: Jevri} Jovica i Marina, Mawak Bojan i
@eqka, Rimac Tomislav i Maja - Sremska Mitrovica, Nedeqkovi} Vladimir i Jelena Grgurevci, Aleksi} Dane i
Branislava - Hrtkovci, Karovi} Mladen i Boni Novi Sad,
Jovanovi} Darko i Maja, - Ruma, Filipovi} Vladimir i Jelena - In|ija, Jovanovi} Stevica i Jelena - Stejanovci, Radeka Predrag i Bojana, Milovanovi} Dalibor i Stanislava - Stara Pazova, Atlagi}
Zdravko i Dragana - Erdevik,
Stambolija Sr|an i Jovana Morovi}.
BLIZANCI (devoj~ice) :
Tadi} \or|e i Valentina Ma~vanska Mitrovica.
UMRLI: Mikovi} Borko
ro|. 1967, Vlaji} Tomislav
ro|. 1933, Draganovi} Ratko
ro|. 1944, Pra{talo Petar
ro|. 1936, Lon~arevi} \uro
ro|. 1951, Qubi{i} Nemawa
ro|. 1934, Novakovi} Jovanka
ro|. 1931, [ajn An|elka ro|.
1944, Staji} @ivan ro|. 1940,
Cvijanovi} Gordana ro|. 1948,
Pavkovi} Jelica ro|. 1948,
]u}uz Nada ro|. 1938, Gmizi}
Rada ro|. 1935, Toki} Hakija
ro|. 1932, Nikoli} Dejan ro|.
1962, Dra`i} Du{anka ro|.
1932, Radovanovi} Milija ro|.
1948, Batalo Mirjana ro|.
1954, Bojani} Petko ro|. 1934,
Todorovi} Dragica ro|. 1937,
Papi} Radmila ro|. 1948. godine.
PRIPREMIO MATI^AR
10
Sreda, 24. septembar 2014.
RUMA
VE^E U BIBLIOTECI
Tribina posve}ena Tolstoju
O velikom delu ovog poznatog ruskog pisca govorila je prof. dr Tawa Petrovi}
~itaonici Gradske biblioteke
‘’Atanasije Stojkovi}’’, 17. septembra je odr`ana kwi`evna tribina pod nazivom ‘’Preobra`aj Tolstojevih junaka’’. Nakon uvodnih napomena koje je dao direktor Gradske
biblioteke @eqko Stojanovi}, o
delu ovog ruskog klasika govorila
je dr Tawa Petrovi}, profesor na
Filolo{kom fakultetu u Beogradu.
Simbolika ove ve~eri bila je i u
tome {to je Lav Tolstoj upravo ro|en u septembru, naglasila je dr Petrovi}, nagla{avaju}i da su prvi
Tolstojevi spisi nastali u wegovoj
ranoj mladosti, u 16. i 17. godini.
Jo{ tada se Tolstoj bavio krupnim
egzistencijalnim temama - kakav
sam u o~ima drugih, i kako prevazi}i sopstvenu gordost.
- Dve su teme koje pro`imaju veliko Tolstojevo delo - rat koga je
okarakterisao kao najgoru po{ast
koja mo`e da zadesi ~oveka, i smrt.
Ove teme su u osnovi ‘’Rata i mira’’,
U
www.ruma.rs
Pripremila:
Katica Kuzmanovi}
KULTURNI
CENTAR
Filmski program
‘’Ve{ti~arke i bi~arke’’ - 24. septembar
‘’Dva ~oveka u gradu’’
- od 25. septembra do 1.
oktobra
Me|unarodni festival animiranog filma
^a~ak, Srbija ‘’ANIMANIMA ‘’ - 28. septembar
u 20 ~asova, organizator programa ‘’Vorki
tim’’
Likovni program
Izlo`ba slika ‘’Boje
Indije’’, izlo`ba umetni~kih
fotografija
‘’Indija - lica u ruralnim mestima’’ - 26.
septembar u 19 ~asova
(izlo`ba traje do 10.
oktobra 2014.)
Muzi~ki program
^aj u 8 - Kvartet
‘’Nevski’’, Beograd - 25.
septembar u 20 ~asova
Koncert: Me{oviti
hor SPD ‘’Jedinstvo’’
Bawaluka - 26. septembar u 19,30 ~asova
Pozori{ni
program
Predstava ‘’Sveti
Georgije ubiva a`dahu’’,
po tekstu Du{ana Kova~evi}a, Ateqe 212 Beograd - 30. septembar u
20 ~asova
‘’Ane Karewine’’, pa i ‘’Vaskresewa’’.
Unutarwa svest ~oveka optere}ena
je qudskom kona~no{}u, a ta kona~nost dovodi u pitawe smisao `ivota, polo`aja u dru{tvu, novca. Wegovi romani nisu monolo{ki, kako
su o tome pisali neki kriti~ari,
oni su pre mozaik - kako razli~iti
junaci vide svet pred sobom. Svi
wegovi junaci do`ivqavaju preobra`aj kroz preobra`aj prirode, upravo fascinirani tom prirodom ka`e dr Petrovi}.
Mada je bio odstrawen iz reda
vernika, jer je bio u zavadi sa crkvom, Tolstoj nije bio u sukobu sa
Hristom, i sa religijom. Poznato je
da mu to crkva nikada nije oprostila, nije imao ni opelo tokom sahrane. Drugi preobra`aj Tolstojevih junaka, dakle qudi uop{te, naglasila je dr Petrovi}, je qubav prema
svom bli`wem, {to je model pravoslavne kulture:
-Upravo preobra`aj vodi ka
sjediwavawu ~oveka sa bo`anstvom, uz dva na~ela - qubavi i
pra{tawa. To do`ivqavaju Nata{a Rostova, uo~i Petrovskog
posta, Andrej Bolkonski, u bliskom kontaktu sa kona~no{}u, pa
i Pjer Bezuhov koji je sebe dugo
tra`io u masonstvu, u qubavi
prema bra}i. Kada qubav preovlada, ne}e biti ni smrti, poru~uje Tolstoj. Smrt je bol, strah i
mr`wa, kada sve to nestane, nema ni smrti, niti razloga za
strah od we.
predmet ‘’vladawe’’, {to zna~i
da nemaju problema sa disciplinom u~enika. Umesto osam razreda kao {to je slu~aj kod nas, kod
wih osnovno obrazovawe traje
devet godina, nemaju klasi~ni
ve} elektronski dnevnik - roditeqi mogu svakodnevno da prate
u~ewe svoje dece, opremawe
{kole je na vi{em nivou, pa i
nastavni proces - deca vi{e u~e
u {koli nego kod ku}e.
[KOLSKI SUSRETI
Slovenci u Rumi
Gradskoj ku}i je 19. septembra
organizovan prijem za goste iz
Slovenije: re~ je o saradwi O[
‘’Neboj{a Jerkovi}’’ iz Bu|anovaca i
Osnovne {kole ‘’Martin Kon{ak’’ iz
Maribora i uzvratnoj poseti slovena~kih prosvetara koja je trajala do
21. septembra.
Goste iz Slovenije, bilo ih je 20ak, primio je na~elnik Odeqewa za
op{tu upravu Du{an Qubi{i} koji
je, uz dobrodo{licu, naglasio da je
prijateqstvo izme|u Rume i Slovenije tradicionalno, kao i to da je u
ovom sremskom gradu nekoliko slovena~kih investitora. Direktor
slovena~ke {kole Damir Orehovec
U
je izneo o~ekivawa da }e ova poseta zna~iti jo{ jednu razmenu iskustava u oblasti obrazovawa, istakao
je i to da Maribor, kao grad sa 105
hiqada stanovnika, ima ~ak 22 osnovne {kole.
Svoje utiske sa puta po Sloveniji prezentovao nam je i direktor
O[ ‘’Neboj{a Jerkovi}’’ \or|e Mirkovi}:
-Radi se o me|unarodnom projektu pod nazivom ‘’Interkultura za nestanak stereotipa i predrasuda’’ u koji su ukqu~ene ove
dve {kole. Ono {to me je impresioniralo tokom posete Mariboru je prvo to {to kod wih nema
POZORI[TE ZA MLADE
Susret u Gradskoj ku}i
POHVALE I PRIZNAWA
ART TREMA FEST
Ili: ‘’Primeri dobre prakse’’
prostoru Kulturnog centra Rume, u Dramskom studiju, bilo da
je re~ o omladinskoj ili de~ijoj sceni, u periodu od 18. do 20. septembra, odvijao se 17. ART TREMA
FEST. Radni naslov ove pozori{ne
manifestacije je ‘’Primeri dobre
prakse’’, organizator je Gradsko pozori{te Ruma, a sve se realizovalo
pod pokroviteqstvom Op{tine Ruma i Pokrajinskog sekretarijata za
kulturu AP Vojvodine.
ART TREMA FEST je zapo~eo 18.
septembra u 20 ~asova i to pre-
U
na repertoaru su bile dve predstave: od 17 ~asova ‘’^udna {uma’’,
premijera Gradskog pozori{ta „Ruma“, a od 20 ~asova ‘’Virus No 107’’ u
izvo|ewu istog pozori{nog ansambla (restart projekta ‘’Virus do novih 100 repriza’’).
U subotu, 20. septembra, publici
su ponovo bile dostupne dve pozori{ne predstave: od 18 ~asova ‘’One
su htele ne{to sasvim drugo’’, u izvo|ewu Kulturnog centra „Smederevska Palanka“ (problemi vr{wa~kog nasiqa, maloletni~ke de-
Pehar za Rumu
Pehar biciklista za Rumu
Krajem pro{log vikenda, 19. septembra, Gradsku ku}u u Rumi posetili su
predstavnici Biciklisti~kog saveza Srbije. Povod za ovaj susret bila je zahvalnost Rumqanima za dobro organizovanu biciklisti~ku trku koja se odvijala u maju ove godine. Podse}awa radi, recimo da je Ruma do sada ~etiri puta
bila u ulozi doma}ina ove me|unarodne sportske manifestacije. Qubomir @ivanovi}, direktor biciklisti~ke trke pod nazivom ‘’Trka za Srbiju’’ tim povodom je predao pehar predsedniku rumske op{tine Draganu Pani}u.
MATI^AR
Ven~ani: Zvezdan Babi}
i Jelena Ba{i}, David Milivojevi} i Biqana Markovi}, Vladimir Gordani}
i Sandra Milkovi}, Vladimir Stani} i Dragana
Stoji}, Goran Dejanovi} i
Bojana Bei}, Branislav
Stoki} i Sandra Manojlovi}, Slobodan Santra~ i
Zorica Petakovi}
AKCIJE ZA POHVALU
Paketi}i za prvake
Kulturni centar „Ruma“
Umrli: Du{ko Popovi},
ro|. 1958. godine, Dragan
Me|edovi} - 1963, Verica
Jovanovi} - 1951, Milo{
Qubinkovi} - 1934, Stanislav Mihaq - 1950. godine
Kwi`evna tribina u Rumi
dstavom ‘’Kad je Petar Pan sreo
Kristijanu F.’’, u izvo|ewu Gradskog
pozori{ta Ruma. Re~ je o projektu Kreativna akcija mladih: ‘’Ja, ti,
mi, vi i ONI’’, namewen je starijima, osnovcima i sredwo{kolcima.
Naredne ve~eri, 19. septembra,
linkvencije, nasiqu u {kolama), a
od 20 ~asova ‘’Trag qudskih zuba’’,
Kamerna scena ‘’Miroslav Anti}’’ iz
Sente (nasiqe nad `enama - sigurne
ku}e).
Sve se zavr{ilo Trema `urkom u
Domu omladine u Rumi.
Podeqeno je 440 paketi}a ukupne vrednosti od 220 hiqada dinara.
Kako smo informisani od Darka Kli~kovi}a iz Odeqewa dru{tvenih delatnosti, Op{tina Ruma se potrudila da na po~etku ove {kolske godine obraduje |ake-prvake. Mali{anima je, u saradwi sa kwi`arom ‘’Nani-print’’,
podeqeno 440 paketi}a vrednosti od 220 hiqada dinara u kojima su bile
sveske, slovarice, bojice, pernice, olovke, reza~i, sve ono {to je potrebno
za prve {kolske dane. U akciju se ukqu~io i Centar za socijalni rad, tako
su tokom pro{le nedeqe mali{ani, neki me|u wima i po prvi put, u{li u novi svet slova, boja i brojeva.
11
Sreda, 24. septembar 2014.
SA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE I OP[TINSKOG VE]A
Dragan Do{en na ~elu „Vodovoda“
- S obzirom da ve} deset godina radim u JKP „Vodovod i kanalizacija“ upoznat sam sa celokupnom situacijom i iz tog razloga }emo u narednom periodu ulo`iti sve napore da {to pre re{imo problem vodosnabdevawa i stavimo u funkciju postrojewe za preradu vode - poru~io je novopostavqeni vr{ilac du`nosti direktora
IN\IJA
www.indjija.net
Priprema: M. Balabanovi}
UKRATKO
Klasika, molim
U nedequ 21. septembra u velikoj sali Kulturnog centra u In|iji je nastupio guda~ki kvartet
„Ro{e“ a sve u sklopu programa
„Klasika, molim!“. Kvartet je izveo dela Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga vam Betovena,
@or`a Bizea, Johanesa Bramsa i
drugih velikana klasi~ne muzike. Podse}amo projekat pod nazivom „Klasika, molim!“ je osmi{qen sa idejom da se mladim generacijama uzrasta osnovnih i sredwih {kola pribli`i pojam klasi~ne muzike. ^itav projekat se
realizuje uz podr{ku lokalne samouprave i Ministarstva za kulturu Republike Srbije. Podse}amo ovo je prvi u nizu koncerata
koji }e biti organizovani u In|iji, a cena karte je 200 dinara.
ro{log petka 19. septembra
na sednici SO In|ija odbornici su usvojili Re{ewe o prestanku mandata v.d. direktora
JKP „Vodovod i kanalizacija“ Borivoja Bo`i}a i imenovali novog
v. d. direktora koji je postavqen
na ovu funkciju, a re~ je o Draganu Do{enu koji je po struci elektroin`ewer i dugi niz godina je
zaposlen u JKP „Vodovod i kanalizacija“.
- S obzirom da ve} deset godina
radim u JKP „Vodovod i kanalizacija“ upoznat sam sa celokupnom situacijom i iz tog razloga }emo u narednom periodu ulo`iti sve napore
da {to pre re{imo problem vodosnabdevawa i stavimo u funkciju
postrojewe za preradu vode. Zajedni~ki je interes da na{im sugra|anima obezbedimo zdravu pija}u vodu i hitno re{imo situaciju u kojoj
se nalazimo - poru~io je Do{en i dodao da }e prioritet u narednom pe-
P
Dragan Do{en, v.d. direktora JKP
„Vodovod i kanalizacija“
riodu tako|e biti pove}awe kapaciteta izvori{ta kao i izgradwa
vodovodne mre`e u naseqenom mestu ^ortanovci.
Podse}amo, dosada{wem v.d. direktora Borivoju Bo`i}u prestaje
Iz „Ingasa“
Kako se moglo ~uti na posledwem sastanku Sistema 48, kada su
izve{taj o radu podneli nadle`ni iz JP „Ingas“ u prethodnom periodu je ovo javno preduze}e sprovelo niz aktivnosti. Kako su izvestili na sastanku pregledano
je 220 instalacija na ku}nim prikqu~cima, tako|e je izvr{en pregled 25 kilometara polietilenske mre`e i utvr|eno da nije zabele`eno isticawe gasa. Tako|e
je prema wihovim re~ima izvr{eno servisirawe merno-regulacionih stanica kao i zamena ukupno
84 mera~a.
Iz Biblioteke
Nizom programskih sadr`aja
in|ijska Biblioteka se ukqu~ila
u aktivnosti obele`avawa stogodi{wice po~etka Velikog rata.
Po~ev{i od 16. septembra u ~itaonici biblioteke je organizovan
bogat kulturni sadr`aj poput promocija kwiga, predavawa, izlo`bi i projekcije filma. Program je
zapo~eo promocijom reprint izdawa kwige „Cerska i Kolubarska bitka autora generala @ivka
Pavlovi}a, a predstavqawe ovog
izdawa biblioteka je organizovala u saradwi sa Udru`ewem „Kraqevina Jugoslavija“, odnosno Op{tinskim odborom iz In|ije. Nakon toga 18. septembra je organizovano predavawe „Srpski pisci
u Velikom ratu“, profesora doktora Milivoja Nenina. Sva de{avawa organizovana su u ~itaonici od 19 ~asova i traja}e do 16.
oktobra.
Odbornici usvojili i Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja
AKTUELNO U VODOSNABDEVAWU
Sa sednice SO In|ija
mandat 30. septembra zbog isteka
perioda na koji je imenovan na {ta
je podsetio i predsednik op{tine
Petar Filipovi}.
- Borivoju Bo`i}u, dosada{wem
vr{iocu du`nosti direktora JKP
„Vodovod i kanalizacija“, isti~e
mandat i smatrali smo da na wegovo mesto treba da do|e neko iz kolektiva ko je upoznat sa aktuelnom
situacijom kako bi {to pre bio re{en ovaj problem. Da je neko drugi
postavqen na ovu funkciju trebalo
bi mu dosta vremena da se upozna sa
postoje}im stawem {to bi dodatno
ote`alo proces re{avawa problema - rekao je Filipovi}. - Od novog
direktora sam tra`io da zajedni~kim snagama prevazi|emo pote{ko}e a nakon toga }emo videti da li
}e on ostati na tom mestu ili }e biti raspisan konkurs za izbor novog
direktora.
Pored izbora v. d. direktora
ovog javnog preduze}a, odbornici su
usvojili zavr{ni ra~un op{tinskog
buxeta za 2013. godinu, zatim Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja,
izmenu Akcionog plana zapo{qavawa, Izve{taj o toku izgradwe sportske dvorane u Bloku 4, odnosno nove sportske hale u lejama i izmenu
cene pojedinih komunalnih usluga u
javnim preduze}ima „Ingas“ i „Komunalac“.
Nakon sednice Skup{tine op{tine, odr`ana je i 50. sednica Op{tinskog ve}a na kojoj je usvojeno
Re{ewe o postavqawu zamenika
na~elnika Op{tinske uprave. Nakon sprovedene procedure i konkursa za izbor zamenika na~elnika Op{tinske uprave, ustanovqeno je da
postoje tri kandidata. Op{tinsko
ve}e je na mesto zamenika na~elnika postavilo Branku Stepanovi}
iz In|ije, diplomiranog pravnika,
koja je dugi niz godina radila na nekoliko funkcija u Op{tinskoj upravi op{tine Pe}inci.
IZ [email protected] „ETNOART“
Zakonska procedura Upis u {kolu tambure
usporila posao
toku ove nedeqe treba da zapo~nu radovi na servisirawu postrojewa za preradu vode. Kako isti~e predsednik op{tine Petar Filipovi}, zakonske procedure su
znatno usporile po~etak radova.
On je tako|e naglasio da }e sopstvenim resursima, zajedno sa nadle`nima iz „Vodovoda“, zapo~eti
dezinfekciju fabrike vode, odnosno ispirawe filtera:
- To je ono {to u ovom trenutku
mo`emo da uradimo kako bi bili
spremni da ~im potpi{emo ugovor
sa izvo|a~em odmah zapo~nu radovi. Podseti}u jo{ jednom zakonske
procedure dodatno ote`avaju postupak zapo~iwawa radova na fabrici
U
vode i ne{to {to odla`e ~itav posao. Jednostavno nismo u mogu}nosti da taj proces ubrzamo istakao je
prvi ~ovek op{tine. Kada dobijemo
mi{qewe Uprave za javne nabavke,
neophodno je da se nabavka objavi
na portalu, a nakon toga i rok od
osam dana kako bi se zakqu~io ugovor sa izvo|a~em radova - naglasio
je predsednik Filipovi} i istakao:
- Pro{lo je dosta vremena, jednostavno moramo da pratimo zakonske procedure, ne mo`emo ni{ta da
uradimo na svoju ruku. Sve {to je u
na{oj ingerenciji u~ini}emo kako
bi na{i gra|ani {to pre dobili vodu za pi}e rekao je na kraju predsednik.
Pro{logodi{wi polaznici
rugu godinu zaredom Udru`ewe
za negovawe kulture i tradicije
„Etnoart“ u saradwi sa Kulturnim
centrom „In|ija“ organizuju {kolu
tambure za sve zainteresovane polaznike. Upis se vr{i svake srede
od 18 ~asova u maloj sali Kulturnog
centra. [kolu tambure }e i ove sezone voditi proslavqeni kontabasista i ~lan Beogradske filharmo-
D
Uskoro po~iwe servisirawe postrojewa
nije mr Qubinko Lazi}, a svi polaznici }e imati priliku da nau~e
da sviraju na instrumentima tambura{ke sekcije. Podse}amo, Lazi} je
studije zavr{io na Visokoj {koli
za muziku u Minhenu, a nakon povratka u Srbiju postaje bas solista beogradske filharmonije. Osniva~ je
jednog od svetski najpoznatijeg kontrabas ansambla „Basiona Amarosa“.
12
Sreda, 24. septembar 2014.
ZAPO[QAVAWE PRIPRAVNIKA
Pripravnici dobili prvu {ansu
Prvu {ansu dobilo devet mladih pripravnika koji }e kod osam poslodavaca sticati radno iskustvo i obaviti stru~nu praksu
redinom pro{le nedeqe u staropazova~koj op{tini, koja ve}
S
tri godine u saradwi sa Pokrajin-
UKRATKO
Konkurs Hartefakta
Po informacijama iz Kancelarije za mlade op{tine Stara
Pazova „Hartefakt“ poziva sve
zainteresovane studente i studenkiwe zavr{nih godina studija
humanisti~kih i politi~kih nauka, kao i one koji su nedavno diplomirali da po{aqu prijave za
tromese~ni program sta`irawa
uz mogu}nost ostvarivawa kasnijeg radnog anga`mana. „Hartefakt“ je regionalna organizacija
koja podsti~e, podr`ava i povezuje progresivne snage koje doprinose demokratizaciji i evropeizaciji Balkana. Zainteresovani kandidati motivaciono pismo i CV mogu poslati najkasnije
do 28.septembra 2014. godine na
gmail adresu [email protected]
s naznakom: za sta`irawe. Kandidati koji u|u u u`i izbor bi}e
pozvani na razgovor i testirawe
najkasnije od 3.oktobra, a program sta`irawa po~iwe sredinom meseca.
Izlo`ba Biqane
Milenkovi}
U Galeriji Centra za kulturu u
Staroj Pazovi u pro{lu sredu otvorena je samostalna izlo`ba
slika Biqane Milenkovi}, mlade slikarke iz Vrwa~ke Bawe koja je diplomirala na Akademiji
umetnosti u Novom Sadu, a master
studije zavr{ila na Fakultetu
umetnosti u Beogradu i sprema se
da doktorira. Ova mlada umetnica voli slobodan izraz i wene
slike krarakteri{u jak kolorit i
veliki formati. Izlagala je na
dosta kolektivnih i nekoliko samostalnih izlo`bi, a pazova~ka
publika wene radove ima}e prilike da pogleda od sedmog oktobra.
Centar za
hemodijalizu
Od kako je osnovan pre dve godine za le~ewe te{kih bubre`nih bolesnika s teritorije op{tine Stara Pazova, u Centru za
hemodijalizu staropazova~kog
Doma zravqa „Dr Jovan Jovanovi}
Zmaj“, pacijentima na dijalizi
pru`ena kompletna usluga i komfor. Centar za dijalizu radi punim kapacitetom u dve smene i
trenutno se na dijalizi nalazi 44
pacijenta o kojima brinu ~etiri
lekara (dvojica internista i dva
doktora medicine) i 12 medicinskih sestara, sa pomo}nim osobqem. U okviru ovog Centra od pre
godinu dana radi i Internisti~ka ambulanta za le~ewe bubre`nih bolesnika u kojoj je do sada
zbrinuto preko 600 pacijenata.
skim sekretarijatom za privredu,
zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Nacionalnom slu`bom za
zapo{qavawe u~estvuje u finansirawu stru~nog osposobqavawa nezaposlenih lica pripravnika, ugovore o prvom zaposlewu potpisalo
je devet mladih vosoko{kolaca sa
osam poslodavaca kod kojih }e godinu dana sticati prvo radno iskustvo i obaviti stru~nu praksu.
Ugovore u ime op{tine Stara Pazova potpisao je predsednik \or|e
Radinovi} koji je tom prilikom
istakao da je lokalna samouprava
strate{ki opredeqena ka kontinuiranom smawewu broja nezaposlenih.
Ne samo da se, kao {to je u ovom
slu~aju, borimo da obezbedimo zaposlewa za mlade qude, ve} i za
gra|ane koji su u proteklom periodu, sticajem okolnosti, nakon privatizacija neo~ekivano ostali bez
svojih dotada{wih radnih mesta.
Zato ve} nekoliko godina izdvajamo zna~ajna sredstva za finansirawe razli~itih mera aktivne politike zapo{qavawa kazao je
\or|e Radinovi} i dodao da su
svojim anga`manom uspeli da privuku nove investitore {to }e doneti i nova radna mesta.
Po re~ima predsednika op{tinskog Saveta za zapo{qavawe Milenka Vu~enovi}a, prioritet u zapo{qavawu imaju mladi qudi do
30 godina, kao i lica iznad 50 godina koja }e imati mogu}nosti da
na|u zaposlewe u okviru javnih radova koji se planiraju u saradwi sa
Republikom. On je rekao da je ovu
meru zaposlewa pripravnika Pokrajina pomogla sa 1.100.000 dinara, dok je op{tina Stara Pazova
obezbedila preostali deo iznosa
do 3.800.000 dinara.
Direktor pokrajinske filijale
Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Neboj{a Kuki} je rekao da je
dobro {to je op{tina prepoznala i
{to brine o mladim qudima koji u
Republici na evidenciji Nacionalne slu`be ~ine 1/3 nezaposlenih lica, dok qudi preko 50 godina, predstavqaju najugro`enije kategorije. Radmila Jadranski, direktorka filijale Nacionalne
slu`be zapo{qavawa u Sremskoj
Mitrovici je podsetila da op{tina Stara Pazova ve} du`i niz godina izdvaja sredstva za finansirawe razli~itih mera aktivne poli-
Na potpisivawu ugovora sa pripravnicima i poslodavcima
Zajedni~ka fotografija sa pripravnicima i poslodavcima
tike zapo{qavawa i istakla da
Nacionalna
slu`ba ima izuzetno dobru saradwu sa ovom op{tinom i op{tinskim Savetom za
zapo{qavawe.
Lokalni Savet je dobro procenio problem
nezaposlenosti,
a to je zapo{qavawe mladih. Od
ukupno 3.689 nezaposlenih lica
u op{tini Stara
Pazova,
ne{to
mawe od jedne
tre}ine su mladi
- kazala je Radmila Jadranski i
ocenila da su sredstva usmerena
na re{avawe goru}eg problema zapo{qavawa mladih.
Ina~e, ovih devetoro pripravnika, odabranih po nedavno raspisanom konkursu u naredinih 12
meseci prima}e neto zaradu u iznosu od 22.000 dinara, a ovim projektom im je omogu}eno osposobqava-
Uru~ewe ugovora pripravnicima
we za samostalni rad u struci, sticawe radnog iskustva i mogu}nost
polagawa stru~nog ispita, {to }e
im biti od velikog zna~aja za profesionalni razvoj. Istovremeno,
poslodavci bez sopstvenog ulagawa, dobijaju kvalitetan i obrazovan mladi kadar, uz mogu}nost da
obu~enog i prakti~no osposobqenog radnika zadr`e u stalnom radnom odnosu.
DEVETOG I DESETOG OKTOBRA
Regionalni sajam privrede
Na prostoru kompleksa sportsko-rekreativnih bazena izme|u Stare i Nove Pazove, 9. i 10. oktobra odr`a}e se osmi Regionalni sajam privrede
a dve nedeqe, ta~nije 9. i 10. oktobra u Novoj Pazovi, osmi put zaredom odr`a}e se Regionalni sajam privrede. Po najavi organizatora, i ove,
kao i ranijih godina, sajamska manifestacija }e okupiti veliki broj izlaga~a i posetioca iz zemqe i inostranstva, a o~ekuje se i dolazak zvani~ne dr`avne delegacije i brojnih
delegacija iz privredno razvijenijih
zemaqa. Organizatori regionalnog
privrednog sajma su Op{tina Stara
Pazova, Sremska privredna komora i
pokrajinski Sekretarijat za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova. Ovo je, ina~e, dobra prilika da
se izlaga~i poslovno predstave, razmene iskustva i, eventualno uspostave poslovnu saradwu.
Z
Ovogodi{wa sajamska manifestacija }e se odr`ati na atraktivnom i
modernom prostoru kompleksa sportsko-rekreativnih bazena, koji se nalazi na putnom pravcu izme|u Stare i
Nove Pazove, {to }e, dodatno i u~esnicima i posetiocima ulep{ati sam
doga|aj.
Sve~ano otvarawe Sajma privrede
u Novoj Pazovi planirano je za ~etvrtak, 9. oktobar s po~etkom u 11 sati.
Izlaga~ki program Sajma se bazira na
predstavqawu metalne i plasti~ne
galanterije, prerade drveta, hemijske
i autoindustrije, ku}ne radinosti, IT
opreme, gra|evinarstva, tekstila i
obu}e, prehrambene industrije, mehanizacije, poqoprivrede, turizma i
ugostiteqstva. Prate}e manifesta-
Sa pro{logodi{weg Sajma privrede u Novoj Pazovi
cije i prezentacije odnose se na teme:
izvoza na tr`i{te Ruske Federacije,
socijalnog preduzetni{tva, sive eko-
nomije, Sajam zapo{qavawa, stru~na
savetovawa, (B2B) „Biznis to biznis“,
susrete privrednika ...
U OKVIRU PROJEKTA „ZA ^ISTIJE I ZELENIJE [KOLE U VOJVODINI“
Nagra|ena {kola „Simeon Aranicki“
ajmla|a staropazova~ka Osnovna {kola „Simeon Aranicki“
dobila je jo{ jednu u nizu nagrada u
okviru projekta „Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini“. Ove godine
u pomenutom projektu su u~estvovale 92 vojvo|anske {kole, me|u kojima i {kola „Simeon Aranicki“ iz
Stare Pazove koja je i ovog puta nagra|ena. Sem nagradnog kampa u Ba-
N
Nagrada za O[ „Simeon Aranicki“
wi Vrujci, {kola je dobila i 60
{tedqivih sijalica koje }e doprineti ve}oj u{tedi energije. A kako
se ove godine slavi i jubilej, pet
godina od po~etka projekta, tim povodom ova {kola je dobila i nalepnicu koja }e je jo{ vi{e motivisati
da razvija ekolo{ku svest kod |aka
i da brine o o~uvawu prirode.
Projekat „Za ~istije i zelenije
{kole u Vojvodini“ i ove godine
je realizovan pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata
za urbanizam, graditeqstvo i
za{titu `ivotne sredine, Sekretarijata za obrazovawe, upravu i
nacionalne zajednice, Sekretarijata za energetiku i mineralne
sirovine i Pokreta gorana Vojvodine.
13
Sreda, 24. septembar 2014.
VRNDIK PAVLE UTVI], MATI^AR ^IJI SE MLADENCI NE RAZVODE
Mati~arstvo je najlep{i posao
- Kada sam po~eo da radim ovaj posao, nisam znao da je mati~arstvo toliko bitno. Danas znam da kada jedan narod nema
svoje mati~ne kwige, kada ih izgubi ili preda bilo kome, on zapravo gubi svoj identitet i svoju dr`avnost, jer gubi mogu}nost da jasno utvrdi svoje korene i svoju brojnost kroz istoriju, pri~a nam Paja Utvi}
avle Utvi} (57) iz Jaska ve}
17 godina radi kao mati~ar.
Kako ka`e, mati~arsku karijeru zapo~eo je u rodnom selu, a nakon tri godine „avanzovao je u susedni Vrdnik, gde i danas radi. Tokom bogate karijere u kojoj je, izme|u ostalog, stigao da ven~a vi{e od
700 parova, kako ka`e, shvatio je da
mati~arstvo nije samo „upisivawe u
kwige ve} najlep{i posao kojim se
op{tinski ili gradski slu`benik
mo`e baviti. Isto tako, rad na „upisivawu nau~io ga je i to da mati~ne
kwige nisu „bezvredni papiri ve}
dokumenti od izuzetnog zna~aja za
istoriju, dr`avotvornost i o~uvawe identiteta jednog naroda.
- Mati~ne kwige su pokazateq
li~nog stawa gra|ana i kroz wih
sve mo`e da se vidi: ko je i kada ro-
P
Va`no je iskustvo
- Pomogao sam jednoj Vrdni~anki da „iskopa porodi~na dokumenta za
svoju babu i wenog oca koji je kao smederevski Jevrejin ubijen od strane Nemaca najverovatnije u Zemunu. Tu je bilo dosta posla, ali smo zajedni~kim radom uspeli da sakupimo potrebne papire, pri~a Pavle: Mati~arstvo nije ispisivawe kwiga, to je samo jedna uredba, samo jedan
pravilnik i ni{ta vi{e. Na{ posao je mnogo vi{e od toga. Nije slu~ajno ni to da su mati~ari stari radnici koji su pro{li neko iskustvo i
radno i `ivotno. Va`no je da mati~ar zna qude sa kojima radi. Istina
je da se mati~ne ~iwenice upisuju na osnovu dokaza, nema tu mesta za poverewe, ali je poznavawe porodi~nih istorija va`no da bi se, ako ne{to nedostaje, moglo lak{e do}i do istine.
oca deci koja u kwizi nisu imala
upisano to ime, a sve na osnovu presude iz 1949. godine.
Ven~ao mladu
za svekra
Mlado`ewa
od 78 godina
- Nema omladine, a i oni stariji ne{to ne praktikuju ven~avawa kao ranije. Imao sam recimo priliku da ven~am mladu od
48 godina za mlado`ewu od 78.
To mi je bio najstariji par. Tako|e, imao sam i nekoliko slu~ajeva ven~avawa maloletnika, ali
uz prethodnu odluku Suda o zrelosti za brak. Koliko znam nisu
se razveli ni ti mladi ni oni
stariji, tako da mi nisu naru{ili dobar prosek koji imam, jasan
je Utvi}.
|en, ko su roditeqi, ko je, gde i kada rodio roditeqe i tako kroz istoriju u kojoj je va`nost mati~nih
kwiga za jedan narod pokazivana i
dokazivana i wihovim ~estim uni{tavawem. Iskreno da ka`em, kada
sam po~eo da radim ovaj posao, nisam znao da je mati~arstvo toliko
bitno. Danas znam da kada jedan narod nema svoje mati~ne kwige, kada
ih izgubi ili preda bilo kome, on
zapravo gubi svoj identitet i svoju
dr`avnost, jer gubi mogu}nost da
jasno utvrdi svoje korene i svoju
brojnost kroz istoriju, pri~a nam
Paja Utvi}.
Slagawe slagalice...
U vremenima koja su za nama, u
danima kada su kwige ro|enih, um-
Zbog wega se ne}ete razvesti!
rlih, ven~anih i kr{etnih vodile
crkve, sve{tenici su, obja{wava
ovaj savesni Jaza~anin, bili i letopisci koji su naj~e{}e na koricama svojih kwiga upisivali neke
va`nije stvari iz istorije neseqa u
kojem su slu`bovali. Danas toga vi{e nema, ali se u vlasni{tvu mesnih kancelarija nalaze te stare
kwige koje spadaju u grupu najzna~ajnijih kulturno-istorijskih spomenika jednog naroda i pojedina~nih porodica.
- Primera radi, porodica Seni}
iz Vrdnika otkrila je da se ranije
prezivala Luki}, ali ni do danas
nisu otkrili za{to je do promene
prezimena do{lo. Ipak, ta promena, koja je ostala upisana u crkvenim kwigama koje sa pravom smatramo prete~om dana{wih mati~nih
kwiga, omogu}ilo im je ipak da istra`e svoje poreklo, pri~a Utvi} i
dodaje:
- Ima i komplikovanih slu~ajeva, jer sukao {to znate, porodi~ne
istorije ~esto mnogo „zamr{enije od
istorije naroda i ~ove~anstva. Porodi~na istorija je ~esto sli~na
slagalici i velika mi je ~ast da mogu da u~estvujem u wenom sastavqa-
Najstarija
kwiga iz
1777. godine
- Najstarija mati~na kwiga
koju ja imam je iz 1777. godine, a
imam i kwige prote Vasilija
Stojadinovi}a oca Milice Stojadinovi}-Srpkiwe. Te kwige
imaju ogromnu duhovnu i kulutrnu vrednost i ma kolika bila
wihova materijalna vrednost
ona je jo{ uvek mala da bi mogla
da stigne istorijsku. Vrdnik je
mesto u kojem ima dosta starosedelaca koji su dolazili da gledaju stare mati~ne kwige, a mnogi su zahvaquju}i wima uspevali
da sastave svoje porodi~no stablo, ka`e Pavle Utvi}.
wu. To i mati~arima i porodicama
mnogo zna~i.
Slagawe porodi~nih slagalica,
nastavqa Pavle Utvi}, bio je i ostao posao u kojem se mati~ar najboqe pokazuje i dokazuje. Tako je, kako
isti~e, nedavno uspeo da upi{e ime
U svojoj dosada{woj karijeri, kako smo ve} napomenuli, Pavle Utvi} je imao preko 700 ve~awa, a ponosan je i na ~iwenicu da je stopa
razvoda kod parova koje je spojio
izuzetno niska. Zato u {ali ~esto
ka`e da je on mati~ar zbog kojeg se
mladenci sigurno ne}e razvesti.
- Da li }e se qudi razvesti ili
ne, to ne zavisi od mati~ara. Ali
ako zavisi, eto ja imam `enu sa kojom sam 32 godine, pa vaqda i to
ne{to zna~i. Poslu ven~avawa pristupam krajwe ozbiqno i pre nego
{to ven~am bilo koga, praktikujem
da obavim kra}i razgovor kako bi
video da li su mladenci ozbiqni
ili nisu, da ne bi i sebi i wima napravio bilo kakvu neprijatnost,
pri~a ovaj mati~ar.
Tokom 17 godina rada u mati~noj
slu`bi, imao je Pavle priliku da
„odglumi ven~awe kod qudi koji su
ranije ven~ani ali su hteli da im
upravo on pro~ita tekst, po voqi
mladenaca i{ao je na teritorije
drugih mati~nih podru~ja {to bez
prethodnog dogovora ne bi smeo da
radi. Nekada ti dogovori, ka`e
kroz sme{ak „Paja mati~ar kako ga
qudi zovu, idu lako, nekada te`e, a
ima situacija i kada mora malo da
se „pogura, odnosno da se samovoqom izvr{i pritisak na onog koji
se malo te`e poga|a:
- Imao sam ja i svoje pehove. Tako
sam, recimo, ven~ao sina svoje
{kolske drugarice i kako je svekar
stajao izme|u mladenaca, meni se
desilo da umesto imena `enika us-
BOR [email protected] 14. SUSRETI ENIGMATA SRBIJE
Lep plasman
sremskih zagoneta~a
or je nedavno bio doma}in 14. Susreta enigmata Srbije. Me|u {ezdesetak u~esnika bili su i enigmati iz Republike Srpske i Hrvatske
(Rijeka i Beli Manastir). Pored tradicionalnih manifestacija u re{avawu i
sastavqawu zagonetaka, enigmate su
imale zanimqiv turisti~ki program,
jer je Turisti~ki savez Bora organizovao posete rudarskom kopu, Lazarevoj
pe}ini i muzeju Brestova~ke banje. Na
ovim susretima Srem su predstavqali
Gordana i Vladimir [ari} iz [ima-
B
novaca i Jovan Vukovi} iz Nove Pazove. Sremski enigmati~ari postigli su
lepe rezultate.
Gordana Jovanovi} [ari} postala je
prvak Srbije u re{avawu zagonetaka, a
Jovan Vukovi} u brzopoteznom {ahu. Sem
toga, u re{avawu zagonetaka ekipno Gordana Jovanovi} [ari} osvojila je srebrnu medaqu, a u sastavqawu anagrama
osvojila je zlatnu medaqu u ekipnoj konkurenciji, takmi~e}i se za Udru`ewe
enigmata „Vuk.Jovan Vukovi} je osvojio
bronzane medaqe u ekipnom takmi~ewu
u sastavqawu anagrama i u sastavqawu
zagonetaka. Vladimir [ari} osvojio je u
ekipnoj konkurenciji zlatnu medaqu u
sasatvqawu anagrama, a srebrne medaqe u sastavqawu zagonetki i re{avawu
zagonetki. Ukupni pobednik 14. Susreta
eniugmata Srbije je prof dr Dinko Kne`evi} iz Batajnice.
EnigmatE Srbije napustili su Borsko
jezero sa `eqom da se 15. Susreti odr`e naredne godine u Sremskoj Mitrovici.
Tekst i foto: J. V.
Paja mati~ar
meno ven~am mladu sa svekrom. Zanimqivo je da ni mlada nije ni{ta
primetila, svekar se naravno nasmejao i jedino se mlado`ewa morao
pobuniti, tako da smo stvar ispravili. Trema je uradila svoje, a i danas posle toliko rada i ven~anih
parova imam pozitivnu tremu {to
mislim da je potrebno da bi se posao uradio ozbiqno.
Broj ven~avawa u Vrdniku opada.
Godi{wi prosek je 35, a trenutno
svoje „da reklo je 23 para, pa se Paja nada da }e do kraja godine do}i
do svog proseka.
- Bilo kako bilo, ostajem pri
tvrdwi da je mati~arstvo najlep{i
posao koji slu`benik lokalne samouprave mo`e da radi. On je ozbiqan, ima svoju istorijsku i vanvremenu dimenziju, a u isto vreme daje
mogu}nost i da se ~ovek opusti i zabavi, pogotovo na ven~awima. Naravno ako je siguran da ne}e ne{to pogre{iti, zakqu~uje Pavle Utvi}.
S. Lap~evi}
14
Sreda, 24. septembar 2014.
TEMA BROJA JESEN NA
Ne vaqa ni kad
i{e su zaustavile `etvu ranijih sorti soje i suncokreta
i produ`ile vegetaciju kukuruza tako da }e berba biti kasnija
od o~ekivane. Na sremskim poqima
merkantilni kukuruz zauzima oko
120 hiqada hektara, soja 20.000
hektara, suncokret 8.500 hektara i
{e}erna repa 15.000 hektara. Samostalni stru~ni saradnik u Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi Sremska Mitrovica dr Vladimir Mari} ka`e da vi{ednevne padavine
ne uti~u mnogo na smawewe roda kukuruza, ali }e sigurno uticati na
pojavu bolesti na ovoj kulturi.
- U fazi sazrevawa kukuruzu su
potrebni suvo vreme i vi{e temperature vazduha. Ove vremenske prilike sigurno }e uticati na pojavu
patogena, odnosno bolesti i to }e
biti jedini problem kod kukuruza.
Verujemo da to ne}e uticati na prinos koji }e biti iznad prose~nih,
navodi dr Mari} i poja{wava da su
obilne padavine sredinom meseca
uticale na to da biqke kukuruza
produ`e svoj vegetativni razvoj pa
}e sazrevawe zrna biti kasnije u
odnosu na prose~ne godine. Prakti~no, prava berba kukuruza po~e}e tek u oktobru, a neke sorte }e se
brati i u novembru.
A kako ovu proizvodnu godinu komentari{u sremski poqoprivrednici?
K
„Ubi{e“ ih pariteti
Poqoprivrednik iz Grabovaca
Zvonko \or|evi}, imao je doskora
25 jutara zemqe, sada ima 15, i to
je, kako on ka`e, najboqa slika o
selu i poqoprivredi. Ne{to zbog
poreza, ne{to zbog niskih cena poqoprivrednih proizvoda, imawe je
umaweno, a kako }e biti sutra, ne
zna niko, tek Zvonko ne bi voleo da
nijedan od wegovih sinova ostane
na selu.
- Imao sam ~etiri jutra suncokreta, prinos je bio 2,1 tona po jutru. Zvani~ne cene jo{ nema, ka`u
da }e suncokret biti 27 dinara po
kilogramu, to je malo, treba da bude oko 40 dinara da bi se isplatilo. Ako cena bude 27 dinara, samo
}e se pokriti tro{kovi proizvodwe, pa za{to onda mi uop{te radimo? Kukuruza imam osam jutara, za
sada dobro izgleda, o~ekujem prinos od {est-sedam tona klipa po ju-
tru. I tu se jo{ uvek ne zna cena.
Stari kukuruz ide po 15 dinara,
ovaj novi je rodio i kod nas, i u okru`ewu, i sva je prilika - bi}e niska cena. A stoke u selu nema, da tu
hranu potro{i. U Grabovcima samo
tri doma}instva gaje goveda, a imala ih je skoro svaka ku}a. I broj
sviwa se smawio. Ja sada imam dve
krma~e, i deset bravaca, a pre dvetri godine imao sam duplo vi{e.
Mislim da }u nabaviti dve-tri nazimice, da kukuruz ne bi dao zabadava. [to se ti~e `ita, imao sam
2,7 tona po jutru, a lane 3,6 tona.
Mnogi u selu nisu imali ni{ta, ja
sam jo{ dobro pro{ao. Imao sam i
1,5 jutra lubenica, zarada je bila
da se pokrije ulog, i da se pre`ivqava. A ‘90. godine sam za dva jutra
lubenica kupio novu prikolicu.
Na pitawe za{to je to tako,
Zvonko razmi{qa na slede}i na~in:
- Seqaka najvi{e ubija paritet,
odnos cena proizvoda u odnosu na
cene semena, |ubriva, goriva, za{tite... Sve {to seqak treba da kupi, to je skupo, a {to ima da proda,
to ide u bescewe. Ne{to tu nije u
redu. Imam dva sina, nadam se da
nijedan ne}e biti seqak, jer te{ko
da }e i ubudu}e biti boqe. Vidim
da mladi momci koji su ostali na
zemqi ne mogu da se o`ene, ne}e
devojke da se udaju za seqake. Niko
se ne boji rada, ali qudi sve vi{e
gube voqu - ne zna{ cenu proizvoda,
te`e je sada prodati robu nego je
Zvonko \or|evi}
proizvesti, nema sigurnog tr`i{ta. Sitni i sredwi seqaci polako
propadaju, osta}e samo ovi krupni,
a takvih je malo, mo`da dva-tri u
svakom selu. Ako je to politika dr`ave, naka tako bude - ka`e Zvonko
\or|evi} iz Grabovaca.
Ki{e ne}e zna~ajno umawiti prinose kukuruza, ali su donele bolesti
Aktuelna berba u vo}wacima
setva ko{tati malo vi{e nego pro{logodi{wa. Planira i da uzme jo{
malo zemqe u zakup, a neke velike
investicije, oko mehanizacije ili
sli~nog, ne dolaze u obzir.
Samo da se ne duguje
Dr Vladimir Mari}
Bez velike zarade
Mladi poqoprivrednik Radislav Pani} (37) iz No}aja, obra|uje
oko 20 hektara sopstvene i zemqe u
zakupu, na kojoj seje klasi~ne ratarske kulture - kukuruz, p{enicu, je~am
a pola hektara ima pod povr}em, ta~nije gaji paradajz. Kukuruz jo{ nije
obrao, pa }e, kako re~e, tek tada znati kakva je ova godina u celini bila.
Ali, ve} mu je jasno da }e zlatnog zrna ubrati mawe nego lane. Pojavila
se bu|avost zrna na klipu i ima je
sve vi{e.
- Trebalo je kukuruz da ove godine
bude 20 odsto rodniji nego lane. Tako
mi je na po~etku izgledalo i bio bi
da nije do{la ona velika i duga majska ki{a. I p{enice sam ove godine
imao mawe ~ak dva tona. Razlog su,
opet, vremenske neprilike. Na primer, pro{le godine sam imao po hektaru prinos p{enice od 6,7 tona, a
ove godine svega 4,8 tona po hektaru,
pri~a Radislav.
Nije bilo razloga za preveliko
zadovoqstvo ni nakon `etve je~ma, a
{to se lucerke ti~e, koju tako|e seje,
dve tre}ine mase deteline na wivi
su pojeli glodari!
Paradajz koga ima na pola hektara
solidno je rodio, solidna je bila i
cena, procewuje ovaj poqoprivrednik, ali zbog nezapam}enih vremenskih prilika rod je brzo sazreo i nije dugo mogao da se odr`i tako da mu
je sezona ve} pro{la.
Iako jo{ nije poradio sve poslove
na wivama pred ovim poqoprivrednikom je pitawe: {ta da seje u narednoj proizvodnoj godini? ^emu da se
posveti da je isplativije, da dobije
vi{e nego ove gdine? Radislav Pani} zna da }e najesen sejati malo
p{enice i optimista je da }e ga ta
Poqoprivrednik iz Ba~inaca,
74.-godi{wi Radivoj Marinkovi},
obra|uje 20 jutara zemqe u svom
vlasni{tvu. Kako ka`e, ni{ta od
wiva ne uzima u arendu s obzirom da
je cena zakupa zemqe u ovoj katastarskoj op{tini dostigla vrtoglavih
Radislav Pani}
400 evra po jutru.
Kako isti~e, sa tih 20 jutra ove jeseni je imao znatno slabiji prinos
nego lane.
- Pro{le godine sa te povr{ine
imao sam 38 metara `ita, a ove godine samo 24. Razlog za to je lo{e vreme, mnogo ki{e koja je padala, a i `ito je napala neka bolest, iako sam ga
na vreme prskao, pa sve to kad se sabere odmah je i prinos lo{iji. Tako|e su ove godine bile visoke i cene
nafte, semena i |ubriva, tako da smo
mi poqoprivrednici ove godine nis-
mo gotovo ni{ta ni zaradili. Ipak,
ja ne}u previ{e da se `alim, jer mogu da se uklopim u finansije i sa tih
24 metra prinosa, po{to od tro{kova imam samo da platim kombajn. Sve
ostalo je moja zarada. Najlo{ije su
pro{li oni koji su se zadu`ili i
uzeli seme i |ubrivo, pa sad gledaju
kako }e da to vrate ka`e Radivoj
Marinkovi}, poqoprivrednik iz Ba~inaca i dodaje da je kukuruz i p{enicu prodao po 18 dinara, ali da je
mawe zaradio iako je cena bila ve}a
u odnosu na pro{logodi{wu.
Radivoj isti~e da izobiqa za
onoga ko se bavi poqoprivredom nema, te da je on zadovoqan ovogodi{wom sezonom jer je po prirodi skroman ~ovek i dodaje:
- Najva`nije da se ~ovek ne zadu`uje ni u banci ni u zadruzi, da bude
sam svoj gazda, iako je to te{ko u dana{we vreme. Tako|e je va`no i minimalno tro{iti, samo onoliko koliko se mora. Seqaci su najboqe `iveli u vreme socijalizma, a sada je
do{ao kapitalizam koji je surova
Milan Bo`i}
[e}erne repe }e biti, ali po kojoj ceni?
15
Sreda, 24. septembar 2014.
SREMSKIM POQIMA
dobro rodi
Niko ne}e
luk
- Luka sam imao na 50 ari. Sada
dve tone luka stoji kod ku}e i polako truli, ne}e ga niko - pri~a
Zvonko \or|evi} iz Grabovaca.
Ana Hadrik
Jabuka odli~no rodila
stvar i sa time se moramo pomiriti.
A bojim se da }e nam biti sve gore i
gore, posebno za nas koji `ivimo samo od zemqe. Jer, na{e proizvode
nema ko da kupi, po{to vlada op{ta
besparica i to je ono {to me zabriwava.
Uvek veruju da }e
biti boqe
Najpoznatiji slankamena~ki brend - jabuka je ove godine dao odli~an
rod a ovu informaciju su nam potvrdili i vo}ari iz ovog kraja koji imaju pune ruke posla. Kvalitet je odli~an pa se nadaju jo{ boqoj ceni. I
Dragan Krivo{ija, dugogodi{wi vo}ar i duvanxija ,ka`e da je u punom jeku sezona brawa jabuka:
- Ovih dana je najaktuelniji zlatni deli{es, a nakon wega sledi i
brawe ajdareda i slatke jabuke. Situacija je daleko boqa nego pro{le
godine i dobar deo roda }e biti prodat, zato mo`emo re}i da smo zadovoqni. Jabuka je ove godine veoma
krupna, odli~nog kvaliteta i boje tako da verujemo da }emo uspeti svu robu da prodamo kako je i planirano.
proizvoda plasiramo daqe na tr`i{te Rusije, koje je svake godine aktuelno, dok se jedan deo robe prodaje u Srbiji. Najve}i deo roda prodam
ve} do nove godine tako da nema protrebe da je skladi{tim u hladwa~ama.
Prema wegovim re~ima, u poqoprivredi je situacija takva da poqoprivrednik uvek veruje u boqe sutra
jer, da nije tako, sigurno se ne bi bavio tim poslom.
- Kad je re~ o duvanu, polovinu
posla smo obavili, a polovinom oktobra }emo brati ono {to je ostalo.
Imali smo, pre jedno mesec dana,
grad koji je zna~ajno uticao na kvalitet duvana pa nam je deo roda uni{ten. U svakom slu~aju, mo`emo re}i
da smo zadovoqni s obzirom na vremenske prilike ove godine - isti~e
Krivo{ija izra`ava optimizam
kada je pitawu celokupni ovogodi{wi rod vo}a.
- O~ekujemo dobru cenu jabuke, a to
je oko 50 dinara, pa }emo videti kako }e se situacija odvijati kada do|e
vreme za otkup. Pro{le godine je cena jabuke iznosila od 18 do 25 dinara, ali verujem da }e ove godine svi
dobiti ve}u cenu jer jabuke ima mawe
- navodi Dragan Krivo{ija. - Ve}inu
Da situacija na wivama nije toliko lo{a koliko se pri~a i koliko se
neretko najavquje, smatra Milan
Bo`i} iz Rume koga smo zatekli u
pripremi za kontrolu vla`nosti soje. Kako isti~e, ki{a jeste uradila
svoje, nekoj kuturi je pomogla, nekoj je
Krivo{ija.
Ovogodi{wa cena duvana }e ostati nepromewena kao i prethodnih godina, u zavisnosti od klase duvan se
kre}e oko 2,5 evra za kilogram.
Porodica Krivo{ija, kada po~nu
sezonski poslovi, dodatno anga`uje
jo{ radnika kako bi posao bio obavqen na vreme.
- Imamo radnike iz svih krajeva,
pogotovo iz In|ije ali i onih mesta
gde nema vi{e vo}a ili gde je posao
zavr{en. U proseku, uvek bude od 10
do 15 radnika, ukqu~uju}i i moju porodicu koja je anga`ovana tokom berbe ka`e Krivo{ija i nada se da ne}e biti ve}ih padavina kako bi uspeli na vreme da zavr{e zapo~et posao.
Kukuruz sejemo samo za svoje potrebe, da hranimo sviwe i `ivinu i
mogu vam re}i da je dobro rodio. Zadovoqni smo. U dana{we vreme za
ratarsku proizvodwu ako nemate 100
hektara zemqe, nemate ni zarade. Mi
smo se posvetili povrtarstvu i od
toga `ivimo. Radimo i plasteni~ku i
proizvodwu na otvorenom. Ova godina je izuzetno dobra za povr}e iz familije kupuswa~a. Na otvorenom smo
sadili kupus, karfiol, keq i brokoli i ovo ki{no vreme mu je pogodovalo jer nismo morali da zalivamo. Ne
znam da li smo svega dva tri puta ukqu~ili prskalice - pri~a Ana Hadrik i nagla{ava da je, bez obzira,
{to se mnogi `ale na trule` vo}a i
povr}a, kod wih ove godine opstalo i
gro`|e u slankamena~kim vinogradima i povr}e na otvorenom.
Ka`e da im je ove godine uspeo i
Daju jedan - uzmu tri dinara
Dragan Krivo{ija
Radivoj Marinkovi}
@eqko Markovi}
Nema razloga
za preteranu brigu
Sa re~ima rumskog paora sla`e se
i @eqko Markovi} iz Pe}inaca koji isti~e da }e iako nije velikoposednik, imati veliki i bogat rod, barem kada se radi o kukuruzu.
- Pri~a se sva{ta, te vaqa te ne
vaqa, te dobro je {to imamo ki{e, te
ne vaqa, ali kada se realno pogleda,
nema tu preterano razloga za brigu,
pogotovo ako se uzme u obzir da svaki izlazak na wivu pokazuje da su
kulture u dobrom stawu. To va`i kako za repu, tako i za soju koja je zaista dobra, ali i za kukuruz, pri~a
@eqko.
Ono {to je po Markovi}u najve}i
problem, nisu vremenske neprilike,
nego nedostatak novca i jasnih pariteta koji bi omogu}ili paorima da
pre izlaska na tr`i{te znaju ~emu
mogu da se nadaju.
- Nije to samo stvar nadawa, nego
pre svega za{tite. Ja imam desetak
odmogla, ali kada se sve sabere ovaj
rumski paor smatra da mo`e biti zadovoqan.
- Soja je odli~na. Prvi rezultati
nisu uop{te lo{i. Soja skoro nije bila ovako dobra, stvarno prva liga.
Pod sojom imam jedno jutro, a pod kukuruzom dva jutra i za sada je sve u
odli~nom stawu. ^ujem i da qudi
imaju problema sa mi{evima i sli~nim napastima, ali da se pohvalim,
ja nemam ni tih problema. Varaju se i
oni koji ka`u da }e ove padavine ugroziti ne{to preterano i kukuruz.
Moj je za sada u odli~noj „kondiciji“
i ni{ta ne nagove{tava da bi moglo
biti druga~ije, obja{wava Bo`i}.
[to se ti~e ovogodi{weg roda
p{enice, vredni rumski paor isti~e
da nije pro{ao ni boqe ni gore od
svojih kom{ija uz napomenu da }e po
svemu sude}i hlebno zrno biti jedina
kultura koja je drasti~no podbacila.
- Vidim kod qudi i da je repa u odli~nom stawu. Va|ewe je ve} krenulo
i generalno, qudi su zadovoqni, tako da na poqima u Sremu, verujem, kada se sve sabere i oduzme, nema razloga za velika razo~arawa, zakqu~uje Milan Bo`i}.
Mere {tedwe koje se najavquju eventialno }e obuhvatiti i subvencije prema poqoprivredi, a to poqoprivrednicima ne odgovara. Jer, kako
veli Radislavu Pani}u, subvencije su poqoprivredniku jedina zarada.
- Izra~unao je da na svaki dinar koji dr`ava daje seqaku, uzima tri
dinara - smatra Radislav Pani}. - Zato, kada se govori o {tedwi, treba voditi ra~una i o pomenutoj ra~unici.
jutara zemqe i bilo bi dobro ako bi
dr`ava re{ila da me na neki na~in
za{titi od strane, uvozne robe koja
je lo{ijeg kvaliteta, a opet je i jeftinija od na{e. Posebno je te{ko bostanxijama kojih u na{im krajevima
ima dosta. Bostan je ove godine dobro rodio, bio je izuzetnog kvaliteta, ali kao i obi~no, i ove godine smo
imali veliku koli~inu uvozne robe
koja je prosto obarala realnu cenu
na{ih proizvoda. Ki{e }e do}i i
pro}i, mi }emo se sna}i, kao {to smo
se uvek i snalazili, ali se pla{im
da ono {to nije u na{em domenu dr`ava mora {to pre da odradi i da
nam pomogne, zakqu~uje Markovi}.
Povrtari boqe
pro{li?
Staropazov~ani Hadrikovi, Ana,
Paja i Vladimir odavno se ne bave
klasi~nim ratarstvom. Deo svoje
zemqe dali su u arendu, a na ostatku
proizvode povr}e.
paradjz izvan plastenika i paprika.
Paradajz tokom cele sezone je
imao dobru cenu i mi smo zadovoqni.
Dobro smo zaradili i jo{ uvek ga ima
i dobro se dr`i, mada mu ne dostaje
sunca i sporo zri - nagla{ava Ana,
zadovoqna kako su pro{li sa sezonskim povr}em, a {to se ti~e kupusa
koji sade naveliko, o~ekuje, tako|e
dobru zaradu, koje od prodaje u sezoni, koje iz skladi{ta u zimskom periodu. Prema wenoj oceni ova godina im
je pogodovala za povr}e jer nisu morali da puno zalivaju, a imalo je dobru cenu i legla je solidna zarada.
Za ratarsku proizvodwu veliki
su ulozi i morate i}i na koli~inu,
da biste imali pristojnu zaradu. Mi
nemamo toliko zemqe i zato smo se
opredelili za povrtarstvo za koje je
potrebno mawe zemqi{ta. Bavimo se
pija~nom prodajom. Za stalne mu{terije bitan je kvalitet i redovnost u
proizvodwi i onda imate plasman i
zaradu dodaje na kraju Hadrikova.
E. S. N.
16
Sreda, 24. septembar 2014.
PROJEKAT VINSKA ULICA
Ure|ewe dvori{ta
Turisti~ke organizacije
Javna nabavka za
ure|ewe atarskih puteva
ciqu izvo|ewa radova na ure|ewu
atarskih puteva u KO Irig, Fond za
razvoj poqoprivrede op{tine Irig uputio je poziv za podno{ewe ponuda za
javnu nabavku male vrednosti.
Kako se u obrazlo`ewu navodi, ponu|a~ je u obavezi da u ponudi navede sve
tra`ene podatke na obrascu ponude, da
iste potpi{e i overi; da uz ponudu dostavi dokaze iz ~lana 77. Zakona o javnim nabavkama o ispuwenosti uslova iz
~lana 75. i 76.Zakona o javnim nabavkama, bli`e regulisane konkursnom dokumentacijom.
Ispuwenost uslova utvr|enih konkursnom dokumentacijom, isti~u u Fondu
za razvoj poqoprivrede, ponu|a~ mo`e
da dokazuje pismenom izjavom datom pod
punom moralnom, materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u, na obrascu izjave
koja ~ini sastavni deo konkursne dokumentacije.
Konkursna dokumentacija za predmetnu javnu nabavku mo`e se preuzeti
na Portalu javnih nabavki http://portal.ujn.gov.rs i na internet adresi op{tine Irig www.irig.rs . Ponude sa pripadaju}om dokumentacijom, dostavqaju
se u zatvorenoj i zape~a}enoj koverti
na adresu naru~ioca: Op{tinska uprava
Irig, Ul. vojvode Putnika 1, 22406 Irig,
sa obaveznom naznakom na licu koverte: NE otvarati - ponuda za JNMV „Iz-
U
sklopu projekta Vinska ulica, po~elo je ure|ewe
dvori{ta Turisti~ke organizacije.
Veliko dvori{te, zelenilo i stara lipa koja svojom
kro{wom pokriva skoro ~itav prostor, bili su motiv
da se u|e u projekat preure|ewa dvori{ta koje }e biti
U
IZ OP[TINSKE UPRAVE
vo|ewe radova na ure|ewu atarskih
puteva u KO Irig“, po{tom ili li~no
preko pisarnice naru~ioca. Na pole|ini koverte obavezno navesti naziv, adresu, broj telefona, faks i e-mail ponu|a~a kao i ime osobe za kontakt. Rok za
dostvqawe ponuda je 26.09. do 12,00 ~asova.
Neblagovremene, nezape~a}ene i nekompletne ponude, kao i ponude koje nisu u skladu sa pozivom i konkursnom dokumentacijom, ne}e biti razmatrane odnosno iste }e se odbiti. Blagovremenom
}e se smatrati sve ponude koje stignu na
adresu naru~ioca (budu primqene u pisarnicu naru~ioca) do 26.09. do 12,00
~asova.
Javno otvarawe ponuda obavi}e se
26.9., u 13,00 ~asova u prostorijama Op{tinske uprave Irig, Ul. vojvode Putnika 1.
Otvarawu ponuda mogu prisustvovati ovla{}eni predstavnici ponu|a~a
koji su du`ni da svoja pismena ovla{}ewa predaju Komisiji pre otvarawa ponuda.
Naru~ilac }e odluku o dodeli ugovora doneti u roku od 8 dana od dana otvarawa ponuda. Dodatne informacije, u
vezi ovog poziva mogu se dobiti svakog
radnog dana od 08,00 do 14,00 ~asova na
broju telefona 022- 400-600. Kontakt
osoba Mirjana Babi}.
Prostor prijatan za goste i turiste
Novo dvori{te Turisti~ke organizacije
stavqeno na raspolagawe sugra|anima i turistima koji dolaze u Op{tinu Irig.
Na 17 info panela predstavqeni su karakteristi~ni motivi iri{ke turisti~ke ponude, kao {to su vinarije, manastiri, vinogradi hoteli, jezera i ilustrovana
mapa op{tine, koja slikovito prikazuje turisti~ke kapacitete Iriga.
Dvori{te ukqu~uje i mini binu specijalno pripremqenu za nastupe, kao i mini pultove za poslu`ewe
gostiju.
VRDNIK
„Termal“ na spisku Agencije za privatizaciju
edavno ure|ena specijalna bolnica „Termal iz Vrdnika jedno je od preduze}a koje se na{lo na spisku Agencije za privatizaciju. Za sada se ne zna da li je neko zainteresovan za ovaj
bawski kompleks u Vrdniku, a niko se nije direktno interesovao ni kod wih u posledwih mesec dana koliko je javni poziv
Agencije trajao.
Ono {to je trenutno u toku jeste procena vrednosti koju, kako isti~uu SB „Termal“ svako preduze}e treba da obavi do kraja septembra. Specijalna bolnica „Termal“ iz Vrdnika predstavqa okosnicu turisti~kog potencijala iri{ke op{tine.
Nedavno je ova zdravstvena ustanova uz pomo} Pokrajine i vi{emilionskom investicijom renovirala ceo terapeutski kompleks.
Ali, i pored navedenih kapitalnih investicionih ulagawa
„Termal“ se na{ao na spisku preduze}a za prodaju Agencije za
privatizaciju, {to ne remeti rad ove zdravstvene ustanove.
Korisnici, kojih je kako isti~u u „Termalu“ svake godine sve
vi{e, ne kriju zadovoqstvo uslugom koju dobijaju na ovom mestu.
Pored ove bawe na spisku Agencije na{lo se jo{ 14 wih, me|utim bawa Vrdnik je jedina koja je u vlasni{tvu AP Vojvodine.
Na nedavno odr`anom sastanku predstavnika ove zdra-
N
Bazen SB „Termal“
vstvene ustanove i Agencije za privatizaciju saop{teno je da }e
se AP Vojvodini prepustiti da odabere model privatizacije
ove ustanove u skladu sa wenim interesima i novim Zakonom o
privatizaciji, kojim je predvi|eno sve od prodaje do odustajawa od prodaje, saznali smo od predstavnika ove vrdni~ke ustanove koji nije hteo pred na{e kamere.
„ODJECI BELOG MAJDANA“ U RAKOVCU
Promocija seoskog
stvarala{tva i turizma
AKTUELNA VEST
Radio Beo~in pred
privatizacijom
r`avna
novinska
agencija Tanjug i deset lokalnih medija podneli su Agenciji za privatizaciju inicijativu za
pokretawe privatizacije
svojih preduze}a. Prema
podacima Agencije dostavqenim Beti, pored
Tanjuga, inicijativu za
privatizaciju dostavila
su javna preduze}a koja
izdaju lokalne medije Informativni centar
Kosjeri}, Radio-televizija op{tine Kova~ica,
Radio Beo~in, Ivawi~ki radio, Informativni pres centar op{tine Vladi~in Han.
U postupak privatizacije u{li su i Informativno javno preduze}e Pre{evo, Radio ]i}evac, Informativni centar Oxaci, Javno preduze}e {tampa, radio i film
Bor i Kulturno-informativni centar
„Mladost“ iz Futoga. Mediji koje je osnovala dr`ava, pokrajina ili lokalna samouprava trebalo je da do 13. septembra podnesu inicijativu za pokretawe postupka privatizacije, proisti~e iz novog Zakona o
javnom informisawu i medijima.
Odluku o metodi privatizacije Agencija za privatizaciju }e doneti u roku od 90
D
Dom kulture u Beo~inu
dana od dana podno{ewa inicijative.
Rok za privatizaciju medija u vlasni{tvu dr`ave, pokrajine i lokalne samouprave je 1. jul idu}e godine, a od tog dana bi}e zabraweno finansirawe medija iz javnih prihoda. Umesto toga, bi}e uveden princip projektnog finansirawa medijskih
sadr`aja od javnog interesa. Ukoliko mediji ne budu privatizovani do 1. jula 2015.
godine, wihov kapital }e biti prenet zaposlenima i to bez naknade, predvi|eno je
Zakonom. Ako zaposleni, me|utim, ne budu
prihvatili besplatne akcije svojih medija, to glasilo }e prestati da postoji i bi}e brisano iz registra medija.
od pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo i
Sekretarijata za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova,
kao i op{tine Beo~in, a u organizaciji mesnog udru`ewa `ena „Miro{kine rukotvorine“, u saradwi sa
grupom umetnika „Beli Majdan“, 13.
septembra, po peti put je u Rakovcu
odr`ana manifestacija „Odjeci
Belog Majdana“. Iako ova turisti~ka manifestacija ima za ciq promociju pe}ine Beli Majdan, jednog
od bisera Fru{ke gore, ovogodi{wi program se, iz bezbednosnih razloga, odvijao u krugu spomen-parka
palim borcima u Starom Rakovcu.
Prirodni ambijent u podno`ju Belog Majdana u potpunosti je zadovoqio potrebe organizatora, vi{e od
dvadeset izlaga~a i brojnih posetilaca ove manifestacije.
Na poziv udru`ewe `ena „Miro{kine rukotvorine“ odazvali su
se brojni izlaga~i sa zanatskim i
umetni~kim rukotvorinama, samostalni umetnici sa ru~no izra|enim ukrasima, ta{nama, torbama, nakitom i oslikanim staklom.
Posetioci su mogli da prona|u i
interesantne korpe od papira samostalnih proizvo|a~a iz Subotice, kola~e sa imenom manifestacije autorke Vere @igi}, suvenire Neboj{e Veselinovi}a iz Rakovca i unikatni nakit „Taca“ iz
Novog Sada.
Izlo`beno-prodajni deo mani-
P
Sa pete po redu manifestacije „Odjeci Belog Majdana“
festacije okupio je slikare Du{ana Kondi}a iz Ka}a, Miroslava Kruni}a iz Mo{orina, Jovanku Bekvalac iz Petrovaradina i
Ivana Teslu iz Rakovca. Predstavili su se i najmla|i me{tani: Mateja Burovi} i Danilo
Krivokapi} sa likovnim radovima. Me|u izlaga~ima na ovogodi{woj manifestaciji bili su i Institut za ratarstvo i povrtarstvo
iz Novog Sada i Podrum „Drobwak“
iz Beo~ina. Ru~ni radovi udru`ewa `ena iz Kumana, „Gorske ru`e“
iz Rakovca, „Brazilijanskih bisera“ iz Brazilije, aktiva `ena „Jovan Popovi}“ iz Titela, Mo{orina, kao i Udru`ewa `ena „Dren“ iz
Gardinovaca tako|e su se nalazi-
li u ponudi.
„Odjeci Belog Majdana“ imali su
i svoj bogat kulturno-zabavni program, uz nastup de~ijeg crkvenog hora „Heruvimi“ iz Beo~in sela, gluma~ke grupe studija „Jezgro“ i mali{ana {kole folklora iz Rakovca,
flautista Elene i Alekse Tubi}a,
`enske peva~ke grupe „Sarke“ iz
Gardinovaca i gostiju iz Hrvatske,
~lanova kulturno-umetni~kih dru{tava „Sloga“ i „Mladost“ iz Vukovara. U~esnicima manifestacije od
strane organizatora uru~ene su zahvalnice, a brojni posetioci su u`ivali u bogatom programu koji je na
pravi na~in promovisao rakova~ki
turisti~ki potencijal.
(RTV Beo~in)
17
Sreda, 24. septembar 2014.
PO^EO INTENZIVAN NADZOR INSPEKCIJE
Kontrola prodaje robe izvan pijace
Ovakav vid prodaje dozvoqen je samo sredom i subotom u vremenu od 6 do 14 ~asova na lokaciji ispred
zelene pijace, u Ulici kneza Milo{a, s desne strane od ulaza na parking prostor do stambenog poslovnog objekta u toj ulici ka`e Tihomir Stamenkovi}, rukovodilac Odeqewa za inspekcijske poslove
ciqu odr`avawa reda i ~isto}e na javnim povr{inama,
komunalna inspekcija ovih
dana sprovodi intenzivniji nadzor
i podnosi prekr{ajne prijave protiv lica koja prodaju robu izvan zelene pijace, u danima kada prodaja
na toj lokaciji nije dozvoqena.
Kako nam je rekao Tihomir Stamenkovi}, rukovodilac Odeqewa
za inspekcijske poslove, odlukom o
komunalnoj higijeni i uslugama zabrawena je prodaja svih vrsta roba
van pijace, osim sredom i subotom u
vremenu od 6 do 14 ~asova, na lokaciji ispred zelene pijace u Ulici
Kneza Milo{a, s desne strane od
ulaza na parking prostor do stambenog poslovnog objekta u Ulici
kneza Milo{a broj 12.
- Ova odluka kojom je dozvoqeno
da se dva puta nedeqeno qudima
omogu}i prodaja i izvan pijace
smi{qena je upravo da bi se tim
malim prodavcima koji nemaju zakupqene tezge omogu}ilo da iznesu
svoju robu i da je ponude na prodaju. Me|utim, bez obzira {to je prodaja robe na toj lokaciji dozvoqena samo odre|enim danima, prodavci ipak svoju robu na tu lokaciju
iznose svakodnevno, {to nije dozvoqeno. Zato inspekcija svaki dan
kontroli{e prodaju izvan pija~nog
prostora, a ovih dana smo tu kon-
U
[ID
Pripremila: S. Mihajlovi}
Pozori{ne
predstave
Qubiteqi pozori{ta mo}i }e
ovog meseca da pogledaju dve interesantne predstave, u sali
KOC-a. U sredu, 24. septembra
gostova}e pozori{te iz Kola{ina, sa predstavom „Orkestar Titanik“, a u subotu, 27. septembra
pozori{te iz Prijepoqa sa predstavom „No} bogova“. [idsko
Amatersko pozori{te „Branislav Nu{i}“ priprema se za gostovawe u Belom Manastiru gde }e
10. oktobra, u okviru tamo{weg
Kazali{nog festivala, odigrati
predstavu „Cigani“.
Sot
U organizaciji @upe Sot, `upnika Nikice Bo{wakovi}a i
Hrvatskog kulturnog dru{tva
„[id“, u Sotu je odr`ana druga po
redu kulturna manifestacija
„Poka`imo svima {ta znamo i
imamo“ kojom je sve~ano obele`en crkveni god tog mesta, praznik Imena Marijinog. Posle mise u Crkvi svete Katarine, sve~anost je nastavqena u crkvenom
dvori{tu gde su se predstavila
hrvatska
kulturno-umetni~ka
dru{tva iz Qube i [ida i KPD
„Ivan Kotqarevski“ iz Biki} Dola. Kako je istakao predsednik
HKD „[id“, Josip Pavlovi},
ideja ove manifestacije jeste da
se {iroj dru{tvenoj zajednici, u
domenu kulturnog stvarala{tva,
prezentuje bogatstvo folklora i
obi~aja hrvatske nacionalne zajednice u Sremu.
Tihomir Stamenkovi}, rukovodilac
Odeqewa za inspekcijske poslove
trolu i poja~ali, {to je izazvalo
negodovawe tih prodavaca. Oni isti~u da moraju to da rade jer od toga `ive, {to zaista i jeste tako,
ali mi smo primorani da po{tujemo
propise, odnosno da radimo na{
posao i da ih sklawamo sa te povr{ine obja{wava rukovodilac Odeqewa za inspekcijske poslove Tihomir Stamenkovi}, dodaju}i da se
u slu~aju kr{ewa ove odluke pokre}e prekr{ajni postupak, a predvi|ene su i nov~ane kazne koje se
Komunalna higijena
Op{tinskom Odlukom o komunalnoj higijeni i uslugama zabraweno je spaqivawe li{}a i otpada na javnim povr{inama.
Ovom odlukom gra|ani su, tako|e, u obavezi da zbog sopstvene i
bezbednosti imovine odr`avaju
prohodnim kanale za atmosfersku odvodwu ispred svojih ku}a.
kre}u za pravna lica od 5.000 do
250.000 dinara, za privatne preduzetnike od 2.500 do 250.000 dinara, a za fizi~ka lica od 250 do
25.000 dinara.
Kako ka`e Stamenkovi}, problem nedostatka pija~nog prostora
u [idu postoji ve} du`e vreme, s
obzirom da je prostor na kome se
nalazi zelena pijaca, a koji je napravqen jo{ pre 40 i vi{e godina,
sada postao mali za sve one koji
prodaju svoju robu i dodaje:
- Prodavci su nam se do sada ve}
U DOMU ZDRAVQA OD OVE NEDEQE
CI
U SLI
obra}ali sa molbom da im iza|emo
u susret i da im obezbedimo neki
ve}i prostor na kojem bi oni mogli
da prodaju svoju robu, ali mi do sada nismo uspeli da prona|emo
adekvatno re{ewe za to. Jedno
vreme prodaja je bila organizovana
na parking prostoru koji se nalazi
tik uz pijacu, ali je to stvaralo
gu`ve i pravilo probleme u saobra}aju, pa se od toga odustalo. Ostaje da se vidi kako }e i da li }e
nadle`ni taj problem re{iti u nekom narednom periodu.
I RE^I
Po~iwe ultrazvu~na
dijagnostika srca
d utorka, 23. septembra u {idski Dom zdravqa dva puta mese~no }e dolaziti specijalista interne medicine, koji }e raditi na
ultrazvu~noj dijagnostici srca saznajemo od direktora ove zdra-
O
listi~ki ispit, tako da jo{ uvek
nismo doneli odluku da li }emo u
tom periodu dok ona ne polo`i specijalisti~ki da anga`ujemo nekog
lekara koji }e dolaziti sa strane
ili }emo da sa~ekamo da se ona vra-
Susret horova Slova~ke evangelisti~ke crkve
Povodom zna~ajnog jubileja 120 godina od osnivawa mati~ne crkve u
[idu, proteklog vikenda u Slova~kom domu odr`an je susret horova Slova~ke evangelisti~ke crkve sremskog seniorata. Uz doma}i hor, nastupili su i gosti iz Stare Pazove, Boqevaca, Slankamena~kih Vinograda,
Bingule i Erdevika, kao i u~enici veronauke.
Susret horova otvorio je sremski senior Slova~ke evangeli~ke crkve,
Jan Vinkovi~, a goste su pozdravili i predsednica crkvene op{tine u
[idu Zuzana Stupavski i sve{tenica Olina Kolar. Sve~anosti su prisustvovali i Ana Tomanova Makanova, predsednica Nacionalnog saveta
Slovaka, kao i predstavnici Evangelisti~ko - metodisti~ke i Baptisti~ke crkve.
(foto Radio [id)
Biciklisti~ka
staza
Rok za dostavqawe ponuda za
izbor izvo|a~a radova za projekat Biciklisti~ke staze [id Ada{evci isti~e 2. oktobra. Vrednost projekta je 7,3 miliona dinara, a sredstva za prvu fazu izgradwe, u iznosu od 2,2 miliona
dinara, dobijena su po konkursu
od Pokrajinskog sekretarijata za
privredu. Biciklisti~ka staza
izme|u Ada{evaca i [ida bi}e
duga 1.900 i {iroka 1,5 metar.
Prodaja u Ulici kneza Milo{a
U LIPOVA^KOJ ULICI U [IDU
Dom zdravqa
vstvene ustanove dr Krste Kure{a.
Prema wegovim re~ima, dolazak
specijaliste je podr`ala lokalna
samouprava, a u jednom danu taj lekar }e mo}i da primi od osam do deset pacijenata.
- Skoro tri godine aparat za ultrazvuk srca kojeg imamo nije kori{}en, jer je doktor koji je imao licencu za rad na wemu oti{ao u privatnu praksu, tako da }e sada taj
aparat opet biti u funkciji. [to se
ti~e specijaliste psihijatra, na{a
doktorka u oktobru pola`e specija-
ti. @eqa nam je da anga`ovawem
raznih specijalista pored boqe dijagnostike oboqewa tako|e budu
smaweni i tro{kovi pacijentima
po{to oni za pregled vi{e ne}e morati da putuju u Sremsku Mitrovicu,
kao {to je to bio slu~aj do sada - obja{wava direktor dr Kure{ i dodaje da po zakonu koji je na snazi [id
nema dovoqan broj stanovnika za
anga`ovawe lekara specijalista
koji jo{ uvek nedostaju, poput urologa, neurologa, hirurga i dermatologa.
Zavr{ena rekonstrukcija
vodovodne mre`e
adnici JKP „Vodovod“ zavr{ili
su radove na rekonstrukciji vodovodne mre`e u Lipova~koj ulici.
Umre`avawem ove ulice u kru`ni
tok vodosnabdevawa sa mre`om u
ulicama Ive Lole Ribara, Matije
Gupca i Bosutskom, poboq{an je
kvalitet vode kojom se snabdevaju
stanovnici iz ovog dela grada. Radovi u Lipova~koj ulici planirani
su u okviru redovnog investicionog
odr`avawa za ovu godinu.
Ina~e, voda iz {idskog vodo-
R
voda analizira se tri puta mese~no, a uzorci se uzimaju na 10 to~e}ih mesta, od kojih su obavezni
uzorci sirove vode sa izvori{ta
i to~e}a voda iz vrti}a i {kola.
Rezultati hemijske i bakteriolo{ke analiza vode, koja se obavqaju u Zavodu za javno zdravqe u
Sremskoj Mitrovici, pokazuju da
je {idska voda ispravna. Pre nego
{to stigne do krajweg korisnika,
radi se samo dezinfekcija vode
hlorom.
18
Sreda, 24. septembar 2014.
SA SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE
Buxet umawen za 289 miliona dinara
Rebalans buxeta }e, prema re~ima predsednika op{tinskog parlamenta Save ^oj~i}a, znatno pomo}i da se u ~etvrtom godi{wem kvartalu jasno sagleda {ta je do sada ura|eno, {ta jo{ treba
psolutnom ve}inom glasova, odbornici pe}ina~kog parlamenta
doneli su tokom pro{lonedeqnog,
tre}eg po redu skup{tinskog zasedawa Odluku o izmeni i dopuni odluke o buxetu op{tine za teku}u godinu. Time su, kako je istakao zamenik predsednice op{tine Zoran
Vojki}, prihodi i rashodi buxeta
smaweni za 289 miliona dinara,
{to }e, prema re~ima predsednika
op{tinskog parlamenta Save ^oj~i}a, znatno pomo}i da se u ~etvrtom
godi{wem kvartalu jasno sagleda
{ta je do sada ura|eno, {ta jo{ treba da se uradi, odnosno da se jasno
isprojektuje buxet do kraja godine.
- Polako ulazimo u ~etvrti kvartal i mislim da }emo, zahvaquju}i rebalansu, dobiti jasniju sliku
{ta smo uradili, {ta nam predstoji i kako }e se do kraja godine
stvari odvijati. Projektovawe je
jako va`no, a pravilno sagledavawe stvari je jo{ i va`nije i u tome
}e nam ovaj rebalans znatno pomo}i
- rekao je ^oj~i} i dodao da je zadovoqan i tempom rada parlamenta, s
obzirom da su se na dnevnom redu
na{lo ~ak 30 ta~aka. - Odbornici
su bili efikasni, sednica je dobro
pripremqena, materijal je bio
poslat sedam dana ranije, tako da
su svi imali mogu}nosti da se dobro pripreme.
Kako je prilikom obrazlagawa
rebalansa buxeta istakao zamenik
predsednice Op{tine Zoran Vojki}, najve}e smawewe prihoda dolazi od naknade za zakup gra|evin-
A
IZ OP[TINSKE UPRAVE
Konkurisawe
za dodelu
drva za ogrev
bave{tavaju se sva izbegla
lica (sa va`e}om izbegli~kom legitimacijom) i interno raseqena lica sa boravi{tem na teritoriji Op{tine da je u periodu
od 17. 09. do 01.10. raspisan oglas
za izbor korisnika za pru`awe humanitarne pomo}i u vidu dodele
drva za ogrev.
Zahtev za dodelu pomo}i sa
svim potrebnim obrascima mo`e
se preuzeti u Odeqewu za dru{tvene delatnosti op{tine, kod
poverenika za izbeglice i migracije, u mesnim kancelarijama, ili
na stranici javni oglasi.
Kontakt telefon za sve potrebne informacije je: 022/400-722.
Da bi ostvarili pravo konkurisawa, podnosioci zahteva i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva treba da imaju status izbeglog lica, odnosno va`e}u izbegli~ku legitimaciju, odnosno interno raseqenog lica sa boravkom
na teritoriji op{tine.
Prednost pri sastavqawu liste ima}e porodice bez prihoda i
sa prihodima do visine nov~ane
socijalne pomo}i, vi{e~lana doma}insta sa troje i ve}e dece do
15 godina, doma}instva samohranih roditeqa sa decom do 15 godina; doma}instva sa individualnim ~lanom, ~lanom ometenim u
razvoju ili te{ko bolesnim ~lanom, doma}instva sa starim licima, odnosno `enama preko 60 i
mu{karcima sa preko 65 godina,
kao i jedno~lana doma}instva lica starijih od 50 godina.
Kako se u konkursu navodi, uz
zahtev za dodelu pomo}i, potrebno je prilo`iti i va`e}u izbegli~ku legitimaciju ili legitimaciju IRL; visinu mese~nih primawa po ~lanu doma}instva; potvrdu, odnosno uverewe NSZ, odnosno
overenu li~nu izjavu za nezaposlene ~lanove doma}instva; potvrdu o smrti bra~nog druga, re{ewe
nadle`nog suda za progla{ewe
nestalog lica za umrle, izvod iz
mati~ne kwige ro|enih, presudu o
razvodu braka, odnosno izjavu samohranog roditeqa da se neposredno brine o detetu, odnosno deci
i da samostalno obezbe|uje sredstva za wihovo izdr`avawe, kao
i medicinsku dokumentaciju sa utvr|enom dijagnozom.
Zahtevi se podnose na pisarnici op{tine, u zatvorenoj koverti,
li~no ili po{tom.
O
skog zemqi{ta, jer }e, kako je rekao, neke od planiranih prodaja
zemqi{ta biti realizovane tek u
narednoj godini, a i planirani prihodi od poreza na zarade morali su
biti korigovani, jer }e zbog smawewa plata u javnom sektoru i prihodi u buxetu po ovoj osnovi biti mawi.
Odbornici su tako|e doneli i
odluku o prodaji gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini, u industrijskoj zoni [imanovci privrednom
dru{tvu „Leta~“ iz In|ije i privrednom dru{tvu „Kleman liftovi“ iz
[imanovaca.
Kako je u obrazlo`ewu navedeno, zemqi{te }e biti nameweno za
izgradwu proizvodnih pogona, {to
je prema navodima Save ^oj~i}a odli~an pokazateq napretka op{tine.
- Evo, svedoci smo da nakon du`eg vremena imamo investitore koji kupuju dr`avno zemqi{te. „Kleman liftovi“ koji su ve} neko vreme na na{oj teritoriji zadovoqni
su poslovawem i poslovnom klimom uop{te i kao {to vidimo, imaju nameru da pro{ire svoje proizvodne kapacitete {to je vi{e nego
odli~no, pogotovo ako se u obzir
uzme podatak da je danas te{ko dovesti nove i zadr`ati postoje}e
investitore. Sa druge strane, investicija gra|evinske firme „Leta~“ iz In|ije done}e pedesetak novih radnih radnih mesta, a naro~ito mi je drago {to }e na{a op{tina
postati doma}in In|ijcima koji,
Predsedni{tvo
Zoran Vojki}
Branislava Rankovi}
Sava ^oj~i}
Efikasan rad parlamenta
kao {to je poznato ve} du`e vreme
slove za lidere u Sremu u privla~ewu investicija. Mislim da je ovo
znak da Pe}inci polako uzimaju
primat i da stajemo rame uz rame sa
najrazvijenijim op{tinama ne samo
Srema nego i mnogo {ire, rekao je
^oj~i} uz napomenu da }e sredstva
koja }e se od prodaje zemqi{ta
sliti u op{tinski buxet biti usmerena u kapitalne investicije.
Na pro{lonedeqnoj sednici odbornici su doneli i odluku o lokalnim komunalnim taksama, utvr|ivawu naziva ulica u [imanovcima, o izmenama i dopunama Lokalnog akcionog plana zapo{qavawa,
o razre{ewu Komisije za identifikaciju pa{waka i utrina, o uslovima i postupku davawa u zakup
poslovnog prostora u vlasni{tvu
op{tine i drugo.
Kako je istakla vr{ilac du`nosti direktorka Direkcije za izgradwu op{tine Branislava Rankovi}, ovom odlukom je postupak
davawa na kori{}ewe poslovnog
prostora u vlasni{tvu lokalne samouprave uskla|en sa Zakonom o
javnoj svojini, {to je bilo neophodno, jer je prethodna odluka doneta
jo{ 1998. godine.
- [to se ti~e odluke o lokalnim
komunalnim taksama, ona je bila
neophodna jer su na taj na~in ove
takse uskla|ene sa rastom cena na
malo od pet odsto, a otklowene su
i dve tehni~ke gre{ke u kaznenim
odredbama iz prethodne odluke,
~ime je ovaj dokument uskla|en sa
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ova odluka
}e se primewivati od 1. januara
2015. godine, rekao je Zoran Vojki}.
Recimo i to da su odbornici na
tre}em skup{tinskom zasedawu razre{ili du`nosti ~lana Op{tinskog ve}a Nata{u ]iri} iz Kupinova, a za novog ve}nika imenovali
Quboju Anti}a iz [imanovaca.
Konstatovana je i ostavka odbornice Vesne Krstevski sa liste „Aleksandar Vu~i} Budu}nost
u koju verujemo“, uz dodatno obrazlo`ewe predsednika parlamenta da }e na slede}oj sednici biti
imenovan novi odbornik sa ove
liste.
RE[AVAWE PITAWA PREVOZA
„Lasta“ ponovo saobra}a
Linije }e biti najpre vra}ene u probnom periodu na mesec dana, tokom kojih }e lokalna samouprava, u saradwi sa preduze}em „Lasta“, tra`iti trajno re{ewe pitawa javnog prevoza, kako na
ovim linijama, tako i na teritoriji cele op{tine
ako stvari stoje, „Lasta“ bi uskoro mogla poonovo da saobra}a
na ukinutim linijama u op{tini. Tako je barem re~eno na sastanku koji
je protekle nedeqe odr`an u Pe}incima, a kojem su pored predstavnika lokalne samouprave - zamenika predsednice Op{tine Zoran Vojki}, i na~elnika Op{tinske uprave @eqka Trbovi}a - prisustvovali i predstavnici ove beogradske prevozni~ke kompanije.
Glavna tema sastanka odr`anog
proteklog ~etvrtka bile su autobuske linije na relaciji Beograd Kupinovo i Bresta~ - Beograd koje je
u prethodnom periodu lokalna samouprava sufinansirala, a koje je
SP „Lasta“ nedavno ukinulo proglasiv{i ih nerentabilnim.
K
Kako je napomenuo Vojki}, dogovoreno je da pomenute linije koje su
ukinute, a koje su `iteqima Kupinova i Bresta~a i te kako potrebne,
budu vra}ene i to sa istim terminima polazaka.
Prema tome, autobus }e iz Beograd za Kupinovo kretati u 11.00 i
19.30 ~asova, dok }e iz Kupinova za
Beograd polaziti 12.30 ~asova. Iz
Bresta~a autobus }e za Beograd kretati u 04.15 ~asova.
Recimo i to da }e linije biti
najpre vra}ene u probnom periodu,
na mesec dana, tokom kojih }e Lokalna samouprava u saradwi sa preduze}em „Lasta“ tra`iti trajno re{ewe pitawa javnog prevoza, kako
na ovim linijama tako i na teritoriji cele op{tine.
Sa sastanka u Gradskoj ku}i
19
Sreda, 24. septembar 2014.
JP DIREKCIJA ZA IZGRADWU OP[TINE STARA PAZOVA - INVESTICIONI CIKLUS
Ure|ewe naseqa i izgradwa vitalnih objekata
Direkcija za izgradwu op{tine Stara Pazova istovremeno realizuje vi{e investicija, a od zna~ajnijih poduhvata je
rekonstrukcija centra Nove Pazove i Novih Banovaca, izgradwa hale u Golubincima, vrti}a u Belegi{u, sanacija Doma
kulture u Starim Banovcima ... Me|utim, da bi se izveli radovi na ostvarivawu projekata od vitalnog zna~aja za gra|ane, potrebno je prethodno obaviti duge i zahtevne administrativne pripreme na uskla|ivawu procedura i pribavqawu
dokumentacije, od planova do dozvola
investicijama u oblasti komunalne infrastrukture i
ure|ewa naseqa u lokalnim
zajednicama brinu lokalne vlasti
sa svojim javnim preduze}ima. Ali
za stanovnike naseqa, kad se grade
objekti ili realizuju druge investicije od vitalnog zna~aja, va`no je
da radovi budu kvalitetno izvedeni i da investitor sa izabranim izvo|a~em radova odgovara za kvalitet obavqenog posla. Me|utim, da
bi se radovi kvalitetno izveli i,
samim tim, bili i dugotrajni, izvo|ewu radova po odre|enim projektima, prethode zahtevne i opse`ne
administrativne pripreme, od uskla|ivawa procedura, pripreme
planske dokumentacije... do tehni~kog prijema i upotrebne dozvole.
Upravo, na tome, u koordinaciji sa
nadle`nim op{tinskim odeqewima, radi Direkcija za izgradwu op{tine Stara Pazova na ~elu sa direktorom Nedeqkom Kova~evi}em,
kako bi svi investicioni poduhvati
bili izvedeni po zakonu, a da bi
opet, zadovoqili kriterijume kvalitetno obavqenih radova. Pored
teku}eg odr`avawa naseqa i infrastrukture, trenutno ovo javno
preduze}e nosilac je investicija
koje se odnose na rekonstrukciju
centra Nove Pazove i izgradwu hale u Golubincima, a svaki ~as se ~eka da vremenski uslovi dozvole po~etak radova na rekonstrukciji
centra Novih Banovaca. U pripremi je sanacije Doma kulture u Starim Banovcima i pripreme za izgra-
O
Centar Nove Pazove: radovi u Ulici cara Du{ana
Xon Kiricis i Nedeqko Kova~evi}
dwu vrti}a u Belegi{u, a obavqaju
se pripreme za izgradwu vodovoda
u Vojki (jedino mesto koje nema vodovod) i u toku je ishodovawe gra|evinske dozvole i priprema tenderske dokumentacije za javnu nabavku.
Rekonstrukcija
centra Nove Pazove
Projektom ure|ewa centra Nove
Pazove obuhva}ena je cela raskrsnica i ure|ewe slobodnih povr{ina u putnom pojasu, od ivice kolovoza do regulacione linije. Rekonstrukcijom kolovoza predvi|eno
je presvla~ewe i nivelacija u
Centar Novih Banovaca ~eka na po~etak radova
Podr{ka osniva~a u
realizaciji investicija
- Ovo je samo deo investicija u vitalne projekte, koje smo u prethodnom periodu pokrenuli zajedno sa rukovodstvom Op{tine. Moram da istaknem da je velika prednost raditi u okru`ewu gde zajedni~ki, sa
sna`nom motivacijom, podjednako rade javno preduze}e i lokalna samouprava i to nam mnogo olak{ava da brzo i efikasno, bez nepotrebnih
administrativnih zastoja realizujemo va`ne projekte. Zaposleni Direkcije se svakodnevno maksimalno trude da poka`u efikasnost u svakoj
oblasti, koja im je poverena, iza ~ega stoje na{i vrsni stru~waci i dobro uhodani timovi. Nastoja}emo da ispo{tujemo sve predvi|ene rokove po pitawu realizacije, ali i da uvek na|emo model, koji }e na najboqi na~in odgovarati zahtevnim okolnostima na terenu. Istovremeno,
molimo gra|ane za strpqewe, na lokalitetima gde su gradili{ta i nadamo se da }e im se, kada svi aktuelni radovi budu okon~ani, svideti
izgled ure|ewa i objekata, koje radimo u ciqu lep{ih, boqih i modernijih uslova za `ivot i svakodnevne potrebe izjavio je direktor Direkcije Nedeqko Kova~evi}.
skladu sa projektom, a u raskrsnici
su planirana i ostrva u ciqu pove}awa bezbednosti vozila, pe{aka i
biciklista. Ovim poduhvatom predvi|eno je i pro{irewe kolovoznih
traka, definisawe parking mesta,
ure|ewe signalizacije, poplo~avawe i ure|ewe zelenog pojasa. Ono
{to je od posebnog zna~aja za gra|ane su i biciklisti~ke staze koje }e
biti jednosmerne s obe strane puta
u {irini od jednog metra. Tako|e,
stajali{te za taksiste se izme{ta
u Ulicu kraqa Petra I Kara|or|evi}a koja je s Ulicom cara Du{ana
ure|ewem obuhva}ena u du`ini od
160 metara od raskrsnice s obe
strane. Ure|ewem centra Nove Pazove projektovano je i uli~no osvetqewe saobra}ajnih povr{ina i platoa ispred Doma kulture, kao i horti-kulturno ure|ewe, klupe za sedewe i korpe za odpatke. Plan ozelewavawa centra Nove Pazove predvi|a celokupnu rekonstrukciju zelenih povr{ina, sadwu drvorednih
sadnica, ukrasnog drve}a, `buwa,
sezonskog cve}a i setvu trave.
Ukupna vrednost investicije ~iji je
nosilac Direkcija za izgradwu uz
podr{ku lokalne samouprave je 120
miliona dinara, a radove izvodi
jedna od vode}ih gra|evinskih firmi u Vojvodini „Karin komerc“ iz
Novog Sada. Ina~e, u prvoj fazi radova obuhva}ena je i Ulica Mladena Stojanovi}a i deo Ulice kneza
Mihaila, a izvr{eni su i zemqani
radovi koji podrazumevaju izme{tawe kablovskih instalacija za struju, telefon i kablovsku televiziju,
kao i zamenu starih azbestnih cevi
za vodovod, a u toku je i izrada prikqu~aka za kanalizaciju. U Knez
Mihailovoj ulici postavqaju se behaton plo~e, a izvode se i radovi
na platou isperd pijace koja je u
planu da se izmesti. Od O[ „Rastko
Nemawi} - Sveti Sava“ ura|ena je
ki{na kanalizacija na postoje}u, a
{to se struje ti~e, trenutno se rade
glavni dovodi za javnu rasvetu. Ve}ina radova u ulicama Kneza Mihaila i Wego{evoj je zavr{ena, ali
se trenutno radi ulaz u pijacu, kao
i ure|ewe parkinga i trotoara s leve strane i postavqawe kandelabera za javnu rasvetu. Ovih dana radovi se preme{taju u ulice Cara Du{ana i Kraqa Petra I Kara|or|evi}a.
Sportska hala
u Golubincima
Prva faza radova na izgradwi
sportske hale u Golubincima pri
O[ „23. oktobar“ privodi se kraju.
Ovaj sportski objekat, osim terena
za ko{arku, odbojku i ostale sportove, obuhvata i modrernu kuglanu
s ~etiri staze uz neophodnu prate}u
opremu i pomo}ne prostorije. U prvoj fazi koja treba da se zavr{i do
kraja ovog meseca, ura|eno je oko 80
odsto grubih radova i sledi ugradwa stolarije i podne plo~e. Krovna konstrukcija je postavqena iznad kuglane i trenutno se postavqa
re{etkasta krovna konstrukcija iznad sportske sale. Grubi gra|evinski radovi obuhvatili su zidawe
nose}ih i pregradnih zidova, pokrivawe objekta, limene op{ivke
krova, izradu horizontalnih i vertikalnih oluka, betonirawe tribina i podne plo~e, monta`u vodovodnih i kanalizacionih instalacija,
monta`u hidrantne mre`e, prikqu~ak objekta na vodovodnu i kanalizacionu mre`u, betonirawe dve
ulice u du`ini od 340 m i to od raskrsnice sa novom ulicom ka vrti}u,
do raskrsnice s Dunavskom ulicom.
Kolovoz u Svetosavskoj ulici se zadr`ava, a po projektu rekonstruisa}e se saobra}ajne povr{ine izvan
kolovoza. Rekonstruisa}e se i sve
slobodne povr{ine kroz parterno
ure|ewe, tj. formirawe zelenih povr{ina, parkinga za upravno parkirawe (oko 65 parking mesta), biciklisti~ke staze {irine 2 metra i pe{a~ke staze u {irini od 2,5 m. Na
mestu postoje}ih stajali{ta za autobuse, projektovane su ni{e za autobuse pored postoje}eg kolovoza {irine tri metra, a pored wih je predvi|eno i stajali{te za pe{ake koje se prostire sve do biciklisti~ke, odn. pe{a~ke staze. Postoje}i TT
stubovi s desne strane kolovoza su
predvi|eni za kablirawe, dok }e se
odvodwavawe vr{iti postoje}im i
novim slivnicima, kao i kanaletama {irine 40 cm koje }e prikupqati
vodu sa pe{a~ke i biciklisti~ke
staze i obli`weg zelenila. Pe{a~ke staze i kolski prilazi objektima
poplo~a}e se behaton plo~ama, a bi-
Zavr{avaju se radovi prve faze na hali u Golubincima
septi~ke jame, ugradwu fasadne
stolarije i monta`u gromobranske
instalacije. Vrednost ove investicije je blizu 40 miliona dinara.
Ure|ewe centra
Novih Banovaca
Rekonstrukcija centra Novih Banovaca po projektu, u prvoj fazi izgradwe obuhvata deo Svetosavske
ciklisti~ka staza i autobuska stajali{ta }e dobiti asfalt. I kompletan centar ovog sela dobi}e novi izgled s podizawem travwaka i
sadwom novog drve}a, postavqawem
klupa, korpi za otpatke i kandelabera za javnu rasvetu. Vrednost radova, koji ovih dana treba da po~nu
i kako je predvi|eno, da se zavr{e
do kraja godine, s PDV-om prelazi
27 miliona dinara.
G. Majstorovi}
20
Sreda, 24. septembar 2014.
IRIG [email protected] 2
Kad {ira po~ne
roteklog vikenda, 22. put po
redu, Irig je bio doma}in
„Pudarskih dana“, manifestacije koja se tokom proteklih godina potvrdila kao najboqa i
najmasovnija svetkovina fru{kogorske prestonice vina, ali i ostatka
Srema i Srbije. Zahvaquju}i naporu
organizatora, po mnogo ~emu jedinstveni „Pudarski dani“ dospeli su i
na nacionalnu turisti~ku mapu manifestacija {to ~ini veliku ~ast ne
samo Irigu, nego i ~itavom Sremu.
Ove godine, „Pudarski dani“ trajali su dva dana, u petak i subotu, a
ni ki{a koja se u subotu tokom celog
dana trudila da sa iri{kih sokaka i
iz znamenite Vinske ulice izbri{e
miris vina i pudarskog paprika{a,
nije mogla da rastera sve qubiteqe
bo`anske kapqice koja u Irigu sija
jedinstvenim sjajem, na kojem joj ostatak Srema mo`e i te kako zavideti.
P
Kad paprika{ zamiri{e
Drugog dana manifestacije, u
centralnom iri{kom parku odr`ano je tradicionalno takmi~ewe u kuvawu pudarskog paprika{a. I mada je ki{a romiwala celo
popodne, ve{ti kuvari uporno su
istrajavali, pa je na kraju prvo
mesto pripalo ekipi „Buta - Premi} iz Iriga, drugo su zauzeli
u~enici Sredwe stru~ne {kole
„Borislav Mihajlovi} - Mihiz“,
dok je tre}a bila ekipa egzoti~nog naziva „Trinaest majumuna“.
Me|u onima koji su oku{ali
svoju sre}u i `eqom za dobrom zabavom i ukusnim paprika{em prkosili ki{i bili su i bajkeri,
~lanovi Moto kluba „Fru{ka Gora“ iz Iriga koji su iskoristili
priliku da sa svojim prijateqima
iz drugih moto klubova organizuju
veselo dru`ewe.
Defile pod maskama
Kao {to su dobri poznavaoci „Pudarskih dana“ ve} navikli, prvi dan
manifestacije organizovane u ~ast
vina, vinara i pudara-~uvara vinograda i gro`|a, bila je u potpunosti
posve}ena najmla|im Iri`anima koji su, nose}i ulicama fewere od bundeva, sa maskama na licima najavqivali dolazak {arene jeseni i berbe
u iri{kom vinogorju.
Svoj defile, prvog dana svetkovine koja iz godine u godinu okupqa
sve vi{e turista, gostiju i u~esnika,
imali su i mali{ani, qubiteqi pasa
koji su zahvaquju}i Kinolo{kom dru{tvu „Irig“ pro{etali sa svojim ponosnim i za ovu priliku doteranim
ku}nim qubimcima.
Kako isti~e zamenik predsednika iri{ke op{tine i jedan od organizatora „Pudarskih dana“ Stevan
Kazimirovi}, ciq ukqu~ivawa
mali{ana u manifestaciju nije samo weno omasovqewe, nego i ukorewivawe omladine u iri{kim i
fur{kogorskim tradicijama.
- Kada smo krenuli u ovaj posao,
pre vi{e od dve decenije, znali
Ni{ta bez `enskih ruku i zadovoqnog pudara
smo da ako ho}emo da „Pudarski da- posetioce predstavqao je i tradicini“ istraju, treba da ukqu~imo onalni Fru{kogorski sajam vina „Pumlade u sva de{avawa, jer u kra- darev izbor“ koji je ove godine okujwem, na wima svet ostaje. Za ovih pio veliki broj izlaga~a iz ~itavog
dvadeset i dve godine radili smo Fru{kogorja, kao i koncertni nastup
sa velikim brojem mladih i evo velikana narodne muzike Miroslamladi aktivisti Turisti~ke orga- va Ili}a koji je nastupio u ve~ernizacije i Kancelarije za mlade su wim satima prvog dana sve~anosti.
- Iz godine u godinu trudimo se
nam danas najve}a pomo}. Bez wih
ni{ta ne bi bilo i to je na{a veli- da dovedemo nove peva~e. Kada se
ka pobeda. „Pudarski dani“ potvr- dogovaramo koga da dovedemo, mi
dili su svoju vrednost, a evo poka- polazimo od toga koga sve nismo
zalo se i da imamo kome da ostavi- zvali. Svakako je veliko zadovoqmo manifestaciju koja na najboqi stvo to {to smo imali priliku da
na~in otkriva duh na{eg Iriga, ob- ugostimo zaista velike muzi~ke
zvezde iz regiona, ali pored toga,
ja{wava nam Kazimirovi}.
Posebno zadovoqstvo za goste i va`no je i to {to su nastupali i
~lanovi srema~kih folklornih ansambala. ~ime smo opet prednost
davali na{im mladima, trude}i se
da poka`emo da ciq „Pudarskih
dana“, nije samo zabava kao takva,
priznawe „Rogaq“. Ovu izuzetnu
nego pre svega o~uvawe tradicije manifestaciju pokrenula je pre
pri~a nam Kazimirovi}.- U tom
22 godine grupa entuzijasta. Bilo
smislu i na{ sajam vina ima za ciq
je to vreme kada su mnogi osporane samo da Iri`anima i drugim navali sva~iji rad, kada je malo ko
{im gostima omogu}i da ne{to proistinski verovao da }e se i{ta
daju, nego pre svega da izlo`e svomo}i uraditi, ali evo mi smo daje proizvode, da provere wihov
nas svedoci da nema ni{ta ja~e na
kvalitet, da steknu poznanstva i
svetu od qubavi, iskrene voqe i
prijateqstva i da tako svi zajedno
po`rtvovanosti. Sve se mo`e kad
o~uvamo vinarstvo po kojem je Irig
se ho}e i to „Pudarski dani“ najboprepoznatqiv.
qe dokazuju. Irig jeste mala Op{tina, najmawa u Sremu, ali jedino Irig ima dobro vino i ovako
vesele, ali i vredne i po`rtvovane qude. Vino i qudi su na{e najve}e bogatstvo. Vino kao dokaz da
smo na dobrom geografskom polo`aju, a qudi kao dokaz da smo
spremni da se uhvatimo uko{tac
sa svim stvarima koje `ivot nosi.
Uspeli smo da uredimo Vinsku
ulicu, da doteramo dvori{te Turisti~ke organizacije, da iz godine u godinu dovedemo sve vi{e turista u na{ Irig i to sigunro nije
malo. Irig jeste mali, ali je izuzetno bogat. To bogatstvo smo u
obavezi da iskoristimo, jer samo
se tako mo`emo na dostojan na~in
odu`iti na{em Irigu, rekao je Petrovi}.
Dobro vino i vredni qudi
U ime Op{tine Irig, ovogodi{we „Pudarske dane“ sve~ano je otvorio wen prvi ~ovek Vladimir
Petrovi} koji se zahvalio gostima uz napomenu da se radi o manifestaciji koja iz godine u godinu
pleni sve vi{e pa`we.
- „Pudarski dani“, to je ve} re~eno, ali vredi jo{ jednom re}i i
podvu}i, predstavqaju najboqu i
najlep{u manifestaciju Iriga, a
usudi}u se da ka`em Srema, pa i
Vojvodine, za {ta smo dobili i
Vladimir Petrovi}
Bajkeri podr`ali „Pudarske dane“
Od pudara nema boqeg
gospodara
Sve~ano otvarawe dvadeset i
drugih po redu „Pudarskih dana“ organizovano je u ure|enom dvori{tu
Turisti~ke organizacije. Kako i prili~i, goste je u pratwi predsednika
Op{tine Irig Vladimira Petrovi}a pozdravio ~uvar vinogorja
Svetozar Krsti} - \e|a.
- Koliko sam gro`|a sa~uvao ove
godine, vide}ete kada probate vino.
[to se ti~e lopova i ~voraka, mogu
da ka`em da sam uradio sve {to je do
mene i da su iri{ki vinogradi bili
i ma`eni i pa`eni. Sad, sa druge
strane, {to se ti~e drugih nekih
stvari, nemam {ta drugo da ka`em
osim da se od Boga ne mo`e ni{ta
oteti, niti se od wegove voqe mo`e
Nagrade za najboqe proizvo|a~e
i{ta sa~uvati. Nadam se da }e biti
dobro gro`|e i da }e nam Bog dati da
u`ivamo u vinu, ba{ kao {to imamo
priliku da u`ivamo u na{oj prelepoj
Vinskoj ulici i u ovom lepo ure|enom
dvori{tu Turisti~ke organizacije
koje }e, ja se nadam postati steci{te
zaqubqenika u Irig, rekao je \e|a i
dodao: - Istina je da je gro`|e ne{to
lo{ijeg kvaliteta, primetno je pucawe i nejednako zrewe, tako da ve}
sada mo`emo re}i da ne}e biti neke
naro~ite slasti, ali ja se i daqe nadam da }e ponovo u buretu {ira da
vri i da }e ludovati dva puta kako
dolikuje, prvi put u buretu, a drugi
put u na{oj glavi.
Ove godine Iri`ani nisu birali
~uvenog Gospodara „Pudarskih dana“
jer wihovom \e|i po svemu sude}i ni
Sreda, 24. septembar 2014.
21
22. PUDARSKI DANI
e da „luduje“
darstva i vinarstva. Ono
{to srpskim vinarima
nedostaje, isti~e Joji},
jesu mladi stru~ni enolozi koji prate savremene trendove.
- Mi ovde imamo odli~ne predele za proizvodwu odli~nog gro`|a i
vina, mi znamo da proizvedemo dobro gro`|e.
Ono {to nam nedostaje,
jeste hvatawe kontakta
sa savremenom proizvodwom vina i odre|ewem
wegovog mesta u savremenom svetu. Enolozi koji
su radili u velikim postrojewima polako su na
izmaku, a wihovo poimaSava Joji}: Srbiji trebaju enolozi we vina kao hedonisti~kog proizvoda se te{ko
uklapa u savremene tokove, ocene i
`eqe savremenog potro{a~a. Mladi
enolozi su po~eli da se obra}aju vinarima sve vi{e i to je dobro. Mi
imamo malo dobrih mladih enologa,
ali to ne zna~i da nemamo entuzijasOtvarawe „Pudarskih dana te koji se suo~avaju sa ~iwenicom da
onaj u svetu poznatiji Tolkinov „Gos- nemaju od koga da u~e, da rade za vipodar prstenova“ nije ni do kolena. nare koji ~esto nemaju dovoqno novU krajwem, {ta je nekoliko prsteno- ca da ih {aqu na usavr{avawe u vinva prema onolikim ~vorcima i gro- ske centre, na akademije, sajmove i
`|okradicama?
izlo`be, pa su na{i enolozi iako su
visokoobrazovani ~esto zapravo saSrbiji potrebni enolozi mouki. Prva vinarija u Srbiji, koliKako isti~e jedan od velikih pri- ko je meni poznato, koja je anga`ovajateqa „Pudarskih dana“ i jedan od la stranog enologa i to iz Udina smo
mi. Tako|e mi ve}i iri{ki vinari annajuglednijih iri{kih vinara Sava
Joji}, vlasnik znamenitog „Ma~kovog ga`ovali smo „eksperte seniore“
podruma“, Irig je podru~je koje ima strane stru~wake koji su trenutno u
sve pretpostavke za razvoj vinogra- penziji. Lane smo anga`ovali takvog
Veselo i kod iri{kog „Ma~ka“
„Pudarske dane“ je na sebi svojstven na~in obele`io i Sava Joji},
na~uveniji iri{ki „Ma~ak“, koji je
za svoje poslovne prijateqe i qubiteqe dobrog vina organizovao
Veselo i kod „Ma~ka
strani stru~waci mogu se smatrati
pre u~iteqima i pomaga~ima nego bilo kakvim konkurentima. Odli~nog
stranog enologa konsultanta anga`ovala je i iri{ka vinarija „Atos Vinum“ i to je za svaku pohvalu. Oni qudi znaju dobro svoj posao, wihovo
znawe meri se vekovima i ~ast je od
takvih qudi u~iti, zakqu~uje Joji}.
Vinogradi `ive od
qubavi
Najboqe je u dru{tvu pudara
Na {tandu Dragana Drobwaka
~oveka iz Austrije, kojem smo bili
du`ni da obezbedimo samo hranu i
sme{taj. [teta je {to mi nemamo neko udru`ewe, preko kojeg bi mogli da
dovodimo strane enologe, da vidimo
koliko oni znaju, jer ne treba misliti da oni automatski sve znaju boqe
od na{ih, obja{wava Ma~ak.
Va`no je, smatra Joji} da vinari
redovno opipavaju puls tr`i{ta. Za
to je potrebno iza}i i u inostranstvo, {to veliki iri{ki vinari ~ine, a sve sa ciqem proizvodwe vina
koje mo`e da zadovoqi potrebe potro{a~a.
- Treba pomagati rad doma}ih enologa, ali je potrebno i slu{ati {ta
strani stru~waci mogu da ponude. Ne
treba se wih pla{iti, jer oni su tu
neko vreme, do|u, odu, a doma}i enolozi ostaju. Tu nema konkurencije i
prijem u svom podrumu. Ovu priliku,
Ma~ak je iskoristio da se zahvali
na dobroj saradwi i da sa svojim
prijateqima podeli vinska iskustva. Za „Pudarske dane“ smatra da
Kako i dolikuje manifestaciji
koja je sva u znaku vina i vinogorja, i
drugog dana svetkovine uprili~en je
Fru{kogorski sajam vina „Pudarev
izbor“, u okviru kojeg je sprovedeno i
nadmetawe u nekoliko kategorija i
to: vino: belo, roze, crveno; rakija:
loza, {qiva, kajsija, kru{ka; najboqi vinograd i najte`i grozd.
Najboqe belo vino, prema odluci
stru~nog `irija vlasni{tvo je i proizvod Predraga Milosavqevi}a iz
Vrdnika. Najboqi roze proizveo je
Bo{ko Male{evi} iz Iriga, dok je
najboqe crno vino rukotvorina Podruma vina „Radoj~i}“ iz ^erevi}a.
U konkurenciji rakija, najboqu lozu i kajsiju pije Dragan Drobwak iz
Beo~ina, dok u najkvalitetnijoj {qivi i kru{ki u`iva doma}in, Iri`anin Sava [u}in.
Ponosni vlasnik najboqeg vinograda je Sava [u}in, dok je najte`i
grozd od ~ak 1,1 kilogram vlasni{tvo Milene Kova~evi}.
- I ove godine nismo saznali ni{ta novo, jer kod nas svi znaju da Iri`ani imaju najboqe vino i najboqe
vinograde ne zato {to je wihova zemqa na dobrom polo`aju nego zato {to
ipak u svoj rad ula`u malo vi{e qubavi od drugih. Vino se pravi od qubavi, od qubavi `ive i vinogradi i
{to je vi{e qubavi, to su i vinogradi boqi, rekao je Sava [u}in.
Pored vinara iz Iriga, Rivice,
Vrdnika, Sremskih Karlovaca, ^erevi}a i drugih delova Srema, svoje
proizvode u Vinskoj ulici su na „De~ijoj pijaci“ tokom subote izlagali i
su najzna~ajnija iri{ka manifestacija i najboqi dokaz da vinarstvo u
fru{kogorskoj prestonici ima lepu
budu}nost.
- Irig ima svoje, rekli bi neki,
„velike vinare. To su „Vinarija Kova~evi}, „Atos Vinum“ i „Ma~kov
podrum“. Me|utim, ono {to Irig
~ini Irigom i {to u krajwem daje
snagu „Pudarskim danima“ jesu pre
svega mnogobrojni mali vinari koji su za{titni znak fru{kogorske
prestonice i koji se bore da u te{kim vremenima opstanu i razviju
svoju proizvodwu. Ima tu dosta
elana, ima tu i potencijala i kvaliteta i mislim da }e se u vremenu koje je pred nama pokazati ko
mo`e, a ko ne mo`e da opstane. Sa
druge strane, organizovawem „Pudarskih dana“, kao i „Dana vina“ u
Irigu i Rivici, lokalna samouprava je u~inila i ~ini i daqe veliki napor da pomogne svoje vinare i
to je dobro. Mislim da je i na dr`avi da pomogne, da mo`da i natera male da se udru`uju jer samo tako oni mogu opstati i razviti svoju proizvodwu. Svaka ~ast „velikima, ali da nema „malih“, pitawe
je {ta bi i „veliki radili, smatra
iri{ki „Ma~ak“, Sava Joji}.
Vesela ekipa
Me|u kuvarima pudarskog paprika{a koji su protekle subote
uprkos ki{i opseli iri{ki park,
na{la se i vesela ekipa Qubi{e
Luki}a tehnologa proizvodwe u
kompaniji „Groun Rasad“ koja od
2008. godine posluje u Irigu.
Glavni kuvari bili su Dragan
Mi}a{evi} i Gordana Zari}, a
pomo} i moralnu podr{ku dali su
im Svetla Mi}a{evi}, Divna
An|i}, Dragana Si~, Qubi{a Kuni}, Nemawa Glogovac, An|elko
Mi{~evi} i naravno Qubi{a Luki}.
Spremao se paprika{ od junetine i sviwenite, a da je bio dobar, potvrdili su nam sami majstori kao i gosti koji su imali priliku da ga probaju.
Vesela ekipa Qubi{e Luki}a
prodavali i mali{ani iz De~ije ustanove „De~ija radost“ iz Iriga. A da
nema ni{ta boqe od onoga {to `enska ruka napravi, i ove godie su potvrdile vredne Iri`anke iz Aktiva
`ena koje su svojim kola~ima, salatama i paprika{ima, uz pomo} i podr{ku zaposlenih u lokalnoj samoupravi i kulinara iz Sredwe stru~ne
{kole „Borislav Mihajlovi} Mihiz“
na svojim le|ima i izneli ~itavu
sve~anost.
Kako ka`e Milena Ki{ iz iri{kog Aktiva `ena, „Pudarski dani“ su
odli~na prilika da se poka`e koliko su doma}ice fru{kogorske prestonice vredne. Kao svoj najboqi
proizvod ove vredne `ene isti~u
srema~ke krofne za koje, vele, treba
ne samo dobro bra{no, ve} i dosta
qubavi.
U ve~erwim satima drguog dana
svetkovine, nastupio je legendarni
rok sastav „Ribqa ~orba“ ~ime su
ovogodi{wi dvadeset i drugi po redu „Pudarski dani“ i sve~ano zatvoreni. Onim zavidnim na rad, a onima
`eqnim dobrog vina i odli~nog
iri{kog dru{tva na {tetu... Sve do
naredne godine kada }e se qubiteqi
vina, pra}eni mirisom paprika{a i
sve`ih krofni predvo|eni svojim
za{titnikom pudarom ponovo pojaviti u Vinskoj ulici.
S. Lap~evi}
22
Sreda, 24. septembar 2014.
IN\IJA [email protected] „MOJ SVET“ NAJBOQE NA MINI UNIVERZIJADI U ZREWANINU
Pehar kao tri zlata
U radnoj atmosferi uz muziku deca sumiraju utiske sa takmi~ewa, sawaju o nekom balkonu i do~eku u svom gradu, jer su za wih zlatna medaqa
i pehar sinonim za uspeh, a kad mogu ko{arka{i {to ne bi mogli i oni
dok srebrna medaqa na{ih ko{arka{a sija kao zlato, pehar
Udru`ewa dece sa smetwama u razvoju „Moj svet“ iz In|ije sija kao
tri zlata. Nedavno su ovi mali{ani osvojili prvo mesto na VII Mini univerzijadi koja nosi naziv „Uprkos svemu - dohvati `ivo“t i u konkurenciji me|u 12 ekipa ostvrili
najve}i rezultat. Da pri~a bude jo{
interesantnija, ovo je druga godina
zaredom da ovi mali{ani osvajaju
zlato na jednom pokrajinskom takmi~ewu. Mini-univerzijada je organizovana u Zrewaninu na sportskim
terenima, a u~enici su se takmi~ili u ~etiri kategorije: bacawe kugle, ru{ewe ~unova, mini poligon i
nadvla~ewe konopca. Tako je In|ija
ponovo dobila zlatne sportiste koji su sa ponosom nosili zastavu svoje op{tine.
- Ose}aj je neverovatan, kao i
pro{le godine kada smo prvi put
bili pobednici na ovom takmi~ewu.
Drugu godinu zaredom nas pozivaju i
I
Zlatna ekipa
Na mini - olimpijadi ove godine su u~estvovali Marija Na|, Jelena
Krivo{ija, Milena Kati}, Zoran Luka~, \uro Orli} , Slobodan i
Branislav Vukas. Bane, kao kapiten mu{ke ekipe ka`e da je presre}an
i da je ovo ogroman uspeh kako za wih tako i za op{tinu In|ija koju promovi{u najboqe {to umeju. Slobodan dodaje da se nisu nadali ponovnom uspehu ali su dali sve od sebe, dok Marija poru~uje da je vu~a kanapa za wu bila najte`a. U radnoj atmosferi uz muziku deca sumiraju
utiske sa takmi~ewa, sawaju o nekom balkonu i do~eku u svom gradu pa
makar i kod predsednika op{tine, jer su za wih zlatna medaqa i pehar
sinonim za uspeh, pa kad mogu ko{arka{i {to ne bi mogli i oni.
rado smo se odazvali. Potrudili
smo se da odbranimo prvo mesto i
jedini smo predstavnici Srema ka`e Mira Vukas iz Udru`ewa „Moj
svet“ iz In|ije i poru~uje da je jako
ponosna na decu.
- Na{a sportska ekipa „Moj svet
In“ poseduje takmi~arski duh i jo{
da imaju gde da se pripremaju gde bi
im bio kraj. Pripreme su vi{e tekle na osnovu razgovora nego u fizi~kom smislu, ali nas to nije spre-
~ilo da budemo prvi - pri~a Mira.
Organizatori iz Zrewanina su divni doma}ini koji prepoznaju zna~aj
jednog ovakvog takmi~ewa za svu decu sa smetwama u razvoju. Svaki wihov trud i uspeh mi nagra|ujemo sa
ne~im vi{e. Mi verujemo da }e uskoro uslediti i neka nagrada za ovu
decu.
I kada su Srbiju u maju mesecu
pogodile katastrofalne poplave,
~lanovi udru`ewa „Moj svet“ su po-
Pobedni~ka ekipa
Mira Vukas
Ponosni na uspeh
kazali veliko srce i poslali humanitarnu pomo} udru`ewu dece sa
smetwama u Lazarevcu i uspostavili divan prijateqski odnos dva
grada.
- Tih dana dok su pratili aktuelnu situaciju i sve {to se de{avalo,
na{i ~lanovi su po`eleli da upute
pomo}. Nisu `eleli da to ide preko
nekih organizacija ve} da sami organizuju akciju. Re~ je o udru`ewu
koje ima i decu sa te{kim kombinovanim smetwama, a u jednom selu su
dve porodice bile potpuno ugro`ene, tako da smo za wih izdvojili humanitarni paket - navodi Mira Vukas i dodaje da su prijateqi iz Lazarevca bili u poseti kada su ih vodili na Fru{ku goru, a posle su oni
uzvratili gostoprimstvo kada je
organizovan izlet na Kosmaj.
Podseti}emo, Udru`ewe „Moj
svet“ je ove godine obele`ilo jubilej, deset godina rada i, kako isti~u, vrlo su zadovoqni funkcionisawem.
- Zajedni~kim snagama smo uspeli da se izborimo sa te{ko}ama koje su nas pratile sve ove godine i
veoma smo zahvalni roditeqima na
saradwi - ka`e Mira Vukas i nagla{ava da imaju velike planove za jesen i zimu:
- Poku{a}emo da organizujemo
prvi i jednstveni Etno-festival
dece sa smetwama u razvoju u In|iji i da okupimo sva udru`ewa i radioni~are da se na jednom mestu poka`e {ta sve to na{a deca znaju.
Ukoliko sve bude bilo prema planu
festival bi trebaLo da se odr`i u
oktobru mesecu. Tako|e `elimo ponovo da organizujemo manifestaciju dramskog stvarala{tva, ali je taj
projekat jo{ uvek neizvestan, nakon
toga sledi nam samostalna izlo`ba
i sve aktivnosti oko Nove godine.
Sve u svemu, poku{a}emo nekim projektnim pismima da do|emo do novog
prostora koji }e biti dostojan za
ovu decu koja su toliko uspeha pokazala sve ove godine.
Kada govorimo o prostoru ~lanovi ovog udru`ewa se nalaze u prostorijama O[ „Petar Ko~i}“, ali je
re~ o svega 50 kvadrata, {to nije
dovoqno za gotovo 30 ~lanova udru`ewa. Tako|e iz udru`ewa podse}aju da tre}u godinu zaredom voze decu sa smetwama u razvoju u {kolu u
Novi Sad i zahvaquju se lokalnoj
samoupravi {to im je pru`ila podr{ku i pomo}.
- Ove godine imamo petoro na{e
dece i troje koje roditeqi voze u
{kolu. Zahvaquju}i predsedniku
op{tine obezbe|eno nam je kombi
vozilo za prevoz dece u {kolu, kao
i plate za voza~a i pratioca tako
da smo na taj na~in uspeli da prevazi|emo te{ko}e - isti~e Mira.
Na kraju na{eg razgovora ponovo
smo ~uli da im je neophodan dnevni
boravak za svu decu i wihove roditeqe. Do tada, kako ka`u, dobar je i
ovaj prostor u kojem borave, a upravo jo{ jedan pehar svedo~i da deca
daju rezultate, bez obzira na uslove boravka.
M. Balabanovi}
SREMSKA MITROVICA SA JOVANKOM NOVKOVI] PERGE - POVODOM PRVE KWIGE
Stihom da ti ka`em
Ova godina za Jovanku Novkovi} Perge osta}e u se}awu kao godina u kojoj je
ostvarila mladala~ki san: iz {tampe je iza{la wena prva kwiga pesama
esme je pisala otkad zna za sebe
i ~uvala ih u papirima i sveskama, a da nije bilo jednog neobi~nog
konkursa Jovanka Novkovi} Perge
( 50) iz Sremske Mitrovice, majka
dvoje dece, jo{ bi svoje stihove i rime ~uvala u hartijama. Preko „Fejsbuka“ saznala je za postojawe jedne
Grupe za solidarnu pomo} za izdavawe kwige i jo{ pone~eg drugog, pa
je ova Mitrov~anka tako izabrana
da {tampa svoju prvu kwigu pesama.
- Ove godine izdala sam kwigu
pesama „Prkos ravnice“, promocija
je bila u Zemunu, u ku}i Gordane i
Qubi{e Pavlovi} koji su osniva~i
P
Princip
Grupe za solidarnu pomo} pri izdavawu kwiga. Do{la sam do wih preko „fejsbuka“. Neko mi je predlo`io
da to u~inim, vaqda {to je shvatio
da dobro pi{em, jer kriterijum u toj
grupi, da bi se postao ~lan, jeste samo dobro pisawe. Grupa je raspisala konkurs, ja sam konkurisala ali
sam htela da ukqu~im i mog sina Lazara koji je sredwo{kolac, ali dobar pisac i recitator, pa sam poslala jednu moju i jednu wegovu pesmu. Obe su prihva}ene i objavqene pri~a Jovanka Novkovi} Perge kako
je objavqivala pesme i kako je nastala kwiga pesama.
Na nedavnoj proslavi 100 godina od po~etka Prvog svetskog rata i
100 godina od Legetske bitke, na Legetu, u kulturno- umetni~kom programu izvedena je i poema „Princip“. Poemu je govorio Lazar Novkovi},
sredwo{kolac, ~lan Recitatorskog studija „Kaliopa“ pri Centru za
kulturu „Sirmijumart“, a poemu je napisala wegova majka Jovanka Novkovi} Perge.
Nakon jedne promocije
Jovanka Novkovi} Perge
Posle toga je, ~ini se, sve i{lo
lak{e. Pozvali su je da objavquje u
zbornicima pomenute grupe, sa sinom je u~estvovala na Me|unarodnom danu poezije, odatle su se wih
dvoje vratili sa priznawima: Jovanka je priznawe dobila za pesmu
„Zemqa koja Bosne nema“, a wen sin
Lazar za pesmu „Strofa o tebi“.
- Poslali smo, tako|e, priloge
za novi zbornik pesama. Bila sam
na promociji tog zbornika u sklopu
koga je, kao nagrada, bilo izvla~ewe imena pesnika kome }e se besplatno {tampati kwiga. Izvu~eno
je moje ime i tako je {tampana kwiga „Prkos ravnice“ - navodi Jovanka.
U ovoj kwizi, objavqeno je de-
vet pesama wenog sina Lazara, isti~e na{a sagovornica, koja o sebi pri~a kako je zavr{ila za organizatora kulturnih aktivnosti,
bez posla je, majka je dvoje dece sina i }erke, u `ivotu je radila
mnoge poslove da bi zaradila.
Poslove ne odbija, ali joj je pesma
kao lek i zato nastavqa da pi{e
ne samo pesme ve} i prozu.
S.\.
23
Sreda, 24. septembar 2014.
SREMSKA MITROVICA [email protected] [TRUDELFEST
Za sladokusce svih vrsta
rvo mesto za najukusniju
{trudlu na ovogodi{wem
„[trudelfestu koji je uz pokroviteqstvo lokalne samouprave
organizovao Nema~ki kulturni
centar „Gete“ iz Sremske Mitrovice, osvojila je Gospojinka Vitasovi} iz La}arka, a dodelom
priznawa najume{nijoj doma}ici,
zavr{en je proteklog vikenda
~etvrti festival posve}en ovom
kola~u.
Drugo mesto je pripalo Dragiwi Kowevi}, a tre}e Radojki
Mitrovi}, tako|e iz La}arka.
Takmi~ewu je prisustavovalo 26
u~esnika, a posetioci su mogli
da kupe i probaju {trudle sa makom, zatim sa roga~em, orasima,
jabukom, suvim gro`|em i cimetom.
Na ovogodi{wem Festivalu
odr`anom u zgradi Visoke {kole
strukovnih studija za vaspita~e
i poslovne informati~are, pose-
P
tioci su mogli da prisustvuju
kulturno-umetni~kom programu. U
okviru kulturno-umetni~kog programa u~estvovali su: Sofija Hodoba, student Filolo{kog fakulteta u Beogradu, u~enici Muzi~ke {kole „Petar Kran~evi}“,
iz Sremske Mitrovice, Astrid
Vajs ispred Nema~kog narodnog
saveza, iz Subotice, hor Udru`ewa Nemaca i Austrijanaca, iz Vukovara, iz Hrvatske, u~enici osnovnih {kola „Bo{ko Palkovqevi} Pinki, „Jovan Popovi}“ i ,,Jovan Jovanovi} Zmaj, kao i KUD„Sava Kli~kovi}“ iz La}arka i
DNUK „Kolomejka“, iz Sremske
Mitrovice.
Proslava u ~ast {trudle nastavqena je u prostorijama Gradske ku}e. Tamo je potpisan sporazum o me|unarodnoj saradwi
Udru`ewa nema~kog kulturnog
centra „Gete, iz Sremske Mitrovice i Udru`ewa Nemaca i
Austrijanaca, iz Vukovara. Protokol se odnosi na saradwu na
kulturnom, umetni~kom, sportskom i humanitarnom nivou.
Potpisivawe ovog protokola pozdravio je i predsednik Nema~kog
narodnog saveza iz Subotice Rudolf Vajs. Tom prilikom je zamenik mitrova~kog gradona~elnika
Tomislav Jankovi}, uru~io i
prigodan poklon gostuju}im udru`ewima Nemaca i Austrijanaca.
- @elim da napomenem da smo
jedan deo {trudli donirali u~enicima [kole za osnovno i sredwe obrazovawe ‘’Radivoj Popovi}’’ iz Sremske Mitrovice i da
se zahvalim gospodinu Tomislavu
Jankovi}u na podr{ci na{em
ukupnom radu i prisustvu na
[trudlijadi, izjavila je Andrijana Bauer @ivkovi}, sekretar
NKC ‘’Gete’’.
Recimo na kraju jo{ i to da je
za tehni~ku podr{ku i organiza-
U~esnice kulturno-umetni~kog programa sa {trudlama
ciju kulturno-umetni~kog dela
programa bio zadu`en Centar za
kulturu „Sirmijumart“.
M. T. - M. M.
SREMSKA MITROVICA SMOTRA LIKOVNIH STVARALACA AMATERA
Prvo mesto Milo{u Svilokosu i slici „Venecija“
ilo{ Svilokos je slikom „Venecija“ zauzeo prvo mesto na 11.
Smotri likovnih stvaralaca amatera Sremske Mitrovice, koja je odr`ana 18. septembra u Muzeju Srema. Drugo mesto zauzela je Jovanka
Jejina sa slikom „ Stara kamena ku}a „ a tre}e mesto pripalo je Draganu Sentovu za skulpruru „ Kolo“.
Ovo je odlu~ila selektorska komisija u sastavu Jelena Sekuli}
Voqanek, akademski slikar, Tatjana Mareq Ze~evi}, akademski slikar i Nata{a Stojkovi}, urednik
programa u Ustanovi za negovawe
kulture „Srem“.
Selektori su odlu~ili da dodele pohvale Oliveri Krsti} za sliku „Dodor“, Rajki Milankovi} za
sliku „Tu je nekad, ka`u qudi, bilo
M
Nagra|eni i pohvaqeni
more“ i Borivoju Mari}au za sliku „ Sunce, hvala ti“.
Gradska smotra likovnog stvarala{tva okupila je 38 likovnih
stvaralaca amatera koji su u~estvovali sa ukupno 65 radova. Manifestaciju je otvorila Jelena Sekuli}
Voqanek, a u sklopu sve~anosti otvarawa izveden je prigodan kulturno umetni~ki program.
- Zajedni~ki imeniteq ove
smotre je naracija, te`wa da se uz
pomo} boja, oblika, linija i valera, ispri~a pri~a, utisak zabele`en u du{i umetnika, a tako neizreciv re~ima.. Upotrebom razli~itih tehnika - uqa, akvarela,
tempere, svile, slame, suvog cve}a, gline, mozai~kih kockica,
umetnici su uspeli da na|u put do
srca posmatra~a i jo{ jednom nas
podsete da je umetnost stawe duha
i emocije i da tako nadilazi okvir {kole i institucije grade}i
svoje zakone i principe koji stalno balansiraju izme|u racionalnog i iracionalnog, navela je Jelena Sekuli} Voqanek u katalogu
ove smotre.
Smotru je organizovala Ustanova za negovawe kulture „Srem“. Po
kalendaru kulturnih aktivnosti u
oblasti amaterizma, sledi Smotra likovnih stvaralaca Srema - 4.
oktobra u Rumi, Smotra likovnih
stvaralaca Vojvodine - 2. novembra na Pali}u, a polovinom decembra Republi~ka smotra likovnog stvarala{tva amatera Srbije.
S.\. - M.T. - M.M.
SREMSKA MITROVICA [email protected] FOTOGRAFIJA MAJE STO[I] IZ PARA]INA
KRU[EVAC SLIKOM I RE^JU
Misti~ni prostori zanata koji nestaju
[idski pesnici
u Kru{evcu
zlo`ba fotografija Maje Sto{i} (1975) iz Para}ina, pod nazivom „Sa~uvano od zaborava“,
plod je vi{egodi{we saradwe foto klubova „Sirmijum“ iz Sremske
Mitrovice i „Para}in“, a u okviru
I
Foto saveza Srbije. U sve~anoj sali
Muzeja Srema, postavku crno-belih
fotografija posve}enih zanatima
koji nestaju, 19. septembra, predstavili su etnolog Vladimir Peri}, mitrova~ki fotograf Dragan
Maja Sto{i} sa fotografijama u Muzeju Srema
Kezmi} i sâma autorka.
Desetine izlo`enih fotografija, kojima se Maja Sto{i} predstavila mitrova~koj publici, predstavqaju pravu himnu, istovremeno i `al za zanatima koji se danas
retko sre}u ~ak i u onim najzaba~enijim, ruralnim sredinama. Pored
ostalih, zastupqeni su snimci (iz)
radionica kova~a, kazanxije, grn~ara, pintera, korpara, stolara, o{tra~a, bravara, stakloresca, sara~a, obu}ara, ~etkara, ~ista~a cipela, opan~ara, obu}ara, sajxije, berberina, kwigovesca, mlinara, vunovla~ara, jorganxije, sodaxije... I
{to je najinteresantnije, tih starinskih, gotovo odumrlih zanata, danas jo{ ponajvi{e ima u srpskoj prestonici, Beogradu?!
- Neverovatan je ose}aj misti~ne
atmosfere koju dodatno poja~ava
polumrak koji vlada unutar tih prostorija i koji razbijaju retke i ~esto slabe sijalice. U takvom okru`ewu majstori zanata stvaraju proizvode i predmete o ~ijem nastanku,
na`alost, nikada ne razmi{qamo:
kerami~ka posuda koju smo kupili u
grn~arskoj radwi jednostavno je samo posuda, a {ta je sve prethodilo
kupovini nas jednostavno ne zanima... Taj prostor neznawa Maja Sto{i} je re{ila da smawi koliko god
je to mogu}e i to fotoaparatom, snimaju}i fotografije koje u ovom slu~aju govore mnogo vi{e od hiqadu
re~i. Zagledajte se i „pro~itajte“
sve ono {to je fotografijom zabele`eno, od lica majstora do prostora koji ga okru`uje - napisao je Milan @ivkovi} u tekstu pod naslovom „Misterija nastajawa“.
Ina~e, prvi put se Maja Sto{i}
pojavila na grupnoj izlo`bi Foto
kluba „Para}in“, 2004, da bi vremenom bila u~esnica vi{e od 150 me|unarodnih grupnih postavki. Osvojila je ~etrdesetak nagrada i imala
jo{ samo jednu samostalnu izlo`bu,
„Kao tempera“ (2008). Poseduje zvawe kandidata majstora fotografije
FSS i me|unarodno zvawe umetnika FIAP-a. Na listi deset najaktivnijih fotografa FSS bila je
tri puta.
D. Poznanovi}
Protekle nedeqe Kwi`evni
klub „[id bio je gost u Kru{evcu
gde je promovisan ~asopis za poeziju „Poezija SRB broj dva, u kojem je
zastupqeno 18 pesnika iz {idske
op{tine.
Gosti su bili predstavnici Op{tine [id na ~elu sa predsednikom Skup{tine op{tine Branislavom Maukovi}em i pesnici - ~lanovi Kwi`evnog kluba „[id iz [ida
predvo|eni predsednikom Darkom
Kolarom. Pored pesnika iz Udru`ewa pesnika Srbije Poezija SRB
promociji su prisustvovali i pesnici iz ]uprije, Brusa, ]i}evca i
Kru{evca.
Na su sve~anosti uru~enenagrade
za „pesmu godine“ na portalu poezija SRB. Drugu osvojenu nagradu dobio je Darko Kolar za pesmu „Epitaf Blagoju Jastrebi}“. Bila je to
prilika da se ujedno proslavi i
drugiro|endanUdru`ewa pesnika
Srbije Poezija SRB sa sedi{tem u
Kru{evcu.
S. M.
24
PROJEKAT
Sreda, 24. septembar 2014.
POSAO NA[ NASU[NI - KORACI I SPOTICAWA
Projekat je podr`an od strane
Pokrajinskog sekretarijata za
kulturu i javno informisawe
BEO^IN DESANKA JOVI^I], [EF [email protected] ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ
Kre}e projekat Nove industrijske zone
eo~in biznis park, u saradwi
sa ovda{wom Fabrikom cementa „Lafar` BFC“, dobar je primer
javno-privatnog partnerstva na teritoriji beo~inske op{tine. Zajedni~ki poduhvat ove podunavske
op{tine sa gigantom u oblasti
proizvodwe gra|evinskog materijala ve} nekoliko godina donosi
dobre rezultate, naro~ito kada je
re~ o zapo{qavawu novih radnika
i sigurnom ubirawu novca od poreza i taksi. I dok je za Kompaniju
„Lafar`“ beo~inski Biznis park
neprofitabilan projekat, nadle`ni u gradu u wemu vide velike
mogu}nosti u pogledu dovo|ewa
novih investitora i smawivawa
broja nezaposlenih.
O pripremama za izgradwu Nove industrijske zone, po ugledu na
postoje}i Biznis park, ~iji kapaciteti su prakti~no popuweni, jo{
ranije zapo~eti razgovor nastavqamo sa Desankom Jovi~i}, {efom Slu`be za lokalni ekonomski razvoj u Op{tinskoj upravi Beo~ina.
B
[ta je to, zapravo, Beo~in
biznis park i kada je ~itava pri~a zapo~ela?
- Beo~in biznis park je projekat koji su zajedni~ki pokrenuli
DOO „Lafar` BFC“ i op{tina Beo~in, u ciqu stvarawa novih radnih mesta u lokalnoj zajednici.
Prvi koraci na~iweni su 2008. godine, i od tada je ostvaren zavidan uspeh. Beo~in biznis park je
za „Lafar`“ neprofitabilan projekat kojim, ovaj sigurno najzna~ajniji privredni subjekat na{e op-
Desanka Jovi~i}
gas, voda, telekomunikacije, laboratorijska postrojewa, ma{inske
radionice, odr`avawe);
- tehni~ke usluge: odr`avawe
higijene, restoran i ugostiteqske
usluge, obezbe|ewe, zdravstvena
usluga, gara`e, kancelarijski prostor;
- poslovne usluge: pravne, ra~unovodstvene i finansijske i usluge u oblasti komunikacija, marketinga, bankarstva i osigurawa.
Zajedni~ki konsalting centar,
kao i operativna i tehni~ka pomo}
stru~nih slu`bi Op{tinske uprave, pokazao se kao velika pomo}
investitorima u fazi pokretawa
posla: kontakti, pribavqawe dozvola i saglasnosti, administrativne usluge, tehni~ki start-up,
obezbe|ewe pripremqene i obu~ene radne snage, posredovawe pre-
Mesto za Novu industrijsku zonu
Koliko je do sada ulo`eno u
opremawe Biznis parka, u kojem
investitori trenutno posluju,
{ta rade i koliko radnika zapo{qavaju?
- U opremawe Beo~in biznis
parka tokom nekoliko godina unazad ulo`eno je vi{e miliona evra.
Svoje mesto u wemu su prona{le
~etiri kompanije, a slobodno je
jo{ oko ~etiri hektara zemqi{ta.
Trenutno, u Biznis parku posluju tri firme: DOO „Mars“, DOO
„J&J“ - metalni proizvodi i firma
„Prowood“, a u postupku izgradwe
pogona - silosa je Kompanija „Agrogrwa“. Dolaskom ~etvrtog investitora i pro{irewem kapaciteta
postoje}ih firmi, ukupno }e biti
obezbe|eno oko 350 novih radnih
mesta.
teta, nabavku opreme i investiciono odr`avawe osnovnih {kola,
subvencionisawe rada JP „Sportsko poslovni centar“ u Beo~inu
i za mawe zna~ajne projekte, u infrastrukturne op{tinske objekte,
a milion evra za infrastrukturno
opremawe Beo~in biznis parka i
industrijskih zona u Beo~inu.
Jasno nam je da bez partnera u
privatnom sektoru, a imaju}i u vidu ograni~ene mogu}nosti buxeta,
op{tina Beo~in ne bi uspela da
realizuje ostvarene ciqeve i postigne napredak u razvoju, ~iji je
preduslov upravo novo zapo{qavawe. Iz tog razloga, Beo~in je
Plan detaqne regulacije Nove industrijske zone, nakon ~ega je realizovana i izrada Glavnog projekta za infrastrukturno opremawe,
koju je finansirao „USAID Srbija
projekat“ „Lokalnog odr`ivog razvoja“. Vrednost ukupne investicije je oko pet miliona evra, {to
je zaista kapitalan projekat i op{tina Beo~in ga ne mo`e realizovati bez pomo}i prijateqa i partnera. U kompletirawu, odnosno
zatvarawu finansijske konstrukcije, o~ekujemo pomo} pre svega
nadle`nih pokrajinskih i republi~kih institucija, ali i me|unarodnih fondova.
Mo`ete li ne{to vi{e re}i o
javno privatnom partnerstvu i u
kojoj meri takav vid saradwe
omogu}ava ve}e zapo{qavawe?
Plan postoje}eg Biznis parka
{tine, `eli da privu~e investitore kako bi ovde zapo~eli sopstveni posao. Potencijalnim investitorima je, u samom startu, u
sklopu kompleksa fabrike, na raspolagawu bilo 18 hektara zemqi{ta na obali Dunava, direktno
povezanih sa lukom. Izuzetno bitno je napomenuti da je lokacija infrastrukturno opremqena gasom,
elektri~nom energijom i telekomunikacionim vezama.
Uz zemqi{te koje se ustupa investitorima pod povoqnim uslovima, kroz Centar zajedni~kih usluga „Lafar`“ nudi resurse i znawe koje }e doprineti smawewu
tro{kova i pove}awu efikasnosti investicija:
- tehni~ku i poslovnu infrastrukturu (elektri~na energija,
ma raspolo`ivim republi~kim i
pokrajinskim fondovima za subvencije i kredite u privredi.
Prednosti lokacije su mnogobrojne, ali izdvajam samo one najzna~ajnije:
Lokacija Biznis parka: najrazvijeniji deo Srbije u AP Vojvodini, na 20 kilometara od Novog Sada i 100 km od Beograda, 30 km od
granice sa Hrvatskom, odnosno Evropskom unijom, kao i oko 100 km
od granice sa Ma|arskom i Rumunijom. Zatim, tu je veza sa glavnim
evropskim transportnim koridorima: koridor VII (Dunav) i blizina koridora X (`eleznica). Na Dunavu se nalazi me|unarodna luka
koja je tehni~ki potpuno razvijena,
a u sklopu je kompleksa „Lafar`
BFC“.
- Op{tina Beo~in je poznata
kao industrijska op{tina, pre svega zahvaquju}i „Lafar`u“, odnosno beo~inskoj fabrici cementa.
Od privatizacije koja je realizovana 2002. godine, pa do dana{weg
dana, odnos izme|u Op{tinske uprave i „Lafar`a“ je na zaista visokom partnerskom nivou, a radi
ostvarivawa osnovnog ciqa - boqeg `ivotnog standarda i uslova
`ivota svih Beo~inaca. Od 2002,
pa do kraja 2011. godine, postojao
je Fond za realizaciju socijalnog
programa koji su u jednakom procentu (50 - 50) finansirale op{tina Beo~in i „Lafar`“. Zajedni~kim sredstvima, tokom deset godina trajawa Fonda, finansirani su
kultura, sport i mawi investicioni i infrastrukturni radovi.
Smatramo da je ovaj fond svojevrsna prete~a javno-privatnog partnerstva koje smo kasnije razvili.
Nakon isteka postojawa fonda,
krajem 2011. godine, potpisan je
Sporazum o saradwi op{tine Beo~in i DOO „Lafar` BFC“, kojim se
tokom narednih pet godina planiraju investicije od strane „Lafar`a“ u iznosu od 2.050.000 evra
ukupno. Namene su slede}e:
1.050.000 evra za prevoz u~enika
osnovnih, sredwih {kola i fakul-
Novi objekat u Beo~in biznis parku
krajem prethodne godine progla{en za {ampiona lokalnog razvoja
u kategoriji javno-privatnog partnerstva, na konkursu koji su zajedni~ki sproveli NALED i RTS.
Najavqena je izgradwa Nove
industrijske zone u Beo~inu.
[ta to, zapravo, zna~i za va{u
op{tinu i koliko novih radnih
mesta treba da donese. Dokle se
u tom poslu stiglo, ko u svemu
u~estvuje, pre svega finansijski, i kakve interese ima?
- S obzirom da je kapacitet Beo~in biznis parka bezmalo ispuwen, a da i daqe postoji velika
zainteresovanost potencijalnih
investitora za op{tinu Beo~in,
definisali smo i Novu industrijsku zonu na povr{ini od 25 hektara. Skup{tina op{tine je usvojila
Povr{ina Nove industrijske
zone je 25 hektara, a ciq da izme|u pet i deset novih investitora u woj na|u svoje mesto, i da
zaposle najmawe 500 osoba. Time
bi se stopa nezaposlenosti u Beo~inu smawila ispod deset procenata. Trenutna stopa nezaposlenosti je oko 15 odsto.
Tako|e, realizacijom ovog
projekta zaposlewe bi na{li
mnogi mladi i stru~ni kadrovi,
~ime bi se spre~ila „selidba“ u
ve}e op{tine i gradove u okru`ewu. Neposredan efekat su i
dodatni prihodi buxeta op{tine
Beo~in kroz porez na zarade,
ali i kroz lokalne javne prihode, ~ime se osamostaquje i osna`uje lokalna samouprava i
stvaraju uslovi za nove investicije.
D. Poznanovi}
25
Sreda, 24. septembar 2014.
- Udru`ewe Moja sre}a iz Gorweg Milanovca mo`e da uprili~i da se devojke iz Rusije
udaju u Srbiju. Zainteresovani javi te se na
065/5524311
- Slikam portrete u svim tehnikama ( olovka, pastel, uqe)prodajem slike( uqa na platnu,
akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52
-Prodajem prvoklasnu rakiju od kajsije,
{qive i kru{ke. Tel: 065/542-53-73
-[MINKAWE za sve prilike. Sne`ana. Tel:
060/621-31-60
KU]E - PLACEVI
- Prodajem ku}u u ulici \ure Jak{i}a (Kazanxiluk). Tel: 063/534-929
- Prodajem ku}u 100m2, Maksima Gorkog, CG
na 6 ari placa. Tel: 063/166-18-50
- Uzimam zemqu u zakup Sremska Mitrovica, Veliki Radinci i okolina . Tel:
064/1507021
- Prodajem ku}u ca, 200m2 Pejton 2 u blizini Rode i Ideje izme|u Stevana Sremca i Kamewara. Tel: 064/98-72-814
- Prodajem ku}u u Kukujevcima, Pa{i}eva
42. Tel: 022/742-722
- Izdajem spratnu ku}u poseban ulaz CG naseqe Kamewar. Tel: 062/154-2-910 i 640-371
- Prodajem ku}u u La}arku cena 20.000 evra. Tel: 069/321-25-55
-Prodajem spratnu ku}u u La}arku cena po
dogovoru i prodajem francuski le`aj o~uvan,
tri kau~a nekori{tena. Tel: 061/605-13-98
- Izdajem spratnu nename{tenu ku}u sa CG
u {irem centru Sremske Mitrovice naseqe
Aleja. Tel: 022/624-636
- Hitno prodajem novu ekstra sre|enu ku}u,
gara`a, tri {upe, naseqe Nikola Tesla. Tel:
065/96-96-106
- Prodajem plac 5,5 ari u Ma~vanskoj Mitrovici gradsko gra|evinsko zemqi{te.
Tel:065/96-96-106
- Prodajem ku}u u Pejtonu. Tel: 063/32-1-255
STANOVI
- Izdajem name{tenu garsoweru u centru
Sremske Mitrovice. Tel: 064/193-1243
- Izdajem name{ten stan u centru grada.
Tel: 064/31-313-31
- Prodajem trosoban stan povr{ine 83,5m2
u nasequ Matije Hu|i 48/1, prizemqe, kupatilo, vc, kuhiwa sa trpezarijom, ostavom zastakqena terasa. Mogu}nost prikqu~ewa na
gradski toplovod. Tel: 064/28-11-422
- Sve~ana sala za izdavawe „Balkonija /
kod dispanzera na Savi/, kapacitet sale je
140 osoba. Za sve informacije pozovite.
064/235-89-76
- Izdajem sobu sa upotrebom kuhiwe i kupa-
tila za devojke i u~enice. Tel: 064/4757391 i
063/7668633
- Izdajem sobu sa upotrebom kuhiwe kod bolnice. Tel: 063/346-489
-Izdajem dvosoban stan u Novom Sadu u blizini novosadskog sajma, Bulevar Kraqa Petra
Prvog. Tel: 064/021-5307 ili 063/847-7478
- Prodajem stan u nasequ Orao oko 70m2 ili
mewam za Novi Sad. Tel: 064/274-2234
-* Izdajem jednoiposoban name{ten stan,
Vojvode Stepe ¼, po`eqno na du`e. Tel:
064/6144-594 ili 069/641-552
- Prodajem nove stanove . Tel: 063/321-255
- Izdajem dvosoban name{ten stan u nasequ
Matije Hu|i preko puta Zmajeve {kole, CG, prvi sprat, interfon, klima, useqiv odmah. Tel:
022/612-434 062/596-780
- Izdajem nov jednosoban stan name{ten
stan u Sremskoj Mitrovici ulica Vodna 40/40.
Tel: 064/38-88-450
- Prodajem dvori{ni stan u Vodnoj ulici cena 15.000 evra. Tel: 626-025
26
Sreda, 24. septembar 2014.
- Izdajem stan u Beogradu u stambenoj zgradi na Vra~aru, CG prvi sprat. Tel:064/598-5123
11
- Hitno prodajem dvosoban stan 64m2 na posebnoj parceli renoviran naseqe Nikola Tesla. Tel: 060/615-04-15
- Prodajem trosoban stan u nasequ Matije
Hu|i, cena 33.000 evra. Tel: 069/321-25-55
- Izdajem sobe sa CG upotreba kuhiwe i kupatila ¾a studenkiwe i zaposlene devojke.
Ulica Kuzminska. Tel: 063/124-57-49
- Izdajem super nov name{ten stan , centar
75m2, klima CG, prvi sprat, Kraqa Petra Prvog . Tel: 621-520 i 064/419-80-93
-Izdajem garsoweru u Beogradu kod Vukovog
spomenika za studente. Tel: 621-309
- Izdajem name{tene jednokrevetne i dvokrevetne garsowere sa CG ulica Vojislava
Ili}a 7 Pejton. Tel: 022/628-015 i 062/411-835
- Izdajem poluname{ten jednosoban stan u
nasequ Kamewar sa CG. Tel: 064/965-2152
- Izdajem stan na Novom Beogradu Jurija
Gagarina 189. Tel: 613-109
LOKALI
- Prodajem lokal povoqno @itni trg Tel:
618-430 i 063/702-58-78
- Veoma povoqno izdajem opremqen lokal
30m2 u Sremskoj Mitrovici kod Zlatnog jelena . Tel: 063/563-304
VOZILA
- Izdajem lokal u Sremskoj Mitrovici Stari {or 40. . Tel: 063/709-61-01
- Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/1332132
- Prodajem kamion Turbo Zetu u vi|enom
stawu , cena 1.350 evra. Tel: 064/39-99-737
- Prodajem Ford Fiestu dizel godina proizvodwe 2004, Opel Korsu benzin godina proizvodwe 1998, Reno 5 dizel godina proizvodwe 1988. Tel: 064/370-4593
- Prodajem Mercedes C 200CDI godina proizvodwe 2007, crni pre{ao 180 hiqada, u odli~nom stawu. Tel: 063/513-060
POQOPRIVREDNE MA[INE
- Prodajem IMT frezu motokultivator 509D
14 kowa, dizel. Tel: 063/859-4671 i 661-151
RAZNO
- Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i
povoqno. Tel: 064/22-42-197
27
Sreda, 24. septembar 2014.
- Uslu`no molerski radovi/kre~ewe, gletovawe, izolacija. Po¬pust za penzionere
30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32
-Prodajem barske stolove F80 visina
140cm dva komada, ru~ne mehani~ke makaze za
lim, bu{ilica Bo{ SDS- plus i
tri radijatora.Tel: 064/98-72-814
- Kupujem butan - plinske boce, razne elektromotore, ru~ni i elektri~ni alat, raznu
gra|evinsku opremu, tawira~e, {raf{tok,
vinte, antikvitete i prodaja alulamperije.
Tel: 061/113 - 83 - 56.
- Prodajem ma{inu za {ivewe bagat, dva
de~ija bicikla, puna vrata sa {tokovima 2
kom, pak treger za Ladu1600, kuhiwsku ugaonu
garnituru. Tel: 641-193 i 062/641-193
- *^asovi nema~kog jezika za sve uzraste i
priprema za odlazak u inostranstvo. Tel:
069/636-252
- Prodajem mekano drvo.064/382-8534
- Ozbiqan mu{karac 80. godina tra`i slobodnu `enu radi braka bez obaveza do 66. godina. Tel: 022/651-288 i 064/306-3006 mobilni
bez poruka.
- Nova lokacija najjeftinijeg i najboqeg
vo}a u gradu, sada je na pijaci u nasequ Matije Hu|i. Najboqe breskve, nektarine, kajsije,
{qive i jabuke, sve vrste vo}nih rakija i
med.
Dragan - Alma Monsa.
Boqe kod mene po vo}e, nego u apoteku!
Tel: 065/36-84-652 i 064/16-84-652.- Prodajem Sera`em aparat za le~ewe ki~me toplotom i masa`om i prodajem ve{ ma{inu u dobrom stawu. Tel: 022/631-943 i 064/3033-163
- Prodajem dobro o~uvanu ugaonu garnituru
sa foteqom. Tel: 625-702 i 065/2625-702
- Prodajem ka{u od kupina, drewina i {ipka. Tel: 462-345 i 061/685-53-33
- Dajem ~asove engleskog i nema~kog jezika.
Vr{im prevo|ewe sa engleskog na srpski i srpskog na engleski. Tel: 064/2064-956
- Prodajem presu za ce|ewe gro`|a za vino. Tel: 064/992-58-74
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
GRAD SREMSKA MITROVICA
GRADSKA UPRAVA ZA ZDRAVSTVENU, SOCIJALNU
I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
SREMSKA MITROVICA
objavquje
OBAVE[TEWE
O DONETOJ ODLUCI U POSTUPKU
ODLU^IVAWA O POTREBI
PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU
U postupku odlu~ivawa o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu, sprovedenom na
zahtev nosioca projekta, AGRIUM D.O.O. Sremska Mitrovica, Jara~ki put br.8, utvr|eno je
re{ewem broj 501-135/2014-X od 18.9.2014.god. da za predmetni projekat, izgradwe ~etiri
silosne }elije u okviru postoje}eg kompleksa, na katastarskoj parceli br.5933/1 k.o. Sremska Mitrovica u ulici Jara~ki put br.8, nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu.
Protiv ovog re{ewa zainteresovana javnost mo`e izjaviti `albu Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine u Novom Sadu, putem ovog
organa, u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~lana 10. stav 7. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Slu`beni glasnik Republike Srbije“,broj 135/04, 36/09).
{{{{}{Odeqewe za komunalne delatnosti i za{titu `ivotne sredine, Op{tinske uprave op{tine Stara Pazova, shodno odredbama ~lana 10. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 135/2004 i 36/09 ) objavquje
OBAVE[TEWE
Nosilac projekta Jo{i} Branko i Qubica iz Stare Pazove, ul.Jana Bota br.20, podneo je
dana 29.07.2014.godine, zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja projekta proizvodwe i skladi{tewa proizvoda od plasti~nih masa na `ivotnu sredinu, koji se realizuje u
objektu izgra|enom u zoni porodi~nog stanovawa, na kat.parc.br.3083/83 k.o.Stara Pazova,
upisanoj iu Prepis lista nepokretnosti br.4917 k.o. Stara Pazova, u Staroj Pazovi, ulJana
Bota br.20.
Nakon omogu}enog javnog uvida u podneti zahtev, dana 16.09.2014.godine, doneto je Re{ewe da nije potrebna procena uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu sa utvr|enim
uslovima za{tite `ivotne sredine.
Na osnovu ~l. 10. stav 1. a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu («Sl. glasnik R.Srbije» 135/04,36/09) daje slede}e
OBAVE[TEWE
Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je nosilac projekta,
Preduze}e ‘’POPOVI] PETROL’’ d.o.o, iz Bosuta, Sremska bb, podneo Ministarstvu poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine Zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta eksploatacije re~nog nanosa iz reke Drine, du` staciona`e od km 2+800 do km 3+200, na k.p. broj 6314 i 6315, KO Crna Bara, na teritoriji SO Bogati}, dana 11.09.2014. godine, zaveden pod brojem 353-02-1018/2014-16.
Zainteresovana javnost mo`e da izvr{i uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog dana od
11-14 ~asova u prostorijama Ministarstva poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine u
Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 428, kao i na slu`benom sajtu Ministarstva,<http://www.eko.minpolj.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnusredinu/> i
dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.
Odeqewe za urbanizam, stambeno komunalne poslove i za{titu `ivotne sredine Op{tinske uprave op{tine Pe}inci, na osnovu ~lana 10. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS, broj 135/04 i 36/09) objavquje
OBAVE[TEWE
o podnetom zahtevu o potrebi procene uticaja
zate~enog stawa na `ivotnu sredinu
Nosilac projekta je ZTR „MUZA De~, Bra}e Ne{kovi} 38.
Predmetni projekat je Proizvodwa i prerada mleka sa prate}im objektima.
Predmetni projekat se realizuje u De~u, na kat. parc. 549 k.o. De~, koja je na teritoriji
op{tine Pe}inci.
Podaci i dokumentacija iz zahteva nosioca projekta mogu se dobiti na uvid u prostorijama Odeqewa za urbanizam, stambeno komunalne poslove i za{titu `ivotne sredine Op{tinske uprave op{tine Pe}inci, Slobodana Baji}a 5 kancelarija broj 22 u periodu od 1015 ~asova.
Svi zainteresovani-pravna i fizi~ka lica mogu dostaviti svoje mi{qewe u pisanoj
formi na adresu Odeqewe za urbanizam, stambeno komunalne poslove i za{titu `ivotne
sredine Op{tinske uprave op{tine Pe}inci, u Pe}incima Slobodana Baji}a 5.
Na osnovu podnetog zahteva, kao i mi{qewa zainteresovane javnosti koja su prispela
zakqu~no sa 06.10.2014. godine Odeqewe }e odlu~iti o potrebi procene uticaja zate~enog
stawa na `ivotnu sredinu za projekat Proizvodwa i prerada mleka sa prate}im objektima.
Republika Srbija MINISTARSTVO POQOPRIVREDE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE
Republika Srbija
MINISTARSTVO POQOPRIVREDE
I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE
Na osnovu ~l.10. stav 1. a u vezi sa ~l. 29 stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl. glasnik R.Srbije“ 135/04,36/09) daje slede}e
OBAVE[TEWE
Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je nosilac projekta,
Preduze}e „RAPID“ D.O.O. Iz Rume, Industrijska bb, podneo Ministarstvu poqoprivrede
i za{tite `ivotne sredine Zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta eksploatacije re~nih nanosa iz korita reke Dunav, du`
staciona`e od km 1104+800 do km 1105+500, na delu k.p. broj 1245, KO Kulic, na teritoriji grada Smedereva, dana 10.09.2014. godine, zaveden pod brojem 353-02-1010/2014-16.
Zainteresovana javnost mo`e da izvr{i uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog dana od
11-14 ~asova u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 428, kao i na slu`benom sajtu Ministarstva,
http://www.eko.minpolj.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnu-sredinu/ i dostaviti svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.
28
KULTURA
Sreda, 24. septembar 2014.
PODSE]AWE: ARHIMANDRIT GEDEON KRITOVAC (1873 - 1930), RODOM IZ RUME
Duhovnik koji je pri~estio streqane u Petrovaradinu
ve{tenike i monahe, optu`ene za veleizdaju, u Petrovaradinu, 1914, „pred streqawe
pri~e{}ivao je protosin|el Gedeon Kritovac, koji je tokom rata
bio interniran u Be~, optu`en za
veleizdaju“. Ostavqa traga To{a
Iskruqev o ~asnom dr`awu Gedeona Kritovca, vojnog sve{tenika, koji je na su|ewu u Jakovu
saznao za odluku prekog suda da
se ubije iguman manastira Fenek,
Danilo Brzakovi}: „Gedeon Kritovac je pao na kolena pred dr
Jindrihom Cermanom, ^ehom, kapetanom auditorom mole}i ga da
spase `ivot igumanu Brzakovi}u.
General Litgendorf tra`i smrt
za sve. Prepiska izme|u generala
i sudije auditora trajala je od 9.
do 25. avgusta. Cerman sve ~ini
da oslobodi igumana Brzakovi}a
i u tome uspeva i igumana Brzakovi}a po{aqu u Pla{ki na kancelarijski rad u vladi~anskoj rezidenciji vladike Zeremskog.“
Ovim svojim ~inom Gedeon
Kritovac je, u kontaktu sa dr Jindrihom Cermanom, spasao `ivot
igumanu Brzakovi}u, ali je navukao mr`wu generala Litgendorfa zbog ~ega je bio osu|en zbog
veleizdaje. Ali, dok jo{ nije pokrenut postupak protiv wega, Gedeon Kritovac je 12. septembra
1914. ispovedio [ajka{ane, Be{~ane i Batajni~ane, pre streqawa, u Petrovaradinu u zloglasnoj
akciji Ma|ara posle proboja srbijanske vojske u selima Doweg
Srema. U predmetu veleizdaje
odbranio ga je advokat Lovri}.
Gedeona Kritovca, \uru feldkurata - vojnog sve{tenika, pomiwe in|ijski veleposednik
\or|e Vojnovi}, u kwizi In|ija u
mojim se}awima: „\ura Kribovac
iz Rume, koji je na po~etku rata
kao vojni sve{tenik prisustvovao streqawu Srba u Petrovara-
S
dinu. Taj ga je prizor progawao,
od toga je `iv~ano oboleo i posle nekoliko godina umro.“ Ova
gre{ka u prezimenu sigurno nije
gre{ka autora, nego {tamparska.
Sigurno da su posledice postojale, me|utim sam boravak u Be~u i
`iv~ano oboqewe su aduti odbrane u osloba|awu i spasavawu
`ivota ~asnog protosin|ela Gedeona Kritovca.
Kao ~astan duhovnik i poznavalac Be~a iz dana internacije,
Gedeon Kritovac je 1918 - 1919.
Georgije Kritovac kao student
dodeqen Jugoslovenskoj vojnoj
misiji u Be~u. Po povratku u zemqu, pridru`io se bratstvu manastira Koviq. Po smrti arhimandrita Vidickog, po~ev od jeseni
1925, Gedeon Kritovac postaje arhimandrit Koviqskog manastira.
U isto vreme bio je ~lan Upravnog
odbora Karlova~ke mitropolije.
Gedeon Kritovac kao arhimandrit manastira Koviq upokojio
se 1930. godine. „Svojim autoritetom uspeo je da bratstvu obezbedi, nakon te{kih ratnih godina,
povoqne uslove `ivota u manastiru. Arhimandrit Gedeon sahrawen je na manastirskom grobqu“,
kazuje profesorka Leposava Kqaji} u kwizi Manastir Koviq. Gedeon Kritovac je preminuo u rodnoj Rumi, 12/25. marta 1930. Opojan od prote Marka [aule i tri
rumska mesna sve{tenika, istog
dana je prenet u manastir Koviq,
gde je sahrawen (sa~uvano u arhivi Crkve Sv. duha u Rumi). Preminuo je sutradan po smrti patrijarha Dimitrija Pavlovi}a.
Ko je bio arhimandrit Gedeon
Kritovac?
Kritovci su poreklom Grci,
naselili su se u Rumi 1669. godine. ^uveni trgovci obele`ili su
razvoj Rume tokom 19. veka. Ku}e
su im u centru Rume. Georgije, sin
Mihajla i Marije, ro|en je u Rumi
23. aprila/5. maja 1873. Veliku
gimnaziju zavr{io je u Novom Sadu. Bogosloviju u Karlovcima je
poha|ao 1895-1900. Prava u Zagrebu Georgije Kritovac je zavr{io pre Bogoslovije u Karlovcima, o ~emu svedo~i uverewe za
pravnika \uru Kritovca da }e u
klir biti primqen sa svedoxbom
o dr`avnom ispitu i svedoxbom o
kolokviju. Postri`en je u manastiru Beo~inu 29. juna/12. jula
1904. godine. Patrijarh Georgije
ga je rukopolo`io u karlova~koj
Sabornoj crkvi u ~in jero|akona
3/16. avgusta 1904. Episkop Lukijan Bogdanovi} rukopolo`io ga je
u ~in proto|akona 13/26. marta
1905. Episkop ba~ki Mitrofan
[evi} u Novom Sadu u Sveto|ur|evskom hramu rukopolo`io ga je
14/27. oktobra 1905. u ~in prezvitera - sin|ela. Raspore|en je za
pridvornog sin|ela u Sremskim
Karlovcima. Kasnije se pomiwe
Vest o smrti arhimandrita Gedeona
kao sin|el u manastiru Beo~in i
katiheta u kadetskoj {koli u Kamenici. Izvod ven~anih Jovana
Pazarskog, trgovca u Rumi, ven~anog u Hramu sv. vavedewa presve-
te Bogorodice, vojne kapele u Petrovaradinu, potpisuje patrijar{ijski sin|el Gedeon Kritovac,
c. kr. vojni duhovni profesor.
Ratko Rackovi}
[ID PESNI^KI PRVENAC ZDENKA LAZORA
Stihovi o qubavi i prolaznosti
oezija je ono {to se sawa,
P
ono {to se zami{qa, ono
{to se `eli i ono {to se ~esto
dogodi. Poezija to je stvarnije
i korisnije ime `ivota, ka`e
@ak Prever. Pesni~ka zbirka
Pogled, u izdawu Narodne biblioteke „Simeon Pi{~evi}“ iz
[ida, autora Zdenka Lazora
(1983), profesora rusinskog jezika i kwi`evnosti, sjajno dokazuje lepotu kazane misli velikog francuskog pesnika.
Zbirku ~ini 47 pesama nastalih od 2007. do 2014. godine.
Naj~e{}i motiv je qubav, ali
pesme su pro`ete mislima o odre|enim `ivotnim pojavama i
porukama, uokvirene slikama
iz prirode.
Ve} u uvodnoj pesmi No} pesnik nagove{tava re~eno: Magla
i ve~eras prekriva / moje snove, prelepe pejza`e /// Nastavi
ono {to sam prestao / da radim
kad si u{la / nesigurnim korakom u dah / an|ela nebeskog sjaja.
Pro`imaju se snovi, nagove{taji, qubav. Pro`ima se
nestvarno sa se}awima i `eqama.
U pesmi Sitnice Lazor ra-
zmi{qa o ulozi qubavi u `ivotu, sre}i, vatri kao pomo}i
koja vreba „zaborav bi}e“, suzi
kao sre}i i srcu, simbolu ose}awa: Srce je mudrost ovog sveta, / ponekad cvet {to treba da
cveta, / glavni krivac {to nas
vodi, / usamqeni slavuj na slobodi...
Pesma Srem po~iwe smiruju}im tonovima tihe muzike, sna,
pesmom muzi~ara insekata, slikom zore i pesnika koji zavr{ava jedno svoje delo, da bi ono
bilo preto~eno u sliku seoceta
na obronku Fru{ke gore, {to
neodoqivo podse}a na autora
ove zbirke pesama.
Zbirka zavr{ava pesmama
Misao u kojoj osim ose}awa
qubavi provejava misao o prolaznosti, Pogledi u kojoj su motivi `eqe i ostvarewe `eqenog i pesmom Niti u kojoj je osnovni motiv se}awe kao svedok
ne~emu {to je pro{lo, a bilo je
lepo.
Prva zbirka pesama mladog
{idskog pesnika Zdenka Lazora zrelo je ostvarewe nadahnutog autora i pru`i}e ~itaocu
zadovoqstvo koje mo`e podariti lepa umetni~ka re~. Motivi
Zdenko Lazor
o kojima je bilo re~i oblikovani su raznovrsnim stilskim
sredstvima, naj~e{}e u metafore, epitete, pore|ewa i personifikacije.
Autor uglavnom koristi ukr{tenu rimu, ali i slobodan
stih. Strofe su razli~ite du`ine, a {to zavisi od osnovne
misli. ^esto su katreni, u kojima je, pomenuta, ukr{tena rima.
U pojedinim pesmama autor
koristi razli~itu du`inu stiha. Kombinuje sedmerac, osmerac, deseterac, jedanaesterac i
sl. Time posti`e `eqenu dinamiku pesme, a na osnovu primarnog raspolo`ewa.
Zbirku pesama Pogled prihvati}e rado ~itaoci svih `ivotnih doba. Mla|i }e videti
sebe, a iskusniji }e se se}ati
zbivawa u kojima su ose}awa
diktirala pona{awe. Ovom
vrednom zbirkom pesama Zdenko Lazor je zakora~io na put vaqanog stvarala{tva. Lepe re~i
koje daruje ~itaocima bi}e mu
zna~ajan podsticaj za daqi rad
u kojem }e, sigurno, biti uspe{an.
Du{an Luki}
KULTURA
Sreda, 24. septembar 2014.
POVODI
29
MONOGRAFIJA CRKVE SV. GEORGIJA U BANO[TRU
Povest sela i wegovog pravoslavnog hrama
S
rpski pravoslavni hram
Sv. Georgija u Bano{tru je
jedini u celini sa~uvan
spomenik duge i bogate pro{losti ovog mesta i `ivo `ari{te duhovnosti kroz vekove.
Podignut 1682. godine, ovaj
hram spada me|u nekoliko najstarijih parohijskih crkava u
Sremu zidanih od tvrdog materijala u doba pre velike seobe
pod patrijarhom ^arnojevi}em.
Parohijske crkve od kamena u
17. veku imalo je samo nekoliko
sremskih naseqa: Slankamen,
Sremski Karlovci, Kru{edol,
Bano{tar, [uqam, Ilok. Bano{tarski hram Sv. Georgija
ili \ur|a, podigli su pravoslavni Srbi u prelomnom vremenu, pred sam kraj turskog doba u
Sremu, a bio je ukra{avan i dogra|ivan u vreme politi~ke dominacije Be~a u ovim krajevima,
odnosno, za vladavine Habzbur{ke dinastije koja je trajala
ne{to vi{e od dva veka. Nad`iveo je obe carevine, i tursku
i austrijsku. U{ao je u srpsku i,
odmah potom, jugoslovensku dr`avu i iz we iza{ao nepromewen. Ova crkva je od velikog
zna~aja za ~itavo sremsko Podunavqe.
Kada sam dobila blagoslov
vladike sremskog gospodina Vasilija da pi{em o pravoslavnoj
crkvi u Bano{tru, primila sam
i savet Wegovog preosve{tenstva da, osim o crkvi, pi{em i o
selu, a to zna~i i o qudima koji su ovde ~inili `ivu Crkvu
Hristovu. Tako ova kwiga ima
tri dela. U prvom delu je
napisano o hramu kao pravoslavnoj svetiwi i istorijskom
spomeniku. U drugom delu kwige, pod naslovom Parohija varo-
{ka i seoska, u centru pa`we je
narod, odnosno, `iva Crkva od
vremena podizawa hrama do
kraja dvadesetog veka. Tre}i
deo kwige Grad sa starohri{}anskom crkvom i sredwovekovnim manastirom odnosi se
na drevnu pro{lost naseqa. U
naslovima pojedinih poglavqa
drugog i tre}eg dela kwige istaknuta su imena li~nosti koje
su bile zna~ajne za srpsko dru{tvo i Crkvu u ovim krajevima,
a ~ijom delatno{}u je obele`en
po~etak i kraj pojedinih istorijskih razdobqa.
Naseqe u Bano{tru je prastaro. Ovde, na severnoj granici (limesu) Rimskog carstva,
bilo je vojno utvr|ewe poznato
pod dva imena: Malata i Bononija. Odavde je vodio najkra}i
put od Dunava do kolonije Sirmijum na Savi. U Bononiji je bila stacionirana flota ove dowopanonske rimske prestonice.
Tako|e, ovde je bio prelaz preko Dunava do rimske tvr|ave
Onagrinum koja se nalazila u
ataru dana{weg Bege~a. Novijeg datuma je arheolo{ki nalaz
o postojawu ranohri{}anske crkve u Bano{tru krajem ~etvrtog
veka i to u neposrednoj blizini
hrama Sv. Georgija.
Bano{tar je bio od velikog
zna~aja i u sredwem veku. Vizantijski car Manojlo I Komnin
1164. godine utaborio se u ovom
mestu i potom pre{ao Dunav
idu}i ka crkvenom centru u Ba~u. ^esto se pomiwe sredwovekovni manastir u Bano{tru posve}en sv. prvomu~eniku Stefanu. Wega je, na svom posedu, polovinom 12. veka, podigao srpski i ugarski velika{ Ban Belo{. Manastir je bio na stra-
Vera Milosavqevi}
te{ki va`noj ta~ci, na putu izme|u srpske prestonice u Rasu
i ugarske prestonice u Ostrogonu u vreme kada su u dve dr`ave upravqala dva ro|ena brata, Uro{ II kao veliki `upan
Ra{ke i Ban Belo{ kao ugarski
palatin, odnosno, vicekraq.
Wihova sestra Jelena bila je
ugarska kraqica, supruga Bele
II Slepog. Kasnije je u manastiru, jedno kra}e vreme (12311247) bio rimokatoli~ki misionarski centar ili sedi{te novoosnovane Sremske biskupije,
koje je potom preneto u crkvu
Sv. Irineja kraj Sremske Mitrovice. Manastir je razoren
prilikom tatarskih i turskih
upada u Srem. Ugarsko vojno utvr|ewe (castrum) i sredwovekovno naseqe koje je imalo status grada (civitas) a potom bilo turska palanka, razru{eni
su u 17. veku. Kada su se Turci
povukli, ovde su ostale ru{evine jednog ka{tela i mala zidana „ra{anska“ crkva, odnosno
Pravoslavni hram Sv. Georgija.
Foto galerija
Bano{tar je tada jo{ imao status varo{i.
Arheolo{ka iskopavawa otkrila su u ovom mestu i tragove
praistorijskog naseqa tako da
se s razlogom mo`e misliti da
i ovaj lokalitet spada u red naseobina koje su pripadale najstarijim praistorijskim civilizacijama u Podunavqu. Otkako se pamti, Bano{tar su naseqavali Srbi, ali i pripadnici
drugih naroda. U nauci se sve
vi{e prihvata shvatawe sredwovekovnih pisaca o tome da
je Podunavqe pradomovina
Slovena.
Tokom hri{}anske ere Bano{tru je vi{e puta mewano
ime. I danas ovo selo u beo~inskoj op{tini ima dva imena. U
dr`avnoj administraciji ono se
vodi kao Bano{tor, a u narodu
se zove Bano{tar. Ro|ena i odrasla ovde, primila sam ime
sela onako kako se u narodu izgovara, kako smo pisali u {koli i kako sam na{la da pi{e u
starijim dokumentima srpske
provenijencije. Problemu imena posve}eno je posledwe poglavqe.
Bano{tar se u istorijskoj literaturi ~esto pomiwe, ali samo uzgred. Gre{na i nedostojna,
sporo i bogoboja`qivo, sa ose}awem duga i qubavi prema
precima i odgovornosti pred
potomcima, radila sam monografiju o ovom malom, a opet nekako zna~ajnom, mestu. Nisam
sve nepoznanice otkrila i sve
nedoumice otklonila. Mnogo je
vi{e belih, neispisanih stranica i izbrisanih tragova o
pro{losti ovoga naseqa, a tek
poneki sa~uvan podatak, poneki
detaq, poma`u da se nasluti
wegov lik i delimi~no oseti
duh ve~noga `ivota koji iz wega
prosijava. Ipak, ovo mesto je bilo na putu zna~ajnim istorijskim li~nostima i doga|ajima...
Vera Milosavqevi}
(Iz predgovora kwige
„Crkva u Bano{toru“,
Sremski Karlovci - Ni{ 2014)
Za obnovu seoske crkve
Crkva Svetog Georgija u Bano{tru (zvani~no, Bano{toru), jedan od najstarijih parohijskih hramova od tvrdog materijala u
Sremu, nedavno je dobila svoju obimnu monografiju, kakvu jo{
uvek, na`alost, nemaju ni pojedini fru{kogorski manastiri. Kapitalno delo o bogomoqi podignutoj 1682. godine, ali i povesti
podunavskog sela, koja zadire duboko u praistoriju, plod je vi{edecenijskog istra`ivawa, upornosti i qubavi Vere Milosavqevi} (1938), ro|ene u Bano{tru, na{eg istaknutog filologa,
bibliote~kog poslenika, publiciste i kulturnog radnika. Kwigu
pod naslovom „Crkva u Bano{tru“ zajedno su izdali Srpska pravoslavna eparhija sremska u Sremskim Karlovcima i Centar za
crkvene studije u Ni{u, zahvaquju}i „i`diveniju“ autorke i prilogu bano{tarske porodice Mati} u Melburnu (Australija).
Crkva svetog Georgija u Bano{tru
Zoran Novakovi}: Lucanus cervus (Fru{ka gora)
Na vi{e od 400 strana velikog formata, bogato opremqena
fotografijama, crte`ima i umetni~kim likovnim prilozima,
monografija obra|uje pro{lost naseqa i wegovog hrama, va`ne
istorijske prilike i de{avawa, znamenite li~nosti, stare i ugledne bano{tarske porodice... Posebnu vrednost ~ine zanimqiva kazivawa najstarijih me{tana o pro{losti sela, o usponima i
padovima wihovih familija. ^itavo poglavqe autorka je posvetila raspravi o imenu ovog sela: Bano{tar ili Bano{tor, srpski
ili ma|arski toponim, narodni ili administrativni naziv.
Pripremawe i {tampawe monografije „Crkva u Bano{tru“, pored autorkinog „ose}awa qubavi i duga prema precima i odgovornosti pred potomcima“, ima jo{ jedan va`an, prakti~an ciq i zadatak: da poslu`i obnavqawu Pravoslavne crkve Sv. Georgija u
ovom podfru{kogorskom, podunavskom selu.
D. P.
30
Sreda, 24. septembar 2014.
RUMA [email protected] FOTOGRAFIJA U HOLU KULTURNOG CENTRA
Stare slike - novo se}awe
Bo`idar Paukovi}: „Stara Ruma’’ - od starih vodenica do rumskih Rusa i Cincara
axi Bo`idar Paukovi}, poznati rumski hroni~ar, ponovo je
ovih dana podsetio Rumqane na svoj
stvarala~ki opus. Kako je sam rekao, nije prestao da sa svojim fotoaparatom skita i luta rumskim ulicama i sokacima, da bele`i, i sve
to sme{ta u istoriju. Po~etkom vikenda, 19. septembra, u holu Kulturnog centra, haxi Bole, kako ga Rumqani obi~no zovu, predstavio je
publici svoje najnovije ostvarewe,
16. po redu naslov - CD pod nazivom
„Stara Ruma’’.
Bilo je to jedna retrospektiva
svega do sada otkrivenog i zapisanog, iz pera Bo{ka Paukovi}a, bilo
da su u pitawu qudi, doga|aji, predeli, stare ku}e, neobi~ni zanati,
retka zanimawa - u osnovi svega
uvek je bila Ruma.
CD ‘’Stara Ruma’’, ~iji je izdava~
HKPD ‘’Matija Gubec’’ iz Rume, ustvari je jedna slojevita istorija Rume,
u formi fotografije, a pri~a o pijaci i rumskom va{aru, rumskim ruskim kolonijama, rumskim Cincarima, starim ku}ama, rumskim Barawcima - optantima, staroj Rumi Sagaju, rumskim vodenicama, Titu i
Rumqanima. Za muzi~ku podlogu ove
promocije potrudili su se tambura{i HLPD „Matija Gubec’’, a bio je tu
i jedan mladi gajda{ koji je u muzi~koj formi poru~io - jo{ su gajde `ive. Kao, uostalom, i stara Ruma.
- Dok ostali Rumqani, posle ru-
H
~ka, spavaju, ja idem po Rumi, i slikam. Tako sam saznao za staro drvo
iz 1913. godine, upoznao sam stare
vozove, mnogi ne znaju da je nekada
na svakih {est minuta voz prolazio
kroz Rumu. Bili smo glavni `elezni~ki ~vor. Tito je ~esto svra}ao u
Rumu, kad je odlazio u Kara|or|evo.
Obi~no bi se onda svratio na Iri{ki venac, tu je Tito do`iveo da ga
jedan pijani konobar pita - ‘’Dru`e
Tito, a ko }e ovo platiti?’’. Jovanka
Broz je gostovala u rumskoj Gradskoj
ku}i, neke fotografije svedo~e o
tome. Jednom me je, u gluvo doba no}i, telefonom pozvao izvesni ~ovek iz Rige i rekao mi da je u Rumi
sahrawen wegov ro|ak, grof iz Rige
Rubin Pavao. Na{ao sam taj grob na
rumskom grobqu. Ovaj sakupqa~ki
posao je te`ak, ali ja imam taktiku
- qudi pri~aju, ja samo slu{am, i bele`im. Dobar sam sagovornik. Ove
moje hronike i publikacije stigle
su do Nema~ke, Kanade, Australije,
Novog Zelanda, do mnogih krajeva
gde ima Rumqana, to ih, ka`u mi, ponovo vra}a u Rumu, naj~e{}e u mislima, a nekada i putovawem do zavi~aja - pri~a Bo{ko Paukovi}.
Paukovi} je na promociju doneo
dve tambure, jedna je iz 1915, a druga
iz 1921, pravio ih je wegov deda
Vlada. Doneo je i licidersko srce sa
jednog od starih rumskih va{ara.
Prikazao je publici ‘’predbra~ni ispit’’ wegove bake i deke. Podsetio je
Bo{ko Paukovi} - se}awe na staru Rumu
Rumqane na jedinog `ivog rumskog
Rusa, Aleksandra Vawu Rotova, koji je po tituli ataman, ima koza~ku
sabqu. @ivi u Karlovcu, u Hrvatskoj. Ponekad, leti, do|e u Rumu.
Bio je ovo mali rumski vremeplov, se}awe na prvu rumsku kafanu zvanu ‘’Menzulina’’, Rumqani
su je zvali ‘’Kod sedam direka’’, a
naj~e{}e ‘’Kod gurave Stane i gluvog
\ure’’. Ta ku}a i sedam direka i danas su u Rumi. Bile su i kafane
‘’Kod {epave Mare’’, ‘’Masna varja~a’’, ‘’Kod tri majmuna’’... Tu se moglo
naru~iti sva{ta, pile}i perkelt,
Uz tambura{e - i gajda{
paprika{, i ‘’{tuc pivo kako padne’’. Ima i danas kafana, ali nigde
se ne mo`e naru~iti ‘’{molcbrot’’ leba i masti, sa paprikom. Dolazili su u Rumu i svetski poznati cirkusi, ‘’Medrano’’ iz Italije, ‘’Bohemija’’ iz ^e{ke, ‘’Repering’’ iz Nema~ke, ‘’Vargas’’ iz Ma|arske - kroz
rumske sokake {etale su tih godina
kamile, slonovi, zebre, i jedan veliki kit. Deca su najvi{e tr~ala za
wim, za tim kitom. Imala je Ruma i
svoje ~uvene fijakeriste, Kurova,
Bruliku, Suliku, Xalatana, Dojaru... Leti su vozili fijakere, zimi
saonice. Kowi su imali zvonce, zaka~eno za kai{ oko vrata. Vozilo se
od centra do @elezni~ke stanice,
ali i u bolnicu, do Mitrovice,
[apca, Zemuna. ^ekawe i bu|ewe se
pla}alo po vi{oj tarifi. Posledwa fijakerska kobila bila je Olga,
a kow Emil. Zajedno s wima, utihnulo je i ono zvonce oko vrata, i ta ~udesna muzika iz rumskih ulica i sokaka.
K. Kuzmanovi}
31
Sreda, 24. septembar 2014.
UKR[TENICA
SKANDINAVKA
VODORAVNO: 1. Prigovor, negodovawe, 7. Izlazak na javnu scenu, 13. Veseqe, radovawe, 14. Oznaka za polupre~nik, 15. Po{tanski znak, 16. Ime
voditeqke Popov, 17. Pripadnik naroda u Avganistanu, 20. Mera za povr{inu, 21. Na{a afirmacija, 22. Oznaka za recipe, 24. Oznaka za karat, 25.
Pripadnici pete kolone, 29. Talas na vodi, 31. Nemani, 39. Kow u narodnoj
pesmi, 33. Grad u Iranu, 35. Redni broj, 37. Narod u Liberiji i Obali Slonova~e, 38. Narod u Aziji, 40. Drvodelski zanat, 42. Stari narodi u Italiji u II v.p.n.e, 43. @ensko ime.
USPRAVNO: 1. Dr`ati predavawe, 2. Mehani~ka ozleda tkiva, 3. Pohvalna pesma, 4. Pokazna zamenica, 5. Estonac, 6. Krdo goveda, 7. Rimski
broj 900, 8. Gorki liker, 9. Stawe organizma dok spava, 10. Skra}enica za
tremolo, 11. Slovo staroslovenske azbuke, 12. Vi{eglasno muzi~ko delo,
14. Grana privrede, 18. Deo ruke u pregibu, 19. Umetni~ki ples, 22. Nota
solmizacije, 24. Vrsta predloga, prema, 25. Mese~na primawa zaposlenih,
26. Li~na zamenica, 27. Autooznaka za Ni{, 28. Kow Kraqevi}a Marka, 30.
Papin godi{wi prihod, 34. Mera za zemqi{te, 36. Spilbergov vanzemaqac, 37. Slovo gr~kog alfabeta, 39. Jezero u Irskoj, 41. Skra}enica za
elektro.
SASTAVIO: T. Zeman
SUDOKU
Jedna korwa~a upita drugu: - Za{to ti nema{ oklop? - Pobegla sam od ku}e.
VICEVI
Ide Crvenkapica {umom kad odjednom iza
nekog grma za~uje se GLAS!!!!
-Ko to tamo ide?!!!
-Crvenkapica!
-A kuda to ide{?
-Idem baki, nosim joj korpicu.
-A {ta nosi{ baki u toj svojoj korpici?
-Nosim joj pekmeza, sira...
-Dobro, {ta jo{?!!!!
-Nosim jaja....
-DOBRO, [TA JO[?!!!!
-Nosim joj salate,malo kola~a
-DOBRO, a reci mi ima{ li toalet papira???!!!
32
Sreda, 24. septembar 2014.
STARA PAZOVA - 11. OP[TINSKA SMOTRA LIKOVNOG STVARALA[TVA
Bogatstvo kolorita i
emocionalnog naboja
Predstavila su se 34 autora sa 51 radom, od kojih su 43 slike, sedam skulptura i jedan reqef
organizaciji Saveza amatera
op{tine Stara Pazova i uz
tehni~ku podr{ku Centra za
kulturu, pro{log petka u holu staropazova~kog Pozori{ta otvorena
je 11. Op{tinska smotra likovnog
stvarala{tva. Zbog izmena propozicija koje se odnose na to da na
smotri mogu u~estvovati samo
stvaraoci s teritorije staropazova~ke op{tine, ove godine predstavila su se 34 autora sa 51 radom - 43 slike, sedam skulptura i
jednim reqefom - u selekciji aka-
U
demskog slikara Marjana Karavla.
Nagrade u~esnicima pro{logodi{we likovne smotre uru~io je predsednik Skup{tine Saveza amatera
Vladislav Pop.
Ocewiva~ka komisija pro{logodi{we, 10. likovne smotre u sastavu: An|elka Malini}, An|ela
\ermanovi} i Branislav Jovi~i}, slikari amateri, odlu~ila je
da dodeli osam pohvala i nagrade
za tri prva mesta. Prvo mesto osvojio je Dragan \or|evi}, ~lan
ULU „Leonardo“, za drugo mesto na-
Dobitnici pohvala
Likovnu smotru otvorila An|elka Mali
Nagra|eni umetnici
gra|eni su Mira Jovanovi}, ~lan
ULU „Leonardo“ i Dragomir Bata
Rudovi}, ~lan ULUSP-a, dok su
tre}e mesto podelili Ana \ermanovi} i Zorica Opavski, ~lanice
ULUSP-a.
Ovogodi{wu smotru je otvorila
potpredsednica Saveza amatera
An|elka Mali koja je tom prilikom
pozvala qubiteqe likovne umetnosti da u`ivaju u lepoti izlo`e-
nih radova i podsetila da su likovni stvaraoci iz ove op{tine svoje
radove u prethodnom periodu predstavqali i na Zonskoj smotri Srema, sve do Republi~ke smotre koja je
u prethodne dve godine izostala.
Slike su oplemewene vi{e nego
ranije, a ma{tovitosti i inspiracije, o~ito nije nedostajalo, ni u izboru tema, ni u nastalim radovima
rekla je, izme|u ostalog, An|elka
Mali i dodala da publika, stoje}i
Na otvarawu likovne smotre
pred izlo`enim delima, za ~iju su
preglednost i izbor zaslu`ni Petar Neranxi}, sekretar Saveza
amatera i Marjan Karavla, mo`e
osetiti wihovu snagu, kolorit i
emocionalni naboj.
Otvarawe 11. Op{tinske smotre
likovnog stvarala{tva pratio je i
muzi~ki program koji su izveli u~enici Muzi~ke {kole mr kontrabasa
Qubinka Lazi}a.
G. M.
33
Sreda, 24. septembar 2014.
Na osnovu Re{ewa o davawu saglasnosti GRADSKOG VE]A GRADA SREMSKA MITROVICA broj 481/1 od 08.04.2014. godine i Odluke Upravnog odbora PSC PINKI
broj 265 od 25.02.2014. godine, PSC PINKI Sremska Mitrovica, objavquje
OGLAS
O PRODAJI RASHODOVANOG VOZILA PUTEM USMENOG JAVNOG NADMETAWA
PSC PINKI Sremska Mitrovica iz Sremske Mitrovice ogla{ava ~etvrtu prodaju rashodovanog vozila putem usmenog javnog nadmetawa za 50% procewene vrednosti:
Usmeno javno nadmetawe odr`a}e se 01.10.2014. godine s po~etkom u 10 ~asova u prostorijama pravne slu`be PSC PINKI Sremska Mitrovica.
Sve informacije vezane za postupak usmenog javnog nadmetawa mo`ete dobiti na telefon
022/611-555, lokal.
OP[TE ODREDBE
1. Vozilo se nalaze na parkingu PSC PINKI i mo`e se videti svakog radnog dana od 07:00
do 15:00 ~asova.
Predmetno vozilo je registrovano i jeste u voznom stawu.
Dodatne informacije vezane za pregled i podatke o vozilima mo`ete dobiti na telefon:
022/611-555
2. Usmeno javno nadmetawe je nadmetawe na kome u~estvuju najmawe dva ponu|a~a. Licitacioni korak na usmenom javnom nadmetawu iznosi 1.000,00 dinara.
3. Ako se vozilo ne proda na usmenom javnom nadmetawu odre|uje se i zakazuje slede}e u
roku od 5(pet) dana od dana odr`avawa usmenog javnog nadmetawa.
4. Pravo nadmetawa imaju pravna i fizi~ka lica koja podnesu prijavu sa celokupnom dokumentacijom iz ta~ke 5. najkasnije do 30. 09. 2014. godine do 10 ~asova, li~no u prostorijama PSC PINKI Sremska Mitrovica.
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
GRAD SREMSKA MITROVICA
GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM
KOMUNALNE I ISPEKCIJSKE POSLOVE
Broj: 350 134/ 2014 VI
Dana: 24. 09. 2014. god.
SREMSKA MITROVICA
Obave{tewe potro{a~a o promeni cene prirodnog gasa
Gradska uprava za urbanizam, komunalne i ispekcijske poslove Grada Sremska
Mitrovica u skladu sa ~lanom 50 Zakona o planirawu i izgradwi (“Slu`beni
glasnik RS”, broj 72/2009 i 81/2009-ispravka, 64/2010 odluka US, 24/2011,
121/2012, 42/2013-odluka US, 50/2013- odluka US i 98/2013 odluka US) i ~lanom
60 -73 Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata
(„Slu`beni glasnik RS, br. 31/2010 i 69/2010 ).
OGLA[AVA
J A V N I
Prijave se podnose u zatvorenoj koverti i blagovremena je prijava koja stigne u PSC PINKI Sremska Mitrovica do datuma i vremena nazna~enog u ovom ~lanu.
5. Prijava za javno nadmetawe sadr`i:
Fotokopiju li~ne karte (original na uvid)
Izvod iz APR-a za pravna lica / preduzetnike
Ovla{}ewe pravnog lica za u~e{}e na javnom nadmetawu
Dokaz o uplati depozita u iznosu od 10% od utvr|ene po~etne cene vozila. Uplata depozita se vr{i na blagajni PSC PINKI Sremska Mitrovica. Upla}eni depozit ura~unava se pri uplati ostvarene prodajne cene.
6. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu i ne}e se primati nikakve reklamacije koje se odnose na ispravnost, kompletnost i tehni~ke karakteristike vozila.
7. Postupak prodaje vozila usmenim javnim nadmetawem sprovodi Komisija koju posebnim
re{ewem imenuje direktor PSC PINKI.
Detaqne procedure sprovo|ewa postupka usmenog javnog nadmetawa odre|uje Komisija dono{ewem posebnih pravila.
8. Na postupak i odluku Komisije u~esnik mo`e podneti prigovor za konkretno vozilo na
samom usmenom javnom nadmetawu.
Komisija odmah razmatra prigovor i donosi kona~nu odluku.
9.Kupac je du`an da uplati celokupan iznos prodajne cene sa PDV-om (umawen za iznos upla}enog depozita), na ra~un broj: 840-879668-09; u roku od 8 (osam) dana od dana ostvarene
prodaje, a predmetno vozilo se preuzima tek po isplati celokupne cene i potpisivawu kupoprodajnog ugovora.
Kupac koji ne plati prodajnu cenu u ozna~enom roku gubi pravo na povra}aj depozita a vozilo se ponovo izla`e prodaji.
10.Kupac je du`an da preuzme kupqeno vozilo u roku od 10 (deset) dana od dana uplate celokupnog iznosa prodajne cene. Ukoliko ne izvr{i preuzimawe u navedenom roku, smatra}e
se da je odsutao od kupovine, a upla}ena sredstva ne}e biti vra}ena.
11.U~esnicima javnog nadmetawa koji nisu kupili vozilo, upla}eni depozit se vra}a u roku od 5 dana od dana zakqu~ewa postupka javnog nadmetawa.
U V I D
O NACRTU PROSTORNOG PLANA TERITORIJE
GRADA SREMSKA MITROVICA DO 2028.
Shodno Obave{tewu Agencije za Energetiku Republike Srbije o davawu saglasnosti na
promene cene JP „Srbijagas Novi Sad i izmeni Metodologije za odre|ivawe cene pristupa
sistema za distribuciju prirodnog gasa (sl.gl. 123/2012 i 75/2014), preduze}e JP „Srem-gas
je na osnovu ~lana 64.stav 2. ta~ka 1) Zakona o energetici („Slu`beni glasnik RS, br. 57/11,
80/11 ispravka, 93/12 i 124/12) je u postupku dono{ewa
ODLUKE
O CENI PRIRODNOG GASA ZA JAVNO SNABDEVAWE
Ovom odlukom utvr|uje se cena prirodnog gasa za javno snabdevawe krajwim kupcima
prikqu~enim na sistem za distribuciju prirodnog gasa J.P. za distribuciju prirodnog gasa
„Srem-gas, Sremska Mitrovica
Cena prirodnog gasa za javno snabdevawe iskazana je po tarifama utvr|enim Metodologijom za odre|ivawe cene prirodnog gasa za javno snabdevawe („Slu`beni glasnik RS, broj
75/14) i to:
1. JAVNI UVID o nacrtu Prostornog plana odr`a}e se u trajawu od 30 dana
i to: od 24. septembra 2014. do 24. oktobra 2014. godine.
Nacrt Prostornog plana bi}e izlo`en na javni uvid svakog radnog dana od 9
do 14 ~asova u holu zgrade Gradske ku}e Sremska Mitrovica, u Sremskoj Mitrovici, ulica Svetog Dimitrija broj 13 i JP „Direkcija za izgradwu Grada Sremska
Mitrovica, ul. Kraqa Petra I, br. 5.
Javna prezentacija Prostornog plana odr`a}e se 15. oktobra 2014. god u sali
II Gradske ku}e Sremska Mitrovica , Trg Svetog Dimitrija broj 13. u Sremskoj Mitrovici sa po~etkom u 11 ~asova.
Zainteresovana fizi~ka i pravna lica imaju pravo da pregledaju izlo`eni
nacrt Prostornog plana i mogu dostaviti primedbe u pisanom obliku u toku javnog uvida.
Primedbe dostaviti na Gradsku upravu za urbanizam komunalne i ispekcijske poslove sa naznakom: - za Komisiju za planove u Sremskoj Mitrovici, ulica Svetog Dimitrija, broj 13.
2. JAVNA SEDNICA KOMISIJE odr`a}e se 31. oktobra 2014. godine (petak) sa po~etkom u 10 ~asova, u zgradi Gradske ku}e Sremska Mitrovica , ulica Svetog Dimitrija broj 13. u Sremskoj Mitrovici.
Radu Komisije mogu prisustvovati fizi~ka lica i predstavnici pravnih
lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.
Ova odluka, po dobijawu saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije, objavquje se u „Slu`benom glasniku Republike Srbije, a primewuje se od 1.oktobra 2014. godine.
NA^ELNIK,
Vladimir Petkovi}, dipl. pravnik
Za JP „Srem-gas
Direktor, Vladimir Sanader, dipl.prav.
34
Sreda, 24. septembar 2014.
Dana 1. oktobra navr{ava se tu`na godina od smrti
na{e drage majke i supruge
Dana 1. oktobra navr{ava se tu`na
godina kako nije sa nama na{a draga
Dana 22. septembra navr{ilo se osam
godina otkad je preminuo na{ dragi
SIMA MARKO[
1950 - 2014.
O`alo{}eni supruga
Qiqana, sin @eqko i }erka Jelena sa porodicama i
porodica Bando Stipe
Dana 29.9.2014. navr{ava se {est godina od
smrti na{eg dragog
ZORICA
KOVA^EVI]
1.10.2013 - 1.10.2014.
Znaj da si uvek u na{im srcima i da te ~uvamo od
zaborava. Neka ti je ve~na slava .
S qubavqu i po{tovawem:
Dragan, Sne`ana, Sr|an, Aleksandar i Milan
ZORICE
KOVA^EVI]
Pomen sinu i majci
GORAN PU\A
1.10.2013 - 1.10.2014.
Bila si na{a zvezda, koja se prerano ugasila ali }e{ u
na{im srcima sjati ve~no. Sa suzama u o~ima i bolom u du{i, ~uva}emo te od zaborava jer smrt ne zna~i rastanak sa
tobom, voqeni ne umiru sve dok `ive oni koji ih vole.
Tvoji najmiliji: suprug Milan, k}i Ana, sin Veqko
i snaha Ivana
Dana 27. septembra dajemo
{estomese~ni pomen najdra`oj
majci i baki
PAVA BELI]
1962 - 1983.
PETRA TEPAVCA
Wegovi: supruga
@ivana i sin Dragan
Dana 18.9.2014. godine
u 43. godini `ivota
preminuo je na{ dragi
1921 - 2009.
Nedostajete za
sve {to je pro{lo
i za sve {to dolazi, najvi{e nedostajete u `ivotu.
Neute{na
Dragica
[estomese~ni pomen
IVICA ELOR
1971 - 2014.
O`alo{}eni: supruga
Zorica, }erke Dejana i
Tamara i sin Uro{
Dana 27. 9. 2014. u 10.00 ~asova na
Novom grobqu dava}emo polugodi{wi pomen na{oj dragoj i voqenoj
MIRI VUKELI]
MIRI
VUKELI]
1948 - 2014.
Sin Sa{a sa porodicom
1948 - 2014.
Draga i voqena Miro,
po~ivaj u miru neka tvoja umorna du{a spava na mestu punom cve}a, sunca, odmora i radosti.
Neka te ni{ta ne boli, neka te ni{ta ne brine, oseti samo koliko nam svima nedostaje{.
Neute{ne sestre Bosiqka i Zagorka, tu`ni sestri}i i ne}aci @eqkica, Goran i Damir sa porodicama
dr KATICI VUKMIROVI]
O`alo{}ena porodica, ostala
rodbina i prijateqi
Posledwi pozdrav
na{em dragom sinu,
bratu i deveru
IVICI ELOR
1971 2014.
Osta}e{ uvek u na{im srcima.
Tvoji najmiliji mama
Zdenka, brat Nenad i
snaja Danijela
35
Sreda, 24. septembar 2014.
Dana 28.9.2014. godine navr{i}e se
23 godine od pogibije u Vukovaru,
na{eg
GAJDO[ DRAGANA - GAGE
Wegovi: roditeqi i brat
Pet tu`nih godina
Dana 26. septembra 2014. navr{ava se dve tu`ne godine kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac
dr med sci.
DRAGAN VUKOJEVI]
1972 - 2012.
Dragane,
Ni{ta nije kao pre, `ivimo bore}i se sa tugom i bolom ponosni {to smo te imali.
Beskrajno nam nedostaje{.
Tvoji Biqa i Ra{a
Dana 27. septembra navr{ava se tu`na godina od
smrti na{eg dragog
DU[AN
VULETI]
MILANA
PANI]A
Nedostaje mi brate moj
jedini. Uspomenu na tebe s
ponosom ~uvam. Tvoja sestra Anica ]erka Maja, zet
Vladimir i unuci Dejan i
Stefan
Tvoja prerana smrt ostavila
je veliku prazninu u na{im srcima, prazninu koja }e ostati
zauvek.
Tvoji otac Jovan, majka Gospojinka, supruga Sne`ana, sin Jovica, }erke Aleksandra i Bojana
i sestra Milanka sa porodicom
iz Kuzmina
1948 2009.
Dana 27.9.2014. navr{ava se pet godina kako vi{e
nije sa nama moja mama, na{a baka i ta{ta
\UR\ICA
PANTELI]
ro|.Gaji}
2009 - 2014.
Godine prolaze i prolaze...
Tvoj lik, boja tvog glasa i
svu qubav koju si nam pru`ala
nose i daqe tvoji najmiliji.
Dana 28.9.2014. navr{ava se deset godina od kako
nije sa nama na{ dragi
MILANKO
VUKOMANOVI]
2004 - 2014.
Uvek }e ga se rado se}ati
wegovi najmiliji
Dana 26.9.2014. navr{ava se godina od smrti na{eg
dragog supruga, oca i dede
MILANA
CRNOBRNI]A
S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe, a samo mi koji te
volimo znamo kako je `iveti bez tebe.
Dana 28.9.2014. navr{ava se tu`na godina otkad je
preminuo na{ voqeni
TOMISLAV
GAVRILOVI]
1932 - 2013.
S qubavqu i po{tovawem uvek
}e{ ostati u na{im srcima.
Tvoje Sofija, Zorica i Sne`ana
sa porodicama.
Dana 30.9.2014. navr{ava se ~etiri godine kako te nema
Na{a voqena
STEVA LU^I]
AN\ELKA
DUKI]
iz [a{inaca
1937 2010.
1935 - 2014.
Preminula je 18.9.2014.
u 79. godini `ivota.
Weni najmiliji: sestre
Saveta, Milica i Vera i
brat Slavko
Dana 26. septembra 2014. navr{ava se dve tu`ne godine kako nije sa nama na{ zet
Vreme prolazi, praznina ostaje. Uvek }e{ nam nedostajati.
Tvoji najmiliji
Dana 23.9.2014. godine navr{ilo se dve godine od smrti
na{eg dragog tate, dede i tasta
Dana 26.9.2014. navr{ava se
{est godina kako nije sa nama
na{a draga
dr med sci.
DRAGAN VUKOJEVI]
1972 - 2012.
Dragi na{ Dragane,
oti{ao si za tren, ali qubav i se}awe, bol i tuga `ive}e ve~no u nama.
Tast Rastko, ta{ta Mirjana i
svastika Sla|ana sa
porodicom
RATKA POPOVI]A
iz La}arka
S qubavqu i tugom }erka
Zora, unuka Aleksandra, unuk
Zoran i zet Goran Bukorac
RADOSAVA
KOTARANIN
Weni najmiliji
Odeqewe za komunalne delatnosti i za{titu `ivotne sredine, Op{tinske uprave op{tine Stara Pazova, shodno odredbama ~lana 10. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 135/2004 i 36/09) objavquje
OBAVE[TEWE
SRE]KO
NEDEQKOVI]
1961 - 2014.
Oti{ao si a za sobom
ostavio samo bol, tugu i
suze. Ve~no }e{ `iveti
u nama. Tvoji najmiliji
SRELE
Tvoj vedar lik, iskreno srce i topao osmeh, `ivi i `ive}e u nama. Tvoj stric Mile i
sestra Biqana sa
porodicom
Nosioci projekta Linari} Rosana i Linari} Milan oboje iz Golubinaca, ul. \ur|evska br.44, podneli su dana 18.09.2014.
godine, zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta izgradwe poslovno pomo}nog objekta
namewenog za postavqawe solarne elektrane, na kat.parc.br. 56 k.o. Golubinci, upisanoj u Prepis lista nepokretnosti broj: 5787 k.o. Golubinci u ul.\ur|evska br. 44, u Golubincima.
Uvid u dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mogu} je svakog radnog dana u prostorijama Op{tinske uprave op{tine
Stara Pazova, ul. Svetosavska br. 11, na prvom spratu, kancelarija br. 8, u aneksu.
Va{e mi{qewe, u pisanoj formi mo`ete dostaviti na adresu nadle`nog organa, Odeqewa za komunalne delatnosti i
za{titu `ivotne sredine Op{tinske uprave op{tine Stara Pazova, ul. Svetosavska br. 11.
Nadle`ni organ odlu~iva}e o podnetom zahtevu uzimaju}i u obzir mi{qewa dostavqena do 06.10.2014.godine.
36
SPORT
Sreda, 24. septembar 2014.
FUDBAL
SAVATE BOKS
NOVI SAD, FUTOG: NACIONALNI [AMPIONAT
Medaqe za Nata{u i Tawu
P
rotekle nedeqe, Novi Sad bio
je doma}in nacionalnog {ampionata u savate boksu za seniore i
seniorke. Organizatori prvenstva
bili su Savete klub „Vojvodina“ iz
Novog Sada i Savate savez Srbije.
Svoju snagu i ve{tinu oprobale
su i takmi~arke mitrova~kog kluba
„Spartak“, a najboqe rezultate ostvarile su Nata{a Peri} i Tatjana
Tomi}.
U izuzetnoj konkurenciji, Nata{a
je osvojila zlatnu medaqu, dok je Tawa bila bronzana. Zahvaquju}i ovom
rezultatu, Nata{a je stekla pravo
da putuje kao ~lan nacionalnog tima
u Rim, u periodu od 29. oktobra do
S. L.
drugog novembra.
Nata{a i Tawa sa trenerima
SLOVA^KA: TURNIR OLIMPIJSKIH NADA
Mariji Dostani} tri medaqe
a jezeru kod slova~kog grada
Pje{tani odr`an je proteklog
vikenda tradicionalni Me|unarodni turnir olimpijskih nada na kome su nastupili najtalentovaniji
kajaka{i iz 28 zemaqa. U reprezentaciji Srbije bilo je i ~etvoro takmi~ara mitrova~kog Vala: Marija
Dostani}, Aleksa Turudi}, Marko
Mihajlovi} i Zorana Bugarski. U
Slova~koj sa na{im reprezentativcima boravili su i treneri Vala
Nenad Kosjer i Igor Do{en.
Ponovo je blistala 15-godi{wa
Marija Dostani}, koja mada jo{ kadetkiwa, bele`i sjajne rezultate
na doma}oj i me|unarodnoj sceni i
kao juniorka. Na Turniru olimpijs-
NOVOSADSKO SREMSKA LIGA
REZULTATI 6. KOLO: NI[: Radni~ki - Rad
3:0, BEOGRAD: ^ukari~ki - Dowi Srem 1:1, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Partizan 0:3, BEOGRAD:
OFK Beograd - Vo`dovac 1:0, LU^ANI: Mladost Borac 2:1, BEOGRAD: Crvena zvezda - Novi Pazar
2:0, JAGODINA: Jagodina - Napredak 1:1, NOVI
SAD: Vojvodina - Spartak 5:2.
Rezultati utakmica {estog kola: Glo`ane:
Budu}nost Hajduk 3:0, N. Sad: Indeks Jedinstvo
1:1, N. Sad: Borac @SK 1:3 (prekid doma}in) 0:3
/pf/, La}arak: LSK Kupinovo 2:1, Ka}: Jugovi} Sloga 2:0, Qukovo: Qukovo Crvena Zvezda 2:2, N. Banovci: Omladinac Grani~ar 1924 Sremac 4:1, B. Jarak: Mladost Kabel 1:0
1. Partizan
2. C. zvezda
3. Vojvodina
4. OFK Beog.
5. Mladost
6. Spartak
7. ^ukari~ki
8. Borac
9. Dowi Srem
10. N. Pazar
11. Rad
12. Jagodina
13. Radn. 1923
14. Napredak
15. Radn. (N)
16. Vo`dovac
1. Omladinac
2. @SK
3. Kabel
4. Mladost
5. Qukovo
6. Jedinstvo
7. C zvezda
8. Sloga
9. Budu}nost
10. Jugovi}
11. LSK
12. Kupinovo
13. G. 1924 S.
14. Borac
16. Indeks
17. Hajduk
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
5
5
3
3
3
2
2
2
2
2
1
1
0
1
0
0
1
0
2
1
1
3
2
2
1
1
2
1
3
0
0
0
0
1
1
2
2
1
2
2
3
3
3
4
3
5
6
21:4
9:0
16:6
9:8
8:7
6:6
8:6
6:5
4:7
7:8
9:11
7:11
1:7
4:9
5:13
2:14
19
16
15
11
10
10
9
8
8
7
7
5
4
3
3
0
SLEDE]E KOLO: SUBOTICA: Spartak - Radni~ki (N), KRU[EVAC: Napredak - Vojvodina, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Jagodina, ^A^AK: Borac Crvena zvezda, BEOGRAD: Vo`dovac - Mladost, BEOGRAD: Partizan - OFK Beograd, PE]INCI: Dowi
Srem - Radni~ki 1923, BEOGRAD: Rad - ^ukari~ki.
@. R.
KAJAK
N
JELEN SUPER LIGA
kih nada Marija je osvojila ~ak tri
medaqe i jo{ jednom potvrdila da
je velika nada ne samo na{eg, ve} i
evropskog i svetskog kajaka. U disciplinama k-1 na1000 m. I K-1 na
500 m. Domogla se bronze, dok je na
najkra}oj stazi K-1 na 200 m. osvojila srebrno odli~je.
Lep uspeh zabele`io je i Aleksa
Turudi}, koji je u `estokoj konkurenciji u disciplini K-1 na 1000 m
bio ~etvrti. Marko Mihajlovi} je u
trci kajaka jednoseda na 500 m. zauzeo sedmo mesto. Zorana Bugarski
bila je ~lan na{e posade u disciplini K-1 na 200 metara. ^etvorosed
Srbije plasirao se na {esto mesto.
S. Lo.
FUDBAL
IN\IJA: SOLIDAN PO^ETAK SEZONE
REZULTATI 6. KOLA:SURDULICA: Radnik Moravac Orion 1:0, KRAQEVO: Sloga - Sloboda
0:1, BOR^A: BSK - Kolubara 3:1, [email protected]: Be`anija - Metalac 0:2, PETROVAC NA MLAVI: Sloga In|ija 1:1, NOVI SAD: Proleter - Ba~ka 1:0, [email protected]: Jedinstvo putevi - Javor 0:0, BEOGRAD: Sin|eli} - Ma~va 1:1.
6
6
6
6
6
6
6
6
6
9
6
6
6
6
6
6
4
3
3
3
3
3
3
2
3
2
2
1
1
1
0
0
2
3
3
2
1
1
3
3
0
2
1
2
1
1
3
0
0
0
0
1
2
2
0
1
3
2
3
3
4
4
3
6
12:3
9:3
9:4
6:5
5:4
5:8
9:3
8:6
7:5
6:7
3:7
4:7
5:8
5:9
2:5
2:13
14
12
12
11
10
10
9
9
9
8
7
5
4
4
3
0
SLEDE]E KOLO: [ABAC: Ma~va - Radnik,
IVAWICA: Javor - Sin|eli}, BA^KA PALANKA:
Ba~ka - Jedinstvo putevi, IN\IJA: In|ija - Proleter, GORWI MILANOVAC: Metalac - Sloga (PNM),
LAZAREVAC: Kolubara - Be`anija, U<@>ICE: Sloboda - BSK, MR[TANE: Moravac Orion - Sloga (K).
@. R.
Dobri i pored ispu{tene pobede
ezonu 2013 - 2014. godine FK In|ija je zavr{ila iznad crvene
linije, pobedom protiv Timoka u
posledwem kolu na doma}em terenu
izborila je opstanak na prvoliga{koj sceni pa su ~elnici kluba preduzeli mere da se gr~evita borba za
opstanak vi{e ne ponovi. Svakako,
najbitnije im je bilo da zadr`e mladog i ambicioznog trenera Milo{a
Veselinovi}a koji je prole}nu etapu prvenstva obele`io sjajnim rezultatima.
Brojni prvotimci su letos napustili zeleno - beli tabor, nekolicina veoma bitnih za igru ali su probrana i anga`ovana poja~awe opravdala poverewe pa je in|ijski prvoliga{ trenutno u samom vrhu tabele. Zabele`ene su tri pobede i
tri remija a upravo protiv Be`anije u petom kolu upisana je deseta vezana pobeda na stadionu kod `elezni~ke stanice. Fudbal je, stoga, ponovo tema skoro svih razgovora u
gradu.
- Protiv Be`anije nije bilo nimalo lako. Ukwi`ili smo sva tri
boda ali su i gosti imali prilika
da izbore makar pola plena. Zado-
REZULTATI 5. KOLA: PAN^EVO: Dinamo - Cement 0:2, BANATSKI DVOR: Banat - Radni~ki ([)
0:0, TEMERIN: Sloga - Ba~ka 1901 2:0, ^ELAREVO:
^SK - Radni~ki (NP) 5:2, STARI BANOVCI: Dunav PIK Prigrevica 1:0, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Vr{ac 1:1, PADINA: Dolina - Tekstilac
3:0, SOMBOR: Radni~ki - Senta 1:1.
S
1. ^SK Pivara
2. Sloga
3. Dunav
4. Banat
5. Senta
6. Cement
7. Dolina
8. Dinamo
9. Radn. (SM)
10. Radn. ([)
11. Ba~ka 1901
12. Radn. (NP)
13. PIK Prig.
14. Vr{ac
15. Radn. (S)
16. Tekstilac
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
1
1
1
1
1
2
2
1
1
1
1
3
0
3
2
2
0
0
2
2
2
2
2
2
3
3
3
2
4
2
3
4
16:5
11:2
10:3
11:9
7:12
6:5
8:8
6:8
8:9
8:10
8:12
4:5
7:9
2:5
4:7
6:13
16
16
10
10
10
8
8
8
7
7
7
6
6
6
5
2
Slede}e kolo: N. Sad: Kabel Budu}nost, Vojka: Grani~ar 1924 Sremac Mladost, N. Sad: Crvena Zvezda Omladinac, Erdevik: Sloga Qukovo, Kupinovo: Kupinovo Qukovo, @abaq: @SK LSK, St.
Pazova: Jedinstvo Borac, Be{ka: Hajduk Indeks.
D. B.
5
4
4
3
3
3
3
3
2
2
2
1
1
1
1
0
0
1
1
3
2
2
1
0
2
1
0
2
2
1
1
1
1
1
1
0
1
1
2
3
2
3
4
3
3
4
4
5
12:4
10:6
8:8
6:6
10:3
8:6
8:4
5:7
7:6
6:6
6:9
9:11
3:5
3:7
5:12
3:12
Rezultati utakmica {estog kola: Irig: Radni~ki Napredak 1:2, Ada{evci: Sremac Grani~ar
1924 Jadran 2:1, Vrdnik: Rudar Hajduk 1932 2:0, Ruma: Prvi Maj Hrtkovci 7:0, Belegi{: Hajduk 1925
Podunavac PSK 7:0, Ravwe: Z. Buquba{a Sloven
5:2, D. Petrovci: D. Petrovci Budu}nost 0:0, Vitojevci: Partizan Hajduk 3:0
1. H. 1925 Pod.
2. Budu}nost
3. Prvi Maj
4. Partizan
5. Sloven
6. Napredak
7. S. Gran. 1924
8. Jadran
9. Rudar
10. Hajduk
11. Hrtkovci
12. D. Petrovci
13. Radni~ki
14. Z. Buquba{a
15. PSK
16. Hajduk 1932
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
4
4
3
3
3
3
3
2
3
3
3
2
2
2
0
0
1
1
1
1
1
1
1
3
0
0
0
2
1
1
2
0
1
1
2
2
2
2
2
1
3
3
3
2
3
3
4
6
14:4
13:4
12:3
11:5
12:9
8:6
10:10
7:5
9:10
8:10
7:13
6:5
4:5
8:16
1:14
1:13
13
13
10
10
10
10
10
9
9
9
9
8
7
7
2
0
Slede}e kolo: Erdevik: Hajduk Radni~ki, S.
No}ajski: Budu}nost Partizan, Ruma: Sloven D.
Petrovci, Putinci: PSK Z. Buquba{a, Hrtkovci:
Hrtkovci Hajduk 1925 Podunavac, [imanovci: Hajduk 1932 Prvi Maj, Golubinci: Jadran Rudar, Popinci: Napredak Sremac Grani~ar 1924.
D. B.
DRUGA SREMSKA LIGA
SRPSKA LIGA VOJVODINA
voqan sam i minimalnom pobedom.
Me|utim, utakmicu je svakako vredelo pogledati. Vi|ene su dopadqive akcije, podosta udaraca prema
golu i nekoliko ~udesnih odbrana
~uvara mre`e pa su i navija~i bili
prezadovqni. No, ispu{tena pobeda
na gostovawu u Petrovcu na Mlavi
je sasvim druga pri~a. Odigralo smo
veoma dobro, imali rezultatsku
prednost do posledweg minuta nadoknade vremena a tada primili
gol pa smo se, na kraju, morali zadovqiti podelom bodova, - isti~e
strateg In|ije, Milo{ Veselinovi}.
Mladi stru~wak je, podsetimo
se, zimus stigao na kormilo in|ijskog kluba, prihvatio vru} krompir
jer su zeleno-beli bili na za~equ
tabele sa svega 11 bodova ali je, na
kraju, uspe{no zavr{io nemogu}u
misiju. Zajedno sa saradnicima prakti~no je radio dan i no} pa rezultati nisu izostali. Otuda i konstatacija sa po~etka teksta jer je sada
o~igledno da }e se i navija~i vratiti na tribine i sve ~e{}e radovati
pobedama svojih qubimaca.
D. Vi}enti}
5
5
3
3
3
2
2
3
2
2
2
1
2
1
1
0
PRVA SREMSKA LIGA
PRVA LIGA
1. Radnik
2. Javor
3. In|ija
4. Sloga
5. Proleter
6. Kolubara
7. Metal (-3)
8. BSK
9. Ba~ka
10. Jedinstvo p.
11. Be`anija
12. Sloboda
13. Moravac O.
14. Sin|eli}
15. Ma~va
16. Sloga (K)
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
OFL IN\IJA - STARA PAZOVA
15
13
13
12
11
11
10
9
8
7
6
5
5
4
4
1
SLEDE]E KOLO: SENTA: Senta - Dinamo,
OXACI: Tekstilac - Radni~ki (S), VR[AC: Vr{ac Dinamo, PRIGREVICA: Pik Prigrevica - Radni~ki
(SM), NOVA PAZOVA: Radni~ki - Dunav, SUBOTICA:
Ba~ka 1901 - ^SK, [ID: Radni~ki - Sloga, BEO^IN:
Cement - Banat.
@. R
Rezultati utakmica {estog kola: @arkovci:
Napredak ^SK 1939 2:0, Man|elos: Fru{kogorac
Fru{ka Gora 3:1, Plati~evo: Jedinstvo No}aj 3:2,
Martinci: Borac OFK Bresta~ 0:3, Qukovo: @elezni~ar Sloga 2:1, Morovi}: Jedinstvo Grani~ar (K)
2:1, Kukujevci: Obili} 1993 Borac (K) 1:0, Grabovci: Grani~ar Podriwe 0:2.
1. OFK Bresta~ 6
2. Jedinstvo (M) 6
3. Podriwe
6
4. Obili} 1993 6
5. Grani~ar (K) 5
6. Napredak
6
7. Borac (K)
6
8. Fru{kogorac 6
9. Fru{ka Gora 6
10. Sloga
6
11. Borac (M)
6
12. @elezni~ar 6
13. Jedinstvo (P)6
14. ^SK 1939
6
15. Grani~ar (G) 6
16. No}aj
6
6
6
5
4
3
3
3
2
2
0
1
1
1
1
0
1
0
0
0
0
1
1
0
1
1
5
2
2
1
1
3
0
0
0
1
2
1
2
3
3
3
1
3
3
4
4
3
5
20:4
16:5
15:4
14:4
12:3
11:10
8:5
9:10
12:16
7:8
3:7
4:11
4:14
5:17
4:14
9:19
18
18
15
12
10
10
9
7
7
5
5
5
4
4
3
3
Slede}e kolo: M. Mitrovica: Podriwe Napredak, Klenak: Borac Grani~ar /G/, Kuzmin: Grani~ar
Obili} 1993, Krwe{evci: Sloga Jedinstvo /M/,
Bresta~: OFK Bresta~ @elezni~ar, No}aj: No}aj
Borac /M/, Ruma: Fru{ka Gora Jedinstvo /P/, ^ortanovci: ^SK 1939 - Fru{kogorac.
D. B.
REZULTATI 3. KOLA: NOVI KARLOVCI: Polet - Fru{kogorac 3:1, NOVI SLANKAMEN: Dunav Sloga utakmica prekinuta, ^ORTANOVCI: Kru{edol - Borac (J) 5:2, Borac (S) slobodan.
1. Kru{edol
2. Sloga
3. Borac (S)
4. Dunav
5. Polet
6. Fru{kogorac
7. Borac (J)
3
2
2
2
3
2
2
3
1
1
1
1
0
0
0
1
1
0
0
0
0
0
0
0
1
2
2
2
8:2
6:4
3:2
2:2
5:7
1:4
3:7
9
4
4
3
3
0
0
SLEDE]E KOLO: MARADIK: Sloga - Borac (J),
KR^EDIN: Fru{kogorac - Dunav, SURDUK: Borac Polet, Kru{edol je slobodan.
@. R.
OFL [ID
REZULTATI 6. KOLA: BA^INCI: OFK Ba~inci
- Omladinac (M) 4:2, QUBA: Jedinstvo - OFK Biki}
0:5, BATROVCI: Omladinac - Grani~ar 2:4, GIBARAC: Sin|eli} - Bratstvo 1:1, [ID: Jednota - Borac 2:0, VI[WI]EVO: Hajduk - OFK Bingula 4:0,
VA[ICA: Napredak - Sremac 2:0.
1. Napredak
6
2. OFK Biki} 6
3. Omlad. (M) 6
4. Sin|eli}
6
5. Hajduk
6
6. OFK Ba~inci 6
7. Jednota
6
8. Sremac
6
9. Grani~ar
6
10.Jedinstvo
6
11. Omlad. (B) 6
12. Borac
6
13. OFK Bingula 6
14. Bratstvo
6
6
5
4
3
3
3
3
2
2
2
1
1
1
0
0
0
0
2
1
0
0
1
1
0
3
1
1
2
0
1
2
1
2
3
3
3
3
4
2
4
3
4
15:2
21:5
17:9
14:5
12:7
12:11
10:10
11:12
8:16
13:15
7:12
6:12
6:22
6:20
18
15
12
11
10
9
9
7
7
6
6
4
4
2
SLEDE]E KOLO: BERKASOVO: Sremac - OFK
Ba~inci, BINGULA: OFK BIngula - Napredak,
ILINCI: Borac - Hajduk, SOT: Bratstvo - Jednota,
JAMENA: Grani~ar - Sin|eli}, BIKI] DO: OFK
BIki} - Omladinac (B), MOLOVIN: Omladinac - Jedinstvo.
@. R.
OFL RUMA - IRIG
REZULTATI 5. KOLA: KRAQEVCI: OFK KRaqevci - Sremski vitezovi 2:2, DOBRINCI: Mladost - Borac 4:4, BU\ANOVCI: Mladost - Vojvodina
gosti izazvali prekid u 81. minutu, MALI RADINCI: Fru{kogorac - Car Uro{ 0:4, NIKINCI: Polet
- Mladost (P) 4:2, [ATRINCI: 27. oktobar - Sloga
0:2, RUMA: Jedinstvo - Planinac 1:0.
1. Mladost (B) 5
2. Polet
5
3. Sloga
5
4. Borac
5
5. Car Uro{
5
6. Fru{kogorac 5
7. Sremac
5
8. Sremski vitez. 5
9. Vojvodina
5
10. Planinac
5
11. Mladost (P) 5
12. Jedinstvo 5
13. OFK Kraqev. 5
14. 27. oktobar 5
4
4
3
2
2
2
2
2
1
1
1
1
0
0
1
0
1
3
2
2
2
1
2
1
1
1
2
1
0
1
1
0
1
1
1
2
2
3
3
3
3
4
14:4
16:7
8:5
22:7
9:4
15:12
11:10
9:20
9:11
11:9
10:15
7:14
6:15
3:17
13
12
10
9
8
8
8
7
5
4
4
4
2
1
@. R.
GFL SREMSKA MITROVICA
REZULTATI 6. KOLA: [A[INCI: Sloboda Sloga (Z) 10:1, [UQAM: Naptredak - Borac (VR) 2:2,
SREMSKA MITROVICA: Mitros - Sremac 3:0, BOSUT: Bosut - Planinac 3:4, ^ALMA: Sloga - Grgurevci 3:0, SREMSKA RA^A: Srem - BSK 4:0, Borac (R)
bio je slobodan.
1. Mitros
2. Planinac
3. Srem
4. Sloga (^)
5. Sloboda
6. Sremac
7. Borac (VR)
8. Bosutr
9. Sloga (Z)
10. Borac (R)
11. Grgurevci
12. BSK
13. Napredak
6
6
5
5
6
6
5
5
5
5
6
6
6
4
4
3
3
3
3
2
2
2
1
1
1
0
2
1
2
2
1
0
1
0
0
2
2
0
1
0
1
0
0
2
3
2
3
3
2
3
5
5
13:3
10:7
11:3
8:3
22:8
15:15
7:7
6:7
6:17
5:10
8:14
3:13
6:13
14
13
11
11
10
9
7
6
6
5
5
3
1
@. R.
OFL PE]INCI
REZULTATI 4. KOLA: OBRE@: Grani~ar Srem 3:1, OGAR: [umar - Lovac 1:4, A[AWA: Kameni - Mladost 2:3, SIBA^; Sloven - Vitez 5:0, DE^:
Sremac - Sloboda 6:1.
1. Grani~ar
2. Mladost
3. Lovac
4. Kameni
5. Sloven
6. Sremac
7. Srem
8. [umar
9. Sloboda
10. Vitez
4
4
4
4
4
4
4
3
3
4
4
2
2
2
2
2
1
1
1
0
0
2
1
0
0
0
1
0
0
0
0
0
1
2
2
2
2
2
2
4
11:4
12:6
7:5
13:7
12:7
11:8
9:8
6:12
4:11
4:21
12
8
7
6
6
6
4
3
3
0
@. R.
SPORT
Sreda, 24. septembar 2014.
FUDBAL
37
AMERI^KI FUDBAL
SREMSKA MITROVICA DAME U KOPA^KAMA
SREMSKA MITROVICA DEVET I PO DECENIJA SREMA
Jubilej nema ko da
slavi
- Najblistaviji period mitrova~kog fudbala bio je od
1958. do 1966. godine, kada je
ovaj klub bio drugoliga{. - U
Sremu je ponikao i dana{wi
kapiten dr`avne reprezentacije Branislav Ivanovi}, pouzdani igra~ jednog od najboqih i najbogatijih klubova
sveta, londonskog ^elzija.. - U
monografiji objavqenoj povodom 75 godi{wice kluba, idealni tim predstavqen je u
sastavu: Dragan Mutibari},
Jovan Bikar, Petar Ramqak,
Branko Herceg, Dragan Ogwanovi}, Nikola Bednar, Rade
Ogwanovi}, Dobrivoje Trivi}, Vili [ipo{, Midrag Kustudi} i Jo`e Giler
ova fudbalska sezona prote}i
}e bez mitrova~kog Srema, kluba koji nastavqa tradicije Gra|anskog, osnovanog 1919. godine. Srem
trenutno ima status kluba koji je
odustao od takmi~ewa. Ako u tom
statusu bude dve godine uzastopno,
a sve govori da }e tako biti, kako je
potvr|eno u Gradskom fudbalskom
savezu Sremska Mitrovica, bi}e
brisan iz registra klubova.
Srem se pro{le sezone trebalo
da takmi~i u Vojvo|anskoj ligi. Me|utim, s obzirom da nije odigrao
dve utakmice na startu prvenstva,
Fudbalski savez Vojvodine kaznio
ga je prekomandovawem u najni`i
rang takmi~ewa. Ali, eto, Mitrov~ani su odustali i od takmi~ewa u
Gradskoj ligi. Nekada uglednog drugoliga{a zadesila je zla sudbina.
Jubilej nema ko da slavi.
Klub je 2001. uzeo u petnaestogodi{wi zakup Beogra|anin Vi}entije Petrovi}. Tada{we rukovodstvo kluba odlu~ilo se za nesvakida{wi potez, jer se suo~ilo sa nere{ivim finansijskim problemima.
Posle odustajawa od takmi~ewa,
gradske vlasti pokrenule su sudski
postupak za raskid ugovora sa zakupcem, s obzirom da je on tim ~inom grubo naru{io preuzete ugovorne obaveze. Do pre koji mesec igrali{te kraj Save nalazilo se u `alosnom stawu, zaraslo u korov. Sada je stawe mnogo boqe, a na stadionu se odr`ava {kola fudbala.
I
^lanice tima „Sirmium Valkyries“ sa trenerima
Dragan Mutibari}
Ina~e, stari FK Gra|anski se
najpre takmi~io u beogradskom
fudbalskom podsavezu, a novo igrali{te dobio je 1928. godine i ono se
nalazilo u blizini @elezni~ke
stanice. Zabele`eno je da je na tom
igrali{tu po~etkom tridesetih godina pro{log veka odigrana utakmica pod reflektorima.
Fudbalski sport u najve}em sremskom gradu obnovqen je odmah posle Drugog svetskog rata. Skup{tina
Srema, naslednika Gra|anskog, odr`ana je u Pivari 1945. godine, a za
wegovog prvog predsednika izabran
je Steva Radivojevi}.
Najblistaviji period Srema bio
je od 1958. do 1966. godine, kada je
Srem bio ugledni drugoliga{. Status drugoliga{a Mitrov~ani su izborili 1958. godine, kada su kao
gosti slavili pobedu u Be~eju od
1:0, golom ^ajevi}a, kome je to bila
i jedina utakmica za ovaj klub. U
vreme kada je bio drugoliga{ Srem
je za protivnike imao tada vrlo
mo}ne klubove kao {to su bili Novi Sad, Proleter iz Zrewanina,
Ba~ka iz Ba~ke Palanke, ili Radni~ki iz Sombora i Radni~ki iz
Ni{a.
Me~evima za bodove na stadionu
kraj Save prisustvovalo je i do pet
hiqada qubiteq fudbala, ne samo
iz grada, ve} iz gotovo ~itavog Srema. Utakmice su igrane u ambijentu
kakav se danas ne mo`e ni zamisliti. Na terenu su svoje ume}e demonstrirali vrsni znalci fudbalske
ve{tine, a neki od wih su kasnije
szigli i do dresa s dr`avnim grbom.
Standardni reprezentativac
postao je Dobrivoje-Boba Trivi},
koji je iz Sreema pre{ao u Vojvodi-
Bane Ivanovi}
„Valkire“ na terenu
mu{kog sporta
enski klub ameri~kog fudbala
odnedavno je osnovan i u Sremskoj Mitrovici. Na majicama ~lanica kluba stoji natpis „Sirmium Valkyries“, po Valkirama, poslanicama
vrhovnog nordijskog boga Odina.
- Mnogi klubovi u Srbiji ve} imaju `enski tim, pa je bilo sasvim prirodno da i mi formiramo selekciju
devojaka, u okviru kluba „Sirmium
Legionaries“. Do sada smo u mu{kom
fudbalu imali pionire, juniore i
seniore, a sada smo sa `enskom ekipom zaokru`ili celu pri~u i svi
oni se takmi~e u okviru Srpske asocijacije ameri~kog fudbala, ispri~ala nam je Milijana Kolibar, predsednica Kluba „Sirmium Legionaries“.
Inicijativa za osnivawe `enskog sastava u Sremskoj Mitrovici,
potekla je od Nikoline Doki}, koja
je trenirala za jedan novosadski
klub, a zatim je u svom gradu okupila devojke zainteresovane da se bave ovim sportom, i tako je sve po~elo. Milijana je podr`ala ideju, a
momci iz seniorskog pogona, uzgred
licencirani treneri ameri~kog
fudbala, Dejan Ja{}ur, glavni trener i Milo{ Kolibar, pomo}ni
trener, bili su raspolo`eni da sa
devojkama vode treninge, koji se odr`avaju na terenu „25. maj“.
[to se uzrasta devojaka ti~e,
najstarija je devedeseto godi{te, a
najmla|a devedeset osmo godi{te i
savr{eno funkcioni{u. ^esto treniraju zajedno sa igra~ima mu{kog
juniorskog tima, {to i jednima i
drugima puno zna~i u uigravawu.
U Srbiji trenutno postoji jedana-
@
Dobrivoje Trivi} u dresu Vojvodine
nu i branio wene boje u sezoni kada
su Novosa|ani postali dr`avni prvaci.
Dres sa dr`avnim grbom nosio je
i golman Dragan Mutibari}, koji se
iz najve}eg sremskog grada preselio
u Skopqe i ~ak tri puta je biran za
najboqeg sportistu Makedonije.
U Sremu je ponikao i dana{wi
kapiten dr`avne reprezentacije
Branislav Ivanovi}, pouzdani igra~ jednog od najboqih i najbogatijih klubova sveta, londonskog ^elzija.
U monografiji objavqenoj povodom 75 godi{wice kluba, idealni
tim predstavqen je u sastavu: Dragan Mutibari}, Jovan Bikar, Petar
Ramqak, Branko Herceg, Dragan Ogwanovi}, Nikola Bednar, Rade Ogwanovi}, Dobrivoje Trivi}, Vili
[ipo{, Midrag Kustudi} i Jo`e Giler.
S. Lov~anin
est `enskih klubova, takmi~ewa su
turnirska, a teritorijalno su podeqena na dve grupe, sever i jug. @enski ameri~ki fudbal je bez kontaktna verzija, poznata kao FLAG ili
zastavica takmi~ewe. Kada se skine
zastavica sa struka protivni~kog
igra~a, akcija je zavr{ena. Nema ni
obarawa, ni udaraca. Do izra`aja
dolaze samo spretnost, ve{tina i
uigranost, a ciq je doneti loptu u
end zonu.
- Kada je re~ o takmi~ewima, „Sirmium Valkyries“ devojke su pro{log
vikenda bile na turniru u Pan~evu i
ostvarile su dve pobede i dva poraza. Za klupske anale ostaje podatak
da je prva utakmica koju su devojke
ikada odigrale, ina~e protiv ekipe
iz Kikinde, zavr{ena na{om pobedom 18:31. Mislim da je ovakav uspeh, nakon samo dva meseca trenirawa, veoma respektabilan. Uskoro
sledi turnir u Kikindi, a po~etkom
oktobra u Sremskoj Mitrovici i finalni u Beogradu, ispri~ala je gospo|a Kolibar, dodav{i da `ele da
razbiju predrasude da je to mu{ki
sport i da poka`u da ameri~ki fudbal mogu da treniraju i devojke.
- Najboqi na~in za upoznavawe
ove sportske pri~e je da se do|e na
teren „25. maj“, utorkom i ~etvrtkom,
u 18 ~asova, ili subotom i nedeqom,
u 15 ~asova. Mislim da sve zainteresovane devojke treba da do|u i
pogledaju o ~emu se radi, pa da nakon toga odlu~e da li `ele da se bave ovim sportom, zakqu~ila je Milijana Kolibar.
M. Tati}
TENIS
SREMSKA MITROVICA TALENTI: PETAR MARJANOVI]
Trogodi{wak fascinira igrom
vojom igrom i ume}em fascinirao je mnoge qubiteqe tenisa. Ovaj trogodi{wak se tenisom bavi oko godinu dana, a wegov talenat je zapazio mitrova~ki trener, Darko Pejovi}
Sve je po~elo pre vi{e od godinu dana. Dvogodi{wi Petar Marjanovi} je tada, preko televizije,
stalno gledao prenose teniskih
me~eva, pa mu je zbog toga baka poklonila najobi~niji de~iji reket i
sun|erastu lopticu. Svaki dan kada se Petrov otac, \ura Marjano-
S
vi}, vra}ao sa posla, morao je prvo
da odigra sa sinom desetnominutnu
partiju tenisa,pre nego {to bi seo
da ru~a. U suprotnom bi wegov sin
briznuo u pla~.
Nakon nekih pola godine, Petrovi roditeqi su odlu~ili da mu ispune `equ i da ga odvedu na teniski teren. Prvo su oti{li na terene
kod PSC „Pinki“, a nakon toga su
posetili teren kod kafi}a „Bolero. Tamo su zatekli decu kako treniraju tenis, pa su od trenera, Darka Pejovi}a, koga tada nisu poz-
navali, pozajmili lopticu i reket.
Nakon {to je Darko video sa kakvom precizno{}u Petar vra}a lopticu, pozvao ga je da mu se pridru`i na terenu. Posleodigrane partije, trener je predlo`io de~akovim roditeqima da dovode sina na
besplatne treninge. Roditeqi su
pristali, i ve} nakon drugog dolaska Darko je uvideo da de~ak posedujeizvanredan talenat, pa je krenuo da ga u~i forhend i bekend. Kako je bio fasciniran de~akom, zamolio je roditeqe da nastave da ga
dovode tokom cele godine, sve do
zime.
Posle zimske pauze, Petar je sa
odu{evqewem nastavio sa treninzima. Tako je i zvani~no po~eo da
trenira i nastavio sa u~ewem ostalih teniskih tehnika. Roditeqi
ga podr`avaju, ali ne `ele da ga
forsiraju. Ka`u da se zasada nadaju da }e wihov sin nastaviti da
trenira istim `arom i da }e jednog
dana postati profesionalni teniser.
M. T.
Petar veoma vredno trenira
38
SPORT
Sreda, 24. septembar 2014.
XUDO
FUTSAL
SREMSKA MITROVICA GKMF DEUS ROLOPLAST MO[I] NA PRIPREMAMA
SREMSKA MITROVICA „LA]ARAK OPEN 2014.“
Nastupio 331
takmi~ar iz 33 kluba
Doma}inu i organizatoru turnira la}ara~kom LSK-u pripalo 11 medaqa
udo klub LSK iz La}arka bio je
u nedequ doma}in i organizator tradicionalnog, jubilarnog 20.
po redu turnira u xudou za mla|e
takmi~are, koji je odr`an u hali
mitrova~ke
[umarsko-hemijske
{kole. Interesovawe je bilo veliko, s obzirom da je nastupio 331 takmi~ar iz 33 kluba. Nadmetali su se
mladi znalci te drevne isto~wa~ke borila~ke ve{tine iz Beograda,
Novg Sada, Subotice, Zrewanina,
Kikinde, Rume, Be~eja i drugih mesta. Nastupila su i tri kluba iz Republike Srpske.
Nadmetawa su se odvijala u katagorijama mla|ih poletaraca, poletaraca i mla|ih pionira. U generalnom plasmanu pobedni~ki pehar
pripao je Slaviji iz Novog Sada,
Cement iz Beo~ina bio je drugi, dok
je tre}e mesto zauzela ekipa Rakovice iz Beograda. Mladi xudisti
LSK-a su uspe{no nastupili i na
ovom takmi~ewu osvojiv{i 11 medaqa. Zlatna odli~ja pripala su: Milici \uri}, Ivani Atarac i An|elki Vasiqevi}. Milica \uri}
X
Juri{ na Prvu ligu
lobodan Santra~ izvr{io je prvu
prozivku igra~a GKMF Deus Roloplast Mo{i} i po~eo sa pripremama za novu takmi~arsku sezonu Druge futsal lige Srbije.
Pre treninga rukovodstvo kluba odr`alo je sastanak sa igra~ima. Predsednik kluba Sa{a Bugaxija obavestio je medije da od ove sezone klub ima
novog sponzora firmu „Roloplast Mo{i}“, a osim toga u novu takmi~arsku sezonu klub ulazi sa {ampionskim ambicijama i `eqom da se dogodine Deus Roloplast Mo{i} takmi~i u Prvoj ligi.
S
Kapiten Alen \oki} ispred igra~a
obe}ao je da }e igra~i dati sve od sebe
da osvoje titulu.
Trener Santra~ trening je po~eo sa
slede}im igra~ima: \oki}, Macanovi}, Simi}, Sladojevi}, B. @ivanovi}, Luki}, Negovanovi}, Santra~,
Mili~evi}, Raki}, Simi}, Petrovi}, Bara} i velika poja~awa Aleksandar @ivanovi} reprezentativac
Srbije, Boris ^izmar, Liban i Davor Popovi} najboqi igra~ Tvr|aveNovi Sad.
J. Sa
KARATE
BAR, CRNA GORA MEDITERANSKO PRVENSTVO
Xakovi} me|u najboqima
aratista in|ijskog @elezni~ara Milo{ Xakovi} imao je dobar nastup na Mediteranskom seniorskom prvenstvu koje je odr`ano
13. i 14. septembra u Baru, Crna Gora.
Na ovom presti`nom takmi~ewu
nastupili su najboqi borci iz Egipta, Maroka, Al`ira, Turske, Gr~ke,
Kipra, Italije, Francuske, [pani-
K
Sa ovogodi{weg „La}arak opena“
domogla se srebrne medaqe, dok su
bronzano odli~je osvojili: Lazar
Petkovi}, Ivana Atarac, Tamara
borbu za medaqu.
Naredni nastup je 04.10.2014. u
Rijeci na „Kroacija openu“ pa 17. istog meseca na „Zlatnoj ligi“ u Salzburgu tako da je za Milo{a tek po~eo seniorski reprezentativni anga`man i uspe{na sportska karijera
koju }e, uz tek upisan Fakultet za
sport DIF u Beogradu, krunisati kao
vrhunski kategorisani sportista.
Solarevi}, Tawa Mitrovi}, Strahiwa Solarevi}, Milo{ \uri} i
Tawa Mitrovi}.
S. Lo. - S. Ni.
KO[ARKA
SREMSKA MITROVICA PRVI „MEGA KUP“
Jenisej Krasnojars ubedqivo najboqi
Proteklog vikenda, Sremska Mitrovica bila je doma}in prvog po
redu „Mega kupa“ kojeg je uz podr{ku
PSC „Pinki“ organizovao KK Mega
Vizura. Turnir je trajao dva dana, a
pored doma}ina Mege, nastupili su
i timovi iz Rusije, Turske i Crne
Gore.
Najpre su u subotu u hali Pinki
odigrani prvi me~evi Budu}nost
Voli Jenisej Krasnojarsk (Rusija) a
rezultat je bio 78:82 (po ~etvrtina-
Pobedni~ka ekipa iz Krasnojarska
ma 23:25/17:19/21:18/17:20/) i Mega
Vizura Pinar Kar{ijaka (Turska).
Rezultat ovog me~a bio je 57:69 (po
~etvrtinama 11:17/19:29/19:12/8:11/).
U nedequ drugog dana turnira u
borbi za tre}e mesto Budu}nost Voli pobedila je Mega Vizuru rezultatom 90:88 (po ~etvrtinama
30:27/18:20/22:17/20:24).
U finalnoj utakmici turnira
sastali su se Jenisej Krasnojarsk
i Pinar Kar{ijaka. Jenisej Krasnojarsk je u krajwe uzbuqivoj zavr{nici uspeo da pobedi sa 71:69
(po ~etvrtinama 11:23, 23:13,
20:14, 17:19/) i zaslu`eno osvoji
„Mega kup 2014“.
Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Elmedin Kakanovi} iz
ekipe Jenisej Krasnojarsk. Gradona~elnik Branislav Nedimovi} uru~io je pobedni~ki pehar najboqoj
ekipi i najboqem igra~u turnira.
J. Sa - S. Ni.
Odli~an nastup Xakovi}a
je, Hrvatske, BiH, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Srbije.
Milo{ je imao odli~an nastup
ali je izgubio od Crnogorca koji nije uspeo da ga povu~e u repasa`nu
Na Mediteranskom {ampionatu
vrlo uspe{an nastup kao delilac
pravde imao je i svetski karate sudija Miroslav Dragojlovi}.
M. D.
ODBOJKA
SREMSKA MITROVICA OSNOVAN OK „SIRMIJUM“
Najmla|i klub u gradu
ovi odbojka{ki klub OK „Sirmijum“ po~eo je protekle nedeqe i
zvani~no da funkcioni{e. Klub je
nastao iz najpoznatije odbojka{ke
sekcije u Mitrovici koja ve} decenijama postoji u Zmajevoj {koli.
Klub je ve} imao nekoliko neformalnih nastupa i zauzeo je dru-
N
go mesto u Gradskoj ligi za 2014. godinu. U klupske sekcije je upisano
oko sto polaznika a za sada je za
zvani~na takmi~ewa registrovano
26 igra~ica. Predsednik kluba je
Borislav Gruji~i} a wegova alfa
i omega jedan od najiskusnijih mitrova~kih trenera profesor Zoltan Hegedi{. U
takmi~arskoj sezoni
2014/15.
klub }e se takmi~iti u II vojvo|anskoj ligi grupa Srem.
Klub je od Sportskog saveza grada dobio komplet
dresova i drugu
odbojka{ku opremu koju im je predao
sekretar
Sportskog saveza
Nemawa Crni}.
OK „Sirmijum“
J. Sa. - S. Ni.
Среда, 24. септембар 2014.
Benzinska pumpa u Sremskoj Mitrovici
EKO – PETROL AKCIJA
Najkvalitetnije aditivirano gorivo bmb95 eko power,
poboljšano sagorevanje i smanjena potrošnja goriva.
Otklanja talog sa dozatora, usisnih i izduvnih ventila
i komora za sagorevanje.
Sprečava stvaranje korozije u sistemu za gorivo.
Povećava snagu motora uz smanjenje vibracija i buke motora.
Produžava radni vek katalizatora.
Najkvalitetnije aditivirano gorivo evro dizel eko power,
poboljšano sagorevanje i smanjena potrošnja goriva.
Povećan cetanski broj dizel goriva. Otklanja talog sa pumpe,
dozatora, usisnih i izduvnih ventila i komora za sagorevanje.
Sprečava stvaranje korozije u sistemu za gorivo.
Povećava snagu motora uz smanjenje vibracija i buke motora.
Produžava radni vek katalizatora.
Sve to po ceni običnog bmb95 i evro dizela. I to nije sve,
uz svako sipanje eko power bmb95 i eko power evro dizela
preko 2000 din. dobijate i žeton za samouslužno pranje
(najkvalitetnijom italijanskom hemijom) u trajanju od 100
sekundi. Akcija traje mesec dana do 20.10. 2014.
Sremska Mitrovica
Kralja Aleksandra Karađorđevića bb
tel/fax: 022/614-974
e-mail: [email protected]
www.normareclamare.com/ekopetrol
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Обавештавање купаца ел. енергије,
СМАЊЕНА
ПОУЗДАНОСТ НАПАЈАЊА
Од дана 18.06.2014. године као последица друге фазе
реконструкције ТС 110/35/20 kV „СМ1“ долази до нередовног уклопног стања у електроенергетској мрежи конзумног подручја ЕД „Сремска Митровица“. Планирано је
да радови трају до Октобра 2014. године. У том периоду
биће смањена поузданост напајања већег дела купаца на
територији Општине Сремска Митровица. Ако дође до нежељених прекида у снабдевању ел. енергијом ми ћемо све
учинити да они трају што је могуће краће. Молимо Вас за
стрпљење и разумевање за све евентуалне проблеме који
могу настати. О свим новонасталим ситуацијама током овог
периода бићете благовремено обавештавани путем средстава информисања и нашег сајта www.Elektrovojvodina.rs .
С поштовањем,
Одељење за односе с јавношћу
„Електровојводина“ д.о.о.
39
40
Sreda, 24. septembar 2014.
Kuvar
Nedeqni horoskop
Ovan
Vaga
Oni koji su u vezi ne}e mo}i narednih dana da uspostave harmoni~an odnos. Poslovno `elite da postavite sebe na pravo mesto
i na pravom ste putu. Naravno, bi}e napornije nego ina~e.
Slobodne vage se okre}u jednoj osobi koja im vra}a sjaj u o~ima i koja ih u ova te{ka
vremena opu{ta. Sa finansijama ste prevazi{li jedan stresan period. Imuni sistem je
u padu.
Bik
[korpija
Ako treba da donesete neku va`nu odluku
ipak je odlo`ite za neko drugo vreme. Ovi
dani nisu pogodni za to. Mogu}i problemi sa
prostatom kod mu{karaca ovog znaka, a kod
`ena problemi sa be{ikom i grlom.
Nesre|eni ste u qubavi. Za to je kriva
voqena osoba koja je ostala nedore~ena tokom posledweg razgovora. Ve}i priliv novca vas raduje, ali se trudite da ne poka`ete koliko olak{awa je prisutno zbog toga.
Blizanci
Strelac
Zanemarili ste qubav. Oni zauzeti su ostavili po strani partnerske odnose, {to
partner nikada ne}e zaboraviti. Sada ste
podlo`ni raznim vrstama alergija. Mogu}e
da je imuni sistem u padu.
Ovo je vreme da u~vrstite kurs na kojem
ste, i potvrdite vrednost ve} donesenih odluka. Postoji mogu}nost da }e predstavnici
ovog znaka, posebno oni koji su sredwih godina, imati problema sa povi{enim krvnim
pritiskom.
Rak
Jarac
Naredni dani mogu biti mirni i harmoni~ni na poslovnom planu, posebno ako ste u
prethodnom periodu zavr{ili sve svoje obaveze. Koliko god imali novca u nov~aniku,
on kao da be`i iz wega. Pazite na imunitet.
Bi}ete okru`eni promenama po sistemu
vru}e-hladno. Ni vi niste sigurni {ta u
stvari ho}ete. Narednih dana finansije su u
usponu, pa bi se na taj plan trebalo koncentrisati ne{to vi{e.
Lav
Sreda
Slobodni }e biti jo{ uvek {okirani navalom strasti na koju nisu navikli. Uz sve
napore probu|ene emocije se ne}e mo}i sakriti. Mogu}e da }e vas ova nedeqa povu}i
da tro{ite neumorno i nemilice.
Devica
Ribe
Dobro raspolo`ewe }e neki u va{oj okolini definisati kao detiwasto pona{awe,
ali ne}e vam zameriti. Mawi dobitak, ali
tro{ak ne}e biti prevelik. Povedite ra~una o ishrani.
U qubavi stvari napreduju, ali vi ste i
daqe preosetqivi. Mogu}a su oboqewa disajnih organa, ali i problemi sa srcem, posebno kod hroni~nih bolesnika.
Ki{a
Maks. 21
Min. 12
^etvrtak
Pquskovi
Maks. 20
Min. 12
Vodostaj
Dunav - Novi Sad
Sastojci:
250 gr. {e}era
250 gr. badema
2 {ipke ~okolade
2 ka{ike {e}era
4 ka{ike crne kafe
Vodolija
Trenutno ma{tate o putu koji bi trebalo
da vas skloni od obaveza i napetosti. Qubav je ono {to vam je u ovim danima najpotrebnije, ali mora}ete se zadovoqiti ~iwenicom da ona ne}e pobe}i i da morate jo{ malo da sa~ekate.
Vremenska prognoza
Kuglice od
badema
Na~in pripreme:
Skuvati gust sirup od 250 grama {e}era i pola vinske ~a{e vode. Kada sirup vri u velikim te{kim mehurima, skinuti sa vatre, dodati 250 grama obarenih,
oqu{tenih i na rezance ise~enih badema. Od ove mase, dok je jo{ mlaka, praviti male kuglice. Ruku vi{e
puta kvasite vodom, da se masa ne bi lepila za dlan.
Kuglice preliti glazurom, koja se pravi od dve {ipke
~okolade, skuvane sa dve ka{ike {e}era i ~etiri ka{ike crne kafe. U ovu masu umakati svaku kuglicu pomo}u ~a~kalice, a zatim uvaqati u struganu ~okoladu.
od 24. 9. do 1. 10. 2014.
Petak
Subota
Nedeqa
Pquskovi
Maks. 20
Min. 12
Obla~no
Maks. 28
Min. 16
Ki{a sa
grmqavinom
Maks. 28
Min. 15
Ponedeqak
Ki{a
Maks. 24
Min. 14
Utorak
Sun~ano
Maks. 23
Min. 13
Sava - Sremska Mitrovica
Download

Broj 2795 24 septembar 2014