M novine
POSKUPQEWA
I STANDARD
Cene evropske,
plate afri~ke
Sremski informativni nedeqnik
GODINA XI l 26. JANUAR 2011. l BROJ 475 l CENA 30 DINARA
ZLOUPOTREBA BUXETA:
Fantomski sajt
SIRMIUMINFO
UZROK SMRTI NE POMIWATI: Zid }utawa u mitrova~kom zatvoru
@ivkino sito i re{eto
F
ala milom Bogu i
Dinki}u, pro|e ona
krizna godina, a od
po~etka ove godine u kojoj
}e da nam procveta sve pa i
cene, okrenula sam drugi
list. Idem direktno u doma}i xek-set, pa }u odande
da vatam prikqu~ak za
svetsku elitu. Dosta sam se
na`ivela ko obi~an ~ovek,
da ne ka`em `ena, red je da
i ja ugazim na plo~icu od
tri iqade evra u kupatilu
i da se uvatim za pozla}enu slavinu na |akuzi kadi.
Normalno, ko i svaki ~ove~
koji ne{to zna~i u ovoj zemqi, ima}u mog li~nog stilistu, mog Pi Ara i sve
ostalo moje. Ose}am se nekako tako bedno kad samo
pomislim ko sve ima Pi
Ara i stilistu, a ja ni{ta.
^ak ni svoj kabinet nemam.
Mada, imam i ja razna znawa i ve{tine – umem, na
primer, da zapodenem kavgu s kom{inicom na {oru,
niko mi ravan nije, neg' ne
Odo ja u xek-set
znam da promovi{em svoje
vrednosti, i zato }u to prepustiti mom marketing timu da se postara. Dobro se
pripremam za to vreme. Zato jedva ~ekam one emisije
na televiziji gde mi bogata{i dr`e slovo o poslovawu i po{teno ste~enim
novcima, ma ne mogu da do~ekam ve~e od silnog i{~ekivawa, ve} predve~e sva
se unervozim i vi{e mi nije ni do turskih serija, ni
do farme i dvora, a vala
ni do na{ih tenisera – sva
se pretvorim u pitawe:
{ta li }e ve~eras neki bogata{ da izjavi, i {ta li
}e predsednik na to da im
odbrusi?!
Normalno, ko `ena sa `ivotnim iskustvom znam da
ne mogu ja sad da stavim bogata{a pod indigo, pa da ga
iskopiram u samu sebe, a
nemam ni te ideje ko onaj
{to je prosuo pri~u Rajna,
Majna, vizija, misija i
sli~no, ali ne{to }u od
wihovog iskustva da ugra-
dim u svoju strategiju i taktiku. Pa kad iskombinujem
wihovo iskustvo sa mojim
sposobnostima, ima sto posto da u februar u|em ko
prose~na gra|anka, a iz wega da iza|em ko natprose~an la`ov, {u{umiga, mufquz, lovac u mutnom i
ekstra uspe{an prodavac
magle. Ima da prevazi|em
i narodnog poslanika koji
obe}ava i ono {to ne tra`i{, a sla`e ~im zine – ja
}u tako da savladam zanat
da ne}u ni da zinem, a qudi }e ve} da znaju {ta ih
la`em. Ima iz pogleda da
mi ~itaju, bre! Tako da }u
od sad prete`no da }utim,
a la`em. To jo{ niko izumeo nije.
I na kraju - {to re~e jedan bogata{ {iroke ruke
koji ima stanove i ku}e na
sve strane, od @eneve do
Beograda, pa ni to mu nije
dosta neg' podi`e crkve i
osniva dobrotvorne fondove za borbu protiv siroma{tva – ko ni{ta ne osta-
vi iza sebe, boqe da nije
ni `iveo. Tako }u i ja, polako ali sigurno, da skupqam ku}e i stanove, i zadu`bine i hiqade hektara
zemqe i sva{ta jo{, da se
zna za{to sam `ivela. I
skupqa}u trgovinske lance
i kompanije sve dok ne skupim nekolko hiqada svojih
sopstvenih radnika koje }u
da usre}im platama koje su
iznad proseka – jes da ne}e
biti neke visoke plate, al'
}e biti redovne, a to je najva`nije, ka`u svi.
abome, sve to }u to da
uradim ako shvatim –
{ta }e mi stotine i
hiqade hektara zemqe,
{ta }e mi nekoliko stanova i dve-tri-~etiri ku}e,
{ta }e mi plo~ice od hiqadu evra i pozla}ena
slavina, {ta }e mi hiqadu
radnika, {to mi treba da
gledam ~oveka u o~i i la`em ga, {ta }e mi da obe}avam qudima ono {to mi na
pamet ne pada da ispunim,
i uop{te, {to mi treba da
D
budem pripadnik doma}eg
xek-seta kad mogu da `ivim
mirno i normalno? A po{to
sam prirodno glupava da
smislim odgovore na tako
te{ka pitawa, i genetski
deficitarna po pitawu
alavosti na nekretnine, uz
to i emotivno retardirana
u pogledu qubavi prema
zlatu, dijamantima i xipovima, verovatno }e mi i
ova godina prote}i blentavo, bez novih saznawa i
prosvetqewa. Pa }u tako i
daqe s nestpqewem o~ekivati nove mudrolije na{ih
finansijskih, politi~kih
i diplomatskih mudraca.
Jer, moram i ja ne~im da se
zabavim, i ne~emu da se
slatko nasmejem!
E vala, {to se smeha ti~e, tu sam tata-mata, pravi
telenat i takore}i uro|eni ekspert za slatke, male
`ivotne radosti koje su rasute svuda oko nas. I dostupne ponajvi{e qudima
bez jahti, xipova, fabrika
i latifundija.
^ETKE
&
METLE
Nedeqna
prognoza vremena
Min. – 9
Maks. 1
Mestimi~no obla~no
^etvrtak 27. januar
Min. – 6
Maks. 2
Sun~ano
Petak 28. januar
Min. – 4
Maks. 2
Mestimi~no obla~no
Subota 29. januar
Min. – 3
Maks. 2
Obla~no
Nedeqa 30. januar
Min. – 3
Maks. 2
Susne`ica
Ponedeqak 31. januar
Min. – 4
Maks. 2
Sneg
Utorak 1. februar
Min. – 4
Maks. 3
Sun~ano
Fotografiju na posledwoj
strani
snimio @eqko Petras
Pi{e: Svetlana Cucani}
To je to
O
vo na{e putovawe u Evropu nije
besplatno. Dodu{e, samo su naiv~ine i mogle o~ekivati suprotno. Nema ni besplatnog ru~ka, a
kamo li besplatnog u~lawewa u organizaciju koliko toliko ure|enih zemaqa. Dakle, ima da se plati. To nije pod
znakom pitawa. Jo{ mawe je pod znakom pitawa ko }e to da plati. Dr`ava
naravno ne}e, jer nema odakle. Sirota
je ko sir}e, ali zato ima imu}ne gra|ane pa }e oni da se isprse. Ne ba{ dobrovoqno, ali koga briga za stil, va`no je da se naplati ono {to nam je
neophodno. A neophodni su nam,
radi uskla|ivawa sa evropskim
standardima, za
po~etak novi po{tanski sandu~i}i i ~ipovane voza~ke dozvole.
Po{tanski sandu~i}i pre svega,
jer ne mo`e se nikud bez wih. Ima da budu svi jednaki,
iste boje i oblika. Koliko }e da ko{taju ne znamo, ali ukupan tro{ak je
oko deset miliona evra, pa vi ra~unajte koliko je to po glavi, odnosno po
sandu~etu.
Neko bi se zapitao {ta }e nam sandu~i}i kad nam niko ne pi{e ve} decenijama, ali ima razloga. Nije razlog to
{to }e se neko ko bude dobio od dr`ave posao da napravi tih nekoliko miliona sandu~i}a prili~no omastiti,
nego da se ima gde ubaciti poziv Po{te da do|ete na wihov {alter da
preuzmete preporu~enu po{iqku koju
nisu mogli da vam uru~e jer niste bili
kod ku}e. A oni uru~uju iskqu~ivo od
sedam do tri, ba{ nekako u vreme kad
ste i vi na poslu, ako posao uop{te
imate. Nije na{a Po{ta ve~erwa revija `eqa pa da ciqa kad }e neko da bude kod ku}e. Oni imaju svoj pravac i
organizaciju, ko se uklopi, uklopio se,
a ko ne, `alimo slu~aj. Tako da, kad se
izuzme po{ta, sandu~i}i u su{tini
slu`e i da se u wih ubacuju besplatne
novine, kao {to se recimo u Sremskoj
Mitrovici ovih dana de{ava, slu`e i
za reklame za taksi prevoz, dostavu
pica, oglase tipa {i{am travu ili lepim plo~ice po ku}ama i tako daqe.
Kad se sve to sabere, jasno vam je da
su sandu~i}i vi{e nego neophodni.
Prakti~no su od kqu~nog zna~aja za na{e prikqu~ivawe EU. Nisu vam neophodna pisma, jer ko u 21. veku uop{te
pi{e pisma pored interneta, ali sandu~e jeste. Mo`da zvu~i malo nenormalno, ali razmislite, {ta je u ovoj
dr`avi uop{te normalno.
A voza~ke dozvole su druga pri~a.
Ne tako tragikomi~na, vi{e onako potpuno tragi~na. Pored zimskih guma, lanaca, nove apoteke, prsluka, trokuta sa evropskim bojama, {to
je sve neophodno
da bi bili bezbedni u saobra}aju, sad su genijalni umovi u ministarstvu unutra{wih
dela
smislili nove
voza~ke i saobra}ajne dozvole plus
nove tablice. Taj briqantan plan je
po~eo da se sprovodi u delo iskqu~ivo radi va{e, to jest na{e bezbednosti. Nije wima do wih. Oni se ionako
voze novim slu`benim autima, ali {ta
}ete vi, vi koji vozite dvadeset godina stare automobile? E zbog vas je to,
jer kad imate prsluk i apoteku, nema
tog kvara koji mo`e da zadesi va{
auto. Nema te rupe na putu na kojoj mo`e da vam otpadne to~ak. Nema tog toliko lo{eg goriva koje mo`e da vam
upropasti karburator. Sve su to trice,
sa apotekom i prslukom vi se automatski bezbedni, ne mo`e vam niko ni{ta.
Tako da ja mislim, sude}i po brizi dr`ave koju je i ranije ispoqavala, da te
tablice i ti hologrami i ~ipovi tako|e imaju debele veze sa bezbedno{}u.
Jeste da ih jo{ nisu na{tampali u dovoqnim koli~inama, ali `ivi bili.
Bi}e svega, samo nas ne}e biti, {to rekle babe. A babe su uvek u pravu.
Dakle, da rezimiramo, Evropska
unija nam je sve bli`e i bli`e. Kad nabavimo sandu~i}e i nove tablice mi
smo prakti~no u Evropi. Onda nam fale samo gej brakovi i to je to.
Evropska unija nam je
sve bli`e i bli`e. Kad
nabavimo sandu~i}e i
nove tablice mi smo
prakti~no u Evropi. Onda nam fale samo gej
brakovi i to je to
CMYK
CMYK
Sreda 26. januar
Telefon 6 2 3 - 8 6 0
26. januar 2011.
M novine
Strana 3.
(ZLO)UPOTREBA BUXETA OD STRANE DSS-a?! (2)
MEDIJSKI KRIMINAL?!
Fantomski sajt
iz „Alibabine pe}ine“ DSS-a?
V
e} du`e vreme se me|u
gra|anima
Sremske
Mitrovice postavqa
pitawa ko stoji iza famoznog sajta, odnosno internet
portala koji se u javnosti
predstavqa kao
.
Me|utim, za razliku od svih
ostalih informativnih sajtova, odnosno internet portala, ovaj nema ni zvani~nu
adresu, ni zvani~an telefon, a svaki poku{aj da se
stupi u kontakt sa osniva~em, odnosno glavnim i odgovornim urednikom redakcije, u kojoj se nalazi dobar
deo DSS-ove novinarske
ekipe iz nekada{we Radiotelevizije M, ostaje bezuspe{an. Kada smo posle du`e
potrage, pre nekih mesec dana nabasali na broj mobilnog telefona jednog od ~lanova redakcije fantomskog
informativnog glasila u
elektronskom obliku, razgovor koji je vo|en izgledao je
ovako:
,
– Halo, je li to
Svi putevi prema poluilegalnom internet portalu, koji se po svemu sude}i finansira iz buxetskih sredstava, vode do
prostorija Fonda Atanasije Stojkovi} (me|u gra|anima Sremske Mitrovice poznatog
i kao „fond za deesesovske poslove“), ali
novinarima koji `ele da upoznaju javnost
sa marifetlucima u vezi sa radom ovog medija, vrata su dvaput zakqu~ana
hteli bismo da damo reklamu, po{to vidimo da objavqujete reklame, ali ho}emo da kontaktiramo sa glavnim urednikom, u vezi sa cenovnikom i tako to.
Glas nekog momka, pomalo
zate~en, odgovara nam:
– Ne znam, evo vam nekog
od novinara.
Preko telefona ~ujemo
`enski glas novinarke koja
se predstavqa kao Q. ].
(ime i prezime poznato Redakciji M NOVINA). Pitamo
za glavnog urednika:
– Pa, Lemaji}, on je urednik – ka`e bez razmi{qawa
novinarka. Naravno, misli
na dr Nenada Lemaji}a, profesora istorije na Palama i
u Novom Sadu, ali i donedavno prvog ~oveka DSS-a za
Sremsku Mitrovicu, pokrajinskog poslanika Ko{tuni~ine stranke itd.
Pitamo za adresu i telefon redakcije informativnog sajta.
– Ih, kao da ne zna{. Pa tu
smo, u prostorijama Atanasija Stojkovi}a, a telefon je
629 – 122. To je telefon Fonda Atanasije Stojkovi}, ali
. Lemai telefon
ji} nije sad tu, ali zovite ga
na mobilni.
Gospodin Lemaji} se ne javqa na mobilni telefon.
Kao da pretpostavqa zbog
~ega ga zovemo. I uop{te,
„siva eminencija“ DSS-a kao
da se povukla u „ilegalu“, u
debelu senku. Uo~i Nove godine, otkako je predsedni~ko mesto u Gradskom odboru
DSS-a prepustio Zoranu Mi{~evi}u, kao da je u zemqu
propao.
eke na{e kolege otvoreno zavide dr Lemaji}u, ukoliko je on
glavni urednik doti~nog informativnog sajta. Mnogi bi
da se i wima desi da uz svoj
novinarski posao dobiju katedru. Ako mo`e profesor
da bude urednik, za{to ne bi
urednik mogao da bude profesor. Pa makar i na nekom
poluilegalnom fakultetu.
Kao {to je i sajt poluilegalan.
Ipak, nema zvani~nih potvrda da je dr Lemaji} glavni i odgovorni urednik info
N
TAJNO DRU[TVO TNT:
Ko je Jeremija, a ko Grunf
u alanfordovskom Sirmiuminfo stripu?
S
obzirom da nailazi
na zid }utawa u vezi sa radom fantomskog info sajta, kako od
strane dr Lemaji} Nenada, tako i od strane zvani~nika DSS, redakcija M
NOVINA je poku{ala da
uputi faks sa pitawima u
vezi sa radom internet
portala
, kako
bi poku{ala da dobije
odgovore na neka va`na
pitawa. Me|utim, lica
koja su se javqala na telefon Fonda Atanasije
Stojkovi} (istovremeno
4. Strana
ovo je i broj faksa Fonda), nisu nam dozvoqavala da pustimo faks.
U konverzaciji koja je
izgledala kao „preko barikada“, glasovi s druge
strane telefonske linije, dobro poznati sa nekada{we RTV M, a koji rade
za ovaj internet portal,
nisu hteli ni da nam potvrde, ni da nam demantuju da li se redakcija nalazi na adresi Fonda Atanasije Stojkovi}. Na pitawe o zaradama, rekli su
da su zadovoqni i da im
nijedan medij ne mo`e toliko platiti, ali ni{ta
vi{e nisu `eleli da govore. Kada smo ih pitali
ko je glavni urednik, i da
li je to mo`da dr Nenad
Lemaji}, jedan od glasova
je rekao da {ta nas boli
ona stvar za Lemaji}a, da
imaju „kolektivnog“ glavnog urednika, i sli~ne
nebuloze.
Niti smo uspeli da uspostavimo kontakt sa odgovornom osobom za informisawe sa ovog sajta,
niti nam je dozvoqeno da
M novine
pustimo faks sa pitawima.
Sve je li~ilo na prizore iz alanfordovskog
stripa i razgovor sa likovima iz tajnog dru{tva
TNT. Jedino {to nam nije
jasno u ovom sme{nom
partijskom stripu, koji se
po svemu sude}i finansira iz buxetskih sredstava, bez znawa poreskih
obveznika i koalicionih
partnera iz mitrova~kog
parlamenta – ko je Jeremija, ko Grunf, a ko svi
drugi groteskni likovi.
26. januar 2011.
FANTOMSKI SAJT: Bez identifikacije, impresuma, adrese redakcije, glavnog urednika...
sajta. Koristimo priliku da
upitamo pone{to i Sla|anu
Milenkovi}, direktoricu
mitrova~ke visoke {kole za
vaspita~e i proverenog kadra DSS-a, ina~e poznatu
kao te-ve novinarku kulturne rubrike RTV M u slobodno
vreme.
Sla|ana Milenkovi}, koja
je ina~e po politi~kom nalogu DSS-a postavqena na mesto predsednice Upravnog
odbora Fonda Atanasije
Stojkovi}, negira da se bilo
kakva redakcija info sajta
Sla|ana Milenkovi}, koja je ina~e po
politi~kom nalogu DSS-a postavqena
na mesto predsednice Upravnog odbora Fonda Atanasije Stojkovi}, negira
da se bilo kakva redakcija info sajta
nalazi na adresi Fonda. Kao stari dobri kadar DSS-a, ona je fantasti~no
neobave{tena o bilo kakvom postojawu ove redakcije i nema pojma ko je
glavni urednik
nalazi na adresi Fonda. Kao
stari dobri kadar DSS-a,
ona je fantasti~no neobave{tena o bilo kakvom postojawu ove redakcije i nema pojma ko je glavni urednik, i nema pojma da li je to kako tvrde neki novinari dr Lemaji}
Nenad.
Nemamo pojma, {to bi rekao Radovan Tre}i.
Ni da li je ta~no da se u
ovoj redakciji nalazi bar
desetak DSS-ovskih noviNastavak na 6. strani
Kako mitrova~ki DSS zloupotrebqava buxet?
^
etiri i po miliona
dinara vi{e za informisawe nego lane, u projektovanom buxetu
Grada Sremska Mitrovica
za 2011. godinu, nai{la su
na razli~ita pojedina~na
reagovawa me|u odbornicima. Sa pomenuta 4,5 miliona vi{e, ukupna suma za informisawe u ovoj godini,
nakon usvajawa buxeta za
2011., treba da iznosi 22,5
miliona dinara.
Tu je svakako ni{ta mawe
zanimqiva ~iwenica da se
sredstva namewena za tro{kove informisawa nalaze u strana~kom „posedu“
Demokratske stranke Srbije, odnosno Gradske uprave
za obrazovawe i kulturu
koju veoma o~igledno i na
najrigidniji na~in kontro-
26. januar 2011.
li{e DSS. To je uostalom
vi{e puta priznala i sama
na~elnica uprave Zorica
Ga{par, koja je u nekoliko
navrata autorki ovih redova potvrdila da ne mo`e
ni{ta da uradi bez dozvole
„politi~ara“. Pod nazivom
„politi~ari“ podrazumevala je sasvim izvesnog desesovskog gospodina sa konkretnim imenom i prezimenom – poznatog kao dr Nenad Lemaji}. Ono {to je bitno jeste ~iwenica da u ovom
momentu uop{te nije poznata struktura tro{ewa svih
22,5 miliona dinara, odnosno koliko }e se dati za koji od medija. Tek neznatan
deo od ukupnih sredstava
dat je zainteresovanim u~esnicima za tzv. javne nabavke male vrednosti, dok ni-
ko iz DSS-ove uprave ne
`eli da objasni kako }e se
tro{iti najve}i deo ovih
sredstava. Ako bude kao i
pro{le godine, onda }e se
pare poreskih obveznika
tro{iti van kontrole javnosti. Mada, od pojedinaca
upoznatih sa tenderima koje kontroli{e DSS, a koji u
strahu zbog odmazde od
strane DSS-ovih „politi~ara“ `ele da ostanu anonimni, mo`e se ovih dana
~uti da postoje namere odre|enih „struktura“ da se
proces javnih nabavki do
kraja kompromituje.
tom smislu postoje i
izvesni predlozi tzv.
ugovora za ogla{avawe po nalogu Grada, gde
DSS `eli da kao i pro{le
godine zloupotrebqava od-
U
M novine
re|ene medije, objavquju}i
stvari koje su od li~nog i
strana~kog interesa za ra~un sredstava gra|ana
Sremske Mitrovice. „Ugovor“ je definisan na korleoneovski na~in po sistemu ponude koja se ne
mo`e odbiti, a wime se
sprovodi ~isto pravo nasiqe, po kome DSS-ovska
uprava mo`e da naru~i bilo {ta, bez obzira na kodeks informisawa. Kada je
autorka ovih redova pro{le godine upitala donedavno prvog ~oveka mitrova~kog DSS-a dr Nenada
Lemaji}a ~emu ovakvi ucewiva~ki ugovori, dobila je
odgovor u stilu zato da objavqujemo ono {to mi hoNastavak na 6. strani
Strana 5.
Nastavak sa 6. strane
narskih kadrova, koji imaju
mese~na primawa od oko
30.000 dinara (odakle pare,
ako ne iz buxeta)?
Ovih dana, ponovo zovemo
na broj 629 – 122, telefonski broj prostorija Fonda
Atanasija Stojkovi}, kao i
dr Lemaji}a, pokrajinskog
poslanika DSS-a, na wegov
slu`beni broj.
Opet „mrka kapa“. Niko ne
`eli da razgovara o stvari
koja je na samoj ivici kriminala i o kojoj bi mo`da trebalo da se zainteresuje i
javni tu`ilac.
Jer, nije problem {to danas svako ho}e da se bavi nekakvim medijima. Postoji milion na~ina za javno ogla{avawe, izme|u ostalog i putem interneta. Problem je
{to u slu~aju
postoje bar dve stvari koje su
na samoj ivici kriminala.
Prva stvar je {to sajt za
koga se otvoreno pri~a da
predstavqa DSS-ovski medij koji se priprema za predizbornu kampawu (o tro{ku
gra|ana Sremske Mitrovice)
nigde nije zvani~no registrovan, u skladu sa Zakonom
o javnom informisawu. Sajt
nema indentifikaciju, nema
adresu redakcije, nema broj
telefona i faksa. U pitawu
je dakle fantomski sajt, ~ime se kr{i Zakon o javnom
informisawu. Kao da se nalazi u samoj Alibabinoj pe}ini.
Druga stvar, koja proizilazi iz prve, jeste na~in fi-
PREDIZBORNE
PRIPREME: Sa izborne
konferencije mitrova~kog DSS
nansirawa sajta. Kao {to
smo ve} rekli, svako ima
pravo da se bavi medijima u
okviru zakona, i o svom ruvu
i kruvu. To {to po svemu sude}i DSS pravi svom mi{ku
veseqe o tro{ku poreskih
obveznika, zloupotrebqavaju}i buxet Grada Sremska
Mitrovica, ve} mo`e da bude stvar ne samo za nadzornu
buxetsku inspekciju Republike Srbije.
Odakle pare za finansirawe jednog usko partijskog
sajta? DSS o~igledno nema
para da plati ni svoje partijske oglase od pre godinu
dana, pa onda nije te{ko zakqu~iti ~ija sredstva ar~i
za sopstvenu promociju.
Svetlana Cucani}
PITAWA BEZ ODGOVORA:
Faksimil dopisa M NOVINA koji niko nije `eleo
da primi
Kako mitrova~ki DSS zloupotrebqava buxet?
Nastavak sa 6. strane
}emo. Na`alost, re~i koje
su joj bile upu}ene od strane „sive eminencije“ Ko{tuni~inog ogranka u Sremskoj Mitrovici nisu izgovorene u nimalo {aqivom tonu, pa je tako i bilo.
Tra`eno je da se objavquje ono {to mi ho}emo.
zme|u ostalog je tra`eno da se o tro{ku
poreskih obveznika
reklamiraju privatne firme.
Za{to? Je li neko od toga
imao li~ne koristi?
Treba napomenuti i to da
ni jedna sremska op{tina
ne koristi takvo pravno nasiqe kao mitrova~ki DSS
preko uprave koju je politi~ki okupirao, prilikom
I
6. Strana
sklapawa ugovora za informisawe.
Stvar je posebno odnela
{alu otkako je aktuelni
gradona~elnik
Sremske
Mitrovice Branislav Nedimovi} napustio svoju biv{u stranku i istupio iz
DSS-a, po~etkom pro{le godine. Od tada, DSS u Sremskoj Mitrovici, polako ali
sigurno, gubi tlo pod nogama. To se pokazalo i na posledwoj izbornoj skup{tini, krajem pro{le godine,
nakon koje je isfingirano
tobo`we odsustvo odre|enih qudi sa vrha stranke,
kako bi nastavili karijeru
u politi~kom podzemqu.
Svoje plivawe na povr{ini
DSS za sada uspeva da
ostvari iskqu~ivo komesarskom kontrolom medija.
Zato se gr~evito u partijskom posedu ~uva uprava za
obrazovawe i kulturu, iz
koje se finansira informisawe, uglavnom van kontrole drugih stranaka iz
mitrova~kog parlamenta.
rajwe je vreme da se
da na uvid gra|anima
Sremske Mitrovice
kako DSS tro{i wihove pare za svoju politi~ku propagandu, a ne za objektivno
informisawe o radu lokalne samouprave.
Mitrova~ki DSS vodi
podzemni rat protiv M NOVINA, jer se ovaj nedeqnik
jedini opire zloupotrebi
informisawa od strane
{efova ove stranke, ka`e
za na{ list razo~arani
~lan Ko{tuni~ine partije
koji `eli da ostane anoni-
K
M novine
man. Na na{e pitawe da li
zna kako se tro{e pare za
informisawe, rekao nam je:
– DSS je re{io da zabrani ogla{avawe lokalne samouprave preko M NOVINA, kako bi ih doveo u nezavidan finansijski polo`aj. Zato nudi takve ucewiva~ke ugovore. S druge
strane, pogledajte kako se
finansiraju neki mediji
koji se pojavquju niotkuda i
ni~u na svakom koraku. Propagandni predizborni rat
DSS-a je ve} po~eo. Tu su neki sajtovi, neki listi}i,
koji se kao nekad „mitropolis“ ubacuju u va{a sandu~eta... Sve to finansiraju
Mitrov~ani, mada za to niko od wih nije tra`io dozvolu. ^ist kriminal!
S. Cucani}
26. januar 2011.
Cene evropske,
a standard afri~ki
NOVA POSKUPQEWA POTRESLA GRA\ANE
Iz dr`avnog vrha
stalno ponavqaju
da su cene prehrambenih proizvoda i
goriva iste ili ~ak
ni`e u odnosu na
region i ostatak
Evrope, ali zaboravqaju na vrlo bitnu
~iwenicu, a to je da
su na{e plate daleko od evropskih i
na to da je `ivotni
standard u Srbiji
veoma nizak
P
rvi i po mnogima najdu`i mesec u godini
doneo je i nova poskupqewa. [tampa i televizija „bombarduju“ ~itaoce i
gledaoce informacijama o
novim poskupqewima. Tako
je Naftna industrija Srbije pove}ala cene goriva, kako se obja{wava, zbog rasta
cena sirove nafte na svetskom tr`i{tu, pove}awa
akciza od 1. januara i zavr{etka akcije prazni~nih
popusta za gorivo.
Poskupqewu goriva prethodilo je poskupqewe mleka, mle~nih proizvoda i cigareta. Mlekarska industrija Imlek pove}ala je
cenu mleka za dva dinara, a
mle~nih proizvoda za dinar. Razlog za poskupqewe
je pove}awe otkupne cene
sirovog mleka sa 32 na 33,1
dinar. Cene je pove}ala i
Suboti~ka mlekara, Mlekara [abac i Somboled, a poskupela je i konditorska
roba i alkoholna pi}a. Pu{a~e je, nakon odredbi Zakona o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama, ve}
1. januara pogodilo i poskupqewe cigareta.
Nakon stalnih poskupqewa i niskih primawa, ne iznena|uje ~iwenica da je kupovna mo} stanovni{tva
opala, jer se u oktobru 2009.
za prose~nu platu moglo kupiti 317 litara uqa, a u
istom mesecu 2010. tek 288
litara. Na novim cenama
26. januar 2011.
potro{a~i mogu da zahvale
dr`avi, koja je pove}ala akcize na cigarete i gorivo,
na alkoholna pi}a, ali i
proizvo|a~ima i trgovcima.
Iz dr`avnog vrha stalno
ponavqaju da su cene prehrambenih proizvoda i goriva iste ili ~ak ni`e u
odnosu na region i ostatak
Evrope, ali zaboravqaju na
vrlo bitnu ~iwenicu, a to
je da su na{e plate daleko
od evropskih i na to da je
`ivotni standard u Srbiji
veoma nizak. Mo`da nas,
kada bi imali plate kao
Slovenci ili Ma|ari, poskupqewa i ne bi toliko
poga|ala, ali u dr`avi Srbiji, u kojoj je prose~na plata oko 35.000 dinara, a naj-
~e{}e zaposleni primaju
minimalac, kako onda biti
zadovoqan.
Istro{ili smo se za praznike i pre`ivesmo nekako, a kako, to samo mi znamo. Februar se bli`i i verujem da donosi jo{ neka
poskupqewa. Pitamo se samo, dokle?!
B. Selakovi}
Kako komentari{ete najnovija poskupqewa?
Ovoga puta su preterali
Vojislav Bo`i}:
[to
se
najnovijih
poskupqewa
ti~e,
ovoga puta
su stvarno
preterali.
Vidim da su
qudi nezadovoqni, kako i
ne bi bili. Blago re~eno,
stra{no je vreme i jako je
te{ko.
Dragan Mezi}:
Koji
komentar tu
mo`e biti,
kada su primawa jako
mala. Za{to
opet poskupqewa? Ne
znam da li je opravdano
ili ne, ali znam da je te{ko. Mislim da na{ sistem nije dobar.
Jelena Runti}:
Sve je toliko skupo,
da je to strava i u`as.
Mislim da
ne mo`e biti gore. Primawa su nam
mala, posla nigde, a sve poskupquje. Nekako sastavqamo kraj sa krajem.
Milka Gali}:
I m a m
4.000 dinara penziju i
samo ja znam
kako mi je.
Sve je skupo, a penzija
mala. Najvi{e me poga|a poskupqewe
mleka i kafe, ali i ostale
namirnice su preskupe.
M novine
Vladimir Jano{evi}:
Tajkuni su
krivi, a mi
im ni{ta ne
m o ` e m o .
Stra{no. Najve}a mi je
stavka gorivo. Najgore je
ono tajno poskupqewe, kad
do|e{ u prodavnicu i iznenadi{ se.
Mara Jovanovi}:
Stra{no,
svako poskupqewe me poga|a, posebno
goriva i mleka.
Pre`ivqavamo kako se sna|emo, ako se ovako nastavi,
ne}e iza}i na dobro. Te{ko je, a monopoli u dr`avi jaki.
Strana 7.
IZA ZIDOVA MITROVA^KOG ZATVORA
UZROK SMRTI NE POMIWATI:
O ~emu }uti uprava zatvora?
N
akon {to je, u pro{lom broju M NOVINA iza{ao tekst o nasilnoj smrti pritvorenika
@arka Vukovca, optu`enog
za te{ko ubistvo na svirep
na~in, sa izvesnim zaka{wewem stigao je i odgovor
na na{a pitawa, koja smo iz
razloga potpunije informisanosti uputili upravi mitrova~kog zatvora. Na{a pitawa ticala su se dve va`ne stvari:
Prvo je u vezi sa obave{tavawem ~lanova porodice o smrti pritvorenika, jer
otac @arka Vukovca, Ranko
tvrdi da mu nisu dali da
preuzme sinovqevo telo.
Kao {to smo ve} pisali,
@arko Vukovac, koji je preminuo pred sam kraj 2010. godine, sahrawen je po~etkom
januara „o dr`avnom tro{ku“ i bez prisustva ~lanova porodice.
Drugo pitawe se ti~e ~iwenice da je @arko Vukovac umro nasilnom smr}u od
tableta metadona, kombinovanih sa bensedinom i antidepresivima, pa je bilo logi~no da upitamo upravu Kazneno-popravnog zavoda u
Sremskoj Mitrovici: odakle pritvoreniku tablete
kojima mo`e da se ubije.
U dopisu koji je stigao na
adresu M NOVINA pro{log
~etvrtka, 20. januara, nema
odgovora na na{a pitawa,
sem {to se prili~no birokratskim jezikom ka`e da je
za nadzor nad izvr{ewem
mere pritvora nadle`an
predsednik Vi{eg suda u
Sremskoj Mitrovici. Formalno to je tako, ali u ~lanu 239. Zakona o izvr{ewu
krivi~nih sankcija (ZIKS)
lepo pi{e da pritvorenik
boravi u zavodu pod istim
uslovima kao i osu|eno lice. Dakle, zavod je zadu`en
za brigu o wegovom `ivotu u
pritvoru, o wegovom le~ewu
i ostalim stvarima.
Za{to pritvorenik @arko Vukovac nije `iv do~ekao su|ewe? Za{to wegovo
telo nije predato porodici? Na ova pitawa nemamo
odgovora.
Mesec dana pre svoje smr8. Strana
Pritvorenik @arko Vukovac, optu`en
za te{ko ubistvo, koji je umro u pritvorskoj jedinici mitrova~kog zatvora na nasilan na~in, od posledica uzimawa metadona, kombinovanog sa bensedinom i antidepresivima, najavio je svoju sopstvenu smrt u kratkom pismu upu}enom ocu, iz
koga se mo`e videti sva tragedija wegovog tridesetogodi{weg problemati~nog
`ivota. Da je Kazneno-popravni zavod sa~uvao svog pritvorenika u `ivotu, su|ewe @arku Vukovcu za te{ko ubistvo na
svirep na~in, po~elo bi ove godine, a
pravda bi bila zadovoqena ne po bo`jim
zakonima, ve} po krivi~nom zakoniku ove
dr`ave
ti, iz zatvorske bolnice u
Beogradu, optu`eni za te{ko ubistvo, @arko Vukovac poslao je svom ocu pismo slede}e sadr`ine:
ZDRAVO ]ALE!
NISI HTEO DA MI DO\E[ U POSETU NI CIGARE
NI KAFU NA KAPIJI DA
MI OSTAVI[. VI[E ME
NE]E[ VIDETI. DOBI]U
[email protected] ALI ]U JA
SAM SEBI PRESUDITI.
NEMOJ SE MU^ITI NI NA
SAHRANU DA DOLAZI[, NI
CRNINU DA NOSI[. POZDRAVI BABU PUNO OD
MENE. PRENESI TE^I DA
NIJE ^OVEK I ON JE MOGAO DA SE SETI DA MI DONESE KAFE I CIGARA NA
KAPIJU, [email protected] SAM
TO OD WIH.
@ARKO
M
OTAC TVRDI DA MU NISU DALI DA PREUZME POSMRTNE OSTATKE SINA: Ranko Vukovac i optu`eni za
te{ko ubistvo @arko Vukovac
ZAKON O IZVR[EWU KRIVI^NIH SANKCIJA: Jasno
definisane obaveze u slu~aju smrti pritvorenika
M novine
esec dana kasnije,
@arko Vukovac, protiv koga je u Vi{em
sudu podignuta optu`nica za
te{ko ubistvo, umro je u mitrova~kom zatvoru. Prema
obdukcionom nalazu lekara
– ve{taka Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu,
„smrt Vukovac @arka je nasilna i nastupila je usled
depresije vitalnih funkcija izazvane delovawem narkoanalgetika – METADONA,
u sadejstvu sa anksiolitikom dijazepamom (bensedin)
i antidepresivima...“ U obdukcionom izve{taju se jo{
navodi da „na le{u nisu na|eni znaci sve`ih za`ivotnih mehani~kih povreda koji
bi eventualno mogli ukazivati na drugi mehanizam
smrti.“
Da li je @arko Vukovac,
kako je i najavio u svom pismu mesec dana pred smrt,
zaista presudio sam sebi? U
svakom slu~aju, wegovu smrt
su izazvale tablete. U svakom slu~aju smrt je bila nasilna. Kao {to je bila i
smrt zbog koje je protiv wega
podignuta optu`nica. Da li
je neko zaplakao za wim, to
znaju wegovi najbli`i. Wegov le{, kako nezvani~no saznajemo, niko nije preuzeo,
pa je kako to nala`e zakon –
sahrawen o dr`avnom tro26. januar 2011.
Prvo pitawe je u vezi sa obave{tavawem ~lanova porodice o smrti pritvorenika, jer otac @arka Vukovca,
Ranko tvrdi da mu nisu dali da preuzme sinovqevo telo.
Drugo pitawe se ti~e ~iwenice da je
@arko Vukovac umro nasilnom smr}u
od tableta metadona, kombinovanih
sa bensedinom i antidepresivima, pa
je bilo logi~no da upitamo upravu
zatvora: odakle pritvoreniku tablete kojima mo`e da se ubije?
{ku. I mada pravda u pravnom smislu nije zadovoqena, @arko Vukovac, optu`en
za te{ko ubistvo, umro je u
formalnom smislu kao nevin ~ovek, `ivot je tako postavio stvari da je onaj koji
je drugom oduzeo `ivot, presudio sam sebi.
Mitrov~ani, a posebno
kom{ije iz Bosutske ulice
jo{ pamte taj 26. jul pro{le
godine, kada se u iznajmqenoj ku}i koja nosi broj 43, gde
su `iveli @arko Vukovac,
wegova neven~ana supruga
Katarina Ran~i} i wegov
otac Ranko, dogodio stravi~an zlo~in. Nakon glasne
sva|e, kakvih je ina~e bilo
~esto, pod uticajem alkohola, tableta „za `ivce“ i
droge, tridesetogodi{wi
@arko je nasrnuo na svoju ~etiri godine stariju neven~anu suprugu, koja je u Sremsku
Mitrovicu do{la iz Kragujevca, gde je ostavila supruga i dvoje maloletne dece.
Nakon `u~ne sva|e, od koje
se orio ceo kom{iluk, @arko je u vi{e navrata poku{ao da li{i `ivota svoju
neven~anu suprugu, da bi je
dokraj~io razbijenom fla{om, posle ~ega je sa~ekao
policajce koji su mu stavili
lisice na ruke.
– Ubio sam Katarinu – rekao je @arko Vukovac kom{ijama, kada je tog dana u popodnevnim ~asovima, sav krvav iza{ao iz ku}e da sa~eka dolazak policije.
Vi{e javno tu`ila{tvo
okvalifikovalo je ovo delo
kao te{ko ubistvo na svirep
na~in, za koje je predvi|ena
maksimalna kazna od 40 godina.
@arko Vukovac umro je samo par dana nakon {to je optu`nica postala pravosna`na. Da li je zaista sam sebi
presudio? Odgovor na to pi26. januar 2011.
tawe mo`e se naslutiti iz
obdukcionog nalaza Instituta za sudska ve{ta~ewa u
Novom Sadu, koji je u mitrova~ki Sud stigao tek 13. januara ove godine – vi{e od
dve nedeqe po{to je nastupila smrt u mitrova~kom zatvoru.
Odakle pritvoreniku u
mitrova~kom zatvoru tablete kojima mo`e da se ubije?
Odgovor na to pitawe postavili smo upravi Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj
Mitrovici, ali nismo dobili adekvatan odgovor.
Da li je neka „bo`anska
pravda“ smr}u optu`enog za
svirepo ubistvo ispuwena,
to neka Bog vidi sa sobom.
Sudska pravda nije izvr{ena, jer je @arko Vukovac
umro kao „nevin ~ovek“. Po{to nikad ne}e do|i do su|ewa za wegov zlo~in, a po
zemaqskim zakonima je svako nevin dok mu Sud ne doka`e krivicu.
Niko od ~lanova porodice
nije preuzeo telo, pa je shodno zakonu sahrawen o tro{ku Kazneno-popravnog zavoda na gradskom grobqu.
– Nisu mi dali da preuzmem @arkovo telo, niti
sam u vezi wegove smrti dobio bilo kakvo pismeno obave{tewe – tvrdi otac ubice
Ranko Vukovac, koji priznaje
da nije imao sredstava za
sahranu, ali da bi se sna{ao
za novac i sahranio svog sina.
a je Kazneno-popravni
zavod sa~uvao svog pritvorenika u `ivotu, su|ewe @arku Vukovcu za te{ko ubistvo na svirep na~in, po~elo bi ove godine, a
pravda bi bila zadovoqena
ne po bo`jim zakonima, ve}
po krivi~nom zakoniku ove
dr`ave.
Vladimir ]osi}
D
KO PITA (NE) SKITA: Dva konkretna pitawa i jedan
neodre|en odgovor
M novine
Strana 9.
POQOPRIVREDA
O
stawu useva p{enice
na sremskim poqima
u varqivim vremenskim uslovima ove zime,
razgovarali smo sa Radislavom Kova~evi}em, samostalnim stru~nim saradnikom u Poqoprivrednoj
stru~noj slu`bi Sremska
Mitrovica i savetodavcem
pri Savetodavnoj slu`bi
Pokrajinskog sekretarijata
za poqoprivredu.
– Stawe useva p{enice je
dobro, a to se naro~ito odnosi na p{enicu posejanu u
agrotehni~kim rokovima koja se trenutno nalazi u fazi
tri do pet listova. Razlog
za to je {to su dnevne temperature u prethodnom periodu bile iznad pet stepeni celzijusa, {to povoqno
uti~e na p{enicu koja na
tim temperaturama raste.
Radislav Kova~evi}
Zahla|ewe koje je nakon toga nastupilo, donekle je usporilo rast, ali formirani
sne`ni pokriva~, za{titio
je p{enicu od smrzavawa.
P{enica koja nije zasejana u
optimalnom roku, tako|e je
u solidnom stawu, u fazi
razvoja dva do tri lista,
pred bokorewe - ka`e Radislav Kova~evi}.
Prema re~ima Kova~evi-
POQOPRIVREDNA STRU^NA [email protected] SREMSKA MITROVICA
Plan zimskih predavawa
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Sremska Mitrovica
Krwe{evci
Prhovo
Ba~inci
Stara Pazova
Kukujevci
Kuzmin-savetovawe
Divo{
Surduk
Erdevik
Golubinci
No}aj
Zasavica II
[a{inci
Vi{w}evo
Veliki Radinci
Vojka
Be{ka
[uqam
25.
28.
07.
08.
09.
10.
11.
11.
14.
17.
18.
21.
22.
22.
23.
24.
25.
28.
28.
januar
januar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
februar
Predava~i:
Dipl. ing Lale Andonovi}, direktor
Poqoprivredne stru~ne slu`be Sremska
Mitrovica, dr Bogdan Mihajlovi}, dr Katica [krbi}, dipl. ing. @eqko Graovac,
dipl. ing. Ilija Beara, dipl. ing. Biqana
Smiqani}, dipl. ing. Mira Babi}, dipl.
ing. Senka Mi{kovi}, dipl. ing. Mirjana
Tojagi} Milovanovi}, dipl. ing. Zoran
Martinovi}, dipl. ing Ru`ica Miki} i
dipl. ing. Radislav Kova~evi}.
Teme predavawa
Analiza proizvodwe {e}erne repe, kukuruza, soje, suncokreta, rezultati ogleda u 2010. godini. Predlog sortimenta sa
osvrtom na agrotehniku, aktuelni poslo-
10. Strana
11
11
11
18
11
18
11
18
18
17
18
18
18
11
11
11
18
11
18
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
~asova
sala PSS Sr. Mitrovica
sala Mesne zajednice
sala Mesne zajednice
{kola
sala Op{tine
sala Mesne zajednice
sala Mesne zajednice
{kola
sala Mesne zajednice
sala Mesne zajednice
{kola
sala Mesne zajednice
sala Mesne zajednice
Dom kulture
Lova~ki dom
Lova~ki dom
Lova~ki dom
sala Mesne zajednice
Lova~ki dom
vi u proizvodwi strnih `ita. Za{tita
ratarskih i povrtarskih kultura, za{tita jabu~astih i ko{ti~avih vo}nih vrsta
i vinove loze. Bolesti jabu~astog vo}a u
skladi{tima, kontrola plodnosti zemqi{ta i ishrana biqa, prihrawivawe
p{enice, potrebne koli~ine azotnih |ubriva. Fiziolo{ke promene na biqkama
izazvane nedostatkom ili suvi{kom
hranqivih elemenata u zemqi{tu. Zna~aj
Global Gap-a. Aktuelni problemi u sto~arstvu- sviwska kuga, preventiva (biosigurnosne mere). Dopuna pravilnika o
registru poqoprivrednog gazdinstva.
Upoznavawe sa Prognozno-izve{tajnom
slu`bom APV na teritoriji Srema.
M novine
}a, obavezno i izuzetno va`no je da svi proizvo|a~i
p{enice urade analizu zemqi{ta N-metodom na koli~inu azota, bez obzira na
veli~inu posejane povr{ine, da bi utvrdili ta~nu koli~inu azota koja je p{enici neophodna.
– Nesrazmerna i preterana upotreba |ubriva dovodi
do zaga|ewa zemqi{ta i
vode, kao i do izlagawa nepotrebnim finansijskim
tro{kovima. Pored toga,
ako `elimo da nam proizvodwa bude konkurentna,
vi{e nije ciq proizvesti
rekordni prinos, ve} sa
{to mawe ulagawa ostvariti dobit, a to mo`emo samo
smawewem tro{kova proizvodwe, pre svega |ubriva –
obja{wava Kova~evi}.
Kako nam je daqe rekao
na{ sagovornik, p{enici bi
u narednom periodu pogodovalo umereno hladno vreme.
– Bilo bi dobro da dnevne
temperature budu iznad pet
stepeni, {to nije za o~ekivati, s obzirom da se radi o
mesecu februaru. Ipak, daqa zahla|ewa sa temperaturama u minusu ne bi donela probleme, ali dobro bi
bilo da u tom slu~aju padne
sneg i formira se sne`ni
pokriva~, kako bi za{titio
p{enicu. Ina~e, p{enica je
ve} sada dovoqno razvijena
da mo`e izdr`ati temperature i do minus 10 stepeni –
tvrdi Kova~evi}.
Stru~ni saradnik mitrova~ke
Poqoprivredne
stru~ne slu`be je istakao i
zna~aj za{tite useva od glodara.
– Izuzetno je va`no da poqoprivredni proizvo|a~i
koji imaju ozime strnine
(p{enica, je~am, tritikale), obi|u parcele, jer postoji mogu}nost najezde glodara i ako postoji vi{e od
tri aktivne rupe po kvadratnom metru, mora se izvr{iti za{tita. Najboqi
preparat koji se u tu svrhu
koristi je cink fosfit, ali
se sa wim mora biti izuzetno obazriv i neophodno je
strogo se pridr`avati
uputstva za upotrebu koje se
nalazi na pakovawu, ~ime
{titimo divqa~ od trovawa – rekao nam je Radislav
Kova~evi}.
J. J.
26. januar 2011.
CMYK
CMYK
P{enica dobro napreduje
BOSA I
HELMUT [TEFAN,
IZ NEMA^KE
SE DOSELILI
U SREM
N
a jednom od visova
Fru{ke gore, iznad
bawe Vrdnik, ku}u sa
pregr{t rusti~nih motiva
podigli su, Helmut [tefan
ro|en u mestu Rigelsbergu u
Nema~koj i wegova supruga
Bosa, rodom iz Visojevi}a,
koja je u Sarajevu diplomirala germanistiku, a potom
se zaputila u Nema~ku. Romanti~na pri~a izme|u Helmuta, ~oveka {irokog srca i
du{e i Sarajke, Bose po~iwe 1988. godine, kada je on
kao in`ewer gra|evine, tada zaposlen na `eleznici u
[tutgartu, upoznao lepu Bosu koja je u tom nema~kom
gradu radila u turist –birou. Od tada te~e wihova
romanti~na qubavna pri~a,
koja je u [tutgartu krunisana brakom 1990. godine.
- Bosa i ja smo nakon mog
penzionisawa ~vrsto re{ili da do|emo u wen rodni
kraj i tu, kod wenih najbli`ih ro|aka, zapo~nemo na{
zajedni~ki `ivot. Me|utim,
ratni vihor koji je harao
Bosnom nas je odvratio od
toga, te smo 1994. godine
kratko vreme `iveli u Futogu kod Novog Sada, a ubrzo nakon toga svili na{e
porodi~no gnezdo na fru{kogorskom visu iznad Vrdnika, gde do`ivqavamo najlep{e trenutke na{eg `ivota. Iz prvog braka imam
dve k}erke: @aklin i Verenu, a moja Bosa ima tako|e
iz prvog braka k}erku, Melodi i sina Bernarda. Wih
tri se sjajno sla`u u [tutgartu, a Bernard je dopisnik SRNE, dok nas dvoje
ovde, u dru{tvu brojnih prijateqa do`ivqavamo ve}
punih 16 godina, pravu bajku. Posve slu~ajno svili
smo porodi~no gnezdo iznad
Vrdnika, ali ipak, kada
razmislim, mo`da i nije
slu~ajno, jer me ovaj prekrasni predeo mnogo podse}a
na mesto gde sam ro|en – po~iwe svoju pri~u Helmut, na
izvanrednom srpskom na ko26. januar 2011.
me bi mu pozavideli mnogi
ovda{wi doma}ini.
Iako in`ewer po struci,
sada penzioner, Helmut se
ve} pune 34 godine bavi
slikarstvom, a u posledwe
vreme i supruga Bosa je pored wega po~ela da slika,
tako da wihov zajedni~ki
`ivot i interesovawa, ~ine potpuni sklad.
- Imala sam dosta neprijatnosti za vreme boravka u
Nema~koj, zarad ~iwenice
{to sam u diplomi sa Sarajevskog fakulteta nosila
prezime Milo{evi}, mog
prvog supruga. To je o~igledno bio prete`ak balast za
one, koji ne ose}aju qudsku
du{u, pa smo tako Helmut i
ja odlu~ili, da nakon wegovog penzionisawa se vratimo u moj rodni kraj. On je sa
mojim ro|akom 1993. godine
nosio humanitarnu pomo} na
Pale i duboko ga je potresao u`asni ratni vihor koji
je tamo besneo. Nismo se
vratili u Bosnu iako je moja
najbli`a porodica na{la
uto~i{te na Palama. Ali,
ovde u Vrdniku, zaista smo
na{li raj, koji bi sada te{ko mewali za bilo {ta.
Pre nekoliko godina pitala sam Helmuta, da li bi se
vratio u Nema~ku, ali je on
to energi~no odbacio, rekav{i: „Ima li negde lep{e
nego ovde!“ – pri~a nam Bosa.
Helmut [tefan se prekrstio u pravoslavca u pravoslavnoj crkvi u Vrdniku i
time dokazao koliko ceni
veru svoje supruge, ali i
iskreno se dive}i pravoslavnim obi~ajima.
- Odu{evqen sam obi~ajima, pre svega slavama. Bosa
i ja smo bili kod na{ih prijateqa na velikom broju
slava i te svetkovine za
mene su pravi do`ivqaj.
Stoga i mi slavimo letweg
Svetog Stefana, kada nam
se okupe prijateqi i dru{tvo. Zarad moje velike
qubavi prema slikarstvu
Bosa i Helmut [tefan
Druga qubav, kulinarstvo
Za svog supruga Bosa ka`e,
da je pored slikarstva, wegova qubav i kulinarstvo.
Ona tvrdi, da Helmut sjajno
sprema italijanske specijalitete, potom recepte
francuske kuhiwe, nisu mu
strana ni kineska jela, ali
obo`ava na{u kuhiwu, a na
trpezi su mu ~esto na{e sarme, pasuq, gula{, razne vrste bosanskih pita i jo{
mnoge gurmanske |akonije.
^uveni sremski sviwokoqi
su tako|e pravi u`itak za
wenog supruga.
kojim se bavim vi{e od tri
decenije, ~lan sam Udru`ewa likovnih umetnika u Rumi, gde sam sa svima vi{e
nego dobar prijateq, a smatram svojim velikim `ivotnim dobitkom, mnogo ve}im
od bilo kojeg novca, {to sam
za 16 godina koliko sam u
Srbiji, stekao brojne prijateqe, kumove, a o poznanicima da i ne govorim. Na{
`ivot je bez bilo kakvih napora i trzavica, sa prijateqima, kom{ijama, kumovima, provodimo vreme u pri~i, igramo karte, popijemo
doma}u rakiju i jednom re~ju, u`ivamo. Ovo je za mene
ono o ~emu svaki ~ovek sawa, dakle `ivot po meri u
svakom pogledu – tvrdi
Helmut.
Bosa i Helmut su iznad
Vrdnika podigli svoj dom, u
sklopu koga se nalazi i vo}wak, pa u takvom ambijentu,
novokomponovani pravoslavac tra`i motive za svoje
slike. Helmut se potpuno
uklopio u `ivot podno Fru{ke gore, a nema putnika –
namernika koji za wega nije
~uo, kao za ~oveka {iroke
du{e, po{tenog, spremnog
da sa svakim popri~a.
- Nas dvoje jednom ili
dvaput godi{we odemo u
Nema~ku, obi|emo decu, lepo se provedemo, ali se
vra}amo na{em domu. Taj
neopisiv fluid koji nas je
vezao, jednostavno se ne mo`e do~arati re~ima. Jednostavno to se oseti, ta hemija izme|u dvoje qudi, bliskih mi{qewa i jedinstvenih ose}awa – obja{wava
svoj `ivot Bosa [tefan.
Sima Lali}
M novine
Strana 11.
CMYK
CMYK
Na{li formulu
za `ivot
po meri
PONOVO IZMENE ZAKONA O LEGALIZACIJI
Da sve i zvani~no bude va{e
uz popust od 99 procenata
Lokalne
samouprave mogu
u ime gra|ana da
odrade
kompletnu
papirologiju. U
tom slu~aju bi
vlasnik
bespravnog
zdawa trebalo da
potpi{e ugovor
sa op{tinom koja
}e da obezbedi
geodetsko
snimawe, izradu
projektne
dokumentacije…
Za ku}u od sto
kvadrata to je
tro{ak od oko
300 evra, {to }e
gra|ani mo}i da
plate na rate
12. Strana
P
o~etkom pro{le godine
svi vlasnici bespravno
izgra|enih objekata mogli su podneti zahteve za legalizaciju prema zakonu koji je
donet u septembru 2009. godine. To je bio tre}i poku{aj legalizacije na divqe sagra|enih objekata ili wihovih delova. Prijavqivawe je trajalo do
11. marta 2010. godine, a urbanisti~ke vlasti su bile slo`ne u oceni da je to velika,
sveobuhvatna akcija Ministarstva za prostorno planirawe i
za{titu `ivotne sredine, koja
je imala za ciq da se velika
ve}ina bespravno izgra|enih
objekata u zemqi u naredne
dve godine legalizuje.
U Sremskoj Mitrovici, [idu, Rumi i ostalim sremskim
op{tinama gra|ani su podnosili zahteve, a dr`ava je obe}ala popust od 60 odsto za stambene objekte do 100 kvadratnih
metara, s tim {to su i lokalne
samouprave mogle svojim odlukama da dodatno olak{aju proces legalizacije.
Kampawa u medijima je bila
prili~no agresivna, ali izgleda da je negde ipak zapelo. Mediji su nedavno po~eli da objavquju informacije kako }e legalizacija biti besplatna za
sve. [tampa je bila puna neproverenih vesti, da bi kona~no nadle`no ministarstvo pre
nekoliko dana objavilo koliki
i pod kojim uslovima }e se odobravati popust za legalizaci-
Ministar Duli}
je podsetio da je u
Srbiji legalizovano tek nekoliko
procenata nelegalnih objekata,
dok je u ve}im gradovima re~ o promilima
ju. Pa smo saznali od ministra
Olivera Duli}a da }e vlasnici bespravno izgra|enih porodi~nih ku}a i stanova do 100
metara kvadratnih ima}e popust do 99 odsto za legalizaciju, odnosno za 25 kvadrata po
~lanu doma}instva.
Ministar je dodao da je popust, pre svega, namewen porodicama koje su gradile nelegalne objekte da bi imale krov
nad glavom i da popusti ne va`e za one koji su gradili objekte u prvoj ekstra zoni.
Proces legalizacije je podeqen na dva dela. Prvi se
odnosi na inicijalne tro{kove
prikupqawa dokumentacije. To
}e raditi op{tine i kroz tendere }e pla}ati geometrima da
zavr{e posao za cele delove
naseqenih zona. Gra|ani }e u
toku postupka taj novac vratiti lokalnoj samoupravi u roku
od dve do ~etiri godine. Tako
M novine
je najavio ministar. Drugi deo
se odnosi na pla}awe legalizacije lokalnoj samoupravi.
Ministar je rekao da je lokalna samouprava obavezna da
omogu}i ostvarivawe popusta i
da veruje da op{tinama ovaj
projekat ne}e predstavqati
nepremostiv tro{ak, jer }e se
legalizacijom u op{tinsku kasu slivati vi{e novca.
Duli} je podsetio da je u Srbiji legalizovano tek nekoliko procenata nelegalnih objekata, dok je u ve}im gradovima
re~ tek o nekoliko promila.
On je tako|e izjavio da je najmawe onih koji po novom zakonu imaju pravo na popust, a da
su ve} u{li u postupak legalizacije. Izmene i dopune Zakona
o planirawu i izgradwi trebalo bi da se po hitnom postupku
na|u u parlamentu u februaru.
Popusti va`e za vlasnike
koji sa lokalnim samoupravama zakqu~e ugovor o ure|ivawu me|usobnih odnosa oko naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ili ugovor o
ure|ivawu me|usobnih odnosa
oko pribavqawa propisane dokumentacije do 30. juna 2012. godine.
Od stupawa zakona na snagu,
gra|ani imaju oko godinu i po
dana da odu do op{tine i potpi{u ugovor. Op{tina u wihovo
ime tada kre}e da prikupqa
dokumentaciju, a gra|ani mogu
da po~nu da pla}aju inicijalne
rate za te tro{kove.
M. N.
26. januar 2011.
BOGOJAVQENSKO PLIVAWE
PISMO PREVARENE STUDENTKIWE
Ponovo prvi
Sini{a Glu{ica
N
a crkveni praznik Bogojavqewe, u sredu
19. januara na obali
Save kod crkve Svetog Stefana u Sremskoj Mitrovici,
organizovano je plivawe za
krstom koje se odr`ava svake godine.
Obmana Filozofskog fakulteta
D
Ove godine, u plivawu za
Bogojavqenski krst u~estvovao je 71 takmi~ar iz
cele Srbije, a najbr`i je bio
dvadesetdvogodi{wi Sini{a Glu{ica iz Kikinde,
ina~e biv{i vaterpolista.
@. P.
IZBORA SKUP[TINA FORUMA @ENA DS U [IDU
Biqana Kr~ predsednica
Izboran skup{tina Foruma `ena Op{tinskog obora
Demokratske stranke u [idu odr`ana je u subotu 22. januara. Dosada{wa poverenica Foruma Biqana Kr~ je
izabrana za predsednicu, a
~lanice novog predsedni{tva su Jasmina Lali}, Jasmina Axi}, Nata{a Dragi},
Milanka Ga{i}, Bo`ica
Skakavac, Sanela Stojakovi}, Sla|ana Peli}, Qubica Mom~ilovi} i Biqana
Belanovi}.
Izbornoj skup{tini su
prisustvovali Gordana ^omi}, predsednica Foruma
`ena Demokratske stranke
i potpredsednica Narodne
skup{tine Srbije, Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova,
Biqana Kr~
\en|i Sele{i pokrajinska
poslanica i predsednica
pokrajinskog Foruma `ena i
na~elnik Sremskog okruga
Sava Ali{i}.
TRIBINA LDP
Mladi i (ne)nasiqe
Povodom projekcije filma Stevana Filipovi}a
[i{awe, koja }e biti odr`ana u subotu 29. januara u
mitrova~kom Pozori{tu,
Gradski odbor Liberalno
demokratske
partije
u
Sremskoj Mitrovici organi26. januar 2011.
zuje u nedequ 30. januara
tribinu pod nazivom Mladi
i (ne)nasiqe. Tribina po~iwe u 19 sati, a u~esnici su
rediteq Stevan Filipovi}, narodni poslanik LDP
Nenad Proki} i Goran Mileti}.
a mi je neko pri~ao, ne bih verovala... Pre dva i po
meseca (ta~nije 30. oktobra 2010.) na sajtu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pojavila se vest o tome kako studenti koji su zavr{ili studije po starom programu (plavi indeksi) mogu da predaju zahteve za uskla|ivawe diploma, radi dobijawa master diplome. U obave{tewu je pisalo slede}e: Studenti koji su zavr{ili
osnovne studije prema ranije va`e}im propisima na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a `ele da, na osnovu
~lana 127. Zakona o visokom obrazovawu, u postupku
uskla|ivawa steknu novu master diplomu mogu podneti
zahtev za uskla|ivawe Slu`bi za studentska pitawa.
Re{ila ja da imam dva zvawa, {to da ne?! Pokupila svu
potrebnu dokumentaciju, overila je u sudu i predala. Odgovor sam ~ekala 10 dana i 16. novembra 2010. godine dobih status samofinansiraju}e studentkiwe na master studijama Komunikologije. Naravno, da bi dobila indeks, morala sam uplatiti {kolarinu, koja iznosi 16.000 (iz razloga {to je potrebno polagati dva ispita, koja nose deset
bodova, a bod se pla}a 1.600 dinara) plus naravno trebalo je i platiti upis na master studije koji iznosi 6.000 dinara. Tako sam na ra~un Fakulteta uplatila 22.000 dinara.
Kada sam uveliko po~ela da odlazim na predavawa,
tro{ila svoje vreme i novac i tri puta nedeqno putovala
za Novi Sad (naglasili nam da su predavawa i ve`be obavezne, {to se ispostavilo da nije istina) pojavquje se informacija da, ukoliko `elimo da dobijemo zvawe diplomirani komunikolog master, moramo poni{titi svoju staru diplomu, ste~enu tokom redovnih ~etvorogodi{wih
studija. Nije li to apsurdno?
aravno, ne treba da napomiwem, da se ve}ina mojih
kolega, pre konkurisawa i tokom predavawa kod
mentora mastera, raspitivala da li }emo mi dobiti dve diplome i dva zvawa. Tada su nam se svi ~udili
{to postavqamo tako „glupa“ pitawa i govorili da nam
niko ne mo`e poni{titi na{u staru diplomu.
Kad ono, cvrc. Nedequ dana pre isteka konkursa za
uskla|ivawe diploma, na predavawa dolazi mentor i ka`e da }emo ipak, ukoliko `elimo da dobijemo master diplomu, morati da poni{timo staru prema kojoj smo stekli
zvawe diplomirani novinar i da ukoliko ne `elimo to,
novac nam ne}e biti vra}en.
Kako bi ste se vi ose}ali kada bi vas va{ Fakultet izigrao na takav na~in? Vodim se mi{qu da je cela ta ideja oko uskla|ivawa ura|ena tako da se studenti pomame,
uplate novac, da bi nam na kraju rekli da smo mi ispali
neobave{teni. Istina je da u Zakonu o visokom obrazovawu stoji, da uskla|ivawe diploma zna~i poni{tavawe
starih, ali za{to smo mi, studenti, u obavezi da ~itamo
zakon. Zatim, zbog ~ega nam uprava Filozofskog fakulteta, koja treba da zna zakon, nije rekla {ta u stvari zna~i
uskla|ivawe diploma i {ta se o~ekuje od nas?! U trenutku pisawa ovog pisma, sa Fakulteta se niko ne ogla{ava,
svi }ute i smi{qaju novi napad na xep studenata.
Pomirila sam se sa ~iwenicom da nam novac ne}e vratiti, ali mislim da ceo problem ne}emo zata{kati.
Zato i pi{em ovo pismo kako bih upozorila sve plave
indekse Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da nikome
ne veruju i da barem budu pametniji od nas, i{~itaju sve
zakone i konsultuju se sa advokatom, pre nego {to bilo
{ta uplate na ra~un ovog Fakulteta.
a sam sigurna da mi u ovom trenutku ponude besplatan
master, ne bih ga ni u kom slu~aju prihvatila, jer su
me toliko razo~arali da su mi se svi na wemu smu~ili. Poku{a}u barem da sa~uvam lepa se}awa na moje redovno ~etvorogodi{we {kolovawe i to samo zbog meni
dragih qudi koje sam upoznala zahvaquju}i Filozofskom
fakultetu.
Epilog oko cele ove pri~e se jo{ uvek ~eka i nadam se
da }emo upeti da isteramo pravdu.
Va{a ~itateqka i prevarena studentkiwa
ime i adresa poznati Redakciji
N
J
M novine
Strana 13.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
IZ MATI^ARSKOG
ZVAWA
SREMSKA MITROVICA
SKLOPILI BRAK: Mi{i}
Darko, nas. raz. nastave i Kova~evi} Suzana, ekon. tehni~ar, \akovi} Stevan, med.
tehni~ar i Mostarli} Dejana, prof. raz. nastave, Hlebec Nikola, brodomonter i
Hlebec Sne`ana, frizer
DOBILI ]ERKU:
Vlaisavqevi} Ivan i Sawa,
Jankovi} Slavi{a i Nata{a,
Mati} Miodrag i Marija, Tanasi} Boris i Ana – Srem.
Mitrovica, Milo{evi} Bojan
i Bojana – Golubinci, Trifunovi} \or|e i Svetlana – Gibarac, Mirkovi} Neboj{a i
Nata{a – [id, Stepanovi}
Borivoj i Vesna - Irig
DOBILI SINA: Foro Goran i Biqana, Macura Neboj{a i Dragana – Srem. Mitrovica, Kuzminac Milan i Biqana, Umeti} Bo{ko i Jelena – La}arak, Kuni} Sr|an i
Sawa – Zasavica 2, Rusi} Jovica i Nata{a, Savi} Sini{a i Biqana – Nova Pazova,
Mi{qanovi} Zoran i Danijela – Irig, Varga Nenad i Nata{a - [id
UMRLI:
Vidakovi}
Zagorka ro|. 1929, Mr|enovi} Quba ro|. 1930, Kerezovi} Dragica ro|. 1940, La|evac Vukosava ro|. 1935, Pilipovi} Boja ro|. 1923, Stokanov Milica ro|. 1943, Proki} Slobodanka ro|. 1945,
Radi{i} Pero ro|. 1947, Kosti} Stevan ro|. 1920, Krsti} Radosa ro|. 1927, Nov~i} Nikola ro|. 1931, Popovi} Krista ro|. 1933, Beli}
Gavrilo ro|. 1942, Milinkovi} \or|e ro|. 1931, Dodi}
Milen ro|. 1960, Sokolovi}
Nada ro|. 1921, Su~evi} Seka ro|. 1958, Radi} Staka
ro|. 1941, Bogdanovi} Danica ro|. 1924
RUMA
SKLOPILI BRAK: Radoslav Radivojevi} i Marina
Gatalo, Miroslav Milanovi}
i Nina Marjanovi}
DOBILI ]ERKU: Miroslava Andri} i Pera ^ubrilovi}
UMRLI: Petar Gwatovi},
ro|. 1938, @ivka Vujin, ro|.
1924, Slavica Jani}, ro|.
1936, Jedokija Sladojevi},
ro|. 1930, Jelica Kuruci},
ro|. 1920, Borisav Nedi}, ro|.
1953, Nikola Rado{evi}, ro|.
1939, Lazar Brzakov, ro|.
1935, Miqa Har{, ro|. 1939,
Dragan Latinovi}, ro|. 1920,
An|a Cari}, ro|. 1935.
14. Strana
OP[TINSKO VE]E RUMA
Ve}e cene vode
N
a 58. sednici Op{tinskog ve}a, odr`anoj 24. januara,
utvr|en je predlog Odluke
o dono{ewu plana detaqne regulacije za zonu poslovawa sa stanovawem u
Hrtkovcima, a tako|e je
utvr|en i predlog odluke
plana detaqne regulacije
radne zone “Jug - 2” u Rumi.
^lanovi Op{tinskog ve}a su usvojili i predlog
Odluke o osnivawu Turisti~ke organizacije Op{tine Ruma kojom su regulisani weni poslovi. Op{tinsko ve}e je na ovoj sednici utvrdilo i predlog
Odluke o ostvarivawu prava u oblasti socijalne za{tite iz nadle`nosti rumske op{tine, a kojom se, u
skladu sa Zakonom o socijalnoj za{titi i obezbe|ivawu socijalne sigurnosti
gra|ana, utvr|uju prava u
oblasti socijalne za{tite
porodica i na~in obezbe|ivawa sredstava za wihovu
realizaciju.
U skladu sa novim Zakonom o kulturi utvr|ene su i
odre|ene izmene odluka o
osnivawu Gradske biblioteke, Zavi~ajnog muzeja i
Kulturnog centra, a ~lanovi Op{tinskog ve}a su informisani i da }e se ubudu}e rumska biblioteka
zvati Gradska biblioteka
“Atanasije Stojkovi}”.
U okviru dnevnog reda
utvr|en je i predlog odluke o poveravawu obavqawa
javnog prevoza putnika u
gradskom i prigradskom saobra}aju na teritoriji rumske op{tine “Rumatransu”,
utvr|en je i predlog odluke o izmenama i dopunama
Regionalnog plana upravqawa otpadom, a izmena
se ti~e ukqu~ivawa i pe}ina~ke op{tine u ovaj
plan.
GRADSKA KU]A RUMA
Nastavqen prijem gra|ana
Na ovoj sednici je utvr|ena i popularna “ekolo{ka
taksa”. Weni obveznici }e
biti fizi~ka i pravna lica, visina se utvr|uje mese~no, a pla}a kvartalno.
^lanovi Op{tinskog ve}a, dali su i saglasnost za
pove}awe cene vode i odr`avawe kanalizacije i ove
usluge “Vodovoda” }e ubudu}e, ako ih usvoje odbornici SO Ruma, biti ve}e za
4,5 procenata. Dakle, bez
PDV-a kubik vode }e umesto
34,20 dinara ko{tati 35,74
dinara, a sve u ciqu da se
javnim preduze}ima, koji
nisu korisnici buxeta,
omogu}e uslovi u kojima }e
poslovati bez gubitaka.
Tako|e, usvojen je i program poslovawa JP “Stambeno” koji je prethodno vra}en na doradu zbog ura~unatih gubitaka za 2011. godinu.
S. Xakula
PSC „PINKI“
Sredstva za
sanaciju krova
Dodeqena sredstva
Nenad Borovi} prima gra|ane
P
osle pauze zbog novogodi{wih i bo`i}nih
praznika,
predsednik Skup{tine op{tine Ruma Nenad Borovi}
je 19. januara nastavio sa
prijemom gra|ana kojima je
potrebna neka vrsta pomo}i.
Prijemi se, kao i do sada
organizuju sredom, u prostoriji za prijem gra|ana u
Gradskoj ku}i.
Podsetimo, u minule dve
godine, u Gradsku ku}u je
do{lo preko 2.300 gra|ana
koji su zatra`ili pomo} u
re{avawu svojih problema,
a ve}ina proisti~e iz nezaposlenosti i nedostatka
novca za hranu, ode}u, obu}u, lekove, grejawe, pla}awe komunalnih ra~una. Wima je dodeqivana jednokratna nov~ana pomo} preko Centra za socijalni
rad, a za ovu svrhu u op{tinskom buxetu je za 2011.
godinu opredeqeno osam
miliona dinara, {to je za
dva miliona vi{e nego
prethodne godine.
Gra|ani prijem mogu zakazati telefonom na broj
478-314, lokal 20.
S. X.
M novine
Dr`avni sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Du{ko Radakovi} u ponedeqak, 24. januara uru~io je zameniku
gradona~elnika Sremske
Mitrovice Sr|anu Kozlini
i direktorki PSC „Pinki“
Spomenki Kotarli}, re{ewe o dodeli sredstava u iznosu od milion i 800 hiqada dinara namewenih za izradu projekte dokumentacije
za Projekat „Sanacija krova
i rekonstrukcija sistema
grejawa i zagrevawa tople
sanitarne vode u PSC Pinki
u Sremskoj Mitrovici“.
Sredstva za ovaj projekat
obezbedilo je Ministarstvo
za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu od igara na
sre}u.
B. S.
26. januar 2011.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
SKUP[TINA OP[TINE [ID
Od pa{waka do industrijske
zone u Vi{wi}evu
N
a sednici Skup{tine op{tine [id,
odr`ane u petak, 21.
januara, odbornici su doneli odluku o definisawu
gra|evinskog zemqi{ta
van gra|evinskog rejona u
katastarskoj op{tini Vi{wi}evo. Ovom op{tinskom odlukom bi}e omogu}ena priprema radne zona
u Vi{wi}evu, gde je najavqeno otvarawe 150 novih
radnih mesta. Zapo{qavawe bi bilo realizovano
kroz planiranu izgradwu
fabrike za recikla`u guma Bertold Simon i energanu na biomasu Fazel
enerxi. Odbornici Skup{tine op{tine [id usvojili su i odluku o izradi
Plana detaqne regulacije
za deo radne zone u Vi{wi}evu. Usvajawem ovih
odluka napravqen je prvi
korak za privla~ewe investitora na teritoriji op{tine [id. Kako je izjavio
direktor JP za stambene
usluge i gra|evinsko zemqi{te Zoran Semenovi}
Planom detaqne regulaciji jasno se odre|uju sve zone i defini{e se gra|evinsko zemqi{te, kako na
gra|evinskom, tako i na
van gra|evinskom rejonu i
to na vrlo jednostavan, lak
i na na~in uskla|en sa zakonom o prostornom planirawu.
Zemqi{te u katastarskoj op{tini Vi{wi}evo,
Nata{a Cvjetkovi}
koje se prostire na oko 100
hektara i koje je do sada
bilo kategorisano kao pa{wak, sada je pretvoreno u
gra|evinsko zemqi{te. Od
toga }e 47,5 hektara Planom detaqne regulacije
biti osposobqeno za direktna ulagawa. Predsednik Saveta mesne zajednice Vi{wi}evo Boban Kolarevi} izjavio je da se zahvaquju}i novoj radnoj zoni otvaraju mogu}nosti za
dolazak novih investitora
i da }e se na taj na~in re{iti nezaposlenost kako u
samom Vi{wi}evu, tako i u
celoj {idskoj op{tini.
U op{tini [id se ovim
odlukama ispuwavaju oni
prvi preduslovi kako bi
investicije poput fabrika
Bertold Simon i Fazel
enerxi po~ela svoja ulaga-
wa. Ovim investicijama
posao }e ukupno prona}i
150 radnika u recikla`i
guma i proizvodwi elektri~ne energije na biomasu.
- Kako bi sve stigli da
uradimo u zahtevanom roku, u roku od dva meseca,
bilo je zaista potrebno da
skup{tina usvoji ove odluke i da na taj na~in ovo zemqi{te krene u pravnu
proceduru, kako bi ono u
tom nekom roku bilo privedeno nameni – rekla je
predsednica op{tine [id
Nata{a Cvjetkovi}, nakon
dono{ewa ovih odluka na
sednici SO [id.
Usvojene odluke, kojima
se defini{e gra|evinsko
zemqi{te u op{tini [id,
su od velikog zna~aja za urbanisti~ki razvoj op{tine
i predstavqaju postavqawe temeqa za dolazak novih investicija, koje }e doprineti smawewu nezaposlenosti.
Na 28. sednici Skup{tine op{tine [id odbornici
su usvojili i odluku o pre~i{}avawu i odvo|ewu atmosferskih i otpadnih voda na teritorije op{tine
[id, kao i odluku o na~inu
dr`awa i za{titi doma}ih
`ivotiwa i ku}nih qubimaca na teritoriji op{tine. Na sednici je usvojeno
re{ewe o davawu saglasnosti na izmenu statuta
Ustanove za fizi~ku kulturu i sportsku rekreaciju
Partizan u [idu, a doneta
je i odluka o anga`ovawu
eksternog revizora. Jedna
od bitnijih ta~aka dnevnog
reda na sednici Skup{tine op{tine [id, odr`ane
21. januara, bila je i usvajawe odluke o preuzimawu
obaveze upravqawa i odr`avawa Spomen kompleksa
Sremski front. Ovom odlukom, nakon {est godina,
ovaj istorijski kompleks
vra}en je u nadle`nost
Skup{tine op{tine [id.
Planirano je da stru~no
osobqe bude anga`ovano
preko Turisti~ke organizacije op{tine [id, a qudi koji budu radili na odr`avawu celog kompleksa
bi}e anga`ovani preko Mesne zajednice Ada{evci.
B. Selakovi}
VRTI] „BUBAMARA“ SREMSKA MITROVICA
Roditeqi poklonili igra~ke
U
sredu, 19. januara, mali{ani vrti}a „Bubamara“ u mitrova~kom
Nasequ „Matija Hu|i“, obradovali su se poklonima
kojima su vrti} darovali
wihovi roditeqi. Ovo je
jo{ jedna u nizu akcija donatorstva koje su roditeqi
organizovali kako bi pomogli radu vrti}a i zahvalili se vaspita~ima na kako
ka`u, kvalitetnom radu sa
wihovom decom.
26. januar 2011.
Prema re~ima Vesne Konstantinovi}, direktorke
mitrova~ke Pred{kolske
ustanove „P~elica“, ovakve akcije, pored materijalne vrednosti, imaju pozitivan efekat na mali{ane, jer ja~aju povezanost izme|u vaspita~a i roditeqa, a sve u ciqu razvijawa
pozitivnih emocija i socijalizacije dece.
@. P.
Mali{ani i roditeqi, darodavci
M novine
Strana 15.
UKRATKO
RUMA
Info {alter
za `ene
U rumskoj op{tini ve} gotovo dve godine radi Info
{alter za `ene. Nastao je u
okviru projekta "Institucije
u slu`bi prava", kao ~etvromese~ni pilot projekat u ~etiri vojvo|anske op{tine.
- Zahvaquju}i podr{ci lokalne samouprave, Info {alter je samo u Rumi nastavio sa
radom. Vi{e i ne vodimo evidenciju koliko nam se qudi,
uglavnom `ena, obra}a za pomo}, ali mogu re}i da je, u
proseku, re~ o 60 lica mese~no - ka`e saradnica Dragana
Juzba{i}.
S. X.
LICITACIJA
POQOPRIVREDNOG
ZEMQI[TA U RUMI
Za zakup jo{
36 hektara
Na javnoj licitaciji za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj
svojini u rumskoj op{tini
na{lo se krajem pro{le godine 3.077 hektara.
Do sada je izlicitirano
ukupno 3.041 hektar, a za
preostalih 36 hektara u toku je oglas na koji se zainte-
UPVO “POLETARAC” RUMA
Re{en problem sme{taja mali{ana
P
o~etak drugog polugodi{ta ozna~io je i
po~etak rada u novom
prostoru {est pred{kolskih grupa koje su, iz objekta “Livade” preseqene u
tri u~ionice u O[ “Zmaj Jova Jovanovi}”, dok je u wihove biv{e prostorije primqeno pedesetak mali{ana
uzrasta 2005. i 2006. godi{ta.
Za uzraste ovih godi{ta
nije bilo mesta u vrti}u
prilikom upisa, pa je ovim
preseqewem kompletno re{en problem wihovog sme{taja.
- Ostalo nam je da re{imo
problem jaslenih grupa, {to
}emo verovatno re{iti postavqawem
monta`nog
objekta i naravno, izgrad-
Pred{kolci u novom prostoru
wom novog vrti}a u Ulici
Alekse [anti}a - obja{wava Svetislav Damjan~uk, na~elnik Odeqewa za dru{tvene delatnosti.
Kada je re~ o broju dece
^ekaju novi objekat
- U O[ “Zmaj Jova Jovanovi}” smo preselili oko 150
pred{kolaca. Ipak, ostalo
je jo{ dece koja nisu mogla
da se upi{u, a poseban problem nam sada predstavqaju mali{ani stari godinu dana za koje nema mesta u vrti}u. Oprema i didakti~ki materijal potreban za tri nove grupe je nabavqen sredstvima iz op-
{tinskog buxeta, a sa ovom
decom }e raditi {est novih vaspita~ica koje }e biti primqene na neodre|eno vreme, dve servirke i
dve sprema~ice - ka`e Dragana Stoj{i}, direktorka
UPVO “Poletarac” u Rumi.
Ona smatra da }e se situacija kona~no re{iti otvarawem novog objekta u Ulici Alekse [anti}a.
koja jo{ ~ekaju na re{avawe
problema sme{taja u vrti}e, Svetislav Damjan~uk ka`e da lista nije kona~na,
jer }e se lokalna samouprava truditi da se smeste i
deca ~ija oba roditeqa ne
rade, ali `ele da im deca
idu u vrti} zbog dru`ewa sa
vr{wacima.
- Anketiramo roditeqe i
pripremamo se da jedan
objekat osposobimo da radi
od {est ~asova, pa sve do
21-22 sata, tako da i oni roditeqi koji rade popodne
mogu da smeste svoju decu u
vrti} - rekao je o daqim
planovima Svetislav Damjan~uk.
S. Xakula
KANCELARIJA ZA MLADE SREMSKA MITROVICA
Obele`ili dve godine postojawa
U
resovani mogu javqati do 2.
februara.
Zemqi{te ponu|eno za
licitaciju se nalazi u katastarskim op{tinama Hrtkovci, Dobrinci, Plati~evo, Grabovci, Putinci i Mali Radinci.
Javna licitacija za ponu|enih 36 hektara poqoprivrednog z
emqi{ta u dr`avnoj svojini bi}e odr`ana 3. februara u prostorijama ^etvrte mesne zajednice
u Rumi.
S. X.
REPERTOAR BIOSKOPA
Ruma - Mala dvorana
od 19.00 i 21.00 ~as
26. 1. Grad lopova
27. 1 – 2. 2. Narnija
16. Strana
ponedeqak,
24. januara,
Kancelarija
za mlade Grada
Sremska Mitrovica obele`ila je
dve godine postojawa. Tom prilikom, odr`ana je
konferencija za
novinare u prostorijama Gradske ku}e u Sremskoj Mitrovici, na kojoj
su prisustvovali Nata{a
na~elnica Gradske uprave za omladinu Nata{a Kop~i}, koordinator
Kancelarije za mlade Milorad Popadi}, kao i najaktivniji volonteri.
Kako je na~elnica Nata{a
Kop~i} rekla, Kancelarija
za mlade predstavqa sponu
izme|u mladih koji `ive u
Sremskoj Mitrovici i Gradske uprave. U prethodne dve
Kop~i} i Milorad Popadi}
godine, od kako je osnovana
Kancelarija za mlade,
Gradska uprava se trudila
da oslu{kuje potrebe mladih, kako bi blagovremeno i
na adekvatan na~in reagovala. Nata{a Kop~i} smatra da su aktivnostima, koje je Kancelarija za mlade
do sada sprovela, a koje su
finansirane iz gradskog
M novine
buxeta, potrebe
mladih najve}im
delom zadovoqene i isti~e da su
sve inicijative u
budu}em periodu
dobrodo{le.
Koordinator
Kancelarije
za
mlade
Grada
Sremska Mitrovica Milorad Popadi} je rekao, da je
Kancelarija
opravdala `eqe i
potrebe mladih,
kao i o~ekivawa osniva~a,
lokalne samouprave.
U narednom periodu, Kancelariju za mlade o~ekuje
niz aktivnosti koje }e jo{
vi{e obogatiti kulturni
`ivot mladih na teritoriji
Grada, kao i aktivnosti kojima bi se smawila nezaposlenost mladih.
B. Selakovi}
26. januar 2011.
PE]INCI
U RUMI
Obrazovawe za svu romsku decu
O
Besplatno
klizawe
za osnovce
p{tina Pe}inci ukqu~ila se
u
projekat
“Obrazovna inkluzija
roma“, koji za ciq
ima da se omogu}i
kvalitetno obrazovawe za svu romsku decu. Na sastanku odr`anom 18. januara, op{tinski mentor zadu`en za op{tinu Pe}inci Qiqana Josi}, Sa predstavqawa projekta
predstavila je ovaj
Projekat na~elnici Odeqe- zima projekata. Ti projekti
wa za dru{tvene delatnosti treba da omogu}e uspe{no
op{tine Pe}inci Dragici {kolovawe romske dece u
Petkovi}, predstavnicima skladu sa zakonima koji proobrazovnih ustanova sa te- pisuju dostupnost pred{kolritorije op{tine i pred- skog, osnovnog i sredweg obstavnicima
op{tinskog razovawa.
Po re~ima op{tinskog
Udru`ewa Roma „Romano anmentora Qiqane Josi}
glunipe“.
Obrazovna inkluzija Roma DILS/REF projekat je najve}i
sprovodi se u okviru projekat koji se trenutno
DILS/REF projekta Ministar- sprovodi u Srbiji.
- Projekat se realizuje iz
stva prosvete, kroz koji je 58
op{tina u Srbiji dobilo op- zajma Svetske banke u iznosu
{tinske mentore kao podr- od 32 miliona evra i kroz
{ku za razvoj obrazovne in- saradwu tri ministarstva,
kluzije Roma. Projekat „Ob- zdravqa, rada i socijalne
razovna inkluzija Roma“ po- politike i prosvete. Obrakriva sedam oblasti: potpu- zovna inkluzija Roma, koju
ni obuhvat romske dece, jed- sprovodi Ministarstvo pronak kvalitet obrazovawa, svete je samo deo projekta,
smawivawe prevremenog na- koji predstavqa primenu nopu{tawa {kolovawa, izbe- vog Zakona o obrazovawu. U
gavawe segregacije, re{ava- prvoj fazi projekta sa opwe problema diskriminaci- {tinama }e biti ura|ena deje, uvo|ewe romskog jezika u taqna analiza potreba i
obrazovawe i stvarawe lo- presek stawa na lokalu, da
kalnih akcionih planova za bi se nakon toga radio Louspostavqawe uslova za op- kalni akcioni plan obrazotimalnu integrisanost rom- vawa dece i predlog projekske dece u sistem obrazova- ta, ~iji }e nosilac biti opwa i vaspitawa. Pored men- {tina, a u~esnici pred{koltora, najzna~ajniji vid podr- ske ustanove, obrazovne in{ke op{tinama bi}e grant, stitucije i romske nevladiodnosno sredstva koja }e se ne organizacije. Vrednost
dodeliti najboqim predlo- projekata }e u proseku biti
M
26. januar 2011.
3,5 miliona dinara po
op{tini i traja}e od
12 do 18 meseci – ka`e Qiqana Josi}.
Dragica Petkovi}
nam je rekla da op{tina Pe}inci ve}
radi jedan deo ovog
posla, a projekat
“Obrazovna inkluzija
Roma“ }e to svakako
nadopuniti.
- Najve}i problem
kada su romska deca u
pitawu nije upisati ih u
{kole, nego ih u wima zadr`ati. Stoga svi moramo da
u~inimo dodatni napor da
kod dece razvijemo `equ za
u~ewem, ali i da pomognemo
i roditeqima i deci da
shvate, da je obrazovawe i
znawe jedini na~in da promene svoj sada{wi polo`aj –
rekla je Dragica Petkovi}.
Predsednik Udru`ewa Roma op{tine Pe}inci „Romano anglunipe“, Ivan Jovanovi} smatra da je ovaj projekat izuzetno zna~ajan za
romsku populaciju.
- U op{tini Pe}inci trenutno ima oko 120 dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta. Mi moramo da u~inimo
sve, da {to boqe obrazujemo
romsku decu, kako bi mogla
da idu rame uz rame sa ostalom decom, kako bi kroz
obrazovawe stekla znawe i
zanimawe i u budu}nosti ne
bi zavisila od socijalne pomo}i. To nije ciq samo ovog
projekta, to je ciq na{eg
Udru`ewa od samog osnivawa – rekao je Ivan Jovanovi}.
Projekat }e se sprovoditi
do kraja 2012. godine.
Du{an Sre}kov
Strip
Po~etkom pro{le nedeqe
je u O[ “Zmaj Jova Jovanovi}” u Rumi odr`an sastanak direktora gradskih
osnovnih {kola na kojem su
dogovoreni termini besplatnog kori{}ewa klizali{ta na Gradskom trgu.
Ovo klizali{te }e raditi do 28. februara, utorkom
}e ga koristiti u~enici
“Zmaj Jovine” {kole, sredom u~enici O[ “Veqko Dugo{evi}”, ~etvrtkom osnovci {kole “Ivo Lola Ribar”,
a petkom {kole “Du{an Jerkovi}”.Da bi se klizali{te
moglo koristiti besplatno,
potrebno je da u~enici sa
sobom ponesu svoje |a~ke
kwi`ice.
S. X.
GALERIJA
„LAZAR VOZAREVI]“
Izlo`ba
Maje ]uk
Maja ]uk
U petak, 21. januara u mitrova~koj Galeriji „Lazar
Vozarevi}“ otvorena je izlo`ba slikarskih radova
autorke Maje ]uk iz Rume.
Postavka obuhvata portrete, autoportrete i motive
iz prirode.
Crta i pi{e: Ratko Torma
M novine
Strana 17.
DECENIJA I PO NARODNE KUHIWE U RUMI
Topli obrok da zagreje du{u
Jelovnik
i kvalitet
hrane su
uskla|eni sa
normama
Me|unarodnog
komiteta
Crvenog krsta.
Postoje i
redovne
kontrole
namirnica koje
moraju da imaju
sertifikat
ispravnosti.
Za 15 godina
rada nije bilo
nijedne primedbe
na kvalitet
namirnica
Qubinka \inisov
Narodna kuhiwa u Rumi
rodne kuhiwe koja za ovu godinu iznose 4,8 miliona dinara i od tih sredstava se
finansira priprema obroka i dodatne namirnice. Kada je re~ o osnovnim namirnicama, jedan deo kupujemo
novcem iz op{tinskog buxeta, a deo obezbe|uju donatori. Glavni donatori Narod-
ne kuhiwe su Ministarstvo
za rad i socijalnu politiku
i Robne rezerve koji preko
Crvenog krsta Srbije i Vojvodine obezbe|uju osnovne
namirnice za funkcionisawe kuhiwe za period od tri
do {est meseci. Ima i lokalnih donatora, ali bez
pomo}i i podr{ke lokalne
Elvis Alagi}
Iza statisti~kih podataka kriju se stvarni qudi i wihove porodice, svaka
sa svojom te{kom `ivotnom pri~om, ve} po onoj ~uvenoj Tolstojevoj re~enici
da je svaka nesre}na porodica - nesre}na na svoj na~in
18. Strana
M novine
26. januar 2011.
CMYK
CMYK
V
e} 15 godina pri Crvenom krstu u Rumi
radi Narodna kuhiwa
u kojoj se pripremaju obroci
za socijalno najugro`enije
porodice, za ~ije ~lanove je
to ~esto i jedini kuvani
obrok dnevno.
Trenutno je na evidenciji
396 korisnika Narodne kuhiwe, a za wih obroke pripremaju dve kuvarice, dok
jedno lice radi kao distributer. Obroci se dele u Crvenom krstu, ali i na jo{
dva mesta u gradu, u Mesnoj
zajednici Breg i Rigovom
mlinu.
- Najvi{e korisnika smo
imali u periodu od 2000. do
2004. godine kada smo pripremali obroke za 750 korisnika u gradu. Bilo je mogu}e pripremati toliko
obroka, jer je sve realne
tro{kove tada pokrivao
Me|unarodni komitet Crvenog krsta - pri~a Branislav
Jovanovi}, sekretar Crvenog krsta Ruma.
On ukazuje i na ~iwenicu
da je primetno pove}awe
broja korisnika u ovim te{kim ekonomskim uslovima. Kapaciteta bi bilo i za
vi{e, ali zbog sredstava
koja su im na raspolagawu,
mogu}e je maksimalno obezbe|ewe obroka za 450 korisnika.
- Zadovoqan sam sredstvima koje dobijamo iz op{tinskog buxeta za rad Na-
EMILU KLASI]U IZ „NOVE KOLONIJE“ U VRDNIKU
SVI PRISKA^U U POMO] POSLE [email protected] U KU]I
Crveni krst u Rumi ima
najboqe opremqenu kuhiwu u Sremu, a za deceniju i
po rada Narodne kuhiwe,
spremqeno je 2.160.000
obroka.
- Pored na{e, tako dobro opremqenu kuhiwu
ima samo Kikinda. Proizvodna cena obroka je 77
dinara {to zna~i da smo
za ovaj vid pomo}i na{im
samouprave ne bi mogli da
funkcioni{emo - smatra
Branislav Jovanovi}.
Pored trenutnih 396 korisnika u gradu, koji kuvane
obroke dobijaju od ponedeqka do petka, jednom mese~no oni dobijaju i pakete
sa konzerviranom hranom.
Za oko 1.400 socijalno ugro`enih `iteqa sela rumske
op{tine se ~etiri puta godi{we dele paketi sa hranom, preko mesnih kancelarija ili Crvenog krsta. Lista onih koji dobijaju obroke u Narodnoj kuhiwi utvr|uje se u Centru za socijalni rad u Rumi koji ima uvid
u materijalnu situaciju korisnika.
Kada je re~ o hrani koja se
priprema u rumskoj Narodnoj kuhiwi, Branislav Jovanovi} ka`e:
- Jelovnik i kvalitet hrane su uskla|eni sa normama
Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta. Postoje i redovne kontrole namirnica koje
moraju da imaju sertifikat
ispravnosti. Za ovih 15 godina rada nije bilo nijedne
primedbe na kvalitet namirnica - tvrdi Jovanovi}.
Mirjana Ne{kovi}, kuvarica u Narodnoj kuhiwi ka`e da su jela koja se spremaju raznovrsna.
- Tokom nedeqe hrana se
mewa tako da imamo raznovrstan jelovnik, svaki dan
se sprema ne{to drugo. Hranu delimo u Crvenom krstu,
ali je nosimo i delimo na
Bregu i Rigovom mlinu, kao
i za romsku decu u {koli
"Ivo Lola Ribar". Mislim
da su na{i korisnici zadovoqni - re}i su Mirjane Ne{kovi}.
Iza statisti~kih podataka kriju se stvarni qudi i
wihove porodice, svaka sa
svojom te{kom `ivotnom
pri~om, ve} po onoj ~uvenoj
Tolstojevoj re~enici da je
svaka nesre}na porodica 26. januar 2011.
najugro`enijim gra|anima
do sada iz razli~itih izvora izdvojili oko 200 miliona dinara - rekao nam
je Branislav Jovanovi},
sekretar Crvenog krsta
Ruma dodaju}i da Crveni
krst Ruma ne samo po ovoj,
nego i drugim aktivnostima, spada me|u pet najboqih organizacija ove vrste u Srbiji.
nesre}na na svoj na~in.
Mnogi od korisnika nisu
`eleli da razgovaraju, niti
se slikaju, ka`u sramota ih
je {to se nalaze u situaciji
da se hrane u Narodnoj kuhiwi.
Elvis Alagi} je izbeglica
iz Bosne, a po obroke sa suprugu i sebe dolazi ve} sedmu godinu.
- Ne radim nigde, a i bolestan sam, tako da ne mogu da
radim nikakve te`e poslove. Supruga mi prima socijalnu pomo}, 3.600 dinara
mese~no. Ja ponekad uspem
da zaradim neki dinar i to
je sve. Nekad supruga ode
kod predsednika Skup{tine op{tine Nenada Borovi}a, on nam iza|e u susret,
hvala mu. @ivimo u privatnom stanu, sre}om ne pla}amo ga, jer nam je prijateq
iza{ao u susret, pa besplatno stanujemo. Imamo taman za struju i vodu i da nema ove hrane, bila bi za nas
katastrofa. Hrana je ovde
dobra i time smo zadovoqni - pri~a Alagi}.
Qubinka \inisov ima supruga i sina u prvom razredu osnovne {kole. K}erka je
udata i ne `ivi sa wima. Ne
rade ni suprug ni ona, a primaju pomo} u zimskom periodu u visini od 4.800 dinara.
- Leti se snalazimo kako
znamo i umemo. Imamo svoj
stan, tako da ga ne pla}amo,
pa pre`ivqavamo. Sin mi je
u prvom razredu, da bi imali jo{ para radim po ku}ama ili preko leta u javnim
radovima. Primamo i de~iji
dodatak za sina. Hrana koju
u Narodnoj kuhiwi dobijamo
zna~i nam mnogo. Samo jedna
vekna hleba ko{ta 40 dinara, pa izra~unajte koliko
nam mese~no treba samo za
hleb. Ovde lepo kuvaju i zadovoqni smo kvalitetom i
ukusom obroka - rekla nam je
Qubinka \inisov.
Smiqa Xakula
Poma`u i kom{ije
i Op{tina
Emil Klasi} (72), penzioner
i supruga Sne`ana Balog (57),
nisu ni sawali kakve dobre
kom{ije imaju, kada im je, u no}i, 19. decembra pro{le godine
izgoreo stan u vrdni~kom nasequ „Nova kolonija“, u dvojnoj
zgradi pravqenoj za rudare pre
oko 150 godina. Prvi se pojavio
An|elko Lazi} iz Beograda i
ponudio Emilu i Sne`ani da se
smeste u wegov stan u kom{iluku dok ne re{e svoj problem, a
sutradan, Milenko Markez,
kom{ija-gra|evinac, popeo se
na krov i prekrio izgoreli deo
krova da bi stan za{titio od
proki{wavawa.
Prava drama nastala je u no}i 19. decembra pro{le godine
u ranim jutarwim satima u Ulici Nova kolonija 3/47.
ji je kad je do{ao da vidi {tete
od po`ara, obe}ao da }e i op{tina pomo}i da se ovaj stan
sanira i dovede u prvobitno
stawe.
- Kontaktira}emo sva preduze}a na podru~ju na{e op{tine,
kako bi izdvojila nov~ana
sredstva ili materijal koji je
potreban za sanaciju. Ovim qudima mora da se pomogne, da bi
se {to pre vratili u svoj stan.
Na Op{tinskom ve}u doneli
smo jednoglasnu odluku da pru`imo pomo} Emilu Klasi}u.
Op{tina }e pomo}i prema svojim mogu}nostima, me|utim, pozivam qude da se u ovoj nesre}i na|u na{em sugra|aninu, kako bi se {to pre stan sanirao.
Kom{ije su mu pomogle u najte`im trenucima, a uz jo{ malo
Emil i Sne`ana u izgorelom stanu
- Supruga i ja smo spavali,
odjednom me je probudilo lupawe na prozor i neko kako vi~e:
''Izlazite, gori vam stan!'' Po`ar je, ko zna kako izbio na
krovu i zahvatilo ceo stan, pa
smo jedva pobegli od vatrene
stihije. Sutra dan kad je svanulo, imao sam {ta i da vidim,
samo zgari{te. Posle ove nesre}e kom{ija mi je dao na kori{}ewe svoj prazan stan, a
ostale kom{ije su po~ele ras~i{}avawe zgari{ta. Znam da
su mi kom{ije dobri prijateqi,
ali sam na ovom primeru video
i koliko su dobri qudi i
spremni da pomognu – pri~a nam
Emil Klasi}, penzionisani invalid.
Vest o stradawu Emila i wegove supruge Sne`ane stigla je
i do Vladimira Petrovi}a,
predsednika op{tine Irig, ko-
M novine
finansijske pomo}i, stan }e
biti saniran. I ovaj slu~aj pokazuje da solidarnost nije zaboravqena, da qudi jedni drugima poma`u – ka`e Vladimir
Petrovi}, predsednik op{tine
Irig.
Milenko Markez, kao iskusan
gra|evinski preduzima~ dobio
je zadatak da popi{e {ta je od
materijala neophodno da bi se
Klasi}ev stan opravio, kao i
da sa~iweni spisak dostavi u
op{tinu.
Emil od svoje penzije ne mo`e ni da pomi{qa na sanaciju,
pa verujemo u obe}awe predsednika op{tine.
Svi koji `ele da pomognu
Emilu Klasi}u, nov~anu pomo}
mogu da uplate na ra~un kod
Vojvo|anske banke broj: 3555365262-37.
Una Bebi}
Strana 19.
CMYK
CMYK
Spremili preko dva
miliona obroka
AVANTURA ZVANA GRADSKI PREVOZ U SREMSKOJ MITROVICI
Stari autobusi
taqigaju i daqe
S
vi oni koji putuju gradskim prevozom na liniji Sremska Mitrovica - La}arak su pred kraj godine bili u velikom problemu, jer se
do posledweg trenutka nije znalo koji
prevoznik }e voziti u 2011. godini.
Strepwi je do{ao kraj kada je 3. januara na teren poslat stari Srem-ekspresov autobus, ali ovoga puta sa dodatom novom nalepnicom, \enerali
transport (GTC) i starom ekipom voza~a i konduktera. Sve je isto kao i
prethodnih godina i putevi i autobusi, samo se vlasnici smewuju. Na mitrova~ke i la}ara~ke drumove vra}eni su stari autobusi u veoma lo{em
stawu, a cena karte je opet poskupela
za pet dinara, pa sada iznosi 40 dinara. Vaqda su se novi vlasnici vodili
Dobro je dok voze ...
Dragica Risti}:
– Mogle bi se uvesti linije za La}arak na svakih
15 minuta. Cena nije visoka, autobus je sada skupqi
samo za pet dinara.
Rosa Mataruga:
– Dobro je, samo dok voze i
dok ja mogu sti}i ku}i. U odnosu na linijski taksi, koji
je 50 dinara, autobus je povoqniji, pa kakav god da je.
Milo{ Stankovi}:
– Kada idem za La}arak, vozim se autobusom,
jer imam besplatnu kartu.
Zato sam zadovoqan. Ne
moram da pla}am prevoz.
Smiqa Alin~i}:
– Ne vozim se ~esto
gradskim autobusom, tako
da mi ni{ta ne smeta.
Vawa Stoj{i}:
– Lasta je bila boqa,
ali su se i oni na kraju
iskvarili. Nije mi sada
autobus mnogo skupqi,
ali mi smeta pra{ina.
Slobodanka Sevdinov:
– Va`no je da se stigne
do La}arka. Treba uvesti
i liniju za la}ara~ko grobqe.
20. Strana
Ako `elite da do`ivite
avanturu ne treba vam
srvajver, ne treba vam
farma.
Sve
to
}ete
do`iveti u gradskom prevozu, plus trenutak istine
devizom, kad sve ve} u ovoj dr`avi poskupquje, za{to ne bi i mi digli cene.
Ionako su nam putevi lo{i, a taksisti
otimaju putnike, pa i ne ~udi zbog ~ega
beogradska Lasta vi{e nije imala interesa za gradski prevoz. Na po~etku
su Lastini autobusi bili ~isti, povoqni, udobni i topli, ali kada su
shvatili da rupe u glavnoj ulici u La}arku ne}e biti zakrpqene i put rekonstruisan u skorije vreme, Lasta je
nove autobuse zamenila starim i skoro disfunkcionalnim. Izdr`ali su
nekako i vozili do kraja decembra
2010. godine. I onda su nam opet
stigli Srem-ekspesovi modeli iz ko
zna koje sezone.
Kao neko ko svakodnevno putuje
gradskim prevozom smatram da zaista
nema smisla prevoziti putnike u
autobusima koji trenutno voze na relaciji Sremska Mitrovica – La}arak.
Cena je pove}ana, autobusi kasne i po
pola sata ili uop{te ne do|u. Oblak
pra{ine je normalna pojava u ovim vozilima, pa svi oni koji imaju problem
sa disawem boqe da i ne ulaze u autobus, jer }e se ugu{iti. U autobusu je
hladwikavo, pojedina vrata se te{ko
otvaraju ili se uop{te ne otvaraju, a
kada sednem u harmonika autobus, ceo
put razmi{qam ho}e li se pocepati.
Pitam se samo kako uop{te ova vozila
prolaze tehni~ke preglede?!
Najgore je kada stojite na minusu, na
stanici, imate mese~nu kartu i ~ekate
autobus, koji mo`da ho}e, a mo`da ne}e do}i. Tada ne mo`te nikom da se
po`alite, ni gradona~elniku ni
direktoru prevoznika, koji je pro{ao
na tenderu. Ose}ate se jadno i bespomo}no. Linijski taksi je uvek prepun
ili nemate mogu}nost da sebi priu{tite taj komfor. Na kraju krajeva, a i
{to bi, kada ste ve} unapred platili
kartu za ceo mesec. Pretpostavqam
da vam je poznat taj scenario?!
B. Selakovi}
Najgore je kada stojite na stanici na minusu, imate mese~nu kartu i ~ekate autobus koji mo`da ho}e, a mo`da
ne}e do}i. Tada ne mo`te nikom da se po`alite, ni gradona~elniku ni direktoru prevoznika koji je pro{ao na
tenderu. Ose}ate se jadno i bespomo}no
M novine
26. januar 2011.
ZORAN JOSI], PROFESOR ISTORIJE IZ SREMSKE MITROVICE
UHAP[EN ZBOG DE^JE PORNOGRAFIJE
Osumwi~eni za pedofiliju
dr`ao kulturne tribine
u Sremskoj Mitrovici
Vest o hap{ewu
dobila odgovor na
profesora istoripitawa koja je upuje Zorana Josi}a
tila
profesoru
(43), zbog posedoistorije Filozofvawa i prikazivaskog fakulteta dr
wa de~je pornograNenadu Lemaji}u u
fije 18. januara,
vezi eventualne
frapirala je mnosaradwe sa osumge Mitrov~ane, buwi~enim Josi}em.
du}i da je uhap{eO~igledno da niko
ni rodom iz Sremod kolega ne `eli
ske Mitrovice u
da progovori o pokojoj je zavr{io
znanstvu sa wim.
osnovnu i sredwu
Osumwi~eni
{kolu.
profesor istoriU okviru akcije
je, na{ao se i me|u
Armagedon, opera28
op{tinskih
tivci policije su u
mentora za romska
wegovom ra~unaru
pitawa koji su kraprona{li vi{e od
jem pro{le godine
deset
gigabajta
potpisali ugovore
pornografskog mau okviru projekta
terijala sa slikaZoran Josi} je diplo- Ministarstva proma gole dece i
svete Srbije, kao
filmovima sa eks- mirao na Odseku za isto- podr{ka 58 najsiplicitnim sadr- riju Filozofskog fakul- roma{nijih op{ti`ajem seksualnog
na u Srbiji za razi`ivqavawa od- teta u Novom Sadu, na voj obrazovne inraslih nad decom. kom je i magistrirao, a kluzije Roma. Na
Na|ene su, izme|u
spisku mentora obostalog, fotogra- radio je i kao saradnik javqenom na zvafije dece iz vrti- Matice srpske. Josi}evo ni~nom sajtu Mini}a koji se nalazi u
starstva prosvete
blizini wegovog hap{ewe je iznenadilo Srbije i projekta
stana u ulici Sto- wegove kolege iz Matice DILS - Pru`awe
jana Novakovi} u
unapre|enih usluNovom Sadu. On se i Filozofskog fakulte- ga na lokalnom nisumwi~i za inter- ta sa kojima je sara|ivao vou, nalazilo se i
net razmenu pornoime Zorana Josi}a
grafskog sadr`aja na temu keltske istori- kao mentora za
za pedofile, a da je. Redakcija M NOVINA podru~je op{tina
li je Josi} samo
Ada, ^oka i Novi
skidao tu|e snim- nije dobila odgovor na Kne`evac.
ke sa interneta, pitawa koja je uputila
Nakon hap{ewa
ili je i sam pravio
na sajtu Ministarsvoje, pa ih posle profesoru istorije Fi- stva prosvete spiustupao i proda- lozofskog fakulteta dr sak
op{tinskih
vao drugima, utvrmentora za romska
Nenadu Lemaji}u u vezi pitawa je izmewen
di}e istraga.
Zoran Josi} je eventualne saradwe sa i na wemu vi{e nediplomirao na Odimena uhap{eJosi}em. ma
seku za istoriju osumwi~enim
nog profesora. TaFilozofskog fa- O~igledno da niko od ko- ko|e, Josi} je bio i
kulteta u Novom
stru~ni saradnik
Sadu, na kom je i lega ne `eli da progovo- na pisawu uxbenimagistrirao, a ra- ri o poznanstvu sa wim
ka istorije u Bosni
dio je i kao saradi Hercegovini.
nik Matice srpske. Josi}evo hap{ePre nekoliko godina Josi} je u
we je iznenadilo wegove kolege iz Sremskoj Mitrovici dr`ao predavaMatice i Filozofskog fakulteta sa we o istoriji Irske.
kojima je sara|ivao na temu keltske
istorije. Redakcija M NOVINA nije
S. Cucani}
26. januar 2011.
M novine
POLICIJSKA UPRAVA
OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVO: Sa{a H. (25) i Igor @. (29) iz
Maradika terete se da su u utorak, 18.
januara, maskirani i uz pretwu no`em, upali u ku}u 83-godi{we starice, udarili je {tapom po glavi tra`e}i novac. Ne na{av{i ni{ta, oti{li
su u nepoznatom pravcu, ali ih je prona{la policija, li{ila slobode i odredila zadr`avawe do 48 ~asova. Povre|ena starica prevezena je u Klini~ko-bolni~ki centar u Novom Sadu.
Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tvo, osumwi~eni su privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici koji im je nakon saslu{awa odredio pritvor do mesec dana.
PUCWAVA U LA]ARKU: Sremskomitrova~ka policija li{ila je slobode i odredila zadr`avawe do 48 ~asova @ivanu D. (22) i Milenku V. (24)
iz La}arka zbog osnovane sumwe da su
izvr{ili krivi~na dela izazivawe
op{te opasnosti i nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih materija.
@ivan D. je u utorak, 18. januara u
bifeu "Pobeda", ispalio vi{e hitaca
iz automatske pu{ke u plafon prostorije u kojoj su se nalazili gosti, muzi~ari i osobqe. Nakon toga, Milenko
V. je iza{ao iz bifea i iz iste pu{ke
ispalio preostalu municiju.
Postoje osnovi sumwe da je iste no}i, Milenko V. verbalno i fizi~ki
napao gosta kafane "Partizan" i naneo mu lake telesne povrede.
@ivan D. i Milenko V. su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici,
koji im je nakon saslu{awa odredio
pritvor do mesec dana. Protiv Milenka V. bi}e podneta i krivi~na prijava za krivi~no delo nasilni~ko pona{awe, Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, u redovnom postupku.
PRONA\ENA MARIHUANA: Prilikom kontrole putnika na Grani~nom
prelazu Batrovci, na izlazu iz Srbije, u autobusu beogradske registracije,
kod putnika Milo{a V. (26) iz Kru{evca prona|eno je 450 grama marihuane.
Milo{ V. je li{en slobode i odre|eno mu je zadr`avawe do 48 ~asova.
Zbog osnova sumwe da je izvr{io
krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih
droga, Milo{ V. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj
Mitrovici.
SILOVAWE: Policija je li{ila
slobode i odredila zadr`avawe do
48 ~asova Borislavu P. (21) sa podru~ja Iriga, zbog sumwe da je maloletnicu
primorao na seksualni odnos.
Zbog osnova sumwe da je izvr{io
krivi~no delo silovawe, osumwi~eni
je u zakonskom roku, uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Vi{eg
suda u Sremskoj Mitrovici.
Strana 21.
[AH
U RUMI [email protected] ^ETVOROME^ ZA PLASMAN
NA POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE
Ujedna~ena borba
FUDBALSKI PUT MIROSLAVA MARKOVI]A
Bobek drugi roditeq
Z
animqiv je fudbalsko - `ivotni put Miroslava Markovi}a –
Mareta (76) iz Rume.
- U fudbalu sam preko
{est decenija - svodi ra~une popularni Mare - Najpre
sam po~eo igrati u rodnoj
Jagodini 1948 godine. Kao
talentovani devetnaestogodi{wak pre{ao sam u
Partizan, gde sam imao
~ast da tri godine budem u
klubu gde su bili, izme|u
ostalih, Zebec, Belin, ^ajkovski, Valok, Bobek, Milutinovi}, Mihajlovi}…
Iz tog perioda, posebno
pamtim utakmicu iz 1956.
godine, kada smo na ~uvenom Nep stadionu, pred oko
90.000 gledalaca igrali
protiv Va{a{a. Bila je
~ast tada pojaviti se na takvom stadionu i pred toliko qudi, a ne jo{ i igrati.
Kod rezultata 1:0 za doma}ina uspevam da savladam
poznatog golmana Kamara{a, iako sam kao ~uvara
imao reprezentativca Karpatija. Me|utim, sudija iz
^ehoslova~ke iskqu~uje
Bobeka i Zebeca i taj me~
gubimo 6:1. Ne mogu zaboraviti godine provedene u
Partizanu. Lepo sam primqen. Od Bobeka, velikog
igra~a, ~oveka i gospodina,
mnogo sam nau~io, ne samo
o fudbalu, ve} i o `ivotu:
bio mi je drugi roditeq!
Za tri godine u Partizanu, Mare je odigrao ukupno
44 utakmice (prvenstvene,
kup, me|unarodne i prijateqske) i postigao 30 golova. Fudbalski put odvodi
ga, potom, u Slobodu iz Tuzle, gde je proveo {est godina. U tom periodu, kako
ka`e, postigao je mnogo golova, a u~inak iz penala je
bio stoprocentan, iako su
„s druge strane“ bili i Vidini}, Beara, Krivoku}a…U Radni~kom iz Kragujevca igra jednu sezonu, a
zatim prelazi u Kakaw, gde
dobija posao i gde ostaje 14
godina. Jedno vreme kao
igra~, kasnije i fudbalski
22. Strana
Goran Vukovi} ozna~io po~etak simultanke
P
Miroslav Markovi}
sudija, za kojeg je polo`io
1964. godine.
- S obzirom da sam bio
igra~ saveznog ranga, kao
sudija brzo sam napredovao i do{ao do republi~kog ranga - nastavqa Miroslav Markovi} - Od
stru~nih lica tada{we
Bosne i Hercegovine dobro
sam ocewen i omogu}ili su
mi da pre|em i u savezni
rang, ta~nije Drugu ligu Jug. Prelazim u Rumu, gde
sam napravio ku}u, a sami
tim prelazim u Drugu ligu
– Zapad, a vrlo brzo i u
Prvu ligu. U saveznom rangu, kao prvi sudio sam preko 200 utakmica. Sudio
sam i na me|unarodnoj sceni, izme|u ostalog, polufinale Kupa UEFA [tutgart – Lokomotiva iz Sofije. Glavni sudija je bio
~uveni Rau{ iz Vara`dina, a drugi pomo}nik Fazlagi} (Sarajevo). Pi{taqku sam „oka~io o
klin“ 1983. godine. Kao
kontrolor su|ewa na Saveznom rangu bio sam prili~no dugo, izme|u ostalog, i
Zoranu Petrovi}u, poznatom internacionalcu.
Te{ko je zamisliti bilo
kakvu sportsku manifestaciju u Rumi bez Mareta.
Iako je poodavno u penziji,
„tu je da se na|e“ i da kao
fizioterapeut, sa vi{edecenijskim iskustvom, pomogne.
@. Radivojevi}
ro{le subote u rumskom Kulturnom centru je odr`an ~etvorome~ za plasman na pojedina~no Prvenstvo Srbije za
2011. godinu.
Wega su organizovali
[ahovski savez Vojvodine,
Savez sportova rumske op{tine i [ahovski klub
Sloven, a odr`an je pod pokroviteqstvom rumske op{tine.
U ~etvorome~u su se takmi~ili velemajstor Sini{a Dra`i}, internacionalni majstori Goran Todorovi} i Sini{a [ari}, kao i
fide-majstor Marko Markovi}. Plej of {ampionata
Vojvodine za plasman na
{ampionat Srbije okon~an
je pomalo neo~ekivano, odnosno sva ~etvorica {ahista su delila prvo mesto,
tako da je wihov plasman
potom morao biti odre|en
na osnovu boqih rezultata
koje su {ahisti ostvarili
na {ampionatu Vojvodine
pro{le godine. Za prvenstvo Srbije plasman su tako
obezbedili
velemajstor
Sini{a Dra`i} i internacionalni majstor Goran Todorovi}, prva rezerva je
internacionalni majstor
Sini{a [ari}, a druga fide majstor Marko Markovi}.
Dok su trajali me~evi za
daqi plasman, kao prate}a
manifestacija u ciqu popularizacije {aha, odr`ana
je simultanka na kojoj su
u~enici rumskih osnovnih
{kola odmerili snage i
znawe sa sekretarom [ahovskog saveza Vojvodine i
fide majstorom Dankom Bo-
M novine
kanom i mladim velemajstorom Davorom Palom, rodom iz Sarajeva, koji sada
`ivi u Danskoj, a jedno vreme je i tamo bio u samom {ahovskom vrhu. U razgovoru
sa Davorom Palom saznajemo da je {ah nau~io kao de~ak, u podrumu i uz sve}e
tokom ratnih de{avawa na
na{im prostorima. Potom
se sa roditeqima presilio
u Dansku gde je i postigao
pomiwane uspehe.
Danko Bokan, sekretar
[ahovskog saveza Vojvodine govorio je o nameri da se
od slede}e {kolske godine
u nekim {kolama u Vojvodini {ah uvede kao izborni
predmet.
- Nadam se da }e ovaj plan
o uvo|ewu {aha u {kole biti i realizovan jer je to
upravo igra koja razvija intelektualne sposobnosti i
`elim da ovi mladi u~esnici nastave da se uspe{no bave {ahom. Ruma je
uvek bila grad dobrih {ahista i ja se nadam da }e se
ta tradicija nastaviti, rekao je Goran Vukovi}, predsednik rumske op{tine. On
je tim re~ima i otvorio ovo
{ahovsko takmi~ewe, a potom povukao i prvi potez u
{ahovskoj simultanki.
Simultanke su igrane na
25 tabli, ali i pored dobre
igre nijedan u~esnik nije
uspeo da “izvu~e” remi od
Danka Bokana i Davora Pala.
Prvi potez na {ahovskoj
tabli za u~esnike plej ofa
{ampionata Vojvodine povukao je Lika Zagorac, direktor turnira u Rumi.
S. X.
26. januar 2011.
KO[ARKA
B LIGA (M)
Rezultati 14. kola – NI[:
Konstantin – Viva Basket 75:93,
KRAGUJEVAC: KG Student UK –
Radni~ki KG 06 98:64, ^A^AK:
Mladost – Radni~ki 85:63, NOVI
SAD: Vojvodina – Smederevo Vizura 92:78. BEOGRAD: BKK Radni~ki
Jagodina 99:70. INDJIJA: @elezni~ar – Spartak 93:85, BEOGRAD:
Radni~ki Basket – Ni{ 85:57
01. BKK Radn. 14 13 1 1227:935 27
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
Radn. B.
Spartak
@elezn.
Konstan.
Smeder.
Student
Viva B.
Vojvodina
Radn. O.
Mladost
Ni{
Jagodina
Radn. KG
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
11 3
10 4
9 5
8 6
7 7
7 7
7 7
7 7
6 8
6 8
410
311
014
1080:925
1238:1114
1144:1101
1133:1152
1187:1166
1125:1109
1163:1164
1076:1101
1112:1114
1103:1178
971:1083
1046:1173
1027:1317
25
24
23
22
21
21
21
21
20
20
18
17
14
Utakmice 15. kola (29. i 30.) –
BEOGRAD: Radni~ki Basket –
Konstantin, NI[: Ni{ – @elezni~ar, SUBOTICA: Spartak –
BKK Radni~ki, JAGODINA: Jagodina – Vojvodina, SMEDEREVO:
Smederevo Vizura – Mladost,
OBRENOVAC: Radni~ki – KG Student UK, KRAGUJEVAC: Radni~ki
Kg 06 – Viva Basket
PRVA LIGA KSV (M)
Rezultati 14. kola – NOVI
SAD: Duga – Stara Pazova 0:20
(slu`beni rezultat), VRBAS: Vrbas – Jedinstvo 109:101, NOVI
SAD: Novi Sad MT – Radni~ki
80:67, BA^KI JARAK: Mladost Teletehnika – Nova Pazova 95:87,
BA^KA TOPOLA: Topola – Dunav
53:94, VETERNIK: Veternik –
Oxaci 100:63, NOVI SAD: Meridijana – Sport Key 20:0 (slu`beni
rezultat)
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
Mladost 16
Dunav
16
N. Pazova 16
Merid.
15
Vrbas
16
Veternik 16
Oxaci
16
St. Pazova15
Jedinstvo 16
Novi Sad 16
Topola
16
Radn.
16
Sport Key 24
Duga
24
16 0 1160:894 32
14 2 1057:862 30
12 4 1039:872 28
12 3 961:798 27
11 5 1141:1013 27
10 6 1062:983 26
10 6 1024:1011 26
10 5 953:829 25
7 9 1009:959 23
7 9 1000:1048 23
610 868:979 22
412 891:957 20
024
0:480 0
024
0:480 0
Utakmice 15. kola (29. i 30.
januar) – OXACI: Oxaci – Topola, STARI BANOVCI: Dunav –
Mladost Teletehnika, NOVA PAZOVA: Nova Pazova – Meridijana,
KOVIN: Radni~ki – Vrbas, NOVI
BE^EJ: Jedinstvo – Stara Pazova
DRUGA LIGA KSV (M)
Rezultati 14. kola – APATIN: Apatin – Srem 61:76, CRVENKA: Crvenka – Dinamo (igra
se 26. januara), UQMA: Mladost
– Hajduk 61:84, @ITI[TE: Sveti \or|e – Ba~ka Palanka 89:67,
[ID: Partizan – Top 82:64, SRBOBRAN: Akademik – Ruma
100:94, KIKINDA: Kikinda –
Krajina Grme~ 69:43
26. januar 2011.
01. Srem
02. Akademik
03. Sv. \or|e
04. Kikinda
05. Krajina
06. Dinamo
07. Hajduk
08. Ruma
09. Top
10.
11.
12.
13.
14.
14
14
14
14
14
13
14
14
14
Apatin
14
Partizan 14
Crvenka 13
B. Palanka14
Mladost 14
12 2 1256:924
11 3 1200:1039
11 3 1177:1040
10 4 1193:963
10 4 1153:1039
11 2 1114:923
7 7 1043:1006
7 7 1185:1152
410 1012:1042
410 931:1045
410 952:1147
4 9 918:1022
212 804:1243
014 804:1157
26
25
25
24
24
24
21
21
18
18
18
17
16
14
Rezultati 15. kola – CRVENKA: Crvenka – Apatin, PAN^EVO:
Dinamo – Mladost, KULA: Hajduk
– Sveti \or|e, BA^KA PALANKA:
Ba~ka Palanka – Akademik, RUMA: Ruma – Kikinda, KRAJI[NIK: Krajina Grme~ – Partizan,
NOVI SAD: Top – Srem
KVALITETNA
JUNIORSKA LIGA
GRUPA A
Rezultati 9. kola – VRBAS:
Vrbas – @elezni~ar 95:73, NOVI SAD: Budu}nost – Mladost
Teletehnika 80:70, STARA PAZOVA: Stara Pazova – Ba~ka Palanka 20:0 (slu`beni rezultat),
PAN^EVO: Dinamo – Spartak
64:79, Kadet (Novi Sad) je bio
slobodan
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Spartak
St. Pazova
Kadet
Budu}nost
Vrbas
@elezn.
Dinamo
Mladost.
B. Palanka
9
9
9
9
9
9
9
9
16
90
72
63
63
54
45
45
36
016
694:421
602:602
570:512
593:569
584:540
611:622
559:574
485:538
0:320
18
16
15
15
14
13
13
12
0
Utakmice 10. kola (29. i 30.
januar) – IN\IJA: @elezni~ar –
Spartak, PAN^EVO: Dinamo – Kadet, STARA PAZOVA: Stara Pazova - Mladost Teletehnika, NOVI SAD: Budu}nost – Vrbas
GRUPA B
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
Proleter
Star
Kris Kros
Vojvodina
Veternik
Hajduk
Ruma
Tami{
Veternik
Srem
9
9
9
9
9
8
9
9
9
8
81
81
72
63
54
44
36
27
18
08
759:605
699:551
738:551
806:689
671:589
511:542
606:761
487:653
544:687
470:663
17
17
16
15
14
12
12
11
9
8
Rezultati 9. kola – SREMSKA
MITROVICA: Srem – Hajduk
(igrano 24. januara), RUMA: Ruma –
Tami{ 83:74, NOVI SAD: Vojvodina – Star 61:74, PAN^EVO: Kris
Kros – Proleter Naftragas
71:61, VETERNIK: Veternik – Veternik Futog Izostaklo 44:72
Utakmice 10. kola – KULA: Hajduk – Veternik Futog Izostaklo,
VETERENIK: Veternik – Proleter Naftagas, PAN^EVO: Kris
Kros – Star, NOVI SAD: Vojvodina – Tami{, RUMA: Ruma – Srem
B LIGA (@)
Rezultati 14. kola : Kraqevo
– Mladost Kolubara 47:66, Mora-
vac – Vrbas Medela 53:74, Radivoj Kora} MT – Jagodina 2001.
110:59, Basket Stars – Trep~a
75:57, Bor – [abac 35:82, Sivac –
Beo~in 74:63, Stara Pazova –
Plej Of 69:41
01. R. Kora} 14
02. Vrbas
14
03. St. Pazova14
04. [abac
14
05. Jagodina 14
06. Beo~in
14
07. Mladost 14
08. Basket S. 14
09. Sivac
14
10.
11.
12.
13.
14.
Kraqevo
Plej Of
Moravac
Trep~a
Bor
14
14
14
14
14
13 1 1140:786
12 2 1075:796
11 3 1110:835
11 3 979:845
8 6 1064:1065
7 7 896:813
7 7 920:875
7 7 863:970
6 8 902:963
5 9 922:994
410 752:840
410 739:878
311 732:937
014 652:1149
27
26
25
25
22
21
11
21
20
19
18
18
17
14
Parovi 15. kola (29. i 30. januar): Stara Pazova – Kraqevo,
Vrbas Medela – Mladost Kolubara, Jagodina 2001. – Moravac,
Trep~a – Radivoj Kora} MT, Plej
Of – Sivac, Beo~in – Bor i [abac – Basket Stars
KVALITETNA
KADETSKA LIGA (@)
Rezultati 12. kola – RATKOVO: Radni~ki – Vrbas Wego{
38:108, RUMA: Ruma 92 – Vojvodina NIS 58:50, KOVIN: Kovin –
Srbobran Raehem 20:0 (slu`beni
rezultat), ZREWANIN: Proleter
– Gimnazija 69:55, Sivac je bio
slobodan
Utakmice 13. kola (29. i 30.
januar) – ZREWANIN: Proleter –
Radni~ki, SIVAC: Sivac – Kovin, SRBOBRAN: Srbobran Rae-
hem – Ruma 92, NOVI SAD: Vojvodina NIS – Vrbas Wego{, Gimnazija slobodna
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Vrbas
Proleter
Sivac
Vojvodina
Ruma 92
Kovin
Gimnazija
Srbobran
Radni~ki
11 11 0
11 10 1
10 7 3
10 5 5
10 5 5
11 3 8
11 2 9
10 3 7
10 1 9
810:454
692:608
645:539
680:636
519:543
593:692
540:697
541:644
397:604
22
21
17
15
14
13
12
12
10
KVALITETNA
PIONIRSKA LIGA (@)
Rezultati 12. kola – SIVAC:
Sivac – Kara|ordjevo 37:36, NOVI SAD: Proleter Cubi – Topol~anka 42:85, VRBAS: Vrbas Wego{ – Prozivka (igrano 25. januara), PLANDI[TE: Sloga – Kovin
(igra se 16. februara), LSK je bio
slobodan
Utakmice 13. kola (29. i 30.
januar) – VRBAS: Vrbas Wego{ –
Sivac, SUBOTICA: Prozivka –
Proleter Cubi, BA^KA TOPOLA:
Topol~anka – Sloga, KOVIN: Kovin – LSK, Kara|or|evo slobodno.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Vrbas
Topol~anka
LSK
Prozivka
Proleter
Kara|or.
Sloga
Sivac
Kovin
10
11
9
10
9
10
9
11
9
91
83
81
73
45
37
27
110
27
709:366
761:449
767:334
566:369
466:522
394:587
346:528
202:762
270:564
19
19
17
17
13
13
11
11
10
@. Radivojevi}
ODBOJKA
JUNIORSKO PRVENSTVO VOJVODINE
Poraz Sremaca
SREM ITON - JEDINSTVO (S. PAZOVA) 2 : 3
( 25:20; 25:21, 23:25; 14:25; 10:15 )
J
uniori Srem Itona bili su
na korak od plasmana u ~etvrt finale prvenstva Vojvodine. U me~ su doma}i igra~i
u{li silno motivisani i spremni. Od starta me~a nametnuli su
svoj ritam igre koji su krasili
odli~an servis i izuzetna borbenost kojim su nadoknadili
razliku u starosti (igra~i Srema su uglavnom kadeti i pioniri
sa samo dva juniora), koja je skoro tri godine. U jakom ritmu dobijaju prva dva seta sa 25:20 i
25:21. Tre}i set je krenuo u
istom pravcu i kod rezultata
16:10 gotovo svi u sali su predpostavili da }e igra~i Srem
Itona rutinski privesti kraju
ovu utakmicu. Verovatno i oni
sami, jer su opu{tawem dozvolili protivniku da se vrati brzo
u me~ prave}i niz gre{aka za redom. Za nekoliko minuta rezultat je bio 17:17. Ovakav rezultat je trgao mitrov~ane koji se
konsoliduju i nastavqaju odlu~no utakmicu. Igrao se poen za
poen do rezultata 22:23 kad
glavni sudija me~a u jednoj akci-
M novine
ji pravi dve gre{ke na {tetu
Srema i to je bilo dovoqno za
25: 23 za odbojka{e Jedinstva iz
Stare Pazove. U ~etvrtom setu
je do{lo do potpunog emotivnog
pada, {to nije ~udno za tako
mlade igra~e. Ovaj set gosti lako dobijaju sa 25:14. Kako je
utakmica odmicala igra~i Jedinstva su podizali nivo igre i
tako su i u peti set u{li spremnije, od po~etka su imali prednost koju su sa~uvali do kraja.
Tako|e i peti set je obele`ilo
nekoliko te{kih sudijskih gre{aka na {tetu prvenstveno
igra~a Srema i mo`emo sa pravom re}i da sudije, posebno prvi, nisu bili na nivou ekipa kojima su sudili. Ovaj problem nije usamqen i sudijska organizacija bi pod hitno trebala da se
pozabavi ovim problemom i edukuje sudije, kako oni svojim pogre{nim odlukama ne bi dovodili u pitawe sav ulo`eni trud
na treninzima i utakmicama samih igra~a i trenera, a nervirali publiku, jer odbojka se i igra
zbog wih, a ne sudija.
Strana 23.
VREMEPLOV
26. januar
1699. Potpisan Karlova~ki mir.
Sporazumom koji su u Sremskim
Karlovcima s Turskom sklopile
Austrija, Rusija, Poqska i Venecija.
27. januar
1235. U Trnovu u Bugarskoj umro
Sava Nemawi}, sveti Sava, utemeqiva~ Srpske pravoslavne
crkve, dr`ave i {kolstva.
1926. Engleski pronalaza~ Xon
Logi Berd u Londonu prvi put
javno demonstrirao televiziju.
28. januar
1573. Po~ela velika hrvatskoslovenska seqa~ka pobuna pod
vo|stvom Matije Gupca. Pobuna u
krvi ugu{ena 9. februara, a wen
vo|a zarobqen i posle nekoliko dana umro od posledica mu~ewa.
29. januar
1412. U Novom Brdu izdat "Zakon o rudnicima Despota Stefana", koji sadr`i dragocene
podatke o na~inu `ivota srpskog naroda na po~etku XV veka.
1886. Nema~ki in`ewer Karl
Benc patentirao prvi uspe{an
automobil na benzin.
30. januar
1933. Predsednik Nema~ke,
feldmar{al Paul fon Hindenburg, imenovao Adolfa Hitlera
za kancelara. Istog dana 1937.
Hitler izjavio u Rajhstagu da
Nema~ka povla~i svoj potpis sa
Versajskog mirovnog ugovora.
1948. U Wu Delhiju ubijen Mahatma Gandi, vo|a pokreta za
nezavisnost Indije, pola godine posle sticawa nezavisnosti
Indije. Ubio ga Naturam Godse,
iz sekte "Hindu Mahasabha" koja
se protivila wegovoj politici
pomirewa Hindusa i muslimana.
31. januar
1841. Ro|en je Laza Kosti}, za~etnik moderne srpske poezije,
posledwi veliki pesnik me|u
srpskim romanti~arima. Pored
poezije, pisao je drame, eseje,
kritike, bavio se filozofijom,
prevo|ewem i novinarstvom.
Pristalica vo|e vojvo|anskih
Srba Svetozara Mileti}a i borac za srpsko ujediwewe bio je
poslanik u ugarskom saboru
(zbirka "Pesme" me|u kojima je
najpoznatija "Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojevi}", "Pera Segedinac").
1918. U Rusiji je 31. januar bio
posledwi dan ra~unawa vremena prema Julijanskom kalendaru, a slede}eg dana datum je
ozna~en kao 14. februar prema
Gregorijanskom kalendaru.
1. februar
1650. Umro je francuski filozof, matemati~ar i fizi~ar Rene Dekart. Odbaciv{i svaku
dogmu ili doktrinarnost u~ewa,
Dekart je ~etiri osnovna pravila mi{eqewa izneo u ~uvenom
delu "Rasprava o metodi". Smatra se za~etnikom moderne filozofije racionalizma.
1840. U ameri~kom gradu Baltimor je otvoren prvi stomatolo{ki fakultet u svetu.
Horoskop
OVAN: Ostvarili ste
uspe{ne rezultate na
razli~itim poqima i
to vas ispuwava velikim ponosom. Svoj presti` ili
uspeh obja{wavate pravilnom
procenom poslovnih interesa i
smislom za dobru organizaciju.
Mnoge okolnosti su na va{oj
strani. Delujete vrlo privla~no
i umete da upotrebite svoj zanosni {arm u pravom trenutku. Vo|eni unutra{wim ritmom odgovarate na razli~ite emotivne signale koje prepoznajete u svojoj
okolini.
BIK: Stalo vam je da
okolina prihvati nova re{ewa ili savremene ideje koje imaju
pozitivan uticaj na daqi razvoj
doga|aja na poslovnoj sceni.
Energi~nost sa kojom zavr{avate
svoje radne obaveze okolina tuma~i na razli~ite na~ine. Bez
obzira na sve emotivne ograde
koje postavqate na kraju ne mo`ete da odolite pred novim izazovima.
BLIZANCI: Novi doga|aji na poslovnoj
sceni zahtevaju dodatnu pa`wu i anga`ovanost, ali usled razli~itih
pritisaka ve}inu obaveza zavr{avate u posledwem trenutku.
Mu~i vas finansijska neizvesnost. Poku{avate da promenite
svoj odnos sa partnerom u skladu
sa li~nim potrebama. Na `alost
prati vas lo{ emotivni dijalog u
odnosu sa bliskom osobom.
RAK: Preuzeli ste na
sebe veliku odgovornost u razli~itim situacijama sa namerom
da uti~ete na sve va`ne aspekte
u poslovno–finansijskim pregovorima. Prime}ujete da saradnici pa`qivo prate ili ocewuju
va{e anga`ovawe. U qubavnom
`ivotu ne dolazi do promena koje pri`eqkujete, ali vi ste uporni i ne odustajete lako od svojih
vizija.
LAV: Delujete vrlo
energi~no i stalo
vam je da ubrzate poslovni ritam u svom
okru`ewu. Obratite pa`wu na
nivo prilago|avawa u situacijama koje imaju uticaj na zajedni~ke interese. Va`no je da sa~uvate dodatnu meru opreza i diskreciju u qubavnom `ivotu, ponekad
prvi utisak ume lako da zavara.
Uskladite svoje `eqe i mogu}nosti u odnosu na partnerovo raspolo`ewe.
DEVICA: Uz dobru
procenu mogu}nosti i
pravilan izbor saradnika mo`ete da
ostvarite svoje ciqeve na poslovnoj sceni. Ponekad morate
delovati energi~no u dru{tvu
saradnika. U svom prepoznatqivom maniru umete da osvajate
simpatije na razli~itim stranama. Partner ili osoba koja vam
se dopada ne mo`e da odoli pred
va{om pojavom i zavodqivim
{armom.
Crkveni
kalendar
VAGA: Stalo vam je
da ostvarite zajedni~ke interese, ali i
da promenite ustaqeni poslovni poredak ili odre|ene uslove koji vas obavezuju na
dodatne ustupke. Nema razloga
da obra}ate pa`wu na sporedne
situacije koje vam oduzimaju dragoceno vreme. ^esto na subjektivan na~in procewujete partnerovo pona{awe. Imate utisak da
vam je uskra}eno emotivno zadovoqstvo.
sreda 26. (13.) januar
Sveti mu~enici Ermil i
Stratonik (Odanije Bogojavqewa)
[KORPIJA: Stalo
vam je da unapredite
svoju poziciju i stil
poslovnog izra`avawa, kao i da ostvarite uspe{nije
rezultate. Anga`ovani ste na
razli~itim stranama i sa velikim ambicijama ugovarate nove
poslovne susrete. Nije lako
ostvariti emotivnu harmoniju,
imate utisak da se lagano udaqavate od voqene osobe. Ose}ate emotivnu tenziju, ali ne `elite da neko drugi re{ava va{e
qubavne dileme.
subota 29. (16.) januar
^asne verige sv. Apostola
Petra; prepodobni Romilo
Ravani~ki
STRELAC: Prolazite
kroz razli~ite faze
stvarala~kog raspolo`ewa i mogu}nosti,
ponekad vam nedostaje dobra voqa da detaqno obja{wavate namere ili da se raspravqate sa
saradnicima koji imaju druga~ije
stavove. Racionalnije koristite
svoju energiju. Prija vam ne~ija
pa`wa i postupci koji vas inspiri{u na nova emotivna ma{tawa.
JARAC: Potrebne su
vam dodatne i precizne informacije o
razli~itim doga|ajima na poslovnoj sceni kako biste
ostvarili svoje dugoro~nije ciqeve. Osnovni interesi vas
obavezuju na kompromisnu varijantu. Prili~no ste istrajni u
svojim namerama u svakom pogledu. U odnosu sa voqenom osobom
nailazite na nove nesuglasice.
Samo dobra voqa i topla emotivna nota vode ka zajedni~kom
zbli`avawu.
VODOLIJA: Stalo
vam je da razre{ite
razli~ite dileme na
poslovnoj sceni i
istovremeno da odgovorite na
ne~ije zahteve. U skladu sa savremenim poslovnim trendom potrebna su vam nova poslovna re{ewa. Pre ili kasnije mora}ete
da se suo~ite sa svojim qubavnim iluzijama. Dok se vi lagodno
prepu{tate emotivnom zanosu
partner iznenada povla~i pogre{ne poteze. Ali ponekad treba
postupiti po unutra{wem ritmu.
RIBE: Ose}ate nedostatak kreativnog
raspolo`ewa u situacijama kada treba da iza|ete u susret ne~ijim
zahtevima, ~ini vam se da kompromis ide na va{u {tetu. Stalo
vam je da ostvarite prakti~ne
ciqeve i perspektivnu poslovnu
reklamu. Novi emotivni kontakt
ili dinami~an odnos sa voqenom osobom uglavnom odgovara
va{em qubavnom ritmu.
~etvrtak 27. (14.) januar
Sveti Sava, Prvi Arhiepiskop srpski
petak 28. (15.) januar
Prepodobni Pavle; prep. Gavrilo Lesnovski
nedeqa 30. (17.) januar
Prepodobni Antonije Veliki
ponedeqak 31. (18.) januar
Sveti Atanasije Veliki; sveti
Maksim Arhiepiskop srpski
utorak 1. februar
(19. januar)
Prep. Makarije Egipatski;
sveti Marko Efeski
Dunavski talasi
Potrebno je: 6 jaja, 250 g {e}era,
160 g glatkog bra{na tip 500, 160 g
o{trog bra{na tip 500, 250 g margarina, 1 pra{ak za pecivo, 100 ml
mleka, 2-3 ka{ikice kakaa u prahu,
malo cimeta, 700 ml vi{awa bez
ko{tica.
Za fil: 750 ml mleka, 2 vre}ice
pudinga od vanile, 2 vanilin {e}era, 200 g margarina, 2 ka{ike {e}era u prahu.
Priprema: Margarin i {e}er penasto izme{ajte, dodajte `umanca,
mleko, bra{no i pra{ak za pecivo,
a na kraju ume{ajte i sneg
od belanaca.
Polovinu mase ulijte u
podmazan
pleh, a u preostalu
masu
ume{ajte kakao i cimet, pa je prelijte preko `ute mase u plehu. Po
tome rasporedite oce|ene vi{we.
Pecite oko 30 minuta na 180°C. Dok
se biskvit pe~e, pripremite kremu.
U pripremqen i ohla|en puding
ume{ajte margarin, koji ste izme{ali s 2 ka{ike {e}era u prahu.
Ohla|en krem rasporedite po
ohla|enome pe~enom biskvitu i
prelijte ~okoladnom glazurom.
• U basnama su `ivotiwe qudi. U `ivotu je
obratno!
• Po bontonu: u levici
je viqu{ka, ali desnica dr`i no`.
• Dr`ava }e odumreti.
Ali od stida!
Zimsko nebo
10 godina sa vama
Download

za sajt.qxd