PROCES PRO[IREWA EVROPSKE
UNIJE I POLITIKA SINDIKATA
SSSS – [email protected] ME\UNARODNA SARADWA
U sali Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) 2. jula odr`an je sastanak na temu
„Proces pro{irewa Evropske unije i politike sindikata“ koji je organizovao Savez
samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujediweni granski sindikati „Nezavisnost“ (UGS).
Prenosimo vam izlagawa i zapa`awa
N
a sastanku su pored Qubisava Orbovi}a predsednika (SSSS), Branislava ^anka predsednika (UGS), u~estvovali i predstavnici Evropskih sindikata,
kao i brojni
predstavnici
sindikata
SSSS i UGS.
[email protected] je na ovom sastanku
predstavqao
zamenik predsednika [email protected]
Jasminko Pijetlovi}.
U uvodnom izlagawu Orbovi} i ^anak, obrazlo`ili su zna~aj ovog sastanka, uz predstavqawe izlaga~a sastanka.
Grigor Gradev iz Evropskog sindikalnog instituta je na po~etu sastanka naglasio, da
Srbija ima veliku {ansu za odre|ivawe datuma
po~etka pregovora za pristupawe EU, a sindikat
mora da se izbori za u~e{}e na pregovorima.
Pregovori su te`ak proces i imaju 35 poglavqa
koja se moraju ispuniti za ulazak
u EU.
Rekao je i da,
prema wegovom
iskustvu iz drugih zemaqa: „bi}e pritisaka od
strane Vlade da
se neki Zakoni
hitno realizuju po urgenciji EU, pa i ako te urgencije nema, zato vr{ite sve provere kod
eksperata EU, da se posle ne kajete.“
SRBIJA NA PUTU KA EU, TRENUTNO STAWE, PRISTUP EKS (Evropska konfederacija sindikata) I ISKUSTVO SLOVENIJE
Pavle Vrhovec ZSS Slovenije, smatra da je
Srbija na pravom putu za dobijawe datuma
po~etka pregovora i da }e za prijem biti
neophodan referendum.
„Ekspresnog puta za prijem u EU nema, jer je
to proces koji traje, a vama `elim da va{a
Vlada nastavi put ka EU, jer je Srbija dobila
viznu liberalizaciju i potpisan je ugovor o
pristupawu.
^itav proces prati referendum i one Vlade
koje su ukqu~ile sindikalne organizacije u
po~etku pregovora, postigle su pozitivan odjek,
a Vlade koje su smatrale da je to stvar
politi~kih partija imale su negativan odjek.
Evropska konfederacija sindikata (EKS)
pridaje va`nost saradwi zemaqa nekada{we
Jugoslavije radi me|usobne saradwe. S obzirom
da se pojedinim sindikatima daje reprezentativnost da bi aminovali Vladine predloge,
EKS ne}e dozvoliti da SSSS i UGS ne u~estvuju
kao partneri u pregovorima.
Nevladine organizacije zavise od Vlade i
stranih institucija, jer se od istih finansiraju,
pa s toga treba voditi ra~una u pregovorima,
jer nisu finansijski nezavisni i uvek }e biti
na strani Vlade.“
PROCES PRISTUPAWA KAO EVROPEIZACIJA RADA I SOCIJALNE POLITIKE
Grigor Gradev iz Evropskog sindikalnog instituta: „... misli se, da kad se postane ~lan
EU, da je to raj, ali zemqe koje nemaju dobar
program, dobijeni novac potro{e i ne znaju
{ta }e. Zato, glavno pitawe treba da Vam bude,
za{to se pridru`ujete EU, a ne kad }ete se
pridru`iti.
Sve su stvari definisane u poglavqima i
treba da vidite kako }ete ih najboqe iskoristiti.
EU je nastala kao mirovni projekat, u kome
se ne radi samo o standardu, platama, penzijama,
ve} i o tome da se `ivi u miru.“
OBLIKOVAWE NACIONALNE POLITIKE,
VO\EWE PREGOVORA I ULOGA SINDIKATA – SLU^AJ MA\ARSKE
Marija Lado, direktor Instituta za rad,
koordinator pregovara~kog tima Ministarstva
rada je u izlagawu istakla, da je do{la sa
namerom da podeli iskustvo procesa koji su
oni imali, sa naznakom da, iako su u EU od
2004. jo{ uvek odmeravaju prednosti i mane
~lanstva u EU.
20 godina
„Bila sam koordinator u pregovorima i
dajem Vam objektivan uvid, jer sam radila sa
Vladom i sa reprezentativnim sindikatima.
Pregovori se vode na tehni~kom i po liti~kom nivou, a za sindikat je uvek povoqniji
tehni~ki nivo.
Pregovori se
ne vode za okruglim stolom, ve}
se pregovori vr{e dopisivawem.
Eksperti EU
vam dostave dokument i odrede
datum za odgo vor, a onda vi u
stotinama strana odgovorite ili sprovodite
{ta vam se nalo`i.
Budite pa`qivi sa obe}awima, jer oni to
ne zaboravqaju i stalno vas podse}aju, a kad
zavr{ite, oni vam dostavqaju nove obaveze.
Proces je izuzetno slo`en i te`ak, zato
dobro birajte pregovara~e u {to ve}em broju
iz {ireg spektra zanimawa (ekonomskog,
pravnog, socijalnog) i da znaju strane jezike.
SA SAJTA – DRUGI O NAMA Subota 26.05.2012.
 Budite spremni za konstantan pritisak
novim uslovima i novim zahtevima.
Napomiwem da su Austrija i Finska pri
prijemu u EU imale jedan standard, druge zemqe
drugi, Bugarska i Rumunija tre}i, a vi ~etvrti.
Bugarska gre{ka je {to smo smatrali da se
proces odnosi na visoke funkcionere i iz tog
razloga nismo bili potpuno u toku procesa.
Preporuka je da imate poverewe u eksperte
EU i da ih privolite da budu va{i simpatizeri,
jer }e tako postati va{i saveznci. Pregovori
}e se voditi u va{oj zemqi i to je dobro, da se
naprave li~ni kontakti. Ne treba potceniti
eksperte EU, jer su visokokvalifikovani za
ovu oblast, izuzetno organizovani, ~itaju sve
{to im se da i zapisuju sve {to im se ka`e i to
sve proveravaju kod nevladinih organizacija.
Sindikat omogu}ava transparentnost toka pregovora. Zato vrlo pa`qivo birajte eksperte,
jer pre svega moraju da znaju strani jezik kao
materwi, kojim }e mo}i da vr{e proces evrointegracije.“
Borijana Borisova, koordinator tima koji
pregovara na poglavqu 13 pravnih tekovina
EU isti~e, da u radnoj grupi ima mnogo agencija
SAVETNIKU 400.000 EUR
Beograd - Javno preduze}e @eleznice Srbije objavilo je tender za izbor savetnika za pomo} u
restukturirawu u holding kompaniji
Kako se navodi na sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj, zadatak savetnika bi}e i razvoj novih
komercijalnih fukcija u holdingu, ukqu~uju}i i analizu i procenu imovine `eleznice za pripremu
plana komercijalizacije. Dodaje se da }e zadatak savetnika biti izrada plana o upravqawu vi{kom
sredstava i nekretnina za budu}u kompaniju u okviru holdinga koja }e se baviti upravqawem imovinom
@eleznice.
Maksimalan buxet za usluge savetnika je 400.000 evra, a o~ekuje se da }e biti finansiran iz
specijalnog fonda EBRD. Potencijalni konsultanti mogu da po{aqu pisma o zainteresovanosti za
u~e{}e na tenderu @eleznici Srbije do 13. juna, navodi se u oglasu. O~ekuje se da }e rad savetnika
po~eti u januaru 2013. godine i da }e trajati 12 meseci. EBRD je navela da je u @eleznici Srbije u toku
transformacija iz javnog preduze}a u zatvoreno akcionarsko dru{tvo i restrukturirawe iz vertikalno
intervenisane kompanije u holding sa ~etiri odvojena preduze}a za upravqawem infrastrukturom,
imovinom, putni~kim i teretnim transportom.
Izvor:BETA
Kad otpo~nu pregovori, trudite se da sti~ete
simpatije i prijateqstva sa ekspertima EU, a
posebno sa predsedavaju}im.“
OBLIKOVAWE NACIONALNE POLITIKE I VO\EWE PREGOVORA I ULOGA
SINDIKATA – SLU^AJ BUGARSKA
Ivan Ne~kov biv{i ministar za rad Bugarske
i koordinator radne grupe na poglavqu 13
pravna tekovina EU:
„Do{ao sam iz razloga da Vam pomognem da
ne pravite gre{ke koje smo mi pravili.
 Obavezno od starta pregovora treba maksimalno da u~estvujete.
 Period pre oficijalnog po~etka procesa
koristite za re{avawe spornih pitawa.
Jul 2012.
koje u~estvuju u pregovorima, ali i da u grupi
mora preovladati stav da su svi na istom zadatku.
„Razlog ovog sastanka je upravo priprema
za taj predstoje}i period.
Ako SSSS i UGS budu aktivno radili, Evropski sindikat mo`e da pomogne, a ako se bude
samo pri~alo, pomo}i nema. Zato se ne}e zavr{iti samo na ovom sastanku, ve} }e se sve preduzeti da ova dva sindikata imaju zajedni~ku
ulogu prilikom otpo~iwawa pregovora za
ulazak u EU.“
Prema Pijetlovi}evom mi{qewu, iskustva
drugih zemaqa u procesu pridru`ivawa, su za
na{e budu}e aktivnosti veoma zna~ajna, a na
nama je da ih u svom daqem radu prilagodimo
i iskoristimo na najboqi mogu}i na~in.
3
20 godina
UPOZNAJMO SRBIJU
JSO VU^E VOZOVA
„... I Srbija ima svoj Monferato i svoj Atos. Samo on nije kao prvi koji je iz zemqe
iznikao poput visoke kupe okru`ene bre`uqcima, ni kao drugi, koji je „planinska
katedrala anatolskog hri{}anstva“ gospodari valovima Strimonskog zaliva; u dubokoj
klisuri izme|u Ov~ara i Kablara le`e na obe obale reke po ~etiri manastira, sa svojim
pri~ama o nekada{wim ~udima, tako skriveni od pogleda prolaznika da retko kad
stranac zaluta do wih.“
Kanic Feliks
I
zme|u planina Ov~ar (985 metara
nadmorske visine) i Kablar (889
metara nadmorske visine), reka Zapadna Morava oblikovala je i stvorila ov~arsko kablarsku klisuru u Srbiji. Zbog svoje
izuzetne lepote, bogatstva flore i faune, deset manastira, o~uvanih sakralnih i memorijalnih objekata i obele`ja, kao i drugih vrednosti, ova ~arobna klisura, udaqena osam
kilometara od ^a~ka, Uredbom Vlade Republike Srbije progla{ena je za za{ti}eno
prirodno dobro-predeo izuzetnih odlika.
U „srcu“ ov~arsko kablarske klisure, u oazi
zelenila i ti{ine, nalazi se Ov~ar bawa.
Sme{tena na 278 metara nadmorske visine,
Ov~ar bawa ima bogate termalne izvore, a
voda se koristi u terapeutske svrhe (za le~ewe
reumatizma, spondiloze, artritisa i sportskih
povreda). Priroda je u stvarawu ovog prirodnog
draguqa bila izuzetno izda{na, pa se u ovoj
oblasti nalazi mno{tvo brzih, bistrih planinskih re~ica ~iste pija}e vode, strme litice,
{umoviti predeli, pa{waci, proplanci i
sun~ani predeli od kojih zastaje dah.
U prelepom ambijentu Ov~ar bawe pod
4
sloganom „Upoznajmo Srbiju“, odbor JSO vu~e
vozova je organizovao odr`avawe svoje 14 redovne sednice 21. i 22. juna.
Qubazno osobqe restorana „DOM“ prvog
dana je priredilo srda~an do~ek ~lanovima
odbora. Po dolasku pristupilo se razgledawu
i upoznavawu sa lepotama prirode, kao i
br~kawu u bazenima sa toplom vodom.
U ve~erwim satima, na sednici odbora,
predsednik Maksimovi} Slobodan, upoznao je
prisutne sa aktuelnostima u [email protected] i preduze}u,
o ~emu je vo|ena rasprava.
Doneta je odluka o organizaciji tematske
konferencije, a o terminu i mestu odr`avawa,
odbor }e doneti odluku na slede}oj sednici.
Po zavr{etku sednice, dru`ewe je na stavqeno uz zvuke harmonike.
Drugi dan na{eg boravka, iskoristili smo
da posetimo manastir Nikoqe, jedan od najstarijih manastira, sagra|en u 14. veku. Manastir se nalazi na ulazu u ov~arsko kablarsku
klisuru, na samoj obali Zapadne Morave, koja
se odatle pro{iruje u ve{ta~ko jezero. Do manastira smo do{li splavom. U`ivaju}i u poseti,
iskoristili smo priliku da ostavimo prikladne
priloge manastiru.
Ku}i smo se vratili puni utisaka sa ovog
de{avawa, u nadi se da }e se naredne sednice
odbora organizovati van Beograda.
Miloje Peri}
Jul 2012.
20 godina
[TEDWOM DO LAK[EG
IZLASKA IZ KRIZE
ODBOR JSO STP
Odr`ana i sednica Skup{tine AD [email protected] Srbije“, na kojoj je doneta jednoglasna
Odluka o osnivawu ~etiri zavisna dru{tva kapitala, imenovan Odbor direktora za predsednika Odbora imenovan je Milovan Markovi}, a Odbor JSO STP je podr`ao predlog da
se mere {tedwe moraju sprovoditi vode}i ra~una o bezbednosti radnika i saobra}aja
P
eta redovna sednica Odbora JSO
STP, odr`ana je 26. juna. Pored
~lanova Odbora sednici su prisustvovali zamenik predsednika [email protected], Jasminko Pijetlovi}, ~lan Komisije za informisawe, Zvonimir Mi{i}.
O de{avawima izme|u dve sednice govorio
je predsednik JSO, Dragan Ran|elovi}. Osvrnuo
se na organizaciju Konferencije zemaqa Jugoisto~ne Evrope, gde je u~estvovalo 13 zemaqa.
[email protected] je ovaj zadatak uspe{no realizovao.
Tako|e je bio uspe{an i u organizovawu Akademije povodom 20 godina [email protected] Ispred Odbora
JSO, plakete su dobili Dejan \or|icovi},
Miroslav Vu~i} i Sne`ana Soldo.
Krsna slava [email protected], Sv. car Konstantin i
carica Jelena, obele`ena je 3. juna, uz prisustvo
oko 400 u~esnika, a sve je proteklo u najboqem
redu.
Ran|elovi} je rekao da je odr`ana i sednica
Skup{tine AD [email protected] Srbije“, na kojoj je
doneta jednoglasna Odluka o osnivawu ~etiri
zavisna dru{tva kapitala, sa ograni~enom
odgovorno{}u i to: Dru{tvo za upravqawe
javnom `elezni~kom infrastrukturom, Dru{tvo
za javni prevoz putnika u `elezni~kom
saobra}aju i odr`avawu `elezni~kih voznih
sredstava u toj vrsti prevoza „Srbija voz“,
Dru{tvo za javni prevoz robe u `elezni~kom
saobra}aju i odr`avawu `elezni~kih voznih
sredstava u toj vrsti prevoza „Srbija kargo“ i
Dru{tvo za upravqawe nekretninama @S
„Imovina `eleznice Srbije“.
Po odluci Skup{tine AD [email protected] Srbije“
u Odbor direktora imenovani su Milovan
Markovi}, Predrag Jankovi} i Zoran Masal, a
na konstitutivnoj sednici Odbora direktora
AD [email protected] Srbije“ za predsednika Odbora
imenovan je Milovan Markovi}.
Skup{tina je tako|e donela Odluku o izmenama i dopunama novog Statuta AD [email protected]
Srbije“, koji je stupio na snagu 6. jula.
Predsednik JSO STP je dodao da se o~ekuje
usvajawe Zakona o `eleznici, kao kqu~nog
dokumenta za nastavak reforme `eleznice.
Odr`ana je sednica RO [email protected], kojoj je prisustvovao kompletan menaxment preduze}a.
Predsedni{tvo [email protected] je rukovodstvu postavqa-
Jul 2012.
lo unapred pripremqena najaktuelnija pitawa,
sa posebnim akcentom na te{ku finansijsku
situaciju u kojoj se nalazi na{e preduze}e.
Nakon detaqnog izve{taja Dragana Ran|elovi}a, usledila je diskusija ~lanova Odbora
Foto: Te~a sa Dunava
JSO.
Cvijo Oparnica, je konstatovao da mere
{tedwe ne smeju da se sprovode tako {to }e se
gasiti radna mesta i otpu{tati radnici.
Nenad Golubovi} je izneo da se mere {tedwe
moraju sprovoditi vode}i ra~una o bezbednosti
radnika i saobra}aja, {to je Odbor JSO STP i
podr`ao.
Pod teku}im pitawima, na dnevnom redu je
bilo i dono{ewe odluke o organizovawu Tematske konferencije i RSI planiranih u septembru mesecu.
Ran|elovi} je rekao da iako jo{ nije odre|ena destinacija, to ne spre~ava sindikalne
organizacije da blagovremeno upla}uje sredstva
na teku}i ra~un JSO.
Mirjana Panti} je na kraju sednice Odbora
JSO STP, zamolila kolege da ne ispravqaju
podatke na vau~erima, a da bi na svakom vau~eru
trebalo, pored imena, upisati jedinstveni
mati~ni broj gra|ana.
Sne`ana Soldo
5
20 godina
PREVI[E
DEZINFORMACIJA
NA TERENU
JSO GRA\EVINSKE DELATNOSTI
Odr`ana sednica predsedni{tva [email protected] i ~lanova Republi~kog
odbora, sa predstavnicima poslovodstva AD [email protected]
Srbije“. Anti} je rekao je da su postavqena brojna pitawa
koja se ti~u daqeg rada i funkcionisawa preduze}a
S
ednica JSO GD je odr`ana 10. jula. Izve{tavaju}i o de{avawima u preduze}u, predsednik Anti} je informisao prisutne o situaciji, sa napomenom,
da je odr`ana sednica predsedni{tva [email protected] i
~lanova Republi~kog odbora, sa predstavnicima poslovodstva AD [email protected] Srbije“. Rekao je da su postavqena brojna pitawa
koja se ti~u daqeg rada i funkcionisawa preduze}a. Problemi su se nagomilali, a da se
ni{ta ili vrlo malo wih re{ava.
Dodao je da terenom kolaju pri~e (potekle
od pojedinih sindikalnih funkcionera drugih
sindikata u okviru AD [email protected] Srbije“), o
eventualnom upu}ivawu radnika na prinudne
odmore, {to stvara nesigurnost i paniku me|u
radnicima; o (dez)informacijama da nema para
za li~ne dohotke; o broju novozaposlenih radnika u prethodnom periodu; o sistematizaciji
i prijemu novih radnika; o otpremninama!
Foto: Te~a sa Dunava
Iz Anti}evog izlagawa se moglo zakqu~iti
da na ve}inu pitawa nisu dobijeni konkretni
odgovori. Izvesno je da stimulativnih otpremnina ne}e biti, a ako se steknu uslovi u nekom
narednom periodu, zaposleni }e biti obave{teni na uobi~ajeni na~in.
Re~eno je da je Bojan Ilki}, zadu`en za sektor finansija u preduze}u, obrazlo`io finanasijsku situaciju, isti~u}i da je realizacija
6
Pi{e: Biqana Kiki}
prihoda daleko mawa od o~ekivane, ali da za
plate ima obezbe|enih sredstava do kraja godine, a za period posle toga razmatra se i mogu}nost rebalansa buxeta i neke druge opcije.
Anti} je mi{qewa da lo{u obave{tenost
~lanova prouzrokuje nedostatak slu`benih
vozila i goriva za obilazak radnika na terenu.
Organizaciona razu|enost gra|evinske delatnosti, veliki broj pru`nih deonica van sedi{ta
sekcija i organizacionih celina, zahteva ve}u
potro{wu goriva i vremena za obilazak. Usled
nare|enih mera {tedwe u preduze}u, te{ko je
o~ekivati da }e se ne{to promeniti na boqe u
skorijoj budu}nosti.
[to se ti~e izmena i dopuna Uputstava i
Pravilnika o kojima je na prethodnoj sednici
JSO Gra|evinske delatnosti bilo re~i, nisu
ni razmatrani ni potpisani.
Po~etak juna obele`ilo je nekoliko doga|aja,
kao {to su 22. stalna konferencija Evropskih
`elezni~kih sindikata, sve~ana akademija
povodom dvadesetogodi{wice osnivawa [email protected]
i 3. jun, slava [email protected]
Predsednici sindikalnih organizacija
izvr{ili su dostavu spiskova za pozajmice i
zahteve ~lanova za solidarnu pomo} za jun.
Konstatovano je da je drasti~no smawen broj
zahteva ~lanova sindikata za solidarnu pomo},
ne zato {to se materjalna situacija zaposlenih
popravila, ve} zato {to je brisan ~lan 9 (pomo}
za slu~aj te{ke materijalne situacije) Pravilnika o radu Fonda solidarnosti [email protected]
^lan Komisije Fonda solidarnosti, Sini{a
Dimitrijevi} izvestio je ~lanove odbora JSO
GD da se radi na izmeni boqeg definisawa
~lana 9 u smislu odre|ivawa kategorija te{ke
materijalne situacije.
Anti} je predsednicima sindikalnih organizacija uru~io tabele na kojima je prikazan
broj pripadaju}ih vau~era za rekreativni odmor
radnika, kao i broj pozajmica koji im sleduje
prema broju ~lanova sindikalne organizacije.
[to se ti~e organizovawa RSI, predlo`eno
je da se o vremenskom trajawu i destinaciji
gde bi igre bile odr`ane, ostavi za kasnije,
eventualno za IX ili po~etak X meseca.
Jul 2012.
20 godina
U POSETI DVORU I SOMBORU
SEKCIJE @ENA JSO GRA\EVINSKE DELATNOSTI
P
Krajem juna i{lo se u organizovanu posetu Kraqevskom i Belom dvoru, a 5. sednica
Sekcije `ena JSO gra|evinske delatnosti je odr`ana u Somboru
rema informaciji Biqane Krsti},
predsednice Sekcije `ena JSO gra|evinske delatnosti, u proteklom
periodu odr`ane su IV i V sednica JSO gra|evinske delatnosti.
Biqana Krsti} i Radmila Bun~i}
Krajem juna i{lo se u organizovanu posetu
Kraqevskom i Belom dvoru, koji su u posledwoj
deceniji otvoreni za posetioce. Za obilazak
dvorskog kompleksa, protokol je nalagao da
grupa ne mo`e biti ve}a od 50 posetilaca.
Ispo{tovana je procedura prijave i identifikacije, pa su koleginice provele par sati u
obilasku dvorskog kompleksa i fotografisale
se sa princom Aleksandrom II i princezom
Katarinom.
Kraqevski dvor je
bio dom kraqa Aleksandra I i kraqa Petra
II, a danas porodice
princa Aleksandra II.
Sagra|en je od belog
mermera u srpsko – vizantijskom stilu. U wegovom sastavu je i dvorska kapela posve}ena
Sv. Apostolu Andreju
prvozvanom, koji je
za{titnik i krsna slava kraqevskog doma.
Hol kraqevskog dvora je ukra{en kopijama
fresaka iz De~ana i
Sopo}ana. U dvoru se nalaze biblioteka, kraqev kabinet, plavi i
zlatni salon.
Deo kompleksa je i
Jul 2012.
Beli dvor. Zgradu zidanu od 1934. do 1937. godine projektovao je arhitekta Aleksandar
\or|evi}. U centralnom holu Belog dvora
nalazi se portret kraqa Aleksandra I, rad
slikara Paje Jovanovi}a.
V sednica Sekcije `ena JSO gra|evinske
delatnosti je odr`ana u Somboru, na poziv
predsednice sindikalne organizacije Radmile
Bun~i}.
Na sednici su po dnevnom redu razmatrane
akutelnosti u preduze}u i analiziran dosada{wi rad Sekcije `ena i utvr|en plan aktivnosti za naredni period.
Zbog lo{ih `elezni~kih i autobuskih veza,
put do Sombora, za ve}inu koleginica bio je
izuzetno naporan. Po zavr{etku sednice, s
obzirom na veoma visoke temperature, Radmila
se potrudila da doma}inski ugosti koleginice
koje su stigle sa raznih strana.
Na kraju gostovawa u Somboru, uprili~ena
je vo`wa fijakerom, za{titnim znakom ovog
lepog grada, a o znamenitostima je pri~ao
voza~ fijakera koji je pokazao znawe dostojno
turisti~kog vodi~a.
Biqana Kiki}
7
20 godina
TEMATSKA KONFERENCIJA U
BAWI VRUJCI
JSO ZOVS
R
Jankovi} je izneo da se trenutno o~ekuje formirawe Vlade RS i da dok se to ne re{i nema
ni velikih de{avawa u preduze}u. Odbor JSO ZOVS se slo`io da je najprihvatqivija
ponuda za odr`avawe Tematske konferencije, Bawe Vrujci, u periodu od 8. – 11. septembra
edovna, 24 sednica Odbora JSO ZOVS
odr`ana je 24. jula. Sednicom je
predsedavao Marjan Jankovi}, predsednik JSO ZOVS. Nakon uobi~ajenog usvajawa
zapisnika pre{lo se na aktuelnu situaciju i
de{avawa izme|u dve sednice.
Jankovi} je izneo da se trenutno o~ekuje
formirawe Vlade RS i da, dok se to ne re{i,
nema ni velikih de{avawa u preduze}u.
Po odluci Skup{tine AD [email protected] Srbije“,
u Odbor direktora imenovani su Milovan
Markovi}, Predrag Jankovi} i Zoran Masal, a
na konstitutivnoj sednici Odbora direktora
AD [email protected] Srbije“ za predsednika Odbora
imenovan je Milovan Markovi}.
Skup{tina je tako|e donela Odluku o izmenama i dopunama novog Statuta AD [email protected]
Srbije“, koji je stupio na snagu 6. jula.
Aktuelno de{avawe u sindikatu je vezano
za odre|ivawe mesta i datuma odr`avawa Tematske konferencije JSO ZOVS. Po ovoj ta~ki,
izvestioci su bili Zoran Kirixi} i Dragoqub
Maxar. Ponu|ene su ~etiri destinacije i to:
Bawa Vrujci, Prolom bawa, \erdap i Vrwa~ka
bawa. Razmatrawem svake ponude ponaosob,
Odbor JSO ZOVS se slo`io da je najprihva-
tqivija ponuda data od Bawe Vrujci, za period
od 8. – 11. septembra. Omogu}eno je pla}awe i
u vi{e rata, s tim da se celokupno dugovawe
izmiri do 31.12.2012.
U okviru ove Tematske konferencije
odr`a}e se i RSI, pa je dogovoren broj u~esnika
u takmi~arskim disciplinama: mali fudbal
(6 plus 3 u~esnika), pikado (3 takmi~arke),
stoni tenis (3), {ah (3) i konopac (6, iskqu~ivo
takmi~ari). Dogovoreno je da iz SO sa mawim
brojem ~lanova mogu na Tematsku konferenciju
povesti do 18, a one sa ve}im brojem ~lanova,
do 22 u~esnika.
Diskutovalo se i o na~inu isplate pozajmica.
Preporuka je da se one ispla}uju preko teku}ih
ra~una, ali je ostavqena i mogu}nost isplate
„na ruke“.
Sne`ana Soldo
Mole se kolege koje mogu nov~ano da
pomognu (iako nisu iz ZOVS-a) koleginici
Bracanovi} Sne`ani, radi pla}awa tro{kova le~ewa, uplatom donacije na broj
ra~una 360–0049521701004–85
TRADICIONALNO, SPORTSKI
I KOREKTNO
SPORTSKI SUSRETI KOLEGA SO JSO ZOVS
N
Kolege tri sindikalne organizacija JSO ZOVS, depoa iz Novog Sada, „15. aprila“ iz
Maki{a i „25. maj“ iz Zemuna, nastavile tradicionalno dru`ewe ~lanova sindikata na
fudbalskom terenu
astavqaju}i tradicijonalno, godi{we okupqawe fudbalskih ekipa
sindikalnih organizacija JSO ZOVS,
fudbaleri sindikalne organizacije ZOVS
Novi Sad, do~ekali su svoje kolege iz depoa
Maki{ i Zemun. Predsednik JSO ZOVS, Marjan
Jankovi}, na{ao je vremena da svojim prisustvom pored terena, podr`i napore zovsovaca
na sportskom terenu.
Jo{ jednom se pokazalo da uz malo dobre
8
voqe, skromnim sredstvima sindikalnih organizacija, `elezni~ari, ovog puta zovsovci,
umeju da na|u vremena za okupqawe.
U balonu, u Novosadskom Novom nasequ, tog
vrelog 12. juna, majstori po struci, zamenili
su alat fudbalskom loptom.
Fudbalski entuzijasti, veterani i oni malo
mla|i, wih ~etrdesetak, okupilo se oko i na
fudbalskom terenu, da poka`u i doka`u da
jo{ uvek umeju da barataju „bubamarom“. Iako
Jul 2012.
20 godina
rezultat nije bio imperativ, u sve tri utakmice,
vi|eno je dosta lepih poteza, akcija, duela,
golova. Bilo je i „iznu|enih startova“, „kratkih
nogu i plitkih plu}a“, jer letwa vrelina nikom
od ovih rekreativaca nije odgovarala, naro~ito
onim malo puna~kijim i starijim po godinama.
Bilo je svega {to dolikuje ovakvim susretima
kolega, ali svakako treba naglasiti, sportski
i korektno.
Ipak treba re}i da su fudbaleri iz Maki{a
bili najubedqiviji i najefikasniji, drugi su
bili Zemunci, a doma}ini iz Novog Sada tre}i.
Za fudbalere ovih sindikalnih organizacija,
odigrane utakmice, puno }e zna~iti pred predstoje}e utakmice na RSI ZOVS, planiranim za
septembar.
Kako to i dolikuje dobrim doma}inima,
posle napornih utakmica, predsednik sindi-
kalne organizacije ZOVS Novi Sad, Dragan
Marjanovi} je sa kolegama iz Odbora, za goste
iz Beograda i svoje fudbalere, priredio prigodno osve`ewe i ru~ak.
„Tre}e poluvreme“ je bilo prilika „za analizu utakmica, propu{tenih {ansi i dobrih pasova“ i prise}awe anegdota sa terena, ali i da
kolege razmene po koju re~ o nekim pro{lim
vremenima i svakodnevnim problemima u poslu.
Na kraju dru`ewa, Dragan Marjanovi} i Marjan Jankovi} su se zahvalili prisutnima na
korektnom i fer pona{awu za vreme utakmica
i po`eleli im da se u dobrom zdravqu i raspolo`ewu, ponovo sretnu u septembru slede}e
godine, istim povodom, u Beogradu.
Razloga za zadovoqstvo, posle ovakvog
dru`ewa imaju svi u~esnici, i gosti i doma}ini!
Dragan Vasiqevi}
USPE[AN [ESTOMESE^NI RAD
SEKCIJE MLADIH JSO STP
[
esta redovna sednica Sekcije
mladih JSO STP odr`ana je 22.
juna, u stanici Po`arevac, uz gotovo stopostotno prisustvo ~lanova, osim
stalno odsutnog ~lana iz Zrewanina.
Doma}in je bio Igor Lazarevi}, predsednik
Sekcije mladih sindikalne organizacije
Po`arevac, a sednici su prisustvovali Milosav
Panti}, po~asni ~lan ove Sekcije (odnedavno
penzioner) i Dragan Ran|elovi}, predsednik
JSO STP.
Qubo Risti} je upoznao sve prisutne o
de{avawu izme|u dve sednice. Ve}i deo izlagawa se odnosio na pitawa razmatrana na
posledwoj sednici RO [email protected], kojoj je prisustvovao generalni direktor sa kompletnim menaxmentom preduze}a.
Predsednik Risti} je podneo i {estomese~ni
izve{taj o radu Sekcije mladih JSO STP, konstatuju}i da je plan rada u potpunosti ostvaren.
U kratkim crtama predlo`ene su smernice
o planu aktivnosti predvi|enih za drugu polovinu godine, o ~emu }e se detaqnije govoriti
na septembarskoj sednici.
Nakon odr`ane sednice, starije kolege iz
Jul 2012.
SO Po`arevac su se potrudile da ugoste
~lanove Sekcije mladih. Uprili~ili su im odlazak na ergelu Qubi~evo, gde su obi{li muzej
sa trofejima, slikama i zapisima vrednim
pa`we.
No, tu se nije zavr{ila poseta Po`arevcu.
Obi{li su i u manastir „Zaova“ i upoznali se
sa wegovom istorijom, a zatim im je na jezeru
Zaova, u drugarskoj i opu{tenoj atmosferi
prire|en ru~ak u prirodi.
Sne`ana Soldo
9
20 godina
NI[LIJE OPET NAJBOQE
JSO TKS – XXI - TEKAESIJADA I TRE]A TEMATSKA KONFERENCIJA
U
Tradicija se po{tuje, neguje i ~uva, pa su svoje dvadeset prve sportske susrete ~lanovi
JSO TKS organizovali u periodu od 20. do 23. juna na Srebrnom Jezeru kod Velikog
Gradi{ta. Tro{kove organizacije snosili sami u~esnici, JSO i sindikalne organizacije
`eqi da odr`e tradiciju okupqawa
kolega JSO TKS na RSI, a u vreme
{tedwe na svakom koraku, u~esnici
dvadeset prve tekaesijade, sami su isfinansirali organizaciju, uz nesebi~nu finansijsku
pomo} dela tro{kova iz pripadaju}e ~lanarine
JSO i sindikalnih organizacija.
Najboqe plasirana ekipa u Stonom tenisu
je iz Ni{a, drugo mesto pripalo je Lapovu, dok
je na tre}em mestu Beograd. Najboqi stonoteniser je Goran Filipovi} iz pobedni~ke ekipe.
U najatraktivnijoj disciplini - nadvla~ewe
konopca, neprikosnovena je bila ekipa sna`nih
momaka iz Novog Sada, druga ekipa iz Ni{a,
dok je tre}a bila Ruma. Najja~i konopa{ me|u
najja~ima je Sa{a ^ovi} iz pobedni~ke ekipe.
Takmi~ewe u najzanimqivijoj sporednoj
stvari na svetu, malom fudbalu, donelo je
dosta iznena|ewa, lepih poteza, odbrana i
golova. Prvo mesto osvojila je Ruma, druga je
bila ekipa Lapova, a Zaje~ar je osvojio tre}e
mesto. Najboqi golman je Mihajlo Ne{kovi} iz
Rume, najboqi strelac je Milosav Miladinovi}
iz Lapova, odakle je i najboqi igra~ turnira
Takmi~ewa su se odvijala u ~etiri tradicionalne discipline: {ahu, stonom tenisu,
nadvla~ewu konopca i malom fudbalu. Tokom
dvodnevnih, fer i korektnih nadmetawa, koja
su se odvijala po grupama, postignuti su slede}i
rezultati.
Prvo mesto u {ahu osvojila je ekipa Ni{a,
drugo mesto pripalo je {ahisti Lapova, dok je
tre}e mesto zauzeo Zaje~ar.
Za najboqeg {ahistu progla{en je Obrad
Vuka{inovi} iz Ni{a.
10
Branislav Filipovi}. Najboqi igra~ finalnog
me~a je Radomir Ili}, iz Rume.
Sveukupni pobednik ovogodi{wih 21. sportskih susreta su bili sportisti TKS Ni{, ekipa
Lapova je druga, dok je tre}e mesto pripalo
Rumi.
Susreti su protekli u fer i korektnim borbama i {to je najbitwe bez povreda.
Drugog dana susreta odr`ana je tre}a tematska konferencija iz Bezbednosti u `elezni~kom saobra}aju.
Interesantnom predavawu na tematskoj konferenciji, na kojem su pomenute brojne teme iz
ove oblasti, prisustvovao je veliki broj u~esnika, a izlaga~ je bila Tamara [kembovi}.
Vladimir Radojevi}
Jul 2012.
20 godina
OKUPQENI OKO IKONE
ODBOR ^VORA [email protected] KRAQEVO
N
^lanovi sindikalnih organizacija Odbora ~vora [email protected] Kraqevo, sa kolegama iz drugih
sindikata, obele`ili `elezni~ku slavu „Sveti Car Konstantin i carica Jelena“. Doma}ini
iz Sindikalne organizacije ZOP predali kola~ kolegama iz Vu~e
astavqaju}i, davno zapo~etu tradiciju u ~voru, ~lanovi sindikalne organizacije ZOP, doma}ini ovogodi{we slavskog okupqawa, pozvali su
kolege iz sindikalnih organizacija Odbora
~vora [email protected] i drugih registrovanih sindikata
u `elezni~kom ~voru Kraqevo, da uveli~aju
obi~aj primopredaje slavskog kola~a povodom
obele`avawa `elezni~ke slave „Sveti Car
Konstantin i carica Jelena“.
Kako to i dolikuje dobrim doma}inima, uz
finansijsku pomo} sindikalnih organizacija
Odbora [email protected] Kraqevo, predsednik Odbora
~vora, Branislav Banovi} i predsednica
sindikalne organizacije ZOP, Dobrila Bojani},
pripremili su poslu`ewe za goste, u sali ZOP
u zgradi uprave u Kraqevu.
Oko {ezdesetak koleginica i kolega, tog
nedeqnog jutra, prisustvovalo je predaji slavskog kola~a predsedniku sindikalne organizacije Vu~e vozova Kraqevo, Dobrosavu Mitrovi}u. Uz dobrodo{licu gostima, Dobrila Bojani}, po`elela je dobro zdravqe i svaku sre}u
svim `elezni~arima, vi{e sloge i razumevawa
me|u kolegama i sindikatima i uspeha u zajedni~kim akcijama pokrenutim za dobrobit zaposlenih u ~voru Kraqevo.
Ovo sve~arsko okupqawe bilo je prilika
da se zaslu`nim pojedincima, koje su predlo`ile jedinstvene sindikalne organizacije
[email protected], uru~e priznawa – plakete, povodom
obele`avawa jubileja 20 - to godi{wice postojawa [email protected] Plakete [email protected] za rad u sindikatu
Jul 2012.
u predhodnom periodu, iz `elezni~kog ~vora
Kraqevo, dobili su, sada penzioneri, a neka-
da{wi potpredsednik [email protected] Slavko Kova~evi},
predsednik JSO ZOP Mirko Ne{ovi} i predsednik JSO STP Novica Mirkovi}. Ovo priznawe
[email protected], uru~eno je i sada aktivni ~lanovima u
RO [email protected] iz JSO ZOP, Dobrili Bojani} i potpredsedniku JSO Vu~e vozova, Dobrosavu Mitrovi}u, koji zbog pomenutih obaveza u ~voru,
nisu prisustvovali sve~anoj akademiji u Beogradu.
Vredni doma}ini su se
po tru dli da
pripremqenim poslu`ewem ugoste
prisutne koleginice i kolege iz svih slu`bi i sindikata. Prijatno
je bilo videti
kolege i ~uti
razgovor, okupqe nih oko
ikone, o svim
problemima koji brinu zaposlene u `elezni~kom
~voru Kraqevo. Budu}i kola~ar i doma}in, Dobrosav Mitrovi}, pozvao je prisutne da se
slede}e godine u ve}em broju okupe u prostorijama Vu~e vozova, sa nadom da }e makar
problema biti mawe.
D. V.
11
20 godina
@ENE SA @ELEZNICE U POSETI
BELOM I STAROM DVORU
SEKCIJA @ENA [email protected]
O
bilazak Belog i Starog dvora za Sekciju `ena [email protected] uprili~en je 29. juna.
Oko sedamdeset `ena, u zakazano
vreme i uz pratwu vodi~a, razgledalo je ovo
zdawe. Ovo je bila izuzetna prilika da se ~uje
ceo istorijat nastanka dvora, kao i detaqi
novije istorije.
Posebnu dra` je imao susret koleginica sa
prestolonaslednikom Kara|or|evi}em i wego-
vom suprugom. Princeza Katarina je govorila
o svom radu i funkcionisawu humanitarne fondacije na ~ijem je ~elu. Prijatno se iznenadila
kada joj je predsednica Sekcije `ena [email protected], Sne`ana Soldo, iznela da su upravo humanitarne
akcije jedan vid aktivnosti Sekcije `ena. Do-
govoren je kontakt o zajedni~koj organizaciji
jedne od narednih humanitarnih akcija.
Prestolonaslednik je sa velikim zadovoqstvom predstavio svoje uva`ene goste, japanskog ambasadora, koji je dvoru donirao putni~ki
automobil.
Po zavr{etku posete, qubazni doma}ini su
uprili~ili slikawe sa svim `enama, kao i ispuwewe pojedina~nih `eqa za slikawem sa
prin~evskim parom.
@ene su obi{le i
ku}u cve}a, Etnografski muzej i muzej „25
maj“. Mnoge koleginice
su i ranije obi{le ova
zdawa, a ovo je bila
idealna prilika da se
podsete detaqa.
Posle skoro peto~asovne {etwe po izuzetno lepom vremenu,
razi{le su se sa `eqom da se ponovo organizuje neko novo dru`ewe (predlo`en je
obilazak avalskog torwa, Kalemegdana, panoramsko razgledawe
Beograda). Idealne
prilike da se Beograd do`ivi na druga~iji
na~in.
Za sada su to samo `eqe... Potrebno je da
predsedni{tvo Sekcije `ena te `eqe pretvori
u stvarnost.
Sne`ana Soldo
HUMANI I NA +40OS
DAVAOCI KRVI
@
elezni~ko udru`ewe dobrovoqnih davalaca krvi „Beograd“,
organizovalo je 10. jula akciju
prikupqawa krvi. Sve pohvale za kolege i
koleginice koji su imali voqe da u ovim vrelim danima doniraju dragocenu te~nost.
No, `eqe su jedno, a mogu}nosti drugo, pa je
tako prikupqeno 47 jedinica krvi, od 68 prijavqenih davalaca.
Pove}ava se i broj na{ih koleginica koje
daju krv; ovoga puta ih je bilo 18. Prvi put je
krv dalo wih ~etvoro, a nakon davawa, gotovo
12
jednoglasno su rekli da }e nastaviti sa davawem
krvi i ubudu}e. Za svaku pohvalu je i nesebi~no
anga`ovawe Vojislava Radosavqevi}a u organizaciji ove humane akcije. Voja je sada penzioner, no kada su humanitarne akcije u pitawu,
sebe uvek vidi kao aktivistu i kako ka`e: „Tu
nema odmora“.
Odziv bi sigurno bio jo{ ve}i, da nisu ovako
nepovoqni vremenski uslovi, kao i period
godi{wih odmora.
Sne`ana Soldo
Jul 2012.
20 godina
@ELEZNICA, OGLEDALO
[email protected]
VREME SADA[WE
D
Odugovla~ewe sa formirawem skup{tinske ve}ine i budu}e Vlade, predugo je trajalo i
previ{e ko{talo. Mo`e li `eleznici biti vra}en ugled i mesto koje joj pripada u
dr`avi?
a bi `eleznica ostvarila svoju
ulogu, neophodno je pre svega jasno
opredeqewe dr`ave da li je `eleznica potrebna ili ne, kao i anga`ovawe vlade
na poboq{awu efikasnosti `eleznice kao
sistema. Korak napred, dva nazad, to je na{a
realnost, sudbina ili {ta ve}?!
Ve} je pro{lo dosta vremena od kako je
zapo~elo restrukturirawe `eleznica Srbije.
Gde smo bili na po~etku, gde smo sada i kada
}e se restrukturirawe okon~ati, odgovori su
koji `elezni~are najvi{e interesuju. Eksperimentima nikad kraja!!!
Najpre su izdvojene }erke firme, ~iji je
status do danas ostao nejasan, naro~ito zaposlenima u wima! Potom su formirane dva
preduze}a sa ~vornim sekcijama. Onda je ura|ena
nova organizacija, formirawem akcionarskog
dru{tva, sa ~etiri zavisna dru{tva kapitala,
koja usput budi re~eno, nikako da profunkcioni{u kao zasebne obra~unske celine.
Sve bi to bilo u redu, ka{wewe i prolongirawe rokova iz ovog ili onog razloga, me|utim
postavqa se jednostavno pitawe: da li je i
kada, izvr{ena analiza i kakvi su efekti
svih dosada{wih reorganizacija? Anga`ovani
su visoko obrazovani i stru~ni kadrovi, pa
nema mesta panici, rekao bi neko!
Me|utim, makar je `elezni~arima poznato
i kristalno jasno da je `eleznica lanac, a
svaki organizacioni deo predstavqa kariku u
tom lancu. [ta se dobija ili gubi kada jedna
karika nedostaje? Koji je pravi odgovor?
Prema nekim saznawima mnoge `eleznice
koje su poku{ale sa sli~nim eksperimentima,
Jul 2012.
vra}aju se na stari na~in organizovawa ili
te`e ne~emu ve} vi|enom. Za{to ne u~iti na
tu|im gre{kama? Kod nas se uporno insistira
na ~etiri dru{tva, pa se sti~e utisak da se ne
zna {ta se `eli posti}i i koliko je to realno
mogu}e, sa trenutnim stawem infrastrukture,
voznih sredstava i ...
Ako se vratimo na analize, zakqu~ke i preporuke konsultantskih ku}a (koje su to dobro
naplatile) i na politi~are, koji su o svemu
donosili „politi~ke odluke“ tokom dosada{weg
restrukturirawa, ne treba se ~uditi {to smo
tu gde jesmo. Sve je vi{e glasnih razmi{qawa
zaposlenih, ali i nekada{wih `elezni~ara,
da je,,`eleznica u rasulu“ i da „od `eleznice
nije ostalo ni @“! Za{to je tako, koji su problemi i kako ih prevazi}i?
@eleznicu godinama vode partijske li~nosti, sa, `elezni~arima (ne)jasnim ciqevima i
zadacima! [email protected]~ki kadrovi“ su skrajnuti,
pa otuda gubici, izraubovana vozna sredstva i
komercionalne brzine bez komentara...! Olako
se prelazi preko „rak rane“ – broja izvr{ilaca
u izvr{nim slu`bama, majstora u deonicama i
depoima, ~iji nedovoqan broj uti~e na bezbednost i redovitost `elezni~kog saobra}aja!
[ta re}i o uslovima rada, za{titnoj ode}i i
obu}i, wihovom kvalitetu? O zaradama `elezni~ara ne treba tro{iti re~i. One su godinama
ispod republi~kog proseka! Pri tom, zdravstvene i stomatolo{ke usluge Zavoda za
zdravstvenu za{titu radnika [email protected] Srbije“ (koji je `eleznica osnovala za pru`awe
zdravstvene za{tite zaposlenima, prvenstveno
po Pravilniku 655 i opremila najsavremenijim
medicinskim aparatima), zaposleni na `eleznici pla}aju u punom iznosu. Zakon o `eleznici
ne postoji, niti se mo`e pretpostaviti kada
}e on biti na dnevnom redu Skup{tinskog
zasedawa. To govori koliko su sve dosada{we
vlade Republike Srbije bile zainteresovane
za stvarno re{avawe nagomilanih problema
`eleznice.
Odugovla~ewe sa formirawem skup{tinske
ve}ine i budu}e Vlade, predugo je trajalo i
previ{e ko{talo. Mo`e li `eleznici biti
vra}en ugled i mesto koje joj pripada u
dr`avi?
Vladimir Radojevi}
13
20 godina
VESELO U NOVOM SADU
GENERACIJA *67 PROSLAVILA ZNA~AJAN JUBILEJ
D
Svr{eni u~enici @elezni~ko tehni~ke {kole, saobra}ajno transportnog smera u Beogradu,
koji su zavr{ili {kolovawe 1967. godine, obele`ili 45 godina mature
ugo toplo leto, poznato je, pogodno
je za odmore, rekreacije, lake doga|aje svake vrste, za obele`avawe
razli~itih jubileja. Ali, kada je u pitawu
obele`avawe protoka vremena od 45 godina od
zavr{etka {kolovawa, onda to zavre|uje posebnu pa`wu i divqewe.
Svr{eni u~enici @elezni~ko tehni~ke
{kole, saobra}ajno transportnog smera u
Beogradu, koji su zavr{ili {kolovawe 1967.
godine, odlu~ili su da obele`e 45 godina mature, 30. juna u Novom Sadu. Na inicijativu
Milivoja Beri}a formirali su Odbor za organizaciju i u relativno kratkom roku uspeli da
sazovu skup.
Bilo je dirqivo na peronu `elezni~ke stanice videti sa koliko se emocije susre}u, ve}
vreme{ni, sada biv{i radnici-penzioneri, i
koliko se raduju susretu sa drugarima iz najlep{eg doba, {kolskog! Naravno, ve}ina wih
su radni vek u na{em biv{em preduze}u
odslu`ili kao otpravnici vozova u jednom
delu karijere, da bi kasnije radili na slo`enijim poslovima, zajedno sa kolegama koji su
zavr{avali visoke {kole.
Zahvaquji}i {efu stanice Novi Sad, Jovu
Milanovi}u, koji je odobrio kori{}ewe jedne
prostorije maturantima, Branko Milanovi} je
izvr{io prozivku i tom prilikom je utvr|eno
da su prisutni: Du{an Oparnica, Gradimir An|elkovi}, Dragan Nikoli}, Slobodan Nikoli},
Nikola Pan~i}, Krsta Ratkov, Velimir Trajkovi}, Milivoje Beri}, Mile Daki}, Petar Livaja, Slobodan Petkovi}, Dragoslav Petrovi},
Dragoqub Popovi}, Miodrag [eguqev, Danilo
Cvetkovi} (Tomqenovi}), Krsta Veqkovi}, Du{an Vrgovi}, Jovan Vu~ini}, Predrag @ivano-
14
vi}, Zdravko \uki}, Mile Jovan~evi}, Vlado
Kezi}, Branko Milanovi}, Negovan Stamankovi}, i \or|e Stoj{i}. Prozivkom je tako|e utvr|eno da je, na `alost, veliki broj kolega preminuo, gotovo ~itavo jedno odelewe. Wima su
prisutni pre po~etka cesije, minutom }utawa
odali po{tu.
Programom manifestacije su bile previ|ene
posete Petrovaradinskoj tvr|avi i Sremskim
Karlovcima. Sa velikom zadovoqstvom, to je
i ostvareno, a posebno zanimawe pobudila je
poseta Riznici SPC u Sremskim Karlovcima,
gde su prisutni imali prilike da upoznaju zaista vredne eksponate, koji su na sve ostavili
nezaboravne utiske. Sve~anost je nastavqena
u poznatom novosadskom gurmanskom i boemskom
restoranu „Domino“, gde su stari drugari, uz
zvuke violina, dobru hranu i rujno vino, evocirali uspomene iz {kolskih dana i naravno
iz kasnijih dana provedenih u preduze}u.^uli
su se i stihovi pesme Branka Radi~evi}a „\a~ki rastanak“, a i pesme „Karlova~ki nokturno“
od Dragoquba Popovi}a, {to je stvorilo posebnu
atmosferu. Mislilo se i na budu}e susrete,
pa je dogovoreno da se naredni susret uprili~i
ve~ slede}eg juna na Mokroj gori.
Odbor za organizaciju je poku{avao da uspostavi kontakt sa biv{im mati~nim preduze}em, odnosno, pojedinim rukovodiocima, u
ciqu eventualne materijalne podr{ke oko organizacije susreta, me|utim, odbijeni su sa
obrazlo`ewem da je preduze}e u te{kom materijalnom polo`aju, {to su organizatori prihvatili! Ostaje nam nada da }e mo`da nekog
slede}eg puta materijalni polo`aj na{e biv{e
firme biti boqi, a i nas }e biti mawe!?
Dragoqub Popovi}
Jul 2012.
20 godina
Jul 2012.
15
20 godina
ZANIMqIVOSTI
@ELEZNI^KE STANICE U EVROPI
Priprema: Vladimir Radojevi}
t @ELEZNI^KA STANICA U ANTVERPENU, BELGIJA
Svoju bogatu arhitekturu i ogroman broj umetni~kih dostignu}a i talenata, Belgija pokazuje
kroz svoju `elezni~ku stanicu, staru 107 godina. Ova gra|evina prikazuje veli~inu Belgije
kada je umetnost i arhitektura u pitawu.
t GAR DI NORD („SEVERNA STANICA“) U PARIZU, FRANCUSKA
Nalazi se u ovom predivnom gradu qubavi i jedna je od najprometnijih `elezni~kih
stanica u Evropi. Ova `elezni~ka stanica, 150 godina stara, koju je projektovao francuski
arhitekta @ak Hitorf, slu`i godi{we preko 190 miliona putnika.
t @ELEZNI^KA STANICA ATO[A U MADRIDU, [PANIJA
Ova zgrada je sve~ano otvorena 1851. godine, me|utim u jednom po`aru je bila jako o{te}ena, a ponovo je otvorena nakon restauracije 1892. godine. Tada je i dobila ime Ato{a, po
baziliki koja se nalazi u blizini. Godine 1985. ova stanica dobija novi izgled, prema
dizajnu arhitekte Rafaela Moneoa. U se}awe na bombardovawe madridskog voza iz 2004.,
postavqen je 11 metara visok toraw sa porukama sau~e{}a `rtvama poginulim u ovom
nesre}nom doga|aju.
t CENTRALNA STANICA U LAJPCIGU, NEMA^KA
Sistem `eleznica predstavqa jako va`an sistem transporta u Nema~koj. Centralna
stanica u Lajpcigu pre`ivela je i II Svetski rat. Najve}a `elezni~ka stanica u Evropi, u
srcu Nema~ke, je istorijsko mesto i svakako je vredno posete.
t @ELEZNI^KA SANICA ROSIO U LISABONU, PORTUGAL
Ova `elezni~ka stanica se po svom izgledu vrlo lako mo`e pome{ati sa nekom palatom
ili pozori{tem. To se vrlo ~esto i de{ava. Svojom romanti~arski inspirisanom fasadom,
koju je projektovao Hoze Luis Monteiro, ova 125 godina stara stanica je jedno od najve}ih
dela portugalskog in`ewerstva 19. veka. Nalazi se na lisabonskom trgu Rosio, do koje
vozovi sti`u 2.600 metara duga~kim tunelom koji je prokopan ispod grada.
^EFJRIZMI
^edomir J. MiTi}
M Pratimo mi savremene svetske trendove, ali trenutno imamo va`nija posla.
M Pardon, kako vi to sa mnom? Pa, ja nisam sa vama ovce ~uvao - ~uvao sam ih sam.
M Kako se na{ ~ovek odnosi prema problemima koji mu `ivot zagor~avaju - ma
boli ga za sve.
M I od pqa~ke se mo`e po{teno `iveti.
M Mnoge stvari u `ivotu su nam na dohvat ruke - treba samo da ih ukrademo.
M Takvi smo mi: nismo ni svesni koliko smo nesvesni.
M Isuvi{e kratak nam je `ivot dat, da bi smo shvatili o ~emu se tu radi.
M Ni{ta meni ne zna~i {to {tap ima dva kraja - ja }u uvek da izvu~em debqi.
M U~i sine, savetuje otac sina, pa kad zavr{i{ {kole - do~eka}e{ penziju
na birou za nezaposlene.
M Na{ narod nema ni{ta, ali mu je svega preko glave.
M [to re~e pesnik: „Nama je uvek dobro, ali nikad boqe“.
M Kod nas je sve nemogu}e - pa i ono {to je mogu}e.
M I nesre}an ~ovek ima pravo na sre}u.
M Na Marsu je hladno, na Veneri pretoplo, zna~i nema uslova za
`ivot. Nema ni ovde kod nas, ali jo{ se dr`imo.
M Izbori su zavr{eni, {to smo glasali, glasali smo koliko para toliko muzike.
M U `ivotu sre}a se ne ~eka, sre}i se ide u susret.
16
Jul 2012.
20 godina
ПРЕГЛЕД РЕГИСТРОВАНИХ СИНДИКАТА У ЈП „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ“
СА БРОЈЕМ ЧЛАНОВА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДУЗЕЋУ ЗА ЈУН 2012. године
РЕД. БРОЈ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
ИДЕНТИФИКАТОР БРОЈ ЧЛАНОВА
НАЗИВ СИНДИКАТА
СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ
1,5,6,7, А, К
5912
СИНДИКАТ ИЗВРШНИХ СЛУЖБИ СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА
L
2815
СИНДИКАТ РАДНИКА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ СРБИЈЕ
9, Đ, M
2618
НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ
4
1841
НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА
2
1597
СИНДИКАТ ИНВАЛИДА РАДА ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
3
40
СИНДИКАТ ОПЕРАТИВНЕ СЛУЖБЕ БЕОГРАД
8
61
СИНДИКАТ УДРУЖЕНИХ ЖЕЛЕЗНИЧАРА
7
40
АСНС – ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У ЖЕЛ. САОБРАЋАЈУ
N
16
РЕГИОНАЛНО ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
C
530
BROJ: 06
АСНС ЖЕЛЕЗНИЧКИ СИНДИКАТ
T
222
BEOGRAD, 18.06.2012. godine
СИНДИКАТ ЖТП – БГД НЕЗАВИСНОСТ
E
242
СИНДИКАТ СТРУЧНИХ СЛУЖБИ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
J
254
Na sednici održanoj 18.06.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela
СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА
245
je sledeüu:
СИНДИКАТ НОВИНАРА ЖТП БЕОГРАД
B
9
ODLUKU
УЈЕДИЊЕНИ НЕЗАВИСНИ ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
U
12
СИНДИКАТ ПРЕВОЗА ПУТНИКА СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА
0
1. Odobravaju se pozajmice þlanovima SŽS-a, za mesec jun M
2012. godine po
СИНДИКАТ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
X
255
spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:
СИНДИКАТ РАДНИКА ПРЕВОЗА РОБЕ
Đ
0
NAZIV
JSO ЖЕЛЕЗНИЦА BROJ POZAJMICA
IZNOS
СИНДИКАТ ВУЧЕ
СРПСКИХ
Ž
0
СРПСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА 1884
D
65
JSO STP
213
4.260.000,00
НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА ВОЈВОДИНЕ
6
JSO ZOP
121
2.420.000,00
ЖЕЛЕЗНИЧКИ СИНДИКАТ ПРВИ МАЈ
13
JSO ZOVS
172
3.440.000,00
НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА ВОЈВОДИНЕ
63
JSO
ETP
75
1.500.000,00
СИНДИКАТ СОЛИДАРНОСТ
1
JSO UP-ZS
1.160.000,00
СИНДИКАТ
МАШИНОВОЂА СОЛИДАРНОСТ УЖИЦЕ58
19
JSO КАРГО
TKS СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА
53
1.060.000,00
СРБИЈА
24
JSOОРГ.
VVЕЛЕКТРОТЕХНИЧКЕ СТРУКЕ ЕТП НИШ 48
960.000,00
СИНД.
0
U KЧЛАНОВИ
UPNO
НИСУ
740
14.800.000,00
УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ
2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.
БЕОГРАД 13.07.2012. год.
BROJ: 07
BEOGRAD, 18.07.2012. godine
Na sednici održanoj 18.07.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela
je sledeüu:
ODLUKU
1. Odobravaju se pozajmice þlanovima SŽS-a, za mesec jul 2012.godine po
spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:
NAZIV JSO
BROJ POZAJMICA
JSO STP
217
JSO ZOP
124
JSO ZOVS
177
JSO ETP
77
JSO UP-ZS
60
JSO TKS
54
JSO VV
51
UKUPNO
760
2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.
PREDSEDNIK
KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI
MILANOVIû SLOBODAN
Jul 2012.
IZNOS
4.340.000,00
2.480.000,00
3.540.000,00
1.540.000,00
1.200.000,00
1.080.000,00
1.020.000,00
15.200.000,00
PREDSEDNIK
SINDIKATA ŽELEZNIýARA SRBIJE
MIRKO LAZIû
17
2115
18453
20 godina
SINDIKAT ŽELEZNIýARA SRBIJE
KOMISIJA ZA FOND SOLIDARNOSTI RADNIKA
Odobrena solidarna bespovratna novþana pomoü za JUL 2012. godine, na sastanku održanom
18.07.2012. godine.
R.broj
Po þlanu
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
4.3
4.3
4.3
4.4
4.3
4.3
4.3
4.3
4.3
4.3
4.3
4.5
4.3
4.3
4.3
Ime i prezime
Ristiü Saša
Misirliü Ranko
Janošik Jano
Jovanoviü Dragoslav
Miljkoviü Nebojša
Nešiü Zoran
DZerfi S. Dragoljub
Todoroviü Zoran
Stefanoviü Dragan
Maksimoviü Miroslav
Joviþiü Marko
Raduloviü Stojadin
Ristiü Dragana
Jovanoviü Goran
Teodoroviü Jovan
JSO
VV Beograd
ZOP Beograd
ZOP Zrenjanin
ZOP Kraljevo
ZOVS V.Plana
ZOVS 15. april
ZOVS 15. april
ZOVS 15. april
ZOVS Lapovo
ETP Kraljevo
ETP Beograd
SP Niš
SP Novi Sad
SP Zajeþar
UPZS NSP Ruma
UKUPNO
PREDSEDNIK
KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI
MILANOVIû SLOBODAN
Iznos
20.000,00
6.950,00
6.500,00
8.400,00
12.300,00
30.000,00
8.300,00
8.300,00
8.300,00
8.300,00
7.350,00
9.500,00
24.900,00
20.000,00
15.000,00
194.100,00
PREDSEDNIK
SINDIKATA ŽELEZNIýARA SRBIJE
MIRKO LAZIû
BROJ: 06
BEOGRAD, 18.06.2012. godine
Na sednici održanoj 18.06.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela
je sledeüu:
ODLUKU
1. Odobravaju se pozajmice þlanovima SŽS-a, za mesec jun 2012. godine po
spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:
NAZIV JSO
BROJ POZAJMICA
JSO STP
213
JSO ZOP
121
JSO ZOVS
172
JSO ETP
75
JSO UP-ZS
58
JSO TKS
53
JSO VV
48
UKUPNO
740
2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.
18
BROJ: 07
BEOGRAD, 18.07.2012. godine
IZNOS
4.260.000,00
2.420.000,00
3.440.000,00
1.500.000,00
1.160.000,00
1.060.000,00
960.000,00
14.800.000,00
Jul 2012.
SINDIKAT ŽELEZNIýARA SRBIJE
KOMISIJA ZA FOND SOLIDARNOSTI RADNIKA
Odobrena solidarna bespovratna novþana pomoü za JUN 2012. godine, na sastanku održanom
18.06.2012.godine.
R.broj Po þlanu
Ime i prezime
JSO
Iznos
1.
4.8
Palibrk Olivera
VV Kraljevo
5.000,00
2.
4.8
Petroviü Tanja
VV Kraljevo
5.000,00
3.
4.8
Timotijeviü Cmiljana
VV Kraljevo
5.000,00
4.
4.8
Šiljkoviü Radan
VV Kraljevo
5.000,00
5.
4.8
Staševiü Rade
VV Kraljevo
5.000,00
6.
4.8
Kršanin Zoran
VV Kraljevo
5.000,00
7.
4.8
Joviþiü Nenad
VV Kraljevo
5.000,00
8.
4.8
Stajiü Miodrag
STP Kraljevo
5.000,00
9.
4.8
Popadiü Dragana
STP Kraljevo
5.000,00
10.
4.8
Marinkoviü Goran
STP Kraljevo
5.000,00
11.
4.8
Markoviü Jelica
STP Kraljevo
5.000,00
12.
4.8
Starþeviü Desimir
STP Kraljevo
5.000,00
13.
4.8
Šekularac Dejan
STP Kraljevo
5.000,00
14.
4.7
Miloševiü Nebojša
STP Niš
15.000,00
15.
4.3
Zdravkoviü Dragana
STP Niš
20.000,00
16.
4.6
Veselinoviü Ĉuro
STP Valjevo
15.000,00
17.
4.3
Antiü Miodrag
STP Niš
20.000,00
18.
4.4
Saviü Vanja
ETP Kraljevo
5.000,00
19.
4.4
Petkoviü Srÿan
ETP Niš
10.000,00
20.
4.6
Iliü Milovan
ETP Niš
15.000,00
21.
4.3
Kokotoviü Božidar
ETP Novi Sad
14.000,00
22.
4.3
Kneževiü Ljubiša
ZOVS Beograd
11.350,00
23.
4.4
Markoviü Rade
ZOVS TOPK
20.000,00
24.
4.3
Tanasijeviü Snežana
ZOVS Vel.Plan.
12.000,00
25.
4.6
Veliþkoviü Vlastimir
ZOP Niš
15.000,00
26.
4.8
Joviüeviü Radovan
TKS Kraljevo
5.000,00
27.
4.8
Raþiü Miodrag
TKS Kraljevo
5.000,00
28.
4.8
Kamidžorac Momþilo
TKS Kraljevo
5.000,00
29.
4.8
Aritonoviü Branislav
TKS Kraljevo
5.000,00
30.
4.8
Cvetkoviü Aleksandar
TKS Kraljevo
5.000,00
31.
4.8
Živkoviü Radmila
UPZS Kraljevo
5.000,00
32.
4.8
Petriü Nadežda
UPZS Kraljevo
5.000,00
UKUPNO
PREDSEDNIK
KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI
MILANOVIû SLOBODAN
272.350,00
PREDSEDNIK
SINDIKATA ŽELEZNIýARA SRBIJE
MIRKO LAZIû
[email protected] l List Sindikata `elezni~ara Srbije l Osniva~ i izdava~: Sindikat `elezni~ara
Srbije l Glavni i odgovorni urednik: Mirko Lazi} l Adresa: 11000 Beograd, Nemawina 6 l
Tel./faks: 011/36-18-354 l www.szs-railsyn.org l E-mail: [email protected];
Ure|iva~ki odbor: Komisija za informisawe, obrazovawe i izdava~ku delatnost Sindikata
`elezni~ara Srbije: Vladimir Radojevi}, Biqana Kiki}, Goran \or|evi}, Zvonimir Mi{i},
Miloje Peri}, Mile Uro{evi}, Jelena Milinkovi} l Saradnici: Vera Arsenijevi}, Sne`ana
Soldo, Dragan Vasiqevi} i Zoran Milenkovi} l Tehni~ka priprema: Darjan Miti}, Dragan
Vasiqevi} i Vera Arsenijevi}
Izvr{ni izdava~: @elnid Beograd l Adresa redakcije: 11000 Beograd, Nemawina 6 l Tel:
011/36-18-354; l [tampa: @elnid, Beograd l CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke
Srbije, Beograd 331.105.44(497.11) l ISSN 1451-7035 l COBISS.SR.ID 135437063
Download

Број 182 - Sindikat Železničara Srbije