IZVEŠTAJ:
POLOŽAJ OSOBA SA INVALIDITETOM U
SRPSKOJ ZAJEDNICI NA KOSOVU
Izveštaj je realizovan zahvaljujuči finansijskoj podršci
Kancelarije Evropske Unije na Kosovu kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska
prava (EIDHR). Autori snose odgovornost za sadržaj ovog dokumenta, kao i za eventualne propuste ili grešku u tekstu.
Projektom koji finansira EU rukovodi
Kancelarija Evropske unije na Kosovu
ZAHVALNICA
Izdavač:
Centar za orijentaciju društva
ZAHVALNICA
Autori:
Miloš
Milovanović
Izdavač:
Goran
Centar Lončar
za orijentaciju društva
Urednik:
Autori:
Goran
Lončar
Miloš Milovanović
Goran Lončar
Istraživač:
Istraživači:
Igor
Kalamar
Urednik:
Darja
GoranButigan
Lončar
Savetnici: na istraživanju:
Saradnici
Istraživač:
Igor
Savić
SonjaKalamar
dr. Vasić
Uroš
Staletović
Darja
Butigan
Zoltan
Mihok
Zorica Jovanović
Jovan
Kuzić
Saradnici
na istraživanju:
Aleksandra
Igor
Savić Sretenović
Uroš Staletović
Tehničko-logistička
podrška:
Zorica Jovanović
Vera
JovanBrakus
Kuzić
Bojana
Glušac
Aleksandra
Sretenović
Priprema,
dizajn i štampa:
Tehničko-logistička
podrška:
Štamparija
«Sever»
Štrpce
Vera Brakus
Bojana Glušac
Priprema, dizajn i štampa:
Štamparija «Sever» - Štrpce
23
SADRŽAJ
ZAHVALNICA ...........................................................................
SKRAĆENICE I AKRONIMI ...................................................
PREDGOVOR .............................................................................
UVOD ...........................................................................................
1. CILJEVI IZVEŠTAJA .............................................................
2. METODOLOGIJA ..................................................................
3. DEFINICIJA I INFORMACIJE O INVALIDNOSTI .......
4. POLITIČKI KONTEKTS O INVALIDNOSTI .................
4.1. Međunarodni okvir ..................................................................
4.2. Lokalni okvir ............................................................................
4.3. Analiza ....................................................................................
5. AKTERI I KORDINACIONI MEHANIZMI NA
KOSOVU ......................................................................................
5.1. Vlada Kosova* ..........................................................................
5.2. Kancelarija za Kosovo i Metohiju (Vlada Republike Srbije) ...
5.3. Lokalne nevladine organizacije u srpskoj zajednici na Kosovu
koji se direktno bave pitanjima invalidnosti ...................................
5.4. Kordinacioni mehanizmi .........................................................
6. LOKALNI KONTEKST .........................................................
6.1. Profil zajednice Mitrovica ......................................................
6.1. Profil zajednice Štrpce .............................................................
7. GLAVNI IZAZOVI I PROBLEMI SA KOJIMA SE
SUOČAVAJU OSOBE SA INVALIDITETOM U
SRPSKOJ ZAJEDNICI NA KOSOVU ....................................
7.1 Socijalna i zdravstvena zaštita, servisi – socijalne usluge
7.2 Obrazovanje .............................................................................
7.3. Zdravlje ...................................................................................
7.4. Zapošljavanje ...........................................................................
7.5. Pristupačnost ..........................................................................
8. ZAKLJUČAK ...........................................................................
BIBLIOGRAFIJA ........................................................................
4
23
45
56
67
89
11
10
12
11
17
16
17
16
19
18
24
23
29
28
29
28
29
30
31
30
34
33
35
34
40
39
43
42
46
45
46
45
60
67
66
71
72
83
84
89
90
92
93
3
SKRAĆENICE I AKRONIMI
OSI – Osobe sa invaliditetom
OOSI – Organizacije osoba sa invaliditetom
OCD – Organizacije civilnog društva
NVO – Ne-vladine organizacije
NSZ – Nacionalna služba za zapošljavanje
CSR – Centar za socijalni rad
COD – Centar za orijentaciju društva
WHO – Svetska zdravstvena organizacija
UN – Ujedinjene nacije
UNDP – Razvojni program Ujedinjenih nacija
EU – Evropska unija
ECMI – Evropski centar za manjinska pitanja
OSCE – Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi
EK – Evropska komisija
OON – Organizacija za osobe sa nedostacima
MRSZ – Ministarstvo rada i socijalne zaštite
RS – Republika Srbija
SSS – Stepen stručne spreme
IIHR – Inovacija, inkluzija, ljudska prava
45
PREDGOVOR
Dragi čitaoci,
Centar za orijentaciju društva - COD je u saradnji sa NVO
«Budućnost bez straha» iz Štrpcea pokrenuo istraživanje o
s
položaju osoba sa invaliditetom u Srpskim
sredinama na
Kosovu u okviru projekta «Inovacija, Inkluzija, Ljudska Prava».
Projekat je finansiran od strane Evropske unije, kancelarije na
Kosovu kako bi ukazali na probleme, potrebe i prioritete osoba
sa invaliditetom i njihovih porodica.
Osobe sa invaliditetom su socijalna grupa stanovništva koja je u
s
najvećoj meri marginalizovana na Kosovu, posebno u Srpskoj
zajednici koja se od 1999. godine i završetka sukoba nalazi u
teškoj društvenoj, političkoj i ekonomskoj situaciji. Imajući to u
vidu osobe sa invaliditetom su u velikoj meri «nevidljiva
grupa» stanovništva.
Ne postoji baza podataka ali se procenjuje da u srpskoj
zajednici na Kosovu živi oko 30.000 osoba sa invaliditetom u
situaciji socijalne izolacije, bez prava na jednako obrazovanje i
zapošljavanje, sa otežanim pristupom zdravstvenim uslugama,
javnim servisima i informacijama, lišeni ravnopravnog učešća u
javnom i političkom životu. Izveštaj treba da pomogne
donosiocima odluka, kreatorima politika kao i drugim akterima
da bolje upoznaju položaj osoba sa invaliditetom, njihove
probleme, potrebe i prioritete kako bi se povećalo znanje i
razumevanje za neprihvatljivo neravnopravan položaj u kome
žive. Ovo je prvi korak u pravcu iznalaženja adekvatnih rešenja
postojećeg stanja koje je neprihvatljivo sa stanovištva svih
principa poštovanja ljudskih prava.
Sonja dr. Vasić
Član upravnog odbora Centra za orijentaciju društva
6
5
UVOD
Izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom (OSI) u srpskoj
zajednici na Kosovu pripreman je u okviru projekta «Inovacija,
Inkluzija, Ljudska Prava» finansiran od strane Evropske unije,
kancelarije na Kosovu koji Centar za Orijentaciju Društva COD sprovodi u saradnji sa NVO Budućnost Bez Straha iz
Štrpca.
U radu na pripremi izveštaja učestvovali su predstavnici CODa, predstavnici Budućnosti bez Straha, pojedinci, predstavnici
organizacija Osoba sa Invaliditetom (OOSI), predstavnici
organizacija Civilnog Društva (OCD) i stučnjaci u oblasti
ljudskih prava i invalidnosti.
Svrha ovog izvestaja je da pruži više informacija o situaciji i
potrebama osoba sa invaliditetom u srpskoj zajednici na
Kosovu. Izveštaj ima za cilj da odredi ključne probleme sa
kojima se OSI suočavaju u svakodnevnom životu, kao i
postojanje servisa podrške i drugih značajnih faktora koji
olakšavaju svakodnevni život i utiču na njihov položaj u
društvu.
Izveštaj takođe analizira zakonodavstvo,
njihovo sprovođenje kako u okviru
institucija tako i pregleda zakonodavstva
koje se posebno opština Mitrovica
funkcionisanju.
politike i programe
sistema Kosovskih
Republike Srbije na
oslanja u svom
Metodologija koja se koristila u pripremi izveštaja je pristup
koji ne sagledava invalidnost kao fiksno «konačno stanje », već
iz perspektive ljudskih prava koja podrazumeva da su osobe sa
invaliditetom aktivni činioci društvenih procesa. Ova
67
perspektiva je u skladu sa pristupom ljudskih prava i jednakih
mogućnosti, naglašavajući važnost vladavine prava i
društvenih stavova koji omogućavaju jednake mogućnosti.
Informacije su sakupljane putem anketa i intervjua sa
reprezentativnom populacijom osoba sa invaliditetom
«metodom slučaja» iz regiona Štrpca, Mitrovice bez prethodne
selekcije u pogledu kategorije invalidnosti ili nekog drugog
kriterijuma. Ovaj metod uključuje nasumični izbor OOSI i OSI
sa kojima su spovedene aktivnosti istraživanja.
Osim analize stanja položaja osoba sa invaliditetom izveštaj
daje i preporuke kako bi se skrenula pažnja na ključne oblasti i
probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom kao i
izmenu i dopunu postojećih propisa i politika na lokalnom
nivou u opštinama na koje se ovo istaživanje odnosi. Takođe
izveštaj predlaže mere odnosno aktivnosti neophodne da bi
osobe sa invaliditetom u srpskoj zajednici na Kosovu efektivno
i na osnovu jednakosti sa drugim građanima i građankama
uživali sva prava i osnovne slobode.
Imajući na umu nerešen međunarodni status Kosova, Kosovo
nije članica Ujedinjenih Nacija i samim tim nije u mogućnosti
da potpise međunarodnu konvenciju o pravima osoba sa
invaliditetom ali su međunarodno propisani standardi u
procesu tranzicije uzeti u razmatranje bez obzira na politički
status.
8
7
1. CILJEVI IZVEŠTAJA
Kako bi se invalidnost odredila na strateški, efikasan i efektivan
način potrebni su osnovni podaci o invalidnosti. Na Kosovu,
pre svega u srpskoj zajednici koja i dalje u društvenom,
socijalnom, političkom i ekonomskom smislu živi izolovano od
drugih
zajednica
ne
postoje
ažurirani
podaci
o
rasprostranjenosti invalidnosti, kao i vrsti i uzroku invalidnosti.
Takođe ne postoje relevantni podaci o dostupnosti usluga za
osobe sa invaliditetom.
Ciljevi ovog izveštaja su sledeći:
1. Mapiranje i analiza trenutne situacije u oblasti
invalidnosti, prioritnih oblasti, problema i potreba osoba
sa invaliditetom;
2. Da pruži kratkoročne i dugoročne preporuke za razvoj
odnosno primenu politika na svim nivoima u kojima bi
trebalo izvršiti i pratiti reformu kroz relevantne oblasti.
(pristupačnost, zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje,
socijalni servisi i usluge na lokalnom nivou) kako bi se
poboljšao položaj OSI u srpskoj zajednici na Kosovu;
3. Pruži mogućnosti OSI i OOSI da unaprede svoje
kapacitete i iskoriste rezultate izveštaja za zastupanje i
aktivno učestvovanje u razvoju oblasti invalidnosti.
Da bi se aktivno razvijale i primenile politike i programi koji se
odnose na prava osoba sa invaliditetom neophodno je učešće
samih osoba sa invaliditetom u procesima koji se odnose na
njihov položaj i unapređivanje trenutne situacije u ovoj oblasti.
Ovaj izveštaj kroz saradnju sa organizacijama osoba sa
invaliditetom i pojedincima koji su prikupljali određene
podatke na lokalnom nivou uključuje relevantne aktere i pruža
89
bazu za dalje unapređenje aktivnog učešća osoba sa
invaliditetom u nadgledanju ali i sprovođenju i razvoju,
predlaganju neophodnih promena koje se odnose na položaj
osoba sa invaliditetom.
Jačanjem kapaciteta osoba sa
invaliditetom
obezbeđuju
se
neophodni
uslovi
za
multisektorsku saradnju neophodnu da bi se ciljevi istraživanja
sprovodili u praksi.
Osobe sa invaliditetom često žive pod uticajem stereotipa
sredine i izložene su diskriminaciji čijih oblika ne moraju biti
svesne u svakodnevnom obavljanju svojih aktivnosti
i
zadovoljavanju potreba. Ograničenja postoje, kako zbog
marginalizacije i stereotipa koje su izražene ali i zbog
izolovanosti i nepristupačnih ruralnih oblasti u kojima žive
osobe sa invaliditetom u opštinama koje su predmet ovog
istraživanja. Jedan od glavnih ciljeva ovog istraživanja jeste
upoznavanje osoba sa invaliditetom i sredina u kojima žive o
pravima, potrebama i trenutnom položaju osoba sa
invaliditetom, o mogućnostima prevazilaženja ograničenja i
značaja aktivnog učestvovanja u menjanju i razvoju
inkluzivnog društva koji se bazira na potrebama i pravima svih
pojedinaca koji u njemu žive.
U okviru ciljeva istraživanja prezentovani rezultati u opštinama
koji su određeni ovim projektom mogu poslužiti kao osnov za
pitanja od značaja za oblast invalidnosti drugih opština i veće
promocije i zagovaranja prava u sladu sa postojećim podacima
koji će zahtevati njegovo dalje unapređenje bazirano na saradnji
svih relevatnih aktera lokalnih zajedinca.
10
9
2. METODOLOGIJA
Izveštaj «Položaj osoba sa invaliditetom u srpskoj zajednici na
Kosovu» sadrži
pregled i analizu postojećih izveštaja,
istraživanja, strategija, politika i normativnog okvira. Pored
analize postojećih dokumenata metodološki se informacije
dopunjuju pomoću pripremljenih upitnika za OSI i OOSI
odnosno informacijama dobijenih na terenu popunjavanjem
upitnika i sprovođenjem intervjua u Mitrovici i Štrpcu u toku
implementacije projekta sa ukupno 50 osoba sa invaliditetom
koji su učesnici u okviru projekta – stanovnici opština
Mitrovica i Štrpce. Centar za orijentaciju duštva je obučio
anketare koje su spovodili direktne intervjue «licem u lice» sa
osobama sa invaliditetom, dok su kroz održavanje fokus grupa
prikupljeni podaci od različitih relevantnih aktera sa terena
(organizacije osoba sa invaliditetom, lokalne organizacije
civilnog društva, pružaoci usluga, centar za socijalni rad i
službe za zapošljavanje) od kojih je COD dobio relevantne
informacije o položaju osoba sa invaliditetom. Ovaj izveštaj
sumira naše zaključke iz svega navedenog i daje preporuke na
osnovu tih nalaza i iskustva COD-a u oblasti invalidnosti.
Istraživanje se oslanja na metodu APPROACH1 koja je
jednostavna ali delotvrorna i primenjiva za različite tipove
izveštaja. Naziv metode potiče od skraćenica različitih faza u
izradi, a koje su u najkraćem sledeće: (A) iznošenje ciljeva,
okvira i mogućih ograničenja izveštaja; (P) predstavljanje
postojeće situacije - elementi koji se prenose radi razumevanja
situacije i problema koji iz nje proizilaze; (P) iznošenje
problematike kojom se izveštaj bavi i koju bi trebalo rasvetliti;
(R) iznošenja reakcija iz okruženja ili rezultata istraživanja koji
1
Skraćenica metode Approach u prevodu označava pristup.
10
11
se iznose pre nego sto se krene u njihovo tumačenje od strane
autora izveštaja - to je deo objektivističke faze, a
subjektivističkom se nastavlja (O) mišljenjem autora iznetih na
osnovu opservacija i analize iznetih podataka; (A) praktične
primene ili preporuke; (C) zaključci u smislu sintetisanja
osnovnih nalaza izveštaja i prioriteti za predložene preporuke /
aktivnosti i na kraju (H) perspektive i mogući budući razvoji
preporučenih aktivnosti.
Ovaj metodološki pristup daje mogućnost osobama sa
invaliditetom da uzmu aktivno učešće i unaprede svoje znanje i
kapacitete polazeći od pretpostavke da je ova metodološka
postavka primenjiva u okvirima ograničenih kapaciteta i
potreba daljeg razvijanja potencijala samih osoba sa
invaliditetom. Rezultati dobijeni ovom metodologijom
podrazumevaju lako razumevanje situacije i korišćenje za dalja
zagovaranja razvoja u oblasti invalidnosti.
3. DEFINICIJA I INFORMACIJE O
INVALIDNOSTI
Konvencija Ujedinjenih Nacija kao najvažniji međunarodni
dokument o pravima osoba sa invaliditetom koristi termin
“osobe sa invaliditetom” koji bi bio primenljiv za sve osobe sa
invaliditetom uključujuči “one koji imaju fizičke, senzorne,
intelektualne ili psohosocijalne poteškoće ili neki drugi oblik
invaliditeta koje u interakciji sa različitim barijerama mogu da
ugroze njihovo puno učešće u društvu zasnovanom na
jednakim mogućnostima za sve” (Član 1 Konvencije
Ujedinjenih Nacija o pravima osoba sa invaliditetom). Česte su
upotrebe društveno rasprostranjenih termina koja imaju
pežorativnu konotaciju i koje predstavljaju diskriminaciju sa
kojom se osoba sa invaliditetom svakodnevno susreću.
12
11
«...Diskriminacija po osnovu invaliditeta podrazumeva svaku
«...Diskriminacija
po osnovu
invaliditeta
podrazumeva
svakušto
razliku, isključivanje
ili ograničenje
po osnovu
invaliditeta,
razliku,
isključivanje
ili ograničenje
po osnovu
invaliditeta,
što
ima za
cilj ili efekat
narušavanja
ili poništenja
priznanja,
imauživanja
za cilj ili
ili vršenja,
efekat narušavanja
priznanja,
ravnopravnoilisa poništenja
drugima, svih
ljudskih
uživanja
ili
vršenja,
ravnopravno
sa
drugima,
svih
ljudskih
prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj,
prava
i osnovnih
sloboda
u političkoj,
ekonomskoj,
kulturnoj,
civilnoj
ili bilo
kojoj drugoj
oblasti» društvenoj,
kulturnoj,Konvencija
civilnoj ili UN
bilo okojoj
drugoj
oblasti»
pravima
osoba
sa invaliditetom, član 2
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, član 2
Nacionalni Akcioni plan iz oblasti invalidnosti za Kosovo 2009Nacionalni
Akcioni
iz oblasti
invalidnosti
za Kosovokao
20092011 usvojio
je plan
definiciju
osobe
sa invaliditetom
deo
2011
usvojioplana
je definiciju
osobe regulativu
sa invaliditetom
kao2. deo
Akcionog
i buduću pravnu
na Kosovu
Akcionog plana i buduću pravnu regulativu na Kosovu2.
Invalidnost je kompleksna i multidimenzionalna. Ključno za
Invalidnost
je kompleksna
Ključno
za
razumevanje
invalidnosti ijemultidimenzionalna.
da se prepozna okruženje
u kome
razumevanje
invalidnosti
se prepozna
okruženje
u kome
su se javljaju
barijere je– da
invalidnost
je u
nekim sredinama
su drugačije
se javljaju
barijere od
– invalidnost
je u nekim
sredinama
prepoznata
drugih. Na primer,
u društvu
u kome
drugačije
prepoznata
od
drugih.
Na
primer,
u
društvu
u
kome
su korektivna sočiva dostupna za nekog sa ekstremnom
su miopijom
korektivna
sočiva dostupna
sa ekstremnom
(kratkovidost)
ta osobazasenekog
neće smatrati
osobom sa
miopijom
(kratkovidost)
ta
osoba
se
neće
smatrati
osobom
invaliditetom, ali neko sa istim stanjem u društvu sa
gde
invaliditetom,
ali
neko
sa
istim
stanjem
u
društvu
gde
korektivna sočiva nisu dostupna smatraće se osobom sa
korektivna
sočivanaročito
nisu dostupna
se osobom
invaliditetom,
ako nivosmatraće
vida sprečava
osobusada
invaliditetom,
naročito zadatke
ako nivo
osobušivenje
da
obavlja svakodnevne
kaovida
što susprečava
poljopriveda,
obavlja
što isunapoljopriveda,
šivenje
ili radsvakodnevne
na računaru3zadatke
. Ovo se kao
odnosi
fizičko okruženje
i na
3. Ovo se odnosi i na fizičko okruženje i na
ili društvenu
rad na računaru
sredinu jer su najveće prepreke one koje se odnose
društvenu
sredinu
jer osuinvalidnosti.
najveće prepreke
se odnose
na društvenu svest
Imajućione
ovokoje
u vidu
osobe sa
na društvenu svest o invalidnosti. Imajući ovo u vidu osobe sa
Nacionalni Akcioni plan iz oblasti invalidnosti za Kosovo 2009 – 2011 koji se može
preuzeti na
sledećoj
internet
adresi:
Nacionalni
Akcioni
plan
iz oblasti
invalidnosti za Kosovo 2009 – 2011 koji se može
http://www.cooperazioneallosviluppo.esteri.it/pdgcs/download/Kosovo_Plan.pdf
preuzeti
na sledećoj internet adresi:
3 Primer preuzet iz UN Enable (omogućiti), često postavljena pitanja:
http://www.cooperazioneallosviluppo.esteri.it/pdgcs/download/Kosovo_Plan.pdf
3 Primer
http://www.un.org/esa/socdev/enable/faqs.htm
preuzet iz UN Enable (omogućiti), često postavljena pitanja:
2
2
http://www.un.org/esa/socdev/enable/faqs.htm
12
12
13
invaliditetom
u
našem
društvu
često
doživljavaju
marginalizaciju, diskriminaciju i socijalno isključenje.
Osobe sa invaliditetom se susreću sa istim problemima kao sve
druge osobe iz njihovog okruženja, ali ovi problemi mogu biti
otežani postojanjem invaliditeta. Na primer osoba sa
invaliditetom koja ne može da plati popravku invalidskih
kolica, neće biti u stanju da pristupi zdravstvenoj zaštiti. Osobe
sa invaliditetom i njihove porodice često su u većem riziku od
siromaštva i imaju veću stopu siromaštva u odnosu na druge
osobe koje nemaju invaliditet4. Društvena izolovanost
povezana sa invaliditetom smanjuje mogućnosti za podršku i
pristup jednakim mogućnostima. Donosioci odluka treba da
prepoznaju presudnu ulogu barijera koje potiču iz sredine
(fizičkih ili barijere u stavovima) u utvrđivanju potreba prema
invalidnosti i umesto fokusiranja intervencija samo na
pojedinca, da doprinesu stvaranju društvenih promena koje će
poboljšati puno socijalno, društveno, političko kao i ekonomsko
učešće osoba sa invaliditetom i osigurati zaštitu ljudskih prava.
Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) procenjuje da 15%
svetske populacije ima neku vrstu invaliditeta. Ovo je više nego
u odnosu na prethodnu procenu WHO iz 1970-e prošlog veka
koja određuje procenat svetske populacije sa invaliditetom na
oko 10%. Najčešće objašnjenje za ovaj rast u brojevima osoba sa
invaliditetom je starenje stanovništva povezano sa dužim
životnim vekom (procenjuje se da je u zemljama sa životnim
vekom preko 70 godina, građani provedu oko 8 godina živeći
sa invaliditetom) i globalni rast u hroničnim zdravstvenim
stanjima povezanih sa invaliditetom, kao što su dijabetes,
kardiovaskularne bolesti, i psiho-socijalno stanje. Civilno
Svetska zdravstvena organizacija, svetski izveštaj o invalidnosti 2011
http://www.who.int/disabilities/world_report/2011/en/index.html
4
14
13
društvo takođe naglašava faktore koji su vezani za životnu
sredinu, zagađenje vazduha i vode, naučne eksperimente
sprovođene bez pristanka žrtvi, terorističko nasilje, ratovi, i
drugi uticaji na fizički i mentalni integritet osoba, kao i kršenje
ljudskih prava i humanitarnog prava u celini5.
Postoji nedostatak kvalitativnih i kvantitativnih podataka o
broju osoba sa invaliditetom na Kosovu. Prema podacima iz
istraživanja sprovedenih od strane različitih lokalnih i
međunarodnih nevladinih organizacija i agencija, procenjuje se
da oko 150.000 dece i odraslih sa invaliditetom živi na Kosovu6.
Pitanja o invaliditetu bila su uključena tokom popisa na Kosovu
održanog u Aprilu 2011. godine, sprovedenog od strane
Kosovske statističke agencije koji predstavlja prvi međunardno
priznat popis još od 1981. godine. Rezultati popisa su
predstavljeni u septembru 2012. godine gde je evidentirano oko
93,000 osoba sa najmanje jednim dugotrajnim invaliditetom
(nedostatak sposobnosti sluha ili njegovom smanjenom
sposobnošću, osobe bez sposobnosti vida tj. osobe sa senzornim
invaliditetom, stanje koje značajno ograničava jednu ili više
osnovih fizičkih aktivnosti, kao što su hodanje, penjanje uz
stepenice, podizanje ili nošenje stvari, učenje ili intelektualni
invaliditet, dugogodišnje psihološke ili emocionalne poteškoće
ili drugo, uključujući i neku hroničnu bolest). Uopšteno
govoreći, međutim, netačno izveštavanje o invaliditetu je
veoma često u nacionalnom popisu zbog neadekvatnog dizajna
upitnika i nedovoljne obučenosti anketara. Važno je naglasiti da
rezultati popisa ne obuhvataju celu teritoriju Kosova, jer ne
postoje relevanti rezultati popisa za opštine u kojima su
kosovski Srbi većina, Severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan,
UN Enable (omogućiti), Faktori koji prouzrokuju invalidnost
http://www.un.org/esa/socdev/enable/dispaperdes2.htm
6 Studija o osobama sa invaliditetom kancelarije Vlade Kosovo i UNDP-a
5
14
15
Leposavić, Štrpce, Gračanica, Klokot, Parteš, Ranilug i Novo
Brdo čiji su stanovnici bojkotovali popis iz političkih razloga. Sa
druge strane popis stanovništva u Republici Srbiji obavljen
2011 godine ne uključuje Kosovo. Rezultat obavljenih popisa
ukazuje na nedostatak u statističkim pokazateljima osoba sa
invaliditetom u sredinama na Kosovu sa većinskim srpskim
stanovništvom.
Takođe tokom pripreme ovog izveštaja na osnovu istraživanja
tim je došao do saznanja da ne postoje bilo kakvi statistički
podaci koji pokazuju životne uslove osoba sa invaliditetom u
srpskoj zajednici na Kosovu. Tokom pripreme izveštaja,
izvršeno je istaživanje koje pokazuje da blizu 70% osoba sa
invaliditetom u srpskoj zajednici na Kosovu živi na ili ispod
granice siromaštva. Treba imati na umu da se do ovih podataka
došlo kroz aktivnosti projekta «Inovacija, Inkluzija, Ljudska
prava» koji sprovodi organizacija civilnog društva dok se
zvanične institucije što na lokalnom i na nacionalnom nivou
nemaju dostupne podatke koje bi upućivali na jasniju sliku
života osoba sa invaliditetom.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju nameru da kroz
evrointegrativne procese postanu punopravne članice Evropske
unije (EU). Stoga u ovom izveštaju koristimo i definicije i
informacije koje proizilaze iz relevantnih dokumenata iz oblasti
invalidnosti na nivou EU. EU i njene države članice čvrsto su
posvećene poboljšanju socijalnog i ekonomskog položaja osoba
sa invaliditetom i oslanja se na tri značajna dokumenta: Povelja
EU o osnovnim pravima, Sporazum o funkcionisanju EU i
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom. 7
Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010 – 2020: Obnovljeno opredeljenje
za Evropu bez prepreka, strana 3.
7
16
15
4. POLITIČKI KONTEKST O
INVALIDNOSTI
4.1. Međunarodni okvir
UN okvir:
2001 godine međunarodna zajednica je pokrenula proces
kojim je usvojena Konvencija UN o pravima osoba sa
invaliditetom 8, koja je prihvaćena zajedno sa Opcionim
protokolom od strane UN Generalne skupštine 2006.godine
i otvorena je za potpisivanje9. Konvencija predstavlja
posvećenost međunarodne zajednice za uključivanje
perspektive invaliditeta i osoba sa invaliditetom u sve
aspekte društva i razvoja. Konvencija je namenjena kao
instrument ljudskih prava koji potvrđuje da sve osobe sa
invaliditetom moraju da uživaju sva ljudska prava i
osnovne slobode.
EU okvir:

Član 26 Povelje o osnovnim ljudskim pravima
EU10 u zemljama članicama kaže da EU
priznaje i poštuje sva prava osoba sa
invaliditetom da koriste mere stvorene da
osiguraju njihovu nezavisnost, socijalnu i
profesionalnu integraciju i učešće u životu
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom je dostupna na:
http://sr.cod.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=51:2010-12-09-1610-57&Itemid=28
9 Do februara 2013, 127 zemalja je ratifikovalo konvenciju, 155 zemalja potpisalo.
Takođe 76 zemalja je ratifikovalo, a 90 potpisalo Opcioni protokol. Zemlje u
okruženju su takođe potpisnice konvencije.
10 Povelja o osnovnim ljudskim pravima u Evropskoj uniji datira iz 2000 godine.
8
16
17
zajednice.
zajednice. Pored
Pored toga,
toga, Član
Član 21.
21. zabranjuje
zabranjuje sve
sve
vrste
vrstediskriminacije
diskriminacijezasnovane
zasnovanena
nainvaliditetu.
invaliditetu.
«Zabranjen
«Zabranjenjejesvaki
svakivid
viddiskriminacije
diskriminacijekoja
kojasesezasniva
zasnivana
napolu,
polu,
rasi,
boji
kože,
etničkom
ili
socijalnom
poreklu,
genetskim
rasi, boji kože, etničkom ili socijalnom poreklu, genetskim
osobinama,
osobinama, jeziku,
jeziku, religiji
religiji ili
ili uverenju,
uverenju, političkom
političkom ili
ili bilo
bilo kom
kom
drugom
drugom mišljenju,
mišljenju, pripadnosti
pripadnosti nacionalnoj
nacionalnoj manjini,
manjini, imovini,
imovini,
rođenju,
rođenju, invaliditetu,
invaliditetu, životnom
životnom dobu
dobu ili
ili seksualnoj
seksualnoj
orijentaciji».
orijentaciji».
Član
Član21.
21.Zabrana
Zabranadiskriminacije,
diskriminacije,Povelja
Poveljaooosnovnim
osnovnimpravima
pravima
uuEvropskoj
Evropskojuniji
uniji
 Na
Na osnovu
osnovu ugovora
ugovora oo funkcionisanju
funkcionisanju
Evropske
unije
zahteva
se
Evropske unije zahteva se borba
borba protiv
protiv
diskriminacije
u
okviru
Evropske
diskriminacije u okviru Evropske unije
unije
zasnovane
na
invaliditetu
kada
definiše
zasnovane na invaliditetu kada definiše ii
sprovodi
sprovodi svoju
svoju politiku
politiku ii aktivnosti
aktivnosti (Član10)
(Član10) ii
daje
daje joj
joj snagu
snagu da
da usvaja
usvaja zakone
zakone koji
kojise
se odnose
odnose
na
nazabranu
zabranutakve
takvediskriminacije
diskriminacije (Član9).
(Član9).
Konvencija
KonvencijaUjedinjenih
Ujedinjenihnacija
nacijaoopravima
pravimaosoba
osobasa
sainvaliditetom
invaliditetom
jejeprvi
prvipravno
pravnoobavezujući
obavezujućimeđunarodni
međunarodniinstument
instumentooljudskim
ljudskim
pravima
pravima koju
koju jeje Evropska
Evropska Unija
Unija ii sve
sve njene
njene države
države članice
članice
ratifikovale
ratifikovaleiikoji
kojijejeprvi
prviuključen
uključenuulegislativni
legislativnipaket
paketEvropske
Evropske
unije
unije––Acquis
AcquisCommunautaire.
Communautaire.
Države
Države koje
koje su
su uu procesu
procesu evropskih
evropskih integracija
integracija kao
kao što
što su
su
države
države Zapadnog
Zapadnog Balkana
Balkana koje
koje pretenduju
pretenduju da
da postanu
postanu pune
pune
članice
članice EU
EU uzimaju
uzimaju uu obzir
obzir međunarodni
međunarodni okvir
okvir uu procesima
procesima
pridruživanja,
pridruživanja,aaodgovarajući
odgovarajućinormativni
normativniokvir
okvirjejeuslov
uslovza
zadalji
dalji
razvoj
razvojiipridruživanje.
pridruživanje.
18
17
17
4.2. Lokalni okvir
Kosovo, zbog njegovog međunarodnog političkog statusa nije u
mogućnosti da ratifikuje Konvenciju Ujedinjenh nacija o
pravima osoba sa invalitetom sve dok nije punopravna članica
Ujedinjenih nacija, ali su napori učinjeni da se usklade
aktivnosti i postojeći zakoni iz ove oblasti u skladu sa
konvencijom.
Član 24. kosovskog Ustava (poglavlje Osnovna prava i slobode)
propisuje: «Zabranjena je diskriminacija na osnovu rase, boje,
pola, jezika, religije, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog
ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine,
ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualne orjentacije, rođenja,
invaliditeta ili drugih ličnih statusa».
Sveobuhvatni
pregled
kosovskog
zakonodavstva,
institucijalnog i regulativnog okvira dat je u studiji o osobama
sa invaliditetom – istraživanje koje je pokrenula Kancelarija
Premijera Kosova za dobro upravljanje, ljudska prava, jednake
mogućnosti i rodnu ravnopravnost, u saradnji sa programom
Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koje je objavljeno u
decembru 2011. godine.
Najznačajniji zakoni posebno posvećeni OSI su: (zvanični
prevod skupštine Kosova na srpski jezik)11
Zvaničani nazivi i terminologija koja se koristi za OSI u zakonodavnom okviru
koristi prevaziđenu terminologiju u oblasti invalidnosti koja je u suprotnosti sa
međunarodno prihvaćenom praksom.
11
18
19
1. Zakon o Penzijama za lica sa ograničenim
sposobnostima, br. 2003/2312;
Cilj ovog zakona je da se podrži socijalna zaštita osobama koje
nisu sposobne za rad ili da se same o sebi brinu i kako bi se
smanjila stopa siromaštva. Zakonom se utvrđuju uslovi za
korišćenje sredstava, a pravo mogu ostvariti osobe koje imaju
stalno prebivalište na Kosovu i druge uslove koje propisuje
ovaj zakon. Zakonom je predviđena lekarska komisija koja
ocenjuje zdravstveno stanje podnosioca zahteva, a visina
penzije jednaka je mesečnom iznosu osnovne penzije. Zakon u
članu 13. propisuje i povlastice za lica sa ograničenim
sposobnostima, i tako za primer prevoz u okviru gradskog
saobraćaja je besplatan dok se u međugradskom saobraćaju
plaća 50% od ukupne cene. U okviru seta mera posebno je
važan stav da svi novi javni objekti moraju ispuniti standarde
pristupačnosti koji omogućavaju osobama sa invaliditetom
nesmetano kretanje.
2. Zakon o materijalnoj podršci porodicama dece sa stalnim
ograničenim sposobnostima, br. 03/L-02213
Ovaj zakon reguliše pravo na materijalnu podršku porodicama
sa decom sa invaliditetom. Zakon koristi prevaziđenu
terminologiju i decu sa ograničenim sposobnostima dele na
nepokretnu, potpuno slepu decu i decu koja zbog prirode
bolesti nisu u mogućnosti da se samostalno kreću, da se hrane
ili da održavaju ličnu higijenu.
12
13
http://www.assembly-kosova.org/?cid=2,191,12
http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2008_03-L022_sr.pdf
20
19
3. Zakon o osposobljavanje, profesionalno
prekvalifikovanje i zapošljavanje osoba sa ograničenim
sposobnostima, br. 03/L-01914
Ovaj zakon ima za cilj da odredi prava osoba sa invaliditetom
kako bi se unapredio njihov položaj na otvorenom tržištu rada
pod opštim i posebnim uslovima. Cilj zakona je da se na
jednakim principima i mogućnostima osobe sa invaliditetom
zapošljavaju odnosno prekvalifikuju i profesionalno osposobe
da nesmetano obavljaju svoj rad. U članu 5. zabranjuje se
diskriminacija i ističe potreba ravnopravnih mogućnosti i
tretmana u zapošljavanju i garantuje se zakonska zaštita u tom
smislu. Zakon podrazumeva proceduru procenjivanja
sposobnosti za rad osoba sa invaliditetom. Zakon propisuje
obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom na svakih 50
zaposlenih radnika, ili se plaća mesečni doprinos koji odlazi u
budžet u iznosu od 1% od iznosa minimalnih primanja. Ovo je
znatno manje u odnosu na zakonsko rešenje u Republici Srbiji i
drugim zemljama u regionu što bi mogao biti osnov za dalje
promene i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
4. Zakon o statusu i prava boraca, invalida veterana,
pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava
rata i njihovih porodica br. 04/L-05415
Ovaj zakon se dominantno odnosi na korisnike prava u vezi sa
Oslobodilačkom vojskom Kosova, ali takođe uključuje ratne
civilne invalide i civilne žrtve rata, civilna nestala lica i druge
http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L-019_al.pdf
http://gazetazyrtare.rksgov.net/Documents/Ligji%20per%20Vlerat%20e%20Luftes%20%28anglisht%29.pdf
http://www.assemblykosova.org/common/docs/ligjet/Law%20for%20blind%20%20persons.pdf
14
15
20
21
kategorije. U prilogu ovog zakona određene su visine penzija
koje mogu da ostvare osobe koje su definisane ovim zakonom.
5. Zakon o slepim osobama, br. No. 04/L-09216 usvojen od
strane Skupštine Kosova 14 Juna 2012. godine
Zakonom se uređuju prava za slepa lica, zabranjuje se
diskriminacija kako bi se dostigli međunarodni standardi
ljudskih prava. U samoj definiciji, na srpskom jeziku
upotrebljava se potpuno neprihvatljiva terminologija tako da se
slepa osoba definiše kao slepac što pripada pežorativnim
terminološkim određenjima. Članom 11. ovog zakona
omogućava se informisanje na Brajevom pismu kako zvaničnih
informacija javnih službi tako i literature svih školskih nivoa. U
okviru zakona određene su povlastice za slepe osobe u okviru
putovanja, troškova električne energije i telefonskih usluga.
Vlada se obavezuje da sva slepa lica budu opremljena sa
govornim pomoćnim softverom za slepe.
Zakoni koji sadrže relevantne odredbe u vezi sa osobama sa
invaliditetom su: (zvanični prevodi skupštine Kosova na srpski
jezik)
1. Zakon o rad, br. 03/L-21217
Ovim zakonom se kroz član 48 pod nazivnom «Zaštita
materinstva» određuje da samohrani roditelj sa detetom sa
invaliditetom ispod 3 godine ne može da radi duže od
redovnog radnog rasporeda bez rada noću.
http://www.assemblykosova.org/common/docs/ligjet/Law%20for%20blind%20%20persons.pdf
17 http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2010-212-alb.pdf
16
22
21
2. Zakon o izgradnji, br. 2004/1518
U članu 31 u kontroli projekta podrazumeva se uklanjanje
prepreka za pristup lica sa ograničenim fizičkim
sposobnostima.
3. Zakon protiv diskriminacije, br. 2004/319
U okvirima sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom
ovaj zakon ima za cilj da suzbije diskriminaciju svih građana,
opšti antidiskriminacioni zakon, a osobe sa invaliditetom u
članu 2 su određene kao osobe sa fizičkim ili mentalnim
nesposobnostima. Kroz član 4 ovog zakona određen je obim
ovog zakona i on se odnosi na sledeće oblasti: zapošljavanje,
pristup stručnom usavršavanju, članstvo u različitim
organizacijama, socijalna zaštita, stanovanje, pristup roba i
usluga, jednakost pred sudovima, lična bezbednost i učešće u
javnim poslovima.
4. Zakon o šemi socijalne pomoći, br. 2003/1520.
Ovim zakonom se obezbeđuje šema socijalne pomoći koja
uključuje osobe sa invaliditetom koje su definisane kao «lica sa
ograničenim sposobnostima i zavisno lice iznad 18 godina
teško ometena u razvoju ili trajno i potpuno nesposobna za rad
i privređivanje» (član 2 – Definicije).
http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2004_15_al.pdf
http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2004_3_al.pdf
20 http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2003_15_al.pdf
18
19
22
23
Takođe postoje i značajni podzakonski akti vezani za OSI:




Uredba br. 2000/66 o beneficijama za ratne invalide na
Kosovu i najbliže srodnike onih koji su umrli kao
posledica oružanog sukoba21;
Administrativno uputstvo za građevinske objekte
Tehnički uslovi pristupačnosti osobama sa invaliditetom
br. 07/2007;
Administrativno uputstvo za procedure prijava za prava
na priznavanje veština, rehabilitaciju i zapošljavanje
osoba sa invaliditetom br. 03/26 201022;
Administrativno uputstvo br. 2/2003 o predstavljanju
invalidnosti lica i maloletnika u informativnim
medijima23 (određuje oblik, uslove, procedure izlaganja
u informativnim medijima napuštene dece i osoba sa
mentalnim invaliditetom, koje su u okviru odgovornosti
zakonskog staratelja i stručnih institucija Ministarstva
rada i socijalnog staranja).
Nacioni Akcioni Plan iz oblasti invalidnoti 2009-2011, iako je
istekao po datumu i dalje predstavlja jedinu zvaničnu kosovsku
strategiju u oblasti invaliditeta.
4.3. Analiza
Mnogi lokalni i međunarodni izvori se slažu da sprovođenje
zakona koji štite osobe sa invaliditetom na Kosovu donosi
ograničene rezulatate. Prema Evropskom centru za manjinska
21 UNMIK regulativa br. 2000/66
http://www.unmikonline.org/regulations/2000/reg66-00.htm
22http://mpms.rksgov.net/Portals/0/Ligji/SekondarAnglisht/Administrative%20Instru
ction%20No.223http://mpms.rks.gov.net/Portals/0/Ligji/SekondarAnglisht/Administrative%20Instr
uction%20No.2-2003%20On%20Presentation%20of%20Disability%20Persons.pdf
24
23
pitanja (ECMI Kosovo) pozitivan izuzetak ovog pravila je
Zakon o invalidskim penzijama. Sprovođenje ovog zakona je
bilo uspešnije, jer je prihvaćen 2003. godine dok je Kosovo i
dalje bilo pod međunarodnom administracijom, što je pomoglo
da se osigura odvojen budžet za njegovo spovođenje24. Sa
druge strane, zakon o invalidskim penzijama je naišao na
kritike jer obeshrabruje osobe sa invaliditetetom da aktivno
traže zaposlenje, a penzije ukidaju onog trenutka kada se
zaposle, uključujući i samozapošljavanje (Član 3.4), takođe se
od njih traži da vrate sav novac koji su dobili nakon što su
zaposleni ili samozaposleni (Član 9.2). Zato osobe sa
invaliditetom imaju malo inicijativa kada je u pitanju
zapošljavanje s' obzirom na to da rizikuju gubitak svojih
regularnih invalidskih penzija za prihode koji nisu stabilni i
nisu dugoročni, a sa druge strane nisu dovoljno motivisani za
zapošljavanjem kako zbog slabog nivoa društvene svesti tako i
zbog velikog problema u oblasti zapošljavanja na celoj teritoriji
Kosova.
Primena zakona o profesionalnoj sposobnosti, rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom (koji za cilj ima da uključi
osobe sa invaliditetom na tržištu rada) stagnira, najviše zbog
zanemarivanja vlasti da se odvoji dovoljno sredstava za
njegovo sprovođenje. Ovaj zakon predviđa da kosovska
administracija i poslodavci (iz javnog i privatnog sektora) koje
imaju više od 50 zaposlenih dužni da zaposle jednu osobu sa
invaliditetom na svakih 50 zaposlenih i da osiguraju adekvatne
radne uslove za zaposlene sa invaliditetom. Poslodavci koji se
ne pridržavaju ovih uslova rizikuju da im budu naplaćene
kazne, taj novac dalje ide u budžet Kosova i treba da bude
korišćen za sprovođenje zakona, politika, mera i projekata koji
ECMI Kosovo, Pravni priručnika za osetljive i marginalizovane grupe na Kosovu,
strana 162
24
24
25
pomažu
pomažu osobama
osobama sa
sa invaliditetom.
invaliditetom. Međutim,
Međutim, postoji
postoji
zabrinutost
jer
se
sprovođenje
zakona
ne
poštuje
ni
od
zabrinutost jer se sprovođenje zakona ne poštuje ni od strane
strane
javnog,
a
ni
privatnog
sektora
dok
su
kazne
za
neuspeh
javnog, a ni privatnog sektora dok su kazne za neuspeh u
u
sprovođenju
ovog
zakona
su
jako
ograničene
i
teško
sprovođenju ovog zakona su jako ograničene i teško
25
naplative
naplative25..
Kroz
Kroz istraživanje
istraživanje koje
koje smo
smo sproveli
sproveli na
na teritoriji
teritoriji opština
opština Štrpce
Štrpce ii
Mitrovica
Mitrovica došli
došli smo
smo do
do zaključka
zaključka da
da se
se ovaj
ovaj zakon
zakon ne
ne sprovodi
sprovodi
tako
da
je
rešenje
problema
potrebno
pronaći
u
tako da je rešenje problema potrebno pronaći u njegovoj
njegovoj
valjanoj
implementaciji
i
unapređenjem
stimulativnih
valjanoj implementaciji i unapređenjem stimulativnih mera
mera za
za
zapošljavanje
osoba
sa
invaliditetom.
zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
U
U opštinama
opštinama u
u kojima
kojima se
se sprovodi
sprovodi analiza
analiza koja
koja se
se odnosi
odnosi na
na
ovo
israživanje
evidentno
je
postojanje
i
funcionisanje
javnog
ovo israživanje evidentno je postojanje i funcionisanje javnog ii
privatnog
privatnog sektora
sektora koji
koji funcionišu
funcionišu po
po sistemu
sistemu Republike
Republike Srbije.
Srbije.
Zbog
toga
je
bitno
spomenuti
Zakon
o
profesionalnoj
Zbog toga je bitno spomenuti Zakon o profesionalnoj
26
rehabilitaciji
rehabilitaciji ii zapošljavanju
zapošljavanju osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom26 koji
koji ne
ne
obavezuje
javne
državne
institucije
da
zapošljavaju
osobe
obavezuje javne državne institucije da zapošljavaju osobe sa
sa
invaliditetom
ali
se
po
kvotnom
sistemu
reguliše
zapošljavanje
invaliditetom ali se po kvotnom sistemu reguliše zapošljavanje
osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom po
po ovom
ovom zakonu
zakonu ii predviđa
predviđa da
da svaki
svaki
poslodavac
koji
ima
najmanje
20
zaposlenih
u
radnom
odnosu
poslodavac koji ima najmanje 20 zaposlenih u radnom odnosu
ima
ima zaposlenu
zaposlenu jednu
jednu osobu
osobu sa
sa invaliditetom.
invaliditetom. Poslodavac
Poslodavac koji
koji
ima
50
i
više
zaposlenih
dužan
je
da
u
radnom
odnosu
ima
ima 50 i više zaposlenih dužan je da u radnom odnosu ima 22
osobe
osobe sa
sa invaliditetom
invaliditetom ii na
na svakih
svakih narednih
narednih započetih
započetih 50
50
zaposlenih
zaposli
osobu
sa
invaliditetom.
zaposlenih zaposli osobu sa invaliditetom.
Zakon
Zakon protiv
protiv diskriminacije,
diskriminacije, Kosovo
Kosovo br.
br. 2004/03,
2004/03, iako
iako je
je
kvalifikovan
kao
veoma
progresivan
i
napredan,
jer
uključuje
kvalifikovan kao veoma progresivan i napredan, jer uključuje
najbolje
najbolje međunarodne
međunarodne prakse
prakse ii usklađen
usklađen je
je sa
sa evropskim
evropskim
ECMI Kosovo, Pravni priručnika za osetljive i marginalizovane grupe na Kosovu,
ECMI Kosovo, Pravni priručnika za osetljive i marginalizovane grupe na Kosovu,
strana 162
strana
162
26 Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
26 Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
http://www.kg.ac.rs/ush/dokumenta/Zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji.pdf
http://www.kg.ac.rs/ush/dokumenta/Zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji.pdf
25
25
26
25
25
standardima, nije uspešan u sprovođenju. Neka tela,
predviđena odredbama zakona, još uvek nisu uspostavljena
(kao što je npr. Centar za jednako ophođenje predviđeno
članom 9.5, koji je trebalo da bude odgovoran za administraciju
nadoknadama). Ne postoji nikakav akcioni plan za sprovođenje
zakona protiv diskriminacije koji je na snazi od 2007. godine i
to predstavlja značajnu prepreku za primenu samog zakona.
Kao rezultat toga, postoji samo mali broj žalbi povodom
diskriminacije i kao što je naglašeno u izveštaju iz 2012. OSCEa nijedan slučaj nije rešen27. Takođe bitno je napomenuti da ne
postoji posebna pravna regulativa o diskriminaciji osoba sa
invaliditetom što je slučaj u okruženju. U Republici Srbiji 2006.
godine usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa
invaliditetom, a 2009. godine generalni Zakon o zabrani
diskriminacije.
Prema rezultatima intervjua koje je COD sproveo u dve opštine
u kojima se projekat «Inovacija, Inkluzija, Ljudska prava»
implementira većina ispitanika smatra da se zakoni oba pravna
sistema (kosovski i srpski) koji obezbeđuju zaštitu prava za
osoba sa invaliditetom ne sprovode uopšte, a samo 2% smatra
da se pravilno sprovode. Ispitanici pokazuju veliko
nezadovoljstvo po pitanju sprovođenja zakona vezanih za
prava OSI (89%).28
OSCE Kosovo – izveštaj “Sprovođenje zakonodavnih mera koje imaju uticaj na
ljudska prava na Kosovu”. Stana 16 http://www.osce.org/kosovo/94360
28 Kompletnu analizu zakonodavstva RS relevantnog za oblast invalidnosti možete
pogledati u izdanju Centra za orijentaciju društva, Sistemski monitoring, Monitoring
zakona i politika u oblasti invalidnosti 2013.
27
26
27
Grafikon 1: Sprovođenje zakona o pravima OSI
Grafikon 1: Sprovođenje zakona o pravima OSI
Prema izveštaju kosovskog zaštitnika građana iz 2011 veliki
Prema izveštaju kosovskog zaštitnika građana iz 2011 veliki
izazov u zakonodavstvu ostaje usvajanje nekoliko važnih
izazov u zakonodavstvu ostaje usvajanje nekoliko važnih
zakona kao što je zakon o zdravstvenom osiguranju socijalnozakona kao što je zakon o zdravstvenom osiguranju socijalnopenzijskom osiguranju.
penzijskom osiguranju.
Kako je navedeno u izveštaju Evropske Komisije (EK) Kosovo o
Kako je navedeno u izveštaju Evropske Komisije (EK) Kosovo o
napretku Kosova iz 2011. godine Akcioni plan iz oblasti
napretku Kosova iz 2011. godine Akcioni plan iz oblasti
invalidnosti, kao i zakon o stručnom osposobljavanju i
invalidnosti, kao i zakon o stručnom osposobljavanju i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom, treba da se sprovode
zapošljavanju osoba sa invaliditetom, treba da se sprovode
bolje i da se prati njihovo sprovođenje. Odgovarajuće mere na
bolje i da se prati njihovo sprovođenje. Odgovarajuće mere na
opštinskom nivou su takođe neophodne. Međutim od ove
opštinskom nivou su takođe neophodne. Međutim od ove
preporuke se nije daleko odmaklo. Akcioni plan je je istekao po
preporuke se nije daleko odmaklo. Akcioni plan je je istekao po
datumu 2011 godine, nove opštine u kojima je srpsko
datumu 2011 godine, nove opštine u kojima je srpsko
stanovništvo većinsko, a formirane su u procesu
stanovništvo većinsko, a formirane su u procesu
decentralizacije nemaju usvojene ni razvijene lokalne akcione
decentralizacije nemaju usvojene ni razvijene lokalne akcione
planove iz oblasti invalidnosti koji bi definisali spovođenje
planove iz oblasti invalidnosti koji bi definisali spovođenje
zakona iz svih oblasti bitnih za život osoba sa invaliditetom na
zakona iz svih oblasti bitnih za život osoba sa invaliditetom na
lokalnom nivou.
lokalnom nivou.
Kao primer dobre prakse možemo navesti opštinu Gračanica
Kao primer dobre prakse možemo navesti opštinu Gračanica
koje je na zahtev OON Gračanica – Udruženje distofičara
koje je na zahtev OON Gračanica – Udruženje distofičara
28
27
27
Gračanica usvojila lokalni akcioni plan29 u oblasti invalidnosti u
opštini Gračanica za period 2013-2017 u kojima su sledeće
oblasti određenje kao prioritetne za život osoba sa
invaliditetom u opštini Gračanica:






Unapređenje svesnosti stanovništva
Servisi podrške
Pristupačnost
Obrazovanje
Zapošljavanje
Informisanje i istraživanje.
5. AKTERI I KORDINACIONI MEHANIZMI
NA KOSOVU
5.1. Vlada Kosova*
Sva pitanja vezana za invaliditet na Kosovu su odgovornost
Ministarstva rada i socijalne zaštite. Socijalne usluge su
dostupne kroz 30 centara za socijalni rad koji rade širom
Kosova pod direktnim nadzorom ovog ministarstva.
U okviru programa Vlade Republike Kosovo 2011 – 2014 u
okviru socijalnog staranja30 dela koja se bavi socijalnim
staranjem osobe sa invaliditetom se određuju kao socijalna
kategorija za čije potrebe se izdvajaju sredstva iz Kosovskog
budžeta kroz sledeće šeme:
http://kk.rksgov.net/gracanice/Dokumenta/lokalniakcioniplanuoblastiinvalidnostiopstinegraca.as
px
29
Program Vlade Republike Kosovo 2011-2014, strana 31
http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Programi_i_Qeverise_srb_.pdf
30
28
29



Šema socijalne pomoći i šema za posebne potrebe;
Penziona šema prilagođena osobama s invaliditetom;
Šema porodica dece sa posebnim potrebama.
Prema odgovornosti Ministarstva rada i socijalne zaštite
(MRSZ)31 u okviru Vlade Republike Kosovo posebna pažnja se
posvećuje osobama sa invaliditetom (terminološki određeni kao
osobe sa posebnim potrebama) bez obzira na etničku
pripadnost.
Vlada Republike Kosovo je 2008. donela strategiju i akcioni
plan za ljudska prava u periodu 2009-201132 koji posebno
određuje prava osoba sa invaliditetom i prati sledeće specifične
oblasti: obrazovanje, zdravlje, socijalna zaštita, pristupačnost i
statistika (u okviru nacionalnog plana za osobe sa invaliditetom
Vlade Kosova 2008).
Na internetnu je dostupan nacrt nove stategije i akcionog plana
ljudskih prava od 2013 – 2017 koji se ne bavi direktno osobama
sa invaliditetom ali ima sveobuhvatan pristup ljudskim
pravima i kategorijama stanovništva.
5.2. Kancelarija za Kosovo i Metohiju
(Vlada Republike Srbije)
Kancelarija za Kosovo i Metohiju33 je osnovana umesto
nekadašnjeg Ministarstva za Kosovo i Metohiju nakon
formiranja nove vlade u Srbiji, u julu 2012.
Stvaranje i unapređenje pravnog okvira za zapošljavanje i socijalne politike –
Ministarsto rada i socijalne zaštite
http://mpms.rksgov.net/Portals/0/Aktiviteti%20javor/Aktiviteti%20i%20MPMS%202012_sr.pdf
32 Strategiju i akcioni plan za ljudska prava u periodu 2009-2011
33 O radu kancelarije za Kosovo i Metohiju pogledajte na http://www.kim.gov.rs
31
30
29
Od polovine 2012. godine Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlade Republike Srbije nadgleda srpske institucije na području
Kosova i Metohije i prati stanje ljudskih prava Srba koji žive na
Kosovu i Metohiji. Kancelarija za KiM ima takođe mandat i da
se bavi pitanjima interno raseljenih lica sa Kosova, kao i
pitanjima povratnika i drugim pitanjima koje su od važnosti za
svakodnevni život Srba na Kosovu. Kao što je poznato
stanovništvo koje živi na Kosovu i Metohije ima sva prava
garantovana ustavom Republike Srbije, svi zakonski i
podzakonski akti, kao i odbredbe zakona Republike Srbije
utvrđuju prava osoba sa invaliditietom tako da OSI iz srpske
zajednice ta prava ostvaraju preko kancelarije za Kosovo i
Metohiju i preko lokalnih institucija koje fuknkcionišu na
teritoriji opština Štrpce i Mitrovica. Tako kroz rad ovih
institucija kosovski Srbi ostvaruju prava na socijalnu i
zdravstvenu zaštitu, pravo na zapošljavanje kroz rad
kancelarija Nacionale službe za zapošljavanje (NZS), pravo na
socijalno i penzijsko osiguranje kao i pravo nabavke pomagala
za osobe sa invaliditetom.
5.3. Lokalne nevladine organizacije u srpskoj
zajednici na Kosovu koji se direktno bave pitanjima
invalidnosti
Mali broj organizacija civilnog drušva i organizacija osoba sa
invaliditetom u srpskoj zajednici na Kosovu bave se pitanjima
invalidnosti. Kroz projekat «Inovacija, Inkluzija, Ljudska
prava» koji je okupio većinu organizacija osoba sa
invaliditetom i deo organizacija civilnog društva iz opštine
Štrpce i Mitrovica primetan je nedostatak organizacija koji se
bave određenim specifičnim segmentima invalidnosti.
30
31
Ono što je bitno napomenuti je očigledna potreba za
povećanjem kapaciteta ovih organizacije pre svega iz oblasti
ljudskih prava, ali iz oblasti lobiranja i samozastupanja,
zapošljavanja, socijalnih servisa i usluga koji će voditi do
inicijativa, mera i politika kako bi se položaj osoba sa
invaliditetom u srpskoj zajednici poboljšao.
Centar za baznu rehabilitaciju je nevladina organizacija koja je
veoma aktivna u oblasti unapređenja položaja osoba sa
invaliditetom na Kosovu i poseban doprinos daje inkluziji dece
sa smetnjama u učenju i razvoju. Ona ujedno predstavlja i
jedini dnevni boravak koji postoji u Mitrovici i u srpskoj
zajednici na Kosovu uopšte. Usluge Centra za baznu
rehabilitaciju koristi oko 150 osoba sa invaliditetom od kojih su
50 dece. Dnevni centar organizuje inkluzivne radionice za decu,
sportsko rekreativne aktivnosti za osobe sa invaliditetom,
kurseve korišćenja računara i druge aktivnosti.
Organizacija Osoba sa Nedostacima - OON je jedina
organizacija iz Gračanice koja se aktivno bavi pitanjima
invalidnosti. Osim rada na razvoju lokalnog akcionog plana u
oblasti invalidnosti za opštinu Gračanica, bave se i pružanjem
pravne pomoći i savetovanjem osoba sa invaliditetom kako bi
ostvarili prava propisana zakonom, ali i aktivnostima za osobe
sa invaliditetom kao što su radionice, treninzi i kursevi
računarstva.
Svet Anđela iz Mitrovice je organizacija civilnog društva čiji je
mandat zaštita i promocija univerzalnih principa ljudskih
prava, sa specifičnim fokusom na prava osoba sa invaliditetom
– OSI, dece i prava žena kroz aktivno učestvovanje u razvijanju
inkluzivnog okruženja zasnovanom na ljuskim pravima.
32
31
U Štrpcu se osim organizacije civilnog društva Budućnost Bez
Straha nijedna druga organizacija ne bavi pitanjima
invalidnosti. Kroz aktivnosti Centra za orijentaciju društva
pokrenuta je inicijativa za osnivanje organizacije osoba sa
invaliditetom čiji je proces registracije u toku.
Takođe ovakva inicijativa pokrenuta je i u Mitrovici gde je
tokom implementacije projekta registrovana organizacija osoba
sa invaliditetom «Kameni cvet». Ove organizacije će se baviti
pre svega lokalnim politikama i usvajanjem lokalnih akcionih
planova u oblasti invalidnosti kao i aktivnim učešćem u
njihovom spovođenju.
Na teritoriji severa Kosova aktivnosti sprovode i udruženja
osoba invaliditetom kao što su: «Udruženje ratnih vojnih
invalida», «Društvo multiple skleroze Kosova i Metohije»,
«Međuopštinski savez gluvih i nagluvih», «Međuopštinski
savez slepih i slabovidih». Kroz istaživanje i razgovore sa
članovima ovih udruženja došli smo do informacija da su
aktivnosti ovih udruženja često limitirana što zbog finansijskih
problema u funkcionisanju udruženja (finansiranje od strane
Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu Republike
Srbije i lokalnih samouprava), što zbog manjka kapaciteta u
samim organizacijama. Ova udruženja se trude da svojim
članovima pruže servise podrške kao što su «tumač znakovnog
jezika», «prevod dokumenata na Brajevom pismu» ali njihovi
finansijski i organizacioni kapaciteti nisu dovoljni da ove
usluge budu konstantne i kvalitetne.
Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom na Kosovu, kao
što su HandiKos ili Handikap Kosova nažalost retko svoje
aktivnosti spovode u opštinama i sredinama u kojima je srpska
zajednica većinska. Ne postoji konstantna saradnja između
organizacija osoba sa invaliditetom ili organizacija civilnog
drustva iz srpske i albanske zajednice što samim tim rezultira
32
33
manjkom kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom i
organizija civilnog društva iz srpske zajednice o pravima osoba
sa invaliditetom kao i mehanizmima propisanim zakonima
kako bi svoja prava ostvarili.
5.4. Kordinacioni mehanizmi
Kosovski Nacionalni savet za osobe sa invaliditetom osnovan je
u aprilu 2006. kao konsultativno telo na državnom nivou,
uključujući i potpredsednika Vlade, 5 zamenika ministara i 9
predstavnika organizacija osoba sa invaliditetom. Uloga saveta
je bila da koordiniše sprovođenje zakona i da bude nacionalno
koordinaciono konsultativno telo o pitanjima invalidnosti, kako
bi se stvorile mogućnosti za veću jednakost i kako bi poboljšali
uslovi života OSI u oblasti obrazovanja, zapošljavanja,
pomoćnih usluga i pristupačnosti.
Ono što je veoma bitno napomenuti je da Kosovski nacionalni
savet za osobe sa invaliditetom nije uključivao predstavnike
reprezentativnih oganizacija osoba sa invaliditetom ili
organizacija civilnog društva iz srpske zajednice. Većina
ispitanika nikad nije čula za postojanje ovakvog saveta, dok oni
koji su čuli nešto o tome, ne znaju ko su članovi ovog tela.
U svojim izveštajima Vlada, nevladine organizacije i
međunarodna zajednica upozoravali su na nefunkcionalnost
ovog saveta tako da je u Septembru 2011. godine Vlada Kosova
donela odluku o ponovnom osnivanju Nacionalnom saveta za
osobe sa invaliditetom, koji u svom sastavu broji organizacije
osoba sa invaliditetom,34 ali na žalost ponovo ne uključuje
organizacije osoba sa invaliditetom iz srpske zajednice.
Sastav Nacionalnog saveta za osobe sa invaliditetom možete pronaći na:
http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Odluke_sa_36_sednice_vlade.pdf
34
34
33
Nijednim zakonom nije definisan ili predviđen organ za
povećan
je zakonom
sa
četiri
na
devet
(posle procesa
decentralizacije
Nijednim
nije
ili predviđen
organ za
monitoring
prava
osoba
sadefinisan
invaliditetom.
Zaštitnik
građana
bii
lokalnih
izbora
održanih
2009.),
dajući
zajednici
ulogu bi
u
monitoring
prava
sa
invaliditetom.
Zaštitnik
trebalo da
radi
naosoba
monitoringu
shodno
zakonuveću
ograđana
instituciji
lokalnoj
samoupravi.
Takođe
bitno
je napomenuti
da
jenivou
nakon
trebalo
da
radi na ali
monitoringu
shodno
o instituciji
zaštitinika
građana
nažalost
praćenje
nazakonu
lokalnom
u
1999.
zajednica
osnovala
lokalne
institucije
vlasti
koje
su
ostale
zaštitinika
građana
ali
nažalost
praćenje
na
lokalnom
nivou
u
sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom se retko
da
funkcionišu
finansijsku
podrškustanovništvom
Republike
sredinama
sa uz
većinskim
srpskim
se retko
obavlja.
Neke
nevladine
organizacije
osoba sa Srbije.
invaliditetom
obavlja.
organizacije
osoba
sa sveobuhvatni
invaliditetom
konstantoNeke
radenevladine
na monitoring-u
ali ne
postoji
Pomenuti
izveštaj
OEBS-a
“Profil
zajednica
na Kosovu”
konstanto
monitoring-u
ali ne
postoji
mehanizamrade
koji na
bi uključio
organizacije
osoba
sa sveobuhvatni
invaliditetom
nabraja
među
ključnim
pitanjima
i sledeće:
mehanizam
koji
bi uključio
organizacije
sa invaliditetom
ili organizacije
civilnog
društva
izzajednice
srpske osoba
zajednice
na Kosovu.

Ograničeno
učešće
u
kosovskim
institucijama,
posebno
ili
organizacije
civilnog
društva
iz
srpske
zajednice
na Kosovu.
Za sada najveća pažnja nadgledanja implementacije
zakona
na
centralnom
nivou;
Za
sada
najveća
pažnja
nadgledanja
implementacije
zakona
svodi se na rad organizacija osoba sa invaliditetom i pojedinaca
Stvaran
ili
subjektivni
manjak
bezbednosti monitoring
ii ograničena
svodi
se
na rad
organizacija
osoba
invaliditetom
pojedinaca
koji nemaju
razvijene
kapacitete
zasasveobuhvatni
a
sloboda
kretenja
u
nekim
oblastima;
koji
nemaju
razvijene
kapacitete
za
sveobuhvatni
monitoring
a
ni finansijsku održivost procesa i aktivnosti koji zahteva takva
 Mali
broj
povratnika
zbog inerešenih
pitanja
prava
ni finansijsku
održivost
procesa
aktivnosti
koji zahteva
takva
vrsta
nadgledanja
implementacije
i ponuđenih
rešenja
u
imovine,
nedostatak
ekonomske
održvosti
i
vrsta
nadgledanja
implementacije
i
ponuđenih
rešenja
u
normativnom okviru. U tom smislu možemo da ocenimo da je
bezbednosnih
normativnom
okviru.uslova;
U tom
smislu možemo
da ocenimo
da je
monitoring
baziran
na
problemima
sa kojima
se suočavaju
 sa
Nezakonito
zauzimanje
(iliorganizacije
nezakonito
korišćenje)
monitoring
baziran
nai njihove
problemima
sa kojima
osobe
invaliditetom
te dasejesuočavaju
potrebno
poljoprivrednog
zemljišta
koja
je
u
vlasti
Kosovskih
osobe
sa
invaliditetom
i
njihove
organizacije
te
da
je
potrebno
veće učešće kako u oblikovanju politika tako i u razvijanju
Srba;
veće
učešće
kako u oblikovanju politika tako i u razvijanju
njihovih
kapaciteta.
 Manjak
održivih ekonomskih prilika i zavisnost od
njihovih
kapaciteta.
pomoći iz različitih izvora.
6. LOKALNI KONTEKS
6. LOKALNI KONTEKS
Za osobe sa invaliditetom od posebnog
značaja predstavlja
pristup
Kosovski
Srbi
Kosovskisocijalnim
Srbi žive uslugama
u različitimi socijalnoj
regionimazaštiti.
i čine drugu
najveću
Kosovski
Srbi
žive
u
različitim
regionima
i
čine
drugu
najveću
pri
korišćenju
socijalne
zaštite
mogu da
se oslanjaju se i
etničku
grupu usluga
na Kosovu.
Njihova
politička
i socio-ekonomska
etničku
grupu
na
Kosovu.
Njihova
politička
i
socio-ekonomska
na
kosovske
i najeinstitucije
istraživanje
uloga
značajno
menjana Srbije.
tokomMeđutim
proteklihkroz
decenija
– od
uloga
značajno
je
menjana
tokom
proteklih
decenija
– od
saznajemo
dasusekosovski
osobe saSrbi
invaliditetom
najčešće
na
perioda kada
držali ključne
pozicijeoslanjaju
u tadašnjoj
perioda
kada
su
kosovski
Srbi
držali
ključne
pozicije
u
tadašnjoj
institucije
Republike
Srbije kada
su u pitanju
administraciji
autonomne
pokrajine
Kosovo usluge
koja jesocijalne
danas
administraciji
autonomne
pokrajine
Kosovo
koja
je
danas
zaštite,
samona
mali
broj seuoslanja
načine
kosovske
institucije.
u
ograničena
opštine
kojima
brojnu
većinu. Tako
Prema
ograničena
na
opštine
u
kojima
čine
brojnu
većinu.
Prema
regionu
Mitrovice
ostvarivanje
prava na
materijalna
davanja u
podacima
Organizacije
za evropsku
bezbednost
i saradnju
podacima
Organizacije
za
evropsku
bezbednost
i
saradnju
u
okviru
socijalnemisija
zaštite
oslanja i se
isključivo
na institucije
Evropi (OSCE)
na Kosovu
publikacije
“Profil
zajednica
Evropi
(OSCE)
misija
na Kosovu
i publikacije
“Profil
zajednica–
35, broj
Republike
Srbije.
na Kosovu”
opština
sa srpskom
većinom
na Kosovu
35
na Kosovu” , broj opština sa srpskom većinom na Kosovu –
Profil zajednica na Kosovu, 2010, OSCE Mission in Kosovo, dostupno na:
35 Profil zajednica na Kosovu, 2010, OSCE Mission in Kosovo, dostupno na:
http://www.osce.org/sr/kosovo/75452
35
34
35
34
35
povećan je sa četiri na devet (posle procesa decentralizacije i
lokalnih izbora održanih 2009.), dajući zajednici veću ulogu u
lokalnoj samoupravi. Takođe bitno je napomenuti da je nakon
1999. zajednica osnovala lokalne institucije vlasti koje su ostale
da funkcionišu uz finansijsku podršku Republike Srbije.
Pomenuti izveštaj OEBS-a “Profil zajednica na Kosovu”
nabraja među ključnim pitanjima zajednice i sledeće:
 Ograničeno učešće u kosovskim institucijama, posebno
na centralnom nivou;
 Stvaran ili subjektivni manjak bezbednosti i ograničena
sloboda kretenja u nekim oblastima;
 Mali broj povratnika zbog nerešenih pitanja prava
imovine, nedostatak ekonomske održvosti i
bezbednosnih uslova;
 Nezakonito zauzimanje (ili nezakonito korišćenje)
poljoprivrednog zemljišta koja je u vlasti Kosovskih
Srba;
 Manjak održivih ekonomskih prilika i zavisnost od
pomoći iz različitih izvora.
Za osobe sa invaliditetom od posebnog značaja predstavlja
pristup socijalnim uslugama i socijalnoj zaštiti. Kosovski Srbi
pri korišćenju usluga socijalne zaštite mogu da se oslanjaju se i
na kosovske i na institucije Srbije. Međutim kroz istraživanje
saznajemo da se osobe sa invaliditetom najčešće oslanjaju na
institucije Republike Srbije kada su u pitanju usluge socijalne
zaštite, samo mali broj se oslanja na kosovske institucije. Tako u
regionu Mitrovice ostvarivanje prava na materijalna davanja u
okviru socijalne zaštite oslanja se isključivo na institucije
Republike Srbije.
http://www.osce.org/sr/kosovo/75452
36
35
U smislu zapošljavanja, perspektiva kosovskih Srba koji ne
znaju albanski jezik (što je slučaj većine mladih ljudi koji su
rođeni nakon kasnih osamdesetih) je relativno ograničena.
Veliki broj zvanično zaposlenih kosovskih Srba rade u
institucijama koje vodi Srbija (bolnice, obrazovne ustanove itd.)
ili za međunarodne ogranizacije, dok ostali stvaraju ili
dopunjavaju svoje prihode kroz poljoprivredu ili kroz mala
privatna preduzeća (prodavnice, restorani, barovi, itd.). Među
kosovskim Srbima koje žive van severnih opština, postoji
povećanje broja ljudi koji se zapošljavaju u opštinskim
institucijama (uglavnom u manjim sredinama), javnim
preduzećima (KEK, PTK npr) i u policiji. Nezaposleni kosovski
Srbi se oslanjaju na socijalnu i humanitarnu pomoć koja dolazi
od Srbije, međunarodnih donatora i kosovskih institucija (u
ograničenoj meri), na minimalna primanja sa predhodnih
javnih poslova i penzija. Teškoće u pristupanju tržištu rada i
održivih prihoda, kao i bezbednosna pitanja su glavne
prepreke za povratak i uspešnu reintegraciju Srba na Kosovu.
U predstavljenim okvirima može se zaključiti da osobe sa
invaliditetom nemaju dovoljno preduslova za ostvarivanje
svojih prava, odnosno da u zajednicama postoje ograničenja
koji skreću pažnju sa pitanja od važnosti za osobe sa
invaliditetom. U okviru sprovedenog istraživanja među
osobama sa invaliditetom smatra se da problemi sa kojima se
suočavaju same osobe sa invaliditetom na lokalnom nivou
nemaju toliku važnost na nivou zajednice te da se problemi kao
što je pristupačnost, spektar socijalnih i zdravstvenih usluga,
zapošljavanje osoba sa invaliditetom zanemaruju u skladu sa
problemima i teškoćama sa kojima se suočava generalna
populacija, tako u situaciji visoke stope nezaposlenosti težište
problema osoba sa invaliditetom na tržištu rada ostaje za sada
u senci.
36
37
Pretnje po bezbednost i ograničena sloboda kretenja ostaju
važno pitanje za kosovske Srbe, jer se incidenti protiv ljudi,
privatne imovine, crkvenih i manastirskih objekata, i mestima
od kulturne važnosti i dalje dešavaju. Kosovski Srbi retko
koriste javni prevoz da putuju van svojih naselja i kroz Kosovo,
uzdaju se uglavnom na lična prevozna sredstva, taksi usluge i
humanitarne autobuse.
Nakon Kosovske deklaracije o nezavisnosti iz 2008. godine deo
kosovskih Srba se povukao iz kosovskih institucija i javnog
života, a institucije koje vodi Srbija su stekle više uticaja u
smislu lokalne vlasti i pružanju usluga. Dok je u nekim
oblastima postojanje srpskih institucija uglavnom simbolično ili
formalno, u drugim oblastima (pogotovo u severnom delu) su
one glavni deo vlasti u pružaju kosovskim Srbima usluga koje
su im potrebne, to uključuje i administrativne usluge, usluge
obrazovanja i zdravstvene usluge.
Kosovski Srbi su relativno dobro predstavljeni na centralnom
nivou. Deset kosovskih Srba su članovi parlamenta Kosova.
Takođe oni su deo i vlade Kosova i odgovorni su za rad
nekoliko ministarstava kao što su Ministartvo za rada i
socijalnu zaštitu, Ministarstvo za zajednice i povratak,
Ministarstvo za lokalnu samoupravu i administraciju.
Međutim, učestvovanje zajednice je ograničena zbog bojkota
parlamentarnih izbora održanih posle proglašenja nezavisnosti
Kosova.
Zajednica kosovskih Srba ima relativno ograničen pristup i
štampanim i elektronskim medijima. Radio Televizija Kosova
prenosi 15 minuta dnevnih vesti i jednom nedeljno jedan sat
programa na srpskom jeziku.
38
37
Zajednica se uglavnom oslanja na televizijske kanale iz Srbije.
Kvalitet prijema TV kanala iz Srbije je dobar u većini opština. U
drugim, prijem kanala je samo preko kablovske i satelitske
mreže. Srpski televizijski kanali su pokrenuli “TV Mrežu”,
mrežu koja povezuje četiri srpske televizijske stanice širom
Kosova, ona pokriva 80% populacije kosovskih Srba.
Kosovska Medijska Asocijacija emituje program širom Kosova,
putem mreže radio stanica na srpskom jeziku. Skoro sve
opštine imaju pristup lokalnim radio stanicama koje se emituju
na srpskom jeziku.
Pre izvesnog vremena je osnovan drugi kanal Radio Televizije
Kosova koji će svoj program emitovati na srpskom jeziku i
jezicima manjinskih zajednica, ali ne funkcioniše u punom
kapacitetu i nema pokrivenost u većini sredina u kojima žive
kosovski Srbi.
Novine su, međutim, dostupne samo kosovskim Srbima koji
žive u oblastima u kojima oni predstavljaju većinu. Veliki broj
kosovskih Srba se oseća odsečeno od trenutnih događaja na
Kosovu.
U ovakvim okolnostima ograničenja osoba sa invaliditetom su
još vidljivija a marginalizaciju prati diskriminacija u smislu
zadovoljavanja prava iz navedenih oblasti, od dostupnih
formata informisanja do održivog prevoza osoba sa
invaliditetom i obezbeđenja usluga prilagođenih osobama sa
invaliditetom neophodnih za svakodnevno funkcionisanje u
lokalnim zajednicama.
38
39
6.1.
Profil zajednice Mitrovica
Od konflikta 1999. Mitrovica je podeljena duž reke Ibar, skoro
svi kosovski Srbi žive na severu, a kosovski Albanci na jugu.
Opština se sastoji od Mitrovice i 45 sela. Prema OEBS profilu
opštine, od novembra 2011 u severnom delu Mitrovice živi oko
29 460 stanovnika.
U postkonfliktnoj i nestabilnoj političkoj situaciji osobe sa
invaliditetom i njihova prava nisu dovoljno prepoznata što
rezultiralo marginalizacijom osoba sa invaliditetom. Ipak
organizacije osoba sa invaliditetom u ovakvim okolnostima i
ograničenim finansijskim sredstvima i kapacitetima pružaju
podršku korisnicima i članovima. Lokalne institucije počinju da
prepoznaju potrebu rešavanja problema sa kojima se suočavaju
osobe sa invaliditetom. Nadležnosti i dalji razvoj opštine u
političkom kontekstu i dalje opterećuju pronalaženje rešenja
koji će biti zasnovani na dugoročnim planovima. Inicijative
postoje ali je potrebno njihovo znatno unapređenje.
Srpske institucije su organizovale opštinske izbore u severnom
delu Mitrovice u maju 2010. i formirale su Opštinu Kosovske
Mitrovice sa 30 mesta. Ovu administraciju vodi predsednik
opštine Dragiša Vlašković koji je na ovoj poziciji od marta
2013. od ostavke bivšeg predsednika koji je proglašen
zamenikom direktora Vlade RS za kancelariju Kosova i
Metohije i ima sedam odeljenja: inspekcija, pravne i imovinskopravne poslove, opšte administracije, finansije, socijalna
politika, ekonomski razvoj i urbanizam. Posle potpisivanja
Briselskog sporazuma u Aprilu 2013 godine očekuje se da
opština Mitrovica funkcioniše i bude uključena u sistem Kosova
i da bude decentralizovana na osnovu Ahtisarijevog plana za
Kosovo. Izbore je raspisala predsednica Kosova Atifete
Athijaga i održaće se 3 Novembra 2013.
40
39
Ekonomija severnog dela gradova se oslanja na ulaganja iz
izvora srpske vlade: Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo
obrazovanja su glavni poslodavci, zatim lokalna administracija,
i lokalna javna preduzeća. Postoji i nekoliko stotina malih
preduzeća koji proizvode različita dobra i usluge.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju donela je program o
rasporedu i korišćenju sredstava za podsticaj preduzetništva na
Kosovu i Metohiji odobravanjem kredita za nabavku od 2010.
godine, čime se posebno podstiče malo i srednje
preduzetništvo.
U severnom delu Mitrovice, svi glavni putevi su asfaltirani.
Urbani deo severne Mitrovice i tri sela su povezana sa
regionalnom kanalizacionom mrežom Mitrovice. Od oktobra
2009. severni deo Mitrovice je povezan sa mrežom
Elektroprivrede Srbije.
U severnom delu Mitrovice se nalazi jedna regionalna bolnica i
jedan dom zdravlja koji rade pod Ministarstvom zdravlja RS.
Bolnica predstavlja glavnu zdravstvenu instituciju za kosovske
Srbe širom Kosova. Postoji i studentska poliklinika koja pruža
zdravstvene usluge za studente na univerzitetima.
U Mitrovici postoji 11 osnovnih škola i 4 srednje škole, jedan
vrtić i druge specijalizovane škole. Većina studenata su
kosovski Srbi sa malim brojem kosovskih Bosanaca, Goranaca i
Roma. Postoji i državni fakultet u Mitrovici čiji je osnivač
Ministarstvo za obrazovanje Republike Srbije, na kom su
predavanja na srpskom jeziku.
Iako nema zvaničnih podataka o tačnom broju osoba sa
invaliditetom u opštini Mitrovica, putem istraživanja došli smo
40
41
dodopodatka
podatkadadananateritorije
teritorijeopštine
opštineživi
živi432432osobe
osobesa sa
do podatka da na teritorije opštine živi 432 osobe sa
invaliditetom
invaliditetomštoštosusupodaci
podaciCentra
Centrazazasocijalni
socijalnirad,
rad,opštine
opštine
invaliditetom što su podaci Centra za socijalni rad, opštine
Kosovska
Kosovska
Mitrovica
Mitrovica
i udruženja
i udruženja
osoba
osoba
sa sa
invaliditetom.
invaliditetom.
Kosovska Mitrovica i udruženja osoba sa invaliditetom.
Broj
Broj
osoba
osoba
sa sa
invaliditetom
invaliditetom
Broj osoba sa invaliditetom
PoPo
vrsti
vrsti
invaliditeta:
invaliditeta:
Po vrsti invaliditeta:
Fizički
Fizički
invaliditet
invaliditet
- 58
- 58
Fizički invaliditet - 58
Oštećenje
Oštećenje
sluha
sluha
i govora
i govora
- 80
- 80
Oštećenje sluha i govora - 80
Slepi
Slepi
i slabovidi
i slabovidi
- 107
- 107
Slepi i slabovidi - 107
Multiple
Multiple
skleroza
skleroza
- 29
- 29
Multiple skleroza - 29
Intelektualni
Intelektualni
invaliditet
invaliditet
- 50
- 50
Intelektualni invaliditet - 50
Psihosocijalni
Psihosocijalni
invaliditet
invaliditet
– 28
– 28
Psihosocijalni invaliditet – 28
Deca
Deca
sa sa
invaliditetom
invaliditetom
– 80
– 80
(nema
(nema
podataka
podataka
o vrsti
o vrsti
invaliditeta
invaliditeta
Deca sa invaliditetom – 80 (nema podataka o vrsti invaliditeta
kod
kod
dece)
dece)
kod dece)
Grafikon
Grafikon
2: Podaci
2: Podaci
CSR
CSR
o broju
o broju
osoba
osoba
sa invaliditetom
sa invaliditetom
i vrstama
i vrstama
na na
teritoriji
teritoriji
Grafikon 2: Podaci CSR o broju osoba sa invaliditetom i vrstama na teritoriji
opštine
opštine
Mitrovica
Mitrovica
opštine Mitrovica
Moramo
Moramo
dada
napomenemo
napomenemo
dada
susu
ovo
ovo
zvanični
zvanični
podaci
podaci
Centra
Centra
zaza
Moramo da napomenemo da su ovo zvanični podaci Centra za
socijalni
socijalnirad,
rad,štoštonenepredstavlja
predstavljaukupan
ukupanbroj
brojosoba
osobasa sa
socijalni rad, što ne predstavlja ukupan broj osoba sa
invaliditetom
invaliditetomnanateritoriji
teritorijiopštine
opštineMitrovica
Mitrovicazazakoji
kojise se
invaliditetom na teritoriji opštine Mitrovica za koji se
predpostavlja
predpostavlja
dada
je znatno
je znatno
veći.
veći.
predpostavlja da je znatno veći.
42
41 41
41
6.2.
Profil zajednice Štrpce
Prema OEBS-ovom profilu zajednica opština Štrpce, uključuje
grad Štrpce i 16 sela, ima populaciju od 13.630 (9.100 Kosovskih
Srba živi u gradu u 11 sela, 4.500 Kosovskih Albanaca
uglavnom živi u selima i 30 Kosovskih Roma koji uglavnom
žive u gradu Štrpce). Postoji i oko 900 raseljenih kosovskih Srba
i izbeglica iz Hrvatske koji su nastanjeni u opštini i žive u
kolektivnim prihvatilištima na Brezovici i privatnim kućama.
Opštinu vodi gradonačelnik Bratislav Nikolić i opština ima 19
odborničkih mesta koja su raspoređena među kosovskim
Albancima (10 mesta) i kosovskim Srbima (9 mesta). U opštini
Štrpce postoje dva nivoa lokalne vlasti koje rade paralelno
jedna sa drugom. Lokalna vlada radi pod kosovskim sistemom
(bazirana na rezultatima sa jesenjih izbora iz 2009. godine).
Lokalna samouprava koja uz podršku Beograda funkcioniše na
teritoriji opštine Štrpce ali bez većeg političkog uticaja. Ove dve
uprave sarađuju dobro u okviru celokupnog procesa
decentralizacije koja se odvija na Kosovu, dok albanska strana
interpretira pitanje dve paralelne administracije kao čisto
političko pitanje.
Ekonomija opštine Štrpce je bazirana na poljoprivredi,
uzgajanju malina, turizmu i malim i srednjim preduzećima.
Opština je najpoznatija po ski-centru na Brezovici i
nacionalnom parku Šara, jedinom nacionalnom parku na
Kosovu, koji se prostire preko četiri opštine, dok je preko 60%
locirano u opštini Štrpce. Nažalost ski centar ne funcioniše
punim kapacitetom što znači da ne doprinosi ekonomskom
razvoju opštine.
42
43
Infrastruktura opštine Štrpce je dobra. Većina puteva koji
povezuju ruralni deo sa urbanim delom opštine su asfaltirani.
Štrpce i većina sela su povezani sa kanalizacionim sistemom.
Napajanje strujom je pobošljano od avgusta 2009. kada su
stanovnici počeli da plaćaju račune Kosovskoj energetskoj
korporaciji.
Primarni zdravstveni sistem uključuje jedan opštinski
porodični zdravstveni centar koji se nalazi u gradu Štrpce i
sedam domova zdravlja u selima kosovskih Srba i selim
kosovskih Albanaca. Zdravstveni sektor zapošljava doktore,
medicinske sestre i osoblje koje radi pod kosovskim sistemom.
Dodatno postoji i 300 zaposlenih koji rade u opštinskom
porodičnom zdravstvenom centru u gradu Štrpce, a plaća ih
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Kosovski Srbi i kosovski
Albanci imaju pristup zdravstvenom lečenju u svim
zdravstvenim ustanovama bez obzira na sistem pod kojim
ustanove rade. U okviru opšteg procesa decentralizacije, opštini
su prebačene ingerencije sa centralnog nivoa kako bi obezbedila
sekundarnu zdravstvenu zaštitu, što je rezultiralo izgradnjom
nove bolnice koja će uskoro početi sa radom.
Postoji šest osnovnih škola, dve srednje škole i jedan vrtić. Tri
osnovne škole i jedna srednja škola koju pohađaju kosovski
Srbi koja radi u okviru Ministarstva za obrazovanje RS.
Opština ima rampu za pristup osobama sa invaliditetom i ima
opredeljenost prema daljem unapređenju njihovog položaja na
nivou opštine. Organizacija osoba sa invaliditetom skoro da
nema, a postojeći civilni sektor opredeljen je za zaštitu prava
osoba sa invaliditetom te postoji otvorenost za pitanja od
interesa za oblast invalidnosti. Postoje inicijative u smeru
unapređenja kapaciteta i vidljivosti samih osoba sa
invaliditetom, veće razumevanje sredine što je rezultiralo
44
43
osnivanjem organizacije osoba sa invaliditetom koja je u
procesu registracije.
Potrebno je značajno unaprediti položaj osoba sa invaliditetom
na nivou opštine i ruralnih sredina gde uglavnom žive osobe sa
invaliditet sa akcentom na edukaciji osoba sa invaliditetom,
porodica i generalne populacije o pitanjima prava osoba sa
invaliditetom. Jedan od osnovnih zadataka na tom putu je
podizanje nivoa društvene svesti i razumevanje pitanja
invalidnosti kako bi se promenila sama percepcija o njihovim
mogućnostima.
Iako nema zvaničnih podataka o tačnom broju osoba sa
invaliditetom u opštini Štrpce, došli smo do podatka da na
teritorije opštine živi 122 osobe sa invaliditetom što su podaci
Centra za socijalni rad, opštine Štrpce i organizacije civilnog
društva «Budućnost bez straha». Nažalost podatke o
kategorizaciji invalidnosti su nedostupni za opštinu Štrpce.
Kakav je položaj osoba sa invaliditetem u drušvenosocijalnom,
ekonomskom
i
političkom
kontekstu
postkonfliktnog perioda u kome mnoga pitanja do danas nisu
rešena pokušaćemo da vam predstavimo po oblastima i
problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju.
44
45
7. GLAVNI IZAZOVI I PROBLEMI SA
KOJIMA SE SUOČAVAJU OSOBE SA
INVALIDITETOM U SRPSKOJ
ZAJEDNICI NA KOSOVU
7.1. Socijalna i zdravstvena zaštita, servisi podrške –
socijalne usluge
Socijalna i zdravstvena zaštita važan su segment uslova života
u kojima žive osobe sa invaliditetom. Sistem socijalnih usluga
koje postoje u lokalnoj zajednici imaju ključnu ulogu u
poboljšanju kvaliteta života i garantovanju socijalne zaštite. 36
Socijalne usluge bi trebalo da budu dostupne za osobe sa
invaliditetom uz pristupačnu cenu obuhvatajući lični izbor,
odnosno bazirajući se na principima ljudskih prava i slobode
izbora pojedinca, a kvalitet socijalnih usluga za osobe sa
invaliditetom je uslov da bi svaki pojedinac imao nezavistan
život i aktivno učestvovao u društvenim tokovima.37
Socijalna zaštita je bitan segment Konvencije UN o pravima
osoba sa invaliditetom u okviru koje se priznaje pravo na
socijalnu zaštitu osobama sa invaliditetom, a da bi se ovo pravo
moglo uživati neophodno je ispuniti određene uslove:
omogućiti pristup socijalnim uslugama koje su pristupačne,
takođe u sklopu tendencija smanjenja siromaštva država mora
da preuzima mere kroz sistem pomoći vezanih za invaliditet,
36 Socijani servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socioekonomskom razvoju, Centar za orijentaciju društva, Monitoring izveštaj 2012,
strana 18. http://sr.cod.rs/images/COD_Monitoring-izvestaj-2012_Socijalni_servisi2012.pdf
37 Pozicioni dokcument Grupe visokog nivoa za pitanja invalidnosti: Kvalitet
socijalnih usluga od opšteg interesa, oktobar 2007. godine
46
45
programima socijalnog stanovanja i pristup pogodnostima u
vezi sa ostvarenjem prava na penzije.
“…priznaju pravo osoba sa invaliditetom na odgovarajući
životni standard za njih i njihove porodice, uključujući
odgovarajući ishranu, odeću i smeštaj, kao i kontinuirano
poboljšavanje uslova života preduzimajući odgovarajuće mere
radi očuvanja i unapređenja ovog prava bez diskriminacije na
osnovu invaliditeta”
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, član 28.
Odgovarajući uslovi života i socijalna zaštita
U okvirima strategije EU za osobe sa invaliditetom 2010-2020
deo oblasti delovanja je svakako i socijalna zaštita. 38 U ovom
dokumentu se konstatuje da je problem često niska stopa
participacije u obrazovnim sistemima i na tržištu rada uzrok
nejednakostima i socijalnom isključenju osoba sa invaliditetom
te je neophodno obezbediti sistem socijalne zaštite i programa
smanjenja siromaštva kako bi se promovisali pristojni životni
uslovi za osobe sa invaliditetom.
Na Kosovu postoje dva glavna socijalna programa pomoći
Vlade Kosova odnosno Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu
koja se direkno odnose osobe sa invaliditetom: direktna
novčana sredstva koja se izdvajaju za osobe sa invaliditetom i
invalidske penzije. Ova šema socijalne pomoći kreirana je kako
bi se popunili nedostaci kao što je dečiji dodatak, bolovanje i
naknada za nezaposlene.
Strategija EU za osobe sa invaliditetom 2010-2020, Oblast 6 - Socijalna zaštita,
strana 8. Ceo dokument možete preuzeti na: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:0636:FIN:EN:PDF
38
46
47
Ono što naizgled
naizgled poboljšava situaciju
situaciju je da
da kosovskiSrbi
Srbi imaju
Ono
Ono što
što naizgled poboljšava
poboljšava situaciju je
je da kosovski
kosovski Srbi imaju
imaju
pristup ovakvoj
ovakvoj vrsti
vrsti pomoći
pomoći sa
sa dve
dve strane
strane od
od kosovskih
kosovskih
pristup
pristup ovakvoj vrsti pomoći sa dve strane od kosovskih
institucija kao ii od
od strane srpskih
srpskih institucija. Međutim
Međutim po
institucija
institucija kao
kao i od strane
strane srpskih institucija.
institucija. Međutim po
po
podacima kojima
kojima raspolažemo
raspolažemo uu Štrpcu
Štrpcu na
na evidenciji
evidenciji
podacima
podacima kojima raspolažemo u Štrpcu na evidenciji
kosovskog centraza
za socijalnirad
rad jeregistrovano
registrovano samo20
20 osoba
kosovskog
kosovskog centra
centra za socijalni
socijalni rad je
je registrovano samo
samo 20 osoba
osoba
sa invaliditetom,
invaliditetom, aa od
od evidentiranih
evidentiranih 20
20 osobe
osobe sa
sa invaliditetom
invaliditetom
sa
sa invaliditetom, a od evidentiranih 20 osobe sa invaliditetom
(15 odraslih ii 55 dece),
dece), dok 10
10 osoba sa
sa invaliditetom prima
prima
(15
(15 odraslih
odraslih i 5 dece), dok
dok 10 osoba
osoba sa invaliditetom
invaliditetom prima
materijalnu pomoć uu prosečnom
prosečnom iznosu od
od 66€, aa većina
većina na
materijalnu
materijalnu pomoć
pomoć u prosečnom iznosu
iznosu od 66€,
66€, a većina na
na
evidenciji osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom centra
centra za
za socijalni
socijalni rad
rad -- 122
122
evidenciji
evidenciji osoba sa invaliditetom centra za socijalni rad - 122
osobe od kojih
kojih 60 korisnika
korisnika prima materijalnu
materijalnu pomoć koji
koji
osobe
osobe od
od kojih 60
60 korisnika prima
prima materijalnu pomoć
pomoć koji
funkcioniše usistemu
sistemu opštineŠtrpce
Štrpce kojase
se finansiraod
od strane
funkcioniše
funkcioniše u
u sistemu opštine
opštine Štrpce koja
koja se finansira
finansira od strane
strane
VladeRepublike
RepublikeSrbije.
Srbije.
Vlade
Vlade Republike Srbije.
Broj osoba sa
sa invaliditetom koji
koji prima socijalnu
socijalnu pomoć uu
Broj
Broj osoba
osoba sa invaliditetom
invaliditetom koji prima
prima socijalnu pomoć
pomoć u
opštiniŠtrpce:
Štrpce:
opštini
opštini Štrpce:
Grafikon 3:Ukupan
Ukupan brojosoba
osoba sainvaliditetom
invaliditetom kojekoriste
koriste materijalnupomoć
pomoć u
Grafikon
Grafikon 3:
3: Ukupan broj
broj osoba sa
sa invaliditetom koje
koje koriste materijalnu
materijalnu pomoć u
u
opštiniŠtrpce.
Štrpce.
opštini
opštini Štrpce.
Bez obzira na
na to što
što kosovski Srbi
Srbi u sredinama
sredinama južno od
od reke
Bez
Bez obzira
obzira na to
to što kosovski
kosovski Srbi u
u sredinama južno
južno od reke
reke
Ibar imaju
imaju mogućnost
mogućnost za
za socijalnu
socijalnu pomoć
pomoć sa
sa obe
obe strane,
strane, ta
ta
Ibar
Ibar imaju mogućnost za socijalnu pomoć sa obe strane, ta
48
47
47
47
sredstva nisu dovoljno iskorišćena, a često nisu dovoljna da
pokriju osnovne potrebe i troškove osoba sa invaliditetom.
Na teritoriji severnog Kosova, specifično u Mitrovici socijalna
davanja odnosno materijalna pomoć koju osobe sa
invaliditetom primaju dolazi samo od strane Republike Srbije
zbog političke situacije i nepihivatljivosti institucija Kosova na
severu.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike
Srbije na teritoriji Kosova isplaćuje novčanu socijalnu pomoć,
kao i posebne novčane naknade kao što je dodatak za pomoć i
negu drugog lica. Prema podacima Kancelarije Vlade Srbije za
Kosovo i Metohiju iz januara 2013. godine vrste socijalne
pomoći koje Republika Srbija obezbeđuje na Kosovu su:






Pomoć porodici sa decom (oko 6500 korisnika),
Pomoć za novorođenče (1400 korisnika),
Dodatak za pomoć i negu drugog lica (800 korisnika),
Novčana socijalna pomoć (2700 korisnika),
Pomoć povratničkim porodicama (oko 500 porodica) i
Pomoć porodicama otetih i nestalih lica (oko 10
porodica).
Ono što je važno pitanje i ono na šta želimo da ukažemo u
ovom izveštaju je to da su materijalna davanja i nadoknade
jedine vrste socijalnih usluga koje institucije (oba sistema)
pružaju osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. Ono
što predstavlja veliki problem za sve osobe sa invaliditetom u
srpskoj zajednici na Kosovu je nedostatak socijalnih servisa
(usluga) za osobe sa invaliditetom.
U kontekstu ovog izveštaja – socijalni servisi (usluge) se
sastoje od velikog broja raznovrsnih usluga koje imaju za cilj
48
49
poboljšanje
poboljšanjeuslova
uslovaživota
životaosoba
osobasa
sainvaliditetom.
invaliditetom.Oni
Onidoprinose
doprinose
nediskriminaciji,
nediskriminaciji, ravnopravnosti,
ravnopravnosti, jednakim
jednakim mogućnostima
mogućnostima
zaštiti
zaštiti ljudskog
ljudskog zdravlja
zdravlja ii poboljšanju
poboljšanju životnog
životnog standarda
standarda ii
kvaliteta
kvaliteta života
života iz
iz perspektive
perspektive ljudskih
ljudskih prava
prava kako
kako bi
bi usluge
usluge
ugrađene
ugrađene uu sistem
sistem socijalne
socijalne zaštite
zaštite države
države delovale
delovale kao
kao ključni
ključni
instrumenti
instrumenti uu borbi
borbi protiv
protiv siromaštva
siromaštva ii socijalne
socijalne isključenosti,
isključenosti,
stvaranjem
stvaranjem jednakih
jednakih mogućnosti
mogućnosti za
za sve,
sve, na
na taj
taj način
način jačaju
jačaju
kapacitete
kapacitete pojedinaca
pojedinaca da
da uu potpunosti
potpunosti učestvuju
učestvuju uu društvu.
društvu.
Države
Države bi
bi trebalo
trebalo da
da garantuju
garantuju pristup
pristup socijalnim
socijalnim uslugama
uslugama
svim
svimgrađanima.
građanima.
U
U opštinama
opštinama na
na koje
koje se
se odnosi
odnosi izveštaj
izveštaj evidentan
evidentan jeje nedostatak
nedostatak
socijalnih
socijalnih servisa.
servisa. Sistem
Sistem servisa
servisa (usluga)
(usluga) kao
kao podrške
podrške za
za osobe
osobe
sa
sa invaliditetom
invaliditetom uu Mitrovici,
Mitrovici, Štrpcu,
Štrpcu, gotovo
gotovo ii da
da ne
ne postoji.
postoji. Po
Po
informacijama
informacijama kojima
kojima raspolažemo
raspolažemo socijalni
socijalni servisi
servisi za
za osobe
osobe sa
sa
invaliditetom
invaliditetom ne
ne postoje
postoje ni
ni uu drugim
drugim sredinama
sredinama uu kojima
kojima žive
žive
kosovski
kosovski Srbi.
Srbi. Osobe
Osobe sa
sa inviliditetom
inviliditetom su
su uglavnom
uglavnom viđene
viđene kao
kao
pasivni
pasivni primaoci
primaoci milostinje
milostinje ii socijalnih
socijalnih davanja.
davanja. Društvo
Društvo
uglavnom
uglavnom vidi
vidi invalidnost,
invalidnost, umesto
umesto da
da vidi
vidi mogućnosti
mogućnosti koje
koje
imaju
imaju osobe
osobe sa
sa invaliditetom.
invaliditetom. Osobe
Osobe sa
sa invaliditetom
invaliditetom uu većini
većini
slučajeva
slučajeva su
su isključene
isključene iz
iz socio-ekonomskih
socio-ekonomskih programa.
programa. Jedini
Jedini
način
način da
da osobe
osobe sa
sa invaliditetom
invaliditetom budu
budu jednako
jednako uključene
uključene uu
socio-ekonomski
socio-ekonomskirazvoj
razvoj na
nalokalnom
lokalnomnivou,
nivou, tako
tako iišire,
šire, jeje razvoj
razvoj
održivih
održivih ii odgovarajućih
odgovarajućih socijalnih
socijalnih servisa
servisa (usluga)
(usluga) baziranih
baziranih
na
napotrebama
potrebamaosoba
osobasa
sainvaliditetom.
invaliditetom.
«...Osobe
«...Osobe sa
sa invaliditetom
invaliditetom treba
treba da
da imaju
imaju pristup
pristup većem
većem broju
broju
kućnih,
kućnih, rezidencijalnih
rezidencijalnih ii drugih
drugih usluga
usluga za
za pružanje
pružanje podrške
podrške od
od
strane
strane zajednice,
zajednice, uključujući
uključujući ličnu
ličnu pomoć
pomoć koja
koja im
im jeje potrebna
potrebna
za
za život
život ii uključenje
uključenje uu zajedinici,
zajedinici, kao
kao ii sprečavanje
sprečavanje izloacije
izloacije ili
ili
izopštavanja
izopštavanjaizizdruštva
društva »»
Član
Član19,
19,UN
UNKonvencija
Konvencijaoopravima
pravimaosoba
osobasa
sainvaliditetom
invaliditetom
50
49
49
Što se
tiče
socijalnih usluga, propisi predviđaju
decentralizovani sistem usluga za OSI koji se baziraju na
lokalne pružaoce usluga, uključujući lokalne institucije i
nezavisne pružaoce usluga. Ovaj sistem navodi na to da su
lokalne samouprave ključni faktori koji su zaduženi da definišu
lokalne potrebe OSI, da daju savete i preporuke nezavisnim
pružaocima usluga, kao i da obezbede sredstva za finansiranje
usluga. U ovim nadležnostima lokalne samouprave su pod
nadzorom Ministarstva za rad i socijalne zaštite. Kosovske
opštine imaju dva izvora finansiranja na raspolaganju:
sopstveni prihodi i vladini transferi. Oni su veoma zavisni od
centralnog budžeta, pošto su sopstveni prihodi nedovoljni da
zadovolje neophodne potrebe na lokalnom nivou. Ovo ima
značajan uticaj na kvalitet i pružanje socijanih usluga. Bez
obzira na propise socijalne usluge nisu dovoljno zaživele, često
čak i nisu identifikovane na lokalnom nivou:
Prevoz: Jedna od osnovnih usluga za osobe sa invaliditetom je
usluga prevoza koja na teritoriji opština u kojima je sprovedeno
istraživanje ne postoji. OSI se najčešće oslanjaju na sopstveni
prevoz ukoliko poseduju svoje prevozno sredstvo i taksi
prevoz. Postojale su inicijative nekih organizacija iz Mitrovice
da se pokrene ovaj servis (usluga) ali je u nedostatku novčanih
sredstava ova usluga postala neodrživa. Javni prevoz bi takođe
«Usluga prevoza ne postoji, tako da smo limitirani u našem
kretanju, ne postoji ni javni prevoz koji bi bio pristupačan za
osobe sa invaliditetom, tako da često ostajemo zatvoreni u kući»
Učesnica fokus grupe iz Kosovske Mitrovice
trebalo da bude dostupan osobama sa invaliditetom ali to za
sada izostaje jer u okviru sistema javnog prevoza ne postoje
autobusi koji su prilagođeni za putnike sa invaliditetom. Pored
toga čitav niz faktora utiče na korišćenje javnog prevoza, kao
50
51
što su oboreni ivičnjaci, pristupačna stajališta, mogućnost
nesmetanog kretanja korisnika kolica. Evidentno je da se
problemi prevoza i traženje njihovog rešenja moraju osloniti na
multisektoralni pristup koji bi uključio osobe sa invaliditetom u
dalja planiranja.
Dnevni centri: Jedini dnevni centar za osobe sa invaliditetom u
srpskoj zajednici na Kosovu se nalazi u Mitrovici koji je vođen
od strane Centra za baznu rehabilitaciju i Hendikos-a i
moderno je opremljen. U drugim sredinama dnevni centri ne
postoje što pre svega dovodi do isključenosti osoba sa
invaliditetom iz društva, utiče na njihovo psiho-fizičko i
zdravstveno stanje i sprečava članove porodica da se zaposle.
«Ne mogu da se zaposlim, jer moram da budem sa svojom
ćerkom o kojoj nema ko da brine. Videla sam da u nekim
gradovima postoje dnevni centri u kojima se sprovode različite
aktivnosti za decu sa ovakvnim problemima, to kod nas ne
postoji»
Majka devojčice sa intelektualnim invaliditetom iz Štrpca
Ukoliko bi postojao dnevni centar ili slična usluga u kome bi
osobe sa intelektualnim invaliditetom aktivno mogle da
provode vreme uz stručni rad to bi značilo da bi staratelji ovih
osoba mogli da se zaposle, a osobe sa intelektualnim
invaliditetom bi imale mogućnost da svoje vreme provode
aktivno i razvijaju se. U trenutnoj situaciji uskraćena su prava i
roditelja/staratelja i deteta.
52
51
«Moje
«Moje dete
dete većinu
većinu vremena
vremena provodi
provodi izolovana
izolovana uu kući,
kući, aa jaja ne
ne
mogu
da
radim».
mogu da radim».
Majka
Majkadevojčice
devojčicesa
saintelektualnim
intelektualniminvaliditetom
invaliditetomizizŠtrpca
Štrpca
Dnevni
Dnevni centri
centri kao
kao usluga
usluga uu zemljama
zemljama regiona
regiona dobija
dobija na
na značaju
značaju
pre
svega
u
procesima
deinstitucionalizacije
koja
omogućava
pre svega u procesima deinstitucionalizacije koja omogućava
osobama
osobama sa
sa invaliditetom
invaliditetom da
da svoj
svoj život
život provode
provode uu okviru
okviru
lokalnih
zajednica.
Pristup
dnevnih
centara,
pored
njihovog
lokalnih zajednica. Pristup dnevnih centara, pored njihovog
postojanja,
postojanja, treba
treba da
da budu
budu orijentisani
orijentisani prema
prema samoj
samoj osobi,
osobi, aa
posebnu
posebnu pažnju
pažnju treba
treba usmeriti
usmeriti ka
ka civilnom
civilnom sektoru
sektoru jer
jer jeje
primetno
primetno da
da se
se npr.
npr. uu RS
RS ovaj
ovaj sektor
sektor izjednačio
izjednačio sa
sa državnim
državnim uu
pružanju
pružanju usluga
usluga ovakvog
ovakvog tipa.
tipa. Ipak
Ipak treba
treba posebnu
posebnu pažnju
pažnju
usmeriti
na
osmišljavanje
programa
jer
i
dnevni
centri
usmeriti na osmišljavanje programa jer i dnevni centri mogu
mogu
uticati
na
njihovu
izolaciju,
a
cilj
je
pre
svega
da
svaki
pojedinac
uticati na njihovu izolaciju, a cilj je pre svega da svaki pojedinac
razvija
razvija svoje
svoje veštine,
veštine, znanja
znanja ii socijalne
socijalne kontakte.
kontakte. Neophodno
Neophodno jeje
uu već
već postojeći
postojeći sistem
sistem pružanja
pružanja ove
ove usluge
usluge ii osnivanju
osnivanju novih
novih uu
skladu
skladu sa
sa potrebama
potrebama lokalne
lokalne zajednice
zajednice promovisati
promovisati sistem
sistem
kvaliteta
i
procedure
u
opštem
kontekstu
pružanja
usluga
kvaliteta i procedure u opštem kontekstu pružanja usluga ii
prilagoditi
prilagoditiusluge
uslugestvarnim
stvarnimpotrebama
potrebamanjihovih
njihovihkorisnika.
korisnika.
Servis
Servis znakovnog
znakovnog jezika:
jezika: U
U Mitrovici
Mitrovici postoji
postoji servis
servis tumača
tumača
znakovnog
jezika
koji
svoje
usluge
pružaju
članovima
znakovnog jezika koji svoje usluge pružaju članovima
udruženja.
udruženja. Ono
Ono što
što jeje alarmantno
alarmantno jeje da
da nijedna
nijedna insitucija
insitucija nema
nema
svog
tumača
znakovnog
jezika,
kao
i
da
se
ne
koriste
usluge
svog tumača znakovnog jezika, kao i da se ne koriste usluge
servisa
servisa tumača
tumača koji
koji postoji
postoji ii to
to jeje prepreka
prepreka uu komunikaciji
komunikaciji
između
ustanova,
institucija
i
građana
koji
su
gluvi
između ustanova, institucija i građana koji su gluvi ili
ili imaju
imaju
oštećenje
sluha.
Samim
tim
nemoguće
je
očekivati
da
građani
oštećenje sluha. Samim tim nemoguće je očekivati da građani
kojima
kojima jeje servis
servis znakovnog
znakovnog jezika
jezika potreban
potreban uu važnim
važnim
kontaktima
u
okviru
institucija
da
uživaju
svoja
kontaktima u okviru institucija da uživaju svoja prava.
prava.
Evidentan
je
problem
nedostatka
ovog
servisa
jer
Evidentan je problem nedostatka ovog servisa jer se
se ni
ni
zakonskim
putem
nije
daleko
odmaklo.
U
RS
se
ovaj
problem
zakonskim putem nije daleko odmaklo. U RS se ovaj problem
aktuelizovao
aktuelizovao ii uu proceduri
proceduri se
se našao
našao zakon
zakon koji
koji će
će ovu
ovu oblast
oblast
regulisati.
U
zakonskim
rešenjima
Kosova
ne
postoji
zakon
regulisati. U zakonskim rešenjima Kosova ne postoji zakon koji
koji
53
52
52
bi regulisao ovu oblast, ohrabruje činjenica je da postoji Zakon
o slepim licima te da će se u skorijem roku doneti i zakon koji bi
omogućio osobama koje ne čuju unapređivanje njihovog
«Odlazak kod lekara, u apoteku, opštinu je veliki problem, jer ne
mogu da kažem šta mi je potrebno i šta želim jer ne mogu da
komuniciram, sve moram da pišem na papiru».
Gluva osoba iz Štrpca učesnik
lokalnih treninga
položaja u društvu. Potreba za podrškom organizacijama
gluvih i nagluvih je evidentna posebno imajući u vidu da
institucije, ustanove od značaja za gluve osobe nažalost ne
mogu da komuniciraju sa svojim građanima koji ne čuju.
Dok u Mitrovici članovi udruženja «Međuopštinskog saveza
gluvih i nagluvih» mogu da dobiju uslugu znakovnog prevoda
u ostalim opštinama sa srpskom većinom na Kosovu NE postoji
usluga tumača znakovnog jezika, odnosno nedostaju znakovni
prevodioci. Zbog toga je dovedeno u pitanje i znanje
znakovnog jezika kod gluvih.
«Znakovni jezik je živa stvar koja se menja, postoje neke nove
reči i znakovi koje učesnik treninga iz Štrpca ne može da
razume, samim tim ne mogu da razumeju i naše prevođenje
odnosno tumačenje i na pravi način prate trening».
Prevodilice znakovnog jezika na projektu
U toku aktivnosti u okviru projekta pokrenuta je ideja o
organizovanju kursa «osnove znakovnog jezika» u Štrpcu što je
prilika da se stvore uslovi za uspostavljanje servisa znakovnog
prevoda. Pronalaženje odgovarajućeg načina finansiranja kursa
54
53
može predstavljati odličnu podlogu za međuopštinsku
saradnju i razvijanje servisa neophodnih u komunikacijama i
informacijama.
Usluga personalnih asistenata: Personalna asistencija kao
socijalna usluga ne postoji u Mitrovici i Štrpcu, a ni ostalim
mestima, ljudi koji imaju potrebu za ovom vrstom asistencije
eventualno angažuju asistente o svom trošku ili se oslanjaju na
pomoć porodice. Ne postoje obuke za personalne asistente na
Kosovu u srpskoj zajednici. Personalni asistenti pedstavljaju
važnu kariku u stvaranju uslova nezavisnog života osoba sa
invaliditetom. U suprotnom, nepostojanjem usluge personalne
asistencije OSI mogu biti uskraćene za dostizanje punog učešća
u društvu i često samo u okviru porodice zadovoljavaju svoje
potrebe što je u suprotnosti sa konceptom ljudskih prava. Pored
potrebe postojanja održivosti personalne asistencije kao servisa
podrške značajno je spomenuti tendencije u okviru Saveta
Evrope koji naglašava izbor pojedinca kao ključni faktor
ostvarivanja prava, nezavisnom planiranju i mogućnosti
maksimale kontrole nad pitanjima od ličnog značaja uključujući
i otpuštanje njihovih personalni asistenata.39
Značajno je spomenuti i kvalitet usluga, pored njihovog
postojanja one moraju da ispune određene principe kao što su
raspoloživost (dostupnost), pristupačnost, orijentisanost na
individualnim potrebama, sveobuhvatnost, kontinuitet i
mogućnost evaluacije kvliteta.40
Pored pristupačnosti usluga personalne asistencije čitav niz
pitanja vezanih za pristupačnost (pristupačnost javnih
CommDH/Tematski izveštaj (2012), Pravo osobe sa invaliditetom da živi nezavisno
i bude uključ en/a u zajednicu:
https://wcd.coe.int/ ViewDoc.jsp?id=1917847#P418_63798
40 Socijani servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socioekonomskom razvoju, Monitoring izveštaj, Centar za orijentaciju društva 2012.
Strana 27.
39
54
55
ustanova, obrazovnih institucija, radnog mesta, komunikacije i
dr.) moraju biti ispunjene da se personalna asistencija ne bi
svodila na uslugu bez pretenzija za otklanjanje svih oblika
marginalizacije i izolacije u odnosu na društveni život u
lokalnoj sredini.
«Meni je svakodnevna pomoć potrebna, ali nije mi falila jer je
supruga uvek pored mene. Tako da nisam imao veliki osećaj
nedostatka pomoći. Ali imamo malo dete kod kuće i problem je
jer supruga mora njemu i meni sa se posveti . Ukoliko bi imao
uslugu personalnog asistenta mogao bih više da se posvetim
radu organizacije.»
Učesnik na projektu
Servisi rehabilitacije (rehabilitaciono lečenje, prava na
medicinska pomagala)
Usluge habitacije i rehabilitacije za osobe sa invaliditetom
tradiocionalno su pružane u rezidencijalnim i zatvorenim
ustanovama, uglavnom velikog kapaciteta koji su često bili
praćeni neprihvatljivim životnim uslovima.
Servisi rehabilitacije i usluge u okviru rehabilitacije spadaju u
domen zdravstvenih usluga. Kosovski Srbi u 99% slučajeva
koriste zdravstvene usluge u sistemu Vlade Republike Srbije na
osnovu zakona o Zakon o zdravstvenoj zaštiti41 u članu 2. koji
opisuje zdravstvenu zaštitu kao niz mera koje služe za očuvanje
i unapređenje zdravlja građana, rano otkirvanje, blagovremeno
i efikasno lečenje i rehabilitaciju.
Osobe sa invaliditetom imaju pravo na pristup zdravstvenim
uslugama bez diskriminacije na osnovu invaliditeta. Ovo
Zakon o zdravstvenoj zaštiti “Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009- dr.zakon,
88/2010, 99/2010,57/2011, 119/2012 i 45/2013 – dr. zakon
41
56
55
obuhvata zdravstvenu zaštitu vezanu za invaliditet, kao i
pristup uslugama vezanim za opšte zdravlje
Analiza pokazuje da je oblast zdravlja, habilitacije i
rehabilitacije jedna od najvažnijih za ispitane osobe sa
invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su često suočene sa problemom
nemogućnosti odlaska na banjsko lečenje usled restriktivnih
zakonskih odredbi, što potkrepljuju i sledeći navodi:
“Procedure za dobijanje banjskog lečenja su veoma
komplikovane, milion pregleda koje se moraju uraditi kako bi se
ispoštovala procedura, skuplja se milion dokumenata, onda se
odlazi na komisiju koja se sastaje ne tako često i to van naše
opštine”
Ispitanica iz sela Jažice, opština Štprce
Pravo na zdravstvenu zaštitu takođe obuhvata medicinsku
rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede, kao i proteze, ortoze i
druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za
vid, sluh, govor (medicinsko-tehnička pomagala). Medicinska
rehabilitacija podrazumeva utvrđivanje, primenu i evaluaciju
rehabilitacionih postupaka a Republički fond određuje način
koriščenja medicinske rehabilitacije putem Pravilnika o
sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i o paticipaciji za 2013 godinu 42 koji
zapravo određuje prava osiguranih lica na obezbeđivanje
medicinsko-tehničkih pomagala, medicinsku rehabilitaciju u
slučaju povrede i bolesti i dr.
Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i o paticipaciji za 2013 godinu, “Sl. glasnik RS”, br.
124/2012.
42
56
57
Ostvarivanje prava na ortopedska pomagala je često veliki
izazov
za osobe
usled komplikovane
Ostvarivanje
prava sana invaliditetom
ortopedska pomagala
je često velikii
restriktivne
ostvarivanje ove
vrstekomplikovane
prava:
izazov za procedure
osobe sa zainvaliditetom
usled
i
restriktivne procedure za ostvarivanje ove vrste prava:
Trebalo mi je pomagalo, odnosno proteza, ono što predhodno
treba
dami
obavim
je da dobijem
uput
izabranog
lekara,
pa na
Trebalo
je pomagalo,
odnosno
proteza,
ono što
predhodno
pregred
fizijatra
kojidobijem
treba dauput
mi potpišu…
pregled
treba dakod
obavim
je da
izabranogpa
lekara,
pa kod
na
ortopeda,
socijalno...to
oduzima
mnogopa vremena
pregred kodpa
fizijatra
koji treba da
mi potpišu…
pregled kodi
papirologije.
ukoliko trebaoduzima
merenja moram
odem zai
ortopeda, paPasocijalno...to
mnogo da
vremena
Beograd…
problema.
papirologije.mnogo
Pa ukoliko
treba merenja moram da odem za
Ispitanica iz sela Jažice, opština Štprce
Beograd… mnogo problema.
Ispitanica iz sela Jažice, opština Štprce
Ortopedska pomagala kosovski Srbi uglavnom nabavljaju u
Beogradu
– izpomagala
Republičkog
fonda Srbi
za zdravstveno
Ortopedska
kosovski
uglavnom osiguranje
nabavljaju ili
u
zahvaljujući
donacijama
firmi
ili
međunarodnim
donacijama.
Beogradu – iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili
Problem
predstavlja
i njihovo
bolnica donacijama.
u Mitrovici
zahvaljujući
donacijama
firmi servisiranje,
ili međunarodnim
sarađuje
sa firmom iz
Kragujevca
koja vršibolnica
servis uortopedska
Problem predstavlja
i njihovo
servisiranje,
Mitrovici
pomagala,
neki iz
odKragujevca
ispitanika koja
su se
požalili
kvalitet
sarađuje sa ali
firmom
vrši
servis na
ortopedska
pruženih
pomagala,usluga.
ali neki od ispitanika su se požalili na kvalitet
pruženih usluga.
Dostupnost usluga i službi zdravstvene zaštite: Prava
43 koji
pacijenata određena
Zakon
o pravima pacijenata
Dostupnost
usluga sui kroz
službi
zdravstvene
zaštite: Prava
43 koji
posmatra
prizmu
opštih
zdravstvenih
usluga
i
pacijenata pacijente
određenakroz
su kroz
Zakon
o pravima
pacijenata
zaštite.
Član
6. ovog
zakona
određuje
pravo na dostupnost
posmatra
pacijente
kroz
prizmu
opštih zdravstvenih
usluga i
zdravstvene
tako
što pacijent
imapravo
pravo na
na dostupnost
dostupnu i
zaštite. Član usluge
6. ovog
zakona
određuje
kvalitetnu
zdravstvenu
u skladu
svojimi
zdravstvene usluge
tako štozaštitu
pacijent ima
pravo na sa
dostupnu
zdravstvenim
stanjem. Ovajzaštitu
član zabranjuje
diskriminaciju
po
kvalitetnu zdravstvenu
u skladu
sa svojim
različitim
osnovama,
ne član
određujući
pridiskriminaciju
tom posebno
zdravstvenim
stanjem. Ovaj
zabranjuje
po
diskriminaciju
osoba sa invaliditetom
ali posredno
osnovu
različitim osnovama,
ne određujući
pri tom naposebno
različitosti
kojaosoba
možesabiti
uzrok diskriminacije
uključuje
ovo
diskriminaciju
invaliditetom
ali posredno
na osnovu
različitosti koja može biti uzrok diskriminacije uključuje ovo
43
Zakon o pravima pacijenata “Sl. glasnik RS”, br. 45/13
43
Zakon o pravima pacijenata “Sl. glasnik RS”, br. 45/13
57
58
57
važno pitanje u svoj okvir. U okviru kosovskog zakonodavstva
izdvajamo Zakon o zdravstvu44 koji osobe sa invaliditetom
percepira kao lica sa ograničenim sposobnostima. U okviru
člana 5 načela zdravstvene zaštite garantuje se potpun i lak
pristup uslugama za osobe sa ograničenim sposobnostima.
važno pitanje u svoj okvir. U okviru kosovskog zakonodavstva
izdvajamo Zakon o zdravstvu44 koji osobe sa invaliditetom
Nepristupačnost
zdravstvenih
usluga,
neprilagođenost
percepira kao lica sa ograničenim sposobnostima. U okviru
dijagnostičke i terapijske opreme, objekata, sanitetskog prevoza
člana 5 načela zdravstvene zaštite garantuje se potpun i lak
i komunikacione pristupačnosti je jedan od uzroka isključenosti
pristup uslugama za osobe sa ograničenim sposobnostima.
odnosno diskriminacije osoba sa invaliditetom u pristupu
zdravstvenim uslugama.
Nepristupačnost
zdravstvenih
usluga,
neprilagođenost
dijagnostičke i terapijske opreme, objekata, sanitetskog prevoza
i komunikacione
pristupačnosti
je jedandostpune,
od uzroka
Mom sinu su sve
zdravstvene usluge
ali isključenosti
problemi
odnosno
diskriminacije
osoba
sa
invaliditetom
pristupu
nastaju kad treba da odemo na pregled… sanitetskou vozilo
zdravstvenim
uslugama.
dodje ispred kuće,
ali moramo da ga unesemo u vozilo, pa onda
dodjemo u dom zdavlja i pošto je ordinacija na drugom spratu,
lekar mora da izadje u hodnik da bi ga pregledao…odlazak kod
Mom sinu su sve zdravstvene usluge dostpune, ali problemi
zubara je takođe nemoguć zbog nepristupačnosti. Za neke od
nastaju kad treba da odemo na pregled… sanitetsko vozilo
pregleda doktor dolazi kod nas kući.
dodje ispred kuće, ali moramo da ga unesemo u vozilo, pa onda
Otac osobe sa Daunovim sindromom z Štrpca
dodjemo u dom zdavlja i pošto je ordinacija na drugom spratu,
lekar mora da izadje u hodnik da bi ga pregledao…odlazak kod
zubara je takođe nemoguć zbog nepristupačnosti. Za neke od
pregleda doktor dolazi kod nas kući.
Otac osobe sa Daunovim sindromom z Štrpca
Preporuke za poboljšanje situacije u oblasti socijalnih i
zdravstvenih usluga – servisi podrške
U cilju decentralizacije finansiranja servisa na lokalnom
nivou potrebno je odrediti prioritete usluga i planirati
44 Zakon o zdravstvu, 04/L-125 dostupan na:
Preporuke
za poboljšanje situacije u oblasti socijalnih i
finansijsku održivost. Ovo se može postići razvijanjem
http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/Zakon%20o%20zdravstvu.pdf
zdravstvenih usluga – servisi podrške
lokalnih akcionih planova na principima multisektoralne
saradnje čime se unapređuju kapaciteti lokalnih
58
samouprava. Finansijska održivost može se obezbediti
44 Zakon o zdravstvu, 04/L-125 dostupan na:
pristupom međunarodnim fondovima za šta je takođe
http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/Zakon%20o%20zdravstvu.pdf
potrebno kontinuirano jačanje kapaciteta lokalnih
samouprava i civilnog sektora;
58
59
 Unaprediti kapacitete lokalnih organizacija osoba sa
invaliditetom u mapiranju i pružanju servisa podrške;
 Edukovati osoblje lokalnih ustanova o pravima osoba sa

U cilju decentralizacije finansiranja servisa na lokalnom
U
cilju potrebno
decentralizacije
finansiranja
servisa
nai lokalnom
nivou
je odrediti
prioritete
usluga
planirati
nivou
potrebno
je odrediti
prioritete
uslugarazvijanjem
i planirati
finansijsku
održivost.
Ovo se
može postići
finansijsku
održivost.
Ovona
seprincipima
može postići
razvijanjem
lokalnih akcionih
planova
multisektoralne
lokalnih akcionih
na principima
multisektoralne
saradnje
čime planova
se unapređuju
kapaciteti
lokalnih
saradnje čime
se unapređuju
lokalnih
samouprava.
Finansijska
održivost kapaciteti
može se obezbediti
samouprava.
Finansijska održivost
može
pristupom
međunarodnim
fondovima
za se
šta obezbediti
je takođe
pristupom kontinuirano
međunarodnimjačanje
fondovima
za šta jelokalnih
takođe
potrebno
kapaciteta
potrebno kontinuirano
jačanje kapaciteta lokalnih
samouprava
i civilnog sektora;
samoupravakapacitete
i civilnog sektora;
 Unaprediti
lokalnih organizacija osoba sa
 invaliditetom
Unaprediti kapacitete
lokalnih
organizacija
osoba sa
u mapiranju
i pružanju
servisa podrške;
invaliditetom
u mapiranju
pružanju oservisa
podrške;
 Edukovati
osoblje
lokalnihiustanova
pravima
osoba sa
 invaliditetom;
Edukovati osoblje lokalnih ustanova o pravima osoba sa
invaliditetom;
 Dosledno
razviti i primenjivati standarde kvaliteta
 prilikom
Dosledno pružanja
razviti i usluga
primenjivati
standarde
kvaliteta
posebno
u oblasti
veće
prilikom pružanja
usluga
posebnoodređene
u oblasti
veće
participacije
korisnika
u evaluaciji
socijalne
participacije korisnika u evaluaciji određene socijalne
usluge;
usluge;
 Zakonski
regulisati važna pitanja od značaja za sve
 osobe
Zakonski
važna
značaja
za sve
sa regulisati
invaliditetom
kaopitanja
što je od
servis
znakovnog
osobe sa invaliditetom kao što je servis znakovnog
jezika;
jezika;
 Omogućiti
pristupačnost ustanova i usluga socijalne i
 zdravstvene
Omogućiti pristupačnost
ustanova
usluga socijalne i
zaštite na nivou
lokalnihi zajedinica;
zdravstvene zaštite
nivou lokalnih
zajedinica;
 Unaprediti
svest na
relevantnih
aktera
u socijalnoj i
 zdravstvenoj
Unaprediti svest
aktera
u socijalnoj
zaštiti relevantnih
na putu punog
uključenja
osoba sai
zdravstvenoj zaštiti na putu punog uključenja osoba sa
invaliditetom;
invaliditetom;
 Poboljšati
pristup zdravstvenim uslugama i servisima za
 osobe
Poboljšatisapristup
zdravstvenim
i servisima za
invaliditetom,
oduslugama
fizičke/arhitektonske
osobe sa invaliditetom,
od fizičke/arhitektonske
dostupnosti
objektima i odgovarajućih
adaptacija
dostupnosti opreme
objektimai procedura,
i odgovarajućih
adaptacija
medicinske
do pronalaženja
medicinske opreme
procedura, do
pronalaženja
alternativnih
vidova ikomunikacije
sa osobama
sa
alternativnih vidova komunikacije sa osobama sa
invaliditetom.
invaliditetom.
7.2.Obrazovanje
7.2.Obrazovanje


Obrazovanje predstavlja ključnu kariku u lancu socijalizacije,
osamostaljivanja i inkluzije osoba sa invaliditetom.
59
Obrazovanje je osnov efikasnog i samostalnog učestvovanja u
59
slobodnom društvu, povećavajući nivo znanja i kompetencija,
šanse na otvorenom tržištu rada, jednakog učešća u društvenim
60
razvojnim procesima. Osobe sa invaliditetom ne smeju biti
isključeni iz obrazovnog sistema samo na osnovu invaliditeta a
država je dužna da obezbedi uslove kako u okvirima
Obrazovanje predstavlja ključnu kariku u lancu socijalizacije,
osamostaljivanja i inkluzije osoba sa invaliditetom.
predstavlja
ključnu i kariku
u lancu
socijalizacije,
Obrazovanje je
osnov efikasnog
samostalnog
učestvovanja
u
osamostaljivanja
i inkluzije
osoba sanivo
invaliditetom.
slobodnom
društvu,
povećavajući
znanja i kompetencija,
Obrazovanje
je osnov
efikasnog
i samostalnog
u
šanse
na otvorenom
tržištu
rada, jednakog
učešćaučestvovanja
u društvenim
slobodnom procesima.
društvu, povećavajući
nivo znanja i ne
kompetencija,
razvojnim
Osobe sa invaliditetom
smeju biti
šanse na otvorenom
tržištu
rada, jednakog
učešća uinvaliditeta
društvenim
isključeni
iz obrazovnog
sistema
samo na osnovu
a
razvojnim
sa invaliditetom
biti
država
je procesima.
dužna da Osobe
obezbedi
uslove kakoneu smeju
okvirima
isključeni iz obrazovanja
obrazovnog sistema
samo na osnovu
a
obaveznog
tako i mogućnosti
daljeginvaliditeta
školovanja.
država je se
dužna
da obezbedi
u okvirima
Oslanjajući
na koncept
ljudskih uslove
prava i kako
prevazilazeći
uske
obaveznog
obrazovanja
takoshvatanja
i mogućnosti
daljeg školovanja.
okvire
medicinskog
modela
invalidnosti
inkluzivno
Oslanjajući se postaje
na koncept
ljudskih uprava
i prevazilazeći
uske
obrazovanje
imperativ
kvalitetnom,
razumno
okvire medicinskog
modela uz
shvatanja
invalidnosti
prilagođenom
obrazovanju
adekvatnu
podrškuinkluzivno
u okviru
obrazovanje
postaje
imperativ
u
kvalitetnom,
razumno
sistema opšteg obrazovanja uz efektivne mere podrške
na
prilagođenom
obrazovanju
uz
adekvatnu
podršku
u
okviru
individualnom nivou u skladu sa ciljem punog učestvovanja –
45
sistema opšteg
obrazovanja
uz efektivne mere podrške na
inkluzivno
obrazovanje.
individualnom nivou u skladu sa ciljem punog učestvovanja –
45
inkluzivno
obrazovanje.
Strategija EU
za osobe
sa invaliditetom obuhvata pitanja
inkluzivnog obrazovanja za osobe sa invaliditetom. Strategija
Strategija
za osobe
sa invaliditetom
obuhvata
pitanjai
ističe
da jeEUpotrebno
promovisati
inkluzivno
obrazovanje
inkluzivnog obrazovanja
za osobe
sa invaliditetom.
Strategija
celoživotno
učenje za đake
i studente
sa invaliditetom.
ističe da je
promovisati
inkluzivno uobrazovanje
Potrebno
je potrebno
da se osobe
sa invaliditetom
obrazovnimi
celoživotno
učenjeu sistem
za đake
i studente
sa takođe
invaliditetom.
okvirima
integrišu
opšteg
obrazovanja
i da se
Potrebno
je da seindividualna
osobe sa invaliditetom
u obrazovnim
pruži
odgovarajuća
pomoć.
okvirima integrišu u sistem opšteg obrazovanja takođe i da se
pruži odgovarajuća
individualna
pomoć.
Obrazovanje
je početna
tačka inkluzije
osoba sa invaliditetom u
društvu. Sa dobrim obrazovanjem oni stiču preduslove za
Obrazovanje jena
početna
tačka
inkluzije
sa invaliditetom
kompetenciju
tržištu
rada
što je osoba
preduslov
jednakom ui
društvu. Sa dobrim
obrazovanjem
stičuograničene
preduslove
za
samostalnom
životu. Prepreke
u tomoni
smislu
su na
kompetenciju
na tržištu
radasaštoinvaliditetom
je preduslov na
jednakom
okruženje
a same
osobe
putu kai
samostalnom životu.
Prepreke
smislu ograničene
su na
ravnopravnosti
rešene
se da uutom
okvirima
sistema ostvare
okruženje a same
osobe sa invaliditetom na putu ka
ravnopravnosti rešene se da u okvirima sistema ostvare
45
Sistemski monitoring, Monitoring zakona i politika u oblasti invalidnosti, Centar
za orijentaciju društva, 2013. Strana 65.
Sistemski monitoring, Monitoring zakona i politika u oblasti invalidnosti, Centar
za orijentaciju društva, 2013. Strana 65.
45
60
60
61
neophodne korake kao što je i uključenost u obrazovnom
sistemu.
«...Osobe sa invaliditetom treba da imaju pristup inkluzivnom,
kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju,
ravnopravno sa drugima u zajedinici u kojoj žive...efektivne
mere individualne podrške koje maksimalno pogoduju razvoju
u skladu sa ciljem punog uključenja».
Član 24 – Obrazovanje, UN Konvencija o pravima osoba sa
invaliditetom
Kosovski Srbi svoje obrazovanje stiču u školama i obrazovnim
institucijama Republike Srbije po zakonu o inkluzivnom
obrazovanju. Usvajanjem zakona o inkluzivnom obrazovanju,
došlo je do usklađivanja obrazovnog sistema, ranije je
obrazovni sistem za decu i omladinu sa invaliditetom u Srbiji
bio paralelan i neusklađen sa redovnim, opštim obrazovanjem.
Poslednjih godina se može primetiti izvestan napredak u
pravcu uvođenja inkluzivnijih praksi čemu je svakako doprineo
i novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Donošenjem zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja46 stvoreni su uslovi da se kroz sistemsku i
institucionalizovanu podršku omogući uspešno uključivanje
svakog deteta u proces obrazovanja. U članu 6. svakoj osobi se
garantuje pravo na obrazovanje i vaspitanje. Građani Republike
Srbije jednaki su u ostvarivanju ovog prava bez obzira na rasu,
pol, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i
kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizičku i psihičku
konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, političko
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 ,
52/2011, 55/2013
46
62
61
opredeljenje ili drugu ličnu osobinu. Osobe sa „smetnjama u
opredeljenje ili drugu ličnu osobinu. Osobe sa „smetnjama u
razvoju i invaliditetom“ imaju pravo na obrazovanje i
razvoju i invaliditetom“ imaju pravo na obrazovanje i
vaspitanje, koje uvažava njihove obrazovne odnosno vaspitne
vaspitanje, koje uvažava njihove obrazovne odnosno vaspitne
potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja uz
potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja uz
dodatnu pojedinačnu ili grupnu podršku ili u posebnoj
dodatnu pojedinačnu ili grupnu podršku ili u posebnoj
predškolskoj grupi ili školi u skladu sa zakonom.
predškolskoj grupi ili školi u skladu sa zakonom.
Prema podacima Centra za baznu rehabilitaciju u Mitrovici
Prema podacima Centra za baznu rehabilitaciju u Mitrovici
dobijenih od predstavnika Ministarstva za obrazovane RS,
dobijenih od predstavnika Ministarstva za obrazovane RS,
osnovnu, srednju i specijalnu školu pohađa 66 učenika sa
osnovnu, srednju i specijalnu školu pohađa 66 učenika sa
invaliditetom.
invaliditetom.
Broj učenika sa invaliditetom u
Broj učenika sa invaliditetom u
Mitrovici
Mitrovici
30
30
25
25
20
20
15
15
10
10
5
5
0
0
27
27
15
15
24
24
Osnovna škola
Osnovna škola
Srednja škola
Srednja škola
Specijalna škola
Specijalna škola
Osnovna
Srednja
Specijalna
Osnovna
Srednja
Specijalna
škola
škola
škola
škola
škola
škola
Grafikon 4: Broj učenika sa invaliditetom u Mitrovici
Grafikon 4: Broj učenika sa invaliditetom u Mitrovici
Prema podacima koje smo dobili od predstavnika srednjih i
Prema podacima koje smo dobili od predstavnika srednjih i
osnovnih škola na teritoriji opštine Štrpce, školu pohađa 25
osnovnih škola na teritoriji opštine Štrpce, školu pohađa 25
učenika sa invaliditetom.
učenika sa invaliditetom.
62
63
62
Broj učenika sa invaliditetom u Štrpcu
Osnovna škola
Srednja škola
8
17
Grafikon 5: Broj učenika sa invaliditetom u Štrpcu
Predstavnici Ministarstva obrazovanja zvanično su najavili
početak primene sistema inkluzivnog obrazovanja dece sa
invaliditetom, odnosno uključivanje dece sa invaliditetom u
redovnu nastavu od jeseni 2010. godine, a organizovani su i
treninzi za edukaciju nastavnog osoblja.
«Krenula je inkluzija u Mitrovici, imali smo pilot projekte za
decu u predškolskom uzrastu, pilot projekti su krenuli u
Mitrovici i Zubinom Potoku. Međutim pojedini roditelji imaju
problema sa pedagozima i upravama škola. Jedan dečak sa
autizmom ide u srednju školu i kaže da nema većih problema.
Sa druge strane imamo situaciju da od dve sestre koje imaju
cerebrelnu paralizu, jedna od njih ne hoda i majka mora da je
nosi svaki dan na treći sprat u učionicu, što je direktno kršenje
principa dostojanstva» informacije su Centra za baznu
rehabilitaciju u Mitrovici.
U Mitrovici postoji Specijalna škola za decu i omladinu
ometenu u razvoju „Kosovski božur”, za osnovno i srednje
64
63
obrazovanje. Pre konflikta njena zgrada je bila na južnoj strani
Mitrovice, a od 1999. godine Ministarstvo prosvete Republike
Srbije je obezbedilo zgradu u severnom delu Mitrovice. Školu
pohađa 24 učenika. Većinu učenika čine osobe sa senzornim i
intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom.
Postoje i slučajevi diskriminacije prema osobama sa
invaliditetom u obrazovanju. Slučaj učenika sa autizmom,
kome je komisija dozvolila upis u osnovnu školu «Branko
Radičević», naišla je na negodovanje direktora škole, učiteljice i
roditelja dece u odeljenju – pa su roditelji učenika sa autizmom
doneli odluku da svoje dete upišu u osnovu školu u selu Zupče
u opštini Zubin Potok.
Sa druge strane nivo svesti vršnjaka, roditelja ostale dece pa čak
i nastavnika, nije dovoljno unapređen tako da su ispitanici
svedočili o omalovažavanju pa čak i fizičkom maltretiranju te
vrlo niskom stepenu prihvaćenosti od ostalih vršnjaka.
Kroz intervjue sa ispitanicima koji su ranije završili osnovno i
srednje obrazovanje došli smo do zaključka da među
ispitanicima ima onih koji su doživeli kršenje principa
učestvovanja, inkluzije i pristupačnosti, kao razlog se navodi
nedostatak servisa podrške u obrazovanju, neprilagođena učila
i fizička nepristupačnost objekata. Iako zakon precizno
određuje obavezu školama da uklone fizičke prepreke, u
realnosti je mali broj škola koje su prilagođene.
Prema obavljenom istraživanju osobe sa fizičkim invaliditetom
i sa hroničnim bolestima u većem procentu pohađaju ili su
pohađali redovne škole (68%) u odnosu na ispitanike sa
senzornim invaliditetom koji nešto manje pohađaju redovne
škole (44%) dok su osobe sa intelektualnim ili psihosocijalnim
invaliditetom zastupljene u manjem procentu odnosno (26%).
64
65
Procenat
Procenat OSI
OSI koji
koji su
su pohađali
pohađali školu
školu u
u redovnom
redovnom
Procenat
OSI
koji
su
pohađali
školu
u
redovnom
sistemu
obrazovanja
sistemu obrazovanja
obrazovanja
sistemu
22%
22%
22%
64%
64%
64%
68%
68%
68%
Fizički
Fizički
Fizički
invaliditetet/hronične
invaliditetet/hronične
invaliditetet/hronične
bolesti
bolesti
bolesti
Senzorni
Senzorni invaliditet
invaliditet
Senzorni
invaliditet
Intelektualni/psihosoci
Intelektualni/psihosoci
Intelektualni/psihosoci
jalni
jalni invaliditet
invaliditet
jalni
invaliditet
Grafikon
sistemu
Grafikon 6:
6: Procenat
Procenat osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom koji
koji su
su pohađali
pohađali školu
školu u
sistemu
Grafikon
6:
Procenat
osoba
sa
invaliditetom
koji
su
pohađali
školu
uu sistemu
redovnog
obrazovanja
redovnog
obrazovanja
redovnog obrazovanja
Preporuke
za
poboljšanje
situacije
uu oblasti
obrazovanja
Preporuke za
za poboljšanje
poboljšanje situacije
situacije u
oblasti obrazovanja
obrazovanja
Preporuke
oblasti
 Omogućiti
Omogućiti osobama
osobama sa
sa invaliditetom
invaliditetom pohađanje
pohađanje
 Omogućiti
osobama
sa
invaliditetom
pohađanje
redovnih
škola
bez
diskriminacije,
obzirom
na
redovnih škola
škola bez
bez diskriminacije,
diskriminacije, obzirom
obzirom na
na slučajeve
slučajeve
redovnih
slučajeve
koji
govore
u
prilog
diskriminacije
potrebna
koji govore
govore u
u prilog
prilog diskriminacije
diskriminacije potrebna
potrebna je
je veća
veća
koji
je
veća
aktuelizacija
i
podizanje
nivoa
svesti
zajednice
aktuelizacija ii podizanje
podizanje nivoa
nivoa svesti
svesti zajednice
zajednice o
aktuelizacija
oo
problemima
sa
kojima
se
suočavaju
osobe
sa
problemima sa
sa kojima
kojima se
se suočavaju
suočavaju osobe
osobe sa
sa
problemima
invaliditetom;
invaliditetom;
invaliditetom;
 Sankcionisati
Sankcionisati oblike
oblike diskriminacije
diskriminacije koji
koji se
se pojavljuju
pojavljuju u
u
 Sankcionisati
oblike
diskriminacije
koji
se
pojavljuju
u
praksi,
a
obrazovnom
kadru
pružiti
dodatnu
edukaciju
oo
praksi, aa obrazovnom
obrazovnom kadru
kadru pružiti
pružiti dodatnu
dodatnu edukaciju
edukaciju o
praksi,
pravima
pravima osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom iii jačati
jačati jednakost
jednakost iii
pravima
osoba
sa
invaliditetom
jačati
jednakost
programe
programe po
po meri
meri svake
svake osobe
osobe sa
sa invaliditetom
invaliditetom u
u
programe
po
meri
svake
osobe
sa
invaliditetom
u
okvirima
sistema
obrazovanja;
okvirima sistema
sistema obrazovanja;
obrazovanja;
okvirima
 Doneti
odgovarajući
Doneti odgovarajući
odgovarajući podzakonski
podzakonski akt,
akt, kojim
kojim će
će se
se urediti
urediti
 Doneti
podzakonski
akt,
kojim
će
se
urediti
servisi
podrške
osobama
sa
invaliditetom,
pri
čemu
servisi podrške
podrške osobama
osobama sa
sa invaliditetom,
invaliditetom, pri
pri čemu
čemu se
se
servisi
se
naročito
mora
voditi
računa
o
pristupačnosti
zgrada
naročito mora
mora voditi
voditi računa
računa oo pristupačnosti
pristupačnosti zgrada
zgrada iii
naročito
66
65
65
65


unutrašnjosti obrazovnih ustanova i dostupnost
udžbenika svakom u skladu sa njegovim potrebama;
Učiniti udžbenike i sredstva komunikacije dostupnim
studentima sa invaliditetom;
Omogućiti veću ulogu neformalnog obrazovanja i učešće
nastavnog kadra ka daljoj profesionalizaciji i
senzibilizaciji kako bi se postigli veći rezultati primene
inkluzivnog obrazovanja.
7.3. Zdravlje
Osobe sa invaliditetom imaju pravo na pristup zdravstvenim
uslugama bez diskriminacije na osnovu invaliditeta. Ovo
obuhvata zdravstvenu zaštitu vezanu za invaliditet, kao i
pristup uslugama vezanim za opšte zdravlje. Često je
zdravstvena zaštita najvažnija osobama sa invaliditetom usled
zdravstvenog stanja vezanog za invaliditet. Međutim,
nepristupačnost
zdravstvenih
usluga,
neprilagođenost
dijagnostičke i terapijske opreme, objekata, sanitetskog prevoza
i komunikacione pristupačnosti su uzroci isključenosti osoba sa
invaliditetom pristupu zdravstvenim uslugama. Takođe,
tretman od strane zdravstvenih radnika i njihov stepen
edukacije i informisanosti o osobama sa invliditetom je često
uzrok diskriminacije.
Iako je medicinski model pristupa invalidnosti napušten na
globalnom nivou, u oblasti zdravlja osoba sa invaliditetom,
medicinske rehabilitacije i pristup odgovarajućim pomagalima
ostaje ključna komponenta za punu inkluziju i učešće osoba sa
invaliditetom.
66
67
« Veliki problem je spust u dom zdravlja, strm je i kada bih hteo
da idem u rehabilitacioni centar ne bih mogao da idem. Ali
nemam zamerki u vezi dolazaka sestara i doktora na teren, ako
je potrebno neku inekciju ili nešto drugo da mi daju. »
Ispitanik iz Mitrovice
Zdravstvo je i oblast delovanja radi postizanja ciljeva Strategije
EU za osobe sa invaliditetom u kojoj se naglašava potreba
podsticanja jednakom pristupu zdravstvenom uslugama i
sličnim pogodnostima za osobe sa invaliditetom. Mere koje se
izdvajaju su pristupačnost i nediskriminacija zdravstvenih
usluga, informisanje o invaliditetu u medicinskim školama i
nastavnim programima zdravstvenih radnika, razvoj rane
intervencije i procene potreba.
U okvirima UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
priznaje se pravo osobama sa invaliditetom na ostvarivanje
najvišeg mogućeg standarda bez diskriminacije zasnovane na
invaliditetu.
«Obezbediti osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i
standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i
programe kojij se nude drugima, uključujući oblast polnog i
reproduktivnog zdravlja i javnih zdravstvenih programa
namenjenih opštoj populaciji »
Čan 25, UN Konvecija o pravima osoba sa invaliditetom,
Zdravlje
Zbog toga je važno razviti i omogućiti zdravstvene usluge koje
su konkretno potrebne osobama sa invaliditetom a
obezbeđivanje usluga zdravstvene zaštite potrebno je
68
67
obezbediti što je moguće bliže zajednicama gde ljudi žive
uključujući i ruralne sredine.
Kosovski Srbi gotovo isključivo koriste medicinske usluge koje
pružaju institucije Republike Srbije koje su besplatne za one
koje poseduju važeću zdravstvenu knjižicu RS. Za hitne i
ozbiljne slučajeve pacijenti se uglavnom prevoze primarno u
srpske bolnice u Mitrovici ili Gračanici kada je teritorija Kosova
u pitanju ili u druge bolnice u Srbiji (Vranje ili Beograd).
U okviru zajednice kosovskih Srba žene su najviše pogođene
nedostatkom struktura koje se odnose na reproduktivno
zdravlje. Žene sa invaliditetom su izložene dvostrukoj
diskriminaciji zbog nedostupnosti odgovarajućih sistema
ginekoloških pregleda kako na teritoriji Kosova tako i u Srbiji,
zbog invaliditeta ali i zbog stereotipa koje vladaju prema
osobama sa invaliditetom u smislu seksualnog i
reproduktivnog zdravlja. Usluge se obično traže u
zdravstvenim ustanovama u Mitrovici ili na drugim mestima u
Srbiji a to podrazumeva medicinske provere, raproduktivna
zdravstvena zaštita i porođaj.
Primarna zdravstvena zaštita se dobija gotovo isključivo kroz
institucije RS. U nekim selima-centrima takođe je dostupna
preko mobilnih timova na primer u Uroševcu ili u lokalnim
domovima zdravlja. U Štrpcu postoje i dostupni servisi
sekundarne zdravstvene zaštite koje su dostupne u glavnom
domu zdravlja.
U okviru Zakona o izmenama i dopunama o zdravlju (Zakon
br. 03/L-124 iz decembra 2008) 47 kroz član 3 predviđa se da
opštine Mitrovica, Gračanica i opština Štrpce treba da imaju
Dostupno na: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L124_en.pdf
47
68
69
sopstvenu nadležnost kako bi se obezbedila sekundarna
zdravstvena zaštita, to uključuje i registrovanje i licenciranje
institucija zdravstvene zaštite, zapošljavanje, isplatu plata,
obuku medicinskog osoblja i administracije u okviru
zdravstvene zaštite u skladu sa smernicama i standardima
definisanih u važećim zakonima.
Ne postoji sistem zdravstvenog osiguranja na Kosovu, a to
negativno utiče na javne nabavke ortopedske ili sanitetske
opreme. Adaptiranja vozila, ortopedska, vizuelni i slušni
aparati oslobođeni su carinskih taksi ali ova oprema i uređaji
uglavnom se i dalje nabavljaju preko nevladinih organizacija,
lokalnih i međunarodnih donatora.
Ortopedska pomagala kosovski Srbi uglavnom nabavljaju u
Beogradu – iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili
zahvaljujući donacijama firmi ili međunarodnim donacijama.
Problem predstavlja i njihovo servisiranje, bolnica u Mitrovici
sarađuje sa firmom iz Kragujevca koja vrši servis ortopedska
pomagala, ali neki od ispitanika su se požalili na kvalitet
pruženih usluga.
Dobra zdravstvena zaštita ima važnu ulogu i u prevenciji
invaliditeta i potrebno je uložiti značajne napore u njen dalji
razvoj pošto se sa postojećim spektrom usluga u okviru
zdravstvene zaštite ne pruža u punoj meri zdravstvena zaštita
za osobe sa invaliditetom. Problemi koji su u tom smislu
najvidljiviji odnose se na ostvarivanje prava na medicinska
pomagala i rehabilitaciju kao i na dostupnost opšte zdravstvene
zaštite za osobe sa invaliditetom. Nepristupačnost
zdravstvenim uslugama, neprilagođenost dijagnostičke i
terapijske opreme, objekata – arhitektonskih barijera,
sanitetskog prevoza i komunikacione pristupačnosti uzrok je
isključenosti osoba sa invaliditeom u punom uživanju prava na
zdravlje. Podrška osobama sa invaliditetom i odgovarajući nivo
70
69
edukacije zaposlenih u okviru sistema zdravstvene zaštite
značajne su pretpostavke za dalji osposobljavanje i
omogućavanje ostvarenja najvećeg stepena zdravlja za osobe sa
invaliditetom. Osobama sa invaliditetom se garantuje pravo na
ostvarenje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez
diskriminacije zasnovane na invaliditetu. U tom smislu
neophodne je raditi na poboljšanju i unapređivanju kvaliteta
zdravstvene zaštite koja podrazumeva obezbeđivanje izbora,
kvaliteta i odgovarajućeg standarda što bliže mestu boravka
osoba tako da se stvore neophodni uslovi ranog otkrivanja,
intervencije i pružanje zdravstvenih usluga koje svode
invaliditet na najmanju moguću meru kako bi svakodnevni
život osoba sa invaliditetom postao kvalitetniji. Diskriminacija
u oblasti pružanja zdravstvenih usluga ne sme da postoji i
potrebna je kontinuirana borba protiv svih vidova
diskriminacije.
Preporuke za poboljšanje situacije u oblasti zdravlja





Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama i servisima
za osobe sa invaliditetom, od fizičke/arhitektonske
dostupnosti objektima i odgovarajućih adaptacija
medicinske opreme i procedura, do pronalaženje
alternativnih vidova komunikacije sa osoba sa
invaliditetom;
Veća distribucija publikacija zdravstveno edukativnog
tipa u pristupačnim formatima;
Smanjene preovlađujućih stereotipa u vezi sa seksualnim
i reproduktivnim zdravljem osoba sa invaliditetom;
Obezbeđivanje dodatne obuke medicinskog osoblja za
rad sa osobama sa invaliditetom;
Promovisanje
alternativnih
vidova
medicinske
rehabilitacije, odnosno pronalaženje supstitucije za
skupo banjsko lečenje kroz formiranje mobilnih timova
70
71

za fizikalnu rehabilitaciju u kućnim uslovima,
poboljšanje pristupa medicinskoj rehabilitaciji na
primarnom nivou zdravstvene zaštite i kroz učešće
Ministarstva zdravlja u promociji i podršci zdravim
stilovima života i rekreaciji osoba sa invaliditetom u
lokalnim zajednicama.
Edukacija zdravstvenih radnika o pravima osoba sa
invaliditetom, diskriminacijom sa kojom se suočavaju i
većim uključenjem samih korisnika u sistem planiranja i
unapređenja usluga vezanih za zdravlje osoba sa
invaliditetom.
7.4. Zapošljavanje
Posmatrajući pitanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz
perspektive ljudskih prava i mogućnostima jednakom pristupu
tržištu rada možemo konstatovati da je ova oblast jedna od
najrelevantnijih pokazatelja stvarne uključenosti osoba sa
invaliditetom u socio–ekonomskim procesima u zajednici i
mogućnostima vođenja nezavisnog života omogućen jednakim
uslovima za sve njene građana.
Diskriminacija osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu
rada postoji, ona je često praćena niskom obrazovnom
strukturom što rezultira manjim mogućnostima da se odgovori
na kompetetivne zahteve na tržištu. Ukoliko i postoji
zainteresovanost za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (na
Kosovu je zakonski određeno zapošljavanje osoba sa
invaliditetom) za sada je čest slučaj zapošljavanja na pomoćnim
radnim mestima praćenim stereotipima da osobe sa
invaliditetom nisu u mogućnosti da odgovore na radne zadatke
i da nisu aktivni društveni učesnici. Sa druge strane
zapošljavanje implicira nezavisan život koji se ne svodi na
sistem socijalnih davanja i od presudne je važnosti za osobe sa
invaliditetom. Ekonomska nezavisnost osoba sa invaliditetom
72
71
najvidljivija je zaštita od siromaštva koje je među ovom grupom
stanovništva izuzetno izražena. I međunarodni dokumenti
naglašavaju značaj uključenja osoba sa invaliditetom u okvire
inkluzivnog tržišta rada, tako Strategija EU za osobe sa
invaliditetom naglašava potrebu mnogo većeg broja osoba sa
invaliditetom da zarađuju za život na otvorenom tržištu rada.
U okvirima EU stopa zaposlenih OSI je 50% a situacija na
Kosovu i u zemljama regiona je daleko nepovoljnija što ukazuje
na potrebu da se značajan akcenat razvoja usmeri na ovu
oblast. Problem koji dodatno opterećuje osobe sa invaliditetom
jesu i pokazatelji velike nezaposlenosti opšte populacije koji
utiču na marginalizaciju osoba sa invaliditetom na otvorenom
tržištu rada. U okvirima UN Konvencije o pravima osoba sa
invaliditetom naglašava se značaj jednakih mogućnosti
zapošljavanja osoba sa invaliditetom uz potrebne preduslove za
uključivanje bez diskriminacije, uz prilagođavanja radnih
mesta, zapošljavanjem osoba sa invaliditetom u javnom
sektoru.
Obaveza je da se «zaštite prava osoba sa invaliditetom da,
ravnopravno sa drugima, uživaju pravedne i povoljne uslove
za rad, uključujući jednake mogućnosti i nadoknadu za rad
jednake vrednosti, bezbedne i zdrave radne uslove, uključujući
zaštitu od uznemiravanja i ispravljanja nepravdi»
Čan 27, UN Konvecija o pravima osoba sa invaliditetom, Rad i
zapošljavanje
Vlada Kosova i Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu
predstavilo je sektorsku strategiju povezanu sa akcionim plan
2011 – 201348 koji se fokusira na politiku otvaranja novih radnih
Kosovska strategija zapošljavanja 2010-2012 i Akcioni plan za njeno sprovođenje,
decembar 2009
48
72
73
mesta i razvoj aktivnih mera zapošljavanja. Strategija
zapošljavanja se fokusira na mlade, osobe sa invaliditetom,
korisnike socijalne pomoći i siromašne osobe. U izveštaju
Evropske Komisije o napretku navedeno je da sredstva i
kapaciteti nisu dovoljni kako bi se pokrile sve grupe koje su u
većini van tržišta rada.
Često se navodi primer neodgovarajuće implementacije politika
povezanih sa mogućnostima zapošljavanja osoba sa
invaliditetom. Vladine kancelarije nisu pristupačne za osobe sa
invaliditetom. Odredbe zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavaju osoba sa invaliditetom, koji obavezuju sve
poslodavce da zaposle jednu osobu sa invaliditetom na 50
zaposlenih se nedovoljno sprovodi.49 Broj poslodavaca koji
imaju 50 zaposlenih nije veliki u odnosu na ukupan broj
poslodavaca, a kaznene mere nisu dovoljno stimulativne za
zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom
smatraju da praćenje implementacije odredbi zakona od stane
poslodavaca nisu u dovoljnoj meri zaživele, pa se propisi o
jednakim mogućnostima i nediskriminaciji često ignorišu.
Organizacije osoba sa invaliditetom i njihovi partneri su u
prvom planu kad se tiče podizanje sveti o situaciji u kojoj se
nalaze osobe sa invaliditetom. Jedan primer dobre prakse je
velika godišnja kampanja organizovana od OOSI, velikih
kompanija i vladinih kancelarija. «Mentorski Dan Invalidnosti»
je kampanja zasnovana na međunarodnom primeru dobre
prakse koja uspeva da zaposli jedan broj osoba sa invaliditetom
u kratkom vremenskom periodu u kompanijama ili javnim
ustanovama. Rezultati su kratkoročni iako je sve veći broj
učesnika ali mali broj ljudi dobije stalni posao posle kampanje i
Zakon o osposobljavanje, profesionalno prekvalifikovanje i zapošljavanje osoba sa
ograničenim sposobnostima, 03/L-019
49
74
73
probnog perioda rada u kompanijama. Ovakva vrsta aktivnosti
se nije organizovala u srpskim sredinama na Kosovu sem u
smislu aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje RS koja
organizujući sajmove zapošljavanja pokriva teritoriju Kosova.
Nacionalna služba za zapošljavanje – filijala Kosovska
Mitrovica i opština Kosovska Mitrovica tokom 2013 raspisale su
javni poziv za realizaciju programa stručne prakse za 2013.
godinu koja ima za cilj da u što kraćem vremenskom okviru
osposobe nezaposlene osobe sa invaliditetom da se uključe na
otvoreno tržište rada.
“Bio sam zaposlen u vodovodu, ali desilo se to što se desilo i
sada ne radim. Kada se dogodila nesreća imao sam 21
godinu. Da zadržim posao nisam nikakve šanse imao,
doktor je zapisao da ne smeju da me maknu, oni su me
makli. Imao sam problema prilikom traženja posla, svi su
me odbijali prilikom molbi za posao. Niko ne razume da i mi
treba da živimo. Desetak puta su me u vodovodu odbili i ne
znam na koliko vrata sam pokucao i kod predsednika opštine
i kod načelnika. Svi samo obećavaju. I dalje pokušavam da
nađem posao, obraćao sam se i NSZ bar desetak puta, ali mi
ništa nisu ponudili. Završio sam kurs za računare pre dve
godine i to je isključivo bio kurs za osobe sa invaliditetom,
tu sam dobio diplomu. Ovde ne postoji neko kome se mogu
obratiti. Rađena mi je poslovna sposobnost i rečeno je da
mogu da radim lakše poslove”
Ispitanik iz Mitrovice u okviru istraživanja IIHR
Odredbe zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju
osoba sa ivaliditetom definiše takozvana «zaštićena radna
mesta» kao i preduzeća koje za cilj imaju pružanje radnih mesta
za osobe sa invaliditetom prilagođenih na način da odgovore
74
75
na mogućnosti i potrebe osoba sa invaliditetom. Na Kosovu
nismo naišli na takva radna mesta u Štrpcu ili Mitrovici.
Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije ima svoju
filijalu u Mitrovici u kojoj se obavljaju administrativni i drugi
poslovi iz oblasti zapošljavanja i ostvarivanja prava za slučaj
nezaposlenosti. Pored ove filijale postoje još tri na teritoriji
Kosova, (Priština - Gračanica, Prizren - Štrpce i Gnjilane –
Ranilug), kao i 16 ispostava, osnovanih i finansiranih od strane
Republike Srbije.
Na severu Kosova najviše ja zaposlenih u budžetskim
ustanovama finansiranim od strane Republike Srbije. Prema
podacima vladine Kancelarije za KiM, oko 1800 ljudi je
zaposleno u lokalnoj samoupravi, 1400 u zdravstvu i 1300 u
prosveti. Slede zatim RMHJ „Trepča“ sa oko 1300 zaposlenih, a
u privatnom sektoru (u četiri opštine registrovano je 470
privatnih objekata, uglavnom se radi o samostalnim zanatskotrgovinskim radnjama, ugostiteljskim objektima, kafanama i
benzinskim pumpama) zaposleno je oko 1300 osoba.
Od početka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom50, 23. maja 2010. godine,
Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije je kao
nosilac poslova zapošljavanja, dobila važnu ulogu u procesu
uključivanja nezaposlenih osoba sa invaliditetom na tržište
rada.
Prema podacima kojima raspolaže Nacionalna služba za
zapošljavanje, na evidenciji nezaposlenih lica u Mitrovici
(uključujući ispostave Zvečan, Leposavić i Vučitrn) nalazi se 38
Zakon o profesionalnoj rehablitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom,
« Sl.glasnik RS, 36/09
50
76
75
osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom (15
(15 žena).
žena). Među
Među njima
njima je
je 29
29 lica
lica (11
(11
žena)
koji
aktivno
traže
zaposlenje.
žena) koji aktivno traže zaposlenje.
40
40
35
35
30
30
25
25
20
20
15
15
10
10
5
5
0
0
Broj
Broj nezaposlenih
nezaposlenih OSI
OSI na
na evidenciji
evidenciji NSZ
NSZ
Mitrovica
Mitrovica
38
38
23
23
15
15
Ukupan broj OSI na
Ukupan broj OSI na
evidenciji NSZ
evidenciji NSZ
Muškaraca
Muškaraca
Žena
Žena
Grafikon 8: Broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Mitrovici
Grafikon 8: Broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Mitrovici
Takođe prema
prema podacima
podacima NSZ
NSZ u
u Štrpcu
Štrpcu na
na evidenciji
evidenciji
Takođe
nezaposlenih lica
lica u
u Štrpcu
Štrpcu nalazi
nalazi se
se 16
16 osoba
osoba sa
sa invaliditetom
invaliditetom
nezaposlenih
koji aktivno
aktivno traže
traže zapošljene.
zapošljene. Nažalost
Nažalost ne
ne postoji
postoji kategorizacija
kategorizacija
koji
po polu
polu i/ili
i/ili vrsti
vrsti invalidnosti
invalidnosti u
u Štrpcu.
Štrpcu.
po
Prema Kosovskoj
Kosovskoj agenciji
agenciji za
za
Prema
nezaposlenih lica
lica u
u Štrpcu
Štrpcu nalazi
nalazi
nezaposlenih
10 muškaraca
muškaraca ii 55 žena.
žena.
10
zapošljavanje
zapošljavanje
se 15
15 osoba
osoba sa
sa
se
na evidenciji
evidenciji
na
invaliditetom,
invaliditetom,
76
77
76
Broj nezaposlenih na evidenciji Kosovske
agencije za zapošljavanje u Štrpcu
5
15
10
Ukupan broj
nezaposlenih OSI
Muškaraca
Žena
0
Grafikon 9: Broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Štrpcu
Pod pojmom „aktivno traženje zaposlenja“ podrazumeva se da
nezaposleni uredno ispunjava obaveze koje ima po zakonu i
individualnom planu zapošljavanja. Individualni plan sadrži
mere koje utvrđuju nezaposleni i Nacionalna služba za
zapošljavanje i koji predstavlja osnov za primenu mera aktivne
politike zapošljavanja prema nezaposlenom. Ovaj podatak se
odnosi na 2012. i 2013.godinu (do 30.06.2013.godine).
U pogledu starosne strukture, najveći broj lica sa evidencije
nezaposlenih je od 20 do 35 godina. Skoro svi su zainteresovani
za zapošljavanje. Statistički podaci Nacionalne službe za
zapošljavanje pokazuju da najveći broj nezaposlenih osoba sa
invaliditetom, na ovom području, ima IV stepen stručne
spreme. Takođe, postoji veliki broj osoba sa završenim
osnovnim obrazovanjem (I sss) i kvalifikovanih radnika (III ssszanati). Među licima sa završenim III sss postoji najveća
motivisanost za rad (100%).
78
77
Najbrojniji na evidenciji su osobe sa telesnim invaliditetom kao
i lako mentalno ometena lica. Postupak procene radne
sposobnosti prošlo je do sada 5 lica, koja su zainteresovana za
rad i aktivno traže zaposlenje.
U ovom trenutku angažovano je 8 osoba sa invaliditetom preko
programa “Javnih radova“ i 1 lice u „Stručnoj praksi“ ,meri
aktivne politike zapošljavanja koja se odnosi na nezaposlene
bez radnog iskustva u struci. Obe mere aktivne politike
zapošljavanja odnose se na određeni vremenski period od 6
meseci („Javni radovi“) odnosno 24 meseca („Stručna praksa“).
Pretpostavka je da na ovoj teritoriji postoji veći broj
nezaposlenih osoba sa invaliditetom, pošto zvanična statistika
Nacionalne službe za zapošljavanje evidentira samo ona lica
koja imaju prebivalište u Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i
Vučitrnu. Nezaposlena lica iz drugih mesta sa severa KiM
obraćaju se Nacionalnoj službi za zapošljavanje i imaju prava i
obaveze, ali ih postojeća statistika ne evidentira. Takođe, još
uvek, u velikoj meri, prisutne su predrasude, tako da neki
roditelji osoba sa invaliditetom kriju tu činjenicu od javnosti i
sprečavaju ih da se uključuju u proces rada što ima za
posledicu slabu integraciju na svim nivoima u zajednici.
Javni radovi su mera aktivne politike zapošljavanja koja
predviđa odobravanje sredstava za zapošljavanje nezaposlenih
osoba sa invaliditetom sa evidencije Nacionalne službe za
zapošljavanje (NSZ) i podrazumeva sprovođenje aktivnosti
koje preduzima poslodavac - izvođač javnog rada, a koje imaju
za cilj ostvarenje određenog društvenog interesa. Ove mere
aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom koristi se
u vrlo malom obimu.
Program stručne prakse namenjen je nezaposlenim licima koja
se prvi put stručno osposobljavaju za zanimanje za koje su
stekla određenu vrstu i stepen stručne spreme ili koja su se
78
79
stručno
osposobljavala
kraće
vremena
potrebnog
stručno
osposobljavala
kraće
od od
vremena
potrebnog
za za
polaganje
pripravničkog/stručnog
ispita,
a radi
sticanja
uslova
polaganje
pripravničkog/stručnog
ispita,
a radi
sticanja
uslova
polaganje
pripravničkog/stručnog
ispita,
skladu
za za
polaganje
pripravničkog/stručnog
ispita,
u u
skladu
sa sa
zakonom
ili opštim
aktom
poslodavca,
zasnivanja
radnog
zakonom
ili opštim
aktom
poslodavca,
bezbez
zasnivanja
radnog
odnosa.
odnosa.
Grafikon
10: Ukupan
sa invaliditetom
na evidenciji
38 žena
(16 žena
Grafikon
10: Ukupan
broj broj
osobaosoba
sa invaliditetom
na evidenciji
NSZNSZ
je 38je(16
i i
22 muškarca),
od broja
tog broja
aktivno
zaposlenje
29 osobe
sa invaliditetom
22 muškarca),
od tog
aktivno
tražetraže
zaposlenje
29 osobe
sa invaliditetom
(11 (11
žena
i
18
muškaraca)
žena i 18 muškaraca)
Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama,
Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama,
podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Kosovska Mitrovica
podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Kosovska Mitrovica
Kategorija
Kategorija
Ukupan broj
Ukupan broj
nezaposlenih lica
nezaposlenih lica
Ratni vojni invalidi
Ratni vojni invalidi
4
Mirnodopski vojni invalidi
Mirnodopski vojni invalidi
0
Civilni invalidi rata
Civilni invalidi rata
0
Invalidi rada II kategorije
Invalidi rada II kategorije
1
Invalidi rada III kategorije
Invalidi rada III kategorije
0
4
0
0
1
0
Žene
Žene
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Kategorisana omladina:
Kategorisana omladina:
80
79
79
-
slepa lica
0
0
-
slabovida lica
0
0
-
gluva lica
3
0
-
nagluva lica
1
1
-
lako mentalno ometena lica
7
5
-
višestruko ometena lica
2
0
-
telesna invalidna lica
8
5
Ostali kategorisani invalidi:
-
slepa lica
0
0
-
slabovida lica
0
0
-
gluva lica
1
0
-
nagluva lica
0
0
-
lako mentalno ometena lica
2
2
-
višestruko ometena lica
4
3
-
telesna invalidna lica
0
0
4
0
1
0
- treći stepen oštećenja (radni centar)
0
0
UKUPNO
38
16
Lica sa procenjenom radnom sposobnošću:
- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod
opštim uslovima)
- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod
posebnim uslovima)
Veštine i organizacione sposobnosti stvaranja efikasnog sistema
zapošljavanja, razvoja preduzeća i struktura zasnovanih na
ravnopravnim uslovima za sve uz odsustvo diskriminacije
zahtevaju razvoj zasnovan na multisektorskoj saradnji, u
kojima će nosioci vlasti, organizacije osoba sa invaliditetom i
privatni sektor zajedno pronalaziti odgovarajuća rešenja da se
81
80
na nivou zajednice stvore uslovi i pojača učešće osoba sa
invaliditetom na tržištu rada.
Preporuke za poboljšanje situacije u oblasti zapošljavanja





82
Kroz zakonske i podzakonske akte potražiti
mogućnosti da se unaprede rešenja za dalje
uključivanje osoba sa invaliditetom na tržištu rada.
U RS je potrebno izjednačiti državu sa ostalim
poslodavcima u pogledu načina ispunjavanja
obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dok je
u kosovskom zakonskom rešenju potrebno
izbalansirati obavezu poslodavaca i kaznene politike
jer ova rešenja za sada ne pokazuju stimulaciju i veće
uključenje osoba sa invaliditetom;
Razviti širok spektar usluga koje olakšavaju
zapošljavanje i zadržavanje zaposlenja osoba sa
invaliditetom;
Na nivou zajednice potrebno je omogućiti
odgovarajuće podsticajne mere koje omogućavaju
određenu prednost osobama sa invaliditetom na
tržištu rada (pozitivna diskriminacija);
Stvoriti odgovarajući sistem Zapošljavanja uz
podršku koji olakšava konkuretni rad u
integrisanom radnom okruženju za pojedince sa
invaliditetom. Zapošljavanje uz podršku obezbeđuje
pomoć kao na primer trenere na poslu, prevoz,
asistivne tehnologije, specializovanu obuku na poslu
i individualno podešenu superviziju. Zapošljavanje
uz podršku podstiče ljude da rade u okviru svojih
zajednica i podstiče rad, socijalnu interakciju i
integraciju;
Razvoj novih edukacionih programa i dodatnog
obrazovanja koji prate tržište rada;
81




Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom –
kroz odobravanje subvencija za samozapošljavanje,
subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih
mesta, subvencije zarade za osobe sa invaliditetom
bez radnog iskustva, koje poslodavac zaposli na
neodređeno vreme, naknade zarade za osobe sa
invaliditetom zaposlene na javnom radu i druge
mere aktivne politike zapošljavanja usmerene na
podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom;
U skladu sa zakonskim odredbama borbe protiv
diskriminacije jačati antidiskriminacione mere i
poboljšati društvenu svest i svest poslodavaca sa
ciljem jačanja preduslova za jednakost u radnom
okruženju;
Kada su pitanju javni radovi za osobe sa
invaliditetom koji imaju pozitivan uticaj na
zapošljavanje nažalost predstavljaju kratkoročna
rešenja nezaposlenosti osoba sa invaliditetom,
trebalo bi da organizacije lobiraju poslodavce i
zajedno sa njima i nacionalnom službom za
zapošljavanje pronađu način da po završetku
programa angažovane osobe zasnuju radni odnos u
tim ustanovama i firmama;
Jačanje uloge i kapaciteta organizacija osoba sa
invaliditetom ka razvijanju socijalnog preduzetništva
jednog veoma korisnog oblika radnog angažovanja
osoba sa invaliditetom i prekvalifikacije istih;
82
83
7.5. Pristupačnost
7.5. Pristupačnost
Pristupačnost predstavlja osnovu samostalnog života i kretanja
Pristupačnost predstavlja osnovu samostalnog života i kretanja
osoba sa invaliditetom koja su često preprekama u okolini
osoba sa invaliditetom koja su često preprekama u okolini
glavni problem sa kojima se suočavaju. Pristupačnost se ogleda
glavni problem sa kojima se suočavaju. Pristupačnost se ogleda
kroz svaki segment života osoba sa invaliditetom, od kretanja,
kroz svaki segment života osoba sa invaliditetom, od kretanja,
komunikacije, pristupačnog radnog mesta, javnih ustanova u
komunikacije, pristupačnog radnog mesta, javnih ustanova u
vidu arhitektonskih barijera, pristupačnosti obrazovnog
vidu arhitektonskih barijera, pristupačnosti obrazovnog
sistema, javnog informisanja
i pristupa usluga socijalne i
sistema, javnog informisanja
i pristupa usluga socijalne i
zdravstvene zaštite. Pristupačnost i društvena uključenost je
zdravstvene zaštite. Pristupačnost i društvena uključenost je
osnovno ljudsko pravo.
osnovno ljudsko pravo.
Osobe sa invaliditetom u srpskoj zajednici na Kosovu
Osobe sa invaliditetom u srpskoj zajednici na Kosovu
suočavaju se u obavljanju svakodnevnih aktivnosti sa
suočavaju se u obavljanju svakodnevnih aktivnosti sa
preprekama prilikom korišćenja prevoza, ulaska i kretanja kroz
preprekama prilikom korišćenja prevoza, ulaska i kretanja kroz
privatne i javne zgrade, javnih površina, pri upotrebi kućnih
privatne i javne zgrade, javnih površina, pri upotrebi kućnih
aparata, elektronskih i digitalnih sistema, usluga i proizvoda i u
aparata, elektronskih i digitalnih sistema, usluga i proizvoda i u
komunikaciji i informisanju.
komunikaciji i informisanju.
U okvirima EU strategije za invalidnost ističe se potreba
U okvirima EU strategije za invalidnost ističe se potreba
obezbeđenja pristupačnosti roba, usluga, uključujući javne
obezbeđenja pristupačnosti roba, usluga, uključujući javne
usluge i pomagala za osobe sa invaliditetom. Pristupačnost je
usluge i pomagala za osobe sa invaliditetom. Pristupačnost je
preduslov za participaciju u društvu. Takođe, UN Konvencija o
preduslov za participaciju u društvu. Takođe, UN Konvencija o
pravima osoba sa invaliditetom se kroz član 9. bavi pitanjem
pravima osoba sa invaliditetom se kroz član 9. bavi pitanjem
pristupačnosti,
naglašavajući
potrebu
omogućavanja
pristupačnosti,
naglašavajući
potrebu
omogućavanja
pristupačnosti kako u okviru zatvorenog tako i otvorenog
pristupačnosti kako u okviru zatvorenog tako i otvorenog
prostora, a posebne mere uključuju identifikovanje i uklanjanje
prostora, a posebne mere uključuju identifikovanje i uklanjanje
prepreka i barijera za pristup osobama sa invaliditetom.
prepreka i barijera za pristup osobama sa invaliditetom.
«Da utvrde, promovišu i prate minimalne standarde i smernice
«Da utvrde, promovišu i prate minimalne standarde i smernice
za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene odnosno koje
za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene odnosno koje
stoje na raspolaganju javnosti»
stoje na raspolaganju javnosti»
Član 9. Pristupačnost, UN Konvencija o pravima osoba sa
Član 9. Pristupačnost, UN Konvencija o pravima osoba sa
invaliditetom
invaliditetom
84
83
83
Propisi opisuju pristupačnost koja uključuje pored
pristupačnog fizičkog okruženja i prevoza i pristupačnost
informacijama i komunikacijama kao i eliminaciju prepreka u
izgrađenom okruženju stavljajući znak jednakosti između
urbanih i ruralnih sredina. Pored fizičke pristupačnosti
podrazumeva se da su javne ustanove označene na način da su
pristupačne osobama sa senzornim i intelektualnim
invaliditetom. Sve češće se kao zahtev u ovoj oblasti pojavljuje i
neophodnost obezbeđivanja pristupačnih usluga i proizvoda.
Važno je takođe obezbediti upotrebu novih informaciono –
komunikacionih tehnologija kao vida podrške kako bi osobe sa
invaliditetom aktivno učestvovale u svim sferama života.
Mobilnost i pristupačnost objekata od javnog značaja preduslov
su za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Nažalost javni prevoz u Mitrovici, Štrpcu kao i ostalim
sredinama nije pristupačan osobama sa invaliditetom, niti
postoji posebno organizovan prevoz za osobe sa invaliditetom,
tako da su one prinuđene da se oslanjaju na taksi usluge ili
samostalno prilagođavaju sopstvena vozila ukoliko ga imaju.
Ombudsman je u godišnjem izveštaju za 2011. godinu naveo da
bez obzira na tehničke smernice o uslovima izgradnje i
pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, ovo pitanje nije
regulisano čak i u najbitnijim javnim objektima kao što su
bolnice, škole, sudovi i zgradama opština.
U Štrpcu ulaz u zgradu opštine je urađen po standardima
pristupačnosti ali na žalost osim ulaza osobe sa invaliditetom
nemaju pristup odelenjima koje se nalaze na višim spratovima
zgrade. Ne postoji lift u zgradi kao ni toaleti adaptirani za
osobe sa invaliditetom.
84
85
Zgrada kulturnog centra Štrpce je u potpunosti ne pristupačna
bez ikakve mogućnosti da osobe sa invladitetom savladaju
stepenice u dužini od 4 metra.
Zdravstveni centar u Štrpcu poseduje rampu urađenu po
tehničkim standardima pristupačnosti, ali slično kao kod
zgrade opštine samo prizemlje je dostupno za osobe sa
invaliditetom. Kroz intervjue sa korisnicima, rečeno nam je da
se skoro sva specijalistička odelenja: stomatologija, kardiologija,
labaratorija nalaze na drugom spratu zgrade zdravstvenog
centra i nisu pristupačna. «Ne mogu da odem kod zubara,
stomatolog je u ordinaciji na drugom spratu, poslednji put me
je otac nosio u naručiju do ordinacije». Ne postoji toalet u
zdravstvenom centru prilagođen za osobe sa invaliditetom.
Zgrade škole su takođe nepristupačne sa puno prepreka
«stepenica». U srednjoj školi u Štrpcu nekoliko učenika sa
invaliditetom pohađa nastavu u učionicama na prizemlju što je
jedna od mera uprave škole da omoguće obrazovanje za sve, ali
rampe ne postoje. Ne postoje prilagođeni toaleti za OSI u
školama. Imamo sličan primer u Mitrovici gde dve učenice
pohađaju nastavu na trećem spratu, gde im učionica nije
pristupačna, pa ih roditelji nose svaki dan.
«Da bi bio jednak sa ostalim sugrađanima, potrebno je da sve
institucije imaju rampu, koja mi omogućava pristup u javne
zgrade. Ipak u stvarnosti često to nije slučaj. Da bi platio
račune u banci neko drugi to mora da uradi umesto mene, i
raspolaže mojim novcem».
Učesnik projekta «Inovacija, Inkluzija, Ljudska Prava»
Zgrada pošte je nepristupačna, na inicijativu COD-a i učesnika
projekta «Inovacija, Inkluzija, Ljudska prava» i naloga
86
85
gradonačelnika opštine Štrpce da se prilaz zgradi pošte uredi i
da se obezbedi pristupačnost to tehnički nije moguće bez
ugradnje lifta koji iziskuje dodatna finansijska sredstva.
Banke su takođe nepristupačne, zgrada ProCredit Banke jedina
poseduje rampu koja nažalost nije urađena po standardima
pristupačnosti jer nedostaju rukohvati. Ostale banke su
nedostupne za OSI jer svi ulazi poseduju stepenice.
U Mitrovici su objekti od javnog značaja uglavnom
nepristupačni, od opštinske zgrade, preko pošte u kojoj osobe
sa invaliditetom primaju penzije do bolnice u kojoj se, između
ostalog, obavlja i fizikalna terapija - bolnica ima rampu, ali
previše strmu da bi je korisnik/ca kolica mogao/la samostalno
koristiti. Pozitivan primer daje dom zdravlja koji ima
pristupačnu rampu.
Slika negativnog primera pristupačnosti:
Rehabilitacioni centar – rampa postoji ali je nagib rampe veoma strm.
Neophodno
je
uključivanje
minimalnih
standarda
pristupačnosti kako bi elementi pristupačnosti bili
funkcionalni.
86
87
U svojim iskazima osobe sa invaliditetom govore o slabom
U svojim iskazima osobe sa invaliditetom govore o slabom
kvalitetu površina kolovoza i trotoara (rupe, otvoreni šahtovi,
kvalitetu površina kolovoza i trotoara (rupe, otvoreni šahtovi,
nepropisno postavljen urbani mobilijar), ivičnjaka, nedostatak
nepropisno postavljen urbani mobilijar), ivičnjaka, nedostatak
taktilnih traka, nedostatak zvučnih semafora.
taktilnih traka, nedostatak zvučnih semafora.
Sebi sam prilagodio stan u kome živim, u zgradi u kojoj živim
Sebi sam prilagodio stan u kome živim, u zgradi u kojoj živim
napravio sam pristupačnu rampu ali u gradu je haos, trotoari,
napravio sam pristupačnu rampu ali u gradu je haos, trotoari,
ivičnjaci nisu prilagođeni, a tamo gde jesu ne može da se prođe
ivičnjaci nisu prilagođeni, a tamo gde jesu ne može da se prođe
od parkiranih vozila. Parking mesta nisu obeležena, a većina
od parkiranih vozila. Parking mesta nisu obeležena, a većina
institucija nema pristup za osobe sa invaliditetom.
institucija nema pristup za osobe sa invaliditetom.
Ispitanik iz Kosovske Mitrovice
Ispitanik iz Kosovske Mitrovice
Takođe oni govore i o preprekama u okviru ustanova
Takođe oni govore i o preprekama u okviru ustanova
neophodnih za njihovo funkcionisanje.
neophodnih za njihovo funkcionisanje.
Loš je pristup bolnici u kojoj se obavlja fizikalna terapija, većinu
Loš je pristup bolnici u kojoj se obavlja fizikalna terapija, većinu
vežbi obavljam kod kuće. Kod kuće radim vežbe, radim istezanje
vežbi obavljam kod kuće. Kod kuće radim vežbe, radim istezanje
nogu, menjam strane na kojima ležim da ne bih dobio dekubit.
nogu, menjam strane na kojima ležim da ne bih dobio dekubit.
Ispitanik iz Kosovske Mitrovice
Ispitanik iz Kosovske Mitrovice
Inicijativom učesnika projekta dostavljen je dopis opštini
Inicijativom učesnika projekta dostavljen je dopis opštini
Mitrovica kako bi se donela odluka o adaptaciji postojećih
Mitrovica kako bi se donela odluka o adaptaciji postojećih
objekata od javnog značaja, kao i komercijalnih objekata. Do
objekata od javnog značaja, kao i komercijalnih objekata. Do
publikovanja ovog izveštaja nismo dobili odgovor nadležnih o
publikovanja ovog izveštaja nismo dobili odgovor nadležnih o
ovoj inicijativi.
ovoj inicijativi.
U aprilu 2010. godine osobe sa invaliditetom održale su
U aprilu 2010. godine osobe sa invaliditetom održale su
protestni marš u pod sloganom "Sloboda kretanja za sve" u
protestni marš u pod sloganom "Sloboda kretanja za sve" u
Mitrovici, kako bi skrenuli pažnju javnosti na loš položaj u
Mitrovici, kako bi skrenuli pažnju javnosti na loš položaj u
kojem se nalaze. Marš su organizovale nevladine organizacije
kojem se nalaze. Marš su organizovale nevladine organizacije
Hendikos i Centar za baznu rehabilitaciju.
Hendikos i Centar za baznu rehabilitaciju.
88
87
87
Preporuke za poboljšanje situacije u oblasti pristupačnosti





Uspostaviti
i
podržati
rad
multidisciplinarnih
savetodavnih tela za pitanja pristupačnosti na lokalnom
nivou. Pažnju treba posvetiti jačanju i implementaciji
normativnog okvira na lokalnom nivou u smislu izrade
strateških dokumenata i opredeljenih budžetskih
sredstava za uklanjanje barijera. Efikasan pristup je
formiranje timova za pristupačnost koji se sastoje od
donosioca odluka, stručnjaka i osoba sa invaliditetom a
imaju savetodavnu ulogu, vrše monitoring i zagovaraju
optimalna rešenja;
Potrebno je usvojiti Zakon o upotrebi znakovnog jezika
kao i zakone o upotrebi psa vodiča, zatim upotreba
faksimila i drugih zakona koji otklanjaju barijere u
okolini osobama sa invaliditetom;
Edukacija - kontinuirani napori na edukaciji stručne
javnosti, organa nadležnih za nadzor nad poštovanjem
standarda o pristupačnosti;
U relevantnim zakonima uneti odredbe koje se odnose
na stanovanje, adaptaciju prostora kako bi zadovoljile
prinicipe pristupačnosti i omogućile procedure koje
dozvoljavaju brzo i efikasno prilagođavanje prostora
osobama sa invaliditetom. Teret troškova idejnog
projekta i pribavljanje dozvola snose same osobe sa
invaliditetom koje često nisu u poziciji da snose te
troškove;
Podržati rad i projekte organizacija osoba sa
invaliditetom koji se bave pitanjima pristupačnosti za
osobe sa invaliditetom.
88
89
8. ZAKLJUČAK
Na Kosovu u okviru opština Mitrovica i Štrpce osobe sa
invaliditetom nemaju dovoljan nivo podrške a njihova prava su
umnogome opterećena političkim kontekstom situacije, što za
posledicu ima nizak nivo zadovoljstva među samim osobama
sa invaliditetom opterećenih izolacijom, marginalizacijom i
raširenim društvenim stereotipima o osobama sa invaliditetom
u lokalnim sredinama. Ipak, primetno je da se problem prava
osoba sa invaliditetom aktuelizuje i da je lokalna sredina
otvorenija a lokalne institucije saglasne da je neophodno
omogućiti osobama sa invaliditetom uživanje ljudskih prava.
Takođe primetna je i blaga promena percepcije okoline u vezi
sa pitanjima invaliditeta što je važan korak ka prihvatanju
osoba sa invaliditetom kao jednakih građana u zajednici,
transformacija shvatanja invaliditeta kao problema koji
onemogućava aktivno učestvovanje u zajednici dovodi do
ključnog zaokreta. Svođenja osoba na primaoce milostinje i
socijalnih davanja je oblast na kojoj je potrebno dalje raditi i
unaprediti kapacitete samih osoba sa invaliditetom u borbi za
ostvarivanje najvišeg standarda ljudskih prava.
Kada je u pitanju institucionalna podrška dominantan je sistem
materijalnih davanja što i dalje predstavlja osobe sa
invaliditetom kao pasivne primaoce davanja umesto
mogućnosti da se razvijaju njihovi potencijali i omogućavanja
aktivnog učešća u zajednici. Ipak i institucije kao i lokalna
zajednica polako menjaju svoju percepciju u potrebi da se
omogući osobama sa invaliditetom učešće i da se odrede sve
prepreke na njihovom putu ka ravnopravnosti. Politike i
programi u ograničenom obimu nude sveobuhvata rešenja,
normativni okvir uključuju u određenoj meri oblast
invalidnosti ali je potrebno značajno unapređenje posebno u
oblasti implementacije politika. Uključenje osoba sa
90
89
invaliditetom da o sopstvenim interesima iznose svoja
shvatanja i utiču na dalji razvoj značajan je korak i potrebno je
njihovo veće uključenje u sve sfere društva. Trenutno je vrlo
mali broj osoba sa invaliditetom angažovan i različitim sferama
društva i dosta se svodi na rad organizacija osoba sa
invaliditetom. Zato je potrebno ojačati kapacitete samih
organizacija za dalji napredak, ali takođe uključiti osobe sa
invaliditetom u različite aspekte društvenog planiranja i
donošenja odluka posebno onih koji se odnose na oblast
invalidnosti.
Jedan od pozitivnih primera na Kosovu koji se odnosi na razvoj
lokalnih politika je svakako razvoj Lokalnog akcionog plana za
opštinu Gračanica gde su organizacije osoba sa invaliditetom u
saradnji sa drugim organizacijama i lokalnim institucijama i
donosiocima odluka razvile plan koji se odnosi na oblast
invalidnosti. On podrazumeva spektar određenih ključnih
problema osoba sa invaliditetom i načinima za njihovo
rešavanje na nivou lokalne zajednice zasnovanog na
multisekoralnom pristupu koji podrazumeva učešće različih
relevantnih aktera za unapređenje položaja osoba sa
invaliditetom i ostvarivanje njihovih zagarantovanih prava.
Pored toga značajan uticaj na unapređenje položaja osoba sa
invaliditetom predstavlja razvijanje sistema monitoringa
odnosno nadgledanja implementacije zagarantovanih prava, jer
se upravo u praksi zakona, politika, garantovanih usluga
osobama sa invaliditetom može odrediti stepen mogućnosti
lokalne zajednice da odgovori na postavljene ciljeve. Iako
određena zakonska rešenja postoje, potrebno je njihovo dalje
unapređenje i inkoropriranje zakona koji još uvek nisu u
normativnom okviru, a njihovo postojanje iziskuje društvena
stvarnost.
Pored multisektoralne saradnje koja podrazumeva zajednički
rad na relaciji osobe sa invaliditetom - organizacije osoba sa
invaliditetom – institucije – donosioci odluka- mediji- javno
90
91
mnjenje potrebno je dalje razvijati sistem saradnje u okviru
različitih institucionalnih sektora što se ogleda u pristupu da se
na rešavanju problema i unapređenju situacije donosioci
odluka različitih sektora zajednički uključe u pronalaženju
adekvatnih rešenja.
Monitoring prava osoba sa invaliditetom treba da uključi same
osobe sa invaliditetom u oceni stanja njihovih prava. Primer
monitoringa vođenih od strane osoba sa invaliditetom, njihovih
organizacija, stručnjaka iz oblasti invalidnosti treba da bude
odgovor na realno stanje u svim oblastima koje su predmet
ovog izveštaja. U RS sveobuhvatni monitoring prava osoba sa
invaliditetom rezultirao je pripremom izveštaja Monitoring
prava osoba sa invaliditetom koji služi za dalja zagovaranja,
određivanja ključnih problema i nedostataka u implementaciji
normativnog okvira.51 Oblasti koje su obrađene kroz ovaj
izveštaj pokazuju da ne postoji segment realnosti koji se odnosi
na život osoba sa invaliditetom koji nije opterećen značajnim
problemima i koji onemogućava puno učešće i uživanje
zagarantovanih prava osoba sa invaliditetom. Od problema
nepristupačnosti - arhitektonskih barijera, problema koji se
odnose na pristup otvorenom tržištu rada osobama sa
invaliditetom, nerazvijenih sistema socijalnih usluga,
nemogućnosti da se nekad i osnovne potrebe zadovolje u
zajednici alarmanto upućuju na potrebu značajnog unapređenja
oblasti invalidnosti. Cilj svake zajednice na putu punog učešća
i uživanja ljudskih prava jeste uvažavanje različitosti, borbe
protiv svih vidova diskriminacije, tolarancije i međusobnog
razumevanja.
“Monitor your Rights!”, Holistic report 2013, Monitoring of rights of persons with
disabilities
in Republic
of Serbia,
Center
for Society
2013. osoba sa
”Nadgledaj
svoja prava!”,
Holistički
izveštaj
2013,Orientataion,
Monitoring prava
http://www.slideshare.net/slideshow/embed_code/26310162
invaliditetom
u Republici Srbiji, Centar za orijentaciju društva, 2013
51
51
92
91
BIBLIOGRAFIJA
-
-
Svetska zdravstvena organizacija, Svetski izveštaj o invalidnosti 2011
Nacionalni Akcioni plan iz oblasti invalidnosti za Republiku Kosovo, 2009-2011,
maj 2008 Priština
UN Enable, Faktori koji uzrokuju invalidnosti
Sveobuhvatni okvir politike prema invalidnosti na Kosovu » Studija o osobama
sa invaliditetom kancelarije Vlade Kosovo i UNDP-a
http://www.seeeducoop.net/education_in/pdf/compr_disability_policy_frmwrk_kos-yug-kossrb-t02.pdf
Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj uniji
Socijani servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socioekonomskom razvoju, Monitoring izveštaj, Centar za orijentaciju društva 2012
Studija o osobama sa invaliditetom kancelarije Vlade Kosovo i UNDP-a
Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010 – 2020: Obnovljeno
opredeljenje za Evropu bez prepreka
Povelja o osnovnim ljudskim pravima u Evropskoj uniji
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom
ECMI Kosovo, Pravni priručnika za osetljive i marginalizovane grupe na Kosovu
OSCE Kosovo – izveštaj “Sprovođenje zakonodavnih mera koje imaju uticaj na
ljudska prava na Kosovu, Septembar 2012
Profil zajednica na Kosovu, 2010, OSCE Mission in Kosovo
Program Vlade Republike Kosovo 2011-2014, Strategija i akcioni plan za ljudska
prava
Lokalni akcioni plan u oblasti invalidnosti za period 2013-2017, opština
Gračanica, OON Gračanica – Udruženje distrofičara
Sistemski monitoring, Monitoring zakona i politika u oblasti invalidnosti, Centar
za orijentaciju društva, 2013.
Holistični izveštaj, « Nadgledaj svoja prava »- Monitoring prava osoba sa
invaliditetom u RS, Centar za orijentaciju društva, 2013
Zakon o Penzijama za Lica sa Ograničenim Sposobnostima, br. 2003/23
Zakon o materijalnoj podršci porodicama dece sa stalnim ograničenim
sposobnostima, br. 03/L-022
Zakon o osposobljavanje, profesionalno prekvalifikovanje i zapošljavanje osoba
sa ograničenim sposobnostima, br. 03/L-019
Zakon o statusu i prava boraca, invalida veterana, pripadnika Oslobodilačke
vojske Kosova, civilnih žrtava rata i njihovih porodica br. 04/L-054
Zakon o slepim osobama, br. No. 04/L-092
Zakon o rad, br. 03/L-212
Zakon o zdravstvu, 04/L-125
Zakon o izgradnji, br. 2004/15
Zakon protiv diskriminacije, br. 2004/3
Zakon o šemi socijalne pomoći, br. 2003/15
92
93
-
-
Kosovska strategija zapošljavanja 2010-2012 i Akcioni plan za njeno sprovođenje,
decembar 2009
Uredba br. 2000/66 o beneficijama za ratne invalide na Kosovu i najbliže srodnike
onih koji su umrli kao posledica oružanog sukoba
Administrativno uputstvo za građevinske objekte Tehnički uslovi pristupačnosti
osobama sa invaliditetom br. 07/2007
Administrativno uputstvo za procedure prijava za prava na priznavanje veština,
rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom br. 03/26 2010
Administrativno uputstvo br. 2/2003 o predstavljanju invalidnosti lica i
maloletnika u informativnim medijima
Zakon o profesionalnoj rehablitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom,
“ Sl.glasnik RS”, 36/09
Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, “Sl. glasnik RS”, br.
33/2006
Zakon o zabrani diskriminacije, “Sl. glasnik RS”, br. 22/2009
Zakon o zdravstvenoj zaštiti “Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009- dr.zakon,
88/2010, 99/2010,57/2011, 119/2012 i 45/2013 – dr. Zakon
Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i o paticipaciji za 2013 godinu, “Sl. glasnik RS”, br.
124/2012
Zakon o pravima pacijenata “Sl. glasnik RS”, br. 45/13
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009
,52/2011, 55/2013
Korisni linkovi
http://www.kuvendikosoves.org/?cid=3,191
http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/Evidencija%20zakona.pdf
http://www.mei-ks.net/repository/docs/Aneks_C__Spisak_strategija_i_akcionih_planova_institucija_Vlade_Kosova.pdf
http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html
http://www.makingitwork-crpd.org/
http://www.asksource.info/
http://drpi.research.yorku.ca/
http://www.handicap-international.org
http://www.myright.se/
http://www.light-for-the-world.org/
http://www.un.org/disabilities
94
93
Center for Society Orientation - COD
Bul. Milutina Milankovića 68/3, 11070 Beograd
Srbija
+381 11 3113 860, +381 65 8778 885
www.cod.rs
offi[email protected]
Kancelarija na Kosovu
Glavna ulica bb, 73000 Štrpce,
Kosovo
+381 290 70 075, +377 45 540 022
Mandat COD-a je rad na podizanju kapaciteta
lokalnih aktera u Republici Srbiji i ostalim
zemljama jugoistočne Evrope tokom
tranzicionog perioda u cilju ostvarivanja
osnovnih ljudskih prava i jednakih mogućnosti za
sve marginalizovane grupe, a posebno
osobe sa invaliditetom.
Future Without Fear - FWF
Budućnost bez straha - BBS
Glavna ulica bb, 73000 Štrpce,
Kosovo
+381 290 70 075, +386 49 554 735
www.fwfstrpce.org
offi[email protected]
Mandat BBS-a je razvoj demokratskog,
građanskog civilnog društva u svim
zajednicama i grupama kako bi pokazali da
ravnopravnost i na Kosovu može da postate
deo svakodnevnog života.
Ovaj izveštaj je deo incijative za praćenje invalidnosti za jugoitočnu
Evropu (Disability Monitor Initiative South East Europe) je inicijativa
zagovaranja za prikupljanje i širenje informacija o relevantnim temama
u oblasti invalidnosti, koji podupiru kretanja ka punom učešću i
jednakim mogućnostima za osobe sa invaliditetom. Ova inicijativa se
prvenstveno zasniva na istraživanjima sa terena, konsultacijama sa
osobama sa invaliditetom, organizacijama osoba sa invaliditetom,
pružaocima usluga, civilnim društvom, državnim i lokalnim vlastima.
Cilj je praćenje i olakšanje razmene znanja o načinima na koje lokalne
organizacije, uprave, država i međuanrodne organizacije razvijaju i
podržavaju reforme koje promovišu i omogućavaju puno učešće osoba
sa invaliditetom.
Izveštaj “Položaj osoba sa invaliditetom u Srpskoj zajednici na Kosovu” je nastao uz pomoć i
podršku Evropske unije kroz Evropski Instument za demokratiju i ljudska prava
Download

Izveštaj PDF - Centar za orijentaciju društva