Elektronski časopis o agrobiznisu
Godina I, mesec, broj 5
AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs
U SUSRET
77. MEĐUNARODNOM
SAJMU POLJOPRIVREDE
Povoljan ambijent za
strane investicije
Skupština Srbije
Nova usluga
Ispaša smanjuje
usvojila Zakon o
AGROPRESS-a:
emisiju gasova nego što
organskoj proizvodnji
Besplatni pravni saveti
se mislilo
VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI
VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/
Vlada usvoijila Uredbe za podsticanje investicija,
organske poljoprivrede, proizvodnje mleka i mesa
Predstavljanje Nacrta Prostornog plana Republike
Srbije
Organske bašte - za zdravo uživanje
Japanci se brane od goveđeg mesa iz SAD
VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR
U selu Ribince brinu zbog Koridora 10
Iriški podrum čeka novog zakupca
SETVA SUNCOKRETA I ZA IZVOZ
Kako se saznaje u udruženjima poljoprivrednika i
poslovnih asocijacija u Vojvodini, ratari preko svojih
predstavnika obavljaju ozbiljne razgovore o izvozu 70.000
tona zrna suncokreta ovogodišnjeg roda na zapadno
tržište.
Cena o kojoj se razgovara kreće se od 250 do 270 evra po
toni, sa utovarom u Vojvodini, u septembru i oktobru.
Na ovakav potez asocijacije su se odlučile nezadovoljne
cenom i merenjem kvaliteta suncokreta prošle godine,
kada su imali cenu od 150-170 evra za tonu, ali i uvećan
kvalitet za 4% na osnovu koga su ratari „prerađivačima
prepustili”
oko
10.000
tona
zrna
suncokreta.
I pored najave da će pojedine uljare plaćati 300 evra za
tonu suncokreta, do juče niko nije potpisao takav ugovor,
niti su ponuđene garancije za otkup.
Inače, setva suncokreta u Vojvodini još uvek traje, ali će
do kraja nedelje biti završena. Prema sklopljenim
aranžmanima, ratari su se kod prerađivača i organizatora
proizvodnje zadužili za polovinu planiranog roda, pa i ako
se dogodi izvoz domaćim uljarama će ostati polovina roda,
sa
čime
oni
nisu
zadovoljni.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, o
ovoj poslovnoj aktivnosti proizvođača uljarica kaže:
- Ovo je dobra vest za poljoprivredu, ali je i važno da svoje
ugovorene obaveze ratari ispune prema uljarama, a sa
svojim viškom mogu da idu na tržište, po ceni i uslovima
koje oni prihvataju. Podržavam ovakve poslovne poteze i
to je šansa da se u realizaciju otkupa uključe i zadruge –
kaže Mihailović.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12802.html
INTERNET PREZENTACIJE OPŠTINA I
GRADOVA PO MERI INVESTITORA
Poslovno-investicioni portal “eKapija” tokom aprila je
sproveo istraživanje internet prezentacija lokalnih
samouprava u Srbiji, analizirajući koliko su ove web strane
interesantne za domaće i strane investitore i u kojoj meri
olakšavaju
poslovanje
privrednika.
Dakle,
fokus
istraživanja bio je da utvrdi u kojoj meri su iskorišćene
mogućnosti savremenih informaciono-komunikacionih
tehnologija (IKT) za predstavljanje opština - kao
investicionih destinacija.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12735.html
POVOLJAN AMBIJENT ZA STRANE
INVESTICIJE
Izvor: Danas, autor: V. Ristić
Vranje, Bujanovac - Prva zvanična poseta ambasadora
SAD Meri Vorlik regionu juga Srbije imala je za cilj da
promoviše potencijale kojima raspolažu opštine Vranje i
Bujanovac za strana ulaganja, s obzirom na to da ovde u
poslednje dve godine nije zabeležena nijedna „grinfild“
investicija. Vorlikova se posebno
založila za pomoć malim i srednjim
preduzećima kroz program USAID
koji je i do sada bio podsticajan za
privatni biznis.- U južnu Srbiju SAD
su preko USAID-a uložile više od
70 miliona dolara, najviše u
infrastrukturu, razvoj ekonomije i
kulture preko Američkog kutka u
Vranju i Bujanovcu. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12737.html
VESTI IZ SRBIJE
PROJEKAT "VELETRŽNICA BEOGRAD":
PROMET DO MILION TONA ROBE
Izvor: SEEbiz
BEOGRAD - Projekat „Veletržnica Beograd” obezbediće
bolji razvoj poljoprivrede u Srbiji, doprinos gradskom
budžetu, povećan asortiman robe, snižavanje cena i rast
izvoznog potencijala, zaključak je debate s poljoprivrednim
proizvođačima i članovima Nacionalne alijanse za lokalni
razvoj, koja je organizovana u Privrednoj komori
Beograda.
"Srbija ima velike potencijal za razvoj agrobiznisa, ali
problem je u logistici, tako da ti kapaciteti nisu dovoljno
iskorišćeni. Izgradnjom veletržnice ovaj problem će biti
rešen, a to bi pre svega trebalo da se oseti u porastu
izvoza u Evropsku uniju", rekao je predstavnik USAID-a,
Remer Lane. Ceo tekst možete pročitati na
ŠARGAREPOM OSVOJIO BEOGRAD
Izvor: Blic, autor: Maja Keranović
Prinos šargarepe po
hektaru u Srbiji je u
proseku od 25 do 30
tona, ali na imanju
Zorana Marjanovića u
selu
Urovci
kod
Obrenovca , koje se
prostire
na
11
hektara, i dva do tri puta veći. Njegov dugogodišnji rad i
trud nije prošao nezapaženo.
Proizvodi 70 tona po hektaru, a prosek u Srbiji je 25
tona.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12742.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12743.html
RAST IZVOZA AGRARA 19,4 ODSTO
PODRŠKA UDRUŽENJIMA AGROBIZNISA
Otvoren konkurs za finansijsku podršku aktivnostima
agrobiznis udruženja.
USAID Agrobiznis projekat pokrenuo je Program
podrške aktivnostima udruženja koja na teritoriji Republike
Srbije okupljaju agrobiznise (poljoprivredne proizvođače i
kompanije, koji se bave proizvodnjom, preradom ili
uslužnom delatnošću) u
sledećim
sektorima:
drvenasto voće; jagodasto
voće; povrće; stočarstvo;
mlekarstvo; i sektor koji
obuhvata
pečurke,
začinsko
i
aromatično
bilje.Krajnji
rok
za
podnošenje
prijava
za
učešće u ovom Programu
je 3. jun 2010. godine. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12746.html
SOSIJETE ŽENERAL UVODI KREDITE ZA
AGRAR UZ ZALOGU ROBE
Izvor: Tanjug
Poljoprivreda i prehrambena
industrija Srbije ostvarile su za
prva tri meseca ove godine izvoz
od 416,5 miliona dolara, što
predstavlja rast od 19,4 odsto u
odnosu na isti period 2009.
godine, izjavio je danas saradnik
u Centru za naučno-istraživački
rad Privredne komore Srbije
(PKS) Vojislav Stanković.
"Povoljni rezultati poljoprivrede
Srbije
u
spoljnotrgovinskoj
razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona
ima u preferencijalnom statusu na tržištu Evropske Unije,
ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog
Balkana (CEFTA) i konjunkturi, koja se i dalje održava na
svetskom tržištu", istakao je Stanković. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12744.html
JEDAN ODSTO PREHRAMBENIH PROIZVODA
BILJNOG POREKLA NIJE PO PROPISIMA
Izvor: Beta
Izvor: Beta
BEOGRAD, 5. maja 2010. (Beta) - Sosijete ženeral
(Societe Generale) banka u Srbiji najavila je danas da će
u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj
(EBRD) uvesti kredite za finansiranje srpske poljoprivrede
na osnovu javnih skladišnica.
Kako je agenciji Beta rečeno u Sosijete ženeral banci,
namera je da se projekat finasiranja poljoprivrede na
osnovu tih robnih zapisa o uskladištenoj robi, kao zaloga,
pokrene u narednih mesec dana.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12754.html
Kontrolom prehrambenih
proizvoda biljnog porekla u
martu i aprilu utvrđeno je
da
oko
jedan
odsto
ispitanih proizvoda nije u
skladu sa pravilnicima,
saopštilo je Ministarstvo
poljoprivrede Srbije.
Kako se navodi, kontrolisano je oko 140.000 vrsta
artikala, od kojih je kod 1.129 proizvoda istekao rok
trajanja ili deklaracija nije bila u skladu sa propisima.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12740.html
VESTI IZ SRBIJE
NEISKORIŠĆENE MOGUĆNOSTI, UPRKOS
DODELJENE USAID NAGRADE ZA NABOLJI
VELIKIM POTENCIJALIMA
BIZNIS MLADIM POLJOPRIVREDNICIMA
Izvor: Tanjug
Beograd, i pored posedovanja izuzetnih prirodnih
resursa, klimatskih uslova i visokostručnih kadrova za
razvoj savremene poljoprivredne proizvodnje, nedovoljno
koristi mogućnosti za razvoj agrara zbog brojnih problema
prisutnih u tom sektoru, izjavio je danas direktor Instituta
za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.
"Slabosti" se odnose na smanjivanje poljoprivrednih
površina u Beogradu i njihovu lošu setvenu strukturu,
zatim na mali broj registrovanih poljoprivrednih
gazdinstava, usitnjenost poseda, "pokidan" reprolanac,
kao i na nedostatak investicionog kapitala, rekao je
Cvijanović. Ceo tekst možete pročitati na
Američka organizacija za medjunarodni razvoj (USAID)
dodelila je danas 120 hiljada dolara za devet projekata u
poljoprivredi koje su podneli mladi preduzetnici iz Srbije,
pobednici na konkursu za najbolji poslovni plan.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12728.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12726.html
ALBANIJI 500 TONA KROMPIRA?
FLAŠIRANJE „LEPOSAVE”, „DIKOSAVE” I
Izvor: Večernje novosti
„DAROSAVE”
ČAČAK, NOVA VAROŠ - Proizvođači krompira koji u
svojim zalihama imaju prošlogodišnji rod, ovih dana
sigurno trljaju dlanove od dobre zarade, jer je cena ovog
povrća na kvantašu dostigla cenu od čak 20 dinara po
kilogramu, što je više nego u većini evropskih zemalja.
Domaće tržište, međutim, trenutno
je prebukirano ogromnom ponudom,
pa su se mnogi provrtari širom
Srbije uplašili da će krompir iz
njihovih magacina završiti na deponijama, što se često dešavalo
prethodnih godina.
Izvor: Politika, autor: Budo Novović
To su nazivi tri vrste rakije koje će uskoro nositi oznaku
poljoprivrednog gazdinstva glumca Nenada Jezdića.
Valjevo – Da li će pozorišna i filmska scena u Srbiji
izgubiti jednog darovitog glumca a agrar dobiti novog
poljoprivrednog proizvođača? Na ovo pitanje odgovor zna
popularni glumac mlađe generacije Nenad Jezdić, čije je
gazdinstvo u selu Zabrdici nadomak Valjeva prekjuče
posetio Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede. Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12761.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12732.html
MEĐUNARODNO SAVETOVANJE
NEKONTROLISANA PRODAJA I UPOTREBA
"AGROPRIVREDA I PRIDRUŽIVANJE EU"
INSEKTICIDA - NOVO TROVANJE PČELA U
SRBIJI
Izvor: Politika
Mnogi poljoprivrednici ne znaju da je po novom zakonu
zabranjeno uopšte prskati voće u cvetanju sredstvima koja
su opasna za pčele
Neodgovornost i nepažnja voćara, koji prskaju sadnice
zabranjenim insekticidima, izazvali su i ovog proleća
trovanje pčela u Pomoravlju, Resavi i Levču. Pčelarsko
društvo iz Jagodine upozorilo je javnost da krivicu snose i
prodavci koji prodaju zabranjene insekticide, inspekcijske
službe, koje ih ne kontrolišu, a „koje često i ne znaju ko je
od njih nadležan za trovanje pčela”.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12733.html
Izvor: RTV
Na
savetovanju
o
Agroprivredi Srbije i evropskim
integracijama u Privrednoj
komori Vojvodine predstavljena
je mapa puta našeg agrara u
priključenju Evropskoj uniji.
Na skupu svoje iskustvo izneli
su stručnjaci iz Holandije i
Mađarske, zemlje koje su dobro
iskoristile prednosti zajedničke
poljoprivredne politike Unije.
Osim Mađarske suficit u
agrarnoj
razmeni
od
novoprimljenih članica u Uniju imaju samo Poljska i
Litvanija.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12723.html
VESTI IZ SRBIJE
SKUPŠTINA SRBIJE USVOJILA ZAKON O
ORGANSKOJ PROIZVODNJI
SRBIJA DOBILA DOZVOLU ZA IZVOZ PROIZVODA OD RIBE NA TRŽIŠTE EU, ALI ŠARAN
TEŠKO PLIVA U EU
Izvor: Beta
Skupština Srbije usvojila je
Zakon
o
organskoj
proizvodnji koji će omogućiti
povećanje površina pod
organskom proizvodnjom,
smanjenje zgađenja iz
poljoprivrede, očuvanje
vode i zemljišta.
Novim zakonom se dobija
pravni okvir za praćenje
organske proizvodnje, utvrđivanje stvarnih mogućnosti i
registraciju obima proizvodnje, što će potencijalno
omogućiti i veću pomoć države.
Zakon se odnosi na proizvode biljne i stočarske
proizvodnje i to na primarne poljoprivredne proizvode,
prerađene poljoprivredne proizvode koji se koriste kao
hrana, ali i na stočnu hranu, seme, rasad i sadni materijal,
kvasac koji se koristi kao hrana i hranu za životinje.
Proizvodi dobijeni lovom i ribolovom divljih životinja,
zakonom se ne smatraju proizvodima organske
prizvodnje. Izvor: Novosti
Mada su iz Ministarstva poljoprivrede sa oduševljenjem
saopštili da je Srbija dobila dozvolu da proizvode od ribe
plasira na tržište Evropske unije, sami alasi prilično ravnodušno primili su vest da su im ”odškrinuta” vrata za izvoz u Evropu.
- Doduše, tačna je ocena da dobijanje dozvole za Srbiju
predstavlja jedan nov početak. Misija EU za hranu i veterinu utvrdila je da Srbija poseduje istovetan sistem kontrole
u proizvodnji i prometu ribe, kao i proizvoda akvakulture.
Postigli smo evropske standarde u celokupnom sistemu,
što je veliko dostignuće slatkovodnog ribarstva u Srbiji.
Međutim, radost mnogih naših proizvođača splasla je
kada je objašnjeno da dozvola važi za izvoz prerađevina
od ribe i takozvanu rashlađenu ribu na ledu. Jer, retki će
moći da izvoze proizvode od ribe, pošto su skromni preradni kapaciteti - kaže za ”Novosti” Nenad Radulović, direktor Ribarskog gazdinstva ”Ečka” iz Lukinog Sela.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12760.html
USVOJEN ZAKON O REGIONALNOM
RAZVOJU
Izvor: Tanjug
Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune
Zakona o regionalnom razvoju, kojima je predvidjeno
formiranje pet regiona ujednačenijih po broju stanovnika Vojvodina, Beogradski region, region Šumadije i Zapadne
Srbije, Južne i Istočne Srbije i Kosova i Metohije. Izmene
tog zakona doprineće podsticanju ravnomernijeg
regionalnog razvoja i efikasnijem korišćenju pretpristupnih
fondova EU, a regioni se, prema stepenu razvijenosti,
razvrstavaju na razvijene, koji su iznad republičkog
proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i na
nedovoljno razvijene, koji su ispod republičkog proseka.
Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12758.html
USVOJEN ZAKON O ŠUMAMA
Izvor: Beta
Skupština Srbije danas usvojila Zakon o šumama, koji
uređuje očuvanje, zaštitu, planiranje, gajenje i korišćenje
šuma i raspolaganje šumama i šumskim zemljištem.
Odredbe zakona odnose se na šume i šumsko zemljište u
svim oblicima svojine.
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12755.html
DRAGIN: USKORO ISPLATA SUBVENCIJA
POLJOPRIVREDNICIMA
Izvor: Beta, Tanjug
Ministar za poljoprivredu Srbije Saša Dragin izjavio je u
Valjevu da će uskoro početi isplata subvencija
poljoprivrednicima od 14.000 dinara po hektaru.
"To je 2.000 dinara više nego prošle godinu", kazao je on
prilikom posete domaćinstvu Vladana Mijailovića u selu
Bukovica, kod Valjeva i dodao da će čitav posao biti
završen do sredine jula, što je "najranije do sada". Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12748.html
Zakonom je utvrđeno uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za šume i šumarstvo Srbije kojim se obezbeđuju podaci o stanju i promenama šumskog fonda.
Zakonom je utvrđeno i
formiranje
Registra
sopstvenika šuma, koje
vodi Ministarstvo poljoprivrede u kome će se
voditi evidencija o vlasniku, površini i stanju
šuma. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12759.html
Tema broja:
77. MEĐUNARODNI SAJAM
POLJOPRIVREDE
IZLAGAČI IZ 22 ZEMLJE
Svaki treći učesnik Međunarodnog poljoprivrednog sajma
u Novom Sadu dolazi iz inostranstva. Ove godine učesnici
su iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske,
Crne Gore, Hrvatske, Indije, Indonezija, Italije, Kanade,
Kine, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Portugalije, Republike Srpske, Rumunije, Slovačke, Slovenije,
Turske...
Prvi put u istoriji Sajma, Međunarodni poljoprivredni sajam
ima zemlju partnera, a to je Mađarska. Kolektivni nastup
mađarskih privrednika, koji se organizuje u Hali 9 i na otvorenom prostoru Sajmišta, predstavlja proizvođače
hrane, poljoprivrednih mašina, opreme i rezervnih delova,
ambalaže, agrohemije i drugog. To je prilika da se na Sajmu i u gradu predstave i turistički i kulturni potencijali
susedne države. Iza projekta je stala mađarska vlada, tako
da to daje nov kvalitet i značaj samoj priredbi, Novosadskom sajmu, Gradu Novom Sadu , Vojvodini i Srbiji.
Privrednike iz Bosne i Hercegovine u Hali 1 okupila je
Agencija za promociju izvoza pri Prvrednoj/Gospodarskoj
komori te Republike. Izlagači iz Crne Gore promovišu
hranu i piće. Tu su, između ostalih: "13. jul – Plantaže",
Industrija mesa "Goranović", "Martex", "Niksen trade" i
"Crnagoracoop NB".
Na Sajmu nastupa i Privredna komora Crne Gore, koja
promoviše proizvode i proizvođače sa svog područja.
Hrvatska gospodarska komora - Županijska komora Osijeka i Hrvatska obrtnička komora, već godinama na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu okupljaju privrednike iz
Hrvatske. Gigant Prehrambene industrije "Agrokor", pod
čijim okriljem posluju "Dijamant", "Frikom", "Ledo",
"Zvijezda" i druge firme, nastupa u Hali "Master", gde
samostalno nastupa i poznati proizvođač mlečnih proizvoda "Zdenka", dok je "Vindija" u Hali 1.
Izlagači iz Slovenije dolaze uz pomoć Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu te zemlje, a predstavljaju
se proizvođači mesa - "Kras", proizvođači mleka Mlekarna "Celeia" poznati proizvođač vina - Vinska klet
"Goriška brda" i drugi.
Izvor: www.sajam.net
KONKURS “GAZDARICA”
Podrška ženama u agrobiznisu, kao i podsticaj samozapošljavanja ciljevi su koji Opportunity banka (OBS)
želeli da postigne konkursom „Gazdarica“ za ženenosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.
Pozivamo vas da prisustvujete proglašenju pobednice
u ponedeljak, 17. maja 2010. godine, sa početkom u 12
časova
Kongresni centar Novosadskog sajma (sala 6)
Hajduk Veljkova 11, Novi Sad
Pozivamo vas na svečanu dodelu priznanja ProAgro Lider
2010, u okviru konkursa ProCredit banke za izbor devet
najuspešnijih proizvođača u kategorijama malo, srednje i
veliko poljoprivredno gazdinstvo, kao i poljoprivrednog
gazdinstva - Lidera u korišćenju obnovljivih izvora
energije.
DODELA NAGRADA “PRO AGRO LIDER”
Dodeli priznanja ProAgro Lider 2010 prisustvovaće
ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša
Dragin, član Izvršnog odbora ProCredit banke Dejan
Janjatović, predstavnici Stručnog žirija konkursa i veliki
broj drugih zvanica i gostiju.
Vreme: Sreda, 19. maj 2010. godine, sa početkom u 13
časova
Mesto: Master centar, Novosadski sajam, sala 4, Novi
Sad
Tema broja:
77. MEĐUNARODNI SAJAM
POLJOPRIVREDE
POSLEDNJE PRIPREME
"MAĐART" - DANI MAĐARSKE KULTURE U
NOVOM SADU
Manifestacija "MađArt" biće održana od 14. do 19. maja
u Novom Sadu, povodom održavanja 77. Međunarodnog
poljoprivrednog sajma na kojem je Mađarska zemlja- partner, saopšteno je danas na konferenciji za novinare.
Na Novosadskom sajmu će se predstaviti najznačajnije
kompanije, institucije i proizvođači, a u kulturnom delu programa, tokom šest dana, na više lokacija u Novom Sadu,
predstaviće se najpoznatiji umetnici i umetnički ansambli iz
Mađarske.
- Manifestacija "MađArt" pokazuje da Novosadski sajam
nije samo mesto susreta privrednika gde se sklapaju
poslovni aranžmani, već je to povod za jednu širu kulturnu
saradnju koja će omogućiti da još više saznamo jedni o
drugima i tako unapredimo naše odnose, rekao je generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić.
Cilj festivala je upoznavanje kulturnih vrednosti, produbljavanje kulturnih, poslovnih i prijateljskih veza naroda u
regionu. Predviđeno je održavanje livkovnih izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, plesnih grupa, izložba žolnai
nakita, kao i nastupi folklornih grupa.
- Između naših zemlja ima puno dodirnih tačaka koje nas
povezuju i to treba da iskoristimo u narednom periodu, a
Sajam će biti idealno mesto za proširivanje privredne kao i
uspostavljanje kulturne saradnje Mađarske i Srbije, rekao
je državni sekretar predsednika Vlade Republike Mađarske
Ferenc Gemeši.
Pokrajinski sekretara za kulturu Milorad Đurić napomenuo
je da se privreda ovog puta pokazala kao oblast koja trasira put za kulturu i to je važno, kako bi se intenzivirala komunikacija u ovom regionu.
- Program manifestacija je izuzetno ambiciozan, a vojvođanska publika imaće uvid u ono najbolje što mađarska
kultura u ovom trenutku može da ponudi, rekao je Đurić.
Oko 40 kulturnih programa na festivalu će biti održano na
devet lokacija u Novom Sadu, a u programu će učestvovati
i umetnici mađarske zajednice iz naše zemlje.
Zvanično otvaranje manifestacije održaće se 14. maja u 19
časova u Sinagogi kada će nastupiti budimpeštanski Simfonijski orkestar – "Budapest Concerto".
Izvor: www.sajam.net
Tema broja:
77. MEĐUNARODNI SAJAM
POLJOPRIVREDE
DAN KANADE NA NOVOSADSKOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU
PONEDELJAK, 17. MAJ
Svoje ponovno učešće na Novosadskom poljoprivrednom sajmu posle 20 godina, Kanada ce obeležiti i manifestacijom “Dan Kanade na sajmu” koja će se održati u ponedeljak, 17. maja 2010, u 13 časova. U sklopu ove manifestacije, ambasada Kanade će organizovati specijalnu prezentaciju kanadskih izlagaca za partnere i kontakte
kanadskih firmi.
Ove godine je Ministarstvo poljoprivrede Kanade u saradnji sa ambasadom Kanade u Beogradu odlučilo da
učestvuje direktno na Sajmu, pružajući na taj način značajnu podršku kanadskim firmama koje nastupaju na ovoj
važnoj manifestaciji i koje vide perspektivu za svoje proizvode i usluge na tržištu Srbije i regiona.
Na Sajmu će se predstaviti 9 kanadskih firmi koje će izložiti čitavu paletu svojih proizvoda i usluga. Kanadski
izlagači će se predstaviti ove godine na jedan izuzetno zanimljiv i atraktivan nacin, izlažući svoje proizvode u
autentičnom ambijentu modela farme koja će biti specijalno izgrađena na otvorenom prostoru na sajmu. Zgrada
ce biti velicine oko 150 kvadratnih metara, izgrađena od materijala koji je uvezen iz Kanade i izgledaće identično
kao što izgledaju farme u Kanadi. Unutar objekta će biti izlozena oprema za farme tako da ce posetioci moći da
imaju realnu predstavu kako izgledaju i kako su opremljene farme u Kanadi.
“Dan Kanade na sajmu” počinje u 13 časova pozdravnim govorom Nj.E. Ambasadora Kanade u Srbiji Džona Morisona u Master centru, Sala 5 u okviru Sajma, a nastaviće se osvrtom na kanadsku poljoprivedu Djurdje Ceramilac, direktorke odeljenja za ekonomske odnose Ambasade Kanade i prezentacijama kompanija “Loonland Worldwide Distributors”, “BD Agro”, “Alliance Genetics”, “Sun-North Systems”, “Canarm/BSM”, “Val-Col/Industrial Swine Systems” Pored navedenih, na Sajmu će se predstaviti i “Dortmans Bros Barn Equipment”, “Hays Genetics
International”, “Holstain Canada” i “McIntosh Embryo Transfer”.
U saradnji sa Novosadskim sajmom u okviru Međunarodnog sajma
poljoprivrede, Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS 18. maja
2010. godine organizujemo konferenciju:
„Investicije u agrobiznis sektor Srbije“
Termin: 18. maj 2010. godine, od 10 do 13h
Lokacija: Novi Sad, Sajam, Master centar, velika sala
O potencijalu srpske poljoprivrede svedoče i milionski krediti koje su kompanije iz ovog sektora ugovorile sa domaćim
i međunarodnim bankama i finansijskim institucijama, kao i sve glasniji interes svetskih sila poput SAD i Kine da
investiraju u agrobiznis sektor Srbije.
Cilj ove konferencije je otvoranje dijaloga o unapređenju institucionalnog okvira i stvaranja privrednog ambijenta za
privlačenje većih investicija u agrobiznis sektor Srbije – sektor privrede koji tradicionalno donosi trgoviski suficit i
obezbeđuje stabilnost privrede Srbije.
Želja nam je da u prisustvu najviših zvaničnika - ministra poljoprivrede Saše Dragina i drugih predstavnika državnog i
privatnog finansijskog sistema, međunarodnih organizacija, medija i nevladinog sektora, govorimo o najznačajnijim
temama u oblasti investicija u poljoprivredi.
Agendu za Konferenciju možete preuzeti na linku:
http://www.agropress.org.rs/konferencija-o-investiranju.html
ODRŽANA PANEL DISKUSIJA:
UDRUŽIVANJE I FINANSIRANJE POLJOPRIVREDNIKA BAČKE
KLJUČNI FAKTORI USPEHA I NAPRETKA REGIONA I CELE ZEMLJE
13. maj 2010. godine – Na inicijativu vise od 60 krupnih
poljoprivrednih proizvođaca na podrucju sa preko 650.000
ha obradivog zemljista iz Sivca, Apatina, Sombora, Kule,
Crvenke, Kljajiceva, Svilojeva, Sonte i Odzaka realizovana
je Javna panel diskusija: Investicioni potencijali
agrobiznisa i ruralne ekonomije - Udruzivanje i finansiranje
poljoprivrednika. Cilj skupa je bio da se putem javne
diskusije otvore, pokrenu i nađu resenja za pitanja koja su
od strateskog znacaja za ruralni i poljoprivredni napredak
regiona i Srbije.
pomocnik ministra poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede
za sektor agrarne operative i finansijskog upravljanja.
Profesor dr Miladin Sevarlic sa Poljoprivrednog fakulteta u
Beogradu, je istakao da su ovakvi skupovi neophodni jer je
blagovremeno informisanje poljoprivrednika i njihovo
stalno obrazovanje od presudne vaznosti za organizovanje
konkurentnije proizvodnje na gazdinstvima.
„Kao domacin Panela, ProCredit banka nastavlja sa
svojom podrskom razvoju poljoprivredne proizvodnje kroz
mogucnost da se svi zainteresovani proizvođaci upoznaju
sa najaktuelnijim desavanjima i potencijalima u tom
sektoru“, kaze Ranko Makivic, regionalni direktor
ProCredit banke.
„Pokretanje
tema
udruzivanja
i
finansiranja
poljoprivrednika i odrzavanje Panela je uradjeno u pravom
trenutku. Poslovno udruzenje uvoznika poljoprivredne
mehanizacije ce uvek podrzavati i ucestvovati u
dogadjajima gde je na prvom mestu sirenje znanja za sve
kojima je u interesu da unaprede poslovanje i doprinesu
razvoju regiona i zemlje“, rekao je Djordje Miskovic,
predsednik Poslovnog udruzenja uvoznika poljoprivredne
mehanizacije.
Panel diskusiju je otvorio mr Milan Stegic, pomocnik
ministra poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede za sektor
agrarne operative i finansijskog upravljanja, a ucestvovali
su i uvazeni strucnjaci prof. dr Miladin Sevarlic sa
Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dr Snjezana Tolic
sa Poljoprivrednog fakulteta iz Osijeka. Ispred glavnog
domacina skupa ProCredit banke, vodece banke u podrsci
razvoju domace poljoprivrede, govorio je Ranko Makivic,
regionalni direktor ProCredit banke. O potencijalima za
finansiranje i udruzivanje poljoprivrednika u ovom okrugu
govorili su i Goran Pejovic, MZ Sivac, kao odabrani
predstavnik krupnih poljoprivrednih proizvodjaca, Vojislav
Malesev iz Udruzenja paora 100P Plus, Djordje Miskovic
iz
Poslovnog
udruzenja
uvoznika poljoprivredne
mehanizacije, kao i predstavnici ambasada, komora,
ekspertsko-razvojnih
organizacija,
privrednika
i
najznacajnijih nacionalnih i lokalnih medija.
“Dva kljucna faktora uspeha u poljoprivredi su: udruzivanje
poljoprivrednika i finansiranje proizvodnje. Uloga drzave
jeste da kroz mere podsticaja pomogne udruzivanje
poljoprivrednika, ali i da finansijski potpomogne
proizvodnju. Podsticaji drzave su od kljucnog znacaja i
verujemo da ovogodisnjim merama uspevamo da
pokrijemo
sve
znacajne
aspekte
poljoprivredne
proizvodnje cime se direktno podize konkurentnost naseg
poljoprivrednog proizvodjaca”- izjavio je mr Milan Stegic,
Prema recima Gorana Pejovica, sekretara MZ Sivac, veliki
broj poljoprivrednika koji su prisustvovali dogadjaju je
potvrdio da je potreba za ovakvim skupom bila opravdana,
smatrajuci da je ovo jedan od koraka u stvaranju
ambijenta u kojem ce poljoprivrednicima biti pruzena sva
neophodna podrska i smernice za najefikasnije nacine
udruzivanja i finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Organizacioni odbor Panela cine: Snezana Gajdobranski,
Regionalna privredna komora Sombor, Violeta Jovanovic,
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED,
Sasa Gujanica, ProCredit bank a.d, Jovanka Arsic Karisic,
CENTRAL EUROPEAN DEVELOPMENT FORUM –
CEDEF, Goran Pejovic, MZ Sivac, Goran Djakovic,
Agrobusiness Consulting, AGROPRESS i Ana B. Bovan,
Bovan Consulting.
www.biznisbacka.com
VESTI IZ SVETA
AUSTRIJA ZABRANILA GAJENJE GMO
RUSIJA ZABRANJUJE UVOZ AMERIČKE
KROMPIRA „AMFLORA“
ŽIVINE OBRAĐENE HLOROM
Kontroverzni genetski modifikovani krompir „Amflora“ ne
sme se uzgajati u Austriji.
Nakon što je krajem marta 2010. godine pored Evropske
komisije i zemlja inicijator Švedska dala odobrenje za
gajenje GMO krompira „Amflora“, ova sorta je dozvoljena
za gajenje i za industrijsku upotrebu, ali ne i za ishranu.
Austrija je zabranila gajenje ove sorte GMO krompira
nakon Uredbe Ministarstva za zdravlje od početka aprila
2010. godine, a i Parlament ove zemlje se 26. Marta 2010.
godine izjasnio za zabranu gajenja „Amflore“.
Američki proizvođači živine sredinom aprila 2010. godine
su obećali da će u budućnosti odustati od hlorske obrade
živine koja će se izvoziti na rusko tržište.
Trenutno se ne može uvoziti američka živina u Rusiju, jer
Rusija zabranjuje obradu živine hlorom, što je uobičajno u
SAD. Kako je javio „Moscow Times“ sredinom aprila 2010.
godine, za američke proizvođače živine rešenje ovog
trgovinskog spora je od egzistencijalnog značaja. Iako
raste ruska proizvodnja živine, postoji uvozni kontigent od
780.000 tona živinskog mesa sa carinskim povlasticama,
od čega bi SAD mogle da isporuče 600.000 tona. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12751.html
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12718.html
ISPAŠA DAJE MANJU EMISIJU GASOVA
NEGO ŠTO SE DO SAD MISLILO
Krave su odavno poznate po svojim visokim emisijama
gasa (NO2). Nemačka grupa istraživča je pokazala da
ispaša krava smanjuje emisiju gasa.
Jednogodišnji eksperimenti Instituta za meteorologiju i
istraživanja klime sa Instituta za tehnologiji u nemačkom
Karlsruhe-u (KIT) vršeni su na mongolskoj stepi. Rezultati
su objavljeni u časopisu „Nature“. Naučnici tvrde da se
mnogo precenjuju efekti stočarstva na klimatske promene.
Oni čak prema ovim istraživanjima smanjuju emisiju gasa
u atmosferu.
VELIKI RAST PROIZVODNJE JAGODA I
MALINA U UKRAJINI
Kako
saopštavaju
analitičari
„Fruit-inform“,
proizvodnja jagoda i malina će u 2010. godini biti
proširena u blizini velikih ukrajinskih gradova. Studija
je pokazala da je proizvodnja ovih voća u blizini
velikih gradova jedan od najprofitabilnijih sektora u
ukrajinskoj poljoprivredi.
Najviši rast proizvodnje lociran je u okruženju od 2070 km od gradova Kijev, Donjeck, Harkiv
Dmitropetrovsk, Odesa i Lviv. Zbog niskih
transportnih
troškova
i
mogućnosti
brzog
snadbevanja lokalne veleprodaje, mali proizvođači u u
okolini velikih gradova su u mogućnosti da održavaju
visoke cene za svoje proizvode bez velikih gubitaka i
rizika. Veliki proizvođači jagoda i malina u blizini
velikih gradova po pravilu svoje proizvode za
gotovinu prodaju direktno sa polja bez potrebe za
trošenjem para za hlađenje i transportovanje. Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12756.html
AMERIČKI NAUČNICI UPOZORAVAJU NA
REZISTENTNOST NA HERBICIDE
Povećanim gajenjem genetski modifikovanih kultura u
SAD rastu i rizici poput rezistentnosti. Rizici se uprkos
prednostima ne smeju ispustiti iz vida, upozorava američki
Istraživački savet NRC.
NRC je analizirao koristi i rizike gajenja GMO kultura i
objavio je prve rezultate. Kako piše agrarzeitung.de,
naučnici NRC kao prednosti navode da poljoprivrednici
imaju veće prinose i manje troškove za herbicide i
insekticide. Pored toga, kod gajenja GMO kultura se
smanjuje broj neophodnih prskanja, a i gajenje biljki
rezistentnih na herbicide smanjuje potrebu za korišćenjem
pluga.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12771.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12745.html
NAGLI PAD CENA ŠEĆERA NA SVETSKOM
TRŽIŠTU
Cene šećera naglo padaju na
svetskom tržištu. Dok su još u
januaru 2010. godine bile na
rekordnom nivou, do sada su
opale za polovinu.
Cene su sada daleko ispod
referentne cene EU za sirovi
šećer od 335 evra po toni, čime
šećer iz EU nije više konkurentan
na svetskom tržištu.
Još je krajem januara 2010.
godine u Njujorku registrovana rekordna cena sirovog
šećera od skoro 470 evra po toni.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12752.html
AGROBIZNIS - SVET HRANE
FAST FOOD: NI BAKTERIJE GA NEĆE!
Izvor: Lepota i zdravlje
Amerikanka Joann Bruso, autorka knjige o zdravoj ishrani dece, ostavila je hamburger i pomfrit na polici kako bi
proverila šta će se sa njim desiti nakon godinu dana.
Fast food obrok iz poznatog lanca restorana brze hrane
ne samo da je preživeo godinu dana na polici, već se i ne
razlikuje mnogo od onog kad je kupljen. Joann Bruso je
fotografije objavila na svom blogu.
Neverovatno je koliko zapravo obrok izgleda vrlo jestivo i
posle godinu dana. Nutricionisti već odavno upozoravaju
da brza hrana sadrži previše konzervansa i da je nezdrava
za decu. To je i razlog što zadržava skoro identičnu formu
čak i posle godinu dana.
NAMIRNICE KOJE POSPEŠUJU ZAČEĆE
Izvor: Žena Kada dođe vreme da pravite bebu, kuhinja je važna kao i
spavaća soba. Hrana i plodnost povezani su vrlo
jednostavno: „Potrebne su vam zdrave jajne ćelije i zdravi
spermatozoidi, ali i dobro stanje organizma da bi se
oplodnja desila i da bi se plod pravilno razvio. Da biste sve
to postigli, neophodan vam je poseban režim ishrane,
objašnjava Zita Vest, britanska nutricioni-stkinja.
Lekari procenjuju da oko 15 odsto parova u Srbiji ima
problem sa začećem. Svaki treći muškarac i svaka treća
žena suočavaju se sa primarnim sterilitetom
Na pomen nutricionističkog aspekta u oplodnji, mnogi
parovi u prvi mah ustuknu jer im je previše komplikovano
da promene navike. Drugi pak nemilosrdno izbacuju iz
ishrane ama baš svaku namirnicu u čiju se nezdravost
sumnja ili ne jedu ništa što nije organskog porekla. Takav
stav može da prouzrokuje još više stresa, koji uopšte nije
poželjan kada treba da ste maksimalno opušteni dok
pravite bebu. To se naročito odnosi na parove koji rade na
tome izvesno vreme ili su podvrgnuti terapiji za lečenje
steriliteta.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12724.html
HRANA ZA OSLOBAĐANJE LOŠEG ZADAHA
Izvor: 24 sata, S Media
Ceo tekst možete pročitati na
Korijander, zelena metvica, eukaliptus, ruzmarin su
začini i biljke koje su dobre u borbi protiv lošeg
zadaha...Jabuka, šargarepa, celer, u osnovi sve voće i
povrće bogato vlaknima, dobro je u borbi protiv
neprijatnog zadaha.
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12709.html
KAKO SI VEČERAO, TAKO ĆEŠ SPAVATI
Zubne naslage uzrokuju neugodan miris. Mnogi
ugljenohidrati i proteini se zadržavaju između zuba, pa
čak i zdrava hrana poput integralnih žitarica. Zato
obavezno nakon jela operite ili očistite zube.
Izvor: FoNet
Imate problema da zaspite? Razmislite šta ste večerali postoji hrana koja stvara nesanicu, ali i ona druga od koje
se spava "kao beba".
"Saboteri" sna:
1. Konzervirano i dimljeno meso
2. Čokolada
3. Energetski napici
4. Kečap
5. Alkohol
"Prijatelji" sna:
1. Trešnje i višnje
2. Banane
3. Tost- hleb, špagete
4. Ovsena kaša i pahuljice
5. Toplo mleko
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12710.html
BAKTERIJE - Loš zadah najviše se veže uz oralnu
higijenu i gastrointestinalno zdravlje. Ukoliko je zadah
neugodan, uzrok ne mora uvek biti unutar usne
šupljine, nego može doći i iz probavnog trakta. U oba
slučaja glavni krivci su bakterije. Donosimo nekoliko
sitnih trikova kojima možete ukloniti neugodni zadah,
piše „Health”.
1. ZAČINI
2. AKTIVNE KULTURE
3. HRSKAVE NAMIRNICE
4. KAMUFLIRANJE
5. KAMUFLIRANJE
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12794.html
AGRO-INOVACIJE
NOVE SORTE JABUKA:
REMO, REWENA I TOPAZ
NOVE RANE SORTE KRUŠAKA „ETRUSKA“ I
„TOSKA“
Na Institutu za voćarstvo u Dresden-Pillnitzu proteklih
godina su razvijene nove sorte jabuka. Nove sorte prema
rečima Prof. dr Vladislava Ognjanova sa Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu zahtevaju smanjenje korišćenja
fungicida za 80% i više. Istovremeno se postiže visok
kvalitet ploda, dobra rodnost i višestruka otpornost na
najbitnije parazite. Razvijene sorte imaju otpornost na
prouzrokovače tri najvažnije bolesti – čađavu krastavost,
pepelnicu i bakterioznu plamenjaču, kasno cvetaju, a vrlo
su otporne na niske zimske temperature. Dve sorte
razvijene na Institutu za voćarstvo u Dresden-Pillnitzu
zovu se „Remo“ i „Rewena“.
Rane sorte krušaka se mogu gajiti na plantažama, ali isto i
na manjim domaćim zasadima i voćnjacima, što ih čini
popularnim za komercijalne, ali i za uzgajivače ovog voća
na okućnicama.
Za komercijalne uzgajivače od važnosti je činjenica da se
nove rane sorte krušaka ističu kvalitetom i ranim
sazrevanjem. Tako, korisnici već u junu mesecu mogu
proširiti izbor krušaka za konzumiranje. Zbog ranog
sazrevanja, nove rane sorte krušaka postižu veću cenu na
tržištu.
Rane sorte krušaka, koje su se dobro pokazale na našim
prostorima, su „Etruska“ i „Tosca“, nastale su početkom 90
-ih godina u Italiji, i od sredine 90-ih godina se gaje na
našim prostorijma.
„Remo“ je jesenja jabuka slabog do srednjeg rasta,
male veličine, koja donosi bogat rod i redovno rađa.
Ova sorta je otporna na najvažnije parazite i izazivače
bolesti poput čađave krastavosti, pepelnice i
bakteriozne plamenjače, a ne štete joj ni zimski i
prolećni mrazevi.
Plod je veoma je sočan, ima grublje voćno meso i
vinocrvenu boju ploda. Ima blago kiselast ukus i
odnos šećera i kiselina od 8:1. Jabuka „Remo“ se
može koristiti za proizvodnju sokova i šire.
Etruska
Rana sorta kruške „Etrusca“ nastala je u Italiji ukrštanjem
sorti „Coscia“ i „Gentile“ (Košija x Đentile). Na našim prostorijama se gaji od sredine 90-ih godina i svako leto dobro
rodi.
„Rewena“ je zimska jabuka slabog rasta, koja ima srednju
veličinu. Ovo je jabuka sa visokom rodnošću. Ima labaviju
krunu i donosi redovne plodove. Ističe se otpornošću na
čađavu krastavst, pepelnicu i plemenječu.
„Etrusca“ sazreva oko 10. juna, u zavisnosti od područja
gde je zasađena i od vremenskih uslova. Plod ove kruške
je zbog velike rodnosti male do srednje veličine. Ova
kruška se po sazrevanju može konzumirati 8 do 10 dana.
Ponekad je se zbog zbijenosti plodova mogu javiti prmerci
koji su izduženog oblika i sužavaju se postepeno prema
vrhu. Ova sorta se ističe velikom i redovnom rodnošću,
lepim i debelim plodovima dobrog ukusa i umerenim i ne
prebrzim tempom sazrevanja.
Ova sorta jabuke je prikladna za skladištenje, a može se
koristiti za preradu u industrijji sokova kao i sveže
konzumiranje. Plodovi su izduženo okrugli, srednje
veličine, imaju žutu i svetluće crvenu boju, a ukus im je
slatko-kiselast i aromatičan.
Prema rečina Prof. dr Vladislava Ognjanova sa
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sorta jabuke
„Topaz“ je dala dobre i stabilne prinose na višim
nadmorskim visinama u Italiji, ali ne i na nižim terenima. U
našim uslovima daje osrednje prinose, pa se za sada
preporučuje samo za gajenje u manjim obimima. Jabuka
„Topaz“ stvorena je u Češkoj, ima srednju do krupnu
veličinu i donosi rane, visoke i redovne plodove.
Ova jabuka je prikladna za biološki uzgoj ili za kućnu
baštu, jer se može smanjiti korišćenje sredstava za zaštitu
bilja zbog velike otpornosti na bolesti. Ova sorta je veoma
prigodna za skladištenje, otporna je na čađavu krastavost,
ali u maloj meri može patiti od pepelnice, zbog čega se
preporučuje preventivno oplemenjivanje zasada.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12796.html
Toska
„Toska“ je nova rana sorta kruške, koja je u Italiji dobijena ukrštanjem sorti „Coscia“ i „Williams“ (Košija x
Viljamovka), a proizvodnja ove sorte je započeta 1993.
godine. Slično kao i sorta „Etruska“, „Toska“ svojim
kvalitetnim plodom i ranim sazrevanjem dopunjuje
ponudu krušaka u ranom letnjem periodu.
„Toska“ je rana letnja sorta koja sazreva oko 21. jula,
u zavisnosti od područja gde je zasađena i od vremenskih uslova sazrevanja. Ova vrsta kruške daje
plod srednje veličine, kruškolikog oblika, ima kratki i
široki vrat sa ravnim vrhom.
Sortu „Toska“ karakterišu lep, privlačan spoljni izgled
ploda, srednje debela svetlozelena boja kožice, koja
na sunčanoj strani prelazi u mermerno crvenkastu
boju.
Ova kruška sazreva 28 dana pre Viljamovke, a isto kao
i kod rane sorte „Etruska“, plodovi su otporni na bakterioznu plamenjaču i retko sazrevaju pre vremena.
Meso ploda sorte „Toska“ ima belu boju i prijatnog
ukusa za konzumiranje.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12810.html
NOVA USLUGA AGROPRESS-A:
BESPLATNI PRAVNI SAVETI
ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-a daje konsultacije
Advokati Janković i Rudović savetovaće
vas za pravne probleme koje imate na
poslu, u privatnom životu, ali i davati
konsultacije u vezi tumačenja propisa
koje pominjete prilikom pisanja tekstova,
odnosno obavljanja novinarskog posla.
Zainteresovani mogu da se jave
kancelariji Agropress-a, da ukratko u emejlu ili usmeno izlože problem, posle
AGROPRESS je omogućio svojim čega će im biti zakazan termin za
članovima i prijateljima besplatne konsultacije ili će im biti pismeno
konsultacije koje će davati naš advokatski odgovoreno.
tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i
ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).
Pitanja možete postaviti putem našeg e- Od narednog broja Agrobiznis emagazina pokrećemo i rubriku
maila
PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM gde će
[email protected] ili direktno
advokatski tim davati odgovore na vaša
[email protected] i
pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske
propise.
[email protected]
NAJAVE DOGAĐAJA
CANADA DAY
17. maj 2010. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu
Organizator: Ambasada Kanade
MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE
14 - 21. maj 2010. godine, Novi Sad
Organizator: Novosadski sajam a.d.
KONFERENCIJA: INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE
18. Maj 2010. godine, Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu (Master centar)
Detaljnije na: http://www.agropress.org.rs/konferencija-o-investiranju.html
AGROBIZNIS RECEPT
ŠPANSKI GASPAĆO
Sastojci:
Priprema:
2 kg paradajza,
1 krastavac,
1 zelena paprika,
2 kriške bajatog hleba,
mala glavica crnog
luka,
2 čena belog luka,
12 kašika vinskog sirćeta,
5 kašika maslinovog ulja,
1 kašičica kima u prahu,
so.
Pomešajte opran i krupno sečen paradajz, oljušten i
iseckan krastavac, opranu i od semena očišćenu papriku,
sečenu glavicu crnog luka i beli luk, pa u blenderu sameljite. Zatim sadržinu iz blendra propustiti kroz sito u činiju za
supu.
U blender ubaciti hleb (koji je umočen u malo vode i oceđen), sirće i ulje. Dodajte malo paradajza, mleveni kim (ili
seme) i posolite po ukusu.
Dolijte malo vode i pomešajte sa masom u činiji. Ubacite
nekoliko kocki leda i rashladite u frižideru. Ako je potrebno
može se dolije još vode.Ova supa može dugo trajati, a da
se ne pokvari.kroz sito u činiju za supu.
AGROBIZNIS HUMOR
Imao čovek mačku i hteo je da je se reši.Uzme mačku stavi
je u kola i odveze je u susedni grad, izbaci je iz kola i krene
kući. Kada je stigao ugledao je mačku. Opet je ubaci u kola
i odveze je u drugi grad. Međutim kada se vratio kući
mačka ga je opet dočekala. Čovek se iznervirao i odveze je
u treći grad, izvozao je mačku po tom gradu i izbaci je
napolje. Kada je krenuo kući zalutao je i nazvao je ženu da
je pita: ”Da li se mačka vratila kući?”
žena odgovori: ”Jeste vratila se.”
Muž: ”Daj mi je na telefon da je nešto pitam!”
- Mama, mama, da li limun ima kljun?
- Nema sine.
- A joj, znači da sam iscedio kanarinca.
- Kako se pare ježevi?
- Oprezno, vrlo, vrlo oprezno.
O AGROPRESS-U
Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni
cilj oživljavanje i
unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne
federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog
odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.
Do sada, Udruženje je organizovalo više od 70 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.
Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih
članova – kompanija.
———————————————–——-—
Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković
Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić
Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milan Škorić, Stepan Bogićević
PRIJATELJI BROJA:
10% popusta za članove i prijatelje
AGROPRESS-a
Download

Agrobiznis - Broj 5