Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
SEMINAR
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim
proizvodima
Autor: Mr Vuk Radojević
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Novi Sad, 11-16. Novembar, 2007. Novi Sad, Srbija
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
LIBERALIZACIJA TRGOVINE I POLOŽAJ ZEMALJA
ZAPADNOG BALKANA
SPORAZUMI O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU ZEMALjA
ZAPADNOG BALKANA – PRETHODNICA CEFTI SPORAZUMU
Memorandumom o razumevanju o liberalizaciji i olakšavanju uslova trgovine,
koji je po preporukama i zahtevu Pakta za stabilnost u Jugositočnoj Evropi, u junu 2001. u
Briselu potpisalo osam zemalja ovog regiona, potpisnice su preuzele i obavezu da:
između sebe zaključe ugovore o slobodnoj trgovini; da se ovi sporazumi počnu
primenjivati u 2004. godini, i da se do 2007. godine u međusobnoj robnoj razmeni
uspostavi potpuna liberalizacija u prometu industrijskim proizvodima i što veći stepen
liberalizacije u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Poznata osetljivost kod
liberalizacije spoljnotrgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda i ovde dolazi do
izražaja. U skladu sa tim, tadašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora sklopila je
sporazume o slobodnoj trgovini sa sledećim zemljama: Albanijom1, Bosnom i
Hercegovinom2, Bugarskom 3, Hrvatskom 4, Makedonijom 5, Moldavijom 6 i Rumunijom 7.
Ovi sporazumi imaju za cilj da unapređuju međusobnu ekonomsku saradnju,
naročito robnu razmenu, da podstiču konkurentnost privrednih subjekata i da postepeno
stvaraju uslove za uključenje u Evropsku uniju. Sporazumi počivaju na pravilima Svetske
trgovinske organizacije, što, pored ostalog, podrazumeva i uvažavanje principa
nediskriminacije. Zahteva se, pored ostalog, ukidanje izvoznih carina, uz obavezu da se ne
uvode nove izvozne carine; uvozna opterećenja se ukidaju za veći broj proizvoda koji se
razmenjuju, s tim što se za najosetljivije proizvode, uvozna opterećenja ukidaju u
prelaznom periodu, koji ne može da bude duži od šest godina; kvantitativna ograničenja
moraju da budu smanjena na najmanju meru i vremenski su ograničena; primenjuje se
preferencijalno pravilo o poreklu robe; carinska procedura na graničnim prelazima se
pojednostavljuje; primenjuju se pravila Svetske trgovinske organizacije pri usaglašavanju
odredbi u sporazumima koje se odnose na primenu zaštitnih mera, antidampinških i
kompenzatornih mera, i sl.
1
2
3
4
5
6
7
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Crne Gore i Republike Albanije (“Sl. list SCG –
Međunarodni ugovori”, br. 11/2004.).
Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgvini između Savezne vlade SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine (“Sl.
list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/2002.).
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske (“Sl. list SCG –
Međunarodni ugovori br.7/2004. i 11/2004-ispravka).
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske i
Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Republike Hrvatske o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini
između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske (“Službeni list SCG-Međunarodni ugovori”, br. 6/2004. i
11/2004-ispravka).
Zakon o potvrđivanju Sporazuma o trgovini između Vlade SR Jugoslavije i Vlade Republike Makedonije (“Službeni list
SRJ-Međunarodni ugovori”,br. 5/1996. Zakon o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Crne Gore i
Republike Makedonije («Službeni list SCG – Međunarodni ugovori», br. 15/2005.).
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike
Moldavije (“Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 13/2004. i 15/2004 – ispravka).
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Crne Gore i Rumunije (“Službeni list SRJ –
Međunarodni ugovori”, br. 8/2004. i 11/2004 – ispravka.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
U svim ovim sporazumima, razmena industrijskih proizvoda je znatno liberalnija
od trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Kod najosetljivijih proizvoda
zadržavaju se kvote, do kojih se uvoz ne carini, ili se carini nižim stopama, a preko tih
kvota, opterećen je carinom na principu najpovlašćenije nacije, ili se carine postepeno
snižavaju u prelaznom periodu, prema utvrđenoj dinamici. Ove sporazume prate brojni
dodaci, prilozi, aneksi ili liste, u kojima su razvrstani proizvodi, sa dogovorenim
tretmanom u trgovini među stranama ugovornicama. Oni precizno uređuju utvrđivanje i
dokazivanje porekla proizvoda u razmeni. Stoga su ovi sporazumi, bez izuzetka, veoma
obimni.
U sprovođenju tih sporazuma, nastupale su i određene poteškoća, kako zbog
izvesnih nejasnoća, mogućnosti da se pojedine odredbe različito tumače, tako i zbog
realnih problema u platnom bilansu neke od zemlje ugovornice. Najizraženije je to
iskazano u primeni Sporazuma sa BiH, oko našeg izvoza nekih poljoprivrednih
proizvoda, jer je od strane BiH uvoz iz Srbije uslovljavan posebnim zahtevima, kao što
je uvođenje obaveznog sertifikata o poreklu robe uz plaćanje depozita, i sl. U suštini,
želelo se smanjivanje uvoza iz Srbije, radi zaštite platnog bilans BiH, jer je ona u toj
razmeni imala izuražen deficit; u Sporazumu sa Hrvatskom došlo je do izvesnih izmena,
a sa Republikom Makedonijom, je potpisan novi sporazum, kojim je zamenjen onaj koji
je potpisan još 1996. godine. Naravno, te izmene, odnosno inovacije morale su da
uvažavaju principe STO.
U svim tim bilateralnim sporazumima obrazovana su i tela nadležna za njihovo
sprovođenje, u vidu mešovitih komisija ili komiteta.
1. Osnovno o pojedinim sporazumima o slobodnoj trgovini
Sporazum sa Albanijom
Sporazum je potpisan 13. novembra 2003. godine u Rimu, a stupio je na snagu
1. avgusta 2004. godine. On sadrži iskazanu spremnost strana ugovornica da u
prelaznom periodu, koji se završava 1. jula 2007.godine uspostave područje slobodne
trgovine Sporazum ima za cilj unapređenje privredne saradnje, postepeno ukidanje
ograničenja u međusobnoj trgovini robom, obezbeđenje pravednih uslova za
konkurenciju i stvaranje uslova za dalje povećanje investicija, kao i unapređivanje
trgovine i saradnje na tržištima trećih zemalja. Carina na osetljive industrijske proizvode
se smanjuje po utvrđenoj dinamici, tako da u prelaznom periodu bude potpuno ukinuta.
Sporazum sadrži i posebnu glavu pod nazivom “Poljoprivredni proizvodi”, u kojoj su
predviđene olakšice za trgovinu ovim proizvodima obuhvaćenih u prve 24 glave
Carinske tarife (Harmonizovanog sistema). Sve se to reguliše u Aneksima uz Protokol
A. Olakšice se sastoje u tome što se za određene proizvode, danom stupanja na snagu
Sporazuma, ukidaju carine na uvoz robe iz druge strane ugovornice, odnosno, ukidaju
se carine za uvoz proizvoda u okviru godišnjih kvota . Tako se:
- Aneksom A utvrđuju proizvodi, koji se uvoze u jednu, odnosno drugu zemlju, na
koje se ne plaća carina. Aneks sadrži izvestan broj tih proizvoda prema oznakama
Carinske tarife Harmonizovanog sistema;
- Aneksom B1 utvrđuju se kvote za bescarinski uvoz u Republiku Albaniju iz SCG za
niz proizvoda, na primer: maslac 200 tona, pšenica 2500 tona, pšenično brašno 2500
tona, kukuruzno brašno 5000 tona, konjak 200 tona... Uvoz iznad utvrđenih kvota,
podleže obavezi plaćanja carine po načelu najpovlašćenije nacije;
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
- Aneksom B2 utvrđuju se kvote proizvoda koji se iz Albanije uvoze u SCG, u okviru
kojih je uvoz bescarinski, a uvoz iznad tih kvota prati nivo carine po načelu
najpovlašćenije nacije. Kvote su na primer: meso ovčije i kozije 200 tona, svež paradajz
750 tona, lubenice 2000 tona, konjak 500 tona, duvan tipa Orjentil 500 tona i sl. U
ovom anaksu naše uvozne kvote iz Albanije, podeljene su na uvoz u Srbiju, odnosno
uvoz u Crnu Goru.
Svi ostali poljoprivredni proizvodi, koji nisu navedeni u aneksima A, B1 i B2,
razmenjuju se uz punu carinu po principu najpovlašćenije nacije.
U razmeni sa Albanijom u 2004. i 2005. Srbija ostvaruje suficit, uz blagi porast
robne razmene.
Sporazum sa Bosnom i Hercegovinom
Sporazum je potpisan 1. februara 2002. godine u Beogradu, a na snazi je od 1.
juna 2002. godine. Odlučeno je da se u prelaznom periodu, koji je završen krajem
2004. godine između dve zemlje uspostavi područje slobodne trgovine. Strane su se
sporazumele da u međusobnoj trgovini, od dana stupanja Sporazuma na snagu ne uvode
nove carine ni druge dažbine istog dejstva. Ovaj sporazum je sklopljen na asimetričnoj
osnovi, jer su olakšice koje je ustupila SRJ u startu bile veće, od onih koje je ustupila
BiH.
Strane su se takođe saglasile da ne uvode nova količinska ograničenja u
međusobnoj trgovini, i da ukinu sva količinska ograničenja izvoza, osim za proizvode iz
Aneksa II Sporazuma. U Aneksu II nalazili su se određeni poljoprivredno-prehrambeni
proizvodi: pojedine vrste i kategorije živih životinja, pšenica, kukuruz, pšenično brašno,
soja u zrnu, šećer, melasa, i goveđa koža (svrstana je u 41. glavu Harmonizovanog
sistema).
U razmeni sa BiH u 2004. i i 2005. Srbija ostvaruje suficit uz znatan rast
razmene.
Sporazum sa Bugarskom
Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje potpisan je 13. novembra
2003. godine u Rimu, a stupio je na snagu 1. juna 2004. godine. Sporazum ističe
spremnost strana potpisnica da u prelaznom periodu koji se završava 1. januara 2007.
godine uspostave područje slobodne trgovine za najveći deo međusobne razmene. Cilj
ovog sporazuma je proširenje međusobne trgovine i ekonomskih aktivnosti čime se
doprinosi skladnijem razvoju i širenju trgovine uopšte.
Za slučaj da jedna od strana ima platnobilansnih poteškoća, dozvoljeno joj je da,
saglasno odgovarajućim pravilima GATT 1994 i STO, uvodi mere ograničenja, među
kojima i mere ograničenje uvoza. primena ovih mera je oročena na period dok
poteškoće traju. O njihovom preduzimanju, druga strana se odmah obaveštava.
Dogovorene su liste sa po 800 industrijskih proizvoda za koje se carina ukida postepeno
u prelaznom periodu.
Kada je u pitanju međusobna trgovina poljoprivrednim proizvodima, strane ugovornice
su odlučile da jedna drugoj odobravaju olakšice koje su navedene u Protokolu 1. Danom
stupanja na snagu Sporazuma ukidaju se carine koje strane ugovornice primenjuju na
uvoz proizvoda iz druge ugovornice a koji su navedeni u Aneksu A Protokola 1.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Takođe, od dana stupanja na snagu Sporazuma, ukidaju se ili snižavaju carine na
proizvode iz Aneksa B, Protokola 1, u okviru carinskih kvota i do nivoa koji je u tom
Aneksu utvrđen.
Za uvoz svih drugih proizvoda (mimo onih u aneksima A i B), primenjuju se carine
svake ugovornice po principu najpovlašćenije nacije. Sezonske carine i posebne dažbine
(prelevmani) na proizvode iz Aneksa A i B ukidaju se danom stupanja Sporazuma na
snagu.
U razmeni sa Bugarskom Srbija u 2004. i 2005. ima deficit uz blagi porast razmene.
Sporazum sa Hrvatskom
Sporazum je potpisan 23. decembra 2002. godine u Beogradu, a Sporazum o
njegovim izmenama i dopunama 14. januara 2004. u Zagrebu. Stupio je na snagu 1. jula
2004. godine. Sporazum opredeljuje spremnost potpisnica da međusobno uspostave
područje slobodne trgovine (do 1. januara 2007. godine). Strane ugovornice u
međusobnoj trgovini neće uvoditi nove uvozne carine ni takse jednakog dejstva i
ukidaju izvozne carine i količinska ograničenja, osim onih koja su posebno naznačena.
Danom stupanja na snagu Sporazuma, carina se ukida za oko 70% tarifnih oznaka
industrijskih proizvoda, a za ostale (osetljive) proizvode u prelaznom periodu po
predviđenoj dinamici.
Kada je u pitanju trgovina poljoprivrednim proizvodima, pravila su
Protokolom 2, tako što se za:
regulisana
- određeni broj proizvoda ukida carina danom stupanja na snagu Sporazuma, ili će se te
stope postepeno snižavati, što se precizira Dodatkom A. U tom dodatku su tačno navedeni
proizvodi za koje se carine odmah ukidaju, i za njihov manji broj dinamika smanjivanja, do
potpunog ukidanja (konzervisana riba, proizvodi od šećera, čokolada, testenine, vermut i
ostala vina od svežeg grožđa, ostala fermentisana pića);
- određene proizvode u međusobnoj razmeni snižavaju carine počev od dana stupanja
na snagu Sporazuma, ili se one postepeno snižavaju u prelaznom periodu, što se
precizira u Dodatku B (samo za nekoliko proizvoda utvrđena dinamika sniženja u
narednim godinama: mlaćenica, kiselo mleko, pavlaka, jogurt, kefir, nedenaturisani
alkohol jačine 80% i više, sirće i zamene za sirće);
- određene (najosetljivije) proizvode u međusobnoj trgovini, carine ukidaju ili se
utvrđuju na određenom nivou u okviru pojedinačnih godišnjih carinskih kvota i prema
utvrđenoj dinamici. To je regulisano u Dodatku C. U stvari, samo se za dve grupe
proizvoda iz ovog dodatka u okviru utvrđenih kvota ukidaju carine (melasa, masti i ulja
životinjskog ili biljnog porekla), a za sve ostale proizvode, u okviru utvrđenih kvota,
određuju se preferencijalne carine. Na uvoz količina iznad carinskih kvota plaća se
redovna carina.
Strane ugovornice su se saglasile da primenjuju carine po načelu najpovlašćenije nacije
uvek kada je ona niža od carine iz ovih dodataka.
U razmeni sa Hrvatskom Srbija u 2004. i 2005. ima deficit uz znatan porast razmene.
Sporazum sa Makedonijom
Sporazum o trgovini između dve zemlje potpisan je još sredinom 1996. godine,
(znatno ranije nego pomenuti Memorandum) a stupio je na snagu 12. oktobra iste
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
godine. Njime je bilo dogovoreno da strane ugovornice liberalizuju međusobnu
trgovinu, najkasnije do 1. januara 1999. godine i da tako stvore uslove za
uspostavljanje zone slobodne trgovine. Dogovoreno je da se ukinu carine za robu
poreklom iz zemalja ugovornica i posebne dažbine pri uvozu poljoprivredno
prehrambenih proizvoda, da SRJ ukine vancarinske uvozne dažbine i sezonsku carinu,
zatim da se ne uvode nove carine i mere jednakog dejstva u međusobnoj razmeni, kao i
carine na izvoz, te da se plaća dažbina za carinsko evidentiranje u visini od 1%. Ne
uvode se nova kvantitativna ograničenja, a postojeća će se ukidati u skladu sa Aneksom
I.
Razmena poljoprivredno prehrambenih proizvoda pod preferencijalnim uslovima bila je
regulisana kvantitativnim ograničenjima, pri izvozu, odnosno njihovom uvozu, ali su u
najvećem broju slučajeva bile u pitanju asimetrične pogodnosti/obaveze:
- za robu poreklom iz SRJ pri izvozu u Republiku Makedoniju, kvote se odnose na:
žive životinje (konji za klanje, ždrebad, telad, junice, krave, bikovi), žita (pšenica,
kukuruz); pšenično brašno, suncokretovo ulje, šećer, melasu, rezance od šećerne repe,
uljane pogače, stočnu hranu;
- za sličnu robu poreklom iz Republike Makedonije, kao što su: pšenica, pšenično
brašno, šećer, suncokretovo ulje, uljane pogače, stočna hrana, pri izvozu u SRJ nije
utvrđena kvota, što govori o asimetričnosti Sporazuma;
- ograničenje je utvrđeno i za uvoz robe poreklom iz SRJ, u Republiku Makedoniju,
kao što su: svinjsko meso, meso sušeno i dimljeno, mleko i pavlaka, sir i urda, pšenica,
pšenično brašno, rafinisano ulje suncokreta, suhomesnati proizvodi, rafinisani šećer i
cigare;
- količinski je ograničen i uvoz robe poreklom iz Republike Makedonije u SRJ, ali
samo za cigare (u količini od 1.200 tona).
Po iskorišćenju utvrđenih količinskih ograničenja, primenjuje se redovan carinski režim.
Kako je Sporazum o trgovini potpisan još sredinom 90-tih godina, dakle, znatno pre
nastanka napred pomenutog Memoranduma, nakon višegodišnje primene ukazala se
potreba za novim sporazumom, koji bi bio u većoj meri usklađen sa pravilima STO i
principima slobodne trgovine, kao i zahtevima Memoranduma. Novi Sporazum o
slobodnoj trgovini između SCG i Republike Makedonije, koji je potpisan 21. oktobra
2005. godine u Skoplju, ratifikovan je od strane Skupštine Državne zajednice SCG 1.
decembra 2005. godine, stupio je na snagu 10. decembra iste godine, s tim što je
njegova primena otpočela tek početkom maja 2006. godine.
Za razliku od prethodnog Sporazuma, po novom Sporazumu se ukidaju sva
kvantitativna ograničenja za robu koja se razmenjuje između dve zemlje, a poreklom je
iz jedne od njih. Istovremeno, nova ograničenja se neće uvoditi. To znači u punom
smislu reči uspostavljanje zone slobodne trgovine između dve države, pa i kada je u
pitanju razmena poljoprivrednih proizvoda. To bi trebalo da dodatno poveća izvoz iz
Srbije u Makedoniju, posebno poljoprivrednih proizvoda, jer se ukida ranija
asimetričnost, sa kojom Srija u razmeni, inače, ostvaruje značajan suficit.
Zbog osetljivosti tržišta poljoprivrednih proizvoda, u slučaju da uvoz iz jedne strane
izazove ozbiljne poremećaje na tržištu druge strane, pogođena strana treba da inicira
konsultacije za pronalaženje prihvatljivog rešenja, a u međuvremenu joj je dozvoljeno
da preduzme mere koje smatra neophodnim i primerenim nastaloj situaciji.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
U razmeni sa Makedonijom Srbija u 2004. i 2005. ostvaruje suficit, uz stagnaciju
razmene.
Sporazum sa Moldavijom
Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je 13. novembra 2003. godine u Rimu, a
stupio je na snagu 1. septembra 2004. godine. Sporazum ima za cilj da njegove
potpisnice postepeno uspostave zonu slobodne trgovine, uz obostranu korist. U razmeni
industrijskih proizvoda, obe zemlje ukidaju carinu danom stupanja Sporazuma na snagu.
Razmena poljoprivrednih proizvoda sadržana je u Protokolu 1. Na proizvode utvrđene u
Aneksu A ovog protokola koji su predmet trgovine među zemljama potpisnicama
Sporazuma, carinske stope će se smanjiti u okviru kvota koje su takođe utvrđene tim
Aneksom, do, isto tako, utvrđenog nivoa. Uvoz količina koji nadmašuje utvrđene kvote,
podleže plaćanju carine po načelu najpovlašćenije nacije. Carine na proizvode koji nisu
uključeni u Aneks A ukidaju se danom stupanja na snagu Sporazuma. Aneks A sadrži
svega osam tarifnih oznaka sa nivoom carina i kvotama. U pitanju su sve vrste vina,
ostala fermentisana pića, nedenaturisani etil alkohol, sirovi duvan, cigare, cigarilosi,
cigarete i ostali prerađen duvan). Kvote se kreću od 50 do 500 tona, a carinske stope od
nula (0) za sirovi duvan i ostali prerađeni duvan, do 15 za vermut i ostala vina, ostala
fermentisana pića i denaturisani etil alkohol jačine 80% i više.
U razmeni sa Moldavijom u 2004. Srbija je imala suficit, a u 2005. deficit, uz rastući
obim razmene, čiji je obim veoma mali.
Sporazum sa Rumunijom
Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje potpisan je 23. decembra
2003. godine u Bukureštu, a stupio je na snagu 1. jula 2004. godine. Sporazumom se
strane ugovornice saglašavaju da postepeno uspostave područje slobodne trgovine za
najveći deo međusobne razmene robe u prelaznom periodu koji se završava 31.
decembra 2006. godine. Sprovođenje Sporazuma trebalo je da doprinese širenju
privrednih odnosa među potpisnicama i razvoju svetske trgovine. Za industrijske
proizvode u razmeni carina se ukida danom stupanja na snagu Sporazuma, izuzev za
proizvode navedene u listama (po dve na svakoj strani), s tim što se i na njih ukida u
prelaznom periodu.
Razmena poljoprivrednih proizvoda među stranama ugovornicama regulisana je
Protokolom 2 ovog sporazuma, tako što se:
- za određeni tačno naznačeti broj proizvoda iz Aneksa A ukidaju carine danom stupanja
na snagu Sporazuma;
- za određeni broj proizvoda svrstanih u Aneks B, carine će se smanjivati do
dogovorenog nivoa, ali u okviru utvrđenih kvota;
- za poljoprivredne proizvode koji nisu svrstani u Aneks A i B, odnosno za proizvode
čiji uvoz prevazilazi utvrđene kvote iz Aneksa B, primenjuje se carina po načelu
najpovlašćenije nacije.
U razmeni sa Rumunijom u 2004. i 2005. godini, Srbija ostvruje deficit, uz rastući obim
razmene.
2. Multilateralni sporazum umesto bilateralnih sporazuma
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Potpisani bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini među zemljama Jugoistočne
Evrope, dali su pozitivne rezultate. Povećana je međusobna razmena i time dat izvestan
doprinos ukupnom privrednom razvoju i povećanju ukupnog obima međunarodne
trgovine. Dalja ekonomska saradnja u regionu, integracioni procesi u Evropi, težnja
zemalja ovog područja da što pre postanu punopravne članice Evropske unije,
spremnost Evropske unije da podstiče njihov razvoj, međusobnu saradnju i pripremanje
za članstvo u Uniji, nametnula je potrebu da se postojeći bilateralni sporazumi zamene
jednim multilateralnim sporazumom o slobodnoj trgovini. To su opredeljenja ranije
održanih Ministarskih konferencija (na primer iz Rima u novembru 2003, i iz Sofije u
junu 2005.), što je podržala i Evropska komisija. Naime, učinilo se racionalnim, da
pozitivno iskustvo iz Sporazuma o slobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope
(CEFTA), bude primenjeno i na zemlje Jugoistočne Evrope, kao „unapređen CEFTA
sporazum“, koji je komplementaran odnosima zemalja koje mu pristupe i Evropske
unije. Zaključivanjem tog Sporazuma, trebalo je da podstakne i priliv stranih investicija
u zemlje potpisnice, odnosno ceo region, doprinese daljoj liberalizaciji trgovine,
harmonizovanju postojećih bilateralnih sporazuma i smanjenju prepreka u trgovini. On
je sveobuhvatniji od bilateralnih sporazuma, jer reguliše i druga pitanja trgovinske
politike, kao što su pravila konkurencije, državna pomoć, javne nabavke, zaštita
intelektualne svojine, trgovina uslugama, usklađivanje regulative sa pravilima i
procedurama STO. To se odnosi i na zemlje, koje još nisu postale članice STO, kao što
su Srbija, Crna Gora i BiH. Sporazum su potpisale sve zemlje Jugoistočne Evrope
krajem 2006. godine, i treba da ga ratifikuju parlamenti zemalja potpisnica, kako bi
postali primenljivi. Do ratifikacije, primenjuju se postojeći – bilateralni sporazumi o
slobodnoj trgovini. Kako su od 1. januara 2007. godine dve od ovih zemalja postale
članice EU (Rumunija i Bugarska), ostao je manji broj država na koje se taj sporazum
odnosi. Time je smanjeno i tržište na koje se odnosi. To, međutim, za razmenu zemalja
jugoistočne evrope, koje su još izvan EU, nije smetnja za unapređenje robne razmene,
kao i sveukupne ekonomske saradnje. Ovo utoliko pre, što EU ovim zemljama pruža
preferencijalni pristup njihovoj robi na svoje tržište.
3. Specifikum Sporazum sa Ruskom Federacijom
Iako izvan Sporazuma CEFTA 2006., smatramo korisnim dati najkraći osvrt i na
ovaj Sporazum, jer je veoma značajan za našu privredu, pa i ukupne odnose između dve
zemlje. Sporazum o slobodnoj trgovini 8 između SR Jugoslavije i Ruske Federacije
potpisan je 28. avgusta 2000. godine u Beogradu, potvrđen od strane Savezne skupštine
9. maja 2001. godine, a stupio na snagu 19. maja 2001. godine. Ovaj sporazum još uvek
nije potvrdio parlament (Državna duma) Ruske Federacije, ali se on u praksi primenjuje.
Nažalost, naša privreda još uvek nedovoljno koristi prednosti ovog sporazuma za
plasman svojih proizvoda na veliko tržište ove zemlje.
Strane u Sporazumu su se saglasile da će liberalizovati međusobnu trgovinu s ciljem da
se uspostavi režim slobodne trgovine, da se proširi međusobna saradnja – trgovinski i
ekonomski odnosi, što će uticati na brži ekonomski razvoj obeju strana i doprineti
poboljšanju uslova života građana u obe države.
8
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Savezne vlade SRJ i Vlade Fuske federacija o slobodnoj
trgovini između SRJ i Ruske Federacije («Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori», br.1/2002).
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Strane su se sporazumele da tokom petogodišnjeg perioda preduzimaju usaglašene mere
radi postepenog ukidanja uvoznih carina i drugih dažbina u međusobnoj trgovini za
robu čije je poreklo iz strana u Sporazumu. Predviđeno je da se izuzeci od tog osnovnog
načela godišnje usaglašavaju. Dažbina za carinsko evidentiranje se naplaćuje prema
zakonodavstvu svake države učesnice u Sporazumu.
Strane su se sporazumele i da primenjuju propise svojih država u oblasti veterinarstva,
karantina i zaštite biljaka i životinja na nediskriminatorskoj osnovi i uz primenu drugih,
ranije potpisanih sporazuma između dve države, kao što su o: saradnji u oblasti
veterinarstva i u oblasti karantina i zaštite bilja.
Poreklo robe se utvrđuje po pravilima zakonodavstva države uvoza, uz obavezu da se ta
pravila međusobno razmene, a u slučaju njihove promene u jednoj od strana, da drugu
stranu obavesti, kako bi se blagovremeno informisali zainteresovani subjekti u
spoljnotrgovinskoj razmeni.
Svaka strana ugovornica zadržava pravo na zabranu ili ograničenje uvoza, izvoza ili
tranzita robe, ali samo u predviđenim slučajevima. To međutim, ne sme da bude način
za namernu diskriminaciju ili prikrivenu restrikciju međusobne trgovine.
Za robu za koju u spoljnotrgovinskoj razmeni važi režim dozvole – prema
međunarodnim ugovorima koje su potpisale i strane u ovom sporazumu, izdavaće se te
dozvole od strane nadležnog organa svake države saglasno njenom zakonodavstvu.
Dozvoljeno je preduzimanje antidampinških ili kompenzatornih mera, ali nakon
sprovođenja odgovarajućeg postupka.
Sporazum sadrži i postupak po kome se primenjuju zaštite mere. Osnovno je da se
nastali nesporazumi razrešavaju u neposrednoj saradnji u okviru Radne grupe za
unapređenje trgovinsko – ekonomskih odnosa između dve zemlje. Ova radna grupa se
inače stara o sprovođenju Sporazuma.
Restriktivne mere se mogu uvesti i u slučaju nastanka platno-bilansnih problema, ali o
njima se druga strana blagovremeno obaveštava. Mere ove prirode su vremenski
ograničene.
Sporazum sadrži i Protokol o izuzecima iz režima slobodne trgovine tako što se izuzeci
odnose na proizvode iz priloga 1, 2 i 3 Protokola.
U prilogu 1, dat je spisak proizvoda koji se iz SRJ uvoze na teritoriju Ruske Federacije,
a izuzeti su iz režima slobodne trgovine, tj. podležu plaćanju carine.
U prilogu 2 daje se spisak lekova koji se iz SRJ uvoze u Rusku Federaciju, za koje se
ukidaju carine ili se za njih uvode niže carinske stope. U pitanju je 139 lekova sa
njihovim nazivima i drugim obeležjima (međunarodni naziv, farmakološka grupa,
forma i doza, broj i datum registracije, tarifna oznaka Ruske Federacije i domaći
proizvođač konkretnog leka). Carina se ne naplaćuje na uvoz 17 lekova sa ovog spiska,
a za uvoz ostalih plaća se po stopi od 5, odnosno 10%.
Prilog broj 3, sadrži spisak proizvoda koji se uvoze iz Ruske Federacije u SRJ, a izuzeti
su iz režima slobodne trgovine. Među njima nema ni jednog proizvoda iz prve 24 glave
Carinske tarife. Na spisku su mineralna đubriva, vazdušne pumpe i kompresori, kuglični
ležajevi, traktori, automobili, druga motorna vozila i sl.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Kao i ostali sporazumi o slobodnoj trgovini, koje je SRJ (SCG, Srbija) potpisala
sa pojedinim, pre svega susednim državama, i ovaj sa Ruskom Federacijom sadrži
pravila o poreklu robe sa obrascima uverenja o tom poreklu i spisak carinarnica i
carinskih ispostava koje su ovlašćene i da overavaju uverenja o poreklu robe.
Kao što se vidi, ovaj sporazum je unekoliko drugačiji od drugih sporazuma o
slobodnoj trgovini, jer nema asimetrije, nema kvota i dinamike po godinama i tome
slično, što pojednostavljuje, a time i unapređuje spoljnotrgovinsku razmenu.
Ruska Federacija je veliki spoljnotrgovinski partner Republike Srbije. Nažalost,
spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje nije uravnotežena. Veoma veliki deficit
prati Srbiju u toj razmeni. Podaci o razmeni u prethodne tri godini to najbolje ilustruju.
Ukupna razmena između Srbije u Ruske Federacije u 2004. godini iznosila je
1548,9 miliona dolara, od toga, na strani izvoza realizovano je tek 152,9 miliona, ili
svega oko 10% ukupne razmene, dok je uvoz iznosio 1396 miliona dolara ili oko 90%.
Deficit trgovinske razmene u toj godini iznosio je 1243,1 milion dolara, a pokrivenost
uvoza izvozom bila je svega 11%. Međutim, u razmeni poljoprivrednih proizvoda,
situacija je potpuno drugačija i povoljnija. Izvezeno je ovih proizvoda za 16 miliona
dolara, a uvezeno ih je za 10,6 miliona dolara. U ovoj razmeni je ostvaren suficit u
visini od 5,4 miliona dolara..
U 2005. godini ukupna razmena je iznosila 1901,6 miliona dolara, od toga izvoz
127,5, a uvoz 1674,1 miliona dolara. Deficit u razmeni je iznosio 1.446,6 miliona
dolara. Deficit je bio za 15,4% veći nego u prethodnoj godini. I u ovoj godini je u
razmeni poljoprivrednih proizvoda ostvaren suficit. Tako je ovih proizvoda izvezeno za
19,9 miliona dolara, a uvezeno ih je za 8,6 miliona dolara, pri suficitu u razmeni od 11,3
miliona dolara.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Ukupna robna razmena i razmena poljoprivrednih proizvoda Srbije sa
potpisnicima CEFTA sporazuma i Ruskom Federacijom u periodu 2004-2006.
godina
-u mil. SAD dolaraTabela br. 1.
Zemlja-razmena
Izvoz
15,9
2004
Uvoz
0,6
Saldo
15,3
Ukupno
Polj.
11,6
0,03
11,58
proizv.
Ukupno 625,8 235,3 390,5
BiH
Polj.
204,2 19,9
184,3
proizv.
Ukupno 60,9 220,9 -160,0
Bugarska
Polj.
6,9
13,6
-6,7
proizv.
Ukupno 148,6 204,7
-56,1
Hrvatska
Polj.
28,0
29,0
-1,0
proizv.
Ukupno 257,0 163,3
93,7
Makedonija
Polj.
71,6
45,3
26,3
proizv.
Ukupno
2,4
1,8
0,6
Moldavija
Polj.
0,35
0,33
0,02
proizv.
Ukupno 122,7 202,0
-79,3
Rumunija
Polj.
5,0
7,8
-2,8
proizv.
Ukupno
Crna Gora
Polj.
proizv.
Ukupno 152,9 1396,0 1243,1
Ruska
Polj.
Federacija
16,1
10,6
5,5
proizv.
Izvor: Republički zavod za statistiku.
Albanija
Izvoz
21,8
2005
Uvoz
3,1
Saldo
18,7
Izvoz
33,3
2006
Uvoz
4,7
Saldo
28,3
13,0
0,3
12,7
18,8
4,5
14,3
748,4
292,3
456,1
749,0
291,8
457,2
231,8
18,5
213,3
250,6
29,8
220,8
93,4
204,1
-110,7
154,2
202,9
-48,7
8,1
14,0
-5,9
6,3
18,2
-11,9
198,8
258,3
-59,5
251,0
343,3
-83,3
31,6
35,0
-3,4
39,4
52,1
-12,7
262,9
168,0
94,9
300,3
200,4
99,9
75,6
52,7
22,9
89,3
65,4
23,9
2,8
8,8
-6,0
3,9
7,9
-4,0
0,49
0,15
0,34
0,54
2,4
-1,9
131,3
247,7
-143,4
176,7
336,5
-259,8
11,2
4,3
6,9
12,6
8,5
4,1
-
-
-
616,3
149,2
467,1
-
-
-
195,0
26,3
168,7
227,5
1674,1
1446,6
19,9
8,6
11,3
311,1 2142,5 1831,4
32,5
33,2
Može se konstatovati da je u posmatrane tri godine došlo do znatnog povećanja
robne raѕmene Srbije sa svim zemljama sa kojima ima ѕaključen sporazum o slobodnoj
trgovini. Ukupna robna razmena povećana je : sa Albnijom za 2,3 puta, sa BiH za 21 %,
sa Bugarskom za 26,7%, sa Hrvatskom za 65,6%, Makedonijom 19,1%, Moldavijom za
2,8 puta, Rumunijom za 89% i Ruskom federacijom za 58,4%.
________________________
Mr Vuk Radojević
-0,7
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
CEFTA –
jačanje konkurencije i slabljenje monopola
Uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu jugoistočne Evrope na osnovu
Memoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini koji je potpisan juna 2001.godine
u Briselu, u okviru pakta stabilnosti, pristupile su Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska,
Makedonija, Moldavija, Rumunija i SR Jugoslavija. Potpisivanjem memoranduma
postavljena je osnova sklapanje bilateralnih sporazuma između zemalja JIE i
uspostavljena mreža od 28 sporazuma, na principu Opšteg sporazuma o trgovini i
carinama (GATT-1994) i Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije STO.
Ideja o jedinstvenom multilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu
pojavila se potrebom racionalizacije sprovođenja sporazuma i stvaranja većeg stepena
predvidivosti, ali i kao posledica komlikovane mreže velikog broja sporazuma.
Osnovni ciljevi zamene mreže bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini
jedinstvenim Sporazumom su bili –
•
•
•
•
•
•
•
Povećanje obima međunarodne trgovine i direktnih investicija u JIE,
Dalja liberalizacija i olakšavanje trgovine,
Povećanje stepena harmonizacija i trensparentnosti,
Jačanje regionalne saradnje,
Olakšano administratiranje vladama u trgovini i trgovinskim režimima,
Obezbeđenje efikasnog mehanizma rešavanja trgovinskih sporova između
ugovornih strana,
Doprinos daljem razvoju odnosa potpisnica sa EU i punoj integraciji u sistem
međunarodne trgovine.
CEFTA 2006. potpisale su republike Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska,
Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i privremena administrativna
komisija UN na Kosovu u ime Kosova.
CEFTA je moderan i sveobuhvatan Sporazum o slobodnoj trgovini u regionu
jugoistočne Evrope. Njime je unapređen proces liberalizacije trgovinskog režima, koji
uključuje i uvođenje savremenih standarda u oblasti trgovinske politike i konkurencije,
državne pomoći, javnih nabavki, intelektualne svojine i trgovine uslugama u skladu sa
pravima i procedurama STO. Realizacija sporazuma treba da vodi povećanju obima
trgovine u regionu, većoj javnosti i preglednosti poslovanja. Uključivanjem u
panevropsku zonu dijagonalne kumulacije porekla proizvoda i stvara se novi okvir za
trgovinu i investicije, što će uticati na povećanje zaposlenosti i opšti ekonomski razvoj.
Principi na kojima se temelji izrada Sporazuma su –
•
Nadovezivanje na postojeće bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini,
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
•
•
•
•
•
Baziranje na postojećem CEFTA sporazumu uz dopunu novih oblasti – usluga,
intelektualne svojine, javne nabavke i investicije,
Usklađivanje sa propisima i procedurama STO,
Usklađivanje sa Memorandumom o libaralizaciji i olakšanju trgovine,
Harmonizacija materije bilateralnih sporazuma radi povećanja transparentno-sti i
predvidljivosti,
Obezbeđivanje institucionalnog okvira za upravljanje Sporazumom, kontrolu
efikasnosti i primenu istog.
Prednosti CEFTE su•
•
•
•
•
Slobodan protok ljudi, robe i ideja, višestruko povećanje razmene, usklađivanje
privrednog razvoja, svaranje znatno većeg tržišta i poboljšanje privredne
situacije,
Povećanje priliva stranih investicija u regionu, na koje će znatno uticati stvaranje
jedinstvenog tržišta,
Podizanje tehnoločkog nivoa proizvodnje, produktivnosti, efikasnosti i primene
savremenog menadžmenta, kao efekti tržišnih uslova poslovanja,
Obezbeđivanje potrošačima većeg standarda kroz raznovrsniju ponudu
kvalitetnije i jeftinije robe,
Ubrzavanje procesa pristupanja STO i EU.
U okviru teksta CEFTE koji je raspoređen u sedam poglavlja, interesantno je
osvrnuti se na temu Opštih odredbi iz glave V. gde su između ostalog definisana i
pravila konkurencije – državni monopoli, pravila konkurencije među
preduzećima, pravila o zaštiti kontigenata, damping i opšte zaštitne mere i ostalo.
To je oblast kojom ćemo morati dosta da se pozabavimo.
Milioni potrošača u Srbiji i svim zemljama regiona nadaju se da će osetiti
blagodeti CEFTA sporazuma u vidu bolje i kvalitetnije ponude, ali i nešto nižih cena.
Iako bi za logično bilo očekivati da će do toga dovesti zaoštravanje konkurencije, ne
postoje nikakve garanacije da će se to i desiti. Snažni monopoli, naime, predstavljaju,
glavnu smetnju tom, za potrošače pozitivnom razvoju situacije, jer interesi nekoliko, u
regionalnim okvirima prilično moćnih kompanija, bitno se razlikuju od interesa miliona
građana.
CEFTA će svakako više koristi doneti privredama koje proizvode kvalitetnu
robu, koja ima potrebne sertifikate i koja je cenovno konkurentna. U svakom slučaju,
stvaranjem CEFTA proširiće se tržište i za naše, ali i za proizvođače iz susednih
zemalja, jer će se i njima otvoriti mogućnost većeg prisustva na srpskom tržištu, a
samim tim će i potrošači u Srbiji imati mogućnost većeg izbora. Međutim, ne očekuju
da će CEFTA, sama po sebi, dovesti do talasa pojeftinjenja. Obaranje cena zavisi,
naime, od konfiguracije tržišta. Ako je ono podložno monopolizaciji ili kartelizaciji,
onda ni stvaranje šire zone slobodne trgovine neće automatski razbiti te kartele. Taj
posao, po njihovom uverenju, prvo mora da se odradi na nacionalnom planu, u svakoj
članici CEFTA, aktiviranjem antimonopolskih instrumenata. To je uslov da korist od
stvaranja CEFTA osete i potrošači, naglašavaju dobri poznavaoci prilika u regionu i
stručnjaci za spoljnu trgovinu, uz objašnjenje da je logika monopola svuda ista, a njih
ima u skoro svim zemljama regiona.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Imajući u vidu strukturu spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom u kojoj
dominiraju polufabrikati i sirovine, kao i visok deficit koji rezultira manje ili više iz
tako strukturirane privrede, postavlja se i pitanje konkurentnosti izvozno orijentisane
ponude. Suficit u izvozu vredan 160 miliona dolara Srbija je ostvarila u razmeni hrane
(75 mil.dolara u izvozu voća i povrća i 85 mil.dolara kdo žitarica i proizvoda od njih).
To je takođe problem sa kojim ćemo se brzo suočiti, jer Srbije ima malo kvalitetne robe
koja bi mogla biti konkurentna na stranom tržištu.Roba namenjena izvozu ne samo da
nije konkurentna po kvalitetu, već i po ceni, dizajnu, ambalaži. Cene proizvoda su u
proseku za oko 20% više od istih na inostranom tržištu, a to u znatno povećanoj
konkurentskoj borbi i sve sofisticiranijoj ponudi ima veoma malu prolaznost. S obzirom
na diskonituitet u snabdevanju potrebnim kvalitetnim uvoznim sirovinama i nedovoljnoj
finansijskoj podršci izvozno orijetisanoj privredi ili bar onoj koja bi to mogla biti, na
domaćem tržišu se dugo objektivno i ne može postiči viši kvalitet ni smanjiti troškovi
proizvodnje. Tako su i izostali efekti na ostvarivanju konkurentnije cene, na marketing
akcijama, na prilagođavanju svetskim standardima. Bez menadžera sa visokim
stepenom vizije razvoja na mikro i makro nivou nema značajnijeg iskoraka srpske
privrede na svetsko tržište.
Sve članice CEFTA tokom tranzicije samo su delimično uspele da promene
nasleđenu privrednu strukturu, ali se nisu u potpunosti izborile sa monopolima. U
svakom slučaju, protiv monopola se treba boriti upravo jačanjem konkurencije, između
ostalog i kroz ovakve aranžmane, kao što je CEFTA, i da je pri tom važna uloga države,
odnosno antimonopolske komisije, čiji je zadatak da ukaže i na tržišne devijacije i
otkloni ih kroz liberalizaciju spoljne trgovine. Ni jedna zemlja, ma kako razvijena bila,
ne može se u potpunosti izboriti sa monopolskim strukturama, koje se, vođene logikom
interesa, uvek javljaju, i njihov udeo i značaj može se uveliko smanjiti i to isključivo
jačanjem konkurencije.
Uz podsećanje da je slobodan protok robe u regionu bio zagarantovan i ranijim,
bilateralnim sporazumima, novi multilateralni sporazum omogućiće da se roba, bez
ikakvih ograničenja, nesmetano kreće unutar CEFTA, uz istovremeno smanjenje
troškova. Firmama, naviklim na državnu zaštitu, CEFTA neće biti po meri. Ona će
zaoštriti konkurenciju i sasvim je izvesno da će neke domaće firme izgubiti deo kupaca.
Proizvođači će kroz jaču tržišnu utakmicu, koju nameće CEFTA, zapravo početi da se
prilagođavaju i za nastup na tržištu Evropske unije. Suština CEFTA, kao početnog
stepena integracije i jeste da stvori povoljnije uslove za proizvođače i potrošače, da i
jednima i drugima pruži nove mogućnosti. Za proizvođače je to, po njenim rečima,
svojevrsni trening za mnogo oštriju konkurenciju, koja ih čeka na tržištu EU.
Generalno, CEFTA će za dobre firme značiti veliku šansu, a za loše korak bliže stečaju.
Promenom uslova i načina poslovanja upravo će se pojačati diferencijacija između
dobrih i loših, što je čak dobar trening, prvi korak ka EU u smislu prilagođavanja
poslovne politike naših firmi novim standardima, potpuno drugačijem pristupu
inostranom tržištu, što pojedinim firmama iz Srbije itekako nedostaje i upravo će se tu
praviti najoštrija selekcija.
Sa promenom uslova poslovanja neophodno je bolje organizovati potrošačko
društvo na način tako da se bar približimo iskustvima razvijenih zemalja, bez obzira što
uslovi za to nisu uopšte teški. Jasna i dosledna primena novih propisa i pravila u koje se
može ubrojiti i formiranje CEFTA, svakako će doprineti poboljšanju postojećih odnosa
na tržištu. To će uticati korektivno i pozitivno na konkurenciju i samim tim smanjiti
uticaj monopola. Definitivno opredeljenje za tržišni i profitni način poslovanja i
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
razmišljanja, preduzetništvo i vlasnička transformacija privrede, predstavlja široku, ali
neophodnu osnovu da se na savremen način reši i pitanje organizovanja i zaštite interesa
potrošača u Srbiji. Ako se pogleda šta je na tom planu uradila Vlada Srbije, ne može se
naći opravdanje što nije, bar moralno, ako ne i nekim manjim sredstvima podržala i
pomogla akcije nevladinih, neprofitnih organizacija za zaštitu potrošača, između kojih
ne postoji potreban stepen koordinacije.
CEFTA - FAKTOR UNAPREĐENjA AGROPRIVREDE SRBIJE
Zaključivanjem CEFTA sporazuma ostvaren je uslov za ravnomerniji i brži
privredni razvoj, usklađivanje regulative sa EU i STO, povećanje investicija,
konkurentnosti i izvoza, time zaposlenosti i porastu standarda. Sve su to nephodni
preduslovi za brže i lakše približivanje EU i uključenje u međunarodnu trgovinu. Kao
potvrda da je CEFTA dobra priprema za ulazak Srbije u EU je i činjenica da su
Slovenija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, a zatim i Bugarska i Rumunija kao
članice CEFTA, postale i punopravne članice EU.
Položaj agro sektora Srbije u međunarodnim integracijama
Agroprivreda u Republici Srbiji ima veliki značaj pa je stoga neophodno
prilagođavanje ukupnog agrarnog sistema kako bi bila u stanju da uđe u konkurentsku
borbu na međunarodnom tržištu. Na putu međunarodnih integracija agroprivreda Srbije
se nalazi pred dvostrukim izazovom. Prvo, kreatorima agrarne politike nametnuta je
potreba urgentnog usaglašavanja agrarne podrške sa zahtevima Svetske trgovinske
organizacije (STO). Drugo, zahtevi Evropske unije u pogledu modela podrške
poljoprivrede su striktni. 9 Predpristupni programi su dizajnirani na način da omoguće
kompletnu harmonizaciju domaće agrarne politike sa Zajedničkom agrarnom politikom
EU.
Agroprivreda Srbije je bitno područje na kome se insistira u kontekstu priključivanja
Srbije međunarodnim integracionim procesima. Postepeno prerastanje agrarne u
politiku ruralnog razvoja strateški je odgovor na nametnuta ograničenja. Istovremeno,
sistematska rešenja vezana za finansiranje aktivnosti u agrosektoru poslednjih decenija
pretrpela su značajne promene. One su nastale kao posledica nastojanja da se ostvari
veći stepen liberalizacije ekonomskih tokova unutar agroprivrede. S tim u vezi, reforma
agrarne politike podrazumeva realociranje postojećih subvencija koje su uglavnom
opredeljene ka području tekućeg funkcionisanja ka razvojnim subvencijama.
Planirana bespovratna sredstva i subvencije inputa odnose se na određene proizvode,
dok su krediti iz budžeta neutralnog karaktera. Budući da je subvencionisanje izričito
zabranjena mera domaće podrške poljoprivredi u kontekstu zahtevanih reformi od strane
STO, predviđeno je njihovo postepeno ukidanje. Spremnost razvijenih i manje
razvijenih zemalja da se učini radikalan zaokret u načinu vođenja agrarne politike
9
Zakić, Z., Stojanović, Ž. (2006): Međunarodne integracije i agroprivreda Srbije u tranziciji, Ekonomski
vidici, XI, Br. 2, str. 330.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
nagovešten je usvojenim Sporazumom o poljoprivredi Urugvajske runde pregovara
STO (The Uruguay Round Agreement on Agriculture – URAA). Sporazum je predvideo
značajnu redukciju državnog intervencionizma u domenu proizvodnje i prometa
poljoprivrednih proizvoda. 10 Promena strukture i smanjenje agrarne podrške predložena
je u cilju stvaranja ambijenta koji podstiče rast konkurentnosti na međunarodnom nivou.
Pri sagledavanju konkurentnosti i strateških mogućnosti razvoja agroindustrije naše
zemlje koje bi bile usklađene širenju tržišta EU, treba polaziti od nekoliko važnih
momenata: 11
• prvo, da se pod uticajem širenja EU menja struktura njenog unutrašnjeg tržišta;
• drugo, da se menjaju zahtevi za državnom regulativom u pogledu podsticanja
rasta poljoprivredne proizvodnje kao bitne grane u strukturi agroindustrije;
• treće, da se povećanjem broja zemalja kao članica EU, menja i položaj
poljoprivrede i agroindustrije u zavisnosti od razvijenosti ovih delatnosti u
zemljama koje se integrišu u EU.
Evropska unija se 1. maja 2004 proširila uključivši Kipar, Češku Republiku, Estoniju,
Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Maltu, Poljsku, Slovačku i Sloveniju. Poljoprivredni
proizvođači zemalja novih članica imaju pun i neposredan pristup merama tržišta CAP,
koje pomažu stabilizaciji i povećanju njihovih prihoda, a postoji i specijalno usvojen
paket o ruralnom razvoju za nove članice EU. Zajednička agrarna politika Evropske
unije se mora usmeravati kao jedna integrisana politika koja doprinosi ostalim
elementima društvene politike, pre svega u pravcu razvoja ruralnih područja. Ovo je
svakako značajna odrednica budućeg razvojnog koncepta agrara Srbije. Politika koja se
na ovaj način zagovara zahteva sistematizaciju sledeća četiri elementa: 12
• stabilizacija tržišta (Market stabilisation – MS);
• nadoknade za ekološki i kulturni ambijent (Environmental and cultural
landscape payments –ECLP);
• inicijativu za ruralni razvoj (Rural development incentives –RDI);
• izdvajanja za pomoć u prilagođavanju tokom tranziciong perioda (Transitional
adjustment assistance –TAA).
Današnja CAP odražava skoro pola veka duge izmene prioriteta. Početni cilj da se
poveća proizvodnja hrane, skoro bez obzira na troškove, zamenjen je kontrolisanjem
viška proizvodnje i prekomernih troškova. Takođe, sada se vrši preusmeravanje ka
ispunjavanju niza raznih društvenih i ekoloških ciljeva kroz mehanizme koji su se
znatno razdvojili od proizvodnje. Nijedan od proklamovanih ciljeva u potpunosti ne
zadovoljava trenutni cilj Srbije, a to je završavanje procesa tranzicije u tržišnu
ekonomiju i stvaranje efikasnog i konkurentnog poljoprivrednog sektora, istovremeno
uzimajući u obzir aktuelne društvene i ekološke probleme. CAP nosi glavni legat iz
prošlosti koja je bila orijentisana na proizvodnju. Dok nova jednokratna plaćanja
poljoprivrednim posedima nisu povezana sa trenutnom proizvodnjom, iznos koji svaki
poljoprivredni proizvođač dobije odražava njegova prethodna direktna primanja vezana
10
Zakić, Z., Stojanović, Ž. (2006): Međunarodne integracije i agroprivreda Srbije u tranziciji,
Ekonomski vidici, XI, Br. 2, str. str. 331.
11
Simić, J., Stevanović, S. (2004): Ograničenja i strateške mogućnosti prilagođavanja razvoja
agroindustrije Srbije i Crne Gore tržištu Evropske unije, Ekonomski anali, Ekonomski fakultet,
Beograd, str. 333.
12
Njegovan, M., Z. (2003): Okviri za evropsku integraciju poljoprivrede Srbije, Poljoprivreda i ruralni
razvoj u evropskim integracijama, Poljoprivredni fakultet, Beograd, str. 93.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
za namirnice, koje su same u velikoj meri nastale kao kompenzacija za smanjenje u
podršci cena. Zbog toga direktna plaćanja kod 15 zemalja “starih” članica još uvek su
čvrsto vezane za proizvodnju poljoprivrednih namirnica u prošlosti nego za trenutnu
proizvodnju ekološke ili društvene robe.
Može se reći da je tranzicija od poljoprivredne politike u socijalnu, ruralnu i ekološku
politiku nepobitno otpočela, ali je daleko od završetka. CAP je još uvek prilično skupa
politika, na koju ide nešto ispod 50% centralnog budžeta EU (mada mnogo manji
procenat nacionalnih budžeta). Usmeravanje tako visokog procenta nacionalnog
dohotka, a time i resursa, u poljoprivredni sektor i stvaranje poslova van
poljoprivrednog poseda (farme), biće od suštinskog značaja ako Srbija treba da postigne
svoj cilj povećanja veličine prosečnog poljoprivrednog poseda i smanjenje broja
poljoprivrednih poseda i poljoprivrednika. Sadašnja situacija u agrarnoj politici odlikuje
se, u osnovi, usvajanjem bitnih elemenata odgovarajuće politike Unije, uz jednu veoma
veliku razliku: finansijski potencijal Srbije neuporedivo je manji nego Unije, tako da to
bitno ograničava domete podrške. 13
Zajednička sredstva iz CAP Srbija će početi da dobija kada postane član EU. Verovatno
je da će postojati značajan period tranzicije pre nego što Srbija dobije pune beneficije od
CAP: za deset novih članica EU utvrđeno je da će ovaj period tranzicije trajati deset
godina, od 2004. do 2013. godine. Posledično, moguće je da Srbija neće dobiti pune
beneficije od sistema CAP iz zajedničkog budžeta pre 2020. Za sada, poreski obveznici
Srbije snose pune troškove pomoći svojoj poljoprivredi. Međutim, jasno je da
budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji, i da budućnost njene poljoprivrede leži u
CAP. 14
U periodu dok se Srbija priprema za pridruživanje Evropskoj uniji, zajednička
poljoprivredna politika će usloviti sledeće promene:
• reforme sektora namirnica, kao što su mlečni proizvodi, šećer i voće i povrće.
Neke od njih su već u toku, sa nedavno najavljenom reformom sektora šećera što
ima neposredne implikacije na Srbiju;
• finalizaciju “Doha runde” Svetske trgovinske organizacije, koja donosi povećani
pritisak da se smanje ili čak u potpunosti eliminišu subvencije za izvoz. Ovo će
dovesti do toga da će biti nemoguće odbraniti postojanje mnogih današnjih
sistema “organizacija zajedničkog tržišta”, i zahtevaće ili pun prelazak na svetske
cene ili snažna kvantitativna ograničenja da bi se proizvodnja u EU držala na
nivoima domaće potrošnje. U većini slučajeva izabrana opcija biće prelazak na
svetske cene, što znači da će tarifni režim EU koji Srbija eventualno usvoji biti
mnogo liberalniji nego što je sada;
• mogući izazovi STO u pogledu sistema direktnih plaćanja “plava kutija”,
verovatno će zahtevati da EU oslabi vezu sa proizvodnjom u prošlosti i da usmeri
plaćanja direktno na merljive socijalne i ekološke ciljeve;
• dalje pojednostavljivanje nekih elemenata sistema direktnog plaćanja, sa implikacijama
na vrstu administrativnih struktura koje će Srbija morati da uvede.
13
Ivanović, P.,S., Bogavac, V. (2003): Usaglašavanje agrarne politike Srbije sa zajedničkom agrarnom
politikom Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, Institucionalne reforme i tranzicija
agroprivrede u Republici Srbiji, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 181.
14
www.minpolj.sr.gov.yu
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Politika podrške poljoprivredi i trgovini napravljena je tako da ispuni potrebe Srbije, iz
sopstvenih resursa, uz istovremeno praćenje smera koji će se eventualno konvergirati sa
smerom Zajedničke poljoprivredne politike. Zajednička budućnost ka kojoj idu
agroprivrede Srbije i EU jeste efikasna, tržišno orjentisana proizvodnja, ona u kojoj
pitanja kao što su bezbednost hrane, zaštita životne sredine, i načini držanja životinja
zauzimaju značajno mesto, i koja doprinosi opštem razvoju ruralnog društva.
Analiza izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije
Izvoz poljoprivrednih proizvoda predstavlja vrlo značajnu privrednu aktivnost.
Njegov značaj proizilazi iz ekonomskog i nutritivnog značaja poljoprivrednih proizvoda, ali
i njihovog relativno velikog uticaja na nivo i kretanja ukupne spoljnotrgovinske razmene.
Zemlje u čijem u izvozu dominiraju primarni i poluprerađeni proizvodi imaju nepovoljnu
izvoznu strukturu i niži nivo konkurentnosti. U takvim uslovima cene primarnih
proizvoda su niže i nestabilne, a ušečće i značaj ovih proizvoda u međunarodnom
prometu konstantno opadaju. S druge strane, zemlje koje izvoze kvalitetne finalneindustrijske proizvode, odnosno proizvode više faze prerade bazirane na savremenoj
tehnologiji, sa znatno većom dodatnom vrednošću, imaju povoljnu izvoznu strukturu i
viši nivo konkurentnosti. Istovremeno, zemlje sa ovakvom robnom strukturom uspešno
nastupaju, odnosno realizuju svoje proizvode i na tržištima ekonomski razvijenih
zemalja., čime dodatno uvećavaju zaradu i još više podstiču svoju konkurentnost na
međunarodnom tržištu. 15
Učešće primarnih proizvoda u međunarodnoj razmeni neposredno posle Drugog
svetskog rata bilo je neznatno iznad 50%, dok je to učešće danas opalo na oko 20%.
Prema projekcijama Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije cene primarnih
proizvoda na međunarodnom tržištu će i narednih deset godina biti na relativno niskom
nivou, uz dalji pad učešća ovih, a porast finalnih-industrijskih proizvoda u prometu. U
posmatranom periodu zaustavio se proces tehnološkog razvoja i opala je produktivnost
rada. Posledično, došlo je do nepovoljnih strukturnih promena u spoljnotrgovinskoj
razmeni, kako ukupne privrede, tako i poljoprivrede.
Tekuće stanje privredne i poljoprivredne osnove Srbije karakteriše pre svega
tehnološko-ekonomsko zaostajanje većine instaliranih kapaciteta, dominantna
zastupljenost tradicionalne industrijske produkcije (tzv. standardizovani proizvodi),
prilično disperzivan izvozni asortiman (bez postojanja prepoznatljivog proizvoda) koji
je, uz to, u dosadašnjem periodu u značajnom stepenu bio namenjen promenljivim
kupcima i plasiran na ograničenom broju destinacija, što predstavlja otežavajuću
okolnost. Ukoliko se tome priključi i činjenica o dominirajućoj poslovnoj praksi
zasnovanoj na tradicionalnom spoljnotrgovinskom konceptu (tzv. strategija niskog
intenziteta), postavlja se pitanje obuhvatnosti inicijalnih zaokreta u cilju približavanja
aktuelnim trendovima na svetskom tržištu na platformi nove strategije. Takođe, dodatno
ograničenje predstavljaju i problemi izvesnog zaostajanja u procesu privatizacije,
nerazvijenost adekvatnih institucija privredne infrastrukture i nezaokruženost
bankarskog sistema.
15
Đorović, M., Milanović, M., Lazić, V. (2003): Bilansna analiza spoljnotrgovinske razmene
poljoprivrednih proizvoda, Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim untegracijama, Poljoprivredni
fakultet, Beograd, str. 6.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Dugo odsustvo domaće ekonomije odnosno industrijskih preduzeća sa međunarodnog
tržišta (koje je u međuvremenu pretrpelo značajne promene), predstavlja značajan ne
samo operativni nego i strateški problem, s obzirom na iskustvo iz savremene poslovne
prakse da se odnos kreće u rasponu 1:3, u naporu i troškovima preduzeća između
održavanja i osvajanja novih tržišta (potrošača). 16
Spoljnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima je u periodu 2000-2004. godine ostvarili
prosečan obim izvoza od 446 miliona € i uvoza od 562 miliona €, što znači prosečan
godišnji deficit od 116 miliona €. U komparaciji sa 2000. godinom, u posmatranom
periodu došlo je do rasta izvoza i uvoza. Najveći spoljnotrgovinski deficit u trgovini
poljoprivrednim proizvodima evidentiran je 2001. godine i iznosio je 255 miliona €.
Tokom 2006. godine Srbija je izvezla poljoprivredne i prehrambene proizvode vredne
1,26 milijardi dolara, što je za 18,2 odsto više nego u 2005. godini. Suficit u razmeni
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa inostranstvom iznosio je 355 miliona
dolara. 17
Izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda činio je gotovo jednu petinu ukupnog
izvoza Srbije. Najviše je izvezeno kukuruza, za 170,7 miliona dolara, sledi šećer sa
154,3 miliona dolara, dok je voća i povrća izvezeno za ukupno 326 miliona dolara,
dodaje se u saopštenju. Kako se ističe, najveće učešće u uvozu poljoprivrednih
proizvoda imali su duvan i duvanski proizvodi, čija je ukupna vrednost bila 99,5
miliona dolara, a slede sirova kafa sa 50 miliona dolara i banane 34,8 miliona dolara.
Povoljni rezultati srpske poljoprivrede u razmeni sa inostranstvom posledica
preferencijalnog statusa na tržištu Evropske unije i liberalizacije trgovine na Balkanu.
Pri tome, tržište CEFTA od 30 miliona potrošača za Srbiju ima veliki značaj budući da
se u robnoj razmeni sa ovom grupom zemalja ostvaruje suficit.
Od stupanja na snagu Preferencijalnog statusa u trgovini sa EU Srbija
konstantno ostvaruje suficit u razmeni poljoprivredno - prehrambenih proizvoda sa
ovom asocijacijom. Preferencijalni status omogućava izvoz na tržište EU 85 odsto
poljoprivrednih proizvoda oslobođen svih dažbina, dok se junetina, vino i šećer nalaze
na režimu kvota. U ukupnoj razmeni poljoprivredno - prehrambenih proizvoda Srbije u
2004. godini sa svetom EU je učestvovala sa 49,2 odsto. Iste godine udeo izvoza
agrarnih proizvoda na tržište EU u ukupnom izvozu poljoprivredno - prehrambenih
proizvoda iz Srbije bio je na nivou od 53 odsto. U trgovini sa EU u oblasti agrara suficit
se beleži neprekidno od 2000. godine. Međutim, ukupan izvoz poljoprivrednih
proizvoda iz Srbije u EU čini svega 0,7% ukupnog uvoza EU15, odnosno 0,2 % uvoza
EU25, dok ukupan uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju čini 0,5% izvoza EU15,
odnosno 1,0% izvoza EU25. Udeo zemalja Jugoistočne Evrope u izvozu i uvozu
poljoprivrednih proizvoda EU prikazan je u Tabeli 1.
16
17
www.ien.bg.ac.yu
www.pikbecej.co.yu
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Tabela 1. Udeo zemalja Jugoistočne Evrope u izvozu i uvozu poljoprivrednih proizvoda
(definicija STO) EU u 2003. godini
Izvoz EU
Uvoz EU
Zemlje JIE
EU-15
EU-25
EU-15
EU-25
Albanija
0,3
0,2
0,1
0,0
Bosna i
0,3
2,5
0,1
0,1
Hercegovina
Bugarska
0,5
0,5
0,7
0,6
Hrvatska
0,9
2,1
0,5
0,7
Makedonija
0,2
0,5
0,1
0,1
Moldavija
0,1
0,3
0,1
0,1
Rumunija
0,9
3,0
0,7
0,5
SCG
0,5
1,0
0,7
0,2
Ukupno JIE
3,7
10,1
3,0
2,3
Izvor: www.minpolj.sr.gov.yu
Statistički podaci o obimu i strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije
ukazuju na nekonkurentnost domaće agroprivrede, posmatrano sa stanovišta cenovnih i
necenovnih elemenata marketinga. Iako zvanična statistika ukazuje na pozitivne
trendove u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz
Srbije, koji su započeli od 2002. godine, važno je istaći da je to prevashodno rezultat
većeg izvoza sirovina (žitarica i šećera).
Uloga privrednih komora u implementaciji Sporazuma
Sporazum će omogućiti zemljama Regiona da trguju pod jednakim uslovima bez
obzira u kojoj su fazi u procesu pristupanja EU i STO. Zasnovan je na odredbama STO i
pravilima EU, te se naziva i “predvorjem” EU. Sporazum doprinosi harmonizaciji
odnosa u trgovini unutar Regiona za razliku od bilateralnih sporazuma koji imaju
različite šeme liberalizacije. Novi CEFTA Sporazum obuhvatio je i liberalizaciju
trgovine uslugama, pitanja investicija, javnih nabavki, zaštitu intelektualne svojine i
druga. Takođe, poboljšan je mehanizam 18 za rešavanje nesporazuma i sporova do kojih
može doći u toku njegove primene.
Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini između zemalja u
Regionu i Regiona sa EU, doprineće povećanju proizvodnih i izvoznih kapaciteta i
predstavljaće kohezioni faktor regionalne saradnje. Pri tome, jedna od najvažnijih
prednosti novog sporazuma je u tome što će Region učiniti znatno atraktivnijim za
strana ulaganja. Sporazumom se uspostavlja zajednički pravni okvir za investiranje u
Region, što će biti opredeljujući faktor za strane investitore. U tekućim uslovima
globalne trgovine i globalnog svetskog tržišta za strane investitore nisu više dovoljne
samo reforme u trgovini, odnosno liberalizovani i dobri trgovinski propisi već je veoma
važno i integrisano tržište. CEFTA 2006 doprineće da Zapadni Balkan i jugoistok
Evrope u dogledno vreme postanu integrisano područje koje će imati svoj
preproznatljiv ekonomski identitet.
18
Zajednički komitet i Arbitražni tribunal.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Efikasno funkcionisanje zajedničkog tržišta, odnosno zone slobodne trgovine zahteva
unutar regionalnu kooperaciju i povezivanje. Neophodno je da se identifikuju i
međusobno prepoznaju potencijalni resursi u Regionu. Privredne komore su upravo te
čiji je to glavni zadatak, putem stalne saradnje privrednih komora zemalja u regionu,
preko poslovnih saveta, mešovitih komora, Asocijacije balkanskih komora i na
bilateralnom i multilateralnom nivou, već se radi na takvom povezivanju, a u narednom
periodu ove će se aktivnosti još više intenzivirati i konkretizovati.
Potrebno je da privredne komore iniciraju i koordiniraju povezivanje privrede putem
stvaranja regionalnih sektorskih organizacija (povezivanje privrede u svim sektorima i
unapređenje trgovinskih odnosa sa zemljama u regionu; podsticanje perspektive
integracije zemalja regiona JIE u svetsku ekonomiju; koordiniranje rada između
granskih udruženja PKS sa privrednim komorama regiona). Na taj način će se doprineti
jačanju konkurentnosti pojedinih sektora privrede u Regionu, njihovo predstavljanje i
prepoznavanje van Regiona, kao i povezivanje i integrisanje sa srodnim organizacijama
i asocijacijama na nivou EU.
Privredne komore moraju biti aktivni učesnici u kreiranju regionalnog proizvoda, u
organizovanju zajedničkog regionalnog privrednog nastupa na trećim tržištima i
promociji regionalne ekonomije. Naime, komore moraju biti aktivni učesnici u stvaranju
brenda Regiona. Informisanje privrednih subjekata, obučavanje i inoviranje njihovog
znanja i edukacija poslovnih ljudi u skladu sa evropskim standardima iz različitih
oblasti poslovanja je oblast u kojoj privredne komore već dosta rade.
Međutim, ovu funkciju privrednih komora treba dalje razvijati i unapređivati. Sve
privredne aktivnosti vezane za korišćenje koridora, transportne, špediterske, carinske,
skladišne, bankarske i druge, moraju se unaprediti. Posledično, unutar regionalna
saradnja, kao i saradnja na nivou privrednih komora na planu unapređenja ove, kao i
druge infrastrukture je očekivana i neophodna.
Obaveze koje proizilaze iz CEFTA Sporazuma ističu nekoliko izuzetno važnih oblasti u
kojima je potrebna dinamičnija uloga komora 19.
Dalja liberalizacija. Predviđeno je da se izvrši postepena liberalizacija trgovine
uslugama a na osnovu Opšteg Sporazuma o trgovini uslugama GATS-a. Takođe je
predviđeno da se do 01.05.2010. godine izvrši postepeno otvaranje tržišta javnih
nabavki kako bi se ostvario isti tretman domaćih i stranih dobavljača.
Zaštita prava intelektualne svojine. Strane u Sporazumu su se obavezale da obezbede
adekvatnu i efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u skladu sa međunarodnim
standardima i međunarodnim konvencijama. Poznato je da će Zajednički komitet
razmatrati rezultate liberalizacije. Predlaženo je da privredne komore u vezi sa ovim
pitanjima usaglase stavove i pokrenu inicijative prema svojim vladama.
Necarinske prepreke na nivou regiona. U cilju preduzimanja potrebnih aktivnosti na
olakšavanju trgovine i transporta sa zemljama jugoistočne Evrope i otklanjanju
necarinskih barijera (bilo da se radi o tradicionalnim, tehničkim ili administrativnim ),
Privredna komora Srbije je izradila upitnik i softver za obradu upitnika u cilju
prikupljanja, evidentiranja i analize necarinskih barijera.
19
www.pks.co.yu
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Namera je da se utvrde barijere ove vrste sa kojima se firme iz Srbije susreću u trgovini
u Regionu i da na osnovu toga upute predlozi i zahtevi za njihovo rešavanje i
otklanjanje nadležnim državnim organima, kao i drugim institucijama (nacionalnim i
međunarodnim) koje se bave problematikom funkcionisanja trgovine u Regionu.
Imajući u vidu negativna iskustva u vezi delovanja necarinskih prepreka pri primeni
bilateralnih sporazuma ukazujemo na realnu opasnost da se u slučaju nastavka primene
starih i uvođenja novih necarinskih barijera oteža primena CEFTA 2006 u smislu
očekivanih efekata.
U Privrednoj komori Srbije je pokrenuta inicijativa za formiranje Foruma komora
CEFTA zemalja 20. Forum će se baviti sledećim temama: međusobno priznavanje
sertifikata, pravila o poreklu robe-stalna edukacija, zajednički projekti komora regiona u
cilju poboljšanja investicione klime, regionalni tehnološki parkovi, sektorsko
povezivanje industrija regiona. U organizaciji PKS u toku je sprovođenje većeg broja
seminara o CEFTA Sporazumu (Pravila o poreklu robe) po Regionalnim privrednim
komorama. Primarni ciljevi Evrokomora su 21:
•
•
stvaranje adekvatnog pravnog okvira privrednih komora koji bi bio najpogodniji
za razvoj kompanija,
jačanje sposobnosti privrednih komora u Evropi u pružanju pomoći
ekonomskom razvoju država članica Evrokomora i pripreme privrede zemalja
jugoistočne Evrope za punopravnu intergraciju u EU.
Prema prezentovanim rezultatima projekta RECOO (Regionalni razvoj kroz
unapređenje kompetentnosti i saradnje) u Privrednoj komori Srbije na konferenciji
"Poslovna saradnja u jugoistočnoj Evropi i povećanje konkurentnosti na tržištu EU",
nakon njegove dvogodišnje implementacije osnovano je šest biznis servis centara
(Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija,) za poslovne
usluge, sa ciljem da se olakša put biznisa u Regionu. U jugoistočnoj Evropi projekat
sprovodi konsultantska organizacija ILTS GmbH iz Rotenburga u saradnji sa lokalnim
partnerima.
Uređivanje ovih biznis centara istovremeno predstavlja i podsticanje trgovine van
granica jugoistočne Evrope, kao i unapređenje kompetencija malih i srednjih preduzeća
za pristup stranim tržištima.
Novi sporazum CEFTA 2006. zameniće postojeća 32 bilateralna sporazuma o
slobodnoj trgovini medju zemljama jugoistočne Evrope i osiguraće formiranje jedne
zone slobodne trgovine u regionu. "CEFTA 2006" je sporazum u skladu sa pravilima
Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. Zaključenje CEFTA Sporazuma će
biti od velike koristi za Republiku Srbiju. Nesumnjivo je da je područje CEFTA
atraktivan Region za investiranje u koji vredi ulagati i koji će unaprediti međusobnu
regionalnu saradnju. Srbija može da u okviru CEFTA Sporazuma postane ”komercijalni
20
Predstavnici privrednih komora jugoistočne Evrope na sastanku predsedništva EUROCHAMBRES-a
održanog 9. februara ove godine u Beogradu su se složili da je neophodno izvršiti analizu pozitivnih i
negativnih efekata primene CEFTA Sporazuma na privredne subjekte, nakon čega bi privredne komore
mogle organizovati forume na temu prevazilaženje problema u sprovođenju Sporazuma, i pružanju
pomoći u uključivanju privrednih subjekata u CEFTA. Tada je zaključeno da se pokrene formiranje
Stalnog Foruma komora CEFTA članica sa ciljem razmene mišljenja o načinima i programima podrške
privrednih komora u sprovođenju obaveza iz CEFTA Sporazuma. Takođe i utvrđivanja zajedničkih
projekata unapređenja preduzetništva, konkurentnosti i inovacija u CEFTA regionu.
21
www.pks.co.yu
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
centar“ Zapadnog Balkana i atraktivno mesto za strane direktne investicije. Ona kao
dinamična zemlja može da postane i regionalni garant ekonomskog prosperiteta. Srbija
nastoji da se što pre uključi u EU, a sledeći koraci na tom putu su potpisivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i dobijanju statusa zemlje kandidata za ulazak
u EU. Ceo Region će zahvaljujući CEFTA Sporazumu postati znatno atraktivniji za
strana ulaganja što treba da dovede do bržeg povezivanja sa EU. Srpska privreda u tom
procesu imaće priliku da se takmiči na širem evropskom tržištu i time dobije stimulans
da postane uspešnija, atraktivnija i konkurentnija.
Tekući integracijski procesi i efekat na agrokompleks Srbije - CEFTA
Sporazum
Agrarna politika Srbije odredjena je integracijskim procesima u koje je zemlja
uključena. Pre svega, pod ovim se podrazumeva pristup STO i EU. I jedan i drugi
proces doneće brojne promene agrobiznis kompleksu zemlje, koji će se po nekim
pitanjima i preklapati (zaštita domaćeg tržišta i harmonizacija zakonodavnog sistema).
Takođe, integracijski procesi nametnuće zemlji i neophodnost disciplinovanja mera
agrarne polike, koje implementira, kao i budžetskih izdvajanja u ovu napmenu (pre
svega pristup STO). Pregovori o pristupu Srbije STO ulaze u finalnu fazu u kojoj će se
definisati budući nivo carinske zaštite Srbije prema zemljama članicama STO (trenutno
ih je 149, uz 29 zemalja koje čekaju na prijem). Takođe, u ovoj fazi pregovora biće
definisane mere agrarne politike koje zemlja koristi i koje će i u buduće moći slobodno
da implementira bez vrednosnih ograničenja (mere iz grupe tzv. zelene kutije, koje
nemaju ili imaju minimalan uticaj na svetsku trgovinu poljoprivrednim proizvodima),
ali i mere koje se moraju podrvrći vrednosnim ograničenjima u smislu učešća u
vrednosti proizvodnje (mere iz tz. narandžaste kutije, koje remete svetsku trgovinu i čini
je makimalan iznos ograničen na 5% vrednosti proizvodnje) i mere koje se moraju
ukinuti pošto se smatraju nedozvoljenim sa stanovišta STO (izvozne subvencije za
poljoprivredne proizvode).
Potpisivanje i implementacija Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju sa EU
stvoriće zonu slobodne trgovine izmedju Srbije i zemalja članica EU. Ipak, delimična
zaštita domaćeg tržišta biće moguća putem zadržavanja carinske zaštite na limitiranom
broju izarazito osetljivih proizvoda za zemlju, kao i uvodjenjem količinskih kvota za
uvoz proizvoda poreklom iz EU. Tržište će biti postepeno liberaziovano u periodu
trajanja Sporazuma (predvidjeno je 6 godina) i upravo ovaj period jeste ključan za
neophodne strukturne promene domaćeg agrara i unapredjenje proizvodnje/prerade i
plasmana, kako bi smo spremno dočekali inostranu konkurenciju.
Kao propratni efekat i dodatno ubrzanje liberalizaciji domaćeg tržišta ispoljiće
se pristup zemalje tzv. CEFTA Sporazumu (Central European Free Trade
Agreements), pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. CEFTA Sporazum
će izmedju zemalja regiona kreirati zonu skoro potpuno slobodne trgovine čime će se 31
postojeći bilateralan Sporazum o slobodnoj trgovini u regionu izmedju zemalja
potpisnica (pored Srbije, Hrvatska, BIH, Albanija, Makedonija, Crna Gora) biti
zamenjen jednim multilateralnim trgovinskim sporazumom. Efekat na
poljoprivrednoprehrambeni sektor zemlje ogledaće se u olakšanom pristupu domaćem
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
tržištu od strane proizvodjača zemalja potpisnica Sporazuma čime će domaća
proizvodnja/prerada biti podvrgnuta pojačanom dejstvu inostrane konkurencije.
Trenutno, Republika Srbija zahvaljujući preferencijalnom pristupu tržištu EU,
sporazumima o slobodnoj trgovini sa 7 zemalja u regionu (Albanija, BiH, Makedonija,
Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Moldavija), sporazumom o slobodnoj trgovini sa
Ruskom Federacijom i zahvaljujući sistemu preferencijala koji ima od strane SAD - ima
povoljne uslove za spoljnu trgovinu robama iz oblasti poljoprivredno prehrambenog
sektora. Za razliku od ostalih zemalja u tranzciji kod kojih poljoprivredna razmena
predstavlja od 5-10% ukupne razmene, spoljna razmena Srbije u ovoj oblasti čini 12,8%
ukupne razmene i ujedno je jedina oblast privrede gde se beleži suficit u razmeni.
Iako je za ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije u 2006. godini saldo visoko
negativan (-6744,4 mil. USD), a deficit spoljnotrgovinske robne razmene veći nego
2005. godine (kada je i deficit iznosio 5979,5 mil. USD), za sektor poljoprivrede
relacije su sasvim drugačije. U 2006. godini u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni hrane
ostvaren je suficit od 415,8 mil. USD, što je u odnosu na 2005. godinu rast za 124%.
Praktično, negativan saldo razmene imamo samo kod deficitarnih proizvoda: riba i
preradjevine, kafa, čaj, kakao i začini, stočna hrana. Visok pozitivan saldo razmene, već
tradicionalno, ostvaruje se u razmeni žitarica, povrća i voća i šećera. Medjutim, bitno je
istaći da se pozitivni rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni hrane duguju pre svega,
većem izvozu sirovina – žitarica, šećera, povrća i voća. Procenualno posmatrano,
ukupan izvoz "žitarica", "šećera" i "voća i povrća" u 2006. godini učestvuje u ukupnom
izvozu hrane sa oko 73,8%, dok izvoz grupacije "meso i prerade od mesa" u ukupnom
izvozu hrane učestvuje sa svega 7,2%. Istovremeno, u izvozu voća i povrća dominira
izvoz sirovog i smrznutog voća i povrća sa preko 90%. Za sada Srbija nema niti jednog
prozvoda u poljoprivredi sa prepoznatljivom i zaštićenom markom.
Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno prehrambenih proizvoda u 2006 i poređenje u
odnosu na 2005. godinu
- u mil. USD Izvoz
Uvoz
Saldo
2005
2006
2005
2006
2005
2006
776,1
1065,3
590,8
649,5
185,3 415,8
Hrana i žive životinje ukupno
Žive životinje
2,4
2,3
8,3
5,8
-5,9
-3,5
Meso i prerade od mesa
32,9
76,7
15,2
17,0
17,7
59,7
Mlečni proizvodi i jaja
11,7
42,3
12,4
11,6
-0,7
30,8
Ribe i prerađevine
2,2
2,9
53,4
61,4
-51,3
-58,5
Žitarice i proizvodi
183,6
291,8
42,8
53,4
140,8 238,3
Povrće i voće
261,9
326,0
159,3
189,8
102,6 136,2
Šećer, proizvodi od šećera
175,7
168,0
40,7
37,5
135,0 130,5
Kafa, čaj, kakao i začini
44,5
58,7
120,4
131,2
-75,9
-72,5
Stočna hrana
18,5
27,0
49,0
57,7
-30,5
-30,7
Razni proizvodi za ishranu
42,6
69,5
89,1
84,0
-46,5
-14,5
Izvor: Spoljnotrgovinski robni promet R. Srbije, decembar 2006, saopštenje RZS od 31.01.2007
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Udruživanja u poljoprivredi – klasteri
- put izgradnje nove i snažne izvozne konkurentnosti domaćih
proizvođača Imajući u vidu nastupajuću neizbežnu liberalizaciju domaćeg tržišta i otvaranje
vrata za tehnološki sofisticiranu konkurenciju - udruženja u poljoprivredi, u bilo kojoj
formi, biće imperativ opstanka poljoprivrednih proizvođača, posebno sitnih.
Usitnjena, ekstenzivna i nestandardizovana poljoprivredna proizvodnja, kakva je
u Srbiji, ne može biti pokretač izvoza, a bez inostranog plasmana ostaće još dugo sa
svim prethodno nabrojanim atributima. Bez kreditne podrške, bez udruživanja i
klasterskih projekata, bez uvodjenja visokih standarda EU o zdravstvnoj bezbednosti
poljoprivredno prehrambenih proizvoda, izvoz agrara i dalje će biti mnogo manji od
potencijala. Bitno je istaći, da to što Srbija ima veliku tradiciju i povoljne prirodne
uslove za poljoprivrednu proizvodnju danas ne znači mnogo. U poslednjih petnaest
godina znatno su se izmenili zahtevi i uslovi inostranog tržišta. Primera radi, problem
neispunjenja postojeće kvote za izvoz baby beef-a nije samo u količini, već i u: kvalitetu
stoke, evidenciji stoke, monitoringu, otkupu, klanju, ujednačenosti isporuke.
Kontrolisana proizvodnja zahteva primenu postojećih naučnih saznanja iz oblasti
selekcije, ukrštanja, reprodukcije, gajenja, nege, ishrane, zdravstvene zaštite, ali i
povoljnu kreditnu politiku prema ovoj proizvodnji.
Formiranje klastera u privredi Srbije tek je na samim počecima, a ono što danas
nazivamo klasterom samo liči na klaster ili ima šanse da u drugačijem poslovnom
okruženju to postane. Iako klasteri, kao organizaciona i privredna forma, primarno
produkuju i pospešuju konkurentnost uključenih članica, u Srbiji postoji niz prepreka
ovim formama udruživanja. Prva nizbežna pretpostavka klasterizacije jeste spoznaja
preduzeća i proizvodjača da zajednički mogu više i da su aktivna saradnja, zajednički
nastup i medjusobno poverenje jedini put ka inostranim tržištima i većem plasmanu.
Druga neophodna pretpostavka uspostavljanja klastera jeste razvijena zakonska osnova
za ovaj vid udruživanja, kao i uspostavljanje podrške od strane efikasnih institucija i
infrastrukture. Za sada, svaki od ova dva preduslova nedostaje, te ne bi trebalo da čudi
da su klasteri u Srbiji još uvek samo retki pokušaji da se ovim putem izgradi veća
konkurentnost proizvodjača i lokalnih ruralnih sredina.
Pojam i prednosti klastera
Prema Porteru, koren konkurentnosti preduzeća nalazi se upravo u prirodi
okruženja u kome ona deluju. Prema ovom autoru (Porter, 1990, str. 77), četiri atributa,
koji čine romb nacionalne konkurentske prednosti, jesu: (1) kvalitet lokalnog okruženja,
koje podstiče konkurenciju izmedju lokalnih firmi (strategija i rivalstvo kompanija); (2)
lokalno okruženje koje obezbedjuje visoku i kvalitetnu finansijsku, naučnu, tehnološku i
informacionu infrastrukturu, kao i prirodne izvore; (3) karakter domaće tražnje; i (4)
povezane i podržavajuće grane. Ovaj romb nacionalne konkurentnosti signalizira da je
konkurentnost privrede i preduzeća Srbije na samom dnu lestvice evropskih zemalja. To
potvrdjuju statistički podaci, posebno visok deficit spoljnotrgovinske razmene,
nepovoljna struktura izvoza i visoka zaduženost zemlje (učešće spoljnog duga u
godišnjem izvozu roba i usuga u 2006. godini je 228%).
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Jedan od načina da se podstakne razvoj i kvalitet lokalne sredine, odnosno romb
nacionalne konkurentnosti u Srbiji - jesu klasteri, iako upravo lokalno poslovno
okruženje ne pogoduje ovoj formi udruživanja. Klasteri se mogu definisati kao kritične
mase preduzeća i institucija na jednom mestu, neobičnog konkurentskog uspeha u
odredjenim poljima (Porter, 1998, str. 78) Prema Porteru, snažne konkurentske
prednosti u globalnoj ekonomiji leže uglavnom u lokalnim stvarima – znanju,
odnosima, motivaciji – razlikama koje konkurenti ne mogu lako kopirati, a koje se
najbolje mogu razvijati kroz klastere (Porter, 1998, str. 78). Klastersko uduživanje
odlikuje saradnja i povezanost (unificiranošću i komplementarnošću) članica, njihova
geografska, odnosno lokalna omedjenost, aktivni kanali za poslovne transakcije i
komunikacije, stvaranje zajedničnog proizvoda i/ili usluge ili zajednično rešavanje neke
potrebe ili cilja.
I pored rastućih procesa globalizacije i sve bržeg razvoja tzv. virtuelne
ekonomije, klasteri danas imaju presudni značaj u razvijanju konkurentosti preduzeća i
regija. Uticaj na rast konkurentnosti ostvaruje se, pre svega, povećanjem produktivnosti
uključenih firmi ili industrija, kao i povećanjem njihovog inovativnog kapaciteta.
Tipični primeri uspešnih klastera su Silicon Valley (informatika), Wall Street (finansije)
i Hollywood (mediji).
Potreba formiranja klastera u poljoprivredi Srbije
Srbija ima oko 700.000 poljoprivrednih gazdinstava. Njihova posedovna i
starosna struktura, kao i usitnjenost poseda - najslabija je tačka srpskog agrara. Pored
ovoga, privredu, pa samim tim i poljoprivredu Srbije, karakterišu mnogi institucionalni
paradoksi, sistemske nelogičnosti, neusaglašenosti zakona i programa, visoka cena
kapitala.
U postojećim okolnostima poljoprivredni proizvodjači u Srbiji imaju samo jednu
šansu, a to je - udruživanje, kroz bilo koju formu. Samo objedinjena proizvodnja
može da odgovori zahtevu velike i kontinuirane ponude kakvu inostrani kupci traže, a
samo objedinjeni proizvodjači, tj svi akteri proizvodnje i izvoza mogu očekivati
finansijsku podršku države, banaka, domaćih i stranih agencija i nevladinih organizacija
(za investicije, standardizaciju, sertifikaciju proizvoda, podsticanje izvoza). Pri tom,
poljoprivrednike bi u procesim udruživanja trebalo da pokreće svest da svoj posao
moraju stalno da unapredjuju, da koriste nove tehnologije, podižu produktivnost i robu
za tržište pripremaju po važećim standardima EU.
Ono što je više nego jasno jeste da mala preduzeća i sitni proizvodjači
tranzicionih privreda ne mogu ni po kom osnovu konkurisati udruženim i
globalizovanim kompanijama u svetu. Zbog malih proizvodnih kapaciteta i potencijala
ponude, kao i usled nestandardizovane proizvodnje - ona ne mogu ni izaći na svetske
sajmove, niti velika tržišta poput EU, Rusije, Irana i Bliskog istoka. Praksa pokazuje da
u izvoz mogu ići samo velika preduzeća, finansijski jaka, koja mogu istražiti tržište,
primenjivati inovativni marketing, nove tehnologije i standarde proizvodnje. Za
dostizanje ovog nivoa poslovnih performansi rešenje se nalazi upravo u klasterima, koji
omogućavaju preduzećima niz prednosti, a pre svega, jefitniju promociju, istraživanje
tržišta, zajedničke nabavke, objedinjavanje ponude, standardizaciju proizvoda, saradnju
sa fakultetima, institutima. U razvijenijim fazama klastera, kroz razvoj zajedničkog
proizvoda ili/i usluge, dolaze do izražaja i pravi i puni efekti klastera na rast
konkurentnosti udruženih članica.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
I poruka Ministarstva poljoprivrede (Poljoprivredni informator 2006, str. 3,
Ministarstvo poljoprivrede Srbije) je jasna: udružite se jer ste rentabilniji u nabavci,
uspešniji u proizvodnji, efikasniji u prodaji. Za one koji su već udruženi poruka
Ministarstva glasi: gradite demokratsku strukturu odlučivanja, gradite poverenje medju
sobom, postavite jasan cilj i strategiju razvoja, ne žalite da uložite u znanje i dobrog
menadžera, što pre standardizujte kvalitet proizvoda i izgradite imidž.
Postojeće i potencijalne inicijative za formiranje klastera u poljoprivredi Srbije –
linija od dna prema vrhu –
U većini slučajeva stvaranje klastera po liniji “od dna prema vrhu” dovodi do
tzv. kvazi klastera, tačnije udruženja, koja u budućnosti imaju perspektivu da postanu
klasteri. Vredni isticanja su sledeći “klasteri”, tačnije udruženja, nastali na inicijativu
članova, ne radi dobijanja državnih podsticaja, nego da bi se preduzeća u okviru klastera
bolje pozicionirala na tržištu:
I Udruženje Fruitland. Udruženje voćara «Fruitland» (www.fruitland-serbia.com),
Subotica predstavlja udruženje 8 kooperativa voćara iz Srbije. Na svetskom sajmu hrane
u Moskvi (World Food Moscow 2006), najvećoj međunarodnoj izložbi prehrambenih
proizvoda u Rusiji, koji je održan u septembru 2006. godine, premijerno je nastupilo i
ostvarilo značajne rezultate u vidu novih porudžbina za izvoz svežih jabuka na rusko
tržište. Pored uspešnog i profitabilnog izvoza jabuka, u narednom periodu postoji
namera da se na rusko tržište plasiraju i breskve, nektarine, šljive, jagodičasto voće.
Kapacitet ovog Udruženja je 9.000 tona za skladištenje voća, a interesantno je da je od
osam zadruga, članica ovog udruženja, njih sedam koristilo podsticajna sredstva
Ministarstva poljoprivrede Srbije za izgradnju savremenih ULO hladnjača. Udruženje
Fruitland je tek formirano, a u budućnosti ima velikih perspektiva da preraste u ozbiljan
i značajan klaster. Trenutno «Fruitland» objedinjuje proizvodjače voća, marketinške
agencije, a koriste pomoć Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza R. Srbije
(SIEPA), kao i USAID.
II Klaster poljoprivrednih proizvodjača u Kraljevu (www.kraljevo.com). U
Kraljevu je 2006. godine formiran klaster poljoprivrednih proizvođača, radi registracije
brenda kraljevakog kajmaka i sira, kao i radi podsticanja većeg zapošljavanja. U ovaj
projekat, osim poljoprivrenih proizvođača i predstavnika otkupljivača i prerađivača
mleka, uključeni su i predstavnici svih institucija, od lokalne samouprave do
poljoprivrednih i veterinarskih stanica, poljoprivredne škole, komore, udruženja i
asocijacija. Od klastera poljoprivrednih proizvodjača u Kraljevu očekuje se mnogo.
Osim kreiranja brenda kraljevačkog kajmaka i sira, računa se i na brži razvoj stočarstva,
veću zaposlenost i bolji plasman poljoprivedno-prehrambenih proizvoda, što bi sve
trebalo podstaći i lokalni ruralni razvoj. Ovim vidom udruživanja proizvodjači imaju
šansu da izgrade konkurentnost, da opstanu i ekonomski prosperiraju na tržištu, kroz
bolju prodaju proizvoda i unapredjenje znanja i tehnologije.
III “Rakovica agriculture cluster” (www.racovica_agro_cluster_net). U okviru
Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva (Enterprise Development and
Entrepreneurship Programme) – Fond za razvoj preduzeća i inovacije (Enterprise
Development and Innovation Fund, Budget line 04/SER01/10/006), koji finansira
Evropska Unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju i Regionalni centar za
razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva «Beograd», tokom 2007. godine
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
realizovaće se projekat na opštini Rakovica, pod nazivom “Rakovica agriculture
cluster”. Osnovni cilj ovog projekta, koji bi trebalo da podrži potencijalne i buduće
preduzetnike iz oblasti agrobiznisa i proizvodnje hrane, jeste udruživanje postojećih i
budućih preduzetnika na različitim nivoima, kako bi efikasno funkcionisao sistem od
„njive do trpeze". Svi koji učestvuju u sistemu hrane - od proizvodnje do prerade i
prodaje - biće povezani u ovaj klaster. U početku u njemu će biti 15 preduzetnika, a
osnovna ideja jeste da se kasnije, tokom rada klastera, pridružuju i drugi preduzetnici.
Projekat bi trebalo da doprinese povećanju konkurentnosti članica klastera, povećanju
njihove efikasnosti i inovativnog potencijala, zatim bržem uvodjenju standarda, boljem
snabdevanju gradjana, smanjenju nezaposlenosti na teritoriji opštine, uspostavljanju
novih biznisa i sl.
IV Begečko udruženje povrtara. Članovi udruženja povrtara u Begeču godišnje
proizvedu više od 10.000 tona pretežno korenasto – krtolastog povrća i oko 50% ukupne
proizvodnje plasiraju u hipermarkete u Srbiji. Udruženje je osnovano još 2004. godine,
a iniciralo ga je 20 najvećih proizvodjača, koji su trasirali put i za ostale. Članovi
udruženja shvatili su da su udruženi jači i da samo udruženi mogu opstati na tržištu.
Udruženje pokreće i ujedinjuje želja za unapredjenjem proizvodnje, plasmana i znanja,
koristeći nove tehnologije i agrotehniku, a sve u cilju povećanja produktivnost i
konkurentnost udruženih proizvodjača. Glavni ciljevi osnivanja begečkog Udruženja
povrtara, koji su dobrim delom i ostvareni, su: bolji i sigurniji plasman, objedinjavanje
nabavke, standardizacija proizvodnje, razvoj robne marke, zajednički nastup na
sajmovima, jeftiniji krediti, podrška Ministarstva poljoprivrede i sl.
Mogućnosti klasterizacije u proizvodnji pšenice (www.minpolj.sr.gov.yu). Koliko
nam pšenice zaista treba i da li je ona naša obaveza, zabluda ili potreba - stalna je tema
mnogih raspava uoči, tokom i nakon njene svake setve ili žetve. U kalkulacije da bi
Srbija trebalo da proizvodi tri miliona tona pšenice, što bi obezbedilo oko milion tona
viška i 100 miliona dolara zarade – trebalo bi dodati da je domaća proizvodjačka cena
pšenice veća od svetske (berzanske) i da bi svaka zarada na pšenici podrazumevala
visoke subvencije države, kako za proizvodjače, tako i za izvoznike. Kako se ističe u
Ministarstvu poljoprivrede, za optimalnu i sigurnu proizvodnju pšenice postoji rešenje,
koje se primenjuje svuda u svetu (ali ne i kod nas), a to su izvozni klasteri. U suštini,
radi se o udruživanju poljoprivrednih proizvodjača, koji seju pšenicu, proizvođača
semena, proizvođača đubriva i pesticida, instituta, otkupljivača i izvoznika. Za razvoj
ovog klastera trebalo bi mnogo raditi, sarađivati, graditi poverenje, a to je ono što nama
najmanje ide od ruke. Ono što je naša realnost su izvoznici, koji obezbedjuju devize
sebi, semenari i instituti koji proizvode seme najskuplje u Evropi, zadruge koje uzimaju
visoke marže, zaradjuju na visokim kamatama i nepovoljnim paritetima, mlinari koji
proizvođača pšenice vide kao neprijatelja, koga treba oštetiti na otkupu i naplatititi mu
najskuplje skladištenje i najnepovoljniju razmenu za stočnu hranu u celoj Evropi.
Institucionalni, infrastrukturni i sociološki problemi Srbije u procesima
klasterizacije privrede
Prema oceni privrednika okupljenih oko PK Srbije i prema oceni mnogih
međunarodnih institucija i organizacija (World Economic Forum, Evropska banka za
obnovu i razvoj, Svetska banka i Međunarodna finansijska korporacija, Jefferson
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Institute, Economist Intelligence Unit), barijere održivom privrednom rastu Srbije jesu,
pre svega, u domenu nedovoljno efikasnih institucija: neefikasnost sudstva (posebno
trgovinskih sudova), nerešena svojinska pitanja i birokratizovani postupci i neefikasna
administracija, naročito na lokalnom nivou. Ovo su ujedno i barijere razvoja efikasnog
poslovnog okruženja i klasterskih inicijativa u privredi Srbije.
Kao osnovne karakteristike i probleme dosadašnjeg toka klasterizacije privrede
Srbije mogu se navesti sledeće konstatacije:
1. još uvek ne postoji zakonski okvir osnivanja klastera; čeka se donošenje novog
Zakona o udruživanju privrednih subjekata (u predlogu, od aprila meseca 2006.
godine, nalazi u Narodnoj Skupštini R. Srbije) ili se registracija izvodi posredno,
u komplikovanoj proceduri; trenutno klasteri se registruju kao akcionarska
društva, udruženja gradjana, fondovi za podršku razvoju konkurentnosti;
2. još uvek neuspostavljena politička i makroekonomska stabilnost u zemlji;
3. nedovoljna razvijenost institucija i infrastrukture; lista ekonomsko pravnih
apsurda i nelogičnosti u privredi Srbije je izuzetno duga, a prema oceni PK
Srbije, privrednici i investitori u Srbiji manje se žale na manjak zakona, a daleko
više na neprimenjivanje postojećih (primera radi, još uvek nijedna odredba
Ustava iz ekonomske sfere nije operativna);
4. neujednačenosti oko tumačenja samog pojma klastera, kako među preduzećima,
tako i među nadležnim institucijama;
5. država još uvek nema strategiju klasterizacije privrede;
6. poslovni ljudi odbijaju udruživanja i preferiraju samostalan nastup, pre svega,
zbog straha od poslovanja sa preduzećima koja su neposredna konkurencija;
poljoprivredni proizvodjači sporo i teško uvidjaju potrebu i koristi udruživanja;
mnoge barijere, nasledjene, ali i one koje izviru iz same prirode i psihologije
srpskog seljaka, ne idu na ruku procesima udruživanja;
Koliko su institucije i infrastruktura u našoj zemlji nerazvijeni i koliko ograničavaju
rast preduzetništva, efikasnog udruživanja i konkurentnosti - govore i najnoviji podaci
Svetskog ekonomskog foruma. Naime, u procesu rangiranja zemalja Indeksom globalne
konkurentnosti (GCI), Srbiji je u 2006. godini pripala 87. pozicija od ukupno 125
zemalja sveta obuhvaćenih Izveštajem Svetskog ekonomskog foruma (Global
Competitiveness Report 2006-2007, str. 14). Posmatrano po subindeksima GCI, Srbija
je najlošije rangirana po osnovnim zahtevima (pozicija 99), koji upravo podrazumevaju
efikasne institucije, infrastrukturu, makroekonomiju. Na polju rangiranja prema BCI
indeksu (Indeks poslovne konkurentnosti) u 2006. godini Srbija se našla na 86. mestu,
što je za tri mesta lošija pozicija u odnosu na 2004. godinu (Global Competitiveness
Report 2006-2007, str. 60).
Nepovoljno polje za nove biznise, preduzetništvo i udruživanje u Srbiji sugeriše i
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je pomoću devet tranzicionih
indikatora sumirala napredak u strukturnim i institucionalnim reformama za 29
tranzicione zemlje (Transition report 2006: Finance in transition, November 2006,
EBRD). Svaki indikator meren je po standardima razvijenih tržišni privreda i prikazuje
sintetizovanu procenu napretka postignutog u nekoj odredjenoj oblasti. Pokazatelji
tranzicije imaju raspon od 1 do 4+. Ocena 1 znači da nema promena u odnosu na
socijalistički sistem, a ocena 4+ označava performanse slične onim u razvijenim
privredama. Prema pomenutom Izveštaju EBRD, u 2006. godini najlošiju ocenu Srbija
je imala u sledećih 6 od ukupno 9 analiziranih indikatora (www.ebrd.com):
1. Politika konkurencije (ocena 1,67);
2. Infrastrukturne reforme (ocena 2,0);
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
3. Sigurnost tržišta i nebankarske finansijske institucije (ocena 2,0);
4. Restrukturiranje preduzeća (ocena 2,33);
5. Privatizacija velikih preduzeća (ocena 2,67);
6. Reforme banakrskog sektora i liberalizacija kamatnih stopa (ocena 2,67);
Konačno, analitički tim Jefferson Institute u studiji “Konkurentnost privrede Srbije
2006”, kao najkritičnije usko grlo za razvoj preduzetništva i održivi privredni rast u
Srbiji danas vidi slabu zaštitu vlasničkih prava (Konkurentnost privrede Srbije 2006, str.
135). Ovo je ujedno i krucijalni faktor budućih procesa klasterizacije privrede, od koga
će umnogome zavisiti da li će i koliko preduzetništvo i forme udruživanja imati svoje
uporište u državi. Ako znaju da je njihov biznis zaštićen ugovorom, a njihovo vlasništvo
zaštićeno snažnim sudskim sistemom, privrednici će imati više motiva da investiraju i
udružuju svoj kapital. Vlasnička prava, medjutim, slabo su zaštićena, što odvraća
investitore od ulaganja, a krediti privredi su skupi, što odvraća preduzetnike od
zaduživanja. Analiza pokazuje da iako je bankarski sistem na putu oporavka, sudski
sistem, pogotovo sistem trgovinskih sudova, predstavlja jednu od najneefikasnijih,
odnosno najkorumpiranijih institucija u Srbiji (Konkurentnost privrede Srbije 2006, str.
135).
Rezultati ankete, koju je za potrebe Svetskog ekonomskog foruma tokom 2005.
godine uradio Jefferson Institut, ukazuju da se stavovi privrednika (anketa je obuhvatila
80 preduzeća) u mnogome poklapaju sa izveštajima međunarodnih institucija, kada je u
pitanju identifikovanje problema privrednog rasta Srbije. Naime, prema pomenutom
istraživanju Jefferson instituta (Konkurentnost privrede Srbije 2006, str. 89-103) kao
najproblemaitičniji faktor tj. prepreku poslovanju u Srbiji prevrednici su izdvojili
nestabilnost ekonomske politike, zatim neefikasnu državnu adminstraciju,
nezadovoljavajući pristup izvorima finansiranja i veliku korupciju. Opšte stanje
infrastrukture u zemlji ocenjeno je izrazito negativnom ocenom, administrativne
obaveze preduzeća (propisi, dozvole, izveštaji) za čak 90% anketiranih privrednika su
opterećujuće, antimonopolska politika je, takodje, nepovoljno ocenjena, kao i struktura
javne potrošnje. Što se tiče pravnog okvira, ¾ ispitanika smatra da je on neefikasan i
podložan manipulacijama. Nivo sofistiranosti finansijskih tržišta je veoma nizak, a
takvu ocenu dalo je čak 85% ispitanika.
Anketa koju je za potrebe Svetskog ekonomskog foruma tokom 2005. godine
sproveo Jefferson institut, ukazuje i kako klasterizacija privrede i lokalnih zajednica
izgleda u očima privrednika Srbije. Tako se najveći broj ispitanika (70%) pretežno/delimično - složilo sa stavom da u našoj zemlji organizovani napori ka
poboljšanju konkurentnosti ne postoje. Naime, privrednici smatraju da nekakvi napori
postoje, ali da su oni nedovoljni ili neadekvatni. Takodje, 80% ispitanika smatra da su
klasteri u našoj privredi retki i plitki, a preko polovine preduzeća smatra da je saradnja u
okviru klastera nezadovoljavajuća ili/i nepostojeća (Konkurentnost privrede Srbije
2006, str. 102-103).
Na nivou pojedinačnih proizvodjača nema naznaka, niti namera da se udruživanjem
poveća tržišna snaga svakog učesnika i da se poveća ponuda za plasman, a mogućnosti
kreditiranja za osavremenjavanje i unapredjenje ove proizvodnje su minimalne. Moglo
bi se zaključiti da su prethodni problemi, već dugo, osnovne prepreke Srbije na putu da
uspešno, sa svojim zdravim proizvodima (zdravom stokom i mesom) konkuriše tzv.
hibridnom Zapadu, posebno u pogledu junećeg i ovčijeg mesa.
Iskustvo je pokazalo da najveće šanse za uspeh imaju oni klasteri (inicijative) koji
imaju koncenzus o zajedničkim ciljevima i aktivnostima, koji imaju jasan okvir za
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
saradnju i koji su nastali na bazi sopstvene inicijative. U privredi Srbije, u toku Pilot
programa klasterizacije, ovo su ujedno i najveći problemi. Naime, uspešan rad klastera
ograničava visoki stepen nepoverenja članica, nerazumevanje pojma klaster, želja za
horizontalnim udruživanjem, bez spremnosti na dublju saradnju, insistiranje na
pojedinačnim problemima, strah od gubitka autonomnosti odluka u poslovanju.
Istovremeno, nedostatak i nerazvijenost institucionalne i infrastrukturne potpore
umnogome otažava ove procese u srpskoj ekonomiji.
Klasterizacija privrede Srbije tek je na samim počecima, a ono čemu klasteri
doprinose, a to je razvoj konkurentnosti, kroz rast produktivnosti i kreiranje inovativnih
strategija, ne sme se gubiti iz vida u narednom periodu, kada bi trebalo očekivati
intenzivnije procese stvaranja i funkcionisanja klastera. Ovakav način strateškog
povezivanja kompanija, radi daljeg rasta, trebalo bi da dobija na zamahu, i da odigra
ključnu ulogu u jačanju konkurentnosti i nastupu srpskih preduzeća na inostranom
tržištu.
STANDARDI KVALITETA I ŽIVOTNE SREDINE KAO
PRIORITETI SRBIJE U SARADNjI U OKVIRU CEFTA
Radna grupa ROBA NACIONALNOG KONVENTA O EU na I zasedanju 12.
decembra 2006. godine (Tema: CEFTA 2006 i protok robe na prostoru Jugoistočne
Evrope) navodi sledeće: „Problemi koje Srbija mora hitno rešavati su standardi i
kvalitet proizvoda. Država treba da pokrene i podstakne preduzeća ka podizanju
stepena kvaliteta i sertifikacije proizvoda. Treba napraviti opšti program sertifikacije.
Međunarodni standard ISO 9001 specificira zahteve za sistem menadžmenta kvalitetom
kada organizacija:
1) treba da pokaže svoju sposobnost da dosledno obezbeđuje proizvod, koji
ispunjava zahteve korisnika i odgovarajućih propisa,
2) ima za cilj da poveća zadovoljenje korisnika efektivnom primenom sistema,
uključujući procese stalnog poboljšavanja sistema, kao i dokazivanje
usaglašenosti sa zahtevima korisnika i zahtevima propisa.
Radna grupa za REGIONALNU SARADNjU NACIONALNOG KONVENTA O
EU na II zasedanju, 7. februara 2007. godine (Tema: Ekonomska saradnja u regionu)
navodi da vlada treba što pre da odredi zaštitu i unapređenje životne sredine kao
razvojni prioritet i donese integrisani program mera i akcija za koordiniranu izgradnju
sistema zaštite i unapređenja životne sredine, uz jačanje nadležnih institucija. „U skoro
svim državama sveta je prihvaćena procena uticaja na životnu sredinu kao instrument
politike životne sredine i ekološkog menadžmenta.“ (Savić, Mirjana, Bekić, Bojana,
2006) Prema ISO 14001:2005 organizacija mora da uspostavi, dokumentuje, primeni,
održava i stalno unapređuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa
zahtevima ovog međunarodnog standarda i da utvrdi kako će ispuniti ove zahteve.
Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhad Busek navodi da je
potpisivanje sporazuma o CEFTA i stvaranje zajedničkog tržišta preduslov ulaska u EU.
Harmonizacija standarda u okviru CEFTA
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Srbija je članica ISO. Usvojeni standardi imaju identičan naziv kao originalan
standard, uz dodatak nacionalnog obeležja. "Poboljšanje ekonomskog razvoja, kao i
socijalnih i političkih prilika u jugoistočnoj Evropi zavisi od prekogranične saradnje,
posebno saradnje poslovne zajednice. S jedne strane niko ne posmatra zemlje
pojedinačno, već se uvek gleda regionalno tržište i broj potrošača, a s druge strane i
zemlje regiona kroz saradnju jačaju, povećavaju efikasnost i uvode međunarodne
standarde. Prekogranična saradnja nije opcija već je preduslov uspeha. Nije bitna samo
veličina tržišta, već i kvalitet razvoja. Ukoliko želite da se takmičite van regiona,
potrebno je kroz regionalnu saradnju izaći na evropsko tržište." (Busek, 2006.) Neka
tržišta zahtevaju ISO 9001 i ISO 14001 sertifikaciju, neka tržišta favorizuju kompanije
koje imaju sertifikate. „Sporazum CEFTA iz 2006., predviđa da strane potpisnice stupe
u pregovore za zaključivanje sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i
standarda, i međusobnog priznavanja procedura ocenjivanja usklađenosti u skladu sa
relevantnim odredbama Sporazuma STO o tehničkim barijerama u trgovini i drugim
međunarodnim sporazumima pre 31. decembra 2010. godine.“ (www.pks.komora.net)
Mnoge kompanije zahtevaju od kupca da dobije sertifikaciju kao zahtev za nastavak ili
za početak poslovanja sa njima. „ISO 9000 i ISO 14000 grupe su među najpoznatijim i
najuspešnijim ISO standardima. ISO 9000 je postao međunarodni standard za zahteve u
oblasti kvaliteta što se tiče 'business to business' poslovanja, dok je ISO 14000 zadužen
za pomoć organizacijama da što je više moguće ispune zahteve prirodne okoline.“
(www.siepa.sr.gov.yu) Organizacija definiše ciljeve pre nego što donese odluku o
primeni zahteva standarda ISO 9001 i ISO 14001. Najčešći ciljevi su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Povećanje kvaliteta svojih proizvoda,
Kontinualno zadovoljenje zahteva kupaca,
Povećanje učešća na tržištu,
Održati postojeći udeo na tržištu,
Poboljšati komunikaciju u organizaciji,
Smanjenje neusaglašenih proizvoda,
Smanjenje uticaja aktivnosti organizacije na životnu sredinu,
Smanjenje troškova.
Potrebe za sertifikacijom mogu proisteći iz zahteva i žalbi zainteresovanih strana:
kupci, zaposleni, isporučioci, vlasnici, građani i društvena zajednica, inspekcija...
Velika verovatnoća je da će kupci koji imaju sertifikovan sistem, isti zahtevati i od
organizacije. Jasno definisani procesi rada poboljšavaju efektivnost rada zaposlenih u
organizaciji i unapređuju rad sa isporučiocima materijala i sirovina. Vlasnici će svakako
biti zadovoljni povećanjem profita koji se može postići: smanjenjem broja
neusaglašenih proizvoda i reklamacija, poštovanjem ugovorenih rokova naplate.
Organizacija može kontrolisati uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu i na taj način
unaprediti saradnju sa građanima. Efikasnija primena zakona i propisa smanjuje broj
plaćenih kazni inspekcijama. „Primena osnovnih principa menadžmenta kvaliteta
značajno utiče na upravljanje rizicima i troškovima, što je podjednako važno za samu
organizaciju, za kupce i za ostale zainteresovane. Primena sistema standarda (ISO),
metoda za analizu opasnosti i određivanje kritičnih tačaka, kao što je na primer HACCP
je od ogromnog značaja, kao i dobra proizvođačka praksa - GAP (Good Agricultural
Practice).“ (Laszlo i sar. 2004)
Posedovanje potvrde koja dokazuje zahtevani kvalitet proizvoda i njegovu
bezbednost je veoma važno u prehrambenoj proizvodnji. Potvrda o uvedenom i
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
primenjenom NASSR konceptu podrazumeva da se u prehrambenoj industriji kontrolišu
kritične tačke u proizvodnji i prometu, te da se konstantno radi na analizi rizika.
Posedovanje tog sertifikata garantuje mikrobiološku, fizičku i hemijsku ispravnost
namirnica. Firma koja poseduje potvrdu o uvedenom i primenjenom NASSR konceptu
na tržištu ima jasnu konkurentnu prednost u odnosu na proizvode koji ga nemaju.
Obaveza njegove primene u EU otpočela je januara 2006. godine, tako da samo
proizvodi koji te zahteve ispunjavaju, mogu da budu plasirani na ovom tržištu. Po
pitanju sprovođenja NASSR koncepta u Srbiji, tek se od skoro intenzivnije krenulo sa
ispunjavanjem zahteva ovog standarda, uz pribavljanje odgovarajućeg sertifikata. Pri
procesu sertifikacije proizvođači mogu dobiti izvesnu pomoć iz sredstava Republičkog
budžeta, kako bi smanjili svoje troškove uvođenja ovog standarda, odnosno pomenutog
sistema kvaliteta.
Pomenuti autori navode, da su sve te mere od značaja u interesu zadovoljavanja
potreba kupaca tj. prerađivača i veletrgovine.
Tabela: 1. Razlike između sertifikacije proizvoda i sertifikacije sistema kvaliteta
ŠTA JE
DODELA
OZNAKA
SERTIFIKACIJE
GARANCIJA
OVLAŠĆENOG TELA
SERTIFIKACIJA
PROIZVODA
Sertifikacija proizvoda
dokumentuje da neki proizvod
zadovoljava zahtevima
naznačenim u nacionalnim ili
drugim standardima, koji se
primenjuju na taj proizvod.
Putem individualnih ili
kombinovanih aktivnosti
(inspekcija, testiranje ili
procena sistema kontrole
kvaliteta)
Nalazi se na proizvodu,
njegovom pakovanju, a može
se nalaziti i na sertifikatu koje
ovlašćeno telo izdaje. Odnosi
se na broj ili naznaku
standarda koji je osnov
sertifikacije.
Postoji. Ukoliko kupac smatra
da proizvod ne zadovoljava
naznačeni standard, kupci
mogu da se obrate
ovlašćenom licu koje je izdalo
atest i traže kompenzaciju.
Izvor:www.siepa.gov.yu
________________________
Mr Vuk Radojević
SERTIFIKACIJA SISTEMA
KVALITETA
Sertifikacija sistema kvaliteta
utvrđuje sposobnost preduzeća
ili organizacije da ponude
proizvode ili usluge koje su u
saglasnosti sa zahtevima kupaca
ili propisa.
Kriterijumi se zasnivaju na
međunarodnim standardima
(kao ISO 9001) ili koji su
industrijski-određeni (QS 9000)
Sertifikat izdaje ovlašćeno telo
preduzeću/organizaciji sa
naznakom dejstva sertifikata.
Oznaka se stavlja obično na
memorandum, promotivne
materijale i internet prezentaciju
preduzeća.
Ne postoji u istom smislu, jer
iako garancija ne postoji, tela
uzimaju u obzir primedbe i žalbe
kupaca i potom zahtevaju
korigovanje postupka, u skladu
sa sertifikovanim. Potom se
preduzete akcije uzimaju u
obzir.
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Prema Tadiću, (2006.) „CEFTA je interes Srbije, jer prioritet naše privrede treba pre
svega da bude region u kome živimo. Navodi da je važno i da se poboljša kvalitet
srpskih proizvoda da bi bili konkurentni na inostranom tržištu.„ Sporazum CEFTA
2006. donosi:
•
•
•
•
•
Veću harmonizaciju trgovinskih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža
bilateralnih sporazuma zbog različitih šema značajno iskomplikovala međusobne
trgovinske odnose, a samim tim i snalaženje poslovnih ljudi u njima.
Poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene
Sporazuma što je značajno novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije
trgovine u regionu.
Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini
između zemalja u regionu i regiona sa EU) što će snažno podstaći izvozni i
investicioni kapacitet regiona, rast njegove tehnološke opremljenosti i
konkurentnosti a time i potreban nivo sposobnosti proizvoda za plasman na tržištu
EU, kao i globalnim okvirima.
Sporazumom CEFTA 2006. su otvorene i nove oblasti razvoja međusobnih
ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija,
javnih nabavki, intelektualne svojine.
Za Srbiju je posebno značajno što Sporazum predviđa da se međusobni trgovinski
odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU. To praktično znači
da i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,
privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim
pravilima što predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane
partnere, za strane ulagače ali i za same privrednike, posebno kada se radi o malim i
srednjim preduzećima MSP koja su najosetljivija na defcite u sistemskom okviru i
slabosti insitucija.“ (www.pks.komora.net)
Koristi koje organizacija ima od ISO 9001 i ISO 14001
Neki od glavnih razloga organizacije za sertifikaciju bi bili i interna operativna
efikasnost u organizaciji, zahtevi kupaca i smanjenje troškova. Osnovne koristi koje
organizacija ima od primene standarda ISO 9001 i ISO 14001 su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Problemi u poslovanju se trajno rešavaju,
Kvalitet svakodnevnog posla je poboljšan,
Komunikacija u organizaciji je poboljšana na svim nivoima,
Lakše se prepoznaju očekivanja kupaca,
Uočava se finansijska korist,
Sposobnost brzog reagovanja na zahteve zainteresovanih strana,
Postiže se optimizacija troškova.
„Ekonomska saradnja Srbije sa zemljama u okruženju izuzetno je važna za našu
privredu. Zemlje u regionu upućene su na međusobnu razmenu i druge oblike
ekonomske saradnje, jer su nekada bile deo SFRJ. Posle odvajanja bivših
jugoslovenskih republika nove države obnavljaju saradnju.“ (Mrdaković-Cvetković,
Ružica i sar., 2006.) Pomenuti autori ističu, da je ova grupa zemalja važno tržište za
srpski izvoz, ali i područje za snabdevanje naše privrede. „Sporazum će podstaći
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
konkurenciju u regionu, osloboditi mnogo veće tržište za naše proizvode i privući strane
investitore, jer će Beograd postati centar regiona. Takođe, mnogo više naših artikala će
kao finalni proizvod moći da se izvozi na tržište EU i Rusije, jer CEFTA sadrži
standarde koji se primenjuju u EU.“ (Parivodić, 2006.) Kada se zahtevi standarda u
organizaciji primenjeni uočavaju se osnovne prednosti:
1. Kvalitet se stalno kontroliše,
2. Neusaglašenosti u poslovanju se ranije uočavaju i koriguju,
3. Organizacije zadržavaju ili povećavaju udeo na svetskom tržištu, povećavaju
prodaju odnosno profit.
Prednost integrisanih sistema ISO 9001 i ISO 14001, ogleda se u dobro osmišljenom
sveobuhvatnom sistemu i smanjenom obimu dokumentacije. Takođe, obuka kadrova se
radi istovremeno, kao i kombinovani auditi. „Potpisivanje sporazuma o slobodnoj
trgovini u jugoistočnoj Evropi otvara Srbiji ogromne mogućnosti za privredni razvoj i
približavanje EU.“ (Vučićević, 2006.) Svaka organizacija posle sertifikacije treba da vrši
preispitivanje Sistema od strane rukovodstva, preduzima preventivne, korektivne mere i
mere poboljšanja, sprovodi obuke zaposlenih na svim nivoima i stalno ulaže u razvoj i
unapređenje procesa. „Na osnovu ankete većeg broja organizacija koje imaju
sertifikovan sistem, dobijeni su odgovori:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
85% uočava poboljšanu kontrolu poslovanja,
85% uočava povećano zadovoljstvo kupca,
65% kaže da je poboljšana sposobnost da se ugovori posao,
60% uočava poboljšanu produktivnost,
60% je uočilo smanjenje troškova,
55% tvrdi da je sertifikacija poboljšala marketing,
50% uočava veće učešće na tržištu.“ (MORI/SCG-ICS, 2005)
„Srbija je dosad izvozila u članice CEFTA 32% svojih proizvoda, a posle
potpisivanja sporazuma, taj procenat će sigurno biti povećan. Takođe, zemlje
jugoistočne Evrope su sporazumom CEFTA istovremeno prihvatile pravila STO i, što je
još važnije, to je preduslov za članstvo u EU.“ (Koštunica, 2006.)
Kao jedan od elemenata Sporazuma CEFTA 2006 je harmonizacija tehničkih
propisa i standarda od strane potpisnica. Praksa najuspešnijih firmi razvijenih zemalja je
pretočena u standarde ISO 9000, ISO 14000, HACCP... Organizacije u Srbiji uz stručnu
pomoć treba da razumeju i ispune preduslove kako bi dobili međunarodno priznate
sertifikate. Ispunjavanjem zahteva standarda povećavaju svoju efikasnost i efektivnost
procesa rada, a time i konkurentnost na svetskom tržištu.
NEKI PROBLEMI U PRIMENI SPORAZUMA CEFTA U
OBLASTI AGRARA (primer industrije duvana)
Potpisivanjem jedinstvenog sporazuma od strane srpske Vlade o slobodnoj
trgovini u Jugoistočnoj Evropi, čija je ratifikacija planirana za sredinu 2007. godine
(CEFTA), a u svetlu budućeg pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
drugim međunarodnim organizacijama, kao i zaključivanja drugih međunarodnih
sporazuma, otvorila su se pitanja vezana za položaj domaće industrije duvana i
duvanskih proizvoda i iznosa akciza na duvanske proizvode. Ovim je nastala potreba da
se izvrše neophodne izmene u domaćem zakonodavstvu u pravcu njegovog
usaglašavanja sa pravilima STO i CEFTA.
U srpskom granskom sindikatu duvanske industrije Asocijacije slobodnih i
nezavisnih sindikata (ASNS), povodom potpisivanja sporazuma CEFTA, strepe od
nelojalne konkurencije ističući da bi na taj način oko 50.000 zaposlenih bilo ugroženo.
Oni naglašavaju da Srbija ima najnižu carinsku stopu u okruženju i da bi pristanak na
ujednačene tarife prouzrokovao da cena domaćih cigareta bude viša od uvoznih. To bi,
kako se kaže, prouzrokovalo manju tražnju pa tako i smanjenu potrebu za angažovanje
radnika.
Prema podacima ASNS, u Srbiji je trenutno carinska stopa na uvoz cigareta 15
procenata, u Bugarskoj 50, Rumuniji 98, a u Hrvatskoj 38 odsto. Iako ta asocijacija
načelno nije protiv ovog Sporazuma, ona je uputila apel Vladi da pravilnom poreskom
politikom spreči moguće probleme u ovoj oblasti.
Uprkos činjenici da dogovor sa Hrvatskom oko uslova poslovanja na tržištu cigareta
nije postignut, nadležni ističu da se nadaju da će obe strane do juna sledeće godine, kada
je poslednji rok za ratifikaciju sporazuma, uspeti da pronađu zajednički jezik. Hrvatska,
za sada, ne odustaje od zahteva da Srbija izjednači akcize za domaće i strane cigarete,
ali isto tako ne pristaje ni na srpski zahtev i smanji carine na uvoz cigareta koje iznose
38 procenata. 22
Srbiji i Hrvatskoj ostavljen je rok da usaglase odredbe Sporazuma koje se tiču
visine carina na cigarete do ratifikacije sporazuma koja je planirana za period od marta
do juna 2007. godine, do kada zemlje potpisnice imaju rok da se dogovore o njegovoj
primeni. 23 Sporazum će stupiti na snagu u trenutku kada ga ratifikuje najmanje 5 država
u svojim parlamentima. 24
U skladu sa datim rokom Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za
implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet
duvana i duvanskih proizvoda. 25 Akcioni plan bi trebalo da počne da se primenjuje
prvog januara sledeće godine, ima za cilj da svi domaći proizvođači duvana imaju iste
uslove. Prema ovom planu izjednačene su akcize na domaće i strane cigarete, a carina
na uvoz je povećana na 57,6 odsto. Ovaj režim važio bi za sve zemlje koje nisu članice
Cefte, osim za Rusiju. Ovim planom izvršiće se izjednačavanje akciza i na domaće i na
strane cigarete, a istovremeno izvršiće se povećanje carine na uvoz. Vlada Srbije dakle,
usvojila je Akcioni plan za sprovođenje dela sporazuma CEFTA o proizvodnji i
prometu duvana i duvanskih proizvoda, kojim se izjednačava akciza na domaće i strane
cigarete i povećava carina na uvoz tih proizvoda. 26
Ratifikacija CEFTA, pregovori o pristupanju STO i drugim međunarodnim
organizacijama, kao i zaključivanje drugih međunarodnih sporazuma neposredno
zahtevaju otklanjanje postojećeg različitog poreskog tretmana domaćih i uvoznih
cigareta i ukidanje obaveze otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana.
Ispunjavanje ovih zahteva bez odgovarajućeg prilagođavanja pravnog okvira u domenu
23
http://www.kombeg.org.yu
Sporazum o izmeni i pristupanju sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, str. 4 ,
http://www.mier.sr.gov.yu
25
Slžbeni glasnik RS, broj 29/2007
26
http://www.b92.net.biz/vesti/tema.php?id=130&start=10&nav_id=237921
24
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
oporezivanja, proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda dovodi u pitanje do
sada postignute rezultate, a posebno stabilnost javnih prihoda i održivost investicija u
domaću duvansku industriju.
Takođe, imajući u vidu da proizvodno prometni lanac duvanske industrije
zapošljava oko 130.000 ljudi, što predstavlja 6% ukupno zaposlenih u Republici Srbiji,
odnosno 11% u privredi, činjenicu da je uloženo preko jedne milijarde evra u duvansku
industriju u poslednjih nekoliko godina, kao i izuzetno visok akcizni prihod,
neusvajanje neophodnih izmena u domaćem pravnom sistemu dovelo bi do nesagledivih
štetnih posledica po Republiku Srbiju, tako da je u nacionalnom interesu usvajanje
Akcionog plana za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na
proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda (u daljem tekstu: Akcioni plan), a u
cilju obezbeđivanja ravnopravnih i stabilnih uslova za razvoj domaće duvanske
industrije, očuvanja tržišnog učešća u odnosu na uvozni segment, stabilnog ekonomskog
položaja proizvođača i obrađivača sirovog duvana, veće produktivnosti u ovoj grani
poljoprivrede, stabilnog fiskalnog prihoda od prometa duvana i duvanskih proizvoda i
usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pravilima STO. 27
POLAZNE OSNOVE, NAČELA I CILjEVI
Važeći Zakon o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02,
43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05 i 101/05 - dr. zakon) dugoročno uređuje
iznose i stope akciza na duvanske proizvode, kojom se predviđa niža specifična akciza
za cigarete proizvedene u Republici Srbiji u odnosu na uvozne cigarete zaključno sa
2009. godinom. Uvažavajući pojedina kretanja na domaćem tržištu cigareta, Vlada je
utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koji je upućen
Narodnoj skupštini na razmatranje.
Istovremeno, Zakonom o duvanu 28, propisane su određene obaveze koje imaju
samo domaći proizvođači, u smislu obaveze otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog
duvana od strane proizvođača duvanskih proizvoda.
U trenutku usvajanja postojećeg pravnog okvira kojim se uređuje oblast akciza,
proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, kao i njihovih kasnijih izmena,
težilo se postizanju nekoliko ključnih ciljeva.
Prvi cilj je bio stvaranje pretpostavki za uspešnu privatizaciju domaće duvanske
industrije kojom bi se omogućilo povećanje efikasnosti i konkurentnosti uz pomoć
investicija, prenosa tehnologije i tehničkih znanja i veština. Ovaj cilj je bilo moguće
ostvariti privlačenjem strateških stranih investitora.
Drugi cilj je stvaranje uslova da se pozitivni uticaji privatizacije prošire na sve
učesnike u proizvodno prometnom lancu duvanske industrije i uspostavljanje jasnih
pravila koja omogućavaju kontrolu proizvodnje i prometa duvana i duvanskih
proizvoda.
Treći cilj je uspostavljanje takvog sistema oporezivanja duvanskih proizvoda
koji obezbeđuje stabilan poreski prihod, kao i postepeno usklađivanje sa pravilima STO
i zakonodavstvom EU.
Primena postojećeg pravnog okvira za oporezivanje duvanskih proizvoda, kao i
za proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda dala je sledeće rezultate:
27
28
Serbian Chamber of commerce, Srbija - CEFTA
Službeni glasnik RS, broj 101/2005.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
•
•
•
•
Privatizacija duvanske industrije bila je veoma uspešna. Većinski
vlasnici tri domaća proizvođača cigareta su postale vodeće
multinacionalne kompanije iz ove oblasti: Philip Morris, British
American Tobacco i Japan Tobacco International, dok je domaći
investitor Monus-Invej kroz "greenfield" investiciju uložio je u novu
fabriku za proizvodnju cigareta. U celini uzev počev od 2003. godine,
četiri investitora su uložila preko jedne milijarde evra u domaću
proizvodnju cigareta;
Celokupni proizvodno prometni lanac duvanske industrije zapošljava
oko 130.000 ljudi, što predstavlja 6% ukupno zaposlenih u Republici
Srbiji, odnosno 11% u privredi. Proizvođači cigareta su značajni činioci
u direktnom ili indirektnom zapošljavanju i poboljšavanju ukupnog
privrednog i socijalnog života u lokalnim zajednicama u kojima se
nalaze;
Prihod od akciza na cigarete beleži stalan rast. Od 2003. godine do danas
akcizni prihod od duvanskih proizvoda je više nego udvostručen: sa 10,8
milijardi dinara u 2003. godini, iznos naplaćenih akciza na duvanske
proizvode povećao se na 26,1 milijardi dinara u 2006. godini;
Kontrola ovog tržišta je u značajnoj meri poboljšana, a ilegalna trgovina
se procenjuje na manje od 7% ukupnog tržišta. 29
•
Polazeći od potrebe da se uslovi proizvodnje i prometa duvana i duvanskih
proizvoda i njihovo oporezivanje prilagode promenama koje će nastupiti usled
pristupanja CEFTA i drugim međunarodnim sporazumima, 30 kao i drugim
međunarodnim organizacijama (STO i dr.), postojeći pravni okvir izmeniće se u skladu
sa sledećim načelima:
1) ravnopravnost uslova poslovanja za sve učesnike na domaćem i regionalnom
tržištu;
2) dugoročna izvesnost i očuvanje proizvodnih kapaciteta domaće duvanske
industrije;
3) stabilnost budžetskih prihoda od akciza na duvanske proizvode i
transparentnost oporezivanja duvanskih proizvoda;
4) usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pravilima
STO. 31
Ravnopravnost uslova poslovanja za sve učesnike na domaćem i regionalnom
tržištu obezbediće se kroz izjednačavanje prava i obaveza domaćih i stranih privrednih
subjekata čiji su proizvodi zastupljeni na tržištu Republike Srbije. Istovremeno, u cilju
ujednačavanja uslova poslovanja u celom regionu koji obuhvata CEFTA, a korišćenjem
mehanizama utvrđenih ovim i drugim sporazumima predlagaće se mere ujednačavanja
pravila koja sada važe u regionu a time i stvaranje uslova za ravnopravnu regionalnu
tržišnu utakmicu, imajući u vidu da primena CEFTA, pored ostalog, podrazumeva i
izjednačavanje akcize na cigarete proizvedene u zemlji i uvezene od proizvođača iz
zemalja CEFTE.
29
Slžbeni glasnik RS, broj 29/2007.
Aneks 4, Protokol o definiciji pojma „proizvod sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, str.
50, http://www.mier.sr.gov.yu
31
Slžbeni glasnik RS, broj 29/2007.
30
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Dugoročna izvesnost i očuvanje proizvodnih kapaciteta domaće duvanske
industrije obezbediće se istovremenim utvrđivanjem akciznih stopa na duvanske
proizvode za svaku godinu u periodu do očekivanog usklađivanja sa zakonodavstvom
EU. Pored toga, postojeća obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana
koji sada imaju samo domaći proizvođači cigareta, biće zamenjena odgovarajućim
podsticajima za kupovinu ili proizvodnju domaćeg obrađenog duvana.
Stabilnost budžetskih prihoda obezbediće se kroz uspostavljanje optimalnog
odnosa specifične i proporcionalne komponente akcize, povećavanjem udela specifične
komponente u ukupnom akciznom opterećenju, kao i kroz povećanje minimalne akcize.
Na ovaj način svode se na najmanju meru negativne posledice koje po visinu akciznih
prihoda može imati pad prosečne cene duvanskih proizvoda (što je jedna od mogućih
posledica otvaranja tržišta), ali i smanjenje ukupnog tržišta (što je jedna od očekivanih
posledica sprovođenja Okvirne konvencije o kontroli duvana). Takođe, neophodno je
povećati stopu carine na cigarete koja će se primenjivati na uvoz cigareta iz zemalja sa
kojima Republika Srbija nije zaključila sporazume o slobodnoj trgovini.
Transparentnost oporezivanja duvanskih proizvoda će biti obezbeđena kroz njihovo
posebno oporezovanje isključivo na osnovu Zakona o akcizama.
U svim budućim izmenama zakona vodiće se računa o usklađivanju nacionalnog
zakonodavstva sa pravilima STO i zakonodavstvom EU. U skladu sa navedenim,
ukinuće se sve razlike u poreskom tretmanu između domaćih i uvoznih duvanskih
proizvoda. Ukidanje obaveze otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana, takođe
je u skladu sa pravilima STO. Pored toga, stopa carine na uvoz cigareta povećaće se na
nivo carina koji važi u EU, što je u skladu sa carinskim merama koje se primenjuju u
EU i na nivou je naše ponude za konsolidaciju date STO. Usaglašavanje sa svim
pravilima EU u oblasti akciza izvršiće se u skladu sa prelaznim rokovima koji budu
dogovoreni u procesu pristupanja EU. 32
Navedena načela izmene postojećeg pravnog okvira za oporezivanje,
proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda treba da omoguće postizanje tri
osnovna cilja:
1) sprečavanje mogućih ozbiljnih poremećaja na domaćem tržištu duvanskih
proizvoda i u trgovinskom bilansu,
2) očuvanje i rast zaposlenosti u proizvodno prometnom lancu duvanske
industrije i
3) povećanje obima proizvodnje i izvoz duvana i duvanskih proizvoda.
MERE I AKTIVNOSTI
Ostvarivanje ciljeva ovog akcionog plana zahteva aktivnosti na izmeni carinskih
propisa, propisa koji uređuju oblast akciza i drugih propisa i odredbi kojima se uređuju
uslovi proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda.
Carinske mere
U svim budućim pregovorima o zaključivanju međunarodnih sporazuma i
pristupanju međunarodnim organizacijama predlagaće se stopa carine u visini od 57,6%
na uvoz cigareta iz tarifnog broja 2402 Zakona o Carinskoj tarifi ("Službeni glasnik
32
Slžbeni glasnik RS, broj 29/2007.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
RS",broj 62/05), što je u skladu sa visinom stope carine u EU. Strane će takođe
primenjivati carinu po stopi najpovlašćenije nacije na uvoz proizvoda. 33
Uz ovu ad valorem stopu carine predlagaće se i minimalna specifična carina od
5.15 /1000 cigareta, kako ne bi došlo do smanjenja ukupnih prihoda od akciza i carina
za kategoriju cigareta sa najnižom maloprodajnom cenom, i maksimalna specifična
carina od 7,57 /1000 cigareta da bi ukupan nivo prihoda od carina i akciza ostao isti za
kategoriju cigareta sa najvišom maloprodajnom cenom. Ova stopa carine, kao i
minimalna i maksimalna specifična carina primenjivaće se na uvoz cigareta iz zemalja
sa kojima Republika Srbija nije zaključila sporazume o slobodnoj trgovini. Za
sprovođenje ovog zadatka neophodno je izmeniti Zakon o carinskoj tarifi.
Odlukom o carinskim kontingentima omogućiće se uvođenje podsticaja za
kupovinu ili proizvodnju domaćeg obrađenog duvana. U tom smislu, biće odobren
carinski kontingent na uvoz obrađenog duvana, bez plaćanja carine, u vrednosti
potrebne količine obrađenog duvana, a kada ne postoji dovoljna proizvodnja na
domaćem tržištu koja ispunjava uslove u pogledu količine i kvaliteta. Vrednost
obrađenog duvana do koje bi proizvođači cigareta mogli da koriste pravo na carinski
kontingent utvrdiće Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, uzimajući u obzir ukupne potrebe proizvođača cigareta,
vrednost proizvedenog ili otkupljenog domaćeg obrađenog duvana u prethodnoj godini i
vrednost uvezenog duvana u prethodnoj godini. Ova mera će se primenjivati od dana
ukidanja zakonske obaveze proizvodnje ili otkupa domaćeg obrađenog duvana. 34
Mere u oblasti akciza
Izmenama i dopunama Zakona o akcizama počev od 1. januara 2008. godine
propisaće se jedinstvena specifična i proporcionalna akciza na sve cigarete, kako za
domaće, tako i za cigarete iz uvoza. Visina stope i iznosi akciza će biti utvrđeni za
period od narednih pet godina, tj. zaključno sa 2012. godinom. Za 2007. godinu
propisaće se stopa i iznosi akciza koji su već sadržani u Predlogu zakona o izmenama i
dopunama Zakona akcizama koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri. Postojeća stopa
minimalne akcize povećaće se na 100% akcize za kategoriju cigareta sa
najpopularnijom cenom. Takođe, postojeća posebna naknada na duvanske proizvode
propisana Zakonom o duvanu će biti integrisana u specifičnu akcizu. 35
Mere u oblasti drugih propisa kojima se uređuju uslovi proizvodnje i
prometa duvana i duvanskih proizvoda
Zakon o duvanu 36, koji celovito uređuje proizvodnju i promet duvana i
duvanskih proizvoda će biti usaglašen sa načelima i pravilima STO. S tim u vezi, Zakon
o duvanu će biti izmenjen u delu koji se odnosi na obavezu proizvodnje ili otkupa
domaćeg obrađenog duvana od strane proizvođača duvanskih proizvoda. Počev od 1.
33
Aneks I sporazuma o izmeni i pristupanju sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, str. 7,
http://www.mier.sr.gov.yu
34
Slžbeni glasnik RS, broj 29/2007.
35
Slžbeni glasnik RS, broj 29/2007.
36
Službeni glasnik RS, broj 101/2005.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
januara 2008. godine ova obaveza će biti ukinuta, a za 2007. godinu biće smanjena za
20%.
Postojeća posebna naknada na duvanske proizvode "budžetski dinar" propisana
Zakonom o duvanu će biti ukinuta od 1. januara 2008. godine, s tim što bi se iznos
"budžetskog dinara" integrisao u specifičnu akcizu koja će se usklađivati sa stopom
rasta cena na malo i odgovarajući iznos sredstava kroz budžetske rashode usmeriti na
Budžetski fond za opredeljene namene.
Agrarnim merama podržaće se razvoj primarne proizvodnje potrebnih sorti
duvana, kao i poboljšanje njihovog kvaliteta.
Na kraju možemo da zaključimo da neusvajanje neophodnih izmena u domaćem
pravnom sistemu dovelo bi do nesagledivih štetnih posledica po Republiku Srbiju, tako
da je u nacionalnom interesu usvajanje Akcionog plana za implementaciju CEFTA
sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda.
Ove izmene bi bile u cilju obezbeđivanja ravnopravnih i stabilnih uslova za razvoj
domaće duvanske industrije, očuvanja tržišnog učešća u odnosu na uvozni segment,
stabilnog ekonomskog položaja proizvođača i obrađivača sirovog duvana, veće
produktivnosti u ovoj grani poljoprivrede, stabilnog fiskalnog prihoda od prometa
duvana i duvanskih proizvoda i usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa
zakonodavstvom EU i pravilima STO.
Literatura
1. Đorović, M., Milanović, M., Lazić, V. (2003): Bilansna analiza
spoljnotrgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda, Poljoprivreda i ruralni
razvoj u evropskim untegracijama, Poljoprivredni fakultet, Beograd.
2. Ivanović, P.,S., Bogavac, V. (2003): Usaglašavanje agrarne politike Srbije sa
zajedničkom agrarnom politikom Evropske unije i Svetske trgovinske
organizacije, Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji,
Ekonomski fakultet, Beograd.
3. Jovanović-Gavrilović, B. (2004): Koncept održivog ruralnog razvoja i njegov
značaj za zemlje Evropske unije i Srbiju, Institucionalne reforme i tranzicija
agroprivrede u Republici Srbiji, Ekonomski fakultet, Beograd.
4. Njegovan, M., Z. (2003): Okviri za evropsku integraciju poljoprivrede Srbije,
Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama, Poljoprivredni fakultet,
Beograd.
5. Simić, J., Stevanović, S. (2004): Ograničenja i strateške mogućnosti
prilagođavanja razvoja agroindustrije Srbije i Crne Gore tržištu Evropske unije,
Ekonomski anali, Ekonomski fakultet, Beograd.
6. Zakić, Z., Stojanović, Ž. (2006): Međunarodne integracije i agroprivreda Srbije
u tranziciji, Ekonomski vidici, XI, Br. 2.
7. Aaron Presnall i drugi (2006): Konkurentnost privrede Srbije 2006: Dijagnoza
rasta, Jefferson Institute, Beograd, 2006
8. Đuro Horvat, Vladimir Kovačević (2004): Clusteri, put do konkurentnosti, Cera
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Prom, Zagreb;
9. Jovana Dučić, Jasna Matić (2003): Improving Competitiveness Through Cluster
Work – Serbian experience, zbornik Konkurentnost i tranzicija, Savez
ekonomista SiCG;
10. Hamović, Vladana, Subić, J. (2007) CEFTA- Jačanje konkurencije i slabljenje
monopola, Ekonomika poljoprivrede, Godina 54, Broj 3, Beograd.
11. Ketels, Christian H.M., Göran Lindqvist, and Örjan Sölvell (2006): "Cluster
Initiatives in Developing and Transition Economies." Report, Ivory Tower AB,
Stockholm;
12. Michael Porter (1998): Clusters and the New Economics of Competition,
Harvard Business Review, november-december 1998;
13. Michael Porter (1990): The Competitive Advantage of Nations, The Macmillan
Press Ltg., London;
14. Poljoprivredni informator 2006, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede R. Srbije;
15. Porter M. E., Schwab K., Martin X. S. and A.Lopez-Claros (2006): The Global
Competitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, New York;
16. Transition report 2006: Finance in transition, November 2006, EBRD;
17. Busek, E. (2006.): www.b92.net
18. Koštunica, V. (2006.): www.pressonline.co.yu
19. Laszlo i sar., (2004.): Sistemski pristup kvalitetu i bezbednosti hrane, Kapital u
poljoprivredi, Palić
20. Mrdaković-Cvetković, Ružica i sar., (2006.): Mesto Srbije u integracionim
procesima u Evropi, Ekonomika poljoprivrede, Beograd
21. Vučićević, S., (2006.): www.pressonline.co.yu
22. Parivodić, M., (2006.): www.pressonline.co.yu
23. Savić, Mirjana, Bekić, Bojana, (2006.): Životna sredina u zakonodavstvu EU i
RS, Ekonomika poljoprivrede, Beograd
24. Tadić, B., (2006.): www.pressonline.co.yu
25. MORI/SCG-ICS (2005.): preuzeto iz: “Implementacija ISO 9001 i ISO 14001 u
malim i srednjim preduzećima”, USAID/CRDA program za uvođenje
ISO/HACCP standarda
26. www.ien.bg.ac.yu
27. www.minpolj.sr.gov.yu
28. www.pikbecej.co.yu
29. http://ec.europa.eu/agriculture/capreform
30. www.pks.co.yu
31. www.mpriv.sr.gov.yu
32. www.minpolj.sr.gov.yu
33. www.bipom-scg.com
34. www.fruitland-serbia.com
35. www.kraljevo.com
36. www.racovica_agro_cluster_net
37. www.ebrd.com
38. www.pks.komora.net
39. www.siepa.gov.yu
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
CEFTA
SPORAZUM O IZMENI I PRISTUPANJU
CENTRALNOEVROPSKOM SPORAZUMU O SLOBODNOJ TRGOVINI
(izvod)
Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika
Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Moldova, Republika Crna Gora,
Rumunija, Republika Srbija i Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu u
ime Kosova, u skladu sa Rezolucijom 1244 Veća sigurnosti Ujedinjenih naroda (u
daljem tekstu „Strane“), obzirom na cilj kvalifikovanih Strana da pristupe Evropskoj
uniji, a priznajući doprinos Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (dalje u
tekstu „CEFTA“) u poboljšanju spremnosti Strana za članstvo u Evropskoj uniji kako se
dokazalo pristupanjem 1. maja 2004. godine Češke Republike, Republike Mađarske,
Republike Poljske, Slovačke Republike i Republike Slovenije, te predstojećim
pristupanjem Republike Bugarske i Rumunije; uvjerene u potrebu izmjene CEFTA-e, u
cilju doprinosa procesu integracije u Evropi kroz otvaranje CEFTA-e za sve Strane koje
su spremne da poštuju odredbe ovog Sporazuma; i imajući u vidu Izjavu premijera
CEFTA, sačinjenu 29. novembra 2005. godine u Zagrebu, i Izjavu premijera Strana,
sačinjenu 6. aprila 2006. godine u Bukureštu, sporazumjele su se da pristupaju
Centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini kao što je izmijenjen u članu 3
ovog Sporazuma i primjenjivat će ga u skladu sa odredbama ovog Sporazuma.
Ovim se menja Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini, sačinjen u
Krakovu 21. decembra, 1992. godine i izmijenjen Sporazumom o izmenama
Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, što je izvršeno u Brnu, 11.
septembra 1995. godine, te Sporazumom o izmjenama Centralnoevropskog sporazuma
o slobodnoj trgovini, izvršenim na Bledu, 4. jula 2003. godine.
Stupanje na snagu
Ovaj Sporazum podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju u skladu sa
zahtjevima predviđenim domaćim zakonodavstvom. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja
ili odobrenja bit će deponovani kod Depozitara.
Ovaj Sporazum će stupiti na snagu na 1. maja 2007. godine pod uslovom da sve
Strane osim Bugarske i Rumunije deponuju svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja
ili odobrenja kod Depozitara do 31. marta 2007. godine.
Ukoliko Sporazum nije stupio na snagu za sve Strane, stupit će na snagu tridesetog dana
nakon deponovanja petog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
Za svaku Stranu koja depnuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili
odobrenja nakon datuma deponovanja petog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili
odobrenja, Sporazum će stupiti na snagu tridesetog dana nakon dana kada deponuje svoj
instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
Bilateralni sporazumi koji su do sada potpisani, bit će otkazani na dan stupanja
na snagu ovog Sporazuma za odnosne Strane.
Sve strane potpisnice sporazuma će zadržati sve povlastice osigurane njihovim
pojedinačo potpisanim bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini dok ovaj
Sporazum ne stupi na snagu za svaku.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Ukoliko ustavni zahtjevi dozvoljavaju, svaka Strana može primijenjivati ovaj
Sporazum privremeno. O privremenoj primjeni ovog Sporazuma prema ovom stavu
izvijestit će se Depozitar.
Sporazum je sačinjen u Bukureštu, 19. decembra 2006. godine u jednom
autentičnom primjerku na engleskom jeziku, koji je deponovan kod Depozitara
Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji će dostaviti ovjerene kopije
svim Stranama.
Ciljevi ovog Sporazuma su:
a. Konsolidovati u jedan sporazum postojeći nivo liberalizacije trgovine postignut
kroz mrežu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini koji su već zaključeni
između Strana;
b. Poboljšati uslove za dalje podsticanje ulaganja, uključujući direktna strana
ulaganja;
c. Širiti trgovinu robama i uslugama, te unapređivati ulaganja kroz pravična, jasna,
stabilna i predvidiva pravila;
d. Ukinuti barijere i poremećaje u trgovini, te olakšati kretanje roba u tranzitu i
prekogranično kretanje roba i usluga između teritorija odnosnih Strana;
e. Osigurati fer uslove konkurencije koji utiču na trgovinu i ulaganja i postepeno
otvoriti tržišta javnih nabavki Strana;
f. Osigurati odgovarajuću zaštitu prava intelektualnog vlasništva u skladu sa
međunarodnim standardima;
g. Osigurati efikasne procedure za provođenje i primjenu ovog Sporazuma; i
h. Time doprinijeti harmoničnom razvoju i proširenju svjetske trgovine.
Polazne carine
Polazna carina za svaki proizvod na koju će se primjenjivati postepena
smanjenja definisana u ovom Sporazumu, bit će carina koja se stvarno primjenjuje u
trgovini između Strana na dan koji prethodi stupanju na snagu ovog Sporazuma.
Strane će dostaviti jedna drugoj svoje polazne carine.
Ako se nakon datuma potpisa ovog Sporazuma, primijeni bilo kakvo sniženje
carina, a posebno nakon sniženja erga omnes carina koje proizilazi iz sporazuma o
carinama zaključenog kao rezultat članstva u WTO-u ili kao rezultat pregovora o
carinama u okviru WTO-u, ta snižena carina će zamijeniti polaznu carinu, od dana od
kojeg se takva sniženja primjenjuju.
Snižene carine primjenjivat će se zaokružene na prvu decimalu. Strana koja ne
koristi prvo decimalno mjesto zaokružit će carinu na cijele brojeve u skladu sa
aritmetičkim pravilima. Prema tome, svi brojevi koji iza decimalne tačke imaju 50 ili
manje bit će zaokružene naniže do najbližeg cijelog broja, a svi brojevi koji iza
decimalne tačke imaju više od 50 bit će zaokružene naviše do najbližeg cijelog broja.
Količinska ograničenja
Na dan stupanja na snagu ovog Sporazuma bit će ukinuta sva količinska
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
ograničenja uvoza i izvoza i mjere jednakog efekta u trgovini između Strana.
Od dana stupanja na snagu ovog Sporazuma neće se uvoditi nova količinska ograničenja
uvoza i izvoza i mjere jednakog efekta u trgovini između Strana.
Izvozne carine
Strane će ukinuti sve izvozne carine, takse jednakog efekta carinama i izvozne takse
fiskalne prirode u trgovini između Strana na dan stupanja na snagu ovog Sporazuma.
Neće se uvoditi nove izvozne carine, takse jednakog efekta i izvozne takse fiskalne
prirode u trgovini između Strana od dana stupanja na snagu ovog Sporazuma.
Uvozne carine: Klauzula mirovanja
Neće se uvoditi nove uvozne carine, takse jednakog efekta uvozne carine fiskalne
prirode, niti će one koje se već primjenjuju biti povećane u trgovini između Strana, od
dana koji predhodi potpisu ovog Sporazuma.
Carinske takse
Od dana stupanja na snagu ovog Sporazuma, Strane će u njihovoj međusobnoj
trgovini ukinuti carinske takse koje nisu su skladu sa članom VIII Općeg sporazuma o
carinama i trgovini 1994 ( «GATT») i bilo koje druge slične takse.
POLJOPRIVREDNI PROIZVODI
Obim
Odredbe ovog Poglavlja će se primjenjivati na poljoprivredne proizvode
porijeklom iz Strana. Izraz „poljoprivredni proizvodi“ označava, za potrebe ovog
Sporazuma, proizvode razvrstane unutar Poglavlja 1 do 24 Kombinonane nomenklature
roba i proizvode i linije proizvoda koji potpadaju unutar cn poglavlja 25 do 97 koji se
smatraju poljoprivrednim proizvodima u ovom sporazumu.
Uvozne carine
Uvozne carine, sve takse jednakog efekta i druge uvozne takse fiskalne prirode
na proizvode navedene u Aneksu 3 ovom Sporazumu bit će snižavane ili ukinute u
skladu sa rasporedima navedenim u tom Aneksu.
Strane će primjenjivati carinu Najpovlaštenije nacije (u daljem tekstu «MFN»)
na uvoz proizvoda navedenih u Aneksu 3 kada je ona niža od preferencijalnih carina
navedenih u Aneksu 3.
Strane će razmotriti unutar Zajedničkog odbora mogućnosti davanja jedna
drugoj dodatnih koncesija ne kasnije od 1. maja 2009. godine.
Koncesije i poljoprivredne politike
Bez štete za koncesije uvozne carine neće ni na koji način ograničavati
provođenje odgovarajućih poljoprivrednih politika Strana ili preduzimanje bilo kojih
mjera u skladu sa tim politikama, uključujući provođenje sporazuma u okviru WTO-a.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Strane će odmah informisati Zajednički odbor o promjenama u svojim odgovarajućim
poljoprivrednim politikama koje provode ili mjerama koje primjenjuju, a koje mogu
uticati na uslove trgovine poljoprivrednim proizvodima među njima kako je predviđeno
u ovom Sporazumu. Na zahtjev jedne Strane održat će se hitne konsultacije kako bi se
ispitala situacija.
Bez obzira na član 21, stav 2, sve Strane će se suzdržati od korištenja izvoznih
subvencija, te će ukinuti bilo koje takve postojeće subvencije u međusobnoj trgovini.
Sanitarne i fitosanitarne mjere
Prava i obaveze Strana koje se odnose na primjenu sanitarnih i fitosanitarnih
mjera bit će uređeni WTO Sporazumom o primjeni sanitarnih i fitosanitarnih mjera.
Strane će sarađivati na polju sanitarnih i fitosanitarnih mjera, uključujući i
veterinarska pitanja, sa ciljem primjene relevantnih propisa na nediskriminirajući način.
Svaka Strana će, na zahtjev druge Strane, osigurati informacije o sanitarnim i
fitosanitarnim mjerama.
Tamo gdje je to moguće, Strane će stupiti u pregovore kako bi zaključile
sporazume o harmonizaciji ili međusobnom priznavanju u vezi sa ovim pitanjima u
skladu sa relevantnim odredbama WTO Sporazuma o primjeni sanitarnih i fitosanitarnih
mjera, i drugih relevantnih međunarodnih sporazuma.
Ispunjavanje obaveza i konsultacije
Strane će preduzeti sve potrebne mjere neophodne za ispunjavanje njihovih
obaveza po ovom Sporazumu. One će se pobrinuti da se postignu ciljevi utvrđeni u
ovom Sporazumu. Ukoliko dođe do bilo kakve razlike u vezi tumačenja i primjene ovog
Sporazuma, odnosne Strane će na svaki način pokušati, kroz saradnju i konsultacije, ako
je potrebno u Zajedničkom odboru, da postignu obostrano zadovoljavajuće rješenje.
Svaka Strana može u pisanoj formi od Zajedničkog odbora tražiti da se
konsultacije sa drugom Stranom u vezi neke postojeće ili predložene mjere ili u vezi
bilo kojeg drugog pitanja za koje smatra da bi moglo uticati na provođenje ovog
Sporazuma održe unutar Zajedničkog odbora. Strana koja traži konsultacije će u isto
vrijeme o tome pismeno izvijestiti druge Strane, te dostaviti sve relevantne informacije.
Zajednički odbor može predložiti odgovarajuće mjere.
Ukoliko se odnosne strane tako dogovore, ove konsultacije se mogu obaviti u
prisustvu medijatora. Ukoliko se odnosne Strane ne dogovore o medijatoru,
Predsjedavajući Zajedničkog odbora će ili, ako je on državljanin ili stanovnik jedne od
odnosnih Strana, tada prvi od njegovih predhodnika koji nije, imenovati medijatora u
roku od 20 kalendarskih dana od prijema prvog pisanog zahtjeva za medijaciju u skladu
sa pravilima utvrđenim u Aneksu 8. Medijator će dostaviti konačni izvještaj
Zajedničkom odboru najkasnije 60 kalendarskih dana nakon njegovog/njezinog
imenovanja. Ukoliko se ne može pronaći nikakvo rješenje na bazi medijatorovog
izvještaja, Zajednički odbor će razmatrati pitanje s ciljem pronalaženja zajednički
prihvatljivog rješenja. Ukoliko to ne uspije, Zajednički odbor će predložiti odgovarajuće
mjere.
Ukoliko Strana smatra da je druga Strana propustila da ispuni neku obavezu
prema ovom Sporazumu, a bilateralne konsultacije, medijacija ili Zajednički odbor nisu
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
uspjeli da dovedu do zajednički prihvatljivog rješenja u roku od 90 kalendarskih dana
od prijema obavijesti navedene u stavu 2, odnosna Strana može preduzeti privremene
mjere za uravnoteženje pod uvjetima i u skladu sa procedurama. O preduzetim mjerama
odmah će se izvijestiti Strane i Zajednički odbor, koji će održavati redovne konsultacije
s ciljem njihovog ukidanja. Mjere će biti ukinute kada uslovi, po mišljenju Zajedničkog
odbora, više ne budu opravdavali njihovo održavanje ili, ukoliko je spor podnesen na
arbitražu, kada Zajednički odbor odluči da je arbitražna odluka donesena i ispoštovana.
Uslovi i procedure za preduzimanje mjera
Prije pokretanja procedure za primjenu mjera, Strane će nastojati riješiti bilo
kakve razlike između njih putem direktnih konsultacija.
Ukoliko Strana podvrgne uvoz proizvoda koji mogu dovesti do situacije i
preduzimanje zaštitnih mjera, administrativnoj proceduri koja ima za cilj brzo
pribavljanje informacija o trendovima kretanja trgovine, o tome će izvijestiti odnosne
Strane.
Bez štete po ostale članice, Strana koja namjerava pribjeći predviđenim
mjerama, odmah će o tome izvijestiti bilo koju odnosnu Stranu i Zajednički odbor te
dostaviti sve relevantne informacije. Zajednički odbor će bez odgađanja ispitati slučaj,
te može donijeti bilo kakvu preporuku potrebnu da se okončaju poteškoće o kojima se
izvijestilo. U otsustvu takve preporuke u roku od 30 kalendarskih dana od kada je
predmet dostavljen Zajedničkom odboru, ili ukoliko je sporna praksa nije ukinuta u
periodu koji odredi Zajednički odbor, te ukoliko je problem još uvijek prisutan, Strana
koja se žali može usvojiti odgovarajuće mjere potrebne da se situacija popravi.
Zaštitne mjere će biti u odnosu na njihov obim i trajanje, ograničene na ono što
je striktno potrebno da se otkloni problem i neće prelaziti štetu prouzrokovanu takvom
praksom. Prioritet će se dati onim mjerama koje najmanje remete funkcioniranje ovog
Sporazuma.
Bilateralne zaštitne mjere sastojat će se od povećanja odgovarajuće stope carine
koja se primjenjuje prema ovom Sporazumu. Rezultirajuća stopa carine neće prelaziti
onu koja je manja od:
a. MFN carinske stope koja se primjenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je
aktivnost preduzeta, ili
b. MFN carinske stope koja se primjenjuje i koja je na snazi na dan koji
neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.
Bilateralne zaštitne mjere će sadržavati jasne elemente koji postepeno vode njihovom
ukidanju i neće biti preduzete na period duži od jedne godine. Mogu biti obnovljene
najviše dva puta. Neće se ni jedna primjenjivati na uvoz proizvoda koji je prethodno bio
predmet takve mjere u periodu od dvije godine od isteka mjere.
O mjerama koje su preduzete na ovaj način, odmah će se izvijestiti druge Strane
i Zajednički odbor. Zajednički odbor će nadgledati provođenje ovih mjera posebno sa
ciljem njihovog ublažavanja ili ukidanja što je prije moguće.
Kada je, zbog vanrednih i kritičnih okolnosti koje zahtijevaju hitno djelovanje,
nemoguće prethodno ispitivanje ili informisanje, kao što može biti slučaj, odnosna
Strana može, odmah primijeniti privremene mjere nužne da se popravi situacija. Takve
privremene mjere se mogu primjenjivati najduže 200 kalendarskih dana. O privremenim
mjerama će se odmah izvijestiti te će se održati konsultacije između Strana što je prije
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
moguće unutar Zajedničkog odbora i u skladu sa relevantnim stavovima ovog člana.
Tehničke barijere u trgovini
Prava i obaveze Strana koje se odnose na primjenu tehničkih barijera u trgovini,
bit će uređeni WTO Sporazumom o tehničkim barijerama trgovini, osim ukoliko nije
drugačije uređeno ovim članom.
Strane se obavezuju da identifikuju i ukinu nepotrebne postojeće tehničke
barijere u trgovini u smislu značenja WTO Sporazuma o tehničkim barijerama u
trgovini. Zajednički odbor, ili posebni odbor za pitanja tehničkih barijera u trgovini, koji
može biti uspostavljen na dogovoren način, nadgledat će proces ukidanja nepotrebnih
tehničkih barijera u trgovini.
Strane se obavezuju da neće uvoditi nove nepotrebne tehničke barijere trgovini.
One će sarađivati, unutar Zajedničkog odbora, ili posebnog odbora za pitanja tehničkih
barijera u trgovini, kako bi olakšale i harmonizovale tehničke propise, standarde i
obevezne procedure ocjene usklađenosti sa ciljem ukidanja tehničkih barijera u trgovini.
Strane će informisati Zajednički odbor, ili posebni odbor za pitanja tehničkih
barijera u trgovini o bilo kojem nacrtu teksta za novi tehnički propis (uključujući bilo
koje obavezujuće procedure ocjene usklađenosti) ili standard, najmanje devedeset dana
prije njegovog usvajanja osim u slučaju hitnosti kao što je navedeno u WTO Sporazumu
o tehničkim barijerama u trgovini. Ukoliko Strana predloži preuzimanje evropskog ili
međunarodnog tehničkog propisa ili standarda, odnosni period je trideset dana.
Strane se snažno podstiču da, bez štete po WTO Sporazum o tehničkim
barijerama u trgovini, harmonizuju svoje tehničke propise, standarde i procedure
ocjenjivanja usklađenosti sa onima Evropske zajednice osim ukoliko bi njihova
upotreba bila neefikasna ili neodgovarajući način za ispunjenje legitimnog cilja kojem
Strane teže.
Strane se obavezuju da stupe u pregovore za zaključivanje plurilateralnih
sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i standarda, i međusobnog
priznavanja procedura ocjenjivanja usklađenosti u skladu sa relevantnim odredbama
WTO Sporazuma o tehničkim barijerama u trgovini te drugim međunarodnim
sporazumima prije 31. decembra 2010. godine.
Ukoliko Strana smatra da je bilo koja druga Strana usvojila ili je u procesu
usvajanja mjere koja predstavlja nepotrebnu tehničku barijeru u trgovini, odnosna
Strana će izvijestiti Zajednički odbor ili posebni odbor za pitanja tehničkih barijera u
trgovini, koji će odlučiti o aktivnosti koja treba biti poduzeta.
Bilo koje pitanje koje proizađe iz primjene ovog člana rješavat će se u skladu sa
odredbama ovog Sporazuma.
Fiskalna diskriminacija
Strane će se suzdržati od bilo koje mjere ili prakse interne fiskalne prirode
kojom se, bilo direktno ili indirektno, stvara diskriminacija između proizvoda
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
porijeklom iz Strana, te će ukinuti takve mjere tamo gdje postoje od stupanja na snagu
ovog Sporazuma.
Proizvodi koji su izvezeni na teritoriju jedne od Strana ne mogu ostvariti povrat
domaćih poreza veći od iznosa indirektnog oporezivanja određenog za njih.
Državna pomoć (subvencije)
Bilo koja pomoć koju odobri Strana ili je odobrena iz državnih izvora u bilo
kojem obliku, koja remeti ili prijeti remećenjem konkurencije davanjem prednosti
određenim robama će, ukoliko može uticati na trgovinu između odnosne Strane i drugih
Strana u ovom Sporazumu, biti u suprotnosti sa pravilnim funkcioniranjem ovog
Sporazuma.
Odredbe stava 1 se neće primjenjivati na poljoprivredne proizvode.
Strane se obavezuju da će primjenjivati svoje odgovarajuće zakone s ciljem da
se osigura primjena načela pomenutih u stavu 1.
Bilo koja praksa koja je suprotna ovom članu ocjenjivat će se na bazi principa
pravila o državnoj pomoći koji se primjenjuju u Evropskoj zajednici, posebno iz člana
87 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Ukoliko Strana smatra da je određena praksa, u suprotnosti sa uvjetima stava 1,
te da uzrokuje ili prijeti uzrokovanjem ozbiljne štete po interese te Strane ili materijalne
štete njezinoj domaćoj industriji, ista može poduzeti odgovarajuće mjere dogovorene i
regulisane ovim Sporazumom.
Ništa u ovom članu neće sprječavati ili uticati na bilo koji način na preduzimanje
kompezatornih mjera od bilo koje Strane u skladu sa relevantnim članovima GATT-a i
WTO Sporazuma o subvencijama i kompezatornim mjerema ili relevantnim
unutrašnjim zakonodavstvom.
Svaka Strana će osigurati transparentnost u području državne pomoći, između
ostalog, godišnjim izvještavanjem Zajedničkog odbora o ukupnom iznosu i raspodjeli
dodijeljene pomoći, te dostavljanjem drugim Stranama, na zahtjev, informacija o
programima pomoći i konkretnim pojedinačnim slučajevima državne pomoći.
Opšte zaštitne mjere
Strane potvrđuju svoja prava da preduzmu zaštitne mjere u skladu sa članom
XIX GATT-a i WTO Sporazumom o zaštitnim mjerama pod uvjetima utvrđenim u
Zajedničkoj izjavi koja se odnosi na ovaj član.
Bez obzira na stav 1, kada se kao rezultat obaveza Strane po ovom Sporazumu bilo
koji proizvod uvozi iz Strane u ovom Sporazumu u tako povećanim količinama i pod
takvim uvjetima da prouzrokuje ili prijeti proizrokovanjem:
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
a. ozbiljne štete domaćim proizvođačima sličnih ili direktno konkurentnih
proizvoda na teritoriji Strane uvoznice, ili
b ozbiljnih poremećaja u bilo kojem sektoru privrede koji bi mogli dovesti do
ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije Strane uvoznice,
Strana uvoznica može preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mjere prema
drugoj Strani u ovom Sporazumu pod uvjetima i u skladu sa relevantnim procedurama
utvrđenim ovim Sporazumom.
Bez obzira na ostale odredbe ovog Sporazuma, s obzirom na posebnu osjetljivost
poljoprivrednog tržišta, ako uvoz proizvoda porijeklom iz jedne Strane, koje su
predmetom koncesija odobrene u skladu sa Aneksom 3, prouzrokuje ozbiljan poremećaj
na tržištima ili domaćim regulatornim mahenizmima u drugoj Strani, obje Strane će
odmah stupiti u konsultacije kako bi se pronašlo odgovarajuće rješenje. U očekivanju
takvog rješenja, odnosna Strana može preduzeti odgovarajuće mjere koje smatra
potrebnim.
Uslovi i procedure za preduzimanje mjera
Prije pokretanja procedure za primjenu mjera, Strane će nastojati riješiti bilo
kakve razlike između njih putem direktnih konsultacija.
Ukoliko Strana podvrgne uvoz proizvoda koji mogu dovesti do situacije
navedene u članu 23, administrativnoj proceduri koja ima za cilj brzo pribavljanje
informacija o trendovima kretanja trgovine, o tome će izvijestiti odnosne Strane.
Bez štete po članice, Strana koja namjerava pribjeći zaštitim mjerama, odmah će
o tome izvijestiti bilo koju odnosnu Stranu i Zajednički odbor te dostaviti sve relevantne
informacije. Zajednički odbor će bez odgađanja ispitati slučaj, te može donijeti bilo
kakvu preporuku potrebnu da se okončaju poteškoće o kojima se izvijestilo. U odsustvu
takve preporuke u roku od 30 kalendarskih dana od kada je predmet dostavljen
Zajedničkom odboru, ili ukoliko je sporna praksa nije ukinuta u periodu koji odredi
Zajednički odbor, te ukoliko je problem još uvijek prisutan, Strana koja se žali može
usvojiti odgovarajuće mjere potrebne da se situacija popravi.
Zaštitne mjere će biti u odnosu na njihov obim i trajanje, ograničene na ono što
je striktno potrebno da se otkloni problem i neće prelaziti štetu prouzrokovanu takvom
praksom. Prioritet će se dati onim mjerama koje najmanje remete funkcioniranje ovog
Sporazuma.
Bilateralne zaštitne mjere sastojat će se od povećanja odgovarajuće stope carine koja
se primjenjuje prema ovom Sporazumu. Rezultirajuća stopa carine neće prelaziti onu
koja je manja od:
a. MFN carinske stope koja se primjenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je
aktivnost preduzeta, ili
b. MFN carinske stope koja se primjenjuje i koja je na snazi na dan koji
neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.
________________________
Mr Vuk Radojević
Tempus IB_JEP_19027_2004
Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building – BASIC
Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima
Bilateralne zaštitne mjere će sadržavati jasne elemente koji postepeno vode
njihovom ukidanju i neće biti preduzete na period duži od jedne godine. Mogu biti
obnovljene najviše dva puta. Niti jedna mjera se neće primjenjivati na uvoz proizvoda
koji je prethodno bio predmetom takve mjere u periodu od dvije godine od isteka mjere.
O mjerama koje su preduzete, odmah će se izvijestiti druge Strane i Zajednički
odbor. Zajednički odbor će nadgledati provođenje ovih mjera posebno sa ciljem
njihovog ublažavanja ili ukidanja što je prije moguće.
Kada je, zbog vanrednih i kritičnih okolnosti koje zahtijevaju hitno djelovanje,
nemoguće prethodno ispitivanje ili informisanje, kao što može biti slučaj, odnosna
Strana može odmah primijeniti privremene mjere nužne da se popravi situacija. Takve
privremene mjere se mogu primjenjivati najduže 200 kalendarskih dana. O privremenim
mjerama će se odmah izvijestiti te će se održati konsultacije između Strana što je prije
moguće unutar Zajedničkog odbora i u skladu sa relevantnim stavovima ovog člana.
________________________
Mr Vuk Radojević
Download

Tempus Cards Projekat IB_JEP_19027_2004