Rezultati Procene zajednica i
povratnika 2009-2013
24. oktobar 2013
Working Towards a
Stable Multi-Ethnic Kosovo
Izrazi zahvalnosti
ECMI Kosovo želi da se zahvali Ambasadama Kraljevine Norveške i Velike Britanije na njihovoj podršci
objavljivanju ove publikacije, u okviru projekta “Podrška Ministarstvu za Zajednice i Povratak u
razvoju Strategije MZP za Zajednice i Povratnike za period 2014-2018 godine”. Pored toga, ECMI
Kosovo želi da se zahvali svim akterima koji su pomogli da ova publikacija bude moguća, naročito
Ministarstvu za Zajednice i Povratak.
Istraživački tim
Lars Burema, Dževdet Gegolaj, Ljura Položani, Emin Redžepagić, Jeton Redža
Saradnici
Naida Hadžiomerović, Zihnie Gurmani, Gazmend Salijević, Sanja Lazarević
ECMI Kosovo www.ecmikosovo.org
ECMI Kosovo je osnovna nevladina organizacija koja se bavi pitanjima manjina na Kosovu, čiji je
sveobuhvatni cilj razvoj inkluzivnih i reprezentativnih institucija, osetljivih za probleme manjina, koje
podržavaju stabilno, multietničko Kosovo.
ECMI Kosovo nastavlja da doprinosi razvoju, osnaživanju i sprovođenju relevantnog zakonodavstva,
podržava institucionalizovanje vladinih organa koji se bave pitanjima zajednica, i osnažuje kapacitet
aktera iz civilnog društva i vlade u cilju njihovog međusobnog povezivanja na konstruktivan i održiv
način.
Ul. Majke Tereze br. 41, stan 29,
10000 Prishtinë/Priština, Kosovo,
Tel. +381 (0) 38 224 473
Ul. Čika Jovina br. 3, prvi sprat,
38220 Severna Mitrovica/Mitrovicë North,
Kosovo,
Tel. +381 (0) 64 00 55 488
Odricanje od odgovornosti
Ova publikacija izrađena je uz finansijsku pomoć Ambasada Kraljevine Norveške i Velike Britanije.
Sadržaj ove publikacije predstavlja isključivu odgovornost ECMI Kosovo i ni na koji način ne odražava
stavove Ambasada Kraljevine Norveške i Velike Britanije.
Working Towards a
Stable Multi-Ethnic Kosovo
Autorska prava
© Evropski Centar za Pitanja Manjina (ECMI) Kosovo, oktobar 2013. Sva prava zadržana. Nijedan deo
ove publikacije ne može biti reprodukovan, sačuvan ili prenet u bilo kom obliku ili na bilo koji način,
elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodnog odobrenja od
strane ECMI Kosovo.
SADRŽAJ
LISTA AKRONIMA I SKRAĆENICA ............................................................................................................. 5
I
UVOD ............................................................................................................................................... 6
II
BROJČANI PODACI O DOBROVOLJNIM POVRATNICIMA I IRL NA KOSOVU .................................... 9
1.
Brojčani podaci o dobrovoljnim povratnicima........................................................................ 9
2.
Sagrađene i useljene kuće u periodu 2009-2013 .................................................................. 10
3.
Kolektivni centri .................................................................................................................... 12
4.
Novčana sredstva izdvojena za povratnike ........................................................................... 13
5.
Glavne aktivnosti/projekti i njihovi rezultati sprovedeni od strane MZP u periodu 2009 –
2013 .............................................................................................................................................. 15
6.
III
Projekti sprovedeni od strane drugih vladinih agencija........................................................ 17
STRATEGIJA ZA PERIOD 2009-2013 ............................................................................................... 19
1.
Ključna pitanja u vezi sa izradom Strategije za period 2009-2013........................................ 20
2.
Aktivnosti nadgledanja i procenjivanja preduzete od strane MZP i ostalih relevantnih
institucija u periodu 2009-2013 .................................................................................................... 21
3.
IV
Institucionalna saradnja ........................................................................................................ 22
MANJINSKE ZAJEDNICE NA KOSOVU – KLJUČNA PITANJA ............................................................ 23
1.
Zakonodavni zaštitni režim namenjen zajednicama ............................................................. 23
2.
Zakonodavstvo koje upravlja oblašću povratka .................................................................... 24
3.
Zakon o upotrebi jezika ......................................................................................................... 24
4.
Obrazovanje .......................................................................................................................... 25
5.
Bezbednosna situacija........................................................................................................... 25
6.
Pristup zdravstvenim službama ............................................................................................ 27
7.
Međuetnički odnosi .............................................................................................................. 27
8.
Pravna bezbednost: pristup ličnim dokumentima i
Working Towards a
Zapošljavanje ........................................................................................................................ 29
Stable Multi-Ethnic Kosovo
Mišljenja o ekonomskom razvoju ..................................................................................... 30
sudovima ....................................................................................................................................... 29
9.
10.
11.
V
Imovinska pitanja .............................................................................................................. 31
PREPORUKE ................................................................................................................................... 33
DODATAK 1 – PODRŠKA IZGRADNJI KUĆA U PERIODU 2009-2013 (IZVEŠTAJ MZP)............................. 35
DODATAK 2 – BROJ SAGRAĐENIH I TRENUTNO USELJENIH KUĆA, IZVEŠTAJ MZP IZ AVGUSTA 2013
GODINE, PODELJEN PO GODINI IZGRADNJE I OPŠTINI ......................................................................... 37
DODATAK 3 – OPISNI GRAFIKONI DFG .................................................................................................. 40
DODATAK 4 – LITERATURA.................................................................................................................... 44
LISTA AKRONIMA I SKRAĆENICA
SVZ
Savetodavno Veće za Zajednice
OPIZP
Odbor za Prava i Interese Zajednica i Povratnika
OCD
Organizacije Civilnog Društva
ECMI Kosovo Evropski Centar za Pitanja Manjina Kosovo
EU
Evropska Unija
DFG
Diskusije u Fokusnim Grupama
IRL
Interno Raseljena Lica
IOM
Međunarodna Organizacija za Migracije
MZP
Ministarstvo za Zajednice i Povratak
MONT
Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju
OJLjP
Opštinska Jedinica za Ljudska Prava
OKZP
Opštinska Kancelarija za Zajednice i Povratnike
NVO
Nevladina Organizacija
KJK
Kancelarija Jezičkog Komesara
OEBS
JP
Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju
Javno Preduzeće
RTK
Radio Televizija Kosova
PSI
Polu-Strukturirani Intervjui
UNDP
Razvojni Plan Ujedinjenih Nacija
UNHCR
Kancelarija Visokog Komesara Ujedinjenih Nacija za Izbeglice
UNMIK
Privremena Administrativna Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu
|5
I
UVOD
Ovaj izveštaj predstavlja nalaze procene trenutnog nivoa sprovođenja Strategije za Zajednice i
Povratnike za period 2009-2013 (u daljem tekstu Strategija, osim ako nije naglašeno drugačije), kao i
generalne situacije u kojoj se nalaze zajednice i povratnici. Procenu je sprovodio Evropski Centar za
Pitanja Manjina na Kosovu (ECMI), u saradnji sa Ministarstvom za Zajednice i Povratak (MZP), uz
podršku Ambasada Kraljevine Norveške i Velike Britanije.
Ova studija ima za cilj omogućavanje formulisanja pravila zasnovanog na dokazima, tokom razvoja
nove Strategije za Zajednice i Povratnike za period 2014-2018 biće upotrebljeni nalazi ove osnovne
studije u cilju identifikovanja strateških ciljeva za narednih pet godina. Osnovna studija je uokvirena
u skladu sa zaduženjima radne grupe za Aktivnost pružanja pomoći Ministarstvu za Zajednice i
povratak pri izradi Nacrta Strategije MZP za Zajednice i Povratnike za period 2014-2018.
Izveštaj se sastoji iz četiri glavna dela. Prvi deo predstavlja najvažnije statističke podatke u vezi sa
dobrovoljnim povratnicima i IRL sa Kosova. Drugi deo pruža analizu strategije za period 2009-2013,
dok treći deo pruža presek ključnih problema koji utiču na zajednice na Kosovu. Na kraju, poslednji
deo pruža preporuke za strategiju za period 2014-2018.
Izveštaj prati metodologiju razvijenu na participativni način početkom avgusta 2013 godine i
preliminarni nalazi su zasnovani na reviziji literature, 23 intervjua sa akterima, upitnicima ispunjenim
od strane 35 Opštinskih kancelarija za zajednice i povratnike (OKZP) i 21 diskusiji u fokusnim
grupama, sa 187 učesnika.
Konsultativni proces
Ova studija razvijena je kroz konsultativni proces. Metodologija za ovu studiju razvijena je nakon
temeljnih diskusija sa ključnim akterima, nacrt studije predstavljen je na radionici održanoj 30. jula,
nakon čega su komentari izneti tokom te radionice bili uključeni u studiju. Nacrt ovog izveštaja
predstavljen je Radnoj Grupi tokom radionice održane 13. septembra u Lipljanu. Komentari izneti
tokom te radionice doveli su do trenutne i konačne verzije ovog izveštaja.
Intervjui
Održano je 23 intervjua sa relevantnim akterima iz vladajućih institucija, međunarodnim
organizacijama i nevladinim organizacijama (NVO). Tabela 1 prikazuje punu listu svih intervjuisanih
aktera. U većini slučajeva, intervjui su bili održani lično, sa upitnikom koji je relevantnom akteru bio
unapred prosleđen. U nekim slučajevima, ispitanici su dali pismeni odgovor.
Revizija u kancelariji
ECMI Kosovo dobio je veliki broj javnih izveštaja i pravnih dokumenata povezanih sa zajednicama i
povratnicima (vidi dodatak 4), kao i administrativne podatke pružene od strane velikog broja
Kosovskih institucija i projektne dokumentacije podnete od strane međunarodnih organizacija.
|6
Diskusije u Fokusnim Grupama
Tabela 1 – Lista intervjua
1
2
3
4
5
Institucija/Organizacija
Ministarstvo za Zajednice i
Povratak
Agencija za Civilnu Registraciju
Ministarstvo za Ekonomski
Razvoj
Kancelarija za Pitanja
Zajednica
Savetodavno Veće za
Zajednice
Ministarstvo Administracije
Lokalne Samouprave
Ministarstvo Unutrašnjih
Poslova
Datum
8/30/2013
8/21/2013
8/26/2013
8/23/2013
8/9/2013
Diskusije u Fokusnim Grupama (DFG), kojih je
ukupno bilo 21, upotrebljene su radi prikupljanja
manje poznatih informacija specifičnih za zajednice
i povratnike, kao i radi objašnjavanja složenih
pitanja navedenih tokom revizije unutar kancelarije
i ekspertskih intervjua. Tokom DFG bilo je prisutno
oko 10 osoba po sastanku, koji je trajao najviše
jedan i po sat. Sve DFG su snimljene, prerađene u
oblik transkripta, pripremljene za analizu i
sistematski arhivirane.
DFG su uključivale predstavnike svih zajednica na
Kosovu (Srbe, Albance, Bošnjake, Turke, Gorance,
Rome, Aškalije i Egipćane), uključujući većinsku
7
8/29/2013
zajednicu, ali isključujući Hrvatsku i Crnogorsku
8 Kosovska Policija
8/19/2013
zajednicu, zbog njihovih statistički zanemarljivih
Ministarstvo Trgovine i
9 Industrije
8/26/2013
demografskih podataka. DFG su zasebno bile
Ministarstvo Rada i Socijalne
održavane sa svakom zajednicom, i u najvećoj
10 Zaštite
8/28/2013
mogućoj meri bili su uloženi napori da se osigura
11 Kosovska Agencija za Imovinu
8/19/2013
reprezentativna grupa učesnika (pogotovo kad su u
Ministarstvo Obrazovanja,
12 Nauke i Tehnologije
8/9/2013
pitanju godine starosti i polna pripadnost). DFG su
13 Ministarstvo Zdravlja
8/29/2013
bile organizovane na osnovu statusa i na osnovu
Jedinica za koordinaciju i
zajednice, među interno raseljenim licima unutar
14 podršku povratnicima (KP)
9/3/2013
Kosova (K-IRL), i među povratnicima (između ostalih
15 UNHCR
8/29/2013
sa dobrovoljno spontanim ili organizovanim
16 IOM
8/28/2013
povratnicima iz regiona; ne sa osobama vraćenim iz
17 OEBS
5/9/2013
trećih zemalja). Da bi se pružio dublji uvid i osnažila
18 UNDP
9/6/2013
19 Danski Savet za Izbeglice
8/21/2013
analiza procene, DFG su takođe uključivale
pripadnike lokalne zajednice koji nikada nisu
20 Razvojni Fond za Zajednice
8/29/2013
napustili Kosovo zbog sukoba. Neke zajednice bile
21 UNIA
8/9/2013
su intenzivnije pokrivene od drugih (npr. bilo je više
22 The Ideas Partnership
8/9/2013
DFG sa pripadnicima Srpske, nego sa pripadnicima
23 Ambasada Velike Britanije
8/27/2013
Turske ili Bošnjačke zajednice), ove podele nisu se
zasnivale na ukupnom broju pripadnika tih zajednica koji borave na Kosovu, već na ukupnom broju
ljudi iz tih zajednica pogođenih procesom povratka (između ostalih IRL unutar Kosova i povratnici).
Na kraju, uzorci DFG su prikupljeni na određen način, u cilju obezbeđivanja šire geografske
pokrivenosti, u cilju identifikovanja varijacija između opština, i da bi, zauzvrat, bila pružena analiza
koja će dokazima potkrepiti buduće ciljane intervencije od strane vlada ili donatora u novoj Strategiji
za period 2014-2018. Da bi se upoznali sa presekom DFG, pogledajte Dodatak 3.
6
8/9/2013
Ankete među OKZP
OKZP u svih 37 opština na Kosovu bile su kontaktirane od strane MZP i od njih je zatraženo da ispune
upitnik. Upitnik se sastojao od pet pitanja:
|7
1. Koliko se ljudi vratilo u vašu opštinu u periodu 2009-2013 (podeljeno po godinama i
pripadnosti određenoj zajednici)?
2. Ukoliko u vašoj opštini postoje kolektivni centri, molimo navedite ime, lokaciju, broj
stanovnika i njihovu etničku pripadnost.
3. Molimo navedite koliko je kuća bilo sagrađeno u vašoj opštini u period 2009-2013, navedite
lokaciju, donatora i trenutno stanje tih kuća, kao i da li su kuće još uvek useljene.
4. Koliko povratnika danas boravi u vašoj opštini?
5. Koliko IRL živi u vašoj opštini?
Od 37 opština, 35 opština je odgovorilo (opštine Junik i Mališevo nisu odgovorile). Većina opština je
navela da one nemaju tačne podatke kad je reč o pitanjima četiri i pet, dok su prva tri pitanja bila
odgovorena u celosti.
|8
II
1.
BROJČANI PODACI O DOBROVOLJNIM POVRATNICIMA I IRL NA KOSOVU
Brojčani podaci o dobrovoljnim povratnicima
Tabele u daljem tekstu predstavljaju brojčane podatke o dobrovoljni povratnicima iznete od strane
OKZP i UNHCR-a. U tabeli 3 brojke takođe uključuju dobrovoljne povratnike iz trećih zemalja. Oba
izvora informacija izgleda da ukazuju da je došlo doi postepenog opadanja u broju dobrovoljnih
povratnika od 2003 godine na godišnjem nivou. Postoje dva izuzetka od ovog trenda, oštar pad u
broju povratnika u periodu 2007-2008 godine, verovatno zbog proglašenja nezavisnosti Ko0sova, i
značajan rast broja povratnika u periodu 2009-2010 godina, najverovatnije kao nadoknada za niske
brojčane podatke iz prethodne dve godine. Iako su generalni trendovi izraženi u podacima OKZP i
UNHCR-a slični, postoje značajne razlike u brojkama prijavljenim od strane oba izvora informacija.
Međutim, potrebni su dalji raspodeljeni podaci da bi se ustanovilo šta izaziva razlike između
podataka OKZP i UNHCR-a, procenjeno je da je barem deo te razlike nastao usled nejasnih definicija
šta, prema OKZP, čini povratnika, na primer ponekad su vraćene osobe uključene, a ponekad nisu.
Većina aktera se slaže da podaci UNHCR-a pružaju najtačniju sliku procesa povratka. Za više
podataka o broju povratnika na Kosovo, preporučuje se da se konsultuju statistički preseci UNHCR-a,
koji se redovno dopunjuju.
Tabela 2: Povratnici u periodu 2009-2013 (Izveštaj OKZP iz avgusta 2013 godine)
2009
2010
2011
2012
2013 Ukupno
Albanci
148
534
524
247
377
1830
Srbi
249
394
392
567
353
1955
Bošnjaci
44
56
53
67
20
240
Turci
2
4
1
4
3
14
Goranci
65
200
132
104
2
503
Romi
174
308
140
107
11
740
Aškalije
42
370
145
117
14
688
Egipćani
71
114
60
62
0
307
Ostali
54
57
96
100
31
338
Ukupno
849
2037
1543
1375
811
6615
Tabela 3: Dobrovoljna repatrijacija manjina unutar i izvan regiona, do juna 2013
(Izveštaj UNHCR-a)
Srbi
Romi
Aškalije/Egipćani
Bošnjaci
Goranci
Albanci
Turci
Hrvati
2009
439
214
281
43
90
86
0
0
2010
895
371
718
49
182
99
1
1
2011
464
120
395
60
106
27
1
0
|9
2012
359
127
305
84
89
67
0
2
2013 Ukupno
69
2226
5
837
44
1743
8
244
0
467
49
328
1
3
0
3
Crnogorci
Ukupno
0
1153
2
2318
9
1182
1
1034
0
176
12
5863
Grafikon 1: Dobrovoljni povratak po
godinama (UNHCR)
4000
3000
2000
1000
0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
DFG su otkrile nekoliko nalaza u vezi sa ovom temom. IRL unutar Kosova i povratnici pokrenuli su
određen broj pitanja povezana sa procesom povratka: dugotrajni periodi odlučivanja, percepcije o
nepotizmu i korupciji u vezi sa procesima selekcije, neadekvatna infrastruktura u mestu povratka,
ograničena društveno-ekonomska podrška institucija. Bezbednosna pitanja i vladavina prava su
takođe naglašeni u zavisnosti od lokacije povratka, sa snažnim naglaskom na zajednice koje borave
na severu Kosova.
Pored toga, spremnost na povratak uslovljena je: nedostatkom mogućnosti zaposlenja, uzurpiranom
imovinom, nedostatkom usaglašenosti sa Zakonom o upotrebi jezika i bezbednosnim pitanjima.
Veliki broj IRL unutar Kosova i povratnika naglasio je njihovu spremnost da se vrate na lokacije sa
kojih ne vode poreklo, naročito na lokacije u kojima već boravi veći broj pripadnika zajednice;
međutim, uzrast i nivo integracije mogućih povratnika u oblasti raseljenja su važni faktori koji utiču
na spremnost na povratak.
Polu-strukturirani intervjui (PSI) otkrili su da je u proteklih pet godina načinjeno nekoliko izmena u
procesu povratka. Vredno je pomenuti da je postala prihvaćena praksa da značajan broj IRL i
povratnika svojevoljno biva integrisan u lokaciji raseljenja ili povratka, ne u njihovoj lokaciji porekla,
negu na lokaciji koju su oni želeli.
2.
Sagrađene i useljene kuće u periodu 2009-2013
MZP je prijavilo izgradnju 148 stanova, 557 kuća (finansiranih od strane MZP) i 400 kuća (finansiranih
od strane spoljnih aktera, uglavnom EU, UNHCR-a i Ambasade Velike Britanije) u periodu 2009-2013.
Za kompletan podatak o broju izgrađenih stanova i kuća, prijavljen od strane MZP, pogledajte
Dodatak 1. Ne postoji centralizovana baza podataka koja sadrži sve informacije (npr. iznos izdvojenih
sredstava, lokaciju, etničku pripadnost stanovnika, itd) u vezi sa pomoći pri smeštaju; većina
informacija je na raspolaganju u zasebnim projektnim dokumentima, koji nisu uvek na raspolaganju
u MZP, kad su u pitanju projekti finansirani i sprovedeni od strane spoljnih aktera (npr. UNHCR-a).
| 10
35 OKZP koje su odgovorile na anketu, prijavilo je ukupan broj od 962 kuće izgrađene u njihovim
opštinama u periodu 2009-2013, čime su potvrdile podatke pružene od strane MZP (razlika od 0,5%
ili 5 kuća može se smatrati beznačajnom).
Glavni pokazatelj za merenje održivog povratka u Strategiji MZP za period 2009-2013 je procenat
ljudi koji žive na Kosovu, tri godine nakon njihovog povratka. Iako ne postoje nikakvi podaci o broju
povratnika koji su ostali na Kosovu, približna vrednost ovog pokazatelja može biti određena kroz
procene pružene od strane OKZP o trenutnom broju useljenih kuća (avgust 2013) (podeljenim po
godinama izgradnje). Ovi podaci rezultirali su dole navedenom tabelom, koja pokazuje pad u stopi
useljenosti tokom određenog perioda. Za kompletan presek, podeljen po opštinama, pogledajte
Dodatak 2.
Tabela 4: Broj izgrađenih i useljenih kuća (izveštaj OKZP, avgust 2013)
Godina izgradnje
Ukupan broj
sagrađenih kuća
Ukupan broj useljenih
kuća
Procenat trenutno
useljenih kuća
2009
2010
2011
2012
2013 Ukupno
229
238
265
247
120
972
118
134
191
203
90
651
52%
56%
72%
91%
75%
67%
DFG su informisale ovu procenu da su grupe starijih IRL unutar Kosova i povratnika u većoj meri
voljne da ostanu na Kosovu. Sa druge strane, mlađe generacije iz svih zajednica često ne vide
budućnost na Kosovu. Spremnost da ostanu na Kosovu varira širom uzrasnih grupa i zajednica,
međutim, neki podaci mogu biti prikupljeni i predstavljeni u daljem tekstu:
-
-
Mogućnost zapošljavanja igra ključnu ulogu (naročito za mlađe generacije);
Rešavanje pitanja stanovanja (IRL unutar Kosova, zajednice Roma, Aškalija i Egipćana).
Postoji veći broj porodica iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana voljnih da se vrate i da
ostanu, ali problemi koji okružuju dodeljivanje zemljišta doveli su do zastoja.
Infrastrukturne investicije u oblastima naseljenim manjinskim pripadnicima (ulična rasveta,
kanalizacioni sistemi, snabdevanje vodom);
IG krediti koji se dodeljuju povratnicima smatraju se neadekvatnim. Osim toga, značajan broj
povratnika izrazio je nezadovoljstvo sa kvalitetom sagrađenih kuća;
Posete opštinskih zvaničnika i ostalih aktera bile su ključne za povratak. Dodeljivanje
prehrambenih i ne-prehrambenih paketa pomoći od strane različitih aktera bilo je
dobrodošlo.
PSI sa većinom ispitanika predstavljaju koncenzus postignut Sporazumom o normalizaciji odnosa
između Kosova i Srbije uz posredovanje Brisela, koji će dovesti do pozitivne promene u procesu
povratka sa sledećim rezultatima:
- Biće omogućen pristup Kosovskim institucijama severu, čime će biti omogućen povratak
porodica koje čekaju da se vrate u severni deo Mitrovice.
| 11
-
Povećaće se poverenje među Srpskom zajednicom i oni će se osećati sigurnijim prilikom
povratka.
PSI je takođe utvrđeno da se izdvajanje budžetskih sredstava i finasiranje u većoj meri udaljava od
generalnog procesa povraka ka podržavanju IRL unutar Kosova. Pored toga, primećeno je da usled
nedostatka sredstava postoje slučajevi kada su povratničke porodice ostale bez pomoći u hrani i bez
kuća, iako one predstavljaju prioritetne grupe.
3.
Kolektivni centri
Strategija MZP za period 2009-2013 odredila je kao svoj cilj “zatvaranje nekih kolektivnih centara do
2012 godine”. Iako je ostvaren izvestan uspeh, preciznije zatvaranje kampa Česmin Lug, u kojem je
došlo do trovanja olovom, kao i zatvaranje kampa Osterode, prema podacima UNHCR-a i MZP,
značajan broj kolektivnih centara i dalje je funkcionalan. UNHCR prijavljuje da 930 IRL i izbeglica, ili
359 porodica i dalje živi u 37 kolektivnih centara širom Kosova (vidi tabelu dole). Izveštaji iz 35 OKZP
navode drugačije podatke, da 1.207 IRL sa Kosova i izbeglica živi u 25 kolektivnih centara,
naglašavajući ozbiljne razlike. Neke od razlika u brojevima nastale su verovatno kao rezultat razlika u
definiciji “kolektivnih centara” koje koriste UNHCR i MZP.
Tabela 6: Kolektivni centri na Kosovu (UNHCR)
Opština
Kolektivni centar
Ime
Mitrovica
sever
Ukupno po
KC
Por. Poj.
Samački blok 1
Samački blok 2
Zvečan
Hotel br.3
Samački Blok
Leposavić
Barake u Lešku-Geosonda
Stara Stanica Policije u Lešku
Samački dom u Lešku
Sportski centar/ grad
Srbi u barakama/grad
Dom Zdravlja/grad
Sočanica - TSC Restoran
Zgrada YU programa/grad
Hrast/Sorbona/grad
Flotacija/grad
Skladište/grad - RAE
Sočanica - Pošta
Zubin Potok
Gazivode
Velji Breg
Donje Varage
UKUPNO Region sever:
Mitrovica
DP Fabrika DESy
| 12
23
31
5
10
3
3
4
4
3
1
7
1
5
6
5
32
2
6
11
8
139
1
10
39
8
3
7
9
7
1
12
2
13
12
10
126
5
15
29
14
353
6
Dom za nezbrinutu decu/Dodatak**
Zgrada Banke III SiV
Restoran SiV
Vučitrn
Stari dom zdravlja
UKUPNO Region Jug:
Ukupno u regionu Mitrovica
Štrpce
Trešnja
Elektrokosovo
Vikendice na Brezovici (deo Elektrokosova)
Lahor
Junior
Gnjilane
'Stara Srbija'' Parteš
Hladnjača
UKUPNO u regionu Gnjilane
Obilić
Kontejneri u Plemetini
Školski centar u Obiliću
Gračanica
Kontejneri u Ugljaru
Bergen
Kontejneri u naselju Padalište
Kontejneri u Gračanici
UKUPNO u regionu Priština
UKUPNO
Kosovo
37 KC
6
2
2
31
8
8
1
12
151
6
11
18
52
34
3
9
133
6
2
8
17
16
26
75
6
59
412
21
33
86
120
82
15
28
385
12
2
13
21
24
61
133
359 930
PSI su potvrdili pretpostavku da kolektivni centri i dalje predstavljaju problem na Kosovu. Razlozi
zbog kojih kolektivni centri nisu zatvoreni su mnogi, među kojima su sledeći:
- Troškovi: zatvaranje kolektivnih centara bilo bi veoma skup poduhvat, s obzirom da treba
pripremiti drugi smeštaj za osobe koje žive u tim centrima. Mnogi stanovnici kolektivnih
centara su nezaposleni korisnici socijalne pomoći bez lične imovine, koji stoga imaju veoma
malo sredstava za staranje o sebi.
- Nedostatak posvećenosti: do dan danas postoji nedostatak posvećenosti zatvaranju kolektivnih
centara.
4.
Izdvajanje noivčanih sredstava za povratnike
Finansiranje povratnika od strane Vlade Kosova (unutar regiona) je u opadanju, sa druge strane,
finansiranje od strane spoljnih aktera (vidi tabelu dole) ostalo je donekle stabilno. U periodu 20092013 budžet MZP je smanjen za oko 1.528.102 evra, ili oko 18%. Mnogi akteri izrazili su očekivanja
da će u narednih nekoliko godina doći do daljeg smanjenja mogućnosti finansiranja, udruženog sa
zaokretom u prioritetima za finansiranje prema IRL sa Kosova i kolektivnim centrima.
| 13
Tabela 5: Budžet MZP po godinama
2009
2010
2011
8.707.057
8.652.046
7.160.317
2012
7.179.045
2013
7.179.045
Tabela 6: Izdvajanje spoljnih sredstava za povratnike
2009
UNHCR
2010
2011
2012
Nepoznato
2013
jul 2013- dec
2015 (u toku)
Povratak Roma,
Aškalija i
Egipćana iz CG i
BJRM
EU: 1.8 mil;
MZP: 0.2 mil
Mercy
Corps
Inicijativa EU za podršku zajednici RAE
u Mitrovici (EU-MRSI I – zatvaranje
kampova Česmin Lug i Osterode)
feb. 2010-dec. 2012
EU: € 5 mil; MZP ~€ 0.1 mil
Inicijativa EU za
podršku
zajednici RAE u
Mitrovici (EUMRSI II –
zatvaranje
kampa u
Leposaviću)
maj 2013 – jan
2015 (u toku)
EU: €1.53 mil;
MZP € 0.17mil
EU – RRK
RRK I: - jun
2008 –okt.
2010
EU: €3.3
mil; MZP €
1.1 mil;
UNDP: €
0.4 mil
EU
Stabilizacija
zajednica
Ambasada
Velike
Britanije
2009-2010:
€ 164,127
RRK II: avg. 2009-jul.
2011;
RRK III: 1 novembar 2011 – april
2014;
EU: € 4 mil; MZP € 1.1
mil; DSI: € 0.2 mil
EU: € 4 mil; MZP € 1.1 mil; IOM
€ 0.2mil
PSZ I: maj 2010 – maj
2012
PSZ II: jul 2012 – dec 2014 (u
toku)
EU: € 2 mil; MZP € 0.1
mil
EU: € 3 mil; MZP: € 1 mil
20102011: €
353,000
2012-2013:
€563,922
20112012: €
511,330
| 14
2013-2014:
€214,372
5.
Glavne aktivnosti/projekti i njihovi rezultati sprovedeni od strane MZP u periodu
2009 – 2013
U daljem tekstu iznet je presek glavnih projekata sprovedenih od strane MZP, navedenih u izveštaju
MZP. To se odnosi na aktivnosti koje nisu povezane sa (ponovnom) izgradnjom kuća i stanova.
Tabela 6: Projekti sprovedeni od strane MZP po tipu aktivnosti i rezultatima
Projekti sprovedeni od strane MZP
Tip aktivnosti
Rezultati
200 porodica dobilo je pomoć u vidu nameštaja nakon
njihovog povratka, nakon što su njihove kuće bile
Drva za grejanje
obnovljene.
tokom zime
Obnova puteva, kanalizacionog sistema, električne mreže,
Infrastrukturni
obnova mostova, izgradnja centara za zajednice su neke od
projekti
sprovedenih aktivnosti.
Projekat Stabilizacije
Zajednice I (PSZ)
200 porodica dobilo je pomoć u vidu nameštaja nakon
njihovog povratka, nakon što su njihove kuće bile
obnovljene.
900 porodica dobilo je društveno-ekonomsku pomoć nakon
njihovog povratka, nakon što su njihove kuće bile
obnovljene.
Projekti Reintegracije i razvoja zajednice; 240 porodica
dobilo je pomoć za otpočinjanje njihovih poslovnih
delatnosti (EU: 2 mil)
Projekat Stabilizacije
Zajednice II (PSZ)
Projekti Reintegracije i razvoja zajednice; 143 projekta je
bilo identifikovano, od čega je 40% sprovedeno; (početne
poslovne delatnosti) (EU:2 mil; MZP: 1 mil)
Nameštaj
Društvenoekonomski paketi
MZP je predstavilo podatke o projektima NVO finansiranim od strane MZP tokom 2012 godine.
Prema tim podacima, MZP je finasiralo NVO sa ukupnim iznosom od 210.722, 70 €. Ta sredstva bila
su podeljena između 33 zasebna projekta, od kojih su četiri projekta imala vrednost manju od 1.000
€, osam projekata imalo je vrednost između 1.000 € i 5.000 €, a 21 projekat imao je vrednost između
5.000 € i 10.000 €. Nijedan projekat, čija je vrednost premašivala iznos od 10.000 € nije bio
finansiran. Dole prikazan grafikon 2 prokazuje procentualnu vrednost sredstava podeljenih na
osnovu etničke pripadnosti. Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana bile su grupisane, s obzirom da
podaci pruženi od strane MZP ne dele ove tri zajednice. “Ostali” projekti se uglavnom odnose na
projekte koji pokrivaju više od jedne etničke grupe. Grafikon 3 prikazuje broj projekata podeljen po
lokacijama (npr. mestu gde su projekti bili sprovedeni).
| 15
Grafikon 2: Raspodela sredstava za projekte NVO tokom 2012 godine po etničkoj pripadnosti
Projekti NVO tokom 2012 finansirani od
Bošnjačka
strane MZP
Zajednica
5%
Goranska
Zajednica
1%
Ostali
8%
Turska Zajednica
8%
Zajednice
Roma, Aškalija i
Egipćana
12%
Srpska Zajednica
53%
Albanska
Zajednica
13%
Grafikon 3: Projekti NVO finansirani od strane MZP tokom 2012 godine po opštinama
Projekti NVO finansirani od strane MZP tokom 2012
Ferizaj/Uroševac
Rahovec/Orahovac
Deçan/Dečane
Vushtrri/Vučitrn
Pejë/Peć
Gračanica/Graçanicë
Klokot/Kllokot
Mitrovicë/Mitrovica
Štrpce/Shtërpcë
Prizren
Novo Brdo/Novobërdë
Fushë Kosovë/Kosovo Polje
Lipjan/Lipljan
Prishtinë/Priština
0
1
2
3
4
5
6
7
MZP je takođe predstavilo podatke u vezi sa infrastrukturnim projektima u periodu 2010-2013.
Prema tim podacima, MZP je finansiralo infrastrukturne projekte u vrednosti od preko 5 miliona evra
u periodu 2010-2013. Od tog iznosa, većina sredstava bila je namenjena aktivnostima povezanim sa
obnovom kuća, dok je preostalih 1,8 miliona evra bilo investirano u projekte koji nisu bili povezani sa
izgradnjom kuća, kao što su asfaltiranje puteva, izgradnja sportskih terena i popravke na
| 16
kanalizacionim sistemima. Taj iznos bio je podeljen između 91 projekta. Od tih projekata, 35
projekata imalo je vrednost manju od 10.000 €, 49 projekata imalo je vrednost koja se kretala
između 10 i 50 hiljada evra, 6 projekata imalo je vrednost koja se kretala između 50 i 100 hiljada
evra, a postojao je i projekat čija je vrednost bila skoro 200.000 evra. Grafikon 4 pruža presek opština
u kojima su ta sredstva bila uložena.
Grafikon 4: Geografska rasprostranjenost infrastrukturnih projekata MZP (nevezanih za izgradnju) u
periodu 2010-2013
unspecified
Vushtrri/Vučitrn
Shtime/Štimlje
Rahovec/Orahovac
Prizren
Podujevë/Podujevo
Parteš/Partesh
Obiliq/Obilić
Novo Brdo/Novobërdë
Mitrovicë/Mitrovica
Mamuşa/Mamushë/Mamuša
Lipjan/Lipljan
Klinë/Klina.
Klokot/Kllokot
Kamenicë/Kamenica
Istog/Istok
Gjakovë/Ðakovica
Gjilan/Gnjilane
Gračanica/Graçanicë
Fushë Kosovë/Kosovo Polje
Ferizaj/Uroševac
Dragash/Dragaš
0
6.
100,000 200,000 300,000 400,000 500,000 600,000 700,000
Projekti sprovedeni od strane drugih vladinih agencija
Sledeći projekti, specifično namenjeni manjinskim zajednicama, prijavljeni su od strane drugih
vladinih agencija. Usled nedostatka centralne koordinacije i praćenja aktivnosti vlade Kosova
usmerenih ka manjinskim zajednicama, ova lista nije potpuna:
•
Kancelarija za Pitanja Zajednica (KPZ) investirala je preko 4. 503. 032,41 € u projekte
povezane sa infrastrukturom, obrazovanjem, podrškom civilnom društvu i individualne
projekte u periodu 2009-2013. U daljem tekstu je presek investicija:
o 2.982.701,04 € uloženo je u infrastrukturne projekte namenjene manjinskim
zajednicama u periodu 2009 -2013, ponekad sprovedene od strane KPZ, a
ponekad saradnji sa drugim institucijama;
| 17
350.000 € podeljeno je u tri faze za ´Ali Ibra´ (infrastrukturni) projekat, koji je
takođe dobio sredstva od drugih donatora;
o 1.053.583,37 € pruženo je kao podrška projektima NVO u periodu 2009-2013;
o 86.050 € izdvojeno je za stipendiranje devet studenata Američkog Univerziteta
na Kosovu;
o 30.000 € izdvojeno je za podršku pojedincima.
Ministarstvo za Administraciju Lokalne Samouprave podržalo je unapređenje prava
zajednica na severu Kosova tokom 2012 godine sa iznosom od 86.550 €.
o
•
| 18
III
STRATEGIJA TOKOM PERIODA 2009-2013
U ovom delu biće predstavljena analiza Strategije za Zajednice i Povratnike za period 2009-2013, sa
posebnim osvrtom na unutrašnju logiku strategije. Pre nego što dublje uronimo u analizu,
predstavićemo vam kratak presek ciljeva Strategije.
Strategija, u svom logičkom okviru, definiše jedan cilj/viziju:
Doprinošenje razvoju multietničkog, prosperitetnog i demokratskog društva sa jednakim pravima
Strategija takođe definiše tri glavna strateška pravca:
1. Pružanje uslova za održiv povratak kroz pojednostavljen sistem.
2. Poboljšavanje mogućnosti povezanih sa obrazovanjem, upotrebom jezika, pristupa javnim i
zdravstvenim službama i bezbednost za grupe zajednica koje pružaju stabilizaciju,
osnaživanje i razvoj zajednice.
3. Poboljšanje ekonomske situacije i integracije zajednica, uključujući povratnike,
unapređivanje stabilnog, demokratskog, prosperitetnog multietničkog Kosova.
Ovi strateški ciljevi su odraženi kroz tri glavna cilja u logičkom okviru:
1. Osigurati da postoje uslovi za održiv povratak i omogućiti integraciju osoba u Kosovsko
društvo
2. Poboljšanje mogućnosti u sledećim oblastima:
a. Odgovarajuće obrazovanje za grupe manjinskih zajednica
b. Poboljšavanje poštovanja prema upotrebi jezika za sve grupe zajednica
c. Poboljšan pristup socijalnim i zdravstvenim službama za manjinske zajednice
(uključujući povratnike)
d. Poboljšana bezbednosna situacija za manjinske grupe
e. Visok kvalitet sprovođenja Zakona o zajednicama u svakodnevnom životu da bi se
osigurala stabilizacija, osnaživanje i razvoj zajednica
3. Poboljšanje ekonomskih uslova i integracija zajednica, uključujući povratnike, koja promoviše
stabino, demokratsko, prosperitetno i multietničko Kosovo.
Za svaki cilj indetifikovani su rezultati i korespondirajuće aktivnosti. Logički okvir takođe uključuje
“objektivno potvrdljive indikatore”, “izvore potvrđivanja” i “rizike i pretpostavke”. Pored toga,
Strategija uključuje dopunske informacije i analizu, deo posvećen praćenju i procenjivanju,
partnerima i finansiranju.
Dole naveden deo analizira glavne probleme u Strategiji za period 2009-2013, u cilju identifikovanja
stečenih iskustava i obezbeđivanja poboljšanja u novoj Strategiji. Ova analiza pruža reference ka
smernicama razvijenim od strane Vlade Kosova za sadržaj i oblik njenih strateških dokumenata. 1
1
ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO BR. 02/2012 O PROCEDURAMA, KRITERIJUMIMA I METODOLOGIJI ZA
PRIPREMU I ODOBRAVANJE STRATEŠKIH DOKUMENATA I PLANOVA ZA NJIHOVO SPROVOĐENJE, Član 9
| 19
1.
Ključna pitanja u vezi sa izgledom Strategije za period 2009-2013
Definisanje opsega Strategije: Strategiji nedostaje jasna formulacija glavnog problema i uzroka tog
problema koji Strategija kao celina pokušava da reši. Dok strategija na neki način pokušava da
identifikuje tri zasebna problema povezana sa svakim od ova tri cilja, ona ih ne povezuje
međusobno, ostavljajući nejasnim šta je sveobuhvatan pravac i opseg Strategije. Naročito, uvod
Strategije naglašava nameru da se ona bavi procesom povratka i uslovima u kojima se generalno
nalaze zajednice (navedeno kao “stabilizacija zajednica”). Međutim, nejasno je da li je specifičan cilj
strategije da poboljša situaciju u kojoj se nalaze zajednice na Kosovu, među kojima je proces
povratka jedan važan aspekt, ili suprotno, da poboljša održiv povratak zajednica na Kosovo, čiji je
važan deo stabilizacija zajednica.
Detalji o tome ko sprovodi ključne aktivnosti i kada: Sve aktivnosti opisane u Strategiji potpadaju pod
odgovornost MZP. Odgovornosti drugih vladinih agencija (uključujući resorna ministarstva i opštine)
nisu definisane. Još jednom, time se pokreće pitanje da li je cilj Strategije bio da funkcioniše čisto kao
strateški dokument MZP ili kao strateški dokument o zajednicama i povratnicima Vlade Kosova u
celini.
Približan trošak sprovođenja svake preporuke: Strategija sadrži deo posvećen finansiranju, koji
naglašava neke od budžetskih ograničenja sa kojima se suočava MZP i neke aktivnosti za koje su
predviđeni značajni troškovi. Međutim, ovaj deo ne pruža nikakve konkretne procene troškova (npr.
brojčane podatke) povezane sa sprovođenjem Strategije.
Da li je Strategija logički koherentna i realno dostižna: Sveobuhvatna logika strategije u vezi sa
procesom povratka je relativno jasna; održiv povratak zajednica na Kosovo biće poboljšan
osnaživanjem procesa povratka, kroz poboljšanje sprovođenja prava zajednica i poboljšanje
ekonomskih mogućnosti. Mada je veza između ciljeva, rezultata i aktivnosti u vezi sa ciljem 1
relativno jasna, postoje značajni problem u vezi sa ciljevima 2 i 3. Cilj 2 ima konkretne ciljeve, kao što
su “poboljšanje bezbednosne situacije za manjinske zajednice”, međutim, rezultati i aktivnosti se
uglavnom odnose na aktivnosti kao što su povećanje svesti, izgradnja kapaciteta i koordinacija, koji
indirektno utiču na situaciju u kojoj se nalaze zajednice. Stoga ciljevi uspostavljaju nerealna
očekivanja, pošto je malo verovatno da će predloženim rezultatima i aktivnostima biti ostvaren
krajnji cilj.
Pokazatelji: Pokazatelji su ključno sredstvo za praćenje procene; oni definišu šta treba da bude
mereno da bi se pratio napredak. Pokazatelji Strategije su nejednakog kvaliteta. Pokazatelji pod
ciljem 1 (održiv povratak) su relativno jasno formulisani, iako postoji značajan prostor za poboljšanje.
Međutim, pokazatelji pod ciljem 2 (pravne mere) su neodgovarajući za bilo kakve aktivnosti praćenja
i ocenjivanja. U većem delu oni ne uspevaju da pojasne šta treeba da bude mereno. Primeri takvih
nejasnih pokazatelja su “pokazatelji stabilne zajednice” i “međunarodni statistički podaci”. Mnogi
smatraju da aktivnostima u sklopu cilja 3 nedostaju bilo koji indikatori.
Izvori potvrđivanja: Iako, sa izuzetkom aktivnosti u skladu sa ciljem 3, Logički okvir Strategije zaista
definiše izvore potvrđivanja, skoro svi su isuviše nejasni da bi mogli praktično biti upotrebljeni.
Primeri uključuju “Izveštaje” i “statističke podatke” bez naglašavanja na koje se izveštaje ili
statističke podatke oni odnose.
| 20
Sistem praćenja i ocenjivanja: Iako strategija zaista sadrži deo koji se odnosi na “praćenje i
ocenjivanje”, ovaj deo ne navodi koja je institucija odgovorna za prikupljanje kojih podataka. Ovaj
deo Strategije odnosi se na “jedinicu za praćenje procesa povratka”, koja bi primala izveštaje iz
opština i pratila sprovođenje projekata. Međutim, nije naglašeno da bi ova jedinica takođe imala
veću opštu odgovornost za praćenje sprovođenja strategije.
Takođe, on jasno ne naglašava koliko često podaci treba da budu prikupljivani, ili na koji će način oni
biti analizirani i izveštavani. Stavljena je naznaka na godišnji izveštaj o “situaciji u kojoj se nalaze
zajednice”, koji će biti izrađen u saradnji sa Kancelarijom za Pitanja Zajednice unutar Kabineta
Premijera. Međutim, nejasno je da li bi ovaj izveštaj trebao da uključuje procenu Strategije. Pored
toga, deo posvećen praćenju i ocenjivanju stavlja jasnu naznaku na procedure ocenjivanja, ali
uglavnom se odnosi na procedure praćenja.
Akcioni Plan: Akcioni Plan MZP ne odražava u potpunosti Strategiju za period 2009-2013. On se
uglavnom odnosi na internu organizaciju Ministarstva i ne odražava aktivnosti predviđene
Strategijom.
2.
Aktivnosti praćenja i ocenjivanja preduzete od strane MZP i drugih relevantnih
institucija u periodu 2009-2013
MZP je sprovelo aktivnosti praćenja u periodu 2009-2013, ove aktivnosti su se uglavnom odnosile na
praćenje sprovođenja specifičnih aktivnosti (npr. izgradnja kuća ili sprovođenje projekata). Najvažniji
mehanizam izveštavanja MZP bio je njegov godišnji izveštaj. Međutim, nije sprovedeno nikakvo
sveobuhvatno ili redovno praćenje strategije. Od strane MZP nisu prikupljeni skoro nikakvi podaci o
pokazateljima uspostavljenim Strategijom i napretku ka postizanju ciljeva i rezultata. U daljem tekstu
naglašeni su neki od najvažnijih nedostataka u praćenju i ocenjivanju Strategije za period 2009-2013.
•
•
•
•
•
Godišnji izveštaj o “situaciji u kojoj se nalaze zajednice” (naglašen u Strategiji) nikada
nije izrađen;
Upravljanje podacima je slabo. Podaci o različitim aktivnostima MZP sačuvani su u
različitim odeljenjima bez standardizovanih sistema i oni nisu sistematski grupisani i
analizirani na centralnom nivou, izuzev godišnjeg izveštaja MZP.
Nije sprovedeno nikakvo sistematsko prikupljanje podataka o sprovođenju Strategije:
a. MZP nije prijavio nikakve podatke o broju povratnika ili IRL sa Kosova – svi podaci o
broju povratnika su prikupljeni i obrađeni od strane UNHCR-a, i nisu na
raspolaganju nikakvi zvanični podaci o IRL sa Kosova, iako UHNCR ima izvesne
procene.
b. Jedan od glavnih pokazatelja strategije – procenat povratnika koji su ostali na
Kosovu nakon tri godine – nikakvi podaci nisu prikupljeni.
c. Unutar MZP nisu na raspolaganju nikakvi podaci o Kolektivnim centrima, dok OKZP
imaju na raspolaganju određene podatke.
OKZP ne podnose sistematske izveštaje MZP;
Prikupljeni su podaci o aktivnostima MZP, ali je upravljanje podacima i njihovo deljenje
na niskom nivou;
| 21
•
•
Nisu izrađeni nikakvi izveštaji o praćenju i ocenjivanju strategije;
MZP izrađuje godišnje izveštaje, ali ovo su jedini izveštaji o aktivnostima sprovedenim
od strane MZP i ne čine nikakvu konkretnu naznaku prema ciljevima i rezultatima
predviđenim u strategiji.
3. Institucionalna Saradnja
Akteri su generalno naveli da su zadovoljni sa koordinacijom i saradnjom u vezi sa povratnicima i PSI
navode da se koordinacija poboljšala tokom prethodnih pet godina, sa uspostavljanjem određenog
broja mehanizama koordinacije. U daljem tekstu su naglašeni glavni zvanični mehanizmi koordinacije
koji trenutno postoje:
•
•
•
•
•
Odbor za upravljanje projektom
Operativna grupa za održiva rešenja
Regionalni koordinacioni sastanci (MZP, OKZP, MALS & MUP) – organizovani od strane
Kabineta Premijera, Jedinica za koordinaciju i podršku povratnicima
Operativne grupe na opštinskom nivou i/ili radna grupa na opštinskom nivou
Posete timova na terenu
Međutim, treba obratiti posebnu pažnju da, pri uspostavljanju novih i, moguće, izlišnih mehanizama
koordinacije, ostaje potreba za poboljšanjem. U daljem tekstu su navedene neke od glavnih oblasti u
kojima može biti postignuto poboljšanje.
•
•
•
•
Koordinacija i saradnja bila je ocenjena kao dobra, ali su potrebni formalniji mehanizmi
koordinacije – pogotovo između MZP i drugih Ministarstava i vladinih agencija koje se
bave zajednicama. Uspostavljanje međuministarskih radnih grupa, predloženo od strane
Ministra Jevtića, može biti potencijalno rešenje.
Iako su regionalni koordinacioni mehanizmi poboljšali koordinaciju, koordinacija MZPOKZP ostaje ograničena, pri čemu većina OKZP ne podnosi redovne izveštaje MZP. Stoga,
postojeće procedure izveštavanja MZP-OKZP treba da budu pojačane.
Bez obzira na potencijalne političke prepreke, Kosovske institucije treba da se pozabave
osnaživanjem regionalne saradnje sa susednim zemljama u cilju podsticanja procesa
povratka. Nedavno formirane kancelarije za vezu mogu potencijalno imati ulogu u tom
procesu.
U ovom trenutku još uvek nije jasno kakva će biti uloga Asocijacije Srpskih Opština.
Međutim, može se očekivati da će ova asocijacija postati važan igrač kad su u pitanju
zajednice na Kosovu, i potreba za koordinaciju i saradnju sa ovom asocijacijom može biti
očekivana.
| 22
IV
MANJINSKE ZAJEDNICE NA KOSOVU – KLJUČNA PITANJA
Ovo poglavlje naglasiće neka od ključnih pitanja sa kojima se suočavaju zajednice na Kosovu,
primarno zasnovana na ekspertizi ECMI Kosovo, sveobuhvatnoj reviziji literature i izveštaju o
percepcijama kroz DFG.
1. Zakonodavni zaštitni režim za zajednice
Na Kosovu postoji moderan pravni okvir zaštite prava zajednica, u skladu sa međunarodnim
standardima. U daljem tekstu su navedeni neki od osnovnih domaćih zakonodavnih akata od značaja
za zajednice:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Ustav Republike Kosovo
Zakon o Zaštiti i Unapređenju Prava Zajednica i njihovih Pripadnika na Kosovu (03/L-047)
Amandmani na Zakon o Zaštiti i Unapređenju Prava Zajednica i njihovih Pripadnika na
Kosovu (04/L-020)
Zakon o Anti-Diskriminaciji (2004/3) (koji se trenutno dopunjava)
Zakon o Lokalnoj Samoupravi (2008/03-L040)
Zakon o Upotrebi Jezika (2006/02-L37)
Zakon o Istorijskom Centru Prizrena (2011/04-L-066)
Zakon o Specijalnim Zaštitnim Zonama (2008/03-L039)
Zakon o Radio Televiziji Kosova (2011/04-L-046)
Zakon o Nezavisnoj Komisiji za Medije (04/L-044)
Zakon o Obrazovanju u Opštinama u Republici Kosovo (03/L-068)
Zakon o Pred-Univerzitetskom Obrazovanju u Republici Kosovo (2011/04-L-032)
Isako Kosovo nije priznato od strane nekoliko međunarodnih organizacija (kao što su Ujedinjene
Nacije, Savet Evrope i Evropska Unija) ono se, bez obzira na to, u svom Ustavu (član 22) posvetilo
doslednoj primeni određenog broja ključnih međunarodnih sporazuma od značaja za prava
zajednica, uključujući:
•
•
•
•
•
Univerzalnu Deklaraciju o Ljudskim Pravima;
Međunarodnu Povelju o Građanskim i Političkim Pravima i njene Protokole;
Evropsku Konvenciju o Zaštiti Ljudskih Prava i Osnovnih Sloboda i njene Protokole –
treba naglasiti da, usled nedostatka članstva Kosova u Savetu Evrope, građani Kosova ne
mogu podnositi žalbe Evropskom Sudu za Ljudska Prava;
Okvirnu Konvenciju Saveta Evrope o Zaštiti Nacionalnih Manjina;
Konvenciju o Eliminisanju Svih Vidova Rasne Diskriminacije.
Osim toga, kroz član 58 svog Ustava, Kosovo se takođe obavezalo da poštuje standarde iznete u
Evropskoj Povelji o Regionalnim jezicima ili Jezicima Manjina.
Međutim, glavni nedostaci Kosova u zaštiti i unapređenju prava zajednica leže u sprovođenju
njegovog pravnog okvira, koji će biti detaljno objašnjeni od slučaja do slučaja u narednim delovima.
| 23
2. Zakonodavstvo koje upravlja oblašću povratka
Kosovo i dalje ostaje jedna od nekolicine zemalja u regionu koja nema osnovni zakon o povratnicima.
Osnovna pravna osnova za proces povratka stoga ostaje član 156 Ustava Kosova, koji navodi:
“Republika Kosovo promoviše i olakšava bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno
raseljenih lica, i pomaže istima da povrate svoju imovinu i lične stvari”. Pored ovog člana proces
povratka je regulisan određenim brojem drugih dokumenata:
• Proces povratka nastavlja da većim delom funkcioniše u skladu sa Revidiranim
Priručnikom za Održivi Povratak iz 2006 godine (koji nije pravno obavezujući), koji je,
prema strategiji za period 2009-2013 godine, trebao da bude dopunjen početkom 2010
godine.
• “Smernice o sprovođenju podrške povratnicima” MZP iz 2012 godine (takođe pravno
neobavezujuće) pružaju važne mehanizme smernica i procedure pružanja podrške
povratnicima.
• Glavna zakonodavna promena koja se dogodila od usvajanja strategije za period 20092013 bila je “Uredba o Opštinskim Kancelarijama za Zajednice i Povratak” iz 2010 godine;
I dalje ostaje potreba, već identifikovana u strategiji za period 2009-2013 i potvrđena kroz PSI, da se
dopuni pravni okvir koji pokriva oblast povratka, uključujući IRL sa Kosova, i razvije sveobuhvatna
formalizovana politika o povratnicima.
3. Zakon o Upotrebi Jezika
Zakonodavni okvir o jezicima zajednica usaglašen je sa međunarodnim standardima i većim delom
uključuje principe Evropske Povelje o Regionalnim i Jezicima Manjina. Kancelarija Komesara za Jezike
igra važnu ulogu u zaštiti jezičkih prava. Ono što je značajno navesti jeste da je 2012 godine Vlada
Kosova usvojila Uredbu Vlade Br. 07/2012 o Kancelariji Komesara za Jezike, kojom je reformisana i
osnažena Kancelarija Komesara za Jezike. Bez obzira na ovu pozitivnu promenu, ključni problemi u
sprovođenju ovih standarda i dalje postoje, zbog:
•
•
•
•
•
Lošeg kvaliteta prevoda (bez kontrole kvaliteta) – to je naročito značajno kad je u pitanju
zakonodavstvo;
Neravnopravnog pružanja javnih usluga na oba jezika – u velikoj m etri zavisi od dobr
bolje institucija i pojedinaca;
Nedostatka prevoda zvaničnih dokumenata na opštinskom nivou, uključujući internet
sajtove i opštinske statute;
Loše obuke prevodilaca – trenutno ne postoji nikakav zvaničan program obuke na
univerzitetskom nivou za prevodioce za Albanski i Srpski jezik;
Nedostatka znanja oba zvanična jezika naročito među mladima na Kosovu – trenutno ni
Srbi ni Albanci nemaju mogućnost da nauče drugi zvanični jezik, što za rezultat ima sve
veću i veću podelu među jezicima.
| 24
4. Obrazovanje
Pristup kvalitetnom obrazovanju na jezicima manjina je ključno pitanje za održiv povratak zajednica.
Situacija u vezi sa obrazovanjem na Kosovu suočava se sa značajnim komplikacijama usled
funkcionisanja dva paralelna obrazovna sistema; sa jedne strane nalazi se zvanični Kosovski sistem
obrazovanja koji pohađaju pripadnici većinske zajednice, kao i većina dece iz Turske, Bošnjačke,
Aškalijske i Egipatske zajednice. Sa druge strane nalazi se obrazovni sistem finansiran i kontrolisan od
strane vlade Srbije, koji pohađaju deca iz Srpske, Romske i Goranske zajednice. Postojanje ovog
paralelnog Srpskog obrazovnog sistema trenutno garantuje obrazovanje na Srpskom jeziku na
Kosovu. Međutim, to nije održivo rešenje, ono dovodi do daljih podela između zajednica, i verovatno
će se suočiti sa izmenama kroz dijalog između Prištine i Beograda.
Postoji izvestan broj drugih faktora koji utiču na pristup kvalitetnom obrazovanju na jezicima
zajednica:
•
•
•
•
•
Na Kosovu ne postoji nijedan nastavni plan i program na Srpskom jeziku;
Bošnjačka zajednica podnela je žalbe zbog slabog kvaliteta prevedenih udžbenika, a
takođe se, zajedno sa Tuskom zajednicom, požalila zbog nedostatka pristupa
udžbenicima za više-srednje obrazovanje;
Sve zajednice su prijavile da se kvote na Univerzitetu u Prištini pune ljudima koji ne
dolaze iz zajednica za koje su te kvote namenjene;
Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana suočavaju se sa najviše problema u vezi sa
obrazovanjem, uključujući:
o Visoke stope napuštanja škola, naročito među devojčicama, povezane sa radnim
iskorišćavanjem dece i ranim sklapanjem brakova;
o Stalno prisustvo diskriminacija u školama;
o Nizak društveno-ekonomski status mnogih porodica iz zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana;
o Nedostatak svesti o važnosti obrazovanja među roditeljima.
Sve zajednice izrazile su zabrinutost u vezi sa kvalitetom obrazovanja.
5. Bezbednosna Situacija
Ukupno gledano, smatra se da se bezbednosna situacija u proteklih pet godina popravila, ali osećaji
nesigurnosti su i dalje prisutni, i to ostaje jedna od glavnih prepreka za proces povratka. Mitrovica
ostaje središte međuetničkog nasilja i bezbednosni incidenti nastavljaju da utiču na povratničke
lokacije.
Nisu na raspolaganju nikakvi podaci u vezi sa slobodom kretanja, međutim, bez obzira na to, dokazi o
incidentima sugerišu stvarna poboljšanja u proteklih pet godina, da se zajednice osećaju značajno
bezbednijim da putuju u i kroz oblasti sa većinskim Albanskim stanovništvom na Kosovu. Međutim, i
dalje postoje osećaji straha među zajednicama da putuju u određene regione (npr. Severna
Mitrovica za Albance i Srbica za Srbe). DFG su otkrile da se generalno zajednice osećaju slobodnim u
njihovom životnom okruženju; osim na severu za Albansku zajednicu.
| 25
Vredno je navesti da je bezbednost naglašena kao ključno pitanje za Sever kao i za opštinu Dragaš.
Nedostatak vladavine prava i efikasnog sprovođenja zakona je doveden u pitanje.
Prema podacima Kosovske Policije (vidi tabelu dole) broj incidenata sa mogućim etničkim motivom
je veoma nizak. Međutim, drugi izvori jasno pokazuju da se bezbednosni incidenti i dalje dešavaju sa
redovnom učestalošću. Misija OEBS-a na Kosovu je u svom izveštaju iz 2012 godine, pod nazivom
“Procena procesa dobrovoljnog povratka na Kosovo” navela pogoršanu bezbednosnu situaciju u
povratničkim oblastima i pružila detaljan presek bezbednosnih incidenata koji su se dogodili u
povratničkim oblastima (vidi tabelu 8 dole). Može se očekivati da će ovi incidenti imati značajan
negativan uticaj na bezbednosna shvatanja povratnika. Izveštaj UNDP-a “Puls” (iz avgusta 2013
godine) navodi da je manje od 20% Srba zadovoljno sa bezbednosnim institucijama na Kosovu,
takođe naglašavajući stalan nedostatak zadovoljstva sa bezbednosnom situacijom na Kosovu (vidi
Grafikon 5 dole).
Tabela 7: Broj slučajeva sa mogućim etničkim motivom (Kosovska Policija)
2009
Opština
Br.
sluča
jeva
Mitrovica
2010
Opština
Br.
slučaje
va
16
Mitrovica
Kamenica
2
Vitina
Štrpce
1
Gnjilane
Ukupno
1
1
21
2011
2012
Opština
Br.
slučaj
eva
Opština
Br.
slučaje
va
21
Mitrovica
7
Mitrovica
18
Vučitrn
2
Zubin
Potok
1
Priština
2
Srbica
Zvečan
1
Vučitrn
1
Vučitrn
1
2
Zvečan
1
26
Kamenica
Ukupno
1
23
Ukupno
Ukupno
9
Tabela 8: OEBS (oktobar 2012) Izveštaj: “Procena procesa dobrovoljnog povratka na Kosovo”
Region
Lokacija bezbednosnih incidenata
Gnjilane
Koncentrisani u opštini Uroševac, tačnije u povratničkim lokacijama u
selima Babljak, Doganović, Muhadžer Talinovac i Srpski Babuš. Takođe
je prijavljena i serija incidenata usmerenih protiv imovine Kosovskih
Srba u samom gradu Gnjilanu.
Mitrovica
Bezbednosni incidenti su prijavljeni u selima Doljak i Štitarica, Novo Selo
Mađunsko i Banjska u opštini Vučitrn, kao i u povratničkom lokalitetu
Svinjare u južnoj Mitrovici.
Peć
Bezbednosni incidenti su prijavljeni u selima Dobruša, Opraške i Žač u
opštini Istok; kao I u selima Babiće, Belo Polje, Brestovik, Goraždevac,
Lazović, Ljevoša, Siga i Vragovac u opštini Peć.
Priština
Bezbednosni incidenti su prijavljeni u povratničkim lokalitetima u
Kosovom Polju, tačnije u selima Dobri Dub i Gornje Dobrevo
| 26
Prizren
Bezbednosni incidenti su bili koncentrisani u potencijalnim povratičkim
lokalitetima u selu Donja Srbica (opština Prizren) i Mušutište (opština
Suva Reka).
Grafikon 5: Zadovoljstvo sa bezbednosnim institucijama (UNDP Izveštaj, ”Puls”, avgustt 2013)
6.
Pristup zdravstvenim službama
Kad je reč o zdravstvenim pitanjima, u DFG su skoro sve zajednice i grupe naglasile adekvatan pristup
zdravstvenim institucijama. Srpska zajednica koristi paralelni zdravstveni sistem koji je finansiran od
strane i kojim upravlja Republika Srbija (naročito u enklavama). Međutim, identifikovani su određeni
izazovi:
•
•
•
•
7.
Nedostatak lekova i troškovi participacije (sve zajednice). U DFG je sugerisano da je
“zdravstvena usluga na Kosovu komercijalne prirode”;
Pripadnici Bošnjačke zajednice naglasili su nezadovoljstvo sa pristupom zdravstvenim
službama, s obzirom da pri lečenjima postoje jezičke prepreke;
Nedostatak transparentnosti je takođe naglašen kad su u pitanju zdravstvene službe;
Sve zajednice naglasile su učestalu upotrebu privatnih bolnica za lečenje;
Međuetnički odnosi
Oba nalaza, iz DFG I UNDP-ovog ispitivanja javnog pulsa navela su da, iako su tenzije u opadanju kao i
da, pored toga što sve veći broj pripadnika zajednica usvaja otvorenij pristup međuetničkim
odnosima, i dalje postoji značajno nepoverenje među zajednicama i međuetnički odnosi su krhki i
podložni uticajima koje na njih vrše incidenti.
| 27
Grafikon 6: Međuetnički pokazatelji, izmereni kroz UNDP-ovo ispitivanje javnog pulsa, avgust 2013
| 28
8.
Pravna bezbednost: pristup ličnim dokumentima i sudovima
Sa izuzetkom imovinskih slučajeva, samo je mali broj slučajeva u vezi sa pravima zajednica dospeo do
sudskog sistema Kosova, odražavajući nizak nivo poverenja u sudski sistem među pripadnicima
zajednica. Kosovo nastavlja da se suočava sa značajnim zaostatkom slučajeva, što za rezultat ima
dugotrajno čekanje na završetak sudskih sporova. Osim toga, pripadnici zajednica se suočavaju sa
pitanjima u vezi sa poštovanjem jezičkih prava u sudskim procedurama; sudske odluke nisu uvek
prevedene i prevodi mogu biti lošeg kvaliteta.
Pristup ličnim dokumentima je primarno problem među zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana, koji
utiče na njihov pristup širokom opsegu službi i prava. Urađen je pozitivan posao, ali problemi i dalje
postoje.
9.
Zapošljavanje
“Mozaik” izveštaj UNDP-a (za 2012) pruža sledeće podatke, koji pokazuju da, iako među Srpskom
zajednicom postoji stopa nezaposlenosti koja je na istom nivou kao stopa nezaposlenosti u Albanskoj
zajednici, i značajno viši udeo radne snage, druge manjinske zajednice imaju više stope
nezaposlenosti i niži udeo radne snage:
Tabela 9: Podaci o zaposlenosti po etničkoj pripadnosi (UNDP, Mozaik 2012)
K-druge
etničke
Svi ispitanici K-Albanci
K-Srbi
grupe
Zaposleni
28.70%
28.30% 42.80%
20.80%
Nezaposleni (u potrazi za
poslom)
25.60%
25.70% 25.40%
24.70%
Nezaposleni (ne traže
posao)
7.40%
7.60%
4.30%
8.20%
Ostali (studenti, domaćice,
penzioneri, osobe sa
nedostacima)
38.30%
38.50% 27.50%
46.30%
Ukupno
100%
100%
100%
100%
Radna snaga
Stopa nezaposlenosti
K-druge
etničke
Svi ispitanici K-Albanci
K-Srbi
grupe
54.00%
54.00% 68.20%
45.50%
47.10%
47.50% 37.30%
54.20%
Kad je u pitanju zapošljavanje manjinskih zajednica u javnoj službi, nedavna studija KCP (2013)
navodi da: “7.7% javnih službenika u centralnim i lokalnim institucijama (izuzev JP) dolazi iz nevećinskih zajednica, da su pripadnici zajednice Roma, Aškalija i Egipćana relativno nedovoljno
zastupljeni u poređenju sa njihovim udelom u stanovništvu, i da su Srpska, Bošnjačka i Goranska
zajednica blizu svojim podacima ustanovljenim prilikom popisa”. DFG navode da bi zajednice želele
da veći broj njihovih pripadnika bude zaposlen u javnim institucijama, prvenstveno zbog toga što oni
| 29
veruju da bi prisustvo pripadnika zajednica u javnim institucijama doprinelo poboljšanju
komunikacije između zajednica i institucija. Sve institucije su prijavile nedostatak transparentnosti
pri procedurama selekcije i zapošljavanja.
U svakom slučaju, sve zajednice (uključujući većinsku zajednicu) naglasile su nedostatak zaposlenja
kao jedan od najvažnijih problema, najveću pretnju njihovom održivom postojanju na Kosovu i jedan
od najvažnijih razloga zbog kojeg pripadnici zajednica napuštaju Kosovo.
10.
Percepcije ekonomskog razvoja
Bez sumnje, ekonomska situacija se od strane većine pripadnika zajednica smatra jednom od
najvećih prepreka održivom životu na Kosovu, kao i životu povratnika na Kosovo. To je, naravno,
problem sa kojim se suočava i većinska Albanska zajednica. Međutim, istraživanje UNDP-a (vidi
tabele ispod) pokazuje da su stepen zadovoljstva ekonomskom usmerenošću Kosova i očekivanja o
ekonomskoj situaciji među Srpskom zajednicom na nižem nivou u odnosu na druge zajednice. Ova
izrazito negativna percepcija u vezi sa ekonomskom situacijom na Kosovu je otežavajući znak i može
imati značajan negativan uticaj na održiv povratak zajednica.
Tabela 10: Zadovoljstvo etničkom usmereneošću Kosova po etničkoj pripadnosti (UNDP Izveštaj
“Puls”, avgust 2013)
KAlbanci
Zad.
Nezad.
avg. 2013
K-Srbi
feb. 2013
Ostali
K-Albanci
K-Srbi
avg. 2012
Ostali
K-Albanci
K-Srbi
Ostali
6.00%
0.90%
5.80%
6.30%
1.70%
7.00%
3.60%
1.30%
6.49%
73.90%
82.10%
72.40%
75.10%
90.00%
62.20%
78.40%
84.30%
75.00%
Grafikon 7: Očekivanja o ekonomskoj situaciji po etničkoj pripadnosti (UNDP Izveštaj “Puls”, mart 2011)
| 30
DFG navode da postoji značajna potražnja za poboljšanim pristupom kapitalu za razvoj aktivnosti za
ostvarivanje prihoda među svim pripadnicima zajednica, pogotovo u oblasti poljoprivrede i
formiranja malih i srednjih preduzeća.
11.
Imovinska pitanja
Imovinska pitanja nastavljaju da budu naglašena kao jedna od prepreka održivom povratku. Postoje
dva glavna problema sa kojima se suočava proces povratka. Prvi, pitanje u vezi sa raspodelom
zemljišta. Da bi se omogućio povratak pripadnika zajednica koji ne poseduju imovinu, pogotovo
pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, opštine moraju da izdvoje zemljište. Međutim, PSI su
pokazali da je određen broj opština naveo da ne mogu dodeliti potrebno zemljište. Pored toga, iako
je Kabinet Premijera poslao pismo kojim se opštine ohrabruju da dodele potrebno zemljište, s
obzirom da je to njihova nadležnost, centralni organi vlasti ne mogu prisiliti nijednu opštinu da
preduzme takve mere. Ova situacija predstavlja ozbiljnu prepreku povratku značajnog broja
povratnika i IRL sa Kosova bez imovine.
Drugi problem se odnosi na rešavanje imovinskih sporova do kojih je došlo nakon sukoba iz 1999
godine i nemira iz 2004 godine. Kosovska Agencija za Imovinu (KAI) okončala je većinu svojih
slučajeva, ali je preostao značajan broj teških slučajeva (vidi tabelu ispod). U tim slučajevima, koji
često uključuju više žalilaca i/ili lažne dokumente, nedostatak pristupa katastarskim knjigama
predstavlja ozbiljnu teškoću.
Tabela 10:Do danas dobijeni i rešeni imovinski zahtevi od strane KAI po opštinama
Sajt
KAI http://www.kpaonline.org/ClaimsTotalDecided_caseload.asp
(poslednji put pristupljeno
10.09.2013)
Primljeni
zahtevi
Rešeni zahtevi
Širom Kosova
% zavedenih odluka
42527
100
38451
90.4
MITROVICA
Leposavić
4658
75
4266
70
Mitrovica
619
510
Srbica
1775
1729
Vučitrn
1753
1527
Zubin Potok
331
328
Zvečan
105
102
| 31
GNJILANE
Gnjilane
9317
1706
8631
1576
Kamenica
1509
1462
Kačanik
245
225
Novo Brdo
881
863
Štrpce
126
121
Uroševac
3140
2837
Vitina
1710
1547
PEĆ
Đakovica
14636
770
13303
599
Dečane
722
593
Klina
3639
3405
Istok
5934
5688
Peć
3571
3018
PRIŠTINA
Glogovac
7278
59
6128
41
Kosovo Polje
394
269
Lipljan
1573
1385
Obilić
459
341
Podujevo
2156
1958
Priština
2388
1917
Štimlje
249
217
PRIZREN
Dragaš
6638
6
6123
2
Mališevo
586
560
Orahovac
613
543
Prizren
3587
3246
Suva Reka
1846
1772
| 32
V
PREPORUKE
Ključni elementi nove Strategije
Nova strategija treba da bude pogodna za korisnike i ključni vodeći dokument za MZP i sve aktere
koji se bave zajednicama i povratnicima u narednih pet godina, kao takva ona zahteva:
•
•
•
•
•
•
•
Jasan operativni akcioni plan (uključujući merljive mete i konkretne ciljeve)
Jasno definisanu raspodelu odgovornosti
Izdvajanja iz budžeta
Jasno definisan i realan opseg
Logički povezane i dostižne ciljeve, rezultate i aktivnosti
Jasne i merljive pokazatelje i mete
Dobro definisan plan praćenja i ocenjivanja, uključujući mehanizme prikupljanja
podataka
Praćenje i ocenjivanje
Sistematski mehanizmi prikupljanja podataka i upravljanja moraju biti uspostavljeni u vezi sa
pokazateljima razvijenim u novoj strategiji:
•
•
•
•
•
MZP mora da preuzme mnoge funkcije upravljanja podacima koje trenutno obavlja
UNHCR – da bi se postigao ovaj cilj, potrebna je jednostavna baza podataka, laka za
korišćenje;
MUP može pružiti vredna iskustva stečena u upravljanju podacima o reintegraciji;
Protok podataka od OKZP do MZP mora biti poboljšan – potrebni su standardizovani i
redovni mehanizmi izveštavanja;
MZP će biti potrebna podrška u razvoju i sprovođenju takvog sistema upravljanja
podacima;
Izveštaji o praćenju i ocenjivanju moraće biti objavljivani sa redovnom učestalošću.
Prioritetne oblasti
Identifikovan je određen broj prioritetnih oblasti kroz razgovore sa akterima i diskusije u fokusnim
grupama:
•
•
Ekonomski razvoj: nedostatak ekonomskih perspektiva shvaćen je kao jedna od
najvažnijih prepreka od strane svih strana u procesu i razvoj mogućnosti zapošljavanja i
pristup kapitalu biće ključ održivog procesa povratka. Potreban je specifičan pristup
mladima i ženama.
IRL sa Kosova i kolektivni centri: Mnogi od intervjuisanih aktera naglasili su da veća
pažnja mora biti pružena IRL sa Kosova i zatvaranju kolektivnih centara. Već je vidljiv
zaokret u finansijskim i političkim prioritetima i to treba da bude naglašeno u strategiji.
o Trenutni nedostatak pravnog statusa IRL treba da bude rešen i mora biti razvijen
pristup na centralnom nivou za zatvaranje svih kolektivnih centara, sa srodnim
strategijama i akcionim planovima na lokalnom nivou.
| 33
•
•
•
•
•
•
•
•
Dopuna pravnog okvira: Trenutno proces povratka još uvek u velikoj meri funkcioniše u
skladu sa Revidiranim Priručnikom za Održivi Povratak, koji je, prema Strategiji za period
2009-2013, trebao da bude dopunjen početkom 2010 godine. Usvajanje Uredbe o
Opštinskim Kancelarijama za Zajednice i Povratnike 2010 godine bilo je važan korak
napred. Međutim, potreba za standardizovanim procedurama za povratak i jasan pravni
okvir o povratnicima (već identifikovan u strategiji za period 2009-2013) ostaje
imperativna.
Dodeljivanje zemljišta: Naglašeno je kao glavna prepreka u procesu povratka, naročito
za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. To zahteva hitnu političku, finansijsku i zakonsku
posvećenost na centralnom nivou (npr. razvoj sveobuhvatnih pravila o dodeljivanju
zemljišta).
Koordinacija: Zvanični mehanizmi koordinacije treba da budu uspostavljeni za
upravljanje novom strategijom, uključujući sve relevantne aktere, po mogućnosti kroz
formiranje međuministarske radne grupe – povezane sa opsegom strategije i
dodeljivanjem jasnih uloga i odgovornosti. Nova uloga Asocijacije Srpskih Opština treba
da bude predviđena. Pored toga, treba uložiti napore radi uspostavljanja mehanizama
koordinacije sa regionalnim zemljama, pošto je regionalan pristup najefikasniji pristup
upravljanju procesom povratka. Novoformirane kancelarije za vezu mogu potencijalno
imati ulogu u tom procesu.
Razvoj kapaciteta prikupljanja sredstava: Brojni akteri identifikovali su nedostatak
finansiranja procesa povratka kao glavnu prepreku. Pored toga, postojalo je opšte
mišljenje da će verovatno doći do smanjenja mogućnosti finansiranja. Kao olakšavajuća
strategija preporučeno je da MZP preuzme proaktivniji pristup prikupljanju sredstava i
potrebama za osnaživanje veština razvoja projekata i upravljanja.
Pristup: pažljiva selekcija korisnika sa snažnom posvećenošću povratku; nastavak
procesa povratka zasnovan na željenoj lokaciji; proces povratka povezan sa zajednicom
koji uključuje povratničku i primajuću zajednicu (pristup od dna ka vrhu); otvorena i
jasna komunikacija u vezi sa kriterijumima selekcije za institucionalnu pomoć.
Ugrožene grupe: Osigurati da se posebna pažnja pruža ugroženim grupama, naročito
mladima, ženama, osobama sa nedostacima i zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.
Sistem upravljanja podacima: MZP treba da razvije sistem upravljanja podacima, koji
uključuje bazu podataka i vlasništvo nad podacima o zajednicama i povratnicima.
Profilisanje IRL: razvijanje i dopuna kritičnih podataka o IRL i rešenja, skrojenih da ispune
specifične potrebe mladih i žena.
| 34
DODATAK 1 – PODRŠKA IZGRADNJI KUĆA U PERIODU 2009-2013 (IZVEŠTAJ
MZP)
Naziv Projekta
Donator
SPARK
Laplje Selo/
Gračanica
MZP
MZP
Sinaje/Istok
MZP
Agencija
zadužena za
sprovođenje
UNDP Kosovo
CONEXGROUP ShPK
CONEXGROUP ShPK
Ukupan
budžet (u
evrima)
Godina
izgradnje
2009
broj
kuća
(MZP)
85
1821113,2 2009
324008,28 2009
EURO
Donja Srbica/Prizren MZP
PROJECT ShPK 223651,85 2009
RRK I
KEKV/MZP/UNDP UNDP Kosovo KEKV: 3.3 2009-2010
mil; MZP
1.1 mil;
UNDP: 0.4
mil
60
18
15
51
MZP
Razvijanje
Zajedno (RZ)
(DSI) ??
229,989,65
€ 2010
15
Pograđe/Klina
MZP
ShPK Albaniku 213115,12 2010
15
MR br. 1
(MKK+UNHCR)
MZP
UNHCR
2010
20
MR br.2
(MKK+UNHCR)
MR br. 3
(MKK+UNHCR)
MZP
MZP
UNHCR
UNHCR
2010
2010
15
77
RRK II
KEKV/MZP/DSI
Danski Savet
za Izbeglice
(DSI)
KEKV: 4
2010-2011
mil €; MZP
1.1 mil €;
DSI: 0.2
mil €
Gračanica/Laplje
Selo II
Žač/Istok 2
MZP
MZP
MZP
Bashkimi
1378745 2010
153386,24 2010
17
MZP
Bashkimi
159972,86 2010
13
MZP
NDERTIMTARI
297616,47 2010
35
Doljak/ŠtitaricaVučitrn
Dragoljec/Istok
Region Prištine i
Gnjilana
broj
Broj
kuća
stanova
(Ostali) (MZP)
| 35
50
130
166
48
Region Prizrena
MZP
Bashkimi
126386,67 2010
16
Opština Istok
MZP
MENTI
153071 2010
10
Pećki Region
MZP
MAGHOLDING 159911,56 2010
15
Gračanica/Padalište
MZP
AL TRADE
1450000 2011
MR br. 4
(MKK+UNHCR)
MZP
AL TRADE
2011
Danski Savet
Ambasada Velike za Izbeglice
(DSI)
Britanije
2011
KEKV: 4
mil; MZP
Međunarodna 1.1 mil;
IOM: 0.2
Organizacija
mil
RRK III
KEKV/MZP/IOM za Migracije
2012
Presek podrške pri smeštaju pružen u periodu 2009-2013
Godina
Broj kuća
Broj direktnih korisnika
298 kuća širom Kosova i
60 stanova u Lapljem Selu/
Gračanici
2009
832
238 kuća širom Kosova i
48 stanova u Lapljem Selu/
Gračanici
2010
1217
277 kuća širom Kosova i 40
stanova u naselju Padalište/
2011
Gračanica
319
363 + 72 - RRK III (samo
2012 - 2013
134 kuća - RRK III
tokom 2012)
Prizren
PERIOD 2009-2013
947 kuća širom Kosova i 148
stanova
2803
| 36
40
51
10
30
104
DODATAK 2 – BROJ SAGRAĐENIH I TRENUTNO USELJENIH KUĆA, IZVEŠTAJ
MZP IZ AVGUSTA 2013, PODELJEN PO GODINAMA IZGRADNJE I OPŠTINAMA
Godina izgradnje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
2009
2010
2011
2012
2013
Total
Povratnici
3
15
41
36
95
Useljeno
3
15
41
22
81
Povratnici
22
22
44
Useljeno
22
22
44
Štrpce
Zvečan
Povratnici
2
Useljeno
2
Parteš
Lipljan
Povratnici
4
8
4
16
Useljeno
4
7
4
15
Kamenica
Povratnici
2
3
5
Useljeno
1
3
4
Dragaš
Povratnici
8
12
7
27
Useljeno
7
8
5
20
Novo Brdo
Povratnici
19
14
33
Useljeno
19
14
33
Prizren
Povratnici
34
20
95
98
26
273
Useljeno
18
20
95
95
26
254
Povratnici
8
10
10
4
32
Useljeno
6
4
4
3
17
Orahovac
Vitina
Povratnici
2
2
4
Useljeno
0
0
0
Leposavić
Povratnici
1
1
Useljeno
1
1
Gnjilane
Povratnici
1
9
1
1
1
13
Useljeno
1
9
1
1
1
13
Štimlje
Povratnici
0
Useljeno
0
Srbica
Povratnici
2
| 37
3
1
2
8
Useljeno
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
1
3
1
2
7
Peć
Povratnici
56
4
60
Useljeno
5
0
5
Dečane
Povratnici
1
1
1
1
4
Useljeno
1
1
1
1
4
Vučitrn
Povratnici
6
21
1
2
30
Useljeno
1
1
1
2
5
Povratnici
1
1
Useljeno
0
0
Glogovac
Kosovo Polje
Povratnici
39
19
13
16
87
Useljeno
0
0
0
0
0
Klina
Povratnici
45
30
63
12
1
151
Useljeno
26
17
29
9
1
82
Povratnici
6
5
1
1
13
Useljeno
6
5
1
1
13
Povratnici
6
17
23
Useljeno
0
8
8
Povratnici
8
16
23
1
1
49
Useljeno
8
12
20
1
1
42
Ðakovica
Uroševac
Obilić
Suva Reka
Povratnici
0
Useljeno
0
Mamuša
Povratnici
0
Useljeno
0
Gračanica
Povratnici
0
Useljeno
0
Zubin Potok
Povratnici
0
Useljeno
0
Kačanik
Povratnici
0
Useljeno
0
Klokot
Povratnici
0
| 38
Useljeno
30
31
32
33
34
35
0
Ranilug
Povratnici
2
1
3
Useljeno
2
1
3
Mitrovica
Povratnici
0
Useljeno
0
Podujevo
Povratnici
0
Useljeno
0
Istok
Povratnici
40
38
18
23
119
Useljeno
32
30
15
nepoznato
77
Đeneral Janković
Povratnici
0
Useljeno
0
Priština
Povratnici
3
3
6
Useljeno
3
3
6
Ukupan broj sagrađenih kuća
229
238
265
247
120
972
Ukupan broj useljenih kuća
118
134
191
203
90
651
Procenat useljenosti
52%
56%
72%
91%
75%
67%
Molimo vas da uzmete u obzir da je prilikom obračunavanja procentualne vrednosti za 2012 godinu
opština Istok bila izuzeta, zbog činjenice da ECMI Kosovo nije bio u stanju da dobije informaciju o
broju trenutno useljenih kuća izgrađenih tokom 2012 godine.
| 39
DODATAK 3 – OPISNI GRAFIKONI O DFG
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
Focus group discussion
participants by ethnicity
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
Education attainment of
FG participants
| 40
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
Age-groups of FG participants
0
<14 14-18 19-25 26-35 36-45 46-55 56-65 66+ Total
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
Employed
Unemployed
Total
| 41
Working status of FG
participants
140
120
100
80
60
40
Gender breakdown of FG
participants
20
0
Female
Male
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
FG participant
breakdown by category
| 42
Total
Prishtine/Pristina
FKP
Gracanice
Prizren
Novoberde/Novo brdo
Gjakove/Djakovica
Peja/Pec
Dragash/Dragas
Mitrovice/Mitrovica
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
FG participants
breakdown by place of
residence
| 43
DODATAK 4 – LITERATURA
Sekundarna literature
UNDP Mozaik izveštaji
Studija UNDP-a o Kosovskim doznakama
UNDP Puls javnosti
UNHSTF-ova Studija o ranjivosti zajednica
Anketa UNDP-a u Mitrovici
Izveštaj UNDP-a o Ljudskom Razvoju
Strategija za Integraciju Zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu
Protokol o Dobrovoljnom i održivom povratku, UNMIK/Privremene
Kosovske Institucije/Vlada Republike Srbije
Osam godina nakon povratka manjina i ponovnog uvođenja stambene
imovine na Kosovu
Planiranje i sprovođenje opštinske strategije povratka u Kosovskim
Opštinama
Povratak i reintegracija na Kosovu
Informativni Projekat o Zemlji Povratka
IRL sa i unutar Kosova
Zaštita i unapređenje Ljudskih prava povratnika i zajednica na lokalnom
nivou na Kosovu, OEBS
Položaj zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu
Nedeljni izveštaj o zajednicama i povratnicima
Nisu svugde dobrodošli. Zaustavite prisilni povratak Roma na Kosovo
Prava raseljenih. Prisilan povratak Roma, Aškalija i Egipćana iz zemalja
Zapadne Evrope na Kosovo
Profili Kosovskih zajednica
Odgovori opština na raseljenja i povratnike na Kosovu
Zaduženja OKZP
Akcioni Plan za sprovođenje strategije integracije zajednica RAE na
Kosovu
Akcioni Plan, Program Saradnje između Kosovskih Institucija i UNDP-a
Procena procesa dobrovoljnog povratka na Kosovo
Izveštaj o proceni prava zajednica
Smernice za sprovođenje podrške procesu povratka
Održivo rešenje za IRL i dalje nedostižno 13 godina nakon sukoba
Statistički presek
Zastupljenost zajednica u javnim službama na Kosovu
Sprovođenje zakonodavstva o javnim službama na Kosovu
| 44
Izdanja iz 2009i 2012
Izdanja iz 2010, 2011 i
2012
Objavljen svakih 6 meseci
Obilič i K. Polje
Izdanja iz 2010, 2011 i
2013
Izdanja iz 2009, 2011 i
2012
2009-2015
2006
OEBS, 2007
OEBS, 2007
MZP & UNDP, 2008-2010
EK, 2009
DSI, 2009
OEBS, 2009
KFOD, 2009
UNMIK, 2009
Amnesty International,
2010
Human Rights Watch,
2010
OEBS, 2010
OEBS, 2011
2011
OEBS, 2011
2011-2015
OEBS, 2012
OEBS, 2012
Ministarstvo za Zajednice
i Povratak, 2012
Internal Displacement
Monitoring Centre, 2012
UNHCR, 2013
OEBS, 2013
OEBS, 2013
ECMI Kosovo
Ul. Majke Tereze br. 41, stan 29,
10000 Prishtinë/Priština, Kosovo,
Tel. +381 (0) 38 224 473
Email: [email protected]
Web: www.ecmikosovo.org
Ul. Čika Jovina br. 3, prvi sprat,
38220 Severna Mitrovica/Mitrovicë North,
Kosovo,
Tel. +381 (0) 64 00 55 488
Download

Rezultati Procene zajednica i povratnika 2009-2013