NASTANAK I STRUKTURA SRPSKOG
[email protected] JEZIKA*
Danas, kada se navr{ava 2000. godina trajawa hri{}anstva, meni je pripala ~ast i prijatna du`nost da ovde, na Kolar~evom narodnom univerzitetu, govorim o na{oj jezi~koj pro{losti, o prvoj
napisanoj re~i na{ih predaka. Danas je to ne samo za hri{}anstvo
nego i za na{ narod neke vrste jubilej, zato {to u svih Slovena, pa
i nas Srba prva napisana re~ be{e re~ o Bogu. Be{e to:
„Slovo i`e krmit du{e ~love~eskije
Slovo i`e krepit srdca i umi
Slovo v’sa gotovaja boga poznati”.1
U prevodu na savremeni srpski kwi`evni jezik, to je:
„Re~ koja hrani du{e qudske
Re~ koja krepi srce i um
Re~ sva spremna Boga da pozna.”2
Ta re~ otkqu~ala je vrata novoj etapi duhovnog i kulturnog razvoja uop{te kod svih slovenskih, a pre svega ju`noslovenskih naroda. Od tog perioda do danas pro{lo je gotovo celih jedanaest stole}a trajawa slovenske pismenosti.
Taj milenijum, sa stanovi{ta razvoja srpskog kwi`evnog jezika, mo`emo podeliti hronolo{ki na slede}e etape:
I etapu – usvajawe prvog slovenskog kwi`evnog jezika, staroslovenskog (X, XI vek);
*
Ovaj rad je neznatno izmewena verzija predavawa odr`anog u Zadu`bini Ilije M. Kolarca 10. novembra 2000. godine u Beogradu.
1
\or|e Sp. Radoji~i}, Slu{ajte, slovenski narode sav. – Staro srpsko
pesni{tvo IX–XVIII veka, Kru{evac, „Bagdala”, 1966. godine (Drugo izdawe,
1988), str. 11.
2
Tomislav Jovanovi}, Konstantin Preslavski, Proglas svetog
jevan|eqa. – Stara srpska kwi`evnost, Hrestomatija, Filolo{ki fakultet,
Beograd, „Nova svetlost”, Kragujevac 2000. godine, str. 11.
7
II etapu – upotrebe jezika koji se razvio iz staroslovenskog u
srpskoj sredini – epohu srpskoslovenskog jezika (koja je, prema
najstarijim sa~uvanim srpskim }irilskim spomenicima, trajala u
rasponu od XII do polovine XVIII veka);
III etapu – tzv. epohu „jezi~kog pluralizma” (Ivi}), koja je trajala u XVIII veku i produ`ila se na prve decenije XIX veka;
IV etapu – konstituisawe modernog kwi`evnog jezika, u kojoj je Vuk
Stefanovi} Karaxi} centralna figura (prva polovina XIX veka).
Od ove posledwe etape, pobede Vukove kwi`evnojezi~ke i pravopisne reforme, tako|e se mo`e sa~initi periodizacija koja bi
rasvetlila bli`u istoriju srpskog modernog kwi`evnog jezika i
etape wegovog razvoja u toku petnaest decenija wegove upotrebe,
ali to nije predmet ovoga rada.
Pre nego {to se osvrnem na prvu etapu – etapu prijema pismenosti na staroslovenskom jeziku, ukaza}u na najbitnije doga|aje koji su tome prethodili. Podseti}u na neke uglavnom poznate ~iwenice i istorijske doga|aje neophodne za shvatawe op{teg razvoja pismenosti kod Slovena, a koji su vezani za wene po~etke i konstituisawe prvog kwi`evnog jezika slovenskog – staroslovenskog.
ski?
Kako je nastao prvi kwi`evni jezik kod Slovena – starosloven-
Odgovor je kratak – nastao je kao rezultat delatnosti dvojice
Grka, solunske bra}e Konstantina (]irila) i Metodija za vreme
wihove moravsko-panonske misije. U vezi sa tim bitne su slede}e
~iwenice.
Teritorija naseqena Slovenima u IX veku zahvatala je znatno
ve}e prostore – na severu Karantanija, dr`ava panonskih Slovena,
Velika Moravska, celo Balkansko poluostrvo, na istoku Bugarska
i na jugu veliki deo Gr~ke – ~ine kompaktnije slovensko stanovni{tvo. Wihov jezik se u IX veku ne razlikuje mnogo, iako nam uporedna gramatika slovenskih jezika pru`a materijal na osnovu kojeg mo`emo govoriti o sigurnim dijalekatskim razlikama kojima se odlikuju govori tada{wih panonskih i moravskih Slovena, s jedne
strane, bugarsko-makedonskih, s druge strane, i budu}ih srpskohrvatskih govora, s tre}e strane.
Teritorija na kojoj su ti Sloveni `iveli bila je u stvari
teritorija dr`ava koje su ve} usvojile hri{}anstvo.3 Vladaju}a sredwovekovna religija – hri{}anstvo tada je propovedana na tri jeziJu`ni Sloveni su u{li na teritoriju Vizantije, a to zna~i da su Srbi
do{li na prostor pravoslavne Vizantije.
3
8
ka: gr~kom, latinskom i jevrejskom, koji su smatrani svetim jezicima. Me|u zapadnim sve{tenstvom naro~ito se ukorenilo shvatawe
da se jedino na tim jezicima mo`e propovedati misao o Bogu. Zastupnike takvog mi{qewa nazivamo trijezi~nicima.
Bilo je vi{e neuspelih misija {irewa hri{}anske religije
sa severa iz Regenzburga i Salcburga, a sa zapada iz Akvileje, poku{aja da se sprovede pokr{tavawe Slovena i uvede bogoslu`ewe na
wima potpuno stranom i nepoznatom jeziku – latinskom. Moravski knez Rastislav, da bi o~uvao svoju kne`evinu i mir u woj, a sa
`eqom da stvori crkvenu organizaciju sa bogoslu`ewem na svome
jeziku, obratio se 862. vizantijskom caru za pomo}. Na taj na~in,
smatrao je on, za{titio bi svoju kne`evinu od agresivnog germanskog sve{tenstva koje se sve vi{e me{alo u unutra{wu politiku
wegove dr`ave.
O tome kako se odvijala moravsko-panonska misija ima potvrda
u razli~itim izvorima na slovenskom, gr~kom i latinskom jeziku.
Iz wih saznajemo da su na ~elo misije postavqena bra}a Konstantin Filozof i iguman Metodije, u~eni i ugledni qudi. Oni su bili
ve} iskusni u poslovima ove vrste. Osim svog materweg gr~kog jezika dobro su poznavali slovenski jezik kojim su govorili wihovi
slovenski susedi iz okoline Soluna.
Iz @itija Metodijevog o tom odsudnom trenutku saznajemo.
Car se Konstantinu obrati re~ima:
„^uje{ li, Filozofe, ove re~i?
Drugi ovoga u~initi ne mo`e
osim tebe. Dakle, evo ti
mnogo darova i uzmi brata
svoga, igumana Metodija, te idi!
Jer obojica ste Soluwani,
a Soluwani svi ~isto govore slovenski.”
(@itije Metodijevo, glava V)
Jasno je, dakle, za{to je car izabrao solunsku bra}u za ovu misiju. Prihvativ{i ovu misiju, Konstantin je sastavio pismo, i to
najverovatnije glagoqicu. Posle toga je na slovenski dijalekat iz
okoline Soluna sa gr~kog preveo izabrane delove kwiga Svetog
pisma, neophodne za slu`bu. Od kwiga Novog zaveta preveo je izabrane delove Jevan|eqa i apostola, i na taj na~in sastavio Izborno jevan|eqe i Izborni apostol; a od kwiga Starog zaveta preveo
je Psaltir i sastavio ga.
Tako su Sloveni dobili svoj prvi kwi`evni jezik i prvo pismo
glagoqicu. O nazivu pisma koje je Konstantin sastavio doznajemo
9
samo posredno iz najstarije slovenske filolo{ke rasprave Crnorisca Hrabra Slovo o pismeneh u kojoj on spomiwe samo slovenska
slova („pismena slovenskaja”). Me|utim, naziv glagoqica dali su
joj slavisti u XIX veku.
Jezik prevoda Konstantin i Metodije zvali su slovenski, a danas ga preciznije nazivamo staroslovenski i zbog wegove prvobitne namene za upotrebu u crkvi – starocrkvenoslovenski, odnosno
samo crkvenoslovenski. Tim jezikom nije se govorilo, slu`io je u
liturgijske svrhe i za prevode hri{}anskih sadr`aja sa gr~kog jezika. Kakav je taj jezik bio po svojoj strukturi?
U wegovoj osnovici bio je dijalekat Slovena iz okoline Soluna. No, staroslovenski se u odre|enoj meri nikako ne mo`e izjedna~iti sa `ivim narodnim govorom prvih decenija IX veka iz okoline
Soluna iz slede}eg razloga – `ivi narodni govor toga vremena nije
mogao izraziti suptilne sadr`aje hri{}anske religije. Jednostavno, pojmovni svet za koji su Sloveni imali svoje re~i odgovarao je
wihovom ranije sticanom iskustvu i paganskom poimawu `ivota.
U su`ivotu sa Grcima sigurno je da su ve} tada usvojili mnoge
re~i iz gr~kog narodnog jezika, za {ta ima potvrda i u staroslovenskim spomenicima. Prvi prevodioci, Konstantin i Metodije,
unosili su i mnoge re~i iz gr~kog kwi`evnog jezika. Uticaj gr~kog
jezika vidqiv je i na nivou fonetike – uno{ewem re~i iz gr~kog
unose se glasovi tog jezika, kao npr. fonema f, koju slovenski jezici nisu imali (Stefan) i neke druge inovacije na nivou re~enice.
Uticaj gr~kog jezika odrazio se u nekim pojedinostima na celinu
strukture staroslovenskog jezika, zbog ~ega se on i ne mo`e izjedna~iti sa govorom okoline Soluna kojim su govorili solunski Sloveni u prvim decenijama IX veka. Ipak, ako izuzmemo pojedinosti
koje odlikuju gr~ki uticaj, staroslovenski u velikoj meri ~uva svoju slovensku strukturu (sistem glasova: vokala i konsonanata, glasovni procesi koji su se dogodili u praslovenskom jeziku vidqivi
su u staroslovenskim re~ima; promena imenica, zamenica, brojeva,
glagola... – jasno govore o wegovom slovenskom poreklu). Precizan
lik staroslovenskog kwi`evnog jezika ustanovqen je prou~avawem
staroslovenskih spomenika, kojih ima petnaestak i ~ine tzv. kanonske staroslovenske spomenike. Originalna dela solunske bra}e i wihovih najbli`ih u~enika nisu se o~uvala do danas, ve} prepisi wihovih originala iz kasnijeg perioda, s kraja X i iz XI veka.
Razumqivo je da zbog vremena kada su nastali (na sto i dvesta godina posle rada ]irila i Metodija), u wima ima i pojedinosti vezanih za podru~ja na kojima su nastali (tzv. moravizmi, bohemizmi i
sl.). Sa~uvani prepisi pisani su glagoqicom ili }irilicom na pergamentu ili su klesani u kamenu. Glagoqicom su pisani: Zografsko
10
jevan|eqe, Marijino jevan|eqe, Asemanovo jevan|eqe, Ohridsko jevan|eqe, Sinajski psaltir, Sinajski euhologij, Klo~ev zbornik,
Makedonski glagoqski odlomci, Kijevski misal. ]irilicom su pisani: Savina kwiga, Suprasaqski zbornik, Odlomci Undoqskog, Hilandarski odlomci, Zografski odlomci, Makedonski }irilski odlomak. Od natpisa sa~uvan je Samuilov natpis (na|en na isto~noj
obali Prespanskog jezera) iz 993. godine.
Solunska bra}a su imala velikih pote{ko}a sa pomenutim trijezi~nicama. Uprkos tome, nastavili su sa misionarskim radom, kao
i sa prevodila~kim. Konstantin Filozof umro je tokom misije i kao
monah ]irilo sahrawen je u gr~kom manastiru u Rimu 14. februara
869. godine. Metodije je jo{ kratko vreme boravio u Panoniji obu~avaju}i u~enike. Zatim se vratio u Moravsku, gde su se politi~ke prilike izmenile. Kneza Rastislava s prestola je zbacio sinovac Svatopluk uz pomo} nema~kog sve{tenstva. U tamnicu je zatvorio Metodija, koji je tek posle tri godine na intervenciju pape oslobo|en.
Metodije umire 885. godine, a wegovi u~enici bivaju proterani, zatvarani u tamnice, mu~eni ili prodavani kao robqe. Ipak, jedan deo
u~enika solunske bra}e uspeo je da se uputi na jug me|u Ju`ne Slovene. Oni odlaze u Preslav, tada{wu bugarsku prestonicu, gde je ve}
bio organizovan kwi`evni rad. Kliment i Naum uputili su se u
Ohrid, gde organizuju {kolu u kojoj je, kako saznajemo iz Klimentovog `itija, i{kolovano oko tri i po hiqade u~enika. Ko je sastavio
}irilicu? Smatra se da bi autor mogao biti Konstantin Prezviter
(Preslavski). Naime, u Preslavu je u to vreme negovana }irilska
tradicija. Kliment i Naum ostaju verni glagoqskoj tradiciji svojih
u~iteqa, koju nastavqaju u Ohridu.
O primawu slovenskog bogoslu`ewa na staroslovenskom jeziku,
kao i o daqim putevima {irewa staroslovenske pismenosti me|u
Srbima i Hrvatima jedva da ima ne{to podataka. Sam ~in prijema
staroslovenskog bogoslu`ewa ostaje nam nepoznat.4 Iz prva dva veka pismenosti, X i XI, gotovo da i nema sa~uvanih spomenika koji bi
nam pomogli da rekonstrui{emo taj nepoznati period u na{oj nauci. Dva kratka glagoqska teksta: Gr{kovi}ev i Mihanovi}ev odlomak i nekoliko slova na opeci ili fragmentu kerami~kog suda jediA. Mladenovi} je u novije vreme izneo svoju pretpostavku o tome kako
su Srbi, slede}i vizantijski model vlasti (Bog na nebu – vizantijski car na
zemqi – vizantijski narod na zemqi), u svojoj slovenskoj sredini (preina~iv{i
u model: Bog na nebu – slovenski vladar na zemqi – slovenski narod na zemqi)
mogli vr{iti uticaj preko slovenskog bogoslu`ewa. To se moglo, po
pretpostavci autora, ostvariti jo{ za vladavine ^aslava Klonimirovi}a (927/
928–950). Vid. A. Mladenovi}, O nekim pitawima stvarawa srpske redakcije
staroslovenskog jezika, Arheografski prilozi br. 17, Beograd 1995, 7–18.
4
11
ni su tragovi o eventualnoj upotrebi glagoqice na na{im prostorima. Usamqenik iz X ili XI veka je }irilicom pisan tekst malog
Temni}kog natpisa (na|en u okolini Varvarina), koji se mo`e svrstati u vreme prijema staroslovenske pismenosti na na{em prostoru. Ovaj natpis sadr`i svega petnaest re~i, od kojih su deset tu|a sveta~ka imena. Iako je mali po sadr`ini, taj epigrafski spomenik pru`a dovoqno podataka o jeziku, pismu i pravopisu. Bila
bi to najranija sa~uvana potvrda da smo staroslovenski jezik mogli
primiti na pismu }irilici.
Najstariji sa~uvani }irilski spomenici na{e pismenosti poti~u iz druge polovine XII veka, tako da se to vreme uzima kao pouzdano vreme – kada je kwi`evni jezik, srpskoslovenski, nastao evolucijom staroslovenskog jezika, u na{oj srpskoj verziji ve} sasvim
formiran.
Time smo zavr{ili uvodni deo izlagawa o predistoriji na{eg
kwi`evnog jezika.
Op{teva`e}a ~iwenica koja se odrazila na daqi tok razvoja
kulture kod Ju`nih Slovena jeste crkveni raskol koji se dogodio
1054. godine. Od tog vremena zvani~no se mogu pratiti dva razvojna
toka kulture ozna~ena u nauci kao: Slavia Ortodoxa (na istoku – kod
pravoslavnih Slovena) i Slavia Latina – Romana (na zapadu kod katoli~kih Slovena). Ove dve kulturne zone preklapaju se preko podru~ja Bosne. Razumqivo, Srbi kao pravoslavci razvijaju svoju kulturu u najve}oj meri u okviru Slavije Ortodokse.
Prvu etapu – usvajawe staroslovenskog jezika kod Srba (X i
XI vek), usled nedostatka brojnijih materijalnih dokaza, mo`emo
sagledati samo hipoteti~ki. Te hipoteze zasnivaju se na prou~enim spomenicima iz XII veka i kasnijeg vremena, kao {to su:
Miroslavqevo jevan|eqe, Vukanovo jevan|eqe, Hilandarska poveqa, nadgrobni natpisi, ktitorski natpisi, natpisi na freskama i sl.
Jezik ovih spomenika nije vi{e staroslovenski, ali u svom ve}em delu ~uva strukturu staroslovenskog jezika. U ~emu je ~uva, a u
~emu ne?
^uva je najve}im delom u morfologiji i u sintaksi. Izvesnih
izmena, razumqivo, bilo je na tvorbenom i leksi~kom planu u duhu
srpskog narodnog jezika. Naro~ite izmene zahvatile su fonolo{ki
nivo strukture staroslovenskog jezika. Za{to? Zato {to su staroslovenske bogoslu`bene kwige u ta daleka vremena rukom prepisivane na pergamentu, za {ta je bilo potrebno dosta vremena, pozajmqivane ili poklawane kwige preno{ene su iz jednog manastira ili
pisarskog centra u drugi. Malobrojni pisari nisu nigde vi{e mogli
12
~uti }irilo-metodijevski ~isti staroslovenski jezik. Po~eli su unositi u te tekstove one izmene koje su se dogodile u fonolo{kom
sistemu wihovog materweg govora. Osim ovih izmena, za potrebe boqeg prevoda sa gr~kog trebalo je smisliti nove re~i i konstrukcije.
U tom smislu srpskoslovenski ima svoju razvojnu liniju, koja se mo`e pratiti kako u originalnim delima (npr. `itijima) tako i u prevedenim delima. Ograni~en broj crta zahvatio je fonolo{ku strukturu (ß,y>y, œ>u, õ>e, rß, lß i ry,ly sveli su se na r& i l&i dr.). Tako su u
raznim slovenskim krajevima nastale redakcije, recenzije, izmene
staroslovenskog jezika u pravcu wegovog ponaro|ivawa,
prilago|avawa fonolo{koj strukturi odre|enih jezika.
Kod Srba nastao je srpskoslovenski jezik (posrbqavawe u duhu
{tokavskog nare~ja), kod Hrvata – hrvatska redakcija (sa unosom
izmena u pravcu ~akavskog nare~ja), bugarska redakcija – u pravcu
bugarskog narodnog jezika, ruska redakcija (ruskoslovenski) – u
pravcu ruskog izgovora i sl.
Iako nemamo spomenika sa~uvanih pre XII veka, pretpostavqa
se da smo pismenost primili najverovatnije u X ili negde u prvim
decenijama XI veka.. U to nije te{ko poverovati kada se zna da je
staroslovenski jezik nastao u prvoj polovini IX veka a wegovi najstariji sa~uvani spomenici poti~u iz X i XI veka. Srpska redakcija je, prema tome, mogla nastati ranije, iako weni najstariji sa~uvani spomenici poti~u iz XII veka. Ima vi{e hipoteza o mestu
nastanka srpske redakcije, npr. kao mesto nastanka srpske redakcije navode se u nauci oblasti: Zeta (po mi{qewu Aleksandra Beli}a) ili podru~je severno od Skopqa (po Ireni Grickat).5 Ova druga
hipoteza ima sve vi{e pristalica, jer je izu~avawe jezika starih
spomenika sve vi{e potvr|uje. Na ~emu se zasniva ova hipoteza?
Verovatno je u vreme nastanka redakcije na tom podru~ju postojao
narodni govor sa fonolo{kim osobinama koje su izmenile staroslovenski fonolo{ki lik kakav zati~emo u srpskoj redakciji. Tu
su nazal (œ) promenom u u – rœka je dalo ruka, a põty je dalo pet;
poluglasnici å, é se svode na jedan, koji se obele`ava tankim jerom,
vokalno l i r se ~uva.
Bez obzira na hipoteze o tome gde je nastala srpska redakcija,
bitno je da se ona u~vrstila sa odre|enom fonolo{kom strukturom.
Takav kwi`evni jezik ostao je u glavnim crtama neizmewen, jer je
bio namewen upotrebi u crkvi. Trebalo je da izrazi hri{}ansku misao u {to izvornijem obliku. Time je bio za{ti}en samo od onih inovacija koje su mogle naru{iti zna~ewski nivo teksta. Po{to su u
5
Irena Grickat, Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. –
Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1975, str. 27–38.
13
redakcije unete izmene na fonolo{kom nivou, odre|eni broj slova
koja je imala staroslovenska }irilica postao je suvi{an. U na{im
}irilskim spomenicima iz XII veka jo{ se mo`e nai}i na upotrebu
(s novom funkcijom) jo{ ponekog takvog slova. Na primer, u Miroslavqevom jevan|equ (spomeniku s kraja XII veka) ima jo{ slova za
nekada{we nazale, kojima se ozna~avaju novi glasovi, npr. œ=u ili
õ=e. Poznato je da su nazali jo{ ranije u srpskim narodnim govorima dali pune vokale: e i u.
Posle XII veka grafijski sistem srpske }irilice uglavnom je
stabilan i dobrim delom je formiran prema potrebama srpskoslovenskog jezika. ]irilski spomenici koji se vezuju vi{e za zapadnije,
jugozapadnije krajeve upotrebqavaju pravopis poznat u nauci kao zetsko-humski (slovo e ima dve funkcije: ozna~ava samoglasnik e i glasovnu sekvencu „je”; slovo jat tako|e ima dve funkcije: ozna~ava glas
jat, i glasovnu sekvencu „ja”, posebnim slovom |erv ozna~avaju se glasovi } i |).6 Ovaj pravopis }e na tom podru~ju i u kasnijim vremenima
biti u upotrebi i do`ive}e svoju evoluciju. Druga grupa spomenika,
iz isto~nijih krajeva, ima}e svoja specifi~na obele`ja u vidu ra{kog pravopisa.7 U wemu se umesto dvofunkcionalnih slova e i jat
upotrebqavaju prejotovani vokali (ó i ö), a slova e i jat imaju svoje
osnovne funkcije ozna~avawa samoglasnika e i jata. U ovom pravopisu nema |erva, ve} se } i | ozna~avaju slovima k i g koji sada imaju
po dve funkcije (ozna~avaju k i g i } i |). U obe pravopisne {kole
upotrebqava se za ozna~avawe poluglasnika samo tanko jer. Izvesnu
normalizaciju ra{kog pravopisa, smatra se, izveo je Sava Nemawi}
(sveti Sava) po~etkom XIII veka. U wegovo doba ustaqena je i normalizovana upotreba ó i ö. U vreme kada je srpska dr`ava stekla svoju
autokefalnu crkvenu organizaciju, Sava Nemawi} je u~estvovao u
organizovawu verskog `ivota i tom prilikom je mogao ostvariti svoj
uticaj i na reformu ra{kog pravopisa.8
Krajem XIV i u XV veku u vreme despota Stefana Lazarevi}a, u
manastiru Resavi (dana{wa Manasija) razvila se velika prepisiva~ka aktivnost. Ovaj pravopis razlikuje se od prethodna dva. Znatna
novina je uvo|ewe slova debelog jer, koje se pisalo u prefiksima,
6
Tu se radi o ozna~avawu gr~kih glasova sli~nih izgovoru na{ih } i |
u re~ima gr~kog porekla: evangeli« : evan0elie. U tekstovima pisanim na narodnom
jeziku slovo |erv ozna~ava}e | (a od XIV veka i }) kao u poveqi Kulina bana u
re~i gra0amy(,gra|anima’) .
7
Ra{ki pravopis u svojoj ranijoj fazi (druga polovina XII veka) nije jo{
uvek strogo normalizovao upotrebu k i g (za } i |) i dr.
A. Beli}, U~e{}e Svetog Save i wegove {kole u stvarawu nove
redakcije srpskih }irilskih spomenika, Svetosavski zbornik I, Beograd 1936,
210–276.
8
14
predlozima (k¢, s¢, v¢), kao i za ozna~avawe vokalnog r¢ i l¢, a
tanko jer je ostalo da se pi{e uglavnom na kraju re~i8a. Bilo je tu
jo{ i drugih izmena koje su u ovom resavaskom pravopisu prisutne
ve} u tekstovima XIV veka.
Ovako ure|en srpskoslovenski jezik, sa ure|enom azbukom, prilago|enom wegovim potrebama, najpre se upotrebqavao u crkvi kao
jezik crkve, liturgije kao i ranije staroslovenski jezik. Nema podataka da se wime govorilo. Ve} od XIII veka srpskoslovenski je
pro{irio sferu svoje upotrebe na kwi`evnost. Srpska sredwovekovna kwi`evnost pisana je ovim jezikom. S obzirom na sferu upotrebe, na funkciju koju je imao, unutar srpskoslovenskog jezika, na~elno mo`emo govoriti o nekoliko funkcionalnih stilova:
a) o liturgijskom – koji je negovan u prepisiva~koj delatnosti
– wime su pisana dela koja pripadaju bogoslu`ewu (molitvenici,
jevan|eqa i sl.);
b) o stilu originalnog stvarala{tva – biografska dela,
hagiografski sastavi, `itija, biografije srpskih vladara od XIII
do XVII veka;
v) o stilu prevodne kwi`evnosti – koja nije jedinstvena po
svojoj `anrovskoj strukturi. Obuhvata romane (roman o Troji, o
Aleksandru Velikom), pripovetke, apokrife (dela koja je zvani~na
crkva odbacila u svom u~ewu) i sl. U wima je jezik dosta upro{}en
i bli`i narodnom jeziku.
Srpskoslovenski jezik zastupqen je i u tekstovima memorijalnog karaktera: nadgrobnim spomenicima, zapisima u kwigama, natpisima na freskama i sl. Pomenuti funkcionalni stilovi jasno
svedo~e o izra`ajnom bogatstvu i razvoju srpskoslovenskog kao kwi`evnog jezika u u`em smislu.
Od samih po~etaka na{e pismenosti potrebe dr`avne administracije i slu`be izra`avaju se na narodnom jeziku. To se ve} vidi
u najstarijoj sa~uvanoj poveqi Kulina bana (1189). Poveqe i pisma
~uvaju najvi{e narodnih jezi~kih crta i dobar su izvor podataka o
8a
Jedan izvorni poluglasnik bio je zajedni~ka odlika srpskog i bugarskog
crkvenog i kwi`evnog jezika u drugoj polovini XIV veka. I na srpskoj i na
bugarskoj strani trebalo je tada na}i grafijsko re{ewe kojim bi se obele`io
pomenuti izgovorni poluglasnik. To re{ewe na|eno je u slovu debelom jeru (é),
kada se kod Srba i Bugara pristupilo proveravawu, reviziji i ispravqaqu
sadr`ine bogoslu`benih kwiga, stvarawu wihovih slovenskih prevoda polaze}i
od autenti~nosti gr~kih originala ~ije su kolevke bile manastiri na Svetoj
Gori. O tome vid. Aleksandar Mladenovi}, Napomene o jednoj zajedni~koj osobini
srpskog i bugarskog pravopisa u vreme patrijarha Jeftimija, Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku, XLVII/-1-2, Novi Sad, 2004, 165–173.
15
razvoju na{eg narodnog jezika u sredwem veku. Postoje brojna izdawa ovih dokumenata, a najve}u zbirku sakupio je i objavio Qubomir
Stojanovi}. Osim poveqa, zakonici u velikoj meri sadr`e narodni
jezik sa primesama srpskoslovenskog (npr. Du{anov zakonik sa~uvan u preko dvadeset prepisa).
Mnogobrojna ratna pusto{ewa, po`ari, zemqotresi uticali su na gubitak velikog broja srpskih sredwovekovnih }irilskih spomenika, kako onih iz najranijeg perioda (X i XI vek) tako i iz kasnijeg vremena. Ipak se dosta spomeni~ke gra|e sa~uvalo van granica na{e dr`ave: na Svetoj gori, u Dubrovniku (Dubrova~ki arhiv). Arheografsko odeqewe u Narodnoj biblioteci
u Beogradu marqivo radi na izu~avawu srpskih }irilskih spomenika, wihovom opisu i rezultate svoga rada objavquje u ~asopisu Arheografski prilozi.
A sada evo nekoliko primera kwi`evnog jezika iz razli~itih
spomenika.
a) Iz Miroslavqevog jevan|eqa (XII vek):8b
vsaky bo dhlaöi dhla ëlaó nØnavidity svhta. i nØ prixodity ky svhtou da
nØ obliqØty sØ dhla Øgo hko ëla süty (Jovan 3, 20)
U slobodnijem prevodu:
Jer svaki koji zlo ~ini mrzi svetlost i ne ide ka
svetlosti da se ne otkriju wegova dela po{to su zla.
b) Sa po~etka XIV veka iz Jefimijine pohvale knezu Lazaru:8v
pridi $bo na pomo\y ô naùou ô idØjØ a\Ø Øsi ô na moó jØ malaa prinoùØnía
priëri ô i vy mnoga vymhni sïa ô nØ po dostoónïü bo tØbh poxval$ prínØsoxy ô ny po
sïlh m(a)lago mi raëouma
U prevodu:
„Na moja mala prino{ewa pogledaj i u mnoga ih pribroj, jer ne
prinesoh ti pohvalu kako dostoji, nego prema mo}i malog mi razuma”.
v) Primer narodnog jezika: Poveqa Kulina bana (1189): 9
Nikola Rodi} – Gordana Jovanovi}, Miroslavqevo jevan|eqe. Kriti~ko
izdawe. – Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti), 1986, str. 29.
8v
Tomisilav Jovanovi}, Stara srpska kwi`evnost, Hrestomatija. –
(Monahiwa Jefimija, Pohvala svetom knezu Lazaru), Filolo{ki fakultet,
Beograd „Nova svetlost”, Kragujevac, 2000, str. 91–93.
8b
9
Nevenka Go{i}, Kriti~ko izdawe poveqe Kulina bana, u zborniku radova
Osamsto godina Poveqe bosanskog bana Kulina (1189–1989), ANU BiH, Sarajevo
1989, str. 15 (prilo`ena fotokopija primerka koji se ~uva u Sankt-Peterburgu).
16
$ imØ wca i sna i stago dha ô h bany: bo|syski k$liny prisØëaü tØbh knØjØ |
kryvaù$: i vyshmy gra0amy: d$brovyq|amy pravÿ: prihtØly: bÿti vamy | wT y
sØlh: i dovhka
U prevodu:
U ime oca i sina i Svetoga Duha, ja, bosanski ban Kulin, zakliwem se tebi, kne`e Krva{u, i svim gra|anima Dubrov~anima da }u
vam pravi prijateq biti od sada i doveka…
Tekstovi pisani na narodnom jeziku imali su odlike lokalnog
dijalekta.
Sa raspadom srpske dr`ave, i najezdom Turaka, sve do po~etka
XVIII veka, nasta}e te{ki uslovi za razvoj na{e kulture. Ipak, sve
to vreme u pisarskim centrima odvija}e se periodi~no ja~a, a periodi~no slabija aktivnost. Od tog vremena u razli~itim talasima
odvija}e se migracije i pomerawa stanovni{tva. Ipak, u tom istom
periodu ostvari}e se zna~ajna novina u srpskoj kulturi. Osnova}e
se }irili~ka cetiwska {tamparija na Cetiwu 1493. godine, za
vladavine \ur|a Crnojevi}a u Crnoj Gori, a po~etkom januara 1494.
g. izlazi iz {tampe prva kwiga Oktoiha prvoglasnika. To
predstavqa izuzetan kulturnoistorijski doga|aj me|u Ju`nim
Slovenima.10 Do 1495. godine u ovoj {tampariji objavqene su jo{
tri crkvene kwige. Ova {tamparija dala je podsticaj pojavi
{tamparstva i u drugim manastirskim centrima, gde se {tampalo
na srpskoslovenskom za potrebe Srpske pravoslavne crkve. Ta tehnologija {tampawa primewivana je i u {tamparijama: u Gora`du, Rujnu,
Gra~anici, Mile{evi, Beogradu i Mrk{inoj crkvi. Jezik ovih na{ih
prvih {tampanih kwiga, srpskoslovenskih, odlikovao se ekavizmom
za stari vokal jat, i refleksom a umesto starog poluglasnika. Prve
srpske {tampane bogoslu`bene kwige odlikovao je srpskoslovenski
jezik koji je do tog vremena (kraj XV veka) imao stabilnu strukturu i
normu. Nemewawu srpskoslovenskog ekavizma i wegovoj stabilnosti
doprinosilo je crkveno jedinstveno ustrojstvo koje je podrazumevalo
unificirani crkveni jezik. Ove osobine zadr`ane su do polovine
XVIII stole}a do kada se upotrebqava srpskoslovenski jezik. Period
postojawa {tamparstva kod Srba (1494–1638) „osta}e jedinstven i po
tome {to je tada prvi i posledwi put srpskoslovenski jezik, kao
slu`beni jezik ’do`iveo’ svoju {tampanu verziju, a {to se kasnije
nije nikada ponovilo” (A. Mladenovi}). Srpsko {tamparstvo
ostvarilo se ponovo u drugoj polovini XVIII veka, ali na
ruskoslovenskom jeziku i slavenosrpskom (ruskoslovenskom
}irilicom i ruskom gra|anskom }irilicom).
10
A. Mladenovi}, Prve srpske {tampane kwige – napomena s filolo{ke
strane. – Arheografski prilozi 15, Beograd 1993, 33–42.
17
Posledwi pisci koji su pisali na srpskoslovenskom jeziku bili su Ra~ani, prebegli sa Arsenijem ^arnojevi}em (1690) iz manastira Ra~e (Bajina Ba{ta) u predele Habzbur{ke monarhije, jednim
delom u dana{wu Vojvodinu. Upravo u ovim novim oblastima nastaju najkrupnije promene u razvoju srpskog kwi`evnog jezika u XVIII
veku. To je ujedno i posledwa, tre}a etapa o kojoj }u ovde govoriti.
Ovu epohu profesor Pavle Ivi} ozna~io je kao – epohu jezi~kog pluralizma.11
Srpskoslovenski se u Vojvodini upotrebqava sve negde do kraja
prve polovine XVIII veka, kada je Gavrilo Stefanovi}-Venclovi}
napisao svoje posledwe delo. Zna~ajno je wegovo delo Bukvar (1717)
– u kome navodi slova srpskoslovenske }irilice, a uz wih dodaje i
slovo } (za ozna~avawe suglasnika } i |) kao i slovo x.12 Ova slova se
ne upotrebqavaju u srpskoslovenskom pisawu. Najzna~ajniji me|u Ra~anima, Gavrilo Stefanovi}-Venclovi}, slu`io se srpskoslovenskim jezikom za tekstove verske sadr`ine, a kada se obra}ao narodu,
u Besedama, pisao je narodnim jezikom. Tako je i u prvim decenijama
XVIII veka nastavqena tradicija upotrebe narodnog jezika. Novina
je u tome {to se kwi`evni izraz nastoji svesno pribli`iti {irem
auditorijumu putem wemu razumqivog jezika. Na celih sto godina pre
Vuka ovaj pisac upotrebqavao je slova koja }e docnije uvesti Vuk u
}irilicu: } i | (samo sa obrnutom funkcijom), kao i x. Te`io je da
pi{e razumqivo, za „proste” qude na narodnom jeziku; uvodio je narodne nazive za praznike (Duhovi, Petrov post, Vidovdan, Petrovdan i dr.). Sakupqao je narodne poslovice i umotvorine i ve} tada
podelio usmeno pesni{tvo na `enske i mu{ke pesme, nastojao je da
Sveto pismo prevede na narodni jezik. Venclovi}evo delo ostalo je u
rukopisu, nije {tampano i zato u svoje vreme nije ostvarilo ja~i uticaj na kulturne tokove. Me|u Ra~anima i Jerotej Ra~anin pi{e svoje
Pute{estvije ka gradu Jerusalimu na narodnom ekavskom govoru.
Kod Srba u Ugarskoj u XVIII veku dolazi do smene redakcija:
srpskoslovenski jezik zamewuje se ruskoslovenskim (ruskom redakcijom staroslovenskog jezika). Godine 1726. u Sremskim Karlovcima osniva se {kola na slavenskom jeziku (kako su tada nazivali ruski crkveni jezik). Neposredan povod za ovako krupnu promenu u
11
P. Ivi}, Pregled istorije srpskog jezika, Novi Sad 1998, 105–159.
Q. Vasiqev, Bukvar iz 1717. godine – delo Gavrila Stefanovi}a
Venclovi}a, Zbornik za filologiju i lingvistiku XXXIX/2, Novi Sad, 1996,
166–184. Autorka je dokazala u ovom radu da je pogre{no dosada{we mi{qewe
u nauci da je autor pomenutog bukvara Kiprijan Ra~anin. Na osnovu detaqne
paleografske analize Bukvara proizlazi da je wegov autor Gavrilo
Stefanovi} Venclovi}.
12
18
kulturi vojvo|anskih Srba po~etkom XVIII veka bio je otpor poku{aju wihovog unija}ewa od strane Habzbur{ke carevine u kojoj su
`iveli. Nedostajali su osnovni uslovi za rad na prosve}ivawu: nije bilo {kola ni kadra koji bi obrazovao sve{tenike, ni potrebnih kwiga, uxbenika, ni ostale opreme neophodne za crkvene potrebe. Mitropolit Mojsej Petrovi} u vi{e navrata pismom se obratio za pomo} ruskom caru Petru Velikom, koji je 1726. godine poslao prvu grupu u~iteqa na ~elu sa Maksimom Suvorovom13. Od te
godine proradila je u Sremskim Karlovcima slavenska {kola, a Srbi su dobili opremu za dvanaest crkava, deset primeraka trojezi~nog re~nika Polikarpova, sedamdeset primeraka gramatike Meletija Smotrickog i ~etiri stotine primeraka bukvara Teofana Prokopovi~a.14 Od 1733. do 1737. godine {kolom je rukovodio Emanuil
Koza~inski. Time je na slovenskom jugu prvi put ruski crkveni jezik uveden u {kole. Krajem prve i tokom druge polovine XVIII veka
Srbi su prepisivali i {tampali razne tekstove i kwige na ruskoslovenskom i na slavenosrpskom jeziku. Jo{ od sredweg veka, kada
su Rusi bili pod tatarskim ropstvom i pre`ivqavali te{ke dane,
srpska kwi`evnost bitno je uticala na razvoj pismenosti u Rusiji.
Kulturne veze s Rusima odr`avale su se i u kasnijim vekovima sve
do XVIII veka. Novi ruskoslovenski jezik u vojvo|anskoj sredini najpre se upotrebqavao u Srpskoj crkvi, gde je u potpunosti zamenio
srpskoslovenski. U na{oj crkvi upotrebqava se od tada pa sve do
danas. Osim u crkvi i {koli, ruskoslovenski je pro{irio sferu
svoje upotrebe i na kwi`evna dela. Prve srpske kwige na ruskoslovenskom jeziku jesu dela ruskog autora Teofana Prokopovi~a i drugih.
Prva kwiga na ruskoslovenskom jeziku autora koji nije bio Rus bila
je Stematografija (Grbovnik) Hristifora @efarovi}a (1741).15 On
je objavio i druga dela na ruskoslovenskom jeziku. U drugoj polovini
XVIII veka {tampane su kwige srpske sredwovekovne kwi`evnosti
preude{ene na ruskoslovenski (Slu`be srpskim svetiteqima, Teodosijeva biografija Svetog Save i sl.). Najpoznatiji pisci koji su
pisali ruskoslovenskim jezikom bili su Zaharije Orfelin (pesma
Gorestni pla~ slavnija inogda Serbiji, 1764, a postoji i verzija na
narodnom jeziku Pla~ Srbije), Pavle Julinac, Jovan Raji} (jedan od
naju~enijih Srba svoga doba i jedan od najboqih poznavalaca ruskog
crkvenog jezika), Trlaji} i drugi.
Sli~nu molbu uputio je moravski knez Rastislav 862. godine vizantijskom caru.
13
14
A. Mladenovi}, Slavenosrpski jezik – Novi Sad, 1989, 9–14.
A. Mladenovi} je utvrdio da se Hristifor prezivao Xefarovi}, vid.
A. Mladenovi}, Srpska grafika XVIII veka. – Beograd, Balkanolo{ki institut
SANU, 1986. god., str. 184–186.
15
19
Poznavaoci ruskoslovenskog jezika ~esto su dobro znali i ruski, na kome su naro~ito pisali istoriografska dela: Pavle Julinac, Zaharije Orfelin, Jovan Raji} i drugi.
Kako su Srbi usvojili ruskoslovenski jezik? Odmah da ka`emo,
ne u ~istom izvornom obliku. Delimi~no su ga srbizirali ve} od
samog po~etka. Zato kada se govori o ruskoslovenskom iz ovog perioda, bli`e ga odre|ujemo sintagmom „u upotrebi kod Srba”. Naravno,
sve{tena lica bila su u svakodnevnom kontaktu sa ovim jezikom po
nekoliko sati dnevno i mogla su ga boqe usvojiti. Jo{ ako su bili
{kolovani u Rusiji, poznavali su dobro i wegov izgovor. Ostali, koji nisu imali te pogodnosti, posrbqavali su ruskoslovenski u onim
elementima u kojima su se srpski narodni govori, pa i raniji srpskoslovenski jezik, razlikovali od ruskog i ruskoslovenskog. Sa ruskoslovenskim jezikom (a i sa ruskim) Srbima su stigle: ruskoslovenska
}irilica i ruska gra|anska }irilica. Oni su se ipak snalazili u
~itawu onih slova ~ija je glasovna vrednost bila slabo poznata srpskom ~itaocu. Npr., u na{oj sredini nije se pravila razlika izme|u
i i jeri, slovo jat u na{oj redakciji ~italo se kao e (ekavski izgovor), a ono {to su Srbi ~uli od Rusa bio je izgovor je (tako se vhra
~itala kao vjera). Slovo \ u ruskoslovenskom jeziku izgovaralo se
kao {~, pa su ga Srbi dvojako ~itali – na svoj na~in kao {t i na ruski
na~in kao {~ (pu{ten i pu{~en).16
Ruskoslovenski jezik namewen za crkvenu upotrebu zadr`ao je
tu funkciju u srpskoj pravoslavnoj crkvi do danas. Od po~etka wegovog usvajawa po~iwe lagana srbizacija, prilago|avawe srpskom
izgovoru. Na srbizaciju naro~ito su uticali pisci svetovwaci u
svojim delima. Tako nastaje novi tip kwi`evnog jezika u drugoj polovini XVIII veka – slavenosrpski jezik. U onim delima u kojima
`ele da se pribli`e {iroj publici ovi pisci srbiziraju svoje tekstove. Ako pogledamo dela pisaca koji su se slu`ili slavenosrpskim jezikom, uo~i}emo razlike u stepenu srbizacije. Taj jezik nije
normiran u dana{wem smislu. Jedna od op{tih karakteristika wegovih je – isprepletanost, integrisanost crta razli~itih jezika
(ruskoslovenskog/ruskog i srpskog narodnog) u jednoj re~i ili obliku, {to se odra`ava na leksi~ko-fonetsko-morfolo{kom planu (sovet, sostaviti, soglasuje se, kod wiovi so~initeqa, soslu`iteqima).17 Iako nije bilo pravila po kojima bi se pisci mogli upravqati, slavenosrpski je tokom svoje upotrebe ipak imao odre|enu
16
O ovoj problematici detaqno govori A. Mladenovi} u svojoj kwizi
Slavenosrpski jezik, 18–42. Nastanak slavenosrpskog jezika vezuje se za po~etak
delawa u na{oj kulturi Zaharija Orfelina (1726–1785), Jovana Raji}a (1726–
1801) i Vasilija Damjanoiv}a (1735–1792).
17
20
Vid. A. Mladenovi}, isto, 75–94.
pravilnost u kombinovawu jezi~kih elemenata. Na primer: a) upotrebqava se ruski prefiks voz, v, vo, so, sa srpskim zavr{etkom u
jednoj te istoj re~i, odnosno obliku: voztreptao, vozqubqenog sina, sovr{enog; b) ruski refleks vokalnog l na koji se dodaje srpski
zavr{etak: ispolwavao, ispolnio, prodol`avao; v) prisustvo ruskog er na mestu srpskog vokalnog r: tverdog, mertvog; g) osnova
svobod- sa srpskom tvorbom: osvobo|en, osvobo|ava i dr.).
Prvi pisac koji je po~eo pisati slavenosrpskim jezikom jeste
Zaharije Orfelin.18 On je 1768. godine u Veneciji pokrenuo ~asopis Slavenosrpski magazin, u kojem je jedan deo tekstova, sa predgovorom, napisao na slavenosrpskom. Isti autor je napisao i druga
dela na tom jeziku. Umetni~ku prozu na ovom jeziku pisali su: Atanasije Stojkovi} (Aristid i Natalija, Kandor), Nikola Stamatovi}; gramatike italijanskog jezika, {kolski uxbenici, najranija
srpska {tampa: Serbskija novini (1791–1792) i Slavenoserbskija
vjedomosti (1791–1792). Orfelin u predgovoru svog Magazina iznosi zna~ajne misli o kwi`evnom jeziku, koje su programskog karaktera i na neki na~in manifest, iz dva razloga. Prvo, Orfelin
se brine da tekstovi iz ovog ~asopisa budu shva}eni od {to {ireg
kruga ~italaca, da budu razumqivi, i to ne samo onima koji su {kolovani, nego i onima koji nisu imali normalne uslove za u~ewe.
Zbog toga }e se redaktori potruditi te }e nerazumqive re~i i izraze
„po serpski upravqati”, tj. posrbqivati.19 Drugo, da bi se postigla
razumqivost tekstova, upotrebqava}e se sopstveni jezik, jer i u
drugim evropskim zemqama „kwige korisne za dru{tvo i za pojedince pi{ut se i pe~atajut u Germaniji na nemeckom, u Franciji na
francuskom, u Angliji na anglijskom…” Za Srbe je, prema tome, sopstveni jezik srpski ili u onda{woj terminologiji slavenosrpski.20
Motiv srbizirawa ruskog i ruskoslovenskog jezika kod pisaca
koji se slu`e slavenosrpskim jezikom i istovremeno ga razvijaju, jasan je – obuhvatiti {to {iri sloj publike. Slavenosrpski je od po~etka druge polovine XVIII veka (kada se javqa) pa sve do polovine
XIX veka imao svoju evoluciju, koja se ogleda u sve ve}oj i ve}oj
srbizaciji i koja se mo`e pratiti kod pojedinih pisaca.
Slavenosrpski jezik je imao ~vrst oslonac u ruskoslovenskom
i onda{wem ruskom kwi`evnom jeziku i mawim delom u srpskoslovenskom jeziku iz kojih je pozajmqivao leksiku koja mu je nedostajala. To su bile, pre svega, re~i koje su ozna~avale pojmove uglavnom apstraktnog zna~ewa (npr. lukavstvo, vernost, savest, savet,
18
A. Mladenovi}, isto, 79–84.
19
A. Mladenovi}, isto, 80–81.
20
A. Mladenovi}, isto, 76–77.
21
premudrost, nu`an, namjerenije i dr.) i u tome se ogledao najve}im
delom me{oviti karakter slavenosrpskog kwi`evnog jezika. Taj
karakter se nije ogledao u drugim jezi~kim oblastima jer je npr.
fonolo{ki (samoglasni~ki i suglasni~ki) i morfolo{ki
(obli~ki) nivo slavenosrpskog kwi`evnog jezika bio u najve}em
stepenu istovetan onome koji je odlikovao i tada{wi {umadijsko-vojvo|anski dijalekat srpskog jezika. Sa srpskom narodnom i
ruskoslovenskom leksikom u sebi, taj kwi`evni jezik je mogao
zadovoqiti potrebe srpskih pisaca u ostvarivawu wihovog
kwi`evnojezi~kog izraza. Slavenosrpski kwi`evni jezik je za sve
vreme svog nastajawa bio podvrgnut stalnom procesu posrbqavawa.20a
Prema tome, u drugoj polovini XVIII veka na kwi`evnojezi~kom
planu upotrebqavaju se ruskoslovenski (i ruski), slavenosrpski i
prostonarodni jezik. Pisci koje smo ovde ve} pomiwali ~esto su se
slu`ili svim tim tipovima jezi~kog izraza. Za svaki tip jezi~kog
izraza opredeqivali su se prema kwi`evnom `anru i tematici svojih dela. Dve najizrazitije figure druge polovine XVIII veka Jovan
Raji} i Zaharije Orfelin slu`e se svim ovim jezi~kim tipovima.
Kakva je razlika izme|u pomenuta tri jezi~ka tipa najboqe
ilustruje primer naveden u Memorandumu koji je Teodor Jankovi}
Mirjevski podneo austrijskim vlastima u vreme wihovog nastojawa da uvedu narodni jezik i latinicu u {kole da bi tako spojili
kulturu Vojvodine sa kulturom Hrvatske i Slavonije. To je sna`no odjeknulo u duhovnim i prosvetnim krugovima u Vojvodini i
bilo ubrzo spre~eno. Tom prilikom Mirjevski, opredequju}i se
za slavenosrpski kwi`evni jezik (ruskoslovenskom daje mesto u
crkvi) navodi sva tri postoje}a jezika21:
I crkveni: o je`e usli{ati Bogu glas molenija na{ego i pomilovati ni
II gra|anski (slavenosrpski): da ni Bog glas molenija na{ego
usli{al i nas pomiloval
III prostonarodni: da bi Bog glas na{ega molenija ~uo i nas
pomilovao.
Zna~ajna figura koja prethodi Vukovoj pravopisno-jezi~koj reformi iz ovog perioda jeste Dositej Obradovi}. On u duhu prosve20a
Vid. A. Mladenovi}, O nekim slavenizmima u pesmama Dositeja
Obradovi}a, Gavrila Kova~evi}a i Georgija Mihaqevi}a, posve}enim Prvom
srpskom ustanku. – Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku XLVII/
1–2, Novi Sad, 2004, 27.
21
21-22.
22
A. Beli}, Vukova borba za narodni i kwi`evni jezik. – Beograd, 1948,
titeqskih ideja nastupa sa stavom da za narod treba pisati narodnim jezikom. Toga se dr`ao od po~etka do kraja svoga rada. ^uvena je
wegova izreka: „Jezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje”. Svoju
programsku koncepciju izneo je u Pismu Qubeznom Haralampiju
(1783). Ovo delo, kao i wegovo nastojawe da svoja dela {tampa i
pi{e narodnim jezikom, imali su uticaja na savremenike da krenu
wegovim putem. Npr., Avram Mrazovi} u Be~u 1787. godine {tampa
svoj Pou~itelni magazin za decu, izjavquju}i u predgovoru da ovu
kwigu s nema~kog prevodi „na ~isti srpski jezik sleduju}i blagorazumnom mu`u onomu Dositeju Obradovi}u koji mu`eski obodrava i
druge da bi na prostom jeziku dela i so~inenija svoja na polzu roda
svojega pisali i izdavali”.22
U shvatawu da narodnim jezikom treba pisati za narod me|u
svojim savremenicima najdosledniji je bio Novosa|anin Emanuil
Jankovi}. Ideja o upotrebi narodnog jezika za {iru javnost koju
susre}emo jo{ kod Venclovi}a, zatim kod Zaharija Orfelina, kod
Dositeja do`ivqava zrelu programsku koncepciju. Wu }e u prvim
decenijama XIX veka nastaviti grupa pisaca, u~enik Dositejev Pavle Solari}, Jovan Do{enovi}, Luka Milovanov i Sava Mrkaq.
Izuzimaju}i retke pojedince, kraj prve decenije XIX veka mo`e
se uzeti kao vreme kada su kod Srba u potpunosti preovladavala
shvatawa o wihovom kwi`evnom jeziku, a koja bi se mogla ovako
formulisati: a) kwi`evni jezik Srba (u delima i tekstovima
svetovne sadr`ine) treba da bude razumqiv {irokoj ~itala~koj i
slu{ala~koj publici, b) taj jezik treba da bude blizak srpskom
(raz)govornom jeziku ~ime }e se wegova razumqivost ostvariti u
najve}oj meri, v) sama spisateqska praksa, a to zna~i jezik u ve}ini
tada{wih publikovanih svetovnih tekstova, pokazuje da se taj jezik
naj~e{}e zasniva na srpskom narodnom jeziku koji mi identifikujemo sa dana{wim {umadijsko-vojvo|anskim dijaletkom, g) novi
srpski kwi`evni jezik, slavenosrpski ne}e mo}i da razlikuje puni
izraz bez niza re~i kojima se ozna~avaju razni pojmovi apstraktnog
zna~ewa; te re~i treba uzeti iz ruskoslovenskog (tj. slavenskog, a
tako|e i iz onda{weg ruskog kwi`evnog jezika) i d) za pisawe
slavenosrpskim kwi`evnim jezikom, na narodnoj osnovi, treba
tada{wu srpsku }irilicu podesiti, odnosno reformisati.23
Kada se razmi{qalo o kwi`evnom jeziku, dakle, istovremeno
se razmi{qalo i o potrebi reforme }irilice. Ni ruska crkvena, ni
A. Mladenovi}, Napomene u vezi sa shvatawima o kwi`evnom jeziku
kod Srba u XVIII i u prvim decenijama XIX veka. – Zbornik za filologiju i
lingvistiku, Novi Sad 1981, XXIV/1, 89-92.
22
23
A. Mladenovi}, O nekim slavenizmima u pesmama..., str. 28.
23
ruska gra|anska }irilica nisu odgovarale slavenosrpskom, a ni prostonarodnom jeziku. U drugoj polovini XVIII veka veliki broj pisaca
stihijno primewuje sopstvena grafijska re{ewa za problemati~no
pisawe suglasnika: }, |, q, w, x i j. To se lako mo`e uo~iti ako se
zaviri u kwige Orfelinove, Emanuela Jankovi}a, Stefana Stratimirovi}a, Lukijana Mu{ickog, Atanasija Stojkovi}a i drugih. Najzna~ajniji poduhvat u predvukovskom periodu na tom poqu u~inio je
Sava Mrkaq, koji je 1810. godine u Budimu objavio svoju reformu }irilice u delu Salo debeloga jer libo azbukoprotres. U nesre|enim
kwi`evnojezi~kim prilikama, kada jo{ uvek ima pristalica ruskoslovenskog jezika, pored pristalica slavenosrpskog i narodnog, Mrkaqeva reforma }irilice nije imala realnu podlogu da bude prihva}ena. Za{to? Zato {to se Mrkaq u svojoj reformi usmerio i na
reformu crkvene }irilice, ~ime je izazvao veliko nezadovoqstvo
prema sebi od strane crkvenih krugova, pa i uglednih intelektualaca onoga vremena. Ako sa dana{we ta~ke posmatramo ono vreme, Mrkaq bi mo`da boqe pro{ao da se usredsredio samo na reformu
gra|anske }irilice onoga vremena. Tako bi crkvena }irilica ostala u svome domenu, zajedno sa crkvenoslovenskim jezikom. U svakom
slu~aju, Sava Mrkaq se u svojoj kwi`ici Salo debeloga jera libo
azbukoprotres (Budim, 1810) predstavio kao prvi moderni
reformator srpske }irilice. On je prvi izvr{io sveobuhvatnu
reformu }irilskog pisma za potrebe pisawa onda{wim srpskim
kwi`evnim jezikom na narodnoj osnovi. Pre wega to niko nije
uradio. On je iskqu~io iz }irilice sva slova koja je smatrao
suvi{nim, drugo, digrame tå, då, lå, nå je odredio da ozna~avaju
suglasnike }, |, q, w (i to u svim pozicijama u re~ima) i tre}e, slovo
i (deseteri~ko i bez ta~ke) odredio je da ozna~ava suglasnik j (i to u
svim pozicijama u re~ima). Wegova nova azbuka sastoji se od slede}ih
29 slova: a, b, v, g, d, då, e, `, z, i, f, k, l, lå, m, n, nå, o, p, r, s, t, tå, u,
f, h, c, ~, { (nedostaje jedino znak za ozna~avawe suglasnika x).24
Godine 1814. Vuk je u punoj meri prihvatio reformisanu }irilicu
Save Mrkaqa i wu je u dva maha usavr{avao.
Ova „narodwa~ka” kulturna linija obezbedila je, zapravo,
pripremila Vuku Karaxi}u svoje pristalice – sigurno opredeqewe za narodni jezik i reformisanu azbuku Save Mrkaqa. Kao
usamqenici – jedine pristalice ruskoslovenskog jezika u predvukovsko doba bili su Grigorije Trlaji} i Pavle Kengelac. Gra|anski, slavenosrpski jezik imao je najvi{e pristalica me|u piscima. Najuporniji wegov zastupnik bio je u~eni i ugledni
A. Mladenovi}, Napomene o srpskom kwi`evnom jeziku za vreme Prvog
srpskog ustanka. – Zbornik matice srpske za filologiju i lingvistiku,
XLVII/1–2, Novi Sad, 2004, 22.
24
24
mitropolit Stefan Stratimirovi}, koji se 1805. godine u pismu
Dositeju Obradovi}u izjasnio za upotrebu slavenosrpskog jezika. To je, po wemu, jezik vi{e klase, obrazovanog stanovni{tva,
~ime zapravo isti~e neophodnu osobinu koju kwi`evni jezik treba da ima, a to je wegova presti`na funkcija. Tako|e, smatra da
za prost narod treba pisati prostim jezikom, tu|ice treba zamewivati doma}im re~ima. Kao {to vidimo, na primeru u~enog
Stefana Stratimirovi}a (koji se dopisivao sa Dobrovskim, Kopitarem i dr.) ugledni qudi onoga vremena ozbiqno su razmi{qali o kwi`evnom jeziku. Takvih primera mo`emo navesti jo{.
U isto vreme u Srbiji se priprema Prvi srpski ustanak i ve}
se pojavquje znameniti Vuk Karaxi}.
Prema tome, osnovni zahtev kwi`evnog jezika da funkcionalno
podmiri sve duhovne potrebe zajednice u kojoj se upotrebqava nije
ispuwen u periodu do Vuka. Svaki od navedenih tipova kwi`evnog
jezika podmirivao je parcijalno kulturna podru~ja, nijedan nije bio
{iroko razumqiv kao narodni. Narodni je, kako se smatralo u to
vreme, imao manu, {to se i vidi iz wegovog imenovawa – prostonarodni. Smatralo se da nije mogao imati presti`nu funkciju s obzirom na to da se wime nije slu`io obrazovani gra|anski sloj dru{tva. Tu funkciju, po mi{qewu velikog broja onda{wih intelektualaca, mogao je ispuniti slavenosrpski. Slavenosrpski je imao
jo{ jednu prednost – imao je leksiku za apstraktne pojmove.
Fonolo{ki i morfolo{ki sistem slavenosrpskog kwi`evnog
jezika po~ivao je najve}im delom na onda{wem {umadijskovojvo|anskom dijalektu, dok se wegov re~ni~ki fond odlikovao kako
re~ima koje su pripadale srpskom narodnom jeziku tako isto i
slovenizmima koji su postupno, u jednom du`em kontinuiranom
procesu, podlegali vlastitom posrbqivawu.25 Ovaj kwi`evni jezik
nije imao napisanu normu, ali je ona u wemu postojala obuhvataju}i
niz osobina srpskog narodnog jezika, kao i poneke crte ruskoslovenskog odnosno ruskog jezika.26
Literatura
Aleksandar Beli}, U~e{}e Sv. Save i wegove {kole u stvarawu nove
redakcije srpskih }irilskih spomenika. – Svetosavski zbornik
1, Beograd, 1936, 210–276.
25
Vid. A. Mladenovi}, Beogradski mitropolit Mojsije..., 22–23.
Vid. A. Mladenovi}, Norma i kni`näÇ èzäk..., 117–127; A. Mladenovi}, Slavenosrpski jezik, 135–140.
26
25
Aleksandar Beli}, Vukova borba za narodni kwi`evni jezik. – Izabrana dela VI, str. 7–178, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. (Vukova borba za narodni i kwi`evni jezik.
– Beograd, 1948).
A. Mladenovi~, Norma i kni`näÇ èzäk u serbov vo vtoroÇ
polovine XVIII – perväh desètiletièh XIX vv. – Problemä
normä v slavènskih literaturnäh èzäkah v sinhronnom i
diahronnom aspektah. Dokladve na IV zasedanii Me`dunarodnoÇ
komissii po slavènskim literaturnäm èzäkam, Moskva
(Akademiè nauk SSSR. Institut russkogo èzäka. SovetskiÇ
komitet slavistov), 1976, 117–127.
Qupka Vasiqev, Bukvar iz 1717. godine – delo Gavrila Stefanovi}a
Venclovi}a. – Zbornik za filologiju i lingvistiku XXXIX/2,
Novi Sad, 1996, 166–184.
Nevenka Go{i}, Kriti~ko izdawe poveqe Kulina bana. – Osamsto
godina Poveqe bosanskog bana Kulina (1189–1989), Zbornik
radova, ANUBiH, Sarajevo 1989, 15–17.
Irena Grickat, Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. –
Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1975.
Petar \or|i}, Istorija srpske }irilice. – Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva, Beograd, II izdawe, 1987.
Pavle Ivi}, Pregled istorije srpskog jezika. – Celokupna dela,VII,
Novi Sad, 1998.
Pavle Ivi}, O jeziku nekada{wem i sada{wem. – Beograd, 1990.
Pavle Ivi}, Izabrani ogledi II. Iz istorije srpskohrvatskog jezika. – Ni{, 1991.
Vera Jerkovi}, Sredwovekovne ortografske {kole kod Srba. –
Jugoslovenski seminar za strane slaviste 31, Beograd, 1980,
str. 19–28.
Tomislav Jovanovi}, Stara srpska kwi`evnost. Hrestomatija. –
Filolo{ki fakultet, Beograd, „Nova svetlost”, Kragujevac,
2000.
Aleksandar Mladenovi}, Napomene u vezi sa shvatawima o
kwi`evnom jeziku kod Srba u XVIII veku i u prvim decenijama
XIX veka. – Zbornik za filologiju i lingvistiku XXIV/1, Novi
Sad, 1981, 89–92.
Aleksandar Mladenovi}, Neke filolo{ke napomene uz tekstove
na bakrorezima Hristifora Xefarovi}a. – Srpska grafika
XVIII veka, Zbornik radova, Beograd 1986, str. 181–186.
26
Aleksandar Mladenovi}, Slavenosrpski jezik. – Kwi`evna
zajednica Novog Sada, De~je novine iz Gorweg Milanovca, Novi
Sad, 1989.
Aleksandar Mladenovi}, Prve srpske {tampane kwige – napomena
s filolo{ke strane. – Arheografski prilozi 15, Beograd,
1993, 33–42.
Aleksandar Mladenovi}, O nekim pitawima stvarawa srpske
redakcije staroslovenskog jezika. – Arheografski prilozi 17,
Beograd, 1995, 7–18.
Aleksandar Mladenovi}, Napomene o jednoj zajedni~koj osobini
srpskog i bugarskog pravopisa u vreme patrijarha Jetimija. –
Zbornik matice srpske za filologiju i lingvistiku, XLVII/1–
2, Novi Sad, 2004, str. 165–173.
Aleksandar Mladenovi}, Napomene o srpskom kwi`evnom jeziku za
vreme Prvog srpskog ustanka. – Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XLVII/1–2, Novi Sad, 2004, 7–26.
Aleksandar Mladenovi}, Beogradski mitropolit Mojsije
Petrovi} (1713–1730) i po~etak stvarawa srpskog kwi`evnog
jezika novijeg vremena. – Glas CDI Srpske akademije nauka i
umetnosti, Odeqewe jezika i kwi`evnosti kw. 21, Beograd, 2005,
17–26.
Predrag Piper, Uvod u slavistiku 1. – Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
\or|e Sp. Radoji~i}, Staro srpsko pesni{tvo IX–XVIII veka. –
Kru{evac, „Bagdala”, 1966.
\or|e Trifunovi}, Stara srpska kwi`evnost. Osnove, II izdawe,
Beograd, 1995.
Alexander M. Schenker, The Dawn of Slavic. – Yale University Press, New
Haven and London, 1995.
27
28
Download

Преузмите прво поглавље