www.kreativnicentar.rs
Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski, Aleksandra Bla`i}
Priroda
i dru{tvo
za ~etvrti razred osnovne {kole
Vodi~
zadatak
pi{emo
crtamo i bojimo
razgovaramo
istra`ujemo
ogled
pravimo
seti se {ta smo nau~ili
re~nik
2
Ti si deo grupe
Razgovara}emo:
– o pravilima rada u timu
U~i}emo:
– o odeqenskim pravilima pona{awa
– o pravu dece na obrazovawe
Tvoj zadatak }e biti:
– da nacrta{ bex svog odeqewa
– da re{i{ test Kako se pona{amo u odeqewu
Ovo smo mi – podaci o mom odeqewu
• Moje ime i prezime:
• [kola:
• Odeqewe:
• Adresa {kole:
• E-mail adresa {kole:
• Broj u~enika u mom odeqewu:
• Broj devoj~ica:
• Broj de~aka:
• Predsednik odeqenske zajednice je:
• Wegov broj telefona i e-mail adresa:
• Najomiqeniji predmet u~enika iz mog odeqewa:
• Najslu{anija pesma u mom odeqewu:
• Naj~itanija kwiga u mom odeqewu:
• Doga|aj koji smo zajedno organizovali:
4
Nacrtaj bex svog odeqewa.
Kako se pona{amo u odeqewu
Zamisli svaku od slede}ih situacija.
Razmisli o tome kako bi se tvoji drugovi iz odeqewa pona{ali u takvim situacijama.
Zaokru`i jedan od ponu|enih odgovora.
1. Dva druga iz tvog odeqewa su se posva|ala
i spremna su da se potuku. [ta ~ine ostali
u~enici iz odeqewa?
a) Navijaju za jednog od u~esnika u sukobu
ili se i sami ukqu~uju u tu~u.
b) Ne me{aju se. Smatraju da ih se to ne ti~e.
v) Poku{avaju da smire sva|u ili zovu odrasle
u pomo}.
4. Jedan deo u~enika iz tvog odeqewa `eli da
na odmoru igra odbojku, a drugi fudbal.
Kako }ete to re{iti?
a) Odlu~i}e predsednik odeqewa.
b) Glasa}ete za ta dva predloga. Onaj koji bude
imao vi{e glasova – pobedi}e.
v) Ko prvi zgrabi loptu, ima}e pravo na wu!
2. [ta rade u~enici iz tvog odeqewa kada neko
ne razume zadatak?
a) Podsmevaju mu se i dobacuju uvredqive re~i.
b) U}utkuju ga jer ih ometa u radu.
v) Ohrabruju ga da slobodno pita u~iteqa.
5. Va{a drugarica pla~e jer je dobila slabu
ocenu. Re}i }ete joj:
a) Kakva si ti pla~qivica! Muka nam je ve} od
tvojih suza!
b) Nemoj plakati! Nau~i}e{ i popravi}e{
ocenu. Mi }emo ti pomo}i.
v) Ko ti je kriv?! [to nisi nau~ila?!
3. Va{ drug ne ume da napravi kolut unapred.
a) Jedna grupa |aka mu se ruga, a ostali
nezainteresovano }ute.
b) Niko ne obra}a pa`wu na wegovu nevoqu.
Svi se dive spretnima.
v) Ve}ina u~enika ohrabruje druga
i poku{ava da mu nekako pomogne.
6. Ve}ina |aka nije spremna za najavqenu proveru
znawa iz srpskog jezika. [ta }ete uraditi?
a) Pre}uta}ete istinu. Uzdate se u sre}u
i prepu{tate sudbini.
b) Problem slo`no izla`ete u~itequ, uz molbu
da se provera znawa odlo`i.
v) U~enici koji su spremni za ve`bu raduju se
i ne obra}aju pa`wu na druge u~enike.
Odgovori pod v u levoj koloni i pod b u desnoj donose po jedan poen.
• 5–6 poena: ^estitamo! U va{em odeqewu vlada drugarstvo i razumevawe. Ba{ ste slo`ni!
• 3–4 poena: U va{em odeqewu ponekad nailazite na pote{ko}e u dru`ewu. Malo vam je potrebno
da nau~ite kako se zajedno dobro `ivi.
• 0, 1 ili 2 poena: Jasno je da u odeqewu imate problema u dru`ewu. Bilo bi dobro da na ~asu odeqenske
zajednice uz pomo} u~iteqa razmotrite probleme koje ne umete najboqe da re{ite.
5
Pravila pona{awa u odeqewu
Tvoje odeqewe je grupa sastavqena od devoj~ica
i de~aka. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila.
Koja su pravila odre|ena u tvom odeqewu?
Navedi tri odeqenska pravila kojih se svi
pridr`avate.
Razmisli i napi{i koje odeqensko pravilo
dosad niste uveli, a ti smatra{ da bi trebalo
da ga se pridr`avate u ~etvrtom razredu.
1. Ne zaka{wavaj.
2. Pomozi drugu kada je u nevoqi.
3. Slu{aj na ~asu.
4. ^uvaj name{taj u u~ionici.
5. Govori istinu.
6. Ne govori ru`ne re~i.
7. Probleme re{avaj razgovorom.
Za{to smatra{ da je uvo|ewe novog odeqenskog
pravila va`no? Obrazlo`i svoje mi{qewe.
8. ^uvaj svoje i tu|e stvari.
9. Doru~kuj/ru~aj pre polaska u {kolu.
10. Peri zube pre spavawa.
11. Ne nanosi bol drugima.
12. Tra`i obja{wewe za ono {to ne razume{.
Za{to su va`na odeqenska pravila? Objasni.
Zaokru`i samo ona pravila pona{awa koja su
stvarno va`na za uspe{no u~ewe u odeqewu.
Na liniji napi{i brojeve onih pravila koja
smatra{ najva`nijim za drugarstvo.
6
Pravo na obrazovawe
Pravo na obrazovawe je osnovno qudsko pravo.
U Poveqi o de~jim pravima, koja su jednaka za svu
decu sveta, stoji: Svako ima pravo na {kolovawe.
Osnovna {kola je obavezna.
Ti ide{ u osnovnu {kolu. Da li kao |ak ima{
neke obaveze? Navedi neke od wih.
[ta misli{ o pravu na obavezno osnovno
{kolovawe za svu decu sveta? Za{to ovo pravo
zauzima glavno mesto me|u qudskim pravima?
Objasni svoje mi{qewe.
Tri razloga zbog kojih voli{ da ide{
u {kolu su:
Iako je pravo na osnovno obrazovawe jedno od osnovnih qudskih prava, istra`ivawa Uneska (vidi na
str. 176) potvr|uju da danas preko 100 miliona dece ne ide u osnovnu {kolu. Razmisli za{to.
poveqa
7
Timski rad
Timski rad je zajedni~ki rad u~enika na
ostvarewu nekog zadatka. Timovi mogu imati mawi
ili ve}i broj ~lanova. Najboqe se radi kada se tim
sastoji od 3 do 5 ~lanova. Svaki ~lan tima mora da
se pona{a prema odre|enim pravilima.
Izvestilac je onaj u~enik koji pred celim
odeqewem saop{tava rezultate rada do kojih su
do{li ~lanovi wegovog tima zajedni~kim radom.
Mogu}e je da tim ima i vi{e od jednog izvestioca,
na primer – svaki ~lan mo`e da izvesti o jednom
delu zadatka, prema dogovorenom redosledu.
ZAPAMTI:
Da bi ~lanovi jednog tima mogli uspe{no
da sara|uju na zajedni~kom zadatku, va`no je
da se po{tuju slede}a pravila:
• Mi{qewe svih ~lanova podjednako je
va`no.
• Svi ~lanovi donose odluku o tome ko je vo|a
tima.
• Du`nosti me|u ~lanovima dele se prema
sklonostima/sposobnostima u~enika.
• Svaki ~lan du`an je da uradi svoj deo posla
u dogovorenom vremenu.
• Slo`nost me|u ~lanovima tima pravi je put
do uspeha.
Koja je tvoja uloga u timskom radu
Optimista je uvek spreman da veruje u pobedu svog tima! Wegova vera u uspeh ne
posustaje ni u najbeznade`nijim situacijama. ^lanovima tima u kojem je i optimista
prijaju wegovi usklici odu{evqewa, kao {to su: To! Bravo za nas!!! Super nam ide!!!
Ometa~ ili de`urno smetalo uvek je spreman na sva|u sa svim ~lanovima tima,
naro~ito oko ne~eg {to je neva`no i bezna~ajno. Retki su trenuci u kojima je ometa~
spreman na saradwu. Osetqiv je „kô princeza na zrnu gra{ka“, pa svi gledaju da mu
unapred udovoqe kako bi tim mogao da dovr{i zadatak. Najbli`i mu je sumwalo (vidi
ispod).
Sumwalo je onaj koga je tokom rada u timu te{ko ubediti u sre}an kraj. Sumwi~av je
prema svim ~lanovima tima, prema zadatku na kojem se radi, drugim timovima, a ponekad
i prema samom sebi. Re~enice zapo~iwe sa: Ne verujem da... ili Nikada ne}emo mo}i da...
8
Spavalica i pored najboqe voqe da ~lanovima tima doka`e kako je u budnom stawu (na
primer, dr`e}i o~i otvorene), nikada ne uspeva u tome. Savladao je razne tehnike
prikrivawa usnulosti: povremeno klimne glavom, {tucne, potvrdi da se sla`e sa idejom
koju je upravo prespavao rekav{i: Da, da, to je u redu!
Sve mi je te{ko je onaj kome je sve nepopravqivo te{ko. To se ni~im ne mo`e izmeniti.
Ni optimista nema re{ewe za ovakvog ~lana tima. Prime}eno je to da ukoliko sve mi je
te{ko bude u istom timu s nekim prema kome gaji simpatije (proveriti u sve`e
popuwenim leksikonima!), tad ima nade da preuzme deo zadatka na sebe i uspe{no ga
zavr{i.
Imam ideju! je neumorni tvorac ideja koje nezadr`ivo nadiru od po~etka do kraja
timskog rada. Ta~nije, imam ideju ima ideju i pre nego {to tim dobije zadatak. Po`eqno
je saslu{ati ga na po~etku rada, a potom ga uti{ati da bi uop{te bilo mogu}e re{iti
zadatak.
Planer nikada iz ruke ne ispu{ta plan rada tima, u koji detaqno upisuje ko, {ta
i kada treba da uradi. Kada tim zaluta, ve{to pristupa spasavawu. Re~enice naj~e{}e
zapo~iwe sa: Prema planu koji smo napravili...
Pripremi kratak izve{taj o tome u kojoj si od ponu|enih
uloga u timskom radu prepoznao sebe. Objasni svoj izbor.
9
Moje u~e{}e u timskom radu
Ovu stranu ispuni posle u~e{}a u nekom timskom radu. Zapa`awa i utisci koje bude{ zapisao mogu ti
koristiti u daqim aktivnostima u timu.
• Zadatak mog tima bio je:
• Moj zadatak u timu bio je:
• Moji utisci o radu celog tima:
• [ta mislim o svom radu u timu:
• [ta mi je smetalo tokom rada u timu:
• Moji predlozi za slede}i rad u timu:
10
Susret s prirodom
Razgovara}emo:
– o tome {ta sve ~ini prirodu
– o pravilima zdravog `ivota
U~i}emo:
– o carstvu biqaka
– o tome {ta sve uti~e na rast i razvoj
biqaka
– o zna~aju lekovitih i gajenih biqaka
– o carstvu `ivotiwa
– o tome kako su `ivotiwe prilago|ene
razli~itim uslovima `ivota
– o koristi koju ~ovek ima od doma}ih
`ivotiwa
– o ~oveku kao delu prirode
– o tome po ~emu se ~ovek razlikuje od
ostalih `ivih bi}a
Tvoj zadatak }e biti:
– da izvede{ ogled U potrazi za svetlom
– da izvede{ ogled Pokreti biqaka nisu slu~ajni
– da organizuje{ predavawe o lekovitim biqkama
– da napravi{ jelovnik za jedan dan
– da napi{e{ svoje pravilo za zdrav `ivot
[ta je priroda
Priroda je sve {to nas okru`uje. Ona mo`e biti `iva i ne`iva.
Pogledaj sliku i napi{i {ta od onog {to je na woj prikazano pripada `ivoj prirodi,
{ta ne`ivoj, a {ta je delo ~oveka.
@iva priroda
Ne`iva priroda
Delo ~oveka
12
@ivim bi}ima su neophodni slede}i uslovi za
`ivot: sunce, voda, vazduh i zemqi{te.
U^IM•DA•U^IM
@iva bi}a ili organizmi svrstana su u pet
carstava. Ove godine u~i}e{ samo o dva carstva.
To su carstvo biqaka i carstvo `ivotiwa.
Koja su ostala carstva i koji im organizmi
pripadaju, u~i}e{ u starijim razredima.
• Razmisli i odgovori za{to su Sunce, vazduh,
voda i zemqi{te neophodni za `ivot `ivih
bi}a.
• Biqke i `ivotiwe se me|usobno razlikuju.
Navedi osobine koje su karakteristi~ne samo
za `ivotiwe.
U^IM•DA•U^IM
• Bez obzira na razlike koje ih svrstavaju
u razli~ita carstva, sva `iva bi}a imaju
i zajedni~ke osobine. Na osnovu onoga {to
ve} zna{, navedi zajedni~ke osobine svih
`ivih bi}a.
1.
2.
3.
4.
5.
organizam
13
Carstvo biqaka
U carstvo biqaka svrstavamo organizme koji se
me|usobno veoma razlikuju. I pored mnogih
razlika, ve}ina biqaka ima i neke zajedni~ke
osobine. Biqke:
• imaju: koren, stablo, list, cvet, plod i seme
• sadr`e zelenu materiju koja im omogu}ava da
same sebi proizvode hranu
• ne kre}u se.
Pove`i strelicama nazive delova biqaka
sa odgovaraju}im delom tela na slici.
U prazne ku}ice upi{i slovo koje ozna~ava
ulogu koju ima taj deo tela biqke.
Oblik i veli~ina delova tela biqaka u velikoj
meri zavise od stani{ta na kojem biqka `ivi.
Objasni za{to navedene biqke imaju
razli~ita stabla i korenove.
Vodene biqke su
tankog i visokog
stabla ili plivaju po
povr{ini vode.
Wihov koren je slabo
razvijen.
KOREN
STABLO
LIST
Drve}e i `buwe
imaju stablo debele
kore i dobro razvijen
koren.
CVET
PLOD
SEME
a) Provodi vodu i druge potrebne materije
i odr`ava biqku u uspravnom polo`aju.
b) Iz wega izrasta nova biqka.
v) Pri~vr{}uje biqku za podlogu i upija vodu
i mineralne materije iz zemqi{ta.
g) Slu`i za razmno`avawe.
d) Ima ulogu u disawu i ishrani biqke.
|) Razvija se iz cveta i sadr`i seme.
14
Stablo pustiwskih
biqaka je mesnato
i slu`i kao magacin
vode, dok su listovi
u obliku trnova.
Koren je veoma
razvijen.
Neke vrste kaktusa imaju stablo rastegqivo
poput harmonike – {iri se kada se puni vodom,
a skupqa po{to biqka potro{i vodu.
Zelenu boju biqkama daje materija koja se nalazi u wihovom telu. Zahvaquju}i woj, biqke mogu da
upijaju Sun~evu svetlost i same proizvode hranu.
U potrazi za svetlom
[ta ti je sve potrebno:
• dve plasti~ne ~a{e ili mawe saksije ispuwene zemqom
• dva zrna pasuqa
• jedna kartonska kutija na kojoj postoji otvor
U isto vreme posadi pasuq u obe ~a{e. Prvu ~a{u stavi na osvetqeno mesto, a drugu pokrij kartonskom
kutijom i okreni otvor prema svetlosti.
Redovno zalivaj obe biqke.
Objasni za{to se biqka savija u pravcu otvora.
Zapa`awe:
Posle izvesnog vremena vide}e{ da prva biqka
raste uspravno, dok se druga savija u pravcu
otvora na kutiji.
Razmisli i napi{i za{to biqaka nema
u pe}inama ili na velikim morskim dubinama.
Kada ka`emo da se biqke ne kre}u, to zna~i da
biqke ne mogu prelaziti s jednog mesta na drugo.
Me|utim, sve biqke mogu praviti odre|ene
pokrete. Sam rast predstavqa pokret.
Mnoge biqke
otvaraju cvetove
dawu, a zatvaraju
ih no}u ili obrnuto.
Listovi stidqive
mimoze zatvaraju
se na dodir.
15
Pokreti biqaka nisu slu~ajni
[ta ti je sve potrebno:
• dva zrna pasuqa ili dva ~ena belog luka
• malo vate
• plasti~na ~a{a ili saksija sa zemqom
Ostavi zrnevqe (~enove) u vati nekoliko dana, ali vodi ra~una o tome da vata bude stalno vla`na.
Kad proklijaju, zasadi ih u ~a{u i to tako da deo od kojeg }e izrasti stablo bude okrenut ka dnu, a deo
iz kojeg }e izrasti koren – ka povr{ini ~a{e.
Zapa`awe:
Posle nekoliko dana }e{ uo~iti da su delovi biqke promenili smer rasta. Stablo }e ipak rasti
nagore, a koren u suprotnom smeru.
Razmisli i objasni za{to je va`no da stablo raste iznad zemqe. Za{to je va`no da koren bude
u zemqi{tu?
16
Temperatura i vla`nost vazduha i zemqi{ta imaju veliki uticaj na rast biqaka. Na niskim
temperaturama i bez vlage biqke veoma sporo ili nikako ne rastu. Zbog toga u oblastima ve~itog snega
i leda nema biqnog sveta. U su{nim oblastima, kao {to su pustiwe, rasprostrawene su samo dobro
prilago|ene vrste biqaka. U predelima u kojima se smewuju godi{wa doba biqke se na razli~ite na~ine
prilago|avaju nepovoqnim periodima.
Listopadno drve}e u jesen zapo~iwe neku vrstu zimskog sna. Li{}e opada, a pupoqci dobijaju
za{titni omota~. Time se biqka {titi od smrzavawa. Tako za{ti}ene, biqke mogu podneti temperature
ni`e i od –25oC.
Jo{ jedan od razloga za zimsko mirovawe jeste voda koja se ledi u toku zime, te je biqke ne mogu
upijati iz zemqi{ta.
Rekorder me|u
listopadnim drve}em
u podno{ewu niskih
temperatura je breza.
Ona mo`e podneti
temperaturu i do
–40oC.
Breza
pupoqak
Listopadna {uma
17
^etinarsko drve}e je prilago|eno zimskim uslovima `ivota. Listovi ~etinara, ~etine, ~vrsti su
i imaju oblik iglica. Proizvode smolu koja ih {titi od mrazeva. Do vode dolaze korenom koji raste
do velikih dubina. Sve ove osobine omogu}avaju im ve}u otpornost na niske temperature.
^etinarska {uma
Biqke koje `ive na visokim planinama su
niske, da se ne bi slomile pod udarima jakih
vetrova. Mnoge od wih su u obliku jastu~i}a,
preko kojih vetrovi naprosto klize.
18
smola
Iako su ~etinari
izuzetno dobro
prilago|eni na
niske temperature,
samo retke vrste
mogu podneti
okrutne zime.
Lekovite biqke
Qudi su od davnina koristili biqke za le~ewe razli~itih oboqewa. I danas postoje narodi koji
le~ewe zasnivaju na upotrebi lekovitih biqaka. Te biqke sadr`e lekovite materije koje se mogu
nalaziti u korenu, listu, cvetu ili drugom delu tela.
Cvet kamilice
ubla`ava tegobe
u `elucu.
Voda u kojoj su se
kuvali listovi
koprive spre~ava
opadawe kose
ako se utrqava
u koren kose.
Od lekovitih materija koje se nalaze u lekovitim biqkama proizvode se brojni lekovi.
Dugo je ~ovek koristio
vrbinu koru za
smawivawe bolova.
Kada je uspeo da
izdvoji lekoviti
sastojak iz vrbine
kore i da ga proizvede
u laboratoriji,
dobijen je aspirin.
Ne koristi lekovito biqe bez pomo}i
stru~nog lica. Iako su neke lekovite biqke
korisne u malim koli~inama, mogu biti ~ak
i otrovne ako se neumereno upotrebqavaju.
Lekovite biqke se beru onda kada lekoviti
sastojci u wima imaju najve}e dejstvo. One se zatim
su{e i usitwavaju da bi se od wih dobio biqni ~aj.
Organizujte predavawe – saznajte koje su
lekovite biqke rasprostrawene u va{em kraju.
Za {ta se koriste? Koje bolesti le~e? U biqnoj apoteci
kupite neki biqni ~aj koji svi mo`ete da popijete.
Skuvajte ~aj prema uputstvu za upotrebu i pijte ga
tokom predavawa.
19
Gajene (kultivisane) biqke
Gajene (kultivisane) biqke poti~u od samoniklih biqaka koje je ~ovek hiqadama godina mewao da bi
dobio biqke krupnijih plodova, ve}eg prinosa ili one koje su otpornije na hladno}u i su{u. Tako su od
samoniklih biqaka postajale dana{we gajene biqke. Osim za svoju ishranu i ishranu doma}ih `ivotiwa,
gajene biqke ~ovek koristi i u druge svrhe. Neke upotrebqava za dobijawe tkanina, poput pamuka i lana, od
konopqe pravi u`ad, a od jute prostirke. Vrbovo pru}e, palmino li{}e i trsku ~ovek koristi za izradu
name{taja, a slamu za izradu {e{ira.
Navedi biqke koje se najvi{e gaje u tvom kraju i wihovu upotrebu.
naziv biqke
upotreba biqke
`itarice
vo}e
povr}e
druge biqke
Veliki broj biqaka, kao {to su gro`|e, kupine
i maline, koristi se za pravqewe raznih
napitaka. Neke biqke od kojih se prave napici –
~aj, kafa, kakao i dr. – rastu samo u predelima
sa veoma toplom klimom.
20
kultivisati, prinos, juta, |umbir, karanfili}
Pre oko 600 godina Evropqani su otkrili ne{to
novo u dotad nepoznatom svetu. Prona{li su
biqke koje su poja~avale ukus jelima, poput
paprike, bibera, |umbira, karanfili}a
i cimeta. To su za~inske biqke, a u to vreme
bile su cewenije od zlata.
Carstvo `ivotiwa
@ivotiwskom carstvu pripadaju organizmi za koje, u ve}ini slu~ajeva, va`i:
• da im je telo slo`enije i raznovrsnije od tela biqaka
• da se hrane drugim organizmima
• da imaju sposobnost kretawa.
Navedi uloge slede}ih delova tela `ivotiwa:
Napi{i koji delovi tela `ivotiwama
slu`e za:
zubi
disawe
u{i
u~ewe
krzno
ogla{avawe
noge
kretawe
Psi imaju
izuzetno dobro
razvijeno ~ulo
mirisa pomo}u
kojeg mogu da
osete da je
druga `ivotiwa ili osoba bila
na nekom mestu ili da je
dodirivala neki predmet.
Ptice koje
`ive u gustoj
{umi
i koje ne mogu
videti jedna
drugu od
kro{wi drve}a, imaju dobro
razvijeno ~ulo sluha
i sporazumevaju se pevawem.
Za razliku od biqaka koje same proizvode hranu,
`ivotiwe se hrane drugim organizmima. Biqojedi
se hrane biqkama, mesojedi drugim `ivotiwama,
a sva{tojedi i biqkama i `ivotiwama.
Biqojedi i mesojedi mogu se razlikovati na osnovu
izgleda i gra|e pojedinih delova tela. Kqun ptica
grabqivica i zubi zveri izuzetno su dobro razvijeni.
Te `ivotiwe su veoma brze i imaju razvijena ~ula.
Slepi mi{evi
izbegavaju
prepreke
zahvaquju}i
organu ~ula
sluha posebne
gra|e koji je
sli~an radaru.
Mnoge ptice koje se hrane
insektima, poput lastavica,
love insekte u vazduhu.
One lete otvorenog kquna,
a on im slu`i kao levak
u koji upadaju insekti.
Objasni za{to orao ima povijen i o{tar kqun. Za{to vuk ima ovako jaku ~equst?
radar, grabqivica
21
@ivotiwe se kre}u u svom stani{tu ili ga
mewaju ukoliko je potrebno. Sposobnost kretawa
omogu}ava im potragu za hranom ili spas od
neprijateqa. @ivotiwe se kre}u na razli~ite
na~ine, u zavisnosti od stani{ta u kojem `ive.
Za to im slu`e posebni delovi tela – noge, krila
i peraja.
@abe `ive u vodi i na kopnu. Na kopnu su odli~ni skaka~i, a u vodi pliva~i. Opi{i wihove udove
i objasni kako im takvi udovi poma`u pri kretawu u vodi, a kako na kopnu.
Ribe i vodeni sisari,
poput kitova, delfina
i foka, samo naizgled
imaju ista peraja.
22
ud
Divokoze su
prilago|ene stani{tu.
Wihovi papci
spre~avaju klizawe po
stenovitoj podlozi.
Neke `ivotiwe prelaze ogromne razdaqine radi
boqih uslova `ivota. Ptice selice svake jeseni
napu{taju svoja stani{ta i odlaze u toplije krajeve
da bi izbegle niske temperature i nedostatak
hrane. Svakog prole}a se vra}aju.
Navedi ptice na{ih krajeva.
• Selice:
@ivotiwe koje se ne sele prilago|ene su
nepovoqnim uslovima `ivota u stani{tu.
U jesen krzno sisara postaje gu{}e, pa tako
zadr`avaju toplotu tokom hladnih zimskih dana.
U prole}e krzno se prore|uje, ~ime se spre~ava
preterano zagrevawe u dugim letwim danima.
Sli~nu pojavu sre}emo i kod ptica. Wihovo perje
s jeseni postaje gu{}e, a u prole}e re|e.
Mnoge `ivotiwe, kao, na primer, zec,
s promenom godi{weg doba mewaju i boju krzna,
~ime postaju mawe primetne u okolini.
• Stanarice:
Ribe jeguqe iz celog sveta mreste se u Sargaskom
moru. One prelaze hiqade kilometara da bi tamo
polo`ile jaja, a zatim umiru. Mlade jeguqe se
vra}aju u krajeve u kojima su `iveli wihovi
roditeqi i to putovawe traje nekoliko godina.
Kad do|e vreme wihovog mre{}ewa, i same kre}u
put Sargaskog mora.
Zec
Meksi~ki zaliv sa
Sargaskim morem i jeguqa
Vuk
mrestiti se
23
Neke `ivotiwe, na primer veverica i jazavac,
sakupqaju zalihe hrane za hladne dane koje
provode u svojim gnezdima i jazbinama. Druge, kao,
recimo, medved, tokom prole}a i leta jedu velike
koli~ine hrane. Na taj na~in dobijaju masne
naslage koje im omogu}avaju da se ne hrane za
vreme zime. Te `ivotiwe savla|uju nepovoqne
uslove u toku zime tako {to spavaju zimskim snom.
Za `ivotiwe su karakteristi~ne i neke posebne
vrste pona{awa.
Mnoge `ivotiwe brane prostor na kojem `ive,
hrane se i razmno`avaju. Medved grebe stabla
i tako obele`ava granice svoje teritorije. Orao
nadle}e svoju teritoriju da je ne bi zauzeli drugi
orlovi.
Orao
Veverica
Jazavac
Medved
24
Ima `ivotiwa koje `ive u grupama (p~ele, ose,
mravi itd.). @ive}i zajedno, lak{e dolaze do hrane
ili se boqe brane od
neprijateqa. Svaka
`ivotiwa koja `ivi
u grupi ima svoje
mesto i ulogu u woj.
Takve `ivotiwe imaju
~ak i „govor“, na~in
na koji se me|usobno
sporazumevaju.
Ose
Mravi koji su
prona{li hranu
obave{tavaju
ostale mrave tako
{to posebnim
mirisom
obele`avaju put
koji do we vodi.
Doma}e `ivotiwe
DA SE PODSETIMO:
U po~etku je ~ovek pripitomqavao divqe
`ivotiwe i koristio ih za rad ili gajio za
ishranu. Danas se doma}e `ivotiwe uglavnom
uzgajaju na velikim farmama, a wihov rad su
zamenile poqoprivredne ma{ine.
Na osnovu sli~nosti sve `ivotiwe su svrstane
u jedno carstvo `ivih bi}a, carstvo `ivotiwa.
Iako su deo iste velike grupe (carstva), `ivotiwe
se me|u sobom razlikuju. Razli~ite vrste
`ivotiwa odlikuju se i razli~itim osobinama.
Napi{i sli~nosti izme|u pojedinih
pripadnika `ivotiwskog carstva i navedi
wihove posebnosti.
Pas
• posebnosti
Vrabac
• posebnosti
Navedi doma}e `ivotiwe koje se gaje u tvom
kraju. [ta od wih ~ovek dobija?
doma}a `ivotiwa
koristi se za
• sli~nosti
Vuna je meka i duga dlaka
ovce koja se koristi za
izradu tkanina i pletewe.
25
^ovek – deo prirode
Prema mnogim osobinama, izgledu
i aktivnostima koje obavqa, ~ovek je sli~an
`ivotiwama.
Telo ~oveka sastoji se od glave, trupa i udova.
Pomo}u ~ula mo`e da vidi, ~uje, oseti miris, ukus
i dodir.
Hrani se drugim organizmima, biqkama ili
`ivotiwama, i ima sposobnost kretawa.
Aktivnosti prema kojima je ~ovek sli~an
`ivotiwama:
• `ivi u zajednici, brine o mladima, odr`ava
higijenu, priprema hranu za zimu.
Navedi jo{ neke aktivnosti po kojima
je ~ovek sli~an `ivotiwama.
^ovek se razlikuje od `ivotiwa po tome {to je
razumno bi}e. ^ovek misli, radi i stvara ono {to
mu je potrebno za `ivot.
Korwa~a
Napi{i {ta ~ovek mo`e, a `ivotiwe ne mogu
da rade.
^ovek
[impanza
Kow
^ovek je izgledom sli~an nekim `ivotiwama,
dok se od drugih vi{e razlikuje.
Pogledaj slike. S kojom `ivotiwom ~ovek ima
najvi{e, a s kojom najmawe sli~nosti?
26
Iako su qudi me|u sobom sli~ni, ne postoje dve potpuno iste osobe. Qude razlikujemo prema uzrastu,
polu i izgledu. ^ovek se od ro|ewa razvija. Tokom `ivota mewaju se mnoge wegove osobine.
Kod ve}ine `ivih bi}a, pa i ~oveka, razlikuju se dva pola, mu{ki i `enski. Postojawe razli~itih
polova omogu}ava ostavqawe potomstva.
Navedi sli~nosti i posebnosti izme|u sebe
i jednog ~lana svoje porodice.
ja
• posebnosti
jedan ~lan
moje porodice
• posebnosti
Razgovarajte u odeqewu o sli~nostima
i razlikama izme|u ~lanova va{ih porodica.
• sli~nosti
27
Zdrav `ivot podrazumeva zdravu ishranu, redovnu
fizi~ku aktivnost i higijenu. Kada se ose}a{ sna`no
i veselo i kada te ni{ta ne boli, zna~i da si dobrog zdravqa.
Da bi se tvoje telo pravilno razvijalo, va`no je da ishranom
unosi{ hranqive materije biqnog i `ivotiwskog porekla.
U tvom uzrastu treba da ima{ pet obroka – doru~ak,
ru~ak, ve~eru i dve u`ine. Ne preska~i obroke! Ne jedi
izme|u obroka! Nema potrebe da jede{ kada ne ose}a{ glad.
Jedi polako i dobro sa`va}i svaki zalogaj!
Pr`ena hrana sadr`i i nepotrebne masno}e.
Zato su zdravija kuvana jela.
Napi{i svoje mi{qewe o tome {ta je va`no za zdrav `ivot.
Od ponu|enih namirnica napravi jelovnik za jedan dan.
doru~ak
u`ina
ru~ak
u`ina
ve~era
T
JOGUR
MLEKO
28
MLEKO
Napi{i {ta bi trebalo da promeni{ u svojoj ishrani da bi bila zdravija.
Fizi~ka aktivnost omogu}ava pravilan razvoj tela. Potrebu za fizi~kom aktivno{}u mo`e{
zadovoqiti na vi{e na~ina – {etwom, igrom, ve`bama ili aktivnim bavqewem sportom.
Osim zdrave ishrane i fizi~ke aktivnosti, za pravilan razvoj
neophodna je i higijena tela, ode}e i prostora u kojem `ivi{.
^ak i kada ni{ta ne radi{, tvoje telo se znoji i peruta, a ko`a je
izlo`ena raznim uticajima. Zato neka ti svakodnevno tu{irawe
postane zdrava i prijatna navika.
Ako ceo dan provede{ u patikama, oznoji}e ti se stopala. Detaqno
peri stopala i redovno mewaj ~arape.
Kad god obavi{ neku aktivnost i pre nego {to zapo~ne{ drugu,
operi ruke.
Nije dobro razmewivati garderobu s drugima.
Posavetuj se sa svojim stomatologom o pravilnoj higijeni usta.
Nemoj ~ekati da neko drugi sre|uje tvoju sobu. Ne zaboravi da je
redovno provetrava{.
Napi{i jedno svoje pravilo za zdrav `ivot.
Donesi zakqu~ak o tome koliko zdravo provodi{ svoje vreme. Obrazlo`i svoje mi{qewe.
higijena
29
Seti se {ta smo nau~ili
SUSRET S PRIRODOM
BIQKE
@IVOTIWE
QUDI
delovi tela
na~in ishrane
ostale
karakteristike
30
– same proizvode
hranu
– brinu o potomstvu
– imaju sposobnost
kretawa
– hrane se drugim
organizmima
– `ive u zajednici
– imaju glavu, trup,
udove, ~ula
– odr`avaju higijenu
– razumna bi}a
– imaju koren
stablo, list, cvet,
plod, seme
– prave pokrete
– imaju glavu, trup,
udove, ~ula, peraja, krila...
Moja domovina
Srbija
Razgovara}emo:
– o tome za{to je va`no za jednu
dr`avu da bude demokratska
– o va`nim podacima o glavnom gradu Beogradu
– o zna~aju qudskih prava
U~i}emo:
– o Srbiji kao delu Evrope i sveta
– o polo`aju Srbije u Evropi
– o dr`avnom ure|ewu Srbije
– o tome {ta ~ini teritoriju jedne dr`ave
– o narodima i narodnostima u Srbiji
– o osnovnim obele`jima dr`ave Srbije
– o geografskom polo`aju Srbije
– o saobra}ajno-geografskom polo`aju Srbije
Tvoj zadatak }e biti:
– da istra`i{ kojim su pismom pisane tvoja |a~ka
kwi`ica i zdravstvena kwi`ica
– da nacrta{ razglednicu svog mesta
Moja domovina je deo sveta
Planeta na kojoj `ivimo zove se Zemqa. Ve}i deo Zemqine povr{ine prekriven je vodom. Velike
vodene povr{ine ~ine okeani, a kopneni deo planete – kontinenti.
GRENLAND
SEVERNI
LEDENI
OKEAN
ATLANTSKI
OKEAN
TIHI
OKEAN
SEVERNA
AMERIKA
TIHI
OKEAN
INDIJSKI
OKEAN
EVROPA
[email protected]
AMERIKA
AZIJA
AFRIKA
A N TA R K T I K
Oko tri ~etvrtine povr{ine Zemqine kugle ~ini voda, a jednu ~etvrtinu kopno!
32
okean, kontinent
AUSTRALIJA
Kontinenti su podeqeni na veliki broj dr`ava. Taj broj je promenqiv.
Na{a domovina je Republika Srbija. Ona se nalazi u Evropi.
Na mapi Evrope prona|i dr`avu Srbiju.
Barencovo more
Severni rt
U
Rejkjavik
ISLAND
R
A
Norve{ko
more
J
K
K
E
D
V
I
E
N
D
S
S
A
K
[
E
F
[
E
V
R
C
A
R
F
Helsinki
O
A
mor
U
Ur
a
l
R
ko
Ba
Kopenhagen
S
ESTONIJA
Riga
i~
DANSKA
Dablin
Moskva
LITVANIJA
l
Vilwus
RUS.
FED
Minsk
JA
VELIKA
BRITANIJA
Talin
LETONIJA
t
SEV.
IRSKA
IRSKA
K
e
Stokholm
N
Severno
more
L
Oslo
I
Amsterdam
K A Z A H S T A N
D
London
HOLA
Brisel
BE LO R USI J A
N
Berlin
Var{ava
NE M A^KA
BELGIJA
P O QSKA
Kijev
Prag
Pariz
U K R A J I N A
LUKSEMBURG
^E [ KA
GORA
sk
o mPodgorica
or
e
JA
T
A
VATIKAN Rim L I
JA
Tirana
Sardinija
Tirensko
more
d
O
Rabat
K
Jonsko
more
Egejsko
more
Atina
Bagdad
SIRIJA
I
R
I R A K
Valeta
S
@
M AL TA
LIBAN
e
NI
L
Damask
KIPAR
m
TU
A
I R A N
T U R S K A
Nikozija
z
R
A
Ankara
GR^KA
Sicilija
AZERBEJXAN
(Nahi~evan)
Tunis
O
M
BUGARSKA
Sofija
Skopqe
MAKEDONIJA
o
Al`ir
AZERBEJXAN
JERMENIJA
Jerevan
CRNA
an
I
S r
e
Baku
Tbilisi
Crno more
SRBIJA
ALBANIJA
RTU
GAL
I
dr
MONAKO
Madrid
PO
G RUZIJA
Bukure{t
BiH
Sarajevo
Ja
Balearska ostrva
RUMUNIJA
Beograd
SAN
MARINO
[P A NIJ A
o
er
SLOVENIJA
Zagreb
Qubqana
HRVATSKA
Korzika
Azovsko
more
JA
ez
MA\ARSKA
ANDORA
Ki{iwev
A
VI
oj
jsk
D
Budimpe{ta
pi
Be~
FRA NCUSK A
Bern
Vaduc
AUSTRIJA
[VAJCARSKA
s
Ka
SLOVA^KA
Bratislava
LIHTEN[TAJN
MOL
Atlantski
okean
Lisabon
A
A
A
I
Bejrut
n o
Krit
Kuvajt
m o r e
IZRAEL
Jerusalim
N
Aman
A
KUVAJT
RD
JO
SAUDIJSKA ARABIJA
Tripoli
L I
B I
J
A
Kairo
E G I P A T
U svetu postoji 195 dr`ava. Evropi pripadaju 43 dr`ave.
33
Dr`ava Srbija
Na{a dr`ava Srbija nalazi se u jugoisto~noj Evropi, na Balkanskom poluostrvu i zato se ka`e
da je evropska i balkanska dr`ava. U okviru dr`ave Srbije nalaze se Autonomna pokrajina Vojvodina
i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
IJA
LUKSEMBURG
Kijev
Prag
^E[KA
PO QSKA
U K R A J I N A
NEMA ^K A
SLOVA^KA
Bratislava
LIHTEN[TAJN
MOLDAVIJA
Be~
Ki{iwev
Budimpe{ta
Bern
Azovsko
more
AUSTRIJA
[VAJCARSKA
MA\ARSKA
SLOVENIJA
Zagreb
Qubqana
HRVATSKA
Beograd
SAN
BiH
MARINO
Sarajevo
SRBIJA
RUMUNIJA
Bukure{t
Ja
MONAKO
Crno more
dr
an
VATIKAN
I
T
Korzika
Rim
L
I
sk
o mPodgorica
or
e
JA
Tirana
Sardinija
Tirensko
more
Tunis
Sicilija
ALBANIJA
A
BUGARSKA
CRNA GORA
Sofija
Skopqe
MAKEDONIJA
Ankara
GR^KA
Jonsko
more
Egejsko
more
T U R S K A
Atina
TUNI S
Nikozija
Valeta
KIPAR
MA LTA
Krit
S r
e d o
z e m n o
34
e
m o r
Republika je oblik dr`avnog ure|ewa u kojem
gra|ani na izborima biraju predsednika koji
}e se nalaziti na wenom ~elu. Punoletni gra|a
i biraju i poslanike Narodne skup{tine. Izbori
za narodne poslanike organizuju se svake ~etvrte
godine, a predsedni~ki izbori su svake pete.
Vi{e evropskih dr`ava je po svom dr`avnom
ure|ewu republika: Slovenija, Hrvatska,
Rumunija, Bugarska, Makedonija, Francuska...
Na{a domovina Srbija ure|ena
je kao demokratska dr`ava.
[ta to zna~i?
Demokratija je vladavina
naroda preko izabranih
predstavnika vlasti koji se
biraju na izborima. To je najboqi
na~in ure|ewa jedne dr`ave.
Da li zna{?
U Evropi nisu sve dr`ave republike. Neke evropske dr`ave su monarhije. To zna~i da se na ~elu tih
dr`ava nalazi monarh (kraq ili car). Najpoznatije monarhije Evrope su: Ujediweno Kraqevstvo
Velike Britanije i Severne Irske, [panija, [vedska, Norve{ka, Monako...
Na Balkanskom poluostrvu nalaze se teritorije slede}ih dr`ava:•Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne
i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Gr~ke, Albanije i deo Rumunije i Turske.
• Na karti sa strane 34 oboj teritorije balkanskih dr`ava. Proceni veli~inu teritorije Srbije.
Dopuni narednu re~enicu.
Ako dr`ave Balkanskog poluostrva mo`emo svrstati u tri kategorije: male, sredwe i velike dr`ave,
Srbija je prema veli~ini teritorije
dr`ava. (Proveri na strani 41.)
• Koja dr`ava na Balkanu ima najve}u teritoriju?
• Koja balkanska dr`ava ima najmawu teritoriju?
• Koje dr`ave Balkana imaju izlaz na more?
autonoman
35
Teritoriju jedne dr`ave ~ini prostor u okviru wenih dr`avnih granica na kopnu, ali i ivi~ni
morski prostor sa svim prirodnim bogatstvima.
Dr`avne granice su sporazumno potvr|ene i ucrtane u geografske karte. One se na kartama
obele`avaju slede}im kartografskim znakom –(•)–(•)–(•)–(•)–.
Svakoj dr`avi koja izlazi na more pripada
priobalni pojas {irok oko 20 km, ali
i vazdu{ni prostor iznad we. Priobalni
pojas ima naziv teritorijalne vode.
POQSKA
Kijev
Prag
^E[KA
SLOVA^KA
Bratislava
Be~
• Srbija se na severu grani~i sa
na severoistoku sa
na istoku sa
na jugu sa
i
na zapadu sa
i
Ki{iwev
MOLDAVIJA
Budimpe{ta
MA\ARSKA
LOVENIJA
Horgo{
Qubqana
Zagreb
HRVATSKA
• Horgo{ je grani~ni prelaz izme|u
Srbije i
RUMUNIJA
Bukure{t
SRBIJA
Ja
BUGARSKA
CRNA GORA
Pre{evo
Podgorica
an
or
IT
e
AL
IJ
Tirana
A
ko
ALBANIJA
sk
om
Sofija
Skopqe
MAKEDONIJA
Egejsko
more
GR^KA
Jonsko
more
Atina
o
36
,
.
.
• Pre{evo je grani~ni prelaz izme|u Srbije i
Beograd
dr
,
,
,
U K R A J I N A
AUSTRIJA
BiH
Sarajevo
Pa`qivo posmatraj kartu i dopuni slede}e
re~enice.
ivi~ni morski prostor, kartografski znak, priobalni pojas, sporazumno
.
Pogledaj kartu sa str. 33. Navedi po tri evropske dr`ave koje su po veli~ini:
• najsli~nije Srbiji:
• mawe od Srbije:
• ve}e od Srbije:
Barencovo more
Severni rt
Evropa
A
Norve{ko
more
J
I
C
A
R
E
D
Ru
E
de
F
A
K
e
Rusija
mor
S
(e
vr
op
je
)
o
i
sk
R
ko
Severno
more
U
si
t
i~
Moskva
Najve}a dr`ava
Evrope, ali i sveta
je Rusija. Povr{ina
Rusije ve}a je od
povr{ine celog
evropskog kontinenta!
Najmawa dr`ava
Evrope je Vatikan,
sme{ten u gradu Rimu,
glavnom gradu Italije.
Broj stanovnika te
dr`ave je oko 900.
Ba
l
Atlantski
okean
Ka
s
pi
Azovsko
more
jsk
oj
ez
er
o
SAN
MARINO
MONAKO
Crno more
SRBIJA
Ja
ANDORA
dr
an
VATIKAN
sk
om
or
e
S
Tirensko
more
r
e
d
o
z
Egejsko
more
Jonsko
more
e m
n o
m o
r e
SAN
MARINO
MONAKO
Ja
ANDORA
dr
VATIKAN
an
sk
om
or
e
Na karti dr`ava Evrope, na strani 33, prona|i „dr`ave patuqke“.
Da li zna{?
Me|u najmawe dr`ave
Evrope ubrajaju se: Vatikan,
Monako, San Marino, Malta,
Andora i Lihten{tajn. Najve}a
patuqasta dr`ava je Andora,
koja ima 67.000 stanovnika,
{to odgovara broju stanovnika
Sombora, sredwe velikog grada
na{e zemqe.
37
Stanovni{tvo Srbije
Srbija je vi{enacionalna zemqa. Ona je zajedni~ka dr`ava srpskog naroda i nacionalnih mawina
koje u woj ravnopravno `ive.
U Srbiji (bez Kosova i Metohije) ve}inski deo stanovni{tva ~ine Srbi. Me|u pripadnicima
nacionalnih mawina su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Bugari, Romi, Bo{waci,
Ukrajinci, Goranci i dr.
Srbija je zemqa u kojoj svi gra|ani imaju slobodu veroispovesti. Najbrojniju versku zajednicu ~ine
hri{}ani pravoslavne vere, a prisutne su i: islamska, katoli~ka, jevrejska, protestantska i druge
zajednice.
Srbi u narodnoj no{wi
Slovaci u narodnoj no{wi
Katoli~ka crkva
u Novom Sadu
Pravoslavna crkva u Beogradu
Sinagoga u Subotici
Rumuni u narodnoj no{wi
38
Ma|arica u narodnoj no{wi
narod, nacionalna mawina, veroispovest, verska zajednica
Xamija u Beogradu
U Srbiji je u slu`benoj upotrebi srpski jezik, a u Vojvodini {est jezika: srpski, ma|arski, hrvatski,
slova~ki, rumunski i rusinski. Kao slu`beno pismo koristi se }irilica, a u upotrebi je i latinica.
Nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju zakonom zagarantovano pravo na slu`benu upotrebu
sopstvenog jezika i pisma.
Pro~itaj slede}a pitawa i odgovori na wih.
• Kom narodu/nacionalnoj mawini pripada{?
Prona|i najmawe tri dokumenta (na primer:
|a~ku ili zdravstvenu kwi`icu, svoju
kr{tenicu i sl.). Proveri kojim su pismom pisana
prona|ena dokumenta i zapi{i podatke.
• Prona|ena dokumenta su:
• Kojim jezikom govori{?
• Kojim se jezikom govori u tvojoj ku}i?
• Pismo kojim su dokumenta pisana/{tampana:
• Kojim pismom se slu`i{ u {koli?
• Dokumenti na kojima su kori{}ena dva pisma su:
[ta misli{, za{to je va`no da svi gra|ani
jedne dr`ave budu ravnopravni?
Kako gra|ani jedne dr`ave ostvaruju svoju
ravnopravnost?
[ta zna{ o ravnopravnosti?
Poveqom o qudskim i mawinskim pravima
i gra|anskim slobodama i ustavom u Srbiji
su obezbe|eni ravnopravnost i jednakost
gra|ana bez obzira na nacionalnu
pripadnost, veroispovest i jezik.
ustav, poveqa, ravnopravan, ravnopravnost
39
Simboli dr`ave Srbije
Dr`ava je teritorija odre|ena granicama
i stanovni{tvom koje u woj `ivi. Obele`ja svake
dr`ave su: zastava, grb i himna.
Zastava predstavqa simbol slobode dr`ave.
Isti~e se prilikom: dr`avnih praznika,
me|unarodnih sportskih, kulturnih i drugih
doga|aja, do~eka dr`avnika... Dr`avna `alost se
u celom svetu izra`ava spu{tawem zastave na pola
kopqa.
Zastava je va`an dr`avni simbol i zato se
prema woj treba odnositi s po{tovawem.
Dr`avna zastava Srbije
Dr`avna zastava Srbije je trobojka, vodoravno
podeqena na tri poqa: crveno, plavo i belo.
Na zastavi se nalazi grb Srbije.
Grb je dr`avni simbol, znak obele`ja jedne
zemqe.
Grb Srbije predstavqa dvoglavog belog orla
Nemawi}a (vidi str. 141) sa {titom, krstom,
~etiri ocila i krunom.
Prema starim verovawima, grb {titi od
nesre}e. Svaki deo grba ima posebno zna~ewe.
Grbovi nam prenose pri~e o pro{losti
i verovawima stanovnika neke dr`ave.
Grb Srbije
Himna je sve~ana pesma koja melodijom i tekstom budi ose}awa ponosa i rodoqubqa.
Himna Republike Srbije je Bo`e pravde. Muziku je komponovao Davorin Jenko, po tekstu Jovana \or|evi}a.
40
simbol, ocilo
Osnovni podaci o Srbiji
Dr`avni simboli:
Naziv moje dr`ave: Republika Srbija
Bo`e pravde
Glavni grad: Beograd
Srbija se nalazi u: jugoisto~noj Evropi,
na Balkanskom poluostrvu
Povr{ina teritorije: sredwe velika
Bo`e pravde, ti {to spase
od propasti dosad nas,
~uj i odsad na{e glase
i od sad nam budi spas.
Himna Republike Srbije: Bo`e pravde
Dr`avno ure|ewe: republika
Nov~ana jedinica: dinar
Broj stanovnika: 7.500.000, sredwe naseqena
Sastav stanovni{tva: ve}inski narod Srbi
i pripadnici nacionalnih mawina
Mo}nom rukom vodi, brani
budu}nosti srpske brod,
Bo`e, spasi, Bo`e, hrani
srpske zemqe, srpski rod!
(po~etak himne)
Pripadnici nacionalnih mawina Srbije su:
Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati,
Bugari, Romi, Bo{waci, Ukrajinci, Goranci...
Veroispovest: najbrojniju versku zajednicu ~ine hri{}ani pravoslavne vere; pored Srpske pravoslavne
crkve, u Srbiji postoje i druge verske zajednice: islamska, katoli~ka, protestantska, jevrejska i dr.;
neki stanovnici su ateisti
Klima: ve}im delom umerenokontinentalna (pogledaj na str. 52)
Najdu`a me|unarodna reka koja prolazi kroz Srbiju: Dunav (pogledaj na str. 43)
Najdu`a reka Srbije: Velika Morava
Najvi{i planinski vrhovi: \eravica na Prokletijama (2.656 metara),
Mixor na Staroj planini (2.168 metara), Pan~i}ev vrh na Kopaoniku (2.017 metara)
Najve}i gradovi (sa preko 100.000 stanovnika):
• Beograd – oko 1.500.000 stanovnika
• Novi Sad – oko 300.000 stanovnika
• Ni{ – oko 250.000 stanovnika
• Kragujevac – oko 175.000 stanovnika
Saznaj i upi{i broj stanovnika mesta u kojem `ivi{.
ateista
41
Geografski polo`aj Srbije
Geografski polo`aj jedne dr`ave odre|uju wena povezanost sa drugim dr`avama, wen reqef i klima.
Srbija ima povoqan geografski polo`aj zbog va`nih puteva koji prolaze kroz wu, povoqne klime
i reqefa.
BERLIN
VAR[AVA
KIJEV
PRAG
BE^
BRATISLAVA
BERN
KI[IWEV
BUDIMPE[TA
QUBQANA
ZAGREB
BUKURE[T
SARAJEVO
BEOGRAD
SOFIJA
PODGORICA
SKOPQE
RIM
TIRANA
ANKARA
TUNIS
ATINA
NIKOZIJA
42
Reqef Srbije prete`no je planinski. Na severu zemqe nalazi se Panonska nizija, a sredi{wa i ju`na
Srbija prekrivene su planinama.
Po{to pripada grupi evropskih dr`ava kroz koju prolazi reka Dunav, Srbija je i podunavska zemqa.
RSKA
Dunav je reka koja proti~e kroz
10 evropskih zemaqa. Jednim delom
Dunav proti~e kroz Srbiju i zatim
du` granice s Rumunijom. Dunav je
celom du`inom plovan, {to
omogu}ava odvijawe me|unarodnog
saobra}aja sa podunavskim zemqama.
(Pogledaj sranu 65.)
SUBOTICA
ic
a
at
B
V
Pali}ko
jezero
113
Zl
M
A
A\
Senta
Kikinda
Sombor
^ik
~
U
Tisa
Be~ej
J
Be
al
an
n
I
br
eg
Tam
i{
ki
a~
{
Vr
ra
Kolubara
Iba
r
o
ez
er
k
sk
oj
ic
a
i
K
Batlavsko
jez.
ca
avi
Kuk
Vlasinsko
1442
jez.
o
a
c
ni
t
Si
h ija
\e
na
Ra
si
a
av
n
Leskovac
a
PRI[TINA
1874
Vardenik
s
t o
Vrawe
Gra~anica
Vrawska
Bawa
o
e
L
Uro{evac
A
e
Drili
m
v
\akovica
B
Cr
la
n
I
JA
[ar p
a
or
Prohor
P~iwski
na
o
N
ik
a
g
c
ena
Lep
Prizren
Bosilegrad
P~iw
Gwilane
1364
M
B
plovan
d l 1413
i~
Radan
gor
n
it
Kop
2393
A
or
r
Visoki
De~ani
M
J.
o
Iba
RA
A
Vi
1408
1789
Pe}
2584
\eravica
p l Miro~
an
in
a
ava
Ni{ka Bawa
Su
va 1809
pl
Pirot
an
in
a
a
GO
kra
Mo
Pe}ka
Patrija{ija
Dunav u Budimpe{ti
S
2168
a
plica
Prokupqe
Kosovska
Mitrovica
2154
t
Ni{
NI[
K
ica
To
p
Sopo}ani
S
ar
1491
Jastrebac
Top
l
o
er
Ozren
R
K
2016
GA
ko
A
{t
1174
Pan~i}ev vrh
Novi Pazar
Pe
Sokobawa
Kru{evac
Brus
1833
Golija
Zaje~ar
BU
i~
en
Sj ez.
j
or
a
m
@eqin
Jav
C
RN
Jez.
]elije
js
Kra j i n
1784
an
Li
Bawa
Go~ 1216 Trstenik
o
Jov
@i~a Vrwa~ka
ern
1579
~a
ok
m
Ti
ke
1565
Qubostiwa
va
ZlatarskoIvawica
jez.
1519
Mile{eva
li
^em
r
ora
p
Negotin
l.
Rtaw
Kwa`evac
Z. M
Studenica
Prijepoqe
De
bo
Uv
ac
Ku
e
1496
Priboj
ica
t
i
Resavska
pe}ina
Ravanica
v q
Kraqevo
Mataru{ka
Bawa
rav
la
a
^a~ak
1336
1284
Jagodina
U`ice
Ra~a
Z
k
va
j
Gorwi
Milanovac
Bor
Manasija
a
av
or a
n
Bajina
Ba{ta
la
KRAGUJEVAC
Maqen
va
r V. M
1132
Takovo
o
1103
le
Majdanpek
Homoqske pl.
Res
a
d i
Topola
ov
g
940
Oplenac
Rudnik
P 1347
Lepenski
Vir
i
a
Bukovi~ka
Bawa
696
Bukuqa
o~
ir
M
S
M
Lazarevac
ok 973
ol
ska
Vaqevo
pl
.
803
t
Smederevska
Kosmaj
Palanka
m
Aran|elovac
626
m
Trono{a
o
u
768
rd
Pe
Smederevo
Po`arevac
Tamnava
Dunav
ap
Avala
[
Zvorni~ko
jezero S
BOSN
Veliko
Gradi{te
Ve
te
rn
a
[abac
Tar
a
Nera
BEOGRAD
P
in
~a
e{
t
ap
Dr
sk
A
Obedska
bara
506
Cer
Loznica 687
Jez
Perero
u}ac
a{
r
Ka
250
Pan~evo
Sava
M
Mo
A I HERCEGOVINA
at
N
m
va
a~
639
bl
e
Sremska
Mitrovica
Vr{ac
DT
D
I
Ruma
al
li
D
r
JA
Ka
n
De
HR
a
O
F r u { k a 538
g o r a Kru{edol
Sava
N
Belo
jez.
SAD
a
na Ba~ka NOVI
vPalanka
S
U
k
sa
Ti
j. k
ge
Be
Zrewanin
V
Du
[id
M
gej
a
VATSKA
B
R
a
O
Ka 88
na
l
DT
D
Ba~ka
Topola
a
in
Crni vrh
MA
K
O
ED
NIJ
A
Dunav u Zemunu
43
Saobra}ajno-geografski polo`aj Srbije
Ka`e se da je Srbija „raskrsnica puteva“ jugoisto~ne Evrope. Kroz prostrane ravnice na severu zemqe i
kotline i doline sredi{we Srbije izgra|eni su putevi koji povezuju Srbiju s drugim delovima Evrope i Azije.
a
R
U
88
Be~ej
~
Apatin
B
O
M
a
J
Vrbas
U
k
Zrewanin
I
SAD
a
639
br
eg
~a
e{
t
ap
{
sk
e
N
m
250
ra
Sremska
Mitrovica
a~
at
I
Ruma
Pan~evo
a
~v
A
M
BEOGRAD
[abac
506
Avala
Po`arevac
m
g
Majdanpek
940
Homoqske pl.
li
De
o
1284
KRAGUJEVAC
a
v q
a
^a~ak
Kraqevo
K
a
u~
^em
r
@i~a Vrwa~ka
ern
1579
Bawa
Go~ 1216 Trstenik
o
Ivawica
1174
K
Prokupqe
p
a
er
a
p l Miro~
an
in
a
Ni{ka Bawa
Su
va 1809
pl
Pirot
an
in
a
o
{t
plica
To
2016
Vi
A
Pan~i}ev vrh
Novi Pazar
Pe
NI[
Jastrebac
Brus
1833
Golija
2168
K
1491
or
S
t
ar
Jav
A
S
@eqin
C
RN
Ozren
Kru{evac
1784
1519
Prijepoqe
Sokobawa
R
bo
Zaje~ar
GA
1496
Priboj
ke
Rtaw
Kwa`evac
Qubostiwa
e
i
l.
1565
Mataru{ka
Bawa
t
js
Do Srbije se mo`e sti}i i vodenim
putem, i to glavnim rekama: Dunavom,
Savom, Tisom i Begejom.
BU
Jagodina
Z
p
Resavska
pe}ina
j
Gorwi
Milanovac
U`ice
o~
Negotin
an
r
Bor
Manasija
1336
Jov
Topola
1132
Takovo
Maqen
Bajina
Ba{ta
Tar
a
i
a
Rudnik
1103
Lepenski
Vir
Aran|elovac
Bukovi~ka
Bawa
696
Bukuqa
P 1347
ov
le
n
S
t
d i
973
So
ko
lsk
a p Vaqevo
l.
M
m
Smederevska
Palanka
626
Kosmaj
ir
803
Kra j i n a
o
u
Lazarevac
la
768
Smederevo
[
Cer
Loznica 687
Veliko
Gradi{te
P
A I HERCEGOVINA
BOSN
bl
li
D
r
a
Vr{ac
De
F r u { k a 538
gora
S
JA
a
O
ki
Ba~ka NOVI
Palanka
[id
N
n
V
VATSKA
^oka
Kikinda
B
V
113
Senta
Ba~ka
Topola Ada
Sombor
HR
Preko Panonske nizije Srbija je
otvorena ka sredwoj, zapadnoj, severnoj
i isto~noj Evropi.
Glavne saobra}ajnice spajaju se kod
Beograda. Beograd je „kapija“ sredwe
Evrope i Balkanskog poluostrva. U wemu
se ukr{taju putevi koji idu ka zemqama
zapadne, severne i isto~ne Evrope, ali
i ka jugu (Gr~ka) i jugoistoku
(ka zemqama jugozapadne Azije).
SUBOTICA
Vr
M
RSKA
A
A\
d l1413
i~
o
1408
n
Leskovac
Radan
k
a
h ija
gor
Mo
ca
avi
Kuk
1442
K
RA
kra
1789
i
GO
Kosovska
Mitrovica
2154
o
PRI[TINA
Pe}
t o
Vrawe
L
e
Bosilegrad
Gwilane
M
1364
\akovica
A
Uro{evac
r
go
v
B
Cr
a
na
o
Prizren
N
ik
[ ar
JA
pl
n
it
Kop
2393
I
44
1874
Vardenik
Vrawska
Bawa
o
2584
\eravica
s
A
a
in
an Crni vrh
MA
K
O
ED
NIJ
A
Reka Sava
Glavni grad Srbije – Beograd
Glavni grad Republike Srbije: Beograd
Ukupno op{tina: 17
Grb
Najve}a op{tina: Novi Beograd
Beograda:
Najmawa op{tina: Sopot
Broj stanovnika grada: oko 1.500.000
Klima: umerenokontinentalna
Zanimqivost: najni`a zabele`ena T u Beogradu je –26°C
najvi{a zabele`ena T u Beogradu je +41,8°C
Najpoznatija ulica Beograda: Knez Mihailova ulica
Simbol Beograda: spomenik Pobednik
Najve}i sportsko-rekreativni centar: Ada Ciganlija
Najpose}eniji doga|aj u gradu: Beogradski sajam kwiga
Najvi{a zgrada u Beogradu: poslovni centar U{}e
Narodna skup{tina u Beogradu
Spomenik
Pobednik na
Kalemegdanu
Saborna crkva
u Beogradu
Narodni
muzej je
najstarija
muzejska
ustanova
u Srbiji
Spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u
i Narodno pozori{te, koje je sagra|eno
odlukom kneza Mihaila Obrenovi}a
45
Kalemegdan
Vojni muzej
Bedemi Beogradske tvr|ave i zgrada Planetarijuma
Zindan kapija
Zoolo{ki vrt
46
planetarijum
Beogradska tvr|ava i pogled na u{}e Save u Dunav
Navedi najva`nije podatke o mestu u kojem
`ivi{.
Nacrtaj razglednicu mesta u kojem `ivi{.
Reqef:
Vode:
Narodi koji `ive u tvom kraju:
Va`ni istorijski spomenici:
[ta tvoje mesto ~ini posebnim?
47
Seti se {ta smo nau~ili
MOJA DOMOVINA SRBIJA
AZIJA
AUSTRALIJA ANTARKTIK
U
JUGOISTO^NA
EVROPA
[email protected]
AMERIKA
SEVERNA
AMERIKA
AFRIKA
ISLAND
A
K
A
E
F
D
I
S
N
K
S
A
K
[
E
V
R
[
N
V
O
susedi:
ESTONIJA
R U
S K
A
LETONIJA
SEV.
IRSKA
DANSKA
LITVANIJA
IRSKA
D
I
JA
VELIKA
BRITANIJA
HOLA
L
SRBIJA
A
BALKANSKO
POLUOSTRVO
R
F E
D E
R A
C I
J A
EVROPA
BEL OR USIJ A
N
K A Z A H S T A N
BELGIJA
NEMA^KA
POQSKA
U K R A J I N A
LUKSEMBURG
^E[KA
SLOVA^KA
LIHTEN[TAJN
FRANCUSKA
MOLDAVIJA
[VAJCARSKA
AUSTRIJA
MA\ARSKA
SLOVENIJA
RUMUNIJA
HRVATSKA
Beograd
BiH
SRBIJA
ANDORA
L
I
JA
MAKEDONIJA
K
A
S
T
[ P A N I JA
ALBANIJA
RTU
I
PO
Republika Srbija:
BUGARSKA
CRNA
GORA
VATIKAN
A
GAL
I
JA
SAN
MARINO
T
U
R
GR^KA
Dr`avna
zastava
Grb Srbije
O
K
O
L
@
I R
MAL TA
TU
M
A
NI
S
R
A
Dr`avna himna:
Bo`e pravde
L
I B
I
J
A
E G I P A T
Glavni grad: Beograd
Na linije upi{i koje su dr`ave susedi Republike Srbije.
48
Prirodne odlike
i bogatstva Srbije
Razgovara}emo:
– o oblicima reqefa
– o tome za{to je voda prirodno bogatstvo
– o Josifu Pan~i}u i neobi~nom ~etinaru
U~i}emo:
s
Ti
k
.k
B
a
{
Dunav
D
r
Tvoj zadatak }e biti:
I
e
m
Sava
M
va
Sava Obedska
bara
Dr
in
a
a~
– da odredi{ kojoj reqefnoj oblasti
pripada tvoj kraj
– da pomo}u karte padavina odredi{
koli~inu padavina u tvom kraju
– da istra`i{ koji vetrovi naj~e{}e
duvaju u tvom kraju
n
V
a
j
ege
Belo
jez.
O
S
g
Be
Tam
i
D
a
DT
J
– o dve reqefne oblasti Srbije
– o klimi Srbije
– o vodama Srbije
– o rekama i re~nim slivovima
– o jezerima i termomineralnim izvorima
– o zemqi{tu Srbije
[
Tamnava
Zvorni~ko
jezero
u
Kol
a
bar
u
m
Reqef Srbije
• Na osnovu ~ega razlikujemo osnovne oblike
reqefa?
DA SE PODSETIMO:
Reqef je izgled Zemqine povr{ine.
Oblici koji ~ine reqef su ravnice,
uzvi{ewa i udubqewa.
• Pove`i kartografske boje sa datim geografskim
pojmovima.
Oblici reqefa
Pali}ko jezero
Pan~i}ev vrh (2.017 m)
Pe{terska visoravan (1.100 m)
uzvi{ewa
ravnice
udubqewa
\erdapska klisura (400 m)
Fru{ka gora (539 m)
planina
nizija
re~no korito
Deliblatska pe{~ara (200 m)
kartografske boje
brdo
visoravan
klisura
bre`uqak
kotlina
kawon
iznad 2.000 m
nadmorske visine
od 1.000 do 2.000 m
nadmorske visine
od 500 do 1.000 m
nadmorske visine
dolina
od 200 do 500 m
nadmorske visine
do 200 m
nadmorske visine
sve vode ozna~avaju
se plavom bojom
50
nadmorska visina
SUBOTICA
ti
ca
Zl
a
B
V
Pali}ko
jezero
113
Senta
Kikinda
Sombor
a
B
Ba~ka
Topola
^ik
Be~ej
NIZIJSKA
OBLAST
NOVI SAD
a
J
sa
Ti
n
a
{
Tam
i
Pan~evo
A
Avala
Smederevo
[
Po`arevac
Kolubara
r
Iba
@i~a Vrwa~ka
ern
Bawa
Go~ 1216 Trstenik
o
1784
Jez.
]elije
@eqin
or
2016
K
o
Ozren
S
Top
l
ica
t
ar
1491
NI[
Jastrebac
o
To
2168
a
Ni{
plica
ava
or
M
p
Prokupqe
r
1789
n
Leskovac
a
K
h ija
gor
Ve
te
k
rn
i
ca
i
Radan
Batlavsko
jez.
ic
tn
Si
kra
Mo
ca
avi
Kuk
Vlasinsko
1442
jez.
o
a
PRI[TINA
Pe}
1874
Vardenik
t o
Vrawe
s
Vrawska
Bawa
o
2584
\eravica
d l 1413
i~
1408
Kosovska
Mitrovica
2154
Vi
a
av
o
Iba
a
BRDSKO-PLANINSKA
OBLAST
er
p l Miro~
an
in
a
Ni{ka Bawa
Su
va 1809
pl
Pirot
an
in
a
J.
Novi Pazar
{t
1174
Pan~i}ev vrh
Golija
Pe
Sokobawa
Kru{evac
Brus
1833
ko
i~
en
Sj ez.
j
Jav
Zaje~ar
na
1579
ZlatarskoIvawica
jez.
1519
js
ok
m
Ti
ke
1565
Ra
si
^em
r
~a
Negotin
l.
Rtaw
Kwa`evac
Qubostiwa
va
e
bo
Ku
Z. M
ora
p
Resavska
pe}ina
v q
m
Li
Uv
ac
a
1496
Priboj
Mataru{ka
Bawa
ica
t
i
Prijepoqe
Kraqevo
rav
la
1284
Jagodina
^a~ak
Z
an
j
Gorwi
Milanovac
U`ice
Tar
a
Jov
KRAGUJEVAC
1336
li
n
Bajina
Ba{ta
De
1132
Takovo
Maqen
Bor
Manasija
a
av
or a
le
ez
er
va
1103
ov
Jez
Perero
u}ac
va
r V. M
Rudnik
Mo
Prona|i na karti Srbije kraj u kojem `ivi{
i odredi kojoj od navedenih reqefnih
oblasti pripada.
Homoqske pl.
Res
a
d i
Topola
.
P 1347
Majdanpek
940
a
Bukovi~ka
Bawa
696
Bukuqa
Vaqevo
pl
la
ska
g
Aran|elovac
o
ok
ol
Lepenski
Vir
i
M
973
o~
ir
S
m
m
768
M
t
Smederevska
Palanka
626
Kosmaj
803
Kra j i n a
u
Lazarevac
Zvorni~ko
jezero S
o
Tamnava
Dunav
ko
j
506
Veliko
Gradi{te
k
Pe
Dr
[abac
Cer
Loznica 687
Nera
BEOGRAD
P
in
a
M
Obedska
bara
da
ps
Sava
\e
r
va
a~
Sava
a{
r
Ka
250
ra
m
1. nizijska oblast i
2. brdsko-planinska oblast.
a
{~
N
t
pe
I
Ruma
639
D
e
Sremska
Mitrovica
Vr{ac
DT
ka
ts
r
al
la
S
[id
ib
D
Ka
n
l
De
F r u { k a 538
gora
br
eg
a
U Republici Srbiji razlikujemo dve reqefne
oblasti. To su:
Belo
jez.
O
a~
ki
k
na Ba~ka
vPalanka
al
an
.k
gej
Be
Zrewanin
V
Du
gej
Be
Vr
{
~
Ka 88
na
l
DT
D
Tisa
O
Pa`qivo posmatraj reqefnu kartu Srbije
i razmisli o tome koji su oblici reqefa
najzastupqeniji.
e
\akovica
B
Uro{evac
e
Drili
m
c
ena
Cr
Lep
a
na
o
Prizren
a
r
go
v
1364
Bosilegrad
P~iw
Gwilane
M
ik
a
in
an Crni vrh
[ar
p
l
n
it
Kop
2393
Da li zna{?
[umadija
Najvi{a planina [umadije je Rudnik.
Naziv [umadija poti~e od gustih listopadnih
{uma koje su nekada prekrivale ~itavu oblast.
51
Klima Srbije
Jedna od osnovnih odlika svake teritorije je
wena klima. Da bi se odredio tip klime, meri se
temperatura i vla`nost vazduha, temperatura
zemqi{ta, koli~ina padavina, ja~ina vetrova
i broj sun~anih dana u toku godine.
Legenda
ca
najmawa koli~ina padavina
mawe od 600 mm
od 600 do 800 mm
Zl
a
B
od 800 do 1.200 mm
a
B
~
Ka
n
al
a
al
k
.
gej
Belo
jez.
a
Ka
n
{
al
Tam
i
D
r
D
va
Nera
A
Sava Obedska
ap
Dunav
S
i
m
u
Kol
t
a
o
Res
a
ok
m
Ti
or
M
a
av
a
j
v
a
r
ora
Iba
va
e
a
ic
rs
q
av
ko
i
en
Sj ez.
j
m
o
~k
Li
Ra
sin
a
Uv
ac
Z. M
or
M
Z
jezlat
. a
Jez.
]elije
Top
l
ava
a
Iba
av
or
M
ica T
Ni{
oplica
J.
Kada u toku godine u tvom kraju pada najvi{e
ki{e, a kada snega? Koliko traju ti periodi?
a
r
ic
Vlasinsko
jez.
a
o
s
o
M
Batlavsko
jez.
ic
K
et
o h
i j a
tn
Si
ern
Vet
P~iwa
Bel
v
iD
rim
52
grad, padavine, ki{a, sneg, magla, slana, iwe, rosa
ena
Lep
o
c
Pomo}u karte padavina odredi koli~inu
padavina u svom kraju.
er
V.
r
d i
va
Jez
Perero
u}ac
Na karti zaokru`i razli~itim bojama krajeve
u Srbiji sa najvi{e i najmawe padavina
tokom godine.
g
va
m
la
M
o
u
a
bar
s ko j
n a
a j i
Kr
Tamnava
k
[
Zvorni~ko
jezero
Pe
Dr
in
bara
ez
a
a~
M
r
Ka
N
m
P
Prou~i kartu padavina. Na osnovu legende
odredi da li su padavine tokom godine
u Srbiji obilne, oskudne ili umerene.
a{
t
I
e
Sava
DT
a
Dunav
najve}a koli~ina padavina
preko 2.000 mm
n
ka
n
V
a
Be
O
S
od 1.200 do 2.000 mm
gej
Be
rd
D
J
DT
s
Ti
Na najve}em delu teritorije Srbije vlada
umerenokontinentalna klima. Taj tip klime
odlikuje se smenom godi{wih doba: prole}a, leta,
jeseni i zime. Leta su u Srbiji umereno topla, dok
su zime umereno hladne.
Tisa
O
^ik
\e
V
ti
Pali}ko
jezero
o
U Srbiji duvaju slede}i vetrovi: ko{ava, severac, jugo i zapadni vetar.
severni
vetar
zapadni
vetar
{
SEVERAC
Na osnovu karte vetrova odredi pravac
duvawa ko{ave.
ju`ni
vetar
Tam
i
Dunav
isto~ni
vetar
Sava
Dunav
Dr
in
a
Sava
Istra`i i zapi{i koji vetrovi naj~e{}e
duvaju u tvom kraju. U kom periodu godine
duvaju ti vetrovi?
ZAPADNI•VETAR
na
Dri
Uv
ac
JUGO
KO
[
AV
A
Ko{ava se opisuje i do`ivqava kao jak vetar koji duva
brzinom i do 150 km/h (to je br`e od dozvoqene brzine
automobila na autoputu). Duva u svim godi{wim dobima,
ali je naj~e{}a u novembru (krajem jeseni) i martu
(po~etkom prole}a). Donosi vedro i suvo vreme.
Najve}u snagu ko{ava ima u ju`nom Banatu, Velikom
Gradi{tu i Beogradu. U narodu se ka`e da kada po~ne,
ko{ava duva tri, sedam ili dvadeset jedan dan.
53
Klima i reqef su me|usobno povezani. Visoke planine spre~avaju prodirawe toplog vazduha s mora ka
unutra{wim delovima zemqe. S pove}awem nadmorske visine, temperatura se smawuje, a koli~ina
padavina pove}ava.
Klimatske zanimqivosti Srbije
• Najhladniji mesec: januar
• Najni`a izmerena temperatura: u Sjenici –38°C
• Najtopliji mesec: jul
• Najvi{e sun~anih dana: u nizijskoj oblasti
• Najve}a obla~nost: u brdsko-planinskoj oblasti
• Meseci sa najvi{e padavina: maj i jun
• Najve}a koli~ina padavina: na Kopaoniku
[ta se sve ubraja u padavine?
Za{to su nizijske oblasti uglavnom sun~ane?
Za{to u brdsko-planinskim oblastima ima
mnogo obla~nosti?
Vremenske prilike se prou~avaju i analiziraju
u Hidrometeorolo{kom zavodu
54
Qudi u celom svetu prate vremensku
prognozu. Navedi nekoliko razloga zbog kojih
je va`no da znamo kakvo nas vreme o~ekuje.
Tisa
Pali}ko
jezero
Zl
Vode su zna~ajno prirodno bogatstvo svake zemqe.
U Srbiji najvi{e ima reka, zatim jezera
i termomineralnih izvora.
at
ic
a
Vode Srbije
^ik
Ka
n
al
DT
gej
Be
D
Du
al
an
sa
Ti
Za{to je voda prirodno bogatstvo?
.k
gej
Be
Belo
jez.
na
Ka
n
Ta
mi
{
v
al
DT
D
a{
r
Ka
Sava
Nera
k
Pe
Dri
na
Obedska
bara
\erdapsko
jezero
Dunav
Tamnava
va
la
M
Zvorni~ko
jezero
Kolubara
Res
a
va
ok
V.
Qudska naseqa uvek su nastajala u blizini
voda, naj~e{}e na rekama. [ta misli{, za{to?
av
or
M
m
Ti
a
Jezero
Peru}ac
Mo
ora
Sjeni~ko
jez.
Ra
si
Jez.
]elije
m
Li
Zlatarsko
jez.
na
va
Iba
ica
Uv
ac
r
rav
Z. M
Ni{
ava
Top
l
J.
ica
av
or
M
t
Si
Ve
te
rn
ic
a
a
r
Iba
Batlavsko
jez.
a
c
ni
Vlasinsko
jez.
Na karti voda Srbije prona|i najve}e reke
i jezera i upi{i wihove nazive.
P~iwa
Bel
iD
rim
nac
e
Lep
Preistorijska naseqa podizana su u blizini voda. Lepenski Vir, jedno od najpoznatijih
preistorijskih naseqa, koje je postojalo pre oko {est hiqada godina, nalazi se na Dunavu,
blizu \erdapske klisure.
termomineralni izvor
55
Reke i re~ni slivovi
Re~na mre`a Srbije veoma je razgranata.
U zavisnosti od nagiba zemqi{ta razlikujemo brze planinske i spore ravni~arske reke.
Smer re~nih tokova odre|uje nagnutost zemqi{ta. Najve}i deo teritorije Srbije nagnut
je ka severu, prema Dunavu i Savi.
Dunav je reka koja se uliva u Crno more.
Zato sve pritoke Dunava pripadaju Crnomorskom re~nom slivu.
U^IM•DA•U^IM
• Kako se odre|uju leva i desna obala reke?
Na karti voda Srbije (str. 55) prona|i najve}e
leve i desne pritoke Dunava, pa dopuni narednu
re~enicu:
Leve pritoke Dunava su
i
, a desne su
,
i
.
Reka Zapadna Morava
Reke Crnomorskog sliva veoma su zna~ajne
za re~ni saobra}aj na{e zemqe. Ukupna
du`ina plovnih reka Srbije je 1.707 km.
Plovne reke Srbije su Dunav, Sava, Tisa,
Begej, Tami{ i Velika Morava.
Najdu`a reka Srbije je Velika Morava,
koja sa Ju`nom Moravom dosti`e du`inu
od 489 km. Plovnost Velike Morave iznosi
samo 3 km. (Vidi i stranu 65.)
Tami{ kod Pan~eva
56
re~ni sliv, re~na mre`a
Jezera i termomineralni izvori
DA SE PODSETIMO:
Jezera su udubqewa na kopnu ispuwena vodom. Prema na~inu postanka mogu biti prirodna i ve{ta~ka.
Najve}i broj jezera u Srbiji su ve{ta~ka jezera.
Takva jezera nastaju izgradwom brana, naj~e{}e
na velikim i sna`nim rekama. Time se podi`e
nivo vode koji se koristi za izgradwu
hidroelektrana, snabdevawe naseqa vodom,
navodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, gajewe
ribe, sport i rekreaciju.
Temperatura izvorske vode u Vrawskoj Bawi
iznosi preko 90oC. To zna~i da je voda u izvoru
vru}a skoro kao i voda koja vri!
Oko 130 registrovanih i jo{ vi{e
neregistrovanih termomineralnih izvora ~ine
Srbiju „zemqom bawa“. Termomineralni izvori su
lekoviti, a temperatura izvorskih voda mo`e biti
razli~ita. Veliki broj bawa u Srbiji doprineo je
razvoju bawskog turizma.
Hidroelektrana \erdap
Na osnovu ~ega se prirodna jezera razlikuju
od ve{ta~kih?
brana, hidroelektrana
Prirodna
jezera u Srbiji
uglavnom su
planinska
(Dai}ko jezero
na planini
Goliji)
57
Zemqi{te Srbije
Zemqi{te je va`no prirodno bogatstvo jedne dr`ave jer od wegovog sastava i plodnosti zavisi koje }e ga
`ivotne zajednice naseqavati. U zemqi{tu se, uz to, nalaze rude i minerali koje ~ovek prera|uje i koristi.
U^IM•DA•U^IM
Seti se koje vrste zemqi{ta postoje i po ~emu se
razlikuju. Potra`i podatke o tome u uxbenicima iz
prethodnih razreda ili enciklopedijama.
Za koju vrstu zemqi{ta ka`emo da je
pogodna za zemqoradwu?
a
ti
c
Zl
a
B
V
me{ovite {ume
a
B
Tisa
O
^ik
~etinarske {ume
~
DT
gej
J
a
D
Be
an
a
k
s
Ti
.k
ostale povr{ine
gej
Be
n
V
na
Belo
jez.
a
v
Ka
n
al
{
a
O
DT
r
t
I
e
{
ra
Ka Nera
N
m
va
o
er
Pe
Dr
P
Dunav
S
Lepenski
Vir
t
i
g
m
m
va
la
M
Kolubara
u
Kr a j i n a
o
Tamnava
k
[
Zvorni~ko
jezero
ez
Sava
in
a
M
A
Obedska
bara
sk
oj
a~
Sava
a
o
Res
a
r V. M
d i
va
Manasija
j
v q
a
rav
Mo
Iba
r
ko
i~
en
Sj ez.
j
na
Ra
si
m
Li
Zlatarsko
jez.
Jez.
]elije
Ni{
ava
Top
l
ica
plica
To
av
or
M
J.
a
Iba
r
Vlasina
ca
ani
K
Batlavsko
jez.
o
s
o
P~iw
M
a
v
c
ena
Lep
o
58
Vlasinsko
jez.
ca
ni
t
Si
et
o h
i j a
Jabl
Be
Drili
m
Na karti {uma prona|i biqne zajednice koje
uspevaju u tvom kraju.
Razmisli i napi{i za koju vrstu delatnosti je
pogodna vrsta zemqi{ta iz tvog kraja.
Qubostiwa
va
e
ica
Z. M
ora
ok
m
Ti
a
av
or a
Jeze
Per ro
u}ac
Uv
ac
Danas je otprilike jedna tre}ina teritorije Srbije
prekrivena {umama. Nekada je, me|utim, {uma bilo
mnogo vi{e. ^itava [umadija je bila prekrivena
listopadnim {umama, od kojih su {ume bukve bile
naj~e{}e. Zbog toga su [umadiju zvali „more {uma“.
D
Tam
i
D
S
ap
Du
al
rd
al
\e
Ka
n
Brdsko-planinska oblast uglavnom je
prekrivena livadama i {umama, pa je pogodna
za razvoj {umarstva i sto~arstva.
Plodno zemqi{te omogu}ilo je `ivot brojnim
vrstama biqaka i `ivotiwa. Ve}i broj tih vrsta
`ivi i na drugim teritorijama, dok neke `ive samo
u Srbiji. Ti organizmi predstavqaju posebno
prirodno bogatstvo Srbije.
Srbija je bogata rudama, naro~ito ugqem. Bogata
je i mineralima.
listopadne {ume
Pali}ko
jezero
Nizijska oblast Srbije odlikuje se zemqi{tem
pogodnim za zemqoradwu.
Iz leksikona: Pan~i}eva omorika
U Srbiji raste nekoliko desetina biqnih vrsta koje ne `ive nigde drugde
na svetu. Najpoznatija me|u wima je Pan~i}eva omorika.
Pan~i}evu omoriku otkrio je na planini Tari ~uveni botani~ar Josif
Pan~i} 1875. godine. Sakupqaju}i biqke u okolini planine Tare, ~uo je
pri~u o jednom neobi~nom ~etinaru. Me{tani su drvo nazivali omorika.
Me|utim, niko nije
umeo da ga odvede na
mesto na kojem je drvo
raslo. Posle dvadeset
godina tragawa nau~nik
je uspeo da prona|e
nekoliko stabala.
Ispostavilo se da je
otkriveno drvo pravo
nau~no bogatstvo. Ne
samo {to ga dotad niko nije bio opisao ve} se
ispostavilo da ta vrsta ~etinara ne raste nigde,
osim na obroncima Tare.
Pan~i}eva omorika je potomak starih vrsta
~etinara koji su nekada, pre velikog ledenog doba,
`iveli na tlu Evrope. Usled nepovoqnih uslova
nestali su sa evropskog kontinenta.
Omorika raste na stenovitim i siroma{nim
terenima, podjednako dobro kao i na suvim
i mo~varnim zemqi{tima. Podnosi i mraz i suva
leta. Weno stablo je vitko i pravo, a kro{wa
u obliku piramide. U povoqnim uslovima raste
veoma brzo i mo`e dosti}i od 30 do 40 m visine.
Pan~i}eva omorika je ponos Srbije i planine
Tare, pa je u narodu poznata kao „kraqica Tare“.
59
Seti se {ta smo nau~ili
PRIRODNE ODLIKE I•BOGATSTVA SRBIJE
Upi{i znak + u prazna poqa ispod navedenih prirodnih odlika koje se odnose na tvoj kraj.
nizijska oblast
brdsko-planinska oblast
pogodno za zemqoradwu
pogodno za razvoj
{umarstva i sto~arstva
REQEF
ZEMQI[TE
KLIMA
UMERENOKONTINENTALNA
§ temperatura i vla`nost vazduha
§ temperatura zemqi{ta
§ koli~ina padavina
§ ja~ina vetrova
§ broj sun~anih dana
vetrovi
ko{ava
severac
zapadni
vetar
reka
jezero
brza planinska
prirodno
spora ravni~arska
ve{ta~ko
VODE
60
jugo
termomineralni
izvor
Nizijska
i brdsko-planinska
oblast Srbije
Razgovara}emo:
– o tome koje se `itarice kod nas najvi{e gaje
– o tome za{to su planinske reke prirodna bogatstva
– o tome za{to se kod nas biqni i `ivotiwski svet
nizijske i biqni i `ivotiwski svet brdsko-planinske
oblasti ne razlikuju mnogo jedan od drugog
U~i}emo:
– o reqefu nizijske oblasti
– o klimi nizijske oblasti
– o vodama nizijske oblasti
– o biqnom i `ivotiwskom svetu nizijske oblasti
– o poqoprivredi i privredi nizijske oblasti
– o reqefu brdsko-planinske oblasti
– o klimi brdsko-planinske oblasti
– o vodama brdsko-planinske oblasti
– o zemqi{tu, biqnom i `ivotiwskom svetu
brdsko-planinske oblasti
– o poqoprivredi i privredi
brdsko-planinske oblasti
Tvoj zadatak }e biti:
– da istra`i{ i zabele`i{ podatke
o proizvodwi fabrika u tvom kraju
– da posmatra{ i opi{e{ izgled ~etinarskog
drveta zasa|enog pored saobra}ajnice
Reqef nizijske oblasti Srbije
Nizijska oblast Srbije obuhvata:
at
ic
a
Pali}ko
jezero
113
Zl
B
V
1. Vojvodinu i
2. doline velikih reka u centralnoj Srbiji.
SUBOTICA
To su:
• dolina Velike Morave – Pomoravqe
• dolina Save – Posavina
Sombor
• dolina Dunava – Podunavqe
Ba~ka
Ka 88
• dolina Drine na granici
Topola
na
l
DT
s Bosnom i Hercegovinom – Ma~va
D
• dolina Kolubare
Senta
Kikinda
a
B
Tisa
O
^ik
J
a
NIZIJSKA
OBLAST
NOVI SAD
sa
Ti
n
a
{
BEOGRAD
Kolubara
u
Smederevska
Kosmaj
Palanka
m
Aran|elovac
r
Iba
1784
@eqin
ko
i~
en
Sj ez.
j
or
Zaje~a
Sokobawa
Kru{evac
Brus
2016
o
Top
lic
a
Ozren
Ni
1491
NI[
Jastrebac
Pan~i}ev vrh
K
To
plica
p
Prokupqe
Ni{ka Ba
Su
v
J
Novi Pazar
centralni
Jez
Jez.
]elij
]elije
Jav
1833
e
1174
Go~ 1216 Trstenik
Ra
sin
a
a koIvawica
tarsko
Zlat
Zlatarsk
z.
ez.
jjez
je
jez.
1519
o
Bawa
Golija
62
li
1579
P
De
r
sk
1565
Qubostiwa
va
@i~a Vrwa~ka
ern
j
~a
Rtaw
Kwa`ev
e
m
Li
Prijepoqe
Uv
ac
^em
Ku
Z. M
ora
.
pl
Resavska
pe}ina
v q
Priboj
bo
1284
a
av
or a
i
1496
Kraqevo
Mataru{ka
Bawa
ica
t
a
rav
Mo
la
Bor
Manasija
Jagodina
^a~ak
Z
va
j
Gorwi
Milanovac
U`ice
Tar
a
Homoqske pl.
va
KRAGUJEVAC
Bajina
Ba{ta
la
1132
Takovo
M
1103
Maqen
Majdan
940
r V. M
Jez
Perero
u}ac
g
o
Rudnik
P 1347
ov
le
n
i
Res
a
d i
Topola
.
Lepenski
Vir
t
a
Bukovi~ka
Bawa
696
Bukuqa
Vaqevo
pl
803
S
626
m
ska
o
973
ok
ol
k
Po`arevac
Tamnava
Lazarevac
Zvorni~ko
r
jezero S
Pe
Smederevo
[
Dunav
a
506
Avala
rd
[abac
Cer
Loznica 687
Nera
Veliko
Gradi{te
\e
a
Obedska
bara
P
in
250
ra
N
A
Sava
M
Dr
~a
e{
Prona|i na karti sve
navedene oblasti.
a{
r
Ka
Pan~evo
va
a~
t
ap
e
m
Sava
ki
sk
I
Ruma
br
Tam
i
at
r
Sremska
Mitrovica
641
bl
[id
Vr{ac
DT
D
li
S
al
De
D
Ka
n
eg
O
F r u { k a 539
gora
a~
a
Belo
jez.
{
k
na Ba~ka
vPalanka
al
an
j. k
ge
Be
Zrewanin
V
Du
Vojvodina je rekama Dunavom, Savom
i Tisom podeqena na Srem, Banat i Ba~ku.
gej
Be
Vr
~
Be~ej
Nizija
Planine
Vojvodina le`i u Panonskoj niziji ~ija
nadmorska visina najve}im delom iznosi
od 70 do 130 m.
U reqefu Vojvodine izdvajaju se i dve planine.
To su Fru{ka gora i Vr{a~ke planine. Najvi{i
vrh Fru{ke gore je Crveni ~ot s nadmorskom
visinom od 539 m. Najvi{i vrh Vr{a~kih planina
je Guduri~ki vrh, a wegova nadmorska visina
iznosi 641 m. Guduri~ki vrh je najvi{i vrh
Vojvodine.
Panonska nizija
Pe{~ara
Jedna od najve}ih zanimqivosti reqefa
Vojvodine je Deliblatska pe{~ara. Smatra se da je
nastala duvawem vetra i razno{ewem peska s tla
Panonske nizije. Prekrivena je dinama koje su
visoke od 30 do 40 m. Da bi se spre~ilo
razno{ewe peska, qudi su zasadili {ume lipe,
bagrema i topole. Veliki deo pe{~are danas je pod
pa{wacima.
Fru{ka gora
Prona|i na karti nizijske oblasti navedene
planine. Na karti nadmorske visine (str. 50)
odredi boju koja odgovara pomenutim
vrhovima.
Pogledaj kartografske boje (str. 50).
Razmisli i odredi boju koja odgovara
Panonskoj niziji.
Deliblatska pe{~ara
dina
Prona|i na karti nizijske oblasti
Deliblatsku pe{~aru.
63
Klima nizijske oblasti
DA SE PODSETIMO:
U najve}em delu Srbije vlada umerenokontinentalna klima. Pogledaj str. 52. Na woj su opisane
odlike te klime.
U severnom delu nizijske oblasti zastupqena je kontinentalna klima. Kontinentalna klima se
odlikuje suvqim i toplijim letima, hladnijim zimama i kra}im prelaznim godi{wim dobima.
Oboj kartu padavina nizijske oblasti na
osnovu karte padavina Srbije (str. 52).
64
U kartu vetrova nizijske oblasti strelicom
ucrtaj smer duvawa vetrova i upi{i wihove
nazive (karta vetrova Srbije nalazi se na str. 53).
Vode u nizijama
Nizijske reke su {iroke, duboke i spore. One su
nastale od velikog broja pritoka. Najdu`e reke
Srbije su:
naziv reke
cela
du`ina
du`ina u Srbiji
Dunav
2.857 km
588 km
Zapadna Morava
308 km
308 km
Ju`na Morava
343 km
343 km
Ibar
272 km
272 km
Drina
346 km
220 km
Sava
945 km
206 km
Timok
193 km
193 km
Velika Morava
489 km
489 km
Tisa
966 km
164 km
Ni{ava
218 km
151 km
Tami{
359 km
118 km
Begej
244 km
75 km
Izme|u reka Dunava i Tise izgra|en je kanal
Dunav–Tisa–Dunav koji se sastoji od jednog
velikog, glavnog, i vi{e mawih kanala. Kanal
slu`i za navodwavawe i odvodwavawe obradivog
zemqi{ta.
odvodwavawe
Na osnovu podataka iz tabele odredi koje
reke pripadaju Srbiji celom du`inom toka,
a koje su me|unarodne reke. Zaokru`i plavom bojom
nazive reka koje teku samo kroz Srbiju. Nazive
me|unarodnih reka zaokru`i crvenom bojom.
Za {ta sve qudi mogu koristiti nizijske reke?
Koje su reke u Srbije plovne?
Pogledaj podatke o tome na strani 56
i podseti se.
Prona|i na karti: Obedsku baru, Pali}ko
jezero, reku Tami{ i kanal Dunav–Tisa–Dunav
(vidi str. 55).
@ivi svet reka i jezera nizijske oblasti veoma
je raznovrstan (pogledaj str. 66 i 67).
Kanal Dunav–Tisa–Dunav
65
Biqni svet nizijske oblasti
Zbog pogodnog reqefa i plodnosti zemqi{ta velike povr{ine nekada{wih livadskih i {umskih
zajednica nizijske oblasti pretvorene su u obradivo zemqi{te. Livade koje su preostale danas se
koriste za ispa{u.
U samim dolinama reka zastupqene su {ume vrba i topola. Iznad obronaka niskih planina, zasa|enih
vo}wacima i vinogradima, prostiru se listopadne {ume hrasta i bukve.
Biqne zajednice nizija bogate su pe~urkama i lekovitim biqem.
Fru{ka gora je podru~je s najve}im brojem stabala lipe u Evropi. Skoro svako drugo drvo na Fru{koj
gori je lipa.
Hrast
Lipa
Vrba
66
ispa{a
Bukva
@ivotiwski svet nizijske oblasti
@ivotiwski svet nizijske oblasti veoma je bogat, {to omogu}ava razvoj lova i ribolova.
U velikim nizijskim rekama `ive som, {aran, smu|, {tuka i druge krupne ribe. Me|u brojnim
`ivotiwama najvi{e se isti~u ptice. Obedska bara je jedna od najzna~ajnijih stanica ptica selica iz
Evrope ka jugu.
Naj~e{}e ptice bara i jezera su roda, divqa guska i patka, ~apqa i labud. Na livadama se sre}u
jarebica, fazan, {eva i soko, dok su u {umama ~esti jo{ i sova i orao.
U brojnim lovi{tima `ive jelen, srna, divqa sviwa i divqa ma~ka, zec, lisica, muflon i ve}i broj
vrsta sitnijih sisara.
Seti se jo{ neke `ivotiwe ovih zajednica.
Roda
[eva
Divqa ma~ka
Jelen
Divqa patka
Labud
Srna
[aran
[tuka
^apqa
Fazan
Soko
Divqa sviwa
67
Poqoprivreda
Vojvodina je na{a najve}a `itnica. I ostali delovi nizijske oblasti veoma su pogodni za bavqewe
poqoprivredom. Mo`e se re}i da u toj oblasti, zbog pogodnog tla i klime, uspevaju skoro sve vrste
kultivisanih biqaka. Zato je ta oblast velikim delom pretvorena u obradivo zemqi{te.
p{enica
kukuruz
suncokret
{e}erna repa
gro`|e
duvan
{qiva
jabuka
kru{ka
SUBOTICA
Zl
Kikinda
a
B
Tisa
Be~ej
J
D
a
DT
k
Belo
jez.
a
a
al
Tam
i
D
S
Sremska r
Mitrovica
in
I
N
Pan~evo
A
va
Nera
o
Sava
M
er
a
a~
Vr{ac
D
t
Sava
DT
e
m
BEOGRAD
Dunav
Pe
Smederevo
[
ap
P
Dr
[abac
k
Po`arevac
Kolubara
S
t
i
g
va
m
la
M
m
Zvorni~ko
jezero
u
a
o
Vaqevo
Res
a
va
r
d i
Bor
a
j
Jagodina
U`ice
Zaje~ar
v
a
^a~ak
Z. M
Na osnovu podataka s karte odredi koje
su naj~e{}e poqoprivredne delatnosti qudi
u nizijskoj oblasti. Neka ti u tome pomogne legenda
karte.
ora
va
e
Iba
r
Kraqevo
Ra
si
na
Kru{evac
Jez.
]elije
NI[
Prou~i kartu i odgovori na slede}a pitawa:
• Koje se `itarice kod nas najvi{e gaje?
• Koje se sorte vo}a najvi{e gaje u nizijskoj oblasti?
• Gde bi trebalo izgraditi fabrike za proizvodwu
vo}nih sokova?
sorta, poqoprivreda
ok
m
Ti
KRAGUJEVAC
va
ora
V. M
q
Jez
Perero
u}ac
68
Kra j i n a
Tamnava
o
Loznica
riba
Ka
n
{
v Ba~ka
Palanka
`ivina
Kukuruz je najva`nija zrnasta kultura u svetu,
a i kod nas. U na{oj zemqi velike poqoprivredne
povr{ine su pod kukuruzom.
n
Zrewanin
NOVI
SAD
O
na
al
an
.k
gej
Be
V
Du
gej
Be
sa
Ti
Vrbas
ovca
ez
~
al
sviwa
sk
oj
O
^ik
Ka
n
kow
rd
Sombor
gove~e
\e
B
V
at
ic
a
Pali}ko
jezero
tre{wa i vi{wa
jagoda i malina
kupus
pasuq
paradajz
paprika
lubenica
Ni{
ava
Privreda
SUBOTICA
topionica
nalazi{te nafte
industrija stakla
^oka
Senta
nalazi{te prirodnog gasa
metalna industrija
rafinerija nafte
gvo`|e
fabrika vagona
hidroelektrana
olovo
automobilska ind.
termocentrala
cink
fabrika traktora
antimon
brodogradili{te
bakar
elektroindustrija
zlato
hemijska ind.
srebro
gumarska ind.
hrom
tekstilna ind.
nikl
prehrambena ind.
molibden
fabrika name{taja
Kikinda
Sombor
Ada
Du
Ka
n
^ik
Be~ej
al
DT
Kula
Vrbas
gej
D
Be
a
Zrewanin
Belo
jez.
NOVI SAD
Ba~ka
Palanka
Kanal
D
{
TD
Beo~in
Jermenovci
Vr{ac
Tam
i
{
ra
Ka
Ruma
Sremska
Mitrovica
Pan~evo
SavaObedska
bara
fabrika duvana
lapor
Nera
BEOGRAD
HE \erdap 1
`elezara
Kostolac
o
Pe
[abac
Smederevo
Po`arevac
Obrenovac
Dunav
rda
Loznica
psk
o je
k
zer
Sava
Tamnava
va
Prahovo
Aran|elovac
Topola
“Morava”
Res
a
V.
Negotin
va
Kriveq
M
Sewe
Gorwi
Milanovac
Zaje~ar
Jagodina
^a~ak
Para}in
rav
Mo
Kraqevo
m
prehrambena industrija, hemijska industrija
U{}e
Vr{ka
~uka
Kwa`evac
va
Vrwa~ka
Bawa
Trstenik
Jez.
]elije
Kru{evac
a
Li
[ta misli{, koja fabrika bi mogla da postoji
u tvom zavi~aju s obzirom na prirodna
bogatstva tvog kraja? Obrazlo`i svoje mi{qewe.
Ivawica
ora
sin
Iba
r
ica
HE Kokin Brod
Zlatarsko
HE Bistrica jez
Rtaw
Z. M
Priboj
Uv
ac
ok
m
Ti
a
Kosjeri}
Bajina
Ba{ta
HE Bajina Ba{ta U`ice
Bor
av
KRAGUJEVAC
or
Takovo
Jez
Perero
u}ac
HE \erdap 2
Majdanpek
la
Vaqevo
M
Lazarevac
Zvorni~ko
jezero
“Kolubara” Smederevska
Palanka
Vreoci
\e
v
Apatin
Ba~ka
Topola
Dr
in
a
na
Zaja~a
Prona|i na karti i napi{i
koje su jo{ grane industrije
zastupqene u nizijskoj oblasti.
rudnik ugqa
s
Ti
Jedna od najrazvijenijih grana
industrije nizijske oblasti Srbije
je prehrambena industrija.
Zaposleni u woj bave se preradom
poqoprivrednih proizvoda
(`itarica, vo}a, povr}a i dr.)
koji se koriste u ishrani qudi.
Me|utim, va`no je pomenuti da
se qudi u nizijskoj oblasti bave
i drugim industrijskim granama.
Hemijska industrija naro~ito je
razvijena u Pan~evu i Novom Sadu.
Kolubara i Kostolac su najve}a
nalazi{ta ugqa u Srbiji.
Aleksinac
Tresibaba
Da li u kraju u kojem `ivi{ postoji neka
fabrika? Istra`i i zapi{i {ta se u woj
proizvodi?
69
Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije
Brdsko-planinska oblast zauzima ve}i deo Srbije i prostire se ju`no od Panonske nizije. ^ine je
planine, brda, kotline i klisure.
Planine se prostiru u razli~itim pravcima i prema visini smo ih podelili na niske, sredwe
i visoke.
Me|u najpoznatijim planinama Srbije su Kopaonik, Zlatibor, Tara i Zlatar na zapadu, Stara
planina na istoku i Rudnik, Rtaw i Go~ u centralnoj Srbiji.
Na Kopaoniku, Zlatiboru i Tari nalaze se na{i najve}i zimski turisti~ki centri.
Najpoznatije klisure brdsko-planinske oblasti su \erdapska klisura na Dunavu, Grdeli~ka klisura
na Ju`noj Moravi, Si}eva~ka klisura na Ni{avi i Ov~arsko-kablarska klisura na Zapadnoj Moravi.
B
Ba~ka
Topola
Tisa
^ik
~
Be~ej
NIZIJSKA
OBLAST
NOVI SAD
k
sa
Ti
al
an
.k
gej
Be
Zrewanin
n
V
Belo
jez.
a
{
br
Tam
i
ki
Kolubara
ra
a
r
Iba
1784
m
Jez.
]elije
@eqin
or
2016
K
o
er
Seti se koja je nadmorska visina karakteristi~na
za planine, a koja za brda.
1174
Top
l
ica
Ozren
S
t
ar
Ribarska Bawa
1491
To
Ni{
NI[
2168
a
ava
plica
J.
M
or
av
a
o
r
Iba
a
BRDSKO-PLANINSKA
OBLAST
1789
Leskovac
ca
i
k
a
K
h ija
gor
Batlavsko
jez.
o
ca
ni
1874
Vardenik
Na karti brdsko-planinske oblasti prona|i
i obele`i planine Kopaonik, Zlatibor i Taru.
s
t o
Vrawe
Vrawska
Bawa
o
e
Uro{evac
e
Drili
m
c
ena
Cr
Lep
nik
[ ar
pl
it
Kop
2393
a
in
an Crni vrh
o
Prizren
a
go
v
1364
\akovica
B
na
Bosilegrad
P~iw
Gwilane
M
70
ca
avi
Kuk
Vlasinsko
1442
jez.
PRI[TINA
Pe}
2584
\eravica
Na karti nadmorske visine prona|i boju koja
odgovara tim oblicima reqefa (str. 50).
Radan
t
Si
kra
Mo
d l1413
i~
ni
n
2154
Vi
1408
Kosovska
Mitrovica
Ve
te
r
er
p l Miro~
an
in
a
Ni{ka Bawa
Su
va 1809
pl
Pirot
an
in
a
Prokupqe
p
{t
Zlatibor
Zaje~ar
Jastrebac
o
Pe
ok
m
Ti
1565
Pan~i}ev vrh
Golija
Novi Pazar
e
sk
Sokobawa
Kru{evac
Brus
1833
ko
i~
en
Sj ez.
j
Jav
an
Bawa
Go~ 1216 Trstenik
o
aj
Negotin
l.
Rtaw
Kwa`evac
Qubostiwa
va
@i~a Vrwa~ka
ern
1579
ZlatarskoIvawica
jez.
1519
Jov
^em
r
ora
u~
o~
Kra j i n a
li
bo
De
Li
Uv
ac
Z. M
K
e
1496
Priboj
Mataru{ka
Bawa
ica
i
v q
rav
t
a
Kraqevo
Mo
Z
p
Resavska
pe}ina
Jagodina
^a~ak
1336
1284
a
av
or a
j
Gorwi
Milanovac
Bor
Manasija
M
KRAGUJEVAC
U`ice
Tar
a
Prijepoqe
k
av
1132
Takovo
va
r V.
n
Bajina
Ba{ta
la
o
1103
Maqen
Homoqske pl.
Res
a
d i
Topola
le
Majdanpek
940
a
Rudnik
ov
g
Aran|elovac
Bukovi~ka
Bawa
696
Bukuqa
P 1347
ir
Lepenski
Vir
i
M
m
768
M
t
Smederevska
Palanka
626
Kosmaj
803
S
m
ok 973
ol
ska
Vaqevo
pl
.
o
u
Lazarevac
Zvorni~ko
jezero S
ez
Pe
Smederevo
Po`arevac
Ta
Tamnava
Dunav
sk
oj
Avala
[
ap
506
Veliko
Gradi{te
rd
[abac
la
Nera
N
BEOGRAD
\e
a
Obedska
d
bara
P
in
ra
A
Sava
Cer
Loznica 687
Jez
Perero
u}ac
a{
r
Ka
250
Pan~evo
va
M
Dr
~a
e{
t
ap
N
m
a~
Sava
a~
sk
I
Ruma
639
D
e
Sremska
Mitrovica
Vr{ac
DT
at
r
al
bl
S
[id
li
D
Ka
n
De
F r u { k a 538
gora
eg
O
{
a
na Ba~ka
vPalanka
Vr
Du
a
J
a
gej
Be
Ra
sin
O
Ka 88
na
l
DT
D
ra
U isto~noj Srbiji postoje brojne pe}ine. Me|u
najpoznatijim su: Resavska, Bogovinska i Zlotska.
Klima brdsko-planinske oblasti Srbije
U kotlinama i brdskom predelu vlada
umerenokontinentalna klima. Me|utim,
s porastom nadmorske visine leta postaju kra}a
i sve`ija, a zime du`e i hladnije. Takav tip
klime naziva se planinska klima.
Na osnovu karte padavina sa str. 52 donesi
zakqu~ak o koli~ini padavina u brdsko-planinskoj oblasti Srbije.
Jastrebac
Navedi sve tipove klime karakteristi~ne za
na{u zemqu.
Koji je tip klime karakteristi~an za tvoj kraj?
Golija
71
Vode u brdsko-planinskoj oblasti
Vodama brdsko-planinske oblasti pripadaju planinski potoci, mawe reke, malobrojna jezera i ve}i
broj termomineralnih izvora.
Za razliku od velikih ravni~arskih reka, planinski potoci i reke su ~isti, bistri, plitki i brzi.
Po{to dolaze s velikih nadmorskih visina, ~esto formiraju slapove i vodopade. U hladnim i brzim
vodama planinskih reka `ivi mawi broj biqaka i `ivotiwa nego u dolinskim rekama. U planinskim
potocima naj~e{}e se sre}e poto~na pastrmka, dok u rekama `ive lipqen i druge sitnije ribe.
Poto~na pastrmka
Veliki broj termomineralnih izvora omogu}io je
razvoj bawskog turizma. Me|u najpoznatijim bawama
brdsko-planinske oblasti su Sokobawa, Mataru{ka
Bawa, Vrwa~ka Bawa, Ribarska Bawa i druge bawe.
Na karti brdsko-planinske oblasti (str. 70)
prona|i i obele`i navedene bawe.
Lipqen
Da li zna{?
Me|u najve}im rekama brdsko-planinske
oblasti su: Drina, Ju`na i Zapadna Morava,
Ni{ava, Timok i Ibar.
Za{to su termomineralni izvori prirodno
bogatstvo svake zemqe?
Zbog ~ega su planinske reke prirodna
bogatstva?
72
vodopad, slap, termomineralni izvor
Planinska reka
Zemqi{te i biqni svet
Bez obzira na plodnost zemqi{ta, reqef brdsko-planinske oblasti ne omogu}ava postojawe velikih
poqoprivrednih povr{ina kao u nizijskoj oblasti.
Osim brdovitosti terena, na vrstu i sastav biqnih zajednica uti~e i nadmorska visina.
• U samim kotlinama i brdskim predelima zastupqene su livade i razli~ite kultivisane zajednice
(wive, vo}waci, povrtwaci, vinogradi i sl.).
• Na ne{to ve}im nadmorskim visinama nalaze se, jedne iznad drugih, listopadne {ume hrasta i bukve.
Te su {ume bogate i drugim biqkama, naro~ito prole}nicama.
• Iznad listopadnih rastu ~etinarske {ume.
• Na jo{ ve}im nadmorskim visinama su brdsko-planinske livade i pa{waci.
• Najvi{i planinski vrhovi ve}i deo godine nalaze se pod snegom.
Seti se {ta su biqke prole}nice i koje
su na{e najpoznatije vrste tih biqaka.
Seti se {ta su ~etinari.
Koje vrste ~etinara zna{?
73
Najpoznatije vrste ~etinarskog drve}a u Srbiji su jela, bor, smr~a i omorika (vidi na str. 59 tekst
Pan~i}eva omorika).
To drve}e prilago|eno je planinskoj klimi, pa su prirodna stani{ta ~etinara na visokim planinama.
^etinari su veoma osetqivi na zaga|en vazduh. U blizini saobra}ajnica ~etine tog drve}a po`ute
ili opadaju.
Seti se odlika planinske klime.
Omorika
Bor
Jela
Prona|i ~etinarsko drvo zasa|eno pored saobra}ajnice. Opi{i kako izgledaju wegova kro{wa
i ~etine.
74
@ivotiwski svet
@ivotiwski svet kopnenih zajednica brdsko-planinske oblasti ne razlikuje se mnogo od `ivotiwskog
sveta nizijske oblasti. S pove}awem nadmorske visine i pojavom novih biqnih zajednica, javqaju se nove
vrste `ivotiwa. Tako u planinskim {umama `ive jo{ i vuk, medved, ris i kuna, a na livadama visokih
planina i divokoza.
[ta misli{, za{to kod nas nema velikih razlika izme|u `ivotiwskog sveta nizijske
i brdsko-planinske oblasti?
Kuna
Ris
Medved
Vuk
75
Poqoprivreda
Plodno zemqi{te i povoqna klima omogu}avaju bavqewe ratarstvom, vo}arstvom i sto~arstvom
u gotovo celoj oblasti. Poqoprivredne delatnosti na planinama su sto~arstvo i {umarstvo.
U brdsko-planinskim predelima od povr}a se najvi{e gaji krompir. Oko jedne tre}ine ukupnog
povrtarstva otpada na gajewe krompira. Najpoznatiji je ivawi~ki krompir. Pasuq se smatra
nacionalnim povr}em, a leskova~ka paprika tako|e je veoma poznata. Od vo}a se najvi{e gaje {qive,
jabuke, maline i gro`|e.
A
va
Sava
Nera
BEOGRAD
Dunav
Kra j i n a
o
Kolubara
k
\e
Pe
Smederevo Po`arevac
u
rd
a
P
[
Loznica
S
t
i
M
m
va
la
m
Zvorni~ko
jezero
ps
[abac
Tamnava
ez
er
o
Dr
in
a
a~
M
ko
j
Sava
g
a
o
Vaqevo
Jez
Perero
u}ac
va
r
d i
Res
a
Bor
ok
m
Ti
KRAGUJEVAC
a
ora
V. M
j
Jagodina
U`ice
Ariqe
Kraqevo
r
ora
e
va
va
Z. M
Iba
Zaje~ar
v q
a
^a~ak
Ivawica
Maline rastu na {umskim ~istinama
brdsko-planinske oblasti. Zbog slatkih
i miri{qavih plodova ~esto se sade i u vrtovima.
Srpske maline su veoma cewene u svetu. Srbija je
prva u Evropi po proizvodwi malina. Najvi{e se
gaje u okolini ^a~ka, Ariqa i Vaqeva.
Najpogodniji tereni za proizvodwu malina su
na 400–800 m nadmorske visine. Sadwa se obavqa
u jesen, a orezivawe u prole}e.
Od ploda maline dobijaju se ukusni sokovi,
kompoti, xemovi i drugi prehrambeni proizvodi.
Ra
si
na
Kru{evac
Jez.
]elije
Top
l
ica
ava
plica
To
J.
Novi Pazar
Pomo}u karte navedi sve vrste vo}a
i povr}a koje se gaje
u brdsko-planinskoj oblasti.
Ni{
NI[
a
Iba
av
or
M
Pirot
r
Leskovac
K
Batlavsko
jez.
c
ni
t
Si
Vlasinsko
jez.
o
PRI[TINA
a
h ija
Kosovska
Mitrovica
Vrawe
s
t o
Pe}
o
e
P~iw
a
M
v
Bel
iD
rim
o
Koje se doma}e `ivotiwe najvi{e
gaje u brdsko-planinskoj oblasti?
Prizren
Crni vrh
p{enica
kukuruz
suncokret
{e}erna repa
gro`|e
duvan
{qiva
jabuka
kru{ka
76
tre{wa i vi{wa
jagoda i malina
kupus
pasuq
paradajz
paprika
lubenica
sadwa, orezivawe, {umarstvo, ratarstvo
gove~e
kow
sviwa
ovca
`ivina
riba
Privreda
Po`arevac
jez
k
ero
Kostolac
Dunav
Prahovo
Aran|elovac
Topola
HE Zvornik
Res
a
Bor
a
Sewe
Zaje~ar
Jagodina
Para}in
rav
Mo
Kraqevo
Rtaw
ora
Kwa`evac
va
Ibar
ica
HE Kokin Brod
Vrwa~ka
Bawa
Trstenik
Kru{evac
Aleksinac
na
m
Li
Jez.
]elije
U{}e
Tresibaba
ko
i~
en
Sj ez.
j
Ra
si
Ivawica
Zlatarsko
HE Bistrica jez.
Vr{ka
~uka
Z. M
Priboj
Prijepoqe
ok
m
Ti
av
Gorwi
Milanovac
^a~ak
Uv
ac
Kriveq
or
KRAGUJEVAC
Kosjeri}
Bajina
Ba{ta
HE Bajina Ba{ta U`ice
Negotin
va
M
Takovo
Jez
Perero
u}ac
HE \erdap 2
Majdanpek
a
Vaqevo
“Kolubara” Smederevska
Palanka
Vreoci
v
la
Lazarevac
M
Zaja~a
\er
Tamnava
Zvorni~ko
jezero
HE \erdap 1
dap
Loznica
sko
Smederevo
Obrenovac
V.
Na osnovu karte
zakqu~i koje su
industrijske grane razvijene
u brdsko-planinskoj oblasti.
Dobijene podatke uporedi
s podacima o privredi
nizijske oblasti (sa str. 69).
[abac
Pe
Dr
i
na
Brdsko-planinska oblast bogata je {umama, pa su zbog toga tu podignute fabrike za preradu drveta,
proizvodwu name{taja i papira.
Rudno bogatstvo tih predela omogu}ilo je otvarawe rudnika ugqa i raznih metala (olova, bakra, cinka
i dr.). Zato su tu podignute fabrike za preradu metala.
Snaga planinskih reka pogodna je za podizawe hidrocentrala (hidroelektrana) na Drini, Zapadnoj
Moravi i dr.
Zahvaquju}i sirovinama, kao {to su vuna, ko`a i dr., stvoreni su uslovi za stvarawe tekstilne industrije.
Prirodne lepote planina doprinele su razvoju turizma, naro~ito na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari
va
`elezara
i Staroj planini.
NI[
Ni{
ava
Brus
Boqevac
Kopaonik
Top
l
ica
J.
Novi Pazar
Prokupqe
Pirot
M
av
or
a
r
Iba
topionica
ina
Vlas
Leskovac
industrija stakla
automobilska ind.
cink
fabrika traktora
antimon
brodogradili{te
bakar
elektroindustrija
zlato
Kosovska
Mitrovica
ni
ca
olovo
Ma~katica
Ve
te
r
fabrika vagona
a
ic
gvo`|e
tn
Si
metalna industrija
Trep~a
Batlavsko
jez.
Vlasinsko
jez.
Obili}
PRI[TINA
Novo
Brdo
Pe}
Vrawe
HE Vrela
1,2,3
Gole{
Gwilane
Bosilegrad
P~iwa
Suva Reka
hemijska ind.
srebro
gumarska ind.
hrom
tekstilna ind.
nikl
prehrambena ind.
molibden
fabrika name{taja
lapor
fabrika duvana
`elezara
rudnik ugqa
nalazi{te nafte
\akovica
Be
Drili
m
ac
Prizren Lepen
nalazi{te prirodnog gasa
rafinerija nafte
hidroelektrana
termocentrala
77
Seti se {ta smo nau~ili
NIZIJSKA I BRDSKO-PLANINSKA OBLAST SRBIJE
REQEF
NIZIJSKA OBLAST
BRDSKO-PLANINSKA OBLAST
Vojvodina, doline velikih reka
(Velike Morave, Save, Dunava,
Drine i Kolubare)
ju`no od Panonske nizije
KLIMA
umerenokontinentalna klima
kontinentalna klima
umerenokontinentalna klima
planinska klima
VODE
potoci (bistri, brzi), mawe reke,
termomineralni izvori
velike, duboke i spore reke
@IVOTIWSKI SVET
kao u niziji +
vuk, medved, ris, kuna, divokoza
brojne vrste riba, ptica
i {umskih `ivotiwa
BIQNI SVET
listopadne {ume (hrast, bukva)
i ~etinarske {ume (jela, bor,
smr~a, omorika)
listopadne {ume
(vrba, topola, hrast, bukva)
ZEMQI[TE
zbog brdovitog terena nema
velikih obradivih povr{ina
obradivo zemqi{te
POQOPRIVREDA
ratarstvo, sto~arstvo, vo}arstvo
sto~arstvo, {umarstvo, vo}arstvo
PRIVREDA
prehrambena industrija
78
fabrike za preradu drveta,
rudnici, turizam
^ovek i priroda
Razgovara}emo:
– o tome kako ~ovek uti~e
na prirodu
– o tome koje su prednosti
kori{}ewa energije Sunca
– o posledicama udisawa
zaga|enog vazduha
– o tome kako ~ovek koristi
prirodna bogatstva
U~i}emo:
– o neobnovqivim
i obnovqivim izvorima
energije
– o energiji Sunca
– o energiji vetra
– o energiji vode
– o najugro`enijim
`ivotiwskim vrstama
Tvoj zadatak }e biti:
– da posadi{ drvo
– da reciklira{ staru hartiju
^ovek i energija
Bez sun~eve svetlosti i toplote na Zemqi ne bi bilo `ivota. Sun~eva svetlost i toplota predstavqaju
najva`niji izvor energije za sva `iva bi}a.
Za svaku aktivnost koju obavqaju, `ivim bi}ima je potrebna energija. Da bi mogla da rastu ili da se
kre}u, potrebnu energiju uzimaju iz hrane. Energija koju im daje hrana potrebna im je za kretawe, rast,
razmi{qawe ili govor.
Qudi svakodnevno koriste energiju i za mnoge
aktivnosti. Qudi koriste razli~ite oblike
energije da bi se grejali, vozili automobile ili
pokretali fabri~ke ma{ine.
U^IM•DA•U^IM
• Za{to su sun~eva svetlost i toplota va`ne za
`ivot na Zemqi?
Gde se proizvodi elektri~na energija?
Objasni kako elektri~na energija sti`e do
na{ih domova.
• Kako `iva bi}a koriste sun~evu svetlost
i toplotu?
80
energija
Za {ta sve ~ovek koristi elektri~nu
energiju?
Zemqa danas izgleda potpuno druga~ije nego pre mnogo miliona godina. Razli~ite prirodne pojave
mewale su wen izgled. Promenili su se reqef, klima, biqni i `ivotiwski svet.
Me|utim, za mnoge krupne promene na Zemqi kriv je ~ovek. ^ovek je toliko promenio odnose u prirodi
da su se uslovi za `ivot na mnogim delovima planete potpuno izmenili. Uni{ten je veliki broj prirodnih
stani{ta, a s wima i `ivi svet koji je tu `iveo. Vazduh, voda i zemqi{te su zaga|eni, klima na planeti
postaje sve toplija, a nivo mora sve vi{i.
^ovek ima sposobnost da razmi{qa o svojim postupcima i o wihovim posledicama. @ivot u razvijenom
dru{tvu, nauka i tehnika dali su mu jo{ ve}u mo}.
Uticaj ~oveka ~esto je poguban po prirodu. Tek se u posledwe vreme ozbiqnije govori o potrebi
za{tite `ivotne sredine.
Navedi primere koji ukazuju na uticaj ~oveka
na prirodu. [ta misli{, da li je taj uticaj
dobar ili lo{? Obrazlo`i svoje mi{qewe.
Razgledaj svoju okolinu. Poku{aj da zamisli{
kako je izgledala pre nego {to ju je ~ovek
izmenio.
Opi{i jedan izlet sa odeqewem. Da li ste ti
i tvoji drugari ostavili prirodu onakvu
kakvu biste voleli da zateknete kada na to mesto
ponovo budete do{li?
81
Neobnovqivi izvori energije
Najzna~ajniji izvori energije su ugaq, nafta i zemni (prirodni) gas. Oni su nastali od ostataka
uginulih organizama koji su pretrpeli poseban proces raspadawa duboko u zemqi. Ti izvori energije
su fosilna goriva. Sagorevawem fosilnih goriva dolazi do osloba|awa energije, koju ~ovek koristi
za razli~ite potrebe.
Ugaq, nafta i zemni gas koriste se za:
• grejawe doma}instava (pe}i i toplane)
• pokretawe industrijskih ma{ina
• saobra}aj (nafta, benzin, u novije vreme i gas).
Sagorevawem ugqa i nafte nastaje velika koli~ina dima.
Sav taj dim iz dimwaka i auspuha automobila, kamiona
i autobusa odlazi u vazduh i di`e se u atmosferu. U dimu
se nalazi velika koli~ina otrovnih gasova, pra{ine, ~a|i
i drugih {tetnih materija koje dovode do zaga|ivawa vazduha.
Tako zaga|en vazduh udi{u `iva bi}a.
Zaga|ivawe vazduha uti~e i na kvalitet vode u prirodi.
U pore|ewu sa ugqem i naftom, zemni gas je najmawi
zaga|iva~. Sagorevawem ugqa osloba|a se najvi{e {tetnih
materija. Nafta se danas koristi kao osnovni izvor energije.
Ugaq, nafta i zemni gas su neobnovqivi izvori energije.
Za wihovo stvarawe u prirodi potrebni su milioni godina.
Rafinerija nafte
Seti se procesa kru`ewa vode u prirodi.
Razmisli i odgovori na koji na~in zaga|en
vazduh uti~e na vodu koja kru`i. A na zemqi{te?
Koje su posledice udisawa zaga|enog vazduha?
Koje bi probleme izazvao nestanak fosilnih
goriva? Objasni.
82
benzin, sagorevawe, gorivo, zaga|ivati, auspuh
Dim iz fabri~kih dimwaka zaga|uje vazduh
Obnovqivi izvori energije
Postoje izvori energije koji su nepresu{ni. To su Sunce, vetar i voda. Takve izvore energije nazivamo
obnovqivim izvorima energije.
Energija Sunca
Nau~ili smo da je energija Sunca najva`niji
izvor energije na Zemqi. Energiju Sunca koriste
organizmi za `ivotne aktivnosti, a mogu}e je
iskoristiti je i za ~ovekove potrebe, pri ~emu ne
dolazi do zaga|ivawa `ivotne sredine.
Postoje razli~iti na~ini iskori{}avawa
Sun~eve energije.
Mali aparati, poput digitrona i satova, koriste
svetlosnu energiju za rad. Energija Sunca mo`e se
koristiti i za zagrevawe vode u doma}instvima.
Solarnim plo~ama, posebnim ure|ajima, svetlosna
energija se pretvara u elektri~nu.
Neke zemqe u svetu ve} uveliko koriste Sun~evu
energiju.
Satelit
Solarne plo~e
Za{to qudi tragaju za novim izvorima
energije?
Koje su prednosti kori{}ewa Sun~eve
energije? Objasni.
Solarne plo~e
Koji su nedostaci kori{}ewa Sun~eve energije?
Austrija, koja ima za tre}inu mawe Sun~eve energije od nas, zemqa
je u kojoj postoji najve}i broj solarnih plo~a u odnosu na broj
stanovnika. One se koriste za dobijawe tople vode i za grejawe.
Solarni digitron
solarni
83
Energija vetra
Energiju vetra koriste neke ptice, kao {to je
albatros, za letewe. Mogu je koristiti i qudi za
svoje potrebe. Energija vetra upotrebqava se jo{
od davnih vremena za pokretawe vetrewa~a
i jedrewaka.
Albatros
Danas se energija vetra koristi za dobijawe
elektri~ne energije. U tu svrhu grade se
specijalne vetrewa~e koje se postavqaju same ili
u grupama, kao „farme vetrova“. S obzirom na to da
je energija vetra neiscrpna, wenim kori{}ewem
mogao bi biti re{en problem nesta{ice struje.
Vetrewa~e
Farma vetrova
Jedrewak
84
Po nekim istra`ivawima, na teritoriji Srbije
postoji ~ak hiqadu mesta na kojima je mogu}e
napraviti „farme vetrova“. Najpovoqniji vetrovi
duvaju na teritoriji Stare i Suve planine,
Tupi`nice, Vr{a~kih planina i Krepoqina.
Energija vode
Energija vode tako|e je nepresu{na. Qudi od davnina koriste tu vrstu energije za kretawe prevoznih
sredstava ili za izradu vodenica.
Danas se energija vode koristi za dobijawe elektri~ne energije. Pri tom procesu nema uobi~ajenog
zaga|ewa, ali ipak dolazi do bitnih promena u prirodi.
Hidroelektrane se obi~no nalaze na branama kojima se pregra|uje reka i time mewa stani{te vodenih
biqaka i `ivotiwa. Zbog visokog vodostaja ~esto dolazi do potapawa obala. Time se ugro`ava `ivot
organizama koji `ive na obalama. Brane mogu biti i prepreka kretawu vodenih `ivotiwa. Pored toga, iz
hidroelektrana se u reku izbacuje velika koli~ina vru}e vode koja ugro`ava opstanak organizama.
Zato se smatra da su energije budu}nosti energije Sunca i vetra. Danas je, me|utim, wihova primena
jo{ uvek previ{e skupa.
Popuni tabelu na osnovu podataka
iz prethodnih lekcija.
izvor
energije
zaga|ewe rezerve
(da/ne) (ograni~ene/neograni~ene)
neobnovqivi:
ugaq
Energija vode koristi se za dobijawe elektri~ne energije
nafta
Elektri~ni automobil
I u automobilskoj industriji bi}e mogu}e
koristiti druge izvore energije. Budu}i
automobili bi}e pokretani elektri~nom
energijom dobijenom
iz obnovqivih izvora
energije (Sunca ili
vetra). Tako }e
zaga|ivawe izazvano
radom motora biti
smaweno na najmawu
mogu}u meru.
zemni gas
obnovqivi:
Sunce
vetar
voda
85
^ovek i prirodna bogatstva
Za razliku od `ivotiwa, ~ovek ne uzima od
prirode samo onoliko koliko mu je potrebno za
opstanak. On uzima ogromne koli~ine prirodnih
bogatstava, pri ~emu naru{ava ravnote`u koja
vlada u prirodi. Time nanosi veliku {tetu
prirodi jer je osiroma{uje i zaga|uje.
Voda za pi}e je prirodno bogatstvo u kojem ve}
oskudevamo. U oblastima bogatim vodom ~ovek
vekovima nije cenio ono {to ima i preterano
je koristio izvore i zaga|ivao reke. Danas se
u ve}ini savremenih zemaqa voda za pi}e dobija
u fabrikama vode. U mnogim siroma{nim zemqama
Afrike qudi su primorani da piju zaga|enu vodu,
zbog ~ega su ra{irene razli~ite zarazne bolesti.
Veoma je opasno navodwavati useve zaga|enom
vodom. Time {tetne materije dospevaju u zemqu, a
zatim u zasa|ene biqke koje ~ovek koristi za
ishranu.
Pogledaj sliku i objasni kako se {tetne
materije mogu preneti lancem ishrane.
Mnoge fabrike zaga|uju vode i uni{tavaju `ivi svet u wima
Veoma je opasno gajiti
biqke na zaga|enom
zemqi{tu
Za dobijawe zdrave hrane
neophodno je da zemqi{te
i voda ne budu zaga|eni
86
zaraza, zarazna bolest
^ovek osvaja nova prostranstva da bi gradio naseqa, puteve i dobio nove poqoprivredne povr{ine. Smatra
se da je danas ne{to vi{e od jedne desetine povr{ine planete pod obradivim zemqi{tem, ali da bi povr{ina
plodnog zemqi{ta mogla ubrzo da se pove}a i do jedne ~etvrtine. Nove obradive povr{ine donose nove
koli~ine hrane za ~oveka.
Da bi nastalo oko 2 cm
Broj qudi na planeti uskoro }e dosti}i 7 milijardi!
plodnog zemqi{ta,
Da bi do{ao do potrebnog zemqi{ta, ~ovek uni{tava prirodna stani{ta.
potrebno je izme|u 100
Se~a {uma jedan je od naj~e{}ih na~ina dobijawa plodnog zemqi{ta.
i 2500 godina.
[ume se seku i zbog iskori{}avawa drveta kao sirovine.
Mo`e se uni{titi za
Nekontrolisana se~a, bez po{umqavawa, pretvara plodno zemqi{te u goleti. mawe od jednog minuta!
Iz zemqi{ta se dobijaju i mnoge druge sirovine, kao {to su kuhiwska so, gips i mermer, kao i razli~iti
metali i fosilna goriva.
Fabrike u kojima se prera|uju sirovine ~esto osloba|aju {tetan dim i izbacuju prqavu vodu u reke.
Pogledaj kartu sa str. 77 i napi{i koja su najve}a nalazi{ta ruda u Srbiji.
Kako da posadi{ drvo
Pravilno sa|ewe drveta zavisi od vrste zemqi{ta u koje se sadi,
od godi{weg doba, kao i od vrste drveta. Listopadno drvo treba saditi
u jesen, a ~etinarsko u prole}e.
• Iskopaj okruglu rupu, {iroku oko pola metra, i isto
toliko duboku.
• Iskopan povr{inski sloj zemqi{ta stavi na dno jame,
tako da sadnica bude u zemqi do visine u kojoj je bila
u rasadniku (granica se vidi na stablu).
• Malo potkre{i koren i razmesti ga u jami.
• Zatrpavaj sadnicu zemqom, najpre onom iskopanom sa
povr{ine, a zatim onom sa dna rupe.
• Dobro utabaj zemqu i zalij.
• Zalivaj slede}ih nekoliko dana da bi se drvo primilo.
sirovina, golet
Sa|ewem drveta postigao si:
• da zemqi{te postane plodnije
• da vazduh postane bogatiji kiseonikom
• da neke `ivotiwe dobiju stani{te
• da okolina postane lep{a.
87
Prekomerno kori{}ewe prirodnih sirovina
mo`e da dovede do wihovog nestanka iz prirode.
Mnogi proizvodi se posle kori{}ewa odbacuju kao
otpad, skladi{te se na deponijama, bacaju u reke
ili ostavqaju na zemqi.
Prema nekim podacima, na na{oj planeti se
u toku jedne godine baci vi{e od 50 milijardi
tona razli~itog otpada!
Jedan deo otpada raspadne se u zemqi, ali se
neke materije veoma te{ko razla`u, dok neke skoro
ve~no ostaju u zemqi.
Razmisli o svom pona{awu. Ka`i gde baca{
otpatke. Uputi one koji |ubre ne stavqaju
u kontejnere ili na za to predvi|ena mesta da
to po~nu da rade.
Prona|i jo{ neke primere o vremenu
raspadawa otpada i popuni prazna poqa.
proizvod
papirnata maramica
pikavci
i sitniji komadi}i hartije
limenke
plasti~ne ~a{e
staklo i porcelan
vreme raspadawa
3 meseca
6 meseci
10 godina
100 do 1.000 godina
4.000 godina
U savremenim zemqama otpaci razli~itih
proizvoda se prera|uju, a zatim ponovo koriste
u svakodnevnom `ivotu. Prerada i ponovna
upotreba otpada naziva se recikla`a. Recikla`om
se smawuje iskori{}avawe prirodnih sirovina
i zaga|ivawe koje nastaje wihovom preradom.
Da bismo mogli da iskoristimo otpatke, prvo
ih moramo razvrstati. Za to postoje posebni
kontejneri u koje se odla`u predmeti od stakla,
plastike, odnosno papira. Time se olak{ava
razvrstavawe otpada u fabrikama za recikla`u.
Na`alost, u Srbiji se otpad jo{ uvek nedovoqno
koristi i retko se reciklira.
Papir spreman za recikla`u
88
deponija, recikla`a
U prazna poqa dodaj svoje primere za proizvode koji se mogu reciklirati.
otpadni proizvod
papir, karton
plasti~na ambala`a
staklo, staklena ambala`a
automobili
voda
prirodna tkanina
predmeti od drveta
proizvod recikla`e
papir, karton
proizvodi od plastike
proizvodi od stakla
metali, plastika
pija}a voda, voda za navodwavawe
papir, karton
iverica
prednosti reciklirawa
ne uni{tavaju se {ume
ne zaga|uje se okolina
ne zaga|uje se okolina
ne zaga|uje se okolina, {tede se sirovine
{tedi se i pre~i{}ava voda
ne uni{tavaju se {ume
ne uni{tavaju se {ume
Za dobijawe papira potrebna je velika koli~ina drveta koje se prera|uje u fabrikama hartije.
Kako da reciklira{ staru hartiju
Reciklirawe nije te{ko izvesti u ku}nim ili {kolskim
uslovima. Bi}e ti potrebno: stara hartija, kofa
s vodom, malo deterxenta, cediqka, filter od platna.
• Pocepaj komadi}e stare hartije i stavi ih u kofu
s vodom; ostavi ih da stoje u vodi 2-3 dana.
• Usitni dobijenu smesu mikserom, a zatim je prokuvaj
s malo deterxenta.
• Pa`qivo odstrani penu s povr{ine i ostavi da se
smesa ohladi, a zatim je procedi.
• Nanesi sloj smese, debqine 2–3 mm, na pravougaoni
filter od platna.
• Stavi odozgo nekoliko listova novinske hartije
i {erpu punu vode.
• Sa~ekaj nekoliko sati, izvadi reciklirani papir
i ostavi ga da se osu{i.
Odeqenska akcija: reciklirani papir upotrebite na ~asu likovne kulture, a zatim napravite
izlo`bu radova u {koli.
Recikla`om jedne tone sakupqenog papira spasava se 17 stabala!
89
^ovek i `ivi svet
@ivot na Zemqi se razvijao postepenim nastajawem razli~itih vrsta `ivih bi}a. Kako su se uslovi
za `ivot na Zemqi mewali, mnoge su vrste nestajale jer nisu mogle da se prilagode tim promenama.
Wih su zamenile nove vrste organizama.
^ovek danas u velikoj meri ugro`ava biqni i `ivotiwski svet. Se~om {uma, obra|ivawem livada,
isu{ivawem mo~vara ~ovek uni{tava stani{ta stotina vrsta biqaka i `ivotiwa koje tu `ive. Neke
`ivotiwe mogu pobe}i na druga stani{ta, ali ve}ina, ostav{i bez doma i hrane, ugine.
Po`ari u prirodi, izazvani nepa`wom ~oveka, imaju iste
posledice.
Preteran lov i ribolov tako|e dovode do nestanka mnogih
`ivotiwa sa lica Zemqe.
Mre`a duga i po nekoliko kilometara, koja se ostavi da
pluta po povr{ini mora, osim riba hvata i ostale morske
`ivotiwe. U wu se upletu, a zatim
uginu i morske ptice i korwa~e,
delfini i druge `ivotiwe.
Nekim vrstama `ivotiwa i biqaka
preti opasnost od potpunog nestanka.
Te vrste biqaka i `ivotiwa nazivaju
se ugro`ene vrste.
Me|u najugro`enije `ivotiwe
na{e zemqe spadaju: orao krsta{,
vuk, medved, ris, divokoza, jelen,
{areni tvor, neke vrste riba,
gu{tera i veliki broj ptica.
Sa teritorije Srbije do danas je
nestala jedna desetina vrsta ptica!
Dinosaurusi su vladali planetom preko 130
miliona godina, a zatim su izumrli.
Kada nestane jedna vrsta, onda postoji opasnost
i za druge, koje su povezane s wom. Ukoliko bi sa
planete nestale p~ele, najverovatnije bi nestale i
sve biqke koje su p~ele opra{ivale, a zatim i drugi
organizmi koji su bili povezani s tim biqkama.
90
Kada je uvideo da uni{tava planetu, ~ovek je po~eo da brine o biqnom i `ivotiwskom svetu.
Jedan od najboqih na~ina da se
zaustavi negativno delovawe ~oveka na
prirodu jeste da se zakonom za{tite
delovi prirode koji su ostali sa~uvani.
Nacionalni parkovi su izdvojena
podru~ja pod za{titom dr`ave zbog
izuzetnih prirodnih obele`ja. U wima
je zabrawen lov i ribolov, brawe biqaka
i kopawe ruda i minerala. U Srbiji ima
pet nacionalnih parkova. To su:
Fru{ka gora, \erdap, Tara,
Kopaonik i [ar-planina.
Carska bara je
jo{ uvek mirno
i o~uvano mesto.
U woj se gnezdi
svih osam vrsta
evropskih
~apqi.
Za{tita prirode kod nas ima dugu tradiciju. Prvi zakonski trag o za{titi prirode u Srbiji nalazi se
u Du{anovom zakoniku iz XIV veka. Wime je zabrawena prekomerna se~a {uma u Srpskom carstvu.
Crni le{inar, najve}a ptica
Vodena vidrica nestala je iz
Evrope, posledwi put je vi|ena na Vojvodine pre vi{e od 60 godina.
na{oj teritoriji 1995. godine.
Nekada se u Obedskoj bari gnezdilo
preko 4.500 parova ibisa. Danas ih
zbog isu{ivawa vi{e nema.
91
Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije
Nacionalni park Fru{ka gora
Nacionalni park Kopaonik
Nacionalni park Fru{ka gora obuhvata
podru~je izme|u Save i Dunava, povr{ine oko
500 km2. Izuzetnu vrednost Fru{ke gore ~ine {ume
hrasta, bukve, lipe, topole i graba. U {umama
i na livadama ima mnogo pe~urki, a jedna od
retkosti su i orhideje.
Na Fru{koj gori mogu se na}i brojni fosili
biqaka i `ivotiwa.
Nacionalni park Fru{ka gora odlikuje se
i posebnim kulturnoistorijskim spomenicima.
U wemu se nalazi 18 pravoslavnih manastira.
Poznat je po listopadnim i ~etinarskim
{umama, livadama i pa{wacima. Pti~ji svet
Kopaonika veoma je bogat, a naro~ito su zastupqene
ptice peva~ice i grabqivice.
U okolini parka nalaze se spomenici kulture
stare srpske dr`ave, a sam Kopaonik je prirodni
muzej sredwovekovnog rudarstva. Wegovo rudno
bogatstvo koristi se vi{e od 1.000 godina.
Danas je Kopaonik veliki zimski evropski
turisti~ki centar.
Na jednom od najvi{ih vrhova Srbije,
Pan~i}evom vrhu, nalazi se mauzolej Josifa
Pan~i}a (vidi i str. 59).
Seti se pri~e o Panonskoj niziji i poku{aj da
je pove`e{ sa fosilima s Fru{ke gore.
92
fosil, mauzolej
Nacionalni park Tara
Nacionalni park \erdap
Oko tri ~etvrtine ovog parka pokriveno je
{umama, za koje va`i mi{qewe da su najo~uvanije
u Evropi! Poznata je po Pan~i}evoj omorici
(str. 59), ali i po velikom broju ptica. Na woj jo{
uvek `ive medvedi, srne i divokoze, ugro`ene vrste
koje su ve} nestale sa mnogih planina. Od {uma su
najbrojnije {ume bukve, jele i smr~e.
Nacionalni park \erdap obuhvata deo Dunava,
\erdapsku klisuru i priobalni pojas od Golupca
do hidroelektrane \erdap.
Poznat je po listopadnim {umama oraha i leske
i po samoniklom jorgovanu. U wemu `ive ris, tvor,
crna roda, suri orao i druge ugro`ene i retke
vrste `ivotiwa. Treba izdvojiti i retke ribe
jesetru i morunu. Nacionalni park \erdap je
poznat i po arheolo{kom nalazi{tu Lepenski Vir.
Nacionalni park [ar-planina
Najve}e prirodne vrednosti ovog nacionalnog
parka su stare ~etinarske {ume. Veoma je bogat
retkim biqnim i `ivotiwskim vrstama. Poznat je
po „gorskim o~ima“, divnim planinskim jezerima.
93
Seti se {ta smo nau~ili
IZVORI ENERGIJE
NEOBNOVQIVI
OBNOVQIVI
ugaq
Sunce
nafta
vetar
zemni gas
voda
prednosti
+
lak{i za kori{}ewe
+
ne zaga|uju okolinu
+
jeftinija proizvodwa
+
neiscrpni su
nedostaci
–
ograni~ene koli~ine
u prirodi
–
skupqa proizvodwa
–
veliki zaga|iva~i
–
nisu uvek dostupni
Posledice velikog zaga|ewa `ivotne sredine su:
94
Istra`ujemo
prirodne pojave
Razgovara}emo:
– o vezama koje postoje izme|u
prirodnih pojava
– o uo~avawu prirodnih pojava
i primeni ste~enih znawa
u svakodnevnom `ivotu
U~i}emo:
– o na~inu istra`ivawa
prirodnih pojava
– o kretawu tela
– o tome od ~ega zavisi:
• pre|eni put
• padawe tela
• oscilovawe klatna
• visina zvuka
Tvoj zadatak }e biti:
– istra`ivawe prirodnih pojava
(izvo|ewe eksperimenata)
– prikazivawe rezultata merewa
– izvo|ewe zakqu~ka o prirodnim pojavama
Kako se ispituju prirodne pojave
U prirodi se susre}emo s raznim pojavama.
Svakodnevno mo`emo da posmatramo tok vode,
kretawe Sunca i Meseca, ose}amo strujawe vazduha...
Te pojave se jednim imenom nazivaju mehani~kim
pojavama.
U prirodi se de{avaju i toplotne pojave.
Ispod slika napi{i nazive odgovaraju}ih toplotnih pojava.
Samo neki materijali ispoqavaju magnetne osobine.
DA SE PODSETIMO:
Koji materijal mo`e da se namagneti{e?
^esto su pojave me|usobno povezane i de{avaju
se istovremeno. Na primer, tokom oluje seva, grmi
i duva jak vetar. Tada se istovremeno javqaju
elektri~ne pojave, svetlosne pojave i mehani~ke
pojave.
Sve navedene pojave, a i mnoge druge, jednim
imenom nazivamo prirodnim pojavama.
96
Na slici je prikazano jednostavno strujno kolo.
Da bi sijalica svetlela, potrebno je da
elektri~na struja prolazi kroz wu, kako
bi se vlakno sijalice u`arilo.
Podvuci nazive prirodnih pojava koje se
ispoqavaju u datom primeru:
• elektri~na pojava
• toplotna pojava
• svetlosna pojava
• mehani~ka pojava.
Prirodne pojave su oduvek zanimale ~oveka. On ih je posmatrao i poku{avao da ih objasni. Takva
znawa o prirodi bila su deo op{teg znawa, a tek kasnije su se razvile prirodne nauke kakve poznajemo
danas: fizika, hemija, biologija, astronomija, geologija, meteorologija... Zadatak tih nauka jeste
da otkriju prirodne zakone uo~avawem veza izme|u pojava. Prirodne pojave naj~e{}e se prou~avaju
ogledima (eksperimentima).
fizi~ar
ogled, eksperiment
hemi~ar
astronom
97
Kretawe tela
Na slikama su predstavqena tela koja se kre}u razli~itim brzinama.
Popuni:
Za jedan sat (1 h) avion pre|e 400 km, automobil 80 km, biciklista 20 km, pe{ak 5 km, a pu` 3 m.
Odgovaraju}e brzine su 400 km/h, 80 km/h, ______ , ______ i 3 m/h.
Brzina tela predstavqa pre|eni put u odre|enoj jedinici vremena (naj~e{}e u 1 sekundi ili 1 ~asu).
Na slici su prikazani biciklisti koji se kre}u
razli~itim brzinama, pravcima i smerovima.
Dvoje biciklista, koji se kre}u ravnomerno,
imaju jednaku brzinu ako za isto vreme prelaze
istu du`inu puta.
Da li zna{ razliku izme|u pravca i smera?
Svaki pravac ima dva smera. Tvoj put od ku}e do {kole je pravac, a smer je ka {koli ili ka ku}i.
[KOLA
smer od {kole
smer od ku}e
ka ku}i
PRAVAC
98
telo
ka {koli
Ovo je zadatak koji mo`ete da izvedete po grupama u u~ionici, {kolskom holu ili na sportskim terenima.
• Obele`ite startnu liniju.
• Odredite 3 u~enika koji }e se kretati
razli~itim brzinama 3 sekunde:
– prvi treba da polako {eta
– drugi brzo da hoda
– tre}i da tr~i.
• Odredite u~enike koji }e izmeriti
pre|eni put svakog u~enika.
• Odredite u~enika koji }e zabele`iti
podatke u datu tabelu.
u~enik koji se
kre}e 3 sekunde
izmereni
pre|eni put
{etaju}i
brzo hodaju}i
tr~e}i
Na osnovu izmerenih pre|enih puteva napi{i koji se u~enik kre}e najve}om brzinom. Obrazlo`i
svoj zakqu~ak.
Telo ima ve}u brzinu ako za isto vreme pre|e ve}u du`inu puta.
Izvr{ite jo{ jedno merewe.
u~enik koji
vreme za koje pre|e 5 metara
{eta
• Izmerite u u~ionici du`inu od 5 m (ili vi{e).
brzo hoda
• Obele`ite start i ciq.
tr~i
Neka se isti u~enici kre}u kao u prethodnom zadatku, prelaze}i du`inu puta koja je izmerena na po~etku
zadatka. Odredite u~enika koji }e izmeriti vreme koje je potrebno svakom u~eniku da pre|e datu du`inu
puta i u~enika koji }e u tabelu zapisati izmerene vrednosti.
Koji u~enik ima najve}u brzinu? Obrazlo`i svoje mi{qewe.
Telo ima ve}u brzinu ako za kra}e vreme pre|e odre|enu du`inu puta.
99
Postanimo istra`iva~i
Ispitajmo od ~ega zavisi du`ina pre|enog puta nekog tela, na primer automobila igra~ke. Izve{}emo
razli~ite oglede u kojima }emo mewati uslove pri kretawu tog tela. Na osnovu rezultata ogleda
izve{}emo zakqu~ke.
Sve oglede treba raditi u paru, s drugom iz klupe.
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:
• metar
• {kolska klupa
• automobil igra~ka kojem mogu da se skinu to~kovi
• {toperica (mera~ vremena, sat sa sekundarom...)
• hrapavi papir du`ine klupe (brusni papir
fino}e 80, koji se kupuje u farbarama)
• samolepqiva traka za obele`avawe.
Kako vrsta podloge uti~e na pre|eni put?
Da bismo pokazali kako vrsta podloge uti~e na du`inu pre|enog puta tela, meri}emo koliko
centimetara pre|e automobil za npr. 3 sekunde, kre}u}i se niz nagnutu {kolsku klupu, a koliko niz klupu
preko koje smo stavili hrapavi, brusni papir.
Merewa vr{imo pri istom nagibu klupa i rezultate unosimo u datu tabelu.
Upi{i:
• pre|eni put automobila po hrapavoj podlozi,
izra`en u centimetrima za 3 sekunde
• pre|eni put automobila po glatkoj podlozi,
izra`en u centimetrima za 3 sekunde
Uporedi brzine tela na osnovu pre|enog puta.
Telo }e pre}i ve}i put kre}u}i se po glatkoj
podlozi nego po hrapavoj pri istim uslovima.
100
Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu
Automobilu }emo skinuti to~kove i postaviti ga na klupu pod ve}im uglom u odnosu na ugao iz
prethodnih ogleda. Ve}i ugao je potreban da bi se automobil pokrenuo. Meri}emo pre|eni put za 3 sekunde.
Zatim }emo automobilu montirati to~kove i ponoviti merewa pri istom nagibu klupe.
Upi{i:
• pre|eni put automobila pri klizawu izra`en
u cm za 3 sekunde
• pre|eni put automobila pri kotrqawu izra`en
u cm za 3 sekunde
Razmisli i napi{i kada telo ima ve}u brzinu i obrazlo`i svoje mi{qewe.
Na~in kretawa tela bira se u zavisnosti od
podloge po kojoj se to telo kre}e. Na snegu i ledu
klizawe tela je mnogo boqi na~in kretawa od
kotrqawa, dok je kotrqawe tela na ledu skoro
nemogu}e.
Na hrapavim podlogama tela se lak{e kre}u
kotrqawem nego klizawem.
Na glatkim podlogama tela se lak{e kre}u
klizawem nego kotrqawem.
U svakodnevnom `ivotu klizawe se ponekad zamewuje kotrqawem, jer se tako tela lak{e pokre}u.
Na primer, mehanizam za otvarawe fioke je dobar primer zamene klizawa kotrqawem.
101
Padawe tela
U III razredu smo nau~ili da tela padaju ako nisu
oka~ena ili nemaju oslonac.
Padawe tela je pojava koju vidimo mnogo puta
u toku dana. Pada ki{a, opada li{}e sa drveta...
Kada slu~ajno ispustimo kqu~eve, na osnovu
iskustva znamo da }e pasti na zemqu i ne o~ekujemo
da }e, na primer, lebdeti!
Mnoga znawa qudi sti~u posmatrawem. Me|utim,
ponekad nas takav na~in prou~avawa prirodnih
pojava dovodi do pogre{nih zakqu~aka. Na primer,
kliker je telo koje zaista ima znatno ve}u te`inu
od perca i iskustvo nam govori da }e kliker pre
pasti na zemqu, tj. da pada br`e od pera.
Ako samo posmatramo padawe klikera i pera
do}i }emo do pogre{nog zakqu~ka da te`a tela
br`e padaju od lak{ih.
Kada ne bi bilo vazduha, kliker i pero, pu{teni
da padaju sa iste visine, pali bi na zemqu u isto
vreme, tj. imali bi istu brzinu. Otpor vazduha
deluje na sva tela koja su wim okru`ena, ali uticaj
otpora vazduha nije uvek isti. Na kliker koji pada
skoro da nema uticaja, dok vazduh znatno usporava
perce pri padu zbog wegovog oblika.
Italijanski nau~nik Galileo Galilej (1564–1642)
uveo je eksperiment kao na~in izu~avawa prirode.
Galilej je razumeo da brzina padawa tela na zavisi
od te`ine.
Da bi i druge qude uverio u to, izveo je jednostavan
ogled. S vrha krivog torwa u Pizi pu{tao je dve
gvozdene kugle razli~itih masa. Jedna je imala oko
45 kg, a druga 450 g.
Merio je vreme koje je bilo potrebno kuglama da
padnu na tlo i ustanovio da one padaju istovremeno.
Wegov je zakqu~ak, dakle, bio ispravan.
102
Uzmi dva jednaka lista papira. Jedan zgu`vaj, a drugi nemoj,
pa ih pusti da padnu sa iste visine. Za{to je zgu`vani papir
pre pao na zemqu?
Kada padobranac isko~i iz aviona, ne otvara
odmah svoj padobran, ve} nekoliko sekundi
slobodno pada. Pri takvom padawu wegova se
brzina pove}ava iz sekunde u sekund. Kada otvori
padobran, wegova se brzina smawi zbog oblika
padobrana i znatno ve}eg otpora vazduha.
Uporedi padawe ki{e s padawem sne`nih
pahuqa. Objasni razliku u brzini padawa.
Otpor vazduha mo`e bitno da uti~e i na
brzinu kretawa automobila.
Kada bi se automobili sa slike razlikovali
samo po obliku, crveni automobil bi razvijao
ve}u brzinu i to zbog svog oblika koji smawuje
otpor vazduha pri wegovom kretawu.
103
Tela mogu da se kre}u kroz gasovitu (naj~e{}e vazduh) ili te~nu sredinu (naj~e{}e voda). Otpor koji
pru`a voda pri kretawu znatno je ve}i od otpora koji pru`a vazduh. Ako zamahnemo rukom kroz vodu,
oseti}emo otpor vode, dok otpor vazduha pri istom pokretu jedva ose}amo. Kamen }e sporije padati kroz
vodu nego kroz vazduh, a mi mnogo sporije plivamo nego {to tr~imo, opet zbog ve}eg otpora vode.
Da li zna{?
Lete}i lemur koristi otpor vazduha da bi
usporio svoj skok s jedne grane na drugu.
Prona|i sli~an primer i opi{i ga.
DA SE PODSETIMO:
Otpor neke sredine zavisi od wene gustine. [to je sredina gu{}a, otpor je ve}i.
Razne ribe i delfini imaju karakteristi~an oblik tela, prilago|en kretawu kroz vodu, a ptice su
oblikom prilago|ene kretawu kroz vazduh.
Koja riba sa slika br`e pliva? Za{to?
Patka gwurac mo`e da zaroni i ~itav metar
ispod povr{ine vode da bi ulovila ribu. Da
li se br`e kre}e iznad ili ispod povr{ine vode?
Na brzinu padawa tela, kao i ostalih kretawa, uti~e:
• oblik tela
• sredina kroz koju se telo kre}e
104
Klatno
Klatno je malo telo oka~eno o konac, koje mo`e da se kru`no kre}e (osciluje) oko ta~ke ve{awa.
Napravi}emo klatno koriste}i:
- kuglicu od plastelina
- konac
- {tap postavqen horizontalno, koji slu`i za u~vr{}ivawe klatna (kao {to je
prikazano na slici).
Klatno treba podesiti tako da du`ina konca iznosi 50 cm.
Klatno treba izvesti iz ravnote`nog polo`aja koriste}i trougaoni lewir.
50cm
Pa`qivo skloni lewir i pusti klatno da se kre}e. Meri}emo koliko je vremena
potrebno da klatno napravi 10 oscilacija. Zatim du`inu klatna skrati na oko
25 cm i ponovi merewe. Va`no je da i kra}e klatno otkloni{ pod istim uglom
kao i du`e klatno.
Napomena: Klatno napravi jednu oscilaciju onda kada po~ne kretawe iz jednog
polo`aja (npr. iz polo`aja 1) i kada se vrati u isti taj polo`aj.
2
1
3
2
1
Izmeri:
• vreme koje je potrebno klatnu du`ine 50 cm da napravi 10 oscilacija
• vreme koje je potrebno klatnu du`ine 25 cm da napravi 10 oscilacija
• Koje klatno br`e osciluje?
Napi{i svoj zakqu~ak o tome kako du`ina klatna uti~e na brzinu oscilovawa klatna.
105
Ispitaj da li }e klatno br`e oscilovati ako ga otklonimo pod ve}im uglom (kao {to je prikazano
na slici). Ponovi merewa za razli~ite du`ine klatna (25 i 50 cm).
Na osnovu wih izvedi odgovaraju}i zakqu~ak.
• 25 cm
• 50 cm
• Zakqu~ak:
Ako je du`ina klatna mawa i ugao oscilovawa mawi, klatno }e oscilovati br`e.
Izbroj koliko oscilacija napravi klatno du`ine 25 cm za 10 sekundi i zapi{i rezultat.
Potom izbroj koliko oscilacija napravi klatno du`ine 50 cm za 10 sekundi. Zapi{i rezultat.
Koriste}i lewir, kao u prethodnim zadacima, oba klatna zawi{i pod istim uglom.
• 25 cm
• 50 cm
Zamisli da imamo tri klatna du`ine 15 cm, 30 cm i 60 cm. Na osnovu rezultata prethodnih merewa
pretpostavi koliko }e oscilacija napraviti ova klatna za 10 sekundi ako se zawi{u pod istim uglom.
Nemoj vr{iti eksperiment.
• 15 cm
• 30 cm
• 60 cm
Podelite se u tri grupe. Neka prva grupa napravi klatno du`ine 15 cm, druga du`ine 30 cm, a tre}a
du`ine 60 cm. Koriste}i lewir, svaka grupa treba da zawi{e svoje klatno pod istim uglom, kao
u prethodnom merewu. Izbroj koliko oscilacija napravi va{e klatno za 10 sekundi. Upi{ite broj
oscilacija svog klatna, a za ostala dva prepi{ite rezultat od drugih grupa.
• 15 cm
• 30 cm
Kako du`ina klatna uti~e na broj oscilacija za isto vreme?
106
• 60 cm
Zvuk
Svakodnevno mo`emo da ~ujemo qudski govor, cvrkut
ptica, zvuk automobila, {u{tawe li{}a, `ubor vode,
grmqavinu... Sve su to zvuci koji nas okru`uju. Neki su
prijatni, a neki izazivaju nelagodu ili nas ~ak pla{e.
Zvuk se prostire kroz ~vrste, te~ne i gasovite
sredine.
Zvuk se najbr`e prostire kroz ~vrste sredine, a najsporije kroz gasovite. Na primer, brzina zvuka
kroz ~elik iznosi oko 5000 m/s, a kroz vazduh je 340 m/s.
Muzi~kim instrumentima mo`emo da odsviramo {irok spektar tonova od najni`ih (najdubqih) do
najvi{ih.
Instrumenti sa slike proizvode zvuk na
razli~ite na~ine: oscilovawem `ice na gitari ili
struna na violini, oscilovawem opne bubwa ili
oscilovawem vazduha u duva~kim instrumentima.
Instrumenti prave razli~ite visine tona:
trombon pravi ni`i ton od trube.
Ton odsviran na violini druga~ije zvu~i od
istog tona koji pravi, recimo, flauta. Sve te
instrumente u stawu smo da razlikujemo zbog
karakteristi~ne boje tona.
Napravi jednostavan muzi~ki instrument koriste}i pet istih staklenih posuda.
U svaku sipaj razli~itu koli~inu vode, kao {to je prikazano na slici. Pri udaru ka{ikom, iz svake
posude }e se za~uti ton razli~ite visine.
Iznad vode u svakoj posudi nalazi se razli~ita koli~ina vazduha – vazdu{ni stub. Udarawem u posudu,
vazduh po~iwe da osciluje. Du`i vazdu{ni stub (praznija posuda) osciluje sporije od kra}eg vazdu{nog stuba
u punijoj posudi. Sporije oscilacije proizvode dubqi ton (ni`i). Br`e oscilacije proizvode vi{e tonove.
oscilacija
107
Seti se {ta smo nau~ili
[email protected] PRIRODNE POJAVE – KRETAWE
ZVUK MUZI^KIH
INSTRUMENATA
OSCILATORNO
KRETAWE
Brzina oscilovawa
klatna
KRETAWE
padawe tela je kretawe
zavisi od:
Brzina kretawa
Du`ina pre|enog puta
zavisi od:
zavisi od:
• oblika tela
• sredine kroz koju
se telo kre}e
• otpora podloge
• od na~ina kretawa
(od toga da li se telo
kliza ili kotrqa)
Brzina kretawa tela
predstavqa pre|eni put
u odre|enoj jedinici
vremena (naj~e{}e
1 sekundi ili 1 ~asu)
108
• du`ine klatna
• ugla pod kojim
klatno po~iwe
da osciluje
razlikujemo po:
• visini tona
• boji tona
Ispitivawe
materijala
Razgovara}emo:
– o oznakama zapaqivih
materijala
– o opasnosti i za{titi od po`ara
U~i}emo:
– o svojstvima materijala
• toplotnim
• elektri~nim
• magnetnim
– o svetlosnoj propustqivosti materijala
– o tome od ~ega zavisi veli~ina senke
– o sme{ama
– o povratnim i nepovratnim promenama
materijala
Tvoj zadatak }e biti:
– da napravi{ elektromagnet
– da napravi{ sun~ani sat
– da razdvoji{ sastojke sme{e
Osobine materijala
DA SE PODSETIMO:
Predmeti koji nas okru`uju napravqeni
su od razli~itih materijala.
Materijali mogu biti: prirodni i ve{ta~ki.
Navedi najmawe po tri primera za prirodne
i ve{ta~ke materijale.
• Prirodni materijali su:
• Ve{ta~ki materijali su:
Da li zna{?
Najlon je napravqen slu~ajno 1938. godine
u eksperimentu ispitivawa osobina gume
i pamuka.
Tom prilikom zagrevawem je dobijen
materijal koji se razvla~io kao testo.
Kada se ohladio, razvla~io se jo{ vi{e
i postajao elasti~an i jak. Zbog tih osobina
brzo je na{ao raznovrsnu primenu.
Materijali imaju razli~ite osobine. Dopi{i odgovaraju}e materijale za ponu|ene osobine
materijala, kao u navedenom primeru:
tvrd: kamen,
mek: pamuk,
elasti~an:
krut:
neprovidan:
providan:
gust:
redak:
zapaqiv:
nezapaqiv:
Da li zna{?
Volfram, osmijum, tantal i molibden su metali koji se koriste za izradu oklopa
aviona, raketa i kosmi~kih letilica.
Ti metali su izabrani zato {to ostaju u ~vrstom stawu i pri veoma visokim
temperaturama do kojih se zagrevaju pri prolasku velikom brzinom kroz atmosferu.
110
Toplotna svojstva materijala
Upotreba materijala zavisi od wegovih osobina. Na primer, metal se koristi za izradu radijatora jer
dobro provodi toplotu, a vuna je toplotni izolator, pa se od we pletu odevni predmeti.
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:
• metalna, drvena i plasti~na ka{ika
• sud sa toplom vodom
• termometar
• toplomer
Izmeri svoju telesnu temperaturu toplomerom.
Temperaturu vazduha i tople vode izmeri termometrom.
Temperature zapi{i redom kojim su merene:
Dodirni rukom drvenu, metalnu, pa zatim plasti~nu
ka{iku (ka{ike treba da budu na sobnoj temperaturi).
Obrati pa`wu na to da li su hladne ili neutralne.
Materijali koji daju ose}aj hladno}e su dobri
provodnici toplote. Takvi materijali odvode
(provode) toplotu sa ruke.
Materijali koji su na dodir ruke neutralni dobri
su izolatori toplote. Oni ne provode toplotu, pa
imamo neutralan ose}aj na dodir.
Stavi sve tri ka{ike u toplu vodu i pipni ih
posle nekoliko minuta. Najtoplija }e biti
metalna ka{ika. Objasni za{to:
Napi{i koja je ka{ika na dodir:
hladna
neutralna
Ispitaj toplotne osobine pomo}u kese za pravqewe leda.
Led u kesi treba dodirnuti preko raznih materijala. Dodir
treba da traje 5 sekundi. Na osnovu ose}aja hladno}e, pore|aj
materijale po redu, po~ev od najboqeg toplotnog izolatora.
karton
vunena ~arapa
aluminijumska folija
rukavica za rernu
111
Preno{ewe toplote
Toplota se prenosi na tri na~ina:
• provo|ewem
• strujawem
• zra~ewem.
Preno{ewe toplote provo|ewem
Ako se dva tela razli~itih temperatura dodiruju,
toplota }e prelaziti s toplijeg na hladnije telo dok
im se temperature ne izjedna~e.
Preno{ewe toplote provo|ewem
karakteristi~no je za materijale koji
se nalaze u ~vrstom i te~nom stawu.
Ako se metalna {ipka zagreva samo sa jednog
kraja, toplota }e se preneti i do drugog kraja, jer
je metal dobar provodnik toplote.
Ako zapalimo {ibicu, mo`emo je dr`ati u ruci
sve dok plamen ne bude sasvim blizu prstiju.
Objasni za{to ose}amo toplotu tek onda kada
drvce {ibice skoro potpuno sagori.
Preno{ewe toplote strujawem
Vazduh u sobi, zagrejan grejnim telom (na primer radijatorom), struji kroz prostoriju. Topliji vazduh
se podi`e, a hladniji se spu{ta i pri tom se zagreva vazduh u prostoriji.
Pogledaj sliku i objasni za{to se vazduh greje
grejnim telima koja se postavqaju u blizini
poda, a ne plafona.
Preno{ewe toplote strujawem
karakteristi~no je za gasove i te~nosti.
112
Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle
osobe iz tvog doma.
Uzmi vatrostalnu providnu posudu i u wu sipaj
vodu.
Stavi posudu na ringlu koja }e grejati vodu.
Da bi pojava strujawa bila uo~qivija, dodaj
u vodu nekoliko kapi tu{a ili rastvori malo tempere.
Posmatraj {ta se de{ava.
Dowi slojevi vode bli`i su izvoru toplote,
pa postaju topliji i pomeraju se nagore. Hladniji
slojevi vode silaze na wihovo mesto.
Preno{ewe toplote zra~ewem
Sunce svojim zracima greje na{u planetu. Zahvaquju}i tome, na Zemqi postoji `ivot.
Takav na~in preno{ewa toplote naziva se zra~ewe.
Toplota izme|u dva tela ~esto se prenosi
na dva ili na sva tri na~ina.
Na primer, kada se greje voda u {erpi, prvo se
provo|ewem zagreje {erpa, a zatim se voda zagreje
strujawem i provo|ewem.
Smisli i zapi{i svoj primer zagrevawa nekog
tela.
Da li zna{?
Sunce je izvor `ivota, ali wegov uticaj mo`e
biti i {tetan. Zaga|ivawem `ivotne sredine
qudi su o{tetili i atmosferu. Ona predstavqa
prirodnu za{titu od dela sun~evog zra~ewa koje
je {tetno. Zbog toga treba izbegavati izlagawe
suncu bez za{titnih sredstava.
113
Elektri~na svojstva materijala
Naelektrisawe koje miruje na telu nazivamo stati~ki elektricitet. Ako se naelektrisawe kre}e, tada
je to elektri~na struja.
Stati~ki elektricitet mo`emo da dobijemo kada kosu brzo o~e{qamo plasti~nim ~e{qem.
Primeti}emo da se kosa i ~e{aq me|usobno privla~e.
Naduvaj balon i protrqaj ga nekim vunenim
materijalom, recimo vunenim xemperom. Tako
}e{ ga naelektrisati. Naelektrisanim balonom
dodirni plafon i posmatraj {ta se de{ava.
Balon }e ostatati zalepqen na plafonu.
Naduvaj dva balona i ve`i ih zajedni~kim
koncem. Protrqaj ih vunenim materijalom
i dr`i kao {to je prikazano na slici.
Primeti}e{ da se baloni me|usobno odbijaju.
Naelektrisana tela me|usobno se privla~e ili odbijaju.
Iscepaj papir na sitne komade, kao {to je
prikazano na slici.
Protrqaj vunom nekoliko razli~itih predmeta.
Ako je telo naelektrisano, ono }e privu}i sitne
komade papira.
Proveri da li je mogu}e naelektrisati predmete
napravqene od stakla, drveta, metala i plastike.
Zapi{i koji su predmeti naelektrisani.
114
stati~ki
Elektri~na struja nastaje kada se naelektrisawa kre}u. Zato ka`emo da elektri~na struja predstavqa
tok naelektrisawa. Da bi protok naelektrisawa bio mogu}, potreban je izvor elektri~ne struje
i zatvoreno strujno kolo. Alesandro Volta je 1800. godine prona{ao bateriju, prvi stalan i pouzdan
izvor elektri~ne struje.
Napravi strujno kolo uz pomo} odrasle osobe,
kao {to je prikazano na slici.
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:
• baterija od 4,5 V (~etiri i po volta)
• sijalica koja radi na 4,5 V (~etiri i po volta)
• sijali~no grlo
• karton
• bakarna `ica
• izolir traka
Pove`i razne materijale u strujno kolo na na~in koji je prikazan na slici.
Ako sijalica svetli, naelektrisawe prolazi kroz wu. To zna~i da upotrebqeni materijal propu{ta,
odnosno provodi naelektrisawe. Takav materijal je elektri~ni provodnik.
Ako sijalica ne svetli, upotrebqeni materijal ne provodi elektri~nu struju. Takav materijal je
elektri~ni izolator.
Ispitaj provodnost slede}ih predmeta.
Ispod svake sli~ice upi{i slovo P ako je dati predmet dobar provodnik elektri~ne struje,
a slovo I ako je izolator.
115
Magnetna svojstva materijala
DA SE PODSETIMO:
Prve magnete ~ovek je uo~io u prirodi. Primetio je da neke stene privla~e gvozdene predmete.
Kasnije je otkrio da samo tri ~ista metala imaju magneti~ne osobine. To su gvo`|e, nikl i kobalt.
Svaki magnet ima dva pola, severni i ju`ni. Magnet ima najja~e dejstvo u blizini polova.
Istoimeni polovi magneta se odbijaju, a raznoimeni se privla~e.
Uzmi dva magneta u obliku diska.
Postavi jedan na drveni sto, a drugi ispod
stola, kao {to je prikazano na slici.
Dopuni naredne re~enice.
Kada pokrenemo dowi magnet, pomeri}e se
i magnet koji stoji na stolu i to:
• na istu stranu, jer se dva magneta privla~e kada
su okrenuta _________________________________
polovima jedan naspram drugog
• na suprotnu stranu, jer se dva magneta odbijaju
kada su okrenuta ____________________________
polovima jedan naspram drugog.
Gvo`|e se lako namagneti{e kada se na|e u blizini magneta, ali se vremenom razmagneti{e. Zato se
~isto gvo`|e ne koristi za izradu magneta. Danas se ve{ta~ki magneti prave od ~elika.
Uo~i razliku izme|u namagnetisanog tela i magneta. Namagneti{i gvozdeni ekser prevla~ewem
preko stalnog magneta. Stavi ekser na sto i ponovi prethodni ogled. Zabele`i svoje zapa`awe.
Izme|u namagnetisanog tela i magneta postoji samo privla~no delovawe,
dok izme|u dva magneta mo`e da postoji i odbojno delovawe.
116
~elik
U prethodnim ogledima zapazili smo da se magnetno delovawe prenosi kroz drveni sto.
Ispitaj da li se magnetno delovawe prenosi kroz druge materijale.
U staklenu ~a{u s vodom ubaci spajalicu.
Pomeraj magnet, kao {to je prikazano na slici,
i poku{aj da izvadi{ spajalicu pomo}u magneta.
Ispod kartona deluj magnetom na gvozdeni ekser.
Ponovi ogled deluju}i magnetom na ekser preko
kwige. Da li se ekser pokrenuo i, ako jeste, kako?
Ponovi ogled tako da staklenu ~a{u zameni{
plasti~nom.
Zakqu~i i zapi{i {ta se desilo sa spajalicom.
Prona|i metalne predmete koji nisu
magneti~ni i ispitaj da li se kroz wih
prenosi magnetno delovawe. Opi{i svoj ogled.
Na kartonsku kutiju u~vrsti magnet, kao {to je
prikazano na slici. Poku{aj da napravi{ lanac
od spajalica.
Zapi{i koliko spajalica ~ini tvoj lanac:
_______________.
Ispitaj kako }e se promeniti du`ina lanca ako
se na postoje}i doda jo{ jedan magnet.
Magnetno
Magnetno
delovawe
delovawe
se smawuje
se smawuje
s pove}awem
s pove}awem
rastojawa
rastojawa
izme|u
izme|u
magneta
magneta
i namagnetisanog
i namagnetisanog
tela.
tela.
Razni materijali slabe dejstvoRazni
magneta.
materijali slabe dejstvo magneta.
117
Ispitajmo kako promena temperature uti~e na delovawe magneta.
Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle osobe.
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda:
• magnet
• 15 cm izolovane `ice od licni
(sa 5 cm `ice treba skinuti izolaciju, kao {to je
prikazano na slici)
• drveni {tapi}
• posuda sa kqu~alom vodom
• ~eli~ne spajalice (ili metalne kuglice)
1) Ve`i magnet `icom (vidi sliku), pa napravi
lanac od spajalica (ili metalnih kuglica).
Napi{i koliko spajalica (ili kuglica) mo`e da
dr`i magnet __________.
2) Magnet ve`i za drveni {tapi} (vidi sliku),
pa ga ubaci u kqu~alu vodu na 3 min.
Pa`qivo izvuci magnet, ispitaj i zapi{i koliko
spajalica (ili kuglica) mo`e da dr`i magnet
zagrejan na 100oC _____________________.
3) Sa~ekaj 5 min da se magnet ohladi do sobne temperature, pa ga hladi u zamrziva~u 10 min. Ponovi ogled
sa spajalicama i zapi{i koliko spajalica (ili kuglica) mo`e da dr`i ohla|eni magnet ______________.
Napi{i svoj zakqu~ak o uticaju temperature na delovawe magneta.
118
licna
Danas se umesto stalnih magneta ~esto koriste elektromagneti, ~ija su magnetna delovawa mnogo ja~a
od stalnog magneta. Wihova upotreba veoma je rasprostrawena. Koriste se na dizalicama za preno{ewe
veoma te{kih gvozdenih predmeta, u livnicama gvo`|a, na otpadima.
Napravi svoj elektromagnet
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:
• strujno kolo (opisano na 115. strani)
• ve}i ekser
• 1 m tanke izolovane `ice
Oko gvozdenog eksera namotaj 50 cm izolovane tanke `ice. Krajeve `ice ve`i u strujno kolo (kao {to
je prikazano na slici na strani 115). Primakni spajalice ekseru i napi{i {ta se dogodilo.
Va`na napomena: da bi se uporedila ja~ina magneta, napravi lanac od spajalica!
• Da li se elektromagnet pona{a kao magnet kada se prekine strujno kolo? Napi{i svoje zapa`awe.
• [ta se doga|a ako namotamo celu du`inu `ice (1 m), tj. pove}amo broj namotaja `ice? Ispitaj koliko
spajalica u lancu mo`e da dr`i elektromagnet. Napi{i svoje zapa`awe.
• Pove`imo sada za elektromagnet bateriju od 1,5 V (jedan i po volt) umesto baterije od 4,5 V (~etiri i po
volta). Da li se broj spajalica u lancu promenio?
• Kako baterija uti~e na ja~inu magneta?
Magnetno delovawe elektromagneta mo`e se pove}ati ve}im brojem namotaja `ice
ili ja~om baterijom.
119
Svetlosna propustqivost materijala
Sun~eva svetlost se kre}e pravolinijski,
brzinom od 300.000 km/s. Putuje od Sunca do Zemqe
i pri tom pre|e oko 150 miliona kilometara.
Pored Sunca, koje je prirodni izvor svetlosti,
~ovek je napravio ve{ta~ke izvore svetlosti. To su
razne sijalice: sa u`arenim vlaknom, neonske,
`ivine lampe, halogene, led diode...
Materijali mogu biti providni (staklo),
poluprovidni (led) i neprovidni (metal, drvo...).
Svetlost nam omogu}ava da vidimo predmete.
Ona se odbija od wih i dolazi do na{eg oka u kojem
se stvara slika. U potpunom mraku ne vidimo ni{ta
jer ne postoji ni tra~ak svetlosti koji bi se odbio
od nekog predmeta.
Ako se na putu svetlosti na|e neko neprovidno
telo, nasta}e senka.
Veli~ina senke zavisi od:
• veli~ine osvetqenog predmeta
• me|usobnog rastojawa izvora svetlosti
i osvetqenog predmeta
• rastojawa predmeta od zaklona na kojem se
obrazuje senka.
Da li zna{?
Najve}u senku na Zemqi pravi Mesec kada
se na|e izme|u Sunca i Zemqe. Tada sun~evi
zraci ne dolaze do Zemqe. Tu pojavu nazivamo
pomra~ewe Sunca.
120
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:
• baterijska lampa
• staklena ~a{a na stolu
(vidi sliku)
• voda
• malo mleka
• ve}i karton
• zamra~ena prostorija
Napravi sun~ani sat
[ta ti je sve potrebno:
• karton
• makaze
• olovka ili {tapi}
• Izvedi ogled kao {to je prikazano na slici: napuni
3/4 ~a{e vodom i osvetli je. Pogledaj senku. Dospi
mleko u ~a{u i ponovo je osvetli. Uo~i promenu senke
i zapi{i kakva je.
• Odmakni lampu od ~a{e. [ta se de{ava s veli~inom
senke?
• Primakni lampu i napi{i kako se promenila senka.
Od kartona iseci krug, pa kroz sredinu probodi
olovku ili neki {tapi}. Karton postavi na mesto do
kojeg celog dana dopire Sun~eva svetlost. Posmatraj
kretawe senke i svakog sata obele`i mesto na kojem se
senka nalazi. Na taj na~in, koriste}i kretawe senke,
napravi}e{ sat koji pokazuje pribli`no ta~no vreme
u odre|enom godi{wem dobu.
Razmisli i zapi{i za{to takav sun~ani sat ne
mo`e da odre|uje vreme u drugom godi{wem dobu.
• Vrati lampu u po~etni polo`aj, pa ispitaj kako
udaqenost predmeta od zaklona uti~e na veli~inu
senke. Prvo pribli`i ~a{i karton na kojem se
formira senka, a zatim ga udaqi od we. Zapi{i svoje
zapa`awe o veli~ini senke.
121
Sme{e
Pod materijalima podrazumevamo drvo, kamen, staklo, pesak, {e}er, bra{no... Ako se materijali
pome{aju, dobi}emo sme{u. Sme{e mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu.
Napravi razne sme{e.
• Pome{aj jednake koli~ine (po jednu kafenu ka{i~icu) soli i bibera. Sastojci sme{e su u ~vrstom stawu,
kao i sme{a.
• Pome{aj limunov sok s vodom i napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a.
• [ta }e se dogoditi ako u prethodnu sme{u (limunov sok i voda) dodamo ka{iku {e}era i prome{amo?
• Napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a. Koji je naziv takve sme{e?
Sme{e nastaju me|usobnim me{awem materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu.
Vazduh je gasovita sme{a vi{e sastojaka.
U vazduhu najvi{e ima: azota, kiseonika, ugqen-dioksida i vodene pare.
U vazduhu, naro~ito u gradskim sredinama
i u oblastima u kojima je zastupqena te{ka
industrija, nalaze se razni zaga|iva~i.
[ta misli{, kako zaga|ewe vazduha uti~e na `ivi
svet? Vi{e informacija o tome na}i }e{ na
stranama 82, 86–91.
122
Da li zna{?
Gazirana pi}a su
primer za sme{u te~nosti
i gasa (ugqen-dioksida).
Zemqi{te je sme{a koja sadr`i veliki broj sastojaka, kao {to su humus, kamen, pesak, glina...
Zemqi{ta se, u zavisnosti od sastojaka koje sadr`e, razlikuju po boji, poroznosti i plodnosti. Ona mogu
biti zaga|ena raznim otpadnim materijalima, plastikom, pesticidima, metalima ili kiselim ki{ama...
Voda koju pijemo ima razli~it ukus, u zavisnosti od rastvorqivih prirodnih materijala, odnosno
minerala kroz koje prolazi. Zato je voda sme{a. Neke lekovite vode, npr. sumporne vode, imaju
neprijatan miris i ukus. ^ista destilovana voda ne sadr`i minerale, pa je bez ukusa.
Voda je naj~e{}i rastvara~ u prirodi. U woj se rastvaraju razni materijali koji mogu biti
u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu.
Neki materijali se potpuno rastvaraju u vodi, neki se delimi~no rastvaraju, a neki se uop{te ne
rastvaraju.
DA SE PODSETIMO:
U 5 staklenih ~a{a sipaj jednaku koli~inu
vode. Dodaj u svaku ~a{u po jednu ka{iku
navedenih sastojaka: soli, te~nog deterxenta,
bra{na, uqa i sir}eta. Napi{i {ta zapa`e{.
Potpuno su se rastvorili:
Delimi~no su se rastvorili:
Nisu se rastvorili:
Pro~itaj ponu|ene odgovore. Zaokru`i one
odgovore koji odre|uju uslove pod kojima }e
se {e}er br`e rastvoriti.
kocka {e}era – sitan {e}er
topla voda – hladna voda
me{ati rastvor – ne me{ati rastvor
Brzina rastvarawa ~vrstih materijala u vodi zavisi od wihove usitwenosti,
temperature vode i me{awa rastvora.
Kiseonik se rastvara u vodi. Brze i ~iste planinske reke bogate su ribom jer u vodi ima dosta
rastvorenog kiseonika.
Pogledaj sliku i zakqu~i {ta je potrebno
postaviti u akvarijum da bi ribe imale
dovoqno kiseonika.
poroznost
123
Razdvajawe sastojaka sme{e
Postupci za razdvajawe sastojaka sme{e zasnivaju se na poznavawu osobina tih sastojaka.
Wihove naj~e{}e osobine su: usitwenost materijala, rastvorqivost, gustina, isparqivost, magnetne
i elektri~ne osobine.
Pomo}u slede}ih ogleda pokaza}emo neke postupke razdvajawa sastojaka sme{e.
U teglu sipaj vodu iz bare. Dodaj dve ka{ike usitwene zemqe. Sa~ekaj da se zemqa natalo`i na dnu
tegle. Pripremi 3 prazne staklene tegle, dve cediqke (jednu s re|om, a drugu s gu{}om mre`icom) i
papirnu maramicu.
Pa`qivo odlij vodu u praznu teglu, vode}i ra~una o tome da ve}i deo natalo`ene zemqe ostane u prvoj
tegli. Procedi vodu prvo kroz cediqku s re|om mre`icom, a zatim i kroz cediqku s gu{}om mre`icom,
na koju je prethodno stavqena papirna maramica.
• Kako izgleda proce|ena voda posle svakog prelivawa u teglu? Opi{i je.
• Uporedi veli~inu ~estica koje su se zadr`ale na cediqkama i napi{i zakqu~ak.
U ovom ogledu kori{}ena su dva postupka.
Prvi je odlivawe. To je brzo ali grubo odvajawe sastojaka sme{e.
Drugi postupak je filtracija (ce|ewe). Filtracija je na~in pre~i{}avawa te~nosti uklawawem
~vrstih materijala koji se u woj ne rastvaraju.
124
Da li zna{?
Izvorska voda prolazi kroz mnoge slojeve
zemqe koji zapravo filtriraju vodu. To zna~i
da je zemqa prirodni filter izvorske vode.
U pola ~a{e vode rastvori dve ka{ike soli.
Rastvor stavi na toplo mesto. Posmatraj {ta
}e se doga|ati u narednih nekoliko dana.
Raspitaj se kako se pre~i{}ava voda iz
vodovoda.
Pome{aj jednake koli~ine (po jednu supenu
ka{iku) bibera i krupnije morske soli.
Naelektri{i plasti~nu slam~icu prevla~e}i je
preko neke vunene tkanine i prinesi je sme{i.
• Opi{i {ta se dogodilo sa sastojcima te sme{e.
• Opi{i ono {to je ostalo na dnu ~a{e po{to je sva
voda isparila.
• Na koji na~in mo`emo odvojiti biber od morske
soli?
• Koliko dana je bilo potrebno da ispari sva voda?
• Objasni od ~ega zavisi brzina isparavawa vode.
• Koju osobinu vode koristimo u ovom ogledu da
bismo izdvojili so?
• Koja se osobina koristi u ovom ogledu odvajawa
sastojaka sme{e u ~vrstom stawu?
Pome{aj pesak sa gvozdenim opiqcima.
• Koju osobinu gvo`|a mo`emo iskoristiti pri
odvajawu sastojaka ovakve sme{e?
• Razmisli i napi{i na koji je na~in mogu}e
razdvojiti gvozdene opiqke od peska.
Da li zna{?
Kako radi gas-maska
Spoqa{wi zaga|eni vazduh prolazi kroz
filter u kojem se nalazi aktivni ugaq. Na wemu
se zadr`avaju {tetni sastojci, pa je na taj na~in
omogu}eno disawe i pri veoma zaga|enom vazduhu.
Nedostatak gas-maske je u tome {to ne mo`e da
pre~isti vazduh od vi{ka ugqen-dioksida.
125
Povratne i nepovratne promene materijala
DA SE PODSETIMO:
Pojedini materijali pri mehani~kom delovawu mogu biti elasti~ni, plasti~ni ili kruti.
Elasti~ni materijali se posle mehani~kog dejstva
vra}aju u prvobitan oblik. Na primer, gumica se savija,
lewir tako|e (do izvesne granice), lasti{ se raste`e...
Navedi jo{ dva tela koja imaju elasti~ne osobine.
Plasti~ni materijali se posle mehani~kog
delovawa ne vra}aju u prvobitan oblik.
Navedi dva tela koja imaju plasti~ne osobine.
Kruti materijali se pri mehani~kom delovawu odupiru promeni oblika, sve do pucawa
materijala.Takvi materijali su, na primer, staklo i keramika.
Navedi najmawe dve promene materijala koje se de{avaju pri mehani~kom uticaju.
• Povratne promene su: rastezawe lasti{a,
• Nepovratne promene su: lom stakla,
Pri toplotnom delovawu ispoqavaju se razli~ite osobine materijala. Na visokim temperaturama
neki materijali se tope, na primer metal, a neki se zapale, kao, recimo, drvo.
Topqewe metala je povratan proces jer se hla|ewem vra}aju prethodna svojstva materijala.
Kru`ewe vode u prirodi je povratan proces. Objasni na~in na koji voda kru`i u prirodi.
126
Sagorevawe je nepovratan proces.
Da bi se omogu}ilo sagorevawe, neophodno je da imamo zapaqivi materijal i dovoqnu koli~inu
kiseonika.
Vazduh je sme{a vi{e gasova. Kiseonik ~ini jednu petinu vazduha. Osim zna~aja koji ima za `ivi svet,
kiseonik je neophodan i za sagorevawe.
Ovaj ogled se izvodi uz pomo} odrasle osobe!
Zapalite dve jednake sve}e. Pa`qivo ih
istovremeno poklopite teglama razli~ite veli~ine,
kao {to je prikazano na slici.
• Napi{i u kojoj tegli }e sve}a goreti du`e.
• Obrazlo`i svoje zapa`awe.
Kuvawe namirnica je tako|e nepovratan proces. Kuvawem razne namirnice mewaju svoje osobine.
U tabelu upi{i osobine navedenih namirnica pre i posle kuvawa.
vrsta namirnice
osobine pre kuvawa
osobine posle kuvawa
jaje
pasuq
{argarepa
makarone
127
Primer nepovratnog procesa je r|awe.
Mnogi metali su jaki i postojani, ali ne traju
ve~no.
Kada se gvo`|e nalazi na vla`nom mestu,
podlo`no je r|awu.
Da bi gvo`|e zar|alo, pored prisustva vode ili
vodene pare neophodan je i kiseonik. Mogu da
zar|aju automobili, bicikli, mostovi, zapravo sve
{to je napravqeno od gvo`|a.
Gvo`|e mewa boju prilikom r|awa od metalnosive
do braon. Tom prilikom se gube wegova svojstva.
Od jakog i sjajnog metala postaje materijal koji
se lako kruni.
R|a mo`e da nanese veliku {tetu predmetima
koji sadr`e gvo`|e.
U na{oj okolini r|aju i drugi metali. Tako, na primer, crveni bakarni krovovi vremenom pocrne,
a zatim pozelene.
Brzo i sporo sagorevawe
Za sagorevawe drveta i r|awe gvo`|a
neophodan je kiseonik.
Sagorevawe drveta pra}eno je naglim
osloba|awem toplote i svetlosti. Takva promena
je brza i nepovratna.
Tokom r|awa gvo`|a mnogo sporije se osloba|a
toplota. R|awe je spor proces jer se samo posle
du`eg vremena, pod odre|enim uslovima, mo`e
zapaziti promena. Takva promena je nepovratna
i naziva se sporo sagorevawe.
128
Zapaqivi materijali
Zapaqivi materijali se nalaze svuda oko nas.
Oni mogu da budu u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu. Wihova zapaqivost zavisi od vi{e osobina,
koje odre|uju temperaturu paqewa. [to je temperatura paqewa ni`a, to je materijal lak{e zapaliti.
Dopi{i po jedan primer zapaqivog
materijala koji se nalazi
• u ~vrstom stawu: ugaq,
• u te~nom stawu: benzin,
• u gasovitom stawu: butan,
Nezapaqivi materijali, kao {to su gvo`|e, kamen, beton i pesak, mogu da izdr`e visoke temperature.
Nikada se ne igraj pirotehni~kim sme{ama, kao {to su petarde, svetle}e
rakete, rakete za vatromet i prskalice. Ti materijali su posebno opasni
zato {to sagorevaju uz osloba|awe velike koli~ine toplote. Toplota mo`e
da zagreje okolinu do veoma visokih temperatura. Kiseonik koji je
neophodan za sagorevawe nalazi se u pirotehni~koj sme{i,
pa se same sme{e nakon paqewa ne mogu ugasiti.
Zapamti:
Rukovawe pirotehni~kim materijalima bez nadzora odraslih veoma je opasno.
Ono mo`e izazvati te{ke povrede, pa ~ak i po`ar, usled neispravnosti
petarde ili rakete ili neodgovaraju}eg rukovawa. Naj~e{}e povrede izazvane
na taj na~in su opekotine i povrede ruku, povrede oka i o{te}ewe sluha.
Izuzetno je opasno ubacivawe petarde u konzervu ili fla{u.
Pri sagorevawu se stvara ogroman pritisak, koji dovodi do eksplozije.
Oznake zapaqivih materijala
Svi proizvodi koji sadr`e zapaqive sastojke imaju
posebnu oznaku; ona se nalazi na samom proizvodu.
Ta oznaka je znak upozorewa koji se postavqa na
Prvi znak predstavqa upozorewe o mogu}oj
vidno mesto. Znaci upozorewa imaju okvir crne boje
eksplozivnosti proizvoda ukoliko se izlo`i
i trouglastog su ili ~etvrtastog oblika. Na `utoj ili
neodgovaraju}im uslovima. Drugi znak ozna~ava
naranxastoj pozadini nacrtana je vatra ili eksplozija. lako zapaqiv materijal ili proizvod.
temperatura paqewa, eksplozija
129
Pro~itaj upozorewa na dezodoransu u spreju
i prepi{i ih.
Prona|i jo{ neku oznaku upozorewa
o zapaqivosti. Napi{i na kom proizvodu
se upozorewe nalazi i nacrtaj ga.
Na putevima se ~esto
mogu videti cisterne koje
prevoze zapaqive materije.
Takva vozila su posebno
obele`ena. Ako je materija
koja se prevozi izuzetno
opasna, tada vozila imaju
i policijsku pratwu.
Opasnost od po`ara
Od malog plamena koji se otrgne kontroli za mawe od 30 sekundi mo`e nastati po`ar.
Potreban je samo jedan minut da gust crni dim ispuni ku}u, a svega nekoliko minuta da cela ku}a
bude zahva}ena vatrom.
Temperatura koja se javqa u prostoriji zahva}enoj po`arom mo`e biti od 40°C u nivou poda,
pa do 300°C u visini o~iju. Za nekoliko minuta temperatura u prostoriji toliko poraste da se zapali
sve {to se u woj nalazi.
Dim i otrovni gasovi su opasniji za qude nego sam plamen. Vatra tro{i sav kiseonik iz vazduha
(koji je ~oveku potreban za disawe), proizvode}i dim i otrovne gasove koji su smrtonosni.
Razmisli o poslovici: Vatra je dobar sluga, a lo{ gospodar.
130
Za{tita od po`ara
Posmatraj slike kuhiwe i de~je sobe i napi{i {ta sve mo`e prouzrokovati po`ar.
Pravila koja uvek treba da po{tuje{ da ne bi
do{lo do po`ara u ku}i ili stanu:
• Nikada ne stavqaj ode}u preko lampi.
• Nikada ne diraj greja~e i grejalice.
• Ne pribli`avaj se previ{e plamenu da ti vatra
ne bi zahvatila ode}u.
• Ne igraj se {ibicama, upaqa~ima i sve}ama.
• Dr`i ru~ke {erpi okrenute ka sredini {poreta.
• Ne igraj se elektri~nim kablovima.
• U elektri~ne uti~nice ne stavqaj ni{ta osim
utika~a ispravnih elektri~nih ure|aja.
• Iskqu~i elektri~ne aparate kada ih ne koristi{.
Napi{i koja pravila treba po{tovati da ne bi
do{lo do po`ara prilikom kampovawa u {umi.
[ta da radi{ u slu~aju po`ara
u ku}i
Najva`nije od svega je da {to pre napusti{ ku}u
u slu~aju po`ara. Ne poku{avaj da se sakrije{ ili
da gubi{ vreme sakupqaju}i dragocenosti.
• Pre nego {to otvori{ neka vrata u ku}i
zahva}enoj po`arom, dodiruj ih rukom od dna ka
vrhu. Na taj na~in }e{ osetiti da li su vru}a.
Ako jesu, iza wih je vatra. Poku{aj da prona|e{
drugi izlaz.
• Kada be`i{ od po`ara, ostani {to bli`e podu.
• Kada napusti{ ku}u, pozovi vatrogasce. Telefon
vatrogasne slu`be je 93.
• Ne vra}aj se u ku}u!!!
Zapaqeno uqe ne sme se gasiti vodom.
Po`ar na elektri~nim instalacijama
tako|e se ne sme gasiti vodom.
131
Seti se {ta smo nau~ili
ISPITIVAWE MATERIJALA
TOPLOTA
se prenosi:
• provo|ewem
• strujawem
• zra~ewem
ELEKTRICITET
• stati~ki
(ne kre}e se)
• elektri~na struja
(kre}e se)
toplotna svojstva
materijala
dobri provodnici
MAGNETI
• stalni
• elektromagneti
SVETLOST
svetlosna svojstva
materijala
propu{taju
provodnici
delimi~no propu{taju
izolatori
ne propu{taju
MEHANI^KO DELOVAWE
TOPLOTNO DELOVAWE
u zavisnosti od osobine materijala
(elasti~ni, plasti~ni, kruti)
promene mogu biti:
u zavisnosti od osobine materijala
promene mogu biti:
povratne
nepovratne
povratne
(zagrevawe – hla|ewe)
SME[E nastaju me|usobnim me{awem
materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu
132
mogu da se
namagneti{u
ne mogu da se
namagneti{u
lo{i provodnici
elektri~na svojstva
materijala
magnetna svojstva
materijala
nepovratne
(sagorevawe, r|awe)
Osvrt unazad
– pro{lost
Razgovara}emo:
– o fotografiji kao istorijskom izvoru
– o velikim seobama srpskog stanovni{tva
– o tome kako se putovalo u doba kneza Milo{a
– o hrabrosti srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu
U~i}emo:
– o Starim Slovenima
– o prvoj pismenosti kod Ju`nih Slovena
– o Srbiji u doba Nemawi}a
– o knezu Lazaru i boju na Kosovu
– o `ivotu Srba u Turskom carstvu
– o Prvom i Drugom srpskom ustanku
– o Srbiji u doba Obrenovi}a
– o zna~ajnim bitkama Prvog svetskog rata
– o Kraqevini Jugoslaviji
– o Drugom svetskom ratu i novoj Jugoslaviji
– o Srbiji kao ~lanici va`nih svetskih
organizacija
Tvoj zadatak }e biti:
– da odeqensku fotografiju predstavi{ kao
budu}i istorijski izvor
– da koristi{ vremensku lentu
– da prona|e{ vi{e podataka o nekim
li~nostima i doga|ajima iz pro{losti
Kako se nekada `ivelo
Nekada se `ivelo druga~ije nego danas. Druga~ije su izgledale ku}e, qudi su se druga~ije odevali,
nisu postojali automobili, avioni, telefoni i nije bilo jo{ mnogo toga bez ~ega danas `ivot ne bi mogao
da se zamisli.
O tome kako je `ivot nekada izgledao mo`emo saznati iz raznih tragova pro{losti koje nazivamo
istorijski izvori. To su: pri~e starijih qudi, zapisi u kwigama, ostaci starih gra|evina (ku}e u kojima
su qudi `iveli, crkve, manastiri...), predmeti koje su qudi koristili (oru|e, oru`je, nakit, novac, ode}a),
slike, fotografije, mape i dr. U muzejima i bibliotekama ~uvaju se mnogi izvori znawa o pro{losti.
Iz Muzeja grada Beograda
Srpska gra|anska `enska no{wa
iz prve polovine XIX veka
svilena marama
sa ~ipkom
Slovensko posu|e iz X veka
Ovi glineni lonci slu`ili su za kuvawe
i ~uvawe hrane. Na|eni su pored kamene
pe}i na podu jedne poluukopane ku}e
brvnare u nasequ Vin~a blizu Beograda.
Izgled Beograda 1849. godine
libade od somota
sa zlatnim vezom
haqina od svile
sa zlatnom
`icom
pojas od
atlasa
Ova ode}a ukazuje na to da je `enska gradska no{wa u prvoj
polovini XIX veka mogla da bude izra|ivana od svile, pamuka,
~ipke, zlatoveza i raznobojnog svilenog konca.
Ovo je rad slikara Milivoja Nenadovi}a. Gledaju}i sliku,
mo`emo da zakqu~imo da je u Beogradu tog vremena bilo
i starih prizemnih ku}a i novih gra|evina po evropskom uzoru.
Na osnovu we mo`e se saznati i kako je izgledala no{wa tog
vremena.
@ivot iz pro{losti prou~ava nauka istorija. Za istoriju se ka`e da je u~iteqica `ivota. To zna~i da
se na iskustvu iz pro{losti mo`e nau~iti kako treba danas `iveti.
134
libade, atlas
Fotografija kao istorijski izvor
Fotografije su va`ni istorijski
izvori. Na osnovu wih mogu se
saznati podaci o `ivotu qudi
iz nekog vremena. Zbog toga je va`no
da se zna kada je i gde fotografija
snimqena, ko se na woj nalazi i sl.
Zamisli kako }e u budu}nosti
neki istori~ar pisati istorijat
tvoje {kole. Jedan od istorijskih
izvora mo`e da bude i fotografija
tvog odeqewa.
Zalepi jednu fotografiju tvog
odeqewa (sa izleta, ekskurzije,
s kraja {kolske godine, iz u~ionice
i sl.). Zapi{i va`ne podatke o woj,
koji bi u istra`ivawu mogli biti
korisni istori~aru.
• datum nastanka fotografije:
• mesto nastanka fotografije:
• ko je na fotografiji:
• [ta bi istori~ar mogao saznati na osnovu ove fotografije?
135
Lenta vremena
DA SE PODSETIMO:
Lenta vremena je linija ili traka na kojoj je mogu}e prikazati datume iz pro{losti onim redom
kojim su se dogodili.
Na vremenskoj lenti, koja prikazuje vremenski period od 110 godina, ozna~i godinu svog ro|ewa,
godine ro|ewa svojih roditeqa, bra}e, sestara i najstarijeg ro|aka koga ima{. U praznu ku}icu
upi{i ime osobe koja je ro|ena te godine i pove`i je sa odgovaraju}om godinom na lenti.
2010
2005
2000
1995
1990
1985
1980
1975
1970
1965
1960
1955
1950
1945
1940
1935
1930
1925
1920
1915
1910
1905
1900
136
• Ko je najstariji na tvojoj
vremenskoj lenti?
• Ko je najmla|i?
• Kolika je razlika u godinama
izme|u najmla|eg i najstarijeg
~lana tvoje porodice?
Na lenti vremena ozna~i godine navedenih nau~nih otkri}a iz XX veka i pove`i ih sa odgovaraju}im
slikama. U prazna poqa upi{i jo{ dva zna~ajna nau~na otkri}a velikih nau~nika, kao {to su Nikola
Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi} i dr. Raspitaj se kod odraslih, prona|i u enciklopedijama i na
Internetu. Ozna~i ih na lenti.
Bra}a Rajt, Vilbur i Orvil,
2000
pioniri ameri~ke avijacije,
17. decembra 1903. godine
1995
izveli su prvi let motornim
avionom. Let je trajao 59
1990
sekundi, a avion je preleteo
1985
oko 285 metara.
1980
Engleski nau~nik
Aleksandar Fleming otkrio
1975
je 1928. godine prvi
1970
antibiotik – penicilin.
Danas se taj va`an lek
1965
koristi za le~ewe mnogih
1960
bolesti.
1955
1950
1945
1940
1935
1930
^ovek je prvi put kro~io na
Mesec 20. jula 1969. godine.
Letilica Apolo 11 sa
ameri~kim astronautima
Nilom Armstrongom
i Edvinom Oldrinom
uspe{no se spustila
na wegovu povr{inu.
1925
1920
1915
1910
1905
1900
137
Srbija u pro{losti
Stari Sloveni
Srbi pripadaju velikoj
zajednici slovenskih naroda.
U pro{losti su svi Sloveni
`iveli na podru~ju severno od
Karpata.
Duna
KA
v
P
AT
ar
t
es
Dw
R
I
Vizantijsko carstvo
a
Ovde su nekada
`iveli Sloveni
U vreme velike seobe naroda
Sloveni su po~eli da se sele na
istok, zapad i jug. Tra`ili su
plodniju zemqu i boqu ispa{u za
svoja stada. Ju`ni Sloveni, kojima
pripadaju i Srbi, u V i VI veku su
se prvo naseqavali na levoj obali
Dunava. Odatle su radi pqa~ke
upadali u Vizantijsko carstvo, koje
se prostiralo i na Balkanskom
poluostrvu. Vizantija je po~etkom
VII veka dozvolila Ju`nim
Slovenima da se nasele na Balkan.
Wihovi potomci su dana{wi
narodi Srbi, Hrvati, Slovenci
i drugi.
138
Pripet
sl
ar
ep
Dw
Seoba Slovena
Vi
Sava
Dunav
JADRANSKO MORE
Egejsko more
CRNO MORE
Srpske zemqe na Balkanu
Srbi su naselili prostor od reke Ibra na istoku do Vrbasa na zapadu i od reke Save na severu
do Jadranskog mora na jugu. Nastanili su se uglavnom u ravni~arskim krajevima. Kao i u postojbini, bavili
su se zemqoradwom, sto~arstvom, lovom i ribolovom. Bili su i ve{te zanatlije, pre svega grn~ari, kova~i,
drvodeqe, ko`ari, tka~i.
Lov
Ribolov
ISTORIJSKI IZVOR
Istori~ar Pseudo-Mavrikije je na po~etku VII
veka zapisao: „Slovenska plemena slobodna su,
ne dopu{taju}i nikako da budu porobqena ili da
se wima vlada. Bila su mnogobrojna i izdr`qiva
u nevoqi, lako podnose}i i `egu, i hladno}u,
i ki{u, i golotiwu tela i oskudicu u hrani.
Prijazni su prema onima koji im dolaze kao
stranci i prijateqski ih provode od mesta do
mesta, kud god zatra`e...
Ima u wih obiqe svakojakih `ivotiwa i u
kamare spremqenih poqskih proizvoda, naro~ito
prosa i heqde“.
Sto~arstvo
Zemqoradwa
ISTORIJSKI IZVOR
O saradwi i trgovini slovenskih plemena i
gr~kog stanovni{tva koje su zatekli pi{e Jovan
Kamenijat u X veku:
„... Vode trgovinu naro~ito kad `ive
u prijateqstvu i ne di`u se na oru`je; a ve}
odavno obe strane na to paze, jer ih zajedni~ki
`ivot navodi da izmewuju ono {to im je potrebno
i me|u sobom ~uvaju mir, vredan divqewa i ~vrst“.
Zbog ~ega je va`no da narodi sara|uju?
Za{to su se Stari Sloveni selili?
pleme
139
Srbi su verovali u vi{e bogova dok nisu primili hri{}anstvo. To su bili slovenski bogovi: Perun,
bog groma i oluje, Vesna, bogiwa prole}a, Moriwa, bogiwa zime, Svetovid, bog svetlosti, sunca, mudrosti
i znawa.
U vreme doseqavawa na Balkan ~esta srpska mu{ka imena bila su: Vladislav, ^aslav, Grdan, Vukan,
Vi{eslav, Prosigoj, Bran, Vojislav, Tihomir. ^esta `enska imena bila su: Cveta, Qubinka, Kosara,
Radmila, Rumena, Du{anka, Vi{wa, @ivana, Milosija.
Prva pismenost kod Ju`nih Slovena
Kada su se Ju`ni Sloveni doselili na Balkan, nisu imali
svoje pismo, niti kwige na svom jeziku.
Dva brata, ]irilo i Metodije, rodom iz Soluna, sastavili
su u IX veku prvo slovensko pismo koje je nazvano glagoqica.
Preveli su prve kwige s gr~kog jezika na staroslovenski.
Posle smrti ]irila i Metodija, wihovi u~enici Kliment
i Naum sastavili su novu slovensku azbuku, koju su nazvali
}irilica po svom u~itequ ]irilu. ]irilica se kasnije
mewala. Tim pismom mi i danas pi{emo.
Prvo slovensko pismo bilo je glagoqica; u IX veku
nastala je i }irilica
ISTORIJSKI IZVOR
Zapis Crnorisca Hrabrog, X vek:
„Pre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i rezama ~itahu i gatahu... Potom ~ovekoqubac Bog ...
posla im svetoga Konstantina ]irila, mu`a pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam,
neka po obliku gr~kih pismena, a neka po slovenskoj re~i...“
Objasni za{to je va`no da jedan narod ima kwige napisane na svom jeziku.
Po kome je }irilica dobila naziv?
Koliko vekova srpski narod pi{e }irilicom?
140
pismo, glagoqica, pismeno
Veliki `upan Stefan Nemawa
Sredinom XII veka
na srpski presto dolazi
veliki `upan Stefan
Nemawa. Za vreme svoje
vladavine pro{irio
je dr`avu do Jadranskog
mora i oslobodio je
vlasti vizantijskog cara.
MA\ARSKA
Sava
A
@i~a
li
BO
ka
Mo
va
Neret
Ju`n
ra
PANTINO
m
ta
ZETA
J
TI
E
V
A
IZ
rava
a Mo
va
Ze
D R DUBROVNIK
AN
SK
O
M
OR
NI[
RAS
Ta
Li
JA
Ni{ava
ar
HUM
ra
va
Studenica
Ib
SRBIJA
(Ra{ka)
Mo
va
D
ra
Z.
n
ri
Pi
Veliki `upan Stefan Nemawa (freska
iz crkve Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu)
a
Ve
SN
Dri
na
Dunav
BEOGRAD
A
N
Karta Srbije u doba Stefana Nemawe
Manastir Hilandar
Stefan Nemawa je podigao manastire Studenicu, \ur|eve
stupove, Hilandar na Svetoj gori u Gr~koj i druge velike
zadu`bine.
Stefan Nemawa je osniva~ loze Nemawi}a. Svi wegovi potomci
po wemu su dobili ime.
Po uzoru na Stefana Nemawu, kasniji vladari iz loze
Nemawi}a podizali su crkve i manastire. Tako su podsticali {irewe
hri{}anske vere u narodu. Za uzvrat crkva je pomagala vladarima da
u~vrste i oja~aju svoju vlast. U manastirima su pisane kwige, postojale
su manastirske {kole i bolnice.
Prona|i u enciklopedijama va`ne podatke o manastiru Studenici.
Zapi{i ih.
Manastir Studenica
zadu`bina
Za{to je u vreme vladavine Stefana Nemawe bilo va`no da vladar
gradi crkve i manastire?
141
Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani
Stefan Nemawa je 1196. godine predao presto svom sinu Stefanu
Nemawi}u. Stefan je 1217. godine krunisan za kraqa u manastiru
@i~i. Srbija je postala kraqevina, a Stefan je nazvan Prvoven~ani,
zato {to je bio prvi krunisani kraq.
Stefan Prvoven~ani je bio obrazovan vladar. Napisao je
biografiju svog oca Stefana Nemawe.
Sveti Sava kruni{e Prvoven~anog
(rad Paje Jovanovi}a)
Sveti Sava (freska
iz manastira Mile{eve)
Prsten kraqa
Stefana Prvoven~anog
Rastko Nemawi}, najmla|i
sin Stefana Nemawe, kao
mladi} je oti{ao na Svetu
goru i zajedno sa ocem
podigao manastir Hilandar.
@ivot i rad nastavio je pod
imenom Sava. Doprineo je
tome da srpska crkva postane
samostalna. On je prvi
poznati srpski pisac
i prosvetiteq. Napisao je
nekoliko dela. U jednom od
wih opisuje `ivot svog oca
Stefana Nemawe.
Za{to je va`no da vladari budu obrazovani?
142
zamona{iti se
Manastir @i~u kod Kraqeva podigli su
bra}a Stefan i Sava Nemawi}
Kwige su pisane na papiru
i obra|enoj ko`i. Pisalo se
gu{~ijim perom i mastilom.
Najzna~ajniji spomenik
srpske pismenosti iz XII veka
je Miroslavqevo jevan|eqe
Koje su bile velike zasluge svetog Save?
Kraq Uro{
Sin Stefana Prvoven~anog, kraq Uro{ I,
u XIII veku dovodi u Srbiju nema~ke rudare
Sase. Oni su vadili i topili srebro, bakar,
olovo i gvo`|e. Za vreme vladavine kraqa
Uro{a kovao se novac od srebra. Razvili su
se zanati i trgovina, podizali su se gradovi.
Srbija je postala bogata zemqa.
Kraq Uro{ (freska iz crkve
Svetog Nikole u Psa~i)
Novac kraqa Uro{a
Kraq Uro{ je podigao
manastir Sopo}ane
ISTORIJSKI IZVOR
Carigradski poslanik je „za~udio Uro{a i wegove dvorjane svojom rasko{nom svitom ... i naveo ga da pita
za{to su svi oni do{li. Kada mu je na to rekao da je takav ceremonijal propisao car i da svi ti qudi
sa~iwavaju pratwu princeze, Uro{ je uzbu|eno uzviknuo: ‘Aj, aj, ~emu to, mi nismo navikli na takav na~in
`ivota’. Rekav{i to, istovremeno je pokazao na devojku odevenu u bedno odelo {to je sedela sa preslicom
i pokazuju}i rukom kazao: ‘Tako se mi odnosimo prema mladima’. A be{e u wihovom `ivotu prostota
i skromnost do te mere da su se hranili samo ulovqenim `ivotiwama“. (Georgije Pahimer, 1268. godine)
Za{to je za dr`avu bilo va`no da razvija trgovinu i zanatstvo?
Prona|i u enciklopediji podatke o fresci Beli an|eo
i odgovori na slede}a pitawa:
• U kom se manastiru nalazi freska?
• Koji je vladar podigao taj manastir?
• U kom je veku nastala freska Beli an|eo?
• Odakle su do{li umetnici koji su je naslikali?
Freska Beli an|eo
143
Kraq Dragutin i kraq Milutin
Kraq Dragutin je preuzeo
presto od svog oca, kraqa
Uro{a I. U vreme wegove
vladavine Beograd je prvi put
u{ao u sastav srpske dr`ave.
Kraq Dragutin (freska
iz crkve Svetog Ahilija
u Ariqu)
Dinar kraqa
Dragutina
Kraq Milutin, brat kraqa
Dragutina, uspe{no je ratovao
sa Vizantijom i pro{irio
granice Srbije ka jugu.
Kraq Milutin (freska
iz crkve Svetog Ahilija
u Ariqu)
Dinar kraqa
Milutina
U^IM•DA•U^IM
Uporedi opis vladarskog dvora kraqa Uro{a I
(1268) sa opisom dvora kraqa Milutina
(30 godina kasnije, 1298. godine) koje su
zapisali vizantijski poslanici. Napi{i svoje
zapa`awe.
Kraq Milutin
podigao je Gra~anicu
i druge manastire
ISTORIJSKI IZVOR
Vizantijski dr`avnik i pisac Teodor Metohit o kraqu Milutinu:
„I sam kraq se veoma bio nakitio i ~itavo telo prazni~no odenuo, pretrpav{i se dragim kamewem, biserjem
i naro~ito zlatom – koliko god je mogao. Ceo dvor je ble{tao od svilenih i zlatom vezenih tkanina.
... Osim divqa~i, dobijamo i mnogih i raznih ptica i druge jestive zveradi, kao {to su {umski veprovi
i jeleni, a pored toga svakoga dana se sa kraqeve trpeze {aqu i mnogobrojna i ukusno pripremqena jela i
poslastice u zlatnim i srebrnim tawirima i posudama“.
144
Kraq Stefan De~anski
Kraq Stefan De~anski, sin kraqa Milutina, vladao
je u XIV veku. Vodio je uspe{ne ratove. U wegovo vreme
podignut je manastir De~ani. Taj manastir, koji se
nalazi na Kosovu, jedan je od najve}ih i najlep{ih
manastira sredwovekovne Srbije.
Dinar kraqa Stefana De~anskog
Trodelni prozor, De~ani
Manastir De~ani
Skulptura na portalu, De~ani
Navedi nazive manastira koje su gradili srpski vladari od XII do XIV veka.
• Koji je manastir podigao kraq Uro{ I?
• Koji je manastir podigao Stefan Prvoven~ani?
• Koji je vladar prvi po~eo da podi`e manastire?
• Koji se manastir tebi najvi{e dopada?
skulptura, portal
145
Car Du{an
Sava
V. M
Dri
n
a
BEOGRAD
ora
va
Li
m
va
B
va
SRBIJA
Ni{a
ora
a
Piv
J. M
Ibar
Dunav
Tara
U
GA
ZETA
De~ani
Marica
R
SKOPQE
S
K
A
ALBANIJA
JA
AN
DR
MAKEDONIJA
SOLUN
OR
SK
A
IJ
EPIR
M
AL
OR
S
TE
EG
E
K
JS
O
E
VIZANTIJA
Karta Du{anovog carstva
U kom je veku Srbija dobila svog prvog cara?
[ta misli{, za{to je va`no da jedna dr`ava ima pisani zakon?
Pe~at cara Du{ana
146
E
M
O
Car Du{an,
sin Stefana
De~anskog,
krunisan je za
cara Srba
i Grka 1346.
godine. On je
prvi srpski
car. Srbija je
u vreme wegove
vladavine bila
najve}a dr`ava
na Balkanu.
Svoju veliku
dr`avu Du{an
je uredio
Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{
dono{ewem
(freska iz manastira De~ana)
poznatog
zakonika. U wemu su odre|ena prava i du`nosti za
sve qude u dr`avi. Po tom zakoniku svako je imao
pravo da tu`i onog ko mu nanese nepravdu, pa
makar to bio i sam car. Kazne su bile stroge za
seqake, a bla`e za velika{e. Du{anov zakonik je
jedan od najstarijih pisanih zakonika kod Srba.
Dinar cara Du{ana
Krunisawe cara Du{ana (rad Paje Jovanovi}a)
Pro~itaj navedene delove iz Du{anovog zakonika i zapi{i {ta zakqu~uje{ o polo`aju vlastele
i seqaka.
(50) Ako vlastelin opsuje sebra, da plati 100 perpera, ako li sebar uvredi vlastelina,
da plati 100 perpera i da se osmudi.
(51) Ako vlastelin ubije sebra, da plati 1.000 perpera, a ako sebar ubije vlastelina,
da mu se odseku ruke i da plati 1.000 perpera.
perper, osmuditi, sebar
147
@ivot seqaka u dr`avi Nemawi}a
Stanovni{tvo u dr`avi Nemawi}a delilo se na seqake, vlastelu
i sve{tenike.
Najve}i broj stanovnika ~inili su seqaci. U ravni~arskim selima
bavili su se zemqoradwom, a u planinskim sto~arstvom. Seoska
doma}instva ~esto su imala i vi{e ~lanova; zajedno su `iveli i o~evi,
i sinovi, i dedovi i unuci. Na ~elu porodice bio je stare{ina.
Du{anov zakonik ka`e: Ako zlo u~ini neko iz jedne ku}e, brat ili sin,
ili ro|ak, gospodar ku}e sve da plati ili da preda onoga koji je u~inio zlo.
Ku}e su obi~no bile delom ukopane u zemqu, od drveta i blata,
pokrivene slamom. Podovi su bili od zemqe. Na sredini ku}e ili
u jednom uglu nalazilo se ogwi{te na kojem je gotovo stalno odr`avana
vatra. Tu se spremala hrana, a oko ogwi{ta se sedelo i spavalo tako {to
su na zemqani pod prostirani slama ili suvo li{}e, a preko toga su se
stavqale prostirke.
Ogwi{te u seoskoj ku}i
Posu|e je bilo jednostavno, na~iweno od drveta i pe~ene gline. Hrane je bilo malo, a ~uvana je u jamama
iskopanim u ku}i ili blizu ku}e. Zbog slabih prinosa, su{e ili ratova, ~este su bile gladne godine.
U blizini ku}e nalazili su se vrtovi u kojima je gajeno povr}e za
ishranu: luk, kupus, repa, bob, lubenice, tikve i dr. U doma}instvima se
gajila `ivina, naro~ito koko{ke, zatim ovce, koze i dr. Zemqoradnici su
obi~no imali bar jednog vola ili kravu za vu~u i orawe.
Seqaci su imali velike obaveze: vladaru su pla}ali porez, zidali
tvr|ave, davali hranu wemu i wegovoj pratwi kad prolazi kroz selo,
prevozili stvari i dr. Uz to su bili obavezni da rade 2-3 dana u nedeqi
na imawu vlastelina, da mu dovoze drva za ogrev, lu~ za osvetqewe,
da poma`u u lovu i ribolovu, da mu donose
nekoliko puta godi{we poklone i dr.
Detaq freske iz manastira De~ana
148
vlastela
Glinena posuda iz XIV veka
Seqaci su nastojali da proizvedu sve {to im je potrebno za `ivot:
hranu, ode}u, obu}u, da sami naprave posu|e, name{taj, poqoprivredne
alatke i drugo.
Mu{karci su radili na poqima, a `ene u ku}i, ali su uz to
pomagale i na poqima. @ene su prele, plele, vezle, tkale, {ile i tako
najvi{e doprinosile izradi ode}e. Tkanine su bojene prirodnim
bojama – korom ili li{}em raznog drve}a (korom duwe, jove,
orahovom quskom).
Obu}a i ode}a su se izra|ivale od
ov~je vune, lana i od ko`e doma}ih
ili divqih `ivotiwa.
Narod sa sela se i zabavqao.
Skupqao se, naro~ito zimi, oko
ogwi{ta gde se pri~alo i pevalo.
Bilo je i sve~anosti oko praznika,
kada se sviralo i igralo u kolu.
Qudi su bili optere}eni strahovima od gladi, bolesti, napada
neprijateqa, od ~udesnih bi}a iz pri~a, kao {to su ve{tice i dr.
Neka sela bavila su se posebnim poslovima za potrebe vlastele:
izradom {titova, gajewem sokolova za lov itd.
Freska iz manastira Lesnova
Koje su sve obaveze imali seqaci u doba Nemawi}a?
149
@ivot vladara i vlastele
Vladar i vlastela `iveli su mnogo bogatije od
seqaka. Imali su dvorove, rasko{an name{taj, posu|e,
~esto od srebra ili zlata, poslugu koja ih je slu`ila
i izabranu hranu, koja se sastojala od ribe s Dunava,
primorskog vo}a, meda, vina i raznih |akonija.
Obla~ili su se rasko{no. Nosili su duga~ke ogrta~e
i skupocene pojaseve. @ene su se kitile nakitom od
zlata, srebra i dragog kamewa.
Deca vlastelina u~ila su {kolu u manastirima ili su
imala privatne u~iteqe u svojim dvorovima.
Obaveza vlastele je bila da na poziv vladara odlazi
u rat. U slobodnom vremenu najve}a zabava bili su im
lov i vite{ki turniri. Ravno poqe kod Kru{evca jo{
uvek se zove Ko{ijsko poqe jer su na wemu odr`avane
ko{ije (vite{ki turniri).
Odelo vladara i vlastele bilo je rasko{no i skupoceno
(porodica kneza Lazara na fresci iz manastira Ravanice)
Za lov su gajeni lova~ki psi
i sokolovi (detaq freske
iz manastira Manasije)
Nakit od zlata i srebra
Koje su obaveze prema vladaru imali pripadnici vlastele?
Uporedi `ivot seqaka sa `ivotom vlastele u dr`avi Nemawi}a. [ta zakqu~uje{?
150
|akonija, turnir
Raspad srpskog carstva
Posle smrti cara Du{ana wegov sin, car Uro{, nazvan Nejaki, nije
uspeo da sa~uva vlast. Velika{i su raspar~ali wegovo carstvo.
U to vreme sna`na turska vojska krenula je na Balkansko poluostrvo.
Podeqena srpska dr`ava i zava|eni velika{i olak{ali su Turcima
osvajawe. U bici na reci Marici 1371. godine Turci su pobedili vojsku
bra}e Mrwav~evi}, velika{a koji su delili vlast sa carem Uro{em.
U toj bici poginula su oba brata – kraq Vuka{in i despot Ugqe{a
– i mnogo srpskih ratnika. Tom pobedom Turci su po~eli osvajawe
Balkanskog poluostrva.
Vuka{inov sin Marko Kraqevi} morao je da prizna tursku vlast.
Koji su se velika{i suprotstavili Turcima u bici na Marici?
Marko Kraqevi}
(rad Mine Karaxi}-Vukomanovi})
[ta je Turcima olak{alo osvajawe Balkana?
Spoj fotografije manastira sa imenima
vladara koji su ih podigli.
veliki `upan
Stefan Nemawa
kraq Milutin
kraq Stefan
De~anski
kraq Stefan
Prvoven~ani
Pove`i va`ne doga|aje sa imenima vladara
u ~ije vreme su se desili.
Srbija je dobila va`an
pisani zakon.
Srbija je postala carevina.
Izgra|en je manastir
Sopo}ani.
Beograd je prvi put u{ao
u sastav Srbije.
Stefan
Prvoven~ani
kraq Dragutin
car Du{an
kraq Uro{
Srbija je postala
kraqevina.
151
Knez Lazar i boj na Kosovu
Posle raspada srpskog carstva knez
Lazar Hrebeqanovi}, jedan od velika{a,
vladao je delom Srbije oko reke Morave.
Prestonica mu je bila u Kru{evcu, gde je
podigao crkvu Lazaricu. Bio je o`ewen
knegiwom Milicom iz loze Nemawi}a.
Turci su krenuli da osvoje dr`avu
kojom je vladao knez Lazar. On ih je
do~ekao sa vojskom na Kosovu poqu.
Tu se 28. juna 1389. godine, na praznik
Vidovdan, odigrala velika bitka u kojoj
Milo{ Obili} u boju na Kosovu
su poginula oba vladara – turski sultan
(rad Aleksandra Dobri}a)
Murat i srpski knez Lazar. Murata je
ubio u juna~kom podvigu Milo{ Obili}.
U boju je izginulo mnogo vojnika i sa jedne
i sa druge strane.
Ostaci kule kneza Lazara u Kru{evcu
Manastir Ravanica,
zadu`bina kneza Lazara
• S kim se borila srpska vojska
na Kosovu poqu?
• Koje godine se odigrala ta ~uvena bitka?
• Gde je bila prestonica dr`ave kneza Lazara?
Kosovka devojka (rad Uro{a Predi}a)
O boju na Kosovu i juna{tvu srpske vojske narod je ispevao mnoge juna~ke pesme: „Car Lazar
i carica Milica“, „Kne`eva ve~era“, „Kosovka devojka“, „Boj na Kosovu“, „Smrt majke Jugovi}a“ i druge.
Mnoge li~nosti i doga|aji u tim pesmama plod su narodne ma{te.
152
Despot Stefan Lazarevi}
Despot Stefan
Lazarevi}
(freska iz
manastira
Rudenice)
Sin kneza Lazara i knegiwe Milice Stefan, nazvan Stefan Visoki
zbog visokog rasta, imao je 12 godina kada mu je otac poginuo
u Kosovskom boju. Wegova majka Milica vladala je Srbijom do
wegovog punoletstva. Srbija je tada priznavala vlast turskog sultana.
Kada je postao vladar, Stefan je uspostavio dobre odnose sa
Ma|arima i Vizantijom. Od Ma|ara je dobio Beograd, u koji je preneo
prestonicu iz Kru{evca 1403–1404. godine. Od Vizantije je dobio
titulu despota, te se od tada srpska dr`ava nazivala despotovinom.
Despot Stefan je priznavao vrhovnu vlast Turske. Tokom svoje
vladavine uspeo je da sa~uva i unapredi Srbiju.
U svojoj prestonici Beogradu
izgradio je utvr|ewe, otvorio
je bolnicu, osnovao biblioteku
i uredio pristani{te.
Despot Stefan je
bio veoma obrazovan,
znao je nekoliko
jezika i pisao
kwi`evna
dela.
Despotov zamak
u Beogradu (maketa)
ISTORIJSKI IZVOR
I na|oh najkrasnije mesto, prelepi grad Beograd, koji je po
slu~aju razru{en i zapusteo. Sazidah wega i posvetih ga
presvetoj Bogorodici.
Despot Stefan Lazarevi} u svojoj Poveqi gradu Beogradu
Despot Stefan Lazarevi} je podigao manastir
Manasiju, gde je osnovao veliku kwi`evnu {kolu,
poznatu kao Resavska {kola. Tu su se prevodile,
prepisivale i pisale kwige
• Koji je grad bio prestonica dr`ave despota Stefana Lazarevi}a?
• Koje je va`ne kulturne institucije osnovao despot Stefan?
despot
153
Despot \ura| Brankovi} i pad Srbije
Posle smrti despota Stefana Lazarevi}a na vlast u Srbiji do{ao je wegov sestri} \ura| Brankovi}.
Beograd je ponovo pripao Ma|arima, a on je podigao prestonicu u Smederevu. Bila je to tvr|ava opasana
velikim zidovima. Oko 20 godina \ura| je vodio borbu s Turcima. Turci su 1459. godine zauzeli
Smederevo i tako osvojili celu Srbiju, koja postaje deo Turskog carstva.
Ostaci Smederevske tvr|ave
Na vremenskoj lenti ozna~i zna~ajne godine iz istorije sredwovekovne Srbije.
1000
1050
1100
1150
1200
1250
1300
1346. godine Stefan Du{an je
krunisan za cara
1459. godine Turci su
zauzeli Smederevo
1403–1404. godine despot Stefan
prenosi prestonicu u Beograd
154
1350
1400
1450
1500
1389. godine – boj na Kosovu
1371. godine odigrala
se bitka na Marici
1217. godine Stefan Prvoven~ani
je krunisan za kraqa
1196. godine zavr{ena je izgradwa manastira
Studenice, zadu`bine Stefana Nemawe
@ivot u Turskom carstvu
Srpski narod je `iveo pod turskom vla{}u vi{e vekova. Narod je pla}ao mnoge poreze i besplatno
radio na turskim imawima (bio je to kuluk). Najte`a obaveza bila je danak u krvi: Turci su svake pete
ili sedme godine oduzimali mu{ku decu i odvodili ih u Tursku. Tamo su im davali nova imena,
vaspitavali ih u turskom duhu i {kolovali za vojnike jani~are.
Kuluk
Danak u krvi
Hajduci i uskoci
Neki qudi nisu hteli da se pokore turskim
gospodarima. Odlazili su u {ume i odatle
napadali Turke. To su bili hajduci. Na ~elu svake
hajdu~ke dru`ine nalazio se stare{ina koga su
nazivali haramba{om.
Pored hajduka, Turcima su se suprotstavqali
i uskoci. Oni su odlazili u susedne zemqe
i odatle upadali na tursku teritoriju. Poznati
uskoci bili su Jankovi} Stojan, Sewanin Tadija,
Sewanin Ivo i drugi.
Narod je voleo hajduke i o wima ispevao mnoge
pesme. Najpoznatiji hajduci iz pesama su: Starina
Novak, Stari Vujadin, deli Radivoje i dr.
Hajduci
Zbog te{kog `ivota pod Turcima Srbi su podizali
ustanke i bune. ^esto su u~estvovali u ratovima koje
je vodilo Austrijsko carstvo.
155
Seobe Srba
@ivot srpskog naroda pod turskom
vla{}u vremenom je postajao sve te`i.
Zbog te{kog `ivota Srbi su se sve ~e{}e
selili na zapad i sever, preko Dunava
i Save, u tada{we Austrijsko carstvo.
Najve}a seoba Srba bila je u XVII veku.
Predvodio ju je poglavar srpske crkve
Arsenije III ^arnojevi}. Austrijskim
vlastima je to odgovaralo jer su Srbi
branili granicu prema Turskoj. Zato je
Austrija dozvolila Srbima da otvaraju
{kole na svom jeziku i osnivaju svoje crkve.
Tako su Srbi u tim krajevima o~uvali svoj
jezik, pismo i veru.
Seoba Srba pod Arsenijem III ^arnojevi}em (rad Paje Jovanovi}a)
Za{to su Srbi napu{tali svoje domove i naseqavali se u austrijskom carstvu na severu?
Kakva su prava imali u Austriji?
Za{to su austrijske vlasti dozvoqavale Srbima da se naseqavaju na teritoriji Austrije?
156
seoba
Prvi srpski ustanak
Zbog te{kog `ivota pod Turcima u narodu je raslo nezadovoqstvo. Boje}i se
pobune Srba, Turci su 1804. godine ubili preko 70 uglednih Srba. Taj doga|aj je
u istoriji poznat kao se~a knezova. Zbog toga su Srbi 1804. godine u selu
Ora{cu kod Topole odlu~ili da podignu ustanak. Za vo|u su izabrali \or|a
Petrovi}a, koga su Turci nazvali Kara|or|e, {to zna~i crni \or|e.
Sa Turcima su vo|ene mnoge bitke. Najve}e pobede srpske vojske bile su na
poqu Mi{aru kod [apca i na Deligradu kod Aleksinca. Ustanici su oslobodili
Beograd od Turaka 1806. godine.
Hajduk Veqko Petrovi} jedan je od najve}ih junaka Prvog srpskog ustanka.
Kad su ga Turci pozvali da preda Negotinsku Krajinu koju je branio, poru~io
im je: Glavu dajem – Krajinu ne dajem.
Hajduk Veqko Petrovi}
(rad Uro{a Kne`evi}a)
Vatreno oru`je (kubura)
iz doba Prvog srpskog ustanka
Prvi srpski ustanak 1804. godine (rad Veqka Stanojevi}a)
Na brdu ^egru kod Ni{a srpska vojska, pod komandom vojvode Stevana Sin|eli}a, hrabro se borila.
Da bi zaustavio Turke, Stevan Sin|eli} je opalio u bure baruta. Tako su izginuli mnogi Srbi i Turci.
Od glava srpskih junaka Turci su sazidali kulu, koja je nazvana ]ele-kula.
• Koje godine su Srbi podigli prvi veliki ustanak protiv Turaka?
• Za{to su se Srbi digli na ustanak?
• Ko je vodio ustanike?
• Kada je oslobo|en Beograd?
• Zbog kog postupka je hajduk Veqko Petrovi} postao slavan?
• Kako su se Turci svetili ustanicima?
• ^ime se proslavio Stevan Sin|eli}?
157
Tokom Prvog srpskog ustanka osnovana je srpska vlada sa
ministarstvima, sud i stalna vojska.
Kara|or|e je otvorio mnoge osnovne {kole u Srbiji i Veliku {kolu
u Beogradu.
Predava~ u Velikoj {koli bio je Dositej Obradovi}, a jedan od |aka
Vuk Karaxi}. Danas se u toj zgradi nalazi Muzej Vuka i Dositeja.
Dositej Obradovi} je bio naju~eniji Srbin tog doba. Brinuo se
o {kolama i prosve}ivawu naroda (bio je prvi ministar prosvete
u oslobo|enoj Srbiji). Napisao je vi{e kwiga.
Dositej Obradovi}
(rad Arsenija Teodorovi}a)
ISTORIJSKI IZVOR
Zgrada Velike {kole u Beogradu u kojoj se danas nalazi
Muzej Vuka i Dositeja
Koju je poznatu {kolu otvorio Kara|or|e
tokom Prvog srpskog ustanka?
Pri~awe Gaja Petrovi}a o Kara|or|u:
„Od gospodara \or|a nije bilo ve}eg ni vi{eg
~oveka, ni du`i nogu ni ruku... U radu niko nije
mogao s wim raditi nit ga je ko mogao nadka~iti.
]utao je mnogo, pa smi{qao {ta }e govoriti,
nije mnogo govorio; a kad je {to rekao, onako je
bilo i niko nije mogao re}i da nije tako... Kao
gospodar sudio je pravo i strogo; no bio je vi{e
puta mislostiv i pra{tao, osobito junaku.
Pazio je i po{tovao qude u~ene i majstore“.
Ko je bio Dositej Obradovi}? U kom veku je `iveo?
158
Drugi srpski ustanak
Godine 1813. ogromna turska vojska je navalila na Srbiju iz vi{e pravaca.
Prvi srpski ustanak je slomqen i Turci su ponovo zavladali Srbijom. Nastali
su te{ki dani za srpski narod, jer su se Turci surovo svetili za poraze
u Prvom ustanku.
Samo dve godine kasnije, 1815, Srbi su u selu Takovu podigli Drugi ustanak.
Za vo|u su izabrali Milo{a Obrenovi}a, koji je bio vojvoda u Prvom ustanku.
Milo{ Obrenovi} je u vojvodskom odelu i sa zastavom iza{ao pred narod
u Takovu i rekao: Evo mene, eto vas – rat Turcima.
Ustanici su pobedili Turke u nekoliko bojeva i oslobodili ve}i deo Srbije.
Jedna od najve}ih bitaka odigrala se na brdu Qubi}u kod ^a~ka.
U boju s Turcima na brdu
Qubi}u kod ^a~ka hrabro je
poginuo brane}i svoje topove
junak Tanasko Raji}
(rad Riharda Puhte)
• Koje godine su Srbi podigli
Drugi ustanak protiv Turaka?
• Ko je vodio Drugi ustanak?
Takovski ustanak (rad Paje Jovanovi}a)
Kako se Drugi ustanak zavr{io?
Za{to se ta pobuna naroda protiv Turaka
naziva ustankom?
159
@ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a
Knez Milo{ je bio vrlo sposoban vladar. Ve{to je pregovarao sa
Turcima i uspeo da 1830. godine dobije pravo da Srbi sami
upravqaju svojom dr`avom. Srbija je postala kne`evina u okviru
Turskog carstva, a Milo{ je postao knez Srbije. Srbija je morala
turskom sultanu da pla}a porez, a Turci su u nekim gradovima
zadr`ali svoju vojsku. Seqaci u Srbiji postali su vlasnici zemqe
koju su obra|ivali.
Iz gradova su se iseqavali Turci, a u wih su se useqavali Srbi.
Gradile su se lep{e ku}e, razvijala se trgovina i zanati: kroja~ki,
stolarski, obu}arski i dr.
Pismenih qudi bilo je malo. I sam knez Milo{ nije znao da ~ita
i pi{e. Za vreme Milo{eve vladavine otvorene su {kole,
biblioteke, osnovane su neke pozori{ne i muzi~ke dru`ine.
Milo{ je pomagao novcem Vuku Karaxi}u.
Tokom vladavine kneza Milo{a u tada{woj srpskoj prestonici
Kragujevcu osnovano je 1834. godine prvo pozori{te u Srbiji,
a 1838. godine Licej (Visoka {kola), tako|e u Kragujevcu.
Knez Milo{ Obrenovi}
(rad Morica Dafingera)
Vuk Karaxi} je u to doba putovao po krajevima u kojima su
`iveli Srbi i sakupqao narodne pri~e, pesme, zagonetke,
poslovice i druge umotvorine. On je usavr{io srpsku azbuku,
napisao prvi re~nik i prvu gramatiku srpskog jezika.
Vuk Karaxi} (rad Dimitrija Avramovi}a)
160
Vukov pribor za pisawe: pero, mastionica, nao~are
(iz Muzeja Vuka i Dositeja)
@ivot u selima
U srpskim selima `ivelo se vrlo jednostavno. Ku}e su bile pokrivene slamom, kamenim plo~ama, re|e
}eramidom. Na sredini ku}e stajalo je ogwi{te s vatrom na kojoj se pripremalo jelo. Stolovi, stolice
i kreveti bili su retkost. Spavalo se obi~no na podu, gde su obi~no prostirane slama i powave. I knez
Milo{ je spavao na podu sve do 1834. godine.
Jelo se za sofrom iz zajedni~ke ~inije, koja je naj~e{}e bila od pe~ene gline ili drveta. Ka{ike su
bile drvene.
Prostorije u ku}i osvetqavane su obi~no lu~em, a u bogatijim ku}ama sve}om.
@enska seoska no{wa
Unutra{wost seoske ku}e
• Uporedi unutra{wost seoske ku}e iz sredweg veka sa ku}om iz vremena kneza Milo{a.
• [ta mo`e{ na osnovu ovih slika da zakqu~i{ o na~inu `ivota seqaka iz tog vremena?
}eramida, sofra, lu~
161
U ku}ama su `ivele mnogo~lane porodice. I po nekoliko generacija stanovalo je u istom domu. Na ~elu
doma}instva bio je stare{ina, doma}in ku}e. On je raspore|ivao poslove, raspolagao novcem i pla}ao
poreze.
Mu{karci su radili na zemqi i oko stoke i sami su obavqali mnoge zanatske poslove: izra|ivali
poqoprivredne alatke, gradili ku}e i dr. @ene su radile ku}ne poslove, pomagale u poqskim radovima,
oko ~uvawa stoke, a uz to izra|ivale obu}u, {ile ode}u, posteqinu i drugo. Svako doma}instvo trudilo se
da proizvede sve {to mu je potrebno za `ivot. Retko {ta se kupovalo, na primer so.
Uve~e, naro~ito zimi, sedelo se kraj vatre. Pri~ale su se pri~e, pevale juna~ke pesme uz gusle ili
pesme o radu, qubavne, {aqive i druge. Uz to su `ene plele ili vezle, a mu{karci radili poslove oko
spremawa `ita, izrade alatki i dr.
Unutra{wost gradske ku}e (crte` Feliksa Kanica)
@enska i mu{ka gradska no{wa
Uporedi gradsku sa seoskom no{wom iz vremena
kneza Milo{a. [ta zapa`a{?
162
Putevi
U oslobo|enoj Srbiji postojala su samo dva
kolska puta. Jedan je vodio od Beograda, preko
Grocke, dolinom Morave do Ni{a i daqe, za
Carigrad. Drugi je vodio od Beograda, pored reke
Save do [apca i reke Drine.
U drugim krajevima nije bilo nasutih puteva, pa
se po~elo s wihovom izgradwom. Prvo je izgra|en
put od Kragujevca do ^a~ka i U`ica, zatim put od
Beograda do Po`arevca.
Putovalo se obi~no pe{ice, onda na kowu ili
kolima koje su vukli volovi.
Po{ta
BEOGRAD
Sav a
Dun
av
[ABAC
[email protected]
va
ora
V. M
Dri
na
GROCKA
m
Ti
KRAGUJEVAC
[email protected]
ok
U oslobo|enoj Srbiji nije bilo po{te. Ako bi
qudi hteli da po{aqu pismo, novac ili da jave
ne{to nekome, onda su molili putnike koji svojim
poslom idu u to mesto da im to u~ine.
Knez Milo{ je iz svoje prestonice Kragujevca
slao poruke po zemqi po brzim kowanicima koje je
narod zvao tatarima. Tatari su za ~etiri dana
mogli da stignu do Carigrada.
Prva po{ta u Srbiji osnovana je 1840. godine
u Beogradu.
KRAQEVO
^A^AK
Z. Morava
Lim
NI[
J.
Mo
Ibar
ra
a
Tar
va
Karta puteva u Srbiji u vreme kneza Milo{a
Po{tanska ko~ija
163
Knez Mihailo Obrenovi}
Knez Mihailo Obrenovi}
(rad Johanesa Besa)
Za vreme vladavine Milo{evog sina, kneza Mihaila Obrenovi}a,
u Beogradskoj tvr|avi nalazili su se jo{ uvek turski vojnici.
Jednoga dana na ^ukur-~esmi u Beogradu turski stra`ar je ubio srpskog
de~aka, pa je do{lo do sukoba. Onda su Turci iz tvr|ave topovima ga|ali
varo{. Knez Mihailo se `alio velikim silama i zahvaquju}i tome turski
vojnici su 1867. godine napustili srpske gradove.
Knez Mihailo je bio qubiteq pozori{ta. Zato se zalo`io da se
u Beogradu podigne zgrada Narodnog pozori{ta. Organizovao je bal,
pa je od prihoda s tog bala izgra|ena moderna bolnica u Beogradu,
zvana Varo{ka bolnica. Knez Mihailo je bio i pesnik. Upravo je on
autor pesme [to se bore misli moje, koja se i danas rado peva.
Popularna Knez Mihailova ulica u Beogradu dobila je naziv po ovom
vladaru.
U^IM•DA•U^IM
Uz nazive manastira i ustanova upi{i imena srpskih
vladara ~ijom su zaslugom podignuti:
manastir Studenica
manastir @i~a
manastir Sopo}ani
manastir Mile{eva
Turski pa{a predaje kqu~eve Beograda knezu Mihailu
manastir Gra~anica
U^IM•DA•U^IM
manastir De~ani
Seti se prethodnih lekcija i napi{i koji
su srpski vladari iz pro{losti bili
nakloweni kwi`evnom radu.
manastir Ravanica
manastir Manasija i Resavska {kola
Velika {kola u Beogradu
Licej u Kragujevcu
Narodno pozori{te u Beogradu
164
Od XII do XIX veka u srpskoj istoriji bilo je mnogo vladara. Seti se wihovih imena bez gledawa
prethodnih stranica. Ispi{i ih po redu, od najmla|eg do nastarijeg. Zatim proveri u kwizi.
Srpski vladari su stalno mewali prestonicu
svoje dr`ave. Spoj nazive prestonica sa
vladarem koji ih je proglasio svojim sedi{tem.
Beograd
Kragujevac
Kru{evac
Smederevo
Navedeno je nekoliko va`nih bitaka
i ustanaka. Na liniji napi{i ime jednog
junaka koji je u~estvovao u toj bici.
despot Stefan Lazarevi}
Kosovski boj
\ura| Brankovi}
Prvi srpski ustanak
knez Milo{ Obrenovi}
Drugi srpski ustanak
knez Lazar
Na vremenskoj lenti ozna~i kada su se odigrale slede}e bitke i po~eli ustanci.
1200 1250
1300
bitka na Marici
1350
1400
1450
Kosovski boj
1500
1550
1600
1650
1700
Prvi srpski ustanak
1750
1800
1850
1900
Drugi srpski ustanak
165
Va`ne li~nosti iz srpske pro{losti rasporedi u dve grupe: Stefan Nemawa, Stefan Prvoven~ani,
sveti Sava, kraq Uro{, kraq Dragutin, kraq Milutin, Stefan De~anski, car Du{an, Milo{ Obili},
knez Lazar, despot Stefan Lazarevi}, Stojan Jankovi}, Tadija Sewanin, Ivo Sewanin, Kara|or|e
Petrovi}, Dositej Obradovi}, Milo{ Obrenovi}, Vuk Karaxi}, Tanasko Raji}, Mihailo Obrenovi}.
Neke }e{ velikane morati da svrsta{ u obe grupe, jer su mnogo u~inili i za kulturu i za slobodu.
• Velikani koji su mnogo u~inili za srpsku kulturu:
• Velikani koji su mnogo u~inili za slobodu:
Navedena su imena srpskih vladara i titule koje su nosili.
Pove`i ime vladara s odgovaraju}om titulom.
Stefan Nemawa
kraq
Du{an Silni
Stefan Prvoven~ani
despot
Lazar Hrebeqanovi}
Uro{ Nemawi}
car
Stefan Lazarevi}
Dragutin Nemawi}
Milutin Nemawi}
Stefan De~anski
166
knez
Milo{ Obrenovi}
Mihailo Obrenovi}
`upan
Srbija postaje nezavisna dr`ava
Tokom vladavine Milana Obrenovi}a vo|eni su ratovi za oslobo|ewe jo{ nekih neoslobo|enih
krajeva koji su bili pod turskom okupacijom. Godine 1878. oslobo|eni su ni{ki, pirotski, vrawski
i topli~ki kraj. Te godine Srbija se potpuno oslobodila turske vlasti. Priznata je kao samostalna
i nezavisna dr`ava.
^etiri godine kasnije knez Milan Obrenovi} progla{en je kraqem Srbije, te je Srbija opet postala
kraqevina. U tom periodu osnovna {kola postala je obavezna i za de~ake i za devoj~ice. Trajala je ~etiri
godine. Do tada mnoga deca, posebno na selu, nisu poha|ala {kolu, ve} su pomagala u poslovima na imawu
i u ku}i.
U kraqevini Milana Obrenovi}a prva
`elezni~ka pruga izgra|ena je 1884. godine od
Beograda do Ni{a. Narod je s velikom rado{}u
do~ekao prvi voz iz Beograda.
Do kraja XIX veka podignuto je vi{e fabrika
u Beogradu, Ni{u, Leskovcu i drugim gradovima.
Prva lokomotiva na pruzi Beograd–Ni{
Ozna~i na vremenskoj lenti godine u kojima su se odigrali slede}i zna~ajni doga|aji iz pro{losti.
1600
1650
1700
1804. godine Prvi
srpski ustanak
1800
1808. godine u Beogradu
osnovana Velika {kola
1690. godine velika seoba Srba pod
Arsenijem III ^arnojevi}em
1806. godine Kara|or|e
osloba|a Beograd
1750
1850
1900
1867. godine turski vojnici
napu{taju srpske gradove
1815. godine podignut
Drugi srpski ustanak
1878. godine Srbija je
priznata za nezavisnu dr`avu
1830. godine Srbija postala
kne`evina u okviru Turskog carstva
1882. godine Srbija ponovo
postaje kraqevina
167
Prvi svetski rat
Prvi svetski rat trajao je ~etiri godine, od 1914. do 1918. Vodile su ga velike dr`ave u nameri da
pro{ire svoju mo}. Na jednoj strani bile su Austrougarska i Nema~ka, a na drugoj Francuska, Engleska
i Rusija. Austrougarska je te`ila da zauzme Srbiju i Crnu Goru. U Bosnu je do{ao austrougarski
prestolonaslednik da nadgleda velike vojne ve`be svoje vojske. Nezadovoqna austrougarskom vla{}u
u Bosni, grupa mladih qudi, na ~elu sa Gavrilom Principom, izvr{ila je atentat na prestolonaslednika.
Austrougarska je za to okrivila Srbiju i objavila joj rat. U rat su odmah u{le Crna Gora, Rusija,
Francuska i Engleska, kao saveznici Srbije. Po~eo je Prvi svetski rat.
Cerska i Kolubarska bitka
Austrougarska vojska napala je Srbiju u leto 1914. godine iz Bosne i u Ma~vi izvr{ila velike zlo~ine
nad stanovni{tvom: ubijala, odvodila u logore, palila ku}e.
Srpska vojska je vodila ~etiri dana bitku na planini Ceru, potukla austrougarsku vojsku i proterala
je iz Srbije. To je bila prva savezni~ka i srpska pobeda u Prvom svetskom ratu.
Srpskom vojskom komandovao je Stepa Stepanovi} i za tu pobedu dobio najve}i ~in vojvode.
Austrougarska vojska je sa nekoliko stotina hiqada vojnika krenula ponovo na Srbiju novembra 1914.
godine. Najve}a bitka vo|ena je na reci Kolubari i planini Suvoboru. Prva srpska armija, pod komandom
@ivojina Mi{i}a, bila je najzaslu`nija za to {to je srpska vojska odnela veliku pobedu. ^itav svet
se tada divio juna{tvu srpske vojske.
Kraq Petar i komanda srpske vojske nadgledaju boj
168
saveznik
Vojvoda Stepa Stepanovi}
Vojvoda @ivojin Mi{i}
Povla~ewe preko Albanije
Komanda srpske vojske zakqu~ila je da ne mo`e pobediti mnogo ja~eg neprijateqa i odlu~ila je da se
vojska povu~e iz Srbije. Po sne`noj i hladnoj zimi vojska i deo naroda, zajedno sa kraqem Petrom I,
pre{li su pe{ice te`ak put preko surovih planina Albanije i iza{li na more. Povla~ewe vojske
i naroda {titila je bratska vojska Crne Gore, koja je tri dana vodila te{ku bitku sa austrougarskom
vojskom na Mojkovcu.
Prilikom povla~ewa stradalo je od mraza, gladi, bolesti i drugih nevoqa oko 10.000 srpskih vojnika
i izbeglica.
Kraq Petar, vojska i narod, povla~e se preko Albanije
Savezni~ki brodovi su srpsku vojsku prihvatili
i prebacili na gr~ko ostrvo Krf
Prona|i i zapi{i stihove pesme Tamo daleko, koja je nastala u vreme boravka srpske vojske na Krfu.
169
Solunski front i oslobo|ewe zemqe
Posle povla~ewa preko Albanije srpska vojska, narod i vlada oporavqali su se na ostrvu Krfu
u Gr~koj. Saveznici su u severnoj Gr~koj otvorili rati{te – Solunski front. Tamo je upu}ena oporavqena
srpska vojska.
Dve godine trajale su borbe na Solunskom frontu. U jesen 1918. godine srpska vojska je krenula
u proboj fronta. Vojvoda @ivojin Mi{i} je komandovao: Junaci, napred u otaxbinu! Uz pomo}
savezni~kih snaga srpska vojska je pobedila neprijateqa i do kraja 1918. godine oslobodila Srbiju.
Svet je u Prvom svetskom ratu izgubio 20.000.000 qudi. Srbija je u tom ratu mnogo nastradala:
izgubila je tre}inu stanovni{tva, me|u wima mnogo {kolovanih mladih qudi. Zemqa je bila poru{ena,
a neprijateq ju je opqa~kao.
@ivot ve}eg dela naroda, naro~ito seqaka koji su ~inili ~etiri petine stanovni{tva, bio je te`ak.
No, u slobodnoj zemqi po~elo se sa izgradwom puteva, fabrika, rudnika. Otvarane su i {kole,
osnovne, sredwe i visoke.
Kraqevina Jugoslavija
Grb Kraqevine Jugoslavije
Maribor
Qubqana
Subotica
Zagreb
Karlovac
Osijek
Sa v a
Vukovar Dunav
Novi Sad
BEOGRAD
Biha}
Bawa Luka
Tuzla
[abac
Dri
Travnik
na
Po zavr{etku Prvog svetskog rata
Austrougarska carevina se raspala,
a austrougarske pokrajine, u kojima
su `iveli Hrvati, Slovenci i Srbi,
ujedinile su se s Kraqevinom Srbijom.
Kraqevina Crna Gora tako|e se
ujedinila s Kraqevinom Srbijom.
Tako je 1918. godine nastala Kraqevina
Srba, Hrvata i Slovenaca. Na ~elu
je bio kraq Petar I Kara|or|evi},
a prestonica je bila u Beogradu.
Prvi put Ju`ni Sloveni su stvorili
zajedni~ku dr`avu kojom je vladala
dinastija Kara|or|evi}a.
Godine 1929. dr`ava je dobila naziv
Kraqevina Jugoslavija.
Po`arevac
Vaqevo
Kragujevac
]uprija
Sarajevo
[ibenik
U`ice
Zaje~ar
^a~ak
Split
JA
Mostar
Ni{
Pirot
DR
AN
SK
Dubrovnik
O
Vrawe
Cetiwe
Pri{tina
M
Koje je godine oslobo|ena Srbija
u Prvom svetskom ratu?
Ko je bio prvi kraq Kraqevine
Srba, Hrvata i Slovenaca?
O
RE
Skopqe
[tip
Bitoq
Karta Kraqevine Jugoslavije
170
Drugi svetski rat
Drugi svetski rat je bio najve}i sukob u istoriji
~ove~anstva. Trajao je {est godina, od 1939. do 1945.
godine. Po~eo je tako {to su Nema~ka, Italija i Japan
sklopili savez sa ciqem da zavladaju svetom. Nema~ka je
1939. godine zauzela Poqsku, a onda je krenula da osvaja
druge dr`ave. Na drugoj strani bile su savezni~ke sile:
Sovjetski Savez, Engleska, Francuska i Sjediwene
Ameri~ke Dr`ave i mawe dr`ave, kao {to je Jugoslavija.
Godine 1941, 6. aprila, Nemci i wihovi saveznici
zapo~eli su napad na Jugoslaviju iz vi{e pravaca.
Na hiqade aviona bombardovalo je Beograd, Ni{,
Bombardovawe Beograda 1941. godine
Kraqevo i druge gradove.
Jugoslovenska vojska nije bila spremna za odbranu, pa je oko 300.000 vojnika zarobqeno i odvedeno
u logore. Kraqevina Jugoslavija je zauzeta i podeqena izme|u zemaqa koje su je okupirale: Nema~ke,
Italije, Bugarske i Ma|arske. Kraq Petar II i mnogi politi~ari sklonili su se u Englesku i druge dr`ave.
Okupacija i borba za oslobo|ewe
Otpor okupatoru pru`ila su dva pokreta. Jedni su bili ~etnici
na ~elu sa Dragoqubom – Dra`om Mihailovi}em, a drugi
partizani na ~elu sa Josipom Brozom Titom.
Na po~etku rata ~etnici i partizani su sara|ivali, a onda je
izme|u wih do{lo do sukoba koji je na obe strane odneo mnogo
`rtava. Bilo je slu~ajeva da su ~lanovi iste porodice bili
i ~etnici i partizani, koji su me|usobno ratovali.
^etiri godine trajao je rat u Jugoslaviji. Najve}e bitke vo|ene
su na Kozari, Neretvi i Sutjesci.
Godine 1944. partizanska vojska i jedinice Crvene armije iz
Sovjetskog Saveza stigle su do okupiranog Beograda. [est dana je
trajala bitka protiv Nemaca i Beograd je oslobo|en 20. oktobra
1944. godine. Borba za oslobo|ewe cele Jugoslavije trajala je do
15. maja 1945. godine. Danas se 9. maj slavi kao Dan Evrope. Toga
dana 1945. godine u Evropi je zavr{en Drugi svetski rat.
Sve dr`ave koje su u~estvovale u ovom ratu pretrpele su velika
razarawa i izgubile mnogo qudi. Svet je u Drugom svetskom ratu
imao 50.000.000 `rtava. Poginulo je vi{e od jednog miliona Srba.
I ovaj rat je bio velika nesre}a za ~ove~anstvo.
Partizanska brigada
^etni~ki {tab
171
Nova Jugoslavija
Posle Drugog svetskog rata stvorena je nova jugoslovenska dr`ava koju je ~inilo {est republika:
Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora i Makedonija. Srbija je imala i dve
pokrajine – Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Dr`ava je mewala ime, ali se najdu`e zvala Socijalisti~ka
Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Na ~elu dr`ave bio je Josip Broz Tito, a glavni grad je bio
Beograd.
U posledwoj deceniji XX veka zajedni~ka jugoslovenska dr`ava po~ela je da se raspada. Razdvajawe je
izazvalo ratne sukobe jer su narodi bili u velikoj meri izme{ani.
Nakon vi{egodi{wih sukoba, mnogo qudskih `rtava, razarawa i miliona izbeglica, sve biv{e
republike postale su samostalne dr`ave.
Qubqana
Zagreb
SLOVENIJA
VOJVODINA
HRVATSKA
Grb nove Jugoslavije
Sa v a
Novi Sad BEOGRAD
Duna
v
BOSNA I
HERCEGOVINA
JA
Zastava nove Jugoslavije
Sarajevo
DR
AN
SRBIJA
CRNA GORA
SK
Pri{tina
Titograd
O
KOSOVO I
METOHIJA
M
Skopqe
O
RE
MAKEDONIJA
Karta nove Jugoslavije
172
Ozna~i na vremenskoj lenti zna~ajne doga|aje iz istorije Srbije u XX veku.
1900
1910
1920
1930
1940
1950
1960
________ godine odigrala
se Cerska bitka
________ godine nastala je
Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca
1970
1980
1990
2000
________ godine oslobo|ena je
Jugoslavija u Drugom svetskom ratu
________ godine stvorena
je Kraqevina Jugoslavija
________ oslobo|en je Beograd
u Drugom svetskom ratu
Navedi nazive zemaqa koje su bile saveznici Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu.
• Prvi svetski rat
• Drugi svetski rat
Koje zemqe su povele rat protiv Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu?
• Prvi svetski rat
• Drugi svetski rat
Rasporedi bitke prema tome da li su se vodile u Prvom ili Drugom svetskom ratu:
Solunski front, bitka na Kozari, Kolubarska bitka, bitka na Neretvi, bitka na Sutjesci, Cerska bitka.
• Prvi svetski rat
• Drugi svetski rat
Napi{i kada su po~eli i kada su se zavr{ili:
• Prvi svetski rat
• Drugi svetski rat
.
173
Na strani 134 re~eno je da je istorija u~iteqica `ivota, {to zna~i da iskustvo iz pro{losti mo`e
biti `ivotna {kola. Razmisli o tome i odgovori na slede}a pitawa.
Kako se sporna pitawa re{avaju druga~ije,
Za{to je sloboda va`na svakom ~oveku
na miran na~in?
i svakom narodu?
Kako izgleda `ivot ~oveku ili narodu kada
nije slobodan – kada je okupiran, porobqen
(`ivot pod turskom vla{}u, okupacija u Prvom
i Drugom svetskom ratu)?
Zbog ~ega dolazi do sukoba izme|u pojedinaca
ili izme|u naroda?
[ta su narodi i pojedinci morali da ~ine da
bi dobili slobodu?
[ta je po tvom mi{qewu va`no za zajedni~ki
`ivot naroda i dobrosusedske odnose?
[ta se doga|a ako se sporna pitawa izme|u
naroda re{avaju ratom, primenom sile?
174
Kog vladara iz srpske istorije smatra{
mudrim? Objasni za{to tako misli{.
Istorija nas u~i da su dobri zakoni i
po{tovawe tih zakona najzna~ajniji za
napredak dr`ave. Objasni zna~ewe narodne
mudrosti: Pravda dr`i zemqe i gradove.
Kog vladara iz srpske istorije ne smatra{
mudrim? Objasni za{to tako misli{.
Mnogo puta }e{ (naro~ito kad postane{
punoletan) biti u prilici da glasa{, to jest
da bira{ one koji }e u tvoje ime rukovoditi
odeqewem, naseqem, dr`avom itd. Navedi osobine
koje, prema tvom mi{qewu, treba da ima li~nost
koja rukovodi ili vlada.
175
Srbija je deo sveta
Organizacija Ujediwenih nacija
Ova me|unarodna organizacija osnovana je
1945. godine sa ciqem da obezbedi mir, saradwu
i po{tovawe qudskih prava u svetu. Sedi{te
Ujediwenih nacija je u Sjediwenim Ameri~kim
Dr`avama, u gradu Wujorku. Ta organizacija obuhvata
191 zemqu, me|u kojima je i Srbija.
Me|u najzna~ajnijim organizacijama Ujediwenih
nacija su: Unesko i Unicef.
Sedi{te Ujediwenih nacija u Wujorku
Unesko je organizacija koja se zala`e za saradwu izme|u naroda u oblasti obrazovawa,
nauke i kulture. Posebno se bavi za{titom svetskog kulturnog nasle|a. Pod za{titom Uneska
nalaze se na{i manastiri: Studenica, Sopo}ani, De~ani i grad Stari Ras.
Unicef je organizacija koja se bori za boqi polo`aj i prava dece
u svetu. Ta organizacija je donela Konvenciju o pravima deteta.
176
konvencija, manifestacija
Radost Evrope je manifestacija koja
se od 1968. godine odr`ava u Beogradu.
U~esnici su deca iz cele Evrope
u uzrastu od 7 do 14 godina. Na toj
manifestaciji deca predstavqaju
kulturu i obi~aje svojih zemaqa kroz mnogobrojne
programe. Deca doma}ini su u~enici beogradskih
osnovnih {kola.
Manifestacija Radost Evrope
Evropska unija je zajednica evropskih dr`ava.
U ve}ini zemaqa Evropske unije va`i ista nov~ana
jedinica (evro). Na{a zemqa nastoji da postane
~lan Evropske unije.
Zastava Evropske unije
177
Va`ne re~i
A
Azija 32, 44
azot 122
aktivni ugaq 125
Albanija 35
povla~ewe preko 169, 170
Albanci 38, 41
Andora 37
Antarktik 32
Armstrong, Nil 137
Arsenije III ^arnojevi} 156, 167
aspirin 19
astronomija 97
ateista 41
Australija 32
Austrougarska 168
Autonomna pokrajina Vojvodina 34, 58,
62, 68, 91, 172
Autonomna pokrajina Kosovo
i Metohija 34, 172
Afrika 32
B
bakar 58, 77
Balkansko poluostrvo 34, 35, 41, 44
Banat 62
bawe 57, 72
bara 67
baterija 115, 119
Ba~ka 62
Begej 44, 56, 65
Beli an|eo, freska 143
Beograd 34, 41, 43, 44, 53, 153, 157,
164, 167, 172, 173
osnovni podaci 45
Beogradska tvr|ava 164
biqke 13, 58, 90, 91
vodene 14
gajene (kultivisane) 14
disawe 14
ishrana 14, 15
koren 14, 16, 19
178
lekovite 19
list 14, 19
plod 14
pokreti 15, 16
pustiwske 20
razmno`avawe 14
rast 15, 16, 17
seme 14
stablo 14, 16
cvet 14, 19
biqne zajednice 73
biologija 97
bitka na Deligradu 157
bitka na Marici 151, 165
bitka na Mi{aru 157
bitka na Mojkovcu 169
Bogovinska pe}ina 70
Bo`e pravde, himna 40, 41
boj na Kosovu 152, 153, 165
Bor 58
bor 18, 74
borba za oslobo|ewe Jugoslavije 172
Bosna i Hercegovina 35, 172
Bo{waci 38, 41
Brankovi}, \ura|, despot 154, 165
brda 70
brdsko-planinska oblast 51, 58
vode 72
`ivotiwski svet 75
zemqi{te i biqni svet 73
klima 71
osnovni podaci o 41
poqoprivreda 76
privreda 77
reqef 70
brzina tela 98, 99, 104, 108
Broz, Josip Tito 172, 173
Bugari 38, 41
Bugarska 35, 169, 172
Budimpe{ta 43
bukva 58, 66, 73, 92, 93
V
vazduh 13, 122, 125, 127
zaga|en 125
strujawe 112
topao 112
Vatikan 37
veverica 24
Velika Morava 41, 56, 62, 65
Velika {kola 158, 164, 167
veroispovest 38, 41
verske zajednice 38, 41
islamska 38, 41
jevrejska 38, 41
katoli~ka 38, 41
protestantska 38, 41
hri{}ani pravoslavne vere 38, 41
Vesna, bogiwa 140
vetrewa~e 84
vetrovi 53, 71
Vidovdan 152
vidrica, vodena 91
vla`nost (vazduha, zemqi{ta) 17, 52
Vlasi 41
vlastela 148, 149, 150
voda 13, 85, 86, 123, 125, 128
brzina isparavawa 125
gazirana 122
destilovana 123
za pi}e 86
izvorska 125
kao rastvara~ 123
lekovita 123
mineralna 122
sumporna 123
ukus 123
vodena para 122, 128
vode Srbije 55
vode u nizijama 65
vodopadi 72
Vojvodina 62, 63, 68
Volta, Alesandro 115
volfram 110
vo}arstvo 76
vo}e 20, 76
vrabac 25
Vrawska Bawa 57
vrba 66, 92
vremenska prognoza 54
Vrwa~ka Bawa 72
vuk 21, 23, 75, 90
vuna 25
G
gas (zemni, prirodni) 82
gasovi 112, 122
gvo`|e 116, 125, 128
geologija 97
glagoqica 140
Golija 57
Golubac 93
Goranci 41
Go~ 70
grab 92
Gra~anica 144, 164
grb 40
Kraqevine Jugoslavije 170
nove Jugoslavije 172
Srbije 40
grejno telo 112
grupa 6
pravila u 6, 8
grupni rad 8
tvoja uloga u 8, 9
Gr~ka 35, 44
guska, divqa 67
gustina 104
Gutenberg 155
gu{ter 90
D
Daji}ko jezero 57
danak u krvi 155
delfin 22, 90, 104
demokratija 35
demokratska dr`ava 35
deponija 88
De~ani 145, 164, 176
divokoza 22, 75, 90, 93
dim 82, 130
dina 63
dinar
nov~ana jedinica 41
stari novac 144, 145, 147
dinosaurusi 90
domovina 32, 33
Dragutin, kraq 144, 166
drve}e 17
listopadno 17
~etinarsko, ~etinari 18
dr`ava 40
dr`ava patuqak 37
dr`avna zastava Srbije 40
dr`avne granice 36
dr`avni simboli 41
dr`avno ure|ewe 41
Drina 62, 65, 72, 77, 163
Drugi svetski rat 171, 174
Drugi srpski ustanak 159, 165, 167
Dunav 41, 43, 44, 51, 55, 56, 62, 65, 92,
93, 156
Du{anov zakonik 91, 146, 147, 148
Du{an, car 146, 151, 166
\
\eravica, najvi{i vrh 41, 70
\erdap, nacionalni park 91, 93
\erdapska klisura 93
\ur|evi stupovi 141
E
evro 177
Evropa 32, 33, 37,44
zapadna 44
isto~na 44
jugoisto~na 34, 41, 44
severna 44
Evropska unija 177
Egip}ani 41
eksperiment 97, 108
elektri~na energija 81, 84, 85, 97
elektri~na struja 97, 114, 115
izvor 115
elektri~ni
automobil 85
izolator 115
provodnik 115
elektromagnet 119
energija 80, 81, 82
vetra 84
vode 85
Sunca 83
@
`aba 22
`iva bi}a 13, 90
zajedni~ke osobine 13
`ivotiwe 13, 21, 58, 90, 91
biqojedi 21
vrste pona{awa 24
delovi tela 21, 22
doma}e 25
`ivot u grupi 24
kretawe 22
krila 22
mesojedi 21
noge 22
odbrana prostora 24
peraja 22
sva{tojedi 21
sli~nosti i razlike 25
`ivot na Zemqi 81
`itarice 20
@i~a 142, 164
`upan 141
Z
zaga|ivawe 86–91, 122, 123, 125
Zapadna Morava 56, 65, 72, 77
179
zapadni vetar 53
zapaqene elektri~ne instalacije 131
zapaqeno uqe 131
zastava 40
Evropske unije 177
nove Jugoslavije 172
Srbije 40
za{tita `ivotne sredine, prirode 80,
90, 91
zvuk 107, 108
zdrava ishrana 28, 29
Zemqa 32, 80, 120
zemqi{te 13, 123
obradivo 66
plodno 58
zemqi{te Srbije 58
zemqoradwa 58
zec 23, 67
Zlatar 70
Zlatibor 70, 77
zlato 58
Zlotska pe}ina 70
zra~ewe 113
I
Ibar 65, 139
ibis 91
Ivo Sewanin 155, 166
izbori 35
izvori energije 82
energija vetra 84, 85
energija vode 85
energija Sunca 83, 85
neobnovqivi 82
obnovqivi 83
izvori svetlosti 120
ve{ta~ki 120
prirodni 120
industrija 69
prehrambena 69
hemijska 69
istorija 134
180
istorijski izvori 134
fotografija 135
Italija 37, 172
J
Jadransko more 139
jazavac 24
jani~ari 155
Jankovi}, Stojan 155, 166
jarebica 67
jeguqe 23
jezera 55, 57, 67, 72
ve{ta~ka 57, 65
gorske o~i 93
prirodna 57
jela 74, 93
jelen 67, 90
jesetra 93
jorgovan, samonikli 93
jug, vetar 53
Jugoslavija 171, 172
Ju`na Amerika 32
Ju`na Morava 56, 65, 72
ju`ni Banat 53
Ju`ni Sloveni 138, 140
K
kakao 20
Kalemegdan 45, 46
kamilica 19
kanal Dunav–Tisa–Dunav 65
Kara|or|evi}i, dinastija 170
Kara|or|e, Petrovi} \or|e 157, 158,
166, 167
Karaxi}, Vuk 158, 160, 166
kartografske boje 50, 51
kartografski znak 36
katoli~ka crkva 38
kisele ki{e 123
kiseonik 122, 123, 127, 128
kit 22
klatno 105, 106
brzina oscilovawa 105, 106, 108
du`ina 105, 106
klizawe 101, 108
klima 41, 52
klima Srbije 52, 54
klima nizijske oblasti 64
klimatske zanimqivosti 54
planinska 74
tip 52
Kliment i Naum 140
klisura 70
Grdeli~ka 70
\erdapska 70
Ov~arsko-kablarska 70
Si}eva~ka 70
knez 139
kobalt 116
Kozara, bitka 171, 173
koli~ina padavina 52, 54
Kolubara 62
Kolubarska bitka 168, 174
Konvencija o pravima deteta 176
konopqa 20
kontinentalna klima 64
kontinenti 32
Kopaonik 70, 77
nacionalni park 91, 92
kopriva 19
korwa~a 26, 90
kotline 70
kotrqawe 101, 108
ko{ava 53
Kraq Dragutin, freska 144
Kraqevina Jugoslavija 170, 171, 173
Srba, Hrvata i Slovenaca 170, 173
Kraq Milutin, freska 144
kretawe 26, 98
krompir 76
Kru{evac 152, 153
Krf 169, 170
kuvawe 127
kukuruz 68
kultivisane zajednice 73
kulturno-istorijski spomenici 92
kuluk 155
kuna 75
kupine 20
kuhiwska so 87, 122
L
labud 67
Lazar, knez 152, 153, 165, 166
Lazarica 152
lan 20
latinica 39
lekovito biqe 66
lenta vremena 136, 137, 154, 165, 167,
174
Lepenski Vir 55, 93
leska 93
le{inar, crni 91
livade 66, 67, 73, 92
lipa 63, 66, 92
lipqen 72
lisica 67
listopadna {uma 17, 66, 73, 92, 93
Lihten{tajn 37
Licej (Visoka {kola) 160, 164
Q
Qubi} 159
M
magnet 116, 117, 118, 119
delovawe 117
elektomagnet 119
stalni 116, 119
uticaj temperature na 118
Ma|ari 38, 41
Ma|arska 171
Majdanpek 58
Makedonija 35, 172
maline 20, 76
Malta 37
Manasija 153
manastiri 92
Marko Kraqevi} 151
Mataru{ka Bawa 72
materijali 110
benzin 129
beton 129
bra{no 122
brzina rastvarawa 123
butan 129
ve{ta~ki 110
drvo 122
elasti~ni 126
elektri~na svojstva 114
zapaqivi 127, 129, 130
izolatori toplote 111
kamen 122, 123, 129
keramika 126
kruti 126
magnetna svojstva 116
nezapaqivi 129
neprovidni 120
osobine 110, 111
pesak 122, 123, 125, 129
plasti~ni 126
poluprovidni 120
prirodni 110
providni 120
provodnici toplote 111
svetlosna propustqivost 120
staklo 122, 126
toplotna svojstva 111
u gasovitom stawu 122
usitwenost 124
u te~nom stawu 112, 122
u ~vrstom stawu 112, 122
{e}er 122
Ma~va 62
ma~ka, divqa 67
medved 24, 75, 90, 93
mermer 87
Mesec 120
metali 123, 128
meteorologija 97
Mile{eva 142, 164
Milica, knegiwa 152, 153
Milutin, kraq 144, 145, 166
mineralna voda 122
Mihajlovi}, Dragoqub Dra`a 172
Mixor 41, 70
Mi{i}, @ivojin, vojvoda 168, 171
Mlava 72
Monako 35, 37
monarhija 35
monarh (kraq ili car) 35
Moriwa, bogiwa 140
morska so 125
moruna 93
mravi 24
Mrwav~evi}, Vuka{in, kraq 151
Mrwav~evi}, Ugqe{a, despot 151
Muzej Dositeja i Vuka 158
Murat, sultan 152
muflon 67
N
nadmorska visina 50, 73
naelektisawe 114, 115
tok 115
najlon 110
nalazi{ta 69, 87
ruda 87
ugqa 69
namagnetisawe 116
narodi 38, 39
Narodna skup{tina 35
Narodno pozori{te 45, 164
nafta 58, 82
nacionalne mawine 38, 39, 41
nacionalni parkovi 91, 92, 93
Negotinska Krajina 157
Nemawi}i, vladarska porodica 141
Nemawi}, Rastko 142
Nema~ka 168, 169, 172
181
Neretva, bitka 171, 173
nizija 63
Panonska 63, 92
nizijska oblast 51, 58, 62
biqni svet 66
vode 65
`ivi svet 65
`ivotiwski svet 67
industrija 69
klima 64
reqef 62
nizijske reke 65
nikl 116
Ni{ 41, 157, 163, 167, 172
Ni{ava 65, 72
Novi Sad 41
Norve{ka 35
okupacija 171
Oldrin, Edvin 137
olovo 77
orao 21, 24, 67
krsta{ 90
suri 93
orah 93
Ora{ac 157
Organizacija Ujediwenih nacija 176
orhideja 92
ose 24
osmijum 110
oscilacije 105, 107
otpad 88
otpor
vazduha 102, 103, 108
vode 104
otrovni gasovi 130
W
wive 73
O
Obedska bara 65, 67, 91
Obili}, Milo{ 152, 166
Obradovi}, Dositej 158, 166
Obrenovi}, Milan, knez, kraq 167
Obrenovi}, Milo{, knez 159, 160, 165,
166
Obrenovi}, Mihailo, knez 164, 166
ovca 25
ogled (eksperiment) 97, 108
ogwi{te 148
odeqewe 4, 5
podaci o 4
pona{awe u 5
pravila pona{awa u 6
odlivawe 124
oznake zapaqivih materijala 129
okeani 32
Atlantski 32
Indijski 32
Severni ledeni 32
Tihi (Pacifik) 32
182
P
padavine 52, 54
padawe tela 102, 108
Pali}ko jezero 65
pamuk 20
Panonska nizija 43, 44, 70, 92
Pan~evo 56
Pan~i}, Josif 59, 92
Pan~i}eva omorika 59, 74, 93
Pan~i}ev vrh 41, 70
paprika 20, 76
partizani 171
pas 21, 25, 26
pastrmka, poto~na 72
pasuq 76
patka
divqa 67
gwurac 104
pa{waci 73, 92
Perun, bog 140
pesticidi 123
petarda 129
Petar I Kara|or|evi}, kraq 169, 170
Petar II Kara|or|evi}, kraq 171
Petrovi}, Veqko, hajduk 157, 166
pe}ine 70
pe~urke 66, 92
pe{~ara 63
Deliblatska 63
pismo 39, 140
plamen 130
planetarijum 47
planine 63, 70
Vr{a~ke planine 63, 84
Golija 57
Go~ 70
Zlatar 70
Zlatibor 70, 77
Kopaonik, nacionalni park 70,
77, 91, 92
niske, sredwe, visoke 70
Prokletije 70
Rtaw 70
Rudnik 51, 65, 70
Stara planina 70, 77, 84
Suva planina 84
Suvobor 168
Tara, nacionalni park 91, 93
Fru{ka gora, nacionalni park
63, 91, 92
[ar-planina, nacionalni park
91, 93
planinska klima 71, 74
planinske {ume 75
plastika 123
pleme 139
poveqa 39
Poveqa o de~jim pravima 7
povrtwaci 73
povr}e 20, 76
Podunavqe 62
podunavska zemqa 43
po`ar 130, 131
za{tita od 131
opasnost od 130
protivpo`arna pravila 131
{ta da radi{ u slu~aju 131
pol 27
`enski 27
mu{ki 27
pol magneta 116
ju`ni 116
severni 116
poqoprivreda 68, 76
Poqska 172
Pomoravqe 62
Posavina 62
posmatrawe 102
potoci 72
planinski 72
po{ta 163
prava 7
na obrazovawe 7
osnovna 7
pravac 98
pravoslavna crkva 38, 41
Prvi svetski rat 168, 173
Prvi srpski ustanak 157, 158, 165, 167
pre|eni put, du`ina 100, 101, 108
preistorijska naseqa 55
preno{ewe toplote 112
zra~ewem 112, 113
provo|ewem 112
strujawem 112
Pre{evo 36
privreda 69, 77
Princip, Gavrilo 168
priobalni pojas 36
priroda 12
`iva 12
ne`iva 12
prirodna bogatstva 86
prirodne nauke 97
prirodne pojave 96, 97, 108
elektri~ne 96, 97
ispitivawe 96
magnetne 96
mehani~ke 96, 97
svetlosne 96, 97
toplotne 96, 97
prirodno bogatstvo Srbije 58
Prokletije 70
prole}nice 73
promene materijala 126
nepovratne 126
povratne 126
proces 126, 127
nepovratan 127, 128
povratan 126
ptice 21, 67, 90, 93
grabqivice 92
morske 90
peva~ice 92
selice 23, 67
stanarice 23
R
Ravanica 152, 164
ravnopravnost 39
Radost Evrope 177
razumno bi}e 26
Raji}, Tanasko 159, 166
Rajt, Vilbur i Orvil 137
raspad srpskog carstva 151
ratarstvo 76
r|a 128
r|awe 128
reke 55, 56, 65, 72
reqef Srbije 43, 50, 54
nizijske oblasti 62
oblici 50
republika 35
Republika Srbija 33, 34, 35, 36, 37, 38,
39, 40, 41, 45, 172
geografski polo`aj 42
osnovne odrednice 40
pro{lost Srbije 138
saobra}ajno-geografski polo`aj
44
Resavska pe}ina 70
Resavska {kola 153, 164
recikla`a 88, 89
reciklirani papir 89
re~na mre`a 56
re~ni sliv 56
Ribarska Bawa 72
ribe 90, 104
ribolov 67, 90, 91
Rim 37
ris 75, 90, 93
roda 67
crna 93
Romi 38, 41
rosa 52
Rtaw 70
rude i minerali 58
Rudnik 51, 70
rudnici ugqa, metala 77
rudno bogatstvo 77, 92
Rumuni 38, 41
Rumunija 35, 93
Rusanda 65
Rusija 37, 168
Rusini 38
S
Saborna crkva, Beograd 45
Sava 44, 51, 56, 62, 65, 92, 139, 156, 163
sagorevawe 127, 128
brzo 128
sporo 128
San Marino 37
Sargasko more 23
Sasi 143
sastojci sme{e 124
elektri~ne osobine 124
isparqivost 124
magnetne osobine 124
postupci razdvajawa 124
rastvorqivost 124
usitwenost 124
Sveta gora 141
Sveti Sava, freska 142
sveti Sava 142, 166
183
svetlost 128
Svetovid, bog 140
sviwa, divqa 67
sebar 147, 148
severac 53
Severna Amerika 32
seqak 148
senka 120, 121
seobe Srba 156
se~a knezova 157
sinagoga 38
Sin|eli}, Stevan 157
sirovina 87, 88
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 171
Slankamen 65
slapovi 72
slepi mi{ 21
Slovaci 38, 41
Sloveni 138, 139, 140
Ju`ni 138, 140, 170
Stari 138
Slovenija 35, 172
Smederevo 154
smer 98
sme{e 122-125, 129
pirotehni~ke 129
smr~a 74, 93
smu| 67
sova 67
Sovjetski Savez 171
soko 67
Sokobawa 72
solarne plo~e 83
Solunski front 170, 173
som 67
Sopo}ani 143, 164, 176
Socijalisti~ka Federativna Republika
Jugoslavija 172
spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u 45
spomenik Pobednik 45
Srbi 38, 41, 107, 140
sredina 104, 107, 108
gasovita 104, 107
184
te~na 104, 107
~vrsta 107
Srem 62
srna 67, 93
srpske zemqe na Balkanu 139
srpski jezik 39
stani{te 14
stanovni{tvo 38
Stara planina 70, 77, 84
Stari Ras 176
Stari Sloveni 138
stati~ki elektricitet 114
Stepanovi}, Stepa, vojvoda 168
Stefan De~anski, kraq 145, 146, 166
Stefan Du{an, car 154
Stefan Lazarevi}, despot 153, 165, 166
Stefan Nemawa, veliki `upan 141, 166
Stefan Prvoven~ani, kraq 142, 143,
145, 166
sto~arstvo 58, 76
strujno kolo 97
zatvoreno 115
Studenica 141, 164, 176
Suva planina 84
Sunce 13, 85, 113, 120
pomra~ewe 120
sun~ani sat 121
sun~eva svetlost i toplota 80, 120
sun~evo zra~ewe 113
Sutjeska, bitka 171, 174
telo 98
kretawe 98, 108
oblik 104, 108
naelektrisano 114
namagnetisano 116
padawe 102, 108
temperatura 17, 52, 54, 129, 130
vazduha, zemqi{ta 17, 52, 130
paqewa 129
teritorija dr`ave 35, 36
teritorijalne vode 36
termomineralni izvori 55, 57, 72
te~nosti 112
te{ke povrede 129
Timok 65, 72
Tisa 44, 56, 62, 65
ton 107
boja 107, 108
visina 107, 108
vi{i 107
dubqi 107
toplota 112, 128
preno{ewe 112
topola 63, 66, 92
trska 20
trup 26
turizam 77
Turska 35
Tursko carstvo 155
]
T
Tadija Sewanin 155, 166
Takovo 159
Tami{ 56, 65
tantal 110
Tara, planina 59, 70, 71, 77
tatari 163
tvor 90, 93
{areni 90
tekstilna industrija 77
]ele-kula 157
}irilica 39, 140
]irilo i Metodije 140
U
ugaq 58, 77, 82, 129
ugqen-dioksid 122, 125
ugro`ene vrste 90, 93
udovi 26
U`ice 163
uzrast 27
Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije
i Severne Irske 35
Ukrajinci 38
umerenokontinentalna klima 41, 45, 52,
64
Unesko (UNESCO) 176
Unicef (UNICEF) 176
Uro{ I, kraq 143, 144, 166
Uro{ Nejaki, car 151
uskoci 155
uslovi za `ivot 13, 90
ustav 39
hidroelektrana 57, 77, 85
\erdap 57, 93
hidrocentrala 77
Hilandar 141
himna Republike Srbije 40, 41
Horgo{ 36
hrast 66, 73, 92
Hrvati 38, 41
Hrvatska 35, 172
Hrebeqanovi}, Lazar, knez 152, 153,
166
humus 123
F
C
fabrike 77
fazan 67
farme vetrova 84
fizika 97
fizi~ka aktivnost 28, 29
filtracija 124, 125
Fleming, Aleksandar 137
foka 22
fosili 92
Francuska 35, 168, 171
Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{,
freska 146
Carska bara 65, 91
carstvo biqaka 13, 14
carstvo `ivotiwa 13, 21, 25
ce|ewe 124
centralna Srbija 62
Cerska bitka 168, 173
cink 77
Crvena armija 171
Crna Gora 35,168, 169, 172
Crno more 56
Crnomorski re~ni sliv 56
H
hajduci 155
haramba{a 155
hemija 97
^
~apqa 67
evropska 91
^a~ak 159, 163
^egar 157
~elik 116
~etinarska {uma 18, 73, 74, 92, 93
~etine 18
~etnici 171
~ovek 26, 27, 80, 90
^ukur-~esma 164
~ula 26
X
xamija 38
[
[abac 163
{aran 67
[vedska 35
{eva 67
{impanza 26
{kolovawe 7
obavezno osnovno 7
[panija 35
{tuka 67
[umadija 51, 58
{umarstvo 58, 76
{ume 58, 66, 73, 92, 93
185
Re~nik
ateista – onaj koji ne pripada nijednoj veri, koji
ne veruje u boga
grad – smrznute kapi ki{e koje padaju u vidu zrna
leda
atlas – sjajna svilena tkanina
deponija – posebno odre|eno mesto na koje se
doprema i skladi{ti otpad, |ubre
auspuh – lonac i cev kroz koje se iz automobilskog
motora izbacuju izduvni gasovi
autonoman – samostalan, nezavisan
benzin – vrsta te~nog goriva, sme{a lako
isparqivih ugqovodonika dobijenih iz nafte
dina – talasasti bre`uqak od pokretnog, `ivog
peska koji nanosi vetar ili talasi i morske
struje
brana – ve{ta~ki stvorena, napravqena pregrada,
prepreka na vodi, obi~no reci, koja je zaustavqa
i podi`e joj nivo
|akonija – odabrano jelo, poslastica
veroispovest – ispovedawe neke vere, priznavawe
neke vere za svoju
eksperiment – vidi: ogled
verska zajednica – zajednica qudi iste vere
Vizantijsko carstvo – veliko carstvo na istoku,
Isto~no rimsko carstvo ili Vizantija, koje je
postojalo do 1453. godine
vlastela – sredwovekovno plemstvo, velika{i
vodopad – vodena masa reke ili potoka koja se
naglo ru{i, survava s velike visine
glagoqica – najstarija slovenska azbuka koju je
u IX veku sastavio slovenski prosvetiteq
Konstantin (u mona{tvu nazvan ]irilo)
golet – zemqi{te bez biqnog pokriva~a, predeo bez
vegetacije, naro~ito u planini
gorivo – materijal koji slu`i za gorewe,
sagorevawe radi dobijawa toplote, svetlosti ili
pogonske energije Izr. fosilno gorivo gorivo
dobijeno od ostataka biqnih i `ivotiwskih
organizama iz davnih geolo{kih razdobqa
grabqivica – ptica koja lovi sitnije `ivotiwe da
bi se wima hranila
186
despot – titula srpskih sredwovekovnih vladara
|umbir – biqka ~iji se koren upotrebqava kao
za~in, za lek ili za spremawe napitaka
eksplozija – naglo, brzo osloba|awe toplote pri
sagorevawu; rasprskavawe eksplozivnih
materija
energija – sposobnost materije da vr{i kretawe
i proizvodi rad
zaga|ivati – ~initi {tetnim i opasnim za
upotrebu; prqati
zadu`bina – hram, manastir podignut za spas du{e
zamona{iti se – stupiti u monahe, postati monah
zaraza – prodirawe klica, bakterija i virusa,
u organizam i wihovo {irewe, infekcija
zarazna bolest – bolest koja se brzo i lako
prenosi
ivi~ni morski prostor – deo morske povr{ine,
priobalni pojas koji se nalazi u granicama neke
dr`ave
iwe – sne`ni kristalni sloj po drve}u i travi,
nastao smrzavawem vode, pare iz vazduha
ispa{a – napasawe stoke, pa{a
juta – tropska biqka ~ija se vlakna koriste za
izradu vre}a, u`adi, prostirki i sl.
karanfili} – biqka ~iji se sasu{eni cvetni
pupoqci upotrebqavaju kao za~in
nacionalna mawina – grupa qudi povezana
zajedni~kim jezikom, kulturom i poreklom koja
`ivi u nekoj dr`avi, a ne pripada narodu koji
~ini ve}inski deo stanovni{tva te zemqe, ve} je
deo naroda druge dr`ave
kartografski znak – oznaka, simbol kojim se na
geografskim kartama obele`avaju va`na mesta,
gradovi, granice, putevi, crkve i sl.
ogled – prou~avawe pojava u posebno
pripremqenim uslovima, eksperiment
ki{a – atmosferski talog koji pada iz oblaka
u obliku kapqica vode
odvodwavawe – osloba|awe zemqi{ta suvi{ne
vode, isu{ivawe mo~varnog zemqi{ta
konvencija – me|unarodni sporazum o nekom
va`nom pitawu
okean – vodeni, morski prostor izme|u
kontinenata
kontinent – velika izdvojena kopnena povr{ina,
opkoqena morima i okeanima
organizam – jedinka `ivog sveta, `ivo bi}e
kultivisati – gajiti, negovati
osmuditi – plamenom, vatrom oprqiti (obi~no
dlake)
libade – vrsta `enske ode}e koja dose`e do struka,
dugih {irokih rukava, ukra{ena vezom
orezivawe – odsecawe suvi{nih mladica na biqci
oscilacija – wihawe, kla}ewe, quqawe;
treperewe, talasawe
licna – `i~ica u snopu vlakana koji sa~iwava
elektri~ni gajtan
ocilo – znak za slovo S u srpskom grbu
lu~ – borovo drvo premazano smolom koje zapaqeno
slu`i za osvetqavawe, bakqa, buktiwa
padavine – atmosferska vlaga koja pada na zemqu
u obliku ki{e, snega, rose i sl.
magla – gusta vodena para nisko pri zemqi
perper – zlatni ili srebrni novac
manifestacija – velika ili zna~ajna priredba,
kulturnog ili sportskog karaktera, kojom se
javno predstavqaju ne~iji uspesi
pismeno – slovo; ono {to je napisano
mauzolej – monumentalna, velelepna grobnica
planeterijum – prostorija namewena sticawu
znawa o nebeskim telima; na velikom platnu
u obliku kupole prikazuje se zvezdano nebo
s nebeskim telima, onako kako se vide sa Zemqe
mrestiti se – izbacivati ikru, razmno`avati se
(o ribama)
nadmorska visina – visina nekog mesta na kopnu
u odnosu na nivo mora
narod – grupa qudi povezana zajedni~kom
teritorijom, jezikom, kulturom i poreklom
pismo – sistem grafi~kih znakova koji se koriste
za pisawe
pleme – zajednica qudi povezanih dru{tvenim
vezama, zajedni~kom teritorijom i jezikom
plovan – kojim se mo`e ploviti, koji je odre|en za
plovidbu brodova
187
poveqa – dokument u kojem su opisana prava
i ovla{}ewa pojedinaca ili grupe qudi;
sve~ana pismena izjava
poqoprivreda – grana privrede koja objediwuje
obra|ivawe zemqi{ta (zemqoradwa, vo}arstvo,
povrtarstvo) i uzgoj stoke i `ivine (sto~arstvo
i `ivinarstvo)
poroznost – osobina onoga {to je porozno, {to ima
pore, {to je {upqikavo, rupi~asto
re~ni sliv – teritorija sa koje se sva voda sliva,
oti~e u jednu reku, jezero ili more
rosa – rashla|ena vodena para koja ujutru i uve~e
pada na zemqu u vrlo sitnim kapqicama
saveznik – onaj koji je s nekim u savezu, koji
sara|uje s nekim, poma`e mu u ne~emu
portal – glavni ulaz u crkvu, glavna vrata
sagorevawe – uni{tavawe vatrom, visokom
temperaturom, gorewe
prehrambena industrija – industrijska grana koja
spada u laku industriju, a obuhvata fabrike za
proizvodwu i preradu hrane
sadwa – stavqawe u zemqu semena ili sadnice,
sa|ewe
prinos – godi{wi rod biqaka
priobalni pojas – vodena povr{ina uz obalu mora
ili okeana
pupoqak – zametak na stabqici iz kojeg }e se
razviti list, cvet, izdanak ili mladica
ravnopravan – koji ima ista prava kao i drugi,
koji je s drugim jednak
ravnopravnost – stawe onoga koji je ravnopravan,
koji ima ista prava kao drugi, jednakost
u pravima
radar – ure|aj koji emituje ultrakratke
elektromagnetske talase i pomo}u vremena
potrebnog za wihovo odbijawe od nekog objekta
odre|uje wegovu udaqenost i polo`aj
ratarstvo – obrada zemqe kao poqoprivredna
grana, zemqoradwa
recikla`a – prera|ivawe nekog iskori{}enog
proizvoda ili materije i wihovo pripremawe za
ponovnu upotrebu
188
re~na mre`a – sve reke u jednoj oblasti, dr`avi
ili kontinentu
sebar – slobodan seqak u sredwovekovnoj Srbiji
seoba – promena boravi{ta; kretawe naroda
simbol – lik, predmet, znak koji se uzima kao
oznaka za neki pojam ili ideju
sirovina – materijal odre|en za industrijsku
obradu i preradu
skulptura – umetni~ko delo napravqeno od kamena,
drveta, metala i drugih materijala klesawem,
rezbarewem, livewem ili vajawem
slana – smrznuta vodena para koja ujutru pravi
beli pokriva~ po travi i li{}u
slap – vrsta vodopada kod kojeg voda pada preko
nekoliko stepeni~astih strmih odseka
smola – lepqiva masa koja otvrdne na vazduhu,
a koju lu~e ~etinari i neke druge biqke
sneg – kristali}i zgusnute i smrznute vodene pare
u oblaku koji u obliku zvezdastih pahuqica
padaju na zemqu i prave debqi ili tawi beli
pokriva~
solarni – sun~ani, koji radi na energiju Sunca
sorta – vrsta, rod s tipi~nim osobinama
fosil – okameweni ostaci organizama (biqaka ili
`ivotiwa) iz ranijih geolo{kih perioda
sporazumno – po sporazumu, dogovoru, dogovorno
hemijska industrija – industrijska grana u kojoj
se proizvode hemijski proizvodi: sapuni
i deterxenti, boje i lakovi, plasti~ne materije,
|ubriva, lekovi i sl.
stati~ki – koji je u stawu mirovawa, nepokretan
higijena – ~uvawe zdravqa i odr`avawe ~isto}e
telo – op{ti naziv koji se u nauci koristi umesto
pojedina~nih naziva predmeta i `ivih bi}a
hidroelektrana – elektri~na centrala na vodeni
pogon, hidrocentrala
temperatura paqewa – stepen toplote pri kojem
dolazi do paqewa odre|enog materijala
centralni – koji se nalazi u sredi{tu, centru,
sredi{wi
termomineralni izvor – izvor tople mineralne,
obi~no lekovite vode
~elik – gvo`|e velike tvrdo}e koja se posti`e
dodavawem ugqenika i drugih elemenata
turnir – takmi~ewe vitezova u bojnim ve{tinama
na dvorovima vladara
{umarstvo – poqoprivredna grana koja se bavi
gajewem i kori{}ewem {uma
sofra – nizak okrugao sto za kojim se jelo; sto,
trpeza uop{te
}eramida – crep za pokrivawe ku}a
ud – naziv za ruku i nogu kao organ kretawa kod
~oveka; noga kod `ivotiwa; uop{te deo tela
ustav – va`an dokument svake dr`ave kojim se
odre|uju dr`avno ure|ewe, prava gra|ana
i organizacija vlasti
189
Sadr`aj
Vodi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2
Ti si deo grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Ovo smo mi – podaci o mom odeqewu . . . . . . . . .4
Kako se pona{amo u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . . .5
Pravila pona{awa u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . .6
Pravo na obrazovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
Timski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Moje u~e{}e u timskom radu . . . . . . . . . . . . . . .10
Susret s prirodom . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
[ta je priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
Carstvo biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
Carstvo `ivotiwa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
^ovek – deo prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
Moja domovina Srbija . . . . . . . . . . . . . . .31
Moja domovina je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . .32
Dr`ava Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34
Stanovni{tvo Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38
Simboli dr`ave Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
Osnovni podaci o Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
Geografski polo`aj Srbije . . . . . . . . . . . . . . . .42
Saobra}ajno-geografski polo`aj Srbije . . . .44
Glavni grad Srbije – Beograd . . . . . . . . . . . . . . .45
Kalemegdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
Prirodne odlike i bogatstva Srbije . . .49
Reqef Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
Klima Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
Vode Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55
Reke i re~ni slivovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56
Jezera i termomineralni izvori . . . . . . . . . . . .57
Zemqi{te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
Iz leksikona: Pan~i}eva omorika . . . . . . . . . .59
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
190
Nizijska i brdsko-planinska
oblast Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
Reqef nizijske oblasti Srbije . . . . . . . . . . . . .62
Klima nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
Vode u nizijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65
Biqni svet nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . .66
@ivotiwski svet nizijske oblasti . . . . . . . . . .67
Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .70
Klima brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .71
Vode u brdsko-planinskoj oblasti . . . . . . . . . .72
Zemqi{te i biqni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73
@ivotiwski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76
Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78
^ovek i priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79
^ovek i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80
Neobnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . .82
Obnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . . . .83
^ovek i prirodna bogatstva . . . . . . . . . . . . . . . .86
^ovek i `ivi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90
Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije . . .92
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
Istra`ujemo prirodne pojave . . . . . . . .95
Kako se ispituju prirodne pojave . . . . . . . . . . .96
Kretawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98
Postanimo istra`iva~i . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu . . . . . . .101
Padawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102
Klatno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
Zvuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .108
Ispitivawe materijala . . . . . . . . . . . . .109
Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110
Toplotna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . . .111
Preno{ewe toplote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
Elektri~na svojstva materijala . . . . . . . . . . . .114
Magnetna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . .116
Svetlosna propustqivost materijala . . . . . . .120
Sme{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
Razdvajawe sastojaka sme{e . . . . . . . . . . . . . . .124
Povratne i nepovratne promene materijala .126
Zapaqivi materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129
Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .132
Srbija postaje nezavisna dr`ava . . . . . . . . . .167
Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168
Povla~ewe preko Albanije . . . . . . . . . . . . . . . .169
Solunski front i oslobo|ewe zemqe . . . . . . .170
Kraqevina Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170
Drugi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171
Nova Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172
Srbija je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176
Va`ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178
Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186
Sadr`aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190
Osvrt unazad – pro{lost . . . . . . . . . . . .133
Kako se nekada `ivelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134
Fotografija kao istorijski izvor . . . . . . . . .135
Lenta vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
Srbija u pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138
Srpske zemqe na Balkanu . . . . . . . . . . . . . . . . .139
Veliki `upan Stefan Nemawa . . . . . . . . . . . . .141
Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani . . . . . . . . .142
Kraq Uro{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143
Kraq Dragutin i kraq Milutin . . . . . . . . . . . .144
Kraq Stefan De~anski . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145
Car Du{an . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146
@ivot seqaka u dr`avi Nemawi}a . . . . . . . . .148
@ivot vladara i vlastele . . . . . . . . . . . . . . . . .150
Raspad srpskog carstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151
Knez Lazar i boj na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . .152
Despot Stefan Lazarevi} . . . . . . . . . . . . . . . . .153
Despot \ura| Brankovi} i pad Srbije . . . . . .154
@ivot u Turskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . .155
Seobe Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156
Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157
Drugi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159
@ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a . . . . .160
Knez Mihailo Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .164
191
PRIRODA I DRU[TVO
za ~etvrti razred osnovne {kole
tre}e izdawe
autori
Ivana Vasiqevi}
Vesna Radovanovi}-Penevski
Aleksandra Bla`i}
uredni~ki tim „Kreativnog centra“ ‡ poglavqe „Osvrt unazad ‡ pro{lost“
(redaktor dr Vesna Biki})
ilustrovao
Kosta Milovanovi}
recenzenti
prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu
dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu
Stevica Popov, profesor razredne nastave u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu
re~nik izradila
saradnik
lektor i redaktor
urednici
grafi~ko oblikovawe
fotografije
priprema za {tampu
izdava~
Violeta Babi}
Gordana Jankovi}, profesor geografije u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu
Violeta Babi}
Slavica Markovi}
Vladimir Mari}
Du{an Pavli}, Neda Doki}
FOTO SPRING
Zavod za za{titu prirode Srbije
Srbija{ume
Neboj{a Miti}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
mr Qiqana Marinkovi}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:3/5(075.2)
VASIQEVI], Ivana
Priroda i dru{tvo : za ~etvrti razred
osnovne {kole / Ivana Vasiqevi}, Vesna
Radovanovi}-Penevski ; Aleksandra Bla`i} ;
[ilustrovao Kosta Milovanovi} ; re~nik
izradila Violeta Babi}] . - 3. izd. - Beograd :
Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). 191 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm
Tira` 15.000. - Re~nik: str. 186-189.Registar.
ISBN 978-86-7781-546-2
1. Radovanovi}-Penevski, Vesna, 1966 [autor]
2. Bla`i}, Aleksandra, 1972 [autor]
COBISS.SR-ID 155990028
Publikum
15.000
Ÿ Kreativni centar 2007
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je
upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za
prirodu i dru{tvo u ~etvrtom razredu osnovne {kole
re{ewem broj 650-02-00163/2008-06.
Download

PRIRODA I DRU[TVO za ~etvrti razred osnovne {kole