LIST [email protected] SRBIJE GODINA 7 BROJ 57 SEPTEMBAR 2012.
ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Nikola Petrovi}
novi generalni direktor JP EMS
SAVETOVAWE CIGRE U PARIZU
Evropski energetski izazovi
NOVA TS 220/110KV BISTRICA
SA RASPLETOM DALEKOVODA
110KV I 220 KV
U UPRAVNOJ ZGRADI JP EMS U BEOGRADU
Sednica Odbora za kvalitet
i odr`ivi razvoj
etvrta sednica Odbora za kvalitet i odr`ivi razvoj JP EMS, kojom je predsedavala Sandra Petrovi}, zamenik generalnog direktora,
odr`ana je u poslovnoj zgradi Elektromre`e Srbije u Beogradu.
Odbor je usvojio dokumenta, procedure integrisanog menaxment sistema
(IMS), misiju i viziju, politiku kvaliteta, standarde bezbednosti i za{tite
^
Otkup zemqi{ta
U
na radu kao i za{tite `ivotne sredine,
aktivirawa portala „alfresko {er“ za
objavqivawe dokumenata IMS.
Usvojena pravila i dokumenti u
skladu su s Pravilnikom o radu Odbora
za kvalitet i odr`ivi razvoj i s 31 procedurom standarda ISO 9001, ISO
14001 i ISO 18001.
P. B.
Ugovor o osigurawu zaposlenih u JP Elektromre`a Srbije
ovi Ugovor o kolektivnom osigurawu zaposlenih u JP Elektromre`a Srbije za period od tri godine potpisan je sa konzorcijumom „Dunav
osigurawe“ a.d.o i „Delta \enerali
osigurawe“ a.d.o, i stupio je na snagu
prvog jula. Predmet Ugovora je kolektivno osigurawe lica zaposlenih na
neodre|eno i odre|eno vreme, prema
kadrovskoj evidenciji u JP EMS, od posledica nesre}nog slu~aja, ukqu~uju}i
povrede na radu, profesionalna oboqewa i dopunsko zdravstveno osigurawe.
Na osnovu ~lana 53. Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu „Poslodavac je
du`an da zaposlene osigura od povreda
na radu, profesionalnih oboqewa u ve-
N
Prijave sa svom prate}om dokumentacijom dostaviti na:
Aleksandra Drqa~a
Centar za imovinu - Slu`ba za
osigurawe imovine i lica
Kneza Milo{a 11, Beograd
Tel.011-3330694
Mob.064-8029413
E-mail: [email protected]
2
zi sa radom, radi obezbe|ivawa naknade
{tete“, a zaposleni u JP EMS imaju osigurawe bilo gde u toku 24 ~asa.
Osigurawe zaposlenih od posledica nesre}nog slu~aja, ukqu~uju}i povrede na radu i profesionalna oboqewa
pru`a pokri}e i odgovaraju}u naknadu
za slu~aj trajnog gubitka op{te radne
sposobnosti (invaliditet) prema Op{toj tabeli invaliditeta, smrti od posledica nesre}nog slu~aja i profesionalnog oboqewa i prirodne smrti, a
predvi|ene su i dnevne naknade u slu~aju prolazne nesposobnosti za rad usled
nezgode (maksimalan broj dana dnevne
naknade: 200 dana).
Dopunsko zdravstveno osigurawe
pru`a pokri}e i odgovaraju}u naknadu
za slu~ajeve te`e bolesti i hirur{ke
intervencije, odnosno operacije
Op{ti i posebni uslovi osigurawa
od posledica nezgode, te`ih bolesti i
hirur{kih intervencija, uslovi osigurawa za slu~aj profesionalnih bolesti,
kao i obrasci Prijava {teta i uputstva
za prijavu mogu se pro~itati na:
\\pdc\razmena\kneza-milosa\aleksandra-drljaca i www.sindikatems.org.rs.
A. Drqa~a
VESTI
Centru za pravne poslove JP
EMS u proteklom periodu aktivnosti su bile veoma `ive.
Vladi Republike Srbije pre par meseci upu}en je zahtev za Utvr|ivawe
Javnog interesa na osnovu kojeg je
dobijeno Re{ewe o utvr|ivawu javnog interesa za budu}u novu trafostanicu 220/110 kilovolti Bistrica i za dalekovodni rasplet 2 x 110
i 2 x 220 kilovolti.
Op{tini Nova Varo{ podneti
su zahtevi za eksproprijaciju zemqi{ta za pribli`no 70 zateznih
stubova, {to zna~i da bi ostalih
nose}ih stubova trebalo da bude
bar tri puta vi{e na pomenutim novim dalekovodnim trasama. Kada bi
se sabrala ukupna du`ina i broj
stubova, projekat je u tehni~kom
smislu gotovo identi~an sa DV trasom od Ni{a do makedonske granice.
Nova 220/110 kilovoltna trafostanica Bistrica sa pristupnim
putem zauzima}e povr{inu od gotovo 4,1 hektar. Na toj lokaciji ukupno ima 21 parcela. Dve parcele otkupquju se u celosti , a preostalih
19 u delovima. Trenutno se pred
nadle`nim katastrom obavqa parcelisawe, odnosno cepawe parcela
koje se otkupquju, a u poreskoj upravi procewuje se vrednost zemqi{ta.
Pored navedenih 70 zateznih stubova, rade se i elaborati o eksproprijaciji zemqi{ta za preostala
stubna mesta.
Za realizaciju ovog projekta, JP
EMS }e formirati komisije za re{avawe imovinskih odnosa na terenu sa vlasnicima zemqi{ta,kako bi
se ovaj zna~ajan projekat {to pre
realizovao, odnosno kako bi se
pred op{tinskim organima u Novoj
Varo{i re{avala eventualno samo
ona stubna mesta koja ostanu sporna – nere{ena od strane komisije,
dok }e kompletan postupak eksproprijacije za zemqi{te koje obuhvata
trafostanica i pristupni put biti sproveden pred Op{tinom Nova
Varo{ uz anga`ovawe Slu`be za
imovinsko pravne poslove.
M . Vukas
REDOVNE SEDNICE NADZORNOG I UPRAVNOG ODBOPRA
U prvih {est meseci ostvarena dobit u poslovawu
adzorni i Upravni odbor JP Elektromre`a
Srbije odr`ali su
sednice 20. septembra u poslovnoj zgradi JP EMS, Nadzorni 37-u, a Upravni odbor
41- redovnu sednicu. Glavne
teme bile su poslovawe
Preduze}a u prvih {est meseci fiskalne godine i predaja 53 transformatorske stanice 110/x kV iz sastava JP
EMS privrednim distributivnim dru{tvima u sastavu
JP EPS.
Sednice su vodili Dejan Filipovi}, predsednik
NO i Vidoje Jevremovi},
predsednik UO. Informaciju
o poslovawu Preduze}a za prvih {est meseci obrazlo`io
je Jovan E}imovi}, izvr{ni
direktor za EFP. On je istakao da je Preduze}e nastavilo s pozitivnim trendom poslovawa vode}i pravilnu poslovnu politiku upravqawa
finansijskim tokovima bez
obzira na te{ku ekonomsku
situaciju. Glavni prihodi
N
Pozitivan trend uprkos ekonomskoj krizi
ostvareni su iz osnovne delatnosti, prikqu~aka na sistem za prenos elektri~ne
energije, prekograni~nih
alokacija i smawewa ukupne
stope gubitaka u prenosu
elektri~ne energije. Usled
toga, poslovni prihodi su
uve}ani za 12 odsto u odnosu
na planirane. Racionalan
pristup upravqawu tro{kovima i realizacijama faktura
prema direktnim potro{a~ima i distribucijama, kao i
stabilizacija dinara prema
evru, doprineli su da JP EMS
za prvih {est meseci pozitivno posluje i ostvari dobit od pribli`no 127 miliona dinara, a takav trend se
o~ekuje i u rezultatima za prvih devet meseci i na kraju
godine.Predsednik Upravnog
odbora Vidoje Jevremovi} izrazio je zadovoqstvo {to JP
EMS, bez obzira na uslove
ekonomske krize, nastavqa sa
Novi ministri energetike i rudarstva
unkciju ministra
energetike, razvoja
i za{tite `ivotne
sredine u novoj vladi obavqa}e Dr Zorana Mihajlovi}.
Zorana Mihajlovi} ro|ena je 1970. godine u Tuzli. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{ila je u Beogradu,
kao u~enik generacije. Diplomirala je i doktorirala
na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu. Vanredni je profesor "Megatrend" univerziteta. Deset godina je radila EMS-ovom prethodniku – Elektroistoku. U periodu od 2004. do 2006. godine, u Kabinetu potpredsednika Vlade Republike
Srbije Miroquba Labusa obavqala je funkciju savetnika za energetiku, {efa Odseka za energetsku i
politiku za{tite `ivotne
sredine, a od 2005. do 2006.
godine i {efa Kabineta.
Bila je ~lan Upravnog odbora EPS-a od 2004. do
F
Dr Zorana Mihajlovi},
ministarka energetike,
razvoja i za{tite `ivotne
sredine
2007. godine. U Vladi Republike Srpske bila je savetnik za energetiku premijera Milorada Dodika u
periodu od 2009. do 2010.
godine.
Objavila je tri kwige i
vi{e desetina stru~nih radova, govori engleski jezik
i majka je jednog sina.
Funkciju ministra prirodnih resursa, rudarstva
i prostornog planirawa
obavqa}e Milan Ba~evi}.
pozitivnim trendom poslovawa, kao i u prethodnih 10
godina.
Mr Gojko Dotli},savetnik generalnog direktora i
predsednik Radne grupe za
primopredaju objekata privrednim dru{tvima JP EPS
obavestio je ~lanove UO dokle se do{lo po pitawu izdvajawa 110/x kV transformatorskih stanica i dela zaposlenih. Re~ je o 53 transformatorske stanice i 86 zaposlenih. Da bi se primopredaja obavila neophodno je primeniti odredbe novog Zakona o energetici, Zakona javnoj svojini i Zakona o privrednim dru{tvima, kao i odluke i preporuke Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava.Odluka treba da
se sprovede najkasnije do prvog januara 2013, a neophodno
je da se od republi~ke Vlade
dobije zamena Osniva~kog akta Preduze}a kako bi se za{titio polo`aj zaposlenih
koji prelaze u privredna dru{tva i da bi se za{titio
ekonomsko-finansijski i
tehni~ki polo`aj JP EMS.
Rukovodilac Centra za
qudske potencijale Marina
Tomovi} obrazlo`ila je za{to se vr{i prenamena stambenog prostora pri TS Nova
Varo{ u magacinski prostor.
Tawa Gavrilovi}, korporativni direktor za komercijalne poslove, izvestila je Upravni odbor o razlozima iskwi`ewa osnovnih
sredstava sitnog inventara i
ostale opreme stradale u nedavnom po`aru u magacinu u
Resniku i benzinskoj pumpi u
NDC-u. Upravni odbor zahtevao je da se za slede}u sednicu detaqnije obrazlo`i
uzrok po`ara i izvesti dokle se stiglo sa istragom koju vodi MUP.
Prema ve} ustaqenoj
praksi, doneto je nekoliko
odluka o rashodima vozila,
osnovnih sredstava, sitnog
inventara,
demontirane
opreme i ambala`e u vi{e organizacionih delova JP EMS,
a izvestioci su bili Jovan
E}imovi}, Marina Tomovi} i
Zoran Marjanovi}.
POSLOVNA POLITIKA
Novi generalni
direktor JP EMS
lada Srbije postavila je, na sednici
odr`anoj 20. septembra, Nikolu Petrovi}a, diplomiranog ekonomistu, za vr{ioca du`nosti generalnog direktora JP Elektromre`a Srbije. Nikola Petrovi} je,
godinama rade}i u inostranim i doma}im kompanijama u [vajcarskoj, Velikoj Britaniji i Srbiji,
stekao bogato iskustvo u
unutra{woj i spoqnoj trgovini, a 2011. postaje direktor kompanije Eco
Energo group d.o.o, koja
primewuje najsavremenije
tehnologije u kori{}ewu
zelene energije, ali se bavi i izgradwom hidrocentrala.
Na poziciji direktora
kompanije Eco Energo group stekao je {iroko iskustvo u organizaciji, istra`ivawu i razvoju tr`i{ta elektri~ne energije.
Poseduje profesionalno
iskustvo u izgradwi hidrocentrala. Wegove specijalnosti obuhvataju analize u oblasti razli~itih
tehnologija proizvodwe
elektri~ne energije,ukqu~uju}i obnovqive izvore,
analize optimalnog razvoja proizvodnih kapaciteta kao i dugoro~nog razvoja prenosne mre`e. Te~no govori francuski i engleski jezik.
Nikola Petrovi} je
ro|en 1974. godine u Beogradu, o`ewen je i otac je
dvoje dece.
V
Sednici Upravnog odbora prisustvovao je dr Milo{ Milankovi},generalni
direktor JP EMS, kome je to
bio posledwi radni dan na
toj poziciji. Dr Milankovi}
je iskoristio priliku da se
obrati prisutnima i zahvali
~lanovima UO na uspe{noj saradwi.
M. Vukas
3
DALEKOVOD NOVI SAD 3 - TEMERIN
Ukradene dijagonale
strana 6
OBJEKAT JP EMS U ARAN\ELOVCU
Renovirawe Vile Karaxi}
strana 7
izdaje JP EMS
Beograd, Kneza Milo{a 11
www.ems.rs
TS NOVI SAD 3
Novo postrojewe sopstvene potro{we
generalni direktor:
Nikola Petrovi}
strana 8
organizator za
odnose sa javno{}u:
Mildan Vuji~i}
NEDAVNI [email protected] U SRBIJI UGROZILI I DALEKOVODE
Najte`e bilo na Mokroj Gori
strana 9
44. SAVETOVAWE CIGRE U PARIZU
Kineska energetska ponuda Evropi
strana 13
redakcija:
Predrag Batini}
Miroslav Vukas
Sawa Eker
Aleksandar Opa~i}
Sr|an Stankovi}
strana 18
kontakt:
(011) 3243 081
[email protected]
UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: FRANCUSKA
Kqu~na karika u energetskom lancu
ME\UNARODNA RAZMENA STUDENATA
Edukacija budu}ih in`ewera
odgovorni urednik:
Milo{ Bogi}evi}
priprema i {tampa:
DOO "Komazec"
strana 21
"SOSIJETE @ENERAL" LIGA
JP EMS prvak u malom fudbalu
strana 23
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
658 (497.11) (085.3)
SUSRETI SINDIKALNIH ORGANIZACIJA
Takmi~ewa i unapre|ewe saradwe
strana 25
EMS: Elektromre`a Srbije : list
Elektromre`e Srbije / odgovorni urednik Milo{
Bogi}evi}. – God. 1, br. 1 (sep. 2005) . - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 (In|ija : “Komazec”). - 30 cm
EMS-OVA AMBULANTA
Jedan dan - jedan `ivot
strane 26-27
Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok
ISSN 1452 - 3817 = EMS. Elektromre`a Srbije
COBISS.SR - ID 128361740
REKONSTRUKCIJA TS OBRENOVAC
ADAPTACIJA RP 400 kV DRMNO
Pu{teno u rad
Novi prekida~ 400 kV
rekonstruisano DV poqe
u generatorskom poqu
G
K
ompletno
rekonstruisano 220-kilovoltno dalekovodno
poqe 217/1 u 400/220 kV
TS Obrenovac pu{teno je
u rad sredinom avgusta. Na
poqu je postavqena potpuno nova visokonaponska
oprema sa sekundarnim vezama.
Radovi na dalekovodnom
poqu obavqeni su u sklopu
rekonstrukcije TS Obrenovac koja je po~ela pro{le
godine. Izvo|a~ radova je
bio PD Elektroistok - Izgradwa, sve projekte uradio
je PD Elektroistok - Projektni biro, a za nadzor je
bio zadu`en Centar za Investicije u saradwi sa Pogonom Beograd i Pogonom
Tehnika. Neophodna iskqu~ewa ra|ena su u dogovoru
sa Nacionalnim dispe~erskim centrom.
Rekonstrukcija
TS
Obrenovac se nastavqa, a u
wenom sklopu vr{i se i anti-korozivna za{tita kompletnog 400/220 kV postrojewa, kao i postavqawe
video nadzora.
M. B.
eneratorsko poqe 400
kV generatora G2 u RP
400 kV Drmno, u kome
je postavqen novi prekida~, pu{teno je u rad sredinom avgusta.
Stari prekida~, koji je
kori{}en od osamdesetih
godina, zamewen je novim,
proizvo|a~a Siemens, tipa
3AP2FI, ~ime se poboq{ava
pouzdanost isporuke elektri~ne energije iz TE Kostolac B, kao i sigurnost
napajawa konzuma.
TS KRAQEVO 3
Planirano pro{irewe energetskog objekta
Sti`e novi energetski transformator od 400 megavoltampera instalisane snage
skoro se o~ekuje pro{irewe TS 220/110 kilovolti Kraqevo 3 i i weno podizawe na 400 kilovoltni prenosni odnos. U sklopu
pripremnih aktivnosti ura|en je Idejni projekat koji }e
razmatrati stru~ne slu`be i
nadle`ne komisije u JP EMS.
U
Shodno tome, nabavqen
je i jedan novi energetski
transformator prenosnih
karakteristika 400/220 kilovolti, ukupno instalisane snage 400 megavoltampera, proizvodwe Kon~ar-Simens. Nedavno je u fabrici
proizvo|a~a visoko-ener-
getske opreme boravio
stru~ni tim iz JP EMS na
ispitivawu pomenutog trafoa.
Krajem avgusta otvoren
je i tender o izboru kvalifikovanog {peditera za
transport pomenutog trafoa, koji bi na odredi{te
trebalo da stigne po~etkom oktobra, dok bi transport od fabrike krenuo
krajem septembra.
IZ POGONA I CENTARA
Radovi u razvodnom postrojewu Drmno se nastavqaju, tako da }e u narednom periodu biti zamewen i prekida~ u generatorskom poqu G1.
Izvo|a~ radova je PD
Elektroistok - Izgradwa,
sve projekte uradio je PD
Elektroistok - Projektni
biro, a nadzor vr{i Centar
za Investicije. Sve aktivnosti se obavqaju u saradwi sa Pogonom Beograd i
Pogonom Tehnika.
M. B.
Planirano je da transformator vozom stigne do
stanice u Dowoj Ratini, a
potom specijalnom vu~nom
kompozicijom do Gorwe Ratine gde se nalazi i lokacija TS Kraqevo 3. JP EMS je
nedavno uputio zahtev PD
Elektroistok-Izgradwa
d.o.o za izgradwu novog platoa na TS Kraqevo 3 gde bi
bio lociran rezervni energetski transformator, a na
mesto postoje}eg bio ugra|en novi energetski teransformator koji sti`e iz
fabrike.
M. Vukas
5
a jednom stubnom mestu na 110-kilovoltnom dalekovodu Novi Sad 3 - Temerin krajem
avgusta ustanovqeno da nedostaje ukupno 10 metalnih
L profila, tzv. dijagonala,
koje su o~igledno bile meta lopova. Pokradene su sve
dowe ukr{tajne dijagonale,
dowi "krstaci", ~ime je smawena stabilnost stuba za
50 odsto.
Da na tom dalekovodu nedostaju dijagonale, monteri Slu`be za odr`avawe
dalekovoda Pogona prenosa Novi Sad, primetili su
tokom montirawa, tako|e,
nedostaju}ih dijagonala,
ukupno 26 na nekoliko stubova, na 220-kilovoltnom
dalekovodu Novi Sad 3 Srbobran.
Istog dana, monteri su postavili nove L profile na
svim stubnim mestima, te je
spre~eno padawe stubova i
mnogo ve}a materijalna
{teta.
- Korist od kra|e dijagonala je minimalna, takore}i
zanemaruju}a u odnosu na to
koliku {tetu mo`e da nanese Preduze}u. Opasna je,
pre svega zbog toga {to
DALEKOVOD NOVI SAD 3 – TEMERIN
N
Ukradene dijagonale
Novi metalni profili postavqeni istog dana kada
je kra|a prime}ena
zbog nedostaju}ih dijagonala mo`e da padne stub, a
nikada ne pada jedan stub,
ve} za sobom povla~i i nekoliko narednih - ka`e
bravar Mile Plaza~i}.
U tom slu~aju, ka`e on, de{ava se da ne mo`emo da isporu~imo elektri~nu energiju izvesno vreme odre|enom broju korisnika.
- Imamo, me|utim, skoro
uvek rezervna re{ewa, pa
snabdevawe nikada nije
blokirano. Tako je bilo i u
ovom slu~aju - ka`e Plaza~i}, navode}i da je posebna
procedura ponovo podi}i
stub, za {ta je potrebno
mnogo vi{e vremena.
U prethodne dve godine
nekoliko dalekovoda se
sru{ilo, upravo zbog kra|e
metalnih profila sa stubova, koji na "crnom tr`i{tu" vrede oko 30 dinara
po kilogramu. Kradqivci ih
uglavnom koriste za prikolice ili kao tarabe, ograde.
Redovna kontrola i saradwa sa policijom poma`u da
broj kra|a bude smawen i
da se na vreme uo~i nedostaju}e dijagonale sa stuba.
Na meti lopova, osim dijagonala, vrlo ~esto su i uzemqewa napravqena od bakra
na starijem tipu dalekovoda, potom bakarna u`ad i
drugi kablovi uskladi{teni u magacinima na otvorenom prostoru, pa ~ak i oni
ugra|eni u visokonaponsku
opremu. Lopovi skidaju delove opreme i u samim trafostanicama. Zato je Pogon
Novi Sad bio prinu|en da
uvede slu`be obezbe|ewa u
Subotici, Srbobranu, Novom Sadu.
S. Eker
OD KNEZA MILO[A DO KRAQICE NATALIJE
Nova opti~ka veza u Beogradu
P
Polagawe opti~kog kabla u centru grada
6
o~etkom avgusta zavr{eni su radovi prve, primarne, faze
polagawa opti~kog provodnika (kabla) od poslovne
zgrade u Kneza Milo{a 11
do poslovne zgrade u ulici
kraqice Natalije 56.
Druga, sekundarna, faza,
odnosno sekundarno povezivawe radi}e se u narednom periodu. Ukupna du`ina polo`enog opti~kog kabla je hiqadu i 150 metara.
Druga faza radi}e se u saradwi i koordinaciji sa
Telekomom i JP EPS- PD
EDB.
IZ POGONA I CENTARA
Blagovremenim postavqawem
novih profila spre~ava se
nastajawe ve}e materijalne
{tete
Rezultat projekta bi}e
jedinstvena opti~ka povezanost poslovnih objekata
na nivou Beograda u jedinstvenu opti~ku mre`u JP
EMS, boqa povezanost i
protok informacija unutar
Preduze}a, smawewe zakupa
prema Telekomu i druge
brojne pogodnosti.
Celokupan projekat JP
EMS realizuje sopstvenim
sredstvima. Polagawe kabla
izvela je firma TeleGrup.
Nadzor celokupnog procesa
poveren je Centru za Investicije Preduze}a, kao i
Centru za Telekomunikacije JP EMS.
M. V.
RENOVIRAWE VILE KARAXI]
Komisija izvr{ila kontrolu
i prijem radova
Aran|elovcu se privode kraju radovi na sanaciji i adaptaciji
objekta vile Karaxi} i kompleksa
„Vila Karaxi}“. Komisija za prijem
objekta je 18. septembra posetila Aran|elovac i tom prilikom napravila uvid
u izvedene radove. Radove je izvr{ila
Projekt-monta`a iz Beograda, a nadzorni organ i predstavnici zavoda za za{titu spomenika iz Kragujevca redovno
su pratili wihovo izvo|ewe, tako da su
i sada zajedni~ki izvr{ili kontrolu i
uskla|enost sa projektom. Ceo kompleks ima status spomenika kulture,
{to obuhvata, pored gra|evinskih objekata, i park herbarijum, koji se prostire na 81,83 ari. Ovaj kompleks je vlasni{tvo dr`ave Srbije, a JP Elektromre`a
Srbije ima pravo kori{}ewa koji je nasledila od Elektroistoka koji jo{ od
1962. upravqa ovim objektom.
Radovi na objektu zapo~eli su 2009.
godine, na osnovu uslova koje je dao Zavod za za{titu spomenika kulture, a po
tim uslovima ceo objekat u spoqa{wem
delu morao je ostati autenti~an, sa
svim ukrasnim, konstruktivnim elementima, fasadama i krovom. Objekat je
potpuno adaptiran za nove poslovnoedukativne sadr`aje, svi detaqi su reparirani, o~i{}eni i vra}eni u pre|a{we stawe. Boja fasade je vra}ena u prvobitnu koju je Vila imala nakon izgradwe. Objekat Vile se sastoji iz dve celine - postoje}eg objekta Vile koji je povr{ine 520 kvadratnih metara i dela
suterena ispod velike terase objekta,
povr{ine 313 kvadratnih metara, u ko-
U
jem su projektom predvi|ene dve u~ionice za odr`avawe edukativnih sadr`aja, ulazni hol sa garderobnim prostorom, mesta za sedewe i izdvojeni separe.
Ove dve celine }e mo}i zasebno da
funkcioni{u,ali mo}i }e da se koriste
i kao jedna funkcionalna celina.
Projektna dokumentacija za adaptaciju objekta vile Karaxi} je ura|ena u
skladu sa uslovima Zavoda za za{titu
spomenika kulture u Kragujevcu. Prva
faza na osnovu projektu obuhvata sanaciju i adaptaciju Vile, dok }e druga faza, koja bi trebalo da se radi u narednom periodu, a u skladu sa sredstvima
koja budu na raspolagawu, obuhvatiti
ru{ewe monta`no stambenog objekta,
rekonstrukciju depadansa, izgradwu
stambenog objekta za ku}epaziteqa, sanaciju sportskog igrali{ta, sanaciju kamenog mosta sa prilaznim saobra}ajnicama, rekonstrukciju ulazne kapije i izradu nove spoqa{we ograde.
Investitor svih do sada izvedenih
radova je JP Elektromre`a Srbije, a prvobitni radovi na adaptaciji i sanaciji su zapo~eti jo{ 2005. godine i obuhvatali su sanaciju terase sa parternim
ure|ewem terena oko novoizgra|ene terase kao i instalaterske radove na spoqa{wem osvetqewu terase, hidrantskoj
mre`i, vodovodu i kanalizaciji.
Po re~ima Zorana Kati}a, predstavnika nadzornog organa na ovom
objektu, vila je u svojoj istoriji vi{e
puta sanirana, ali nikad nije ovako detaqno ura|eno renovirawe objekta. Kada je renovirawe zapo~elo, ostali su
bukvalno samo zidovi, i tada se pristupilo gra|evinskim radovima koji su
objekat u~inili odr`ivim i funcionalnim, ka`e Kati}.
Na objektu je ura|ena savremena instalacija, klimatizacija, postoje dve vrste grejawa - na struju i na gas, predvi|eni su protivpo`arni senzori, kao i
senzori koji spre~avaju neovla{}eni
ulazak u objekat. Objekat je koncipiran
kao veoma luksuzan i reprezentativan, a
posebno treba ista}i sve~anu salu koja
se nalazi u prizemqu objekta. Na prvom
spratu nalaze se ~etiri apartmana veli~ine od dvanaest do trideset i tri kvadrata, a u potkrovqu se nalaze jo{ ~etiri apartmana veli~ine od trinaest do
petnaest kvadrata. Ono {to posebno
krasi objekat su terase koje omogu}avaju poseticima da u`ivaju u prelepom
okru`ewu vile, a posebno treba izdvojiti kulu objekta, sa koje se pru`a pogled na grad Aran|elovac. U narednom
periodu o~ekuje se opremawe objekta
name{tajem i nastavak projektom predvi|enih radova, ~ime }e obezbediti
potpuna funkcionalnost objekta.
Sr|an Stankovi}
Sala u prizemqu
IZ POGONA I CENTARA
7
TRAFOSTANICU NOVI SAD 3 USKORO O^EKUJE [email protected] NOVOG POSTROJEWA
SOPSTVENE POTRO[WE
Zaokru`ena kompletna rekonstrukcija
Monta`om i pu{tawem u rad novog postrojewa bi}e omogu}eno pouzdano funkcionisawe sopstvene potro{we trafostanice Novi Sad 3
ovo postrojwe sopstvene potro{we u trafostanici Novi
Sad 3 trebalo bi da bude montirano do novembra. Najve}i deo gra|evinskih radova zavr{en je 2010. godine, kada je rekonstruisana komandna
zgrada i preostaje samo da budu postavqeni podovi na nosa~e, kao i }elije.
- Novo postrojewe }e ~initi ABBove }elije tipa UniGear ZS1. To je metalom oklopweno i vazduhom izolovano postrojewe sa izvla~ivim vakumskim
prekida~ima. Kao upravqa~ko-za{titne
jedinice koristi}e se releji 7SJ6315
koje je isporu~io Siemens - precizira
{ef trafostanice Novi Sad 3 Vladimir Milivojevi}, konstatuju}i da }e
pu{tawem u rad ovog postrojewa biti
zaokru`ena kompletna rekonstrukcija
TS Novi Sad 3.
U budu}nosti }e se, kada su u pitawu sistemski objekti, pre}i na koncepciju tranformatora 400/h i 220/h
kV, bez kori{}ewa tercijera za sopstvenu potro{wu, {to zna~i da }e napajawe biti obezbe|eno iz sredwenaponske, odnosno distributivne mre`e.
- Dakle, u napajawu sistemskih
objekata, zavisimo od tre}ih lica. Zato je veoma va`no da se pravovremeno
ukqu~imo u sve razvojne aktivnosti
tog dela sredwenaponske mre`e koja
je nama izvor napajawa sopstvene potro{we - napomiwe direktor Pogona
prenosa Novi Sad Vesna [najderov.
8
IZ POGONA I CENTARA
N
Ga{ewem sopstvenog izvora napajawa, odnosno ga{ewem tranformatora
kod kojih se tercijer koristi za napajawe sopstvene potro{we, ka`e ona, mi
nemamo alternativu, jer zavisimo od
nekog drugog, a ne od sopstvenih resursa.
Osim TS Novi Sad 3, postoji jo{
nekoliko trafostanica koje o~ekuje
postavqawe novog postrojewa sopstvene potro{we. Jedna od wih je trafostanica Sremska Mitrovica 2, koja
je zna~ajno rekonstruisana 2006. godine.
- Plan je da u Sremskoj Mitrovici
2 bude montiran novi transformator
400/110 kV kod kojeg ne}e biti kori{}en tercijer za napajawe sopstvene
potro{we, te }e se, u daqoj budu}nosti, pojaviti potreba za napajawem
sopstvene potro{we iz 20-kilovoltne distributivne mre`e - ka`e Vesna
[najderov.
Ona nagla{ava da su to dugoro~ni
planovi razvoja, koji podrazumevaju ga{ewe transformacije 220 na 110 kilovolti u TS Sremska Mitrovica 2, odnosno prestanak kori{}ewa tercijera
za napajawe sopstvene potro{we trafostanice.
Sawa Eker
Sigurni izvori energije su najva`niji
Za sistemske objekte najva`nije je da imaju sigurne izvore napajawa sopstvene potro{we, jer ona je srce svakog objekta.
- Ako nemamo kvalitetne izvore za sopstevnu potro{wu onda ne}emo mo}i ni
da ra~unamo da }e objekat da funkcioni{e. O tome treba pravovremeno brinuti
- zakqu~uje direktor Pogona prenosa Novi Sad.
REMONT U TS SREMSKA MITROVICA 2
Zameweni prekida~i i postavqen nov strujni
merni transformator
okom petodnevnog redovnog remonta transformatora i transformatorskog poqa u trafostanici Sremska Mitrovica 2, sredinom avgusta zamewen je prekida~ u
trafo poqu T1, napona 110 kV, a postavqen je i jedan nov strujni merni
transformator. Tranformatorsko
T
poqe pu{teno je u rad 17. avgusta.
Krajem avgusta obavqeni su i radovi u
dalekovodnom poqu dalekovoda 1226,
prema Ma~vanskoj Mitrovici, gde su
promeweni prekida~ i izlazni rastavqa~, a ura|en je i kompletan remont
celog poqa.
S. E.
Zamena izolacije na DV
TS Sevojno – TS Pqevqa
Ugro`eni dalekovodi u blizini Vardi{ta
NEDAVNI [email protected] U SRBIJI UGROZILI I DALEKOVODE
Najte`e bilo na Mokroj Gori
Gorelo u blizini na{ih dalekovoda na Zlatiboru kao i u blizini
\erdapa 2
Zoran Marjanovi}, direktor Pogona Bor
umski po`ari u Srbiji nedavno su naneli ogromne {tete.
Ugrozili su letinu, {umski
fond, pretili su naseqima, ali i elektroenergetskim objektima. Gorelo je na
Kopaoniku, Tari, Staroj planini, Zlatiboru... Izuzetno dug su{an period i
vanredno visoke temperature, ali i nepa`wa, izazvali su po`are {irom Republike.
Zoran Marjanovi}, direktor
EMS-ovog Pogona prenosa Bor, ka`e da
je vatra, koja je pre dvadesetak dana zahvatila prahovsku deponiju, ugro`avala
i na{e dalekovode pored Hidroelektrane \erdap 2. Trase ispod dalekovoda bile su uredno pose~ene, ali su upa-
[
qeno divqe rastiwe na obodima koridora i sama zapaqena deponija pretili
EMS-ovim dalekovodima. Stoga su preventivno uga{eni 110-kilovoltni dalekovodi, a na vreme su pozvane i vatrogasne ekipe iz HE \erdap i iz grada.
Zahvaquju}i tome dalekovodi su ve} posle dva ~asa bili pod naponom.
Na teritoriji Pogona prenosa Vaqevo bilo je znatno te`e.
- Na Zlatiboru, ispod brda ^igota
gorelo je u blizini pet dalekovodnih
stubova na 110-kilovoltnom dalekovodu 134/2 od TS Zlatibor 2 do HE Kokin Brod ba{ kad je dalekovodna ekipa
Upori{ta Bajina Ba{ta Pogona prenosa
Vaqevo radila na tom dalekovodu. Mewali su izolatore i Zoran Stameni}
je sa stuba primetio po`ar. Odmah su
javili vatrogasnoj jedinici u Novoj Varo{i. Prema wihovom svedo~ewu, pravovremena dojava spre~ila je mnogo ve}e
{tete i protivpo`arna akcija umalo bi
zakasnila zbog ~ega su se zahvalili
EMS-u. U ga{ewe po`ara ukqu~io se i
avion. Osim Stameni}a, u ekipi su bili
i Qubi{a Avramovi}, Sr|an \oki},Dragan Nikoli},Milan Dini},
Slavko Blagojevi}, Milo{ Stefanovi}, Predrag Marinkovi}, Radan
Maksimovi}, Mladen Jovanovi},
Milan Obradovi} i Milenko Blagojevi}, - isti~e Svetislav Bo`i},
poslovo|a Upori{ta dalekovodne ekipe u Bajinoj Ba{ti.
Prvog dana septembra izbilo je vi{e po`ara na Mokroj Gori, u okolini
AKTUELNOSTI
U sklopu godi{wih remonata,dalekovodne ekipe Pogona prenosa
Vaqevo zamenile su kompletnu izolaciju u vlastitoj re`iji na potezu
TS Sevojno – TS Pqevqa ~ime su
obuhva}eni dalekovodi 134 od broja 1 do broja 5.
To je gotovo 100 kilometara na
450-tak stubova. Planirano vreme
remonata “probijeno” je samo ~etiri dana {to zna~i da nije ugro`ena
ni sigurnost snabdevawa potro{a~a, niti finansijska struktura po{to su zna~ajne u{tede postignute
vanrednim naporima Vaqevaca. Posebnu pomo} dalekovodnim ekipama
pru`ili su Goran \uri}, rukovodilac Slu`be odr`avawa DV u Vaqevu, i Janko Levnai}, koji je bio
zadu`en za koordinaciju.
mesta Pawak i Dowe Vardi{te, u blizini nekoliko EMS-ovih dalekovoda: 220
kV od TS Bajina Ba{ta do TS Pqevqa 2
(206/1), 220 kV TS Bajina Ba{ta – ~vori{te Vardi{te – HE Bistrica (203/ 1
i 2), 220 kV TS Po`ega – Vardi{te –
TS Vi{egrad (214/ 3 i 4). Situacija je
bila gora i opasnija nego na Zlatiboru. Celo popodne vatrogasci su se borili s po`arima. U blizini dalekovoda
nisu smeli da gase dok nije do{ao Svetislav Bo`i} Mrsi i iskqu~io dalekovode. U ga{ewe po`ara ukqu~en je bio i
helikopter. Normalno uklopno stawe
postigli su tek u 20.04 ~asova, ka`e
Mrsi.
P. Batini}
Helikopter gasio po`ar pored dalekovoda
od TS Bajina Ba{ta do TS Pqevqa 2
9
Pregled rezultata mese~nih aukcija prekograni~nih
prenosnih kapaciteta za oktobar 2012. godine
septembru 2012. godine odr`ane su mese~ne, eksplicitne aukcije, za dodelu prava na kori{}ewe prekograni~nog
prenosnog kapaciteta na granicama regulacione oblasti Republike Srbije, za oktobar 2012. godine.
Na zajedni~kim, mese~nim aukcijama, na granici Ma|arska-Srbija, za oktobar 2012. godine, u~estvovalo je 21 u~esnika i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.
Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, za avgust 2012. godine, prikazani su u tabeli i
na grafiku:
U
Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:
http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm
10
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
JP EMS je organizovao dodelu 50 posto raspolo`ivih prekograni~nih kapaciteta na mese~nom nivou za oktobar 2012. godine na ostalim granicama i smerovima regulacione oblasti republike Srbije. Ukupan broj kompanija koje su
u~estvovale julskim aukcija bio je 18. Na svim granicama i smerovima postojalo zagu{ewe.
Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta, za oktobar 2012. godine, prikazani su u tabeli i na grafiku:
Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:
http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm
Marko Jankovi}, dipl.el.in`.
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
11
Pregled cena elektri~ne energije na evropskim berzama
osmatraju}i tabelu i grafik mo`emo konstatovati da je na ve}ini evropskih berzi prose~na mese~na cena elektri~ne energije porasla u odnosu na nekoliko prethodnih meseci. Taj rast cena nije eksplozivan, kao u slu~aju
februarskog potresa na tr`i{tu, ve} blag i u kontinuitetu. Jedino zna~ajnije pove}awe zabele`eno je na Nordpool Spot berzi i to za oko 75 posto, ali ako imamo u vidu da je baza bila na istorijski niskom nivou, porast prose~ne cena od 10 Eur/MWh nije signifikantan.
Svi podaci su preuzeti sa zvani~nih sajtova navedenih berzi elektri~ne energije.
P
Jasmin Li~ina, dipl.ekonomista
Marko Jankovi}, dipl.el.in`.
12
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
Delegacija JP EMS koju je predvodila Sandra Petrovi}, zamenik generalnog direktora
U PARIZU [email protected] 44. SAVETOVAWE CIGRE
Kineska energetska ponuda Evropi
Parizu je odr`ano 44.
savetovawe Me|unarodnog komiteta za velike
elektri~ne mre`e (CIGRE),
najpresti`nije organizacije
takve vrste u svetu, u ~ijem
radu su u~estvovali i predstavnici srpskog nacionalnog Komiteta. Savetovawu je
prisustvovalo {est hiqada
826 posetilaca iz 97 dr`ava,
{to je gotovo za tre}inu ve}a poseta nego pre dve godine. Prisustvovalo je tri hiqade i 200 delegata i tri hiqade 626 posetilaca izlo`be.
CIGRE je svetski forum
namewen profesionalcima u
oblasti industrije elektri~ne energije – sedam hiqada i 400 ~lanova iz 89 dr`ava, od toga {est hiqada
279 individualnih ~lanova i
hiqadu 136 kolektivnih
(kompanija i obrazovnih i istra`iva~kih institucija.
Ukupan broj ekvivalentnih
~lanova je 11 hiqada i 481.
Fransoa Melije, generalni sekretar CIGRE, je rekao:
U
Mr Gojko Dotli}, predsednik CIGRE Srbija, istakao da je
izlagawe Liu ^enia, predsednik kineske Dr`avne korporacije za mre`u, odr`ano prilikom ceremonije sve~anog otvarawa izazvalo enormno interesovawe evropskih stru~waka
Mr Gojko Dotli}, predsednik
CIGRE Srbija
Fransoa Melije, generalni
sekretar CIGRE
- U ovoj godini prisustvovao sam nizu zna~ajnih savetovawa na me|unarodnom
nivou i sa zadovoqstvom
ustanovio da je na{e Savetovawe i daqe jedno od najsolidnijih.
Srpski Komitet uplatio
je 26 kotizacija za u~e{}e i
pet za pratioce pa je na putovawu bila 51 osoba jer je
CIGRE Srbija ispunila bonus i ostvarila gratis putovawe. U skladu s propisima
CIGRE predstavqen je jedan
na{ rad ~iji su koautori Z.
Gaji} i K. Bengston, a recenzenti V. Jankovi} i D.
Balkoski iz EMS-a i B.
Ivanovi} iz EPS-a. Delegaciju JP EMS predvodila je
Sandra Petrovi}, zamenik
generalnog direktora.
Na Savetovawu je Klaus
Frelih, dosada{wi predsednik Tehni~kog saveta, izabran na mesto predsednika
CIGRE.Odlu~eno je da slede}i sastanak Administrativnog saveta bude slede}e godine u septembru u Rusiji, a
donete su odluke o novom iz-
U DOWEM MILANOVCU OD 14. DO 16 OKTOBRA
„MALA“ CIGRE
„Upravqawe i telekomunikacije u EES“
Studijski komiteti CIGRE Srbija C2 (Upravqawe i
eksploatacija EES) i D2 (Informacioni sistemi i telekomunikacije) organizova}e simpozijum „Upravqawe i telekomunikacije u EES“ u Dowem Milanovcu, u hotelu Lepenski vir, od 14. do 16. oktobra.
DOGA\AJI
ra~unavawu ekvivalentnih
~lanova i pove}awu ~lanarine.
- Na ovogodi{woj CIGRE
na izvanredan na~in predstavila se Kina. Ona je dugogodi{wi ~lan, ali posledwih godina intenzivirala je aktivnosti. Prvo
predavawe prilikom ceremonije sve~anog otvarawa
odr`ao je Liu ^enia,
predsednik kineske Dr`avne korporacije za mre`u.
Tema je bila „Jaka i pametna
mre`a – predvodnik energetskog razvoja u 21. veku“.
Jedna od teza tog izlagawa
izazvala je veliko interesovawe i mnogo pri~a u kuloarima. Prema tom predava~u, razvoj supermre`a na
800 ili 1050-kilovoltnom
naponu i kori{}ewe izvora
energije bilo iz Kine, bilo
Kazahstana ili Rusije (Sibira) re{ewe je za energetske probleme u Evropi, - istakao je mr Gojko Dotli},
predsednik CIGRE Srbija.
Uz ~iwenicu da je Brazil
jedan od najaktivnijih ~lanova CIGRE i zna~ajno u~e{}e Rusije, iz izlagawa Liu
^enia o~igledno je da su dr`ave BRIKS sve aktivnije i
u svetskoj ponudi energenata, ali i da Kina sve ozbiqnije nastupa na evropskom
energetskom tr`i{tu.
Dotli} je istakao da je
Savetovawe u Parizu bila
prilika da se razgovara i o
balkanskom regionalnom
skupu CIGRE. Albanija, Bugarska i Turska nemaju nacionalne komitete CIGRE, ali
u celom regionu postoji veliko interesovawe za takav
na~in rada. Regionalna CIGRE ukqu~ivala bi nacionalne komitete Italije,
Gr~ke, Rumunije, Austrije i
sve nacionalne komitete s
prostora biv{e Jugoslavije
(biv{i SUDEL). Dogovoreno je Potpisivawe sporazuma o osnivawu Regionalne
CIGRE obavi pre ili u vreme 3. savetovawa crnogorske
CIGRE 2013. godine.
P. Batini}
13
ENTSO-e objavio produ`ewe trajawa tre}e faze probnog
sinhronog rada turskog elektroenergetskog sistema
sa kontinentalnom Evropom za jednu godinu (do jeseni 2013)
dluka se zasniva se na tehni~koj oceni probnog perioda
koji je prethodno bio produ`en do 18. septembra 2012. godine.
Ciq probnog rada je da se ispita
stvarno pona{awe sistema, da se detektuju pretwe koje nisu predvi|ene
studijama simulacija i da se navedu i
sprovedu odgovaraju}e kontramere.
ENTSO-E-ova regionalna grupa
Kontinentalna Evropa prati karakteristike rada (performansu) turskog elektroenergetskog sistema i
sagledava mogu}e negativne uticaje
koje mo`e da ima po elektroenergetske sisteme u regionu. Naveden je opseg konkretnih kontramera koje }e
TEIAS (Turska korporacija za prenos
elektri~ne energije) morati da sprovede prema odre|enoj dinamici. Interkonekcija novog elektroenergetskog sistema sa sinhronom oblasti
Kontinentalna Evropa je ozbiqan
tehni~ki izazov koji zahteva inten-
O
zivne detaqne analize i zna~ajna prilago|avawa turskoj prenosnoj i proizvodnoj infrastrukturi, kako bi se
ispunili tehni~ki standardi i osigurao stabilan rad interkonektovane oblasti.
Turski elektroenergetski sistem
je 18. septembra 2010. godine sinhronizovan sa interkonektovanim elektroenergetskim sistemom Kontinentalna Evropa, ~ime je obele`en po~etak paralelne probne interkonekcije, kako je i dogovoreno izme|u turskog operatora sistema i ENTSO-E ovih TSO-ova HTSO-ova, ESO-EAD,
Amprion i Tennet (ranije Transpower). Paralelni rad je ostvaren preko
dva 400kV voda sa bugarskim sistemom
i preko jednog 400kV voda sa gr~kim
sistemom.
Ovaj probni paralelni rad organizovan je u tri faze, od koje su prve
dve okon~ane.
• Faza 1: Period stabilizacije
bez planirane razmene energije.
• Faza 2: Fizi~ka, nekomercijalna
razmena energije u oba pravca i na
obe granice izme|u turskog operatora sistema, i bugarskog odnosno gr~kog operatora prenosnog sistema. Na
taj na~in obavqa se fizi~ka razmena
elektri~ne energije bez ikakve trgovine.
• Faza 3: Nakon uspe{nog okon~awa
faza 1 i 2, dozvoqava se ograni~ena
dodela kapaciteta za komercijalne
razmene elektri~ne energije izme|u
Turske i ENTSO-E-ove sinhrone
oblasti Kontinentalna Evropa, u
skladu sa procedurama o kojima su se
me|usobno dogovorile Bugarska, Gr~ka i Turska, a prema EU pravilima i
ENTSO-E procedurama.
ENTSO-E objavio pregled uskla|enosti sistema za 2011.
NTSO-E je objavio Pregled
uskla|enosti sistema za 2011.
(System Adequacy Retrospect SAR), izve{taj u kome se zakqu~uje da
su proizvodni kapaciteti u evropskom elektroenergetskom sistemu, u
kojem posluje 41 TSO ~lan iz 34 zemqe, tokom 2011. bili dovoqni.
U Izve{taju se nagla{ava da je kompenzovan uticaj iskqu~ewa nema~kih
nuklearki u 2011. na ukupnu proizvodnu strukturu. Smawena je proizvodwa
iz neobnovqivih izvora energije, dok
proizvodwa iz obnovqivih izvora
energije raste. ENTSO-E sistem se
nije oslawao na uvoz elektri~ne energije iz susednih zemaqa i imao je na
raspolagawu dovoqno proizvodnih kapaciteta da pokrije potra`wu na referentnim ta~kama.
Izve{taj navodi da su, suprotno pove}awu potro{we 2009. i 2010, bla`i
vremenski uslovi na po~etku i na kraju
E
14
2011. uzrokovali smawewe potro{we koje je registrovano u nekoliko zemaqa,naro~ito u zapadnoj i severnoj Evropi.
Najve}i deo energije (48,5 posto)
je proizveden kori{}ewem fosilnih
goriva. Sledi energija iz nuklearnih
elektrana (26,4 posto), a zatim i obnovqivi izvori energije (22,4 posto).
Neobnovqivi hidro izvori energije
~ine 2,4 posto ukupne proizvodwe.
Tri zemqe (Finska, Island i Luksemburg) su u 2011. zabele`ile novu najvi{u apsolutnu istorijsku vrednost
vr{nog optere}ewa.
Dokument se mo`e preuzeti na
linku:
System Adequacy
Retrospect
Report 2011 dated 26 July 2012
[ta je Pregled uskla|enosti sistema?
ENTSO-E godi{we objavquje Pregled uskla|enosti sistema, kako bi se
pru`io pregled proizvodwe i potra`we, kao i uvid u wihovu uskla|enost
u ENTSO-E elektroenergetskom sistemu, fokusiraju}i se na balans elektri~ne energije i strukturu proizvodwe. Pregled uskla|enosti sistema sastoji od statisti~kih podataka i obja{wewa, tako da se mo`e koristiti za
procenu trendova u elektroenergetskim sistemima, a slu`i i za upore|ivawe ranijih prognoza sa aktuelnim stawem. Pregled se priprema na osnovu
podataka prikupqenih iz svaih zemaqa ~lanica ENTSO-E.
ME\UNARODNA SARADWA
Restruktuirawe ruskog
elektroenergetskog sektora
Vicepremijer Rusije Arkadij Dvorkovi~ objavio je 26.avgusta pismo koje je
poslao predsedniku Vladimiru Putinu u
kome se otvoreno protivi programu restruktuirawa elektroenergetske privrede te zemqe koji je pripremio wegov
prethodnik u vladi i {ti}enik Putina,
~elnik Roswefta Igor Se~in. Prema
planu Se~ina, dr`avni holding Rosneftegas, gde on ima polo`aj predsednika
Uprave i koji kontroli{e dr`avno vlasni{tvo u Gaspromu i Roswetu, treba da
kupi udele u elektroenergetskim prenosnim kompanijama FSK i MRSK Holding, radi formirawa objediwene prenosne nacionalne kompanije kontrolisane od strane Rosneftegasa. Su{tinski kamen spoticawa je {to Dvorkovi~
zagovara privatizaciju energetskog sektora, a Se~in da on najpre do|e stoprocentno pod kontrolu Rosweftegasa.
Prema mi{qewu Dvorkovi~a, Se~inov
model nije u interesu dr`ave, jer se zapravo radi o privatizaciji dr`avnih
kompanija tako {to se udeli koju pripadaju Ruskoj federaciji prebaciju u
vlasni{tvo Rosweftegasa. Vedomosti
su dan kasnije, 27. avgusta, objavile da
bi Rosneftegas mogao kupiti Integrisane energetske sisteme (IES) od milijardera Viktora Vekselberga. Ta
kompanija poseduje udele u ~etiri regionalna proizo|a~a elektri~ne energije u Rusiji, a ranije je razmatrala
stvarawe zajedni~kog ulagawa sa Gaspromom za proizvodwu struje.Rosneftegas kontroli{e dr`avni udeo od
75,2 posto u Rosweftu i 10,7 posto
udela u Gaspromu, a trentuno je predmet rasprava oko naga|awa da zapravo
mo`e biti iskori{}en da kupi dr`avne enegretske poslove koji su trebalo
da budu privatizovani. Naga|a se da je
s tim planom aktuelni predsednik Vladimir Putin postavio na posledwoj
sednici kao premijer u maju Se~ina za
predsednika Rosweftegasa.Wall Street
Journal pi{e da Se~in zagovara tezu da
Rosweftegas kupi sve dr`avne energetske kompanije namewene privatizaciji, dok je Dvorkovi~ da se one prodaju inostranim investitorima
Istraga o monopolu
protiv Gasproma
Evropska komisija (EK) je objavila
4. septembra da }e sprovesti istragu
protiv ruskog Gasproma zbog mogu}e
monopolisti~ke prakse na tr`i{tima
gasa u sredwoj i isto~noj Evropi, prenose agencije. Komisija je saop{tila
da je zabrinuta mogu}no{}u da Gasprom
"zloupotrebqava svoj dominantan tr`i{ni polo`aj". Tim povodom Vedomosti pi{u da je rusko ministarstvo
energije u martu upozorilo na ovu mogu}nost „zbog osetnih varijacija u
(Gaspromovim) dugoro~nim ugovorima
o izvozu gasa, koji nisu uvek rukovo|eni objektivnim tr`i{nim uslovima“.
EK je saop{tila da }e istra`iti da li
ta kompanija ograni~ava slobodan
protok gasa preko dr`ava ~lanica,
spre~ava diverzifikaciju snabdevawa
i nepo{teno odre|uje cenu gasa. Istraga komisije }e obuhvatiti aktivnosti Gasproma u Bugarskoj, ^e{koj, Estoniji, Ma|arskoj, Letoniji, Litvaniji,
Poqskoj i Slova~koj. U slu~aju da se
utvrdi kr{ewe EU pravila o konkurenciji, Gasprom mo`e biti ka`we sa do
10 posto od godi{wih prihoda, odnosno sa 1,1 do 1,4 milijarde dolara,
prenosi RT.
Poqska je prva reagovala pozdravqaju}i u sredu preko ministarstva
finansija akciju Evropske komisije i
izra`avaju}i nadu da bi istraga mogla
pomo}i obarawu cene ruskog gasa u dugoro~nim ugovorima Gasproma za kupcima. Poqska dr`avna gasna kompanija
PGNiG je u februaru tu`ila Gasprom
abitra`nom sudu u Stokholmu, zbog
cenovne formule iz ugovara potpisanog 1996.
Gasprom je reagovao zvani~nim saop{tewem 5. septembra da se strogo
pridr`ava me|unarodnog prava i nacionalne legislative u svim zemqama gde
posluje. Gaspromove aktivnosti na EU
tr`i{tu u skladu su sa zakonskim
standardima koji se primewuju na proizvo|a~e i izvoznike gasa, a to ukqu~uje i mehanizme za formirawe cene.
O~ekujemo da istraga uzme u obzir na{a prava i legitimne interese bazirane na me|unarodnom i evropskom pravu", stoji u Gaspromovom saop{tewu.
Istraga protiv uvoznika
fotonaponskih panela
i komponenti iz Kine
Evropska komisija je pokrenula antidampin{ku istragu protiv uvoznika fotonaponskih panela i komponenti iz
Kine. Istragu je zatra`ilo udru`ewe
ProSun koje tvrdi da se na evropsko tr`i{te uvoze kineski paneli i komponente za ugradwu i prodaju ispod tr`i{ne cene. Kina je u 2011. u EU izvezla FN
panela i komponenti u vrednosti 21 milijarde evra. O~ekuje se da bi istraga
mogla potrajati do 15 meseci, za koje
vreme bi EU mogao na te kineske proizvode uvesti privremene antidampin{ke
carine u trajawu 9 meseci.
Zabrana privatizacije dr`avne
imovine u sektoru
distribucije prirodnog gasa
Ukrajinska Vlada zabranila je privatizaciju dr`avne imovine u sektoru distribucije prirodnog gasa u toj zemqi,
saop{tila je Vlada Ukrajine. Imovina te
vrste ne sme biti odvojena od kompanija za snabdevawe gasom. Ne{to ranije,
ukrajinski parlament je usvojio zakon o
reformama naftnog i gasnog sektora,
prema kom je predlo`eno da Vlada reorganizuje dr`avni holding Naftogas
Ukrajina i da zabrani wegovu privatizaciju.
ME\UNARODNA PANORAMA
15
Ma|arska otkupquje poslove
sa prirodnim gasom
Ma|arska dr`ava otkupi}e poslove
sa prirodnim gasom od nema~ke kompanije E.ON u Ma|arskoj. Vlada Viktora Orbana ve} je otkupila 21posto udela u ma|arskoj naftno-gasnoj grupi Mol. "Otkupili smo od Rusa deonice Mola, od
Francuza smo otkupili neka vodoprivredna preduze}a a svakog }emo trena
tako|e otkupiti ma|arsku filijalu
E.ON od Nemaca", prenosi MTI izjavu
premijera Orbana. Grupa Mol prodala je
gasno poslovawe E.ON -u 2005. u transakciji vrednoj 2,2 milijarde evra, ukqu~uju}i dug. E.ON Foldgat Trade Zrt je najve}i trgovac prirodnom gasom u Ma|arskoj. Snabdeva sve ma|arske distributere a indirektno i sva doma}instva.
dolara) za termoelektranu Pocerdari
(1.000 MW) i 10 milijardi kruna za TE
^valetice (800 MW), preneo je 4.septembra dnevnik Mlada Fronta Dnes.
^EZ je stavio na prodaju ove dve elektrane na ugaq, u sklopu plana zadovoqewa regulatornih direktiva EU i kako bi
okon~ao dugogodi{wi spor sa Czech
Coal-om oko cene ugqa za elektrane.
Kompanija nudi jo{ tri elektrane kupcima.
Rosweft snabdeva filijalu
E.ON u Rusiji
E.ON re`e tro{kove
E.ON je ovih dana saop{tio da planira da odgovori na konstantno kolebawe potro{we elektri~ne energije u
Evropi rezawem operativnih tro{kova
i mogu}im dodatnim zatvarawem elektrana, po{to je ranije bio najavio otpu{tawe oko 11.000 radnika. Zarada od
proizvodwe struje u toj najve}oj nema~koj kompaniji tako|e je pod stalnim pritiscima zbog intervencionizma finansijski ugro`enih vlada sa juga Evropske
unije na tr`i{tu elektri~ne energije
radi popuwavawa buxetskih praznina,
kao i rastu}e zavisnosti mar`i E.ON ovih konvencionalnih termoelektrana
od pritisaka obnovqivih izvora energije (OIE), prenosiWall Street Journal. U
Nema~koj je udeo OIE ve} zahvatio 20
posto ukupne potro{we struje. E.ON je
ve~ najavio zatvarawe nekih „neprofitabilnih“ termoelektrana na gas na jugu
Nema~ke, kao i jedne TE na mazut u Velikoj Britaniji. Najve}i doma}i konkrent
RWE je ranije saop{tio mogu}nost zatvarawa nekih starijih TE na ugaq zbog
veoma niskih nivoa cena u Evropi. E.ON
tako|e najavquje preno{ewe poslova na
narastaju}a tr`i{ta poput Brazila,
Turske i Indije. E.ON je nedavno pove}ao ip{ak profitne ciqeve za 2012. na
neto 4,1 do 4,5 milijardi evra – ali prvenstveno zahvaquju}i dogovorenom sni`ewu cena Gaspromovog gasa.
^EZ prodaje elektrane
^e{ka rudarska grupa Czech Coal ponudila je doma}em energetskom kolosu
^EZ 14 do 16 milijardi kruna (813 mil.
16
Ruska naftna kompanija Rosweft
sklopila je dogovor o prodaji prirodnog gasa filijali nema~kog energetskog kolosa E.ON u Rusiji u naredne
tri godine. E.ON Russia a }e ovaj gas
koristiti za svoje termoelektrane u
Rusiji, pi{e Reuters. Agencija potse}a
da Gasprom ima ekskluzivna prava na izvor ruskog gasa, ali je pod pritiskom
rastu}e konkurencije kod ku}e, ukqu~uju}i naftne koje imaju obavezu da smawe sagorevawe (kapta`nog) prirodnog
gasa koji izbija prilikom proizvodwe
nafte – koje sklapaju samostalne ugovore o prodaji gasa na ruskom tr`i{tu.
Rosweft proizvodi mese~no oko milijardu kubika gasa, a dogovorio je da
E.ON Russia ukupno od 2013. do 2015.
kupi 4,65 milijardi kubnih metara gasa
za potrebe snabdevawa strujom grada
Surguta.
Raste trgovina te~nim
prirodnim gasom
Te~ni prirodni gas (LNG) trenutno je najbr`e rastu}e gorivo na globalnom nivou, a o~ekuje se da }e otkri}a gasa na novim lokacijama , pre svega
u isto~noj Africi i Australiji da pogurati gas ispred ugqa do 2030. godine,
a kasnije zapretiti i nafti. Promet
LNG-a u 2011. porastao je za gotovo 10
procenata, a globalni autput je prema-
ME\UNARODNA PANORAMA
{io 240 miliona tona, sude}i prema
podacima Me|unarodne grupe LNG izvoznika. U fizi~ki protrgovanim volumenima gas se ve} pribli`io ugqu s
LNG transportima vrednim 250 do 260
milijardi dolara barela ekvivalenata
nafte, ~ine}i tre}inu ukupno protrgovanog gasa. CEDIGAZ procewuje da
}e LNG godi{we rasti po stopi od
oko 6 postoizme|u 2011. i 2020. O~ekuje se da }e do kraja ove dekade Australija od Katara preuzeti primat najve}eg izvoznika LNG-a na svetu.
Primena svemirske
tehnologije u bu{ewu nafte
Norve{ka kompanija Robotic Drilling Systems, koja razvija opremu za bu{ewe nafte sposobnu da razmi{qa bez
pomo}i ~oveka, potpisala je ugovor o
razmeni informacija sa ameri~kom
svemirskom agencijom NASA kako bi, u
zamenu za svoja saznawa, dobila iskustva koja je na planeti Mars prikupilo robotsko istra`iva~ko vozilo Curiosity. Kompanija razvija futuristi~ki
projekat koji bi u budu}nosti trebalo da omogu}i potpuno automatizovani proces bu{ewa nafte. rukovo|en
koordinatama dobijenim uz pomo} satelita - po~ev od postavqawa ~eli~nog torwa, preko bu{ewa izvora, do
preme{tawa na drugu lokaciju. Me|u
kompanijama koje razvijaju tehnologiju
koja treba da ukloni `ivu radnu snagu
sa najopasnijih i vremenski najdu`ih
procesa proizvodwe nafte su Apache,
National Oilwell Varco i Statoil. Curiosity je dizajniran da prikupqa podatke
i samostalno odlu~uje o slede}em koraku na osnovu programiranog rezonovawa. Rukovo|eni istom logikom, pomenute naftne kompanije razvijaju tehnologiju koja }e proces bu{ewa u~initi inteligentijim i sposobnim da odmah odgovori na uslove terena i okoline, poput ekstremnih temperatura i
visokih pritisaka.
Saudijska Arabija bele`i
rekordne zarade
od izvoza nafte
Saudijska Arabija bi u ovoj godini
trebalo da ostvari petro-berbu od
blizu 335 milijardi dolara, pokazuje
procena najve}e banke ove naftom bogate monarhije. Time }e biti oboren dosada{wi rekord u zaradi na izvozu nafte od 317 milijardi dolara iz 2011.godine, zahvaquju}i prose~noj ceni barela
od rekordnih 108 dolara i pove}awu
proizodwe u ovoj godini za 1,1 milion
barela na dan, na 9,3 mbd.
Najdubqa naftna bu{otina
Exxon Neftgas Ltd (ENL) probio je
do sada najdubqu naftnu bu{otinu na
svetu na naftnom poqu ^ajvo na poluostrvu Sahalin u Rusiji. Dubina probijenog izvora je 12.376 metara. ^elnik ENL
-a Jamse Taylor rekao je da je {est od deset najdubqih naftnih bu{otina na svetu, ukqu~uju}i ovu, izvedeno u okviru
projekta Sahalin 1 u Rusiji uz kori{}ewe tzv tehnologije “brzog bu{ewa” Exxon Mobil-a.
Rekordna proizvodwa
nafte u Rusiji
Rusija je u avgustu proizvodila rekordnih 10,38 miliona barela nafte na
dan, {to je nivo koji nije zabele`en od
raspada Sovjetskog saveza do danas, objavilo je 2. septembra Ministarstvo
energije Rusije.
Venecuela ukida
preferencijalne uslove
za izvoz nafte
Kuba }e prva izgubiti preferencijalne uslove po kojima dobija naftu od
Venecuele od januara idu}e godine ako
opozicioni kandidat Enrike Kapriles
Radonski dobije 7.oktobra na nacionalnim izvorima, prenosi Argus informaciju dobijenu od autora plana za prvih
100 dana budu}e nove vlade. Kuba trenutno dobija oko 102.000 barela nafte
na dan od dr`avne venecuelanske kompanije PdV, {to u celini pokriva uslugama
svojih doktora, sportskih trenera, vojnih i bezbedonosnih eksperata vezanih
za sva ministarstva vlade u Karakasu.
Prema ra~unici opozicije, PdV tako gubi godi{we 3,7 milijardi dolara koje bi
dobila prodajom te nafte na tr`i{tu.
Nafta namewena Kubi }e odmah biti
preusmerena na slobodno tr`i{te, a
prihodima }e se servisirati dugovawa
PdV od preko sedam milijardi dolara,
rekli su savetnici Kaprilesa Radonskog.
Odgovor Gasproma na mogu}i
jeftiniji ameri~ki gas iz
{kriqaca
Rusko Ministarstvo privrednog
razvoja upozorava da bi Gasprom mogao u
budu}nosti da izgubi vode}u poziciju
na doma}em i stranom tr`i{tu i tra`i
od dr`avnog kolosa da neodlo`no aktivira neke od svojih velikih investicionih projekata, jer se strahuje da bi jeftiniji ameri~ki gas iz {kriqaca mogao
sti}i do evropskog tr`i{ta. Veliki
ameri~ki izvozni terminali po~e}e s
radom 2016. godine, kada se mo`e o~ekivati prvi zna~ajniji izvoz ameri~kog gasa u Evropu, {to }e verovatno primorati Gasprom na sni`avawe cena. S druge
strane, na ruskom tr`i{tu udeo nezavisnih privatnih gasnih firmi poput Novateka porastao je na 25 posto i daqe
raste.
Pregovori o gasovodu TANAP
Visoki predstavnici Turske, Turkmenistana, Azerbejxana i Evropske unije
razgovarali su 3. septembra o ulasku
Turkmenistana u 7 milijardi dolara vredan projekat gasovoda TANAP, kojim
azerbejxanski gas treba da bude transportovan do Turske, a odatle do Evrope, prenosi dnevnik Hurriyet. Turska i
Azerbejxan su u junu potpisali dogovor
o projektu gasovoda Trans-Anatolia
(TANAP),ali je turski ministar energije Taner Jildiz rekao posle sastanka da
bi wegova zemqa mogla tim putem da kupuje i turkmenistanski gas. Turkmenistan se smatra vlasnikom ~etvrtih po
veli~ini rezervi prirodnog gasa na svetu. TANAP je planiran da krene kapaci-
ME\UNARODNA PANORAMA
tetom od 16 milijardi kubika godi{we,
uz maksimum od 60 mlrd.m3, {to ne bi mogao da ostvari transportuju}i samo
azerbejxanski gas.
Novi zakon o energiji
u Hrvatskoj
Novi zakon o energiji, kojim se Hrvatska uskla|uje sa zakonodavstvom EU,
koji je pripremila Vlada Hrvatske, a koji bi uskoro trebalo da bude razmatran,
predvi|a da Vlada vi{e ne}e mo}i da
uti~e “na poskupqewe energenata –
struje,gasa,tople vode i ostalog”.Rije~ki Novi list pi{e da }e jedini regulator na tr`i{tu energenata biti Hrvatska energetska regulatorna agencija
(HERA). Predsednik Saveza udru`ewa za
za{titu potro{a~a Nenad Kurtovi} smatra da HERA ne}e mo}i da se suprotstavi rastu cena energenata. On je podsetio da Hrvatsku ulaskom u EU ~eka i uvo|ewe dodatnih akciza na elektri~nu
energiju i gas, {to }e dodatno poskupjeti cijene ovih usluga.
HEP grupa bele`i gubitak
HEP grupa zavr{ila je prvo ovogodi{we polugodi{te s konsolidiovanim gubitkom (posle oporezivawa) od
315,5 miliona kuna (oko 42 mil. evra),
dok je u istom razdobqu pro{le godine imala neto dobit od 543,7 miliona
kuna (72,5 mil. evra), prenosi Energetika-net. Hrvatska dr`avna elektroenergetska kompanija u finansijskom izve{taju navodi da su tro{kovi poslovawa
grupe u prvom polugodi{tu u odnosu na
isto razdobqe pro{le godine ve}i za
975,7 miliona kuna, tj. 17 posto. Kompanija navodi da su tro{kovi proizvodwe i nabavke elektri~ne energije porasli za 1,14 milijarde kuna, ili za 42,7
posto jer je nastavqeno nepovoqno hidrolo{ko razdobqe pa je mawa proizvodwa elektri~ne energije u hidroelektranama morala biti nadome{tena
ve}im uvozom i proizvodwom u termoelektranama.
17
Operativna pouzdanost mre`e je u
sr`i odgovornosti koja je zakonski
poverena RTE. Zakon ka`e: „Operator
prenosnog sistema je du`an da u svakom trenutku obezbedi ravnote`u
tokova elektri~ne energije na mre`i,
kao i pouzdanost, bezbednost i efikasnost sistema, uzimaju}i u obzir
tehni~ke okolnosti. Operator }e tako|e obezbediti po{tovawe pravila
koja reguli{u povezivawe razli~itih
nacionalnih sistema za prenos elektri~ne energije ".
Doprinos funkcionisawu
tr`i{ta elektri~ne energije
UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: FRANCUSKA
Kqu~na karika u evropskom
elektroenergetskom lancu
Mre`a kojom upravqa RTE najve}a je u Evropi
TE (Réseau de Transport d'Électricité), nezavisno preduze}e u
vlasni{tvu EDF (Électricité de
France), francuski je operator sistema prenosa elektri~ne energije. Kompanija je odgovorna za rad, odr`avawe
i razvoj mre`e visokog i ekstra visokog napona i garantuje wenu pouzdanost i pravilan rad. RTE je veza izme|u i potro{a~a, distributivnih sistema i industrijskih potro{a~a direktno povezanih na prenosni sistem, i francuskih i evropskih dobavqa~a. Sa 100.000 kilometara daleko-
R
U srcu Evrope
Kao operater najve}e mre`e u
Evropi, RTE upravqa konekcijama
izme|u Francuske i wenih suseda.
Sa svojim kolegama iz drugih zemaqa, RTE radi na razvoju tehni~kih
i ekonomskih mehanizama za organizovawe evropskog tr`i{ta
elektri~ne energije i promovisawe neometanog me|unarodnog protoka elektri~ne energije. Ova saradwa poma`e da se poboq{a pouzdanost sistema, kao i sigurnost
snabdevawa.
18
voda napona od 63 do 400 kilovolti i
45 prekograni~nih vodova, mre`a kojom upravqa RTE najve}a je u Evropi.
RTE trenutno zapo{qava gotovo osam
hiqada i 500 radnika.
RTE garantuje nediskriminatorski
odnos prema svim korisnicima sistema
za prenos elektri~ne energije, bez obzira na udaqenost dobavqa~a i potro{a~a. Kompanija promovi{e neometan
protok. Re{ewa upravqawa protokom
{tite slobodu tr`i{nih igra~a i uzimaju u obzir wihove inicijative.
Svojim predvi|awima potra`we
RTE pru`a korisne informacije zainteresovanim stranama u energetskom
sektoru i {iroj javnosti i podsti~e
odgovorno kori{}ewe elektri~ne
energije. Preduze}e, tako|e, te`i da
obezbedi da elektri~na energija proizvedena iz obnovqivih izvora bude
integrisana u elektroenergetski sistem {to efikasnije.
Priredio M. B.
Visok nivo javnih usluga
RTE obavqa niz va`nih delatnosti od javnog zna~aja definisanih
francuskim zakonom. Ove delatnosti
precizirane su Ugovorom o javnom
servisu potpisanim sa francuskom
vladom i sprovode se pod okriqem
francuskog energetskog regulatora,
CRE, u ~ijoj je nadle`nosti i odre|ivawe tarife za kori{}ewe prenosne
i distributivne mre`e. Ugovor o javnom servisu, potpisan 2005, garantuje
visok nivo obavqawa elektroenergetske delatnosti u Francuskoj. Dokument predvi|a obaveze RTE, kako bi
se obezbedila dugoro~na odr`ivost
uspe{nog upravqawa prenosnim sistemom i stabilnost elektroenergetskog sistema Francuske. RTE ima
odgovornost da, uz adekvatne tro{kove, odr`ava, ja~a i razvija mre`u,
kako bi sistem bio u stawu da odgovori zahtevima, u isto vreme vode}i
ra~una o uticaju na `ivotnu sredinu.
Preduze}e garantuje kontinuitet i
kvalitet snabdevawa elektri~nom
energijom.
SVET
Kompleks EDF u Parizu, gde je
i sedi{te RTE
razil je najve}a nacionalna ekonomija u Latinskoj Americi,
~lanica BRIKS – pet najperspektivnijih svetskih ekonomija (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju`noafri~ka Republika), dr`ava s 200 miliona
stanovnika. Upe~atqiva karakteristika svih dr`ava BRIKS je zna~ajna
energetska mo}. Posledwe Savetovawe Me|unarodnog komiteta za velike
elektri~ne mre`e (CIGRE) u Parizu
pokazalo je ozbiqne aspiracije Kine
prema energetskom tr`i{tu Evrope.
Rusija se ve} dugo dru`i sa „starom
damom“, a brazilski elektroenergetski stru~waci su najbrojniji i me|u
najaktivnijim u radu CIGRE.
Brazilci bele`e izvozni bum, kao
i veliki razvoj poqoprivrede, rudarstva, uslu`nih delatnosti i velikih
investicionih zahvata. Glavni izvozni proizvodi su avioni, elektri~na
oprema, automobili, etanol, tekstil,
obu}a, gvo`|e, ~elik, kafa, pomoranxin sok, soja i govedina. Brazil sve vi{e u~estvuje i u me|unarodnom finasijskom tr`i{tu, a tre}i je najve}i izvoznik poqoprivrednih proizvoda u
svetu. Poqoprivreda i srodni sektori kao {to su {umarstvo i ribolov
predstavqaju 5,1 posto doma}eg proizvoda, dok industrija - od automobilske, preko avionske, ~eli~ne, petrohemije do kompjutera – ostvaruje
30,8 posto. Industrijska postrojewa
uglavnom su locirana u velikim centrima kao {to su Sao Paolo, Rio de
@aneiro, Kampinas, Porto Alegre i
Belo Horizonte. Ta zemqa je i tre}i
najve}i proizvo|a~ komercijalnih
aviona u svetu.
Tehnolo{ka istra`ivawa u Brazilu uglavnom su u javnim univerzitetima i istra`iva~kim institutima, a vi{e od 73 procenta sredstava za istra`ivawa obezbe|uje dr`ava.
Brazil je deseti najve}i potro{a~
energije u svetu, ali gotovo u potpunosti energetski nezavisan. Ve}inu
energije dobija iz obnovqivih izvora
– hidropotencijala i etanola, a glavni neobnovqivi izvori su nafta i
prirodni gas. O~ekuje se da }e ta dr`ava postati glavni proizvo|a~ i izvoznik nafte zahvaquju}i najnovijim
otkri}ima naftnih le`i{ta.
Hidroelektrana Itaipu najve}i je
hidropotencijal Brazila i Paragvaja,
po{to su te dve dr`ave zajedni~ki
ulagale u Itaipu ~ija izgradwa po~ela
1975. godine. To postrojewe trenutno
je najve}a svetska hidroelektrana i
druga najve}a po instalisanoj snazi.
HE Itaipu ko{tala je 20 milijardi
B
HE Itaipu, jedno od sedam ~uda modernog sveta
ENERGETIKA I BRAZILSKI EKONOMSKI „BUM“
Mre`a i odr`ivi razvoj
dolara, a godi{we isporu~uje 70 TWh.
K tome, na ve{ta~kom jezeru koje je
Itaipu stvorila na reci Parana planira se instalisawe solarnih panela
koji bi trebalo da isporu~e 250 TWh
a wihovo instalisawe trebalo bi da
ko{ta 132 milijarde dolara. HE Itaipu progla{ena je jednim od sedam ~uda
modernog sveta. U wu je ugra|eno 15
puta vi{e betona nego u Evrotunel
ipod Laman{a. Visina brane je 196 metara, a {irina je gotovo osam kilometara. Brana je stvorila jezero dugo
170 kilometara, {iroko sedam, koje zaprema 29 milijardi tona vode. Glavne
koli~ine proizvedene elektri~ne
energije u Itaipu transportuju se
750-kilovoltnim dalekovodom, dugim
891 kilometar, do Sao Paola.
S druge strane, u Brazilu je zna~ajno ugro`ena `ivotna sredina, ali i
odr`ivi razvoj. Prirodno nasle|e te
dr`ave ugro`eno je uzgojem stoke i
kr~ewem zbog pa{waka, prodajom {ume,
rudarstvom, naseqavawem, eksploatacijom gasa i nafte, prevelikim lovom
i ribolovom. Osim toga, mnogobrojne
brane i infrastrukturni objekti, zaga|ewe vode, po`ari izazivaju klimatske promene. Samo na Amazonu predvi-
SVET
|ena je gradwa 70 hidroelektrana.
Shodno tome, ugro`eni su i `ivotna
sredina, ali i budu}i razvoj Brazila.
Dakle, zakqu~ivati je lako: dr`ava
koja, osim prirodnim bogatstvima,
raspola`e energentima i energetskom nezavisno{}u ostvaruje i ekonomski prosperitet. Putevi transporta te energije ve} sami po sebi
su izvori pove}awa nacionalnog bogatstva o ~emu svedo~i i ~iwenica da
je Liu ^enia, predsednik kineske
Dr`avne korporacije za mre`u, Evropqanima ponudio tri opcije za re{avawe nedostatka elektri~ne energije,
razumqivo, nude}i kinesku elektri~nu
energiju dopremqenu super-mre`om
uz, kako je rekao, zna~ajno ni`u cenu
prenosa.
Nesumwivo sledi da je razvoj energetskog sektora ultimativni zahtev
modernog vremena, a u sklopu toga
elektroenergetskih
potencijala.
Pritom, mre`a za prenos elektri~ne
energije ima izvanredan zna~aj i kao
komercijalni put, ali i kao strate{ki
instrument dr`ava. Dakako, sve to uz
neumitni uslov – planirawe odr`ivog
razvoja.
P. Batini}
19
IZVE[TAJ AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE
AERS o energetskim potrebama Srbije
najnovijem Izve{taju Agencije
za energetiku Republike Srbije (AERS) prikazane su potrebe
za ukupnom energijom u 2010. godini i
procena za 2011. godinu. Potro{wa
ukupne primarne energije u Srbiji
bez Kosova i Metohije u 2010. godini
je iznosila je 15,5 miliona tona ekvivalentne nafte (mtoe), a prema procenama u 2011. godini iznosila je 16,2
mtoe. Uvozna zavisnost u 2010. godini
je bila 33,6 odsto, a u 2011. neznatno
mawa.
Najve}e u~e{}e u doma}oj proizvodwi primarne energije ima ugaq,
ali mu je u~e{}e u ukupnoj potro{wi
ugqa opalo sa 93 odsto u 2010. godini na 91 odsto u 2011. godini. U ukupnoj potro{wi nafte lane doma}a proizvidwa ovog energenta u~etvovala je
sa 42 odsto (u 2010. godini 31 odsto),
a gas sa 21 odsto (u 2010. godini 17
odsto). Na ovo je uticala pove}ana
proizvodwa u NIS-u.
Ukupna finalna potro{wa energije u Srbiji 2010. iznosila je 8,9 miliona tona ekvivalentne nafte (mtoe), a
u 2011. godini 9,3 mtoe.Najve}e u~e{}e u potro{wi finalne energije
imaju doma}instva, pa industrija i saobra}aj.
U delu koji se odnosi na otvorenost tr`i{ta elektri~ne energije i
prirodnog gasa u najnovijem izve{taju
Agencije za energetiku Republike
Srbije (AERS) navodi se da su pravo
na snabdevawe po regulisanim cenama
tokom 2011. godine imali svi kupci
elektri~ne energije i prirodnog gasa. Pravo na slobodni izbor snabdeva~a na tr`i{tu su imali svi kupci
elektri~ne energije i prirodnog gasa
koji nisu doma}instva. Potencijalno,
U
20
time je otvoreno 49 odsto tr`i{ta
elektri~ne energije i 90 odsto tr`i{ta prirodnog gasa, a ostatak }e
biti otvoren od 1. januara 2015. godine, kada i doma}instva budu mogla da
se snabdevaju na slobodnom tr`i{tu.
Pravo kupovine na slobodnom tr`i{tu su koristili samo kupci prirodnog gasa, dok za elektri~nu energiju nije bilo interesovawa, jer je regulisana cena EPS-a bila povoqnija
od tr`i{ne cene.
Desetak velikih kupaca je kupovalo
gas po ugovorenim cenama, uglavnom od
Javnog preduze}a Srbijagas kao trgovca
na slobodnom tr`i{tu. Po slobodno
ugovorenim cenama, u 2011. godini je kupqeno 33,5 odsto, a u 2010. godini 46,4
odsto ukupno utro{enog gasa.
Od 1. januara 2013. godine }e se
smawivati broj kupaca koji imaju pravo na regulisanu cenu. Pravo na javno
snabdevawe }e imati, od 1. januara
2013. godine, krajwi kupci elektri~ne energije, odnosno prirodnog gasa
~iji su objekti prikqu~eni na distributivni sistem (kupci prikqu~eni na prenosni, odnosno transportni
sistem }e morati da kupuju ove energente na tr`i{tu.
Iako je veliki broj kompanija dobio licence za trgovinu na veliko
elektri~nom energijom (50) i prirod-
VESTI
nim gasom (17), u Srbiji, prema izve{taju AERS-a, nije bilo zna~ajnog napretka u razvoju slobodnog tr`i{ta
elektri~ne energije i prirodnog gasa. Na tr`i{tu na veliko za doma}e
potrebe dominiraju dva dr`avna javna
preduze}a, EPS i Srbijagas.
Tr`i{te na malo je, tako|e, uglavnom regulisano, jer veliki broj kupaca koji su imali pravo, nije bio zainteresovan za snabdevawe na slobodnom tr`i{tu.
U 2012. godinu su preneta neka
otvorena strate{ka pitawa koja }e
bitno odre|ivati uslove poslovawa
i na~in funkcionisawa energetike i
energetskih tr`i{ta u narednim godinama. Nova Strategija razvoja energetike bi trebalo da u~ini izvesnijim uslove dugoro~ne energetske stabilnosti i principe prilago|avawa
energetike Srbije globalnim i
evropskim zahtevima na na~in koji }e
biti najpovoqniji za kupce i doprinositi ekonomskom razvoju. Energetska preduze}a }e {to pre, na istimosnovama, doneti planove razvoja. Ovim
se omogu}ava da se uspostavi i dugoro~nija politika cena i otklone zate~eni debalansi i obezbedi ambijent koji }e biti dovoqno stabilan i
podsticajan za investirawe.
R. E.
Sali 302 direkcije
EMS-a sredinom septembra odr`ana je obuka za zaposlene koja je imala
ciq da ih upozna sa novim
softverom za planirawe nabavki.Obuku je dr`ao Boban
Vasiqevi}, glavni projektant u Centru za informacioni sistem. Obuka je trajala
puna tri sata, a u~esnici su
se obu~avali za funkcije planera, koordinatore planirawa potreba, nosioce planirawa i urednike kataloga potreba. Pored upoznavawa sa
novim softverom za planirawe nabavki, na obuci je bilo
re~i o izradi potreba, sa delovima kataloga potreba i
plana potreba.
Obuku je u periodu od 10.
do 18. septembra pro{lo vi{e od 50 zaposlenih po svim
pogonima, centrima i direkcijama. Po re~ima Bobana Vasiqevi}a, posle ovih obuka
bi}e napisano upustvo za kori{}ewe softvera koje treba da pomogne zaposlenima u
OBUKA ZAPOSLENIH
U
Novi softver za planirawe nabavki
Primena re{ewa done}e velike u{tede
lak{em kori{}ewu softverskih re{ewa. Kori{}ewe
softvera mo`e da se o~ekuje
do kraja septembra, {to je
uskla|eno sa po~etkom planiranog godi{weg programa
poslovawa preduze}a. Uvo|ewem ovog softverskog re{e-
ME\UNARODNA RAZMENA STUDENATA U POGONU NOVI SAD
Edukacija budu}ih in`ewera
projektu me|unarodne
razmene studenata, koji
realizuje organizacija
IAESTE iz Beograda, i ove godine u~estvovala je "Elektromre`a Srbije", a prakti~na
znawa, ste~ena tokom studija,
studentkiwa iz Poqske mogla
je da primeni u Pogonu prenosa Novi Sad, tokom dvomese~ne prakse.
Studentkiwa energetike,
Tehnolo{kog univerziteta u
Gdawsku Ana Kovalska najvi{e je impresionirana svesrdnom pomo}i i predusretqivo{}u kolega u Pogonu Novi
Sad, koji su joj strpqivo i
precizno odgovarali na sva
pitawa i re{avali sve nedoumice o funkcionisawu elektroenergetskog sistema, sa
kojima se suo~avala prethodna dva meseca.
Studentkiwa iz Poqske
prvi put je posetila jednu
trafostanicu, konkretno Novi Sad 3, gde je iz prve ruke
dobila sve informacije i na
licu mesta se uveri kako ona
U
Studenti tokom prakse, nakon teorijskih, stekli i
znawa u praksi
Studentkiwe Ana Kovalska i Milica Latinovi}
u postrojewu TS Novi Sad 3
funkcioni{e, upoznala kqu~ne elemente trafostanice i
saznala {ta se i na koji na~in
radi tokom redovnog remonta
postrojewa.
Mentor studenata iz me|unarodne razmene Vladimir Krnajski, rukovodilac
Slu`be eksploatacije Pogona prenosa Novi Sad, ka`e da
su ovakvi projekti zna~ajni ne
samo za studente, ve} i za JP
"Elektromre`a Srbije", jer
potvr|uju da smo me|u retkim
javnim preduze}ima koja,zahvaquju}i svojim stru~nim kadro-
VESTI
wa EMS ima {ansu da razvije
kompleksan i efikasan sistem planirawa poslova i potreba. Po re~ima Dragoslava Peri}a, savetnika generalnog direktora za razvoj i
planirawe, najboqi primer je
stawe neke robe u magacinu,
za koju danas nema jasno i precizno vo|ene evidencije stawa u svim magacinima, tako da
je nemogu}e u}i u realno planirawe potreba pojedinih
magacina. Ciq ovog softvera
je da omogu}i efikasno planirawe potreba, a samim tim
}e doneti i bitne u{tede,
jer }e poslovodstvo imati
realno sagledavawe potreba
po organizacionim delovima
preduze}a.
S. Stankovi}
vima,znawa mogu da prenesu na
budu}e in`ewere i doprinesu razvoju wihove karijere.
- Svi studenti koji su do
sada obavili stru~nu praksu u
na{oj firmi slo`ni su u jednom, a to je da im je pru`ena
prilika da upoznaju operativni deo posla i tako boqe
shvate kako funkcioni{e
elektroenergetski sistem.
Ovo je samo jo{ jedna u nizu
praksi, koje su realizovane u
okviru me|unarodne razmene
studenata, u koji smo ukqu~eni ve} dugi niz godina - ka`e
Krnajski.
On nagla{ava da se sve vi{e studenata Univerziteta
Novi Sad odlu~uje da obaveznu stru~nu praksu obavi
upravo u Pogonu Novi Sad, a
to, kako ka`e, potvr|uje profesionalni renome na{eg
preduze}a.
Me|u studentima novosadskog Univerziteta koji su
obavili dvonedeqnu praksu u
Pogonu Novi Sad bili su i
Milica Latinovi} i Milutin Jari}, koji su, pored
sticawa prakti~nih znawa o
svojoj struci, imali priliku i
da od koleginice iz Poqske
saznaju {ta odlikuje tamo{wu
elektroenergetiku.
S. Eker
21
JEDAN DAN SA MONTERIMA
Intervencije i lo{e vreme
uvek idu zajedno
Redovan remont je u toku. Radovi su u punom jeku. Rokovi se po{tuju, poslovi zavr{avaju na vreme. Vanredne aktivnosti, ni tokom ovog remonta, nisu
nikakva novost. Za wih su uvek spremni, pre svih, monteri, jer oni su glavni junaci u svakoj pri~i o vanrednim doga|ajima, barem kada su u pitawu dalekovodi. I ne samo glavni junaci, ve} nebrojeno puta, i pravi heroji.
Monteri Zoran Filipovi}, Zdravko Dimi},
Svetozar Rusov i Vladimir Diwa{ki
kre}u na posao
svanuo je jo{ jedan vreo dan. Rani
su jutarwi ~asovi, doba dana kada
je temperatura, ~ak i usred avgusta, iole podno{qiva. Sunce visoko na
nebu obe}ava! Obe}ava da }e nas i danas
bespo{tedno grejati. Na sre}u svih
onih koji su planirali da se ba{kare negde na pla`i, bazenu ili nekom drugom
zgodnom mestu.
Za montere Slu`be za odr`avawe
dalekovoda Pogona prenosa Novi Sad
to je samo jo{ jedan novi radni dan, u kojem, ispostavi}e se kasnije, ni vanrednih
aktivnosti ne}e mawkati. Zoran (Filipovi}), Zdravko (Dimi}), @ika
(@ivorad Spasi}) i jo{ jedan Zoran
O
Posledwe pripreme pred po~etak radova
22
(Radi}) na radnim su mestima. Uz prvu
jutarwu kafu dogovaraju {ta }e i kako
danas raditi.
Nakon redovnih poslova koje zavr{avaju, a prolazno vreme im je, da budemo
skromni, sasvim korektno, sti`e dojava!
O kvaru, razume se. Izolatorski lanac na
stubu dalekovoda 217/1, je prekinut.
Preciznije, istopqen i prepolovqen.
Nama, obi~nim smrtnicima, na ovu vest,
oteo bi se komentar: "Pa, dobro, ni{ta
stra{no, momci }e oti}i do stuba, zameniti taj (izolatorski) lanac, pa se vratiti redovnom poslu".
Me|utim, kao ni sve u `ivotu, ni ovo
nije tako jednostavno. Neki doga|aji, u
ovom slu~aju,kvar,mogu poprimiti i mnogo {ire, ozbiqnije i drasti~nije razmere, a uz to, logi~no je i sasvim mogu}e,
izazvati i vi{estruku {tetu. Dakle, postoji jedan detaq u ~itavoj ovoj pri~i o
kvaru na stubnom mestu - sporni stub nalazi se duboko u {umi,na lovi{tu (u blizini Obrenovca). Kvar bi mogao da izazove "pucawe" provodnika,a potom,neminovno, i po`ar u {umi. Drugi detaq - da
bi se uop{te stiglo do stuba, potrebno
je raskr~iti koridor. On je duga~ak pet,
a {irok ~etiri metra.Za ovu vrstu posla
ne postoje posebne ekipe. To rade, niko
drugi, no monteri.
Dva Zorana, Zdravko i @ika pakuju
za{titnu, bezbednosnu i svu ostalu
opremu, kojoj pridodaju i dve "motorke".
Ona }e biti najva`niji alat u ovom "pohodu na {umu". Sedaju u "landrover", koji
je nebrojeno puta do sada dokazao da ima
odli~ne, automobilskim re~nikom re~eno, performanse koje odolevaju ba{ svakoj rupi na putu, {ibqu, uzbrdici i nizbrdici (vaqda zbog toga i jeste terensko vozilo, prim.aut). "Landrover"-a mo`da karakteri{u odli~ne performanse,
ali ono {to na{e montere karakteri{e,
nazivamo drugim imenom. Oni su hrabri,
po`rtvovani, predani poslu, odgovorni,
fizi~ki spremni. To su dokazali i ovog
puta.
NA[E KOLEGE
Stigli su na lokaciju. Tome je prethodio dogovor sa {umarima, vlasnicima
lovi{ta, koji su dozvolili se~u drve}a.
U granicama, podrazumeva se. Uzimaju motorke i posao mo`e da po~ne. Ono sunce i daqe ne {tedi.
Grawe pada na sve strane, a pri kr~ewu koridora maksimalno se vodi ra~una
da bude pose~eno samo onoliko drve}a
koliko je neophodno, da bi {uma i priroda, je li, bile sa~uvane. Put kojim bi
trebalo da pro|e kamion sa korpom "~uvaju" dva stabla, udaqena jedno od drugog
taman toliko koliko je {irok i kamion.
Novi izazov. Zadatak je provozati grdosiju od kamiona tim putem, a pri tom ne
o{tetiti stabla. Ve{t voza~ sigurno bi
to mogao da uradi....Zakqu~ili su da Du{ko Konti} i Ilija Mari} jesu ve{ti
za volanom. Zadatak uspe{no obavqen.
Kraj kr~ewa {ume se ne nazire. Ve} je
kasno posle podne. Vazduha me|u gustim
rastiwem sve je mawe. Na{i momci odav-
Najmla|i monteri Ivan Filipovi}
i Vladimir Diwa{ki:"Teren je ~esto veoma
nepristupa~an
no su porodicama javili da ih ne ~ekaju
na ru~ku. Nastavqaju daqe, jer posao mora
biti ura|en. Danas. Bez odlagawa. Ono
sunce i daqe ne {tedi.
Osim vazduha, uskoro je i sve mawe
svetlosti. Bli`i se no}. "Motorka" je
neumorna. I na{i monteri. Sti`e i poja~awe. Zoran Uborwi i Vladimir
Diwa{ki. Predvodi ih poslovo|a, Rajko Manojlovi}. Ostao je jo{ nepun metar koridora, i u du`inu, i u {irinu. Pada posledwe mawe stablo. Korpa kre}e
ka provodniku,u visinu vi{e od 20 metara. Ne spu{ta se narednih nekoliko sati. Kona~no, monter daje znak da je i ovaj
deo posla zavr{en. Kvar je otklowen.
Provodnik sa~uvan. Korpa se spu{ta. A,
pre toga i "motorka" je utihnula. A i
{umski `ivot. Vaqda zato {to i ptice i
divqa~ odlaze na spavawe posle pono}i.
San je sada prekopotreban i dvojici Zorana, Zdravku i @iki.
Sawa Eker
POBEDNICI U MALOM FUDBALU
udbalska reprezentacija JP
EMS nedavno je postala prvak
„Sosijete @eneral“ super lige na nivou Beograda u malom fudbalu, u ~etvrtoj sezoni ovog fudbalskog
takmi~ewa.
U reguralnom delu {ampionata
u~estvovalo je osam ekipa koje su odigrale 14 kola. Nakon liga{kog takmi~ewa, na{a ekipa u malom fudbalu
osvojila je tre}e mesto i plasirala
se u plej-of koji je nedavno odr`an u
sportskoj hali u Le{tanima.
U prvoj utakmici plej-ofa, protiv
KMF– Ragaci iz Le{tana, fudbalska
reprezentacija JP EMS u regularnom
delu utakmice odigrala je nere{eno 2:2. Posle izvo|ewa penala uspe{niji
su bili fudbaleri JP EMS, koji su penal puca~ku seriju zavr{ili u svoju
korist kona~nim skorom 5 : 4.
F
JP EMS prvak „Sosijete
@eneral“ fudbalske lige
Posle polufinalne utakmice, u
finalu su se sastali sa ekipom Crveni iz Mirijeva, koje je reprezentacija
JP EMS uz maksimalno zalagawe na{ih
fudbalskih aktera savladala kona~nim rezultatom 2: 1 u regularnom delu
utakmice i tako se okitila ovogodi{wom {ampionskom titulom u malom
fudbalu.
Kroz ~itav takmi~arski ciklus
ekipu JP EMS predvodili su Zlatomir Dobrisavqevi} i Predrag
Jankovi} sa trenerima Acom Vasi-
Elektri~arska slava
Sveti prorok Ilija
VESTI
qevi}em i Draganom Milojevi}em. Ekipu su sa~iwavali: Samarxi}
Stevan, Stani} Sla|an, Aleksi}
Bo{ko, Gaji} Zoran, Mladenovi}
Milo{, ]osi} Dragan, Ap~evi}
Neboj{a, Tokanovi} Vladimir,
Nikoli} Predrag, Jovanovi} Milo{, Laki} Milan, Glavini} Qubi{a, Elenkov Milan, Baji} Srboqub, Bawac Rade, Benakovi} Miodrag, Igwatevi} Denis, Zdravkovi} Ivan i Borojevi} Branislav.
M. Vukas
Po~etkom avgusta u Pogonu Kru{evac, u prisustvu velikog broja zaposlenih, sve~ano je proslavqena elektri~arska slava Sveti prorok Ilija.
Sve~anost su svojim prisustvom
uveli~ali sve{tenici, monahiwe iz
manastira Sveti Pantelejmon i Sveti Stefan, monasi iz manastira Sukovo kod Pirota, kao i gosti iz instituta Nikola Tesla i Pogona Novi
Sad. Dragi gosti na slavi bili su i
penzioneri, me|u kojima i Bora Mihajlovi} (Bora Xisa) koji je pre mnogo godina zapo~eo tradiciju proslavqawa slave Sveti Ilija u Pogonu
Kru{evac.
Ovogodi{wi kola~ar i doma}in
slave bio je Ivan Mili}evi} sa
svojom porodicom. Po tradiciji Ivan
je predao deo kola~a narednom kola~aru @ivkovi} Predragu Tozi.
Elektri~arska slava obele`ena je
i u drugim organizacionim jedinicama JP EMS.
R. Petrovi}
23
Rekreativni odmor na Ohridskom jezeru
PLANINARSKI PODUHVAT
Semsovac
na Alpima
Zaposleni u`ivali u dobrom dru{tvu i lepom vremenu
indikat EMS je u saradwi sa Poslodavcem, u posledwoj nedeqi
avgusta organizovao rekreativni
odmor u Makedoniji u hotelu „Desaret“ na samoj obali Ohridskog jezera u
mestu Pe{tan. Aran`man je obuhvatao
sedam punih pansiona u dvokrevetnim
sobama sa terasama, od kojih je ve}ina
bila sa pogledom na jezero. Odli~an polo`aj hotela i lepo vreme doprineli su
da 40 zaposlenih i wihovih pratioca
provedu prijatne trenutke kupaju}i se u
bistroj vodi Ohridskog jezera. Ve}ina
u~esnika je koristila organizovane izlete autobusom. Obi{li su manastir
Sv. Naum, muzej na poluostrvu Gradi{te
gde je rekonstruisano praistorijsko
S
naseqe na vodi, zatim crkvu Sv. Sofija,
Samuilovu tvr|avu, arheolo{ko nalazi{te Plao{nik gde se nalazi replika crkve Sv. Kliment i Pantelejmon, a u crkvi
Bogorodice Perivlepte prisustvovali
su veoma nadahnutom predavawu o istoriji ove svetiwe. U vi{e navrata obi{li su gradove Ohrid i Strugu. Veoma
zanimqiv je bio i izlet do Prespanskog
jezera gde je ve}ina putnika iskoristila priliku da se na kratko okupa i u
ovom jezeru. Slobodno vreme je iskori{}eno za me|usobno dru`ewe i boqe
upoznavawe sa kolegama iz razli~itih
delova na{eg kolektiva, kao i sa wihovim porodicama.
R. Petrovi}
Drinska regata
vadeseto~lana posada Sindikata
Elektroistok Izgradwa u~estvovala je krajem jula na 19. Drinskoj
regati. Petnaest hiqada qudi, u vi{e
od hiqadu ~amaca, splavova i raznih ma{tovitih plovila, spustilo se 20 kilometara tokom reke Drine, od Peru}ca
do Roga~ice. Najve}a fe{ta na vodi je
D
24
o|en ~vrstom voqom i `eqom za novim izazovima, samo mesec dana posle velike
alpinisti~ke nesre}e na Alpima,
u avgustu je na planinarski pohod
krenuo Vladimir Prvanovi},
~lan Sindikata EMS zaposlen u
PD „Elektroistok – Izgradwa“
d.o.o. Ciq je bio osvajawe najvi{eg vrha u Italiji i najvi{eg vrha
zapadne Evrope. Prvi deo plana je
uspe{no okon~an osvajawem Gran
Paradiza (4061), ali zbog u~estalih sne`nih i kamenih lavina i
izri~ite zabrane uspona na Mon
Blan (4810), posle dva dana provedenih u kampu na 3817 metara nadmorske visine, ekspedicija se vratila u Srbiju, sa nadom da }e slede}e godine zavr{iti pohod.
V
svojevrsna masovna antistres manifestacija, a reka Drina je najboqe mesto
za opu{tawe i beg od svakodnevnih problema. Aktivni odmor je upotpuwen
utakmicom u malom fudbalu izme|u
elektroistokovih ekipa „Goli“ i „Obu~eni“ (10:8). Tri dana boravka na Drini, uz bogat meni i veselo dru{tvo,
ulep{ali su nekoliko truba~kih orkestara i poznate grupe: Legende, Kerber,
Beogradski sindikat i Zabraweno pu{ewe.
Drinska regata je najstarija manifestacija turisti~ko – rekreativnog
karaktera na reci Drini koju ve} 18 godina u spomen na drevnu tradiciju
drinskih splavara organizuju S. T. C.
„Bajina Ba{ta“ i Op{tina Bajina Ba{ta.
V. Smili}
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
M. A.
Partnerski odnosi
Poslovodstva
i Sindikata
DRUGI SUSRETI SINDIKALNIH ORGANIZACIJA ELEKTROPRENOSNIH
PREDUZE]A JUGOISTO^NE EVROPE U VRWA^KOJ BAWI
Sportska nadmetawa i unapre|ewe saradwe
N
a Drugim susretima
sindikata elektroprenosnih preduze}a
Makedonije,Crne Gore,Republike Srpske,Bugarske i Srbije, odr`anim od 6. do. 9.
septembra u Vrwa~koj Bawi,
okupilo se 250 u~esnika, koji su se nadmetali u malom
fudbalu, basketu, stonom tenisu, {ahu, streqa{tvu, pikadu i plivawu.
Susrete je, ispred hotela "Breza", otvorio Milovan Andri}, predsednik
Sindikata "Elekromre`e
Srbije".
- Ovi susreti su nastali
kao izraz potrebe da se omogu}i upoznavawe zaposlenih u
elektroprenosnim preduze}ima regiona i unapredi saradwa wihovih sindikalnih
organizacija. Drugi susreti
se odr`avaju u godini kada
Sindikat "Elektromre`e
Srbije" obele`ava 20 godina
svog postojawa i rada. Prevencija radne invlidnosti,
sportska rekreacija, odnosno
optimalna fizi~ka aktivnost
je uslov za o~uvawe zdravqa i
normalno funkcionisawe ~ovekovog organizma u celini,
ali ovi susreti imaju i jedan
vi{i ciq, a to je da se vidimo
i dru`imo, i da vezu koju nam
je omogu}ila na{a mre`a
ostvarimo i u me|uqudskim
odnosima. @elim da kontakte
koje smo do sada imali oja~amo i da se na slede}im susretima okupe svi sindikati
elektroprenosnih kompanija
regiona, istakao je Andri}.
Takmi~ewe
sportista
proteklo je u korektnoj i
fer borbi a najvi{e uspeha
imali su takmi~ari Sindikata EMS koji su osvojili prvo
mesto u generalnom plasmanu.
Drugi je bio Sindikat MEPSO iz Makedonije, a tre}e
[ESTO PRVENSTVO SINDIKATA EMS U PRIPREMAWU RIBQE ^ORBE
Zlatni kotli} na obali jezera Peru}ac
redinom septembra, na
mestu gde se susre}u
reka Drina i planina
Tara, na obali jezera Peru}ac
ispred hotela „Jezero“, odr`ana je turisti~ko-rekreativna manifestacija ~lanova
Sindikata EMS „Zlatni kotli}“. Doma}in i organizator je bio Sindikat EMS
Direkcija uz pomo} Centrale sindikata. Stotinak u~esnika i gostiju je bilo sme{teno u hotelu i bungalovima „Jezero“. U deset kotli}a
skuvano je oko 100 litara ribqe ~orbe, a na nekoliko talandara, specijalnih ekolo{kih ro{tiqa, ispe~eno je
S
vi{e od 30 kilograma kvalitetne ribe, koje su degustirali takmi~ari i gosti. Lep
ambijent i dobro raspolo`ewe u~inili su nezaboravnim
ovo celodnevno dru`ewe na
obali jezera, koje se nastavilo podelom priznawa i slavqem u hotelskom restoranu
do kasno u no}. U konkurenciji je bilo deset ekipa i sve
su dobile diplome za ukusne
ribqe ~orbe koje su pripremili. Po oceni oficijelnih
degustatora - profesionalnih kuvara iz hotela, najukusniju ribqu ~orbu skuvali su
majstori iz ekipe Pogona
Bor - Ra{i} Mali{a, So-
logub Dragan i Risti}
Milorad, drugo mesto zauzela je ekipa Pogona Novi Sad,
a tre}e Pogona Vaqevo. Irena Pejovski, predsednica
Sindikata EMS Direkcija
uru~ila je pobednicima nagrade sindikalne Centrale –
prohromske kotli}e i specijalne zahvalnice Qubi{i
Stojanovi}u – Budi, idejnom tvorcu i inicijatoru ove
manifestacije i Mi}i Stameni}u, direktoru hotela
„Jezero“ za pomo} u realizaciji takmi~ewa. Vojin Kosti}, predsednik Sindikata
EPS Direkcije, uru~io je bonus nagradu pobedni~koj eki-
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
Na susretima u Vrwa~koj Bawi bili su i predstavnici poslovodstva
svih elektroprenosnih
preduze}a. U ime "Elektromre`e Srbije", doma}ina susreta, dobrodo{licu kolegama iz regiona po`elela je Sandra
Petrovi}, zamenik generalnog direktora JP
EMS. Ona je, izme|u ostalog, ukazala na dobru komunikaciju poslovodstva
i sindikata JP EMS, a potvrda tome je i zajedni~ka organizacija ovogodi{wih susreta.
- Podr`avam ovu manifestaciju, `elim da se
jo{ vi{e pro{iri, i da na
wima u~estvuje vi{e `ena, naglasila je Sandra
Petrovi}.
mesto pripalo je Republici
Srpskoj.
Na sve~anoj ve~eri uprili~enoj povodom zavr{etka
takmi~ewa
najuspe{nijim
ekipama i pojedincima uru~eni su pehari i medaqe.
Jovan Popovi}
pi, a Tihomir Jovanovi},
sindikalni poverenik iz izdvojenog privrednog dru{tva
Elektroistok Projektni biro, koje je dobilo doma}instvo za slede}e takmi~ewe,
pozvao je sve prisutne da i
2013. godine u~estvuju na takmi~ewu u pripremawu ribqe
~orbe.
M. A.
25
Srbiji je svakih 100
sekundi potreban
davalac krvi za decu
i odrasle osobe kojima je
krv neophodna da bi pre`iveli. Uprkos brojnim nau~nim i medicinskim istra`ivawima, dugogodi{wi
napori da se prona|e adekvatna i ve{ta~ka zamena za
krv nisu urodili plodom.
Jedini izvor tog po zdravqe i `ivot va`nog leka je
~ovek – davalac krvi. Svi
mi, kada nam iz razli~itih
razloga (operacije, bolesti, povrede) krv zatreba
kao lek, zavisimo od humanih i odgovornih qudi velikog srca, od dobrovoqnih davalaca krvi.
Program dobrovoqnog
davawa krvi je visoko organizovan socijalni program
koji postoji u svim zemqama
sveta, koji se iz dana u dan
razvija i unapre|uje i koji
obuhvata sve strukture dru{tva. Kako bi se osiguralo
brzo, sigurno i kvalitetno
le~ewe mnogobrojnih bolesnika, potrebno je da u svakom trenutku postoje dovoqne rezerve jedinica i
produkata od krvi. Slu`ba
transfuzije organizovano
prikupqa krv od dobrovoqnih davalaca, obra|uje je i
potom distribuira zdravstvenim ustanovama kojima
je i potrebna.
U narednim redovima
poku{a}u da dam odgovore
na neka uobi~ajena pitawa,
kao i predrasude koje postoje, a vezana su za dobrovoqno davawe krvi.
U
Jedan dan
mawe krvi sterilan, apirogen, za jednokratnu upotrebu i baca se nakon kori{}ewa. Kao ne`eqene reakcije mogu da se jave pojava
modrica na mestu uboda i
ose}aj slabosti. Modrice
mogu da izgledaju ru`no
(estetski problem), obi~no
su bezopasne i prolaze same
od sebe. Slabost nakon davawa krvi se javqa kod zanemarqivo malog broja davalaca. Ukoliko se pridr`avamo
datih saveta o pripremi
pred davawe krvi do slabosti ne}e ni da do|e, a ukoli-
ko se slabost oseti, obavezno treba da se prijavi
zdravstvenom radniku. Zbog
toga je preporu~qivo uzeti
i pojesti „obrok zahvalnosti“, naj~e{}e u vidu sendvi~a, koji svaki davalac dobije
nakon davawa krvi.
Ko sve mo`e da da krv?
Davalac krvi mo`e da
bude svaka zdrava, odrasla
osoba od 18 – 65 godina
starosti, te`a od 50 kg,
normalnog arterijskog pritiska i pulsa, kod koje se
proverom krvne slike tj.
nivoa hemoglobina (iznad
135 g/l kod mu{karaca i 125
g/l kod `ena) i lekarskim
pregledom utvrdi da davawe krvi ne}e imati {tetne
26
Kako se pona{ati pre
i posle davawa krvi?
Posebna priprema za
davawe krvi nije potrebna,
kao ni poseban re`im posle davawa krvi, ali da bi
se {to boqe ose}ali pri
davawu krvi, pogotovo ako
je to prvo davawe, odre|eni saveti bi mogli da budu
korisni. Preporu~uje se da
pre davawa krvi osoba bude
odmorna, da je prethodne
no}i imala dovoqnu koli~inu sna i da je dobro spavala, da je pred davawe krvi
Aktivnosti sekcije dobrovoqnih davalaca krvi JP EMS
Da li je davawe krvi
bolno i opasno?
U odnosu na ukupan zna~aj i sam ~in davawa krvi,
bol je trenutna i zanemarqiva. Krv se vadi iz vene u
predelu lakta, gde je ubod
igle najmawe bolan, a sam
proces traje od 5 – 10 minuta. Komplikacija nema jer
je celokupan pribor za uzi-
posledice ni za davaoca,
ali ni za primaoca iste.
Interval izme|u dva davawa
je tri meseca za mu{karce i
~etiri meseca za `ene.
pasi} Miroslav,
Vesi} Bojan, Savi} Dragan, Radowi} Ivan i sindikalni
poverenik Pr{i} Aran|el, ~lanovi Sekcije dobrovoqnih davaoci krvi
Sindikata EMS iz Pogona
Kru{evac i ovog puta su se
S
rado odazvali apelu za pomo} na{em kolegi Stanimiru Milosavqevi}u, ~uvenom „Kenzi“ iz Pogona
Kru{evac, kome je krv bila
potrebna zbog operacije.
Centrala Sindikata EMS je
uvek podr`avala ovakve i
sli~ne humane akcije u ciqu
EMS-OVA AMBULANTA
promocije dobrovoqnog davawa krvi, naro~ito tokom
sezonskog deficita krvi,
jer to pored velike pomo}i
onima kojima je dragocena
te~nost neophodna, predstavqa i promociju zdravog
stila `ivota, uti~e na podizawe nivoa gra|anske solidarnosti i dru{tvene odgovornosti zaposlenih u JP
EMS. Sve inicijative i akcije dobrovoqnih davaoca
krvi iz na{eg Preduze}a koordinira i evidentira
Aleksandra Pejovski. Pored pla}enog odsustva dobrovoqni davaoci krvi
oslobo|eni su pla}awa participacije za odre|ene lekove i medicinko-tehni~ka
pomagala i implantate.
Radomir Petrovi}
– jedan `ivot
uzela lagani obrok i dovoqnu koli~inu te~nosti –
najboqe 4 ~a{e vode 1 – 2
sata pre davawa. Nakon davawa krvi treba se pona{ati uobi~ajeno. Zavoj na pregibu lakta ne treba da se
skida dva sata nakon davawa. Potrebno je tog dana da
se unosi ne{to vi{e te~nosti nego obi~no. Treba
izbegavati te`i fizi~ki
rad i napor najmawe 4 sata
nakon davawe. Izbegavati
pu{ewe bar 2 sata, alkohol
bar 8 sati, dugotrajno stajawe i boravak u neprovetrenim prostorijama. Ne
treba polaziti na dug i naporan put kolima kao voza~.
Tako|e se preporu~uje osobama koje se profesionalno bave poslovima na visini ili vo`wom da toga dana ne rade.
Koja se koli~ina krvi
daje i za koje vreme se
data krv nadoknadi?
Prose~na odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne mase. Osoba
od 70 kg ima oko 5,5 litara
krvi u organizmu. Davawe
krvi je apsolutno bezbedno
za davaoca jer zdrava osoba
ima rezervu krvi koja nije
neophodna za normalno
funkcionisawe. Mo`e da
se da 10% od ukupne koli~ine tj. oko 450 ml krvi.
Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubqenu koli~inu krvi. „Te~ni“ deo tj. plazma se nadoknadi iz rezervi za 48h, a }elijski elementi za 30 – 60 dana (leukociti za nekoliko sati,
trombociti za 3 – 5 dana,
eritrociti za 4 nedeqe, a
gvo`|e za 8 nedeqa), te iz
tog razloga mora da postoji ve} pomenuti razmak izme|u davawa krvi.
lacija u organizmu i smawuje
rizik od pojave infarkta
miokarda (sr~anog udara)
kod mu{karaca i kod `ena u
menopauzi koji daju krv 2 – 3
puta godi{we.
Da li je davawe krvi
korisno?
[ta se kontroli{e
u krvi davaoca?
Odgovor je DA! Pored
toga {to se davawem krvi
spa{ava ili poboq{ava kvalitet ne~ijeg `ivota, sam
~in davawa daje ose}aj zadovoqstva, ~ove~nosti, socijlane odgovornosti, gra|anske solidarnosti i prosve}enosti, kao i znawa da se
~ini ne{to humano. Prilikom davawe krvi odre|uje se
krvna grupa i Rh fraktor, a
lekarskim pregledom se
proverava zdravqe davaoca i
orijentaciona krvna slika.
Kostna sr` se stimuli{e da
stvara nove i mlade krvne
}elije. Poboq{ava se cirku-
Na{i propisi obavezuju
da se svaka jedinica krvi, a
to zna~i krv svakog davaoca,
obavezno kontroli{e na:
krvno grupnu pripadnost
(ABO i Rh sistem krvnih
grupa), prisustvo iregularnih antitela i izaziva~e
transmisivnih bolesti koje
se prenose putem krvi (hepatitis B i C, AIDS – SIDA i sifilis). Pre davawa
krvi popuwava se upitnik, a
odgovori treba da budu iskreni, ta~ni i precizni.
Ukoliko je rezultat testirane krvi pozitivan ili la`no pozitivan, davalac se
obave{tava i sprovode se
dodatna testirawa radi
utvr|ivawa relanog stawa.
Koliko krv ko{ta i da
li se wome trguje?
Krv nema cenu, kao ni `ivot! Krv vredi koliko i qudski `ivot koji je tom krvqu
spa{en. Propisi i zvani~na
akta Svetske zdravstvene
organizacije i Me|unarodnog crvenog krsta ne dozvoqavaju trgovinu krvqu. Propisi na{e zemqe zabrawuju
izvoz krvi, jer je prikupqena
krv namewena za redovnu uoptrebu i stvarawe rezervi od
nacionalnog interesa.
U prostorijama „EMS“-a
i na vi{e punktova narednih
meseci bi}e organizovana
akcija dobrovoqnog davawa
krvi. Informacije o ta~nom
datumu i terminima davawa
krvi bi}e istaknute na vidqivim mestima. Ovim putem, kao lekar i ~ovek, pozivam sve zaposlene, sve „Emsovce“ da se na ovu akciju
odazovu u {to ve}em broju,
da je podr`e, da odvoje malo
svog vremena i jo{ jednom
poka`u koliko su odgovorni, humani i solidarni.
Dr Aleksandra Karapanxi}
(lekar op{te prakse
u ambulanti „EMS“)
Dobrovoqno donirawe krvi
prvog oktobra
aredna akcija dobrovoqnog donirawa krvi najavqena je
za prvi oktobar u Institutu za transfuziju krvi Svetog Save 39 u Beogradu u
vremenu od 9 do 17 ~asova,
za zaposlene u beogradskom delu Preduze}a.
Istog dana dobrovoqni
davaoci krvi iz ostalih
organizacionih delova Preduze}a krv doniraju po mestu rada i boravka.
Zaposleni prilikom donirawa treba da naglase da
dolaze iz JP EMS i da obavezno ponesu ~lansku legitimaciju kako bi se evidentirao broj davawa krvi i
ostvarile zdravstvene beneficije.
M.V.
N
EMS-OVA AMBULANTA
Serija tekstova “EMS-ova
ambulanta” omogu}ena je
sredstvima TEMPUS projekta
27
Download

57 - Sindikat EMS