ISSN 0353-8389
COBISS.SR-ID 17264898
Godina LXI – broj 101
Beograd, 21. novembra 2005.
Cena ovog broja je 150 dinara. Godi{wa pretplata je 15.012 dinara
S A D R @ A J
Zakoni
Zakon o spre~avawu dopinga
u sportu – – – – – – – – – – – – – – – – – – 3
Zakon o bezbednosti i zdravqu
na radu – – – – – – – – – – – – – – – – – – 10
Zakon o obele`avawu dana `alosti
na teritoriji Republike Srbije – – – – 25
Zakon o odgovornosti proizvo|a~a
stvari sa nedostatkom– – – – – – – – – – 27
Zakon o izmenama zakona kojima
su odre|ene nov~ane kazne
za privredne prestupe i prekr{aje – – 28
Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama – – – – – – – – – – – – 47
Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o ure|ewu sudova – – – – – – – – 48
Zakon o prekr{ajima – – – – – – – – – – 49
Zakon o javnim putevima – – – – – – – – 91
Zakon o Dr`avnoj revizorskoj
instituciji – – – – – – – – – – – – – – – 111
Zakon o spoqnotrgovinskom
poslovawu – – – – – – – – – – – – – – – – 123
Zakon o policiji – – – – – – – – – – – – 136
Zakon o duvanu – – – – – – – – – – – – – 168
21. novembar 2005.
Broj 101
3
§
ZAKONI
3209
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o spre~avawu dopinga
u sportu
Progla{ava se Zakon o spre~avawu dopinga u sportu,
koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije,
na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne
skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.
PR broj 86
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o spre~avawu dopinga u sportu
á. UVODNE ODREDBE
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se mere i aktivnosti za
spre~avawe dopinga u sportu.
^lan 2.
Zabrawen je doping u sportu.
Doping u sportu, u smislu ovog zakona, jeste
postojawe jedne ili vi{e povreda antidoping
pravila utvr|enih ~lanom 3. ovog zakona.
^lan 3.
Povreda antidoping pravila postoji u slu~ajevima:
1) prisustva zabrawene supstance ili wenih
metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste;
2) kori{}ewa ili poku{aja kori{}ewa (primena, uno{ewe, ubrizgavawe ili konzumirawe)
zabrawene supstance ili zabrawenog metoda (u
daqem tekstu: doping sredstva);
3) odbijawa, ili nepristupawa bez ubedqivog
opravdawa, davawa uzorka posle obave{tewa o
doping kontroli ili izbegavawa davawa uzorka
na drugi na~in;
4) neispuwavawa obaveza utvr|enih pravilima
ovla{}ene antidoping organizacije u pogledu
dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testirawe izvan takmi~ewa, kao i nepru`awa podataka o boravi{tu i propu{tawa objavqenih testirawa izvan takmi~ewa;
5) neovla{}enog ometawa ili poku{aja ometawa bilo kojeg dela doping kontrole;
6) nedozvoqenog posedovawa doping sredstava;
7) neovla{}ene prodaje, transporta, slawa,
isporuke ili distribucije doping sredstava
sportisti, bilo neposredno ili posredstvom
tre}eg lica;
8) davawa ili poku{aja davawa doping sredstava sportisti, ili propisivawa, izdavawa,
pomagawa, podsticawa, prikrivawa, navo|ewa,
nalagawa, stvarawa uslova ili bilo kojeg drugog vida u~estvovawa u povredi ili poku{aju
povrede antidoping pravila.
Povreda antidoping pravila iz stava 1. ta~. 1),
2), 6), 7) i 8) ovog ~lana ne postoji u slu~ajevima
odobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu.
^lan 4.
Pod ovla{}enom antidoping organizacijom,
u smislu ovog zakona, podrazumeva se Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i nadle`na me|unarodna i nacionalna sportska asocijacija (olimpijski komitet, savez).
^lan 5.
Obaveze utvr|ene ovim zakonom primewuju se
na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju
svoje sedi{te na teritoriji Republike Srbije
ili obavqaju sportske aktivnosti i delatnosti
na teritoriji Republike Srbije.
Proizvodwa i promet zabrawenih doping supstanci koje u sebi sadr`e opojne droge vr{i se
u skladu sa zakonom.
Obaveze utvr|ene ovim zakonom shodno se primewuju i na doping `ivotiwa koje u~estvuju u
sportskim takmi~ewima.
áá. MERE ZA SPRE^AVAWE DOPINGA
U SPORTU
^lan 6.
Sportisti i drugi u~esnici u obavqawu
sportskih aktivnosti i delatnosti du`ni su da
dozvole i omogu}e obavqawe doping kontrole.
Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegne
ili onemogu}i doping kontrolu, izre}i }e se
mera zbog povrede antidoping pravila kao da je
na doping testu bio pozitivan, a u slu~aju takvog poku{aja, mo`e mu se mera izre}i i ako doping test bude negativan.
Sportista je du`an da obavesti lekara koji ga
le~i o svojoj obavezi da ne koristi doping sredstva i da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadr`i doping sredstva.
^lan 7.
Doping kontrola sprovodi se po pravilima
utvr|enim od strane Antidoping agencije Repu-
4
Broj 101
blike Srbije (u daqem tekstu: Antidoping agencija), a u slu~ajevima kada se doping kontrola
preduzima na me|unarodnom takmi~ewu – pod rukovodstvom me|unarodnog sportskog saveza, po
pravilima tog saveza.
Pravila Antidoping agencije moraju biti u
skladu sa Evropskom konvencijom o spre~avawu
dopinga u sportu i me|unarodnim standardima
za doping testirawe odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Doping kontrola je postupak koji ukqu~uje
planirawe rasporeda testova, izbor sportista
za testirawe, prikupqawe i rukovawe uzorcima,
laboratorijsku analizu, vo|ewe rezultata, pretrese i `albe.
Doping kontrola organizuje se i sprovodi tako da je iskqu~ena svaka mogu}nost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste.
Doping kontrola mo`e se organizovati kako
na takmi~ewima tako i izvan takmi~ewa, najavqeno i nenajavqeno.
Doping kontrola sprovodi se uzimawem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovawe zabrawenih supstanci i metoda.
^lan 8.
Doping kontrola mo`e se sprovoditi samo od
strane ovla{}enih i kvalifikovanih kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping agencije ili
koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.
^lan 9.
Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati va`e}u homologaciju izdatu od strane ovla{}enog me|unarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u postupku doping kontrole uzete uzorke
mora skladi{titi, wima rukovati i analizirati ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgovaraju}im me|unarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
^lan 10.
Nacionalna sportska asocijacija iz ~lana 4.
ovog zakona du`na je:
1) da utvrdi mere i uredi postupak wihovog
izricawa u slu~ajevima utvr|enog dopingovawa
sportiste i da obezbedi da se u postupku izricawa mera licima odgovornim za doping po{tuje wihova li~nost i pravo na odgovaraju}u pravnu za{titu (po{tovawe privatnosti, pravovremeni pretres, jem~ewe prava na pravno izja{wewe, po{teno i nepristrastno telo za pretres,
pravo na zastupnika o li~nom tro{ku, uvid u
spise, podno{ewe dokaza, standarde u pogledu
dokazivawa dopinga, blagovremeno informisawe, pravovremena, pismena i obrazlo`ena odluka, pravo na `albu i dr.);
2) da obezbedi, u okvirima nadle`nosti saveza da sportistima, trenerima i drugim osobama
za koje je utvr|ena odgovornost za doping budu
izre~ene odgovaraju}e mere, u skladu s ovim za-
21. novembar 2005.
konom i pravilima nadle`ne antidoping organizacije;
3) da ne prizna sportski rezultat u ~ijem postizawu je u~estvovao dopingovani sportista;
4) da ne dozvoli u~e{}e na sportskoj priredbi
sportisti kome je izre~ena mera zbog dopinga;
5) da donese program antidoping delovawa;
6) da propi{e postupak za uzajamno priznavawe suspenzija i drugih mera koje izreknu druge
sportske asocijacije, u zemqi i inostranstvu;
7) da obezbedi stalno individualno medicinsko pra}ewe vrhunskih sportista, i u tom ciqu
donese potrebne akte i preduzme konkretne mere;
8) da neprekidno, a najmawe jedanput godi{we, obave{tava i edukuje svoje ~lanove i sportiste o va`e}im propisima koji se odnose na
doping u sportu i {tetnim posledicama po
zdravqe upotrebe doping sredstava;
9) da odgovaraju}im op{tim aktima obezbedi
da ~lanovi asocijacije po{tuju obaveze koje
proisti~u iz primene mera borbe protiv dopinga u sportu;
10) da odredi odgovorno lice za nadzor nad
sprovo|ewem mera za spre~avawe dopinga;
11) da najmawe sedam dana pre odr`avawa takmi~ewa koje organizuje, ili koje je pod wenom
kontrolom, prijavi takmi~ewe Antidoping
agenciji;
12) da najmawe jedanput u {est meseci obavesti Antidoping agenciju o planovima treninga
i priprema vrhunskih sportista i reprezentativnih selekcija;
13) da uskrati delimi~no ili u potpunosti
finansirawe sportista, sportskih organizacija i drugih lica koja ne po{tuju va`e}a antidoping pravila;
14) da kontroli{e antidoping programe svojih ~lanica, kao i sprovo|ewe tih programa;
15) da na kraju godine obavesti ministarstvo
nadle`no za poslove sporta i Antidoping agenciju o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine;
16) da u sportu u kome se takmi~e `ivotiwe
utvrde i sprovode antidoping pravila za `ivotiwe koje u~estvuju u tom sportu, u skladu sa pravilima nadle`ne me|unarodne sportske asocijacije.
Nacionalna sportska asocijacija koja ne po{tuje obaveze iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e dobijati sredstva iz javnih prihoda.
^lan 11.
Nadle`na sportska asocijacija du`na je da u
roku od 15 dana od dana stupawa na snagu sportskih pravila kojima su utvr|ene mere za prevenciju i spre~avawe dopinga, odnosno wihovih izmena i dopuna, dostavi primerak tih pravila
ministarstvu nadle`nom za poslove sporta i
Antidoping agenciji.
^lan 12.
Nadle`na sportska asocijacija mo`e predlo`iti Antidoping agenciji da sprovede kontrolu na odre|enim takmi~ewima ili kontrolu iz-
21. novembar 2005.
van takmi~ewa odre|enih timova, trening grupa
ili pojedinih sportista.
^lan 13.
Kontroli izvan takmi~ewa podle`u sportisti koji su ozna~eni kao olimpijski kandidati,
vrhunski sportisti, sportisti me|unarodnog
ranga, sportisti koji `ele da nastave sportsku
karijeru nakon isteka mere zabrane u~e{}a na
takmi~ewima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa).
Kontrola izvan takmi~ewa sprovodi se:
1) na osnovu periodi~nog plana kontrole;
2) na osnovu posebne odluke Antidoping
agencije;
3) na obrazlo`eni predlog sportiste ili
nadle`nog sportskog saveza;
4) na zahtev sportskog inspektora.
Sportisti koji podle`u kontroli izvan takmi~ewa u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, du`ni
su da Antidoping agenciju i ovla{}eno lice u
wihovoj sportskoj asocijaciji redovno obave{tavaju o svakoj promeni mesta boravi{ta i
vremenu i mestu odr`avawa treninga, kao i o
odsustvu iz mesta boravka du`e od pet dana.
Svi u~esnici u doping kontroli du`ni su da
dobijene informacije iz stava 3. ovog ~lana ~uvaju kao poverqive i mogu ih koristiti iskqu~ivo u svrhe planirawa, koordinirawa i sprovo|ewa testirawa.
^lan 14.
Lekar koji prilikom pregleda sportiste u
ciqu izdavawa medicinskog sertifikata (potvrde) o zdravstvenoj sposobnosti za u~e{}e na
takmi~ewima posumwa da je sportista koristio
doping sredstva, du`an je da o tome obavesti
Antidoping agenciju.
Lekar koji sportisti propi{e sredstvo koje
sadr`i zabrawene doping supstance u ciqu le~ewa du`an je da o tome obavesti sportistu ako
mu je on saop{tio da se bavi sportskim aktivnostima.
^lan 15.
Sportista mo`e zatra`iti od Antidoping
agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava, u slu~aju kada postoji jasna i nu`na medicinska potreba.
Antidoping agencija utvr|uje pravila za odobravawe izuzetaka za terapeutsku upotrebu, u
skladu sa me|unarodnim standardima za proces
odobravawa izuzetaka za terapeutsku upotrebu
odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
^lan 16.
Mere koje se izri~u zbog povrede antidoping
pravila jesu:
1) diskvalifikacija sportskih rezultata;
2) privremena suspenzija;
3) zabrana u~e{}a na takmi~ewima;
4) zabrana obavqawa funkcija u oblasti sporta.
Broj 101
5
^lan 17.
U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se
u slede}em trajawu:
1) dve godine za prvu povredu;
2) trajna zabrana za drugu povredu.
^lan 18.
U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 7) i 8) ovog zakona mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em
trajawu:
1) najmawe ~etiri godine do trajne zabrane;
2) trajna zabrana ako je povreda po~iwena
prema maloletnom sportisti ili ako je po~iwena od strane tima za podr{ku sportiste.
^lan 19.
U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~ka 4) ovog zakona mera zabrane
u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em
trajawu:
1) najmawe tri meseca i najvi{e dve godine za
prvu povredu;
2) najmawe godinu dana i najvi{e ~etiri godine za drugu povredu.
^lan 20.
Sportisti za koga se utvrdi da je odgovoran
zbog dopinga supstancom koja je posebno identifikovana u referentnoj listi zabrawenih
farmakolo{kih klasa doping supstanci i doping metoda kao op{te dostupna u medicinskim
proizvodima ili kao supstanca za koju je malo
verovatno da se mo`e uspe{no zloupotrebiti
kao doping ~inilac, mera zabrane u~e{}a na
takmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu:
1) najdu`e do godinu dana za prvu povredu antidoping pravila, uz mogu}nost da se umesto te
mere izrekne opomena;
2) dve godine za drugu povredu;
3) trajna zabrana za tre}u povredu.
^lan 21.
Mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima iz ~l. 17.
do 20. ovog zakona ne}e biti izre~ena za povredu
antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1) i 2)
ovog zakona ako sportista doka`e da nije kriv,
odnosno odgovoran za propust ili nemar.
Sportisti mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima u smislu ~l. 17. do 20. ovog zakona mo`e
biti izre~ena u kra}em trajawu:
1) ali ne kra}e od polovine minimalnog trajawa zabrane, odnosno osam godina ako bi ina~e trebalo izre}i meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1),
2), 3) i 8) ovog zakona – ako sportista doka`e da
nije postupao sa grubom nepa`wom, odnosno da
nije u~inio zna~ajan propust ili nemar;
2) ali ne kra}e od polovine minimalnog trajawa zabrane, odnosno osam godina ako bi ina~e
trebalo izre}i meru trajne zabrane, za povredu
antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~ka 6)
po~iwenu od strane pomo}nog osobqa sportiste
6
Broj 101
i za povredu antidoping pravila iz ~lana 3.
stav 1. ta~. 7) i 8) ovog zakona – ako sportista
pru`i zna~ajan doprinos u otkrivawu ili utvr|ivawu povrede antidoping pravila po~iwene
od strane pomo}nog osobqa sportiste ili drugih lica.
^lan 22.
Sportista kome je od strane nadle`ne antidoping organizacije izre~ena mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima ne mo`e za vreme trajawa
zabrane u~estvovati u bilo kom svojstvu, i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama, niti
obavqati funkcije u organizacijama u oblasti
sporta, ukqu~uju}i i aktivnosti vezane za rad sa
sportistima.
^lan 23.
Odredbe ~l. 17. do 22. ovog zakona shodno se
primewuju i na meru zabrane obavqawa funkcija u oblasti sporta.
^lan 24.
Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za doping odgovaraju za {tetu koja nastane za druga
lica prema op{tim pravilima o odgovornosti
za {tetu.
^lan 25.
Sportista ili sportski stru~wak za koga se
utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme
trajawa izre~ene mere status koji ima po Republi~koj kategorizaciji sportista, odnosno Republi~koj kategorizaciji sportskih stru~waka.
ááá. ANTIDOPING AGENCIJA
^lan 26.
U ciqu inicirawa, sprovo|ewa i kontrole
postupka borbe protiv dopinga u sportu osniva
se Antidoping agencija Republike Srbije.
^lan 27.
Antidoping agencija posluje kao ustanova, u
skladu sa propisima o javnim slu`bama, ako
ovim zakonom nije druga~ije ure|eno.
Antidoping agencija ima svojstvo pravnog
lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima
utvr|enim ovim zakonom i statutom.
^lan 28.
Sedi{te Antidoping agencije je u Beogradu.
^lan 29.
Sredstva za osnivawe i rad Antidoping agencije obezbe|uju se iz:
1) buxeta Republike Srbije;
2) donacija, priloga i sponzorstva doma}ih i
stranih pravnih i fizi~kih lica;
3) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
^lan 30.
Antidoping agencija obavqa sportske aktivnosti i delatnosti u vezi sa sportskim takmi~ewima, a posebno:
1) ure|uje, odre|uje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmi~ewima, osim
21. novembar 2005.
one koju sprovodi nadle`ni me|unarodni
sportski savez na me|unarodnim takmi~ewima
koja se organizuju u Republici;
2) ure|uje, odre|uje, organizuje i sprovodi doping kontrolu izvan sportskih takmi~ewa;
3) imenuje stru~na lica ovla{}ena za obavqawe
doping kontrole (kontrolore), ustanovqava i izdaje im legitimacije i brine se o wihovom stalnom stru~nom osposobqavawu i usavr{avawu;
4) odre|uje organizacije iz ~lana 9. ovog zakona u kojima }e se obaviti analiza doping uzoraka sportista;
5) utvr|uje odgovornost lica koje je u~inilo
povredu antidoping pravila, u slu~aju da nadle`na sportska asocijacija ne izrekne mere i odlu~uje po `albi na meru koju je izrekla nacionalna sportska asocijacija, osim ako u skladu
sa zakonom nije odre|ena, odnosno ugovorena
nadle`nost me|unarodne sportske arbitra`e za
odlu~ivawe po `albi; ure|uje postupak u kojem
izri~e mere i odlu~uje po `albama;
6) preduzima mere za smawewe dopinga u sportu i wegovo dugoro~no otklawawe;
7) obja{wava {ta se pod odre|enim pojmom vezanim za problem dopinga u sportu podrazumeva;
8) stara se o obezbe|ewu potrebne opreme za
analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava
za antidoping kontrolu;
9) ostvaruje uvid u organizovawe i sprovo|ewe doping kontrole na me|unarodnim takmi~ewima koja se organizuju u Republici;
10) utvr|uje godi{wi plan doping kontrole
koju sprovodi;
11) izdaje slu`beni bilten;
12) ostvaruje me|unarodnu stru~nu saradwu na
pitawima koja su vezana za spre~avawe dopinga
u sportu i zakqu~uje sporazume o testirawu;
13) ostvaruje saradwu sa zainteresovanim vladinim i nevladinim organizacijama u vezi sa
spre~avawem dopinga u sportu i o{te}ewem
zdravqa sportista upotrebom dopinga;
14) organizuje obrazovne i druge kampawe
protiv dopinga u sportu;
15) informi{e javnost o aktivnostima koje
se preduzimaju protiv dopinga u sportu;
16) daje preporuke i savete za preduzimawe mera od strane dr`avnih organa i organizacija u
oblasti sporta u ciqu spre~avawa dopinga u
sportu;
17) organizuje istra`ivawa, savetovawa, seminare, okrugle stolove i izdaje publikacije o
pitawima vezanim za borbu protiv dopinga u
sportu;
18) prati i prikupqa informacije u vezi sa
zakonskim i drugim merama koje se u drugim zemqama i me|unarodnim organizacijama preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;
19) prati i prikupqa informacije o merama
koje dr`avni organi i organizacije u oblasti
sporta preduzimaju u borbi protiv dopinga u
sportu;
20) utvr|uje izgled znaka upozorewa koji se
stavqa na proizvode koji se stavqaju u promet a
u sebi sadr`e zabrawene doping supstance;
21. novembar 2005.
21) obavqa druge poslove koji se odnose na borbu protiv dopinga u sportu, u skladu sa zakonom.
Antidoping agencija poslove iz stava 1. ta~. 1)
do 5), i ta~. 12) i 20) ovog ~lana obavqa kao poverene poslove.
Protiv odluka Antidoping agencije iz stava 1.
ta~. 1) do 5) ovog ~lana ne mo`e se pokrenuti
spor pred sudom.
^lan 31.
Antidoping agencija utvr|uje, najmawe jedanput godi{we, Listu zabrawenih doping sredstava (referentnu listu zabrawenih farmakolo{kih klasa doping supstanci i doping metoda),
u skladu sa Evropskom konvencijom o spre~avawu dopinga u sportu i me|unarodnim standardima za listu zabrawenih sredstava odobrenim od
strane Svetske antidoping agencije.
Lista zabrawenih doping sredstava objavquje
se u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog
~lana obavqa kao poverene poslove.
^lan 32.
Organi Antidoping agencije jesu: upravni
odbor, direktor i antidoping odbor.
^lanovi upravnog i antidoping odbora, kao i
direktor, imenuju se na period od ~etiri godine.
^lan 33.
Upravni odbor Antidoping agencije ima 15
~lanova, i to:
1) pet lica koja imenuje ministar nadle`an
za poslove sporta;
2) dva lica koje imenuje ministar nadle`an
za poslove zdravqa;
3) tri lica koja imenuje Olimpijski komitet
Srbije i Crne Gore;
4) dva lica koja imenuje Sportski savez Srbije;
5) jedno lice koje imenuje Vrhovni sud Srbije;
6) dva lica koja imenuje Sportska asocijacija
Srbije.
^lanovi upravnog odbora biraju predsednika
iz svog sastava, u skladu sa statutom.
^lanovi upravnog odbora imenuju se iskqu~ivo iz reda vrhunskih sportista i istaknutih
stru~waka iz profesija koje su od zna~aja za
spre~avawe dopinga u sportu (eksperti sportske medicine, eksperti za toksikologiju i farmakologiju, pravni eksperti za problem dopinga, eksperti za klini~ku biohemiju, eksperti za
biomehaniku, vrhunski sportski stru~waci).
Upravni odbor mo`e da odlu~uje ako je sednici prisutna ve}ina od ukupnog broja ~lanova.
Upravni odbor odlu~uje ve}inom glasova od
ukupnog broja ~lanova o pitawima iz ~lana 34.
stav 1. ta~. 1) do 13) ovog zakona.
^lan 34.
Upravni odbor:
1) donosi statut Antidoping agencije;
2) donosi program rada;
3) donosi godi{wi program sprovo|ewa doping kontrole;
4) usvaja finansijski plan;
Broj 101
7
5) usvaja izve{taj o poslovawu;
6) usvaja zavr{ni ra~un;
7) odre|uje organizacije u kojima }e se sprovesti analiza doping uzoraka;
8) imenuje stru~na lica ovla{}ena za obavqawe doping kontrole (kontrolore);
9) utvr|uje Listu zabrawenih doping sredstava;
10) imenuje ~lanove antidoping odbora;
11) donosi op{te akte;
12) donosi poslovnik o radu;
13) donosi akt o unutra{woj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta;
14) imenuje direktora Antidoping agencije;
15) obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom
i statutom.
Odluke iz stava 1. ta~. 1), 4) i 6) ovog ~lana
donose se uz saglasnost ministarstva nadle`nog za poslove sporta.
^lan 35.
Antidoping odbor utvr|uje odgovornost za povredu antidoping pravila i odlu~uje po `albama
u slu~ajevima iz ~lana 30. ta~ka 5) ovog zakona.
Antidoping odbor nezavisan je u dono{ewu
odluka od drugih organa Antidoping agencije, a
wegovi ~lanovi moraju biti istaknuti stru~waci u odgovaraju}im oblastima.
U postupku utvr|ivawa odgovornosti za povredu antidoping pravila moraju se po{tovati
prava i principi utvr|eni u ~lanu 10. stav 1.
ta~ka 4) ovog zakona.
^lan 36.
Direktora Antidoping agencije imenuje i
razre{ava upravni odbor.
Za direktora Antidoping agencije mo`e biti
imenovano lice koje ima visoku stru~nu spremu i
koje ispuwava uslove koji su utvr|eni ~lanom 33.
stav 3. ovog zakona za ~lanove upravnog odbora.
Direktor Antidoping agencije ne mo`e obavqati drugu profesionalnu funkciju ili posao,
izuzev profesure na fakultetu u Republici.
Direktor:
1) zastupa Antidoping agenciju;
2) organizuje i rukovodi radom Antidoping
agencije;
3) izvr{ava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za wihovo sprovo|ewe;
4) stara se o zakonitosti rada Antidoping
agencije i odgovara za zakonitost rada;
5) predla`e program rada;
6) vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom i
statutom.
^lan 37.
Upravni odbor Antidoping agencije sastaje
se najmawe dva puta godi{we, a obavezno se saziva kada to zahteva ve}ina ~lanova, ministar
nadle`an za poslove sporta, ministar nadle`an za poslove zdravqa, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, ili predsednik Sportskog saveza Srbije, odnosno Sportske
asocijacije Srbije.
Upravni odbor posle svake sednice dostavqa
izve{taj o usvojenim odlukama svakom organu od-
8
Broj 101
nosno organizaciji koji imaju svog predstavnika u Upravnom odboru, kao i nacionalnim
sportskim asocijacijama iz ~lana 4. ovog zakona.
^lan 38.
Upravni odbor mo`e pozvati bilo koju zainteresovanu organizaciju u oblasti sporta da ima
svog posmatra~a na jednoj ili vi{e sednica.
^lan 39.
Antidoping agencija nezavisna je u svom radu.
Za obavqawe pojedinih stru~nih poslova iz
svoje nadle`nosti Antidoping agencija mo`e
anga`ovati druga pravna ili fizi~ka lica, doma}a ili strana.
^lan 40.
Antidoping agencija du`na je da obavesti
ministarstvo nadle`no za poslove sporta o svakom slu~aju planiranog sprovo|ewa doping kontrole, najmawe tri dana pre wenog odr`avawa.
^lan 41.
Op{ti akti Antidoping agencije jesu: statut,
pravilnik i drugi akti kojima se na op{ti na~in ure|uju odre|ena pitawa.
Statut je osnovni op{ti akt Antidoping
agencije.
Statut sadr`i odredbe o:
1) delatnosti Antidoping agencije;
2) organima i wihovom delokrugu;
3) zastupawu;
4) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;
5) unutra{woj organizaciji;
6) drugim pitawima od zna~aja za rad Antidoping agencije.
Statut i op{ti akti Antidoping agencije kojima se ure|uje doping kontrola i postupak izricawa mera i odlu~ivawa po `albi i utvr|uje
izgled znaka upozorewa koji se stavqa na proizvode koji se stavqaju u promet a u sebi sadr`e
zabrawene doping supstance, objavquju se u
„Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
^lan 42.
Antidoping agencija najmawe dva puta godi{we podnosi izve{taj o poslovawu ministarstvu nadle`nom za poslove sporta.
áâ. NADZOR
^lan 43.
Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i
propisa donetih na osnovu wega vr{i ministarstvo nadle`no za poslove sporta.
21. novembar 2005.
^lan 45.
Sportski inspektor ima pravo i du`nost da u
vr{ewu inspekcijskog nadzora:
1) kontroli{e da li organizacije i pojedinci u oblasti sporta preduzimaju aktivnosti
protiv dopinga u skladu sa zakonom i sportskim
pravilima;
2) kontroli{e da li se mere doping kontrole
od strane ovla{}enih organizacija i lica
preduzimaju u skladu sa zakonom;
3) kontroli{e da li se sprovode nalozi doneti pri vr{ewu nadzora;
4) preduzme druge mere i radwe za koje je ovla{}en zakonom.
^lan 46.
U vr{ewu inspekcijskog nadzora, sportski
inspektor je ovla{}en da:
1) utvrdi identitet lica koja koriste doping
ili u~estvuju u dopingu sportiste;
2) privremeno oduzme evidencije, dokumenta i
druga sredstva od zna~aja za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa i privremeno oduzme zabrawene
doping supstance;
3) zabrani u~e{}e na takmi~ewu sportisti
kome je zbog dopinga izre~ena mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima;
4) zabrani obavqawe funkcije u organizaciji
ili vr{ewe aktivnosti sa sportistima licu kome je izre~ena mera zabrane obavqawa funkcija
u oblasti sporta zbog u~e{}a u dopingovawu
sportiste;
5) naredi da se utvr|ene nepravilnosti i nedostaci otklone u odre|enom roku i da se u odre|enom roku izvr{i propisana obaveza koja
nije izvr{ena;
6) zatra`i od Antidoping agencije sprovo|ewe doping kontrole u slu~aju kada prilikom inspekcijskog nadzora posumwa da postoji slu~aj
kori{}ewa dopinga;
7) privremeno zabrani obavqawe aktivnosti
i delatnosti organizaciji u oblasti sporta, do
otklawawa nedostataka koji su razlog zabrane –
ukoliko: onemogu}ava inspektoru inspekcijski
nadzor; ne donese zakonom propisane op{te akte (sportska pravila) vezane za doping; ne sprovede nalog dat pri vr{ewu nadzora;
8) podnese prijavu nadle`nom organu za u~iweno krivi~no delo ili podnese zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka;
9) preduzme i druge mere i radwe za koje je zakonom i drugim propisom ovla{}en.
Odluke sportskog inspektora donete u vr{ewu inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog ~lana,
kona~ne su u upravnom postupku.
â. KAZNENE ODREDBE
^lan 44.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu wega, ministarstvo nadle`no za poslove sporta vr{i preko
sportskih inspektora.
Organizacije i pojedinci (sportisti, treneri, i dr.) u oblasti sporta du`ni su da sportskom inspektoru omogu}e obavqawe nadzora.
1. Krivi~na dela
Upotreba doping sredstava
^lan 47.
Sportista koji na sportskom takmi~ewu namerno upotrebi doping sredstvo, ili namerno
21. novembar 2005.
upotrebi odre|eno sredstvo ili supstancu u ciqu da prevari doping kontrolu, kazni}e se zatvorom do jedne godine.
Omogu}avawe upotrebe doping sredstava
^lan 48.
Ko sportisti u ciqu dopinga u sportu da ili
propi{e ili izda ili na sportisti primeni
doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na
drugi na~in omogu}i sportisti da upotrebi doping sredstvo, kazni}e se zatvorom od jedne do
deset godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog ~lana u~iweno
prema maloletniku ili prema vi{e lica, ili je
izazvalo naro~ito te{ke posledice, u~inilac
}e se kazniti zatvorom od najmawe tri godine.
Doping sredstva oduze}e se.
Neovla{}ena proizvodwa i stavqawe
u promet doping sredstava
^lan 49.
Ko neovla{}eno u ciqu dopinga u sportu proizvodi, prera|uje, prodaje ili nudi na prodaju,
ili radi prodaje kupuje, dr`i, ili prenosi, ili
posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi na~in neovla{}eno stavqa u
promet doping sredstva, kazni}e se zatvorom od
najmawe pet godina.
Ko neovla{}eno u ciqu dopinga u sportu pravi, nabavqa, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su
namewene za proizvodwu ili pripremawe doping sredstava, kazni}e se zatvorom od {est meseci do pet godina.
Doping sredstva i sredstva za wihovo spravqawe, oduze}e se.
2. Prekr{aji
^lan 50.
Nov~anom kaznom od 50.000 do 350.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj nacionalna sportska
asocijacija, sportska organizacija i drugo
pravno lice:
1) ako neovla{}eno ometa ili poku{a ometawe
bilo kog dela doping kontrole (~lan 3. stav 1.
ta~ka 5);
2) ako neovla{}eno prodaje, transportuje, {aqe, isporu~uje ili distribuira doping sredstva
sportisti, bilo neposredno ili posredstvom
tre}eg lica (~lan 3. stav 1. ta~ka 7);
3) ako da ili poku{a davawe doping sredstva
sportisti, ili pomogne, podstakne, prikrije,
navede, nalo`i, stvori uslove ili ostvaruje bilo koji drugi vid u~estvovawa u povredi ili poku{aju povrede antidoping pravila (~lan 3.
stav 1. ta~ka 8);
4) ako ne dozvoli, odnosno ne omogu}i obavqawe doping kontrole (~lan 6. stav 1);
5) ako uzete uzorke ne skladi{ti, ili ako wima ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s odredbama ovog zakona i odgovaraju}im me|unarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije (~lan 9. stav 1);
Broj 101
9
6) ako u okviru svojih nadle`nosti ne preduzme mere i aktivnosti utvr|ene ~lanom 10. stav 1.
ovog zakona;
7) ako u roku od 15 dana od dana stupawa na
snagu sportskih pravila ne dostavi primerak
tih pravila ministarstvu nadle`nom za poslove sporta i Antidoping agenciji (~lan 11);
8) ako omogu}i u~e{}e na sportskoj priredbi
licu koje je ka`weno zbog dopinga ili mu omogu}i obavqawe neke funkcije u organizacijama
u oblasti sporta, ukqu~uju}i i aktivnosti vezane za rad sa sportistima (~l. 22. i 23);
9) ako stavi u promet proizvod bez propisanog
znaka upozorewa (~lan 30. ta~ka 20);
10) ako onemogu}i sportskom inspektoru obavqawe nadzora (~lan 44. stav 2);
11) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (~lan 46);
12) ako ne uskladi svoju organizaciju, rad i
op{te akte sa odredbama ovog zakona u propisanom roku (~lan 53).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i
odgovorno lice u nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom
pravnom licu u iznosu od 5.000 do 35.000 dinara.
^lan 51.
Nov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice:
1) ako kao sportista koristi doping sredstva
(~lan 3. stav 1. ta~ka 2);
2) ako odbije ili ne pristupi bez ubedqivog
opravdawa davawu uzorka posle obave{tewa ili
izbegava davawe uzorka na drugi na~in (~lan 3.
stav 1. ta~ka 3);
3) ako kao sportista iz registrovane test grupe ne ispuwava obaveze utvr|ene pravilima
ovla{}ene antidoping organizacije u pogledu
dostupnosti za testirawe izvan takmi~ewa ili
ne pru`a podatke o boravi{tu, vremenu i mestu
odr`avawa treninga i o odsustvu iz mesta boravka du`e od pet dana ili propusti objavqena
testirawa izvan takmi~ewa (~lan 3. stav 1. ta~ka 4. i ~lan 13. stav 3);
4) ako ometa bilo koji deo doping kontrole
(~lan 3. stav 1. ta~ka 5);
5) ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogu}i
obavqawe doping kontrole (~lan 6. stav 1);
6) ako vr{i doping kontrolu iako nije za to
ovla{}en (~lan 8);
7) ako ne obavesti Antidoping agenciju o mogu}nosti da je sportista bio dopingovan (~lan
14. stav 1);
8) ako ne obavesti sportistu koji mu je saop{tio da se bavi sportskim aktivnostima da mu
je propisao u ciqu le~ewa sredstvo koje sadr`i
zabrawene doping supstance (~lan 14. stav 2);
9) ako u~estvuje na sportskim priredbama iako
mu je izre~ena mera zabrana u~e{}a na takmi~ewima zbog dopinga ili ako obavqa u organizacijama
u oblasti sporta neku funkciju ili aktivnost vezane za rad sa sportistima iako mu je izre~ena mera zabrane obavqawa funkcija u oblasti sporta
zbog dopinga sportiste (~l. 22. i 23);
10
Broj 101
21. novembar 2005.
10) ako onemogu}i sportskom inspektoru obavqawe nadzora (~lan 44. stav 2);
11) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (~lan 46).
âá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 52.
Postoje}e organizacije u oblasti sporta du`ne su uskladiti svoju organizaciju, rad i op{te akte sa odredbama ovog zakona u roku od
{est meseci od dana wegovog stupawa na snagu.
^lan 53.
Organi i organizacije iz ~lana 33. stav 1.
ovog zakona imenova}e ~lanove upravnog odbora
u roku od 15 dana od dana stupawa na snagu ovog
zakona.
Upravni odbor Antidoping agencije du`an je
da u roku od sedam dana od dana imenovawa donese statut Antidoping agencije i druga akta
potrebna za upis Antidoping agencije u registar i imenuje direktora Antidoping agencije.
^lan 54.
Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju
da va`e ~lan 79. stav 1. ta~ka 1) i ~lan 80. ta~ka 1) Zakona o sportu („Slu`beni glasnik RS”,
broj 52/96).
^lan 55.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
3210
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o bezbednosti
i zdravqu na radu
Progla{ava se Zakon o bezbednosti i zdravqu na
radu, koji je donela Narodna skup{tina Republike
Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa
Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,
14. novembra 2005. godine.
PR broj 87
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o bezbednosti i zdravqu na radu
á. OSNOVNE ODREDBE
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uje se sprovo|ewe i unapre|ivawe bezbednosti i zdravqa na radu lica koja u~estvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spre~avawa
povreda na radu, profesionalnih oboqewa i
oboqewa u vezi sa radom.
Za obavqawe odre|enih poslova dr`avne uprave u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,
ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost
i zdravqe na radu kao organ uprave u sastavu
Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne
politike, i utvr|uje wena nadle`nost.
^lan 2.
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i
zaposlenih, nadle`nosti i mere ~ijom se primenom, odnosno sprovo|ewem osigurava bezbednost i zdravqe na radu ostvaruju se u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu
zakona, osim ako posebnim zakonom nije druga~ije odre|eno.
^lan 3.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbedno{}u i zdravqem na radu, utvr|ene ovim zakonom, bli`e se ure|uju kolektivnim ugovorom,
op{tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
^lan 4.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju slede}e zna~ewe:
1) Zaposleni jeste doma}e ili strano fizi~ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca,
kao i lice koje po bilo kom osnovu obavqa rad
ili se osposobqava za rad kod poslodavca, osim
lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavqawa poslova ku}nog pomo}nog osobqa;
2) Poslodavac jeste doma}e ili strano pravno
lice, odnosno fizi~ko lice koje zapo{qava,
odnosno radno anga`uje jedno ili vi{e lica;
3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavqa zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu kod poslodavca;
4) Bezbednost i zdravqe na radu jeste obezbe|ivawe takvih uslova na radu kojima se, u najve}oj mogu}oj meri, smawuju povrede na radu, profesionalna oboqewa i oboqewa u vezi sa radom i koji prete`no stvaraju pretpostavku za
puno fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe zaposlenih;
5) Preventivne mere jesu sve mere koje se
preduzimaju ili ~ije se preduzimawe planira na
svim nivoima rada kod poslodavca, radi spre~avawa povre|ivawa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenih;
6) Radno mesto jeste prostor namewen za obavqawe poslova kod poslodavca (u objektu ili na
otvorenom kao i na privremenim i pokretnim
gradili{tima, objektima, ure|ajima, saobra}ajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi
ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;
7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavqa rad i koji ukqu~uje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada;
8) Sredstvo za rad jeste:
(1) objekat koji se koristi kao radni i pomo}ni prostor, ukqu~uju}i i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadaju}im instalacijama (instalacije fluida, grejawe,
elektri~ne instalacije i dr.),
21. novembar 2005.
(2) oprema za rad (ma{ina, ure|aj, postrojewe,
instalacija, alat i sl.) koja se koristi u
procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravqe na radu (za{tita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni
od toplotnih i drugih zra~ewa, za{tita od
udara elektri~ne struje, op{ta ventilacija i klimatizacija i sl.),
(4) pomo}na konstrukcija i objekat, kao i
konstrukcija i objekat koji se privremeno
koristi za rad i kretawe zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada,
konstrukcija za spre~avawe odrona zemqe
pri kopawu dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu
rada ili je na bilo koji na~in povezano sa
procesom rada;
9) Sredstvo i oprema za li~nu za{titu na radu
jeste ode}a, obu}a, pomo}ne naprave i ure|aji koji slu`e za spre~avawe povreda na radu, profesionalnih oboqewa, bolesti u vezi sa radom i drugih {tetnih posledica po zdravqe zaposlenog;
10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaqive, oksidiraju}e, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije
utvr|ene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladi{te u procesu rada, kao i materije ~ija su svojstva, kada su
vezane za neke supstance, opasna po `ivot i
zdravqe zaposlenih;
11) Opasnost jeste okolnost ili stawe koje
mo`e ugroziti zdravqe ili izazvati povredu zaposlenog;
12) Opasna pojava jeste doga|aj kojim su ugro`eni ili bi mogli da budu ugro`eni `ivot i
zdravqe zaposlenog ili postoji opasnost od povre|ivawa zaposlenog;
13) Rizik jeste verovatno}a nastanka povrede,
oboqewa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenog
usled opasnosti;
14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadr`i opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili o{te}ewa zdravqa na radnom mestu
u radnoj okolini i mere za otklawawe ili smawivawe rizika u ciqu poboq{awa bezbednosti
i zdravqa na radu;
15) Procena rizika jeste sistematsko evidentirawe i procewivawe svih faktora u procesu
rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na
radu, oboqewa ili o{te}ewa zdravqa i utvr|ivawe mogu}nosti, odnosno na~ina spre~avawa,
otklawawa ili smawewa rizika;
16) Radno mesto sa pove}anim rizikom jeste
radno mesto utvr|eno aktom o proceni rizika
na kome, i pored potpuno ili delimi~no primewenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje
okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i
zdravqe zaposlenog;
17) Lice za bezbednost i zdravqe na radu jeste
lice koje obavqa poslove bezbednosti i zdravqa
na radu, ima polo`en stru~ni ispit o prakti~noj osposobqenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavqawe tih poslova;
Broj 101
11
18) Pravno lice za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa
uslova radne okoline, odnosno hemijskih, biolo{kih i fizi~kih {tetnosti (osim jonizuju}ih zra~ewa), mikroklime i osvetqenosti jeste
prvno lice kojem je ministar nadle`an za rad
izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;
19) Slu`ba medicine rada jeste slu`ba kojoj
poslodavac poveri obavqawe poslova za{tite
zdravqa zaposlenih;
20) Stru~ni nalaz jeste izve{taj o izvr{enom
pregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitivawu uslova radne okoline sa zakqu~kom da
li su primewene ili nisu primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu;
21) Odgovorno lice za obavqawe pregleda i
ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova
radne okoline, kao i za potpisivawe stru~nih
nalaza, jeste lice sa licencom za vr{ewe tih
poslova (u daqem tekstu: odgovorno lice);
22) Licenca jeste ovla{}ewe koje ministar
nadle`an za rad daje pravnom ili fizi~kom licu za obavqawe odre|enih poslova u oblasti
bezbednosti i zdravqa na radu, u skladu sa ovim
zakonom.
^lan 5.
Pravo na bezbednost i zdravqe na radu imaju:
1) zaposleni;
2) u~enici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi
ili prakti~noj nastavi (radionice, ekonomije,
kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na stru~nom osposobqavawu, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdr`avawu kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za
izvr{ewe kazne zatvora (radionice, gradili{ta i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoqnim i javnim radovima
organizovanim u op{tem interesu, radnim akcijama i takmi~ewima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi
obavqawa odre|enih poslova, ako je o wihovom
prisustvu upoznat poslodavac.
Bezbednost i zdravqe na radu licima iz stava 1.
ta~. 1), 2) , 4) i 7) ovog ~lana obezbe|uje poslodavac, licima iz ta~ke 3) ovog ~lana obrazovna
organizacija, licima iz ta~ke 5) ovog ~lana zavodi za izvr{ewe kazne zatvora, a licima iz
ta~ke 6) ovog ~lana – organizator radova i takmi~ewa.
^lan 6.
Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbedno{}u i zdravqem na radu mladih (naro~ito
u vezi sa wihovim duhovnim i telesnim razvojem), `ena koje rade na radnom mestu sa pove}anim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivawe materinstva, invalida i profesionalno obolelih – ure|uju se ovim zakonom, drugim
propisima, kolektivnim ugovorom, op{tim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
12
Broj 101
áá. PREVENTIVNE MERE
^lan 7.
Preventivne mere u ostvarivawu bezbednosti
i zdravqa na radu obezbe|uju se primenom savremenih tehni~kih, ergonomskih, zdravstvenih,
obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklawawe rizika od
povre|ivawa i o{te}ewa zdravqa zaposlenih,
i/ili wihovog svo|ewa na najmawu mogu}u meru,
u postupku:
1) projektovawa, izgradwe, kori{}ewa i odr`avawa objekata namewenih za radne i pomo}ne
prostorije, kao i objekata namewenih za rad na
otvorenom prostoru u ciqu bezbednog odvijawa
procesa rada;
2) projektovawa, izgradwe, kori{}ewa i odr`avawa tehnolo{kih procesa rada sa svom pripadaju}om opremom za rad, u ciqu bezbednog rada zaposlenih i uskla|ivawa hemijskih, fizi~kih i biolo{kih {tetnosti, mikroklime i
osvetqewa na radnim mestima i u radnim i pomo}nim prostorijama sa propisanim merama i
normativima za delatnost koja se obavqa na tim
radnim mestima i u tim radnim prostorijama;
3) projektovawa, izrade, kori{}ewa i odr`avawa opreme za rad, konstrukcija i objekata za
kolektivnu bezbednost i zdravqe na radu, pomo}nih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su
na bilo koji na~in povezana sa procesom rada,
tako da se u toku wihove upotrebe spre~ava povre|ivawe ili o{te}ewe zdravqa zaposlenih;
4) proizvodwe, pakovawa, prevoza, skladi{tewa, upotrebe i uni{tavawa opasnih materija,
na na~in i po propisima i pravilima kojima se
otklawaju mogu}nosti povre|ivawa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenih;
5) projektovawa, proizvodwe i kori{}ewa
sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, ~ijom se upotrebom otklawaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otkloweni primenom odgovaraju}ih preventivnih mera;
6) obrazovawa, vaspitawa i osposobqavawa u
oblasti bezbednosti i zdravqa na radu.
Preventivne mere u postupcima iz stava 1.
ovog ~lana propisuje ministar nadle`an za rad.
ááá. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI
POSLODAVCA
1. Op{te obaveze
^lan 8.
Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i
propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavqaju prava zaposlenih u vezi sa
sprovo|ewem mera bezbednosti i zdravqa na radu.
^lan 9.
Poslodavac je du`an da obezbedi zaposlenom
rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima
su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu.
Poslodavac se ne osloba|a obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i
21. novembar 2005.
zdravqa na radu odre|ivawem drugog lica ili
preno{ewem svojih obaveza i odgovornosti na
drugo lice.
U slu~aju nastanka povrede na radu zbog neuobi~ajenih i nepredvidivih okolnosti koje su
izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih
doga|aja ~ije se posledice uprkos svim nastojawima nisu mogle izbe}i, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.
Poslodavac je du`an da obezbedi da radni
proces bude prilago|en telesnim i psihi~kim
mogu}nostima zaposlenog, a radna okolina,
sredstva za rad i sredstva i oprema za li~nu za{titu na radu budu ure|eni, odnosno proizvedeni i obezbe|eni, da ne ugro`avaju bezbednost i
zdravqe zaposlenog.
^lan 10.
Poslodavac je du`an da obezbedi da sprovo|ewe mera bezbednosti i zdravqa na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i
predstavnika zaposlenih i ne uti~e na wihov
materijalni i socijalni polo`aj ste~en na radu i u vezi sa radom.
^lan 11.
Poslodavac je du`an da, prilikom organizovawa rada i radnog procesa, obezbedi preventivne
mere radi za{tite `ivota i zdravqa zaposlenih
kao i da za wihovu primenu obezbedi potrebna
finansijska sredstva.
Poslodavac je du`an da obezbedi preventivne
mere pre po~etka rada zaposlenog, u toku rada,
kao i kod svake izmene tehnolo{kog postupka,
izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se
obezbe|uje najve}a mogu}a bezbednost i za{tita
zdravqa na radu, zasnovana na primeni propisa
u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, radnog
prava, tehni~kih propisa i standarda, propisa
u oblasti zdravstvene za{tite, higijene rada,
zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osigurawa, i dr.
^lan 12.
Preventivne mere obezbe|uje poslodavac polaze}i od slede}ih na~ela:
1) izbegavawe rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbe}i na
radnom mestu;
3) otklawawe rizika na wihovom izvoru primenom savremenih tehni~kih re{ewa;
4) prilago|avawe rada i radnog mesta zaposlenom, naro~ito u pogledu izbora opreme za
rad i metoda rada, kao i izbora tehnolo{kog
postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u
ciqu smawewa wihovog uticaja na zdravqe zaposlenog;
5) zamena opasnih tehnolo{kih procesa ili
metoda rada bezopasnim ili mawe opasnim;
6) davawe prednosti kolektivnim nad pojedina~nim merama bezbednosti i zdravqa na radu;
7) odgovaraju}e osposobqavawe zaposlenih za
bezbedan i zdrav rad i izdavawe uputstava za rad
na siguran na~in.
21. novembar 2005.
^lan 13.
Poslodavac je du`an da donese akt o proceni
rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u
radnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za wihovo otklawawe.
Poslodavac je du`an da izmeni akt o proceni
rizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti i
promene nivoa rizika u procesu rada.
Akt o proceni rizika zasniva se na utvr|ivawu mogu}ih vrsta opasnosti i {tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se
vr{i procena rizika od nastanka povreda i
o{te}ewa zdravqa zaposlenog.
Na~in i postupak procene rizika na radnom
mestu i u radnoj okolini propisuje ministar
nadle`an za rad.
^lan 14.
Poslodavac je du`an da op{tim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu.
Poslodavac koji ima do deset zaposlenih –
prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog
~lana mo`e utvrditi ugovorom o radu.
^lan 15.
Poslodavac je du`an da:
1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravqe na radu;
2) zaposlenom odredi obavqawe poslova na
kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu;
3) obave{tava zaposlene i wihovog predstavnika o uvo|ewu novih tehnologija i sredstava za
rad, kao i o opasnostima od povreda i o{te}ewa zdravqa koji nastaju wihovim uvo|ewem, odnosno da u takvim slu~ajevima donese odgovaraju}a uputstva za bezbedan rad;
4) osposobqava zaposlene za bezbedan i zdrav
rad;
5) obezbedi zaposlenima kori{}ewe sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu;
6) obezbedi odr`avawe sredstava za rad i
sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu u
ispravnom stawu;
7) anga`uje pravno lice sa licencom radi
sprovo|ewa preventivnih i periodi~nih pregleda i ispitivawa opreme za rad, kao i preventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova radne
okoline;
8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i
ocene slu`be medicine rada propisane lekarske
preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;
9) obezbedi pru`awe prve pomo}i, kao i da
osposobi odgovaraju}i broj zaposlenih za pru`awe prve pomo}i, spasavawe i evakuaciju u
slu~aju opasnosti;
10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavqa
neposrednu opasnost za `ivot ili zdravqe zaposlenih.
Postupak i rokove preventivnih i periodi~nih pregleda i ispitivawa opreme za rad kao i
preventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova
Broj 101
13
radne okoline, odnosno hemijskih, biolo{kih
i fizi~kih {tetnosti (osim jonizuju}ih zra~ewa), mikroklime i osvetqenosti propisuje ministar nadle`an za rad.
Pravno lice iz stava 1. ta~ka 7) ovog ~lana du`no je da izda stru~ni nalaz po izvr{enom pregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitivawu radne okoline.
^lan 16.
Poslodavac je du`an da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slu`be medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispuwavati zaposleni za obavqawe odre|enih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za
upotrebu pojedine opreme za rad.
Poslodavac je du`an da slu`bi medicine rada, koju anga`uje, obezbedi uslove za samostalno
obavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih.
^lan 17.
Poslodavac je du`an da zaposlenom izda na
upotrebu sredstvo i/ili opremu za li~nu za{titu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.
2. Posebne obaveze
^lan 18.
Poslodavac je du`an da, najmawe osam dana
pre po~etka rada, nadle`nu inspekciju rada izvesti o:
1) po~etku svoga rada;
2) radu odvojene jedinice;
3) svakoj promeni tehnolo{kog postupka, ukoliko se tim promenama mewaju uslovi rada.
Poslodavac koji izvodi radove na izgradwi
ili rekonstrukciji gra|evinskog objekta ili
vr{i promenu tehnolo{kog procesa du`e od sedam dana, du`an je da izradi propisan elaborat
o ure|ewu gradili{ta koji uz izve{taj o po~etku rada dostavqa nadle`noj inspekciji rada.
Poslodavac je du`an da na gradili{tu obezbe|uje, odr`ava i sprovodi mere za bezbednost i
zdravqe na radu u skladu sa elaboratom o ure|ewu gradili{ta.
Sadr`aj elaborata o ure|ewu gradili{ta
propisuje ministar nadle`an za rad.
Ispuwenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, pre po~etka obavqawa delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom,
utvr|uje ministarstvo nadle`no za rad, na zahtev poslodavca.
Postupak utvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog ~lana propisuje ministar nadle`an za rad.
Visinu tro{kova postupka utvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog ~lana sporazumno propisuju ministar nadle`an za
rad i ministar nadle`an za finansije.
Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova za
utvr|ivawe ispuwenosti propisanih uslova iz
stava 5. ovog ~lana prihod su buxeta Republike
Srbije.
14
Broj 101
^lan 19.
Kad dva ili vi{e poslodavaca u obavqawu poslova dele radni prostor, du`ni su da sara|uju
u primeni propisanih mera za bezbednost i
zdravqe zaposlenih.
Poslodavci iz stava 1. ovog ~lana du`ni su
da, uzimaju}i u obzir prirodu poslova koje obavqaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklawawe rizika od povre|ivawa,
odnosno o{te}ewa zdravqa zaposlenih, kao i da
obave{tavaju jedan drugog i svoje zaposlene
i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima
i merama za wihovo otklawawe.
Na~in ostvarivawa saradwe iz st. 1. i 2. ovog
~lana poslodavci utvr|uju pismenim sporazumom.
Sporazumom iz stava 3. ovog ~lana odre|uje se
lice za koordinaciju sprovo|ewa zajedni~kih
mera kojima se obezbe|uje bezbednost i zdravqe
svih zaposlenih.
^lan 20.
Poslodavac je du`an da preduzme mere za spre~avawe pristupa u krug objekta ili u podru~je
gradili{ta licima i sredstvima saobra}aja
koja nemaju osnova da se nalaze u wima.
21. novembar 2005.
Poslodavac je du`an, kada je to potrebno, da
obezbedi prevod dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog
~lana na jezik koji zaposleni razume.
^lan 25.
Kada zbog uvo|ewa nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravqa na radu, poslodavac, do dono{ewa odgovaraju}ih propisa,
primewuje op{te priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravqe zaposlenih.
Op{te priznatom merom, u smislu stava 1.
ovog ~lana, smatra se mera kojom se mo`e otkloniti opasnost pri radu ili smawiti {tetnost
po zdravqe zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodqivo.
^lan 26.
Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu za
~ije su otklawawe potrebna ve}a investiciona
ulagawa, a `ivot i zdravqe zaposlenog nisu te`e ugro`eni, poslodavac je du`an da sa~ini poseban program o postupnom otklawawu nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.
3. Osposobqavawe zaposlenih
^lan 21.
Poslodavac koji za obavqawe svojih poslova
anga`uje zaposlene kod drugog poslodavca du`an je da za te zaposlene obezbedi propisane
mere za bezbednost i zdravqe na radu u skladu sa
ovim zakonom.
^lan 22.
Poslodavac je du`an da pri svakoj promeni
tehnolo{kog procesa sredstva za rad prilagodi
tom tehnolo{kom procesu pre po~etka rada.
^lan 23.
Poslodavac je du`an da zaposlenima da na
upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i
opremu za li~nu za{titu na radu na kojima su
primewene propisane mere za bezbednost i
zdravqe na radu i da obezbedi kontrolu wihove
upotrebe u skladu sa namenom.
^lan 24.
Poslodavac mo`e zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za li~nu
za{titu na radu ili opasne materije, samo:
1) ako raspola`e propisanom dokumentacijom
na srpskom jeziku za wihovu upotrebu i odr`avawe, odnosno pakovawe, transport, kori{}ewe
i skladi{tewe, u kojoj je proizvo|a~, odnosno
isporu~ilac naveo sve bezbednosno-tehni~ke
podatke, va`ne za ocewivawe i otklawawe rizika na radu;
2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost i
zdravqe koje su odre|ene tom dokumentacijom, u
skladu sa propisima o bezbednosti i zdravqu na
radu, tehni~kim propisima i standardima.
Izuzetno, kada poslodavac nije u mogu}nosti
da obezbedi dokumentaciju iz stava 1. ta~ka 1)
ovog ~lana, du`an je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove
kontrole kvaliteta proizvoda.
^lan 27.
Poslodavac je du`an da izvr{i osposobqavawe zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivawa radnog odnosa, odnosno preme{taja na
druge poslove, prilikom uvo|ewa nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji mo`e prouzrokovati
promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je du`an da zaposlenog u toku
osposobqavawa za bezbedan i zdrav rad upozna
sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga
odre|uje i o konkretnim merama za bezbednost i
zdravqe na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.
Osposobqavawe iz stava 1. ovog ~lana poslodavac obezbe|uje u toku radnog vremena, a tro{kovi osposobqavawa ne mogu biti na teret
zaposlenog.
Osposobqavawe za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilago|eno specifi~nostima wegovog radnog mesta.
Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavqa poslove na dva ili vi{e radnih
mesta, du`an je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.
^lan 28.
Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i
zdrav rad poslodavac obavqa teorijski i prakti~no.
Provera teorijske i prakti~ne osposobqenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavqa
se na radnom mestu.
Periodi~ne provere osposobqenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom vr{e se na na~in i po postupku utvr|enim aktom o proceni
rizika.
21. novembar 2005.
^lan 29.
Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavqaju rad zaposleni drugog poslodavca, du`an je da
te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, u
skladu sa ovim zakonom.
^lan 30.
Kada tehnolo{ki proces rada zahteva dodatno
osposobqavawe zaposlenog za bezbedan i zdrav
rad, poslodavac je du`an da upozna zaposlenog o
obavqawu procesa rada na bezbedan na~in, putem obave{tavawa, uputstava ili instrukcija u
pismenoj formi.
U izuzetnim slu~ajevima, kada zaposlenom
preti neposredna opasnost po `ivot ili zdravqe, zbog hitnosti, obave{tewa, uputstva ili
instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.
Poslodavac je du`an da obezbedi da zaposlena
`ena za vreme trudno}e, zaposleni mla|i od 18
godina `ivota i zaposleni sa smawenom radnom
sposobno{}u, i pored osposobqavawa za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obave{teni o rezultatima procene rizika na radnom
mestu i o merama kojima se rizici otklawaju u
ciqu pove}awa bezbednosti i zdravqa na radu.
^lan 31.
Poslodavac je du`an da svako lice, koje se po
bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na {tetnosti po zdravqe
koje se javqaju u tehnolo{kom procesu, odnosno
na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da
ga usmeri na bezbedne zone za kretawe.
Poslodavac je du`an da vidno obele`i i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravqe radi
obave{tavawa i informisawa zaposlenih o rizicima u tehnolo{kom procesu, pravcima kretawa i dozvoqenim mestima zadr`avawa kao i o
merama za spre~avawe ili otklawawe rizika.
Poslodavac je du`an da obezbedi da pristup
radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti
neposredna opasnost od povre|ivawa ili zdravstvenih o{te}ewa (trovawa, gu{ewa, i sl.),
imaju samo lica koja su osposobqena za bezbedan
i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za
rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovaraju}im sredstvima i opremom za li~nu za{titu na radu.
áâ. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
^lan 32.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po~etka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravqa na radu na poslovima ili na radnom mestu
na koje je odre|en, kao i da se osposobqava za
wihovo sprovo|ewe.
Zaposleni ima pravo:
1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i
obave{tewa o pitawima bezbednosti i zdravqa
na radu;
2) da kontroli{e svoje zdravqe prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj za{titi.
Broj 101
15
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upu}uje poslodavac.
Zaposleni je du`an da radi na radnom mestu
sa pove}anim rizikom, na osnovu izve{taja slu`be medicine rada, kojim se utvr|uje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.
^lan 33.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
1) ako mu preti neposredna opasnost po `ivot
i zdravqe zbog toga {to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radnom mestu na koje je odre|en, sve dok se te mere ne obezbede;
2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom
pregledu utvrdi da ne ispuwava propisane zdravstvene uslove, u smislu ~lana 43. ovog zakona, za
rad na radnom mestu sa pove}anim rizikom;
3) ako u toku osposobqavawa za bezbedan i
zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i
merama za wihovo otklawawe, u smislu ~lana 27.
stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom
mestu na koje ga je poslodavac odredio;
4) du`e od punog radnog vremena, odnosno no}u ako bi, prema oceni slu`be medicine rada,
takav rad mogao da pogor{a wegovo zdravstveno
stawe;
5) na sredstvu za rad na kojem nisu primewene
propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu.
U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, zaposleni mo`e da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimawa mera koje, po mi{qewu
zaposlenog, nisu sprovedene.
Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana u roku od osam dana od prijema
zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev
za za{titu prava inspekciji rada.
Kada zaposleni odbije da radi u slu~ajevima
iz stava 1. ovog ~lana, a poslodavac smatra da
zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je
du`an da odmah obavesti inspekciju rada.
^lan 34.
Kada mu preti neposredna opasnost po `ivot
ili zdravqe, zaposleni ima pravo da preduzme
odgovaraju}e mere, u skladu sa svojim znawem i
tehni~kim sredstvima koja mu stoje na raspolagawu i da napusti radno mesto, radni proces,
odnosno radnu okolinu.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana zaposleni nije
odgovoran za {tetu koju prouzrokuje poslodavcu.
^lan 35.
Zaposleni je du`an da primewuje propisane
mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za li~nu za{titu na radu i da sa wima pa`qivo rukuje, da
ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravqe kao i
bezbednost i zdravqe drugih lica.
Zaposleni je du`an da pre po~etka rada pregleda svoje radno mesto ukqu~uju}i i sredstva za
16
Broj 101
rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za
li~nu za{titu na radu, i da u slu~aju uo~enih
nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovla{}eno lice.
Pre napu{tawa radnog mesta zaposleni je du`an da radno mesto i sredstva za rad ostavi u
stawu da ne ugro`avaju druge zaposlene.
^lan 36.
Zaposleni je du`an da, u skladu sa svojim saznawima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, {tetnostima, opasnostima ili
drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da
ugrozi wegovu bezbednost i zdravqe ili bezbednost i zdravqe drugih zaposlenih.
Ako poslodavac posle dobijenog obave{tewa
iz stava 1. ovog ~lana ne otkloni nepravilnosti, {tetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako zaposleni smatra da za
otklawawe utvr|enih pojava nisu sprovedene
odgovaraju}e mere za bezbednost i zdravqe, zaposleni se mo`e obratiti nadle`noj inspekciji
rada, o ~emu obave{tava lice za bezbednost i
zdravqe na radu.
Zaposleni je du`an da sara|uje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravqe na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost
i zdravqe na poslovima na kojima radi.
â. ORGANIZOVAWE POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADU
^lan 37.
Poslodavac je du`an da organizuje poslove za
bezbednost i zdravqe na radu.
Poslove bezbednosti i zdravqa na radu mo`e
da obavqa lice koje ima polo`en stru~ni ispit
u skladu sa ovim zakonom.
Poslove bezbednosti i zdravqa na radu poslodavac mo`e da obavqa sam u delatnostima trgovine, ugostiteqstva i turizma, zanatskih i li~nih usluga, finansijsko-tehni~kih i poslovnih
usluga, obrazovawa, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne za{tite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije du`an da ima polo`en stru~ni ispit
iz stava 2. ovog ~lana.
Za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa
na radu poslodavac mo`e da odredi jednog ili
vi{e od svojih zaposlenih ili da anga`uje
pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju
licencu (u daqem tekstu: lice za bezbednost i
zdravqe na radu).
Poslodavac odlu~uje o na~inu organizovawa
poslova za bezbednost i zdravqe na radu u zavisnosti od:
1) tehnolo{kog procesa,
2) organizacije, prirode i obima procesa rada,
3) broja zaposlenih koji u~estvuju u procesu
rada,
4) broja radnih smena,
5) procewenih rizika,
6) broja lokacijski odvojenih jedinica,
7) vrste delatnosti.
21. novembar 2005.
^lan 38.
Poslodavac je du`an da omogu}i licu za bezbednost i zdravqe na radu nezavisno i samostalno obavqawe poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu.
Lice za bezbednost i zdravqe na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavqa
te poslove i ne mo`e da trpi {tetne posledice
ako svoj posao obavqa u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je du`an da obezbedi usavr{avawe znawa u oblasti bezbednosti i zdravqa na
radu zaposlenom koga odredi za obavqawe tih
poslova.
^lan 39.
Poslodavac koji za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu anga`uje pravno lice
ili preduzetnika du`an je da ih prethodno upozna sa tehnolo{kim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklawawe rizika.
^lan 40.
Lice za bezbednost i zdravqe na radu obavqa
poslove u skladu sa ovim zakonom, a naro~ito:
1) u~estvuje u pripremi akta o proceni rizika;
2) vr{i kontrolu i daje savete poslodavcu u
planirawu, izboru, kori{}ewu i odr`avawu
sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i
opreme za li~nu za{titu na radu;
3) u~estvuje u opremawu i ure|ivawu radnog
mesta u ciqu obezbe|ivawa bezbednih i zdravih
uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodi~na ispitivawa uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodi~ne preglede i ispitivawa opreme za rad;
6) predla`e mere za poboq{awe uslova rada,
naro~ito na radnom mestu sa pove}anim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontroli{e primenu
mera za bezbednost i zdravqe zaposlenih na radu;
8) prati stawe u vezi sa povredama na radu i
profesionalnim oboqewima, kao i bolestima u
vezi sa radom, u~estvuje u utvr|ivawu wihovih
uzroka i priprema izve{taje sa predlozima mera za wihovo otklawawe;
9) priprema i sprovodi osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroli{e wihovu primenu;
11) zabrawuje rad na radnom mestu ili upotrebu
sredstva za rad, u slu~aju kada utvrdi neposrednu
opasnost po `ivot ili zdravqe zaposlenog;
12) sara|uje i koordinira rad sa slu`bom medicine rada po svim pitawima u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i
zdravqa na radu kod poslodavca.
Lice za bezbednost i zdravqe na radu du`no je
da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1.
ta~ka 11) ovog ~lana.
Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. ta~ka 11) ovog ~lana, nalo`i zapo-
21. novembar 2005.
Broj 101
17
slenom da nastavi rad, lice za bezbednost i
zdravqe na radu du`no je da o tome odmah izvesti nadle`nu inspekciju rada.
Nije dozvoqeno kori{}ewe podataka prikupqenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.
^lan 41.
Za obavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih na radu poslodavac anga`uje slu`bu medicine rada.
Slu`ba medicine rada iz stava 1. ovog ~lana
du`na je da obavqa poslove u skladu sa ovim zakonom, a naro~ito:
1) u~estvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavqawa akta o proceni rizika;
2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravqe
koji su povezani sa wihovim radom i obavqa poslove osposobqavawa zaposlenih za pru`awe
prve pomo}i;
3) utvr|uje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboqewa i bolesti u vezi sa radom;
4) ocewuje i utvr|uje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispuwavaju zaposleni za
obavqawe odre|enih poslova na radnom mestu sa
pove}anim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovawe odre|enom opremom za rad;
5) vr{i prethodne i periodi~ne lekarske
preglede zaposlenih na radnim mestima sa pove}anim rizikom i izdaje izve{taje o lekarskim
pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravqu na radu;
6) u~estvuje u organizovawu prve pomo}i, spasavawu i evakuaciji u slu~aju povre|ivawa zaposlenih ili havarija;
7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog
odgovaraju}eg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;
8) savetuje poslodavca u izboru i testirawu
novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, sa
zdravstvenog aspekta;
9) u~estvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboqewa i bolesti u vezi sa radom;
10) neposredno sara|uje sa licem za bezbednost i zdravqe na radu.
Prethodne i periodi~ne lekarske preglede
zaposlenih u smislu stava 2. ta~ka 5) ovog ~lana
mo`e da vr{i slu`ba medicine rada koja ima
propisanu opremu, prostorije i stru~ni kadar.
^lan 43.
Poslodavac je du`an da zaposlenom na radnom
mestu sa pove}anim rizikom pre po~etka rada
obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodi~ni lekarski pregled u toku rada.
Prethodni i periodi~ni lekarski pregledi
zaposlenih na radnim mestima sa pove}anim rizikom vr{e se na na~in, po postupku i u rokovima utvr|enim propisima o bezbednosti i zdravqu
na radu koje sporazumno propisuju ministar nadle`an za rad i ministar nadle`an za zdravqe.
Ako se u postupku periodi~nog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispuwava posebne
zdravstvene uslove za obavqawe poslova na radnom mestu sa pove}anim rizikom, poslodavac je
du`an da ga premesti na drugo radno mesto koje
odgovara wegovim zdravstvenim sposobnostima.
Neispuwavawe posebnih zdravstvenih uslova
za rad na radnom mestu sa pove}anim rizikom ne
mo`e biti razlog za otkaz ugovora o radu.
^lan 42.
Li~ni podaci prikupqeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverqive su prirode i pod nadzorom su slu`be medicine rada,
koja vr{i te preglede.
Podaci o povredama na radu, profesionalnim
oboqewima i bolestima u vezi sa radom dostavqaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i
invalidskog osigurawa u skladu sa zakonom.
Podaci iz stava 2. ovog ~lana mogu se dostavqati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Izve{taj o lekarskom pregledu zaposlenog
dostavqa se poslodavcu na na~in kojim se ne naru{ava princip poverqivosti li~nih podataka.
âá. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH
ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU
^lan 44.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vi{e predstavnika za bezbednost i zdravqe na radu (u daqem tekstu: predstavnik zaposlenih).
Najmawe tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravqe na radu (u daqem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i vi{e zaposlenih du`an je da u Odbor imenuje najmawe jednog svog
predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude ve}i za najmawe jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i na~in rada predstavnika
zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i wihov odnos sa
sindikatom ure|uju se kolektivnim ugovorom.
^lan 45.
Poslodavac je du`an da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogu}i:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost
i zdravqe na radu;
2) da u~estvuju u razmatrawu svih pitawa koja
se odnose na sprovo|ewe bezbednosti i zdravqa
na radu.
Poslodavac je du`an da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informi{e o svim podacima
koji se odnose na bezbednost i zdravqe na radu.
^lan 46.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1) da poslodavcu daju predloge o svim pitawima
koja se odnose na bezbednost i zdravqe na radu;
2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme
odgovaraju}e mere za otklawawe ili smawewe
18
Broj 101
rizika koji ugro`ava bezbednost i zdravqe zaposlenih;
3) da zahtevaju vr{ewe nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije
sproveo odgovaraju}e mere za bezbednost i zdravqe na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno ~lan Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom
nadzoru.
^lan 47.
Poslodavac je du`an da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim
merama inspekcije rada;
2) sa izve{tajima o povredama na radu, profesionalnim oboqewima i oboqewima u vezi sa
radom i o preduzetim merama za bezbednost i
zdravqe na radu;
3) o preduzetim merama za spre~avawe neposredne opasnosti po `ivot i zdravqe.
^lan 48.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, du`ni su da me|usobno
sara|uju o pitawima bezbednosti i zdravqa na
radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
âáá. EVIDENCIJA, SARADWA
I IZVE[TAVAWE
^lan 49.
Poslodavac je du`an da vodi i ~uva evidencije o:
1) radnim mestima sa pove}anim rizikom;
2) zaposlenima raspore|enim na radna mesta
sa pove}anim rizikom i lekarskim pregledima
zaposlenih raspore|enih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboqewima i bolestima u vezi sa radom;
4) zaposlenima osposobqenim za bezbedan i
zdrav rad;
5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
6) izvr{enim ispitivawima radne okoline;
7) izvr{enim pregledima i ispitivawima
opreme za rad i sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu;
8) prijavama iz ~lana 50. ovog zakona.
Na~in vo|ewa evidencija iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadle`an za rad.
^lan 50.
Poslodavac je du`an da odmah, a najkasnije u
roku od 24 ~asa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadle`noj inspekciji rada i
nadle`nom organu za unutra{we poslove svaku
smrtnu, kolektivnu ili te{ku povredu na radu,
povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vi{e od tri uzastopna radna dana,
kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravqe zaposlenih.
Poslodavac je du`an da, najkasnije u roku od
tri uzastopna radna dana od dana saznawa, prijavi nadle`noj inspekciji rada profesionalno
21. novembar 2005.
oboqewe, odnosno oboqewe u vezi sa radom zaposlenog.
^lan 51.
Izve{taj o povredi na radu, profesionalnom
oboqewu i oboqewu u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavqa zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno
oboqewe i organizacijama nadle`nim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe.
Sadr`aj i na~in izdavawa obrasca izve{taja
iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadle`an za rad.
Poslodavac je du`an da na zahtev inspektora
rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izve{taj o stawu bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.
^lan 52.
Poslodavci, sindikati, osiguravaju}a dru{tva, organizacije nadle`ne za zdravstveno i
penzijsko i invalidsko osigurawe du`ni su da
sara|uju i u~estvuju u dono{ewu zajedni~kih stavova o pitawima unapre|ivawa bezbednosti i
zdravqa na radu, kao i da se staraju o razvoju i
unapre|ivawu op{te kulture bezbednosti i
zdravqa na radu, u skladu sa ovim zakonom.
Organizacije nadle`ne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe du`ne su da ministarstvu nadle`nom za rad dostave podatke o
povredama na radu, profesionalnim oboqewima, oboqewima u vezi sa radom i invalidima
rada najmawe jednom godi{we i to najkasnije do
31. januara naredne godine za prethodnu godinu,
a na zahtev ministarstva nadle`nog za rad i u
kra}em roku.
^lan 53.
Poslodavac je du`an da zaposlene osigura od
povreda na radu, profesionalnih oboqewa i
oboqewa u vezi sa radom, radi obezbe|ivawa naknade {tete.
Finansijska sredstva za osigurawe iz stava 1.
ovog ~lana padaju na teret poslodavca, a odre|uju se u zavisnosti od nivoa rizika od povre|ivawa, profesionalnog oboqewa ili oboqewa u
vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.
Uslovi i postupci osigurawa od povreda na
radu, profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa radom zaposlenih ure|uju se zakonom.
âááá. STRU^NI ISPIT I IZDAVAWE
LICENCI
^lan 54.
Za obavqawe poslova za bezbednost i zdravqe
na radu i poslova odgovornog lica pola`e se
odgovaraju}i stru~ni ispit.
Stru~ni ispit iz stava 1. ovog ~lana pola`e
se pred odgovaraju}om komisijom koju obrazuje
ministar nadle`an za rad.
Program, na~in i visinu tro{kova polagawa
stru~nog ispita iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadle`an za rad.
21. novembar 2005.
Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova
za polagawe stru~nog ispita iz stava 1. ovog
~lana prihod su buxeta Republike Srbije.
^lan 55.
Ministar nadle`an za rad re{ewem izdaje
licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu iz
~lana 40. ovog zakona;
2) pravnom licu za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa
uslova radne okoline;
3) odgovornom licu u pravnom licu iz ta~ke 2)
ovog ~lana.
^lan 56.
Licencu za obavqawe poslova u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, iz ~lana 40. ovog zakona, mo`e da dobije pravno lice, odnosno
preduzetnik koji ima zaposlenog sa visokom
{kolskom spremom odgovaraju}e struke, polo`enim stru~nim ispitom iz ~lana 54. ovog zakona i najmawe tri godine radnog iskustva na tim
poslovima.
Licencu za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova
radne okoline mo`e da dobije pravno lice koje
ispuwava propisane uslove u pogledu obezbe|ivawa odgovaraju}ih stru~nih kadrova, tehni~ke
opreme, metodologije vr{ewa odre|enih pregleda i ispitivawa i koje ima zaposleno odgovorno lice.
Licencu za obavqawe poslova odgovornog lica mo`e da dobije lice sa visokom {kolskom
spremom odgovaraju}e struke, polo`enim stru~nim ispitom iz ~lana 54. ovog zakona i najmawe
tri godine radnog iskustva na tim poslovima.
Uslove i visinu tro{kova za izdavawe licence iz st. 1. do 3. ovog ~lana propisuje ministar
nadle`an za rad.
Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova
za izdavawe licence iz st. 1. do 3. ovog ~lana
prihod su buxeta Republike Srbije.
^lan 57.
Ministar nadle`an za rad mo`e re{ewem oduzeti licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu, iz
~lana 55. ta~ka 1) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavqa suprotno zakonu;
2) pravnom licu za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa
uslova radne okoline, iz ~lana 55. ta~ka 2) ovog
zakona, ako utvrdi da poslove obavqa suprotno
zakonu;
3) odgovornom licu iz ~lana 55. ta~ka 3) ovog
zakona ako utvrdi da nesavesno i nestru~no obavqa poslove za koje mu je licenca izdata.
^lan 58.
Protiv re{ewa iz ~l. 55. i 57. ovog zakona nije dozvoqena `alba, ali se mo`e pokrenuti
upravni spor.
Broj 101
19
áH. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE
NA RADU
^lan 59.
U sastavu ministarstva nadle`nog za rad
obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravqe na
radu, koja obavqa poslove dr`avne uprave sa ciqem unapre|ivawa i razvoja bezbednosti i zdravqa na radu, odnosno smawewa povreda na radu,
profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa
radom (u daqem tekstu: Uprava).
^lan 60.
Uprava obavqa slede}e poslove:
1) priprema propise u oblasti bezbednosti i
zdravqa na radu, kao i mi{qewa za wihovu primenu;
2) priprema stru~ne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravqa
na radu i prati wegovo ostvarivawe;
3) prati i ocewuje stawe bezbednosti i zdravqa na radu i priprema stavove za jedinstveno
ure|ivawe mera bezbednosti i zdravqa na radu
koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;
4) istra`uje i podsti~e razvoj u oblasti humanizacije rada;
5) pru`a stru~nu pomo} u oblasti bezbednosti
i zdravqa zaposlenih;
6) priprema metodologije za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;
7) prou~ava uzroke i pojave koji za posledicu
imaju povrede na radu, profesionalne bolesti
i bolesti u vezi sa radom;
8) organizuje polagawe stru~nih ispita iz
~lana 54. ovog zakona, o ~emu vodi evidenciju;
9) vr{i nadzor nad zakonito{}u rada pravnih
lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa
licencom i priprema predloge re{ewa za izdavawe i oduzimawe licenci iz ~l. 55. i 57. ovog
zakona, o ~emu vodi evidenciju;
10) prikupqa i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboqewima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje uti~u na
zdravqe zaposlenih;
11) obavqa informaciono-dokumentacionu
delatnost u oblasti bezbednosti i zdravqa zaposlenih;
12) organizuje savetovawa, vr{i edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i
zdravqe na radu, inspektora i dr., objavquje razli~ite materijale i informi{e javnost o stawu u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;
13) stara se o primeni me|unarodnih akata u
oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;
14) podsti~e obrazovawe i razvijawe kulture
rada u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;
15) obavqa druge poslove odre|ene zakonom.
H. NADZOR
^lan 61.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehni~kih i drugih mera koje se odnose na bezbed-
20
Broj 101
nost i zdravqe na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravqa na radu propisanim
op{tim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vr{i ministarstvo
nadle`no za rad preko inspektora rada.
^lan 62.
Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu mogu da obavqaju inspektori rada koji imaju visoku stru~nu spremu,
najmawe tri godine radnog iskustva u struci i
polo`en stru~ni ispit za rad u organima dr`avne uprave.
Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine, ugostiteqstva i turizma, zanatskih i li~nih usluga, finansijsko-tehni~kih i
poslovnih usluga, obrazovawa, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne za{tite, u stambeno-komunalnim delatnostima, kao i poslove
utvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz
bezbednosti i zdravqa na radu, mogu da obavqaju
inspektori rada koji imaju vi{u stru~nu spremu
odgovaraju}eg smera, polo`en stru~ni ispit za
rad u organima dr`avne uprave i najmawe tri
godine radnog iskustva u struci.
^lan 63.
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor
rada ima pravo i du`nost da preduzima radwe kojima se kontroli{u bezbednost i zdravqe na radu, a naro~ito higijena i uslovi rada, proizvodwa, stavqawe u promet, kori{}ewe i odr`avawe
sredstava za rad, sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, opasne materije i dr., kao i da:
1) pregleda op{te i pojedina~ne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
2) saslu{a i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojewa, ure|aje, sredstva i opremu za li~nu za{titu, predmete i robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
5) nare|uje merewa koja obavqa druga stru~na
organizacija kad poslodavac samostalno ili
preko odre|ene stru~ne organizacije vr{i merewa u odgovaraju}im oblastima, a rezultati izvr{enog merewa pru`aju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, wihovim predstavnicima i sindikatu daje obave{tewa i savete u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,
kao i o merama ~ijom primenom se obezbe|uje izvr{avawe ovog zakona na najefikasniji na~in;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca
i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvr{enom inspekcijskom nadzoru i
utvr|enom stawu;
8) preduzima druge radwe za koje je ovla{}en
drugim propisom.
^lan 64.
Poslodavac je du`an da, radi vr{ewa nadzora, omogu}i inspektoru rada:
1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba
kada ima zaposlenih na radu;
21. novembar 2005.
2) odredi najmawe jednog zaposlenog koji }e
inspektoru pru`ati potrebne informacije i
obave{tewa, davati podatke, akte i dokumentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
4) uvid u primewene mere bezbednosti i zdravqa na radu na sredstvima za rad i u radnoj okolini;
5) uvid u sredstva i opremu za li~nu za{titu
na radu;
6) uvid u podatke i evidencije o proizvodwi,
kori{}ewu i skladi{tewu opasnih materija.
^lan 65.
Inspektor rada du`an je da izvr{i nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj,
te{koj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i
opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravqe na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obave{tewa iz ~lana 33.
st. 3. i 4. ovog zakona.
^lan 66.
Inspektor rada du`an je da poslodavcu, odnosno zaposlenom nalo`i preduzimawe mera i radwi za otklawawe uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost
i zdravqe na radu, odnosno koje mogu spre~iti
nastanak povrede i umawiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravqe na radu.
Inspektor rada je du`an da, za vreme trajawa
okolnosti koje dovode do ugro`avawa bezbednosti i zdravqa zaposlenog, zabrani rad na radnom
mestu kod poslodavca, a naro~ito kad utvrdi:
1) da su neposredno ugro`eni bezbednost i
zdravqe zaposlenog;
2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu
primewene mere za bezbednost i zdravqe na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za li~nu za{titu na radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom, a ne ispuwava propisane uslove
za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
5) da zaposleni nije osposobqen za bezbedan
rad na radnom mestu na kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvr{io radwe koje mu je, radi otklawawa uzroka
koji dovode do ugro`avawa bezbednosti i zdravqa zaposlenog, nalo`io inspektor rada.
Ako primena mera, odnosno potreba za usagla{avawem sa propisanim merama za{tite bezbednosti i zdravqa na radu predstavqa nedostatak za ~ije su otklawawe potrebna ve}a investiciona ulagawa, a `ivot i zdravqe zaposlenih
nisu te`e ugro`eni, inspektor rada mo`e nalo`iti poslodavcu da sa~ini poseban program
o postupnom otklawawu nedostataka sa utvr|enim rokovima za wihovo otklawawe.
Inspektor rada mo`e da nalo`i da se sprovede i op{te priznata mera kojom se mo`e otkloniti opasnost pri radu ili smawiti rizik po
zdravqa zaposlenog, u meri u kojoj je to mogu}e.
21. novembar 2005.
^lan 67.
Preduzimawe mera i radwi ~ijom primenom i
izvr{avawem se, u skladu sa odredbama ovog zakona, obezbe|uje za{tita bezbednosti i zdravqa
na radu zaposlenih – inspektor rada nala`e re{ewem.
Protiv re{ewa inspektora rada mo`e se izjaviti `alba ministru nadle`nom za rad, u roku od osam dana od dana dostavqawa re{ewa.
@alba ne odla`e izvr{ewe re{ewa kojim je
nare|ena zabrana rada.
Re{ewe ministra nadle`nog za rad, doneto
povodom `albe, kona~no je u upravnom postupku
i protiv wega se mo`e pokrenuti upravni spor.
^lan 68.
Poslodavac je du`an da, u roku koji odredi
inspektor rada, preduzme nalo`ene mere i otkloni utvr|ene nedostatke ili nepravilnosti.
Poslodavac je du`an da u roku od osam dana od
isteka roka za otklawawe utvr|enog nedostatka
ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi,
nadle`nu inspekciju o izvr{ewu nalo`ene
obaveze.
Há. KAZNENE ODREDBE
^lan 69.
Nov~anom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom
mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu
(~lan 9. stav 1);
2) ako prilikom organizovawa rada i radnog
procesa ne obezbedi preventivne mere radi za{tite `ivota i zdravqa zaposlenih, kao i ako
za wihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska sredstva (~lan 11. stav 1);
3) ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi na~in i mere za otklawawe rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u
slu~aju pojave svake nove opasnosti i promene
nivoa rizika u procesu rada (~lan 13. st. 1. i 2);
4) ako op{tim aktom, odnosno kolektivnim
ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava,
obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i
zdravqa na radu (~lan 14);
5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost i zdravqe na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 1);
6) ako zaposlenom odredi da obavqa poslove
na kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i
zdravqa na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 2);
7) ako zaposlene i wihovog predstavnika ne
obave{tava o uvo|ewu novih tehnologija i sredstava za rad, kao i opasnostima od povreda i
o{te}ewa zdravqa koji nastaju wihovim uvo|ewem, odnosno ako u takvim slu~ajevima ne donese odgovaraju}a uputstva za bezbedan rad (~lan
15. stav 1. ta~ka 3);
8) ako ne izvr{i osposobqavawe zaposlenog
za bezbedan i zdrav rad (~lan 15. stav 1. ta~ka 4,
~l. 27, 28. i 29);
Broj 101
21
9) ako zaposlenom ne obezbedi kori{}ewe
sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu
(~lan 15. stav 1. ta~ka 5);
10) ako ne obezbedi odr`avawe u ispravnom
stawu sredstava za rad i sredstava i opreme za
li~nu za{titu na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 6);
11) ako ne anga`uje pravno lice sa licencom
radi sprovo|ewa preventivnih i periodi~nih
pregleda i ispitivawa opreme za rad, kao i preventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova
radne okoline (~lan 15. stav 1. ta~ka 7);
12) ako na osnovu akta o proceni rizika i
ocene slu`be medicine rada ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (~lan 15. stav 1. ta~ka 8);
13) ako ne obezbedi pru`awe prve pomo}i, kao
i ako ne osposobi odgovaraju}i broj zaposlenih
za pru`awe prve pomo}i, spasavawe i evakuaciju u slu~aju opasnosti (~lan 15. stav 1. ta~ka 9);
14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavqa neposrednu opasnost za `ivot ili zdravqe zaposlenih (~lan 15. stav 1. ta~ka 10);
15) ako na osnovu ocene slu`be medicine rada aktom o proceni rizika ne odredi posebne
zdravstvene uslove koje moraju ispuwavati zaposleni za obavqawe odre|enih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad (~lan 16. stav 1);
16) ako slu`bi medicine rada, koju anga`uje, ne
obezbedi uslove za samostalno obavqawe poslova
za{tite zdravqa zaposlenih (~lan 16. stav 2);
17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za li~nu za{titu na radu u
skladu sa aktom o proceni rizika (~lan 17);
18) ako najmawe osam dana pre po~etka rada ne
izvesti nadle`nu inspekciju rada o po~etku
svoga rada, radu odvojene jedinice ili svakoj
promeni tehnolo{kog postupka, ukoliko se tim
promenama mewaju uslovi rada (~lan 18. stav 1);
19) ako za radove na izgradwi ili rekonstrukciji gra|evinskog objekta, odnosno promeni
tehnolo{kog procesa, koje izvodi du`e od sedam dana, ne izradi propisan elaborat o ure|ewu gradili{ta i ako isti ne dostavi nadle`noj
inspekciji rada uz izve{taj o po~etku rada
(~lan 18. stav 2);
20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli
radni prostor u obavqawu poslova, ne zakqu~i
sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravqe na radu zaposlenih i ne odredi
lice za koordinaciju sprovo|ewa zajedni~kih
mera kojim se obezbe|uje bezbednost i zdravqe
svih zaposlenih (~lan 19);
21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu, u skladu sa ovim zakonom, za zaposlene koje anga`uje od drugog poslodavca (~lan 21);
22) ako pri promeni tehnolo{kog procesa rada, pre po~etka rada, ne prilagodi sredstva za
rad novom tehnolo{kom procesu (~lan 22);
23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za
rad, odnosno sredstvo i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima nisu primewene propisane
mere za bezbednost i zdravqe na radu ili ako ne
22
Broj 101
obezbedi kontrolu wihove namenske upotrebe
(~lan 23);
24) ako zaposlenom da na upotrebu opremu za
rad, sredstava i opremu za li~nu za{titu na radu ili opasne materije za koje ne raspola`e sa
propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku
za wihovu upotrebu, ili ako nije obezbedio sve
mere za bezbednost i zdravqe koje su odre|ene
tom dokumentacijom (~lan 24. st. 1. i 2);
25) ako ne sa~ini poseban program o postupnom otklawawu nedostataka koji su utvr|eni aktom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdi
rokove za realizaciju programa (~lan 26);
26) ako ne organizuje poslove bezbednosti i
zdravqa na radu, odnosno ako za obavqawe tih poslova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, polo`en stru~ni ispit (~lan 37. st. 1. i 2);
27) ako za obavqawe poslova bezbednosti i
zdravqa na radu anga`uje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju odgovaraju}u licencu
(~lan 37. stav 4);
28) ako zaposlenom na radnom mestu sa pove}anim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosno
periodi~ni lekarski pregled (~lan 43. stav 1);
29) ako zaposlenog koji obavqa poslove na
radnom mestu sa pove}anim rizikom, za koga se
u postupku periodi~nog lekarskog pregleda
utvrdi da ne ispuwava propisane zdravstvene
uslove za obavqawe poslova na radnom mestu sa
pove}anim rizikom, ne premesti na drugo radno
mesto koje odgovara wegovim zdravstvenim sposobnostima (~lan 43. stav 3);
30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 ~asa od
nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadle`noj inspekciji rada i nadle`nom organu za unutra{we poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili te{ku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vi{e od tri uzastopna radna dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravqe zaposlenih (~lan 50. stav 1);
31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznawa, nadle`noj inspekciji
rada ne prijavi profesionalno oboqewe, odnosno obolewe zaposlenog u vezi sa radom (~lan 50.
stav 2);
32) ako inspektoru rada ne omogu}i vr{ewe
nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u
svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako
ne odredi najmawe jednog zaposlenog koji }e inspektoru rada pru`ati potrebne informacije i
obave{tavawa, ili ako inspektoru rada ne omogu}i uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte i
dokumentaciju, primewene mere bezbednosti i
zdravqa na radu na sredstvima za rad, opremu za
li~nu za{titu na radu ili u podatke i evidencije o kori{}ewu i skladi{tewu opasnih materija (~lan 64);
33) ako u odre|enom roku ne otkloni utvr|ene
nedostatke i nepravilnosti ~ije otklawawe je re{ewem naredio inspektor rada (~lan 68. stav 1).
Nov~anom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
21. novembar 2005.
Nov~anom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
^lan 70.
Nov~anom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom
pravnog lica:
1) ako ne preduzme mere da spre~i pristup u krug
objekta ili u podru~je gradili{ta neovla{}enim
licima i sredstvima saobra}aja (~lan 20);
2) ako zaposlenog, na na~in utvr|en ovim zakonom, ne upozna o obavqawu procesa rada na
bezbedan na~in, kada tehnolo{ki proces rada
zahteva dodatno osposobqavawe za bezbedan i
zdrav rad (~lan 30. st. 1. i 2);
3) ako zaposlenoj `eni za vreme trudno}e, zaposlenom mla|em od 18 godina `ivota i zaposlenom sa smawenom radnom sposobno{}u ne
obezbedi pismeno obave{tewe o rezultatima
procene rizika na radnom mestu na koje su odre|eni, kao i merama kojima se rizici otklawaju
(~lan 30. stav 3);
4) ako svako lice, koje se po bilo kom osnovu
nalazi u radnoj okolini, ne upozori na opasna
mesta i {tetnosti po zdravqe koje se javqaju u
tehnolo{kom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usmeri na bezbedne zone kretawa (~lan 31. stav 1);
5) ako vidno ne obele`i i istakne oznake za
bezbednost i/ili zdravqe zaposlenih ( ~lan 31.
stav 2);
6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj
okolini na kome preti neposredna opasnost od
povre|ivawa ili zdravstvenih o{te}ewa, licima koja nisu osposobqena za bezbedan i zdrav
rad, koja nisu dobila posebna uputstva za rad na
takvim mestima ili koja nisu snabdevena odgovaraju}im sredstvima i opremom za li~nu za{titu na radu (~lan 31. stav 3);
7) ako ne obavesti nadle`nu inspekciju rada
kad zaposleni odbije da radi u slu~ajevima utvr|enim ~lanom 33. stav 1. ovog zakona (~lan 33.
stav 4);
8) ako licu koje obavqa poslove bezbednosti i
zdravqa na radu ne omogu}i nezavisno i samostalno obavqawe poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima iz
oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 38.
stav 1);
9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno preduzetnika koga anga`uje za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu sa tehnolo{kim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklawawe rizika (~lan 39);
10) ako zaposlenima ne omogu}i da biraju svog
predstavnika za bezbednost i zdravqe na radu
ili ne imenuje svog predstavnika (~lan 44);
11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogu}i uvid u sva akta vezana za bezbednost i zdravqe zaposlenih i da u~estvuju u razmatrawu svih pitawa koja se odnose na sprovo|ewe bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 45.
stav 1);
21. novembar 2005.
12) ako ne upozna predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada, ili sa izve{tajima
o povredama na radu, profesionalnim oboqewima
i oboqewima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravqe na radu, ili sa merama
preduzetim za spre~avawe neposredne opasnosti
po `ivot i zdravqe (~lan 47);
13) ako ne vodi i ne ~uva propisane evidencije
(~lan 49);
14) ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi izve{taj o stawu bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenih,
kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti
(~lan 51. stav 3).
Nov~anom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
Nov~anom kaznom od 30.000 do 40.000 kazni}e
se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor,
odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
^lan 71.
Nov~anom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom
pravnog lica ako u roku od osam dana po isteku
utvr|enog roka za otklawawe nedostataka ili
nepravilnosti u pismenoj formi, ne obavesti
nadle`nu inspekciju rada o izvr{ewu nalo`ene obaveze (~lan 68. stav 2).
Nov~anom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
Nov~anom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
^lan 72.
Nov~anom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj zdravstvena ustanova koja ima organizovanu slu`bu medicine rada ako
ne dostavi propisani izve{taj o lekarskom pregledu zaposlenog (~lan 41. stav 2. ta~ka 5).
Nov~anom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.
^lan 73.
Nov~anom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj pravno lice:
1) ako ne izda stru~ni nalaz o izvr{enom pregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitivawu uslova radne okoline (~lan 15. stav 3);
2) ako obavqa poslove bezbednosti i zdravqa
na radu iz ~lana 40. ovog zakona, a nema odgovaraju}u licencu (~lan 55. ta~ka 1);
3) ako obavqa poslove pregleda i ispitivawa
opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline, a nema odgovaraju}u licencu (~lan 55. ta~ka 2).
Nov~anom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ta~ka 2. ovog
~lana privatni preduzetnik.
Nov~anom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana od-
Broj 101
23
govorno lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez odgovaraju}e licence (~lan
55. ta~ka 3), obavqa poslove odgovornog lica za
koje je propisano posedovawe licence.
^lan 74.
Nov~anom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj lice za bezbednost i
zdravqe na radu ako ne obavqa poslove odre|ene
ovim zakonom (~lan 40).
^lan 75.
Nov~anom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj zaposleni:
1) ako ne primewuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi
propisana sredstva i opremu za li~nu za{titu
na radu ili ako sa wima pa`qivo ne rukuje
(~lan 35);
2) ako, u skladu sa svojim saznawima, odmah ne
obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, {tetnostima, opasnostima ili drugoj
pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi
wegovu bezbednost i zdravqe ili bezbednost i
zdravqe drugih zaposlenih (~lan 36. stav 1).
Háá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 76.
Pravna lica ovla{}ena na osnovu propisa koji su va`ili do stupawa na snagu ovog zakona, da
vr{e prethodne i periodi~ne lekarske preglede, periodi~ne preglede i ispitivawe oru|a za
rad i radne sredine, kao i osposobqavawe zaposlenih iz za{tite na radu, uskladi}e svoje poslovawe sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
^lan 77.
Do dono{ewa propisa iz ~l. 15. stav 2, 18. st.
4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav 2. i 51. stav 2. ovog
zakona primewiva}e se:
1) Pravilnik o uslovima za vr{ewe pregleda
tehni~ke dokumentacije, pregleda i ispitivawa
oru|a za rad, opasnih materija, instalacija i
radne sredine, sredstava i opreme li~ne za{tite i osposobqavawe radnika za bezbedan rad
(„Slu`beni glasnik RS”, broj 13/00);
2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivawa radne sredine, opasnih materija, oru|a za
rad, instalacija i sredstava i opreme li~ne za{tite („Slu`beni glasnik RS”, broj 7/99);
3) Pravilnik o sadr`aju elaborata o ure|ewu
gradili{ta („Slu`beni glasnik RS”, broj
31/92);
4) Pravilnik o vo|ewu evidencija iz za{tite
na radu („Slu`beni glasnik RS”, broj 2/92);
5) Pravilnik o postupku i uslovima za vr{ewe prethodnih i periodi~nih lekarskih pregleda radnika („Slu`beni glasnik RS”, broj
23/92);
6) Pravilnik o sadr`ini i na~inu izdavawa
liste o povredi na radu („Slu`beni glasnik
RS”, broj 2/92);
24
Broj 101
7) Pravilnik o postupku utvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz za{tite na radu
(„Slu`beni glasnik RS”, broj 7/99);
8) Pravilnik o visini tro{kova postupka
utvr|ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz
za{tite na radu („Slu`beni glasnik RS”, br.
40/01 i 53/01).
^lan 78.
Do dono{ewa propisa o preventivnim merama
za bezbednost i zdravqe na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primewiva}e se mere za{tite na radu (pravila) sadr`ana u slede}im propisima:
1) Pravilnik o posebnim merama za{tite na
radu na preradi nemetalnih minerala („Slu`beni glasnik SRS”, broj 2/83);
2) Pravilnik o posebnim merama za{tite na
radu u `elezni~kom saobra}aju („Slu`beni glasnik SRS”, broj 19/85);
3) Pravilnik o posebnim merama za{tite na
radu pri proizvodwi i preradi obojenih metala
(„Slu`beni glasnik SRS”, broj 19/85);
4) Pravilnik o posebnim merama za{tite na
radu u crnoj metalurgiji („Slu`beni glasnik
SRS”, broj 25/87);
5) Pravilnik o op{tim merama za{tite na
radu za gra|evinske objekte namewene za radne i
pomo}ne prostorije („Slu`beni glasnik SRS”,
broj 29/87);
6) Pravilnik o posebnim merama za{tite na
radu u {umarstvu („Slu`beni glasnik SRS”,
broj 33/88);
7) Pravilnik o posebnim merama za{tite na
radu pri mehani~koj preradi i obradi drveta i
sli~nih materijala („Slu`beni glasnik SRS”,
broj 51/88);
8) Pravilnik o op{tim merama za{tite na
radu od opasnog dejstva elektri~ne struje u
objektima namewenim za rad, radnim prostorijama i na radili{tima („Slu`beni glasnik
SRS”, broj 21/89);
9) Pravilnik o za{titi na radu pri izvo|ewu
gra|evinskih radova („Slu`beni glasnik SRS”,
broj 53/97).
^lan 79.
Do dono{ewa propisa o op{tim i posebnim
merama bezbednosti i zdravqa na radu, ukoliko
nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primewiva}e se mere za{tite na radu (pravila), sadr`ana u slede}im propisima:
1) Op{ti pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu („Slu`beni
list FNRJ”, br. 16/47, 18/47 i 36/50), osim ~l.
26–32, ~l. 50–75, ~l. 78–86, ~l. 88–99, ~l. 104–151.
i ~l. 184–186;
2) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu u kudeqarama („Slu`beni list FNRJ”, broj 56/47);
3) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu u grafi~kim preduze}ima („Slu`beni list FNRJ”, broj 56/47);
4) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu u kamenolomima i ci-
21. novembar 2005.
glanama, kao i kod va|ewa gline, peska i {qunka („Slu`beni list FNRJ”, broj 69/48), osim ~l.
58–61;
5) Pravilnik o tehni~kim i zdravstveno –
tehni~kim za{titnim merama na radovima pri
hemijsko-tehnolo{kim procesima („Slu`beni
list FNRJ”, broj 55/50) – Prilog broj 9;
6) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri ronila~kim radovima
(„Slu`beni list FNRJ”, broj 36/58);
7) Pravilnik o higijensko-tehni~kim za{titnim merama pri lu~ko-transportnom radu
(„Slu`beni list FNRJ”, broj 14/64);
8) Pravilnik o za{titi na radu pri termi~kom obra|ivawu legura lakih metala u kupatilima sa nitratnim solima („Slu`beni list
SFRJ”, broj 48/65);
9) Pravilnik o za{titi na radu pri odr`avawu motornih vozila i prevozu motornim vozilima („Slu`beni list SFRJ”, broj 55/65);
10) Uputstvo o na~inu vr{ewa nadzora nad
pridr`avawem propisa o za{titi na radu u organima unutra{wih poslova i ustanovama organa unutra{wih poslova („Slu`beni list
SFRJ”, broj 55/65);
11) Pravilnik o za{titi na radu pri utovaru
tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila („Slu`beni list SFRJ”,
broj 17/66);
12) Uputstvo o na~inu vr{ewa nadzora nad
pridr`avawem propisa o za{titi na radu u
preduze}ima koja proizvode za odre|ene vojne
potrebe („Slu`beni list SFRJ”, broj 23/66);
13) Pravilnik o za{titi na radu i o tehni~kim merama za razvija~e acetilena i acetilenske stanice („Slu`beni list SFRJ”, br. 6/67,
29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);
14) Pravilnik o tehni~kim normativima pri rukovawu eksplozivnim sredstvima i minirawu u rudarstvu („Slu`beni list SFRJ”, br. 26/88 i 63/88);
15) Naredba o zabrani upotrebe motornih
benzina za odma{}ivawe, prawe ili ~i{}ewe
metalnih delova predmeta od drugog materijala
(„Slu`beni list SFRJ”, broj 23/67);
16) Pravilnik o za{titi na radu u poqoprivredi („Slu`beni list SFRJ”, broj 34/68);
17) Pravilnik o obezbe|ivawu sme{taja i ishrane radnika, odnosno wihovog prevoza od mesta stanovawa do mesta rada i natrag („Slu`beni list SFRJ”, broj 41/68);
18) Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite na
radu i li~noj za{titnoj opremi („Slu`beni
list SFRJ”, broj 35/69);
19) Pravilnik o za{titi na radu pri izradi
eksploziva i baruta i manipulisawu eksplozivima i barutima („Slu`beni list SFRJ”, broj
55/69);
20) Pravilnik o posebnim merama i normativima za{tite na radu pri preradi i obradi ko`e, krzna i otpadaka ko`e („Slu`beni list
SFRJ”, broj 47/70);
21) Pravilnik o opremi i postupku za pru`awe prve pomo}i i organizovawu slu`be spasavawa u slu~aju nezgode na radu („Slu`beni list
SFRJ”, broj 21/71);
21. novembar 2005.
22) Pravilnik o merama i normativima za{tite na radu na oru|ima za rad („Slu`beni
list SFRJ”, broj 18/91);
23) Pravilnik o merama i normativima za{tite na radu od buke u radnim prostorijama
(„Slu`beni list SFRJ”, broj 21/92).
^lan 80.
Akt o proceni rizika iz ~lana 13. st. 1. i 2.
ovog zakona poslodavci su du`ni da donesu u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu akta iz ~lana 13. stav 4. ovog zakona.
^lan 81.
Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje
da va`i Zakon o za{titi na radu („Slu`beni
glasnik RS”, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).
Broj 101
25
wavawe, ili te{ko o{te}ewe zdravqa ve}eg
broja qudi, ili u slu~aju smrti visokog dr`avnog funkcionera.
Dan `alosti mo`e se proglasiti i u slu~aju
smrti li~nosti koja je imala visoke zasluge za
zemqu, kao i povodom nekog tragi~nog doga|aja,
kad Vlada tako proceni.
Odluku o progla{ewu i trajawu dana `alosti
donosi Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada).
Odlukom o progla{ewu i trajawu dana `alosti mo`e se obrazovati odbor za organizovano
obele`avawe dana `alosti.
Trajawe dana `alosti
2311
^lan 3.
Dan `alosti traje onoliko dugo koliko se odredi odlukom o progla{ewu i trajawu dana `alosti, ali ne mo`e trajati du`e od tri dana.
Ako odlukom nije druga~ije odre|eno, dan `alosti otpo~iwe u 0.00 sati dana koji je odre|en
za dan `alosti, a zavr{ava se u 24.00 sata dana
koji je odre|en za posledwi dan dana `alosti.
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
Na~in obele`avawa dana `alosti
^lan 82.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
UKAZ
o progla{ewu Zakona o obele`avawu dana `alosti
na teritoriji Republike Srbije
Progla{ava se Zakon o obele`avawu dana `alosti
na teritoriji Republike Srbije, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici
Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.
PR broj 88
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o obele`avawu dana `alosti na teritoriji
Republike Srbije
Uvodna odredba
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se uslovi i na~in obele`avawa dana `alosti na teritoriji Republike
Srbije, obaveze dr`avnih organa i organizacija,
organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih ustanova i javnih preduze}a koje
oni osnivaju, organizacija kojima je zakonom povereno vr{ewe poslova dr`avne uprave kao upravnih ovla{}ewa (u daqem tekstu: organi i organizacije), obaveze drugih pravnih i fizi~kih lica,
kao i sankcije za nepo{tovawe utvr|enih obaveza
u pogledu obele`avawa dana `alosti.
Progla{ewe dana `alosti
^lan 2.
Dan `alosti se progla{ava posle naro~ito
te{ke nesre}e koja za posledicu ima smrt, ra-
1) Spu{tawe zastave na pola kopqa
^lan 4.
Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja isti~u zastavu, du`na su da u vreme dana
`alosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno kopqa, uz odgovaraju}e
osvetqewe no}u.
2) Odavawe po{te minutom }utawa
^lan 5.
Svaki poslodavac du`an je da na dan `alosti
omogu}i zaposlenima da u isto vreme, minutom
}utawa, odaju po{tu nastradalim qudima u nesre}i zbog koje je dan `alosti progla{en.
3) Medijsko informisawe i se}awe
^lan 6.
Radiodifuzne organizacije za informisawe
javnosti na teritoriji Republike Srbije, du`ne su da u svojim programima, ukqu~uju}i i
emisije namewene inostranstvu, na dan progla{ewa dana `alosti:
1) emituju odluku o progla{ewu dana `alosti
i o programu wegovog obele`avawa koju donosi
nadle`ni organ Republike Srbije ili telo koje on odredi;
2) obaveste javnost o skupovima se}awa koje
povodom dana `alosti organizuju nadle`ni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede;
3) umesto humoristi~kih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom
muzikom, emituju muziku i emisije prikladne
danu `alosti;
4) usklade detaqnu programsku {emu u vreme
dana `alosti.
26
Broj 101
Novinsko-izdava~ke organizacije koje izdaju
dnevne novine du`ne su da na dan `alosti svoje listove od{tampaju u crnoj boji, navode}i na
prvoj strani odluku o progla{ewu dana `alosti i progla{ewu wegovog obele`avawa.
4) Obele`avawe dana `alosti u obrazovnim
ustanovama
^lan 7.
U obrazovnim ustanovama dan `alosti obele`ava se minutom }utawa na prvom ~asu nastave,
a program nastave muzi~kog obrazovawa prilago|ava se danu `alosti.
5) Obele`avawe dana `alosti u ustanovama
kulture
^lan 8.
Muzeji, pozori{ta, bioskopi, organizacije
koje imaju muzi~ko-scenske programe, arhive i
druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da
svoje programe prilagode danu `alosti.
6) Obele`avawe dana `alosti na sportskim
manifestacijama
^lan 9.
Dan `alosti u sportskim halama, na stadionima i igrali{tima obele`ava se spu{tawem
na pola jarbola ili na pola kopqa zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako
je re~ o sportskim susretima me|unarodnog zna~aja onda i spu{tawem zastava me|unarodnih
sportskih organizacija na pola jarbola ili na
pola kopqa.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, pre po~etka
sportske manifestacije, sudija zvi`dukom pi{taqke ozna~ava po~etak i zavr{etak odavawa
po{te minutom }utawa, i prikladnih poruka
kojima se odaje po{ta nastradalim u nesre}i
zbog koje je progla{en dan `alosti.
Igra~i, rezervni igra~i, treneri, sudije i
svi ostali u~esnici sportske manifestacije,
kao i prisutni gledaoci (osim nepokretnih invalida), du`ni su da pri odavawu po{te minutom }utawa ustanu i da dostojanstveno obele`e
odavawe po{te nastradalima u nesre}i zbog koje je progla{en dan `alosti.
7) Zabrana izvo|ewa ili emitovawa narodne
i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog
karaktera
^lan 10.
Za vreme dana `alosti je zabraweno emitovawe narodne i zabavne muzike, odnosno odr`avawe programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
21. novembar 2005.
zacijama Republike Srbije, javnim ustanovama i
javnim preduze}ima ~iji je osniva~ Republika,
organima teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, kao i drugim pravnim i fizi~kim
licima, izuzev ~l. 6, 7, 8. i 9. ovog zakona;
2) ministarstvo nadle`no za oblast kulture, kad
je re~ o pravnim licima iz ~l. 6. i 8. ovog zakona;
3) ministarstvo nadle`no za oblast prosvete,
kad je re~ o pravnim licima iz ~l. 7. i 9. ovog
zakona.
^lan 12.
Kada organ nadle`an za nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona utvrdi da se organi i organizacije iz ~lana 1. ovog zakona ne pridr`avaju
utvr|enih obaveza u obele`avawu dana `alosti,
nalo`i}e otklawawe uo~enih nedostataka i pokrenu}e prekr{ajni postupak.
Kaznene odredbe
Prekr{aji
^lan 13.
Nov~anom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj:
1) pravno lice koje na dan `alosti ne istakne zastavu Republike Srbije na pola jarbola,
odnosno na pola kopqa, uz odgovaraju}e osvetqewe no}u (~lan 4. ovog zakona);
2) pravno lice koje ne omogu}i zaposlenima
da minutom }utawa odaju po{tu nastradalima
(~lan 5. ovog zakona);
3) radiodifuzna organizacija za informisawe javnosti koja se ne pridr`ava odredaba ~lana 6. stav 1. ovog zakona;
4) novinsko-izdava~ka organizacija ako se ne
pridr`ava odredaba ~lana 6. stav 2. ovog zakona;
5) obrazovna ustanova ako ne obele`i dan `alosti (~lan 7. ovog zakona);
6) ustanove u oblasti kulture ako ne prilagode
svoj program danu `alosti (~lan 8. ovog zakona);
7) sportska organizacija koja organizuje
sportsku manifestaciju, ako se ne pridr`ava
odredaba ~lana 9. ovog zakona;
8) pravna lica koji se bave ugostiteqskom, turisti~kom i sli~nom delatno{}u ako se ne pridr`avaju odredbe ~lana 10. ovog zakona.
Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara
kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu za
prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana.
Nov~anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara
kazni}e se odgovorno lice u dr`avnom organu i
organizaciji, organu teritorijalne autonomije
i lokalne samouprave, za prekr{aj iz stava 1.
ta~. 1) i 2) ovog ~lana.
Nov~anom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara
kazni}e se preduzetnik za prekr{aj iz stava 1.
ta~. 2) i 8) ovog ~lana.
Nadzor nad primenom zakona
^lan 11.
Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona obavqa:
1) ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove, kad je re~ o dr`avnim organima i organi-
^lan 14.
Nov~anom kaznom od 2.000 do 10.000 dinara,
kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje na
javnom mestu, namerno povredi obavezu obele`avawa dana `alosti (~lan 10. ovog zakona).
21. novembar 2005.
Primena zakona u slu~aju progla{ewa dana
`alosti od strane nadle`nog organa
dr`avne zajednice
^lan 15.
Odredbe ovog zakona, koje se odnose na na~in
obele`avawa dana `alosti, prava i obaveze organa i organizacija i drugih pravnih i fizi~kih lica, primewiva}e se i kada nadle`ni organ dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora proglasi dan `alosti.
Progla{ewe dana `alosti od strane
autonomne pokrajine, op{tine, grada
i grada Beograda
^lan 16.
Autonomna pokrajina, op{tina, grad i grad
Beograd mogu proglasiti dan `alosti na svojoj
teritoriji povodom nekog tragi~nog doga|aja od
lokalnog zna~aja.
Odlukom o progla{ewu dana `alosti mogu se
prema ovom zakonu propisati obaveze za organe,
organizacije i slu`be ~iji su osniva~i autonomna pokrajina, op{tina, grad, odnosno grad
Beograd.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na na~in
obele`avawa dana `alosti shodno se primewuju i kada autonomna pokrajina, op{tina, grad,
odnosno grad Beograd proglase dan `alosti.
Stupawe na snagu
^lan 17.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
3212
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o odgovornosti proizvo|a~a
stvari sa nedostatkom
Progla{ava se Zakon o odgovornosti proizvo|a~a
stvari sa nedostatkom, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.
PR broj 89
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o odgovornosti proizvo|a~a stvari
sa nedostatkom
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uje se odgovornost proizvo|a~a za {tetu nastalu od stvari sa nedostatkom.
Broj 101
27
^lan 2.
Proizvo|a~, u smislu ovog zakona, je lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove.
Proizvo|a~em se smatra i lice koje se predstavqa kao proizvo|a~ stavqawem svog imena,
za{titnog znaka ili drugog obele`avaju}eg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namewen prodaji.
Ako proizvod ne sadr`i podatke o proizvo|a~u, prodavac ima polo`aj proizvo|a~a, osim ako
u razumnom roku ne obavesti o{te}enog o identitetu proizvo|a~a, odnosno lica od koga je nabavio proizvod .
Ako uvozni proizvod ne sadr`i podatke o uvozniku, prodavac ima polo`aj proizvo|a~a, iako
proizvod sadr`i podatke o proizvo|a~u.
^lan 3.
Proizvod, u smislu ovog zakona, je pokretna
stvar, odvojena ili ugra|ena u drugu pokretnu
ili nepokretnu stvar.
Proizvodom se smatra i svaka proizvedena
ili sakupqena energija za davawe svetlosti, toplote ili kretawa.
Proizvod, u smislu ovog zakona, nisu osnovni
poqoprivredni proizvodi (proizvodi iz zemqi{ta, sto~arstva i ribarstva).
^lan 4.
Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbe|uje
sigurnost koja se s pravom o~ekuje s obzirom na
sve okolnosti, ukqu~uju}i i reklamu, svrhu kojoj
je namewen i vreme kada je stavqen u promet.
Ne}e se smatrati da proizvod ima nedostatak
samo zato {to je kasnije stavqen u promet kvalitetniji proizvod.
^lan 5.
[teta, u smislu ovog zakona, je {teta prouzrokovana smr}u ili telesnim povredama i {teta
nastala uni{tewem ili o{te}ewem nekog dela
imovine, pod uslovom da se on uobi~ajeno koristi za li~nu upotrebu ili potro{wu i da ga je
o{te}eni u tu svrhu koristio.
^lan 6.
O{te}eni ima pravo na naknadu {tete ako doka`e da je pretrpeo {tetu, da je proizvod imao
nedostatak i da postoji uzro~na veza izme|u proizvoda sa nedostatkom i pretrpqene {tete.
^lan 7.
Proizvo|a~ odgovara za {tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je
znao za nedostatak.
^lan 8.
Proizvo|a~ ne}e biti odgovoran ako doka`e da:
– nije stavio proizvod u promet;
– nedostatak verovatno nije postojao u vreme
kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije;
– on nije proizveo proizvod namewen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru wegove redovne delatnosti;
28
Broj 101
21. novembar 2005.
– je nedostatak nastao usled usagla{avawa
svojstva proizvoda sa propisanim normama;
– nivo nau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je proizvod stavqen u promet nije omogu}avao
otkrivawe nedostatka.
Proizvo|a~ sastavnog dela proizvoda ne}e biti odgovoran ako doka`e da se nedostatak mo`e
pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva datog od strane proizvo|a~a.
Proizvo|a~ se mo`e delimi~no ili potpuno
osloboditi odgovornosti ako je o{te}eni ili
lice za koje je on odgovoran delimi~no doprineo nastanku {tete.
Ako je nastanku {tete od proizvoda sa nedostatkom delimi~no doprinelo tre}e lice iskqu~ivo je odgovoran proizvo|a~.
^lan 9.
Ako je vi{e lica prouzrokovalo {tetu od proizvoda sa nedostatkom wihova odgovornost je
solidarna.
^lan 10.
Potra`ivawe naknade {tete od proizvoda sa
nedostatkom zastareva za tri godine od kada je
o{te}eni doznao za {tetu, nedostatak i identitet proizvo|a~a.
U svakom slu~aju ovo potra`ivawe zastareva
za deset godina od dana kad je proizvo|a~ stavio
u promet proizvod sa nedostatkom.
^lan 11.
Odgovornost proizvo|a~a ne mo`e biti ograni~ena ili iskqu~ena propisom ili ugovorom.
Ovim odredbama ne dira se u prava koja o{te}eni ima prema odredbama o ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.
^lan 12.
Odredbe ovog zakona ne primewuju se na odgovornost za {tetu prouzrokovanu nuklearnim
udesima i obuhva}enu ratifikovanim me|unarodnim ugovorima.
^lan 13.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
3213
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o izmenama zakona kojima
su odre|ene nov~ane kazne za privredne prestupe
i prekr{aje
Progla{ava se Zakon o izmenama zakona kojima su
odre|ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje, koji je donela Narodna skup{tina Republike
Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa
Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,
14. novembra 2005. godine.
PR broj 90
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o izmenama zakona kojima su odre|ene nov~ane
kazne za privredne prestupe i prekr{aje
á. UVODNA ODREDBA
^lan 1.
Ovim zakonom se, radi odgovaraju}eg pove}awa nov~anih kazni, vr{e izmene zakona kojima
su odre|ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje u republi~kim zakonima.
áá. ZAKONI U OBLASTI UNUTRA[WIH
POSLOVA
^lan 2.
U Zakonu o bezbednosti saobra}aja na putevima („Slu`beni glasnik SRS”, br. 47/74,
30/79, 19/82, 29/82, 53/82, 15/84, 5/86 i 21/90, „Slu`beni glasnik RS”, br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94
i 25/97), u ~lanu 178. stav 1. re~i: „od 1.000 do
10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
100.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 6.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 6.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 179. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 80.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 90 do 900 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 40.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 90 do 900 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 40.000 dinara”.
U ~lanu 180. stav 1. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do
600.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 181. re~i: „od 300 do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 150.000
dinara”.
U ~lanu 182. stav 1. re~i: „od 80 do 800 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 25.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 12.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 183. stav 1. re~i: „od 60 do 600 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 20.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 80 do 800 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 8.000 do 40.000 dinara”.
U ~lanu 184. stav 1. re~i: „od 10 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 80 do 800 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 25.000 dinara”.
U ~lanu 185. stav 1. re~i: „od 10 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 60 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 20.000 dinara”.
U ~lanu 186. stav 1. re~i: „od 10 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 dinara”.
21. novembar 2005.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.500 do 15.000 dinara”.
^lan 3.
U Zakonu o osnovama bezbednosti saobra}aja
na putevima („Slu`beni list SFRJ”, br. 50/88,
63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, „Slu`beni list SRJ”,
br. 34/92, 13/93, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94,
41/94, 28/96 i 3/02), u ~lanu 221. stav 1. re~i: „od
300.000 do 3.000.000 novih dinara” zamewuju se
re~ima: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 20.000 do 200.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 222. stav 1. re~i: „od 100.000 do
1.000.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
100.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 6.000 do 60.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 6.000 do 60.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 6.000 do 60.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 6.000 do 60.000 dinara”.
U ~lanu 223. stav 1. re~i: „od 60.000 do 600.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do
600.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 225. stav 1. re~i: „od 4.500 do 21.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
50.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 12.000 do 63.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 150.000
dinara”.
U ~lanu 226. stav 1. re~i: „od 1.800 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do
25.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 4.500 do 21.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 12.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 227. stav 1. re~i: „od 1.200 do 7.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 do
20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.500 do 19.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 8.000 do 40.000 dinara”.
U ~lanu 228. stav 1. re~i: „od 1.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.800 do 18.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 229. stav 1. re~i: „od 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.600 do 16.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 25.000 dinara”.
U ~lanu 230. stav 1. re~i: „od 600 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.600 do 15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 20.000 dinara”.
Broj 101
29
U ~lanu 231. stav 1. re~i: „od 300 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 750 do 7.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.500 do 15.000 dinara”.
^lan 4.
U Zakonu o javnom redu i miru („Slu`beni
glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u
~lanu 6. stav 1. re~i: „od 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 25.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
U ~lanu 7. stav 1. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U ~lanu 8. stav 1. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U ~lanu 9. stav 1. re~i: „do 900 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 100.000 dinara”, re~i: „do
4.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
50.000 dinara”, a re~i: „do 900 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U ~lanu 10. stav 1. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 900 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
U ~lanu 11. stav 1. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 7.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”, re~i: „do
3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
25.000 dinara”, a re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U ~lanu 12. stav 1. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
U ~lanu 13. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U ~lanu 15. stav 1. re~i: „do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”, re~i: „do
2.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
25.000 dinara”, a re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U ~lanu 16. stav 1. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 5.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”, re~i: „do
2.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
25.000 dinara”, a re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 5.000 dinara”.
U ~lanu 17. re~i: ” do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U ~lanu 18. stav 1. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 7.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”, a re~i: „do
30
Broj 101
21. novembar 2005.
700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
10.000 dinara”.
U ~lanu 19. stav 1. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 800.000 dinara”, a re~i: „do
1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
30.000 dinara”.
U ~lanu 20. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 150 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 83. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000
dinara”.
U ~lanu 84. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 85. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 dinara”.
^lan 5.
U Zakonu o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog
pona{awa na sportskim priredbama („Slu`beni glasnik RS”, broj 67/03), u ~lanu 21. stav 1.
re~i: „od 200.000 do 400.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „od 300.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 10.000 do 20.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 10.000 do 20.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 100.000 do 200.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 300.000 dinara”.
^lan 8.
U Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima („Slu`beni
glasnik SRS”, br. 44/77, 45/85 i 18/89, „Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu
33. stav 1. re~i: „od 5.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 1.000.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 34. stav 1. re~i: „od 3.600 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 360 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 35. re~i: „od 360 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 6.
U Zakonu o okupqawu gra|ana („Slu`beni
glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 i
29/01), u ~lanu 15. stav 1. re~i: „od 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 500.000 dinara”, a re~i: „do
1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
50.000 dinara”.
^lan 7.
U Zakonu o za{titi od po`ara („Slu`beni
glasnik SRS”, broj 37/88, „Slu`beni glasnik
RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 80. stav 1.
re~i: „od 5.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 2.500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 12.500 do 25.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 500 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 81. stav 1. re~i: „od 2.500 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 250 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 1.500 do 2.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 250 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 82. stav 1. re~i: „od 1.500 do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
200.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 150 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 700 do 1.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 9.
U Zakonu o prometu eksplozivnih materija
(„Slu`beni list SFRJ”, br. 30/85, 6/89 i 53/91,
„Slu`beni list SRJ”, br. 53/91, 16/93, 31/93, 41/93,
50/93, 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu 35. stav 1. re~i:
„od 63.000 do 630.000 dinara” zamewuju se re~ima:
„od 100.000 do 1.000.000 dinara”, a u stavu 2. re~i:
„od 6.300 do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima:
„od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 36. stav 1. re~i: „od 4.200 do 630.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 4.200 do 42.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 37. stav 1. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
^lan 10.
U Zakonu o oru`ju i municiji („Slu`beni
glasnik RS”, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 i
39/03), u ~lanu 34. stav 1. re~i: „od 30.000 do
150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
50.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 35. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 36. stav 1. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
U ~lanu 37. stav 1. re~i: „do 100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.
U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do
500.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 39. stav 1. re~i: „do 60.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 500.000 dinara”.
^lan 11.
U Zakonu o prebivali{tu i boravi{tu
gra|ana („Slu`beni glasnik SRS”, br. 51/71,
11/76, 1/77, 42/77 i 25/89, „Slu`beni glasnik
RS”, broj 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: „do
3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do
500.000 dinara”.
U stavu 2. u alineji 1. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”, u
alineji 2. re~i: „do 2.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 500.000 dinara”, a re~i: „do 700
novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000
dinara”, a u alineji 3. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 24. re~i: „do 300 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 25. re~i: „do 200 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
^lan 12.
U Zakonu o li~noj karti („Slu`beni glasnik
SRS”, br. 15/74, 54/77, 57/80, 45/85 i 40/88, „Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u
~lanu 17. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 18. re~i: „do 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 5.000 dinara”.
^lan 13.
U Zakonu o jedinstvenom mati~nom broju
gra|ana („Slu`beni glasnik SRS”, br. 53/78,
5/83, 24/85 i 6/89, „Slu`beni glasnik RS”, br.
53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 14. re~i: „od 50 do
200 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500
do 10.000 dinara”.
^lan 14.
U Zakonu o prela`ewu dr`avne granice i
kretawu u grani~nom pojasu („Slu`beni list
SFRJ”, br. 34/79, 56/80 i 53/85, „Slu`beni list
SRJ”, br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i
68/02), u ~lanu 70. stav 1. re~i: „do 630.000 dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 21.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 71. stav 1. re~i: „do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 72. re~i: „do 17.000 dinara” zamewuju
se re~ima: „do 35.000 dinara”.
U ~lanu 73. stav 1. re~i: „od 7.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 15.
U Zakonu o kretawu i boravku stranaca
(„Slu`beni list SFRJ”, br. 56/80, 53/85, 30/89,
26/90 i 53/91, „Slu`beni list SRJ”, br. 16/93,
31/93, 41/93, 53/93 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu
104. stav 1. re~i: „do 420.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „do 800.000 dinara”.
Broj 101
31
U stavu 2. re~i: „do 42.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 105. stav 1. re~i: „do 42.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 21.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 106. stav 1. re~i: „do 21.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 107. stav 1. re~i: „do 21.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „do 40.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 9.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „od 5.000 dinara”.
U ~lanu 108. re~i: „do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
^lan 16.
U Zakonu o putnim ispravama jugoslovenskih dr`avqana („Slu`beni list SRJ”, br.
33/96, 49/96, 12/98, 15/00, 7/01, 71/01, 23/02, 53/02,
68/02 i 5/03), u ~lanu 60. stav 1. re~i: „od 2.100
do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000
do 30.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 2.100 dinara” zamewuju se
re~ima: „do 3.000 dinara”.
U ~lanu 61. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 20.000 dinara”.
U ~lanu 62. re~i: „od 4.200 do 21.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.
^lan 17.
U Zakonu o Policijskoj akademiji („Slu`beni glasnik RS”, broj 36/98), u ~lanu 33. stav 1. re~i: „od 3.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
ááá. ZAKONI U OBLASTI FINANSIJA
^lan 18.
U Zakonu o buxetskom sistemu („Slu`beni
glasnik RS”, br. 9/02 i 87/02), u ~lanu 74. stav 1.
re~i: „od 2.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 19.
U Zakonu o deviznom poslovawu („Slu`beni
list SRJ”, br. 23/02 i 34/02), u ~lanu 51. stav 1.
re~i: „od 4.200 do 630.000 dinara” zamewuju se
re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 200 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 200 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U stavu 5. re~i: „od 200 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 52. stav 1. re~i: „od 200 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 53. stav 1. re~i: „od 200 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
^lan 20.
U Zakonu o sredstvima u svojini Republike
Srbije („Slu`beni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96,
54/96 i 32/97), u ~lanu 45. stav 1. re~i: „od 5.000
32
Broj 101
do 10.000 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od
50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 novih
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
50.000 dinara”.
^lan 21.
U Zakonu o akcizama („Slu`beni glasnik
RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04,
55/04 i 135/04), u ~lanu 42. stav 2. re~i: „od 100
do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500
do 50.000 dinara”.
^lan 22.
U Zakonu o bankama i drugim finansijskim
organizacijama („Slu`beni list SRJ”, br.
32/93, 41/93, 50/93, 24/94, 5/95, 61/95, 28/96, 16/99,
44/99, 36/02 i 37/02, „Slu`beni glasnik RS ”,
broj 72/03), u ~lanu 78. stav 2. re~i: „od 30.000 do
300.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000
do 200.000 dinara”.
U ~lanu 79. stav 2. re~i: „od 30.000 do 300.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
200.000 dinara”.
U ~lanu 81. stav 2. re~i: „od 30.000 do 300.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
200.000 dinara”.
U ~lanu 81a stav 2. re~i: „od 30.000 do 300.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
200.000 dinara”.
U ~lanu 82. stav 1. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 83. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”,
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 83a re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”,
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 23.
U Zakonu o tr`i{tu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata („Slu`beni list SRJ”, broj 65/02, „Slu`beni glasnik
RS”, br. 57/03 i 55/04), u ~lanu 252. re~i: „od 200
do 21.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000
do 50.000 dinara”.
^lan 24.
U Zakonu o javnim nabavkama („Slu`beni
glasnik RS”, broj 39/02, 43/03 i 55/04), u ~lanu
146. stav 1. re~i: „od 100.000 do 200.000 dinara”,
zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 7.000 do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 147. stav 1. re~i: „od 100.000 do
200.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 7.000 do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 7.000 do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
21. novembar 2005.
^lan 25.
U Zakonu o republi~kim administrativnim
taksama („Slu`beni glasnik RS”, br. 43/03,
51/03 i 53/04), u ~lanu 29. stav 1. re~i: „do
200.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 10.000 dinara”, zamewuju
se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 30. re~i: „do 100.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „do 500.000 dinara”.
^lan 26.
U Zakonu o duvanu („Slu`beni glasnik RS”,
broj 17/03), u ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 10.000
dinara do 50.000 dinara”, zamewuju se re~ima:
„od 50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 dinara do 5.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 2.000 dinara do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 500.000
dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 1.000 dinara do 5.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 47. stav 1. re~i: „od 10.000 dinara do
50.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 50.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 dinara do 5.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 2.000 dinara do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 48. stav 1. re~i: „od 20.000 dinara do
100.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 2.000 dinara do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 5.000 dinara do 20.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 40.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 49. stav 1. re~i: „od 200.000 dinara do
400.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 10.000 dinara do 20.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 50.000 dinara do 200.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 125.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 10.000 dinara do 20.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 50. stav 1. re~i: „od 200.000 dinara do
400.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 10.000 dinara do 20.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 51. stav 1. re~i: „od 200.000 dinara do
400.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 500.000
do 1.000.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U stavu 2. re~i: „od 10.000 dinara do 20.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 50.000 dinara do 200.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 125.000 do
500.000 dinara”.
U ~lanu 52. stav 1. re~i: „od 100.000 dinara do
400.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 250.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 dinara do 10.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 50.000 dinara do 200.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 125.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 10.000 dinara do 50.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 250.000
dinara”.
^lan 27.
U Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomo}i („Slu`beni list SRJ”, br. 53/01, 61/01 i
36/02), u ~lanu 11. stav 1. re~: „~etvorostrukog”,
zamewuje se re~ju: „{estostrukog”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 12. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
^lan 28.
U Zakonu o regulisawu javnog duga Savezne
Republike Jugoslavije po osnovu devizne {tedwe gra|ana („Slu`beni list SRJ”, broj 36/02 i
„Slu`beni glasnik RS”, broj 80/04 ), u ~lanu 28.
stav 1. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”, zamewuju
se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 29. re~i: „od 900 do 21.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 30. re~i: „od 900 do 21.000 dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 29.
U Zakonu o regulisawu javnog duga Savezne
Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima gra|ana oro~enim kod Dafiment banke AD, Beograd, u likvidaciji i po
deviznim sredstvima gra|ana polo`enim kod
Banke privatne privrede Crne Gore DD, Podgorica („Slu`beni list SRJ”, broj 36/02), u
~lanu 22. stav 1. re~i: „od 900 do 9.000 dinara”,
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 23. re~i: „od 900 do 21.000 dinara”, zamewuju se re~ima: od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 30.
U Zakonu o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Slu`beni list SRJ”, br. 42/92,
16/93,31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), u ~lanu
Broj 101
33
21. stav 1. re~i: „od 90.000 do 450.000 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 200.000 do
2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 6.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 22. stav 1. re~i: „od 18.000 do 90.000
novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 4.500 do 22.500 novih dinara”, zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000
dinara”.
^lan 31.
U Zakonu o slobodnim zonama („Slu`beni
list SRJ ”, br. 81/94 i 28/96), u ~lanu 40. stav 1.
re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 41. stav 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 42. stav 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000
dinara”.
áâ. ZAKONI U OBLASTI [email protected]
UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE
^lan 32.
U Zakonu o dr`avnoj upravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94
i 49/99), u ~lanu 92. stav 1. re~i: „od 500 do
10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
20.000 do 400.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 5.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 250.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 25.000 dinara”.
^lan 33.
U Zakonu o politi~kim organizacijama („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/90 i „Slu`beni glasnik RS”, br. 30/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 17.
stav 1. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 34.
U Zakonu o lokalnim izborima („Slu`beni
glasnik RS”, br. 33/02, 37/02, 42/02, 72/03 i
100/03), u ~lanu 64. stav 1. re~i: „od 100.000 do
200.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 5.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 5.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000 dinara”.
^lan 35.
U Zakonu o pe~atu dr`avnih i drugih organa
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 11/91, 53/93, 67/93
i 48/94), u ~lanu 16. stav 1. re~i: „od 1.000 do
10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
20.000 do 200.000 dinara”.
34
Broj 101
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 10.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 17. stav 1. re~i: „od 600 do 6.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 12.000 do
120.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 60 do 600 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 600 do 6.000 dinara”.
U ~lanu 18. stav 1. re~i: „od 100 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 10.000
dinara”.
^lan 36.
U Zakonu o mati~nim kwigama („Slu`beni
glasnik SRS”, broj 15/90, „Slu`beni glasnik
RS”, broj 57/03), u ~lanu 36. stav 1. re~i: „do 70
dinara” zamewuju se re~ima: „do 10.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.400 dinara” zamewuju se
re~ima: „do 200.000 dinara” i re~i: „do 70 dinara” zamewuju se re~ima: „do 20.000 dinara”.
^lan 37.
U Zakonu o dru{tvenim organizacijama i
udru`ewima gra|ana („Slu`beni glasnik
SRS”, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89,
„Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94),
u ~lanu 72. stav 1. re~i: „do 50.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 150.000 dinara”.
U ~lanu 73. re~i: „do 900.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „do 900.000 dinara”.
U ~lanu 74. stav 1. re~i: „do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 900 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 45.000 dinara”.
U ~lanu 75. stav 1. re~i: „do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 100.000 dinara”.
U ~lanu 76. stav 1. re~i: „do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 300.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 25.000 dinara”.
U ~lanu 77. re~i: „do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 300.000 dinara”.
U ~lanu 78. stav 1. re~i: „do 900 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 45.000 dinara”.
â. ZAKONI U OBLASTI POQOPRIVREDE,
[UMARSTVA I VODOPRIVREDE
^lan 38.
U Zakonu o poqoprivrednom zemqi{tu
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 49/92, 53/93, 67/93,
48/94, 46/95, 54/96 i 14/00), u ~lanu 67. stav 1. re~i: „od 5.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 68. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
900.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 69. re~i: „od 100 do 800 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 70. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 39.
U Zakonu o za{titi biqa od bolesti i {teto~ina („Slu`beni glasnik SRS”, br. 28/77,
36/77, 28/78, 38/83, 14/84, 24/85, 35/86 i 6/89, „Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u
~lanu 37. stav 1. re~i: „od 5.000 do 150.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do
2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 5.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 200.000 dinara”.
U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 39. stav 1. re~i: „od 800 do 8.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 80.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 80 do 800 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 8.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 40. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 8.000 do 30.000 dinara”.
^lan 40.
U Zakonu o semenu i sadnom materijalu
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 54/93, 35/94, 43/94
i 135/04), u ~lanu 43. stav 1. re~i: „od 10.000 do
150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
250.000 do 2.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 150.000
dinara”.
U ~lanu 44. stav 1. re~i: „od 8.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000
do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 800 do 8.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 45. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 46. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 47. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 41.
U Zakonu o vinu i rakiji („Slu`beni glasnik RS”, br. 70/94 i 13/02), u ~lanu 37. stav 1.
re~i: „od 10.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 80.000 do 200.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 39. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 40. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 42.
U Zakonu o merama za unapre|ewe sto~arstva
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 61/91, 53/93, 67/93
i 48/94), u ~lanu 51. stav 1. re~i: „od 5.000 do
150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 52. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 53. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 100.000 dinara”.
U ~lanu 54. re~i: „do 700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 55. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 40.000 dinara”.
^lan 43.
U Zakonu o {umama („Slu`beni glasnik RS”,
br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94 i
54/96), u ~lanu 81. stav 1. re~i: „od 10.000 do
150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
300.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 82. stav 1. re~i: „od 8.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 120.000
do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 800 do 8.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 83. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 84. stav 1. re~i: „od 500 do 2.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 900 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 85. stav 1. re~i: „od 80 do 800 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 200 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 5.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 200 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 86. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 20.000 dinara”.
Broj 101
35
^lan 44.
U Zakonu o lovstvu („Slu`beni glasnik RS”,
br. 39/93, 44/93 i 60/93), u ~lanu 62. stav 1. re~i:
„od 10.000 do 100.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 10.000 do 100.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 150.000 dinara”.
U ~lanu 63. stav 1. re~i: „od 10.000 do 100.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 15.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 64. stav 1. re~i: „od 100 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do 900.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 10 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 20.000 dinara”.
U ~lanu 65. stav 1. re~i: „od 10 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 66. stav 1. re~i: „od 10 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 od 50.000 dinara”.
^lan 45.
U Zakonu o vodama („Slu`beni glasnik RS”,
br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), u ~lanu 117.
stav 1. re~i: „od 50.000 do 150.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 118. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 119. stav 1. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
50.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 124. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
^lan 46.
U Zakonu o zdravstvenoj za{titi `ivotiwa
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 37/91, 50/92, 33/93,
52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96 i 25/00), u
~lanu 69. stav 1. re~i: „od 10.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do
2.500.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „5.000 do 150.000 dinara”.
U ~lanu 70. stav 1. re~i: „od 5.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000
do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 300 do 7.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000 dinara”.
36
Broj 101
U ~lanu 71. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 72. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 73. stav 1. re~i: „od 200 do 5.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
500.000 dinara”.
U ~lanu 74. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 76. stav 1. re~i: „od 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 47.
U Zakonu o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biqnog porekla („Slu`beni glasnik
RS”, broj 25/96), u ~lanu 12. stav 1. re~i: „od
10.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 150.000 dinara”.
U ~lanu 13. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 14. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 48.
U Zakonu o kontroli kvaliteta poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoqnotrgovinskom prometu („Slu`beni list SRJ”,
br. 12/95 i 28/96), u ~lanu 18. stav 1. re~i: „od
45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 200.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 19. stav 1. re~i: „od 45.000 do 450.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000
do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 20. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 21. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 22. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 900 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
21. novembar 2005.
^lan 49.
U Zakonu o za{titi biqa („Slu`beni list
SRJ”, br. 24/98 i 26/98), u ~lanu 83. stav 1. re~i:
„od 150.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se
re~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „50.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 84. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 85. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 86. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 50.
U Zakonu o za{titi sorti poqoprivrednog
i {umskog biqa („Slu`beni list SRJ”, broj
28/00), u ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 150.000 do
450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 150.000
dinara”.
U ~lanu 47. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000
dinara”.
U ~lanu 48. re~i: „od 15.000 do 150.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 49. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 51.
U Zakonu o organskoj poqoprivredi („Slu`beni list SRJ”, broj 28/00), u ~lanu 29. stav 1.
re~i: „od 45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do 1.500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 15.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 30. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 31. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 52.
U Zakonu o geneti~ki modifikovanim organizmima („Slu`beni list SRJ”, broj 21/01), u
~lanu 25. stav 1. re~i: „od 150.000 do 450.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do
2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 150.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 26. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 27. re~i: „od 900 do 9.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 53.
U Zakonu o re`imu voda („Slu`beni list
SRJ”, broj 59/98), u ~lanu 36. stav 1. re~i: „od
20.000 do 200.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 2.000 do 20.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 37. stav 1. re~i: „od 10.000 do 100.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 38. re~i: „od 500 do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 54.
U Zakonu o za{titi `ivotiwa od zaraznih
bolesti koje ugro`avaju celu zemqu („Slu`beni list SFRJ”, br. 43/86 i 53/91, „Slu`beni
list SRJ”, br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i
28/96), u ~lanu 58. stav 1. re~i: „od 3.000 do
300.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
200.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.500 do 300.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 150.000
dinara”.
U ~lanu 59. stav 1. re~i: „od 1.500 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 60. stav 1. re~i: „od 1.200 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 750 do 7.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 61. stav 1. re~i: „od 1.050 do 105.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
450.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 62. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
âá. ZAKONI U OBLASTI PRIVREDE
^lan 55.
U Zakonu o privatnim preduzetnicima („Slu`beni glasnik SRS”, br. 54/89 i 9/90 i „Slu`beni glasnik RS”, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93,
67/93, 48/94, 53/95 i 35/02), u ~lanu 36. stav 1. re~i:
„od 2.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 200.000 dinara”.
Broj 101
37
U stavu 4. re~i: „od 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.
U ~lanu 37. stav 1. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
100.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 800 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.
U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 800 do 5.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
100.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 800 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.
U ~lanu 39. stav 1. re~i: „od 200 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 20.000
dinara”.
U ~lanu 40. stav 1. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do
50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 800 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 56.
U Zakonu o zadrugama („Slu`beni list SRJ”,
br. 41/96 i 12/98) u ~lanu 88. stav 1. re~i: „od
30.000 do 300.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.500 do 15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 89. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 90. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 57.
U Zakonu o zadrugama („Slu`beni glasnik
SRS”, broj 57/89 i „Slu`beni glasnik RS”, br.
67/93 i 46/95) u ~lanu 35. stav 1. re~i: „od
250.000.000 do 450.000.000 dinara”, zamewuju se
re~ima: „od 50.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 15.000.000 do 25.000.000
dinara”, zamewuju se re~ima: „od 20.000 do
2.000.000 dinara”.
U ~lanu 36. stav 1. re~i: „od 50.000.000 do
100.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od
20.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 5.000.000 do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 37. stav 1. re~i: „od 50.000.000 do
100.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od
50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „do 50.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 37a stav 1. re~i: „od 1.000,00 do
5.000,00 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
100.000 do 1.000.000 dinara”.
38
Broj 101
U stavu 2. re~i: „od 500,00 do 1.000,00 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 50.000.000 do
100.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od
50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 5.000.000 do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 39. stav 1. re~i: „od 50.000.000 do
100.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od
50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 5.000.000 do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
âáá. ZAKONI U OBLASTI RUDARSTVA
I ENERGETIKE
^lan 58.
U Zakonu o geolo{kim istra`ivawima
(„Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95), u ~lanu 51.
stav 1. re~i: „od 15.000 do 80.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 200.000 dinara”.
U ~lanu 52. stav 1. re~i: „od 3.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 59.
U Zakonu o rudarstvu („Slu`beni glasnik
RS”, broj 44/95), u ~lanu 93. stav 1. re~i: „od
15.000 do 80.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 300.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 200.000 dinara”.
U ~lanu 94. stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „100.000 do
2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 95. stav 1. re~i: „od 3.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „50.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 300 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 96. re~i: „od 300 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 97. stav 1. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 60.
U Zakonu o utvr|ivawu i razvrstavawu rezervi mineralnih sirovina i prikazivawu podataka geolo{kih istra`ivawa („Slu`beni
list SRJ”, br. 12/98 i 13/98), u ~lanu 14. stav 1.
re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
21. novembar 2005.
^lan 61.
U Zakonu o cevovodnom transportu gasovitih i te~nih ugqovodonika („Slu`beni list
SRJ”, broj 29/97), u ~lanu 37. stav 1. re~i: „od
45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 38. stav 1. re~i: „od 45.000 do 450.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000
do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 39. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 40. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 41. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000 dinara”.
âááá. ZAKONI U OBLASTI SAOBRA]AJA,
GRA\EVINARSTVA I URBANIZMA
^lan 62.
U Zakonu o me|unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju („Slu`beni list SRJ ”, br.
60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00), u ~lanu 68. stav 1.
re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 75.000 do 750.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 4.500 do 45.000 dinara”.
U ~lanu 69. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 70. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 71. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 72. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 45.000 do
450.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.250 do 22.500 dinara”.
U ~lanu 73. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 45.000 do
450.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.250 do 22.500 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 74. stav 1. re~i: „od 300 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 4.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 63.
U Zakonu o putevima („Slu`beni glasnik
RS”, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98),
u ~lanu 63. stav 1. re~i: „od 50.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 64. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 65. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 66. re~i: „od 100 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 67. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 25.000 dinara”.
U ~lanu 68. re~i: „od 200 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 69. stav 1. re~i: „od 50 do 500 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 15.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 30 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 dinara”.
^lan 64.
U Zakonu o pomorskoj i unutra{woj plovidbi
(„Slu`beni list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99 i
73/00), u ~lanu 1057. stav 1. re~i: „od 30.000 do
300.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
20.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.500 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 1058. stav 1. re~i: „od 27.000 do
270.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
20.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.200 do 24.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 1059. stav 1. re~i: „od 15.000 do
150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 1060. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 1061. re~i: „od 900 do 9.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000
dinara”.
Broj 101
39
U ~lanu 1062. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 1063. re~i: „od 900 do 9.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 1064. stav 1. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do
50.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 1065. re~i: „od 450 do 4.500 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 1066. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 1067. re~i: „od 270 do 2.700 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 1068. ta~ka 1. re~i: „od 450 do 4.500
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do
50.000 dinara”.
Ta~ka 2. re~i: „od 270 do 2.700 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
^lan 65.
U Zakonu o unutra{woj plovidbi („Slu`beni
glasnik SRS”, broj 54/90, „Slu`beni glasnik
RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 64. stav 1.
re~i: „od 1.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 65. stav 1. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 66. stav 1. re~i: „od 300 do 5.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 67. stav 1. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
500.000 dinara”, a re~i: „od 50 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 50.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 68. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000
dinara”.
U ~lanu 69. re~i: „od 80 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 66.
U Zakonu o vazdu{nom saobra}aju („Slu`beni list SRJ”, br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01),
u ~lanu 261. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do
900.000 dinara”.
40
Broj 101
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 262. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 263. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 264. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 265. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 266. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 90.000 do
900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 267. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 70.000 do
700.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 268. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 70.000 do
700.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 269. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 70.000 do
700.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 270. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do
540.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 271. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do
540.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 272. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do
540.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U stavu 3. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 273. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 9.000 do 90.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do 500.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 274. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 275. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 54.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 276. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 277. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 278. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 279. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.600 do 36.000 dinara”.
U ~lanu 280. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od od 3.600 do 36.000
dinara”.
U ~lanu 281. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.600 do 36.000 dinara”.
U ~lanu 282. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.800 do 28.000 dinara”.
U ~lanu 283. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.800 do 28.000 dinara”.
^lan 67.
U Zakonu o bezbednosti u `elezni~kom saobra}aju („Slu`beni list SRJ”, br. 60/98 i
36/99), u ~lanu 136. stav 1. re~i: „od 45.000 do
450.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
50.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 137. stav 1. re~i: „od 30.000 do 300.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.500 do 15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 3.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 138. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 30.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 139. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 450 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 20.000 dinara”.
U ~lanu 140. re~i: „od 300 do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 10.000 dinara”.
U ~lanu 141. re~i: „od 150 do 1.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 5.000 dinara”.
^lan 68.
U Zakonu o odr`avawu stambenih zgrada
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95, 46/98 i 1/01),
u ~lanu 32. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 33. re~i: „od 1.000 do 5.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 34. stav 1. re~i: „od 100 do 1.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 69.
U Zakonu o stanovawu („Slu`beni glasnik
RS ”, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93,
46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98 i
26/01), u ~lanu 54. re~i: „od 100 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 55. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 100.000 dinara”.
^lan 70.
U Zakonu o sahrawivawu i grobqima („Slu`beni glasnik SRS”, br. 20/77, 24/85 i 6/89 i
„Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i
48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 24. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
áH. ZAKONI U OBLASTI TRGOVINE,
TURIZMA I USLUGA
^lan 71.
U Zakonu o uslovima za obavqawe prometa robe, vr{ewa usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Slu`beni glasnik RS”, br. 39/96,
20/97, 46/98, 34/01 i 80/02), u ~lanu 53. stav 1. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se
re~ima: „od 50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 2.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 54. stav 1. re~i: „od 2.000 do 20.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
500.000 dinara”.
Broj 101
41
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 55. stav 1. re~i: „od 2.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”; re~i: „od 200 novih dinara” zamewuju se re~ima:
„od 5.000 dinara”, a re~i: „od 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 dinara”.
U ~lanu 56. stav 1. re~i: „od 1.000 do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
50.000 dinara”.
U ~lanu 57. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 3.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 2.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 1.000 do 2.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
^lan 72.
U Zakonu o trgovini („Slu`beni list SRJ”,
br. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02), u ~lanu 47. stav 1. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 3.000.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 3.000.000
dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 200.000 dinara”.
U ~lanu 50. stav 1. re~i: „od 6.000 do 60.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.800 do 18.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 51. stav 1. re~i: „od 1.500 do 15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 52. stav 1. re~i: „od 900 do 9.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000
dinara”.
H. ZAKONI U OBLASTI EKONOMSKIH
ODNOSA SA INOSTRANSTVOM
^lan 73.
U Zakonu o spoqnotrgovinskom poslovawu
(„Slu`beni list SRJ”, br. 46/92, 49/92, 16/93,
31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97,59/98, 44/99,
53/99, 55/99, 73/00 i 23/01), u ~lanu 93. stav 1. re~i: „od 60.000 do 600.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 4.000 do 40.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 200.000
dinara”.
42
Broj 101
U stavu 5. re~i: „od 4.000 do 40.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 94. stav 1. re~i: „od 60.000 do 600.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 4.000 do 40.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 200.000
dinara”.
U ~lanu 97. stav 1. re~i: „od 12.000 do 120.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 60.000 do
600.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 98. re~: „dvadesetostrukog” zamewuje
se re~ju: „desetostrukog”.
U ~lanu 99. re~i: „od 400 do 4.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 20.000 dinara”.
Há. ZAKONI U OBLASTI RADA,
ZAPO[QAVAWA I SOCIJALNE
POLITIKE
^lan 74.
U Zakonu o socijalnoj za{titi i obezbe|ivawu socijalne sigurnosti gra|ana („Slu`beni
list SRJ”, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93,
46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04), u ~lanu 119.
stav 1. re~i: „od 500 do 10.000 dinara” zamewuju
se re~ima: „od 50.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
^lan 75.
U Zakonu o uslovima za obavqawe psiholo{ke delatnosti („Slu`beni glasnik RS”, broj
25/96), u ~lanu 17. stav 1. re~i: „od 1.000 do
10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 300 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 500 do 5.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 300.000 dinara”.
U ~lanu 18. stav 1. re~i: „od 500 do 1.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 5.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 500 do 5.000” zamewuju se
re~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.
^lan 76.
U Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih
invalida i porodica palih boraca („Slu`beni list SRJ”, br. 24/98, 29/98 i 25/00), u ~lanu
113. stav 1. re~i: „od 1.000 do 9.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 77.
U Zakonu o povlasticama u unutra{wem putni~kom saobra}aju invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, br. 22/93 i 25/93), u ~lanu
12. re~i: „od 300.000 do 500.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
21. novembar 2005.
^lan 78.
U Zakonu o penzijskom i invalidskom osigurawu („Slu`beni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 i
84/04), u ~lanu 212. re~i: „od 1.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 213. stav 1. re~i: „od 5.000 do 400.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 200.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 400.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 1.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 1.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 214. stav 1. re~i: „od 5.000 do 400.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 200.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 400.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 1.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 215. stav 1. re~i: „od 5.000 do 400.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 20.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.500 do 50.000 dinara”.
^lan 79.
U Zakonu o {trajku („Slu`beni list SRJ”,
broj 29/96), u ~lanu 19. stav 1. re~i: „od 15.000 do
150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
800.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 40.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 400.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 20. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 40.000 do 50.000 dinara”.
^lan 80.
U Zakonu o uslovima za zasnivawe radnog
odnosa sa stranim dr`avqanima („Slu`beni
list SFRJ”, br. 11/78 i 64/89 i „Slu`beni list
SRJ”, br. 42/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i
28/96), u ~lanu 12. stav 1. re~i: „od 3.000 do
15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
600.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.500 do 7.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
^lan 81.
U Zakonu o evidencijama u oblasti rada
(„Slu`beni list SRJ”, broj 46/96), u ~lanu 50.
stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 500.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 51. re~i: „od 250 do 2.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 300.000 do 500.000
dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 52. re~i: „do 900 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
^lan 82.
U Zakonu o za{titi gra|ana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu („Slu`beni list SRJ”, broj 24/98), u ~lanu 33. stav 1.
re~i: „od 15.000 do 150.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 400.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 20.000 dinara”.
U ~lanu 34. re~i: „od 900 do 9.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 200.000
dinara”.
^lan 83.
U Zakonu o radnom osposobqavawu i zapo{qavawu invalida („Slu`beni glasnik RS”,
broj 25/96), u ~lanu 21. stav 1. re~i: „od 5.000 do
10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 84.
U Zakonu o dru{tvenoj brizi o deci („Slu`beni glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94,
47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02, 62/03 i 64/03), u ~lanu 78. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 79. re~i: „do 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
Háá. ZAKONI U OBLASTI NAUKE
I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE
^lan 85.
U Zakonu o nacionalnim parkovima („Slu`beni glasnik RS”, br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93
i 48/94), u ~lanu 27. stav 1. re~i: „od 15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 2.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 500 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 2.000 dinara”.
U ~lanu 28. stav 1. re~i: „od 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 1.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 500 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 5.000 dinara”.
U stavu 4. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 1.000 dinara”.
U ~lanu 29. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 dinara”, a re~i: „od
1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
5.000 dinara”.
^lan 86.
U Zakonu o postupawu sa otpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/96 i
26/96), u ~lanu 28. stav 1. re~i: „od 10.000 do
Broj 101
43
100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
10.000 do 3.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 29. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 30. re~i: „od 500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 300.000 dinara”.
U ~lanu 31. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 5.000 dinara”.
^lan 87.
U Zakonu o za{titi od jonizuju}ih zra~ewa
(„Slu`beni list SRJ”, broj 46/96), u ~lanu 46. stav 1.
re~i: „od 45.000 do 450.000 novih dinara” zamewuju se
re~ima: „od 10.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 3.000 do 30.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 150.000
dinara”.
U ~lanu 47. stav 1. re~i: „od 45.000 do 450.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 48. stav 1. re~i: „od 15.000 do 150.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 49. stav 1. re~i: „od 9.000 do 90.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
600.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 600 do 6.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 50. re~i: „od 750 do 7.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 51. stav 1. re~i: „od 300 novih dinara” zamewuju se re~ima „od 2.000 dinara”.
^lan 88.
U Zakonu o ribarstvu („Slu`beni glasnik
RS”, br. 35/94 i 38/94) u ~lanu 41. stav 1. re~i:
„od 10.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju se
re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 100.000 dinara”.
U ~lanu 42. stav 1. re~i: „od 5.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 300 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 43. stav 1. re~i: „od 1.000 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
50.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 10.000 dinara”.
44
Broj 101
U ~lanu 44. stav 1. re~i: „od 100 do 5.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 5.000 dinara”.
U ~lanu 45. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 5.000 dinara”.
U ~lanu 46. stav 1. re~i: „od 100 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 dinara”.
^lan 89.
U Zakonu o proizvodwi i prometu otrovnih
materija („Slu`beni list SRJ”, br. 15/95, 28/96
i 37/02) u ~lanu 61. stav 2. re~i: „od 6.300 do
63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
50.000 dinara”.
Hááá. ZAKONI U OBLASTI PROSVETE
I SPORTA
^lan 90.
U Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i
vaspitawa („Slu`beni glasnik RS”, br. 62/03,
64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 145. stav 1. re~i: „od
30.000 do 100.000 dinara” zamewuju se re~ima:
„od 30.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 5.000 do 30.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 146. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 25.000 dinara”.
U ~lanu 147. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 25.000 dinara”.
U ~lanu 148. stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 91.
U Zakonu o osnovnoj {koli („Slu`beni glasnik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94,
22/02, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 140.
stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 92.
U Zakonu o sredwoj {koli („Slu`beni glasnik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96,
23/02, 25/02, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu
109. stav 1. re~i: „od 10.000 do 50.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 30.000 do 500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 93.
U Zakonu o u~eni~kom i studentskom standardu („Slu`beni glasnik RS”, br. 81/92, 49/93,
53/93, 67/93 i 48/94) u ~lanu 51. re~i: „od 500 do
10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
30.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 52. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 53. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 54. stav 2. re~i: „od 20 do 1.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000
dinara”.
^lan 94.
U Zakonu o sportu („Slu`beni glasnik RS”,
broj 52/96) u ~lanu 79. stav 1. re~i: „od 3.000 do
15.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
30.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 3.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 1.500 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 15.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 80. re~i: „od 500 do 3.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
Háâ. ZAKONI U OBLASTI KULTURE
^lan 95.
U Zakonu o obnovi kulturno-istorijskog nasle|a i podsticawu razvoja Sremskih Karlovaca („Slu`beni glasnik RS”, br. 37/91, 53/93,
67/93 i 48/94) u ~lanu 15. stav 1. re~i: „do 10.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 100.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 16. stav 1. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
^lan 96.
U Zakonu o izdavawu publikacija („Slu`beni glasnik RS”, br. 37/91, 53/93, 67/93, 48/94 i
135/04) u ~lanu 8. stav 1. re~i: „do 10.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „do 500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: ” do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 30.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: ” do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
^lan 97.
U Zakonu o kinematografiji („Slu`beni glasnik RS”, br. 46/91, 53/93, 56/93, 67/93, 47/94 i
48/94) u ~lanu 25. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: ” do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: ” do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: ” do 50.000 dinara”.
U ~lanu 26. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: ” do 25.000 dinara”.
^lan 98.
U Zakonu o bibliote~koj delatnosti („Slu`beni glasnik RS”, broj 34/94) u ~lanu 29. stav 1.
re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju
se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 30. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 99.
U Zakonu o osnivawu Muzeja `rtava genocida („Slu`beni glasnik RS”, br. 49/92, 53/93,
67/93 i 48/94), u ~lanu 17. stav 1. re~i: „do 10.000
21. novembar 2005.
novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
Hâ. ZAKONI U OBLASTI ZDRAVQA
^lan 100.
U Zakonu o zdravstvenoj za{titi („Slu`beni glasnik RS”, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93,
53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02), u ~lanu 87. stav
1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U ~lanu 87. stav 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 88. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 89. stav 1. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 90. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima „do 50.000 dinara”.
^lan 101.
U Zakonu o postupku prekida trudno}e u
zdravstvenim ustanovama („Slu`beni glasnik
RS”, broj 16/95), u ~lanu 15. stav 1. re~i: „od
1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od
10.000 do 1.000.000 dinara”.
U ~lanu 15. stav 2. re~i: „od 500 do 5.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 15. stav 3. re~i: „od 500 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000
dinara”.
U ~lanu 15. stav 4. re~i: „od 500 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 102.
U Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstvene za{tite („Slu`beni glasnik SRS”,
br.14/81 i 24/85, „Slu`beni glasnik RS” br.
44/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 20. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima:
„od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 103.
U Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva („Slu`beni list SRJ” br. 12/98 i 37/02),
u ~lanu 27. stav 2. re~i: „od 6.300 do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 28. re~i: „od 6.300 do 63.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.
Broj 101
45
U ~lanu 29. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 30. re~i: „od 700 do 7.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 500 do 5.000 dinara.“
^lan 104.
U Zakonu o zdravstvenom osigurawu („Slu`beni glasnik RS”, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93,
48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01, 18/02 i 80/02), u
~lanu 122. re~i: „od 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 dinara”.
U ~lanu 123. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 124. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 125. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 50.000 dinara”.
^lan 105.
U Zakonu o proizvodwi i prometu opojnih
droga („Slu`beni list SRJ”, br. 46/96 i 37/02),
u ~lanu 34. stav 2. re~i: „od 6.300 do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 35. re~i: „od 5.000 do 50.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 36. re~i: „od 3.000 do 30.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 37. re~i: „od 3.000 do 30.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 38. re~i: „od 3.000 do 30.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
^lan 106.
U Zakonu o zabrani pu{ewa u zatvorenim
prostorijama („Slu`beni glasnik RS”, broj
16/95), u ~lanu 5. stav 1. re~i: „od 300 do 2.000
dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
500.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 250 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 6. stav 1. re~i: „od 300 do 2.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do 500.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 250 do 1.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 7. stav 1. re~i: „od 50 dinara” zamewuju
se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 107.
U Zakonu o fluorisawu vode za pi}e („Slu`beni glasnik RS”, br. 35/94, 38/94 i 25/96),
u ~lanu 9. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 108.
U Zakonu o uslovima za uzimawe i presa|ivawe delova qudskog tela („Slu`beni list
SFRJ”, br. 63/90 i 22/91, „Slu`eni list SRJ”,
broj 28/96), u ~lanu 27. stav 1. re~i: „od 15.000 do
46
Broj 101
75.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 28. stav 1. re~i: „od 15.000 do 75.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 900 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 29. stav 1. re~i: „od 15.000 do 75.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara.“
U stavu 3. re~i: „od 900 do 4.500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 109.
U Zakonu o zdravstvenom nadzoru nad `ivotnim namirnicama i predmetima op{te upotrebe („Slu`beni glasnik SRS”, br. 47/73,
31/77, 48/77, 24/85, 29/88 i 6/89, „Slu`beni glasnik RS”, br. 44/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu
22. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 400.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 23. stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 250.000 do 500.000
dinara”.
U stavu 2. re~i „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 24. stav 1. re~i „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do 300.000
dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 25. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 26. re~i: „do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 150.000 do 300.000 dinara”, a re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se
re~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 27. stav 1. re~i: „od 500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 dinara”.
^lan 110.
U Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti `ivotnih namirnica i predmeta op{te upotrebe
(„Slu`beni list SFRJ”, br. 53/91, 16/93, 31/93,
41/93 i 50/93, „Slu`beni list SRJ”, br. 24/94,
28/96 i 37/02), u ~lanu 40. stav 2. re~i: „od 6.300
do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000
do 50.000 dinara”.
U ~lanu 41. re~i: „od 6.300 do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 200.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 42. re~i: „od 2.100 do 21.000 dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
^lan 111.
U Zakonu o zdravstvenoj za{titi stranaca
u Saveznoj Republici Jugoslaviji („Slu`beni
list SRJ”, br. 59/98 i 37/02), u ~lanu 9. stav 2. re~i: „od 1.000 do 10.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U stavu 3. re~i: „od 6.300 do 63.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 50.000 dinara”.
Hâá. ZAKONI U OBLASTI STATISTIKE
^lan 112.
U Zakonu o statisti~kim istra`ivawima
(„Slu`beni glasnik RS” br. 83/92, 53/93, 67/93 i
48/94) u ~lanu 29 stav 1. re~i: „do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 1.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U ~lanu 30. re~i: „do 1.000 novih dinara zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
Hâáá. ZAKONI U OSTALIM OBLASTIMA
^lan 113.
U Zakonu o slu`benoj upotrebi jezika i pisama („Slu`beni glasnik RS”, br. 45/91, 53/93,
67/93 i 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: „od 2.000
do 80.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
20.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 400 do 4.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 70.000 dinara”.
U ~lanu 24. stav 1. re~i: „od 2.000 do 80.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 400 do 4.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 4.000 do 70.000 dinara”.
U ~lanu 25. re~i: „od 800 do 5.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 250.000 dinara”.
U ~lanu 26. re~i: „od 160 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 25.000 dinara”.
^lan 114.
U Zakonu o izboru narodnih poslanika
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 35/00, 57/03 i
18/04), u ~lanu 108. stav 1. re~i: „od 5.000 do
20.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od
100.000 do 600.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.000 do 4.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 500 do 2.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 40.000 dinara”.
U ~lanu 109. re~i: „od 1.500 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 25.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 110. stav 1. re~i: „od 12.000 do 60.000
novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 50.000 do
800.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 1.500 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000 dinara”.
U ~lanu 111. re~i: „od 5.000 do 10.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 50.000
dinara”.
U ~lanu 112. re~i: „od 5.000 do 10.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 100.000 do
400.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 3.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 25.000 dinara”.
21. novembar 2005.
U ~lanu 113. re~i: „od 1.500 do 6.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000
dinara”.
U ~lanu 114. re~i: „od 500 do 2.500 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 30.000
dinara”.
^lan 115.
U Zakonu o dr`avnom premeru i katastru i
upisima prava na nepokretnostima („Slu`beni glasnik RS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94,
12/96, 15/96, 34/01 i 25/02) u ~lanu 134. stav 1. re~i: „od 2.000 do 50.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do 1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 500 do 5.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „od 1.000 do 25.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 5.000 do 500.000 dinara”.
U ~lanu 135. re~i: „od 500 do 5.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 136. re~i: „od 250 do 2.500 dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
^lan 116.
U Zakonu o privrednim prestupima („Slu`beni list SFRJ”, br. 4/77, 32/77, 14/85, 74/87,
57/89 i 3/90, „Slu`beni list SRJ”, br. 27/92,
16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01),
u ~lanu 147. stav 2. re~i: „do 2.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
^lan 117.
U Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i
pravnom dejstvu wegovih odluka („Slu`beni
glasnik RS”, broj 32/91 i 67/93), u ~lanu 66. stav 1.
re~i: „od 10.000.000 do 50.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 900.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
U stavu 3. re~i: „do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „do 50.000 dinara”.
^lan 118.
U Zakonu o za{titi od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda („Slu`beni glasnik SRS”
br. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89 i 52/89, „Slu`beni
glasnik RS” br. 53/93, 67/93 i 24/94), u ~lanu 91a
stav 1. re~i: „od 25.000 do 10.000.000 dinara” zamewuju se re~ima: „od 20.000 do 2.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 5.000 do 100.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 2.000 do 100.000
dinara”.
U ~lanu 92. stav 1. re~i: „od 1.000 do 10.000 novih dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 93. stav 1. re~i: „od 500 do 5.000 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 10.000 do
1.000.000 dinara”.
U stavu 2. re~i: „od 50 do 500 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 94. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
U ~lanu 95. re~i: „od 100 do 1.000 novih dinara”
zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 50.000 dinara”.
Broj 101
47
U ~lanu 96. stav 1. re~i: „od 50 do 500 novih
dinara” zamewuju se re~ima: „od 1.000 do 30.000
dinara”.
^lan 119.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
3214
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama
Progla{ava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona
o sudijama, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa
Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,
14. novembra 2005. godine.
PR broj 91
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
^lan 1.
U Zakonu o sudijama („Slu`beni glasnik RS”,
br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04 i
61/05), u ~lanu 41. stav 2. alineja prva posle re~i: „op{tinskog” dodaju se re~i: „i prekr{ajnog”, a u alineji ~etvrtoj posle re~i: „Vi{eg
trgovinskog suda” dodaje se zapeta i re~i: „Vi{eg prekr{ajnog suda”.
^lan 2.
Posle ~lana 79. dodaju se dva nova nadnaslova
i novi ~lanovi 79b i 79v koji glase:
„Nastavqawe sudijske du`nosti u op{tinskim
organima za prekr{aje i Ve}ima za prekr{aje
^lan 79b
Na imenovawe i prestanak du`nosti sudija u
op{tinskim organima za prekr{aje i Ve}ima za
prekr{aje primewiva}e se Zakon o prekr{ajima
(„Slu`beni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Slu`beni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93,
53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01,
65/01 i 55/04) do 31. decembra 2006. godine.
Sudijama u op{tinskim organima za prekr{aje i Ve}ima za prekr{aje du`nost prestaje
31. decembra 2006. godine.
Izbor sudija prekr{ajnih sudova
i Vi{eg prekr{ajnog suda
^lan 79v
Odluka o broju sudija u prekr{ajnim sudovima
i Vi{em prekr{ajnom sudu bi}e doneta do 1. jula 2006. godine.
48
Broj 101
21. novembar 2005.
Predsednik i sudije prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda bi}e izabrani do 31. decembra 2006. godine u skladu sa odredbama ovog
zakona.”
^lan 3.
Vi{i prekr{ajni sud preuze}e iz ve}a za prekr{aje, a prekr{ajni sudovi iz op{tinskih organa za prekr{aje potreban broj zaposlenih koji su obavqali poslove iz delokruga navedenih
organa.
^lan 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”, a primewiva}e se po~ev od dana otpo~iwawa postupka izbora sudija prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda.
^lan 4.
U ~lanu 14. u stavu 1. posle re~i: „Vi{i trgovinski sud” dodaju se zapeta i re~i: „Vi{i prekr{ajni sud”.
U stavu 2. posle re~i: „trgovinski sud” i zapete dodaju se re~i: „Vi{i prekr{ajni sud je
neposredno vi{i sud za prekr{ajne sudove,”.
^lan 5.
Posle ~lana 25. dodaju se dva nova odeqka – 5a
i 5b, i novi ~lanovi 25a i 25b koji glase:
„5a Nadle`nost prekr{ajnog suda
^lan 25a
Prekr{ajni sud u prvom stepenu sudi u prekr{ajnim postupcima ako nije nadle`an organ
uprave i vr{i druge poslove odre|ene zakonom.
5b Nadle`nost Vi{eg prekr{ajnog suda
3215
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o ure|ewu sudova
Progla{ava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ure|ewu sudova, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije
u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.
PR broj 92
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o izmenama i dopunama Zakona o ure|ewu
sudova
^lan 1.
U Zakonu o ure|ewu sudova („Slu`beni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03 i 29/04),
u ~lanu 10. stav 3. posle re~i: „Vi{i trgovinski sud” dodaju se zapeta i re~i: „prekr{ajni
sudovi, Vi{i prekr{ajni sud,”.
^lan 2.
U ~lanu 12. posle re~i: „Vi{i trgovinski sud”
dodaju se zapeta i re~i: „Vi{i prekr{ajni sud”.
^lan 3.
U ~lanu 13. posle stava 3. dodaje se novi stav 4.
koji glasi:
„Prekr{ajni sud osniva se za teritoriju jedne ili vi{e op{tina.”
U dosada{wem stavu 4. koji postaje stav 5. posle re~i: „apelacionih” re~: „i” zamewuje se zapetom, a posle re~i: „trgovinskih” dodaju se re~i: „i prekr{ajnih”.
^lan 25b
Vi{i prekr{ajni sud odlu~uje o `albama na
odluke prekr{ajnih sudova, o `albama na odluke koje u prekr{ajnom postupku donose organi
uprave, o sukobu i preno{ewu mesne nadle`nosti prekr{ajnih sudova i vr{i druge poslove
odre|ene zakonom.”
^lan 6.
U ~lanu 33. stav 2. posle re~i: „apelacionog
suda” bri{e se re~: „i” i dodaje zapeta, a posle
re~i: „Vi{eg trgovinskog suda” dodaju se re~i:
„i Vi{eg prekr{ajnog suda”.
^lan 7.
Posle ~lana 36. dodaje se novi odeqak 3a i novi ~lan 36a koji glasi:
„3a Odeqewa Vi{eg prekr{ajnog suda
^lan 36a
Vi{i prekr{ajni sud ima odeqewa u Novom
Sadu, Kragujevcu, Ni{u i Pri{tini.”
^lan 8.
U ~lanu 38. stav 2. posle re~i: „Vi{eg trgovinskog suda” dodaju se zapeta i re~i: „Vi{eg
prekr{ajnog suda”.
^lan 9.
U ~lanu 48. stav 1. posle re~i: „izvr{ewe krivi~nih” dodaju se re~i: „i prekr{ajnih”.
^lan 10.
U ~lanu 53. stav 1. posle re~i: „Vi{i trgovinski sud” dodaju se zapeta i re~i: „Vi{i prekr{ajni sud”.
^lan 11.
U ~lanu 61. stav 2. posle re~i: „okru`ni” bri{e se re~: „i” i dodaje se zapeta, a posle re~i: „trgovinski sud” ta~ka se zamewuje zapetom i dodaju
se re~i: „prekr{ajni i Vi{i prekr{ajni sud”.
21. novembar 2005.
^lan 12.
Posle ~lana 80. dodaje se novi nadnaslov iznad i novi ~lan 80a koji glasi:
„Nastavak rada postoje}ih organa
za prekr{aje
^lan 80a
Ve}a za prekr{aje i op{tinski organi za prekr{aje nastavqaju da rade u skladu sa Zakonom o
prekr{ajima („Slu`beni glasnik SRS”, broj
44/89 i „Slu`beni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92,
6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98,
44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i Odlukom o obrazovawu Op{tinskih organa za prekr{aje i utvr|ivawu broja sudija u organima za prekr{aje
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 72/93, 9/94, 30/94,
5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98,
17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03 i 115/03) do 31. decembra 2006. godine.”
^lan 13.
U nadnaslovu iznad ~lana 81. posle re~i: „Po~etak rada Tgovinskog suda u Novom Pazaru” dodaju se re~i: „Po~etak rada prekr{ajnih sudova
i Vi{eg prekr{ajnog suda”.
U ~lanu 81. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Prekr{ajni sudovi i Vi{i prekr{ajni sud
po~iwu da rade 1. januara 2007. godine.”
Broj 101
49
^lan 15.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije” a primewiva}e se od 1. januara 2007. godine.
3216
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o prekr{ajima
Progla{ava se Zakon o prekr{ajima, koji je donela
Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine
Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005.
godine.
PR broj 93
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o prekr{ajima
DEO PRVI
^lan 14.
Posle ~lana 82. dodaju se dva nova nadnaslova
i dva nova ~lana 82a i 82b koji glase:
MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE
Glava á
„Preuzimawe predmeta
OSNOVNE ODREDBE
^lan 82a
Predmete koji po ovom zakonu prelaze u nadle`nost prekr{ajnih sudova u kojima do 31. decembra 2006. godine ne bude doneta prvostepena
odluka, nadle`ni prekr{ajni sudovi preuzimaju od do tada nadle`nih organa za prekr{aje.
Nadle`nost prekr{ajnih sudova za preuzimawe predmeta iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se
prema zakonu koji ure|uje sedi{ta i podru~ja sudova i javnih tu`ila{tava.
Predmete u kojima nije okon~an postupak pred
Ve}ima za prekr{aje do 31. decembra 2006. godine preuze}e Vi{i prekr{ajni sud.
Ako posle 1. januara 2007. godine Vi{i prekr{ajni sud odlu~uju}i o pravnom sredstvu
predmet vrati na ponovni postupak, predmet
preuzima prekr{ajni sud u ~iju nadle`nost spada prema zakonu kojim se ure|uje sedi{te i podru~ja sudova i javnih tu`ila{tava.
Predmet zakona
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se: pojam prekr{aja,
uslovi za prekr{ajnu odgovornost, uslovi za
propisivawe i primenu prekr{ajnih sankcija,
sistem sankcija, prekr{ajni postupak i postupak izvr{ewa odluke.
Pojam prekr{aja
^lan 2.
Prekr{aj je protivpravna skrivqeno izvr{ena radwa koja je propisom nadle`nog organa odre|ena kao prekr{aj.
Nema prekr{aja ukoliko je iskqu~ena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna
obele`ja prekr{aja.
Preuzimawe sredstava za rad, opreme, arhive
i zaposlenih
Zakonitost u propisivawu prekr{aja
i prekr{ajnih sankcija
^lan 82b
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene koju koriste postoje}i op{tinski organi za prekr{aje i ve}a za prekr{aje preuze}e
prekr{ajni sudovi i Vi{i prekr{ajni sud u
skladu sa zakonom koji ure|uje sedi{ta i podru~ja sudova i javnih tu`ila{tava.”
^lan 3.
Niko ne mo`e biti ka`wen za prekr{aj, niti se prema wemu mogu primeniti druge prekr{ajne sankcije, ako to delo pre nego {to je bilo izvr{eno nije bilo zakonom, ili na zakonu
zasnovanom propisu, odre|eno kao prekr{aj i za
koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom
50
Broj 101
propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije u~inilac prekr{aja mo`e biti
ka`wen.
Propisivawe prekr{aja
^lan 4.
Prekr{aji se mogu propisivati zakonom ili
uredbom, odnosno odlukom skup{tine autonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup{tine
grada i skup{tine grada Beograda.
Organi ovla{}eni za dono{ewe propisa o
prekr{ajima mogu propisivati samo kazne i za{titne mere predvi|ene ovim zakonom i u granicama koje odre|uje ovaj zakon.
Organi ovla{}eni za dono{ewe propisa iz
stava 1. ovog ~lana mogu propisivati prekr{ajne kazne i za{titne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadle`nosti utvr|ene ustavom i zakonom, pod uslovima
odre|enim ovim zakonom.
Organ koji je ovla{}en da propisuje prekr{ajne kazne i za{titne mere ne mo`e ovo pravo
preneti na druge organe.
Vrste i svrha prekr{ajnih sankcija
^lan 5.
Prekr{ajne sankcije su: kazne, opomena, za{titne mere i vaspitne mere.
Svrha propisivawa, izricawa i primene prekr{ajnih sankcija je da gra|ani po{tuju pravni
sistem i da niko ubudu}e ne u~ini prekr{aj.
Vremensko va`ewe propisa
^lan 6.
Na u~inioca prekr{aja primewuje se zakon
odnosno propis koji je va`io u vreme izvr{ewa
prekr{aja.
Ako je posle u~iwenog prekr{aja jednom ili
vi{e puta izmewen propis, primewuje se propis
koji je najbla`i za u~inioca.
21. novembar 2005.
Neka`wavawe za prekr{aj
^lan 8.
Niko ne mo`e biti ka`wen u prekr{ajnom
postupku dva ili vi{e puta za istu prekr{ajnu
radwu.
Ne}e se kazniti za prekr{aj lice koje je u
krivi~nom postupku ili u postupku za privredni prestup pravosna`no ogla{eno krivim za
delo koje ima i obele`ja prekr{aja.
Diplomatski imunitet
^lan 9.
Prekr{ajni postupak ne}e se voditi niti }e
se izricati kazna protiv lica koja u`ivaju diplomatski imunitet.
Glava áá
IZVR[EWE PREKR[AJA
Radwa izvr{ewa prekr{aja
^lan 10.
Prekr{aj mo`e biti izvr{en ~iwewem ili
ne~iwewem.
Prekr{aj je izvr{en ne~iwewem kad je propisom predvi|eno kao prekr{aj, propu{tawe da
se preduzme odre|eno ~iwewe.
Vreme izvr{ewa prekr{aja
^lan 11.
Prekr{aj je izvr{en u vreme kada je u~inilac
radio ili bio du`an da radi, bez obzira kada je
posledica nastupila.
Mesto izvr{ewa prekr{aja
^lan 12.
Prekr{aj je izvr{en kako u mestu gde je u~inilac radio ili bio du`an da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.
Prostorno va`ewe propisa
Nu`na odbrana
^lan 7.
Odredbe o prekr{ajima va`e na teritoriji
Republike Srbije kad su propisane zakonom ili
uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skup{tine autonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup{tine grada ili skup{tine grada Beograda.
Za prekr{aj predvi|en propisima Republike
Srbije kazni}e se u~inilac ako je prekr{aj u~iwen na teritoriji Republike Srbije ili ako je
u~iwen na doma}em brodu ili vazduhoplovu dok
se nalazi van teritorije Republike Srbije.
Za prekr{aj u~iwen u inostranstvu kazni}e se
u~inilac prekr{aja samo ako je to odre|eno zakonom ili uredbom.
U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana mo`e se, pod
uslovom uzajamnosti, ustupiti gowewe za prekr{aj stranoj dr`avi u kojoj u~inilac prekr{aja
koji je strani dr`avqanin ima prebivali{te.
^lan 13.
Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao
prekr{aj u~iwena u nu`noj odbrani.
Nu`na je ona odbrana koja je neophodno potrebna da u~inilac od svog dobra ili od dobra
drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.
U~inilac koji je prekora~io granice nu`ne
odbrane, mo`e se bla`e kazniti. Ako je to prekora~ewe u~iweno pod naro~ito olak{avaju}im
okolnostima, u~inilac ne}e odgovarati za prekr{aj.
Krajwa nu`da
^lan 14.
Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao
prekr{aj u~iwena u krajwoj nu`di.
Krajwa nu`da postoji ako je prekr{aj u~iwen
da u~inilac otkloni od svog dobra ili dobra
21. novembar 2005.
drugog istovremenu neskrivqenu opasnost koja
se na drugi na~in nije mogla otkloniti, i ako
pri tome u~iweno zlo nije ve}e od zla koje je
pretilo.
U~inilac koji je prekora~io granice krajwe
nu`de, mo`e se bla`e kazniti. Ako je to prekora~ewe u~iweno pod osobito olak{avaju}im
okolnostima, ne}e odgovarati za prekr{aj.
Sila i pretwa
^lan 15.
Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao
prekr{aj u~iwena pod uticajem sile ili pretwe.
Poku{aj
^lan 16.
Za poku{aj prekr{aja u~inilac }e se kazniti
samo ako je to posebno propisano.
Glava ááá
PREKR[AJNA ODGOVORNOST
Subjekti i uslovi odgovornosti
^lan 17.
Fizi~ko lice, pravno lice, odgovorno lice u
pravnom licu, odgovorno lice u dr`avnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice
lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekr{aj samo kad je to propisom o
prekr{aju predvi|eno.
Fizi~ko lice je odgovorno za prekr{aj ako je
u vreme izvr{ewa prekr{aja bilo ura~unqivo i
prekr{aj izvr{ilo sa umi{qajem ili iz nehata.
Pod uslovima iz stava 2. ovog ~lana za prekr{aj odgovara odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dr`avnom organu i preduzetnik.
Pravno lice je odgovorno za prekr{aj u~iwen
skrivqeno preduzetom radwom ili propu{tawem
du`nog nadzora od strane organa upravqawa ili
odgovornog lica ili skrivqenom radwom drugog
lica koje je u vreme izvr{ewa prekr{aja bilo
ovla{}eno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice koje se nalazi u ste~aju odgovorno je za prekr{aj u~iwen pre otvarawa ili u toku ste~ajnog postupka, ali mu se ne mo`e izre}i
kazna, nego samo za{titna mera oduzimawa
predmeta i oduzimawe imovinske koristi.
Republika Srbija, dr`avni organi, organi
teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za
prekr{aj.
Broj 101
51
Okolnost da je prekr{aj u~iwen pod uticajem
alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava ne
iskqu~uje odgovornost u~inioca.
Krivica
^lan 19.
Kriv je u~inilac koji je u vreme kada je u~inio
prekr{aj postupao sa umi{qajem ili iz nehata.
Za prekr{ajnu krivicu dovoqan je nehat u~inioca ako propisom o prekr{aju nije odre|eno
da }e se kazniti samo ako je prekr{aj u~iwen sa
umi{qajem.
Prekr{aj je u~iwen iz nehata kad je u~inilac
bio svestan da usled wegovog ~iwewa ili ne~iwewa mo`e nastupiti zabrawena posledica,
ali je olako dr`ao da je mo`e spre~iti ili da
ona ne}e nastupiti, ili kad nije bio svestan
mogu}nosti nastupawa zabrawene posledice,
iako je prema okolnostima i prema svojim li~nim svojstvima bio du`an i mogao biti svestan
te mogu}nosti.
Prekr{aj je u~iwen sa umi{qajem kad je u~inilac bio svestan svog dela i hteo wegovo izvr{ewe ili kad je bio svestan da usled wegovog
~iwewa ili ne~iwewa mo`e nastupiti zabrawena posledica, i pristao je na weno nastupawe.
Stvarna zabluda
^lan 20.
Nije kriv za prekr{aj u~inilac koji je u vreme izvr{enog prekr{aja bio u stvarnoj zabludi.
Stvarna zabluda postoji kad je u~inilac u vreme izvr{ewa prekr{aja pogre{no smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, wegova radwa bila dozvoqena.
Pravna zabluda
^lan 21.
Nepoznavawe propisa kojim je prekr{aj predvi|en ne iskqu~uje odgovornost, ali u~inilac
prekr{aja koji iz opravdanih razloga nije znao
da je ta radwa zabrawena, mo`e se bla`e kazniti.
Saizvr{ila{tvo
^lan 22.
Ako vi{e lica u~estvovawem u radwi izvr{ewa
prekr{aja zajedni~ki u~ine prekr{aj ili ostvaruju}i zajedni~ku odluku drugom radwom bitno doprinesu izvr{ewu prekr{aja, svako od wih kazni}e se kaznom propisanom za taj prekr{aj.
Podstrekavawe
Ura~unqivost
^lan 18.
Nije ura~unqiv u~inilac prekr{aja koji u
vreme izvr{ewa prekr{aja nije mogao shvatiti
zna~aj svog ~iwewa ili ne~iwewa, ili nije mogao upravqati svojim postupcima, usled trajne
ili privremene du{evne bolesti ili druge te`e
du{evne poreme}enosti ili zaostalog du{evnog
razvoja.
^lan 23.
Ko drugog sa umi{qajem podstrekne da u~ini
prekr{aj kazni}e se kao da ga je sam u~inio.
Pomagawe
^lan 24.
Ko drugom sa umi{qajem pomogne da izvr{i
prekr{aj kazni}e se kao da ga je sam u~inio.
52
Broj 101
21. novembar 2005.
Granice odgovornosti sau~esnika
Na~in propisivawa kazni
^lan 25.
Podstreka~ i pomaga~ su odgovorni u granicama svog umi{qaja.
S obzirom na prirodu prekr{aja, na~in i
okolnosti pod kojima je podstrekavawe ili pomagawe izvr{eno i stepen krivice podstreka~a
i pomaga~a, podstreka~ i pomaga~ mogu se bla`e
kazniti ili se postupak protiv wih mo`e obustaviti.
^lan 29.
Za jedan prekr{aj se mo`e alternativno propisati kazna zatvora ili nov~ana kazna, ali se
mo`e izre}i samo jedna od wih.
Za prekr{aj u~iwen radi sticawa materijalne koristi zakonom se mogu propisati i kazna
zatvora i nov~ana kazna i obe se mogu izre}i zajedno.
Za prekr{aj pravnog lica mo`e se propisati
samo nov~ana kazna.
Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu
Nadle`nost za propisivawe kazni
^lan 26.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odre|eni poslovi koji se odnose na upravqawe,
poslovawe ili proces rada, kao i lice koje u dr`avnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vr{i odre|ene du`nosti.
Zakonom se mo`e propisati da za prekr{aj
odgovara odgovorno lice u dr`avnom organu,
organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave.
Nije odgovorno za prekr{aj odgovorno lice
koje je postupalo na osnovu nare|ewa drugog odgovornog lica ili organa upravqawa i ako je
preduzelo sve radwe koje je na osnovu zakona,
drugog propisa ili akta bilo du`no da preduzme da bi spre~ilo izvr{ewe prekr{aja.
Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato
{to mu je prestao radni odnos u pravnom licu,
dr`avnom organu ili organu jedinice lokalne
samouprave niti zato {to je nastala nemogu}nost ka`wavawa pravnog lica usled wegovog
prestanka.
Strano fizi~ko lice, pravno
i odgovorno lice
^lan 27.
Strano fizi~ko lice, strano pravno lice i
odgovorno lice odgovaraju za prekr{aje jednako
kao i doma}e fizi~ko, pravno i odgovorno lice.
Strano pravno lice i odgovorno lice kazni}e
se za prekr{aj u~iwen na teritoriji Republike
Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavni{tvo u Republici Srbiji.
Glava áâ
KAZNE
Vrste i svrha kazni
^lan 28.
Za prekr{aj se mogu propisati kazna zatvora,
nov~ana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni
poeni sa poni{tewem va`ewa voza~ke dozvole.
U okviru op{te svrhe prekr{ajnih sankcija
(~lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha ka`wavawa je
da se izrazi dru{tveni prekor u~iniocu zbog
izvr{enog prekr{aja i da se uti~e na wega i na
sva ostala lica da ubudu}e ne ~ine prekr{aje.
^lan 30.
Kazna zatvora i kazneni poeni sa poni{tewem voza~ke dozvole mogu se propisati samo zakonom.
Nov~ana kazna i rad u javnom interesu, mogu
se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skup{tine autonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup{tine grada ili skup{tine grada Beograda.
Izricawe kazni
^lan 31.
Kazna zatvora se mo`e izre}i samo kao glavna kazna.
Nov~ana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa poni{tewem voza~ke dozvole mogu
se izre}i i kao glavna i kao sporedna kazna.
Ako su nov~ana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izri~e samo
za prekr{aj kojim su bile prouzrokovane te`e
posledice ili za prekr{aje koji ukazuju na ve}i
stepen krivice u~inioca.
Kazna zatvora
^lan 32.
Kazna zatvora se ne mo`e propisati u trajawu
kra}em od jednog ni du`em od trideset dana.
Za te`e prekr{aje javnog reda i mira i te`e
prekr{aje kojima se ugro`ava `ivot ili zdravqe qudi, ili usled kojih mogu nastati druge te`e posledice mo`e se propisati kazna zatvora
do {ezdeset dana.
Kaznu zatvora mo`e izre}i samo prekr{ajni
sud (u daqem tekstu: sud).
Kazna zatvora ne mo`e se izre}i trudnoj `eni, posle navr{ena tri meseca trudno}e, ni majci dok dete ne navr{i jednu godinu `ivota, a
ako je dete mrtvo ro|eno ili ako je umrlo posle
poro|aja dok ne pro|e {est meseci od dana poro|aja.
Rad u javnom interesu
^lan 33.
Rad u javnom interesu je nepla}eni rad u korist dru{tva kojim se ne vre|a qudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit.
Rad u javnom interesu se mo`e izre}i samo uz
pristanak u~inioca a ne mo`e trajati kra}e od
21. novembar 2005.
10 ~asova niti du`e od 120 ~asova, s tim {to se
ne mo`e obavqati du`e od dva ~asa dnevno.
Prilikom izricawa rada u javnom interesu,
sud }e imati u vidu vrstu izvr{enog prekr{aja,
uzrast, fizi~ku i radnu sposobnost, psihi~ka
svojstva, obrazovawe, sklonosti i druge posebne
okolnosti koje se odnose na li~nost u~inioca.
Kazneni poeni
^lan 34.
Za prekr{aje protiv bezbednosti saobra}aja
na putevima zakonom se mogu propisati kazneni
poeni u rasponu od 1 do 18.
Kazna iz stava 1. ovog ~lana izri~e se pod
uslovima predvi|enim ovim zakonom ako drugim
zakonom nije druga~ije propisano.
Uz kaznu iz stava 1. u~iniocu mogu biti izre~ene dopunske obaveze u ciqu edukacije voza~a
ili pra}ewa wegovog pona{awa u saobra}aju.
Vrste dopunskih obaveza i uslovi za wihovo izricawe propisuju se posebnim zakonom.
Kazneni poeni se mogu izre}i voza~u koji poseduje va`e}u voza~ku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili voza~u kome je pravosna`nom odlukom zabraweno upravqawe vozilom na motorni pogon.
Ako je tokom dve godine voza~ dobio 18 ili
vi{e kaznenih poena, sud mu presudom poni{tava voza~ku dozvolu.
U slu~aju iz stava 5. ovog ~lana voza~ka dozvola prestaje da va`i sa pravosna`no{}u sudske
presude.
Posle jedne godine od pravosna`nosti sudske
presude kojom mu je poni{tena voza~ka dozvola
u~inilac pod zakonom propisanim uslovima mo`e ponovo ste}i voza~ku dozvolu.
Nov~ana kazna
^lan 35.
Zakonom ili uredbom nov~ana kazna mo`e se
propisati u rasponu:
1. od 500,00 do 50.000,00 dinara za fizi~ko lice
ili odgovorno lice;
2. od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice;
3. od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.
Odlukama skup{tine autonomne pokrajine,
skup{tine op{tine, skup{tine grada ili skup{tine grada Beograda, mogu se propisati nov~ane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1.
ovog ~lana.
Nov~ana kazna koja se napla}uje na mestu izvr{ewa prekr{aja mo`e se za fizi~ko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od
500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i
preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do
20.000,00 dinara.
Izuzetno od odredaba st. 1–3. ovog ~lana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne
za slede}e prekr{aje:
– u srazmeri sa visinom pri~iwene {tete ili
neizvr{ene obaveze, vrednosti robe ili druge
Broj 101
53
stvari koja je predmet prekr{aja, ali ne vi{e
od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti – za
prekr{aje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisawa, carinskog, spoqnotrgovinskog i
deviznog poslovawa, prometa roba i usluga i
prometa hartijama od vrednosti;
– u iznosu najvi{e do 10% opredeqenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno
lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili
u obra~unskoj godini koja je prethodila godini
kada je prekr{aj u~iwen – za prekr{aje iz oblasti spre~avawa, ograni~avawa ili naru{avawa
konkurencije.
Rok pla}awa nov~ane kazne
^lan 36.
U presudi se odre|uje rok pla}awa nov~ane
kazne, koji ne mo`e biti kra}i od petnaest dana niti du`i od tri meseca od dana pravosna`nosti presude.
U opravdanim slu~ajevima, sud mo`e re{ewem
dozvoliti da se nov~ana kazna isplati u ratama,
pri ~emu isti sud odre|uje na~in i rok pla}awa,
koji ne mo`e biti du`i od {est meseci.
Na re{ewe iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena `alba.
Zamena nepla}ene nov~ane kazne
^lan 37.
Ako ka`weno fizi~ko lice, u odre|enom roku ne plati nov~anu kaznu u celini ili delimi~no u roku, nov~ana kazna ili nepla}eni deo
kazne zameni}e se radom u javnom interesu ili
kaznom zatvora.
U slu~aju iz stava 1. nepla}ena nov~ana kazna
zameni}e se radom u javnom interesu ili kaznom
zatvora tako {to se za svakih zapo~etih petstotina dinara odre|uje dva dana rada u javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim {to rad u javnom interesu ne mo`e da traje du`e od 60 dana,
a kazna zatvora ne mo`e biti kra}a od jednog,
ni du`a od trideset dana.
Deo nepla}ene nov~ane kazne koji nije mogao
biti zamewen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, napla}uje se prinudnim putem.
Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog ~lana
ka`weno fizi~ko lice isplati nov~anu kaznu,
kazna zatvora ili rad u javnom interesu ne}e se
izvr{iti. Ukoliko je izvr{ewe kazne zapo~eto,
pa ka`weno lice isplati ostatak nov~ane kazne, obustavi}e se izdr`avawe kazne zatvora i
rada u javnom interesu.
Ako ka`weno fizi~ko lice isplati deo nov~ane kazne, ostatak kazne }e se srazmerno zameniti
radom u javnom interesu ili kaznom zatvora.
Ako je pored nov~ane kazne ka`wenom bila
izre~ena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamewuje nov~ana kazna i izre~ena kazna zatvora ne
mogu trajati du`e od {ezdeset dana.
Ako su u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana za vi{e
prekr{aja bile izre~ene kazne zatvora preko
trideset dana i nov~ana kazna, zatvor kojim se
zamewuje nov~ana kazna ne mo`e, zajedno sa izre~enom kaznom zatvora, pre}i devedeset dana.
54
Broj 101
Ako su za prekr{aj propisane i nov~ana kazna
i kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamewuje
izre~ena nov~ana kazna ne mo`e pre}i najvi{u
meru kazne zatvora propisanu za taj prekr{aj.
Nov~ana kazna izre~ena preduzetniku zamewuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se
kaznom zatvora zamewuje nov~ana kazna izre~ena
fizi~kom licu.
Zamena nov~ane kazne u kaznu zatvora vr{i se
na osnovu re{ewa suda protiv kojeg je dozvoqena `alba u roku od 3 dana.
Prinudna naplata nov~ane kazne
^lan 38.
Profesionalnom vojniku nov~ana kazna ne
mo`e biti zamewena kaznom zatvora ili radom
u javnom interesu.
Ako ka`weno pravno lice i odgovorno lice
u pravnom licu ne plate u odre|enom roku izre~enu nov~anu kaznu, naplata }e se izvr{iti prinudnim putem.
Odmeravawe kazne
^lan 39.
Kazna za prekr{aje odmerava se u granicama
koje su za taj prekr{aj propisane, a pri tome se
uzimaju u obzir sve okolnosti koje uti~u da kazna bude ve}a ili mawa, a naro~ito: te`ina i
posledice prekr{aja, okolnosti pod kojima je
prekr{aj u~iwen, stepen krivice u~inioca,
li~ne prilike u~inioca i dr`awe u~inioca
posle u~iwenog prekr{aja.
Ne mo`e se uzeti u obzir kao ote`avaju}a
okolnost ranije izre~ena kazna ili za{titna
mera, ako je od dana pravosna`nosti presude do
dana dono{ewa nove presude proteklo vi{e od
dve godine.
Pri odmeravawu visine nov~ane kazne uze}e
se u obzir i imovno stawe u~inioca.
Ubla`avawe kazne
^lan 40.
Ako se prilikom odmeravawa kazne utvrdi da
prekr{ajem nisu prouzrokovane te`e posledice, a postoje olak{avaju}e okolnosti koje ukazuju da se i bla`om kaznom mo`e posti}i svrha
ka`wavawa, propisana kazna mo`e se ubla`iti
na jedan od slede}ih na~ina:
1. izre}i kazna ispod najmawe mere kazne koja je propisana za taj prekr{aj, ali ne ispod najmawe zakonske mere te vrste kazne;
2. umesto propisane kazne zatvora izre}i nov~ana kazna ili rad u javnom interesu;
3. umesto propisane kazne zatvora i nov~ane
kazne izre}i samo jedna od tih kazni.
Naknada {tete kao razlog obustave postupka
^lan 41.
Sud mo`e obustaviti postupak protiv u~inioca prekr{aja za koji je propisana nov~ana kazna, ako je on dobrovoqno posle izvr{ewa pre-
21. novembar 2005.
kr{aja a pre pokretawa prekr{ajnog postupka
otklonio protivpravno stawe ili nadoknadio
{tetu koju je izazvao prekr{ajem.
Sticaj prekr{aja
^lan 42.
Ako je u~inilac jednom radwom ili sa vi{e
radwi u~inio vi{e prekr{aja za koje mu se
istovremeno sudi, prethodno }e se utvrditi kazna za svaki od tih prekr{aja, pa }e se za sve te
prekr{aje izre}i jedinstvena kazna.
Jedinstvena kazna }e se izre}i po slede}im
pravilima:
1. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr|ena
kazna zatvora, izre}i }e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne mo`e biti ve}a od {ezdeset dana;
2. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr|ena
nov~ana kazna, izre}i }e se jedinstvena nov~ana
kazna koja predstavqa zbir utvr|enih nov~anih
kazni, s tim {to jedinstvena nov~ana kazna ne
mo`e biti ve}a od dvostrukog iznosa najve}e
nov~ane kazne predvi|ene ovim zakonom;
3. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr|ena
kazna rada u javnom interesu, izre}i }e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne mo`e trajati du`e od 120 ~asova;
4. ako je za prekr{aje u sticaju utvr|ena kazna
zatvora, a za druge prekr{aje nov~ana kazna, izre}i }e se jedna kazna zatvora i jedna nov~ana
kazna po ta~. 1. i 2. ovog stava;
5. ako su za prekr{aje u sticaju utvr|eni kazneni poeni, izre}i }e se jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedina~nih kaznenih
poena, a koji ne mo`e biti ve}i od 18 kaznenih
poena.
Ura~unavawe zadr`avawa i pritvora u kaznu
^lan 43.
Vreme za koje je u~inilac prekr{aja zadr`an
pre dono{ewa presude ura~unava se u izre~enu
kaznu.
Ako je protiv lica osumwi~enog za krivi~no
delo bio odre|en pritvor, a krivi~ni postupak
je pravosna`no okon~an obustavom krivi~nog
postupka ili osloba|aju}om odnosno odbijaju}om
presudom, osim zbog stvarne nenadle`nosti suda, pa se za istu radwu u prekr{ajnom postupku
utvrdi krivica u~inioca, vreme provedeno u pritvoru ura~una}e se u izre~enu kaznu za prekr{aj.
Pritvor, odnosno zadr`avawe koje je trajalo
du`e od dvanaest, a kra}e od dvadeset~etiri ~asa ra~una se u jedan dan zatvora, odnosno 500,00
dinara nov~ane kazne.
Glava â
OPOMENA
^lan 44.
Umesto nov~ane kazne za prekr{aj mo`e se izre}i opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umawuju odgovornost u~inioca, tako da
se mo`e o~ekivati da }e se ubudu}e kloniti vr{ewa prekr{aja i bez izricawa kazne.
21. novembar 2005.
Opomena se mo`e izre}i i ako se prekr{aj
ogleda u neispuwavawu propisane obaveze ili
je prekr{ajem nanesena {teta, a u~inilac je posle pokretawa postupka, a pre dono{ewa presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu {tetu.
Glava âá
ZA[TITNE MERE
Svrha i propisivawe
^lan 45.
U okviru op{te svrhe prekr{ajnih sankcija
(~lan 5. stav 2), svrha primene za{titne mere je
da otkloni uslove koji omogu}avaju ili podsti~u u~inioca na izvr{ewe novog prekr{aja.
Za{titna mera mo`e se propisati zakonom
i uredbom.
Vrste za{titnih mera
^lan 46.
Za prekr{aje se mogu propisati slede}e za{titne mere:
1. oduzimawe predmeta,
2. zabrana vr{ewa odre|enih delatnosti,
3. zabrana pravnom licu da vr{i odre|ene delatnosti,
4. zabrana odgovornom licu da vr{i odre|ene
poslove,
5. zabrana upravqawa motornim vozilom,
6. obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana,
7. zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili
mestu izvr{ewa prekr{aja,
8. javno objavqivawe presude,
9. udaqewe stranaca sa teritorije Republike
Srbije.
Za{titne mere oduzimawa predmeta, obaveznog
le~ewa alkoholi~ara i narkomana i udaqewe
stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se
izre}i pod uslovima propisanim ovim zakonom
i kad nisu predvi|ene propisom kojim je odre|en prekr{aj.
Izricawe za{titnih mera
^lan 47.
Kad postoje uslovi za izricawe za{titnih mera predvi|eni ovim ili drugim zakonom, u~iniocu prekr{aja mo`e biti izre~ena jedna ili vi{e za{titnih mera.
Za{titne mere se izri~u uz izre~enu kaznu
ili opomenu.
Za{titne mere se mogu izre}i i kad prekr{ajna sankcija nije izre~ena ako je takva mogu}nost propisana.
Za{titnu meru izri~e sud.
Oduzimawe predmeta
^lan 48.
Predmeti koji su upotrebqeni ili su bili
nameweni za izvr{ewe prekr{aja ili koji su
nastali izvr{ewem prekr{aja mogu se privre-
Broj 101
55
meno ili trajno oduzeti ako su svojina u~inioca prekr{aja, odnosno ako wima raspola`e
pravno lice u~inilac prekr{aja.
Predmeti iz stava 1. ovog ~lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina u~inioca prekr{aja ili
wima ne raspola`e pravno lice u~inilac prekr{aja, ako to zahtevaju interesi op{te bezbednosti, ~uvawe `ivota i zdravqa qudi, sigurnost
robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom.
Sud koji je doneo presudu odredi}e u skladu sa
posebnim propisima da li }e se oduzeti predmeti uni{titi, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji.
Ako je u~inilac samovoqno otu|io ili uni{tio predmete ili je na drugi na~in onemogu}io wihovo oduzimawe, u presudi }e se odrediti da plati nov~ani iznos koji odgovara vrednosti predmeta.
Propisom kojim se odre|uje prekr{aj mo`e se
predvideti obavezno izricawe za{titne mere
oduzimawa predmeta.
Predmeti iz st. 1. i 2. ovog ~lana oduze}e se i
kad se prekr{ajni postupak ne zavr{i presudom
kojom se okrivqeni ogla{ava krivim ako to
zahtevaju interesi op{te bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz
razloga {to u~inilac prekr{aja nije dostupan
sudu, kao i u drugim slu~ajevima odre|enim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno re{ewe na koje okrivqeni ima pravo `albe.
Oduzimawem predmeta ne dira se u pravo tre}ih lica na naknadu {tete od u~inioca.
Zabrana vr{ewa odre|enih delatnosti
^lan 49.
Zabrana vr{ewa odre|enih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili
drugom u~iniocu prekr{aja da vr{i odre|enu
privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje
dozvola nadle`nog organa ili koja se upisuje u
odgovaraju}i registar.
Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj nisu
posebno predvi|eni uslovi za izricawe za{titne mere iz stava 1. ovog ~lana, mera se mo`e izre}i ako u~inilac prekr{aja delatnost zloupotrebi za izvr{ewe prekr{aja ili ako se opravdano mo`e o~ekivati da bi daqe vr{ewe te delatnosti bilo opasno po `ivot ili zdravqe qudi ili druge zakonom za{ti}ene interese.
Zabrana vr{ewa odre|ene delatnosti mo`e se
izre}i u trajawu od {est meseci do tri godine,
ra~unaju}i od pravosna`nosti presude.
Vreme provedeno na izdr`avawu kazne zatvora
ne ura~unava se u trajawe izre~ene mere.
Zabrana pravnom licu da vr{i
odre|ene delatnosti
^lan 50.
Zabrana pravnom licu da vr{i odre|ene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodwe odre|enih proizvoda ili vr{ewa odre|enih poslova
u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili
u zabrani vr{ewa drugih odre|enih poslova.
56
Broj 101
Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj nisu posebno predvi|eni uslovi za izricawe za{titne mere, mera se mo`e izre}i ako bi daqe
vr{ewe odre|ene delatnosti bilo opasno po
`ivot ili zdravqe qudi, {tetno za privredno
ili finansijsko poslovawe drugih pravnih lica ili za privredu u celini.
Zabrana pravnom licu da vr{i odre|enu delatnost mo`e se izre}i u trajawu od {est meseci do tri godine, ra~unaju}i od pravosna`nosti presude.
Zabrana odgovornom licu da vr{i
odre|ene poslove
^lan 51.
Zabrana odgovornom licu da vr{i odre|ene poslove sastoji se u zabrani u~iniocu prekr{aja da
vr{i poslove koje je vr{io u vreme izvr{ewa
prekr{aja ili rukovode}u du`nost u privrednom
ili finansijskom poslovawu, ili odre|enu vrstu poslova, ili sve ili neke du`nosti vezane za
raspolagawe, kori{}ewe, upravqawe ili rukovawe poverenom imovinom.
Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj nije druga~ije odre|eno, zabrana odgovornom licu
da vr{i odre|ene poslove izri~e se kad odgovorno lice zloupotrebi du`nost radi izvr{ewa prekr{aja.
Zabrana odgovornom licu da vr{i odre|ene
poslove mo`e se izre}i u trajawu od tri meseca
do jedne godine, ra~unaju}i od pravosna`nosti
presude.
Vreme provedeno na izdr`avawu kazne zatvora
ne ura~unava se u trajawe izre~ene mere.
Zabrana upravqawa motornim vozilom
^lan 52.
Zabrana upravqawa motornim vozilom sastoji
se u tome da se u~iniocu zabrani upravqawe motornim vozilom.
Ako propisom kojim se odre|uje prekr{aj nisu posebno predvi|eni uslovi za izricawe za{titne mere, mera se mo`e izre}i u~iniocu
prekr{aja koji je u~inio prekr{aj protiv bezbednosti saobra}aja ili kad postoji opasnost
da }e ponovo u~initi prekr{aj, odnosno ~ije
ranije kr{ewe tih propisa pokazuje da je opasno da upravqa motornim vozilom.
Pri odlu~ivawu da li }e se izre}i ta mera
uze}e se u obzir i to da li je u~inilac voza~ motornog vozila po zanimawu.
Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana mo`e se
izre}i u trajawu od trideset dana do jedne godine.
Trajawe izre~ene mere ra~una se od dana pravosna`nosti presude. Organ unutra{wih poslova oduze}e voza~ku dozvolu, a ako u~inilac
nema izdatu dozvolu, organ unutra{wih poslova
ne}e mu izdati novu dozvolu, odnosno dozvoliti
polagawe voza~kog ispita dok izre~ena mera
traje.
Vreme provedeno na izdr`avawu kazne zatvora
ne ura~unava se u trajawe mere.
21. novembar 2005.
Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana
^lan 53.
Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana
mo`e se izre}i licu koje je u~inilo prekr{aj
usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola
ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost
da }e usled ove zavisnosti i daqe da ~ini prekr{aje.
Pre izricawa mere iz stava 1. ovog ~lana, sud
}e pribaviti mi{qewe ve{taka odnosno nadle`ne zdravstvene organizacije.
Pri izricawu mere iz stava 1. ovog ~lana u~iniocu prekr{aja nalo`i}e se obavezno le~ewe
u odgovaraju}oj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako u~inilac prekr{aja
bez opravdanih razloga odbije le~ewe, mera }e
se izvr{iti prinudnim putem.
Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana najdu`e
mo`e trajati do godine dana, a izvr{ewe izre~ene mere obustavi}e se i pre isteka vremena
odre|enog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je le~ewe zavr{eno.
Zabrana pristupa o{te}enom, objektima
ili mestu izvr{ewa prekr{aja
^lan 54.
Zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili
mestu izvr{ewa prekr{aja izri~e se radi spre~avawa u~inioca da ponovi prekr{aj ili da nastavi da ugro`ava o{te}enog.
Mera iz stava 1. ovog ~lana izri~e se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretawe
prekr{ajnog postupka ili na usmeni zahtev
o{te}enog, istaknut pri saslu{awu u prekr{ajnom postupku.
Odluka suda kojom je izre~ena zabrana pristupa mora da sadr`i: vremenski period u kom se
izvr{ava, podatke o licima kojima u~inilac ne
sme pristupati, nazna~ewe objekata kojima ne
sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se u~iniocu zabrawuje pristup.
Izre~ena mera zabrane pristupa o{te}enom
ukqu~uje i meru zabrane pristupa zajedni~kom
stanu ili doma}instvu u periodu za koji va`i
zabrana.
Za{titna mera zabrane pristupa mo`e se izre}i u trajawu do godine dana, ra~unaju}i od
pravosna`nosti presude.
O odluci suda kojom se izri~e zabrana pristupa obave{tava se o{te}eni, organ unutra{wih
poslova nadle`an za izvr{ewe mere i Centar za
socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu u~iniocu pristupa deci ili bra~nom drugu.
Kr{ewe zabrane pristupa o{te}enom,
objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja
^lan 55.
Ka`weni kome je pravosna`nom presudom izre~ena mera zabrane pristupa a koji pristupi
o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja tokom trajawa mere ili ostvari kontakt
21. novembar 2005.
sa o{te}enim na nedozvoqeni na~in ili u nedozvoqeno vreme, kazni}e se nov~anom kaznom do
15.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Kaznom iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i
o{te}eni na ~iji je predlog mera doneta, koji
svojim radwama navede ka`wenog da prekr{i
zabranu pristupa.
Javno objavqivawe presude
^lan 56.
Za{titnu meru objavqivawa presude sud }e izre}i ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naro~ito ako bi objavqivawe presude doprinelo da se otkloni
opasnost po `ivot ili zdravqe qudi ili da se
za{titi sigurnost prometa roba i usluga ili
privreda.
Prema zna~aju prekr{aja sud odlu~uje da li }e
se presuda objaviti preko {tampe, radija ili
televizije ili preko vi{e navedenih sredstava
informisawa, kao i da li }e se obrazlo`ewe
presude objaviti u celini ili u izvodu, vode}i
pri tom ra~una da na~in objavqivawa omogu}i
obave{tenost svih u ~ijem interesu presudu treba objaviti.
Presuda se mo`e objaviti u roku od najdu`e
30 dana od dana pravosna`nosti presude.
Propisom kojim se odre|uje prekr{aj mo`e se
predvideti obavezno izricawe za{titne mere
javnog objavqivawa presude.
Tro{kovi javnog objavqivawa presude padaju
na teret ka`wenog.
Broj 101
57
Glava âáá
ODUZIMAWE IMOVINSKE KORISTI
PRIBAVQENE PREKR[AJEM
Osnov oduzimawa imovinske koristi
^lan 59.
Niko ne mo`e zadr`ati imovinsku korist koja
je pribavqena prekr{ajem.
Korist iz stava 1. ovog ~lana se oduzima presudom kojom su utvr|eni prekr{aj i odgovornost
za wega, pod uslovima koji su predvi|eni ovim
zakonom.
Na~in oduzimawa imovinske koristi
^lan 60.
Od u~inioca prekr{aja }e se oduzeti novac,
hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i
svaka druga imovinska korist koja je pribavqena izvr{ewem prekr{aja. Ako takvo oduzimawe
nije mogu}e, u~inilac }e se obavezati da plati
nov~ani iznos koji odgovara pribavqenoj imovinskoj koristi.
Ako okrivqeni u odre|enom roku ne plati
nov~ani iznos iz stava 1. ovog ~lana, naplata }e
se izvr{iti prinudnim putem.
Imovinska korist pribavqena izvr{ewem
prekr{aja mo`e se oduzeti od lica na koje je
prenesena bez naknade, ili uz naknadu koja ne
odgovara stvarnoj vrednosti.
Oduzimawe imovinske koristi od drugog
Udaqewe stranaca sa teritorije
Republike Srbije
^lan 61.
Ako je prekr{ajem pribavqena imovinska korist za drugo fizi~ko lice ili za pravno lice,
ta }e se korist oduzeti.
^lan 57.
Udaqewe stranaca sa teritorije Republike
Srbije mo`e se izre}i strancu koji je u~inio
prekr{aj zbog koga je nepo`eqan wegov daqi
boravak u zemqi.
Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana mo`e se
izre}i u trajawu od {est meseci do tri godine.
Trajawe izre~ene mere te~e od dana pravosna`nosti presude, s tim {to se vreme provedeno
na izdr`avawu kazne zatvora ne ura~unava u trajawe mere.
Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se mo`e na odre|eno vreme odlo`iti izvr{ewe za{titne mere iz stava 1. ovog
~lana.
^lan 62.
Ako je o{te}enom u prekr{ajnom postuku dosu|en imovinsko-pravni zahtev, oduzimawe imovinske koristi izre}i }e se samo ukoliko ta korist prelazi dosu|eni imovinsko-pravni zahtev
o{te}enog.
Sticaj za{titnih mera
Prekr{ajna odgovornost maloletnika
^lan 58.
Ako je jednom presudom za vi{e prekr{aja
utvr|eno vi{e za{titnih mera iste vrste, za koje je propisano da }e se izre}i u odre|enom trajawu, izre}i }e se jedinstvena za{titna mera
koja je jednaka zbiru trajawa pojedina~no utvr|enih za{titnih mera, s tim da ona ne mo`e
pre}i najvi{u zakonsku granicu trajawa te vrste za{titne mere.
^lan 63.
Protiv maloletnika koji u vreme kada je u~inio prekr{aj nije navr{io ~etrnaest godina
(dete) ne mo`e se voditi prekr{ajni postupak.
Na maloletnike koji su u~inili prekr{aj,
starosti od navr{enih ~etrnaest do navr{enih
osamnaest godina, primewuju se odredbe ove
glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.
Za{tita o{te}enog
Glava âááá
ODREDBE O MALOLETNICIMA
58
Broj 101
21. novembar 2005.
Odgovornost roditeqa, usvojiteqa
ili starateqa deteta i maloletnika
stupka i ukoliko ponovo u~ini prekr{aj, mogu}nost izricawa i druge vaspitne mere.
^lan 64.
Kada je dete u~inilo prekr{aj zbog propu{tawa du`nog nadzora roditeqa, usvojiteqa, odnosno starateqa, a ova lica su bila u mogu}nosti
da takav nadzor vr{e, roditeqi, usvojiteq, odnosno starateq deteta kazni}e se za prekr{aj
kao da su ga sami u~inili.
Zakonom se mo`e propisati da }e se za prekr{aj kazniti i roditeqi, usvojiteq, odnosno
starateq maloletnika starog od ~etrnaest do
osamnaest godina koji je u~inio prekr{aj, ako
je u~iweni prekr{aj posledica propu{tawa du`nog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogu}nosti da takav nadzor vr{e.
Posebne obaveze
Prekr{ajne sankcije prema maloletnicima
^lan 65.
Maloletniku koji je u vreme izvr{ewa prekr{aja navr{io ~etrnaest, a nije navr{io {esnaest godina (mla|i maloletnik) mogu se izre}i
samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvr{ewa prekr{aja navr{io {esnaest godina, a nije navr{io
osamnaest godina (stariji maloletnik) mo`e se
izre}i vaspitna mera ili kazna.
Za{titna mera se mo`e izre}i maloletniku
uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekr{aja
to neophodno.
Samo sud mo`e maloletniku izre}i vaspitnu
meru, nov~anu kaznu, kaznu zatvora i za{titnu
meru.
Vrste vaspitnih mera
^lan 66.
Maloletnicima se mogu se izre}i slede}e
vaspitne mere:
1. mere upozorewa i usmeravawa: ukor i posebne obaveze i
2. mere poja~anog nadzora.
Mere upozorewa i usmeravawa se izri~u kad je
takvim merama potrebno uticati na li~nost maloletnika i wegovo pona{awe i kada su one dovoqne da se postigne svrha ovih mera.
Mere poja~anog nadzora izri~u se kad za vaspitavawe i razvoj maloletnika treba preduzeti
trajnije vaspitne mere uz odgovaraju}i stru~ni
nadzor i pomo}.
Ukor
^lan 67.
Ukor se izri~e maloletniku prema kojem nije
potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naro~ito kad se iz wegovog odnosa prema u~iwenom prekr{aju i wegove spremnosti da ubudu}e
ne ~ini prekr{aje mo`e zakqu~iti da }e izre~enom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove
mere.
Pri izricawu ukora, maloletniku }e se ukazati na dru{tvenu neprihvatqivost wegovog po-
^lan 68.
Ukoliko sud oceni da je odgovaraju}im zahtevima i zabranama, potrebno uticati na maloletnika i wegovo pona{awe, mo`e maloletniku
odrediti jednu ili vi{e posebnih obaveza i to:
1. da se izvini o{te}enom;
2. da u okviru svojih mogu}nosti, popravi ili
nadoknadi {tetu koju je prouzrokovao;
3. da ne pose}uje odre|ena mesta i izbegava
dru{tvo odre|enih lica koja na wega negativno
uti~u;
4. da se podvrgne odvikavawu i le~ewu od zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih
sredstava i sredstava zavisnosti;
5. da se radi u~ewa ili provere znawa saobra}ajnih propisa uputi u nadle`nu ustanovu za
osposobqavawe voza~a;
6. da se, bez naknade, ukqu~i u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolo{kog, socijalnog ili lokalnog zna~aja;
7. da se ukqu~i u rad sportskih i drugih sekcija u {koli uz pedago{ki nadzor nastavnika.
Obaveze iz stava 1. ta~. 1. do 7. ovog ~lana, ne
mogu trajati du`e od {est meseci i ne smeju
ometati maloletnikovo {kolovawe ili zaposlewe.
U okviru obaveze iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana sud }e odrediti visinu, oblike i na~in popravqawa {tete, pri ~emu li~ni rad maloletnika mo`e trajati najvi{e do 20 ~asova u periodu od mesec dana i mora biti tako raspore|en
da ne smeta redovnom {kolovawu ili zaposlewu
maloletnika.
Sud }e prilikom izricawa posebnih obaveza
upozoriti maloletnika da se zbog neispuwewa
odre|enih obaveza, one mogu zameniti drugom
obavezom ili vaspitnom merom.
Izvr{ewe posebnih obaveza sprovodi se uz
nadzor Centra za socijalni rad koji o izvr{avawu obaveza obave{tava sud.
Mere poja~anog nadzora
^lan 69.
Vaspitne mere poja~anog nadzora izri~u se
ako je potrebno da se prema maloletniku izvr{i trajnija mera vaspitawa.
Meru poja~anog nadzora od strane roditeqa,
usvojiteqa ili starateqa, sud }e izre}i ako su
roditeqi, usvojiteq ili starateq propustili
da vr{e potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogu}nosti su da ovakav nadzor vr{e
i to se od wih s osnovom mo`e o~ekivati.
Ako roditeqi, usvojiteq ili starateq ne mogu vr{iti poja~ani nadzor nad maloletnikom,
maloletniku }e se izre}i poja~an nadzor organa
starateqstva.
Mere poja~anog nadzora iz st. 2. i 3. ovog ~lana mogu trajati najdu`e jednu godinu.
21. novembar 2005.
Uslovi za izricawe vaspitnih mera
^lan 70.
Pri izricawu vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen wegovog du{evnog razvoja, psihi~ke karakteristike i motivi
zbog kojih je u~inio prekr{aj, dosada{we vaspitawe, okolina i uslovi pod kojima je `iveo,
te`ina prekr{aja, da li mu je ve} pre toga bila
izre~ena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje uti~u na izbor vaspitne mere kojom
}e se najboqe posti}i svrha vaspitawa.
Radi utvr|ivawa okolnosti iz stava 1. ovog
~lana, sud mora saslu{ati roditeqe i usvojiteqa maloletnika, wegovog starateqa i druga lica koja mogu pru`iti potrebne podatke.
Broj 101
59
Izricawe vaspitne mere ili kazne
za prekr{aje u sticaju
^lan 74.
Ako je maloletnik u~inio vi{e prekr{aja u
sticaju, sud }e pri izboru vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekr{aje i izre}i samo jednu meru.
Ako sud za neki od prekr{aja utvrdi kaznu, a
za druge prekr{aje vaspitne mere, izre}i }e samo kaznu.
Tako }e postupiti i ako se posle izre~ene
vaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle wenog izricawa u~inio
prekr{aj.
Dejstvo punoletnosti
Obustava izvr{ewa i izmena odluke
o vaspitnoj meri
^lan 71.
Kad se posle dono{ewa odluke kojom je izre~ena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije
bilo u vreme dono{ewa odluke ili se za wih
nije znalo, a one bi bile od uticaja na dono{ewe odluke, izvr{ewe izre~ene mere mo`e se obustaviti ili se izre~ena mera mo`e zameniti
drugom vaspitnom merom.
Ponovno odlu~ivawe o vaspitnim merama
^lan 72.
Ako je od pravosna`nosti odluke kojom je izre~ena neka od vaspitnih mera ili posebnih
obaveza, proteklo vi{e od {est meseci, a izvr{ewe nije zapo~eto, sud }e ponovo odlu~iti o
potrebi da se izvr{i izre~ena mera ili posebna obaveza. Pri tome mo`e odlu~iti da se ranije izre~ena mera ili posebna obaveza, izvr{i,
ne izvr{i ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom.
Sud je du`an da vodi posebnu evidenciju za
svakog maloletnika kome je izre~ena vaspitna
mera.
Ka`wavawe starijih maloletnika
^lan 73.
Starijem maloletniku mo`e se izre}i kazna
samo ako je u vreme kada je u~inio prekr{aj,
prema svojoj du{evnoj razvijenosti mogao shvatiti zna~aj svoje radwe i upravqati svojim postupcima i ako zbog te`ih posledica prekr{aja ili ve}eg stepena prekr{ajne odgovornosti
ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna zatvora starijem maloletniku mo`e se
izre}i izuzetno, pri ~emu se mora imati u vidu
priroda prekr{aja, li~ne osobine i pona{awe
maloletnika.
Kazna zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne mo`e biti du`a od petnaest dana,
niti se nov~ana kazna mo`e zameniti zatvorom
u trajawu du`em od petnaest dana.
^lan 75.
Ako je maloletnik postao punoletan pre dono{ewa odluke sud ne}e izre}i vaspitnu meru.
Ako je maloletnik postao punoletan posle dono{ewa odluke kojim je bila izre~ena vaspitna
mera, sud }e re{ewem obustaviti izvr{ewe te
mere.
Glava áH
ZASTARELOST
Zastarelost pokretawa i vo|ewa
prekr{ajnog postupka
^lan 76.
Prekr{ajni postupak ne mo`e se pokrenuti
ako protekne jedna godina od dana kada je prekr{aj u~iwen.
Zastarevawe prekr{ajnog gowewa ne te~e za
vreme za koje se gowewe ne mo`e preduzeti po
zakonu.
Zastarevawe se prekida svakom procesnom
radwom nadle`nog organa koja se preduzima radi gowewa u~inioca prekr{aja.
Posle svakog prekida zastarevawe po~iwe ponovo da te~e.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, za
prekr{aje iz oblasti carinskog, spoqnotrgovinskog, deviznog poslovawa, javnih prihoda i
finansija, prometa roba i usluga i vazdu{nog
saobra}aja mo`e se posebnim zakonom propisati du`i rok zastarelosti gowewa.
Rok iz stava 5. ovog ~lana ne mo`e biti du`i
od pet godina.
Prekr{ajno gowewe zastareva u svakom slu~aju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu tra`i za zastarelost gowewa.
Zastarelost izvr{ewa kazne i za{titne mere
^lan 77.
Izre~ena kazna i za{titna mera ne mogu se
izvr{iti ako je od dana pravosna`nosti presude protekla jedna godina.
Zastarevawe izvr{ewa kazne i za{titne mere
po~iwe od dana pravosna`nosti presude kojom
je izre~ena kazna odnosno za{titna mera.
60
Broj 101
Zastarevawe izvr{ewa kazne i za{titne mere
ne te~e za vreme za koje se izvr{ewe ne mo`e
preduzeti po zakonu.
Zastarevawe se prekida svakom procesnom
radwom nadle`nog organa koja se preduzima radi izvr{ewa kazne, odnosno za{titne mere.
Posle svakog prekida zastarevawe po~iwe ponovo da te~e.
Izvr{ewe kazne odnosno za{titne mere zastareva u svakom slu~aju kad protekne dva puta
onoliko vremena koliko se po zakonu tra`i za
izvr{ewe kazne, odnosno za{titne mere.
DEO DRUGI
PREKR[AJNI POSTUPAK
Glava H
OSNOVNA NA^ELA POSTUPKA
Na~elo zakonitosti
^lan 78.
Ovaj zakon utvr|uje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude ka`wen, a da se odgovornom u~iniocu prekr{aja izrekne prekr{ajna sankcija pod uslovima koje predvi|a ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Zakonitost u izricawu prekr{ajnih sankcija
^lan 79.
U~iniocu prekr{aja kaznu ili drugu sankciju mo`e izre}i samo nadle`ni sud i organ dr`avne uprave (u daqem tekstu: organ uprave) koji vodi prekr{ajni postupak po ovom zakonu.
Optu`no na~elo
^lan 80.
Prekr{ajni postupak pokre}e se i vodi na
osnovu zahteva ovla{}enog organa ili o{te}enog.
Utvr|ivawe istine
^lan 81.
Sud je du`an da istinito i potpuno utvrdi ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe zakonite odluke i da sa jednakom pa`wom ispita i utvrdi
kako ~iwenice koje terete okrivqenog tako i
one koje mu idu u korist.
Pomo} neukoj stranci
^lan 82.
Sud je du`an da se stara da neznawe ili neukost stranaka ne bude na {tetu wihovih prava.
Ekonomi~nost prekr{ajnog postupka
^lan 83.
Sud je du`an da postupak sprovede bez odugovla~ewa, ali tako da to ne bude na {tetu dono{ewa pravilne i zakonite odluke.
21. novembar 2005.
Slobodna ocena dokaza
^lan 84.
Sud ocewuje dokaze po svom slobodnom uverewu.
Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane, sud odlu~uje na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na
osnovu rezultata celokupnog postupka.
Pravo na odbranu
^lan 85.
Pre dono{ewa odluke, okrivqenom se mora
dati mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i
dokazima koji ga terete i da iznese sve ~iwenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slu~ajevima predvi|enim zakonom.
U prekr{ajnom postupku okrivqeni mora ve}
na prvom ispitivawu biti obave{ten o prekr{aju za koji se tereti i o osnovama optu`be,
osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne
sprovodi bez ispitivawa okrivqenog.
Ako uredno pozvani okrivqeni ne do|e i ne
opravda izostanak ili u odre|enom roku ne da
pismenu odbranu, a wegovo ispitivawe nije nu`no za utvr|ivawe ~iwenica koje su od va`nosti za dono{ewe zakonite odluke, presuda se
mo`e doneti i bez ispitivawa okrivqenog.
Okrivqeni ima pravo da se brani sam ili uz
stru~nu pomo} branioca koga sam izabere. Sud
je du`an da prilikom prvog ispitivawa okrivqenog pou~i o pravu na branioca.
Upotreba jezika u prekr{ajnom postupku
^lan 86.
Prekr{ajni postupak se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se ure|uje slu`bena upotreba jezika i pisama.
Okrivqeni, svedoci i druga lica koja u~estvuju u prekr{ajnom postupku imaju pravo da
pri izvo|ewu pojedinih radwi u postupku ili
na usmenom pretresu upotrebqavaju svoj jezik.
Ako se radwa u prekr{ajnom postupku odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica,
obezbedi}e se usmeno prevo|ewe onoga {to to
lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog
pismenog dokaznog materijala.
O pravu na prevo|ewe pou~i}e se lice iz stava 2.
ovoga ~lana, koje se mo`e odre}i tog prava ako zna
jezik na kome se vodi prekr{ajni postupak. U zapisniku }e se zabele`iti da je data pouka i izjava
u~esnika.
Prevo|ewe obavqa tuma~ koga odredi sud koji
vodi prekr{ajni postupak.
Dvostepenost prekr{ajnog postupka
^lan 87.
Protiv odluka nadle`nih organa donetih u
prvom stepenu mo`e se izjaviti `alba ako ovim
zakonom nije druga~ije odre|eno.
Presuda odnosno re{ewe doneto u prekr{ajnom postupku postaju pravosna`ni danom dono{ewa presude Vi{eg prekr{ajnog suda.
21. novembar 2005.
Zabrana preina~ewa na gore
^lan 88.
Ako je `alba izjavqena samo u korist okrivqenog, presuda se u delu koji se odnosi na izre~enu sankciju ne mo`e izmeniti na wegovu
{tetu, niti se u ponovqenom postupku mo`e doneti nepovoqnija presuda za okrivqenog.
Naknada {tete neopravdano zadr`anom
ili ka`wenom licu
^lan 89.
Lice koje je neopravdano ka`weno za prekr{aj ili je bez osnova zadr`ano ima pravo na naknadu {tete koja mu je time pri~iwena, kao i
druga prava utvr|ena zakonom.
Po zahtevu lica iz stava 1. ovog ~lana, ministarstvo nadle`no za poslove pravosu|a, sprovodi postupak radi postizawa sporazuma o postojawu, vrsti i visini naknade.
Pravna pomo}
^lan 90.
Sudovi i organi uprave koji vode prekr{ajni
postupak, du`ni su jedni drugima i drugim sudovima pru`ati pravnu pomo} u poslovima iz svoje nadle`nosti.
Organi unutra{wih poslova i drugi organi
uprave du`ni su sudovima i drugim organima
uprave koji vode prekr{ajni postupak, pru`ati
pravnu pomo} i izvr{avati wihove naloge u poslovima iz svoje nadle`nosti.
Sudovi su du`ni da pru`aju pravnu pomo} dr`avnim i drugim organima dostavqawem spisa,
isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa
tok prekr{ajnog postupka.
Glava Há
ORGANI [email protected] ZA VO\EWE POSTUPKA
Nadle`nost sudova
^lan 91.
Prekr{ajni postupak u prvom stepenu vode
prekr{ajni sudovi, ukoliko za vo|ewe prekr{ajnog postupka nisu nadle`ni organi uprave.
Prekr{ajni postupak u drugom stepenu vodi
Vi{i prekr{ajni sud.
Vi{i prekr{ajni sud odlu~uje o `albama na
odluke suda, o `albama na odluke koje u prekr{ajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu
i preno{ewu mesne nadle`nosti sudova i vr{i
druge poslove odre|ene zakonom.
Vi{i prekr{ajni sud pregleda i prati rad
sudova, pribavqa od sudova podatke i izve{taje
potrebne za pra}ewe prekr{ajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, pra}ewe i prou~avawe dru{tvenih odnosa i pojava i podatke o
drugim pitawima od interesa za ostvarivawe
wihove funkcije.
^lan 92.
Javnost rada suda obezbe|uje se pre svega: javnim odr`avawem pretresa, objavqivawem odlu-
Broj 101
61
ka, davawem obave{tewa zainteresovanim licima o toku prekr{ajnog postupka, upoznavawem
javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisawa.
Radi o~uvawa tajne, za{tite morala, interesa
maloletnika ili za{tite drugih posebnih interesa dru{tvene zajednice, mo`e se iskqu~iti
javnost rada u svim ili samo u pojedinim fazama prekr{ajnog postupka.
Sastav suda
^lan 93.
Sudija prekr{ajnog suda sudi i odlu~uje kao
sudija pojedinac.
Vi{i prekr{ajni sud sudi i odlu~uje u ve}u
sastavqenom od troje sudija.
Op{ta mesna nadle`nost
^lan 94.
Za vo|ewe prekr{ajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadle`an sud na ~ijem podru~ju je
prekr{aj u~iwen ili poku{an.
Sud koji je mesno nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka protiv pravnog lica nadle`an
je i za vo|ewe prekr{ajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu.
Ako je prekr{aj u~iwen na doma}em brodu ili
doma}em vazduhoplovu, za vo|ewe prekr{ajnog
postupka u prvom stepenu mesno je nadle`an sud
na ~ijem se podru~ju nalazi doma}a luka ili vazduhoplovno pristani{te u kome se zavr{ava
putovawe u~inioca prekr{aja, a ako je u~inilac
prekr{aja ~lan posade, nadle`an je sud na ~ijem
se podru~ju nalazi mati~na luka broda odnosno
mati~no pristani{te vazduhoplova.
Ako je prekr{aj izvr{en ili poku{an na podru~ju vi{e prekr{ajnih sudova, nadle`an je
onaj sud koji je prvi zapo~eo postupak, a ako postupak jo{ nije zapo~et, sud kome je pre podnet
zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.
Supsidijarna mesna nadle`nost
^lan 95.
Ako nije poznato mesto izvr{ewa prekr{aja,
mesno je nadle`an sud na ~ijem podru~ju okrivqeni ima prebivali{te ili boravi{te, odnosno sedi{te okrivqenog pravnog lica ukoliko
se va`nost propisa kojim je prekr{aj odre|en
prostire i na podru~ju na kome se nalazi wegovo prebivali{te ili boravi{te, odnosno sedi{te okrivqenog pravnog lica.
Ako nisu poznati ni mesto izvr{ewa prekr{aja ni prebivali{te ili boravi{te okrivqenog,
nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju okrivqeni
prona|e odnosno uhvati ili se sam prijavi.
Kumulacija mesne nadle`nosti
^lan 96.
Ako je isto lice okrivqeno za vi{e prekr{aja pa su za vo|ewe prekr{ajnog postupka nadle`na dva ili vi{e sudova, nadle`an je onaj sud
62
Broj 101
koji je po zahtevu ovla{}enog organa prvi zapo~eo postupak, a ako postupak jo{ nije zapo~et
nadle`an je sud kome je prvo podnesen zahtev za
pokretawe prekr{ajnog postupka.
Spajawe i razdvajawe prekr{ajnog postupka
^lan 97.
Sud koji je nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog
postupka protiv u~inioca prekr{aja nadle`an
je i za vo|ewe postupka protiv sau~esnika.
Za saizvr{ioca nadle`an je, po pravilu sud,
koji je kao nadle`an za jednog od wih, prvi zapo~eo postupak.
Protiv u~inioca prekr{aja i sau~esnika
sprove{}e se, po pravilu, jedinstven prekr{ajni postupak i doneti jedna presuda, a ako je to
celishodno, postupak protiv pojedinih sau~esnika mo`e se razdvojiti. U tom slu~aju }e se
doneti posebna presuda.
Postupak protiv pravnog lica
i odgovornog lica
^lan 98.
Protiv pravnog lica i odgovornog lica u
pravnom licu vodi se jedinstven prekr{ajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se
vodi postupak samo protiv jednog od wih.
Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu
ne mo`e pokrenuti postupak, postupak }e se pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica.
Ako je pravno lice prestalo da postoji ili
postoje druge pravne smetwe za vo|ewe postupka,
postupak }e se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog lica u pravnom licu.
Preno{ewe mesne nadle`nosti
^lan 99.
Kad je nadle`ni sud iz pravnih ili stvarnih
razloga spre~en da postupa u odre|enom predmetu, du`an je da o tome izvesti Vi{i prekr{ajni
sud koji }e odrediti drugi stvarno nadle`an sud.
Protiv re{ewa iz stava 1. ovog ~lana nije dozvoqena `alba.
Postupawe u slu~aju nenadle`nosti
^lan 100.
Sud je du`an da po slu`benoj du`nosti pazi
na svoju stvarnu i mesnu nadle`nost i ~im primeti da nije nadle`an, re{ewem se ogla{ava
nenadle`nim i bez odlagawa dostavqa predmet
nadle`nom sudu ili drugom nadle`nom organu.
Ako sud kome je predmet dostavqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet dostavio, pokrenu}e postupak za re{avawe
sukoba nadle`nosti.
Re{avawe sukoba nadle`nosti
^lan 101.
O sukobu nadle`nosti izme|u sudova re{ava
Vi{i prekr{ajni sud.
21. novembar 2005.
Dok se ne re{i sukob nadle`nosti izme|u sudova, svaki od wih du`an je da preduzima one
radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa.
Protiv re{ewa kojim je odlu~eno o sukobu
nadle`nosti nije dozvoqena `alba.
Sukob nadle`nosti izme|u sudova i drugih
organa nadle`nih za vo|ewe prekr{ajnog postupka re{ava Ustavni sud Srbije.
Sukob nadle`nosti izme|u organa uprave koji vode prekr{ajni postupak, re{ava se po op{tim pravilima za sukob nadle`nosti organa
uprave.
Glava Háá
IZUZE]E
Osnovi za izuze}e
^lan 102.
Sudija koji u~estvuje u prekr{ajnom postupku
izuze}e se:
1. ako je o{te}en prekr{ajem;
2. ako mu je okrivqeni, branilac okrivqenog,
predstavnik okrivqenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, o{te}eni ili wegov zakonski zastupnik odnosno punomo}nik, bra~ni drug ili srodnik po
krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena, a po
tazbinskom srodstvu do drugog stepena;
3. ako je sa okrivqenim, predstavnikom okrivqenog pravnog lica, braniocem okrivqenog,
slu`benim licem koje je u ime ovla{}enog organa podnelo zahtev za pokretawe prekr{ajnog
postupka ili o{te}enim u odnosu starateqa,
staranika, usvojiteqa, usvojenika, hraniteqa
ili hrawenika;
4. ako je u istom predmetu kao slu`beno lice
u ime ovla{}enog organa podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ili je u~estvovao kao predstavnik okrivqenog pravnog lica,
branilac okrivqenog, zakonski zastupnik ili
punomo}nik o{te}enog, ili je saslu{an kao
svedok ili kao ve{tak;
5. ako je u istom predmetu u~estvovao u dono{ewu prvostepene presude;
6. ako postoje okolnosti koje izazivaju sumwu
u wegovu nepristrasnost.
Du`nost sudije kad postoje razlozi za izuze}e
^lan 103.
Sudija koji u~estvuje u prekr{ajnom postupku,
~im sazna da postoji koji od razloga za izuze}e
iz ~lana 102. stava 1. ta~. 1–5. ovog zakona, du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i
da o tome obavesti predsednika suda, koji }e odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuze}u
predsednika suda, on }e odrediti sebi zamenika
izme|u sudija tog suda.
Ako je predsednik suda istovremeno i jedini
sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne
mo`e da sebi odredi zamenika iz istog suda za-
21. novembar 2005.
tra`i}e od predsednika Vi{eg prekr{ajnog suda da delegira drugog sudiju.
Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti
koje opravdavaju wegovo izuze}e (~lan 102. stav 1.
ta~ka 6. ovog zakona), obavesti}e o tome predsednika prekr{ajnog suda, a ako se radi o slu~aju iz
stava 2. ovog ~lana, predsednika Vi{eg prekr{ajnog suda.
Broj 101
63
Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u pribavi}e se
izjava od lica ~ije se izuze}e tra`i, a po potrebi sprove{}e se i druge radwe.
Protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e
usvaja nije dozvoqena `alba, a re{ewe kojim se
izuze}e odbija mo`e se pobijati samo `albom
protiv presude.
Glava Hááá
Podno{ewe zahteva za izuze}e
OKRIVQENI
^lan 104.
Izuze}e sudije zbog postojawa nekog od razloga za izuze}e iz ~lana 102. ovog zakona mogu tra`iti okrivqeni i ovla{}eni podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka (u daqem tekstu: stranke).
Zahtev za izuze}e sudije, stranke mogu podneti
do dono{ewa presude, odnosno re{ewa.
Zahtev za izuze}e predsednika i sudija Vi{eg
prekr{ajnog suda stranka mo`e podneti u `albi na prvostepenu presudu.
Stranka mo`e tra`iti izuze}e samo poimeni~no odre|enog sudije koji u predmetu postupa.
Stranka je du`na da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuze}e.
Postupawe u slu~aju podnetog zahteva
za izuze}e
^lan 105.
Kad sudija koji je u~estvovao u prekr{ajnom
postupku sazna da je podnet zahtev za wegovo izuze}e, du`an je da odmah obustavi svaki rad na
predmetu, a ako se radi o izuze}u iz ~lana 102.
stava 1. ta~ke 6. ovog zakona, mo`e do dono{ewa
re{ewa o izuze}u preduzimati samo one radwe
za koje postoji opasnost od odlagawa.
Izuze}e drugih u~esnika u postupku
^lan 106.
Odredbe o izuze}u sudija shodno }e se primewivati i na slu`beno lice koje vodi prekr{ajni postupak u organu uprave, zapisni~are, tuma~e
i ve{take.
Odlu~ivawe o zahtevu za izuze}e
^lan 107.
O zahtevu za izuze}e sudije odlu~uje predsednik suda.
Ako se tra`i izuze}e predsednika suda, re{ewe o izuze}u donosi predsednik Vi{eg prekr{ajnog suda.
Ako se tra`i izuze}e sudije Vi{eg prekr{ajnog suda, re{ewe o izuze}u donosi predsednik
istog suda.
Ako se tra`i izuze}e predsednika Vi{eg prekr{ajnog suda, re{ewe o izuze}u donosi Vrhovni sud Srbije.
O izuze}u zapisni~ara, tuma~a i ve{taka odlu~uje sudija koji vodi prekr{ajni postupak.
Okrivqeni i wegova prava
^lan 108.
Okrivqeni je lice protiv koga se vodi prekr{ajni postupak.
Okrivqeni ima pravo da podnosi dokaze, stavqa predloge i koristi pravna sredstva predvi|ena ovim zakonom.
Za okrivqenog koji nije poslovno sposoban
radwe u postupku preduzima zakonski zastupnik.
Okrivqeni ima pravo da se brani sam ili uz
stru~nu pomo} branioca.
Branilac okrivqenog
^lan 109.
Okrivqeni mo`e uzeti za branioca advokata,
a wega mo`e, u skladu sa zakonom, zameniti
advokatski pripravnik.
Branioca okrivqenom mogu uzeti i wegov zakonski zastupnik, bra~ni drug, srodnik po krvi
u pravoj liniji, usvojiteq, usvojenik, brat, sestra i hraniteq okrivqenog, kao i lice sa kojim okrivqeni `ivi u vanbra~noj zajednici.
Branilac je ovla{}en da u korist okrivqenog
preduzima sve radwe koje mo`e preduzeti okrivqeni.
Branilac je du`an da podnese punomo}je sudu,
odnosno organu uprave pred kojim se vodi postupak. Okrivqeni mo`e dati braniocu i usmeno
punomo}je na zapisnik kod suda, odnosno organa
uprave pred kojim se vodi prekr{ajni postupak.
Prava i du`nosti branioca prestaju kad
okrivqeni opozove punomo}je.
Okrivqeno pravno lice
^lan 110.
Za okrivqeno pravno lice u prekr{ajnom postupku u~estvuje wegov predstavnik, koji je ovla{}en da preduzima sve radwe koje mo`e da preduzima sam okrivqeni.
Predstavnik okrivqenog pravnog lica
^lan 111.
Predstavnik okrivqenog pravnog lica je lice ovla{}eno da to pravno lice predstavqa ili
zastupa na osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica.
Poslodavac mo`e za predstavnika pravnog lica odrediti drugo lice iz reda svojih ~lanova
ili drugog radnika u tom pravnom licu.
64
Broj 101
Predstavnik okrivqenog pravnog lica iz st. 1.
i 2. ovog ~lana mora da ima pismeno ovla{}ewe
organa koji ga je odredio za predstavnika.
Predstavnik okrivqenog pravnog lica mo`e
biti samo jedno lice.
Predstavnik okrivqenog stranog
pravnog lica
^lan 112.
Predstavnik okrivqenog stranog pravnog lica je lice koje upravqa predstavni{tvom ili
drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u
Republici Srbiji, ukoliko za predstavnika
pravnog lica ne bude odre|eno drugo lice.
Lica koja ne mogu biti predstavnici
pravnog lica
^lan 113.
Predstavnik pravnog lica ne mo`e biti lice
koje je u istoj stvari svedok.
Predstavnik pravnog lica ne mo`e biti odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za
isti prekr{aj, koje isti~e da je postupalo na
osnovu nare|ewa drugog odgovornog lica ili
organa upravqawa.
U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana sud je
du`an da pozove pravno lice da u roku od osam
dana odredi drugog predstavnika.
Ka`wavawe za neodre|ivawe predstavnika
^lan 114.
Ako okrivqeno pravno lice na poziv suda ne
odredi svog predstavnika ili u roku iz ~lana
113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika kazni}e se nov~anom kaznom od 500,00 do 1.000,00
dinara. Ako i posle izricawa te kazne pravno
lice ne odredi svog predstavnika, za svako daqe
neodazivawe pozivu kazni}e se nov~anom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara.
Pravo na branioca
^lan 115.
Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom
licu koja imaju status okrivqenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajedni~kog branioca.
Glava Háâ
O[TE]ENI
^lan 116.
O{te}eni u smislu ovog zakona je lice ~ije je
kakvo li~no ili imovinsko pravo povre|eno
ili ugro`eno prekr{ajem.
O{te}eni koji je navr{io {esnaest godina
mo`e sam podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.
O{te}eni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomo}nika:
1. podnosi i zastupa zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka,
21. novembar 2005.
2. podnosi dokaze, stavqa predloge i isti~e
imovinsko-pravni zahtev za naknadu {tete ili
povra}aj stvari,
3. izjavquje `albu na presudu odnosno re{ewe
doneto povodom wegovog zahteva za pokretawe
prekr{ajnog postupka.
Glava Hâ
JAVNI [email protected] I DRUGI ORGANI
OVLA[]ENI NA POKRETAWE POSTUPKA
Javni tu`ilac kao stranka u postupku
^lan 117.
Javni tu`ilac je stranka u prekr{ajnom postupku.
Javni tu`ilac:
1. preduzima mere radi otkrivawa, pronala`ewa i pribavqawa potrebnih dokaza za gowewe u~inilaca prekr{aja i uspe{no vo|ewe prekr{ajnog postupka pred sudom ili nadle`nim
organom uprave,
2. podnosi zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, `albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadle`nog organa uprave,
3. preduzima druge radwe na koje je ovla{}en
ovim zakonom i posebnim propisima.
Javni tu`ilac je stvarno nadle`an da postupa
u prekr{ajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Ako je
javni tu`ilac prvi podneo zahtev za pokretawe
prekr{ajnog postupka, postupak }e se voditi po
wegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu o{te}enog ili drugog organa nadle`nog za pokretawe
postupka ako javni tu`ilac odustane od zahteva.
Ako odustane od zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, javni tu`ilac je du`an da u
roku od osam dana od dana odustajawa od zahteva, obavesti o{te}enog ili drugo lice ovla{}eno za pokretawe postupka da bi nastavili
postupak.
Ako je o{te}eni ili drugi ovla{}eni organ
za pokretawe prekr{ajnog postupka ve} podneo
zahtev za pokretawe postupka, postupak }e se nastaviti po tom zahtevu.
Drugi organ nadle`an za pokretawe postupka
^lan 118.
Kada je prema ovom zakonu za podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka nadle`an drugi organ, on ima sva prava koja ima i
javni tu`ilac kao stranka u postupku, osim
onih koja javnom tu`iocu, kao dr`avnom organu,
pripadaju po posebnom zakonu.
Glava Hâá
PODNESCI I ZAPISNICI
Podnesci
^lan 119.
Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka,
predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saop-
21. novembar 2005.
{tewa (u daqem tekstu: podnesci) podnose se
pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.
Pismeni podnesci se predaju neposredno ili
se {aqu po{tom. Kratka i hitna obave{tewa
mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom,
elektronskom po{tom ili na drugi odgovaraju}i na~in. Slu`benik koji je primio telefonski ili na drugi na~in, obave{tewe koje nije u
pisanom obliku, na~ini}e o tome zabele{ku i
prilo`iti je u spis predmeta.
Podnesci iz stava 1. ovog ~lana moraju biti
razumqivi i sadr`ati sve {to je potrebno da bi
se po wima moglo postupiti.
Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i
sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekr{ajni postupak
nalo`i}e podnosiocu podneska da u odre|enom
roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne u~ini, podnesak }e se odbaciti kao neuredan.
Broj 101
65
Prilikom preduzimawa radwi kao {to su uvi|aj, pretresawe stana ili lica, ili prepoznavawe lica ili predmeta, u zapisnik }e se uneti i
podaci koji su va`ni s obzirom na prirodu takve radwe ili za utvr|ivawe istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veli~ina predmeta
ili tragova, stavqawe oznake na predmete i dr.),
a ako su napravqene skice, crte`i, planovi, fotografije, filmski snimci i sli~no, to }e se
navesti u zapisniku i prikqu~iti zapisniku.
Urednost zapisnika
^lan 122.
Zapisnik se mora voditi uredno. U wemu se ne
sme ni{ta izbrisati, dodati ili mewati. Precrtana mesta moraju ostati ~itka.
Sva preina~ewa, ispravke i dodaci unose se na
kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja
potpisuju zapisnik.
^itawe zapisnika
Sastavqawe zapisnika
^lan 120.
O svakoj radwi preduzetoj u toku prekr{ajnog
postupka sastavi}e se zapisnik istovremeno
kad se radwa vr{i, a ako to nije mogu}e, neposredno posle toga.
Zapisnik pi{e zapisni~ar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se radwa preduzima
van slu`benih prostorija prekr{ajnog suda, a
zapisni~ar se ne mo`e obezbediti, zapisnik
mo`e pisati lice koje preduzima radwu.
Kad zapisnik pi{e zapisni~ar, zapisnik se
sastavqa na taj na~in {to lice koje preduzima
radwu glasno govori zapisni~aru {ta }e uneti
u zapisnik.
Licu koje se ispituje, odnosno saslu{ava mo`e se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U slu~aju zloupotrebe, to pravo mu se
mo`e uskratiti.
Sadr`ina zapisnika
^lan 121.
U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se
vr{i radwa, dan i ~as kad je radwa zapo~eta i
zavr{ena, li~na imena prisutnih lica i u kom
svojstvu prisustvuju, kao i nazna~ewe prekr{ajnog predmeta po kom se radwa preduzima.
Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o toku i sadr`ini preduzete radwe. U zapisnik se u
obliku pripovedawa ubele`ava samo bitna sadr`ina datih iskaza i izjava. Pitawa se unose
u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor.
Ako je potrebno, u zapisnik }e se doslovno
uneti pitawe koje je postavqeno i odgovor koji
je dat. Ako su prilikom preduzimawa radwe oduzeti predmeti ili spisi, to }e se nazna~iti u
zapisniku, a oduzete stvari }e se prikqu~iti
zapisniku ili }e se navesti gde se nalaze.
U zapisnik }e se uneti izjava okrivqenog da
li ima predloga za izvo|ewe drugih dokaza.
^lan 123.
Ispitano odnosno saslu{ano lice, lica koja
obavezno prisustvuju radwama u prekr{ajnom postupku, kao i okrivqeni, branilac i o{te}eni
ako su prisutni imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. Na to je
du`an da ih upozori sudija koji preduzima radwu, a u zapisniku }e se nazna~iti da li je upozorewe u~iweno i da li je zapisnik pro~itan. Zapisnik }e se uvek pro~itati ako nije bilo zapisni~ara, i to }e se nazna~iti u zapisniku.
Potpisivawe zapisnika
^lan 124.
Zapisnik potpisuje ispitano odnosno saslu{ano lice. Ako se zapisnik sastoji od vi{e
stranica, ispitano odnosno saslu{ano lice
potpisuje svaku stranicu.
Na kraju zapisnika potpisa}e se tuma~ ako ga
je bilo, a pri pretresawu i lice koje se pretresa ili ~iji se stan pretresa, kao i svedoci koji
su prisustvovali pretresawu.
Ako zapisni~ar ne pi{e zapisnik, zapisnik
potpisuju lica koja prisustvuju radwi. Ako takvih lica nema ili nisu u stawu da shvate sadr`inu zapisnika, zapisik potpisuju dva svedoka.
Nepismeno lice umesto potpisa stavqa otisak
ka`iprsta desne ruke, a zapisni~ar }e ispod otiska potpisati wegovo ime i prezime. Ako se
usled nemogu}nosti da se stavi otisak ka`iprsta
desne ruke stavqa otisak nekog drugog prsta ili
otisak prsta leve ruke, u zapisniku }e se nazna~iti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.
Ako ispitano odnosno saslu{ano lice nema
obe ruke pro~ita}e zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik }e mu se pro~itati, i to }e se zabele`iti u zapisniku.
Ako ispitano odnosno saslu{ano lice odbije da potpi{e zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabele`i}e se to u zapisnik i nave{}e se
razlog odbijawa.
66
Broj 101
Ako se radwa nije mogla obaviti bez prekida, u
zapisniku }e se nazna~iti dan i ~as kad je nastao
prekid, kao i dan i ~as kada se radwa nastavqa.
Ako je bilo prigovora na sadr`inu zapisnika, nave{}e se u zapisniku i ti prigovori.
Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisni~ar.
Zapisnik o ve}awu i glasawu
^lan 125.
O ve}awu i glasawu pred Vi{im prekr{ajnim
sudom sastavqa se poseban zapisnik.
Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i odluku koja je doneta.
Zapisnik potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar.
Odvojena mi{qewa prikqu~i}e se zapisniku o
ve}awu i glasawu ako nisu unesena u sam zapisnik.
Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku i u tom
slu~aju du`an je da zapisnik ponovo zatvori u
poseban omot i da na omotu nazna~i da je razgledao zapisnik.
Glava Hâáá
ROKOVI I VRA]AWE U PRE\A[WE STAWE
Rokovi
21. novembar 2005.
ni sat odnosno dan. U jedan dan ra~una se dvadeset~etiri ~asa, a mesec se ra~una po kalendarskom vremenu.
Rokovi odre|eni po mesecima odnosno godinama zavr{avaju se protekom onog dana posledweg meseca odnosno godine koji po svom broju
odgovara danu kada je rok otpo~eo. Ako nema tog
dana u posledwem mesecu, rok se zavr{ava posledweg dana tog meseca.
Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ ili u neki drugi dan kada sud
ne radi, rok isti~e protekom narednog radnog
dana.
Rok za vra}awe u pre|a{we stawe
^lan 128.
Okrivqenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu `albe na odluku, sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni postupak, re{ewem }e dozvoliti vra}awe u pre|a{we
stawe radi izjave `albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je propu{ten rok podnese molbu za vra}awe u pre|a{we
stawe i ako istovremeno s molbom preda `albu.
Posle proteka mesec dana od dana propu{tenog roka ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe.
Molba za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi
se organu koji je doneo prvostepenu odluku.
Molba za vra}awe u pre|a{we stawe ne zadr`ava izvr{ewe odluke, ali organ kome je predata
molba mo`e, prema okolnostima, odlu~iti da se sa
izvr{ewem zastane do dono{ewa odluke po molbi.
^lan 126.
Rokovi predvi|eni ovim zakonom ne mogu se
produ`iti, osim kad je to zakonom izri~ito dozvoqeno.
Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego {to rok istekne predata onom ko je ovla{}en da je primi.
Kad je izjava upu}ena preko po{te preporu~enom po{iqkom ili telegrafskim putem, dan
predaje po{ti smatra se danom predaje onome
kome je upu}eno.
Predaja vojnoj po{ti u mestu gde ne postoji
redovna po{ta smatra se predajom preporu~ene
po{iqke po{ti.
Okrivqeni koji se nalazi u zavodu za izvr{ewe
zavodskih sankcija mo`e izjavu koja je vezana za
rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavqen takav zapisnik odnosno
kad je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadle`an da je primi.
Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznawa ili o~igledne oma{ke podnosioca, predat ili upu}en nenadle`nom organu pre isteka
roka a stigne nadle`nom organu posle isteka
roka, smatra se da je podnet na vreme.
^lan 129.
O vra}awu u pre|a{we stawe odlu~uje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu
odluku koja se pobija `albom.
Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe zbog propu{tenog roka za
`albu, `albu sa spisima predmeta dostavi}e na
re{avawe Vi{em prekr{ajnom sudu.
Protiv re{ewa kojim se dozvoqava vra}awe u
pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba.
Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog
~lana `albu protiv re{ewa kojim nije dozvoqeno vra}awe u pre|a{we stawe, sa `albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavi}e na
re{avawe Vi{em prekr{ajnom sudu. Ako Vi{i
prekr{ajni sud dozvoli vra}awe u pre|a{we
stawe zbog propu{tenog roka za `albu, istom
presudom }e odlu~iti o `albi izjavqenoj protiv prvostepene odluke.
Ra~unawe rokova
Glava Hâááá
Odlu~ivawe o vra}awu u pre|a{we stawe
TRO[KOVI PREKR[AJNOG POSTUPKA
^lan 127.
Rokovi se ra~unaju na sate, dane, mesece i godine.
Sat ili dan kada je dostavqawe ili saop{tewe izvr{eno odnosno u koji pada doga|aj od kada treba ra~unati trajawe roka ne ura~unava se
u rok, ve} se za po~etak roka uzima prvi nared-
[ta obuhvataju tro{kovi
^lan 130.
Tro{kovi prekr{ajnog postupka su izdaci
u~iweni povodom prekr{ajnog postupka od wegovog pokretawa do zavr{etka.
21. novembar 2005.
Tro{kovi prekr{ajnog postupka su:
1. tro{kovi za svedoke, ve{take i tuma~e;
2. tro{kovi uvi|aja;
3. podvozni tro{kovi okrivqenog;
4. izdaci za dovo|ewe okrivqenog;
5. podvozni i putni tro{kovi slu`benih lica;
6. nu`ni izdaci o{te}enog odnosno wegovog
zakonskog zastupnika i nagrada i nu`ni izdaci
wegovog punomo}nika;
7. nagrada i nu`ni izdaci branioca;
8. tro{kovi prevo|ewa, i
9. pau{alni iznosi.
Obaveza pla}awa tro{kova
^lan 131.
Tro{kovi prekr{ajnog postupka padaju na teret
lica koje je ka`weno za prekr{aj.
Tro{kove postupka za prekr{aj za koji je postupak obustavqen snosi sud, odnosno organ
uprave koji je postupak vodio.
Ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbog
la`nog zahteva o{te}enog ili zbog odustanka
o{te}enog od podnetog zahteva, tro{kove postupka snosi o{te}eni.
Zahtev za naknadu nagrade i nu`nih izdataka
branioca podnosi se u roku od tri meseca od dana dostavqawa pravosna`ne odluke o tro{kovima.
Odluka o tro{kovima
^lan 132.
U odluci o tro{kovima }e se navesti ko snosi
tro{kove prekr{ajnog postupka, u kom iznosu i
u kom roku je du`an da ih plati.
Ako za utvr|ivawe visine tro{kova nema dovoqno podataka, o tro{kovima }e se odlu~iti
kada se ti podaci pribave.
Kad u presudi nije odlu~eno o tro{kovima postupka, odlu~i}e se o tome naknadno, posebnim
re{ewem na koje je dozvoqena `alba.
Rok iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e biti kra}i od petnaest ni du`i od trideset dana od dana pravosna`nosti odluke.
Broj 101
67
snositi u~inilac, na predlog podnosioca zahteva obaveza}e se okrivqeni da plati te tro{kove.
Razlog za osloba|awe od du`nosti
naknade tro{kova
^lan 135.
U odluci kojom se odlu~uje o tro{kovima sud,
odnosno organ uprave mo`e osloboditi okrivqenog od du`nosti da u celosti ili delimi~no naknadi tro{kove prekr{ajnog postupka,
ako bi wihovim pla}awem bilo dovedeno u pitawe izdr`avawe okrivqenog ili lica koja je
on du`an da po zakonu izdr`ava.
Tro{kovi prevo|ewa
^lan 136.
Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih
mawina koji nastanu primenom odredaba ustava
i zakona kojim se ure|uje slu`bena upotreba jezika i pisama, padaju na teret suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak.
Naknadna naplata tro{kova
^lan 137.
Tro{kovi prekr{ajnog postupka iz ~lana 130.
stava 1. ta~. 1. i 2. ovog zakona ispla}uju se unapred iz sredstava prekr{ajnog suda, odnosno organa uprave koji vodi prekr{ajni postupak, a
napla}uju se docnije od lica koja su du`na da ih
naknade po odredbama ovog zakona.
Shodna primena propisa o naknadi tro{kova
u krivi~nom postupku
^lan 138.
Propisi o naknadi tro{kova svedocima, ve{tacima i tuma~ima kao i drugi tro{kovi u krivi~nom postupku shodno }e se primewivati u prekr{ajnom postupku.
Glava HáH
IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV
Raspravqawe o imovinsko-pravnom zahtevu
Solidarni tro{kovi
^lan 133.
Lice koje je okrivqeno za vi{e prekr{aja ne}e snositi tro{kove za prekr{aj, za koji je prekr{ajni postupak obustavqen, ako je mogu}e te
tro{kove izdvojiti iz ukupnih tro{kova.
U presudi kojom je vi{e okrivqenih ogla{eno krivim, sud }e odrediti koliki }e deo tro{kova snositi svaki od wih, a ako to nije mogu}e, odlu~i}e da svi okrivqeni solidarno snose
tro{kove. Pla}awe pau{alnog iznosa odredi}e
se za svakog okrivqenog posebno.
Tro{kovi otkrivawa u~inioca
^lan 134.
Kad je posebnim propisom odre|eno da }e tro{kove nastale povodom otkrivawa prekr{aja
^lan 139.
O imovinsko-pravnom zahtevu odlu~uje samo sud.
Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled
izvr{ewa prekr{aja raspravi}e se na zahtev
o{te}enog ili drugog ovla{}enog lica, po pravilu u prekr{ajnom postupku osim ako se time
zna~ajnije ne odugovla~i postupak.
Imovinsko-pravni zahtev mo`e se odnositi
na naknadu {tete i povra}aj stvari.
Lica ovla{}ena na podno{ewe zahteva
^lan 140.
Predlog za ostvarivawe imovinsko-pravnog
zahteva u prekr{ajnom postupku mo`e podneti
lice koje je ovla{}eno da takav zahtev ostvaruje
u parnici, najkasnije do dono{ewa prvostepene
presude.
68
Broj 101
Lice ovla{}eno na podno{ewe imovinskopravnog zahteva du`no je da odre|eno ozna~i
svoj zahtev i da podnese dokaze.
Odlu~ivawe o zahtevu
^lan 141.
Ako dokazi izvedeni u prekr{ajnom postupku
ne pru`aju pouzdan osnov da se udovoqi imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimi~no,
sud }e uputiti o{te}enog ili drugo ovla{}eno
lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno vi{ak tog zahteva mo`e da ostvaruje u parnici.
Ako je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka re{ewem odba~en ili je prekr{ajni postupak obustavqen, o{te}eni ili drugo ovla{}eno lice }e se uputiti da svoj imovinsko-pravni
zahtev ostvari u parnici.
Ako je o{te}ena imovina u dr`avnoj svojini,
o obustavqawu prekr{ajnog postupka obave{tava se republi~ki javni pravobranilac.
Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu
o{te}eni ili drugo ovla{}eno lice koje je podnelo zahtev ima pravo `albe.
Rok za naknadu {tete
^lan 142.
Ako sud delimi~no ili u celini usvoji imovinsko-pravni zahtev u presudi }e se odrediti
rok u kome je okrivqeni du`an da naknadi pri~iwenu {tetu odnosno da vrati stvar.
Rok za naknadu {tete i povra}aj stvari ne mo`e biti du`i od petnaest dana od dana pravosna`nosti presude.
Glava HH
21. novembar 2005.
Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavqawe prepisa odluke pou~i}e se o pravu na
`albu i o roku za `albu.
Pismeni otpravak odluke u slu~aju iz stava 4.
ovog ~lana izradi}e se najkasnije u roku od
osam dana od dana usmenog saop{tewa, a pismeni otpravak presude odmah ako se odre|uje izvr{ewe presude pre pravosna`nosti.
Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda
^lan 145.
Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda donose se posle usmenog ve}awa i glasawa. Odluka je doneta
kad je za wu glasala ve}ina ~lanova ve}a.
Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. On je du`an da se stara
da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre.
Ako se u pogledu pojedinih pitawa glasovi
podele na vi{e razli~itih mi{qewa tako da ni
jedno od wih nema ve}inu, razdvoji}e se pitawe
i glasawe }e se ponavqati dok se ne postigne
ve}ina. Ako se na taj na~in ne postigne ve}ina,
odluka }e se doneti tako {to }e se glasovi koji
su najnepovoqniji za okrivqenog pribrojiti
glasovima koji su od ovih mawe nepovoqni, sve
dok se ne postigne ve}ina.
^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a, ali ~lan
ve}a koji je glasao da se prekr{ajni postupak
obustavi i ostao u mawini nije du`an da glasa
o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na
glas koji je za okrivqenog najpovoqniji.
Ve}awe i glasawe vr{i se u nejavnoj sednici.
U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti
prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar.
DONO[EWE I SAOP[TAVAWE ODLUKA
Glava HHá
Vrste odluka
^lan 143.
U prekr{ajnom postupku odluke se donose u
obliku presude, re{ewa, naredbe, zakqu~ka i zabele{ke.
Presudu donosi samo sud, a re{ewa, naredbe,
zakqu~ke i zabele{ke donose i organi uprave
nadle`ni za vo|ewe prekr{ajnog postupka.
^lan 144.
Odluke se saop{tavaju po pravilu odmah nakon dono{ewa.
Odluke se saop{tavaju usmeno prisutnim
strankama, o{te}enom i drugim licima koja
imaju pravo `albe na tu odluku (u daqem tekstu:
zainteresovana lica), a dostavqawem overenog
prepisa ako su odsutna.
Kad je odluka usmeno saop{tena, to }e se nazna~iti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je
odluka usmeno saop{tena, potvrdi}e to svojim
potpisom.
Na zahtev zainteresovanog lica izda}e se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saop{tena. Kad zainteresovano lice zatra`i prepis odluke, rok za `albu ra~una se od dana dostave overenog prepisa odluke.
DOSTAVQAWE PISMENA
I RAZMATRAWE SPISA
Dostavqawe pismena
^lan 146.
Pismena se dostavqaju preko po{te ili preko organa op{tine ili preko drugih organa ili
organizacija, ili preko slu`benog lica suda
koji je doneo odluku, ili neposredno u prostorijama suda.
Dostavqawe se po pravilu vr{i radnim danom.
Dostavqawe se po pravilu vr{i u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica
kome se dostavqa pismeno.
^lan 147.
Poziv radi ispitivawa okrivqenog odnosno
davawa pismene odbrane ili za saslu{awe, kao
i sve odluke od ~ijeg dostavqawa te~e rok za
`albu dostavqaju se li~no.
Na isti na~in dostavqaju se i odluke o{te}enom, za koje od dana dostavqawa te~e rok za `albu.
Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud
mo`e i usmeno uputiti licu koje se pred wim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav
21. novembar 2005.
usmeni poziv zabele`i}e se u zapisniku koji }e
pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabele`en u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time izvr{ena dostava.
Pismeno za koje je u ovom zakonu odre|eno da
se ima li~no dostaviti predaje se neposredno
licu kome je upu}eno. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde
se dostavqawe ima izvr{iti, dostavqa~ }e pismeno predati nekome od wegovih punoletnih
~lanova doma}instva, koji je du`an da pismeno
primi.
Ako lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ili punoletni ~lan wegovog doma}instva
odbije da primi pismeno, dostavqa~ }e zabele`iti na dostavnici dan, sat i razlog odbijawa
prijema, a pismeno }e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je
dostavqawe izvr{eno.
Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima li~no dostaviti, a to
lice se tu ne zatekne, dostavqawe se mo`e izvr{iti dostavqawem licu ovla{}enom za prijem
po{te koje je du`no da primi pismeno, ili licu
koje je zaposleno na istom mestu.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima
dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog
~lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno }e se vratiti uz nazna~ewe gde se
odsutni nalazi.
Dostavqawe braniocu, zastupniku
i punomo}niku
^lan 148.
Ako okrivqeni ima branioca, sve odluke od
~ijeg dostavqawa te~e rok za `albu dostavi}e se
braniocu, a ako ih ima vi{e, samo jednom od wih.
Ako o{te}eni ima zakonskog zastupnika ili
punomo}nika, odluke iz stava 1. ovog ~lana }e se
dostaviti wemu, a ako ih ima vi{e, samo jednom
od wih.
Potpisivawe dostavnice
^lan 149.
Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu)
potpisuju primalac i dostavqa~.
Primalac }e na dostavnici sam nazna~iti
dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuju se
slovima i brojkama.
Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da
se potpi{e, dostavqa~ }e primaoca potpisati,
nazna~iti dan prijema i staviti napomenu za{to ga je potpisao.
Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu, dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i nazna~iti dan predaje i time je dostavqawe izvr{eno.
Dostavqawe pismena vojnim licima,
pripadnicima policije i drugim licima
^lan 150.
Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima stra`e u zavodima za izvr{ewe za-
Broj 101
69
vodskih sankcija u kojima su sme{tena lica li{ena slobode i zaposlenim licima u drumskom,
`elezni~kom, vodnom i vazdu{nom saobra}aju
poziv se dostavqa preko wihove komande, ustanove ili neposrednog stare{ine, a po potrebi
mogu im se na taj na~in dostavqati i ostala pismena.
Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko uprave zavoda u kojem su sme{tena.
Licima koja u`ivaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako me|unarodni ugovori {ta
drugo ne odre|uju, dostavqawe se vr{i preko organa nadle`nog za inostrane poslove.
Dostavqawe pismena dr`avnim organima,
pravnim licima i preduzetnicima
^lan 151.
Dr`avnom organu odluke i druga pismena dostavqaju se predajom u pisarnici.
Dostavqawe pravnim licima i preduzetnicima vr{i se predajom pismena licu ovla{}enom
za primawe pismena, a ako to nije mogu}e, pismeno }e se predati bilo kom zaposlenom koji
se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca.
Ako lice iz stava 2. ovog ~lana odbije da primi pismeno, dostavqa~ }e zabele`iti na dostavnici dan, sat i razlog odbijawa, a pismeno
}e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca.
Kad se dostavqaju odluke kod kojih od dana dostavqawa te~e rok, danom dostavqawa smatra se
dan predaje pisarnici odnosno licu navedenom
u stavu 2. ovog ~lana.
Isticawe pismena na oglasnoj tabli
^lan 152.
Kad okrivqeni ili wegov zakonski zastupnik
i o{te}eni u toku postupka promene svoje prebivali{te ili adresu stana, du`ni su da o tome
obaveste sud kod koga se vodi postupak.
Ako to ne u~ine, a dostavqa~ ne mo`e saznati
kuda su se odselili, sud }e odrediti da se sva
daqa dostavqawa u postupku za tu stranku vr{e
isticawem pismena na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je re~ o dostavqawu presude kojom mu je
izre~ena kazna zatvora.
Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku
osam dana od dana isticawa pismena na oglasnoj tabli suda.
Razmatrawe i prepisivawe spisa
^lan 153.
Podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, okrivqeni, branilac okrivqenog, predstavnik odnosno punomo}nik okrivqenog pravnog lica, o{te}eni i wegov zakonski
zastupnik odnosno punomo}nik imaju pravo da
razmatraju i prepisuju spise predmeta.
Razmatrawe i prepisivawe spisa mo`e se dozvoliti i drugim licima koja za to imaju pravni interes.
Kad je prekr{ajni postupak u toku, razmatrawe i prepisivawe spisa dozvoqava sudija koji
70
Broj 101
vodi prekr{ajni postupak, a kad je postupak zavr{en, razmatrawe i prepisivawe spisa dozvoqava predsednik suda ili slu`beno lice koje
on odredi.
Razmatrawe i prepisivawe spisa mo`e se uskratiti samo ako bi se time ometalo pravilno
vo|ewe prekr{ajnog postupka ili ako se iskqu~i javnost u postupku.
Posle zavr{enog dokaznog postupka odnosno
zavr{enog usmenog pretresa licu koje ima
opravdani interes ne mo`e se uskratiti razmatrawe i prepisivawe spisa.
Protiv re{ewa o uskra}ivawu razmatrawa i
prepisivawa spisa predmeta dozvoqena je `alba koja ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.
Glava HHáá
POKRETAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA
Podnosilac zahteva
^lan 154.
Prekr{ajni postupak pokre}e se na osnovu
zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka.
Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka
podnosi ovla{}eni organ ili o{te}eni (u daqem tekstu: podnosilac zahteva).
Na zahtev ovla{}enog lica ili po slu`benoj
du`nosti, prekr{ajni postupak pokre}e se pred
organom uprave, odmah po saznawu za prekr{aj.
Ovla{}eni organi iz stava 2. ovog ~lana su
organi uprave, ovla{}eni inspektori, javni tu`ilac i drugi organi i organizacije, koje vr{e
javna ovla{}ewa u ~iju nadle`nost spada neposredno izvr{ewe ili nadzor nad izvr{ewem
propisa u kojima su prekr{aji predvi|eni.
O{te}eni kao podnosilac zahteva
za pokretawe prekr{ajnog postupka
^lan 155.
O{te}eni je ovla{}en da podnese zahtev za
pokretawe prekr{ajnog postupka uvek osim ako
zakonom nije odre|eno da je za pokretawe prekr{ajnog postupka iskqu~ivo ovla{}en organ iz
~lana 154. stav 4. ovog zakona.
O{te}eni koji je podneo zahtev za pokretawe
prekr{ajnog postupka ima polo`aj stranke u
postupku.
Ako u slu~aju iz stava 1. iskqu~ivo ovla{}eni organ ne podnese zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, o{te}eni mo`e u skladu sa odredbama ovog zakona podneti takav zahtev.
Ako je zahtev za pokretawe postupka podneo
ovla{}eni organ pre nego {to je po zahtevu
o{te}enog otpo~eo postupak, postupa}e se po zahtevu za pokretawe postupka nadle`nog organa.
O{te}eni koji nije podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ve} je podneo prekr{ajnu prijavu nadle`nom javnom tu`iocu mo`e,
pod uslovima predvi|enim ovim zakonom, ukoliko javni tu`ilac ne pokrene postupak, sam podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.
21. novembar 2005.
Javni tu`ilac je du`an da u roku od osam dana od dana podnete prekr{ajne prijave, pismeno
obavesti o{te}enog da li je pokrenuo postupak.
O{te}eni mo`e u toku postupka preuzeti gowewe od javnog tu`ioca koji odustane od zahteva za pokretawe postupka. O{te}eni mo`e ostati kod ranijeg zahteva ili ga promeniti.
Sadr`ina zahteva
^lan 156.
Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka
podnosi se pismeno i sadr`i:
1. naziv podnosioca zahteva i wegovu adresu
odnosno li~no ime lica koje podnosi zahtev;
2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se
podnosi zahtev;
3. osnovne podatke o okrivqenom: li~no ime,
li~no ime roditeqa, mesto i datum ro|ewa, jedinstveni mati~ni broj gra|ana, zanimawe, mesto i adresu stanovawa i dr`avqanstvo odnosno naziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica,
a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju
koju obavqa u tom pravnom licu;
4. ~iweni~ni opis radwe iz koje proizlazi
pravno obele`je prekr{aja, vreme i mesto izvr{ewa prekr{aja i druge okolnosti potrebne da
se prekr{aj {to ta~nije odredi;
5. propis o prekr{aju koji treba primeniti;
6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz ozna~ewe li~nih imena i adresa svedoka, spise koje
treba pro~itati i predmete koji slu`e kao dokaz;
7. potpis i pe~at podnosioca zahteva.
Kad zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi fizi~ko lice kao o{te}eni, zahtev
ne mora sadr`ati propis o prekr{aju koji treba primeniti ni jedinstveni mati~ni broj gra|ana okrivqenog lica.
Fizi~ko lice u svojstvu o{te}enog mo`e podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka
i usmeno na zapisnik.
Neuredan zahtev
^lan 157.
Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivqenih i jedan primerak za sud, odnosno organ
uprave ako se pred wim vodi prekr{ajni postupak.
Ako zahtev ne sadr`i sve podatke iz ~lana
156. ovog zakona ili nije dostavqen u dovoqnom
broju primeraka, zatra`i}e se od podnosioca
zahteva da ga u odre|enom roku dopuni odnosno
dostavi ostale primerke. U slu~aju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odre|enom
roku, smatra}e se da je odustao od zahteva i zahtev }e se odbaciti.
Rok iz stava 2. ovog ~lana ne mo`e biti du`i
od petnaest dana.
Ispitivawe uslova za pokretawe postupka
^lan 158.
Kad nadle`ni sud, odnosno organ uprave primi
zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, ispi-
21. novembar 2005.
ta}e da li postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka i odlu~iti o daqem toku postupka.
Odbacivawe zahteva
^lan 159.
Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne
postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka, zahtev za pokretawe postupka, odbaci}e
re{ewem.
Ne postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog
postupka:
1. kad radwa opisana u zahtevu nije prekr{aj,
2. kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno
nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka,
3. kad postoje osnovi koji iskqu~uju krivicu
ili odgovornost za prekr{aj okrivqenog,
4. kada je nastupila zastarelost za pokretawe
prekr{ajnog postupka,
5. kad je zahtev podneo neovla{}eni organ odnosno neovla{}eno lice,
6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti.
Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana dostavi}e se
podnosiocu zahteva, a o{te}eni }e se obavestiti da imovinsko-pravni zahtev mo`e ostvariti
u parnici.
Protiv ovog re{ewa podnosilac zahteva za
pokretawe postupka ima pravo `albe u roku od
osam dana.
^lan 160.
Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, done}e
re{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu prekr{ajnog postupka.
Re{ewe, odnosno zakqu~ak iz prethodnog stava sadr`i ozna~ewe lica protiv koga se pokre}e prekr{ajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekr{aja. Ako je zahtev podnesen protiv vi{e lica ili za vi{e prekr{aja, u re{ewu se moraju nazna~iti sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekr{aje. Re{ewe, odnosno zakqu~ak
o pokretawu prekr{ajnog postupka ne dostavqa
se podnosiocu zahteva ni okrivqenom.
Protiv re{ewa, odnosno zakqu~ka iz prethodnog stava `alba nije dozvoqena.
Postupak se vodi samo u pogledu onog prekr{aja i protiv onog okrivqenog na koji se odnosi re{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu prekr{ajnog postupka.
Sud i organ uprave nisu vezani za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka odnosno u re{ewu i zakqu~ku o
pokretawu prekr{ajnog postupka.
Glava HHááá
MERE ZA OBEZBE\EWE PRISUSTVA
OKRIVQENOG
Vrste mera
^lan 161.
Mere koje se mogu preduzeti za obezbe|ewe
prisustva okrivqenog i za uspe{no vo|ewe pre-
Broj 101
71
kr{ajnog postupka jesu: poziv, dovo|ewe, jemstvo
i zadr`avawe.
Prilikom odlu~ivawa koju }e od navedenih
mera primeniti, sud }e se pridr`avati uslova
odre|enih za primenu pojedinih mera, vode}i
ra~una da se ne primewuje te`a mera ako se ista
svrha mo`e posti}i bla`om merom.
Samo sud mo`e odrediti dovo|ewe, jemstvo i
zadr`avawe.
Pozivawe okrivqenog
^lan 162.
Prisustvo okrivqenog pri izvo|ewu radwi u
prekr{ajnom postupku obezbe|uje se wegovim
pozivawem. Poziv okrivqenom upu}uje sud i organ uprave.
Okrivqeni koji treba li~no da prisustvuje
izvo|ewu radwi u prekr{ajnom postupku, odnosno li~no da u~estvuje u wihovom izvo|ewu, poziva se pismenim pozivom.
Pozivawe se vr{i dostavqawem zatvorenog
pismenog poziva koji sadr`i: naziv suda, odnosno organa uprave, li~no ime okrivqenog, naziv
prekr{aja koji mu se stavqa na teret, mesto gde
okrivqeni ima do}i, dan i ~as kad se okrivqeni treba javiti, nazna~ewe da se poziva u svojstvu okrivqenog, slu`beni pe~at i potpis sudije odnosno slu`benog lica koje poziva.
U pozivu kojim se okrivqeni poziva nazna~i}e se da li mora li~no prisustvovati radi ispitivawa ili svoju odbranu mo`e dati i pismeno.
Kad se okrivqeni prvi put poziva, uz poziv mu
se obavezno dostavqa primerak zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka.
Kad se okrivqeni prvi put poziva, pou~i}e se
u pozivu o pravu da mo`e uzeti branioca i da branilac mo`e prisustvovati wegovom ispitivawu.
Kad se okrivqeni poziva da li~no pristupi
jer je wegovo ispitivawe neophodno, u pozivu }e
se upozoriti da }e u slu~aju neodazivawa biti
doveden.
Ako za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa prisustvo okrivqenog nije neophodno, u pozivu }e se
upozoriti da }e u slu~aju neodazivawa, odluka
biti doneta bez wegovog ispitivawa.
Odredbe ovog ~lana shodno }e se primewivati i na predstavnika okrivqenog pravnog lica.
Dovo|ewe okrivqenog
^lan 163.
Ako se uredno pozvani okrivqeni ne odazove
pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se
nije moglo izvr{iti uredno dostavqawe poziva,
a iz okolnosti o~igledno proizlazi da okrivqeni izbegava prijem poziva, samo sud }e narediti wegovo dovo|ewe ako je wegovo prisustvo
neophodno radi utvr|ivawa ~iweni~nog stawa.
Dovo|ewe okrivqenog mo`e se narediti samo
ako je u pozivu bilo nazna~eno da }e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.
Ako se uredno pozvani predstavnik okrivqenog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, naredi}e se wegovo dovo|ewe.
72
Broj 101
Organ uprave nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka ne mo`e odrediti dovo|ewe okrivqenog, ali mo`e zatra`iti od suda da naredi
wegovo dovo|ewe.
Naredba za dovo|ewe
^lan 164.
Naredba za dovo|ewe izdaje se pismeno. Naredba treba da sadr`i: li~no ime okrivqenog
koji se ima dovesti, razlog zbog ~ega se nare|uje
dovo|ewe, slu`beni pe~at i potpis sudije koji
nare|uje dovo|ewe.
Naredbu za dovo|ewe izvr{avaju ovla{}eni
policijski slu`benici.
Lice kome je povereno izvr{ewe naredbe predaje naredbu okrivqenom odnosno predstavniku
okrivqenog pravnog lica i poziva ga da sa wim
po|e. Ako pozvani to odbije, dove{}e ga prinudno.
Protiv pripadnika policije ili stra`e zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija u kojem se
izvr{ava kazna ne}e se izdavati naredba za dovo|ewe, ve} }e se zatra`iti od wihove komande
odnosno ustanove da ih sprovede.
Tro{kove dovo|ewa snosi dovedeno lice.
Privo|ewe u~inioca prekr{aja
^lan 165.
Ovla{}eni policijski slu`benici mogu i
bez naredbe sudije privesti lice zate~eno u vr{ewu prekr{aja:
– ako se identitet tog lica ne mo`e utvrditi
ili postoji potreba provere identiteta,
– ako nema prebivali{te ili boravi{te,
– ako odlaskom u inostranstvo mo`e izbe}i
odgovornost za prekr{aj,
– ako se dovo|ewem spre~ava u nastavqawu izvr{ewa prekr{aja.
Privo|ewe u~inioca prekr{aja u slu~ajevima iz
stava 1. ovog ~lana mora se izvr{iti bez odlagawa.
Ako je u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana
u~inilac prekr{aja zate~en u vr{ewu prekr{aja i ne mo`e se odmah privesti kod sudije, a postoje osnovi sumwe da }e pobe}i ili opasnost
da }e neposredno nastaviti da vr{i prekr{aje,
ovla{}eni policijski slu`benik mo`e u~inioca zadr`ati najdu`e dvadeset~etiri ~asa.
U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, ovla{}eni policijski slu`benik du`an je da bez odlagawa o
zadr`avawu obavesti lice po izboru zadr`anog
lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika dr`ave ~iji je dr`avqanin, odnosno predstavnika odgovaraju}e me|unarodne organizacije ako
je u pitawu izbeglica ili lice bez dr`avqanstva.
Zadr`avawe okrivqenog
^lan 166.
U prekr{ajnom postupku okrivqeni mo`e biti zadr`an sudskom naredbom u slede}im slu~ajevima:
1. ako se ne mogu utvrditi wegov identitet
ili prebivali{te odnosno boravi{te, a postoji osnovana sumwa da }e pobe}i;
21. novembar 2005.
2. ako odlaskom u inostranstvo mo`e izbe}i
odgovornost za prekr{aj za koji je predvi|ena
kazna zatvora;
3. ako je zate~en u izvr{ewu prekr{aja, a zadr`avawe je potrebno da bi se spre~ilo daqe vr{ewe prekr{aja.
Organ uprave nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka ne mo`e odrediti zadr`avawe,
ali mo`e zatra`iti od suda da odredi, produ`i
ili ukine zadr`avawe.
Naredba o zadr`avawu
^lan 167.
O zadr`avawu okrivqenog, sudija koji vodi
prekr{ajni postupak, donosi naredbu u kojoj
ozna~ava dan i sat kad je nare|eno zadr`avawe,
kao i zakonski osnov zadr`avawa. Zadr`avawe
ne mo`e biti du`e od 24 ~asa.
Naredba o zadr`avawu saop{tava se okrivqenom uz potpis.
Okrivqenom koji je zadr`an dopusti}e se bez
odlagawa da o zadr`avawu obavesti lice po wegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog
predstavnika dr`ave ~iji je dr`avqanin, odnosno predstavnika odgovaraju}e me|unarodne organizacije ako je u pitawu izbeglica ili lice bez
dr`avqanstva ili branioca, ako branilac nije
bio prisutan prilikom wegovog ispitivawa.
Zadr`avawe lica pod dejstvom alkohola
ili drugih omamquju}ih sredstava
^lan 168.
Lice pod uticajem alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava zate~eno u vr{ewu prekr{aja mo`e se po naredbi suda ili ovla{}enog policijskog slu`benika zadr`ati ako postoji
opasnost da }e i daqe vr{iti prekr{aje.
Zadr`avawe lica u slu~aju iz stava 1. ovog
~lana mo`e trajati do otre`wewa, a najdu`e
dvanaest sati.
Ako je lice iz stava 1. ovog ~lana, voza~ motornog vozila i ima 1,2 g/kg ili vi{e alkohola
u krvi, ili je pod uticajem drugih omamquju}ih
sredstava, zadr`avawe je obavezno.
Zadr`avawe je obavezno i ako lice iz stava 1.
ovog ~lana odbije da se podvrgne ispitivawu na
prisustvo alkohola ili drugih omamquju}ih
sredstava.
Ako je to mogu}e, u slu~aju iz stava 1. sudija }e
obavestiti ~lanove porodice zadr`anog lica
ili druga lica zadu`ena za starawe o maloletniku ako je prema wemu odre|eno zadr`avawe.
Uslovi za jemstvo
^lan 169.
Kad je prekr{ajni postupak pokrenut protiv
okrivqenog koji nema stalno prebivali{te u
Republici Srbiji ili koji privremeno boravi
u inostranstvu, kao i u drugim slu~ajevima kada
postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbe}i
odgovornost za prekr{aj, mo`e se zahtevati da
on li~no, ili ko drugi za wega pru`i jemstvo da
do kraja prekr{ajnog postupka ne}e pobe}i, a da
21. novembar 2005.
sam okrivqeni obe}a da se ne}e kriti i da bez
odobrewa ne}e napustiti svoje boravi{te.
Jemstvo se ne mo`e odrediti pre nego {to
okrivqeni bude ispitan niti bez wegovog pristanka.
Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekr{ajni
postupak zatra`i}e od okrivqenog da odredi svog
punomo}nika ili punomo}nika za prijem pismena.
Sadr`ina i visina jemstva
^lan 170.
Jemstvo uvek glasi na nov~ani iznos.
Jemstvo se sastoji u polagawu gotovog novca,
hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih
pokretnih stvari ve}e vrednosti koje se lako
mogu unov~iti i ~uvati, ili u li~noj obavezi
jednog ili vi{e gra|ana da }e u slu~aju bekstva
okrivqenog platiti utvr|eni iznos jemstva.
Visina jemstva se odre|uje u iznosu do najvi{e
nov~ane kazne propisane za prekr{aj za koji se
vodi postupak.
Ako se protiv istog okrivqenog postupak vodi zbog vi{e prekr{aja, jemstvo }e se odrediti
do visine kazne koja se mo`e izre}i za prekr{aj u sticaju.
U slu~ajevima iz st. 3. i 4. ovog ~lana jemstvo
mo`e biti uve}ano za iznos istaknutog imovinsko-pravnog zahteva o{te}enog.
Visinu jemstva odre|uje sudija koji vodi prekr{ajni postupak i to u skladu s te`inom prekr{aja, visinom pri~iwene {tete, li~nim i
porodi~nim prilikama i imovnim stawem
okrivqenog.
Organ uprave nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka ne mo`e odrediti jemstvo, ali mo`e zatra`iti od suda da ga odredi.
Jemstvo za slu~aj odlaska u inostranstvo
^lan 171.
Ako je prekr{aj u~inilo lice koje nema prebivali{te u Republici Srbiji i `eli napustiti
wenu teritoriju pre pravosna`nosti sudske odluke, na predlog okrivqenog mo`e se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz stava 1. ~lana 169. pri
~emu se visina jemstva odre|uje u iznosu do najvi{e nov~ane kazne koja se mo`e izre}i za prekr{aj
za koji se vodi postupak, uve}ana za iznos istaknutog imovinsko – pravnog zahteva o{te}enog.
Napu{tawe teritorije Republike Srbije
i jemstvo
^lan 172.
Ako okrivqeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, re{ewem }e se odrediti
da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod
buxeta Republike Srbije.
Postupawe sa jemstvom
^lan 173.
Jemstvo se zadr`ava, po pravilu, do dono{ewa
pravosna`ne presude.
Broj 101
73
Ako je donesena pravosna`na presuda o obustavi prekr{ajnog postupka, polo`eno jemstvo
se vra}a.
Ako ka`weni po pravosna`nosti presude ne
plati {tetu ili tro{kove prekr{ajnog postupka,
utvr|eni iznos }e se naplatiti iz polo`enog jemstva, a ako polo`eni iznos nije dovoqan, iz wega }e se prvenstveno nadoknaditi iznos {tete.
Ako ka`weni ne plati nov~anu kaznu odnosno
utvr|eni iznos oduzete imovinske koristi, po
naplati {tete i tro{kova prekr{ajnog postupka naplati}e se nov~ana kazna odnosno utvr|eni iznos imovinske koristi.
Ako ka`weni ne pristupi izdr`avawu kazne
zatvora ili izvr{ewu za{titne mere, ostatak
jemstva }e se u celosti zadr`ati i uplatiti kao
prihod buxeta Republike Srbije.
Zadr`avawe putne isprave
^lan 174.
Sud mo`e zadr`ati putnu ispravu okrivqenog
do izvr{ewa presude, ukoliko na|e da bi ka`weno lice ~ije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo osujetiti izvr{ewe presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije.
O zadr`avawu putne isprave izdaje se potvrda.
Organ uprave nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka ne mo`e odrediti zadr`avawe putne isprave, ali mo`e zatra`iti od suda da to
u~ini.
Glava HHáâ
SASLU[AWE OKRIVQENOG
Na~in saslu{awa
^lan 175.
Okrivqeni se saslu{ava po pravilu usmeno.
Okrivqeni mo`e biti saslu{an u odsustvu
branioca ako branilac nije prisutan iako je
obave{ten o saslu{awu ili ako za prvo saslu{awe okrivqeni nije obezbedio branioca. Izjave okrivqenog o razlozima odsustvovawa branioca unose se u zapisnik. Na iskazu okrivqenog
koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude saslu{an u prisustvu branioca ne mo`e se zasnovati odluka.
Kad se okrivqeni prvi put saslu{ava, pita}e
se za li~no ime, nadimak ako ga ima, li~no ime
jednog od roditeqa, mesto i datum ro|ewa, ~iji
je dr`avqanin, zanimawe, adresu stanovawa i
zaposlewa, porodi~ne prilike, koji stepen
stru~ne spreme ima, kakvog je imovnog stawa, da
li je slu`io vojsku odnosno da li ima ~in rezervnog oficira, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom vojnom organu, da li je osu|ivan
ili prekr{ajno ka`wavan i za {ta, da li se
protiv wega vodi krivi~ni ili prekr{ajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu
je zakonski zastupnik.
Posle uzimawa li~nih podataka, okrivqenom
}e se saop{titi za{to se okrivquje i pozva}e
se da navede sve {to ima u svoju odbranu.
74
Broj 101
21. novembar 2005.
Prilikom saslu{awa okrivqenom }e se omogu}iti da se u neometanom izlagawu izjasni o
svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve
~iwenice koje mu slu`e za odbranu.
Ako okrivqeni ne}e da odgovara ili ne}e da
odgovori na postavqeno pitawe, pou~i}e se da
time mo`e ote`ati prikupqawe dokaza za svoju
odbranu.
Kad okrivqeni zavr{i iskaz, postavi}e mu se
pitawe ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivre~nosti i nejasno}e
u wegovom izlagawu.
Odredbe o saslu{awu okrivqenog shodno }e
se primewivati pri saslu{awu predstavnika
okrivqenog pravnog lica.
odgovori. Ako se ispitivawe ne mo`e obaviti
na takav na~in, pozva}e se kao tuma~ lice koje
se sa okrivqenim mo`e sporazumeti.
Po{tovawe li~nosti okrivqenog
Du`nost svedo~ewa
^lan 176.
Okrivqeni se saslu{ava uz puno po{tovawe
wegove li~nosti.
Prema okrivqenom se ne smeju upotrebiti sila, pretwa, obmana, obe}awe, iznuda, iznurivawe
ili druga sli~na sredstva da bi se do{lo do wegove izjave ili priznawa ili nekog ~iwewa koje bi se protiv wega moglo upotrebiti kao dokaz.
^lan 182.
Svako lice koje se kao svedok poziva du`no je
da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije
druk~ije odre|eno, du`no je i da svedo~i.
Pismena odbrana
^lan 177.
Ako sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni postupak na|e da neposredno usmeno saslu{awe nije potrebno s obzirom na zna~aj prekr{aja
i podatke kojima raspola`e, mo`e pozvati okrivqenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom slu~aju okrivqeni mo`e svoju odbranu dati pismeno
ili se li~no javiti da usmeno bude saslu{an.
^lan 178.
Kad okrivqeni ima prebivali{te ili boravi{te van podru~ja suda, odnosno organa uprave
koji vodi postupak, na zahtev tog suda, odnosno
organa uprave mo`e se saslu{ati i pred sudom,
odnosno organom uprave na ~ijem podru~ju okrivqeni ima prebivali{te ili boravi{te.
Suo~ewe
^lan 179.
Okrivqeni mo`e biti suo~en sa svedokom i
sa drugim saokrivqenim ako se wihovi iskazi
ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica i ako se to
neslagawe ne mo`e na drugi na~in otkloniti.
Suo~eni }e se postaviti jedan prema drugom i
od wih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravqaju
o istinitosti onoga {to su iskazali. Tok suo~ewa i izjave pri kojima su suo~eni kona~no ostali,
sud, odnosno organ uprave }e uneti u zapisnik.
Ispitivawe preko tuma~a
^lan 180.
Ako je okrivqeni gluv, postavqa}e mu se pitawa pismeno, a ako je nem, pozva}e se da pismeno
Glava HHâ
SASLU[AWE SVEDOKA
Svojstvo svedoka
^lan 181.
Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da }e mo}i da daju obave{tewa o prekr{aju i u~iniocu i o drugim va`nim okolnostima.
O{te}eni se mo`e saslu{ati kao svedok.
Pozivawe svedoka
^lan 183.
Svedoku se dostavqa pismeni poziv, u kome se
navode li~no ime i zanimawe pozvanog, vreme i
mesto dolaska, prekr{ajni predmet po kome se
poziva, nazna~ewe da se poziva kao svedok i upozorewe o posledicama neopravdanog izostanka.
Kad se o{te}eni poziva kao svedok, u pozivu
}e se to nazna~iti.
Maloletno lice, koje nije navr{ilo {esnaest godina, poziva se kao svedok preko zakonskog zastupnika odnosno starateqa, osim ako to
nije mogu}e zbog potrebe da se hitno postupi
ili zbog drugih okolnosti.
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu
se saslu{ati u svom stanu.
Zabrana svedo~ewa
^lan 184.
Ne mo`e se saslu{ati kao svedok:
1. lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne, dok ga
nadle`ni organ ne oslobodi te du`nosti;
2. branilac okrivqenog o onome {to mu je
okrivqeni kao svom braniocu poverio, osim
ako to sam okrivqeni zahteva.
Oslobo|ewe od du`nosti svedo~ewa
^lan 185.
Oslobo|eni su od du`nosti svedo~ewa:
1. bra~ni drug okrivqenog;
2. srodnici okrivqenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no, kao i srodnici po tazbini do
drugog stepena zakqu~no;
3. usvojenik i usvojiteq okrivqenog;
4. verski ispovednik o onome {to mu je okrivqeni ispovedio.
21. novembar 2005.
Sudija koji vodi prekr{ajni postupak du`an
je da lica iz stava 1. ovog ~lana pre wihovog saslu{awa ili ~im sazna za wihov odnos sa okrivqenim upozori da ne moraju svedo~iti. Upozorewe i odgovor se unose u zapisnik.
Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i du{evnu razvijenost nije sposobno da shvati zna~aj prava da ne mora svedo~iti ne mo`e se saslu{ati kao svedok, osim ako to sam okrivqeni
zahteva.
Lice koje ima osnova da uskrati svedo~ewe
prema jednom od okrivqenih oslobo|eno je od
du`nosti svedo~ewa i prema ostalim okrivqenim ako se wegov iskaz prema prirodi stvari ne
mo`e ograni~iti samo na ostale okrivqene.
Posledica povrede prava svedo~ewa
^lan 186.
Ako je kao svedok saslu{ano lice koje se ne
mo`e saslu{ati kao svedok (~lan 184. ovog zakona) ili lice koje je oslobo|eno du`nosti svedo~ewa (~lan 185. ovog zakona), a nije na to upozoreno ili se nije izri~ito odreklo tog prava,
ili ako upozorewe ili odricawe nije ubele`eno u zapisnik, ili ako je saslu{an maloletnik
koji ne mo`e shvatiti zna~aj prava da ne mora
svedo~iti, ili ako je iskaz svedoka iznu|en silom, pretwom ili drugim zabrawenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne mo`e se zasnivati odluka.
Uskra}ivawe odgovora na pojedina pitawa
^lan 187.
Svedok nije du`an da odgovara na pojedina
pitawa ako je verovatno da bi time izlo`io sebe ili svog bliskog srodnika te{koj sramoti,
znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu.
Na~in saslu{awa svedoka
^lan 188.
Svedok se saslu{ava pred sudom, odnosno organom uprave koji vodi prekr{ajni postupak, a
ako svedok ima prebivali{te odnosno boravi{te van wegovog podru~ja, mo`e se saslu{ati
pred sudom, odnosno organom uprave na ~ijem
podru~ju svedok ima prebivali{te odnosno boravi{te.
Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez
prisustva ostalih svedoka.
Svedok je du`an da odgovore daje usmeno.
Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an
da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati,
a zatim }e se upozoriti da davawe la`nog iskaza predstavqa krivi~no delo. Svedok }e se upozoriti i da nije du`an da svedo~i ako postoje
okolnosti iz ~lana 185. ovog zakona, a to upozorewe }e se uneti u zapisnik.
Posle toga svedok }e se pitati za li~no ime,
ime oca, starost, mesto ro|ewa, prebivali{te,
zanimawe i wegov odnos sa okrivqenim i o{te}enim.
Broj 101
75
Posle op{tih pitawa svedok }e se pozvati da
iznese sve {to mu je o predmetu poznato, a zatim
}e mu se postavqati pitawa radi proveravawa,
dopune i razja{wewa.
Svedok }e se uvek pitati otkud mu je poznato
ono o ~emu svedo~i.
Ako je svedok gluv ili nem, ispita}e se na na~in predvi|en u ~lanu 180. ovog zakona.
Suo~ewe svedoka
^lan 189.
Svedoci se mogu suo~iti ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se wihovi
iskazi me|usobno ne sla`u pojedina~no saslu{ati i wihov odgovor uneti u zapisnik.
Istovremeno se mogu suo~iti samo dva svedoka.
Na suo~ewe svedoka primewuju se odredbe ~lana 179. stav 2. ovog zakona.
Nedolazak i odbijawe svedo~ewa
^lan 190.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrewa ili
opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da
bude saslu{an, mo`e se narediti da se prinudno dovede, a mo`e se kazniti nov~ano do 500,00
dinara.
Odredbe o dovo|ewu okrivqenog (~lan 163.
ovog zakona) shodno se primewuju i na dovo|ewe
svedoka.
Ako svedok do|e pa, po{to je upozoren na posledice, ne}e bez zakonskog razloga da svedo~i,
mo`e se kazniti nov~ano do 500,00 dinara, a ako
i posle toga odbije da svedo~i, mo`e se kazniti
nov~ano do 2.000,00 dinara.
Re{ewe o nov~anoj kazni svedoka unosi se u
zapisnik.
@alba na re{ewe o nov~anoj kazni ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.
Ako svedok pristane da svedo~i neposredno
po{to mu je kazna izre~ena, stavi}e se van snage doneto re{ewe.
Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog ~lana prouzrokovani tro{kovi postupka, svedok se mo`e
obavezati da snosi te tro{kove.
U slu~aju da ka`weno lice ne plati nov~anu
kaznu i tro{kove postupka, oni }e se naplatiti
prinudnim putem.
Glava HHâá
UVI\AJ I VE[TA^EWE
Uvi|aj
^lan 191.
Ako je za utvr|ivawe ili razja{wewe kakve
va`ne ~iwenice potrebno li~no i neposredno
opa`awe sudije koji vodi prekr{ajni postupak,
izvr{i}e se uvi|aj.
Uvi|aj se mo`e obaviti i uz sudelovawe ve{taka.
76
Broj 101
21. novembar 2005.
Sudija koji vodi prekr{ajni postupak odredi}e koja }e se lica pozvati da prisustvuju uvi|aju.
O uvi|aju se vodi zapisnik. U zapisnik se
unosi naziv suda, odnosno organa uprave koji
sprovodi uvi|aj, prisutnim licima, rezultatima uvi|aja i drugim va`nim ~iwenicama.
du`a ispitivawa ili se ispitivawa vr{e u
ustanovama odnosno dr`avnom organu, ili ako
to tra`e obziri morala.
Ako se sumwa da okrivqeni boluje od du{evne bolesti koja iskqu~uje wegovu ura~unqivost,
odredi}e se psihijatrijsko ve{ta~ewe.
Ve{ta~ewe
Nalaz i mi{qewe ve{taka
^lan 192.
Ve{ta~ewe se odre|uje kada je za utvr|ivawe
ili ocenu neke va`ne ~iwenice neophodno pribaviti nalaz i mi{qewe od lica koje raspola`e stru~nim znawem.
Ve{ta~ewe odre|uje pismenom naredbom sud,
odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni postupak. U naredbi }e se navesti u pogledu kojih
~iwenica se obavqa ve{ta~ewe i kome se poverava. Po pravilu se odre|uje jedan ve{tak, a ako
je ve{ta~ewe slo`eno, dva ili vi{e ve{taka.
Ve{ta~ewe se mo`e poveriti odgovaraju}oj
stru~noj ustanovi, dr`avnom organu ili stru~waku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih ve{taka, a drugi organi ili lice se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlagawa, ako
su stalni ve{taci spre~eni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.
^lan 197.
Ve{tak daje svoj nalaz i mi{qewe po pravilu
pismeno u roku koji mu odredi sudija, odnosno
slu`beno lice koje vodi prekr{ajni postupak.
Izuzetno, ve{taku se mo`e odobriti da nalaz
i mi{qewe da usmeno na zapisnik. Nesaglasnost
ili nejasno}e u nalazu i mi{qewu ve{taka otkloni}e se wegovim saslu{awem ili ponavqawem ve{ta~ewa preko istog ili drugog ve{taka.
Lica koja ne mogu biti ve{taci
^lan 193.
Za ve{taka se ne mo`e uzeti lice koje ne mo`e biti saslu{ano kao svedok (~lan 184. ovog
zakona) ili lice koje je oslobo|eno od du`nosti svedo~ewa (~lan 185. ovog zakona), kao ni
lice koje je prekr{ajem o{te}eno, a ako je takvo
lice uzeto za ve{taka, na wegovom nalazu i mi{qewu ne mo`e se zasnivati presuda.
Okrivqenom i o{te}enom saop{ti}e se ime
ve{taka pre preduzimawa ve{ta~ewa.
Zahtev za izuze}e ve{taka
Ka`wavawe ve{taka
^lan 198.
Lice koje se poziva kao ve{tak du`no je da se
odazove i da da svoj nalaz i mi{qewe.
Ako ve{tak koji je uredno pozvan ne do|e, a
svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano
odbije da ve{ta~i, mo`e mu se nalo`iti da nadoknadi prouzrokovane tro{kove, a mo`e se i
kazniti nov~anom kaznom od 500,00 do 2.000,00
dinara.
Re{ewe o ka`wavawu unosi se u zapisnik.
@alba protiv re{ewa o ka`wavawu ve{taka
ne odla`e izvr{ewe re{ewa.
U slu~aju da ve{tak ne plati izre~enu nov~anu kaznu, ona }e se naplatiti prinudnim putem.
Ako ve{tak pristane da ve{ta~i neposredno
po{to mu je kazna izre~ena, stavi}e se van snage doneto re{ewe.
^lan 199.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ve{take
primewuju se shodno i na tuma~e.
^lan 194.
Okrivqeni, podnosilac zahteva i o{te}eni
mogu zahtevati izuze}e ve{taka.
PRETRESAWE PROSTORIJA I LICA
Tok ve{ta~ewa
Osnovi pretresawa
^lan 195.
Pre po~etka ve{ta~ewa pozva}e se ve{tak da
predmet ve{ta~ewa bri`qivo razmotri, da ta~no navede sve {to opazi i na|e i da svoje mi{qewe iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili ve{tine. On }e se posebno
upozoriti da davawe la`nog iskaza predstavqa
krivi~no delo.
^lan 200.
Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se
pretresati samo kod te`ih prekr{aja ako je verovatno da }e se u stanu, drugim prostorijama,
stvarima ili kod pojedinih lica na}i predmet
ili tragovi koji bi mogli biti zna~ajni za prekr{ajni postupak, ili da }e se pretresom stana
i drugih prostorija uhvatiti okrivqeni.
Pretresawe lica, prostorija i stvari koje
pripadaju licima koja u`ivaju imunitet po me|unarodnom pravu nije dopu{teno.
^lan 196.
Ve{taku se mogu davati razja{wewa, a mo`e
mu se dozvoliti i razgledawe spisa. Na wegov
zahtev mogu se izvoditi novi dokazi da bi se
utvrdile okolnosti koje su va`ne za ve{ta~ewe.
Ve{tak pregleda predmete ve{ta~ewa u prisustvu sudije koji vodi prekr{ajni postupak i zapisni~ara, osim ako su za ve{ta~ewe potrebna
Glava HHâáá
Naredba za pretresawe
^lan 201.
Pretresawe se odre|uje samo pismenom naredbom suda.
21. novembar 2005.
Naredba o pretresawu predaje se, pre po~etka
pretresawa, licu kod koga }e se ili na kome }e
se pretresawe izvr{iti. Pre pretresawa pozva}e se lice na koje se naredba za pretresawe odnosi da dobrovoqno preda lice odnosno predmete koji se tra`e.
Naredbu o pretresawu izvr{avaju organi unutra{wih poslova.
Na~in pretresawa
^lan 202.
Pretresawu prisustvuju dva punoletna gra|anina.
Dr`alac stana ili prostorije pozva}e se da
prisustvuje pretresawu, a ako je odsutan, pozva}e se da pretresawu prisustvuje jedan od odraslih ~lanova doma}instva ili sused.
Pretresawe u prostorijama pravnih lica mo`e se vr{iti samo u prisustvu predstavnika tog
pravnog lica.
Pretresawe lica `enskog pola vr{i slu`beno lice istog pola ili drugo `ensko lice kome
se mo`e poveriti pretresawe.
Zakqu~ane prostorije, name{taj ili druge
stvari otvori}e se silom samo ako wihov dr`alac ili wegov punomo}nik nije prisutan ili
ne}e dobrovoqno da ih otvori. Pri tom }e se izbegavati nepotrebna o{te}ewa.
Zapisnik o pretresawu
^lan 203.
O svakom pretresawu stana, odnosno prostorije ili lica sastavi}e se zapisnik u kome }e se
navesti naredba na osnovu koje se vr{i pretresawe, opis prostorija odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji
su na|eni.
Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje
se pretresa i lica ~ije je prisustvo obavezno.
Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano
izdaje se prepis zapisnika.
Broj 101
77
privremeno oduzmu predmete iz stava 1. ovog
~lana kad u vr{ewu slu`bene du`nosti saznaju
za prekr{aj. Navedeni organi du`ni su da sud
neodlo`no izveste o privremenom oduzimawu
predmeta i da se staraju o ~uvawu tih predmeta,
ukoliko zakonom nije druk~ije odre|eno.
Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje se
potvrda sa ta~nim ozna~ewem oduzetih predmeta.
Ako se radi o predmetima koji su podlo`ni
kvaru ili ako wihovo ~uvawe iziskuje nesrazmerne tro{kove, sud }e odrediti da se takvi
predmeti prodaju, a dobijeni novac preda na ~uvawe banci ili drugoj finansijskoj organizaciji.
Postupawe sa privremeno oduzetim
predmetima
^lan 206.
Privremeno oduzeti predmeti odnosno novac
dobijen prodajom predmeta vrati}e se vlasniku
ako prekr{ajni postupak bude obustavqen, osim
kad to zahtevaju interesi op{te bezbednosti
ili razlozi morala, o ~emu se donosi posebno
re{ewe.
Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne
godine od dana objavqivawa oglasa niko ne javi
za predmet odnosno za novac dobijen prodajom
predmeta, done}e se re{ewe da predmet postaje
dr`avna svojina, odnosno da se novac unese u buxet Republike Srbije. Ovim se ne dira u pravo
vlasnika da u parnici tra`i predaju predmeta
odnosno novca.
Glava HHâááá
PRETRES
Odre|ivawe pretresa
^lan 204.
Ako se prilikom pretresawa na|u predmeti
koji su upotrebqeni za izvr{ewe prekr{aja ili
su pribavqeni prekr{ajem, ili su nastali izvr{ewem prekr{aja, ili predmeti koji mogu poslu`iti kao dokaz u prekr{ajnom postupku, ti
predmeti }e se privremeno oduzeti.
^lan 207.
Na pretres se pozivaju okrivqeni i wegov
branilac, o{te}eni, podnosilac zahteva za pokretawe postupka i drugi u~esnici postupka.
Ako je okrivqeni pravno lice na pretres se
poziva predstavnik pravnog lica.
U pozivu na pretres okrivqeni }e se upozoriti da }e se u slu~aju neodazivawa pozivu narediti wegovo dovo|ewe.
Ako na pretres ne do|e uredno pozvani okrivqeni i svoj izostanak ne opravda, sud }e odlo`iti pretres i izdati naredbu za dovo|ewe, ako
ne postoje uslovi da se pretres odr`i i bez prisustva okrivqenog.
Privremeno oduzimawe predmeta
Nedolazak okrivqenog
^lan 205.
Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno oduzeti i pre dono{ewa presude.
Privremeno oduzimawe predmeta odre|uje samo sud pismenom naredbom.
Zakonom se mogu ovlastiti i slu`bena lica
inspekcijskih organa, slu`benici carinske
slu`be i ovla{}eni policijski slu`benici da
^lan 208.
Sud mo`e odlu~iti da se pretres odr`i u odsustvu okrivqenog koji je uredno pozvan ako je
on saslu{an, a sudija na|e da wegovo prisustvo
nije neophodno za pravilno utvr|ivawe ~iweni~nog stawa. Pod istim uslovima pretres se
mo`e odr`ati i u odsustvu uredno pozvanog
predstavnika odnosno branioca okrivqenog
pravnog lica.
Postupawe sa na|enim predmetima
78
Broj 101
Pretres se mo`e odr`ati i bez prisustva podnosioca zahteva.
Pretres }e se odr`ati i ako ne do|e uredno
pozvani branilac okrivqenog.
Javnost
^lan 209.
Pretres je javan.
Sudija koji vodi prekr{ajni postupak mo`e
iskqu~iti javnost za ceo pretres ili jedan wegov deo ako to zahtevaju op{ti interesi ili razlozi morala.
Ako se postupak vodi protiv maloletnika,
pretres }e se odr`ati bez prisustva javnosti.
U slu~aju iz st. 2. i 3. ovog ~lana sudija }e
upozoriti lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu
~uvaju sve ono {to su na pretresu saznala i ukaza}e im se da odavawe tajne predstavqa krivi~no delo.
Tok pretresa
^lan 210.
Pretres po~iwe izno{ewem glavne sadr`ine
zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Posle provere prisutnosti pozvanih lica pristupa se ispitivawu okrivqenog, a ako su okrivqeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom
licu, prvo se saslu{ava predstavnik pravnog
lica, a posle wega odgovorno lice. Po saslu{avawu okrivqenog prelazi se na izvo|ewe dokaza
saslu{awem svedoka i ve{taka i izvo|ewe drugih dokaza.
Red izvo|ewa dokaza utvr|uje sudija.
O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se
unosi ceo tok pretresa.
Zapisnik o pretresu potpisuju sudija i zapisni~ar.
Pravo stranaka na pretresu
^lan 211.
Podnosilac zahteva, okrivqeni i wegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i
o{te}eni imaju pravo da u toku pretresa predla`u dokaze i daju druge predloge, a po odobrewu
sudije koji vodi postupak mogu da postavqaju pitawa licima koja se saslu{avaju.
Ovla{}eni predstavnik podnosioca zahteva
ima pravo da na pretresu izmeni sadr`inu zahteva.
U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana sudija }e re{ewem odlo`iti pretres da bi se okrivqeni
upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio
odbranu.
Posle zavr{enog dokaznog postupka stranke i
branilac mogu dati zavr{nu re~ sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Posledwa re~ uvek
pripada okrivqenom odnosno predstavniku
okrivqenog pravnog lica.
Ako sudija na|e da pretres ne treba odlagati
radi dopune postupka ili radi pripreme odbrane okrivqenog po izmewenom zahtevu, zakqu~i-
21. novembar 2005.
}e pretres, a mo`e doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navo|ewe razloga.
Kada u slu~aju iz stava 5. ovog ~lana, okrivqeni i podnosilac zahteva izjave da ne tra`e da
im se dostavi pismeno izra|ena presuda i da se
ne}e `aliti, okrivqenom }e se uru~iti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke
presude.
Glava HHáH
[email protected] REDA
Starawe o odr`avawu reda
^lan 212.
Du`nost sudije, odnosno slu`benog lica koje
u organu uprave vodi prekr{ajni postupak jeste
da se stara o odr`avawu reda za vreme izvo|ewa
radwi u prekr{ajnom postupku.
Ako okrivqeni, wegov branilac, punomo}nik,
o{te}eni, zakonski zastupnik, svedok, ve{tak,
tuma~ ili drugo lice koje prisustvuje radwama u
prekr{ajnom postupku ometa red ili se ne pokorava nare|ewima za odr`avawe reda, sudija }e
ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspe{na,
mo`e se narediti da se okrivqeni udaqi, a
ostala lica mogu se udaqiti i kazniti nov~anom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara. Odluka sudije odnosno slu`benog lica koja se ti~e
odr`avawa reda unosi se u zapisnik.
Punomo}niku ili braniocu koji posle kazne
produ`i da naru{ava red mo`e se uskratiti daqe zastupawe odnosno odbrana.
Ako ka`weno lice ne plati izre~enu nov~anu
kaznu u odre|enom roku kazna }e se naplatiti
prinudnim putem.
@alba protiv re{ewa o ka`wavawu iz stava 2.
ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.
Protiv drugih odluka koje se odnose na odr`avawe reda i rukovo|ewe postupkom `alba nije
dozvoqena.
Glava HHH
Prekid postupka
^lan 213.
Sudija odnosno slu`beno lice koje u organu
uprave vodi prekr{ajni postupak re{ewem }e
prekinuti postupak:
1. ako se ne zna boravi{te okrivqenog ili je
on u bekstvu, ili ina~e nije dosti`an dr`avnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na
neodre|eno vreme;
2. ako je kod okrivqenog nastupilo privremeno du{evno oboqewe ili privremena du{evna
poreme}enost;
3. ako je za isto delo protiv okrivqenog pokrenut krivi~ni postupak, kada prekid traje do
dono{ewa pravosna`ne sudske odluke u krivi~nom postupku.
Pre nego {to se postupak prekine, prikupi}e
se svi dokazi o prekr{aju i odgovornosti okrivqenog do kojih se mo`e do}i.
21. novembar 2005.
Prekinuti postupak nastavi}e se kad prestanu smetwe koje su izazvale prekid.
O prekidu i nastavqawu postupka obavesti}e
se podnosilac zahteva, a u prekr{ajnom postupku iz oblasti carinskog, spoqnotrgovinskog i
deviznog poslovawa, o{te}eni.
Glava HHHá
PRESUDA
Dono{ewe presude
^lan 214.
Prekr{ajni postupak zavr{ava se dono{ewem
osu|uju}e, odnosno osloba|aju}e presude ili re{ewa kojim se postupak obustavqa.
Presuda, odnosno re{ewe izradi}e se u roku
od osam dana od dana okon~awa svih radwi u
prekr{ajnom postupku koje prethode dono{ewu
presude, odnosno re{ewa.
Presuda, odnosno re{ewe se zasniva na izvedenim dokazima i ~iwenicama koje su utvr|ene
u postupku.
Broj 101
79
U obrazlo`ewu re{ewa ukratko se navode
razlozi zbog kojih je postupak obustavqen i propis na osnovu kog je to u~iweno.
Dono{ewe presude kojom se okrivqeni
ogla{ava krivim
^lan 217.
Presuda kojom se okrivqeni ogla{ava krivim
za prekr{aj donosi se kad se u prekr{ajnom postupku utvrdi postojawe prekr{aja i odgovornost okrivqenog za taj prekr{aj.
Dono{ewe presude kojom se okrivqeni
osloba|a krivice
^lan 218.
Presudu kojom se okrivqeni osloba|a krivice sud }e izre}i:
1. ako delo za koje se tereti po propisu nije
prekr{aj,
2. ako ima okolnosti koje iskqu~uju prekr{ajnu odgovornost okrivqenog,
3. ako nije dokazano da je okrivqeni u~inio
prekr{aj za koji je protiv wega podnet zahtev za
pokretawe prekr{ajnog postupka.
Objektivni i subjektivni identitet
^lan 215.
Odluka u prekr{ajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretawe prekr{ajnog postupka tereti i samo na prekr{aj koji
je predmet podnetog zahteva.
Sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni postupak nije vezan za predloge i ocenu
u pogledu pravne kvalifikacije prekr{aja.
^lan 216.
Re{ewe kojim se obustavqa prekr{ajni postupak done}e se kad se utvrdi:
1. da je prekr{ajni postupak vo|en bez zahteva,
odnosno da podnosilac zahteva za pokretawe
prekr{ajnog postupka nije bio ovla{}en za wegovo podno{ewe;
2. da sud, odnosno organ uprave nije stvarno
nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka;
3. da je okrivqeni za istu radwu ve} pravosna`no ka`wen u prekr{ajnom postupku ili je prekr{ajni postupak pravosna`no obustavqen, ali
ne zbog nenadle`nosti;
4. da je okrivqeni u krivi~nom postupku odnosno u postupku po privrednom prestupu pravosna`no ogla{en krivim za isto delo koje obuhvata i obele`je prekr{aja;
5. da okrivqeni ima diplomatski imunitet;
6. da je nastupila zastarelost za vo|ewe prekr{ajnog postupka;
7. da je okrivqeni u toku prekr{ajnog postupka umro, odnosno da je okrivqeno pravno lice
prestalo da postoji;
8. da je ovla{}eni podnosilac odustao od zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka pre
pravosna`nosti odluke.
Prekr{ajni postupak }e se obustaviti i u
drugim zakonom odre|enim slu~ajevima.
Sadr`aj izreke presude kojom se okrivqeni
ogla{ava krivim za prekr{aj
^lan 219.
Ako se okrivqeni oglasi krivim za prekr{aj,
izreka presude sadr`i:
1. prekr{aj za koji se okrivqeni ogla{ava
krivim uz nazna~ewe ~iwenica i okolnosti koje ~ine obele`ja prekr{aja i od kojih zavisi
primena odre|enog propisa o prekr{aju;
2. propise koji su primeweni;
3. odluku o izre~enim sankcijama;
4. odluku o oduzimawu imovinske koristi;
5. odluku o ura~unavawu zadr`avawa i pritvora
u izre~enu kaznu;
6. odluku o tro{kovima prekr{ajnog postupka;
7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu.
Ako je okrivqeni ka`wen nov~anom kaznom, u
presudi }e se nazna~iti rok pla}awa kazne i na~in zamene nov~ane kazne u slu~aju da okrivqeni kaznu ne plati, odnosno nazna~i}e se da }e se
nov~ana kazna naplatiti prinudnim putem.
Ako je izre~ena za{titna mera oduzimawa
predmeta, u izreci presude }e se odrediti i kako
}e se postupiti sa oduzetim predmetima. Kad izre~enom merom oduzimawa predmeta nisu obuhva}eni predmeti privremeno oduzeti po ~lanu 205.
ovog zakona, u izreci presude }e se odrediti da
se ti predmeti vrate vlasniku.
Objavqivawe presude
^lan 220.
Presuda se objavquje usmeno ako je okrivqeni
prisutan, a pismeno izra|ena presuda dostavi}e
se okrivqenom samo ako to zatra`i.
Ako se presuda objavquje, u zapisnik se unosi
samo izreka presude i konstatuje da je presuda
80
Broj 101
usmeno saop{tena, da je dato kratko obrazlo`ewe presude i uputstvo o pravnom leku.
Ako okrivqeni zatra`i da mu se dostavi pismeno izra|ena presuda, sud je du`an da je dostavi u roku od osam dana od dana objavqivawa.
Kada u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana okrivqeni izjavi da ne tra`i da mu se dostavi pismeno
izra|ena presuda i da se ne}e `aliti, uru~i}e
mu se, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.
21. novembar 2005.
Dostavqawe presude u~esnicima u postupku
^lan 224.
Pismeno izra|ena presuda dostavqa se podnosiocu zahteva i okrivqenom po odredbama ~lana
147. ovog zakona.
Presuda se dostavqa o{te}enom koji nije podnosilac zahteva ako je odlu~eno o imovinsko –
pravnom zahtevu, licu ~iji je predmet oduzet tom
presudom, kao i licu protiv koga je izre~ena mera
oduzimawa imovinske koristi.
Presuda za vi{e prekr{aja
^lan 221.
Ako se prekr{ajni postupak vodi zbog vi{e
prekr{aja, u presudi }e se navesti za koje se prekr{aje okrivqeni ogla{ava krivim, a za koje se
osloba|a krivice ili se postupak obustavqa.
Sadr`ina pismeno izra|ene presude
^lan 222.
Pismeno izra|ena presuda sadr`i: uvod, izreku, obrazlo`ewe i uputstvo o pravu na `albu, kao
i broj, datum, potpis sudije i slu`beni pe~at.
Uvod presude sadr`i: naziv suda koji je doneo
odluku, li~no ime sudije, li~no ime okrivqenog, mesto prebivali{ta okrivqenog odnosno
naziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica, prekr{aj koji je predmet prekr{ajnog postupka,
dan dono{ewa presude i osnov po kome je presuda doneta.
Izreka presude sadr`i: li~ne podatke okrivqenog odnosno naziv i sedi{te okrivqenog
pravnog lica, ~iweni~ni opis i pravnu kvalifikaciju prekr{aja i odluku kojom se okrivqeni ogla{ava krivim, osloba|a krivice ili se
postupak obustavqa.
U obrazlo`ewu presude ukratko }e se izneti
sadr`ina zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, utvr|eno ~iweni~no stawe uz navo|ewe
dokaza na osnovu kojih su pojedine ~iwenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i
razlozi za svaku ta~ku presude.
U uputstvu o pravu na `albu daje se pouka o tome kome se organu `alba izjavquje, kome predaje, u kom roku i da se `alba mo`e podneti pismeno, a predati neposredno ili uputiti po{tom preporu~eno.
Dostavqawe usmeno saop{tene presude
okrivqenom
^lan 225.
Ako okrivqeni zatra`i da mu se dostavi otpravak presude, sudija je du`an da mu otpravak
iste dostavi u roku od osam dana od dana izrade
presude.
Zahtev okrivqenog u smislu stava 1. ovog ~lana unosi se u zapisnik uz wegov potpis.
^lan 226.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na presudu, shodno se primewuju i na re{ewe koje u prekr{ajnom postupku donose organi uprave.
^lan 227.
Na postupak pred sudovima, koji nije propisan
odredbama ovog zakona, shodno se primewuju odredbe Zakonika o krivi~nom postupku, ako ovim
ili drugim zakonom nije druk~ije odre|eno.
Glava HHHáá
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
Podno{ewe `albe
^lan 228.
Protiv odluke donete u prvom stepenu mo`e
se izjaviti `alba Vi{em prekr{ajnom sudu.
@alba se predaje sudu, odnosno organu uprave,
koji je doneo prvostepenu odluku.
@alba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saop{tene odluke, odnosno od dana
dostavqawa presude ili re{ewa.
Ko mo`e izjaviti `albu
Ispravqawe presude
^lan 223.
Pogre{ke u pisawu imena i brojeva i druge
o~igledne pogre{ke u pisawu, ra~unawu i prepisivawu u presudi ispravqaju se po slu`benoj du`nosti ili na predlog okrivqenog, podnosioca
zahteva ili o{te}enog.
Ispravke }e se izvr{iti posebnim re{ewem,
koje postaje sastavni deo presude.
Ako sudska odluka sadr`i pogre{ke iz stava 3.
~lana 222. ovog zakona, ispravqeni prepis presude dostavi}e se licima koja imaju pravo `albe.
U tom slu~aju rok za `albu te~e od dana dostavqawa ispravqene presude.
^lan 229.
@albu mogu izjaviti okrivqeni i podnosilac zahteva.
@alba se mo`e izjaviti uvek na presudu i re{ewe organa uprave a na druga re{ewa doneta u
prekr{ajnom postupku samo ako pravo na `albu
nije zakonom iskqu~eno.
U korist okrivqenog `albu mogu izjaviti wegov branilac, bra~ni drug, srodnik po krvi u
pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik,
usvojiteq, usvojenik, hraniteq i lice sa kojim
`ivi u vanbra~noj zajednici.
U korist okrivqenog pravnog lica `albu mo`e izjaviti predstavnik pravnog lica kao i
21. novembar 2005.
fizi~ko lice ovla{}eno da ga predstavqa ili
zastupa.
Ako je izre~ena za{titna mera oduzimawa
predmeta ~iji vlasnik nije okrivqeni, vlasnik
predmeta mo`e izjaviti `albu samo u pogledu
odluke o toj meri.
Suspenzivno dejstvo `albe
^lan 230.
Blagovremeno izjavqena `alba odla`e izvr{ewe odluke, osim u slu~ajevima kad je ovim zakonom druga~ije odre|eno.
Odricawe i odustajawe od `albe
^lan 231.
Okrivqeni i podnosilac zahteva mogu se odre}i prava na `albu po{to je odluka saop{tena, a od izjavqene `albe mogu odustati do dono{ewa drugostepene presude.
Odricawe i odustajawe od prava na `albu ne
mo`e se opozvati.
Odricawe maloletnika od prava na `albu nema
pravnog dejstva.
Sadr`aj `albe
^lan 232.
@alba treba da sadr`i ozna~ewe odluke protiv koje se `alba izjavquje, navode u ~emu je podnosilac `albe nezadovoqan odlukom i potpis
podnosioca `albe.
U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i
predlagati novi dokazi. Pozivaju}i se na nove
~iwenice podnosilac `albe je du`an da navede
dokaze kojima bi se te ~iwenice imale dokazati.
Ako podnosilac `albe u `albi iznosi nove
dokaze, du`an je navesti za{to te dokaze nije
ranije izneo, kao i ~iwenice koje tim dokazima
`eli dokazati.
Osnovi zbog kojih se odluka mo`e pobijati
^lan 233.
Odluka se mo`e pobijati:
1. zbog bitne povrede odredaba prekr{ajnog
postupka;
2. zbog povrede odredaba materijalnog prava
iz Zakona o prekr{ajima i drugih propisa;
3. zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa;
4. zbog odluke o prekr{ajnim sankcijama, oduzimawu imovinske koristi, tro{kovima prekr{ajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.
Bitne povrede odredaba prekr{ajnog postupka
^lan 234.
Bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka
postoji:
1. ako je prekr{ajni postupak vodio i odluku
doneo sudija odnosno slu`beno lice u organu
uprave, koji je pravosna`nom odlukom izuzet od
vo|ewa postupka i odlu~ivawa;
Broj 101
81
2. ako je prekr{ajni postupak vodio i odluku
doneo sudija odnosno slu`beno lice u organu
uprave, koji se morao izuzeti (~lan 102. stav 1.
ta~. 1–5. ovog zakona);
3. ako okrivqeni u prekr{ajnom postupku nije saslu{an pre dono{ewa odluke osim u slu~ajevima iz ~lana 85. stava 3. i ~lana 162. stava 8.
ovog zakona;
4. ako okrivqeni nije pou~en o pravu na upotrebu jezika, ili je wemu ili wegovom braniocu
protivno wegovom zahtevu uskra}eno pravo da
na usmenom pretresu ili u toku ostalih radwi u
prekr{ajnom postupku upotrebqava svoj jezik i
da na svom jeziku prati tok usmenog pretresa odnosno postupka (~lan 86. ovog zakona);
5. ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na usmenom pretresu;
6. ako je sudija, odnosno slu`beno lice u organu uprave odbacio zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protivno odredbama ~lana 159.
ovog zakona;
7. ako je sudija obustavio prekr{ajni postupak protivno odredbama ~lana 216. ovog zakona
ili je doneo presudu kojom se okrivqeni osloba|a krivice, protivno odredbama ~lana 218.
ovog zakona;
8. ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne
nenadle`nosti nije mogao suditi u toj stvari
(~lan 100. ovog zakona);
9. ako usmeno saop{tena odluka nije uneta u
zapisnik (~lan 220. stav 2. ovog zakona);
10. ako odlukom sud, odnosno organ uprave nije u celosti odlu~io o zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka;
11. ako je sud odnosno organ uprave odlu~io mimo zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka;
12. ako se odluka zasniva na dokazu na kome se
po odredbama ovog zakona ne mo`e zasnivati,
osim ako je, s obzirom na druge dokaze, o~igledno
da bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka;
13. ako se odluka zasniva na iskazu okrivqenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude ispitan u prisustvu branioca;
14. ako je povre|ena odredba ~lana 88. ovog zakona;
15. ako je izreka odluke nerazumqiva, protivre~na sama sebi ili razlozima odluke ili ako
odluka uop{te nema razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o odlu~nim ~iwenicama, ili su
ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri
protivre~ni, ili ako o odlu~nim ~iwenicama
postoji znatna protivre~nost izme|u onog {to
se u razlozima odluke navodi, o sadr`ini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika, osim u
slu~aju iz ~lana 220. ovog zakona.
Bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka postoji i ako sudija, odnosno slu`beno lice
u toku prekr{ajnog postupka ili prilikom dono{ewa odluke nije primenio ili je pogre{no
primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekr{ajnog postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili je moglo uticati na zakonito i pravilno dono{ewe odluke.
82
Broj 101
21. novembar 2005.
Povreda materijalnog prava
Postupak po `albi
^lan 235.
Povreda materijalnog prekr{ajnog prava postoji ako je prekr{ajni propis povre|en kada je
u pitawu:
1. da li je radwa za koju se okrivqeni goni
prekr{aj;
2. da li ima okolnosti koje iskqu~uju prekr{ajnu odgovornost;
3. da li ima okolnosti koje iskqu~uju prekr{ajno gowewe, a naro~ito da li je nastupila zastarelost prekr{ajnog gowewa ili je stvar ve}
pravosna`no presu|ena;
4. da li je u pogledu prekr{aja koji je predmet
zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka primewen zakon ili drugi propis koji se ne mo`e
primeniti;
5. da li je odlukom o kazni, za{titnoj meri
ili o oduzimawu imovinske koristi prekora~eno ovla{}ewe koje sudija, odnosno slu`beno
lice u organu uprave ima po zakonu;
6. da li su povre|ene odredbe o ura~unavawu
zadr`avawa, pritvora i izdr`ane kazne.
^lan 238.
Neblagovremenu, nedozvoqenu i od neovla{}enog lica izjavqenu `albu odbaci}e re{ewem sud, odnosno organ uprave.
Blagovremenu i dozvoqenu `albu sud, odnosno
organ uprave sa spisima }e dostaviti Vi{em
prekr{ajnom sudu u roku od tri dana.
Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno
~iweni~no stawe
^lan 236.
Odluka se mo`e pobijati zbog pogre{no ili
nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa kad je
sud, odnosno organ uprave neku odlu~nu ~iwenicu pogre{no utvrdio ili je nije utvrdio.
Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i
kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi.
Pobijawe presude i drugih odluka
^lan 237.
Odluka se mo`e pobijati zbog odluke o kazni
kad tom odlukom nije prekora~eno zakonsko
ovla{}ewe (~lan 235. stav 1. ta~ka 5. ovog zakona) ili sud, odnosno organ uprave nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje
uti~u da kazna bude ve}a ili mawa. Odluka o kazni mo`e se pobijati i zbog toga {to je sud, odnosno organ uprave primenio ili nije primenio odredbe o ubla`avawu kazne, o oslobo|ewu
od kazne, ili {to nije izrekao opomenu iako su
za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o za{titnoj meri ili o oduzimawu
imovinske koristi mo`e se pobijati ako ne postoji povreda iz ~lana 235. stava 1. ta~ke 5. ovog
zakona ili je sud nepravilno doneo ovu odluku
ili nije izrekao za{titnu meru odnosno oduzimawe imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o imovinsko-pravnom zahtevu mo`e se
pobijati kad je sud o tome doneo odluku protivno odredbama ovog zakona.
Odluka o tro{kovima prekr{ajnog postupka
mo`e se pobijati kad je sud, odnosno organ
uprave o tome doneo odluku iz razloga kao i u
prethodnom stavu ovog ~lana.
Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda
^lan 239.
Re{avaju}i po `albi Vi{i prekr{ajni sud
mo`e `albu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i
potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti, a
prvostepenu odluku preina~iti ili ukinuti.
Odbacivawe `albe od strane drugostepenog suda
^lan 240.
Vi{i prekr{ajni sud odbaci}e `albu re{ewem kao neblagovremenu, nedozvoqenu ili izjavqenu od strane neovla{}enog lica, ako utvrdi
da je sud ili organ uprave koji je vodio postupak, propustio da to u~ini.
Granice ispitivawa prvostepene odluke
^lan 241.
Vi{i prekr{ajni sud ispituje prvostepenu
odluku u onom delu u kojem se pobija `albom,
ali mora uvek po slu`benoj du`nosti ispitati:
1. da li postoji bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka iz ~lana 234. stava 1. ta~. 1, 3. i
7–15. ovog zakona;
2. da li je na {tetu okrivqenog povre|eno materijalno pravo (~lan 235. ovog zakona).
Ako `alba izjavqena u korist okrivqenog ne
sadr`i osnov za pobijawe odluke (~lan 233.
ovog zakona), Vi{i prekr{ajni sud ograni~i}e
se na ispitivawe povreda iz stava 1. ta~. 1. i 2.
ovog ~lana, kao i na ispitivawe odluke o kazni,
za{titnim merama i oduzimawu imovinske koristi (~lan 237. ovog zakona).
Potvr|ivawe prvostepene odluke
^lan 242.
Vi{i prekr{ajni sud }e presudom odbiti
`albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu
odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede zakona iz
~lana 241. ovog zakona.
Preina~ewe prvostepene odluke
^lan 243.
Vi{i prekr{ajni sud }e uva`iti `albu i
presudom preina~iti prvostepenu odluku kada
utvrdi da su odlu~ne ~iwenice u prvostepenom
postupku utvr|ene i da s obzirom na utvr|eno
~iweni~no stawe, treba doneti druga~iju presudu ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidawa prvostepene odluke, ili kad na|e da prilikom odmera-
21. novembar 2005.
vawa kazne odnosno izricawa za{titne mere
nisu uzete u obzir sve okolnosti koje uti~u na
pravilno odmeravawe kazne odnosno na zakonito izricawe za{titne mere ili kad okolnosti
koje su uzete u obzir nisu pravilno ocewene.
Prvostepena odluka }e se preina~iti kad se
utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio
prekr{ajni postupak, pogre{no ocenio isprave
i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima.
Broj 101
83
Du`nost suda i organa uprave
^lan 248.
Sud i organ uprave, du`an je da sprovede sve
radwe i raspravi sva sporna pitawa na koje je
ukazao Vi{i prekr{ajni sud u svojoj presudi.
Pri dono{ewu nove odluke, sud i organ uprave
vezani su zabranom propisanom u ~lanu 88. ovog
zakona.
Glava HHHááá
Ukidawe prvostepene odluke
^lan 244.
Vi{i prekr{ajni sud }e `albu uva`iti i
presudom ukinuti prvostepenu odluku i predmet
vratiti sudu ili organu uprave, na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka, koja je uticala
ili je mogla uticati na zakonito re{avawe prekr{ajne stvari, ili ako smatra da zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa treba dopuniti ili provesti novi postupak,
ili ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbog
pogre{ne ocene dokaza ili pogre{ne primene
materijalnog prava. Iz istih razloga mo`e se
prvostepena odluka i delimi~no ukinuti ako se
pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez {tete za pravilno odlu~ivawe.
Obrazlo`ewe drugostepene presude
^lan 245.
U obrazlo`ewu presude Vi{i prekr{ajni sud
ceni}e `albene navode i ukaza}e na povrede zakona koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede
odredaba prekr{ajnog postupka, u obrazlo`ewu
}e se navesti koje su odredbe povre|ene i u ~emu
se ogleda povreda.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, nave{}e se nedostaci odnosno za{to su novi dokazi i nove ~iwenice va`ne za dono{ewe
pravilne odluke.
Dejstvo `albe u korist saokrivqenih
^lan 246.
Kad Vi{i prekr{ajni sud povodom ma ~ije
`albe izjavqene protiv odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu u korist okrivqenog korisni i za kojeg od okrivqenih koji
nije izjavio `albu ili nije izjavio u tom pravcu, postupi}e po slu`benoj du`nosti kao da takva `alba postoji.
Dostavqawe drugostepene presude
^lan 247.
Vi{i prekr{ajni sud }e vratiti sve spise sudu, odnosno organu uprave sa dovoqnim brojem
overenih prepisa svoje presude radi dostavqawa okrivqenom, podnosiocu zahteva i drugim
zainteresovanim licima.
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
ZAHTEV ZA PONAVQAWE
PREKR[AJNOG POSTUPKA
Razlozi za ponavqawe postupka
^lan 249.
Prekr{ajni postupak zavr{en pravosna`nom
odlukom mo`e se ponoviti:
1. ako se doka`e da je odluka zasnovana na la`noj ispravi ili na la`noj izjavi svedoka ili
ve{taka;
2. ako se doka`e da je odluka doneta usled
krivi~nog dela sudije ili drugog slu`benog lica koje je u~estvovalo u postupku;
3. ako se utvrdi da je lice koje je ka`weno za
prekr{aj za istu radwu ve} jednom ka`weno u
prekr{ajnom postupku;
4. ako se iznesu nove ~iwenice ili podnesu
novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa
ranijim dokazima doveli do druga~ije odluke da
su bili poznati u ranijem postupku.
^iwenice iz stava 1. ta~. 1–3. ovog ~lana dokazuju se pravosna`nom odlukom ili presudom u
prekr{ajnom postupku. Ako se postupak protiv
tih lica ne mo`e sprovesti zato {to su umrla
ili {to postoje okolnosti koje iskqu~uju krivi~no gowewe, ~iwenice iz ta~. 1. i 2. stava 1.
ovog ~lana mogu se utvrditi i drugim dokazima.
Podno{ewe zahteva za ponavqawe postupka
^lan 250.
Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka
mogu podneti ka`weni, wegov branilac i podnosilac zahteva, a posle smrti ka`wenog zahtev
mogu podneti u korist ka`wenog i ostala lica
iz ~lana 229. stava 3. ovog zakona.
Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka
mo`e se podneti u roku od godinu dana od dana
pravosna`nosti odluke.
Postupak po zahtevu
^lan 251.
O zahtevu za ponavqawe prekr{ajnog postupka
odlu~uje sud, odnosno organ uprave koji je doneo
prvostepenu odluku.
U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom
osnovu tra`i ponavqawe postupka i kojim se
dokazima potkrepquju ~iwenice na kojima se
zahtev zasniva. Ako zahtev ne sadr`i te podatke,
odbaci}e se presudom, odnosno re{ewem.
84
Broj 101
Zahtev }e se odbaciti i kad sud, odnosno organ
uprave na osnovu zahteva i dokaza iz spisa predmeta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovla{}eno lice ili da je zahtev neblagovremeno podnesen, ili da nema zakonskih uslova
za ponavqawe postupka, ili da ~iwenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva o~igledno nisu podobni da se na osnovu wih dozvoli ponavqawe.
Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka u
korist ka`wenog mo`e se podneti i nakon {to
je odluka izvr{ena.
Odluke povodom zahteva za ponavqawe
postupka
^lan 252.
Ako prekr{ajni sud ili organ uprave ne odbaci
zahtev za ponavqawe postupka, ponovi}e postupak
u obimu koji je neophodan da se utvrde ~iwenice
zbog kojih je zahtev podnet.
Zavisno od rezultata ponovqenog postupka, zahtev }e se re{ewem odbiti ili }e se novom odlukom prethodna ukinuti u celosti ili delimi~no.
Ako se dozvoli ponavqawe postupka, u ponovnom postupku sud i organ uprave vezan je zabranom propisanom u ~lanu 88. ovog zakona.
Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena `alba.
Odlagawe izvr{ewa odluke
^lan 253.
Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka ne
odla`e izvr{ewe odluke, ali ako sud, odnosno
organ uprave oceni da zahtev mo`e biti uva`en,
mo`e odlu~iti da se odlo`i izvr{ewe dok se
ne odlu~i o zahtevu za ponavqawe postupka.
Re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka odla`e izvr{ewe odluke protiv koje je
ponavqawe dozvoqeno.
21. novembar 2005.
– za{titna mera zabrane pravnom licu da vr{i odre|ene delatnosti;
– za{titna mera zabrane odgovornom licu da
vr{i odre|ene poslove;
– za{titna mera zabrane upravqawa vozilom
na motorni pogon licu koje je po zanimawu voza~;
– nov~ana kazna preko 100.000,00 dinara fizi~kom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000,00 dinara
pravnom licu za carinske, spoqnotrgovinske,
devizne i poreske prekr{aje;
– za{titna mera oduzimawa predmeta za carinske, spoqnotrgovinske i devizne prekr{aje;
– odluka o poni{tewu voza~ke dozvole na
osnovu ~lana 34. stav 5. ovog zakona.
Razlozi za podno{ewe zahteva
^lan 256.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude mo`e se podneti u slede}im slu~ajevima:
1. zbog bitne povrede odredaba prekr{ajnog
postupka (~lan 234. stav 1. ta~. 1–4. i ta~. 7–15.
ovog zakona);
2. zbog povrede materijalnog prava na {tetu
ka`wenog predvi|ene u ~lanu 235. ovog zakona;
3. zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa (~lan 236. ovog zakona);
4. zbog odluke o kazni (~lan 237. stav 1. ovog
zakona).
Ovla{}ewe za podno{ewe zahteva
^lan 257.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude mogu podneti ka`weni, wegov branilac i zakonski zastupnik.
Rok za podno{ewe zahteva
ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVAWE
[email protected] PRESUDE
Dopu{tenost zahteva
^lan 254.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude mo`e se podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u slu~aju i
pod uslovima odre|enim ovim zakonom.
Okrivqeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepene odluke ne mo`e podneti zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude, osim kad je samo po `albi podnosioca zahteva izre~ena stro`a prekr{ajna
sankcija iz ~lana 255. ovog zakona.
^lan 258.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude podnosi se u roku od petnaest dana
od dana prijema presude donete u drugom stepenu.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude podnosi se pismeno Vrhovnom sudu
Srbije.
Odlu~ivawe o zahtevu
^lan 259.
O zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude odlu~uje Vrhovni sud Srbije.
Odluke povodom zahteva
Slu~ajevi u kojima je dopu{ten zahtev
za vanredno preispitivawe presude
^lan 255.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude mo`e se podneti kad je izre~ena:
– kazna zatvora;
– za{titna mera zabrane vr{ewa odre|enih
delatnosti;
^lan 260.
Neblagovremeni, nedozvoqeni ili od neovla{}enog lica podnet zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovni sud Srbije
odbaci}e re{ewem.
Vrhovni sud Srbije }e presudom odbiti zahtev
za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji po-
21. novembar 2005.
vreda propisa na koju se poziva podnosilac zahteva.
Kad Vrhovni sud Srbije utvrdi da je zahtev za
vanredno preispitivawe pravosna`ne presude
osnovan, done}e presudu odnosno re{ewe kojim
}e ili preina~iti pravosna`nu presudu ili je
ukinuti u celini ili delimi~no i predmet vratiti sudu, odnosno organu uprave na ponovno odlu~ivawe.
Ako Vrhovni sud Srbije na|e da razlozi zbog
kojih je doneo odluku u korist ka`wenog postoje
i za kojeg od ka`wenih sau~esnika ili saizvr{ilaca, koji nisu podneli zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude, postupi}e po
slu`benoj du`nosti kao da takav zahtev postoji.
Obaveze suda
^lan 261.
Ako je pravosna`na presuda ukinuta i predmet vra}en na ponovnu odluku, sud odnosno organ uprave du`an je da izvede sve procesne radwe na koje je ukazao Vrhovni sud Srbije.
Pred sudom, odnosno organom uprave okrivqeni mo`e isticati nove ~iwenice i nove dokaze.
Pri dono{ewu odluke sud, odnosno organ
uprave vezan je zabranom iz ~lana 88. ovog zakona.
Broj 101
85
Odlu~ivawe po zahtevu
^lan 265.
O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije (u daqem tekstu: sud).
O sednici ve}a sud }e obavestiti republi~kog javnog tu`ioca.
Pre nego {to predmet bude iznesen na re{avawe sudija odre|en za izvestioca mo`e po potrebi
da pribavi obave{tewe o istaknutim povredama
zakona.
^lan 266.
Pri re{avawu o zahtevu za za{titu zakonitosti sud }e se ograni~iti samo na ispitivawe
povrede propisa na koju se javni tu`ilac poziva u svom zahtevu.
Sud }e presudom odbiti zahtev za za{titu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu.
Kad sud utvrdi da je zahtev za za{titu zakonitosti osnovan, done}e presudu kojom }e, prema
prirodi povrede, preina~iti pravosna`nu odluku ili ukinuti u celosti ili delimi~no odluke
prekr{ajnog suda i Vi{eg prekr{ajnog suda i
predmet vratiti na ponovno odlu~ivawe prekr{ajnom sudu, ili }e se ograni~iti samo na to da
utvrdi povredu propisa.
Odlagawe izvr{ewa
^lan 262.
Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude ne odla`e izvr{ewe presude, ali
na predlog ka`wenog, Vrhovni sud Srbije mo`e
nalo`iti sudu da odlo`i odnosno prekine izvr{ewe presude dok ne odlu~i o zahtevu, ako ima
osnova iz kojih mo`e zakqu~iti da }e udovoqiti zahtevu.
Shodna primena Zakonika o krivi~nom
postupku
^lan 263.
Na postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, po
zahtevu za vanredno preispitivawe protiv drugostepene presude shodno se primewuju odredbe
o zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude iz Zakonika o krivi~nom postupku
ako ovim zakonom nije druga~ije predvi|eno.
ZAHTEV ZA ZA[TITU ZAKONITOSTI
Podno{ewe zahteva za za{titu zakonitosti
^lan 264.
Protiv pravosna`ne presude mo`e se podi}i
zahtev za za{titu zakonitosti ako je povre|en
zakon ili drugi propis o prekr{aju.
Zahtev za za{titu zakonitosti podi`e republi~ki javni tu`ilac u roku od tri meseca od
dana dostavqawa presude.
Zahtev za za{titu zakonitosti ne mo`e se podi}i ako je Vrhovni sud Srbije re{avao po zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna`ne
presude.
^lan 267.
Ako je zahtev za za{titu zakonitosti podignut na {tetu ka`wenog, a sud na|e da je osnovan,
utvrdi}e samo da postoji povreda zakona, ne diraju}i u pravosna`nu odluku.
Ako sud na|e da razlozi zbog kojih je doneo
odluku u korist ka`wenog postoje i za nekog od
ka`wenih saizvr{ilaca za kojeg nije podignut
zahtev za za{titu zakonitosti, postupi}e po
slu`benoj du`nosti kao da takav zahtev postoji.
Ako je zahtev za za{titu zakonitosti podignut
u korist ka`wenog, sud je pri dono{ewu odluke
vezan zabranom iz ~lana 88. ovog zakona.
Dostavqawe presude
^lan 268.
Odluka suda u potrebnom broju primeraka dostavqa se prekr{ajnom sudu preko Vi{eg prekr{ajnog suda.
^lan 269.
Ako je pravosna`na presuda ukinuta i predmet
vra}en na ponovno vo|ewe prekr{ajnog postupka,
za osnovu }e se uzeti raniji zahtev za pokretawe
prekr{ajnog postupka.
Sud je du`an da izvede sve procesne radwe i
da raspravi pitawa na koja mu je ukazao sud.
Pred sudom i Vi{im prekr{ajnim sudom mogu
se isticati nove ~iwenice i podnositi novi
dokazi.
Sud je prilikom dono{ewa nove odluke vezan
zabranom iz ~lana 88. ovog zakona.
Zahtev za za{titu zakonitosti ne odla`e izvr{ewe presude, ali sud pri re{avawu o zahtevu mo`e nalo`iti nadle`nom sudu da odlo`i
86
Broj 101
odnosno prekine izvr{ewe presude dok ne odlu~i o podignutom zahtevu.
Glava HHHáâ
POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA
Primena zakonskih odredbi
^lan 270.
U prekr{ajnom postupku prema maloletniku
primewuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe
prekr{ajnog postupka predvi|ene ovim zakonom
samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.
Ako druga~ije nije propisano ovim zakonom,
u prekr{ajnom postupku prema maloletniku
shodno se primewuju odredbe Zakona o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i krivi~nopravnoj za{titi maloletnih lica.
Hitnost postupka
^lan 271.
Prekr{ajni postupak prema maloletniku je
hitan.
Pre izricawa vaspitne mere ili kazne maloletniku, pribavi}e se mi{qewe nadle`nog organa starateqstva, osim ako je u me|uvremenu
maloletnik postao punoletan.
Ako nadle`ni organ starateqstva ne dostavi
mi{qewe u roku od {ezdeset dana, sud mo`e maloletniku izre}i ukor ili nov~anu kaznu i bez
mi{qewa organa starateqstva, vode}i ra~una
o du{evnoj razvijenosti, osetqivosti i li~nim
svojstvima maloletnika.
Pri preduzimawu radwi prema maloletniku u
wegovom prisustvu, a naro~ito pri wegovom ispitivawu, lica koja u~estvuju u postupku du`na
su da postupaju obazrivo, vode}i ra~una o du{evnoj razvijenosti, osetqivosti i li~nim svojstvima maloletnika.
21. novembar 2005.
prema wemu }e se razdvojiti i sprovesti po odredbama ovog zakona.
Postupak prema maloletniku mo`e se voditi
zajedno sa postupkom protiv punoletnih lica i
sprovesti po op{tim odredbama ovog zakona samo ako je spajawe postupka neophodno za svestrano razre{ewe stvari.
Re{ewe o razdvajawu, odnosno spajawu postupka donosi postupaju}i sudija. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba.
Prava roditeqa i starateqa
^lan 275.
U postupku prema maloletnicima, organ starateqstva, roditeqi, odnosno zakonski zastupnik maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa
tokom postupka, da u toku postupka stavqaju
predloge i da ukazuju na ~iwenice i dokaze koji
su va`ni za dono{ewe pravilne odluke.
Necelishodnost pokretawa postupka
^lan 276.
Sud mo`e odlu~iti da se ne pokrene prekr{ajni postupak protiv maloletnika ako smatra
da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s
obzirom na prirodu prekr{aja i okolnosti pod
kojima je prekr{aj u~iwen, raniji `ivot maloletnika i wegova li~na svojstva.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana re{ewem }e se
odbaciti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka sa obrazlo`ewem zbog ~ega je zahtev odba~en, a o u~iwenom prekr{aju obavesti}e se
roditeq, usvojiteq, odnosno starateq maloletnika i organ starateqstva radi preduzimawa
mera u okviru wihovih ovla{}ewa.
Pravo na podno{ewe `albe
Pozivawe maloletnika
^lan 272.
Maloletnik se poziva preko roditeqa, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogu}e zbog potrebe da se hitno postupa ili iz
drugih opravdanih razloga.
Ako se maloletnik ne poziva preko roditeqa,
odnosno zakonskog zastupnika, sud koji vodi
prekr{ajni postupak }e ih obavestiti o pokretawu postupka.
^lan 277.
Protiv presude donete u postupku kojim je maloletnik ogla{en krivim za prekr{aje `albu
mogu izjaviti, pored lica iz ~lana 229. ovog zakona, jo{ i starateq, brat, sestra i hraniteq
maloletnika.
Lica iz stava 1. ovog ~lana mogu izjaviti `albu u korist maloletnika i protiv wegove voqe.
Postupawe prema detetu
Obaveza svedo~ewa
^lan 273.
Niko ne mo`e biti oslobo|en od du`nosti da
svedo~i o okolnostima potrebnim za ocewivawe du{evne razvijenosti maloletnika, upoznavawe wegove li~nosti i prilika u kojima `ivi.
Razdvajawe i spajawe postupka
^lan 274.
Kad je maloletnik u~estvovao u izvr{ewu prekr{aja zajedno sa punoletnim licima, postupak
^lan 278.
Kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvr{ewa prekr{aja nije imao navr{enih ~etrnaest godina `ivota obustavi}e prekr{ajni postupak.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana sud }e o prekr{aju koji je u~iwen obavestiti roditeqa,
usvojiteqa i starateqa maloletnika, kao i organ starateqstva a po potrebi mo`e obavestiti
i {kolu odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik sme{ten.
21. novembar 2005.
Iskqu~ewe javnosti
^lan 279.
U postupku prema maloletniku uvek }e se iskqu~iti javnost.
Glava HHHâ
NAKNADA [TETE ZBOG NEOPRAVDANOG
[email protected]
Pravo na naknadu {tete
zbog neopravdanog ka`wavawa
^lan 280.
Pravo na naknadu {tete zbog neopravdanog
ka`wavawa ima lice kome je pravosna`nom
presudom bila izre~ena prekr{ajna kazna ili
za{titna mera, a kasnije je povodom vanrednog
pravnog leka prekr{ajni postupak obustavqen,
osim u slede}im slu~ajevima:
1. ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbog
toga {to je u novom postupku povodom vanrednog
pravnog leka o{te}eni kao podnosilac zahteva
odustao od zahteva za pokretawe prekr{ajnog
postupka, a na osnovu sporazuma sa okrivqenim;
2. ako je povodom zahteva za ponavqawe prekr{ajnog postupka na {tetu okrivqenog novi postupak obustavqen usled smrti ili kakvog trajnog du{evnog oboqewa okrivqenog posle u~iwenog prekr{aja;
3. ako je novi prekr{ajni postupak obustavqen zbog zastarelosti gowewa do koga je do{lo zbog nedosti`nosti okrivqenog;
4. ako je okrivqeni svojim la`nim priznawem
ili na drugi na~in namerno prouzrokovao svoje
ka`wavawe, osim ako je na to bio prinu|en.
Drugi slu~ajevi prava na naknadu {tete
^lan 281.
Pravo na naknadu {tete ima i lice:
1. prema kome je odre|eno izvr{ewe prekr{ajne
sankcije pre pravosna`nosti presude ako u `albenom postupku do|e do obustave prekr{ajnog postupka;
2. koje je bilo zadr`ano u prekr{ajnom postupku, pa je postupak obustavqen;
3. koje je izdr`alo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom
`albe izjavqene protiv presude kojom je odre|eno izvr{ewe presude pre pravosna`nosti, izre~ena kazna zatvora kra}a od kazne koju je izdr`alo, ili je izre~ena prekr{ajna sankcija koja
se ne sastoji u li{ewu slobode;
4. koje je usled gre{ke ili nezakonitog rada
sudije neosnovano zadr`ano du`e nego {to zakon dozvoqava.
Vra}awe nov~anih iznosa
^lan 282.
Lice kome je u prekr{ajnom postupku neopravdano izre~ena nov~ana kazna, za{titna mera oduzimawa imovinske koristi ili za{titna
mera oduzimawe predmeta ima pravo na vra}awe
Broj 101
87
pla}ene nov~ane kazne, vra}awe oduzete imovinske koristi, vra}awe predmeta ili nov~ane
vrednosti oduzetog predmeta (u daqem tekstu:
vra}awe nov~anog iznosa).
Smatra se da je lice neopravdano ka`weno
ako je u slu~aju preina~ewa ili ukidawa pravosna`ne osu|uju}e presude, odnosno re{ewa o ka`wavawu postupak protiv wega obustavqen ili
je doneta osloba|aju}a presuda usled toga {to je
utvr|eno da delo nije prekr{aj ili {to postoje
osnovi koji iskqu~uju odgovornost u~inioca
prekr{aja, ili {to nije dokazano da je ono u~inilo prekr{aj.
Vra}awe nov~anog iznosa ne mo`e zahtevati
ka`weno lice koje je svojim la`nim priznawem
prouzrokovalo ka`wavawe.
Posle smrti neopravdano ka`wenog lica naknadu {tete odnosno vra}awe nov~anog iznosa
mogu tra`iti wegov bra~ni drug i wegovi srodnici koje je on po zakonu bio du`an da izdr`ava.
Zastarevawe prava na vra}awe nov~anog iznosa
^lan 283.
Pravo neopravdano ka`wenog lica i lica koje je ono po zakonu bilo du`no da izdr`ava, da
tra`i naknadu {tete, odnosno vra}awe nov~anog iznosa, zastareva za jednu godinu od dana
pravosna`nosti presude, odnosno re{ewa kojim je prekr{ajni postupak bio obustavqen.
Zastarelost iz stava 1. ovog ~lana se prekida
podno{ewem zahteva ministarstvu nadle`nom
za poslove prekr{aja, odnosno organu uprave
koji je vodio prekr{ajni postupak.
Ako je zahtev za naknadu {tete odnosno vra}awe nov~anog iznosa podnelo neopravdano ka`weno lice, posle wegove smrti lica iz ~lana
282. stav 4. ovog zakona mogu produ`iti postupak za ostvarivawe zahteva u roku od tri meseca
od dana smrti neopravdano ka`wenog lica, i to
samo u granicama ranije podnetog zahteva.
Ako se neopravdano ka`weno lice odreklo
zahteva za naplatu {tete odnosno vra}awe nov~anog iznosa, posle wegove smrti zahtev se ne
mo`e podneti.
Postupak ostvarivawa prava
^lan 284.
Ovla{}eno lice du`no je da se sa svojim zahtevom za naknadu {tete obrati ministarstvu nadle`nom za poslove prekr{aja, odnosno organu
uprave koji je vodio prekr{ajni postupak, radi
sporazuma o postojawu {tete i visini naknade.
Ako do sporazuma ne do|e u roku od dva meseca od dana prijema zahteva, ovla{}eno lice mo`e nadle`nom sudu podneti tu`bu za naknadu
{tete protiv Republike Srbije, u roku od trideset dana od dana isteka roka za postizawe
sporazuma.
Zahtev za vra}awe nov~anog iznosa podnosi se
republi~kom organu uprave nadle`nom za finansije. Ako nadle`ni organ odbije zahtev ili
u roku od dva meseca ne donese re{ewe po zahtevu, ovla{}eno lice mo`e svoj zahtev ostvariti
88
Broj 101
tu`bom za naknadu {tete kod nadle`nog suda u
roku iz stava 2. ovog ~lana.
Dok traje postupak kod nadle`nog organa iz
st. 1, 2. i 3. ovog ~lana, ne te~e zastarelost predvi|ena u ~lanu 283. ovog zakona.
Glava HHHâá
PREKR[AJNI POSTUPAK KOJI VODE
ORGANI UPRAVE
Nadle`ni organi uprave
^lan 285.
Kad je za prekr{aj propisana samo nov~ana kazna, zakonom se saglasno ~lanu 4. i 35. st. 2 i 3.
ovog zakona, mo`e propisati, da prekr{ajni postupak za pojedine prekr{aje, u prvom stepenu
vode organi uprave.
Za prekr{aje za koje je propisana kazna zatvora, za koje se mogu izre}i za{titne mere, koje
u~ine maloletnici, za prekr{aje lica koja u`ivaju diplomatski imunitet, za odlu~ivawe o
imovinsko-pravnom zahtevu i druge, za koje je
iskqu~ivo nadle`an sud, organ uprave predmet
ustupa nadle`nom sudu.
U prekr{ajnom postupku koji se vodi pred organom uprave, o dovo|ewu, zadr`avawu, jemstvu,
zadr`avawu putne isprave, pretresawu i drugim
pitawima za koja prema ovom zakonu mo`e biti
iskqu~ivo nadle`an sud, organ uprave ustupa
nadle`nom sudu odlu~ivawe po ovim pitawima.
Organ uprave prekr{ajni postupak vodi po
odredbama ovog zakona.
Kumulacija stvarne nadle`nosti
^lan 286.
Kada je isto lice okrivqeno za vi{e prekr{aja, te je za vo|ewe prekr{ajnog postupka za
neke od prekr{aja nadle`an sud, a za neke organ
uprave, postupak }e se voditi pred sudom, po
principu op{te mesne nadle`nosti.
Pokretawe prekr{ajnog postupka
^lan 287.
Prekr{ajni postupak pred organom uprave pokre}e se na zahtev ovla{}enog lica ili po slu`benoj du`nosti, odmah po saznawu za prekr{aj.
Kada se postupak pokre}e po slu`benoj du`nosti, organ uprave nadle`an za vo|ewe prekr{ajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretawe
prekr{ajnog postupka u delu koji se ti~e lica
koje se tereti za prekr{aj i prekr{aja koji je
predmet podnetog zahteva.
Sastav organa koji re{ava o prekr{aju
^lan 288.
Za vo|ewe prekr{ajnog postupka u organu
uprave nadle`na je Komisija za prekr{aje ili
slu`beno lice.
Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastavqena je
od tri ~lana od kojih je jedan predsednik. Jedan
od ~lanova Komisije mora biti diplomirani
21. novembar 2005.
pravnik sa polo`enim stru~nim ispitom i najmawe tri godine radnog iskustva na odgovaraju}im pravnim poslovima.
Slu`beno lice koje u organu uprave vodi prekr{ajni postupak i donosi re{ewe o prekr{aju
mora imati zavr{eni pravni fakultet, polo`eni stru~ni ispit i najmawe tri godine radnog
iskustva na odgovaraju}im pravnim poslovima.
^lanove Komisije za prekr{aje i slu`beno
lice odre|uje iz reda zaposlenih u organu dr`avne uprave funkcioner koji rukovodi organom.
Nadle`nost drugostepenog organa
^lan 289.
Na re{ewe o prekr{aju organa uprave mo`e
se izjaviti `alba Vi{em prekr{ajnom sudu.
Ako se `alba ne izjavi, re{ewe se dostavqa
na izvr{ewe sudu nadle`nom po mestu prebivali{ta ka`wenog, sa zabele{kom da izre~ena
nov~ana kazna nije pla}ena.
Na izvr{ewe nov~ane kazne primewuju se odredbe ovog zakona o zameni nov~ane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Naplata nov~ane kazne na mestu
izvr{ewa prekr{aja
^lan 290.
Kad je propisom o prekr{aju predvi|eno,
ovla{}eno lice u organu uprave nadle`nom za
izvr{ewe propisa koji je prekr{ajem povre|en,
naplati}e na mestu izvr{ewa prekr{aja nov~anu kaznu u~iniocu koga zatekne u vr{ewu prekr{aja. O napla}enoj nov~anoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se ozna~ava koji je prekr{aj u~iwen i kolika je nov~ana kazna izre~ena i napla}ena.
Postupawe u slu~aju nepla}awa kazne
^lan 291.
Ako nov~ana kazna iz ~lana 290. ovog zakona,
ne bude napla}ena na licu mesta ovla{}eno lice odmah }e u~iniocu prekr{aja uru~iti poziv
da istu plati u roku od osam dana ili da odre|enog dana i ~asa pristupi u organ uprave radi
vo|ewa prekr{ajnog postupka.
Rok za dolazak po pozivu za vo|ewe prekr{ajnog postupka iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e biti
kra}i od osam dana.
U~inilac prekr{aja }e se u pozivu posebno
pou~iti o pravu na odbranu iz ~lana 85. ovog zakona.
Na re{ewe o prekr{aju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona, mo`e se izjaviti `alba Vi{em prekr{ajnom sudu, preko
organa uprave koji je doneo re{ewe, u roku od
osam dana od dana dostavqawa re{ewa.
Na odluku Vi{eg prekr{ajnog suda, `alba
nije dozvoqena.
Ako u~inilac prekr{aja u roku za `albu ne
plati nov~anu kaznu, niti izjavi `albu, re{ewe
o prekr{aju dostavqa se na izvr{ewe prekr{ajnom sudu nadle`nom po mestu prebivali{ta ka`-
21. novembar 2005.
wenog, sa zabele{kom da izre~ena nov~ana kazna
nije pla}ena.
Na izvr{ewe nov~ane kazne primewuju se odredbe ovog zakona o zameni nov~ane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Izvr{ewe re{ewa o prekr{aju
^lan 292.
Re{ewe o prekr{aju koje donese organ uprave
ne mo`e biti prinudno izvr{eno pre pravosna`nosti.
Glava HHHâáá
IZVR[EWE ODLUKA
^lan 293.
Presuda odnosno re{ewe (u daqem tekstu: odluka) sti~u svojstvo pravosna`nosti kada se vi{e ne mogu pobijati `albom ili kad `alba nije
dozvoqena.
Odluka doneta u prekr{ajnom postupku izvr{ava se kad postane pravosna`na i kad za izvr{ewe nema zakonskih smetwi, ako ovim zakonom
nije druga~ije odre|eno.
Odluka kojom je pravosna`no izre~ena nov~ana kazna ili je odlu~eno o naknadi tro{kova
postupka ili o imovinsko – pravnom zahtevu,
ili je izre~ena mera oduzimawa imovinske koristi, izvr{ava se kad istekne u odluci odre|en rok za pla}awe kazne, tro{kova postupka,
imovinske koristi, naknade {tete ili za povra}aj stvari.
Ako za pojedine slu~ajeve u zakonu nije druga~ije odre|eno, odluka sti~e svojstvo izvr{nosti danom dostavqawa ka`wenom.
Naredba se izvr{ava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi druga~ije.
^lan 294.
Osu|uju}a presuda se mo`e izvr{iti i pre wene pravosna`nosti u slede}im slu~ajevima:
1. ako okrivqeni ne mo`e da doka`e svoj
identitet ili nema prebivali{te, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud na|e da
postoji osnovana sumwa da }e okrivqeni osujetiti izvr{ewe izre~ene kazne;
2. ako je okrivqeni ka`wen za te`i prekr{aj
iz oblasti javnog reda i mira a postoji osnovana sumwa da }e ponoviti ili nastaviti sa vr{ewem prekr{aja ili da }e izbe}i izvr{ewe kazne zatvora.
U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana sud }e u presudi odrediti da okrivqeni i pre pravosna`nosti presude pristupi izvr{ewu izre~ene kazne.
Ako okrivqeni izjavi `albu protiv presude
kojom je odre|eno izvr{ewe presude pre wene
pravosna`nosti, sud je du`an da `albu sa spisom predmeta dostavi Vi{em prekr{ajnom sudu
u roku od 24 ~asa, ra~unaju}i od ~asa kada je
`albu primio, a Vi{i prekr{ajni sud du`an je
da o `albi odlu~i i svoju presudu dostavi sudu
u roku od 48 ~asova ra~unaju}i od ~asa prijema
spisa predmeta.
Broj 101
89
Na re{ewe iz stava 1. ovog ~lana podnosilac
zahteva mo`e izjaviti `albu u roku od tri dana
od dana prijema re{ewa.
^lan 295.
Kazna zatvora, nov~ana kazna zamewena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, za{titne
mere i vaspitne mere izvr{avaju se po zakonu
kojim se ure|uje izvr{ewe krivi~nih sankcija,
ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.
Izvr{ewe za{titne mere oduzimawa predmeta
^lan 296.
Za{titnu meru oduzimawa predmeta izvr{ava
organ u ~iju nadle`nost spada izvr{ewe odnosno nadzor nad izvr{ewem propisa po kojima je
za{titna mera izre~ena, ako zakonom nije druga~ije odre|eno.
Oduzeti predmeti prodaju se po propisima koji va`e za poresko izvr{ewe, ukoliko posebnim
propisima nije druga~ije odre|eno.
Ako je presudom odre|eno da }e se oduzeti
predmet predati odre|enom organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija }e se pozvati
da predmet preuzme.
Ako je u~inilac samovoqno otu|io ili uni{tio predmet prekr{aja ili na drugi na~in
onemogu}io izvr{ewe, posebnim re{ewem suda
obaveza}e se da plati nov~ani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta.
Nov~ani iznos dobijen prodajom predmeta koji
je svojina u~inioca prekr{aja, a oduzet je po presudi suda, prihod je buxeta Republike Srbije.
Ako su prodati predmeti koji nisu svojina
u~inioca prekr{aja ili wima ne raspola`e
pravno lice u~inilac prekr{aja, iznos se predaje licu ~ija su svojina ti predmeti, odnosno
pravnom licu koje raspola`e tim predmetima.
Ako je to lice nepoznato i ne javi se ni za godinu dana od dana prodaje, iznos dobijen od prodaje takvih predmeta prihod je buxeta Republike
Srbije.
Obave{tewe o izvr{ewu za{titne mere
^lan 297.
Organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvr{avaju za{titne mere du`ni su da o izvr{ewu
za{titne mere obaveste sud koji je meru izrekao.
Izvr{ewe mere oduzimawa imovinske koristi
^lan 298.
Meru oduzimawa imovinske koristi izvr{ava
sud koji je doneo presudu.
Prinudnu naplatu te mere vr{i organ uprave
nadle`an za poslove javnih prihoda po propisima koji va`e za prinudnu naplatu poreza.
Iz nepokretnosti prinudno se mo`e napla}ivati imovinska korist koja se nije mogla naplatiti na na~in iz stava 2. ovog ~lana.
Prinudnu naplatu oduzimawa imovinske koristi iz nepokretnosti vr{i op{tinski sud po
propisima izvr{nog postupka.
90
Broj 101
Imovinska korist oduzeta presudom prihod je
buxeta Republike Srbije.
Izvr{ewe mere oduzimawa imovinske koristi izre~ene pravnom licu koje je posle pravosna`nosti presude prestalo da postoji sprove{}e se protiv pravnog lica koje je preuzelo wegovu imovinu do visine preuzete imovine.
Organi iz st. 2. i 4. ovog ~lana du`ni su da o
oduzimawu imovinske koristi obaveste sud koji
je ovu meru izrekao.
Tro{kove izvr{ewa snosi ka`weno lice.
Na~in naplate nov~ane kazne
^lan 299.
Nov~anu kaznu izre~enu za prekr{aj i tro{kove prekr{ajnog postupka izvr{ava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao.
Nov~ana kazna, tro{kovi prekr{ajnog postupka i drugi nov~ani iznosi upla}uju se preko po{te, banke ili Uprave za javna pla}awa na posebnoj uplatnici koju popuwava nadle`ni sud,
odnosno organ uprave u roku odre|enom odlukom.
Ako ka`weno fizi~ko lice u odre|enom roku
ne plati tro{kove prekr{ajnog postupka i nov~anu kaznu koja prelazi 15.000,00 dinara i ako
ka`weno pravno lice, odgovorno lice i profesionalni vojnik ne plati nov~anu kaznu i tro{kove prekr{ajnog postupka u odre|enom roku,
naplata }e se izvr{iti prinudnim putem.
Na osnovu izvr{nog naslova prinudnu naplatu nov~ane kazne izre~ene fizi~kom licu, pravnom licu, odgovornom licu u pravnom licu i
preduzetniku i prinudnu naplatu tro{kova prekr{ajnog postupka vr{i nadle`ni organ po
propisima o prinudnoj naplati.
Organ nadle`an za prinudnu naplatu iz stava 4.
ovog ~lana obavezan je da u roku od petnaest dana
od dana poku{ane ili izvr{ene naplate izvesti
nadle`ni sud o izvr{enoj naplati ili o razlozima neizvr{ewa prinudne naplate.
Tro{kove prinudne naplate nov~ane kazne i
tro{kova prekr{ajnog postupka snosi ka`weni.
Posle smrti ka`wenog prinudna naplata
nov~ane kazne i tro{kova prekr{ajnog postupka ne}e se izvr{iti.
^lan 300.
Ako ka`weno lice kome je dozvoqeno da nov~anu kaznu ispla}uje u ratama ne vr{i uredno
uplate, sud mo`e zakqu~kom opozvati svoju odluku o pla}awu u ratama.
Protiv zakqu~ka iz stava 1. ovog ~lana `alba
nije dozvoqena.
Du`nost obave{tavawa o pla}awu
nov~ane kazne
^lan 301.
O izvr{enoj uplati nov~ane kazne, tro{kova
postupka i drugih nov~anih iznosa, Uprava za
javna pla}awa obavezna je da bez odlagawa izvesti sud, odnosno organ uprave koji je doneo odluku dostavqawem izve{taja o pla}awu uz izvod o
dnevnim promenama na odgovaraju}im ra~unima.
21. novembar 2005.
^lan 302.
Izvr{ewe presude u pogledu naknade {tete i
povra}aja stvari vr{i se po zahtevu o{te}enog,
odnosno sopstvenika stvari.
Prinudna naplata naknade {tete odnosno povra}aj stvari vr{i se po propisima koji va`e
za izvr{ni postupak.
Pravosna`na presuda je izvr{ni naslov.
Glava HHHâááá
KOLIZIONE NORME I USTUPAWE PREDMETA
NA IZVR[EWE U ODNOSIMA IZME\U
PREKR[AJNIH SUDOVA U REPUBLICI
^lan 303.
Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu
meru ili za{titnu meru mo`e zahtevati da se ta
kazna odnosno mera izvr{i na podru~ju drugog
suda u Republici Srbiji, na kome je prebivali{te odnosno boravi{te lica prema kome se izvr{ewe ima sprovesti.
Sud koji je doneo presudu mo`e zahtevati da se
radi prinudne naplate nov~ane kazne ili drugih iznosa i radi oduzimawa predmeta na osnovu izvr{ne presude, izvr{ewe na imovini izvr{ioca prekr{aja sprovede na podru~ju drugog
suda u Republici Srbiji na kome se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti izvr{ewe.
U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana zahtev
za sprovo|ewe izvr{ewa upu}uje se sudu koji je
na osnovu zakona ili drugog propisa nadle`an
da sprovodi izvr{ewe presude.
^lan 304.
Sud koji je prema ~lanu 303. stav 2. ovog zakona sproveo izvr{ewe na imovini u~inioca prekr{aja du`an je da sa napla}enim iznosima ili
oduzetim predmetom postupi po nalogu suda koji
je doneo presudu.
Sud koji je sproveo izvr{ewe donosi re{ewe o
tro{kovima koji su nastali pri sprovo|ewu izvr{ewa. Radi namirewa tih tro{kova, taj sud }e
zadr`ati potrebnu sumu od napla}enog iznosa.
Glava HHHáH
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 305.
Propisi o prekr{ajima koji nisu u skladu sa
ovim zakonom uskladi}e se u roku od jedne godine od dana stupawa na snagu ovog zakona.
^lan 306.
Prekr{ajni postupak u kome do dana primene
ovog zakona ne bude doneto pravosna`no re{ewe nastavi}e se po odredbama ovog zakona.
Re{ewe koje je postalo pravosna`no pre dana
po~etka primene ovog zakona izvr{ava se po
propisima koji su do tada va`ili.
^lan 307.
Danom po~etka primene ovog zakona prestaje
da va`i Zakon o prekr{ajima („Slu`beni gla-
21. novembar 2005.
snik SRS”, broj 44/89, „Slu`beni glasnik RS”,
br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94,
16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i
propisi doneti na osnovu wega.
^lan 308.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”, a primewiva}e se od 1. januara 2007. godine.
3217
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o javnim putevima
Progla{ava se Zakon o javnim putevima, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj
sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra
2005. godine.
PR broj 94
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o javnim putevima
á. OSNOVNE ODREDBE
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se pravni polo`aj javnih puteva, uslovi i na~in upravqawa, za{tite
i odr`avawa javnih puteva, izvori i na~in finansirawa javnih puteva, posebni uslovi za izgradwu i rekonstrukciju javnih puteva i inspekcijski nadzor.
^lan 2.
Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu
imaju slede}e zna~ewe:
1) „put” jeste izgra|ena, odnosno utvr|ena povr{ina koju kao saobra}ajnu povr{inu mogu da
koriste svi ili odre|eni u~esnici u saobra}aju, pod uslovima odre|enim zakonom i drugim
propisima;
2) „javni put” jeste put koji ispuwava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane
nadle`nog organa;
3) „dr`avni put” jeste javni put koji saobra}ajno povezuje:
– teritoriju dr`ave sa mre`om evropskih puteva, odnosno deo je mre`e evropskih puteva;
– teritoriju dr`ave sa teritorijom susednih
dr`ava;
– celokupnu teritoriju dr`ave;
– privredno zna~ajna naseqa na teritoriji
dr`ave;
– podru~je dva ili vi{e okruga ili podru~je
okruga, kao i wegov deo koji prolazi kroz nase-
Broj 101
91
qe, u slu~aju da nije izgra|en obilazni put pored naseqa;
4) „autoput” jeste dr`avni put koji je namewen iskqu~ivo za saobra}aj motornih vozila, sa
fizi~ki razdvojenim kolovozima po smerovima,
denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmawe dve saobra}ajne
i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav
obele`en propisanim saobra}ajnim znakom;
5) „op{tinski put” jeste javni put koji saobra}ajno povezuje teritoriju op{tine, odnosno
grada, kao i teritoriju op{tine, odnosno grada
sa mre`om dr`avnih puteva;
6) „saobra}ajna povr{ina” jeste posebno ure|ena povr{ina za odvijawe svih ili odre|enih
vidova saobra}aja ili mirovawe vozila;
7) „nekategorisani put” jeste saobra}ajna povr{ina koja je dostupna ve}em broju raznih korisnika, koju nadle`ni organ proglasi nekategorisanim putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kao nekategorisani put;
8) „biciklisti~ka staza” jeste saobra}ajna
povr{ina obele`ena propisanim saobra}ajnim
znakom, namewena za saobra}aj bicikala i bicikala sa motorom;
9) „naseqe” jeste izgra|eni funkcionalno
objediwen prostor na kome su obezbe|eni uslovi za `ivot i rad i za zadovoqavawe zajedni~kih potreba stanovnika, ~ije se granice utvr|uju prostornim, odnosno urbanisti~kim planom
op{tine, odnosno grada i ozna~avaju propisanim saobra}ajnim znakom na javnom putu;
10) „put van naseqa” jeste deo javnog puta van
granica naseqa;
11) „put u nasequ” jeste deo javnog puta unutar
granica naseqa ~ije se karakteristike utvr|uju
prostornim, odnosno urbanisti~kim planom
op{tine, odnosno grada;
12) „ulica” jeste javni put u nasequ koji saobra}ajno povezuje delove naseqa;
13) „ozna~avawe javnih puteva” jeste postupak definisawa kategorije i prostornog polo`aja puta (kilometarska i hektometarska staciona`a);
14) „evidencija javnih puteva” jeste propisana sadr`ina saobra}ajno-tehni~kih podataka i
postupak prikupqawa, odnosno obnavqawa tih
podataka o javnim putevima;
15) „kolovozna konstrukcija” jeste sistem
koji slu`i da primi mehani~ka dejstva vozila i
prenese ih na dowi stroj javnog puta, da omogu}i bezbedno, nesmetano i ekonomi~no kretawe
vozila, bicikala i pe{aka. Zavr{ni sloj kolovozne konstrukcije je kolovozni zastor;
16) „kolovoz” jeste izgra|ena povr{ina javnog
puta po kojoj se odvija saobra}aj i ~ine ga saobra}ajne trake (vozne, dodatne, ivi~ne, zaustavne
i sl.) za kretawe, odnosno mirovawe vozila;
17) „bankina” jeste element javnog puta u nasipu koji obezbe|uje bo~nu stabilnost kolovozne konstrukcije i slu`i za postavqawe saobra}ajne signalizacije i opreme puta;
18) „rigola” jeste element javnog puta u useku
za prihvatawe i kontrolisano vo|ewe povr{in-
92
Broj 101
skih voda koji obezbe|uje stabilnost kolovozne
konstrukcije;
19) „berma” jeste prostor izme|u rigole i kosine useka i slu`i za za{titu rigole od erodiranog materijala, postavqawe saobra}ajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbe|ewe
preglednosti puta;
20) „razdelna traka” jeste element javnog puta kojim se fizi~ki razdvajaju smerovi vo`we i
slu`i za postavqawe saobra}ajne signalizacije i opreme puta, kao i za izgradwu elemenata
putnog objekta. Razdelna traka {irine ve}e od
{est metara jeste razdelni pojas;
21) „za{titna traka” jeste element javnog
puta kojim se fizi~ki razdvaja saobra}aj motornih vozila od nemotorizovanog saobra}aja;
22) „putni objekti” su mostovi, nadvo`waci,
podvo`waci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i oblo`ni zidovi i sl.;
23) „nadvo`wak” jeste putni objekat iznad
javnog puta za ukr{tawe u dva nivoa sa putem,
odnosno infrastrukturnim sistemom;
24) „podvo`wak” jeste putni objekat ispod
javnog puta za ukr{tawe u dva nivoa sa putem,
odnosno infrastrukturnim sistemom;
25) „objekti, postrojewa i ure|aji za odvodwavawe” slu`e za sakupqawe, odvo|ewe, odnosno preusmeravawe povr{inskih, pribre`nih i
podzemnih voda radi za{tite puta, odnosno suseda puta od {tetnog dejstva voda sa puta;
26) „prate}i sadr`aji javnog puta” jesu moteli, restorani, servisi, stanice za snabdevawe
motornih vozila gorivom, prodavnice, objekti
za rekreaciju i drugi objekti nameweni pru`awu usluga korisnicima puta;
27) „autobusko stajali{te” je posebno izgra|ena i ozna~ena saobra}ajna povr{ina uz kolovoz javnog puta ili prikqu~ena na kolovoz javnog puta, namewena za zaustavqawe vozila;
28) „granice gra|ewa” jesu linije unutar kojih se izvode gra|evinski zahvati prilikom izgradwe, rekonstrukcije ili odr`avawa javnog
puta;
29) „zemqi{ni pojas” jeste kontinualna povr{ina sa obe strane useka i nasipa, {irine
najmawe jedan metar, mereno od linija koje ~ine krajwe ta~ke popre~nog profila javnog puta
van naseqa na spoqnu stranu;
30) „raskrsnica” jeste povr{ina na kojoj se
ukr{taju ili spajaju putevi i mo`e biti povr{inska (ukr{tawe u nivou), ili denivelisana
(ukr{tawe van nivoa);
31) „ukr{taj” jeste mesto ukr{tawa dva puta,
puta i `elezni~ke infrastrukture ili ukr{tawe puta sa drugim infrastrukturnim sistemima
van nivoa;
32) „prilazni put” jeste saobra}ajna povr{ina preko koje se omogu}ava vlasniku, odnosno
neposrednom dr`aocu nepokretnosti koja se nalazi pored javnog puta prilaz na taj put;
33) „prikqu~ak” jeste saobra}ajna povr{ina
kojom se povezuje javni put ni`e kategorije sa
javnim putem vi{e kategorije ili nekategorisani put, odnosno prilazni put sa javnim putem;
21. novembar 2005.
34) „infrastrukturni sistemi” obuhvataju
transportne (vodne, `elezni~ke, cevovodne i
sl.) i druge sisteme (snabdevawe vodom, kanalizacija, daqinsko grejawe, snabdevawe gasom,
prenos i snabdevawe elektro energijom, telekomunikacije i sl.);
35) „potrebna preglednost” jeste preglednost za bezbedno zaustavqawe vozila ispred nepokretne prepreke na kolovozu javnog puta, koja
mora biti obezbe|ena na svakoj ta~ki puta i koja se odre|uje na osnovu vrednosti ra~unske brzine;
36) „potrebna preglednost na raskrsnici”
odre|uje se iz uslova odvijawa saobra}aja na
ukrsnim pravcima saglasno zakonskoj i tehni~koj regulativi i koristi se za konstrukciju zone potrebne preglednosti raskrsnice oslobo|ene prepreka koje mogu ugroziti bezbednost saobra}aja;
37) „sused” jeste vlasnik, odnosno neposredni
dr`alac zemqi{ta i objekata, odnosno ure|aja
na zemqi{tu, koje ima najmawe jednu zajedni~ku
granicu sa javnim putem;
38) „za{titni pojas” jeste povr{ina uz ivicu zemqi{nog pojasa, na spoqnu stranu, ~ija je
{irina odre|ena ovim zakonom i slu`i za za{titu javnog puta i saobra}aja na wemu;
39) „pojas kontrolisane izgradwe” jeste povr{ina sa spoqne strane od granice za{titnog
pojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i obim izgradwe objekata, koja je iste {irine kao i za{titni pojas i koja slu`i za za{titu javnog puta i saobra}aja na wemu;
40) „saobra}ajna signalizacija” obuhvata
sredstva i ure|aje za pra}ewe, kontrolu, regulisawe i vo|ewe saobra}ajnih tokova (saobra}ajni znakovi na putevima);
41) „upravqawe saobra}ajem” jeste pra}ewe,
kontrola i vo|ewe saobra}aja na mre`i dr`avnih
puteva ili na odre|enoj deonici dr`avnog puta;
42) „obustava saobra}aja” jeste kontrolisani
prekid saobra}aja na javnom putu;
43) „ograni~ewe saobra}aja” jeste zabrana
kretawa pojedinih vrsta vozila na javnom putu;
44) „vanredni prevoz” jeste prevoz vozilom
koje osovinskim optere}ewem, ukupnom masom,
{irinom, du`inom i visinom prekora~uje propisane mere;
45) „odr`avawe puta” jeste izvo|ewe radova
kojima se obezbe|uje nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja i ~uva upotrebna vrednost javnog puta u stawu koje je bilo u trenutku izgradwe, odnosno rekonstrukcije;
46) „za{tita puta” jeste zabrana ili ograni~avawe intervencija na javnom putu, za{titnom
pojasu i pojasu kontrolisane izgradwe, propisanih ovim zakonom;
47) „klasifikacija puteva” jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma;
48) „upotrebna vrednost puta” jeste vrednost
javnog puta u trenutku procene, prema stepenu
o~uvanosti projektovanih karakteristika;
49) „tehni~ka regulativa” jesu standardi,
tehni~ki propisi, uputstva, uslovi i specifi-
21. novembar 2005.
kacije za planirawe, projektovawe, gra|ewe,
odr`avawe i za{titu javnih puteva;
50) „upravqa~ javnog puta” jeste javno preduze}e, privredno dru{tvo, odnosno drugo pravno
lice ili preduzetnik, koji su registrovani za
obavqawe delatnosti upravqawa javnim putem.
^lan 3.
Javni putevi i nekategorisani putevi ~ine
mre`u puteva.
Putevi iz stava 1. ovog ~lana, kao dobra u op{toj upotrebi, u dr`avnoj su svojini i na wima
se mogu sticati prava kori{}ewa, prava slu`benosti i druga prava odre|ena zakonom.
^lan 4.
Javni put, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) trup puta koji ~ine dowi i gorwi stroj:
– dowi stroj puta (nasipi; useci; zaseci;
objekti, postrojewa i ure|aji za odvodwavawe puta i za{titu puta od povr{inskih i
podzemnih voda i sl.);
– gorwi stroj puta (kolovozna konstrukcija;
ivi~ne trake, odnosno ivi~waci; rigole;
bankine; berme; razdelne trake i sl.);
2) putne objekte (mostovi, nadvo`waci, podvo`waci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i oblo`ni zidovi i sl.);
3) prikqu~ke;
4) trotoare, pe{a~ke i biciklisti~ke staze
koje prate kolovoz puta;
5) zemqi{ni pojas;
6) vazdu{ni prostor iznad kolovoza u visini
od najmawe sedam metara, sa slobodnim prostorom u visini od najmawe 4,5 metara od najvi{e
ta~ke kolovoza, a za autoput u visini od najmawe 4,75 metara od najvi{e ta~ke kolovoza;
7) objekte za potrebe puta (putne baze; naplatne stanice; kontrolne stanice; saobra}ajne povr{ine autobuskih stajali{ta; parkirali{ta;
odmori{ta; zelene povr{ine i sl.);
8) saobra}ajnu signalizaciju;
9) opremu puta (sve vrste za{titnih ograda;
smerokazi; instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobra}aja; ure|aji za evidenciju saobra}aja i sl.) i
10) objekte i opremu za za{titu puta, saobra}aja i okoline (snegobrani; vetrobrani; za{tita od osulina; za{tita od buke i drugih {tetnih uticaja na okolinu i sl.).
Dr`avni put, pored elemenata iz stava 1. ovog
~lana, obuhvata i objekte, ure|aje i opremu za
upravqawe saobra}ajem.
^lan 5.
Prema zna~aju saobra}ajnog povezivawa javni
putevi se dele na:
1) dr`avne puteve á reda (saobra}ajno povezuju teritoriju dr`ave sa mre`om evropskih puteva, odnosno deo su mre`e evropskih puteva, teritoriju dr`ave sa teritorijom susednih dr`ava, celokupnu teritoriju dr`ave, kao i privredno zna~ajna naseqa na teritoriji dr`ave);
Broj 101
93
2) dr`avne puteve áá reda (saobra}ajno povezuju podru~je dva ili vi{e okruga ili podru~je
okruga);
3) op{tinske puteve (saobra}ajno povezuju teritoriju op{tine, odnosno grada, kao i teritoriju op{tine, odnosno grada sa mre`om dr`avnih puteva), i
4) ulice (saobra}ajno povezuju delove naseqa).
Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada) propisuje kriterijume za kategorizaciju dr`avnih puteva.
Na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog ~lana
Vlada donosi akt o kategorizaciji dr`avnih
puteva.
Skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada, propisuje kriterijume za kategorizaciju op{tinskih puteva i ulica.
Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog ~lana
skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada,
donosi akt o kategorizaciji op{tinskih puteva
i ulica.
^lan 6.
Prema polo`aju u prostoru i uslovima odvijawa saobra}aja javni putevi se dele na:
1) javne puteve van naseqa i
2) javne puteve u nasequ.
Javni put u nasequ odre|uje se prostornim i
urbanisti~kim planom.
Kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi dr`avnih ili op{tinskih puteva koji prolaze kroz naseqa i saobra}ajna signalizacija, osim svetlosnih saobra}ajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva.
Pravac, odnosno promenu pravca dr`avnog puta, koji prolazi kroz naseqe, odre|uje skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministarstva
nadle`nog za poslove saobra}aja (u daqem tekstu: Ministarstvo).
Promena pravca dr`avnog puta u nasequ mo`e
da se vr{i ako novi pravac dr`avnog puta ispuwava, po svojim tehni~kim karakteristikama,
uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.
Odluka skup{tine op{tine, odnosno skup{tine grada o pravcu, odnosno promeni pravca dr`avnog puta koji prolazi kroz naseqe doneta bez
saglasnosti iz stava 4. ovog ~lana, ni{tava je.
Pravac op{tinskog puta u nasequ odre|uje
skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada.
áá. UPRAVQAWE JAVNIM PUTEVIMA
^lan 7.
Upravqawe javnim putem u smislu ovog zakona
jeste: kori{}ewe javnog puta (organizovawe i
kontrola naplate naknada za upotrebu javnog puta, vr{ewe javnih ovla{}ewa i sl.); za{tita
javnog puta; vr{ewe investitorske funkcije na
izgradwi i rekonstrukciji javnog puta; organizovawe i obavqawe stru~nih poslova na izgradwi, rekonstrukciji, odr`avawu i za{titi javnog puta; ustupawe radova na odr`avawu javnog
puta; organizovawe stru~nog nadzora nad iz-
94
Broj 101
gradwom, rekonstrukcijom, odr`avawem i za{titom javnog puta; planirawe izgradwe, rekonstrukcije, odr`avawa i za{tite javnog puta;
ozna~avawe javnog puta i vo|ewe evidencije o
javnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim podacima za te puteve.
Upravqawe dr`avnim putem, pored poslova iz
stava 1. ovog ~lana, obuhvata i upravqawe saobra}ajem i organizovawe i obavqawe brojawa
vozila na dr`avnom putu.
Upravqawe dr`avnim putem je delatnost od
op{teg interesa.
^lan 8.
Delatnost upravqawa dr`avnim putevima
obavqa javno preduze}e koje osniva Vlada (u daqem tekstu: Javno preduze}e).
Delatnost upravqawa dr`avnim putevima mo`e da obavqa i privredno dru{tvo, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na na~in utvr|en zakonom kojim se ure|uje
obavqawe delatnosti od op{teg interesa.
^lan 9.
Javno preduze}e propisuje metodologiju brojawa vozila i vo|ewa podataka o prebrojanim vozilima na dr`avnom putu.
Javno preduze}e donosi sredworo~ni plan izgradwe i rekonstrukcije, odr`avawa i za{tite
dr`avnih puteva i godi{wi program radova na
odr`avawu, za{titi, izgradwi i rekonstrukciji dr`avnih puteva, uz saglasnost Vlade.
^lan 10.
Javno preduze}e du`no je da organizuje naplatu putarine tako da se obezbedi protok vozila
bez neophodnog zastoja.
Javno preduze}e du`no je da obezbedi upravqawe saobra}ajem na dr`avnim putevima u
skladu sa propisima kojima se ure|uje bezbednost saobra}aja na putevima.
Upravqawe saobra}ajem obezbe|uje se upotrebom:
1) telekomunikacionih, elektronskih i stacionarnih ure|aja za pra}ewe, kontrolu, bezbednost i regulisawe saobra}aja, kontrolu stawa
kolovoza i za daqinsko obave{tavawe i upozoravawe;
2) objekata i ure|aja za naplatu putarine;
3) ventilacionih i sigurnosnih ure|aja u tunelima;
4) objekata i ure|aja za za{titu javnog puta i
5) objekata i ure|aja za za{titu okru`ewa javnog puta.
^lan 11.
Upravqa~ javnog puta du`an je da ozna~ava i
vodi evidencije o javnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugim podacima za te puteve.
Ministar nadle`an za poslove saobra}aja
(u daqem tekstu: Ministar) propisuje:
1) na~in ozna~avawa javnih puteva;
2) vrstu i sadr`inu evidencija, na~in vo|ewa
evidencija, na~in prikupqawa, odnosno obnavqawa podataka, kao i uslove kori{}ewa podataka iz evidencija o javnim putevima.
21. novembar 2005.
^lan 12.
Deo dr`avnog ili op{tinskog puta koji po
izgradwi ili rekonstrukciji ne pripada izgra|enom ili rekonstruisanom dr`avnom ili op{tinskom putu, ne smatra se delom tog puta.
Ako se deo dr`avnog puta iz stava 1. ovog ~lana i daqe koristi za saobra}aj, izvr{i}e se wegova prekategorizacija.
Ako se deo dr`avnog puta iz stava 1. ovog ~lana ne koristi za saobra}aj, o na~inu i uslovima
kori{}ewa zemqi{ta na kome se nalazi taj put
odlu~i}e upravqa~ javnog puta u roku od tri meseca od dana prestanka kori{}ewa puta za saobra}aj.
^lan 13.
Upravqa~ javnog puta du`an je da u roku od 15
dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole,
podnese zahtev za upis prava kori{}ewa na javnom putu, kao i prava slu`benosti i drugih prava odre|enih zakonom koja se ustanovqavaju na
javnom putu u korist drugih lica u javne kwige
i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na
nepokretnosti.
Upravqa~ javnog puta, odnosno lice u ~iju korist je ustanovqeno neko od prava iz stava 1.
ovog ~lana, du`no je da u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovqenim pravima,
zasnovanih na zakonom propisanom pravnom
osnovu, podnese zahtev za upis promene, odnosno
brisawe podataka, u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti.
^lan 14.
Upravqa~u javnog puta poverava se vr{ewe
javnih ovla{}ewa koja se odnose na izdavawe:
1) saglasnosti za izgradwu, odnosno rekonstrukciju prikqu~ka na javni put;
2) saglasnosti za gra|ewe, odnosno postavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda, `elezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao i
telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojewa i sl. na javnom putu;
3) saglasnosti za gra|ewe, odnosno postavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda, `elezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao i
telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojewa i sl. u za{titnom pojasu javnog
puta;
4) saglasnosti za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadr`aja javnog puta;
5) saglasnosti za odr`avawe sportske ili
druge manifestacije na javnom putu;
6) posebne dozvole za obavqawe vanrednog
prevoza na javnom putu i
7) odobrewa za postavqawe reklamnih tabli,
reklamnih panoa, ure|aja za slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe na javnom putu, odnosno pored tog puta.
Akti iz stava 1. ovog ~lana moraju da sadr`e
saobra}ajno-tehni~ke uslove.
Upravqa~ javnog puta du`an je da odlu~i po
zahtevu za izdavawe saglasnosti, dozvole i odobrewa iz stava 1. ovog ~lana u roku od osam dana od dana podno{ewa zahteva.
21. novembar 2005.
Protiv akata iz stava 1. ovog ~lana mo`e se
izjaviti `alba Ministarstvu, odnosno nadle`nom organu op{tine ili grada, u roku od osam
dana od dana dostavqawa tog akta.
Upravqa~ javnog puta du`an je da o aktima donetim u vr{ewu javnih ovla{}ewa vodi evidenciju.
^lan 15.
Upravqa~ javnog puta du`an je da obezbedi
trajno, neprekidno i kvalitetno odr`avawe i
za{titu javnog puta i da obezbedi nesmetano i
bezbedno odvijawe saobra}aja na wemu.
Upravqa~ javnog puta odgovara za {tetu koja
nastane korisnicima javnog puta zbog propu{tawa blagovremenog obavqawa pojedinih radova na redovnom odr`avawu javnog puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvo|ewa tih
radova suprotno propisanim tehni~kim uslovima i na~inu wihovog izvo|ewa.
ááá. FINANSIRAWE JAVNIH PUTEVA
^lan 16.
Finansirawe izgradwe i rekonstrukcije, odr`avawa i za{tite javnog puta obezbe|uje se iz:
1) naknada za upotrebu javnog puta;
2) naknade za odr`avawe dr`avnog puta u visini od 10,0% od akcize na derivate nafte;
3) finansijskih kredita;
4) ulagawa doma}ih i stranih lica;
5) buxeta Republike Srbije i
6) drugih izvora u skladu sa zakonom.
^lan 17.
Za upotrebu javnog puta pla}aju se naknade, i to:
1) godi{wa naknada za motorna vozila, traktore i prikqu~na vozila;
2) godi{wa naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhva}ena ta~kom 1) ovog ~lana;
3) naknada za vanredni prevoz;
4) naknada za postavqawe reklamnih tabli,
reklamnih panoa, ure|aja za slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe na javnom putu, odnosno na drugom zemqi{tu koje koristi
upravqa~ javnog puta, u skladu sa propisima;
5) posebna naknada za upotrebu javnog puta,
wegovog dela ili putnog objekta (u daqem tekstu: putarina);
6) naknada za prekomerno kori{}ewe javnog
puta, wegovog dela ili putnog objekta;
7) naknada za zakup delova zemqi{nog pojasa
javnog puta;
8) naknada za zakup drugog zemqi{ta koje koristi upravqa~ javnog puta;
9) naknada za prikqu~ewe prilaznog puta na
javni put;
10) naknada za postavqawe vodovoda, kanalizacije, elektri~nih, telefonskih i telegrafskih vodova i sl. na javnom putu;
11) naknada za izgradwu komercijalnih objekata kojima je omogu}en pristup sa javnog puta;
12) godi{wa naknada za kori{}ewe komercijalnih objekata kojima je omogu}en pristup sa
javnog puta, i
Broj 101
95
13) naknada za upotrebu dr`avnog puta za vozila registrovana u inostranstvu.
^lan 18.
Visinu naknade iz ~lana 17. ta~. 1) i 13) ovog
zakona utvr|uje Vlada.
Visinu naknade iz ~lana 17. ta~ka 2) ovog zakona utvr|uje nadle`ni organ op{tine, odnosno grada.
Visinu naknade iz ~lana 17. ta~. 3) do 12) ovog
zakona utvr|uje upravqa~ javnog puta.
Odluka o visini naknade iz stava 3. ovog ~lana za dr`avni put donosi se uz saglasnost Vlade, a za op{tinski put, odnosno ulicu, uz saglasnost skup{tine op{tine, odnosno skup{tine
grada.
^lan 19.
Sredstva iz ~lana 16. ta~ka 2) ovog zakona
evidentiraju se na posebnom ra~unu Trezora Republike Srbije.
Ministarstvo prenosi sredstva iz stava 1.
ovog ~lana na ra~un Javnog preduze}a koje ta
sredstva koristi za odr`avawe i za{titu dr`avnih puteva.
^lan 20.
Naplatu naknade iz ~lana 17. ta~ka 13) ovog
zakona organizuje Javno preduze}e na grani~nim
prelazima odre|enim propisima.
^lan 21.
Sredstva od napla}ene naknade iz ~lana 17.
ta~. 1) i 2) ovog zakona prihod su op{tine.
Sredstva od napla}ene naknade iz ~lana 17.
ta~. 3) do 13) ovog zakona za upotrebu dr`avnih
puteva prihod su Javnog preduze}a, a sredstva
napla}ena od tih naknada za upotrebu op{tinskih puteva i ulica prihod su upravqa~a tih puteva i ulica.
^lan 22.
Sredstva od napla}enih naknada iz ~lana 17.
ovog zakona koriste se za izgradwu, rekonstrukciju, odr`avawe i za{titu javnih puteva, kao i
za tro{kove kori{}ewa i otplatu kredita za
navedene namene.
^lan 23.
Naknada iz ~lana 17. ta~ka 1) ovog zakona ne
pla}a se za motorna vozila:
1) inostranih diplomatskih i konzularnih
predstavni{tava, ako je oslobo|ewe od pla}awa
te naknade predvi|eno me|unarodnim sporazumom ili ako postoji reciprocitet;
2) osoba sa invaliditetom i
3) organizacija koje okupqaju osobe sa invaliditetom.
^lan 24.
Naknada iz ~lana 17. ta~ka 5) ovog zakona ne
pla}a se za motorna vozila:
1) policije;
2) Vojske Srbije i Crne Gore;
3) hitne pomo}i;
96
Broj 101
4) pod pratwom (vozilima pod pratwom smatraju se vozila kojima je dodeqena pratwa pripadnika policije ili vojne policije) i posebnim vozilima (vozilima snabdevenim ure|ajima
za davawe svetlosnih i zvu~nih znakova i to za
vreme dok ti znakovi traju);
5) profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoqnih vatrogasnih dru{tava i vatrogasnih
jedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnu
slu`bu organizovanu po propisima o za{titi
od po`ara;
6) osoba sa invaliditetom i
7) organizacija koje okupqaju osobe sa invaliditetom.
^lan 25.
Naknada iz ~lana 17. ta~ka 5) ovog zakona ne
pla}a se, po odobrewu Javnog preduze}a, za motorna vozila:
1) republi~ke inspekcije za dr`avne puteve i
republi~ke inspekcije za drumski saobra}aj;
2) privrednih dru{tava, preduze}a i drugih
pravnih lica, odnosno preduzetnika koji obavqaju poslove odr`avawa i za{tite javnog puta
za ~ije kori{}ewe se pla}a putarina;
3) koja su u funkciji organizovawa i naplate
putarine i
4) za prevoz lica i materijalnih dobara u
okviru doma}ih ili me|unarodnih humanitarnih akcija.
Za vozila iz stava 1. ta~ka 4. ovog zakona dozvola se izdaje pojedina~nom vozilu za pojedina~nu vo`wu.
^lan 26.
U pogledu naplate naknada utvr|enih ovim zakonom, kontrole, kamate, povra}aja, zastarelosti, kazne i ostalog {to nije ure|eno ovim zakonom, primewiva}e se odredbe zakona kojim se
ure|uje poreski postupak i poreska administracija.
áâ. ZA[TITA JAVNIH PUTEVA
^lan 27.
Radi spre~avawa ugro`avawa stabilnosti javnog puta i obezbe|ivawa uslova za nesmetano odvijawe saobra}aja i re`im saobra}aja na javnom
putu, nosilac prava slu`benosti na javnom putu,
kao i drugih prava u skladu sa zakonom, mo`e da
izvodi radove na javnom putu (gra|ewe, odnosno
postavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda,
`elezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata,
kao i telekomunikacionih i elektro vodova,
instalacija, postrojewa i sl.) samo ako je za izvo|ewe tih radova pribavio saglasnost upravqa~a javnog puta.
^lan 28.
U za{titnom pojasu pored javnog puta van naseqa, zabrawena je izgradwa gra|evinskih ili
drugih objekata, kao i postavqawe postrojewa,
ure|aja i instalacija, osim izgradwe saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadr`aja javnog puta,
kao i postrojewa, ure|aja i instalacija koji
21. novembar 2005.
slu`e potrebama javnog puta i saobra}aja na javnom putu.
U za{titnom pojasu iz stava 1. ovog ~lana mo`e da se gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizacija, toplovod, `elezni~ka pruga i drugi
sli~an objekat, kao i telekomunikacione i
elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl.,
po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~a javnog puta koja sadr`i saobra}ajno-tehni~ke uslove.
Upravqa~ javnog puta du`an je da obezbedi
kontrolu izvo|ewa radova iz stava 2. ovog ~lana.
^lan 29.
Za{titni pojas, sa svake strane javnog puta,
ima slede}e {irine:
1) dr`avni putevi á reda
– autoputevi
40 metara
2) ostali dr`avni putevi á reda
20 metara
3) dr`avni putevi áá reda
10 metara
4) op{tinski putevi
5 metara
Odredbe stava 1. ovog ~lana, u pogledu {irina za{titnog pojasa, primewuju se i u naseqima,
osim ako je druga~ije odre|eno prostornim, odnosno urbanisti~kim planom.
^lan 30.
Izgradwa objekata u pojasu kontrolisane izgradwe dozvoqena je na osnovu donetih prostornih i urbanisti~kih planova koji obuhvataju taj
pojas.
U pojasu iz stava 1. ovog ~lana zabraweno je
otvarawe rudnika, kamenoloma i deponija otpada i sme}a.
^lan 31.
Ograde, drve}e i zasadi pored javnih puteva
podi`u se tako da ne ometaju preglednost javnog
puta i ne ugro`avaju bezbednost saobra}aja.
^lan 32.
Zabraweno je ukr{tawe dr`avnog puta á reda
sa `elezni~kom prugom u istom nivou.
^lan 33.
Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i
ukr{tawa javnog puta sa `elezni~kom prugom u
istom nivou, moraju se obezbediti zone potrebne preglednosti u skladu sa propisima.
U zonama potrebne preglednosti zabraweno je
podizati zasade, ograde i drve}e, ostavqati
predmete i materijale, postavqati postrojewa i
ure|aje i graditi objekte, odnosno vr{iti druge radwe koje ometaju preglednost javnog puta.
Vlasnik, odnosno neposredni dr`alac zemqi{ta, koje se nalazi u zoni potrebne preglednosti, du`an je da, na zahtev upravqa~a javnog puta, ukloni zasade, ograde, drve}e, predmete, materijale, postrojewa, ure|aje i objekte iz
stava 2. ovog ~lana, u ciqu obezbe|ewa preglednosti puta.
Lica iz stava 3. ovog ~lana imaju pravo na naknadu {tete zbog ograni~ewa kori{}ewa zemqi{ta u zoni potrebne preglednosti, koju pla}a upravqa~ javnog puta.
21. novembar 2005.
^lan 34.
Lice koje upravqa objektom, postrojewem, ure|ajem, instalacijom i vodovima, ugra|enim u javni put, du`no je da odr`ava taj objekat, postrojewe, ure|aj, instalaciju i vod, na na~in kojim
se ne o{te}uje javni put, odnosno ne ugro`ava
bezbednost saobra}aja ili ne ometa odr`avawe
javnog puta.
U slu~aju o{te}ewa, odnosno kvara, objekata,
postrojewa, ure|aja, instalacija ili vodova iz
stava 1. ovog ~lana lice koje upravqa tim objektima du`no je da bez odlagawa pristupi otklawawu o{te}ewa, odnosno kvara i istovremeno o
preduzetim radovima bez odlagawa obavesti
upravqa~a javnog puta.
Lice iz stava 1. ovog ~lana, otklawawu o{te}ewa, odnosno kvara, kojim se ne o{te}uje javni
put ili ne ugro`ava bezbednost saobra}aja, pristupa po prethodno pribavqenoj saglasnosti
upravqa~a javnog puta.
Tro{kove izvo|ewa radova iz st. 2. i 3. ovog
~lana, kao i tro{kove izvo|ewa radova na vra}awu javnog puta u prvobitno stawe snosi lice
iz stava 1. ovog ~lana.
^lan 35.
Radi nesmetanog i bezbednog odvijawa saobra}aja i za{tite dr`avnog puta od o{te}ewa,
na mestima na kojima se okupqaju gra|ani u velikom broju (sportski stadioni, sajmi{ta, {kole, javni lokali i sl.) ili na mestima koja se
koriste za dr`awe stoke u ve}em broju (pa{waci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored dr`avnog puta sa velikom gustinom saobra}aja, podi`e se odgovaraju}a ograda kojom se odvaja to
mesto od dr`avnog puta.
Podizawem ograde iz stava 1. ovog ~lana ne
mo`e se umawiti preglednost na dr`avnom putu.
Javno preduze}e utvr|uje potrebu podizawa
ograde iz stava 1. ovog ~lana i odre|uje uslove i
na~in wenog podizawa i odr`avawa.
Ograde su du`ni da podignu i odr`avaju vlasnici ili neposredni dr`aoci zemqi{ta ili
objekata iz stava 1. ovog ~lana.
Ako vlasnici ili neposredni dr`aoci zemqi{ta ili objekata ne podignu ili ne odr`avaju ograde, podizawe, odnosno odr`avawe izvr{i}e Javno preduze}e o wihovom tro{ku.
^lan 36.
Zabraweno je ostavqawe gra|evinskog i drugog materijala pored javnog puta, ako se time
umawuje preglednost na javnom putu.
^lan 37.
Prikqu~ak prilaznog puta na javni put mo`e
se graditi uz saglasnost upravqa~a javnog puta.
Raskrsnica ili ukr{taj op{tinskog, odnosno
nekategorisanog puta, kao i ulice, sa dr`avnim
putem, odnosno prikqu~ak na dr`avni put mo`e
se graditi uz saglasnost Javnog preduze}a.
Saglasnost iz stava 2. ovog ~lana sadr`i naro~ito: posebne uslove izgradwe; potrebnu saobra}ajnu signalizaciju; opremu.
Broj 101
97
Ako posebni uslovi predvi|eni u saglasnosti
iz stava 2. ovog ~lana, zahtevaju gra|ewe novih
saobra}ajnih traka, ostrva za odvajawe saobra}ajnih traka, semaforizaciju i rasvetu na dr`avnom putu, odobrewe za izgradwu raskrsnice,
ukr{taja ili prikqu~ka iz stava 2. ovog ~lana,
izdaje Ministarstvo.
Odobrewe iz stava 4. ovog ~lana, za izgradwu
raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka, izdato bez
prethodno pribavqene saglasnosti iz stava 2.
ovog ~lana, ni{tavo je.
Javno preduze}e izda}e saglasnost iz stava 2.
ovog ~lana ako utvrdi da su kumulativno ispuweni uslovi i to ako:
1) nije mogu}e izvr{iti povezivawe op{tinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice,
sa op{tinskim, odnosno nekategorisanim putem,
kao i ulicom koji ve} imaju izvedenu raskrsnicu,
ukr{taj ili prikqu~ak na dr`avni put;
2) raskrsnica, ukr{taj ili prikqu~ak iz stava 2. ovog ~lana ne smawuju kapacitet i proto~nost saobra}aja na dr`avnom putu i
3) raskrsnica, ukr{taj ili prikqu~ak iz stava 2. ovog ~lana nemaju {tetne posledice za nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja na dr`avnom putu.
Investitor izgradwe raskrsnice, ukr{taja
ili prikqu~ka iz stava 2. ovog ~lana snosi tro{kove izgradwe i tro{kove postavqawa saobra}ajne signalizacije i opreme izgra|ene raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka.
Tehni~kom pregledu izgra|ene raskrsnice,
ukr{taja ili prikqu~ka na dr`avni put, prisustvuje ovla{}eni predstavnik Javnog preduze}a.
^lan 38.
Zemqani put koji se ukr{ta ili prikqu~uje
na javni put mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i
javni put sa kojim se ukr{ta, odnosno na koji se
prikqu~uje, u {irini od najmawe pet metara i u
du`ini od najmawe 40 metara za dr`avni put á
reda, 20 metara za dr`avni put áá reda i 10 metara za op{tinski put, ra~unaju}i od ivice kolovoza javnog puta.
Prilazni put koji se prikqu~uje na javni put
mora se izgraditi na na~in propisan u stavu 1.
ovog ~lana.
Tro{kove izgradwe iz st. 1. i 2. ovog ~lana
snosi investitor izgradwe zemqanog, odnosno
prilaznog puta, u {irini i du`inama iz stava
1. ovog ~lana.
Ako prilikom izgradwe ili rekonstrukcije
javni put iz stava 1. ovog ~lana preseca zemqani
put, tro{kove izgradwe zemqanog puta sa tvrdom
podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i
javni put sa kojim se ukr{ta, odnosno na koji se
prikqu~uje, snosi investitor radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta.
^lan 39.
Javno preduze}e du`no je da prilikom rekonstrukcije dr`avnog puta smawi broj raskrsnica
ili prikqu~aka op{tinskog ili nekategorisa-
98
Broj 101
nog puta na dr`avni put, na najmawi mogu}i
broj, a u ciqu pove}awa kapaciteta i pove}awa
nivoa bezbednosti saobra}aja na dr`avnom putu.
^lan 40.
Za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih
sadr`aja javnog puta potrebno je pribaviti saglasnost upravqa~a javnog puta.
^lan 41.
Sused javnog puta du`an je da omogu}i slobodno oticawe vode i odlagawe snega sa javnog puta na wegovo zemqi{te, uz naknadu prouzrokovane {tete.
Sused javnog puta du`an je da omogu}i prilaz
javnom putu ili putnom objektu radi izvo|ewa
radova na odr`avawu javnog puta ili putnog
objekta, uz naknadu prouzrokovane {tete.
Upravqa~ javnog puta du`an je da zakqu~i ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemqi{tu izgradi odvodne kanale i druge ure|aje
za odvo|ewe vode od trupa puta kao i da postavi
privremene ili stalne ure|aje i regulacije, odnosno podigne zasade, za za{titu javnog puta i
saobra}aja na wemu od sne`nih lavina, smetova,
buke, zaslepquju}ih efekata i drugih {tetnih
uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podi}i na javnom putu.
Odredbe st. 1. do 3. ovog ~lana shodno se primewuju i na vlasnike, odnosno neposredne dr`aoce zemqi{ta, u slu~aju kada se wihovo zemqi{te koristi u iste svrhe.
^lan 42.
Radi za{tite javnog puta od spirawa i odrowavawa, upravqa~ javnog puta, du`an je, ako priroda zemqi{ta dopu{ta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i zemqi{ni pojas ozeleni travom, ukrasnim {ibqem i drugim rastiwem tako
da se ne ometa preglednost na javnom putu.
Zasadi iz stava 1. ovog ~lana moraju se uredno
odr`avati i obnavqati.
^lan 43.
Reklamne table, reklamni panoi, ure|aji za
slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe (u daqem tekstu: natpisi), mogu se postavqati na dr`avnom putu, odnosno pored tog puta na udaqenosti od sedam metara, odnosno na
op{tinskom putu i pored tog puta na udaqenosti od pet metara, mereno sa spoqne strane od
ivice kolovoza.
Postavqawe natpisa vr{i se na osnovu odobrewa koje izdaje upravqa~ javnog puta.
Zabraweno je postavqawe natpisa u pojasu {irine 60 metara pored autoputa.
Natpise je du`no da odr`ava lice koje je zahtevalo wihovo postavqawe.
^lan 44.
Na javnom putu zabraweno je naro~ito:
1) privremeno ili trajno zauzimawe puta;
2) izvo|ewe radova na javnom putu koji nisu u
vezi sa izgradwom, rekonstrukcijom, odr`avawem i za{titom puta;
21. novembar 2005.
3) izvo|ewe radova nosilaca prava slu`benosti i drugih prava ustanovqenih na putu, kojima
se o{te}uje javni put ili ugro`ava nesmetano i
bezbedno odvijawe saobra}aja;
4) ispu{tawe voda, otpadnih voda i drugih
te~nosti na put;
5) spre~avawe oticawa voda sa puta, a posebno
iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i
spre~avawe daqeg oticawa voda ka wihovim recipientima;
6) prosipawe, ostavqawe ili bacawe materijala, predmeta i sme}a na put;
7) zama{}ivawe puta mazivima ili drugim
sli~nim materijama;
8) postavqawe i kori{}ewe svetla ili drugih svetlosnih ure|aja na putu i pored puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na putu;
9) orawe i izvo|ewe drugih poqoprivrednih
radova na bankinama, kosinama i zemqi{nom
pojasu;
10) vu~ewe predmeta, materijala, oru|a i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane,
kameni blokovi, plugovi, drqa~e i sl.);
11) spu{tawe niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene gra|e, drva za ogrev, kamewa i
drugog materijala;
12) paqewe trave i drugog rastiwa na putu,
kao i otpadnih predmeta i materijala;
13) nano{ewe blata sa prilaznog puta na javni put;
14) pu{tawe stoke na put bez nadzora, napasawe i napajawe stoke na putu;
15) okretawe zaprege, traktora, pluga i drugih
poqoprivrednih ma{ina i oru|a na putu;
16) ko~ewe zapre`nih vozila spre~avawem
okretawa to~kova;
17) ukqu~ivawe vozila na put i iskqu~ivawe
sa puta van prikqu~ka ili ukr{taja i nano{ewe blata na put;
18) zaustavqawe ili ostavqawe vozila kojim
se ometa kori{}ewe puta;
19) svako ~iwewe kojim se o{te}uje ili bi se
mogao o{tetiti put ili ometati odvijawe saobra}aja na putu.
^lan 45.
Upravqa~ javnog puta du`an je da u obavqawu
poslova za{tite javnog puta, svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvr|ivawu zauze}a javnog
puta, bespravnog izvo|ewa radova na javnom putu i u za{titnom pojasu i svih drugih ~iwewa
kojima se bitno o{te}uje, ili bi se mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe saobra}aja
na javnom putu.
Upravqa~ javnog puta, u slu~ajevima iz stava 1.
ovog ~lana, du`an je da, bez odlagawa, podnese
pismeni zahtev koji se zasniva na ta~nom, potpunom i odre|enom ~iweni~nom stawu nadle`noj
inspekciji za javne puteve, radi preduzimawa
inspekcijskih mera, uz koji je du`an da dostavi
situacioni plan izdat od nadle`nog organa, odnosno ovla{}enog lica, u slu~ajevima kada je taj
plan podesno dokazno sredstvo za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa.
21. novembar 2005.
^lan 46.
Upravqa~ javnog puta pokre}e postupak kod
Ministarstva ili op{tinskog odnosno gradskog organa nadle`nog za poslove saobra}aja za
ograni~avawe kori{}ewa javnog puta, ako je javni put u takvom stawu da:
1) saobra}aj nije mogu} ili je mogu} saobra}aj
pojedinih vrsta vozila;
2) saobra}aj pojedinih vrsta vozila mo`e biti {tetan za javni put i
3) to zahtevaju osnovani razlozi koji se odnose na za{titu javnog puta i bezbednost saobra}aja.
Istovremeno sa pokretawem postupka iz stava 1.
ovog ~lana, upravqa~ javnog puta preduzima mere
obezbe|ewa javnog puta postavqawem pripadaju}e
saobra}ajne signalizacije i o preduzetim merama
obave{tava ministarstvo nadle`no za unutra{we
poslove i javnost putem sredstava javnog informisawa.
^lan 47.
Motorna i prikqu~na vozila koja saobra}aju
na javnim putevima, osim vozila sa gusenicima,
moraju imati to~kove sa pneumaticima.
Vozilo sa gusenicama mo`e saobra}ati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom, ako
su gusenice za{ti}ene oblogom sa ravnim povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama.
Vozila Vojske Srbije i Crne Gore ne moraju
da ispuwavaju uslove iz stava 2. ovog ~lana, a
upravqa~ javnog puta ima pravo na naknadu {tete koja je time prouzrokovana.
Zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri
tone mogu saobra}ati na javnom putu ako imaju
to~kove sa pneumaticima.
^lan 48.
Prevoz vozilom koje samo ili sa teretom prema{uje propisima dozvoqeno osovinsko optere}ewe, ukupnu masu, {irinu, du`inu ili visinu, smatra se vanrednim prevozom u smislu ovog zakona.
Vanredni prevoz, u prevozu u drumskom saobra}aju na teritoriji Republike Srbije, odnosno u
me|unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju,
mo`e se obavqati na javnim putevima na osnovu
posebne dozvole koju izdaje upravqa~ javnog puta za svaki pojedina~ni prevoz, kojom se odre|uju na~in i uslovi prevoza, kao i iznos naknade
za vanredni prevoz.
O izdatim dozvolama iz stava 2. ovog ~lana
upravqa~ javnog puta pismeno obave{tava ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove, ministarstvo nadle`no za poslove saobra}aja, odnosno nadle`ni organ op{tine ili grada, kao
i lice koje vr{i poslove na odr`avawu javnih
puteva na kojima }e se obaviti vanredni prevoz.
Vanredni prevoz mo`e da se obavqa na javnom
putu bez izdate dozvole iz stava 2. ovog ~lana,
ako se taj prevoz obavqa radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, kao i za
potrebe odbrane zemqe.
Lice koje obavqa vanredni prevoz iz stava 4.
ovog ~lana du`no je da pre po~etka obavqawa
Broj 101
99
vanrednog prevoza, obavqawe tog prevoza uskladi sa upravqa~em javnog puta.
Lice iz stava 5. ovog ~lana koje obavqa vanredni prevoz iz stava 4. ovog ~lana du`no je da
o obavqawu tog prevoza obavesti ministarstvo
nadle`no za unutra{we poslove.
^lan 49.
Kontrolu vanrednog prevoza, kao i kontrolu
najve}ih dozvoqenih osovinskih optere}ewa,
ukupne mase i dimenzija vozila, koja saobra}aju
na javnom putu, vr{i ovla{}eno slu`beno lice
ministarstva nadle`nog za unutra{we poslove,
ovla{}eno lice ministarstva nadle`nog za poslove saobra}aja, odnosno ovla{}eno lice op{tinskog, odnosno gradskog organa nadle`nog
za poslove saobra}aja.
Vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez
posebne dozvole iz ~lana 48. stav 2. ovog zakona,
iskqu~uje iz saobra}aja na javnom putu ovla{}eno lice iz stava 1. ovog ~lana i odre|uje mesto
parkirawa vozila do pribavqawa posebne dozvole.
Za vreme trajawa iskqu~ewa iz saobra}aja, zabraweno je kori{}ewe vozila koje je u vr{ewu
kontrole iskqu~eno iz saobra}aja.
^lan 50.
Lice koje obavqa vanredni prevoz du`no je da
taj prevoz obavqa u skladu dozvolom iz ~lana 48.
stav 2. ovog zakona.
Lice koje obavqa vanredni prevoz du`no je da
nadoknadi {tetu upravqa~u javnog puta pri~iwenu obavqawem vanrednog prevoza na javnom
putu.
^lan 51.
Privremeno ili trajno u~e{}e teretnih vozila sa vi{e od 50% u svim izvr{enim prevozima
tereta na odre|enom javnom putu ili wegovom
delu za potrebe lica koje izvodi radove na izgradwi ili rekonstrukciji ili obavqa privrednu delatnost ~ija priroda zahteva tako izvr{ene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, ugqa, drveta i sl.), smatra se prekomernim
kori{}ewem tog javnog puta, odnosno wegovog
dela u smislu ovog zakona.
U~e{}e teretnih vozila lica koje izvodi radove, odnosno obavqa privrednu delatnost iz
stava 1. ovog ~lana, utvr|uje upravqa~ javnog puta na osnovu prose~nog godi{weg dnevnog saobra}aja teretnih vozila nosivosti vi{e od 11,5
tona i to najmawe ~etvorostrukim brojawem saobra}aja na izvornoj – ciqnoj lokaciji.
Lice iz stava 1. ovog ~lana du`no je da nadoknadi {tetu upravqa~u javnog puta, pri~iwenu
grubom nepa`wom.
^lan 52.
Vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao
i teret koji je pao sa vozila, imalac vozila, odnosno tereta du`an je da ukloni sa trupa javnog
puta odmah, a najkasnije u roku od dva ~asa od
trenutka onesposobqavawa vozila, odnosno padawa tereta.
100
Broj 101
Ako imalac vozila ili tereta ne izvr{i
uklawawe u roku iz stava 1. ovog ~lana, uklawawe }e izvr{iti upravqa~ javnog puta najkasnije
u roku od 12 ~asova od trenutka onesposobqavawa vozila, odnosno padawa tereta o tro{ku
imaoca vozila, odnosno tereta.
Vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao
i teret koji je pao sa vozila imalac vozila, odnosno tereta du`an je da ukloni sa zemqi{nog
pojasa javnog puta odmah, a najkasnije u roku od
12 ~asova od trenutka onesposobqavawa vozila,
odnosno padawa tereta o tro{ku imaoca vozila,
odnosno tereta.
Ako imalac vozila ili tereta uklawawe ne
izvr{i u roku iz stava 3. ovog ~lana, uklawawe
}e izvr{iti upravqa~ javnog puta najkasnije u
roku od 24 ~asa od trenutka onesposobqavawa
vozila, odnosno padawa tereta o tro{ku imaoca
vozila, odnosno tereta.
Uklawawe vozila, odnosno tereta, sa trupa
ili zemqi{nog pojasa javnog puta iz st. 1. do 4.
ovog ~lana mora se izvr{iti tako da se ne nanese {teta javnom putu.
Uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozila kojim se ometa kori{}ewe dr`avnog puta, izvr{i}e se na na~in propisan odredbama st. 1.
do 5. ovog ~lana.
Uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozila
kojim se ometa kori{}ewe op{tinskog puta i
ulice, ure|uje i obezbe|uje op{tina, odnosno grad.
^lan 53.
Organ koji je, u smislu zakona kojim se ure|uje bezbednost saobra}aja na putevima, nadle`an
za tehni~ko regulisawe saobra}aja (u daqem
tekstu: organ nadle`an za tehni~ko regulisawe
saobra}aja), mo`e zabraniti saobra}aj ili saobra}aj odre|ene vrste vozila na javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu, osim na autoputu, ako to zahteva odr`avawe sportske ili druge manifestacije, pod uslovom da je mogu}e preusmeravawe saobra}aja na druge javne puteve, po
prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~a
javnog puta na kome se zahteva odr`avawe sportske ili druge manifestacije.
O zabrani saobra}aja iz stava 1. ovog ~lana,
organ nadle`an za tehni~ko regulisawe saobra}aja, du`an je da obavesti organ nadle`an za
unutra{we poslove i upravqa~a javnog puta na
kome }e se odr`ati sportska ili druga manifestacija.
Upravqa~ javnog puta du`an je da o zabrani
saobra}aja iz stava 1. ovog ~lana, blagovremeno
obavesti javnost putem sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i preduzme potrebne mere obezbe|ewa.
Organizator sportske ili druge manifestacije snosi tro{kove zabrane saobra}aja, preusmeravawa saobra}aja i obave{tavawa javnosti
i preduzetih mera obezbe|ewa.
^lan 54.
Upravqa~ javnog puta du`an je da blagovremeno i na pogodan na~in obave{tava javnost i korisnike javnih puteva o stawu i prohodnosti
21. novembar 2005.
tih puteva, a u slu~aju ograni~ewa, obustave i
zabrane saobra}aja na javnom putu, u roku od 48
~asova pre po~etka primene navedenih mera.
^lan 55.
Upravqa~ javnog puta postavqa, zamewuje, dopuwuje i obnavqa saobra}ajnu signalizaciju,
opremu puta i objekte i opremu za za{titu puta,
saobra}aja i okoline, na osnovu re{ewa o tehni~kom regulisawu saobra}aja koje izdaje Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno gradski
organ nadle`an za poslove saobra}aja.
Upravqa~ javnog puta du`an je da redovno ~isti saobra}ajnu signalizaciju i opremu puta.
^lan 56.
Organ nadle`an za tehni~ko regulisawe saobra}aja na javnom putu, zabrani}e saobra}aj ili
saobra}aj odre|ene vrste vozila, na javnom putu,
wegovom delu ili putnom objektu, na predlog
upravqa~a javnog puta, u slede}im slu~ajevima:
1) ako se javni put nalazi u takvom stawu da se
na wemu ne mo`e odvijati saobra}aj ili se ne
mo`e odvijati saobra}aj odre|ene vrste vozila;
2) ako bi u~e{}e odre|enih vrsta vozila u saobra}aju nanosilo {tetu javnom putu, wegovom
delu ili putnom objektu;
3) ako to zahteva izvo|ewe radova na rekonstrukciji i odr`avawu javnog puta i
4) ako to zahtevaju drugi razlozi za{tite javnog
puta i bezbednosti saobra}aja na javnom putu.
Op{ta zabrana saobra}aja na javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu, mo`e biti privremena, a zabrana saobra}aja za odre|ene vrste
vozila na javnom putu, wegovom delu ili putnom
objektu, mo`e biti privremena ili stalna.
â. [email protected] JAVNIH PUTEVA
^lan 57.
Odr`avawem javnog puta u smislu ovog zakona
smatraju se radovi kojima se obezbe|uje nesmetan i bezbedan saobra}aj i ~uva upotrebna vrednost puta.
Upravqa~ javnog puta du`an je da pri izvo|ewu radova iz stava 1. ovog ~lana obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aj i o~uva upotrebnu
vrednost puta.
Odr`avawe javnog puta obuhvata redovno, periodi~no i urgentno odr`avawe.
^lan 58.
Radovi na redovnom odr`avawu javnog puta jesu naro~ito:
1) pregled, utvr|ivawe i ocena stawa puta i
putnog objekta;
2) mestimi~no popravqawe kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;
3) ~i{}ewe kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemqi{nog pojasa;
4) ure|ewe bankina;
5) ure|ewe i o~uvawe kosina nasipa, useka i
zaseka;
6) ~i{}ewe i ure|ewe jarkova, rigola, propusta
i drugih delova sistema za odvodwavawe puta;
7) popravka putnih objekata;
21. novembar 2005.
8) postavqawe, zamewivawe, dopuwavawe i obnavqawe saobra}ajne signalizacije;
9) ~i{}ewe saobra}ajne signalizacije;
10) postavqawe, zamewivawe, dopuwavawe i
obnavqawe opreme puta i objekata i opreme za
za{titu puta, saobra}aja i okoline;
11) ~i{}ewe opreme puta i objekata i opreme
za za{titu puta, saobra}aja i okoline;
12) ko{ewe trave i ure|ivawe zelenih povr{ina na putu i zemqi{nom pojasu;
13) ~i{}ewe snega i leda sa kolovoza javnog
puta i saobra}ajnih povr{ina autobuskih stajali{ta, parkirali{ta, bankina, rigola.
^lan 59.
Radovi na periodi~nom odr`avawu javnog puta obuhvataju: oja~awe kolovozne konstrukcije,
rehabilitaciju i poja~ano odr`avawe.
Radovi na oja~awu kolovozne konstrukcije jesu naro~ito:
1) postavqawe {qun~anog, odnosno tucani~kog zastora na neasfaltiranim putevima;
2) obrada povr{ine kolovoznog zastora ili
zaptivawe;
3) nano{ewe novog asfaltnog sloja po celoj
{irini kolovoza odre|ene nosivosti;
4) korekcija oblika postoje}eg zastora ili
kolovoza.
Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naro~ito:
1) selektivno obnavqawe, zamena i poja~awe
dotrajalih kolovoznih zastora i promena popre~nih nagiba kolovoza na javnom putu, odnosno wegovom delu;
2) zamena slo`enih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, le`i{ta,
o{te}enih sekundarnih elemenata i dotrajalih
pe{a~kih staza na mostovima, nadvo`wacima,
podvo`wacima i vijaduktima;
3) obnavqawe antikorozivne za{tite ~eli~nih konstrukcija mostova, nadvo`waka, podvo`waka i vijadukata;
4) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;
5) postavqawe nove saobra}ajne signalizacije na javnom putu, odnosno wegovom delu.
Radovi na poja~anom odr`avawu javnog puta
(poboq{awe javnog puta), jesu naro~ito:
1) ubla`avawe pojedinih uzdu`nih nagiba i
ispravka pojedinih krivina;
2) pro{irewe kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kra}im delovima puta;
3) pro{irewe raskrsnica u nivou;
4) zamena drena`nih sistema i hidroizolacije u
tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;
5) sanirawe klizi{ta i odrona;
6) sanacija i izrada potpornih, oblo`nih i
portalnih zidova;
7) zamena ili izrada drena`nog sistema za
odvodwavawe podzemnih voda sa javnog puta i
putnog objekta;
8) postavqawe nove opreme puta i novih objekata i opreme za za{titu puta, saobra}aja i okoline na javnom putu, odnosno wegovom delu.
Broj 101
101
Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana izvode se
prema tehni~koj dokumentaciji koja se izra|uje
u skladu sa ovim zakonom, tehni~kim propisima
i standardima i koja sadr`i: op{ti deo, projektni zadatak, tehni~ki opis, situacioni plan,
uzdu`ni profil, popre~ne profile, detaqe potrebne za izvo|ewe radova, projekat saobra}ajne
signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predra~unom, projekat regulisawa saobra}aja za vreme izvo|ewa radova i tehni~ku
kontrolu tehni~ke dokumentacije.
Tehni~ku dokumentaciju iz stava 5. ovog ~lana, pre po~etka izvo|ewa radova na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odr`avawu javnog puta overava Ministarstvo za dr`avne puteve, a za
op{tinske puteve i ulice op{tinski odnosno
gradski organ nadle`an za poslove saobra}aja.
Overa iz stava 6. ovog ~lana prestaje da va`i
ako se radovi ne zapo~nu u roku od godinu dana
od dana izvr{ene overe.
Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno gradski organ nadle`an za poslove saobra}aja,
obrazuje komisiju za tehni~ki pregled izvedenih radova na periodi~nom odr`avawu javnog
puta i izdaje akt o prijemu tih radova.
^lan 60.
Radovi na urgentnom odr`avawu javnih puteva
obuhvataju radove uslovqene elementarnim nepogodama i vanrednim okolnostima, u ciqu
obezbe|ivawa prohodnosti puta i bezbednog odvijawa saobra}aja.
^lan 61.
Ministar donosi propis o redovnom, periodi~nom i urgentnom odr`avawu dr`avnog puta
kojim se bli`e ure|uju vrste radova, tehni~ki
uslovi i na~in izvo|ewa radova.
Op{tinski, odnosno gradski organ nadle`an
za poslove saobra}aja donosi propis iz stava 1.
ovog ~lana za op{tinske puteve i ulice.
^lan 62.
Radovi na odr`avawu javnog puta po pravilu
se izvode tako da se ne zabrawuje saobra}aj na
javnom putu.
U slu~aju da se radovi iz stava 1. ovog ~lana ne
mogu izvesti bez zabrane saobra}aja na javnom putu, Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno gradski organ nadle`an za poslove saobra}aja, po
prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva
nadle`nog za unutra{we poslove, donosi re{ewe o zabrani saobra}aja, u kojem utvr|uje kojim }e
se drugim putem odvijati saobra}aj i pod kojim
uslovima uz saglasnost upravqa~a javnog puta na
koji se vr{i preusmeravawe saobra}aja.
U slu~aju zabrane saobra}aja iz stava 2. ovog
~lana, upravqa~ javnog puta na kome je zabrawen
saobra}aj du`an je da putem sredstava javnog informisawa obavesti javnost 48 ~asova pre po~etka zabrane saobra}aja.
^lan 63.
Javno preduze}e odr`ava kolovoznu konstrukciju i saobra}ajnu signalizaciju, osim svetlosnih
102
Broj 101
saobra}ajnih znakova, na delu dr`avnog puta koji
prolazi kroz naseqe, kao sastavni deo dr`avnog
puta, u {irini kolovoza tog puta van naseqa.
Op{tina, odnosno grad snosi srazmeran deo
tro{kova za odr`avawe dr`avnog puta u nasequ, ako je za potrebe naseqa put izgra|en sa {irim kolovozom nego van naseqa.
Upravqa~ op{tinskog puta i ulice odr`ava
dodatne elemente, objekte i opremu dr`avnog
puta koji su izgra|eni za potrebe naseqa.
^lan 64.
Odr`avawe zajedni~kih stubova i zajedni~kih
konstrukcija na mostu izgra|enom za `elezni~ku infrastrukturu i javni put vr{i upravqa~
`elezni~ke infrastrukture u skladu sa tehni~kim propisima i standardima.
Tro{kove odr`avawa zajedni~kih stubova i
konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog ~lana,
snose u jednakim iznosima upravqa~ `elezni~ke infrastrukture i upravqa~ javnog puta.
^lan 65.
U slu~aju prekida saobra}aja zbog elementarnih nepogoda upravqa~ javnog puta postupa na
osnovu posebnog plana za otklawawe posledica
od elementarnih nepogoda.
âá. POSEBNI USLOVI IZGRADWE
I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA
^lan 66.
Izgradwa i rekonstrukcija javnog puta vr{i
se u skladu sa zakonom kojim se ure|uje planirawe i izgradwa i u skladu sa ovim zakonom.
Za izgradwu i rekonstrukciju dr`avnog puta,
pored idejnog projekta tog puta, izra|uju se i
slede}i idejni projekti: trupa puta, putnih
objekata, prikqu~aka, raskrsnica, ukr{taja,
objekata za potrebe puta, saobra}ajne signalizacije i opreme puta.
Glavni projekat izgradwe i rekonstrukcije
dr`avnog puta sadr`i glavne projekte za sve
elemente propisane ~lanom 4. ovog zakona.
Ministar bli`e propisuje sadr`inu idejnih
projekata za pojedine elemente dr`avnog puta
iz stava 2. ovog ~lana.
^lan 67.
Javni put mora da se izgradi tako da ima najmawe dve saobra}ajne i dve ivi~ne trake ili
ivi~wake u ravni kolovoza, a ulica trotoar i
umesto ivi~nih traka – ivi~wake.
Javni put mora da se izgradi tako da bude
osposobqen da podnese osovinsko optere}ewe
od najmawe 11,5 tona po osovini.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana, op{tinski put i ulica mora biti osposobqena da podnese
osovinsko optere}ewe od najmawe {est tona.
^lan 68.
Autoput mora da se izgradi tako da ispuwava
slede}e uslove:
1) da ima dve fizi~ki odvojene kolovozne trake, sa najmawe dve saobra}ajne trake za svaku ko-
21. novembar 2005.
lovoznu traku, s tim {to svaka saobra}ajna traka mora da bude {iroka najmawe 3,75 metara, a
da se, zavisno od konfiguracije terena, {irina
saobra}ajne trake mo`e smawiti do 3,50 metara;
2) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku
{irine 2,5 metra, za prinudno zaustavqawe vozila
du` cele trake ili du` pojedinih wenih delova
na pogodnim rastojawima, zavisno od terenskih
uslova, a u tunelima i galerijama mo`e, umesto posebne trake, da na pogodnim mestima ima ure|ene
prostore za prinudno zaustavqawe vozila, i
3) da ostali elementi puta (polupre~nik krivine, uzdu`ni nagib, ivi~ne trake i sl.) omogu}avaju brzinu od najmawe 130 km na ~as, a zavisno od konfiguracije terena brzinu od najmawe
100 km na ~as.
^lan 69.
Ostali dr`avni putevi á reda moraju se izgraditi tako da ispuwavaju slede}e uslove:
1) da saobra}ajne trake budu {iroke najmawe
po 3,5 metra, s tim {to se, zavisno od konfiguracije terena, gustine i strukture saobra}aja,
{irina saobra}ajne trake mo`e smawiti do
3,25 metara;
2) da ostali elementi puta (polupre~nik krivine, uzdu`ni nagib, ivi~na traka i sl.) omogu}avaju bezbedan saobra}aj za ve}e brzine, a najmawe za brzinu od 100 km na ~as, a izuzetno
80 km na ~as na planinskim prevojima i drugim
nepovoqnim planinskim terenima i
3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu bezbedno ukqu~ivati na put i iskqu~ivati sa puta.
^lan 70.
Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi
tako da {irina kolovoza na putnom objektu ne sme
da bude mawa od {irine kolovoza javnog puta.
Saobra}ajna povr{ina autobuskog stajali{ta
na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi
van kolovoza javnog puta.
^lan 71.
Javni put van naseqa na kome je predvi|ena velika gustina saobra}aja mora se izgraditi tako
da ukr{tawe tog puta sa drugim javnim putem bude izgra|eno van nivoa.
^lan 72.
Dr`avni put á reda mora se izgraditi tako da,
na delovima puta sa ve}im uzdu`nim nagibom
ima izgra|enu posebnu saobra}ajnu traku za kretawe sporih vozila.
^lan 73.
Tehni~kom dokumentacijom za izgradwu javnih puteva, osim ulica, moraju se predvideti, u
skladu sa prostornim planovima, mesta pored
javnih puteva za izgradwu:
1) stanica za snabdevawe motornih vozila gorivom;
2) autoservisa i
3) objekata za privremeni sme{taj onesposobqenih vozila,
21. novembar 2005.
a za autoputeve i dr`avne puteve á reda i mesta
za izgradwu:
1) auto-baza za pru`awe pomo}i i informacija u~esnicima u saobra}aju;
2) ugostiteqskih objekata;
3) turisti~kih objekata;
4) trgovinskih objekata i
5) sportsko-rekreacionih objekata.
^lan 74.
Investitor je du`an da, najmawe 30 dana pre
po~etka radova na izgradwi, odnosno, rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta o tome
obavesti javnost putem sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in.
Lica, koji su imaoci i koja su du`na da se
staraju o objektima, postrojewima, ure|ajima,
instalacijama i vodovima ugra|enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu (kanalizacija, vodovod, elektri~ne,
telekomunikacione instalacije i sl.), uskla|uju radove na istim sa radovima na rekonstrukciji javnog puta.
Investitor je du`an da, najmawe 60 dana pre
po~etka radova iz stava 1. ovog ~lana, pismeno
obavesti lica iz stava 2. ovog ~lana o po~etku
radova.
Lica iz stava 2. ovog ~lana du`na su da pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugih radova na javnom putu o svom tro{ku, a pri izgradwi javnog
puta o tro{ku investitora javnog puta, izmeste
objekte, postrojewa, ure|aje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.
U slu~aju da lica iz stava 2. ovog ~lana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojewa, ure|aje, instalacije i vodove do po~etka izvo|ewa radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili izvo|ewu drugih radova na javnom putu, odgovaraju za {tetu koja nastane zbog neblagovremenog otpo~iwawa izvo|ewa tih radova.
^lan 75.
Ako postoje}i javni put, odnosno wegov deo,
treba izmestiti zbog gra|ewa drugog objekta
(`elezni~ka infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni
put, odnosno wegov deo koji se izme{ta, mora
biti izgra|en sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.
Tro{kove izme{tawa javnog puta, odnosno
wegovog dela, iz stava 1. ovog ~lana, snosi investitor objekta zbog ~ije izgradwe se vr{i izme{tawe javnog puta, odnosno wegovog dela, ako
se druga~ije ne sporazumeju investitor i upravqa~ javnog puta.
^lan 76.
U slu~aju ukr{tawa javnog puta sa `elezni~kom infrastrukturom zbog izgradwe javnog puta, odnosno `elezni~ke infrastrukture, tro{kove izgradwe nadvo`waka ili podvo`waka,
snosi investitor izgradwe tog javnog puta, odnosno te `elezni~ke infrastrukture.
Broj 101
103
^lan 77.
Ako je ukr{tawe sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradwom podvo`waka za javni
put, izgra|eni podvo`wak smatra se objektom
infrastrukturnog sistema.
Gorwi stroj javnog puta ispod podvo`waka iz
stava 1. ovog ~lana sa opremom i saobra}ajnom
signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za
odvodwavawe povr{inskih i podzemnih voda,
potrebnim za pravilno i bezbedno kori{}ewe
javnog puta, smatra se objektom javnog puta.
Ako je ukr{tawe sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradwom nadvo`waka za javni
put, izgra|eni nadvo`wak smatra se objektom
javnog puta.
Infrastrukturni sistem ispod nadvo`waka
iz stava 3. ovog ~lana, sa instalacijama i postrojewima potrebnim za pravilno i bezbedno
kori{}ewe tog sistema, smatra se objektom infrastrukturnog sistema.
Odredbe st. 1. do 4. ovog ~lana, shodno se primewuju i kad zbog promene kategorije javnog puta, odnosno promene kategorije infrastrukturnog sistema, dolazi do izgradwe podvo`waka
ili nadvo`waka.
Ako je ukr{tawe dva javna puta izvedeno izgradwom podvo`waka, odnosno nadvo`waka,
podvo`wak, odnosno nadvo`wak, pripada javnom putu koji prolazi iznad javnog puta sa kojim
se ukr{ta.
^lan 78.
Prostornim, odnosno urbanisti~kim planom,
odre|uju se deonice javnog puta, odnosno putnog
objekta sa dodatnim elementima ({iri kolovoz,
trotoar, raskrsnice za potrebe naseqa, prostori za parkirawe, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, biciklisti~ke staze, pe{a~ke
staze i sl.), objekti i oprema koja odgovara potrebama naseqa.
Izgradwom deonice javnog puta, odnosno putnog objekta u smislu stava 1. ovog ~lana, ne mo`e da se naru{i kontinuitet trase tog puta i
saobra}aja na wemu.
Tro{kove izgradwe elemenata javnog puta u
smislu stava 1. ovog ~lana, snosi op{tina, odnosno grad koji je zahtevao izgradwu tih elemenata.
^lan 79.
Na predlog op{tine, odnosno grada ili prevoznika koji obavqa linijski prevoz putnika,
na dr`avnom putu mo`e se izgraditi autobusko
stajali{te uz saglasnost Javnog preduze}a.
Tro{kove izgradwe autobuskog stajali{ta iz
stava 1. ovog ~lana snosi op{tina, odnosno
grad ili prevoznik koji obavqa linijski prevoz putnika.
^lan 80.
Mostovi za javni put i `elezni~ku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima,
pod uslovom da imaju posebne konstrukcije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, mostovi za javni put i `elezni~ku infrastrukturu
104
Broj 101
21. novembar 2005.
mogu se graditi na istim stubovima i sa zajedni~kom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji od `elezni~ke pruge.
Ministar propisuje osnovne uslove koje autobuska stajali{ta i parkirali{ta, koja su deo
javnog puta, moraju da ispuwavaju.
^lan 81.
Na mestima podlo`nim odrowavawu ili izlo`enim sne`nim nanosima, bujicama i jakim
vetrovima, mora se obezbediti za{tita javnog
puta i saobra}aja:
1) izgradwom stalnih objekata (potporni, oblo`ni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.);
2) sa|ewem za{titnih {umskih pojaseva i drugih zasada i
3) postavqawem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne re{etke, `i~ane mre`e i sl.).
âáá. NADZOR
^lan 82.
Odredbe ovog zakona kojima se ure|uje izgradwa javnih puteva primewuju se i na rekonstrukciju ovih puteva.
Rekonstrukcijom javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi na postoje}em putu, wegovom delu i putnom objektu, kojima se mewaju
polo`aj trase javnog puta u pojasu wegovog
osnovnog pravca, konstruktivni elementi, nosivost, stabilnost ili pro{iruje kolovoz novim saobra}ajnim i zaustavnim trakama.
Upotrebnu dozvolu za javni put iz stava 2.
ovog ~lana izdaje Ministarstvo, ili op{tinski odnosno gradski organ nadle`an za poslove saobra}aja.
^lan 83.
Projektovawe javnog puta, izgradwa, odnosno
rekonstrukcija javnog puta i kori{}ewe materijala vr{i se primenom tehni~kih propisa i
standarda za tu vrstu objekata, odnosno materijala.
Javni putevi moraju da se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehni~ka re{ewa
usklade sa najnovijim znawima tehnike projektovawa i izgradwe javnih puteva, sa zahtevima
bezbednosti saobra}aja, sa ekonomskim na~elima i merilima za ocenu opravdanosti wihove
izgradwe i sa propisima o za{titi `ivotne
sredine, tako da {tetni uticaji na sredinu zbog
o~ekivanog saobra}aja budu {to mawi.
Javni put, wegov deo i putni objekat podoban
je za upotrebu kada se na na~in propisan zakonom utvrdi da javni put, wegov deo i putni objekat u pogledu bezbednosti saobra}aja ispuwava
tehni~ke propise i standarde koji se odnose na
tu vrstu objekata.
^lan 84.
Upravqa~ javnog puta du`an je da putem sredstava javnog informisawa objavi predaju javnog
puta na upotrebu.
^lan 85.
Ministar propisuje osnovne uslove koje javni
put izvan naseqa i wegovi elementi moraju da
ispuwavaju sa gledi{ta bezbednosti saobra}aja
i podobnosti puta za odvijawe saobra}aja.
^lan 86.
Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i
zakona i drugih propisa kojima se ure|uje izgradwa i rekonstrukcija, kao i bezbednost saobra}aja na dr`avnim putevima, vr{i Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vr{i Ministarstvo
preko republi~kog inspektora za dr`avne puteve (u daqem tekstu: inspektor).
^lan 87.
Inspektor ne mo`e da izra|uje ili u~estvuje
u izradi tehni~ke dokumentacije i tehni~koj
kontroli tehni~ke dokumentacije za objekte koji su predmet inspekcijskog nadzora i da vr{i
stru~ni nadzor nad izgradwom, odnosno izvo|ewem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.
^lan 88.
Inspektor ima pravo i du`nost da proverava:
1) radove na izgradwi, rekonstrukciji i odr`avawu dr`avnog puta, wegovog dela i putnog
objekta;
2) tehni~ku i drugu dokumentaciju za izgradwu, rekonstrukciju i odr`avawe dr`avnog puta,
wegovog dela i putnog objekta;
3) ispuwenost uslova propisanih za lica koja
vr{e poslove projektovawa, tehni~ke kontrole
tehni~ke dokumentacije, rukovo|ewa izvo|ewem
radova i vr{ewa stru~nog nadzora;
4) stawe dr`avnog puta, wegovog dela i putnog objekta;
5) pravilno odr`avawe dr`avnog puta, wegovog dela i putnog objekta u skladu sa tehni~kim
i drugim propisima i uslovima kojima se osigurava sposobnost dr`avnog puta, wegovog dela i
putnog objekta za nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja;
6) uslove odvijawa saobra}aja na dr`avnom
putu;
7) da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere za{tite dr`avnog puta;
8) primenu tehni~kih propisa, standarda i
normi kvaliteta prilikom izvo|ewa radova i
upotrebe materijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odr`avawu dr`avnog puta;
9) da li je za izgradwu i rekonstrukciju dr`avnog puta, wegovog dela i putnog objekta izdato odobrewe za izgradwu, odnosno da li je
odobrewe izdato na propisan na~in;
10) da li se dr`avni put, wegov deo i putni
objekat gradi prema tehni~koj dokumentaciji na
osnovu koje je izdato odobrewe za izgradwu i da
li je ta dokumentacija izra|ena u skladu sa propisima;
11) da li izvo|a~ radova na izgradwi i rekonstrukciji dr`avnog puta, wegovog dela i putnog
21. novembar 2005.
objekta vodi kwigu inspekcije i gra|evinski
dnevnik na propisan na~in;
12) da li se dr`avni put, wegov deo i putni
objekat koristi na osnovu izdate upotrebne dozvole, odnosno da li je dozvola izdata na propisan na~in;
13) da li je po~etak izgradwe dr`avnog puta,
wegovog dela i putnog objekta, odnosno izvo|ewa radova prijavqen na propisan na~in;
14) da li vanredni prevoz vr{i sa posebnom
dozvolom.
Pored poslova iz stava 1. ovog ~lana inspektor obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom.
^lan 89.
U vr{ewu inspekcijskog nadzora inspektor je
ovla{}en da:
1) zabrani izvr{ewe radova koji se izvode
protivno zakonu i drugim propisima, tehni~kim propisima i standardima i normama kvaliteta prilikom izvo|ewa radova i upotrebe materijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odr`avawu dr`avnog puta, wegovog dela i putnog
objekta, protivno uslovima odvijawa saobra}aja
na dr`avnom putu, wegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama za{tite
dr`avnog puta, wegovog dela i putnog objekta;
2) predlo`i organu nadle`nom za tehni~ko
regulisawe saobra}aja zabranu saobra}aja ili
saobra}aja odre|ene vrste vozila, na dr`avnom
putu, wegovom delu ili putnom objektu;
3) naredi otklawawe nedostataka na dr`avnom putu, wegovom delu ili putnom objektu kojima se ugro`ava ili mo`e biti ugro`ena bezbednost saobra}aja;
4) naredi ru{ewe i uklawawe objekata izgra|enih, odnosno postavqenih u za{titnom pojasu
dr`avnog puta i uklawawe deponija otpada i
sme}a, suprotno odredbama ovog zakona;
5) naredi ru{ewe ili uklawawe ograda, drve}a, zasada, gra|evinskog i drugog materijala i
natpisa podignutih, ostavqenih ili postavqenih suprotno odredbama ovog zakona;
6) naredi ru{ewe i uklawawe objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drve}a, zasada, gra|evinskog i drugog materijala sa
dr`avnog puta, wegovog dela, putnog objekta i
zemqi{nog pojasa, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovqeno pravo
slu`benosti ili drugo pravo odre|eno zakonom;
7) zabrani radove koji se izvode u neposrednoj
blizini dr`avnog puta, wegovog dela i putnog
objekta, a koji mogu ugroziti wihovu stabilnost
i bezbednost saobra}aja;
8) iskqu~i iz saobra}aja na dr`avnom putu vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole;
9) naredi investitoru pribavqawe upotrebne
dozvole, u roku koji ne mo`e biti kra}i od 30
dana, ako utvrdi da se dr`avni put, wegov deo
ili putni objekat, za koji je izdato odobrewe za
izgradwu, koristi bez upotrebne dozvole, a ako
investitor ne pribavi upotrebnu dozvolu u
utvr|enom roku, privremeno zabrani saobra}aj
Broj 101
105
na dr`avnom putu, wegovom delu ili putnom
objektu;
10) naredi postavqawe fizi~kih prepreka
kojima se onemogu}ava prikqu~ewe na dr`avni
put, prikqu~kom ili ukr{tawem puteva, odnosno prikqu~kom prilaznog puta na dr`avni put,
bez prethodno pribavqene saglasnosti Javnog
preduze}a, odnosno odobrewa za izgradwu;
11) naredi otklawawe nepravilnosti, odnosno zabrani daqe izvo|ewe radova prilikom izgradwe i rekonstrukcije dr`avnog puta, wegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvo|a~
radova ne ispuwava propisane uslove;
12) pokrene postupak za ukidawe odobrewa za
izgradwu, po pravu nadzora, ako utvrdi da je izdato suprotno zakonu;
13) naredi ru{ewe dr`avnog puta, wegovog
dela ili putnog objekta, za koje nije izdato odobrewe za izgradwu, odnosno rekonstrukciju;
14) naredi otklawawe nedostataka u utvr|enom roku, ako utvrdi da se prilikom izvo|ewa
radova i upotrebe materijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odr`avawu dr`avnog puta, wegovog dela i putnog objekta, ne primewuju tehni~ki propisi i standardi i norme kvaliteta,
a ako se u utvr|enom roku nedostaci ne otklone,
zabrani, odnosno obustavi daqe izvo|ewe radova i naredi ru{ewe i uklawawe izgra|enih, rekonstruisanih i odr`avanih delova dr`avnog
puta ili putnog objekta na kojima nisu otkloweni nare|eni nedostaci;
15) naredi uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozila kojim se ometa kori{}ewe dr`avnog puta.
^lan 90.
Ako je dr`avni put, wegov deo ili putni objekat u takvom stawu da se na wemu ne mo`e odvijati bezbedan saobra}aj, inspektor }e narediti
da se bez odlagawa preduzmu mere obezbe|ewa, a
po potrebi mo`e privremeno zabraniti saobra}aj na dr`avnom putu, wegovom delu ili putnom
objektu.
^lan 91.
Nadle`ni inspektor op{tinske, odnosno
gradske uprave, u vr{ewu poslova inspekcijskog
nadzora nad primenom propisa kojima se ure|uje
za{tita op{tinskih puteva i ulica, ima prava,
du`nosti i ovla{}ewa republi~kog inspektora
za dr`avne puteve utvr|enih ovim zakonom.
^lan 92.
Protiv re{ewa inspektora mo`e se izjaviti
`alba Vladi u roku od osam dana od dana dostavqawa.
@alba se podnosi preko Ministarstva.
@alba izjavqena protiv re{ewa iz stava 1.
ovog ~lana ne odla`e izvr{ewe re{ewa kojim se:
1) zabrawuju, odnosno obustavqaju radovi;
2) privremeno zabrawuje saobra}aj na dr`avnom putu, wegovom delu ili putnom objektu;
3) nare|uje otklawawe nedostataka na dr`avnom putu, wegovom delu ili putnom objektu kojima
106
Broj 101
se ugro`ava ili mo`e biti ugro`ena bezbednost
saobra}aja;
4) nare|uje ru{ewe i uklawawe objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drve}a, zasada, gra|evinskog i drugog materijala sa
dr`avnog puta, wegovog dela, putnog objekta i zemqi{nog pojasa, osim objekata, cevovoda, vodova
i instalacija za koje je ustanovqeno pravo slu`benosti ili drugo pravo odre|eno zakonom, i
5) iskqu~uje iz saobra}aja na dr`avnom putu
vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole.
^lan 93.
Inspektor za vreme obavqawa inspekcijskih
poslova nosi slu`beno odelo i slu`benu legitimaciju.
Ministar propisuje izgled, sadr`inu i kori{}ewe slu`benog odela i slu`bene legitimacije.
^lan 94.
Inspektor, radi ostvarivawa pregleda, ima
pravo da na dr`avnim putevima zaustavqa vozila, osim vozila Vojske Srbije i Crne Gore, vozila hitne pomo}i i vozila organa unutra{wih
poslova.
Zaustavqawe vozila iz stava 1. ovoga ~lana vr{i se isticawem saobra}ajnog znaka „zabrawen
saobra}aj svim vozilima u oba smera” na kome je
upisano „STOP”.
âááá. KAZNENE ODREDBE
^lan 95.
1) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje privremeno ili trajno
zauzme javni put, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom od tri meseca do jedne godine (~lan 44.
ta~ka 1).
2) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje izvodi radove na javnom
putu koji nisu u vezi sa izgradwom, rekonstrukcijom, odr`avawem i za{titom javnog puta, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do godinu
dana (~lan 44. ta~ka 2).
3) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice, nosilac prava slu`benosti
i drugih prava ustanovqenih na javnom putu, koje izvodi radove na javnom putu kojima se o{te}uje put ili ugro`ava nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja, kazni}e se za krivi~no delo
zatvorom do {est meseci (~lan 44. ta~ka 3).
4) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje ispusti vodu, otpadnu
vodu i drugu te~nost na javni put, kazni}e se za
krivi~no delo zatvorom do {est meseci (~lan
44. ta~ka 4).
5) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje podi`e zasade, ograde i
drve}e, ostavqa predmete i materijale, postavqa postrojewa i ure|aje, gradi objekte ili vr{i druge radwe koje ometaju preglednost javnog
puta, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do
{est meseci (~lan 33. stav 2).
21. novembar 2005.
^lan 96.
Nov~anom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara
kazni}e se za privredni prestup pravno lice ako:
1) ne ozna~ava i ne vodi evidencije o javnim
putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugim
podacima za te puteve (~lan 11. stav 1);
2) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava
na javnom putu u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti
(~lan 13. stav 1);
3) u roku od 15 dana od dana nastanka promena
na ustanovqenim pravima na javnom putu, ne
podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan
13. stav 2);
4) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2);
5) pri izvo|ewu radova na odr`avawu javnog
puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aj
i o~uvawe upotrebne vrednosti puta (~lan 57.
stav 2);
6) se radovi na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odr`avawu izvode bez tehni~ke dokumentacije ili na osnovu tehni~ke dokumentacije koja ne sadr`i propisane elemente (~lan 59.
stav 5);
7) pre po~etka izvo|ewa radova na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odr`avawu javnog puta ne overi tehni~ku dokumentaciju kod nadle`nog organa (~lan 59. stav 6);
8) se tehni~kom dokumentacijom za izgradwu
javnih puteva ne predvide mesta za izgradwu
objekata pored javnih puteva iz ~lana 73. ovog
zakona;
9) pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugih
radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojewa, ure|aje, instalacije i vodove ugra|ene
u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagode nastalim promenama (~lan 74. stav 4);
10) izme{teni javni put, odnosno wegov deo
nije izgra|en sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta (~lan 75. stav 1);
11) na mestima podlo`nim odrowavawu ili
izlo`enim sne`nim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi za{titu javnog puta
i saobra}aja na na~in propisan u ~lanu 81. ovog
zakona;
12) projektovawe, izgradwu odnosno rekonstrukciju javnog puta i kori{}ewe materijala
vr{i suprotno odredbi ~lana 83. stav 1. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lana
kazni}e se nov~anom kaznom od 50.000 do 200.000
dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
^lan 97.
Nov~anom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice ako:
1) ne odlu~i o na~inu i uslovima kori{}ewa
zemqi{ta na kome se nalazi deo dr`avnog puta
koji se ne koristi za saobra}aj u roku od tri me-
21. novembar 2005.
seca od dana prestanka kori{}ewa puta za saobra}aj (~lan 12. stav 3);
2) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure|aje i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovog
zakona;
3) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizaciju, toplovod, `elezni~ku prugu i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro
vodove, instalacije, postrojewa i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno na~inu i uslovima
utvr|enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 28. stav 2);
4) ne obezbedi kontrolu izvo|ewa radova na
izgradwi objekata i postavqawu postrojewa,
ure|aja i instalacija (~lan 28. stav 3);
5) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan
30. stav 2);
6) podi`e ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona;
7) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestima
i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1;
8) umawi preglednost na dr`avnom putu na na~in propisan u ~lanu 35. stav 2;
9) ostavqa gra|evinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umawuje preglednost na javnom putu (~lan 36);
10) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javni
put bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan
37. stav 1);
11) gradi raskrsnicu ili ukr{taj op{tinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa dr`avnim putem, odnosno prikqu~ak na
dr`avni put bez saglasnosti Javnog preduze}a
(~lan 37. stav 2);
12) ne izgradi zemqani put koji se ukr{ta
ili prikqu~uje na javni put na na~in propisan
u ~lanu 38. stav 1. ovog zakona;
13) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38.
stav 2. ovog zakona;
14) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnog
puta za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih
sadr`aja javnog puta (~lan 40);
15) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnom
objektu radi izvo|ewa radova na odr`avawu javnog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2);
16) ne {titi javni put na na~in propisan odredbom ~lana 42. stav 1. ovog zakona;
17) uredno ne odr`ava i ne obnavqa zasade
(~lan 42. stav 2);
18) postavqa na javnom putu natpise, suprotno
odredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona;
19) postavqa na javnom putu natpise bez odobrewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2);
20) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3.
ovog zakona;
21) ne odr`ava natpise koji su postavqeni na
javni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43.
stav 4);
22) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup
puta i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim recipientima (~lan 44. ta~ka 5);
Broj 101
107
23) prosipa, ostavqa ili baca materijale,
predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6);
24) zama{}uje javni put mazivima ili drugim
sli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7);
25) postavqa i koristi svetla ili druge svetlosne ure|aje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 8);
26) ore i izvodi druge poqoprivredne radove
na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu
javnog puta (~lan 44. ta~ka 9);
27) vu~e predmete, materijale, oru|e i druge
vrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10);
28) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipa
javnog puta, drvenu gra|u, drva za ogrev, kamewe
i drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11);
29) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu,
kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44.
ta~ka 12);
30) nanosi blato sa prilaznog puta na javni
put (~lan 44. ta~ka 13);
31) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~ka 14);
32) okre}e zapregu, traktor, plug i druge poqoprivredne ma{ine i oru|a na javnom putu
(~lan 44. ta~ka 15);
33) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okretawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16);
34) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~uje
sa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{taja i nanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17);
35) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim se
ometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18);
36) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi se
mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe
saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19);
37) u obavqawu poslova za{tite javnog puta ne
sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u
~lanu 45. stav 1. ovog zakona;
38) ne podnese pismeni zahtev propisan u ~lanu 45. stav 2. ovog zakona;
39) koristi u saobra}aju na javnom putu motorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gusenicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47.
stav 1);
40) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnim
povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama (~lan 47. stav 2);
41) koristi zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 4);
42) izdatim posebnim dozvolama za vanredni
prevoz ne obavesti organe i lice iz ~lana 48.
stav 3. ovog zakona;
43) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza,
sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5);
44) ne obavesti ministarstvo nadle`no za
unutra{we poslove o obavqawu vanrednog prevoza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, kao i za potrebe odbrane zemqe, koje je
108
Broj 101
uskla|eno sa upravqa~em javnog puta (~lan 48.
stav 6);
45) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozilo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja (~lan 49. stav 3);
46) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50.
stav 1. ovog zakona;
47) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje
se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji
je pao sa vozila u roku iz ~lana 52. stav 1. ovog
zakona;
48) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao
i teret koji je pao sa vozila, u roku iz ~lana 52.
stav 3. ovog zakona;
49) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi{nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5);
50) blagovremeno ne obavesti javnost putem
sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i ne preduzme potrebne mere
obezbe|ewa suprotno odredbi ~lana 53. stav 3.
ovog zakona;
51) ne obave{tava javnost i korisnike puteva
na na~in propisan u ~lanu 54. ovog zakona;
52) postupa suprotno ~lanu 55. ovog zakona;
53) u slu~aju zabrane saobra}aja ne postupi na
na~in propisan u ~lanu 62. stav 3. ovog zakona;
54) u slu~aju prekida saobra}aja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnog
plana (~lan 65);
55) pre po~etka radova na izgradwi, odnosno
rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta
ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1.
ovog zakona;
56) ne uskladi radove na objektima, postrojewima, ure|ajima, instalacijama i vodovima
ugra|enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na
rekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2);
57) pre po~etka radova na izgradwi ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na na~in
propisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
nov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili
kaznom zatvora do 30 dana i odgovorno lice u
pravnom licu.
^lan 98.
Nov~anom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara
ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za prekr{aj preduzetnik ako:
1) ne ozna~ava i ne vodi evidencije o javnim
putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugim
podacima za te puteve (~lan 11. stav 1);
2) ne odlu~i o na~inu i uslovima kori{}ewa
zemqi{ta na kome se nalazi deo dr`avnog puta
koji se ne koristi za saobra}aj u roku od tri meseca od dana prestanka kori{}ewa puta za saobra}aj (~lan 12. stav 3);
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava
na javnom putu u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti
(~lan 13. stav 1);
21. novembar 2005.
4) u roku od 15 dana od dana nastanka promena
na ustanovqenim pravima na javnom putu, ne
podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan
13. stav 2);
5) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure|aje i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovog
zakona;
6) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizaciju, toplovod, `elezni~ku prugu i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro
vodove, instalacije, postrojewa i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno na~inu i uslovima
utvr|enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 28. stav 2);
7) ne obezbedi kontrolu izvo|ewa radova na
izgradwi objekata i postavqawu postrojewa,
ure|aja i instalacija (~lan 28. stav 3);
8) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan
30. stav 2);
9) podi`e ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona;
10) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestima i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1;
11) umawi preglednost na dr`avnom putu na
na~in propisan u ~lanu 35. stav 2;
12) ostavqa gra|evinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umawuje preglednost na javnom putu (~lan 36);
13) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javni
put bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan
37. stav 1);
14) ne izgradi zemqani put koji se ukr{ta
ili prikqu~uje na javni put na na~in propisan
u ~lanu 38. stav 1. ovog zakona;
15) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38.
stav 2. ovog zakona;
16) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnog
puta za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih
sadr`aja javnog puta (~lan 40);
17) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnom
objektu radi izvo|ewa radova na odr`avawu javnog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2);
18) ne {titi javni put na na~in propisan odredbom ~lana 42. stav 1. ovog zakona;
19) uredno ne odr`ava i ne obnavqa zasade
(~lan 42. stav 2);
20) postavqa na javnom putu natpise, suprotno
odredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona;
21) postavqa na javnom putu natpise bez odobrewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2);
22) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3.
ovog zakona;
23) ne odr`ava natpise koji su postavqeni na
javni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43.
stav 4);
24) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup
puta i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim recipientima (~lan 44. ta~ka 5);
25) prosipa, ostavqa ili baca materijale,
predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6);
21. novembar 2005.
26) zama{}uje javni put mazivima ili drugim
sli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7);
27) postavqa i koristi svetla ili druge svetlosne ure|aje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 8);
28) ore i izvodi druge poqoprivredne radove
na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu
(~lan 44. ta~ka 9);
29) vu~e predmete, materijale, oru|e i druge
vrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10);
30) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipa
javnog puta, drvenu gra|u, drva za ogrev, kamewe
i drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11);
31) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu,
kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44.
ta~ka 12);
32) nanosi blato sa prilaznog puta na javni
put (~lan 44. ta~ka 13);
33) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~ka 14);
34) okre}e zapregu, traktor, plug i druge poqoprivredne ma{ine i oru|a na javnom putu
(~lan 44. ta~ka 15);
35) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okretawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16);
36) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~uje
sa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{tawa i
nanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17);
37) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim se
ometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18);
38) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi se
mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe
saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19);
39) u obavqawu poslova za{tite javnog puta ne
sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u
~lanu 45. stav 1. ovog zakona;
40) ne podnese pismeni zahtev propisan u ~lanu 45. stav 2. ovog zakona;
41) koristi u saobra}aju na javnom putu motorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gusenicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47.
stav 1);
42) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnim
povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama (~lan 47. stav 2);
43) koristi zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 4);
44) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2);
45) izdatim posebnim dozvolama za vanredni
prevoz ne obavesti organe i lice iz ~lana 48.
stav 3. ovog zakona;
46) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza,
sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5);
47) ne obavesti ministarstvo nadle`no za
unutra{we poslove o obavqawu vanrednog prevoza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, vanrednih okolnosti kao i za potrebe
Broj 101
109
odbrane zemqe, koje je uskla|eno sa upravqa~em
javnog puta (~lan 48. stav 6);
48) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozilo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja (~lan 49. stav 3);
49) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu
50. stav 1. ovog zakona;
50) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje
se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji
je pao sa vozila na na~in propisan u ~lanu 52.
stav 1. ovog zakona;
51) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao
i teret koji je pao sa vozila, na na~in propisan
u ~lanu 52. stav 3. ovog zakona;
52) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi{nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5);
53) blagovremeno ne obavesti javnost putem
sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i ne preduzme potrebne mere
obezbe|ewa suprotno odredbama ~lana 53. stav 3.
ovog zakona;
54) ne obave{tava javnost i korisnike puteva
na na~in propisan u ~lanu 54. ovog zakona;
55) postupi suprotno odredbama ~lana 55.
ovog zakona;
56) pri izvo|ewu radova na odr`avawu javnog
puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aj
i o~uvawe upotrebne vrednosti puta (~lan 57.
stav 2);
57) se radovi na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odr`avawu izvode bez tehni~ke dokumentacije ili na osnovu tehni~ke dokumentacije koja ne sadr`i propisane elemente (~lan 59.
stav 5);
58) pre po~etka izvo|ewa radova na oja~awu,
rehabilitaciji i poja~anom odr`avawu javnog
puta ne overi tehni~ku dokumentaciju kod nadle`nog organa (~lan 59. stav 6);
59) u slu~aju zabrane saobra}aja ne postupi na
na~in propisan u ~lanu 62. stav 3. ovog zakona;
60) u slu~aju prekida saobra}aja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnog
plana (~lan 65);
61) se tehni~kom dokumentacijom za izgradwu
javnih puteva ne predvide mesta za izgradwu
objekata pored javnih puteva iz ~lana 73. ovog
zakona;
62) pre po~etka radova na izgradwi, odnosno
rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta
ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1.
ovog zakona;
63) ne uskladi radove na objektima, postrojewima, ure|ajima, instalacijama i vodovima
ugra|enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na
rekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2);
64) pre po~etka radova na izgradwi ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na na~in
propisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona;
65) pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugih
radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojewa, ure|aje, instalacije i vodove ugra|ene
110
Broj 101
u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagode nastalim promenama (~lan 74. stav 4);
66) izme{teni javni put, odnosno wegov deo
nije izgra|en sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta (~lan 75. stav 1);
67) na mestima podlo`nim odrowavawu ili
izlo`enim sne`nim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi za{titu javnog puta
i saobra}aja na na~in propisan u ~lanu 81. ovog
zakona;
68) projektovawe, izgradwu odnosno rekonstrukciju javnog puta i kori{}ewe materijala
vr{i suprotno odredbi ~lana 83. stav 1. ovog zakona.
^lan 99.
Nov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara
ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice ako:
1) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava
na javnom putu u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti
(~lan 13. stav 1);
2) u roku od 15 dana od dana nastanka promena
na ustanovqenim pravima na javnom putu, ne
podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan
13. stav 2);
3) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure|aje i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovog
zakona;
4) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizaciju, toplovod, `elezni~ku prugu i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro
vodove, instalacije, postrojewa i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno na~inu i uslovima
utvr|enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 28. stav 2);
5) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan
30. stav 2);
6) podi`e ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona;
7) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestima
i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1;
8) umawi preglednost na dr`avnom putu na na~in propisan u ~lanu 35. stav 2;
9) ostavqa gra|evinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umawuje preglednost na javnom putu (~lan 36);
10) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javni
put bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan
37. stav 1);
11) ne izgradi zemqani put koji se ukr{ta
ili prikqu~uje na javni put na na~in propisan
u ~lanu 38. stav 1. ovog zakona;
12) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38.
stav 2. ovog zakona;
13) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnog
puta za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih
sadr`aja javnog puta (~lan 40);
21. novembar 2005.
14) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnom
objektu radi izvo|ewa radova na odr`avawu javnog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2);
15) postavqa na javnom putu natpise, suprotno
odredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona;
16) postavqa na javnom putu natpise bez odobrewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2);
17) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3.
ovog zakona;
18) ne odr`ava natpise koji su postavqeni na
javni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43.
stav 4);
19) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup
puta i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim recipientima (~lan 44. ta~ka 5);
20) prosipa, ostavqa ili baca materijale,
predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6);
21) zama{}uje javni put mazivima ili drugim
sli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7);
22) postavqa i koristi svetla ili druge svetlosne ure|aje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 8);
23) ore i izvodi druge poqoprivredne radove
na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu
(~lan 44. ta~ka 9);
24) vu~e predmete, materijale, oru|e i druge
vrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10);
25) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipa
javnog puta, drvenu gra|u, drva za ogrev, kamewe
i drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11);
26) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu,
kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44.
ta~ka 12);
27) nanosi blato sa prilaznog puta na javni
put (~lan 44. ta~ka 13);
28) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~ka 14);
29) okre}e zapregu, traktor, plug i druge poqoprivredne ma{ine i oru|a na javnom putu
(~lan 44. ta~ka 15);
30) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okretawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16);
31) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~uje
sa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{tawa i
nanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17);
32) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim se
ometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18);
33) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi se
mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe
saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19);
34) koristi u saobra}aju na javnim putevima
motorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gusenicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan
47. stav 1);
35) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnim
povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama (~lan 47. stav 2);
36) koristi zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 4);
21. novembar 2005.
37) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2);
38) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza,
sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5);
39) ne obavesti ministarstvo nadle`no za
unutra{we poslove o obavqawu vanrednog prevoza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, vanrednih okolnosti kao i za potrebe
odbrane zemqe, koje je uskla|eno sa upravqa~em
javnog puta (~lan 48. stav 6);
40) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozilo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja (~lan 49. stav 3);
41) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50.
stav 1. ovog zakona;
42) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje
se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji
je pao sa vozila na na~in propisan u ~lanu 52.
stav 1. ovog zakona;
43) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao
i teret koji je pao sa vozila, na na~in propisan
u ~lanu 52. stav 3. ovog zakona;
44) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi{nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5);
45) pre po~etka radova na izgradwi, odnosno
rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta
ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1.
ovog zakona;
46) ne uskladi radove na objektima, postrojewima, ure|ajima, instalacijama i vodovima
ugra|enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na
rekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2);
47) pre po~etka radova na izgradwi ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na na~in
propisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona;
48) pri rekonstrukciji ili izvo|ewu drugih
radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojewa, ure|aje, instalacije i vodove ugra|ene
u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagode nastalim promenama (~lan 74. stav 4).
áH. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 100.
Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje
da va`i Zakon o putevima („Slu`beni glasnik
RS”, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) i
~lan 48. Zakona o me|unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju („Slu`beni list SRJ”, br.
60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00).
^lan 101.
Do po~etka rada Javnog preduze}a poslove
upravqawa dr`avnim putevima vr{i Republi~ka direkcija za puteve obrazovana Zakonom o putevima („Slu`beni glasnik RS”, br. 46/91,
52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).
Danom po~etka rada Javnog preduze}a prestaje
sa radom Republi~ka direkcija za puteve iz stava 1. ovog ~lana.
Broj 101
111
Danom po~etka rada Javno preduze}e preuzima
prava, obaveze, sredstva, zaposlene, dokumentaciju i predmete u vr{ewu javnih ovla{}ewa Republi~ke direkcije za puteve iz stava 1. ovog
~lana.
^lan 102.
Propisi doneti na osnovu Zakona o putevima
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 46/91, 52/91, 53/93,
67/93, 48/94 i 42/98) primewuju se do dono{ewa
propisa na osnovu ovog zakona.
^lan 103.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2006. godine.
3218
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o Dr`avnoj revizorskoj
instituciji
Progla{ava se Zakon o Dr`avnoj revizorskoj instituciji, koji je donela Narodna skup{tina Republike
Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa
Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,
14. novembra 2005. godine.
PR broj 95
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o Dr`avnoj revizorskoj instituciji
á. OSNOVNE ODREDBE
Predmet ure|ivawa
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se osnivawe i delatnost, pravni polo`aj, nadle`nost, organizacija i na~in rada Dr`avne revizorske institucije (u daqem tekstu: Institucija) i druga pitawa
od zna~aja za rad Institucije, kao i prava i obaveze subjekata revizije.
Zna~ewe pojedinih pojmova
^lan 2.
Pojedini pojmovi, upotrebqeni u smislu ovog
zakona imaju slede}e zna~ewe:
1) Revizija finansijskih izve{taja predstavqa ispitivawe dokumenata, isprava, izve{taja
i drugih informacija, radi prikupqawa dovoqnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izra`avawe mi{qewa da li finansijski izve{taji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju
wegovo finansijsko stawe, rezultate poslovawa i nov~ane tokove, u skladu sa prihva}enim
ra~unovodstvenim na~elima i standardima;
112
Broj 101
2) Revidirawe poslovawa prema ovom zakonu
zna~i pribavqawe dovoqnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izra`avawe mi{qewa o pravilnosti i svrsishodnosti poslovawa korisnika javnih sredstava;
3) Revizija pravilnosti poslovawa zna~i
ispitivawe finansijskih transakcija i odluka
u vezi sa primawima i izdacima, radi utvr|ivawa da li su odnosne transakcije izvr{ene u
skladu sa zakonom, drugim propisima, datim
ovla{}ewima, i za planirane svrhe;
4) Revizija svrsishodnosti poslovawa zna~i
ispitivawe tro{ewa sredstava iz buxeta i drugih javnih sredstava, radi sticawa dovoqnog,
adekvatnog i pouzdanog dokaza za izve{tavawe
da li su sredstva od strane subjekta revizije
upotrebqena u skladu sa na~elima ekonomije,
efikasnosti i efektivnosti kao i u skladu sa
planiranim ciqevima;
5) Na~elo ekonomije podrazumeva minimalni
utro{ak sredstava za odre|enu aktivnost, vode}i ra~una da se time ne dovodi u pitawe o~ekivani kvalitet;
6) Na~elo efikasnosti predstavqa odnos izme|u postignutih rezultata u proizvodwi roba
ili pru`awu usluga i iskori{}enih resursa za
proizvodwu, odnosno pru`awe usluga;
7) Na~elo efektivnosti (uspe{nosti) predstavqa stepen do koga su postignuti postavqeni
ciqevi, kao i odnos izme|u planiranih i ostvarenih efekata odre|ene aktivnosti;
8) Poslovawe subjekta revizije u postupku revizije po ovom zakonu ~ine:
(1) svi postupci subjekta revizije, koji uti~u
na wegova primawa, odnosno izdatke ali i
na sredstva odnosno obaveze prema izvorima sredstava (poslovawe u u`em smislu);
(2) svi postupci subjekta revizije, koji uti~u na
stawe javne imovine, stawe javnog duga, obezbe|ivawe javnih dobara ili na stawe `ivotne sredine (poslovawe u {irem smislu);
9) Revizioni nalaz ozna~ava skup utvr|enih
~iwenica i konstatacija na bazi procene o odre|enom segmentu poslovawa revidiranog subjekta;
10) Ovla{}eno lice jeste bilo koji predstavnik kojeg predsednik Institucije ovlasti, u
pismenoj formi, da vr{i poslove u okviru ovla{}ewa ili da obavqa funkcije;
11) Mera ispravqawa odnosi se na meru koju
subjekt revizije preduzima da bi otklonio odre|enu nepravilnost ili necelishodnost u svom
poslovawu ili za to da umawi rizik od pojavqivawa odre|ene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u svom budu}em poslovawu;
12) Nepravilnost u poslovawu ozna~ava neuskla|enost poslovawa sa propisima ili usmerewima, koja je du`an da uva`ava subjekt revizije
u svome delovawu;
13) Nesvrsishodnost u poslovawu jeste zbirni izraz za neekonomi~nost, neefikasnost i
neuspe{nost poslovawa.
21. novembar 2005.
Pravni polo`aj Institucije
^lan 3.
Institucija je najvi{i dr`avni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji (u daqem tekstu: Republika).
Institucija je samostalan i nezavisan dr`avni organ.
Za obavqawe poslova iz svoje nadle`nosti
Institucija je odgovorna Narodnoj skup{tini
Republike Srbije (u daqem tekstu: Skup{tina).
Akta kojima Institucija vr{i svoju nadle`nost revizije ne mogu biti predmet osporavawa pred sudovima i drugim dr`avnim organima.
Institucija ima svojstvo pravnog lica.
Institucija ima pe~at, u skladu sa zakonom.
Sedi{te Institucije. Organizacione
jedinice Institucije
^lan 4.
Sedi{te Institucije je u Beogradu.
Institucija mo`e obrazovati organizacione
jedinice izvan sedi{ta.
Organizacione jedinice izvan sedi{ta Institucije nemaju svojstvo pravnog lica.
áá. [email protected] INSTITUCIJE
Poslovi u nadle`nosti Institucije
^lan 5.
U okviru svoje nadle`nosti, Institucija
obavqa slede}e poslove:
1) planira i obavqa reviziju, u skladu sa ovim
zakonom;
2) donosi podzakonske i druge akte radi sprovo|ewa ovog zakona;
3) podnosi izve{taje u skladu sa ~l. 43. i 44.
ovog zakona;
4) zauzima stavove i daje mi{qewa kao i druge oblike javnih saop{tewa u vezi sa primenom
i sprovo|ewem pojedinih odredaba ovog zakona;
5) po potrebi i u skladu sa svojim mogu}nostima, pru`a stru~nu pomo} Skup{tini, Vladi Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada) i drugim dr`avnim organima o pojedinim zna~ajnim
merama i va`nim projektima, na na~in kojim se
ne umawuje nezavisnost Institucije;
6) mo`e da daje savete korisnicima javnih
sredstava;
7) mo`e davati primedbe na radne nacrte
predloga zakonskih tekstova i drugih propisa i
mo`e davati mi{qewa o pitawima iz oblasti
javnih finansija;
8) mo`e da daje preporuke za izmene va`e}ih
zakona na osnovu informacija do kojih je do{la
u postupku obavqawa revizije, a odnose se na to
da proizvode ili mogu proizvesti negativne posledice ili dovode do neplaniranih rezultata;
9) usvaja i objavquje standarde revizije u vezi
sa javnim sredstvima koji se odnose na izvr{avawe revizijske nadle`nosti Institucije, na priru~nike za reviziju i na drugu stru~nu literaturu od zna~aja za unapre|ewe revizorske struke;
21. novembar 2005.
10) utvr|uje program obrazovawa i ispitni
program za sticawe zvawa dr`avni revizor i
ovla{}eni dr`avni revizor, organizuje polagawe ispita za sticawe revizorskih zvawa dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor i vodi Registar lica koja su stekla ova zvawa;
11) utvr|uje kriterijume i vr{i nostrifikaciju stru~nih zvawa iz nadle`nosti Institucije ste~enih u inostranstvu;
12) sara|uje sa me|unarodnim revizorskim i
ra~unovodstvenim organizacijama u oblastima
koje se odnose na ra~unovodstvo i reviziju u
okviru javnog sektora;
13) obavqa druge poslove utvr|ene zakonom.
Poslovnik Institucije
^lan 6.
Institucija ima poslovnik kojim, u skladu sa
ovim zakonom, bli`e ure|uje na~in i postupak
po kome Institucija vr{i svoju nadle`nost revizije, na~in obezbe|ivawa javnosti rada Institucije, odlu~ivawe i druga pitawa utvr|ena
Zakonom koja su od zna~aja za rad Institucije.
Savet donosi poslovnik uz prethodno dobijenu saglasnost Skup{tine.
Institucija mo`e ure|ivati organizaciju i
na~in rada Institucije i drugim aktima.
Shodna primena drugih zakonskih odredbi
^lan 7.
Ako se u izvr{avawu revizorske nadle`nosti
Institucije pojavi pitawe koje nije ure|eno ovim
zakonom, shodno se primewuju odgovaraju}e odredbe zakona, kojima se ure|uje upravni postupak.
Objavqivawe
^lan 8.
Poslovnik i druga akta Institucije u skladu
sa ovim zakonom, objavquju se u „Slu`benom
glasniku Republike Srbije”.
Predmet revizije
^lan 9.
Predmet revizije u skladu sa ovim zakonom su:
1) primawa i izdaci u skladu sa propisima o
buxetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima;
2) finansijski izve{taji, finansijske transakcije, obra~uni, analize i druge evidencije i
informacije subjekata revizije;
3) pravilnost poslovawa subjekata revizije u
skladu sa zakonom, drugim propisima i datim
ovla{}ewima;
4) svrsishodnost raspolagawa javnim sredstvima u celosti ili u odre|enom delu;
5) sistem finansijskog upravqawa i kontrole
buxetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt revizije Institucije;
6) sistem internih kontrola, interne revizije, ra~unovodstvenih i finansijskih postupaka
kod subjekta revizije;
Broj 101
113
7) akta i radwe subjekta revizije koje proizvode ili mogu proizvesti finansijske efekte
na primawa i izdatke korisnika javnih sredstava, imovinu dr`ave, zadu`ivawe i davawe garancija kao i na svrsishodnu upotrebu sredstava kojima raspola`u subjekti revizije;
8) pravilnost rada organa rukovo|ewa, upravqawa i drugih odgovornih lica nadle`nih za
planirawe, izvo|ewe i nadzor poslovawa korisnika javnih sredstava;
9) druge oblasti predvi|ene posebnim zakonima.
Institucija mo`e revidirati akt o proteklom, teku}em, kao i o planiranom poslovawu
korisnika javnih sredstava.
Akt iz prethodnog stava mo`e da bude akt, koji je propisan zakonom ili poseban ra~unovodstveni iskaz, odnosno izve{taj, koji korisnik
javnih sredstava mora da sastavi na zahtev Institucije.
Subjekti revizije
^lan 10.
Subjekti revizije, u skladu sa ovim zakonom su:
1) direktni i indirektni korisnici buxetskih sredstava Republike, teritorijalnih automija i lokalnih vlasti u skladu sa propisima
kojima se ure|uje buxetski sistem i sistem javnih prihoda i rashoda;
2) organizacije obaveznog socijalnog osigurawa;
3) buxetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom;
4) Narodna banka Srbije u delu koji se odnosi na kori{}ewe javnih sredstava i na poslovawe sa dr`avnim buxetom;
5) javna preduze}a, privredna dru{tva i druga
pravna lica koje je osnovao direktni odnosno
indirektni korisnik javnih sredstava ;
6) pravna lica kod kojih direktni odnosno
indirektni korisnici imaju u~e{}e u kapitalu
odnosno u upravqawu;
7) pravna lica koja su osnovala pravna lica u
kojim dr`ava ima u~e{}e u kapitalu odnosno u
upravqawu;
8) pravna i fizi~ka lica koja primaju od Republike,teritorijalnih autonomija i lokalnih
vlasti dotacije i druga bespovratna davawa ili
garancije;
9) subjekti koji se bave prihvatawem, ~uvawem,
izdavawem i kori{}ewem javnih rezervi;
10) politi~ke stranke, u skladu sa zakonom
kojim se ure|uje finansirawe politi~kih stranaka;
11) korisnici sredstava EU, donacija i pomo}i me|unarodnih organizacija, stranih vlada i
nevladinih organizacija;
12) ugovorna strana u vezi sa izvr{ewem me|unarodnih ugovora, sporazuma, konvencija i ostalih me|unarodnih akata, kada je to odre|eno me|unarodnim aktom ili kada to odredi ovla{}eni organ; i
13) drugi subjekti koji koriste sredstva i
imovinu pod kontrolom i na raspolagawu Repu-
114
Broj 101
21. novembar 2005.
blike, teritorijalnih autonomija, lokalnih
vlasti ili organizacija obaveznog socijalnog
osigurawa.
Subjekti revizije iz stava 1. ovog ~lana smatraju se korisnicima javnih sredstava u skladu
sa ovim zakonom.
Subjekt revizije iz stava 1. ovog ~lana na ~ije
se poslovawe mi{qewe revizije odnosi, du`an
je da to mi{qewe razmatra i preduzme mere za
otklawawe utvr|enih nepravilnosti i nesvrsishodnosti.
Pravna lica povezana sa subjektima revizije
^lan 11.
Institucija mo`e, u skladu sa ovim zakonom,
da vr{i reviziju poslovawa i kod pravnih lica
koja posluju sa subjektima revizije iz ~lana 10.
ovog zakona.
Revizija poslovawa kod pravnih lica iz stava 1. ovog ~lana vr{i se samo u pogledu wihovog
poslovawa sa subjektima revizije utvr|enim
ovim zakonom.
Institucija }e svojim aktom bli`e utvrditi na~in vr{ewa revizije kod pravnih lica iz stava 1.
ovog ~lana tako da wihova prava na koje se odnose
radwe u postupku revizije, budu za{ti}ena.
Nadle`nosti Saveta
^lan 14.
Savet obavqa slede}e poslove:
1) donosi poslovnik;
2) donosi godi{wi program revizije;
3) donosi akt kojim bli`e ure|uje postupak
revizije;
4) donosi finansijski plan Institucije;
5) utvr|uje zavr{ni ra~un Institucije;
6) odlu~uje o prigovoru subjekta revizije na
predlog izve{taja o izvr{enoj reviziji;
7) donosi godi{wi izve{taj i posebne izve{taje;
8) donosi druga akta Institucije i obavqa
druge poslove utvr|ene ovim zakonom i aktima
Institucije.
^lanovi Saveta
^lan 15.
^lanovi Saveta u~estvuju u radu i odlu~ivawu
Saveta, prate aktivnosti pojedinih revizorskih jedinica u Instituciji, u~estvuju u procesu rada revizorskih slu`bi i obavqaju druge poslove koje im poveri predsednik Saveta.
Uslovi za izbor ~lanova Saveta
ááá. ORGANIZACIJA I SASTAV
INSTITUCIJE
Organizacija i organi
^lan 12.
Institucija ima predsednika Institucije,
potpredsednika, Savet, revizorske slu`be i
prate}e slu`be.
Delokrug i na~in obavqawa poslova slu`bi
Institucije, unutra{wa organizacija i sistematizacija radnih mesta bli`e se ure|uju aktom
Institucije, koji na predlog predsednika Institucije donosi Savet.
Savet
^lan 13.
Savet je najvi{i organ Institucije.
Savet je kolegijalni organ.
Savet ima pet ~lanova, i to: predsednika, potpredsednika i tri ~lana.
Predsednik Saveta je istovremeno predsednik Institucije.
Savet odlu~uje na sednicama kojima predsedava predsednik Saveta ili potpredsednik koji
ga zamewuje.
Savet donosi odluke ve}inom glasova svih
~lanova.
^lanovi Saveta ne mogu dovesti u pitawe nezavisnost pri dono{ewu svojih odluka, kao ni
nezavisnost Institucije.
Poslovnikom o radu Saveta Institucije bli`e }e se urediti pitawa vezana za rad Saveta.
Akt iz stava 8. ovog ~lana donosi Savet.
^lan 16.
Za ~lana Saveta mo`e biti izabran dr`avqanin Republike Srbije, koji pored op{tih uslova utvr|enih zakonom za rad u dr`avnim organima, ispuwava i slede}e uslove: ima visoku
{kolsku spremu, najmawe 10 godina radnog iskustva, od ~ega najmawe sedam godina na poslovima koji su povezani sa nadle`nostima Institucije.
Za ~lana Saveta mo`e biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo ~lan organa
Vlade odnosno ~lan Saveta ministara dr`avne
zajednice Srbija i Crna Gora.
Najmawe dva ~lana Saveta moraju biti diplomirani ekonomisti sa odgovaraju}im revizorskim ili ra~unovodstvenim zvawem.
Najmawe jedan od ~lanova Saveta mora biti
diplomirani pravnik sa polo`enim pravosudnim ispitom.
Nespojivost funkcija
^lan 17.
Funkcija ~lana Saveta nije spojiva sa:
1) funkcijom u dr`avnom organu, u organima
lokalne vlasti ili nosioca javnih ovla{}ewa
i funkcijom u politi~kim strankama ili sindikatima;
2) radom u dr`avnom organu, organu lokalne
vlasti ili kod nosioca javnih ovla{}ewa;
3) ~lanstvom u organu upravqawa ili nadzora
privrednog dru{tva, javnog preduze}a, fonda,
organizacije obaveznog socijalnog osigurawa
ili drugog pravnog lica sa u~e{}em dr`avnog
kapitala;
21. novembar 2005.
4) svojinskim udelom u pravnim licima koja
su u nadle`nosti Institucije u skladu sa ovim
zakonom;
5) obavqawem drugih poslova koji po zakonu
nisu spojivi sa obavqawem javne funkcije;
6) obavqawem drugih poslova koji bi mogli
negativno da uti~u na wihovu samostalnost, nepristrasnost i dru{tveni ugled kao i na poverewe i ugled Institucije;
7) vr{ewem bilo kakvih drugih pla}enih du`nosti, osim nau~nih i obrazovnih funkcija, i
to samo ukoliko takve du`nosti nisu u moralnoj koliziji sa vr{ewem du`nosti ~lanova Saveta.
^lanovi Saveta podle`u obavezama i zabranama utvr|enim zakonom koji ure|uje spre~avawe
sukoba interesa pri vr{ewu javnih funkcija.
^lan Saveta je obavezan da o ~iwenicama iz
stava 1. ovog ~lana obavesti Savet.
Broj 101
115
kliwem se ~a{}u da }u svoju du`nost obavqati
nezavisno, po{teno i nepristrasno i da ne}u
zloupotrebqavati svoje nadle`nosti”.
Trajawe mandata ~lanova Saveta
^lan 20.
^lan Saveta bira se na period od pet godina.
Izabrani ~lanovi Saveta mogu biti izabrani
najvi{e dva puta.
Predsednik Saveta obave{tava predsednika
nadle`nog radnog tela Skup{tine o prestanku
mandata ~lanu Saveta najkasnije {est meseci
pre isteka mandatnog perioda.
^lan Saveta kome je istekao mandat iz drugih
razloga od onih utvr|enih ~lanom 22. ovog zakona mo`e da obavqa funkciju do izbora novog
~lana Saveta.
Prestanak mandata ~lana Saveta
Nedozvoqeni odnosi nosilaca funkcija
u Instituciji izme|u sebe i sa subjektom
revizije
^lan 18.
^lanovi Saveta me|usobno ne smeju biti krvni srodnici u pravoj liniji, u pobo~noj liniji
do ~etvrtog stepena srodstva, bra~ni drugovi,
srodnici po tazbini zakqu~no sa drugim stepenom srodstva ~ak i onda kada je brak prestao,
staralac, usvojenik, usvojilac i hranilac.
^lan Saveta ne mo`e u~estvovati i odlu~ivati
u postupku revizije, ako je bio radno anga`ovan
kod lica koje je predmet revizije ili je obavqao
odre|ene poslove za ra~un subjekta revizije, ako
od prestanka tog zaposlewa ili zavr{etka poslova nije proteklo pet godina.
^lan Saveta je du`an da o ~iwenicama iz st. 1.
i 2. ovog ~lana blagovremeno obavesti Savet.
Izbor predsednika, potpredsednika
i ~lanova Saveta
^lan 19.
Predsednika, potpredsednika i ~lanove Saveta bira i razre{ava Skup{tina, ve}inom glasova na sednici kojoj prisustvuje ve}ina od ukupnog broja narodnih poslanika, na predlog nadle`nog radnog tela Skup{tine. Nadle`no radno telo razmatra kandidature, utvr|uje ispuwenost uslova odre|enih ovim zakonom i utvr|uje
listu kandidata koju dostavqa Skup{tini.
Predlog kandidature mora biti obrazlo`en, sa
prilo`enom izjavom kandidata u pisanom obliku da prihvata kandidaturu.
Ukoliko predlo`eni kandidat za predsednika, potpredsednika i ~lanove Saveta ne dobije
potrebnu ve}inu glasova poslanika, nadle`no
radno telo Skup{tine utvr|uje predlog za novog
kandidata.
Nakon izbora, predsednik, potpredsednik i
~lanovi Saveta pola`u zakletvu pred Skup{tinom, ~ime preuzimaju du`nost. Zakletva glasi:
„Zakliwem se na odanost Republici Srbiji.
Obe}avam da }u po{tovati Ustav i zakone. Za-
^lan 21.
^lanu Saveta prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran podno{ewem ostavke,
ispuwewem uslova za penziju ili razre{ewem.
Razlozi za razre{ewe
^lan 22.
^lan Saveta razre{ava se funkcije:
1) ako je pravnosna`nom sudskom odlukom osu|en na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu od najmawe {est meseci, ili za ka`wivo delo u kra}em trajawu koje ga ~ini nedostojnim za obavqawe funkcije;
2) ako je pravnosna`nom sudskom odlukom
li{en poslovne sposobnosti;
3) preuzimawem posla ili funkcije koji su
nespojivi sa funkcijom ~lana Saveta;
4) ako ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.
Postupak u kojem se utvr|uje postojawe
razloga za razre{ewe
^lan 23.
O nastupawu razloga za prestanak mandata
ili razre{ewe, Savet bez odlagawa obave{tava
Skup{tinu.
Inicijativu za razre{ewe ~lana Saveta mo`e
da podnese najmawe 20 narodnih poslanika.
Inicijativa se podnosi u pisanom obliku, sa
obrazlo`ewem i dokazima o nastupawu razloga
iz ~lana 22. ovog zakona.
Inicijativu razmatra nadle`no radno telo
Skup{tine.
^lan Saveta, ~ije se razre{ewe predla`e,
ima pravo da se pismeno ili usmeno obrati ~lanovima nadle`nog radnog tela Skup{tine, na
sednici na kojoj se razmatra inicijativa o wegovom razre{ewu.
Nakon obavqene rasprave i glasawa, nadle`no radno telo Skup{tine podnosi izve{taj
Skup{tini sa predlogom da Skup{tina donese
odluku o razre{ewu ~lana Saveta ili da inicijativu odbaci.
116
Broj 101
^lanu Saveta prestaje mandat i sva prava po
tom osnovu danom dono{ewa odluke o wegovom
razre{ewu na sednici Skup{tine.
^lan 24.
Nadle`no radno telo Skup{tine mo`e samoinicijativno da predlo`i Skup{tini da se
~lan Saveta razre{i kada, na osnovu kontinuiranog pra}ewa rada Saveta u skladu sa zakonom
ili na osnovu drugih saznawa, utvrdi da su nastupili razlozi za razre{ewe iz ~lana 22. ovog
zakona.
U postupku kada nadle`no radno telo Skup{tine samoinicijativno predlo`i da se ~lan
Saveta razre{i, primewuju se odredbe ~lana 23.
stav 5. ovog zakona.
Predsednik Institucije
^lan 25.
Predsednik Institucije je generalni dr`avni revizor i rukovodilac u Instituciji.
Kao generalni dr`avni revizor, predsednik
Institucije ima slede}e nadle`nosti:
1) odobrava i usmerava raspored poslova iz
nadle`nosti Institucije tako {to utvr|uje i
sprovodi program rada i potpisuje akta Institucije;
2) propisuje pravila i donosi smernice i instrukcije za sprovo|ewe pojedina~nih faza revizije;
3) mo`e odrediti slu`beno nadzirawe sprovo|ewa zadataka revizije i u vezi s tim doneti
odluku o nadzirawu;
4) predla`e ~lanove ispitne Komisije;
5) potpisuje sertifikate za revizorska zvawa
dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor;
6) ima druge nadle`nosti i obavqa druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Kao rukovodilac, predsednik Institucije
ima slede}e nadle`nosti:
1) predla`e Savetu godi{wi finansijski
plan Institucije;
2) podnosi Savetu godi{wi izve{taj i posebne izve{taje o radu Institucije;
3) naredbodavac je za sredstva Institucije;
4) odlu~uje o radnopravnim pitawima u Instituciji i u vezi s tim donosi odluke;
5) odre|uje radne zadatke u Instituciji i u vezi s tim mo`e donositi odluke;
6) ima druge nadle`nosti i obavqa druge poslove odre|ene zakonom.
Potpredsednik Institucije
^lan 26.
Potpredsednik Institucije:
1) obavqa poslove generalnog dr`avnog revizora na osnovu ovla{}ewa predsednika Institucije;
2) zamewuje predsednika Institucije u slu~aju wegove privremene spre~enosti;
3) u slu~aju prevremenog prestanka funkcije
predsednika Institucije, obavqa funkciju
predsednika do izbora novog predsednika;
21. novembar 2005.
4) obavqa druge poslove koje mu poveri predsednik Institucije.
U slu~aju odsutnosti ili spre~enosti potpredsednika Institucije zamewuje najstariji
~lan Saveta.
Vrhovni dr`avni revizori
^lan 27.
Za vrhovnog dr`avnog revizora mo`e biti
imenovano lice koje ispuwava op{te uslove za
rad u dr`avnim organima, koje poseduje univerzitetsko obrazovawe i naziv ovla{}eni dr`avni revizor prema ovom zakonu. Smatra se da odgovaraju}e iskustvo za funkciju vrhovnog dr`avnog revizora poseduje ono lice koje ima najmawe 10 godina radnog iskustva, od ~ega najmawe osam godina na poslovima koji su povezani
sa nadle`nostima Institucije.
Vrhovnog dr`avnog revizora, na predlog
predsednika Institucije imenuje i razre{ava
Savet Institucije odlukom, na vreme od {est
godina, sa mogu}no{}u reizbora.
Vrhovni dr`avni revizor stupa na funkciju,
po{to pred Savetom Institucije polo`i zakletvu iz ~lana 19. stav 3. ovog zakona.
Vrhovni dr`avni revizor rukovodi revizorskom slu`bom i izvr{ava revizione nadle`nosti Institucije u skladu sa ovim zakonom i u
skladu sa ovla{}ewima dobijenim od predsednika Institucije.
Vrhovni dr`avni revizor za svoj rad odgovara
predsedniku Institucije.
Aktom Institucije se odre|uje broj vrhovnih
dr`avnih revizora koje ima Institucija.
Dr`avni revizori – revizorska zvawa
^lan 28.
Poslove revizije obavqaju dr`avni revizori.
Revizorska zvawa su: dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor.
Revizorska zvawa sti~u se u skladu sa ovim zakonom kao i sa me|unarodnom praksom edukacije revizora.
Dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor je nezavisno stru~no lice koje poseduje sertifikat za zvawe dr`avni revizor odnosno
ovla{}eni dr`avni revizor i ispuwava druge
uslove propisane ovim zakonom.
Kandidat za polagawe ispita za sticawe zvawa dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor, pre polagawa ispita treba da ima polo`en stru~ni ispit za rad u dr`avnim organima,
osim ako je oslobo|en prema odredbama zakona
koje se odnose na dr`avne slu`benike.
Sertifikat za revizorsko zvawe dr`avni revizor mo`e ste}i lice koje ispuwava slede}e
uslove:
1) ima stru~no znawe za obavqawe poslova revizije u skladu sa ovim zakonom;
2) poseduje odgovaraju}e radno iskustvo;
3) polo`ilo je ispit za zvawe dr`avnog revizora.
21. novembar 2005.
Sertifikat za revizorsko zvawe ovla{}eni
dr`avni revizor mo`e ste}i lice koje ispuwava uslove iz ta~. 1)–3) stava 6. ovog ~lana i koje
je polo`ilo ispit za zvawe ovla{}enog dr`avnog revizora.
Sertifikati o sticawu revizorskih zvawa iz
stava 1. ovog ~lana su javni dokumenti.
Savet propisuje bli`e uslove za sticawe i
oduzimawe revizorskih zvawa, organizovawe i
sprovo|ewe ispita za revizorska zvawa i izdavawe sertifikata za revizorska zvawa.
Akt iz stava 9. ovog ~lana objavquje se u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
Sticawe revizorskih zvawa
^lan 29.
Ispit za sticawe revizorskog zvawa dr`avni
revizor, odnosno ovla{}eni dr`avni revizor,
pola`e se prema programu koji donosi Savet i
koji se objavquje u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
U izradi programa iz stava 1. ovog ~lana, mogu da u~estvuju ministarstvo nadle`no za poslove finansija, ministarstvo nadle`no za poslove dr`avne uprave i drugi subjekti za koje Savet
oceni da mogu doprineti izradi programa.
Izvo|ewe programa obrazovawa za sticawe
revizorskih zvawa Institucija mo`e da poveri
drugoj stru~no osposobqenoj organizaciji.
Ispit za sticawe revizorskih zvawa dr`avni
revizor i ovla{}eni dr`avni revizor, se pola`e pred Komisijom koju imenuje Savet na predlog predsednika Institucije.
Lice koje polo`i ispit iz stava 4. ovog ~lana, sti~e revizorsko zvawe dr`avni revizor,
odnosno ovla{}eni dr`avni revizor i upisuje
se u Registar zvawa koji vodi Institucija.
Institucija izdaje sertifikate za revizorska zvawa dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor.
Izuze}e
^lan 30.
Odredbe ~l. 17. i 18. ovog zakona shodno se
primewuju na vrhovnog dr`avnog revizora,
ovla{}enog dr`avnog revizora i dr`avnog revizora.
Odluku o izuze}u lica iz stava 1. ovog ~lana
donosi Savet.
Broj 101
117
Sekretar
^lan 32.
Institucija ima sekretara koji uskla|uje rad
prate}ih slu`bi Institucije, vodi poslovawe
Institucije i obavqa druge poslove prema odredbama i u skladu sa ovla{}ewima predsednika Institucije.
Sekretara institucije imenuje i razre{ava
predsednik Institucije odlukom na vreme od
{est godina, nakon sprovedenog javnog konkursa, sa mogu}no{}u reizbora.
Za sekretara Institucije mo`e biti imenovano lice koje ispuwava op{te uslove za rad u dr`avnim organima, koje je diplomirani pravnik
ili diplomirani ekonomista, koje ima polo`en
stru~ni ispit za rad u dr`avnim organima i najmawe osam godina radnog iskustva u struci.
Sekretar Institucije za svoj rad odgovara
predsedniku Institucije.
Sekretar Institucije prisustvuje sednicama
Saveta bez prava glasa.
Spoqni stru~waci
^lan 33.
Institucija u postupku revizije mo`e anga`ovati spoqne stru~wake radi obavqawa odre|enih poslova iz svoje nadle`nosti, ukoliko
revizija zahteva posebno specijalisti~ko znawe
kojim Institucija ne raspola`e.
Spoqni stru~wak Institucije mora da ima
odgovaraju}e stru~no znawe i iskustvo.
Spoqni stru~wak mo`e biti fizi~ko ili
pravno lice.
Za spoqnog stru~waka Institucije mo`e biti
imenovan i strani dr`avqanin, koji je priznati stru~wak u oblasti od zna~aja za izvr{avawe
poslova iz nadle`nosti Institucije.
Status spoqnog stru~waka Institucije se
sti~e upisom u Imenik spoqnih stru~waka Institucije, na osnovu odluke Saveta.
Sva radna dokumentacija, koju izradi spoqni
stru~wak, na raspolagawu je i pripada Instituciji.
Institucija je odgovorna za konstatacije revizije i kada ih zasniva na mi{qewu i uvi|aju
spoqnih stru~waka.
Odredbe ~l. 17. i 18. ovog zakona shodno se
primewuju na spoqne stru~wake.
áâ. OBAVQAWE REVIZIJE
Slu`be Institucije
Standardi revizije
^lan 31.
Institucija ima revizorske i prate}e slu`be.
Rukovodioce slu`bi iz stava 1. ovog ~lana
imenuje predsednik Institucije.
Na~in obavqawa poslova, nadle`nost, organizaciona struktura slu`bi, sistematizacija
radnih mesta i druga prava i obaveze zaposlenih
u slu`bama Institucije iz stava 1. ovog ~lana
bli`e se ure|uju aktom Institucije.
^lan 34.
Institucija obavqa svoju revizionu nadle`nost u skladu sa op{teprihva}enim na~elima
i pravilima revizije i u skladu sa odabranim
me|unarodno prihva}enim standardima revizije.
Prevod na srpski jezik standarda iz stava 1.
ovog ~lana i druge profesionalne regulative
objavquje Institucija u „Slu`benom glasniku
Republike Srbije”.
118
Broj 101
Institucija je ovla{}ena da prevodi odabrane me|unarodno prihva}ene standarde revizije
iz stava 1. ovog ~lana i drugu profesionalnu
regulativu i da iste objavquje u „Slu`benom
glasniku Republike Srbije”.
Program revizije
^lan 35.
Institucija obavqa reviziju na osnovu godi{weg programa revizije, koji je du`na da usvoji
pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.
U okviru koji postavqa zakon, Institucija
samostalno odlu~uje o subjektima revizije,
predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu po~etka i trajawa revizije, ako ovim zakonom nije
druk~ije odre|eno.
Program revizije obavezno svake godine obuhvata:
1) buxet Republike Srbije;
2) organizacije obaveznog socijalnog osigurawa;
3) odgovaraju}i broja jedinica lokalne samouprave;
4) poslovawe Narodne banke Srbije koje se
odnosi na kori{}ewe javnih sredstava;
5) odgovaraju}i broj javnih preduze}a, privrednih dru{tava i drugih pravnih lica koje je
osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava i kod kojih ima u~e{}e u
kapitalu odnosno upravqawu.
Tokom kalendarske godine, Institucija mo`e
da izmeni i dopuni program revizije iz stava 1.
ovog ~lana.
Radi izvr{ewa programa revizije, Institucija mo`e da anga`uje revizore dr`avnih revizorskih institucija drugih zemaqa, kao i komercijalna preduze}a za reviziju.
Za izvr{ewe svog programa revizije, Institucija mo`e da koristi izve{taje o izvr{enoj reviziji koje su izdala komercijalna preduze}a za
reviziju, odnosno na osnovu tih izve{taja da planira dodatne postupke kod subjekata revizije.
Institucija je odgovorna za konstatacije revizije i kada koristi izve{taje iz stava 6. ovog
~lana.
Slobodan pristup revizora dokumentima
subjekta revizije
^lan 36.
Subjekt revizije du`an je da revizorima stavi
na raspolagawe sve tra`ene podatke i dokumenta, ukqu~uju}i i poverqive podatke i dokumenta
koji su neophodni za planirawe i izvr{ewe revizije. Subjekt revizije je du`an da tra`ene podatke dostavqa Instituciji i u toku godine, odnosno po dinamici utvr|enoj detaqnim planom
revizije i u rokovima koje odredi ovla{}eno
lice Institucije.
Subjekt revizije du`an je da Instituciji ili
ovla{}enom licu omogu}i uvid u dokumenta poverqivog karaktera, ili dokumenta koja predstavqaju poslovnu tajnu, u skladu sa zakonom.
Na zahtev revizora Institucije, subjekt revizije je du`an da preda kopiju baze podataka.
21. novembar 2005.
Prikupqawe obave{tewa pre po~etka
revizije
^lan 37.
Institucija mo`e i pre po~etka revizije da
zahteva od korisnika javnih sredstava sva obave{tewa, koja se smatraju neophodnim, kwigovodstvenu dokumentaciju, podatke i drugu dokumentaciju, kao i da obavi druga ispitivawa, koja su
potrebna za planirawe ili izvo|ewe revizije.
Zahtevu za podno{ewe podataka iz prethodnog
stava ovog ~lana mora se udovoqiti u roku od
osam dana od dana uru~ewa zahteva.
Po~etak postupka revizije
^lan 38.
Institucija otpo~iwe postupak revizije dono{ewem zakqu~ka o sprovo|ewu revizije.
Protiv zakqu~ka o sprovo|ewu revizije dopu{ten je prigovor. Primalac zakqu~ka ula`e
prigovor u roku od osam dana od dana uru~ivawa
zakqu~ka.
O prigovoru odlu~uje Savet zakqu~kom, i to
tako da ga mo`e odbaciti, odbiti ili ga prihvatiti kao osnovanog.
Prigovor je osnovan ako se poka`e da revizija nije u nadle`nosti Institucije.
Protiv zakqu~ka o odbacivawu nije dopu{ten
prigovor.
Korisnik javnih sredstava, kome je uru~en zakqu~ak o sprovo|ewu revizije (u daqem tekstu:
revidirani) obavezan je da ovla{}enim licima
Institucije omogu}i da obave pregled, potreban radi ostvarewa ciqeva revizije (u daqem
tekstu: sprovo|ewe revizije).
Sprovo|ewe revizije obuhvata:
1) ispitivawe sistema i odre|enih podsistema poslovawa i sistema internih kontrola i
ra~unovodstva;
2) ispitivawe ra~unovodstvenih isprava i
drugih dokumenata o poslovawu i finansijskih
izve{taja revidovanog subjekta;
3) uvid u prostorije, objekte i sredstva za rad,
koje revidirani subjekt koristi za svoje poslovawe;
4) druga reviziona ispitivawa i aktivnosti
potrebne radi ostvarivawa ciqeva revizije i
ocene svrsishodnosti poslovawa.
U slu~aju da otkrije materijalno zna~ajnu radwu, odnosno dokumentaciju kod subjekta revizije, koja ukazuje na postojawe krivi~nog dela,
ovla{}eno lice Institucije du`no je da tu dokumentaciju popi{e, zapleni i obezbedi, ali
najvi{e na osam dana. O oduzimawu se izdaje potvrda.
O radwama i dokumentaciji iz prethodnog
stava ovog ~lana, Institucija odmah obave{tava nadle`ne organe.
Ako se u roku od 15 dana po uru~ivawu zakqu~ka o sprovo|ewu revizije ovla{}enim licima
Institucije od strane revidiranog onemogu}ava otpo~iwawe revizije ili ako, u toku revizije, od Institucije ovla{}ena lica ocene da re-
21. novembar 2005.
vidirani ne iskazuje odgovaraju}u spremnost na
saradwu u sprovo|ewu revizije, Institucija izdaje nalog za podno{ewe isprava koje revidirani mora podneti. Institucija mo`e doneti vi{e dopuna uz nalog za podno{ewe isprava.
Po nalogu za podno{ewe isprava mora se postupiti u roku od osam dana od dana uru~ivawa.
Okon~awe postupka revizije
^lan 39.
Nakon obavqenih postupaka revizije kod revidiranog, Institucija sastavqa nacrt izve{taja o izvr{enoj reviziji koji dostavqa subjektu revizije i licima koja su bila odgovorna
za obuhva}eno poslovawe u periodu na koji se
revizija odnosi (u daqem tekstu: odgovorna lica). U revizionom izve{taju Institucija daje
mi{qewe o poslovawu revidiranog.
Subjekt revizije, odnosno odgovorno lice,
ima pravo da podnese obrazlo`en prigovor na
nacrt izve{taja o izvr{enoj reviziji, u roku od
15 dana od dana uru~ewa nacrta.
Institucija razmatra opravdanost primedbi
iz prigovora i, u roku od 15 dana od prijema
prigovora, poziva odgovorna lica revidiranog
na raspravu o nacrtu izve{taja revizije, u toku
koje ova lica mogu da podnesu i nove dokaze.
Rasprava iz stava 3. ovog ~lana nije neophodna ako je revidirani subjekt u roku od 15 dana
od dana uru~ivawa nacrta izve{taja revizije
pismeno obavestio Instituciju da ne osporava
nijedan nalaz sadr`an u nacrtu.
Rasprava o nacrtu izve{taja revizije mo`e
biti vi{e. Prva se odr`ava najmawe osam, a posledwa najdu`e 30 dana od dana uru~ewa nacrta
izve{taja o reviziji.
Sastanak na kome se raspravqa o nacrtu izve{taja revizije vodi ovla{}eno lice Institucije i po pravilu se odr`ava u sedi{tu revidiranog subjekta.
Ako zastupnik revidiranog subjekta ne uzme
u~e{}e na raspravi, smatra se da on ne osporava nijedan nalaz iz nacrta izve{taja revizije,
osim ukoliko zastupnik u roku od tri dana od
dana odre|enog za raspravu ne doka`e da nije
uzeo u~e{}e iz opravdanih razloga.
U toku rasprave zastupnik revidiranog subjekta mo`e:
1) da osporava pojedina~ne nalaze u nacrtu izve{taja o reviziji;
2) da pru`i obja{wewa i dodatne dokaze kojima osporava revizione nalaze.
Ako se Institucija uveri da je osporavawe
nalaza revizije utemeqeno, onda se taj nalaz izostavqa iz izve{taja o reviziji, s tim {to se
prethodno mogu sprovesti dodatne revizione
provere.
Obja{wewa iz ta~ke 2. stava 8. ovog ~lana mogu se ukqu~iti u izve{taj revizije.
Nakon odr`ane rasprave, ovla{}eno lice
Institucije predaje ~lanu Saveta ili nadle`nom vrhovnom dr`avnom revizoru nacrt revizijskog izve{taja sa eventualnim primedbama
revidiranog subjekta. ^lan Saveta, ili nadle-
Broj 101
119
`ni vrhovni dr`avni revizor pregleda izve{taj revizije i utvr|uje osnovanost primedbi i
da li se zakqu~ci zasnivaju na dokazima iz isprava, odnosno da li je postupak sproveden u
skladu sa standardima revizije. Posle ocewivawa primedaba i zakqu~aka ~lan Saveta ili nadle`ni vrhovni dr`avni revizor utvr|uje predlog izve{taja revizije koji se uru~uje revidiranom subjektu i odgovornim licima, u roku od 30
dana od dana okon~awa rasprave.
U slu~aju da rasprava o nacrtu izve{taja revizije nije neophodna (stav 4. ovoga ~lana), ~lan
Saveta ili nadle`ni vrhovni dr`avni revizor
utvr|uje predlog izve{taja revizije u roku do 15
dana od dana prijema obave{tewa revidiranog
subjekta da ne osporava nijedan nalaz iz nacrta
izve{taja revizije.
Revidirani subjekt, odnosno odgovorno lice
revidiranog subjekta iz vremena na koje se odnosi sprovedena revizija, mo`e ulo`iti prigovor na nalaz revizije sadr`an u predlogu izve{taja o reviziji. Prigovor se ula`e Instituciji u roku od 15 dana i po~iwe te}i narednog
dana od dana uru~ewa predloga izve{taja o reviziji revidiranom subjektu, odnosno odgovornom licu iz vremena na koje se izve{taj o obavqenoj reviziji odnosi.
Predsednik Institucije mo`e odrediti, da
se o pojedinom delu predloga ili o celokupnom
predlogu izve{taja o reviziji, pribavi mi{qewe spoqnog stru~waka Institucije.
Ako je nalaz revizije iz predloga izve{taja o
reviziji osporen (prigovor iz stava 13. ovog
~lana) ili ako je u odnosu na mi{qewe spoqnog
stru~waka iz prethodnog stava izra`ena sumwa u
wegovu ispravnost, taj nalaz se smatra spornim.
O spornom nalazu u predlogu izve{taja o reviziji odlu~uje Savet zakqu~kom, u roku od 30
dana po prijemu prigovora iz stava 13. ovog ~lana. Savet mo`e odlu~iti:
– da se sporni nalaz izostavi iz izve{taja o
reviziji;
– da sporni nalaz ostane sastavni deo izve{taja o reviziji u neizmewenom obliku;
– da se sporni nalaz ukqu~i u izve{taj o reviziji sadr`inom koju Savet utvrdi.
Izve{taj o reviziji se dostavqa:
1. revidiranom subjektu;
2. odgovornom licu revidiranog subjekta iz
vremena na koje se odnosi obavqena revizija;
3. Skup{tini;
4. drugim organima za koje Savet oceni da treba da budu obave{teni o nalazima revizije.
Ako je revidirani subjekt, odnosno odgovorno
lice revidiranog subjekta iz vremena na koje se
odnosi revizija istaklo prigovor protiv nalaza revizije sadr`anog u predlogu izve{taja o
reviziji, uz dostavqeni izve{taj revizije dostavqa mu se i odgovor na prigovor. Odgovor na
prigovor utvr|uje Savet.
Protiv odgovora iz stava 18. ovog ~lana ne postoji pravni lek.
Nacrt i predlog izve{taja revizije su poverqivi.
120
Broj 101
Postupak nakon obavqene revizije
^lan 40.
Revidirani subjekt u ~ijem su poslovawu bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje
nisu otklowene u toku obavqawa revizije, du`an
je, osim u slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, da podnese
Instituciji izve{taj o otklawawu otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti (u daqem tekstu: odazivni izve{taj). Ovaj izve{taj revidirani
subjekt mora podneti u roku koji odredi Institucija, u granicama od 30 do 90 dana, po~ev od narednog dana od dana uru~ewa izve{taja revizije.
Odazivni izve{taj se daje u pisanom obliku,
potpisan i overen pe~atom od strane odgovornog lica revidiranog subjekta. Ovaj dokument,
po potrebi, podle`e proveri verodostojnosti
od strane Institucije. Odazivni izve{taj je
javna isprava.
Odazivni izve{taj nije potreban, ako je u izve{taju revizije navedeno da su ve} u toku revizionog postupka sprovedene odgovaraju}e mere i
aktivnosti radi otklawawa otkrivenih nepravilnosti i nesvrsishodnosti.
Institucija mo`e proveravati verodostojnost odazivnog izve{taja porede}i isti sa rezultatima revizije.
Ako Institucija oceni da odazivni izve{taj
ne ukazuje da su otkrivene nepravilnosti ili
nesvrsishodnosti otklowene na zadovoqavaju}i
na~in, smatra se da korisnik javnih sredstava
kr{i obavezu dobrog poslovawa. Ako se radi o
nezadovoqavaju}em otklawawu zna~ajne nepravilnosti ili zna~ajne nesvrsishodnosti, smatra se da postoji te`i oblik kr{ewa obaveze
dobrog poslovawa.
Kr{ewe, odnosno te`i oblik kr{ewa obaveze dobrog poslovawa od strane revidiranog subjekta ocewuje se u skladu sa smernicama koje
donosi Savet.
Ako je u pitawu kr{ewe obaveza dobrog poslovawa Institucija mo`e ista}i zahtev za preduzimawe mera. Taj zahtev upu}uje organu, za kojeg
oceni da mo`e u granicama svoje nadle`nosti
da preduzme mere protiv korisnika javnih sredstva, koji kr{i obaveze dobrog poslovawa.
Organ kome je upu}en zahtev za preduzimawe
mera iz prethodnog stava ovog ~lana du`an je da,
u roku od 30 dana po prijemu zahteva, obavesti
Instituciju o preduzimawu mera odnosno dostavi obrazlo`ewe za{to iste nije preduzeo.
Ako je re~ o te{kom kr{ewu obaveze dobrog
poslovawa Institucija o tome obave{tava
Skup{tinu.
Radno telo Skup{tine, nadle`no za nadzor
buxeta i drugih javnih sredstava, posle obavqenog pretresa, na koji se poziva i korisnik javnih sredstava, u granicama svoje nadle`nosti
donosi zakqu~ak o preporukama i merama koje
treba preduzeti usled te{kog kr{ewa obaveze
dobrog poslovawa.
Ako je re~ o te{kom kr{ewu obaveze dobrog
poslovawa ili u slu~aju kr{ewa st. 9. i 10. ~lana 38. ovog zakona, Institucija tako|e:
1) upu}uje poziv za razre{ewe odgovornog lica;
2) obave{tava javnost.
21. novembar 2005.
U pozivu iz ta~ke 1. stava 11. ovog ~lana, Institucija navodi ime lica ili vi{e wih koja bi
trebalo razre{iti. Zahtev za wihovo razre{ewe
upu}uje organu, za kojeg oceni da mo`e sprovesti ili otpo~eti postupak razre{ewa.
Organ kojem je bio uru~en poziv za razre{ewe
odgovornog lica, o pozivu mora odlu~ivati i o
svojoj odluci obavestiti Instituciju u roku od
15 dana od dana uru~ewa poziva.
Pokretawe prekr{ajnog odnosno krivi~nog
postupka i obave{tavawe javnog pravobranioca
^lan 41.
Institucija je du`na da bez odlagawa podnese zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka,
odnosno podnese krivi~nu prijavu nadle`nom
organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno zna~ajne radwe koje ukazuju na postojawe
elemenata prekr{aja odnosno krivi~nog dela.
Institucija je du`na da obavesti javnog pravobranioca o slu~ajevima kada je radwom subjekta revizije, odnosno pravnog lica koje posluje
sa subjektom revizije, naneta {teta javnoj imovini.
Organi iz st. 1. i 2. ovog ~lana, du`ni su da o
svojim odlukama obaveste Instituciju.
Poverqivost podataka
^lan 42.
^lanovi Saveta, zaposleni u Instituciji i
anaga`ovani spoqni stru~waci su du`ni da ~uvaju podatke i dokumente, koje u toku obavqawa
revizije pribave kao dokaz, a koji nose oznaku
poverqivosti ili tajnosti, u skladu sa zakonom.
Ti podaci se smatraju slu`benom tajnom i mogu
da se koriste samo pri izradi izve{taja.
Izuzetno, podaci, odnosno dokumenta iz stava 1.
ovog ~lana mogu se staviti na uvid javnosti, na
osnovu naloga nadle`nog suda, u skladu sa zakonom.
Podatke i dokumente koji nose oznaku poverqivosti ili tajnosti, Institucija ~uva na bezbednom mestu, u skladu sa poslovnikom.
^iwenice i nalazi koji predstavqaju poslovnu tajnu, Institucija izostavqa iz izve{taja o
izvr{enoj reviziji koji je dostupan javnosti.
â. IZVE[TAVAWE
Izve{tavawe Skup{tine
^lan 43.
Institucija izve{tava Skup{tinu podno{ewem:
1) godi{weg izve{taja o svom radu;
2) posebnih izve{taja u toku godine;
3) izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una finansijskih
planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa i konsolidovanih finansijskih izve{taja Republike.
Sadr`ina izve{taja iz stava 1. ovog ~lana
bli`e se ure|uje poslovnikom.
21. novembar 2005.
Broj 101
121
Izve{tavawe skup{tina i lokalnih vlasti
Obezbe|ivawe kvaliteta rada Institucije
^lan 44.
Institucija izve{tava skup{tine lokalnih
vlasti o revizijama koje se odnose na subjekte
revizije koji su u wihovoj nadle`nosti.
Izve{taji iz stava 1. ovog ~lana istovremeno
se dostavqaju i Skup{tini.
^lan 50.
Institucija je du`na da obezbedi sistem kontrole kvaliteta svoga rada u skladu sa va`e}im
me|unarodnim revizorskim standardima kontrole kvaliteta.
Godi{wi izve{taj o radu Institucije
âá. USLOVI ZA RAD INSTITUCIJE
^lan 45.
Institucija je du`na da do 31. marta teku}e
godine podnese Skup{tini godi{wi izve{taj
o radu Institucije za prethodnu godinu.
Sredstva za rad
Posebni izve{taji
^lan 46.
Institucija mo`e tokom godine podneti
Skup{tini posebne izve{taje o naro~ito zna~ajnim ili hitnim pitawima, koja po oceni Saveta ne treba odlagati do podno{ewa slede}eg
redovnog izve{taja.
Institucija je du`na da na zahtev Skup{tine
dostavi izve{taje sa informacijama i podacima koji su zatra`eni, u skladu sa zakonom.
Izve{taj o obavqenoj reviziji zavr{nog
ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una
finansijskih planova organizacija obaveznog
socijalnog osigurawa i konsolidovanih
finansijskih izve{taja Republike Srbije
^lan 51.
Sredstva za rad Institucije obezbe|uju se u
buxetu Republike Srbije u okviru posebnog buxetskog razdela.
Savet utvr|uje predlog finansijskog plana
Institucije, i dostavqa ga nadle`nom radnom
telu Skup{tine na saglasnost.
Po dobijenoj saglasnosti od nadle`nog radnog tela Skup{tine, Institucija dostavqa
predlog finansijskog plana ministarstvu nadle`nom za poslove buxeta.
Poslovni prostor, opremu i sredstva neophodna za rad Institucije obezbe|uje Vlada.
Po~etak rada Institucije mo`e biti finansiran iz sredstava donacija doma}eg pravnog
lica koje nije subjekt revizije u skladu sa ovim
zakonom, kao i iz me|unarodnih donacija koje su
namewene iskqu~ivo razvoju nezavisne revizije
javnog sektora.
Zavr{ni ra~un Institucije
^lan 47.
U postupku dono{ewa zavr{nog ra~una Republike, Institucija izve{tava Skup{tinu o
obavqenoj reviziji zavr{nog ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa i konsolidovanih finansijskih izve{taja
Republike u skladu da zakonom kojim se ure|uje
buxetski sistem.
^lan 52.
Skup{tina mo`e, posebnim aktom, reviziju
zavr{nog ra~una Institucije da poveri preduze}u za reviziju, u skladu sa zakonom kojim se
ure|uje ra~unovodstvo i revizija.
âáá. RADNOPRAVNE ODREDBE
Razmatrawe izve{taja
Radnopravni polo`aj ~lanova Saveta
^lan 48.
Nadle`no radno telo Skup{tine, nakon razmatrawa izve{taja Institucije, svoje stavove i
preporuke u vidu izve{taja dostavqa Skup{tini.
Na osnovu bitnih ~iwenica i okolnosti na
koje je ukazano u izve{tajima iz stava 1. ovog ~lana, Skup{tina odlu~uje o predlo`enim preporukama, merama i rokovima za wihovo sprovo|ewe.
Skup{tina mo`e da zahteva od Institucije
dodatno poja{wewe pojedinih ~iwenica i
okolnosti.
^lan 53.
^lan Saveta je funkcioner Institucije.
Akt o stupawu i akt o prestanku funkcije ~lana Saveta donosi Skup{tina.
Predsednik Saveta ima pravo na platu u visini od 90 procenata od plate predsednika Skup{tine.
Potpredsednik i ~lanovi Saveta imaju pravo
na platu u visini od 90 procenata od plate potpredsednika Skup{tine.
U pogledu drugih prava, du`nosti i odgovornosti ~lanova Saveta, shodno se primewuju odredbe propisa kojima su ure|ena prava izabranih lica.
^lan Saveta se ne mo`e pozvati na odgovornost za mi{qewe koje je izneto u revizorskom
izve{taju, a u postupku pokrenutom zbog ka`wivog dela u~iwenog u vr{ewu svoje nadle`nosti
i ne mo`e biti pritvoren bez odobrewa Skup{tine.
Javnost rada
^lan 49.
Rad Institucije je javan, u skladu sa zakonom
i poslovnikom.
Institucija najmawe jednom godi{we Skup{tini podnosi u razmatrawe izve{taj o svom
radu.
122
Broj 101
Radnopravni polo`aj vrhovnih dr`avnih
revizora
^lan 54.
Vrhovni dr`avni revizor je funkcioner Institucije.
Odluku o stupawu na funkciju i odluku o prestanku funkcije vrhovnog dr`avnog revizora
donosi predsednik Institucije.
Vrhovni dr`avni revizor ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja je
odre|ena za potpredsednika Institucije i ~lanove Saveta.
U pogledu drugih primawa i prava vrhovnog
dr`avnog revizora primewuju se odredbe zakona
koje ure|uju ova prava za funkcionere u dr`avnim organima.
Radnopravni polo`aj sekretara Institucije
^lan 55.
Sekretar Institucije je funkcioner Institucije.
Odluku o stupawu na du`nost i odluku o prestanku funkcije sekretara Institucije donosi
predsednik Institucije.
Sekretar Institucije ima pravo na osnovnu
platu u visini od 90 procenata plate koja pripada vrhovnom dr`avnom revizoru.
U pogledu drugih primawa i prava sekretara
primewuju se odredbe zakona koje ure|uju ova
prava za funkcionere u dr`avnim organima.
Radnopravni polo`aj zaposlenih u slu`bama
Institucije
^lan 56.
Lice koje radi u slu`bi Institucije ima radnopravni polo`aj, koji va`i za zaposlene u dr`avnim organima.
Odluku o zasnivawu i prestanku radnog odnosa
u Instituciji donosi predsednik Institucije.
Lice koje radi u slu`bama Institucije ima
pravo na platu, koja iznosi najmawe onoliko
koliko iznosi plata po propisima, kojima se
utvr|uju plate u dr`avnim organima.
Osnovna plata mo`e se, usled posebnih slo`enosti u radu u Instituciji, uve}ati do 30 procenata (u daqem tekstu: institucionalni dodatak).
Visina institucionalnog dodatka kao i na~in obra~unavawa za one zaposlene koji na dodatak imaju pravo, ure|uje se aktom Institucije,
koji donosi predsednik Institucije.
U pogledu drugih primawa i prava zaposlenih
u slu`bama Institucije, primewuju se propisi,
koji ova prava zaposlenih ure|uju za zaposlene u
dr`avnim organima.
âááá. KAZNENE ODREDBE
Prekr{aj odgovornog lica
^lan 57.
Nov~anom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara
kazni}e se za prekr{aj odgovorno lice u subjektu revizije:
1) ako subjekt revizije, kome je bio uru~en zahtev za podno{ewe podataka,ovaj zahtev ne izvr{i u propisanom roku (stav 2. ~lana 37);
21. novembar 2005.
2) ako revidirani, kome je bio uru~en nalog za
podno{ewe isprava, Instituciji ne podnese u
propisanom roku sve isprave koje su navedene u
nalogu ili dopuni naloga za podno{ewe isprava (st. 10. i 11. ~lana 38);
3) ako subjekt revizije, u ~ijem su poslovawu
bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti, ne podnese u propisanom roku Instituciji odazivni izve{taj (stav 1. ~lana 40) koji
je potvrdilo odgovorno lice (stav 2. ~lana 40);
4) ako organ, kome je bio uru~en poziv Institucije za preduzimawe mera, Instituciji ne
podnese u propisanom roku izve{taj o wihovom
preduzimawu niti obrazlo`ewe za{to nije postupano (stav 8. ~lana 40);
5) ako organ, kome je bio uru~en poziv za razre{ewe odgovornog lica, ne odlu~i u propisanom roku u vezi poziva ili ako u propisanom roku ne saop{ti Instituciji, kako je odlu~io
(stav 13. ~lana 40).
áH. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
Izbor ~lanova Saveta
^lan 58.
Izbor predsednika, potpredsednika i ~lanova Saveta izvr{i}e se u roku od {est meseci od
dana stupawa na snagu ovog zakona.
Dono{ewe Poslovnika
^lan 59.
Institucija }e u roku od tri meseca od dana
izbora Saveta doneti poslovnik i predlo`iti
ga na saglasnost Skup{tini.
Skup{tina }e dati saglasnost na poslovnik u
roku od tri meseca od dana kada je poslovnik
dostavqen Skup{tini.
Saglasnost na finansijski plan Institucije
^lan 60.
Institucija }e dostaviti nadle`nom radnom
telu Skup{tine na saglasnost prvi godi{wi
finansijski plan Institucije u roku od tri
meseca od dana konstituisawa Saveta.
Nadle`no radno telo Skup{tine razmotri}e
finansijski plan iz stava 1. ovog ~lana najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema.
Dono{ewe programa obrazovawa za sticawe
revizorskih zvawa
^lan 61.
Institucija je du`na da donese ispitni program obrazovawa za sticawe zvawa dr`avni revizor i ovla{}eni dr`avni revizor i da imenuje ispitnu Komisiju u skladu sa ovim zakonom, u
roku od dve godine od dana izbora Saveta.
Ispitni program iz stava 1. ovog ~lana treba
da bude u skladu sa me|unarodnim standardima,
smernicama i dokumentima za obrazovawe dr`avnih revizora.
21. novembar 2005.
Broj 101
123
Izbor vrhovnih revizora i dr`avnih revizora
Konsultant za obuku
^lan 62.
Izbor vrhovnih dr`avnih revizora iz ~lana
27. ovog zakona i dr`avnih revizora iz ~lana
28. ovog zakona izvr{i}e se u roku od {est meseci od dana izbora Saveta.
Do dono{ewa programa i imenovawa ispitne
Komisije iz ~lana 61. ovog zakona, za vrhovnog
dr`avnog revizora se mo`e imenovati lice koje nema polo`en ispit za ovla{}enog dr`avnog
revizora, ako ispuwava ostale uslove iz stava 1.
~lana 27. ovog zakona i ima polo`en stru~ni
ispit za rad u dr`avnim organima ili stru~ni
ispit kojim se sti~e profesionalno zvawe
ovla{}eni revizor ili ovla{}eni ra~unovo|a,
u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ra~unovodstvo i revizija.
Prilikom obrazovawa Institucije, do dono{ewa ispitnog programa i imenovawa ispitne Komisije iz ~lana 61. ovog zakona, za dr`avnog revizora se mo`e imenovati lice koje nema polo`en
ispit za dr`avnog revizora, ako pored op{tih
uslova za rad u dr`avnim organima ispuwava i
slede}e posebne uslove: da ima visoku {kolsku
spremu, da vlada barem jednim svetskim jezikom,
da ima najmawe pet godina iskustva na poslovima
koji su povezani sa nadle`nostima Institucije i
ima polo`en stru~ni ispit za rad u dr`avnim
organima ili polo`en ispit kojim se sti~e profesionalno zvawe ovla{}eni revizor ili ovla{}eni ra~unovo|a, u skladu sa zakonom kojim se
ure|uje ra~unovodstvo i revizija.
U prvom mandatu, pri izboru ~lanova Saveta
iz stava 3. ~lana 16. ovog zakona, priznaje se zvawe ovla{}enog revizora ili ovla{}enog ra~unovo|e, ste~eno u skladu sa zakonom kojim se
ure|uje ra~unovodstvo i revizija.
Zaposleni koji obavqaju poslove vrhovnog dr`avnog revizora iz stava 2. ovog ~lana, poslove
dr`avnog revizora iz stava 3. ovog ~lana i ~lanovi Saveta iz stava 4. ovog ~lana, du`ni su da
u roku od 18 meseci od dana dono{ewa ispitnog
programa iz ~lana 61. ovog zakona, polo`e ispit za dr`avnog revizora.
Ukoliko zaposleni iz stava 5. ovog ~lana ne
polo`i ispit za dr`avnog revizora, u roku iz
stava 5. ovog ~lana, prestaje mu funkcija, odnosno radni odnos na radnom mestu koje zahteva
ovo revizorsko zvawe.
^lan 64.
Savet mo`e da anga`uje konsultante koji bi
u skladu sa donetim programom i planom revizorske obuke obavqali obuku dr`avnih revizora.
Konsultanti za obuku iz stava 1. ovog ~lana,
u okviru sprovo|ewa revizorske obuke, mogu
obavqati i reviziju zavr{nog ra~una buxeta Republike i reviziju poslovawa drugih subjekata
revizije u ime Institucije.
Po~etni program rada Institucije
^lan 63.
Institucija }e dostaviti nadle`nom radnom
telu Skup{tine na uvid Po~etni program rada
Institucije, u roku od 90 dana od dana izbora
Saveta.
Po~etni program rada Istitucije sadr`a}e
naro~ito: obezbe|ewe sredstava za rad Institucije; saradwu sa ovla{}enim me|unarodnim
strukovnim i finansijskim organizacijama na
implementaciji ovog zakona; izbor konsultanta
za revizorsku obuku i druge aktivnosti neophodne za otpo~iwawe rada Institucije.
Stupawe na snagu ovog zakona
^lan 65.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”, a primewiva}e se u roku od {est meseci od dana wegovog stupawa na snagu.
3219
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o spoqnotrgovinskom
poslovawu
Progla{ava se Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu, koji je donela Narodna skup{tina Republike
Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa
Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini,
14. novembra 2005. godine.
PR broj 96
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o spoqnotrgovinskom poslovawu
DEO PRVI
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
^lan 1.
(1) Ovim zakonom ure|uje se spoqnotrgovinsko poslovawe, u skladu sa pravilima Svetske
trgovinske organizacije i propisima Evropske
unije.
(2) Zakonom se mo`e, u skladu sa pravilima
Svetske trgovinske organizacije i propisima
Evropske unije, urediti spoqna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga.
^lan 2.
(1) Spoqna trgovina je prekograni~ni promet
robe i usluga.
(2) Direktno ulagawe u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivawe preduze}a u inostranstvu, ogranka ili predstavni{tva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu
124
Broj 101
stranog preduze}a, dokapitalizacija stranog
preduze}a i svaki drugi oblik ulagawa doma}eg
lica u kapital stranog pravnog lica, sa ciqem
da se ukqu~i u upravqawe poslovima stranog
lica.
(3) Investicioni radovi u inostranstvu su
projektantski, gra|evinski i zanatski radovi,
in`ewering poslovi i drugi radovi i usluge na
objektima u inostranstvu.
Sloboda spoqne trgovine
^lan 3.
(1) Spoqna trgovina slobodna je i bez ograni~ewa.
(2) Direktna ulagawa u inostranstvu i izvo|ewe investicionih radova u inostranstvu slobodni su i bez ograni~ewa.
(3) Promet robe koja se nalazi u inostranstvu,
kao i pru`awe usluga u inostranstvu, u kojima
u~estvuje doma}e lice, slobodni su.
(4) Ograni~ewe, u smislu ovog zakona, je svako naru{avawe slobode spoqne trgovine, a naro~ito zabrana, koli~insko ograni~ewe, uslov
ili dozvola (nenov~ano ograni~ewe), kao i svaki drugi pravni akt ili postupak dr`avnog organa koji ima takav ciq ili posledicu, ukqu~uju}i i dodatno nov~ano optere}ewe spoqne trgovine (nov~ano ograni~ewe), ali ne i uvozne
da`bine propisane carinskim propisima.
(5) Sloboda spoqne trgovine, direktnih ulagawa u inostranstvu i izvo|ewa investicionih
radova u inostranstvu mo`e da se ograni~i samo pod uslovima propisanim ovim zakonom.
(6) Pravna lica i preduzetnici, u obavqawu
spoqnotrgovinskih poslova iz ovog ~lana, imaju jednako pravo poslovawa kao i u doma}em
pravnom prometu (trgovinska sposobnost).
(7) Fizi~ka lica, u obavqawu spoqnotrgovinskih poslova iz ovog ~lana, imaju jednaka prava
kao i u doma}em pravnom prometu.
(8) Prenos prava svojine na robi koja je pod
carinskim nadzorom slobodan je i ne uti~e na
obavezu pla}awa uvoznih da`bina i druge obaveze koje proizlaze iz carinskih propisa.
(9) Pravna lica, preduzetnici i fizi~ka lica,
u obavqawu spoqnotrgovinskih poslova, slobodni su da svoje odnose urede po svojoj voqi, u skladu sa pravom merodavnim za wihov odnos i propisima ~ija se primena ne mo`e izbe}i izborom
prava (o za{titi konkurencije, za{titi potro{a~a i dr.).
Dozvoqena ograni~ewa spoqne trgovine
^lan 4.
(1) Dozvoqena ograni~ewa spoqne trgovine
propisuju se, primewuju i tuma~e u skladu sa
pravilima Svetske trgovinske organizacije i
propisima Evropske unije.
(2) Pravni akti koji nisu u skladu sa ovim zakonom a koji imaju za ciq ili za posledicu ograni~ewe slobode spoqne trgovine, odnosno za{titu doma}e robe, usluga ili lica, ni{tavi su.
21. novembar 2005.
(3) Ograni~ewe spoqne trgovine dozvoqeno
je samo ako:
1) je izri~ito propisano ovim zakonom;
2) je neophodno za postizawe ciqeva ograni~ewa predvi|enih ovim zakonom, i
3) su stepen, obim i trajawe ograni~ewa srazmerni ciqevima ograni~ewa, odnosno ako su
svedeni na najmawu meru neophodnu za postizawe
ciqeva ograni~ewa dozvoqenih ovim zakonom.
(4) Ograni~ewa dozvoqena ovim zakonom ne
smeju da imaju za ciq ili za posledicu naru{avawe konkurencije izme|u u~esnika u spoqnoj
trgovini.
(5) Nenov~ano ograni~ewe propisuje se ili
primewuje samo ako se nov~anim ograni~ewem
ne mo`e posti}i ciq ograni~ewa propisan
ovim zakonom.
(6) Ograni~ewe stupa na snagu po isteku roka
koji ne mo`e biti kra}i od 30 dana od dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”, osim ako je ovim zakonom druga~ije propisano.
(7) Ograni~ewe se ukida ili se stepen, odnosno obim ograni~ewa su`ava ili se nenov~ano
ograni~ewe zamewuje nov~anim, kad prestanu da
postoje razlozi za primenu, odnosno kad se promene uslovi.
Nadle`nost za ograni~ewa
^lan 5.
Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada), na predlog ministarstva nadle`nog za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daqem tekstu: Ministarstvo), uvodi ograni~ewa.
^lan 6.
(1) Vlada odre|uje robu i usluge koje podle`u
ograni~ewima.
(2) Spisak robe i usluga iz stava 1. ovog ~lana objavquje se u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
(3) Ministarstvo, na zahtev zainteresovanog
lica, daje informacije o primeni odredaba
ovog zakona.
Lica u spoqnoj trgovini
^lan 7.
(1) Doma}e lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje, u skladu sa propisima Republike
Srbije (u daqem tekstu: Republika), ima sedi{te u Republici, odnosno fizi~ko lice koje
ima prebivali{te u Republici.
(2) Strano lice, u smislu ovog zakona, je:
1) pravno lice sa sedi{tem u inostranstvu;
2) strano fizi~ko lice, i
3) doma}i dr`avqanin sa prebivali{tem, odnosno boravi{tem u inostranstvu du`im od godinu dana.
Tretman najpovla{}enije nacije
^lan 8.
(1) Tretman najpovla{}enije nacije je primena najpovoqnijih uslova u spoqnoj trgovini
21. novembar 2005.
u skladu sa ~lanom á Op{teg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), sa dr`avom koja u`iva takav tretman na osnovu me|unarodnog sporazuma ili odluke Vlade.
(2) Najpovoqniji uslovi iz stava 1. ovog ~lana ne ukqu~uju i uslove koji su odobreni radi
olak{avawa pograni~nog prometa ili na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini ili carinskoj uniji, kao i na osnovu prelaznih sporazuma
o formirawu zone slobodne trgovine ili carinske unije.
Ogranak i predstavni{tvo stranog lica
^lan 9.
(1) Ogranak i predstavni{tvo stranog pravnog lica, odnosno drugog privrednog subjekta (u
daqem tekstu: osniva~) upisuje se, na zahtev
osniva~a, u registar u koji se upisuju pravna lica, odnosno privredna dru{tva, u skladu sa propisima Republike koji ure|uju upis u takav registar.
(2) U smislu ovog zakona:
1) ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osniva~a, koji na teritoriji Republike trajno obavqa delatnosti za koje je osniva~ registrovan u zemqi sedi{ta. Ogranak ne
mo`e imati {iru poslovnu sposobnost od osniva~a, a mora poslovati u skladu sa propisima
Republike i ima tretman doma}eg lica;
2) predstavni{tvo je izdvojen, pravno zavisan
organizacioni deo osniva~a koji na teritoriji
Republike obavqa prethodne i pripremne radwe u vezi sa zakqu~ewem ugovora i koji ne mo`e
da zakqu~uje ugovore, osim za sopstvene potrebe.
Broj 101
125
Administrativne naknade
^lan 13.
(1) Vlada, na predlog Ministarstva, mo`e da
propi{e administrativnu naknadu za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su zakonom poverena javna ovla{}ewa, pru`aju licima u spoqnoj trgovini, samo ako je to
neophodno radi naknade tro{kova za stvarno
pru`ene administrativne usluge.
(2) Iznos administrativne naknade iz stava 1.
ovog ~lana ne mo`e da:
1) bude vi{i od stvarnih tro{kova za pru`ene usluge;
2) predstavqa posrednu za{titu doma}ih lica, robe ili usluga.
(3) Sredstva napla}ena u skladu sa odredbama
ovog ~lana prihod su buxeta Republike.
DEO DRUGI
SPOQNA TRGOVINA ROBOM
Glava á
IZVOZ I UVOZ
Pojam
^lan 14.
(1) Izvoz robe je izno{ewe, slawe, odnosno
isporuka robe sa teritorije Republike na teritoriju druge dr`ave, u skladu sa carinskim propisima Republike.
(2) Uvoz robe je uno{ewe, dopremawe, odnosno isporuka robe sa teritorije druge dr`ave
na teritoriju Republike, u skladu sa carinskim
propisima Republike.
Usluge stranih lica
Nacionalni tretman
^lan 10.
Strana lica na teritoriji Republike pru`aju
usluge u skladu sa propisima koji ure|uju pru`awe pojedinih vrsta usluga.
Upravni postupak i upravni spor
^lan 11.
(1) Na postupak dono{ewa pojedina~nih
upravnih akata, u smislu ovog zakona, primewuju se odredbe zakona koje ure|uju op{ti upravni
postupak, osim ako ovim zakonom nije druga~ije
propisano.
(2) Protiv odluke iz stava 1. ovog ~lana mo`e
da se pokrene upravni spor.
^lan 15.
(1) Na strana lica koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno koja sa teritorije Republike izvoze robu, primewuju se propisi koji se
primewuju na doma}a lica.
(2) Na uvezenu robu primewuju se propisi koji se primewuju na doma}u robu, osim propisa
kojima se utvr|uje doma}e poreklo robe.
(3) Doma}a roba, u smislu stava 2. ovog ~lana,
jeste roba poreklom iz Republike, u smislu propisa o poreklu robe.
Glava áá
KOLI^INSKA OGRANI^EWA I DOZVOLE
Tajnost podataka
1. Koli~inska ograni~ewa
^lan 12.
(1) Podaci pribavqeni u skladu sa ovim zakonom smatraju se slu`benom tajnom.
(2) Podaci iz stava 1. ovog ~lana ne mogu da se
objavquju niti saop{tavaju tre}im licima bez
izri~ite pismene saglasnosti lica na koje se
odnose, osim kad je nadle`ni organ obavezan da
to u~ini, u skladu sa zakonom.
Pojam
^lan 16.
(1) Koli~insko ograni~ewe je najve}i ukupan
obim pojedine robe, odre|en po vrednosti ili
po koli~ini, koji mo`e da se uveze ili izveze u
odre|enom roku, ukqu~uju}i i zabranu uvoza ili
izvoza.
126
Broj 101
(2) Koli~insko ograni~ewe se raspodequje na
kvote.
(3) Kvota je udeo u koli~inskom ograni~ewu
dodeqen odre|enom licu ili grupi lica.
Uslovi za propisivawe
^lan 17.
(1) Koli~insko ograni~ewe izvoza mo`e da se
uvede samo:
1) u slu~aju kriti~ne nesta{ice bitne robe
ili potrebe za otklawawem posledica takve nesta{ice, ili
2) radi za{tite neobnovqivih prirodnih bogatstava, ako se ograni~avawe izvoza primewuje
uporedo sa ograni~avawem doma}e proizvodwe
ili potro{we.
(2) Koli~insko ograni~ewe uvoza mo`e da se
uvede kao mera za{tite:
1) od prekomernog uvoza, u skladu sa ~l. 55. do
64. ovog zakona, ili
2) platnog bilansa, u skladu sa ~l. 65. i 66.
ovog zakona.
Raspodela kvota
^lan 18.
(1) Ministarstvo, na osnovu javnog poziva za
podno{ewe zahteva za dodelu kvota, dodequje
kvote pojedinim licima, u skladu sa uslovima
koji ukqu~uju naro~ito:
1) ekonomski opravdanu koli~inu robe obuhva}enu kvotom;
2) stepen iskori{}enosti ranije dodeqenih
kvota, i
3) mogu}nost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeqivane kvote.
(2) Kvote se dodequju prema redosledu prijema
zahteva za dodelu kvota, u roku koji ne mo`e da
bude du`i od 15 dana od dana kada je podnosilac
zahteva podneo propisanu dokumentaciju.
(3) Odluka o dodeli kvote sadr`i uslove pod
kojima se kvota dodequje, kao i rok u kome se
kvota mo`e iskoristiti, koji ne mo`e biti du`i od {est meseci i na~in obave{tavawa Ministarstva o kori{}ewu kvote.
(4) Broj isporuka tokom roka u kome se kvota
mo`e iskoristiti nije ograni~en.
(5) Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa
uslovima iz stava 3. ovog ~lana, Ministarstvo
mo`e da:
1) stavi van snage odluku o dodeli kvote, i
2) dodeli kvotu narednom licu koje se prema
redosledu prijema zahteva odazvalo javnom pozivu, a kome kvota nije dodeqena.
(6) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
raspodelu kvota.
Iskqu~ivo pravo
^lan 19.
(1) Dodeqena kvota je neprenosiva.
(2) Lice kome kvota nije dodeqena ne mo`e da
koristi kvotu koja je dodeqena drugom licu.
21. novembar 2005.
2. Dozvole
Pojam
^lan 20.
Dozvola je isprava koja se izdaje, na zahtev
podnosioca, za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine
robe.
Dozvola za uvoz
^lan 21.
Dozvola za uvoz robe mo`e da se uvede samo radi:
1) za{tite javnog morala;
2) za{tite `ivota i zdravqa qudi, `ivotiwa
i biqaka;
3) za{tite nacionalne bezbednosti;
4) za{tite `ivotne sredine i prirodnih bogatstava, ili
5) primene posebnih pravila trgovine zlatom
i srebrom.
Dozvola za tranzit
^lan 22.
Dozvola za tranzit robe mo`e da se uvede samo radi:
1) za{tite `ivota i zdravqa qudi, `ivotiwa
i biqaka;
2) za{tite nacionalne bezbednosti, ili
3) za{tite `ivotne sredine.
Dozvola za izvoz
^lan 23.
Dozvola za izvoz robe mo`e da se uvede samo
radi:
1) za{tite umetni~kog, istorijskog i arheolo{kog blaga;
2) za{tite prirodnih retkosti i ugro`enih
biqnih i `ivotiwskih vrsta;
3) za{tite nacionalne bezbednosti;
4) za{tite neobnovqivih prirodnih bogatstava, ili
5) primene posebnih pravila trgovine zlatom
i srebrom.
Postupak izdavawa dozvole
^lan 24.
(1) Zahtev za izdavawe dozvole podnosi se Ministarstvu.
(2) Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se:
1) izvod iz registra, odnosno izvod o registrovanom podatku ako podnosilac podle`e
obavezi registracije, i
2) dokazi o ispuwewu propisanih uslova za
dobijawe dozvole.
(3) Zahtev za izdavawe dozvole ne mo`e da bude odbijen zbog nebitnih nedostataka u dokumentaciji koji ne uti~u na osnovne podatke sadr`ane u zahtevu.
(4) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
postupak izdavawa dozvola, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.
21. novembar 2005.
Broj 101
127
Nadle`nost za izdavawe dozvole
Odbijawe zahteva za izdavawe dozvole
^lan 25.
(1) Ministarstvo odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole.
(2) Ministarstvo, ako je potrebno, pribavqa
mi{qewe drugih organa, organizacija, ustanova
i udru`ewa, koji su du`ni da dostave mi{qewe
u roku koji odredi Ministarstvo.
(3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana:
1) ministarstvo nadle`no za za{titu zdravqa
qudi odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za
uvoz ili izvoz opojnih droga, medicinskih sredstava i lekova;
2) ministarstvo nadle`no za za{titu `ivotne sredine odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za uvoz ili izvoz supstanci koje o{te}uju
ozonski omota~, ugro`enih i za{ti}enih vrsta
divqe flore i faune, dozvole za uvoz, izvoz ili
tranzit opasnih materija, otpada i izvora jonizuju}ih zra~ewa;
3) ministarstvo nadle`no za za{titu zdravqa
biqaka i `ivotiwa odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za uvoz `ivotiwa, robe biqnog i
`ivotiwskog porekla, kao i robe koja mo`e biti prenosilac {teto~ina ili bolesti na qude,
`ivotiwe ili biqke;
4) ministarstvo nadle`no za poslove kulture
odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za izvoz
predmeta od umetni~kog, istorijskog i arheolo{kog zna~aja.
(4) Odluka o zahtevu za izdavawe dozvole donosi se prema redosledu prijema zahteva, u roku
koji ne mo`e da bude du`i od 15 dana od dana
kada je podnosilac zahteva podneo propisanu
dokumentaciju.
(5) Izuzetno od odredbe stava 4. ovog ~lana,
dozvola za uvoz i izvoz otpada izdaje se u roku
koji ne mo`e da bude du`i od 60 dana od dana
kada je podnosilac zahteva podneo propisanu
dokumentaciju.
^lan 28.
Odluka kojom se odbija zahtev za izdavawe dozvole sadr`i obrazlo`ewe i donosi se u pismenoj formi, u roku iz st. 4. i 5. ~lana 25. ovog zakona.
Sadr`ina dozvole
^lan 26.
(1) Dozvola sadr`i izreku i obrazlo`ewe i
izdaje se za jednu ili vi{e vrsta robe.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana:
1) za robu biqnog i `ivotiwskog porekla,
biqke i `ivotiwe i drugu robu koja mo`e da bude prenosilac bolesti ili {teto~ina koje mogu
da ugroze `ivot i zdravqe qudi, biqaka i `ivotiwa, dozvola se izdaje samo za jednu vrstu robe;
2) za robu umetni~kog, istorijskog i arheolo{kog zna~aja, dozvola se izdaje za svaki pojedini predmet; ako vi{e predmeta ~ini jedinstvenu po{iqku, mo`e da se izda jedna dozvola u kojoj je svaki od predmeta naveden i opisan.
Rok va`ewa dozvole
^lan 27.
(1) Dozvola va`i najdu`e {est meseci od dana
izdavawa.
(2) Broj isporuka tokom va`ewa dozvole nije
ograni~en.
Stavqawe dozvole van snage
^lan 29.
(1) Nadle`no ministarstvo mo`e dozvolu da
stavi van snage:
1) ako se, u skladu sa zakonom, posle izdavawa
dozvole ne mo`e obaviti izvoz, uvoz ili tranzit
robe za koju je dozvola izdata;
2) ako lice kome je dozvola izdata prekr{i
uslove ili rokove pod kojima je dozvola izdata;
3) ako su prilikom izdavawa dozvole prekr{ene odredbe ovog zakona ili drugih propisa, ili
4) ako je odluka o izdavawu dozvole doneta na
osnovu neta~nih podataka.
(2) Ukoliko nastupe okolnosti iz stava 1.
ta~ka 2. ovog ~lana, licu kome je oduzeta dozvola ne mogu se izdavati nove dozvole u naredne
tri godine od dana stavqawa dozvole van snage.
(3) U slu~aju iz stava 1. ta~ka 1. ovog ~lana,
dozvola ne mo`e da se stavi van snage za pla}enu koli~inu robe koja nije isporu~ena, osim
ako se izvoz, uvoz ili tranzit te robe ne mo`e
obaviti u slu~aju vanrednih okolnosti.
(4) Vanredne okolnosti iz stava 3. ovog ~lana
su naro~ito pojava {teto~ina, bolesti `ivotiwa i biqaka u Republici, odnosno u dr`avi izvoza poqoprivredne robe, ~iji izvoz, odnosno
uvoz za posledicu ima neprihvatqiv rizik po
zdravqe qudi, `ivotiwa i biqaka.
Pra}ewe izdatih dozvola
^lan 30.
(1) Nadle`no ministarstvo vodi evidenciju o
izdatim dozvolama i prati ostvarivawe uslova
i rokova propisanih u izdatim dozvolama.
(2) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
vo|ewe evidencije iz stava 1. ovog ~lana.
Glava ááá
POSEBNI USLOVI
Posebna nadle`nost
^lan 31.
(1) Ako je ugovorom, doma}im ili stranim propisom ili me|unarodnim ugovorom, predvi|eno
da robu prilikom izvoza, uvoza ili tranzita
prate isprave za ~ije izdavawe, odnosno overu,
nije propisana nadle`nost, te isprave izdaje,
odnosno overava organ, odnosno drugo lice koje,
na predlog Ministarstva, ovlasti Vlada.
(2) Vlada, na predlog Ministarstva, mo`e da
propi{e na~in izdavawa i overe isprava iz stava 1. ovog ~lana.
128
Broj 101
21. novembar 2005.
Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni
uslovi
^lan 32.
Izvoz, uvoz i tranzit robe podle`e ispuwewu
sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih
uslova, ako je to propisano zakonom.
Tehni~ki propisi, standardi i propisi
za stavqawe robe u promet
^lan 33.
(1) Roba koja se uvozi mora da zadovoqi tehni~ke propise i propise za stavqawe u promet
koji se primewuju u Republici.
(2) Usagla{enost sa standardima nije uslov
za uvoz robe.
(3) Roba koja nije predmet pravnog prometa u
Republici ne mo`e da se uvozi ili izvozi.
(4) Tehni~ki propis, u smislu ovog zakona,
utvr|uje obavezne kriterijume za stavqawe robe
u promet, u ciqu za{tite bezbednosti, `ivota,
zdravqa i sigurnosti qudi, biqaka i `ivotiwa, kao i za{tite `ivotne sredine. Tehni~ki
propisi primewuju se bez obzira na poreklo robe i obuhvataju osobine, tehni~ke specifikacije, terminologiju, simbole, pakovawe, ozna~avawe, kao i proces ili metod proizvodwe robe.
(5) Standard, u smislu ovog zakona, utvr|uje
svojstva robe koja nisu obavezna za stavqawe robe u promet.
DEO TRE]I
MERE ZA[TITE
Vrste
^lan 34.
(1) Vlada mo`e da uvede mere za{tite, i to:
1) antidampin{ke mere;
2) kompenzatorne mere;
3) mere za za{titu od prekomernog uvoza;
4) mere za za{titu ravnote`e platnog bilansa.
(2) Antidampin{ka, odnosno kompenzatorna
mera, u smislu ovog zakona, je antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina i svaka druga mera
u skladu sa Sporazumom o primeni ^lana âá Op{teg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) i
Sporazumom Svetske trgovinske organizacije o
subvencijama i kompenzatornim merama (Agreement on Subsidies and Countervailing Measures).
(3) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
primenu mera za{tite, u skladu sa pravilima
Svetske trgovinske organizacije i propisima
Evropske unije.
1. ANTIDAMPIN[KE I KOMPENZATORNE
[email protected]
1) Antidampin{ke da`bine
Pojam
^lan 35.
(1) Antidampin{ka da`bina je posebna da`bina na uvoz robe koja se uvodi radi otklawawa posledica dampinga.
(2) Damping, u smislu ovog zakona, je uvoz robe u Republiku po ceni ni`oj od normalne vrednosti te robe, koji:
1) izaziva ili preti da izazove znatnu {tetu
postoje}oj doma}oj proizvodwi, ili
2) znatno usporava stvarawe doma}e proizvodwe.
(3) U smislu ovog zakona:
1) „normalna vrednost” je cena iste ili sli~ne robe na tr`i{tu dr`ave iz koje se izvozi,
koja je odre|ena u uobi~ajenom toku trgovine u
toj dr`avi i koja ukqu~uje proizvodne, administrativne, prodajne i op{te tro{kove;
2) „doma}a proizvodwa” je ukupna zajedni~ka
proizvodwa doma}ih proizvo|a~a iste ili sli~ne robe, koja predstavqa prete`ni deo ukupne
doma}e proizvodwe te robe;
3) „sli~na roba” je roba koja nije u potpunosti ista ali ~ija su svojstva bitno sli~na svojstvima robe koja je predmet uvoza, odnosno roba
koja je prema svojstvima u bitnoj meri zamewiva
sa robom koja je predmet uvoza.
(4) Ako se roba iz stava 2. ovog ~lana ne prodaje na tr`i{tu dr`ave iz koje se izvozi, normalna vrednost odre|uje se upore|ivawem sa:
1) cenom takve robe koja se na istom stepenu
proizvodwe ili prodaje, u pribli`no istom
vremenskom periodu, izvozi u tre}u dr`avu ~iji
tr`i{ni uslovi su uporedivi sa tr`i{nim
uslovima u Republici, ili
2) proizvodnom cenom takve robe u zemqi porekla, ako je takva cena reprezentativna, uve}anom
za razuman iznos uobi~ajenih administrativnih,
prodajnih i op{tih tro{kova i profita.
(5) Prilikom utvr|ivawa postojawa dampinga
i odre|ivawa normalne vrednosti, uzimaju se u
obzir sve razlike u uslovima prodaje, ukqu~uju}i i sve razlike koje uti~u na strukturu cena.
Stopa antidampin{ke da`bine
^lan 36.
(1) Stopa antidampin{ke da`bine uvodi se u
visini koja je potrebna da se otkloni {teta ali
koja ne mo`e da bude vi{a od dampin{ke mar`e.
(2) Dampin{ka mar`a je razlika izme|u normalne vrednosti robe i cene po kojoj se ta roba
izvozi u Republiku.
2) Kompenzatorne da`bine
Pojam
^lan 37.
(1) Kompenzatorna da`bina je posebna da`bina na uvoz robe koja se uvodi radi otklawawa
posledica subvencije koju dr`ava porekla, odnosno izvoza robe, posredno ili neposredno
odobrava za proizvodwu ili za izvoz te robe u
Republiku.
(2) Subvencija, u smislu ovog zakona, je poseban, posredan ili neposredan, finansijski doprinos dr`ave porekla, odnosno izvoza robe, u
korist lica koje proizvodi ili posredno ili
neposredno izvozi tu robu u Republiku.
21. novembar 2005.
(3) Finansijski doprinos iz stava 2. ovog
~lana je naro~ito:
1) neposredni prenos dr`avnih sredstava (donacije, zajmovi, uve}awe akcijskog kapitala i
sl.) ili neposredno preuzimawe obaveza (preuzimawe dugova, davawe garancije za zajmove i sl.);
2) odricawe dr`ave od dospelog javnog prihoda ili nenapla}ivawe takvog prihoda (carina,
porez, poreski podsticaji i sl.);
3) dr`avni doprinos fondovima za unapre|ivawe izvoza;
4) proizvodwa ili nabavka robe ili pru`awe
usluga, od strane dr`ave, osim za potrebe op{te
infrastrukture (izgradwa puteva, gasifikacija i dr.);
5) poveravawe ili nalog drugim licima da izvr{e neku od radwi iz ta~. 1. do 4. ovog stava;
6) podsticaj uslovqen izvoznim uspehom ili
kori{}ewem doma}e umesto uvozne robe u proizvodwi.
(4) Finansijski doprinos iz stava 2. ovog
~lana smatra se posebnim ako se odobrava:
1) samo pojedinom licu ili grupi lica, ukqu~uju}i i finansijski doprinos koji se odobrava samo pojedinom licu ili grupi lica na osnovu geografskog polo`aja tih lica, ali ne i doprinos koji se automatski odobrava svim licima iz stava 2. ovog ~lana, na osnovu zakonom
propisanih kriterijuma;
2) samo odre|enom broju lica na osnovu zakonom propisanih kriterijuma, ili
3) u najve}oj meri samo odre|enom broju lica na
osnovu zakonom propisanih kriterijuma (u praksi).
(5) Osloba|awe robe namewene izvozu od poreza kome podle`e takva roba kada je namewena
doma}em tr`i{tu ili povra}aj tog poreza, nije
subvencija u smislu ovog zakona.
Stopa kompenzatorne da`bine
^lan 38.
Stopa kompenzatorne da`bine utvr|uje se u
visini koja je potrebna da se otklone posledice uvoza predmetne robe ali ne mo`e da bude vi{a od punog iznosa subvencije.
3) Uslovi i nadle`nost za uvo|ewe antidampin{kih i kompenzatornih da`bina
^lan 39.
(1) Vlada mo`e da uvede obavezu pla}awa antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine
ako je, nakon postupka ispitivawa sprovedenog
u skladu sa ovim zakonom, na osnovu dokaza utvr|eno da postoji:
1) damping ili subvencija,
2) znatna {teta naneta doma}oj proizvodwi
ili opasnost da do|e do takve {tete, i
3) uzro~na veza izme|u dampinga ili subvencije na jednoj strani, i znatne {tete ili opasnosti da do|e do znatne {tete, na drugoj strani.
(2) Znatna {teta ili opasnost da do|e do takve {tete, u smislu stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana:
1) postoji ako je uvoz predmetne robe doveo,
odnosno ako mo`e da dovede, do stvarnog ili
Broj 101
129
mogu}eg pada doma}e proizvodwe, pada prodaje
doma}e robe, udela na tr`i{tu, profita, produktivnosti, prihoda od investicija, iskori{}enosti kapaciteta, stvarnog ili mogu}eg
uticaja na promet, do pada zaliha, zaposlenosti,
zarade, privrednog rasta, kao i do pada mogu}nosti pribavqawa kapitala ili investicija;
2) utvr|uje se na osnovu svih ekonomskih ~inilaca, a naro~ito na osnovu smawewa ili mogu}eg smawewa koli~ine prodate robe, dobiti,
udela na tr`i{tu, produktivnosti, isplativosti ulagawa, iskori{}enosti proizvodnih kapaciteta, protoka novca, ulagawa, zaposlenosti,
privrednog rasta, finansijske sposobnosti, cena, kao uve}avawa dampin{ke mar`e.
(3) Uzro~na veza iz stava 1. ta~ka 3. ovog ~lana postoji naro~ito ako:
(1) je uvoz robe koja je predmet dampinga ili
subvencije znatno pove}an u odnosu na prose~an
uvoz u periodu od tri godine koji prethodi periodu u kome se obavqa uvoz robe koja je predmet
dampinga ili subvencije, odnosno za period za
koji postoje podaci, i
(2) su cene takve uvozne robe znatno ni`e od
cena sli~ne doma}e robe i kada je takav uvoz
uticao na smawewe cena sli~ne doma}e robe u
zna~ajnoj meri, odnosno kada je spre~io pove}awe cena doma}e robe do koga bi ina~e do{lo.
(4) Ako se u postupku ispitivawa utvrdi da
znatna {teta nastaje i zbog drugih uzroka, a ne
iskqu~ivo zbog dampin{kog, odnosno subvencionisanog uvoza, {teta nastala iz drugih uzroka
ne mo`e da bude osnov za uvo|ewe kompenzatornih, odnosno antidampin{kih da`bina.
(5) Drugi uzroci iz stava 4. ovog ~lana ukqu~uju naro~ito:
1) koli~inu i cenu uvezene robe koja nije
predmet subvencije ili dampinga;
2) smawewe tra`we ili promene u oblicima
potro{we;
3) naru{avawe konkurencije izme|u doma}ih
i stranih proizvo|a~a;
4) razvoj tehnologije proizvo|a~a uvezene robe;
5) izvozni u~inak i produktivnost doma}e
proizvodwe.
(6) Ako je uvoz odre|ene vrste robe iz vi{e
dr`ava istovremeno predmet postupka ispitivawa, mogu da se procene kumulativni efekti
takvog uvoza ako se utvrdi da je:
1) dampin{ka mar`a, odnosno finansijski
doprinos, iz svake pojedine dr`ave, mawi od
dva procenta u odnosu na izvoznu cenu robe;
2) udeo uvoza iz svake pojedine dr`ave ve}i od
tri procenta u odnosu na ukupan uvoz iste ili
sli~ne robe u Republiku ili ako je ukupan udeo
uvoza te robe iz tih dr`ava ve}i od sedam procenata u odnosu na ukupan uvoz iste ili sli~ne
robe u Republiku, i
3) procena kumulativnog efekta takvog uvoza
primerena uslovima konkurencije izme|u proizvo|a~a iste ili sli~ne uvezene robe i uslovima konkurencije izme|u proizvo|a~a iste ili
sli~ne uvezene robe i doma}e robe.
130
Broj 101
4) Postupak ispitivawa
Pokretawe postupka ispitivawa
^lan 40.
(1) Ministarstvo sprovodi postupak ispitivawa:
1) po slu`benoj du`nosti, ako postoje dokazi
o dampin{kom, odnosno subvencionisanom uvozu, uzro~noj vezi i {teti, ili
2) na osnovu pismenog zahteva podnetog od
strane doma}ih proizvo|a~a, odnosno lica koje
su oni ovlastili za podno{ewe zahteva.
(2) Smatra se da su zahtev podneli doma}i
proizvo|a~i ako:
1) zahtev podnesu oni ili lice koje su oni
ovlastili ili zahtev podr`e doma}i proizvo|a~i ~ija ukupna zajedni~ka doma}a proizvodwa
predstavqa vi{e od 25% ukupne doma}e proizvodwe iste ili sli~ne robe, i
2) ukupna zajedni~ka doma}a proizvodwa proizvo|a~a iz ta~ke 1. ovog stava predstavqa vi{e
od 50% proizvodwe doma}ih proizvo|a~a robe
koja je predmet ispitivawa, koji podnose zahtev,
podr`avaju zahtev i suprotstavqaju se zahtevu.
(3) Doma}i proizvo|a~i vrste robe koja je
predmet ispitivawa, koji su lica povezana sa
licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu ili dampin{ku robu, odnosno lica koja su istovremeno proizvo|a~i i uvoznici
takve robe, ne smatraju se doma}im proizvo|a~ima u smislu ta~ke 2. stava 1. ovog ~lana.
(4) Doma}i proizvo|a~i koji su lica povezana
sa licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, u smislu
stava 3. ovog ~lana su doma}i proizvo|a~i koji:
1) posredno ili neposredno imaju kontrolu
nad licima koja u Republiku uvoze ili izvoze
subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu;
2) su pod posrednom ili neposrednom kontrolom lica koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu;
3) su pod posrednom ili neposrednom kontrolom tre}eg lica koje istovremeno ima kontrolu
nad licima koja u Republiku uvoze ili izvoze
subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, ili
4) zajedni~ki sa licima koja u Republiku uvoze ili u Republiku izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, imaju posrednu ili neposrednu kontrolu nad tre}im licem, ako postoji osnovana sumwa da veza mo`e da prouzrokuje
pona{awe druga~ije od pona{awa nepovezanih
doma}ih proizvo|a~a.
(5) Uz zahtev za pokretawe postupka ispitivawa podnosilac dostavqa potrebne dokaze i podatke, a naro~ito:
1) podatke o podnosiocu zahteva i o wegovom
udelu u ukupnoj proizvodwi doma}ih proizvo|a~a. Uz zahtev podnet u ime doma}ih proizvo|a~a
prila`e se i spisak svih poznatih doma}ih proizvo|a~a robe za koju se tra`i pokretawe postupka, kao i podaci o koli~ini i vrednosti
doma}e proizvodwe iste ili sli~ne robe;
2) podatke o robi za koju se tra`i pokretawe
postupka ispitivawa;
21. novembar 2005.
3) podatke o dr`avi ili dr`avama porekla
ili izvoza, o svakom poznatom licu koje u Republiku uvozi, odnosno izvozi ili u inostranstvu
proizvodi predmetnu robu;
4) podatke o cenama takve robe, a naro~ito o
cenama u dr`avi porekla ili izvoza;
5) podatke o promeni koli~ine robe za koju se
tra`i pokretawe postupka, posledicama uvoza
takve robe na cene sli~nih proizvoda na doma}em tr`i{tu i uticaj takvog uvoza na doma}e
proizvo|a~e;
6) dokaze o dampingu, odnosno subvenciji;
7) dokaze o uzro~noj vezi, i
8) dokaze o {teti.
Prethodni postupak
^lan 41.
(1) Ministarstvo obave{tava Vladu o podnetom zahtevu, odnosno o postojawu dokaza o dampin{kom ili subvencionisanom uvozu, uzro~noj
vezi i {teti.
(2) Vlada o podnetom zahtevu, odnosno o postojawu dokaza o uvozu dampin{ke ili subvencionisane robe, uzro~noj vezi i {teti, obave{tava
vladu dr`ave iz koje se izvozi predmetna roba,
kao i zainteresovana doma}a i strana lica.
(3) Vlada, u slu~aju uvoza subvencionisane
robe, obavqa konsultacije sa vladom dr`ave iz
koje se izvozi predmetna roba, pre zapo~iwawa
postupka ispitivawa, sa ciqem da utvrdi spremnost za izmenu politike subvencionisawa.
(4) Ministarstvo ispituje podneti zahtev, odnosno dokaze o uvozu dampin{ke ili subvencionisane robe, uzro~noj vezi i {teti i obave{tava
Vladu o potrebi pokretawa postupka ispitivawa.
(5) Vlada, po okon~awu prethodnog postupka,
odlu~uje o pokretawu postupka ispitivawa.
Postupak ispitivawa
^lan 42.
(1) Ministarstvo, na osnovu odluke Vlade iz
stava 5. ~lana 41. ovog zakona, pokre}e postupak
ispitivawa.
(2) Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku
ispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa,
organizacija, udru`ewa i ustanova.
^lan 43.
(1) Zainteresovana lica, ukqu~uju}i naro~ito
lica koja predmetnu robu koriste u proizvodwi,
kao i reprezentativne organizacije potro{a~a,
mogu da u~estvuju u postupku ispitivawa u ciqu
za{tite svojih interesa.
(2) Zainteresovanom licu se, na wegov zahtev:
1) dostavqa primerak podnetog zahteva, sa
svim dopunama;
2) omogu}ava uvid u dokaze i informacije koje su pribavqene u postupku ispitivawa.
^lan 44.
Ministarstvo, radi provere prikupqenih podataka ili pribavqawa novih, mo`e da sara|uje
sa stranim organima, ustanovama, udru`ewima
i licima.
21. novembar 2005.
^lan 45.
(1) Ministarstvo, pre dono{ewa odluke o postojawu dampinga, odnosno subvencije, obave{tava strane u postupku i zainteresovana lica
o bitnim ~iwenicama i poziva ih da se izjasne
u roku od 30 dana od dana kada je poziv dostavqen.
(2) Ministarstvo, po isteku roka iz stava 1.
ovog ~lana, donosi odluku o postojawu dampinga, odnosno subvencije.
^lan 46.
(1) Lice koje na teritoriju Republike izvozi
dampin{ku, odnosno subvencionisanu robu, mo`e u toku postupka ispitivawa da ponudi, odnosno prihvati obavezu da pove}a cenu robe koja je
predmet postupka ispitivawa u iznosu koji je
potreban da se {teta otkloni.
(2) Ministarstvo ne mo`e da zahteva pove}awe cene u iznosu ve}em od iznosa dampin{ke
mar`e, odnosno subvencije.
(3) Ministarstvo, ako utvrdi da su pove}awem
cene otklowene budu}e posledice dampinga ili
subvencije, mo`e da prekine ili obustavi postupak ispitivawa, po slu`benoj du`nosti ili
na zahtev lica iz stava 1. ovog ~lana.
(4) Odluka kojom Ministarstvo odbija zahtev
da prekine ili obustavi postupak ispitivawa
donosi se naro~ito kada veliki broj lica u Republiku uvozi, odnosno u Republiku izvozi
predmetnu robu i mora da bude obrazlo`ena.
(5) Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana mo`e
da se izjavi `alba Vladi.
^lan 47.
(1) Postupak ispitivawa prekinut u skladu sa
~lanom 46. stav 3. ovog zakona, mo`e da se nastavi:
1) na zahtev lica koje je prihvatilo obavezu
pove}awa cene;
2) na zahtev dr`ave iz koje se izvozi subvencionisana roba, ili
3) po slu`benoj du`nosti.
(2) U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, ako se
utvrdi da ne postoji damping ili subvencija koji prouzrokuju znatnu {tetu, preuzeta obaveza
pove}awa cene prestaje, osim ako je utvr|eno da
damping ili subvencija ne postoji usled preuzete obaveze pove}awa cene.
(3) Ako se po okon~anom postupku ispitivawa
utvrdi da postoji damping, odnosno subvencija,
koji prouzrokuju znatnu {tetu, primewuje se
preuzeta obaveza pove}awa cene.
(4) U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, odluka o
uvo|ewu antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, ne primewuje se na robu lica koje
je prihvatilo obavezu pove}awa cene.
^lan 48.
(1) Ministarstvo prati primenu obaveze pove}awa cene.
(2) Lice koje je prihvatilo obavezu pove}awa
cene du`no je da Ministarstvu omogu}i proveru
podataka o ispuwavawu obaveze pove}awa cene.
Broj 101
131
Privremene mere
^lan 49.
(1) Vlada, na predlog Ministarstva, ako utvrdi da postoji kr{ewe preuzete obaveze pove}awa cene, mo`e da uvede privremene mere.
(2) Vlada mo`e da uvede privremene mere po
isteku roka od 60 dana od dana pokretawa postupka ispitivawa, ako:
1) utvrdi da je verovatno postojawe dampinga,
odnosno subvencije i prouzrokovane {tete;
2) utvrdi da zbog odlagawa primene antidampin{kih, odnosno kompenzatornih da`bina,
mogu nastupiti te{ko otklowive {tetne posledice, i
3) stranama u postupku i zaintersovanim licima omogu}i u~e{}e u postupku, u ciqu za{tite svojih interesa.
(3) Privremene mere iz st. 1. i 2. ovog ~lana su:
1) polagawe jemstva u iznosu jednakom privremeno utvr|enoj antidampin{koj ili kompenzatornoj da`bini obra~unatoj za period u skladu
sa stavom 5. ovog ~lana, ili
2) privremena antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina, ako Ministarstvo utvrdi
da polagawe jemstva ne obezbe|uje dovoqnu garanciju.
(4) Odluka o uvo|ewu privremenih mera objavquje se u „Slu`benom glasniku Republike Srbije” i ne mo`e stupiti na snagu pre isteka roka od osam dana od dana objavqivawa.
(5) Privremene mere ostaju na snazi najdu`e
{est meseci od dana stupawa na snagu odluke o
uvo|ewu privremene antidampin{ke da`bine,
odnosno ~etiri meseca od dana stupawa na snagu odluke o uvo|ewu privremene kompenzatorne
da`bine.
^lan 50.
(1) Ako je kona~an iznos antidampin{ke ili
kompenzatorne da`bine ve}i od pla}enog, odnosno polo`enog iznosa u skladu sa odlukom o
uvo|ewu privremene mere, ne}e se naplatiti
razlika.
(2) Ako se po okon~awu postupka ispitivawa
ne utvrdi postojawe dampinga ili subvencije,
odnosno ako je kona~an iznos antidampin{ke
ili kompenzatorne da`bine mawi od iznosa pla}enog u skladu sa privremenom merom, pla}eni
iznos, odnosno razlika, vra}a se bez odlagawa.
^lan 51.
(1) Lice koje tokom perioda na koji se odnosi
postupak ispitivawa nije na teritoriju Republike uvozilo, odnosno izvozilo robu koja podle`e antidampin{koj da`bini, a koje nije povezano lice sa licima koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno izvoze robu koja podle`e
ovoj meri, ili sa proizvo|a~ima te robe, mo`e
da zahteva od Ministarstva da bez odlagawa razmotri opravdanost primene antidampin{ke da`bine na robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i
da utvrdi odgovaraju}u antidampin{ku da`binu
na robu tog lica, odnosno da izuzme robu tog lica od obaveze pla}awa antidampin{ke da`bine.
132
Broj 101
21. novembar 2005.
(2) Lice ~ija roba podle`e kompenzatornoj
da`bini ali koje nije u~estvovalo u postupku
ispitivawa, osim zbog odbijawa saradwe, mo`e
da zahteva od Ministarstva da bez odlagawa
utvrdi posebnu kompenzatornu da`binu na robu
koju uvozi, odnosno izvozi.
(3) Do dono{ewa odluke po zahtevu iz st. 1. i 2.
ovog ~lana:
1) na uvoz robe podnosioca zahteva ne primewuju se antidampin{ke, odnosno kompenzatorne
da`bine;
2) Ministarstvo mo`e da zahteva polagawe
jemstva radi obezbe|ewa naplate antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine.
(4) Ministarstvo mo`e da produ`i rok iz
stava 3. ovog ~lana ako:
1) postupak iz stava 1. ovog ~lana pokrenut
pre isticawa roka iz stava 3. ovog ~lana nije
okon~an, i
2) postoji osnovana sumwa o daqem postojawu
dampinga, odnosno subvencije, i {tete.
(5) U slu~aju iz stava 1. ~lana 49. ovog zakona,
antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina mo`e da se primeni i na robu uvezenu u
periodu od 90 dana pre stupawa na snagu odluke
o uvo|ewu privremenih mera ali ne i na robu
koja je u tom periodu uvezena u skladu sa prihva}enom obavezom pove}awa cene.
Okon~awe postupka ispitivawa
2. MERE ZA[TITE OD PREKOMERNOG UVOZA
^lan 52.
Postupak ispitivawa okon~ava se najkasnije
u roku od 12 meseci od dana pokretawa.
Vrste
Odluka
^lan 53.
(1) Ministarstvo, po okon~awu postupka ispitivawa, obave{tava Vladu o postojawu dampinga, odnosno subvencije.
(2) Obave{tewe iz stava 1. ovog ~lana objavquje se, bez odlagawa, u „Slu`benom glasniku
Republike Srbije”.
(3) Vlada odlu~uje o uvo|ewu antidampin{ke,
odnosno kompenzatorne da`bine, najkasnije u
roku od 45 dana od dana objavqivawa obave{tewa iz stava 1. ovog ~lana.
(4) Odluka iz stava 3. ovog ~lana objavquje se
u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
Primena mera
^lan 54.
(1) Ministarstvo, tokom primene antidampin{kih, odnosno kompenzatornih da`bina,
ispituje potrebu za daqom primenom antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, u
skladu sa odredbama ovog zakona koje ure|uju postupak ispitivawa.
(2) Vlada, na predlog Ministarstva, ukida antidampin{ku, odnosno kompenzatornu da`binu,
ako utvrdi da su prestali razlozi koji su doveli do uvo|ewa antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine.
(3) Antidampin{ka, odnosno kompenzatorna
da`bina, kao i obaveza pove}awa cene iz ~lana
46. ovog zakona, primewena u skladu sa ~lanom
47. st. 3. i 4. ovog zakona, ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni {teta, a najdu`e
pet godina:
1) od dana uvo|ewa antidampin{ke, odnosno
kompenzatorne da`bine, ukqu~uju}i i period
primene privremene mere, ili
2) ako je u skladu sa stavom 1. ovog ~lana odlu~eno da se antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina primewuje od dana dono{ewa
posledwe takve odluke.
^lan 55.
Mere za{tite od prekomernog uvoza su:
1) koli~insko ograni~ewe uvoza odre|ene
robe, ili
2) uvo|ewe dodatne uvozne da`bine na uvoz
odre|ene robe.
Uslovi
^lan 56.
(1) Vlada, na predlog Ministarstva koji je donet po okon~awu postupka ispitivawa, mo`e da
uvede mere za{tite od prekomernog uvoza (u daqem tekstu: mere za{tite), u ciqu otklawawa
ozbiqne {tete ili opasnosti od ozbiqne {tete,
ako utvrdi da:
1) je uvoz odre|ene robe u odnosu na doma}u
proizvodwu iste, sli~ne ili neposredno konkurentske robe pove}an;
2) uvoz odre|ene robe nanosi ili preti da nanese ozbiqnu {tetu doma}oj proivodwi iste,
sli~ne ili neposredno konkurentske robe, i
3) je pove}an uvoz neposredan uzrok ozbiqne
{tete ili opasnosti od ozbiqne {tete, pri ~emu se {teta prouzrokovana drugim uzrocima ne
uzima u obzir.
(2) U smislu stava 1. ovog ~lana:
1) „ozbiqna {teta” je zna~ajno i sveobuhvatno
slabqewe polo`aja doma}e proizvodwe, {to se
utvr|uje naro~ito na osnovu:
– pove}awa uvoza predmetne robe;
– udela pove}anog uvoza na tr`i{tu Republike, ili
– umawewa prodaje, proizvodwe, produktivnosti, iskori{}enosti kapaciteta, zarade ili
zaposlenosti kod doma}ih proizvo|a~a
predmetne robe;
2) „opasnost od ozbiqne {tete’’ je ozbiqna
{teta ~ije nastupawe na osnovu utvr|enih ~iwenica izvesno predstoji;
3) „doma}a proizvodwa” je zajedni~ka proizvodwa svih doma}ih proizvo|a~a iste, sli~ne
ili neposredno konkurentske robe, odnosno doma}ih proizvo|a~a ~ija zajedni~ka proizvodwa
takve robe predstavqa vi{e od 50% ukupne doma}e proizvodwe te robe.
21. novembar 2005.
Postupak ispitivawa
^lan 57.
(1) Ministarstvo, ako smatra da postoje okolnosti iz ~lana 56. ovog zakona, po slu`benoj du`nosti pokre}e postupak ispitivawa radi
utvr|ivawa tih okolnosti.
(2) Ministarstvo obave{tava Vladu o pokretawu postupka ispitivawa.
(3) Vlada, u skladu sa ~lanom 12. Sporazuma
Svetske trgovinske organizacije o merama za{tite od prekomernog uvoza (Safeguard Agreement), obave{tava nadle`ne organe Svetske trgovinske organizacije o pokrenutom postupku
ispitivawa i obavqa konsultacije.
(4) Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku
ispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa,
organizacija, ustanova i udru`ewa.
^lan 58.
(1) Ministarstvo, po okon~anom postupku ispitivawa, obave{tava Vladu o rezulatima tog
ispitivawa.
(2) Vlada odlu~uje o vrsti i trajawu mera za{tite od prekomernog uvoza.
Privremene mere
^lan 59.
(1) Vlada, na predlog Ministarstva, u hitnim
slu~ajevima mo`e da uvede privremenu meru uvo|ewa dodatne uvozne da`bine, u trajawu od najdu`e 200 dana, ako je u postupku ispitivawa
utvr|eno:
1) da je pove}ani uvoz prouzrokovao ili preti
da prouzrokuje ozbiqnu {tetu, i
2) ako bi odlagawe prouzrokovalo nastupawe
te{ko otklowivih {tetnih posledica.
(2) Privremena mera iz stava 1. ovog ~lana
stupa na snagu najranije osam dana od dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
(3) Ako se u postupku ispitivawa utvrdi da
pove}ani uvoz nije izazvao niti preti da izazove ozbiqnu {tetu doma}im proizvo|a~ima, iznos napla}en na osnovu stava 1. ovog ~lana vra}a se bez odlagawa.
Koli~insko ograni~ewe
^lan 60.
(1) Ako se kao za{titna mera uvede koli~insko ograni~ewe, uvoz ne mo`e da se ograni~i na
koli~inu mawu od prose~ne koli~ine uvoza u
trogodi{wem periodu koji prethodi periodu
prekomernog uvoza na koji se odnosi postupak
ispitivawa ili perioda za koji postoje statisti~ki podaci, osim ako je nesumwivo utvr|eno
da je za spre~avawe ili otklawawe posledica
ozbiqne {tete neophodan vi{i nivo za{tite.
(2) Vlada, ako u skladu sa odredbama ~l. 56. do
58. ovog zakona utvrdi da kao za{titna mera treba da se uvede koli~insko ograni~ewe koje se
raspore|uje kvotama po dr`avama a ne po licima koja izvoze robu, o tome obave{tava dr`avu,
Broj 101
133
odnosno dr`ave koje imaju poseban interes za
izvoz te robe u Republiku, radi postizawa sporazuma o raspodeli kvota.
(3) Vlada, na predlog Ministarstva, dr`avama,
odnosno dr`avi sa kojom sporazum iz stava 2. ovog
~lana nije postignut u roku od 30 dana od dana dostavqawa obave{tewa, dodequje kvotu srazmernu
u~e{}u te dr`ave, odnosno tih dr`ava, u koli~ini ili vrednosti predmetne robe u periodu koji
prethodi pove}anom uvozu u Republiku.
(4) Odluka iz stava 3. ovog ~lana donosi se
najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka od 30 dana od dana dostavqawa obave{tewa.
(5) Odredbe st. 2, 3. i 4. ovog ~lana ne primewuju se ako:
1) je uvoz iz pojedinih dr`ava neproporcionalno pove}an u odnosu na ukupno pove}awe uvoza predmetne robe,
2) su razlozi za neprimewivawe opravdani,
ili
3) su uslovi za dodelu kvota ravnopravni za
sva lica koja u Republiku uvoze ili izvoze predmetnu robu.
Primena mera za{tite
^lan 61.
(1) Mera za{tite primewuje se na uvoz sve robe iz ~lana 56. stav 1. ovog zakona, nezavisno od
dr`ave porekla.
(2) Mera za{tite primewuje se samo u meri
koja je potrebna da se spre~i ili otkloni
ozbiqna {teta ili da se omogu}i prilago|avawe doma}e proizvodwe tr`i{nim uslovima.
^lan 62.
(1) Mera za{tite ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni {teta, a najdu`e ~etiri
godine od wenog uvo|ewa, ukqu~uju}i i period
primene privremene mere za{tite.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana
Vlada, na predlog Ministarstva, mo`e da produ`i period primene mere za{tite ako utvrdi da:
1) je primena mere za{tite i daqe neophodna
za spre~avawe ili otklawawe posledica ozbiqne {tete, i
2) postoje dokazi da se doma}a proizvodwa
prilago|ava tr`i{nim uslovima.
(3) Ukupan rok primene mere za{tite ne mo`e da bude du`i od osam godina od dana wenog
uvo|ewa, ukqu~uju}i i period primene privremene mere za{tite.
(4) Merom za{tite ~ija je primena produ`ena
u skladu sa st. 2. i 3. ovog ~lana ne mo`e da se
uvede vi{i stepen za{tite od stepena pre produ`ewa.
^lan 63.
(1) Vlada, u redovnim vremenskim periodima,
postepeno smawuje stepen mere za{tite koja se
primewuje du`e od jedne godine.
(2) Ministarstvo, po slu`benoj du`nosti, ispituje potrebu za primenom mere za{tite koja se
primewuje du`e od tri godine, najkasnije pre isteka polovine perioda za koji je ta mera uvedena.
134
Broj 101
(3) Vlada mo`e da meru za{tite stavi van snage ili da ubrza smawivawe stepena za{tite.
^lan 64.
(1) Mera za{tite ne mo`e da se uvede za uvoz
robe koji je prethodno bio predmet takve mere
pre isteka roka jednakog periodu primene takve
mere.
(2) Rok iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e da bude
kra}i od dve godine.
(3) Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana,
ako predmetna roba nije bila predmet mere za{tite vi{e od dva puta u periodu od pet godina
pre uvo|ewa mere za{tite, mera za{tite u trajawu od najdu`e 180 dana mo`e da se uvede po isteku roka od godinu dana.
3. MERE ZA[TITE [email protected]
PLATNOG BILANSA
Uslovi i postupak
^lan 65.
(1) Vlada, na predlog Ministarstva, radi za{tite ravnote`e platnog bilansa, mo`e da uvede koli~insko ograni~ewe uvoza ako je to neophodno za:
1) zaustavqawe znatnog opadawa deviznih rezervi, odnosno spre~avawe neposredne opasnosti od znatnijeg opadawa deviznih rezervi, ili
2) uve}awe veoma niskih deviznih rezervi.
(2) Ministarstvo utvr|uje ~iwenice iz stava 1.
ovog ~lana na osnovu mi{qewa Narodne banke
Srbije.
(3) Mere za{tite ravnote`e platnog bilansa
ne mogu da se uvedu ni da se primene radi za{tite doma}ih proizvo|a~a.
Primena
^lan 66.
(1) Mere za{tite ravnote`e platnog bilansa
primewuju se dok je to potrebno, a stepen za{tite postepeno se ubla`ava sa poboq{avawem
platnog bilansa.
(2) Mere za{tite ravnote`e platnog bilansa
ne primewuju se na uvoz robe koja se uvozi radi
za{tite prava intelektualne svojine.
(3) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
primenu mera za{tite ravnote`e platnog bilansa.
DEO ^ETVRTI
PRIVREMENI [email protected] I MERE
^lan 67.
Privremeni re`imi i mere primewuju se, ako
je potrebno, radi primene odredaba drugih propisa, koje uti~u na spoqnotrgovinsko poslovawe, a najdu`e do dana pristupawa Republike
Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
^lan 68.
(1) Ministarstvo mo`e da odobri da doma}e
lice robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i
21. novembar 2005.
usluge u spoqnoj trgovini plati, odnosno naplati u robi ili uslugama, a naro~ito:
1) opremu, repromaterijal i sirovine namewene proizvodwi robe i pru`awu usluga za izvoz;
2) robu koja se u Republici ne proizvodi ili
se ne proizvodi u koli~inama dovoqnim za
snabdevawe doma}eg tr`i{ta;
3) robu koja se proizvodi u postupku aktivnog
ili pasivnog oplemewivawa, u skladu sa carinskim propisima, ako se naplata vr{i u robi koja je predmet oplemewivawa, odnosno u oplemewenoj robi, i
4) robu, odnosno usluge koje se na drugi na~in
ne mogu platiti, odnosno naplatiti.
(2) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
pla}awe i naplatu u robi, odnosno uslugama.
^lan 69.
Roba koja se nalazi u Republici i koja je prodata stranom licu a isporu~ena na teritoriji
Republike, mo`e da se naplati u skladu sa propisima koji ure|uju devizno poslovawe.
^lan 70.
(1) Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga mo`e da
se vr{i bez pla}awa, odnosno naplate:
1) radi reklamirawa;
2) ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj
tehni~koj dokumentaciji koji prate izvezenu,
odnosno uvezenu robu;
3) ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj
tehni~koj dokumentaciji koji slu`e za u~e{}e
na me|unarodnim javnim nadmetawima;
4) ako se opremaju predstavni{tva, odnosno
ogranci ili vr{i ulagawe;
5) ako se roba {aqe ili prima u humanitarne,
nau~no-prosvetne, kulturne, zdravstvene, ekolo{ke, socijalne, sportske, verske i druge nekomercijalne svrhe;
6) ako se roba {aqe ili prima kao pomo} radi otklawawa posledica elementarnih nepogoda, ekolo{kog udesa i drugih oblika vi{e sile;
7) radi ispuwewa obaveza iz ugovora.
(2) Vlada mo`e da propi{e bli`e uslove za
izvoz i uvoz bez pla}awa, odnosno naplate.
^lan 71.
Doma}e lice pla}enu robu ne mora da uveze
ako se:
1) roba koja se nalazi u inostranstvu i isporu~uje u inostranstvu na osnovu ugovora (prodaja, zakup, lizing i dr.);
2) roba unosi u zemqu u drugom postupku, u skladu sa carinskim propisima (aktivno i pasivno
oplemewivawe, carinsko skladi{tewe i dr.).
^lan 72.
(1) Vlada, u ciqu unapre|ivawa spoqnotrgovinskog poslovawa i efikasnije primene ovog
zakona i drugih propisa koji uti~u na spoqnotrgovinsko poslovawe, mo`e da propi{e obavezu evidencije ili izve{tavawa o pojedinim
spoqnotrgovinskim poslovima i sadr`aj tih
evidencija i izve{taja.
21. novembar 2005.
(2) Primena odredbe stava 1. ovog ~lana ne
mo`e da ima za ciq ili za posledicu dodatno
ograni~ewe slobode spoqne trgovine.
^lan 73.
(1) Doma}e lice, u roku od 30 dana od dana direktnog ulagawa u inostranstvu, radi evidentirawa, Ministarstvu dostavqa izvod iz registra
u kome je upisano takvo preduze}e, ogranak ili
predstavni{tvo, sa overenim prevodom, kao i
izve{taj, koji sadr`i naro~ito:
1) ime, odnosno poslovno ime doma}eg lica i
prebivali{te odnosno sedi{te doma}eg lica;
2) poslovno ime i sedi{te stranog preduze}a,
odnosno ogranka ili predstavni{tva;
3) visinu uloga, i
4) li~ne podatke o licu odgovornom za poslovawe stranog preduze}a, ogranka, odnosno predstavni{tva.
(2) Doma}e lice, u roku od 30 dana od dana statusnih promena koje uti~u na ulog iz stava 1. ovog
~lana, odnosno od dana prestanka poslovawa
preduze}a, ogranka ili predstavni{tva u inostranstvu, radi evidentirawa, Ministarstvu dostavqa izve{taj o promenama i izvod iz registra
u kome je upisano takvo preduze}e, ogranak ili
predstavni{tvo, sa overenim prevodom.
(3) Rok iz st. 1. i 2. ovog ~lana po~iwe da te~e od dana kada je izvr{eno pla}awe po osnovu
neposrednog ulagawa u inostranstvu.
(4) Dobit ostvarenu ulagawem u inostranstvu
doma}e lice unosi u Republiku u skladu sa zakonom koji ure|uje devizno poslovawe, osim dobiti koju koristi za daqe ulagawe u inostranstvu.
^lan 74.
(1) Dan pru`awa usluge u spoqnoj trgovini
odre|uje se ugovorom.
(2) Ministarstvo propisuje dan pru`awa
usluge ukoliko taj dan nije odre|en ili odrediv
na osnovu ugovora.
DEO PETI
Broj 101
135
(2) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana
fizi~ko odgovorno lice u pravnom licu.
(3) Nov~anom kaznom od 12.500 do 125.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana preduzetnik.
(4) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana
fizi~ko lice.
DEO [ESTI
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 77.
(1) Danom po~etka primene ovog zakona prestaje da va`i Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu („Slu`beni list SRJ”, br. 46/92, 16/93,
29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01) i propisi doneti na osnovu tog zakona.
(2) Na upravne postupke u skladu sa Zakonom o
spoqnotrgovinskom poslovawu („Slu`beni
list SRJ”, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99,
53/99, 73/00 i 23/01), u kojima nije doneta kona~na odluka do dana po~etka primene ovog zakona,
primewuje se ovaj zakon.
(3) Prava iz pojedina~nih akata ste~ena na
osnovu Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu
koja nisu u celini iskori{}ena do dana po~etka primene ovog zakona, mogu se iskoristiti
u rokovima utvr|enim tim pojedina~nim aktima.
(4) Prekr{ajni postupci i postupci po privrednim prestupima koji su zapo~eti pre dana
po~etka primene ovog zakona bi}e okon~ani
u skladu sa odredbama ovog zakona, ako je to povoqnije za u~inioca.
(5) Prekr{ajni postupci i postupci po privrednim prestupima koji su zapo~eti pre dana
po~etka primene ovog zakona, na osnovu Zakona
o spoqnotrgovinskom poslovawu, za dela koja
nisu kao prekr{aji, odnosno privredni prestupi, propisani ovim zakonom, obustavqaju se.
KAZNENE ODREDBE
^lan 75.
(1) Nov~anom kaznom od 25. 000 do 250.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice koje ne
ispuni obavezu evidentirawa ili izve{tavawa
o pojedinom poslu spoqne trgovine propisanu
u skladu sa ~lanom 72. stav 1. ovog zakona.
(2) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana
odgovorno lice u pravnom licu.
(3) Nov~anom kaznom od 12.500 do 125.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana preduzetnik.
(4) Nov~anom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana
fizi~ko lice.
^lan 76.
(1) Nov~anom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice koje
Ministarstvu ne dostavi izve{taj, u skladu sa
~lanom 73. st. 1. i 2. ovog zakona.
^lan 78.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
3220
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
UKAZ
o progla{ewu Zakona o policiji
Progla{ava se Zakon o policiji, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici
Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.
PR broj 97
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
136
Broj 101
21. novembar 2005.
^lan 1.
Policiju ~ini zaokru`ena oblast rada Ministarstva unutra{wih poslova (u daqem tekstu:
Ministarstvo) za koju se obrazuje Direkcija policije.
Policija obavqa zakonom utvr|ene policijske i druge poslove, pru`a podr{ku vladavini
prava u demokratskom dru{tvu i odgovorna je za
ostvarivawe bezbednosti, u skladu sa zakonom.
Obavqawem policijskih poslova policija
svima pru`a za{titu wihovih prava i sloboda.
Prilikom pru`awa za{tite, policija pojedina
prava i slobode mo`e ograni~iti samo pod uslovima i na na~in utvr|en Ustavom i zakonom.
U Ministarstvu se, pored policijskih poslova, obavqaju i drugi zakonom utvr|eni poslovi.
2) zaposleni na posebnim ili odre|enim du`nostima ~iji su poslovi u neposrednoj vezi sa
policijskim poslovima i obuhvataju poslove
protivpo`arne za{tite, izdavawa oru`ja, posebne registracije i izdavawe dozvola, izdavawa i evidencije poverqivih identifikacionih
dokumenata, krivi~nih evidencija i drugih posebnih evidencija, kao i druge poslove koji
imaju bezbednosni i poverqivi karakter i koje
ministar unutra{wih poslova (u daqem tekstu:
ministar), mo`e ovlastiti da obavqaju odre|ene policijske poslove.
Policijski slu`benici iz stava 2. ovog ~lana su zaposleni koji rade na poslovima na kojima opasnost po `ivot i zdravqe, odgovornost i
te`ina, priroda i posebni uslovi rada bitno
uti~u na smawewe radne sposobnosti.
Radna mesta policijskih slu`benika utvr|uje
ministar, aktom o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu.
U skladu sa zakonom, policijski slu`benici
odgovorni su za vr{ewe du`nosti i propuste u
svom radu.
Policijske mere
Informisawe o radu policije
^lan 2.
Policija preduzima mere iz nadle`nosti Ministarstva radi ostvarivawa javne bezbednosti.
Policija preduzima hitne mere koje su neophodne za otklawawe neposredne opasnosti za
qude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadle`ni organi, o ~emu odmah obave{tava te organe.
Policija pru`a pomo} organima dr`avne
uprave, organima teritorijalne autonomije i
lokalne samouprave, pravnim i fizi~kim licima u slu~aju op{te opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugro`avawa.
U poslovima iz st. 2. i 3. ovog ~lana policija
u~estvuje i u vr{ewu spasila~ke funkcije i
pru`awu prve pomo}i qudima i, s tim u vezi, koristi propisanu opremu i sprovodi obuku policijskih slu`benika koji te poslove obavqaju.
^lan 5.
Policija je du`na da objektivno informi{e
javnost o svojim aktivnostima, ne otkrivaju}i
poverqive informacije. U odnosima sa sredstvima javnog informisawa policija postupa u
skladu sa zakonom i prema profesionalnim
smernicama koje uputstvom daje ministar.
Policija neposredno informi{e pojedince
i pravna lica o pitawima iz svog delokruga za
~ije re{avawe postoji wihov osnovan interes.
Informacije iz stava 2. ovog ~lana daje rukovodilac nadle`ne policijske uprave ili drugo
lice koje ministar za to ovlasti.
Davawe informacija iz stava 2. ovog ~lana
uskrati}e se ili odlo`iti ako se radi o poverqivim podacima i informacijama ili ako bi
se davawem informacija moglo naru{iti ne~ije pravo na pravi~no su|ewe ili uticati na ishod drugog sudskog postupka.
ZAKON
o policiji
á. OSNOVNE ODREDBE
Delokrug policije
Policijska pomo} u izvr{ewima
Saradwa policije
^lan 3.
Ako se pri izvr{ewu akata dr`avnih organa
i pravnih lica sa javnim ovla{}ewima osnovano o~ekuje otpor, policija }e tim organima i
licima, na wihov pisani zahtev, pru`iti pomo}
radi omogu}avawa sprovo|ewa izvr{ewa.
Policijski slu`benici
^lan 4.
Policijske poslove obavqaju policijski slu`benici.
Policijski slu`benici u Ministarstvu jesu:
1) uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primewuju policijska ovla{}ewa (u daqem tekstu: ovla{}ena slu`bena lica);
^lan 6.
Policija sara|uje sa organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave na preduzimawu mera radi ostvarivawa bezbednosti qudi i
imovine.
Policija sara|uje i sa drugim organima i
ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, mawinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijawa partnerstva u spre~avawu ili otkrivawu
delikata i wihovih u~inilaca i ostvarivawa
drugih bezbednosnih ciqeva.
Policija ostvaruje saradwu, u skladu sa zakonom, drugim propisom i prema profesionalnim
smernicama koje uputstvom daje ministar.
21. novembar 2005.
Broj 101
137
Ministarstvo
Ministar
^lan 7.
Ministarstvo radi stvarawa uslova za rad policije:
1) utvr|uje razvojne, organizacione, kadrovske
i druge osnovne smernice za rad policije i donosi strate{ki plan policije;
2) priprema godi{we finansijske planove
potreba policije, nadzire wihovo izvr{avawe i
kontroli{e finansijsko poslovawe policije;
3) organizuje i vr{i internu kontrolu na~ina kori{}ewa buxetskih sredstava i upravqawa
dr`avnom imovinom, u skladu sa zakonom;
4) izvr{ava zadatke iz okvira investicione
delatnosti i investicionog odr`avawa sredstava koja upotrebqava policija i sa~iwava
planove nabavki;
5) donosi i sprovodi planove o izgradwi i
kori{}ewu informacionog sistema;
6) donosi i sprovodi planove o izgradwi i
kori{}ewu radiokomunikacionog i telekomunikacionog sistema, kao i bezbednosnoza{titnog kriptolo{kog sistema;
7) usmerava i nadzire obavqawe poslova policije;
8) utvr|uje standarde za opremu i materijalnotehni~ka sredstva;
9) utvr|uje potrebe i nabavqa tehni~ka sredstva;
10) podr`ava lokalnu saradwu i odgovornost;
11) organizuje me|unarodnu saradwu;
12) obavqa utvr|ene poslove koji se odnose na
bezbednosno-policijsku i nastavno-nau~nu aktivnost;
13) organizuje i sprovodi unutra{wu kontrolu policije, uzimaju}i u obzir i stavove javnog
mwewa o policiji;
14) obezbe|uje uslove za prevenciju mu~ewa,
ne~ove~nih ili poni`avaju}ih postupaka i kontrolu odnosa prema licima li{enim slobode;
15) obezbe|uje saradwu sa organima i telima
koji su zakonom ovla{}eni za spoqa{wu kontrolu policije;
16) obezbe|uje zdravstvenu za{titu, u skladu sa
zakonom;
17) izvr{ava druge zadatke, u skladu sa zakonom.
Za obavqawe pojedinih poslova iz stava 1.
ovog ~lana u Ministarstvu se obrazuju sektori
kojima rukovode pomo}nici ministra, postavqeni u skladu sa zakonom.
Ministarstvo obezbe|uje organizacione pretpostavke za operativnu nezavisnost policije od
drugih dr`avnih organa u obavqawu policijskih poslova i drugih zakonom odre|enih poslova za koje je policija odgovorna.
Ministarstvo obezbe|uje i druge organizacione pretpostavke za rad policije, a naro~ito za
ja~awe poverewa izme|u javnosti i policije kao
slu`be na raspolagawu javnosti, za razvoj profesionalizma u policiji i za spre~avawe i suzbijawe korupcije u policiji.
^lan 8.
Ministar mo`e da zahteva izve{taje, podatke
i druga dokumenta u vezi sa radom policije.
Predstavnik policije ministru, redovno i na
wegov poseban zahtev, podnosi izve{taje o radu
policije i o svim pojedina~nim pitawima iz
delokruga policije.
Ministar daje policiji smernice i obavezna
uputstva za rad, uz puno po{tovawe operativne
nezavisnosti policije. Ministar mo`e nalo`iti policiji da u okviru svoje nadle`nosti
izvr{i odre|ene zadatke i preduzme odre|ene
mere i da mu o tome podnese izve{taj.
Nadle`nosti ministra za policijska postupawa iz stava 2. ovog ~lana va`e do trenutka kada javni tu`ilac bude obave{ten o krivi~nom
delu i preuzme upravqawe nad policijskim postupawem u pretkrivi~nom postupku.
Izve{tavawe Narodne skup{tine
^lan 9.
Ministar podnosi jedanput godi{we, a po
zahtevu Narodne skup{tine ili ukazanoj potrebi i ~e{}e, Narodnoj skup{tini izve{taj o radu Ministarstva i stawu bezbednosti u Republici Srbiji, a radnom telu Narodne skup{tine nadle`nom za bezbednost, na wegov zahtev, i
izve{taje o pitawima iz wegovog delokruga.
áá. POLICIJSKI POSLOVI
Pojam i vrste policijskih poslova
^lan 10.
Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu:
1) bezbednosna za{tita `ivota, prava, sloboda i li~nog integriteta lica, kao i podr{ka
vladavini prava;
2) bezbednosna za{tita imovine;
3) spre~avawe, otkrivawe i rasvetqavawe
krivi~nih dela, prekr{aja i drugih delikata
(u daqem tekstu: krivi~na dela i prekr{aji),
drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklawawe wegovih organizovanih i drugih oblika;
4) otkrivawe i hvatawe izvr{ilaca krivi~nih
dela i prekr{aja i drugih lica za kojima se traga i wihovo privo|ewe nadle`nim organima;
5) odr`avawe javnog reda, pru`awe pomo}i u
slu~aju opasnosti i pru`awe druge bezbednosne
pomo}i onima kojima je neophodna;
6) regulisawe, kontrola, pru`awe pomo}i i
nadzor u saobra}aju na putevima;
7) obezbe|ivawe odre|enih javnih skupova,
li~nosti, organa, objekata i prostora;
8) nadzor i obezbe|ivawe dr`avne granice,
kontrola prela`ewa dr`avne granice, sprovo|ewe re`ima u grani~nom pojasu i utvr|ivawe i
re{avawe grani~nih incidenata i drugih povreda dr`avne granice;
9) izvr{avawe zadataka utvr|enih propisima
o strancima;
10) izvr{avawe drugih zadataka utvr|enih zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu
ovla{}ewa iz zakona.
138
Broj 101
Ministar propisuje na~in obavqawa policijskih poslova i daje uputstva i obavezne instrukcije za wihovo obavqawe. Propisi moraju
biti saglasni sa zakonom, a uputstva i obavezne
instrukcije sa propisima.
Ciq, na~in i na~ela obavqawa policijskih
poslova
^lan 11.
Policijski poslovi obavqaju se sa ciqem i
na na~in da se svakom obezbedi jednaka za{tita
bezbednosti, prava i sloboda, primeni zakon i
podr`i vladavina prava.
Obavqawe policijskih poslova zasniva se na
na~elima profesionalizma, saradwe, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovla{}ewa, kao i na principu supsidijarnosti, odnosno rada sa najmawim {tetnim posledicama.
U obavqawu policijskih poslova mogu se primewivati samo mere prinude, odnosno upotrebqavati samo sredstva prinude koja su predvi|ena zakonom i kojima se najprofesionalniji rezultat posti`e bez nepotrebnih {tetnih posledica ili gubqewa vremena.
Nacionalni i me|unarodni standardi
policijskog postupawa
^lan 12.
U obavqawu policijskih poslova policija se
pridr`ava nacionalnih standarda policijskog
postupawa, zahteva utvr|enih zakonima i drugim
propisima i aktima Republike Srbije, kao i
me|unarodnim ugovorima i konvencijama koje je
usvojila Republika Srbija.
Pri obavqawu policijskih poslova, u skladu
sa stavom 1. ovog ~lana, policija se pridr`ava i
me|unarodnih standarda policijskog postupawa,
a naro~ito zahteva utvr|enih me|unarodnim aktima koji se odnose na: du`nost slu`ewa qudima; po{tovawe zakonitosti i suzbijawe nezakonitosti; ostvarivawe qudskih prava; nediskriminaciju pri izvr{avawu policijskih zadataka;
ograni~enost i uzdr`anost u upotrebi sredstava
prinude; zabranu mu~ewa i primene ne~ove~nih
i poni`avaju}ih postupaka; pru`awe pomo}i nastradalim licima; obavezu za{tite poverqivih
podataka; obavezu odbijawa nezakonitih nare|ewa i otpor podmi}ivawu, korupciji.
Policija preduzima mere radi ostvarivawa
najvi{ih standarda iz st. 1. i 2. ovog ~lana.
Policija obezbe|uje da postupawe policijskih slu`benika u praksi ne bude ispod, niti u
suprotnosti sa evropskim standardima policijskog postupawa.
Policija ima svoj kodeks etike koji donosi
Vlada.
Obaveze policijskih slu`benika
^lan 13.
Policijski slu`benici u svako doba preduzimaju neophodne radwe radi za{tite `ivota i
li~ne bezbednosti qudi i imovine.
21. novembar 2005.
Policijski slu`benik u obavqawu svojih poslova slu`i zajednici i {titi sva lica od nezakonitih delovawa, obavezan je da uvek postupa
profesionalno, odgovorno i humano i da po{tuje qudsko dostojanstvo, ugled i ~ast svakog
lica i druga wegova prava i slobode.
Policijski slu`benik, neposredno nadre|enom slu`beniku, u pisanom obliku dostavqa saznawa do kojih je do{ao obavqawem policijskih poslova, primenom policijskih ovla{}ewa ili na drugi na~in.
Pripreme za rad u slu~aju vanrednog
ili ratnog stawa
^lan 14.
Policija, u skladu sa svojim delokrugom utvr|enim zakonom, vr{i pripreme za delovawe za
vreme vanrednog ili ratnog stawa.
Za vreme vanrednog ili ratnog stawa policija zadatke iz svog delokruga izvr{ava tako {to
nastalim promenama prilago|ava svoju organizaciju, oblike i metode rada, u skladu sa zakonom i aktima donetim radi otklawawa vanrednog, odnosno ratnog stawa.
Upotrebu materijalno-tehni~kih sredstava,
infrastrukture, zemqi{ta i objekata policije
za vreme vanrednog ili ratnog stawa planira
policija.
Za izvr{avawe odre|enih zadataka policije
za vreme vanrednog ili ratnog stawa mogu da se
raspore|uju i sredstva i oprema pribavqeni po
osnovu materijalne obaveze.
Svoje pripreme i zadatke za ratno stawe policija uskla|uje sa ministarstvom nadle`nim za
odbranu.
Posebne mere za obezbe|ivawe javnog reda
^lan 15.
Ako Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu:
Vlada) oceni da druk~ije nije mogu}e obezbediti javni red ili za{tititi zdravqe i `ivote
qudi, mo`e da nalo`i ministru da naredbom:
1) ograni~i ili zabrani kretawe na odre|enim objektima, odre|enim podru~jima ili na
javnim mestima;
2) zabrani nastawivawe na odre|enom podru~ju ili napu{tawe odre|enog podru~ja;
3) nalo`i evakuaciju – napu{tawe odre|enog
podru~ja ili objekta.
Mere iz stava 1. ovog ~lana moraju biti oro~ene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su odre|ene.
Postupak pru`awa pomo}i u izvr{ewima
^lan 16.
Pomo} u sprovo|ewu izvr{ewa iz ~lana 3.
ovog zakona policija pru`a na osnovu pisanog
zahteva nadle`nog organa ili pravnog lica sa
javnim ovla{}ewima koji se podnosi nadle`noj
organizacionoj jedinici policije najmawe tri
dana pre dana odre|enog za izvr{ewe akta.
U zahtevu za pru`awe pomo}i moraju biti nave-
21. novembar 2005.
deni razlozi zbog kojih je potrebna pomo} policije, a uz zahtev se prila`e kopija akta koji treba izvr{iti, sa potvrdom izvr{nosti.
U hitnim slu~ajevima, zahtev iz stava 1. ovog
~lana mo`e se podneti i usmeno, uz dostavqawe
pisanog zahteva u roku od 48 ~asova.
Na~elnik policijske uprave, odnosno komandir policijske stanice odlu~uje o anga`ovawu
policije i o obimu i na~inu pru`awa pomo}i u
sprovo|ewu izvr{ewa i o tome blagovremeno
obave{tava podnosioca zahteva.
Pre po~etka sprovo|ewa izvr{ewa akta, policija je du`na da upozori izvr{enika ili druga
prisutna lica da }e upotrebiti sredstva prinude protiv wih ako budu ometala ili spre~avala
izvr{ewe.
Saradwa sa organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave
^lan 17.
U skladu sa ~lanom 6. ovog zakona, skup{tina,
odnosno izvr{ni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave:
1) razmatra stawe bezbednosti u pokrajini,
odnosno gradu i op{tini;
2) zauzima stavove o prioritetima za bezbednost qudi i imovine u pokrajini, odnosno gradu i op{tini i, s tim u vezi, podnosi predloge
rukovodiocu nadle`ne organizacione jedinice
policije.
Rukovodilac nadle`ne organizacione jedinice policije, u saradwi sa organima iz stava 1.
ovog ~lana, obezbe|uje informisawe o stawu bezbednosti i vodi ra~una o zastupqenosti u saradwi pripadnika nacionalnih mawina i razli~itih etni~kih, kulturnih, verskih i drugih grupa
sa podru~ja organizacione jedinice policije.
Rukovodilac nadle`ne organizacione jedinice policije je du`an da pri odlu~ivawu razmotri i uzme u obzir i stavove o prioritetima
za bezbednost qudi i imovine, koje zauzmu organi iz stava 1. ovog ~lana.
Mogu}nost za poboq{awe uslova rada
policije
^lan 18.
Organi iz ~lana 17. ovog zakona i drugi nedr`avni subjekti i pravna lica svojim sredstvima, preko nadle`ne organizacione jedinice
Ministarstva, mogu u~estvovati u poboq{avawu
uslova rada organizacionih jedinica policije
i u realizaciji pojedinih programa od zna~aja
za bezbednost qudi i imovine na odre|enom
podru~ju, u skladu sa zakonom.
Me|unarodna saradwa i anga`ovawe
^lan 19.
Ministarstvo ostvaruje me|unarodnu saradwu
na nivou ministara, odre|enih predstavnika
ministarstava i organizuje me|unarodnu saradwu za potrebe policije.
Policija na operativnom nivou sara|uje sa
Broj 101
139
inostranim i me|unarodnim policijskim slu`bama, u skladu sa me|unarodnim ugovorima i
principom uzajamnosti.
U okviru saradwe iz stava 2. ovog ~lana policija mo`e da, na utvr|eni na~in, razmewuje podatke i obave{tewa, preduzima zajedni~ki utvr|ene mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i drugih oblika
me|unarodnog kriminala i naru{avawa bezbednosti granice, kao i da obavqa odre|ene policijske poslove u inostranstvu, u saradwi sa policijama drugih dr`ava.
Na zahtev me|unarodnih organizacija ili na
osnovu me|udr`avnih sporazuma ~ija je ~lanica
ili potpisnica Republika Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora, policija mo`e u inostranstvu da u~estvuje u izvr{avawu policijskih ili
drugih mirnodopskih zadataka.
O upotrebi policije za izvr{avawe zadataka
iz stava 4. ovog ~lana odlu~uje Vlada, na predlog ministra.
ááá. ORGANIZACIJA POLICIJE
Direkcija policije
^lan 20.
U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedi{tu, policijska uprava za
grad Beograd i podru~ne policijske uprave
(u daqem tekstu: podru~ne policijske uprave) i
policijske stanice.
Za obavqawe policijskih poslova u sedi{tu
Direkcije policije obrazuju se uprave, u sedi{tu policijske uprave za grad Beograd obrazuju
se uprave i policijske stanice u op{tinama, u
sedi{tu podru~ne policijske uprave obrazuju se
odeqewa i van sedi{ta – policijske stanice u
op{tinama.
Za rad organizacionih jedinica kojima rukovode i za svoj rad odgovorni su:
1) direktoru policije – na~elnici uprava u
sedi{tu Direkcije policije, na~elnik policijske uprave za grad Beograd i na~elnici podru~nih policijskih uprava;
2) na~elniku policijske uprave za grad Beograd – na~elnici uprava u wenom sedi{tu i komandiri policijskih stanica u op{tinama;
3) na~elniku podru~ne policijske uprave –
na~elnici odeqewa u wenom sedi{tu i komandiri policijskih stanica u op{tinama.
Organizacione jedinice u sedi{tu obrazuju
se tako da su po linijskom principu radno povezane sa odgovaraju}im organizacionim jedinicama i poslovima podru~nih policijskih
uprava i stanica ili tako da poslove iz svog delokruga obavqaju na ~itavom podru~ju na kojem
je nadle`no Ministarstvo.
Direkcijom policije rukovodi direktor policije.
Organizacionim jedinicama u sedi{tu i podru~nim policijskim upravama rukovode na~elnici uprava, a policijskim stanicama – komandiri.
Anga`ovawe specijalnih jedinica policije
140
Broj 101
za posebne bezbednosne zadatke mo`e se vr{iti
samo uz prethodno odobrewe ministra.
Predlog za anga`ovawe sadr`i plan i procenu.
Poslovi Direkcije i imenovawe i razre{ewe
direktora policije
^lan 21.
Direkcija policije na teritoriji Republike:
1) prati i analizira stawe bezbednosti, a naro~ito pojave koje pogoduju nastajawu i razvoju
kriminaliteta;
2) uskla|uje, usmerava i kontroli{e rad podru~nih policijskih uprava;
3) neposredno u~estvuje u obavqawu odre|enih
slo`enijih poslova iz delokruga podru~nih policijskih uprava;
4) obezbe|uje sprovo|ewe me|unarodnih ugovora o policijskoj saradwi i drugih me|unarodnih akata za koje je nadle`na;
5) organizuje i sprovodi kriminalisti~ka ve{ta~ewa;
6) stvara potrebne uslove za odr`avawe i podizawe osposobqenosti i spremnosti policije
za delovawe u vanrednim uslovima;
7) u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i nastavno-nau~noj aktivnosti.
Pojedine poslove iz stava 1. ovog ~lana obavqaju organizacione jedinice u sedi{tu, u skladu sa svojim delokrugom utvr|enim aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona.
Direktora policije postavqa Vlada na pet
godina, na predlog ministra, po sprovedenom
konkursu i na na~in predvi|en propisima o
radnim odnosima koji va`e za Ministarstvo.
Direktor policije mo`e biti lice koje ispuwava op{te uslove za rad u dr`avnim organima predvi|ene zakonom, posebne uslove za rad na poslovima policijskog slu`benika iz ~lana 110. stav 1.
ta~. 2) do 6) ovog zakona, ima visoku {kolsku spremu, ima najmawe 15 godina efektivnog radnog sta`a na policijskim poslovima i ispuwava uslove
radnog mesta predvi|ene za direktora policije.
Kad vi{e kandidata ispuwava predvi|ene uslove,
prednost }e imati kandidat koji ima najboqe rezultate rada u obavqawu policijskih poslova.
Utvr|ivawe podru~nih policijskih uprava
i policijskih stanica
^lan 22.
Vlada uredbom o na~elima za unutra{we ure|ewe Ministarstva utvr|uje podru~ne policijske uprave i policijske stanice, wihova podru~ja i sedi{ta.
Unutra{we organizacione jedinice
za koordinaciju rada
^lan 23.
Radi obavqawa poslova policije u skladu sa
osobenim svojstvima odre|enih podru~ja, uredbom iz ~lana 22. ovog zakona mogu se utvrditi i
unutra{we organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih
21. novembar 2005.
stanica na ovim podru~jima. Uredbom se utvr|uju podru~ja i sedi{ta unutra{wih organizacionih jedinica za koordinaciju.
Delokrug i organizaciju unutra{wih organizacionih jedinica iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje ministar.
Ministar, po pribavqenom mi{qewu direktora policije, imenuje i razre{ava policijskog
slu`benika – rukovodioca unutra{we organizacione jedinice iz st. 1. i 2. ovog ~lana.
Podru~na policijska uprava
^lan 24.
Poslovi podru~ne policijske uprave su da:
1) na podru~ju op{tine u kojoj je weno sedi{te neposredno obavqa policijske i druge poslove i ostvaruje lokalnu saradwu;
2) na podru~ju za koje je obrazovana prati i analizira stawe bezbednosti, koordinira i kontroli{e rad policijskih stanica i obezbe|uje
ostvarivawe lokalne saradwe i odgovornosti;
3) u~estvuje po potrebi u obavqawu poslova iz
delokruga policijskih stanica;
4) preduzima mere obezbe|ewa odre|enih lica
i objekata;
5) obavqa druge poslove utvr|ene posebnim
propisima i drugim aktima.
Ministar, po pribavqenom mi{qewu direktora policije, imenuje i razre{ava policijskog slu`benika – na~elnika podru~ne policijske uprave.
Policijska stanica
^lan 25.
Poslovi policijske stanice su da neposredno
obavqa policijske i druge poslove i ostvaruje
lokalnu saradwu na podru~ju za koje je obrazovana u sastavu podru~ne policijske uprave.
Direktor policije, po ovla{}ewu ministra i
pribavqenom mi{qewu na~elnika podru~ne policijske uprave, imenuje i razre{ava policijskog
slu`benika – komandira policijske stanice.
Mogu}nost preuzimawa i privremenog
obavqawa poslova
^lan 26.
Direkcija policije mo`e od podru~ne policijske uprave, a podru~na policijska uprava mo`e od policijske stanice da preuzme neposredno izvr{avawe pojedinih zadataka ili vrste poslova kada oceni da je to potrebno.
Za privremeno obavqawe odre|enih poslova
ili za izvr{avawe pojedinih zadataka policije
direktor policije mo`e da obrazuje odgovaraju}a radna tela i utvrdi wihove zadatke, ovla{}ewa i na~in rada.
Vozila, plovila, naoru`awe i oprema
policije
^lan 27.
Radi obavqawa zakonom utvr|enih poslova policija upotrebqava vozila, plovila, naoru`awe
i posebnu opremu.
Boju, oznake vozila i plovila i naoru`awe
21. novembar 2005.
policije utvr|uje Vlada.
Objekti policije
^lan 28.
Ministar, na predlog direktora policije,
utvr|uje objekte i podru~je objekata koje upotrebqava policija i od posebnog su zna~aja za obavqawe poslova policije, i propisuje mere za
wihovo obezbe|ivawe.
Podru~je objekta iz stava 1. ovog ~lana je
funkcionalno obra|eno ili neobra|eno zemqi{te policijskog objekta koje je od posebnog zna~aja za obavqawe poslova policije i potrebno
za upotrebu samog objekta.
Posebne mere za{tite qudstva, sredstava
i opreme policije
^lan 29.
Radi za{tite bezbednosti policijskih slu`benika, obezbe|ivawa tehni~kih sredstava i
opreme, policija sprovodi posebne mere.
Vrste i na~in sprovo|ewa mera iz stava 1.
ovog ~lana propisuje ministar na predlog direktora policije.
áâ. POLICIJSKA OVLA[]EWA
1. Vrste, principi i op{ti uslovi
za primenu policijskih ovla{}ewa
Vrste policijskih ovla{}ewa
^lan 30.
U obavqawu policijskih poslova ovla{}ena
slu`bena lica imaju policijska ovla{}ewa
utvr|ena ovim i drugim zakonom.
Policijska ovla{}ewa utvr|ena ovim zakonom su:
1) upozorewe i nare|ewe;
2) provera i utvr|ivawe identiteta lica i
identifikacija predmeta;
3) pozivawe;
4) dovo|ewe;
5) zadr`avawe lica i privremeno ograni~ewe
slobode kretawa;
6) tra`ewe obave{tewa;
7) privremeno oduzimawe predmeta;
8) pregled prostora, objekata i dokumentacije
i protivteroristi~ki pregled;
9) zaustavqawe i pregledawe lica, predmeta i
saobra}ajnih sredstava;
10) obezbe|ewe i pregled mesta doga|aja;
11) upotreba tu|eg saobra}ajnog sredstva i
sredstva veze;
12) prijem prijava o u~iwenom krivi~nom delu;
13) javno raspisivawe nagrade;
14) snimawe na javnim mestima;
15) poligrafsko testirawe;
16) policijsko opa`awe (opservirawe);
17) tragawe za licima i predmetima;
18) za{tita `rtava krivi~nih dela i drugih
lica;
19) prikupqawe, obrada i kori{}ewe li~nih
Broj 101
141
podataka;
20) mere ciqane potrage;
21) upotreba sredstava prinude.
Uslovi za primenu policijskih ovla{}ewa
^lan 31.
Policijska ovla{}ewa primewuje ovla{}eno
slu`beno lice, u skladu sa aktom iz ~lana 4.
stav 4. ovog zakona.
Pre primene policijskog ovla{}ewa ovla{}eno slu`beno lice du`no je da se uveri da su
ispuweni svi zakonski uslovi za primenu ovla{}ewa i odgovorno je za tu procenu.
Ovla{}eno slu`beno lice primewuje policijska ovla{}ewa po sopstvenoj inicijativi,
po nare|ewu nadre|enog slu`benika i po nalogu nadle`nog organa izdatom u skladu sa drugim
zakonom.
Kad je nadre|eni slu`benik prisutan, policijska ovla{}ewa primewuju se po wegovom nare|ewu, izuzev ako nema vremena da se ~eka na to
nare|ewe i mora se bez odlagawa postupiti po
sopstvenoj inicijativi.
Prilikom primene policijskih ovla{}ewa
ovla{}eno slu`beno lice postupa u skladu sa
zakonom i drugim propisom i po{tuje standarde
postavqene Evropskom konvencijom za za{titu
qudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim
principima UN o upotrebi sile i vatrenog
oru`ja od strane slu`benih lica koja sprovode
zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i
drugim me|unarodnim aktima koji se odnose na
policiju.
Na na~in utvr|en zakonom, ako je to u datoj situaciji mogu}e i ne bi ugrozilo izvr{ewe policijskog zadatka, lice prema kome se primewuje policijsko ovla{}ewe ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da uka`e na okolnosti
koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom ovla{}enog slu`benog lica,
koje se legitimi{e, i da tra`i prisustvo lica
koje u`iva wegovo poverewe.
Slu`bena zna~ka, legitimacija,
uniforma i oznake
^lan 32.
Radi obavqawa policijskih poslova, Ministarstvo ovla{}enim slu`benim licima izdaje
slu`benu zna~ku i slu`benu legitimaciju, a policijskim slu`benicima iz ~lana 4. stav 2. ta~ka 2) ovog zakona slu`benu legitimaciju.
Uniformisano ovla{}eno slu`beno lice na
propisan na~in nosi uniformu sa oznakama kada obavqa poslove odr`avawa javnog reda, regulisawa i kontrole saobra}aja, nadzora i obezbe|ivawa dr`avne granice ili obavqa druge
poslove prema propisima o na~inu postupawa
policije.
Poslovi iz stava 2. ovog ~lana mogu se, po nalogu nadre|enog policijskog slu`benika, obavqati i bez uniforme.
Uniformu policijskog slu`benika, na pro-
142
Broj 101
pisan na~in, mogu na dr`avnim priredbama i
sve~anostima, stru~nim i skupovima veterana i
na sahranama aktivnih i penzionisanih slu`benika policije, da nose i penzionisani policijski slu`benici.
Slu`beno oru`je i sredstva prinude
^lan 33.
Ovla{}eno slu`beno lice ima pravo i du`nost da nosi slu`beno oru`je i municiju, a policijski slu`benik iz ~lana 4. stav 2. ta~ka 2)
ovog zakona mo`e da nosi oru`je ako je to odre|eno u slu`benoj legitimaciji.
Oru`je i municiju, kao i druga sredstva prinude, ovla{}eno slu`beno lice upotrebqava
pod uslovima utvr|enim ovim zakonom.
Predstavqawe pre primene ovla{}ewa
^lan 34.
Ovla{}eno slu`beno lice se, pre po~etka primene policijskog ovla{}ewa, predstavqa pokazivawem slu`bene zna~ke i slu`bene legitimacije licu prema kome primewuje ovla{}ewe.
Izuzetno, ovla{}eno slu`beno lice ne}e se
predstaviti na na~in iz stava 1. ovog ~lana ako
okolnosti primene policijskog ovla{}ewa u
konkretnom slu~aju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizawe zakonitog ciqa. U tom slu~aju
ovla{}eno slu`beno lice }e, tokom primene
policijskog ovla{}ewa, na svoje svojstvo upozoriti re~ju: „Policija”.
Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog ~lana ovla{}eno slu`beno lice }e se predstaviti
na na~in iz stava 1. ovog ~lana.
Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost,
po{tovawe qudskih prava i omogu}avawe
medicinske pomo}i
^lan 35.
Ovla{}eno slu`beno lice u primeni policijskih ovla{}ewa postupa nepristrasno, pru`aju}i svakome jednaku zakonsku za{titu i postupaju}i bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu.
U primeni policijskih ovla{}ewa ovla{}eno slu`beno lice postupa humano i po{tuje dostojanstvo, ugled i ~ast svakog lica i druga
osnovna prava i slobode ~oveka daju}i prednost
pravima ugro`enog u odnosu na ista prava lica
koje ta prava ugro`ava i vode}i ra~una o pravima tre}ih lica.
Ovla{}eno slu`beno lice prilikom primene
policijskih ovla{}ewa }e, na zahtev lica prema kome se ovla{}ewe primewuje, omogu}iti
pru`awe medicinske pomo}i od strane zdravstvene ustanove.
21. novembar 2005.
ti ve}e {tetne posledice od onih koje bi nastupile da policijsko ovla{}ewe nije primeweno.
Izme|u vi{e policijskih ovla{}ewa primeni}e se ono kojim se zadatak mo`e izvr{iti sa
najmawe {tetnih posledica i gubqewa vremena.
Prilikom primene sredstava prinude nastoja}e se da wihova upotreba bude postupna, odnosno od najlak{eg prema te`em sredstvu prinude
i, u svakom slu~aju, uz minimum neophodne sile.
Primena ovla{}ewa prema vojnim licima
^lan 37.
Ovla{}ewa utvr|ena ovim zakonom ovla{}eno slu`beno lice primewuje i prema vojnim licima, ako posebnim propisom nije odre|eno da
se ova ovla{}ewa primewuju na drugi na~in ili
da se ne primewuju.
O postupawu iz stava 1. ovog ~lana ovla{}eno
slu`beno lice odmah obave{tava vojnu policiju.
Primena ovla{}ewa prema maloletnim
i mla|im punoletnim licima
^lan 38.
Policijska ovla{}ewa prema maloletnim licima, mla|im punoletnim licima i u predmetima krivi~nopravne za{tite dece i maloletnika
primewuju ovla{}ena slu`bena lica posebno
osposobqena za rad sa maloletnicima.
Izuzetno, policijska ovla{}ewa primeni}e
drugo ovla{}eno slu`beno lice ako zbog okolnosti slu~aja ne mo`e da postupa ovla{}eno
slu`beno lice posebno osposobqeno za rad sa
maloletnicima.
Policijska ovla{}ewa prema maloletnom licu primewuju se u prisustvu roditeqa ili starateqa tog lica, odnosno, u slu~aju da su nedostupni, u prisustvu predstavnika organa starateqstva, izuzev kad zbog posebnih okolnosti ili
neodlo`nosti postupawa to nije mogu}e.
Prisustvo predstavnika organa starateqstva
umesto roditeqa mo`e da se obezbedi, ako je mogu}e, i u slu~ajevima kada bi prisustvo roditeqa bilo {tetno za maloletnika u slu~ajevima
nasiqa u porodici i sli~nim, ili bi ih toliko iritiralo da bi u velikoj meri ugrozilo izvr{ewe policijskog zadatka.
Kad prisustvo organa starateqstva u smislu
st. 3. i 4. ovog ~lana nije mogu}e obezbediti,
obezbedi}e se prisustvo drugog poslovno sposobnog lica sa iskustvom u radu sa maloletnicima, koje nije zaposleno u policiji ili ume{ano u slu~aj.
2. Uslovi i na~in primene pojedinih
policijskih ovla{}ewa
2.1. Upozorewe i nare|ewe
Princip srazmernosti
Uslovi za primenu upozorewa
^lan 36.
Primena policijskog ovla{}ewa mora biti
srazmerna potrebi zbog koje se preduzima.
Primena policijskog ovla{}ewa ne sme izazva-
^lan 39.
Ovla{}eno slu`beno lice upozori}e lice koje svojim pona{awem, delovawem ili propu{tawem odre|ene radwe mo`e da dovede u opasnost
21. novembar 2005.
svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica
ili bezbednost imovine, da naru{i javni red
ili da ugrozi bezbednost saobra}aja na putevima ili kad se osnovano o~ekuje da bi to lice moglo da u~ini ili da izazove drugo lice da u~ini krivi~no delo ili prekr{aj.
Uslovi za primenu nare|ewa
Broj 101
143
ili prekr{aja ili u~inioce tih dela, odnosno
pru`a obave{tewa od interesa za rad policije;
7) koje svojim pona{awem izaziva sumwu da je
u~inilac krivi~nog dela ili prekr{aja ili da
ga namerava u~initi ili po svom fizi~kom izgledu li~i na lice za kojim se traga;
8) koje se zatekne na mestu izvr{ewa krivi~nog dela ili prekr{aja;
9) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili prete`nog broja lica;
10) na opravdan zahtev slu`benih lica organa
dr`avne uprave, pravnih ili fizi~kih lica.
Opravdanim zahtevom iz stava 1. ta~ka 10)
ovog ~lana smatra se zahtev iz kojeg je vidqivo
da su slu`benim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupawe ili da je fizi~kim
licima povre|eno neko pravo.
Ovla{}eno slu`beno lice du`no je da upozna
lice sa razlogom provere wegovog identiteta.
^lan 40.
Nare|ewe se mo`e primeniti samo u odnosu
na pona{awa, odnosno delatnosti i ~iwewa od
kojih neposredno zavisi uspe{no izvr{avawe
policijskih zadataka.
Nare|ewa se primewuju radi:
1) otklawawa opasnosti za `ivot i li~nu bezbednost qudi;
2) otklawawa opasnosti za imovinu;
3) spre~avawa izvr{avawa krivi~nih dela i
prekr{aja, hvatawa wihovih u~inilaca i pronala`ewa i obezbe|ewa tragova tih dela koji mogu poslu`iti kao dokaz;
4) odr`avawa javnog reda ili uspostavqawa
naru{enog javnog reda;
5) bezbednosti saobra}aja na putevima;
6) zapre~avawa pristupa ili zadr`avawa na
prostoru ili objektu gde to nije dozvoqeno;
7) spre~avawa i otklawawa posledica u slu~aju op{te opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugih oblika ugro`avawa op{te bezbednosti;
8) spre~avawa ugro`avawa bezbednosti qudi i
imovine u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.
^lan 43.
Provera identiteta lica vr{i se uvidom u li~nu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom.
Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, provera identiteta mo`e biti izvr{ena na osnovu izjave lica ~iji je identitet proveren.
Licu bez li~ne karte, po utvr|ivawu identiteta i prava na li~nu kartu, izda}e se li~na
karta u propisanom postupku.
Na~in primene upozorewa i nare|ewa
Utvr|ivawe identiteta lica
^lan 41.
Upozorewa i nare|ewa daju se usmeno, pisano
ili na drugi pogodan na~in, svetlosnim i zvu~nim signalima, rukom i sli~no, s tim da wihovo
zna~ewe bude jasno izra`eno.
^lan 44.
Utvr|ivawe identiteta lica primeni}e se prema licu koje nema kod sebe ispravu iz ~lana 43.
stav 1. ovog zakona ili kad se sumwa u verodostojnost takve isprave.
Identitet se utvr|uje kori{}ewem podataka
iz evidencija, primenom metoda i upotrebom
sredstava kriminalisti~ke taktike i tehnike,
medicinskim ili drugim odgovaraju}im ve{ta~ewima.
U ciqu utvr|ivawa identiteta lica policija
je ovla{}ena da javno objavi fotorobot, crte`,
snimak ili opis lica.
Kad identitet nije mogu}e utvrditi na drugi
na~in, policija je ovla{}ena da objavi fotografiju lica koje o sebi ne mo`e dati podatke,
odnosno fotografiju nepoznatog le{a.
2.2. Provera i utvr|ivawe identiteta lica
i identifikacija predmeta
Uslovi za proveru identiteta lica
^lan 42.
Provera identiteta lica primeni}e se prema
licu:
1) koje treba uhvatiti, dovesti, zadr`ati ili
uputiti nadle`nom dr`avnom organu;
2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupawe;
3) nad kojim se obavqa pregled ili pretresawe ili se preduzimaju druge zakonom propisane
mere i radwe;
4) koje se zatekne u tu|em stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje
se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;
5) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u
kojem je privremeno ograni~ena sloboda kretawa, ako je provera identiteta potrebna;
6) koje prijavquje izvr{ewe krivi~nog dela
Na~in provere identiteta lica
Identifikacija predmeta
^lan 45.
Identifikacija predmeta primewuje se kada je
u postupku potrebno da se utvrde i provere obele`ja i svojstva predmeta, kao i odnos izme|u
lica ili doga|aja i predmeta.
Direkcija policije je ovla{}ena da javno objavi fotografiju, crte`, snimak ili opis predmeta ako je to od zna~aja za uspe{no vo|ewe postupka identifikacije predmeta.
144
Broj 101
2.3. Pozivawe
Uslovi i na~in pozivawa na razgovor
^lan 46.
Lice za koje se osnovano pretpostavqa da raspola`e obave{tewima neophodnim za obavqawe
policijskih poslova iz ~lana 10. stav 1. ta~.
1)–4) ovog zakona mo`e biti pozvano na razgovor.
U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adresa organizacione jedinice Ministarstva, razlog, mesto i vreme pozivawa.
Kad je to pre upu}ivawa poziva poznato, poziv
se, pored srpskog, sa~iwava i na drugom jeziku i
pismu u slu`benoj upotrebi kojim se lice slu`i. Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev lica
koje se odazvalo pozivu, sadr`aj poziva saop{ti}e mu se na tom jeziku.
Lice koje odbije da pru`i obave{tewe, ne
sme se ponovo pozivati iz istog razloga.
O izvr{enom dostavqawu sastavqa se potvrda
– dostavnica.
Vreme u kojem se lice mo`e pozvati
^lan 47.
Lice koje se nalazi u stanu mo`e se pozivati
u vremenu od 6 do 22 ~asa.
Izuzetno, ako postoji opasnost od odlagawa,
lice od kojeg se tra`i obave{tewe ovla{}eno
slu`beno lice mo`e da pozove van vremena
predvi|enog u stavu 1. ovog ~lana.
Posebni slu~ajevi pozivawa
^lan 48.
Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je, izuzetno, da lice pozove usmeno ili odgovaraju}im
telekomunikacionim sredstvom, pri ~emu je du`no da saop{ti razlog pozivawa, a uz saglasnost lica mo`e i da preveze lice do slu`benih prostorija.
Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obave{tavawa kada je to neophodno
zbog opasnosti od odlagawa, bezbednosti postupawa ili kada se poziv upu}uje ve}em broju lica.
Pozivawe maloletnog lica obavqa se dostavqawem pisanog poziva preko roditeqa ili
starateqa.
2.4. Dovo|ewe
Dovo|ewe na osnovu pisanog naloga
^lan 49.
Lice mo`e biti dovedeno na osnovu pisane
naredbe koju izda sud, odnosno naloga po zakqu~ku o privo|ewu donetog u upravnom postupku (u daqem tekstu: nalog).
U smislu stava 1. ovog ~lana, lica se mogu dovesti u prostorije Ministarstva, drugog nadle`nog organa dr`avne uprave ili do mesta odre|enog nalogom.
Ovla{}eno slu`beno lice licu koje treba dovesti uru~uje nalog iz stava 1. ovog ~lana pre
dovo|ewa.
21. novembar 2005.
Licu za koje se osnovano sumwa da }e pru`iti otpor ovla{}eno slu`beno lice }e uru~iti
nalog iz stava 1. ovog ~lana posle dovo|ewa.
Lice mo`e biti dovedeno u vreme od 6 do 22
~asa.
Izuzetno, kad je dovo|ewe neophodno radi
preduzimawa policijskih poslova koji ne trpe
odlagawe, lice se mo`e dovesti i van vremena
utvr|enog u stavu 5. ovog ~lana.
Dovo|ewe mo`e biti preduzeto najranije
{est ~asova pre odre|enog roka za dovo|ewe,
ako se mora izvr{iti na podru~ju policijske
uprave na kojem je lice zate~eno.
Kad se dovo|ewe mora izvr{iti van podru~ja
policijske uprave na kojem je lice zate~eno, dovo|ewe mo`e trajati najdu`e 24 ~asa.
Slu~ajevi dovo|ewa bez pisanog naloga
^lan 50.
Bez pisanog naloga mo`e se dovesti lice:
1) ~iji identitet treba utvrditi;
2) za kojim je raspisana poternica;
3) koje treba zadr`ati po ~l. 53. i 54. ovog zakona.
Lica prema kojima se ne primewuju odredbe
o dovo|ewu
^lan 51.
Odredbe o dovo|ewu ne primewuju se prema
licu ~ije je kretawe znatno ote`ano zbog bolesti, iznemoglosti ili trudno}e, kao ni prema
licu za koje se opravdano pretpostavqa da bi mu
se dovo|ewem bitno pogor{alo zdravqe.
O ~iwenicama iz stava 1. ovog ~lana obave{tava se organ koji je izdao nalog za dovo|ewe.
Odredbe o dovo|ewu ne primewuju se prema
licu koje obavqa takve poslove koji se ne smeju
prekidati sve dok mu se ne obezbedi odgovaraju}a zamena.
O dovo|ewu iz ~lana 50. ovog zakona, odnosno
razlozima iz st. 1. i 3. ovog ~lana da se odredbe o
dovo|ewu ne primene, odlu~uje neposredni stare{ina ovla{}enog slu`benog lica koje vr{i dovo|ewe, a ako se za razloge saznalo tek na licu mesta
– samo ovla{}eno slu`beno lice, koje o tome bez
odlagawa obave{tava svog nadle`nog stare{inu.
Prava lica koje se dovodi
^lan 52.
Ovla{}eno slu`beno lice }e lice koje dovodi upoznati pre dovo|ewa o razlozima dovo|ewa, pravu na obave{tavawe porodice ili drugih
lica, kao i o pravu na branioca.
2.5. Zadr`avawe lica i privremeno ograni~ewe
slobode kretawa
Uslovi za zadr`avawe
^lan 53.
Ovla{}eno slu`beno lice zadr`a}e lice koje remeti ili ugro`ava javni red ako javni red
nije mogu}e druk~ije uspostaviti, odnosno ako
ugro`avawe nije mogu}e druk~ije otkloniti. Zadr`avawe mo`e da traje najdu`e 24 ~asa.
21. novembar 2005.
Lice koje su izru~ili strani organi bezbednosti i koje je potrebno predati nadle`nom organu mo`e da bude zadr`ano najdu`e 48 ~asova.
Zadr`avawe se odre|uje re{ewem koje mora
biti doneto i uru~eno licu u roku od {est ~asova od privo|ewa u slu`bene prostorije. Zadr`ano lice ima, dok traje zadr`avawe, pravo na
`albu protiv re{ewa o zadr`avawu. O `albi
nadle`ni okru`ni sud mora da odlu~i u roku od
48 ~asova.
@alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa o zadr`avawu.
Zadr`avawe se prekida kad prestanu razlozi
zbog kojih je odre|eno, odnosno odlukom nadle`nog suda.
Ako je zadr`ano vojno lice o tome se bez odlagawa obave{tava vojna policija.
Dodatna jemstva u slu~aju zadr`avawa
^lan 54.
O zadr`avawu po odredbama ovog zakona ili u
primeni zakona o kontroli dr`avne granice
ili zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, lice mora biti na svom materwem jeziku ili
jeziku koji razume obave{teno da je zadr`ano i
o razlozima za zadr`avawe i pou~eno da nije
obavezno ni{ta da izjavi, da ima pravo na odgovaraju}u pravnu pomo} advokata koga slobodno
izabere i da }e se na wegov zahtev o zadr`avawu
obavestiti wegovi najbli`i.
Ako je lice iz stava 1. ovog ~lana stranac, mora na wegovom materwem jeziku ili na jeziku
koji razume da bude pou~eno i o tome da }e na
wegov zahtev o zadr`avawu biti obave{teno diplomatsko-konzularno predstavni{tvo dr`ave
~iji je dr`avqanin.
Ovla{}eno slu`beno lice mora da odlo`i
sva daqa postupawa do dolaska advokata, i to
najdu`e za dva ~asa od kako je licu pru`ena mogu}nost da obavesti advokata. Ovla{}eno slu`beno lice mo`e da zadr`i lice ili da izvr{i
drugu radwu predvi|enu zakonom ~ije bi odlagawe onemogu}ilo ili ote`alo izvr{ewe zadatka.
Prihvatili{te za strance
^lan 55.
Strancu kome nije dozvoqen ulazak u zemqu
ili kome je izre~eno proterivawe ili udaqewe
iz zemqe, ali ga nije mogu}e tako udaqiti, mo`e da se, u skladu sa zakonom, odredi boravak
pod poja~anim policijskim nadzorom u objektu
odre|enom za te namene za vreme koje je neophodno za wegovo udaqewe iz zemqe.
Broj 101
145
2) pronala`ewa i hvatawa u~inilaca krivi~nih dela ili prekr{aja;
3) pronala`ewa i hvatawa lica za kojima se
traga;
4) pronala`ewa tragova i predmeta koji mogu
poslu`iti kao dokaz da je u~iweno krivi~no delo ili prekr{aj.
Privremeno ograni~ewe slobode kretawa ne
mo`e trajati du`e od ostvarewa ciqa radi kojeg je ovla{}ewe primeweno. Za ograni~ewe du`e od osam ~asova potrebno je odobrewe nadle`nog okru`nog suda.
Posebni uslovi za ograni~ewe slobode kretawa
^lan 57.
Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da
privremeno ograni~i slobodu kretawa i zadr`avawa na odre|enom prostoru ili objektu i u
slu~ajevima ugro`avawa bezbednosti izazvanog
elementarnim nepogodama ili epidemijama i u
drugim slu~ajevima ugro`avawa bezbednosti
lica i imovine (bezbednosni pregled) dok takvo ugro`avawe traje.
Radi ostvarivawa ciqeva iz stava 1. ovog ~lana, ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da
sprovede udaqavawe lica, evakuaciju.
Kriminalisti~ko-takti~ke radwe
^lan 58.
Ovla{}ewe privremenog ograni~ewa slobode
kretawa iz ~lana 56. ovog zakona i ovla{}ewe
tragawa za licima i predmetima iz ~lana 72.
ovog zakona sprovode se kriminalisti~ko-takti~kim radwama koje ~ine potera, pregled odre|enih objekata i prostora, zaseda, racija i blokada saobra}ajnih i drugih povr{ina.
2.6. Tra`ewe obave{tewa
Ciqevi i ograni~ewa prilikom tra`ewa
obave{tewa
^lan 59.
Ovla{}eno slu`beno lice mo`e tra`iti
obave{tewa od lica u ciqu spre~avawa i otkrivawa krivi~nih dela ili prekr{aja, ili wihovih u~inilaca.
Lice nije du`no da pru`i tra`eno obave{tewe
osim ako bi time u~inio krivi~no delo, na {ta je
ovla{}eno slu`beno lice du`no da ga upozori.
Lice koje odbije da pru`i tra`ena obave{tewa ne sme ponovo iz istog razloga da bude pozvano na razgovor iz ~lana 46. ovog zakona.
2.7. Privremeno oduzimawe predmeta
Uslovi za privremeno ograni~ewe
slobode kretawa
Uslovi za privremeno oduzimawe predmeta,
potvrda i vo|ewe podataka
^lan 56.
Licu se, u skladu sa zakonom, mo`e privremeno ograni~iti sloboda kretawa na odre|enom
prostoru ili objektu radi:
1) spre~avawa izvr{ewa krivi~nih dela ili
prekr{aja;
^lan 60.
Ovla{}eno slu`beno lice privremeno }e oduzeti predmet:
1) ako okolnosti slu~aja ukazuju da je odre|eni predmet namewen za izvr{ewe krivi~nog dela ili prekr{aja;
146
Broj 101
2) ako je oduzimawe predmeta neophodno za za{titu op{te bezbednosti;
3) koji lice kome je oduzeta ili ograni~ena
sloboda ima kod sebe i mo`e da ga upotrebi za
samopovre|ivawe, napad ili bekstvo.
O privremenom oduzimawu predmeta ovla{}eno slu`beno lice du`no je da izda potvrdu. Potvrda mora da sadr`i podatke o privremeno oduzetom predmetu po kojima se predmet razlikuje
od drugih predmeta, kao i podatke o licu od koga je predmet oduzet.
Podaci o privremeno oduzetim predmetima
vode se u posebnoj evidenciji.
^uvawe i vra}awe privremeno oduzetih predmeta
^lan 61.
Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta ~uvawe u prostorijama policije nije mogu}e ili je povezano sa zna~ajnim te{ko}ama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili
obezbediti na odgovaraju}i na~in, do dono{ewa odluke nadle`nog organa.
Kad prestanu razlozi zbog kojih je predmet
privremeno oduzet, ako drugim zakonom ili odlukom nadle`nog organa nije druk~ije odre|eno, privremeno oduzeti predmet }e se vratiti
licu od kojeg je oduzet, a ako je do{lo do zna~ajnog gubitka vrednosti predmeta, lice ima pravo na naknadu {tete.
Lice iz stava 2. ovog ~lana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne mo`e biti kra}i od
mesec dana.
Prodaja privremeno oduzetih predmeta
^lan 62.
Policija je ovla{}ena da proda privremeno
oduzete predmete ako za daqe postupawe nije
nadle`an sud ili drugi organ uprave kad:
1) predmetima preti opasnost od propadawa
ili zna~ajan gubitak vrednosti;
2) je ~uvawe i odr`avawe predmeta povezano
sa nesrazmerno visokim tro{kovima ili te{ko}ama.
Privremeno oduzeti predmet mo`e biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u odre|enom
roku koji ne mo`e biti kra}i od mesec dana, a
licu je bilo saop{teno da }e predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme.
Privremeno oduzeti predmeti prodaju se na
javnoj licitaciji.
Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao
biti prodat na odr`anoj javnoj licitaciji ili
je o~igledno da }e tro{kovi licitacije biti
nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom
ili postoji opasnost od propadawa predmeta,
privremeno oduzeti predmet }e se prodati u
slobodnoj prodaji.
Ako se kupac ne mo`e prona}i u roku od jedne
godine, privremeno oduzeti predmet mo`e da se
upotrebi kao op{te dobro ili uni{ti.
Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su buxeta Republike Srbije.
21. novembar 2005.
2.8. Pregled prostorija, objekata i dokumentacije
i protivteroristi~ki pregled
Uslovi i na~in vr{ewa pregleda
^lan 63.
Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da
u|e u poslovni prostor i izvr{i wegov pregled
i pregled dokumentacije radi:
1) pronalaska u~inilaca krivi~nih dela ili
prekr{aja;
2) postupawa po dojavi o prisutnosti eksplozivne naprave ili druge opasnosti.
Ovla{}ena slu`bena lica mogu vr{iti i preventivni protivteroristi~ki pregled prostorija, objekata, sredstava, naprava i drugih predmeta radi za{tite bezbednosti qudi i imovine
u saobra}aju, na javnim skupovima i na drugim
mestima.
Protivteroristi~ki pregled obuhvata protivdiverzioni, hemijsko-bakteriolo{ko-radiolo{ki i drugi pregled.
Ako je mogu}e o~ekivati da bi u prostorijama,
objektima ili sredstvima, odnosno na kojem od
mesta iz stava 2. ovog ~lana moglo do}i do ugro`avawa bezbednosti qudi i imovine sumwivim
napravama ili predmetima, kao i kad do tog
ugro`avawa do|e, ovla{}ena slu`bena lica mogu prostor, objekte, sredstvo, odnosno mesto, da
isprazne i spre~e pristup do wih i da ih neposredno ili uz upotrebu tehni~kih sredstava pregledaju. U ovom slu~aju ovla{}ena slu`bena lica mogu izvr{iti i bezbednosni pregled.
Prilikom vr{ewa protivteroristi~kog pregleda ovla{}ena slu`bena lica mogu od nadle`nog inspekcijskog organa da zahtevaju da izvr{i i inspekcijski nadzor.
2.9. Zaustavqawe i pregledawe lica, predmeta
i saobra}ajnih sredstava
Uslovi i na~in zaustavqawa i pregledawa
^lan 64.
Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da
zaustavi i izvr{i pregled lica, predmeta koje
lice nosi sa sobom i saobra}ajnog sredstva kada je to neophodno radi pronalaska predmeta
podobnih za napad ili samopovre|ivawe.
Prilikom zaustavqawa ovla{}eno slu`beno
lice, pre nego {to pristupi pregledu iz stava 1.
ovog ~lana, saop{ava licu da li je zaustavqeno
radi vr{ewa pregleda zbog preventivne kontrole, zbog wegovog ili tu|eg prekr{aja ili krivi~nog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga.
Pregledom lica u smislu stava 1. ovog ~lana,
smatra se uvid u sadr`aj ode}e i obu}e.
Pregledom saobra}ajnog sredstva u smislu
stava 1. ovog ~lana, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobra}ajnog sredstva i predmeta koji se prevoze.
Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u
wegovoj neposrednoj blizini ili predmeta lica
po ~ijem se nalogu u wegovoj pratwi oni prevoze.
21. novembar 2005.
Pregled lica mora vr{iti lice istog pola,
izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimawa oru`ja ili predmeta podobnih za
napad ili samopovre|ivawe.
Prilikom pregleda ovla{}ena slu`bena lica ovla{}ena su da koriste tehni~ka sredstva i
slu`benog psa.
Pri preduzimawu mera iz stava 1. ovog ~lana
ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da prinudno otvori zatvoreno saobra}ajno sredstvo
ili predmet koji lice nosi sa sobom.
Ako postoje osnovi sumwe da lice kod sebe, u
saobra}ajnom sredstvu ili u predmetu koji nosi
sa sobom ima predmete koji mogu poslu`iti kao
dokaz u krivi~nom ili prekr{ajnom postupku,
ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da zadr`i lice do pribavqawa naloga za pretres, a najdu`e {est ~asova.
2.10. Obezbe|ewe i pregled mesta doga|aja
Na~in postupawa ovla{}enog slu`benog lica
^lan 65.
Kad ovla{}eno slu`beno lice sazna za izvr{ewe krivi~nog dela, prekr{aja ili drugog doga|aja povodom kojeg je potrebno neposrednim
opa`awem utvrditi ili razjasniti ~iwenice,
ovla{}eno je da obezbedi mesto doga|aja do dolaska slu`benog lica odgovaraju}eg organa,
pregleda mesto doga|aja radi pronala`ewa ili
obezbe|ewa tragova i predmeta koji mogu poslu`iti kao dokaz, pronalasku u~inioca, kao i
prikupqawu obave{tewa u vezi sa krivi~nim
delom, prekr{ajem ili doga|ajem.
Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je do
okon~awa pregleda, a najdu`e {est ~asova, da
zadr`i lice za koje proceni da mo`e da pru`i
obave{tewa va`na za razja{wavawe doga|aja
ili za preduzimawe spasila~kih aktivnosti,
ako je verovatno da se obave{tewa ne bi mogla
kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti prisustvo lica koje mo`e preduzeti spasila~ke aktivnosti.
Radi za{tite `rtava krivi~nog dela, o{te}enih zbog prekr{aja ili drugog doga|aja i u ciqu za{tite interesa postupka, ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da zabrani snimawe
mesta doga|aja.
2.11. Upotreba tu|eg saobra}ajnog sredstva
i sredstva veze
Uslovi upotrebe i prava vlasnika
^lan 66.
Ovla{}eno slu`beno lice mo`e da se poslu`i saobra}ajnim sredstvom i sredstvom veze
pravnog ili fizi~kog lica, ako na drugi na~in
ne mo`e da izvr{i prevoz, odnosno uspostavi
vezu neophodnu radi hvatawa u~inioca krivi~nog dela koji se neposredno goni ili radi prevo`ewa u najbli`u zdravstvenu ustanovu povre|enog lica koje je `rtva krivi~nog dela, saobra}ajne nezgode, elementarne nepogode ili
drugog nesre}nog slu~aja.
Broj 101
147
Ovla{}eno slu`beno lice se prilikom primene ovla{}ewa iz stava 1. ovog ~lana obavezno
predstavqa pokazivawem slu`bene zna~ke i slu`bene legitimacije.
Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva veze
kojim se poslu`i policijski slu`benik ima
pravo na naknadu tro{kova i {tete prouzrokovane wihovom upotrebom.
2.12. Prijem prijava o u~iwenom krivi~nom delu
Du`nosti ovla{}enog slu`benog lica
^lan 67.
Ovla{}eno slu`beno lice du`no je da primi
prijavu o u~iwenom krivi~nom delu za koje se
goni po slu`benoj du`nosti.
Ako se pri podno{ewu krivi~ne prijave ili
sprovo|ewem uvi|aja utvrdi da se radi o krivi~nom delu za koje se goni po privatnoj tu`bi ili
se utvrdi da doga|aj nema obele`ja krivi~nog
dela, ovla{}eno slu`beno lice o tome obave{tava o{te}enog, uz odgovaraju}u pravnu pouku.
Ako ovla{}eno slu`beno lice primi pisanu
ili usmenu prijavu o krivi~nom delu sa poznatim u~iniocem za koje se goni privatnom tu`bom, o tome obave{tava o{te}eno lice.
Radi utvr|ivawa u~inioca krivi~nog dela iz
st. 2. i 3. ovog ~lana, ovla{}eno slu`beno lice
na pisani zahtev o{te}enog ili drugog lica
ovla{}enog za podno{ewe privatne tu`be
preduzima neophodne radwe koje ova lica ne mogu samostalno preduzeti, a odnose se na utvr|ivawe identiteta u~inioca.
Obaveze iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana ne odnose
se na slu~ajeve kada postoje osnovi sumwe da je
u~iweno krivi~no delo protiv ~asti i ugleda.
2.13. Javno raspisivawe nagrade
Uslovi za raspisivawe, na~in objavqivawa
i pravo na nagradu
^lan 68.
Policija je ovla{}ena da javno raspi{e nagradu za dato obave{tewe radi:
1) otkrivawa i hvatawa lica koje je u~inilo
te`e krivi~no delo;
2) pronala`ewa nestalog lica;
3) razre{avawa drugih slu~ajeva kada su obave{tewa neophodna u obavqawu poslova iz ~lana 10. ovog zakona.
Raspisivawe nagrade mo`e se objaviti u sredstvima javnog obave{tavawa ili na drugi pogodan na~in.
Nema pravo na nagradu lice koje je dalo obave{tewe za koje je raspisana nagrada, ako policija ve} raspola`e tim obave{tewem.
Pravo na nagradu nemaju ni pripadnici policije i ~lanovi wihovih porodica.
2.14. Snimawe na javnim mestima
Vrste i na~in snimawa
^lan 69.
Snimawe na javnim mestima predstavqa trajni akusti~ki i video nadzor javnih mesta na ko-
148
Broj 101
jima se u~estalo vr{e krivi~na dela ili prekr{aji, radi wihovog spre~avawa.
Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupqawa do|e do ugro`avawa `ivota i zdravqa
qudi ili imovine, ovla{}eno slu`beno lice
ovla{}eno je da vr{i video snimawe ili fotografisawe javnog skupa.
Nameru da sprovede aktivnosti iz st. 1. i 2.
ovog ~lana policija mora javno da saop{ti.
2.15. Poligrafsko testirawe
Postupak i ograni~ewa pri testirawu
^lan 70.
Ovla{}eno slu`beno lice mo`e na zahtev
ili uz pristanak lica od kojeg tra`i obave{tewa da primeni nad wim poligrafsko ispitivawe po{to ga upozna sa radom ure|aja i lice za
to da pisanu saglasnost.
Ovla{}eno slu`beno lice }e prekinuti primenu poligrafskog ispitivawa ako lice od kojeg se tra`e obave{tewa posle davawa pisane
saglasnosti izjavi da tu saglasnost povla~i.
Poligrafskom testirawu ne mo`e da se podvrgne:
1) lice koje je pod uticajem alkohola ili pod
uticajem opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;
2) lice koje ima ozbiqna sr~ana oboqewa ili
respiratorne smetwe;
3) lice u stresnom stawu;
4) lice koje uzima lekove za smirewe;
5) lice koje pokazuje vidqive znakove psihi~ke poreme}enosti ili bolesti;
6) lice koje ose}a intenzivan fizi~ki bol;
7) trudnica i porodiqa.
21. novembar 2005.
Objava se raspisuje radi:
1) utvr|ivawa prebivali{ta ili boravi{ta
lica, u skladu sa posebnim zakonom;
2) utvr|ivawa identiteta lica koje nije u stawu da pru`i li~ne podatke ili utvr|ivawa identiteta le{a za koji se ne mogu utvrditi podaci;
3) pronalaska predmeta u vezi sa krivi~nim
delom ili prekr{ajem, u skladu sa posebnim
propisima, ili predmetima koji su prona|eni
ili nestali;
4) oduzimawa predmeta ili isprava na osnovu
odluke suda ili organa uprave.
Raspis o tragawu se raspisuje:
1) za nestalim licem;
2) za licem za koje postoji osnovana sumwa da
je izvr{ilo krivi~no delo za koje se goni po
slu`benoj du`nosti;
3) za licem koje mo`e dati obave{tewa o krivi~nom delu ili u~iniocu;
4) na zahtev nadle`nog organa, odnosno ustanove, koji je podnet u skladu sa posebnim zakonom;
5) na zahtev roditeqa, odnosno starateqa lica odbeglog od ku}e i u drugim slu~ajevima, u
skladu sa posebnim propisima.
2.18. Za{tita `rtava krivi~nih dela i drugih lica
Za{tita u slu~aju opasnosti od u~inioca
krivi~nog dela ili drugih lica
2.16. Policijsko opa`awe, opservirawe
^lan 73.
Ako i dok za to postoje opravdani razlozi, policija }e preduzimawem odgovaraju}ih mera za{tititi `rtvu i drugo lice koje je dalo ili mo`e dati podatke va`ne za krivi~ni postupak
ili lice koje je sa navedenim licima u vezi, ako
im preti opasnost od u~inioca krivi~nog dela
ili drugih lica.
Uslovi i na~in opservirawa
Za{tita poverqivih podataka o identitetu
^lan 71.
Radi provere dobijenih obave{tewa i formirawa predloga nadle`nim organima za koje su
ovla{}eni zakonom, ovla{}ena slu`bena lica
mogu, pre postojawa osnova sumwe da je izvr{eno krivi~no delo ili prekr{aj, putem policijskog neposrednog i prikrivenog opa`awa, opservirawa, da prikupqaju obave{tewa i podatke od koristi za utvr|ivawe da li su se stekli
osnovi sumwe da je izvr{eno krivi~no delo ili
prekr{aj.
Opservirawe se vr{i na javnim i drugim za
pristup dostupnim mestima, bez zadirawa u pravo na privatnost bilo kog lica.
^lan 74.
Policija {titi poverqive podatke ~ije bi
otkrivawe izlo`ilo opasnosti fizi~ki integritet lica.
Pri podno{ewu pisanog izve{taja o sadr`aju obave{tewa za ~ije je prikupqawe policija
ovla{}ena u skladu sa zakonom, ovla{}eno slu`beno lice mo`e uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obave{tewe ako
procewuje da bi otkrivawem identiteta izlo`ilo lice ozbiqnoj opasnosti po `ivot, zdravqe, fizi~ki integritet ili bi time ugrozilo
slobodu i imovinu lica.
Podaci o identitetu lica koje je dalo obave{tewe smatraju se poverqivim i wima se rukuje
u skladu sa zakonom.
2.17. Tragawe za licima i predmetima
Uslovi i na~in tragawa
^lan 72.
Policija je ovla{}ena da sprovodi mere tragawa za licima i predmetima.
Tragawe se raspisuje poternicom, objavom i
raspisom o tragawu.
Poternica se raspisuje u skladu sa posebnim
zakonom.
2.19. Prikupqawe, obrada i kori{}ewe
li~nih podataka
Svrha i na~in prikupqawa podataka
^lan 75.
Policija prikupqa, obra|uje i koristi li~ne
podatke, obezbe|uje za{titu i vodi evidencije o
21. novembar 2005.
li~nim i drugim podacima na ~ije je prikupqawe ovla{}ewa ovim zakonom radi spre~avawa i
otkrivawa krivi~nih dela i prekr{aja i radi
pronala`ewa wihovih u~inilaca.
Druge podatke o li~nosti policija mo`e prikupqati, obra|ivati i koristiti samo ako je za
to ovla{}ena drugim zakonom i ako obezbe|uje
zakonom utvr|enu za{titu tih podataka.
Ovla{}eno slu`beno lice podatke o li~nosti do kojih do|e u vr{ewu slu`be ~uva kao poverqive, koristi ih i wima rukuje, u skladu sa
zakonom.
Evidencija li~nih i drugih podataka
^lan 76.
Policija vodi evidencije:
1) lica kojima je po bilo kojem osnovu ograni~ena ili oduzeta sloboda (dovo|ewe, zadr`avawe, ograni~ewe kretawa, li{avawe slobode i
drugo);
2) lica za koje postoje osnovi sumwe da su u~inila krivi~na dela i prekr{aje;
3) u~iwenih krivi~nih dela za koja se goni po
slu`benoj du`nosti, prekr{aja i lica o{te}enih tim delima;
4) u~iwenih krivi~nih dela nepoznatih u~inilaca za koja se goni po privatnoj tu`bi;
5) tra`enih lica i predmeta i lica kojima je
zabrawen ulazak u zemqu;
6) provera identiteta lica;
7) lica nad kojima je sprovedeno utvr|ivawe
identiteta, daktiloskopiranih lica, fotografisanih lica i DNK analiza;
8) operativnih izve{taja, operativnih izvora
saznawa i lica pod posebnom policijskom za{titom;
9) primewenih operativnih i operativno-tehni~kih sredstava i metoda;
10) doga|aja;
11) upotrebqenih sredstava prinude;
12) pritu`bi.
Na~in kori{}ewa i dostavqawa podataka
^lan 77.
Broj~ani podaci o krivi~nim delima, prijavqenim i o{te}enim licima, kao i ostali broj~ani podaci mogu se koristiti u statisti~ke i
analiti~ke svrhe u Ministarstvu.
Podaci iz stava 1. ovog ~lana mogu se dati na
kori{}ewe nadle`nim stru~nim i nau~nim ustanovama za potrebe nau~noistra`iva~kog rada.
Li~ni podaci mogu se dostavqati drugim organima pod uslovima: da je organ koji tra`i podatke zakonom ili drugim propisom ovla{}en
da tra`i i prima te podatke; da su organu koji
tra`i podatke ti podaci neophodni za izvr{avawe poslova iz wegove nadle`nosti; da te podatke nije mogu}e pribaviti na drugi na~in ili
ako bi wihovo pribavqawe zahtevalo nesrazmerno visoke tro{kove.
Li~ni podaci mogu se dostaviti i inostranim policijskim organima i odre|enim me|unarodnim organizacijama na wihov zahtev, u skla-
Broj 101
149
du sa utvr|enim pravilima o me|unarodnoj policijskoj saradwi.
Za{tita li~nih podataka
^lan 78.
Li~ni podaci ne mogu se koristiti protivno
svrsi predvi|enoj ovim zakonom, kao i drugim
propisima kojima se ure|uje za{tita li~nih podataka.
Policija }e licu o kome se vode li~ni podaci pru`iti obave{tewe o tome u roku od 60 dana od dana prijema zahteva tog lica, izuzev obave{tewa o podacima koje je to lice o sebi dalo
na osnovu zakona.
Pru`awe podataka iz stava 2. ovog ~lana policija mo`e re{ewem odbiti ako bi to ugrozilo izvr{ewe wenog zadatka, vo|ewe zakonom
propisanog postupka, bezbednost qudi i imovine ili bi moglo naneti {tetu interesima tre}ih lica. Re{ewe se obrazla`e i usmeno saop{tava podnosiocu zahteva.
Kad prestanu razlozi iz stava 3. ovog ~lana policija }e postupi u skladu sa stavom 2. ovog ~lana.
Ispravqawe i brisawe li~nih podataka
iz evidencija
^lan 79.
Policija je du`na da ispravi li~ne podatke
za koje utvrdi da su neta~ni ili na ~iju neta~nost uka`e lice iz ~lana 78. ovog zakona na koje se podaci odnose.
Prikupqeni i u evidencije uneti li~ni podaci moraju se odmah brisati u slu~aju kada se
utvrdi da nisu ta~ni ili da su prestali da postoje razlozi, odnosno uslovi zbog kojih je li~ni podatak unet u odgovaraju}e evidencije.
Postupawe sa podacima
^lan 80.
Podaci koji su sadr`ani u evidencijama iz
~lana 76. ovog zakona mogu se dati samo licu na
koje se odnose, i to od wihovog uno{ewa do brisawa iz evidencija.
Izuzetno, obave{tewa o podacima sadr`anim
u evidenciji iz ~lana 76. ta~ka 8) ovog zakona
lice mo`e dobiti tek po{to je za podacima prestala potreba kori{}ewa.
Sa podacima iz ~lana 76. ta~ka 9) ovog zakona
postupa se u skladu sa posebnim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona.
Policijski slu`benik ovla{}en za davawe
podataka iz stava 1. ovog ~lana mora uvek da
{titi identitet lica koje je dalo obave{tewe.
Rokovi ~uvawa li~nih i drugih podataka
u evidencijama
^lan 81.
Podaci sadr`ani u evidencijama iz ~lana 76.
ovog zakona ~uvaju se, i to:
1) u evidenciji pod ta~kom 1) tri godine po
dono{ewu odluke o daqem postupku protiv lica
150
Broj 101
kojem je oduzeta ili ograni~ena sloboda, odnosno po{to je lice pu{teno na slobodu ili je
ograni~ewe slobode prestalo;
2) u evidenciji pod ta~kom 2) pet godina posle roka kada rehabilitacija nastupa po sili
zakona, pod uslovom da lice nije ponovo prijavqeno;
3) u evidenciji pod ta~kom 3) pet godina po
nastupawu zasterelosti gowewa za u~iweno
krivi~no delo;
4) u evidenciji pod ta~kom 4) godinu dana po
nastupawu zastarelosti gowewa za u~iweno
krivi~no delo;
5) u evidenciji pod ta~kom 5) do pronalaska
lica ili ustanovqavawa da je daqe tragawe nepotrebno;
6) u evidenciji pod ta~kom 6) dve godine po
sprovedenom postupku provere identiteteta;
7) u evidenciji pod ta~. 7), 8), 9) i 10) trajno;
8) u evidenciji pod ta~kom 11) deset godina od
upotrebe sredstava prinude;
9) u evidenciji pod ta~kom 12) deset godina od
prijema pritu`be.
Nadzor organa nadle`nog za za{titu
li~nih podataka
21. novembar 2005.
Odobrene mere mogu se primewivati najdu`e
{est meseci, a na osnovu novog predloga mogu se
produ`iti jo{ jedanput najdu`e {est meseci.
U slu~aju neprihvatawa predloga, predsednik
Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}eni sudija
u obrazlo`ewu odluke navodi razloge odbijawa.
Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciqane potrage mo`e svojim re{ewem nalo`iti direktor policije, uz prethodno pribavqenu pisanu saglasnost za po~etak primene odgovaraju}ih
mera predsednika Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}enog sudije. U ovom slu~aju pisani
predlog za primenu odgovaraju}ih mera dostavqa
se u roku od 24 ~asa od dobijawa saglasnosti.
Odluka o nastavku primene odgovaraju}ih mera, odnosno o wihovoj obustavi donosi se u roku od 72 ~asa od podno{ewa predloga. Odluka o
obustavi odgovaraju}ih mera mora biti pisano
obrazlo`ena.
Podaci prikupqeni merama ciqane potrage
ne mogu se koristiti kao dokaz u krivi~nom postupku. Podaci se po okon~awu ciqane potrage
dostavqaju predsedniku Vrhovnog suda Srbije,
odnosno ovla{}enom sudiji, koji je du`an da ih
uni{ti i o tome sa~ini zapisnik.
3. Sredstva prinude i wihova upotreba
^lan 82.
Nadzor nad delovawem informacionog sistema u kojem su sadr`ane evidencije iz ~lana 76.
ovog zakona vr{i organ nadle`an za za{titu
li~nih podataka, saglasno zakonu kojim se ure|uje za{tita li~nih podataka.
2.20. Mere ciqane potrage
Uslovi, nadle`nost za odlu~ivawe i na~in
primene mera ciqane potrage
^lan 83.
Radi hvatawa i privo|ewa nadle`nom organu
lica za koje se osnovano sumwa da je izvr{ilo
krivi~no delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od ~etiri ili vi{e godina i za kojim
je raspisana me|unarodna poternica, a u slu~aju
kad policajci drugim merama to lice ne mogu
uhvatiti i privesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim te{ko}ama, mogu se prema tom licu preduzeti mere potrage primenom
specijalne istra`ne tehnike utvr|ene zakonom
kojim se ure|uje krivi~ni postupak (u daqem tekstu: mere ciqane potrage), u postupku i na na~in
iz ovog ~lana.
Mere ciqane potrage, na predlog direktora
policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je
odre|en da po ovim predlozima odlu~uje u slu~aju odsustva predsednika tog suda (u daqem tekstu: ovla{}eni sudija), u roku od 72 ~asa od podno{ewa predloga.
Predlog i odluka iz stava 2. ovog ~lana sa~iwavaju se u pisanom obliku. Predlog sadr`i podatke i ~iwenice koje su od zna~aja za odlu~ivawe o primeni mera ciqane potrage.
3.1. Zajedni~ke odredbe o sredstvima prinude
Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu
^lan 84.
Sredstva prinude u smislu ovog zakona jesu:
1) fizi~ka snaga;
2) slu`bena palica;
3) sredstva za vezivawe;
4) specijalna vozila;
5) slu`beni psi;
6) slu`beni kowi;
7) sredstva za zapre~avawe;
8) ure|aji za izbacivawe mlazeva vode;
9) hemijska sredstva;
10) posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredstava;
11) vatreno oru`je.
Ovla{}eno slu`beno lice sredstva prinude
upotrebi}e samo ako se na drugi na~in ne mo`e
izvr{iti zadatak i to suzdr`ano i srazmerno
opasnosti koja preti zakonom za{ti}enom dobru i vrednosti, odnosno te`ini dela koje se
spre~ava ili suzbija.
Ovla{}eno slu`beno lice }e uvek upotrebiti
najbla`e sredstvo prinude koje jam~i uspeh, srazmerno razlogu upotrebe i na na~in kojim se
slu`beni zadatak izvr{ava bez nepotrebnih
{tetnih posledica.
Ovla{}eno slu`beno lice }e pre upotrebe
sredstva prinude na to upozoriti lice preme
kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u
datoj situaciji mogu}e i ne}e dovesti u pitawe
izvr{ewe slu`bene radwe.
Ovla{}ena slu`bena lica prilikom upotrebe sredstava prinude du`na su da ~uvaju qudske
`ivote, prouzrokuju {to mawe povreda i mate-
21. novembar 2005.
rijalne {tete, kao i da osiguraju da se pomo}
povre|enom ili ugro`enom licu {to pre pru`i
i da wegovi najbli`i o tome {to pre budu obave{teni.
Upotreba sredstava prinude prema grupi lica
^lan 85.
Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da
izda nare|ewe grupi lica da se razi|e ako se
grupa protivpravno okupila, protivpravno se
pona{a i tako mo`e da izazove nasiqe.
Ako se grupa ne razi|e, mogu da se upotrebe samo slede}a sredstva prinude:
1) fizi~ka snaga;
2) slu`bena palica;
3) specijalna vozila;
4) slu`beni psi;
5) slu`beni kowi;
6) ure|aji za izbacivawe mlazeva vode;
7) hemijska sredstva.
Sredstva iz stava 2. ovog ~lana mogu se upotrebiti samo po nare|ewu na~elnika podru~ne
policijske uprave, odnosno policijskog slu`benika koga na~elnik ovlasti.
Izve{tavawe, kontrola i odgovornost u vezi
sa upotrebom sredstava prinude
^lan 86.
O svakoj upotrebi sredstava prinude ovla{}eno slu`beno lice u pisanom obliku podnosi izve{taj nadre|enom policijskom slu`beniku
{to je pre mogu}e, a najkasnije 24 ~asa od upotrebe sredstava prinude.
Izve{taj iz stava 1. ovog ~lana sadr`i podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebqeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim
~iwenicama i okolnostima od zna~aja za ocenu
opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva
prinude.
Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva
prinude ocewuje ovla{}eno slu`beno lice za
to ovla{}eno od strane ministra.
Ovla{}eno slu`beno lice iz stava 3. ovog
~lana predla`e direktoru policije preduzimawe zakonom utvr|enih mera u slu~aju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstva prinude.
Podaci o broju slu~ajeva upotrebe sredstava
prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju slu~ajeva neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, ~ine
sastavni deo izve{taja iz ~lana 9. ovog zakona i
dostupni su javnosti.
Pravna pomo} u vezi sa upotrebom
sredstava prinude
^lan 87.
Kad su sredstva prinude upotrebqena u granicama zakonom utvr|enih ovla{}ewa, iskqu~ena
je odgovornost ovla{}enog slu`benog lica koje ih je upotrebilo.
Broj 101
151
Kad se protiv ovla{}enog slu`benog lica vodi krivi~ni postupak zbog upotrebe sredstava
prinude iz stava 1. ovog ~lana ili preduzimawa
drugih radwi u obavqawu slu`benog posla, Ministarstvo }e mu obezbediti besplatnu pravnu
pomo} u tom postupku.
Ministarstvo }e obezbediti besplatnu pravnu pomo} i pojedincu koji je pru`io pomo}
ovla{}enom slu`benom licu, ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog radwe u~iwene u vezi sa pru`awem pomo}i.
3.2. Odredbe o pojedinim sredstvima prinude
3.2.1. F i z i ~ k a s n a g a
^lan 88.
Upotrebom fizi~ke snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba razli~itih zahvata borila~kih ve{tina ili wima sli~nih postupaka na
telu drugog lica, kojima je ciq odbijawe napada ili savla|ivawe otpora lica uz nano{ewe
najmawe {tetnih posledica.
Napadom se smatra svaka radwa preduzeta da
se napadnuti povredi ili li{i `ivota, da se
nasilno u|e u objekat ili prostor oko objekta u
koji je ulaz zabrawen ili da se ovla{}eno slu`beno lice omete ili spre~i u izvr{ewu slu`bene radwe.
Otporom se smatra svako suprotstavqawe zakonitim slu`benim merama i radwama koje se
mo`e vr{iti oglu{ivawem ili zauzimawem
kle~e}eg, sede}eg, le`e}eg ili sli~nog polo`aja, pasivni otpor, ili zaklawawem ili dr`awem za lice ili predmet, otimawem, stavqawem
u izgled da }e se lice napasti, ili preduzimawem sli~ne radwe, aktivni otpor.
Fizi~ka snaga upotrebqava se u skladu sa pravilima ve{tine samoodbrane, a sa upotrebom se
prestaje ~im prestane napad ili otpor lica
prema kojem je upotrebqena.
3.2.2. Slu`bena palica
^lan 89.
Slu`bena palica mo`e se upotrebiti ako su
bla`i na~ini upotrebe fizi~ke snage bezuspe{ni ili ne jam~e uspeh.
Udarci slu`benom palicom ne nanose se u
predelu glave, vrata, ki~menog stuba, grudnog
ko{a, trbu{nog zida, genitalija i zglobova,
osim kao krajwa mera.
Prema licima mla|im od 14 godina, o~igledno
bolesnim i iznemoglim licima, te{kim invalidima i `enama ~ija je trudno}a vidqiva, slu`bena palica mo`e se upotrebiti samo ako neko od
tih lica vatrenim oru`jem, oru|em ili drugim
opasnim predmetom ugro`ava `ivot lica.
3.2.3. Sredstva za vezivawe
^lan 90.
Sredstva za vezivawe mogu se upotrebiti radi:
1) spre~avawa otpora lica ili odbijawa napada usmerenog na ovla{}eno slu`beno lice;
2) spre~avawa bekstva lica;
152
Broj 101
3) onemogu}avawa samopovre|ivawa ili povre|ivawa drugog lica.
Upotrebom sredstava za vezivawe smatra se
vezivawe, po pravilu ruku lica, ispred ili iza
le|a.
Sredstvima za vezivawe smatraju se slu`bene
lisice, plasti~ne zatege i druga za to namewena sredstva.
Pri upotrebi sredstava za vezivawe primewuju se ograni~ewa iz ~lana 89. stav 3. ovog zakona.
3.2.4. Specijalna vozila
21. novembar 2005.
3.2.7. Sredstva za zapre~avawe
^lan 94.
Sredstvima za zapre~avawe smatraju se sredstva za prinudno zaustavqawe vozila i sredstva
za zapre~avawe prolaska lica.
Prilikom upotrebe, sredstva za zapre~avawe
{titi potreban broj ovla{}enih slu`benih lica, koje odredi wihov neposredni stare{ina.
Zaustavqawe vozila
^lan 91.
Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi
uspostavqawa naru{enog javnog reda, zapre~avawa prolaska lica i radi upotrebe hemijskih
sredstava i vatrenog oru`ja ugra|enog na ta vozila.
Upotrebom specijalnih vozila smatra se izbacivawe vode pod pritiskom sa ili bez hemijskih sredstava, upotreba ugra|enog vatrenog
oru`ja, uklawawe prepreka i zapre~avawe specijalnim vozilima prolaska lica. Prilikom
upotrebe, posade i specijalna vozila {titi potreban broj ovla{}enih slu`benih lica.
Specijalnim vozilima smatraju se vozila za
izbacivawe vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugra|ene zapre~ne ograde, helikopteri, vozila za uklawawe prepreka i druga
vozila posebne namene.
Ugra|ena hemijska sredstva i vatreno oru`je
mogu se upotrebiti samo pod uslovima za upotrebu tih sredstava, odnosno oru`ja, utvr|enim
ovim zakonom.
^lan 95.
Sredstva za prinudno zaustavqawe vozila mogu
se upotrebiti radi:
1) spre~avawa bekstva lica koje je zate~eno u
vr{ewu krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
2) spre~avawa bekstva lica koje je li{eno
slobode ili za koje postoji nalog za li{avawe
slobode;
3) spre~avawa nezakonitog prelaska dr`avne
granice vozilom;
4) spre~avawa nedozvoqenog pristupa vozilu
do objekta ili podru~ja gde se nalaze lica koja
ovla{}eno slu`beno lice obezbe|uje.
Sredstvima za prinudno zaustavqawe vozila
smatraju se ure|aji za te namene, kao i bodqikave trake i druga namenska sredstva kojima se vozilo u pokretu mo`e prinudno zaustaviti.
Ispred postavqenih sredstava za prinudno
zaustavqawe vozila na odgovaraju}oj udaqenosti u skladu sa propisima o bezbednosti saobra}aja na putevima, postavqaju se saobra}ajni znakovi zabrane preticawa i obaveznog zaustavqawa, ako je to u datoj situaciji mogu}e.
3.2.5. Slu`beni pas
Zapre~avawe prolaska lica
^lan 92.
Slu`beni pas mo`e da se upotrebi kao sredstvo prinude u slu~ajevima kad:
1) su ispuweni uslovi za upotrebu fizi~ke
snage ili slu`bene palice;
2) su ispuweni uslovi za upotrebu vatrenog
oru`ja;
3) se uspostavqa naru{eni javni red.
Upotrebom slu`benog psa smatra se pu{tawe
psa prema licu i zapre~avawe psima prolaska
lica.
U slu~ajevima iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana
slu`beni pas mo`e da se upotrebi i bez za{titne korpe, a u slu~ajevima iz ta~. 1) i 3) samo sa
za{titnom korpom.
^lan 96.
Sredstva za zapre~avawe prolaska lica mogu
se upotrebiti za presecawe i podelu prostora
prilikom odr`avawa javnog reda i obezbe|ivawa javnih skupova, za blokadu odre|enog prostora ili objekta, odnosno za ograni~ewe, zabranu
ili usmeravawe kretawa lica na javnim mestima, odre|enim podru~jima ili pravcima.
Sredstvima za zapre~avawe prolaska lica smatraju se zapre~ne ograde, specijalna vozila, slu`beni psi, slu`beni kowi i druga namenska
sredstva kojima se prolazak lica mo`e zapre~iti.
3.2.6. Slu`beni kow
^lan 93.
Slu`beni kow mo`e da se upotrebi kao sredstvo prinude radi uspostavqawa naru{enog javnog reda i radi zapre~avawa prolaska lica.
Upotrebom se smatra kretawe kowima prema
licima radi wihovog razdvajawa ili potiskivawa, odnosno zapre~avawe kowima prolaska
lica.
3.2.8. Ure|aji za izbacivawe mlazeva vode
^lan 97.
Ure|aji za izbacivawe mlazeva vode mogu se
upotrebiti samo pod uslovima i na na~in utvr|en ovim zakonom za upotrebu sredstava prinude
prema grupi koja se okupila i pona{a tako da
mo`e izazvati nasiqe.
3.2.9. Hemijska sredstva
^lan 98.
Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi
odbijawa napada i savla|ivawa otpora koji se
21. novembar 2005.
ne mogu obezbediti upotrebom fizi~ke snage i
slu`bene palice, radi uspostavqawa naru{enog javnog reda, radi isterivawa lica iz zatvorenog prostora, za re{avawe tala~kih situacija i u slu~ajevima kad su ispuweni uslovi za
upotrebu posebnih vrsta oru`ja i eksplozivnih
sredstava ili za upotrebu vatrenog oru`ja utvr|enih ovim zakonom.
Hemijskim sredstvima smatraju se suzavci za
kratkotrajnu upotrebu, koji po prestanku dejstva
ne ostavqaju bilo kakve posledice za psihofizi~ko i op{te zdravstveno stawe, kao i hemijske
materije bla`eg dejstva od suzavca.
Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini
de~jih i stara~kih ustanova, bolnica, osnovnih
{kola i prometnih saobra}ajnica i lako zapaqivih materijala, preduzimaju se i posebne mere za{tite.
Hemijska sredstva se ne upotrebqavaju prema
licima koja se nalaze u blizini eksplozivnozapaqivih materija, na velikoj visini i na
sli~nim mestima gde bi mogao biti ugro`en
`ivot qudi.
Broj 101
153
Za{tita `ivota qudi
^lan 101.
Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100.
ta~ka 1) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog
oru`ja za za{titu `ivota jednog ili vi{e lica,
koje je drugo ili vi{e drugih lica napalo, a postoji neposredna opasnost po `ivot napadnutog
ili napadnutih.
Spre~avawe bekstva lica zate~enog
u izvr{ewu krivi~nog dela
^lan 102.
Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100.
ta~ka 2) ovog zakona, smatra se upotreba vatrenog
oru`ja u vreme ili neposredno posle izvr{ewa
krivi~nog dela radi spre~avawa bekstva lica zate~enog na mestu ili u neposrednoj blizini gde
je preduzelo radwe izvr{ewa krivi~nog dela
ili gde su nastupile posledice krivi~nog dela,
odnosno spre~avawa bekstva lica kod kojeg su
predmeti kojima je izvr{ilo krivi~no delo ili
predmeti nastali izvr{ewem krivi~nog dela.
3.2.10. Posebne vrste oru`ja
i eksplozivnih sredstava
^lan 99.
Posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispuweni
uslovi za upotrebu vatrenog oru`ja utvr|eni
ovim zakonom, ukoliko je upotreba drugih vrsta
oru`ja neuspe{na ili ne jam~i uspeh.
Posebna oru`ja i eksplozivna sredstva nije
dozvoqeno upotrebiti radi spre~avawa bekstva
lica.
Eksplozivna sredstva nije dozvoqeno upotrebiti prema licima u masi.
Odluku o upotrebi posebnih vrsta oru`ja i
eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, uz saglasnost ministra.
Spre~avawe bekstva lica zakonito li{enog
slobode ili za koje je izdat takav nalog
^lan 103.
Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100.
ta~ka 3) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog
oru`ja radi spre~avawa bekstva lica za koje je u
nalogu za li{avawe slobode, odnosno nalogu za
dovo|ewe izri~ito navedeno da }e ovla{}eno
slu`beno lice upotrebiti vatreno oru`je radi
spre~avawa bekstva tog lica.
Pre postupawa po nalogu za li{avawe slobode, odnosno za dovo|ewe lica iz stava 1. ovog
~lana, ovla{}eno slu`beno lice upozori}e to
lice da }e upotrebiti vatreno oru`je ako poku{a bekstvo.
3.2.11. Vatreno oru`je
^lan 100.
Pri obavqawu slu`benog zadatka ovla{}eno
slu`beno lice mo`e upotrebiti vatreno oru`je samo ako upotrebom drugih sredstava prinude
ne mo`e posti}i rezultat u izvr{ewu zadatka i
kad je apsolutno nu`no da se:
1) za{titi `ivot qudi;
2) spre~i bekstvo lica zate~enog u izvr{ewu
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti i za koje je propisana kazna zatvora u
trajawu od deset godina ili te`a kazna, a u slu~aju neposredne opasnosti po `ivot;
3) spre~i bekstvo lica zakonito li{enog slobode ili lica za koje je izdat nalog za li{avawe slobode zbog izvr{ewa krivi~nog dela iz
ta~ke 2) ovog ~lana, a u slu~aju neposredne opasnosti po `ivot;
4) od sebe odbije neposredni napad kojim se
ugro`ava wegov `ivot;
5) odbije napad na objekat ili lice koje obezbe|uje, a u slu~aju neposredne opasnosti po `ivot.
Odbijawe neposrednog napada na ovla{}eno
slu`beno lice
^lan 104.
Upotrebom vatrenog oru`ja radi odbijawa od
sebe neposrednog napada kojim se ugro`ava `ivot ovla{}enog slu`benog lica, smatra se upotreba vatrenog oru`ja radi odbijawa napada vatrenim oru`jem, opasnim oru|em ili drugim
predmetom kojim se mo`e ugroziti `ivot, napad
od strane dva ili vi{e lica, ili napad na mestu i u vreme kada se ne mo`e o~ekivati pomo}.
Napadom vatrenim oru`jem na ovla{}eno slu`beno lice u smislu stava 1. ovog ~lana smatra
se i samo potezawe vatrenog oru`ja ili poku{aj
da se ono potegne.
Potezawem vatrenog oru`ja u smislu stava 2.
ovog ~lana smatra se pokret vatrenim oru`jem
radi wegovog dono{ewa ili stavqawa u polo`aj za upotrebu, a poku{ajem potezawa smatra se
pokret u~iwen prema vatrenom oru`ju.
154
Broj 101
Odbijawe napada na objekat
ili lice koje se obezbe|uje
^lan 105.
Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100.
ta~ka 5) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog
oru`ja radi odbijawa neposrednog napada i za
vreme trajawa neposrednog napada na objekat ili
lice koje se obezbe|uje.
Neposrednim napadom na objekat koji se obezbe|uje smatra se svaka radwa usmerena na o{te}ewe tog objekta ili wegovih delova ili na
onemogu}avawe funkcionisawa objekta o{te}ewem ili uni{tewem ure|aja na objektu ili na
drugi na~in.
Neposrednim napadom na lice koje se obezbe|uje smatra se svaki napad vatrenim oru`jem,
opasnim oru|em ili drugim predmetom kojim se
mo`e ugroziti `ivot tog lica, ili napad od
strane dva ili vi{e lica.
Upozorewe pre upotrebe vatrenog oru`ja
^lan 106.
Pre nego {to ovla{}eno slu`beno lice upotrebi vatreno oru`je, mora, kad okolnosti to
dopu{taju, lice prema kome }e upotrebiti vatreno oru`je, upozoriti povikom: „Stoj, policija, puca}u!” i upozoravaju}im pucwem.
Posebno ograni~ewe upotrebe vatrenog oru`ja
^lan 107.
Upotreba vatrenog oru`ja nije dozvoqena kad
dovodi u opasnost `ivot drugih lica, osim ako
je upotreba vatrenog oru`ja jedino sredstvo za
izvr{ewe zadataka iz ~lana 100. ovog zakona.
Upotreba vatrenog oru`ja nije dozvoqena
protiv maloletnika, osim u slu~aju kada je to jedini na~in za odbranu od neposrednog napada
ili opasnosti.
Upotreba vatrenog oru`ja u gowewu
plovnog objekta
^lan 108.
Kad je neophodno da zaustavi plovni objekat
koji goni na unutra{wem plovnom putu, policija mo`e prema tom plovnom objektu da upotrebi
vatreno oru`je da bi ga onemogu}ila u bekstvu,
zaustavila i sprovela nadle`nom organu samo
ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno
raspolo`ivih sredstava.
Druga sredstva iz stava 1. ovog ~lana mogu biti verbalno upozorewe i hici zastra{ivawa ispaqeni iznad plovnog objekta, pod uslovom da
to ne predstavqa opasnost za druge.
Kad se, kao krajwe sredstvo, na plovni objekat
ispaquju hici, policija to ~ini tako da {titi
`ivote lica na objektu i u liniji vatre. Vatreno oru`je ne}e se upotrebiti ako to ugro`ava
ne~iji `ivot ili ako to nije neophodno da se
sa~uva ili za{titi ne~iji `ivot.
21. novembar 2005.
Upotreba vatrenog oru`ja prema `ivotiwama
^lan 109.
Vatreno oru`je mo`e se upotrebiti protiv
`ivotiwa samo kad od wih preti neposredna
opasnost od napada na `ivot i telo lica ili
opasnost od ugro`avawa `ivota ili zdravqa
qudi (zarazne bolesti i sli~no).
Oru`je se mo`e upotrebiti i prema bolesnim
i te{ko povre|enim `ivotiwama, kada veterinar ili drugo lice ne mo`e preduzeti odgovaraju}u meru.
â. RADNI ODNOSI
1. Uslovi i na~in zasnivawa radnog odnosa
Posebni uslovi
^lan 110.
Lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu, pored op{tih uslova za prijem u radni odnos u dr`avnom organu, mora da ispuwava i posebne uslove, i to da:
1) je dr`avqanin Srbije i Crne Gore sa prebivali{tem, odnosno boravi{tem u Republici
Srbiji;
2) ima najmawe sredwu stru~nu spremu;
3) bude mla|e od 27 godina ako se prima na
radno mesto sa sredwom stru~nom spremom, odnosno da bude mla|e od 30 godina ako se sa mawe od pet godina radnog sta`a prima na radno
mesto sa vi{om ili visokom stru~nom spremom;
4) ima psihofizi~ke sposobnosti potrebne za
obavqawe poslova radnog mesta, predvi|ene aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona, {to dokazuje lekarskim uverewem Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva unutra{wih poslova;
5) ima regulisanu vojnu obavezu ili u skladu
sa zakonom mo`e biti radom u policiji oslobo|en vojne obaveze, ako je lice koje se prima u policiju mu{karac;
6) nema dvojno dr`avqanstvo;
7) je bezbednosno provereno i da za to lice
nema bezbednosnih smetwi.
Uslovi iz stava 2. ta~. 2) do 6) ovog ~lana odnose se samo na zasnivawe radnog odnosa policijskih slu`benika na radnim mestima odre|enim aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona.
U radni odnos za obavqawe poslova u Ministarstvu ne mo`e se primiti lice koje je osu|ivano zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti ili protiv koga se vodi krivi~ni postupak za takvo krivi~no delo, ili koje je osu|ivano na bezuslovnu kaznu zatvora u
trajawu du`em od tri meseca ili kome je slu`ba
u dr`avnom organu ili pravnom licu sa javnim
ovla{}ewima prestala zbog te{ke povrede slu`bene du`nosti pravosna`nom odlukom nadle`nog organa.
Ministarstvo vodi jedinstvenu kadrovsku
evidenciju policijskih slu`benika i drugih
zaposlenih u Ministarstvu, ~iji sadr`aj i na~in vo|ewa propisuje ministar.
21. novembar 2005.
Prikupqawe podataka o kandidatu
^lan 111.
Policija mo`e o licu koje `eli da zasnuje
radni odnos u Ministarstvu radi izvr{avawa
zadataka u policiji da prikupqa podatke uz pisanu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvr|uje bezbednosne smetwe za izvr{avawe zadataka u policiji.
Bezbednosna provera iz stava 1. ovog ~lana obuhvata proveru podataka utvr|enih propisima o
uslovima za dobijawe oru`nog lista, kao i podataka koje kandidat za zasnivawe radnog odnosa daje u postupku zasnivawa radnog odnosa.
Na~in zasnivawa radnog odnosa
^lan 112.
Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem
konkursa.
Konkurs nije obavezan za prijem u policiju
policijskih slu`benika.
Vlada uredbom mo`e utvrditi i druga radna
mesta u Ministarstvu koja se popuwavaju bez objavqivawa konkursa.
Izjava o du`nostima i pravima
i polagawe zakletve
^lan 113.
Policijski slu`benik du`an je prilikom
prijema u slu`bu da prihvati i potpi{e izjavu o
du`nostima i pravima policijskih slu`benika.
Na Dan policije, policijski slu`benici
primqeni u slu`bu pola`u zakletvu koja glasi:
„Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti
javnoj bezbednosti, da }u predano {tititi qudska prava i gra|anske slobode i da }u savesno i
odgovorno slu`iti gra|anima Republike Srbije
i dosledno se pridr`avati zakona i prihva}enih standarda u vr{ewu policijskih du`nosti”.
Obaveza dostavqawa podataka o osu|ivanosti
^lan 114.
Ako je zaposleni u Ministarstvu osu|en zbog
krivi~nog dela iz ~lana 110. stav 3. ovog zakona, sud mora pravosna`nu presudu da dostavi
Ministarstvu, radi dono{ewa re{ewa o prestanku radnog odnosa u Ministarstvu.
Pripravnici
^lan 115.
Pripravnik sti~e status policijskog slu`benika po zavr{enom pripravni~kom sta`u, polo`enom pripravni~kom ispitu i ste~enom zvawu.
Pripravniku za policijskog slu`benika prestaje slu`ba ako u propisanom roku ne polo`i
pripravni~ki ispit.
U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana pripravnik je
du`an da naknadi stvarne tro{kove {kolovawa, izuzev ako direktor policije, odnosno
funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe
odre|enih poslova i zadataka oceni da do toga
Broj 101
155
nije do{lo zbog nedovoqnog zalagawa pripravnika, ve} iz drugih, opravdanih razloga.
2. Vrste, uslovi i na~in sticawa
i gubitka zvawa
Zvawa ovla{}enih slu`benih lica
i policijskih slu`benika koji obavqaju
poslove protivpo`arne za{tite
^lan 116.
Za ovla{}ena slu`bena lica i policijske
slu`benike koji obavqaju poslove protivpo`arne za{tite zvawa jesu:
1) sa sredwom stru~nom spremom – mla|i policajac, mla|i policajac á klase, policajac, policajac á klase, vi{i policajac i samostalni
policajac;
2) sa vi{om stru~nom spremom – mla|i policijski narednik, mla|i policijski narednik
á klase, policijski narednik, policijski
narednik á klase, vi{i policijski narednik i
samostalni policijski narednik;
3) sa visokom stru~nom spremom – policijski
inspektor, vi{i policijski inspektor, samostalni policijski inspektor, glavni policijski inspektor, policijski savetnik i glavni
policijski savetnik.
Policijski slu`benici sa odgovaraju}om
stru~nom spremom iz stava 1. ovog ~lana sti~u
po~etno zvawe mla|eg policajca, mla|eg policijskog narednika, odnosno policijskog inspektora po zavr{enom pripravni~kom sta`u i
polo`enom stru~nom ispitu.
Ministar mo`e aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog
zakona za pojedine kategorije uniformisanih
policijskih slu`benika da utvrdi ~inove, odnosno zvawa druk~ijeg naziva od naziva iz stava 1.
ovog ~lana, ako to vi{e odgovara prirodi poslova koje obavqaju.
Zvawa ostalih policijskih slu`benika
i drugih zaposlenih
^lan 117.
Za ostale policijske slu`benike i druge zaposlene zvawa su:
1) sa sredwom stru~nom spremom – mla|i referent, mla|i referent á klase, referent, referent á klase, vi{i referent i samostalni
referent;
2) sa vi{om stru~nom spremom – mla|i stru~ni saradnik, mla|i stru~ni saradnik á klase,
stru~ni saradnik, stru~ni saradnik á klase, vi{i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik;
3) sa visokom stru~nom spremom – inspektor,
vi{i inspektor, samostalni inspektor, glavni
inspektor, savetnik i glavni savetnik.
Zaposleni sa odgovaraju}om stru~nom spremom
iz stava 1. ovog ~lana sti~u po~etno zvawe mla|eg referenta, mla|eg stru~nog saradnika, odnosno inspektora po zavr{enom pripravni~kom
sta`u i polo`enom stru~nom ispitu.
156
Broj 101
Uslovi za sticawe i gubitak zvawa
^lan 118.
Policijski slu`benik, odnosno drugi zaposleni sti~e neposredno vi{e zvawe pod slede}im uslovima:
1) da ima odgovaraju}u stru~nu spremu;
2) da je zvawe utvr|eno za radno mesto na koje
je raspore|en, odnosno na koje se raspore|uje;
3) da je u prethodnom zvawu proveo odre|eno
vreme;
4) da za posledwe dve godine pre sticawa zvawa ima pozitivne ocene;
5) da za posledwe dve godine pre sticawa zvawa nije bezuslovno ka`wen za krivi~no delo
kaznom zatvora i da nije ka`wen disciplinskom merom zbog te{ke povrede slu`bene du`nosti;
6) da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti niti disciplinski postupak zbog
te{ke povrede slu`bene du`nosti.
Smatra}e se da nije postojala smetwa za sticawe zvawa predvi|ena u stavu 1. ta~ka 5) ovog
~lana ako u ponovqenom postupku ili po zahtevu za za{titu zakonitosti postupak bude obustavqen, ako bude doneta osloba|aju}a presuda ili
ako optu`ba bude odbijena, ali ne zbog nenadle`nosti suda, odnosno smatra}e se da nije postojala smetwa iz stava 1. ta~ka 6) ovog ~lana ako
postupak bude obustavqen, ako bude doneta osloba|aju}a presuda ili ako optu`ba bude odbijena,
ali ne zbog nenadle`nosti suda.
U slu~ajevima iz stava 2. ovog ~lana, policijski slu`benik, odnosno drugi zaposleni koji
ispuwava ostale uslove utvr|ene ovim zakonom
za sticawe zvawa, ste}i }e to zvawe danom kada
je ispunio te uslove.
Zaposleni gubi zvawe prestankom radnog odnosa u Ministarstvu.
Vremenski uslov za sticawe zvawa ovla{}enih
slu`benih lica i policijskih slu`benika koji
obavqaju poslove protivpo`arne za{tite
^lan 119.
Pod odre|enim vremenom provedenim u prethodnom zvawu u smislu ~lana 118. stav 1. ta~ka 3)
ovog zakona smatra se:
1) sa sredwom stru~nom spremom – po pet godina u zvawu mla|eg policajca, mla|eg policajca á klase, policajca, policajca á klase i vi{eg
policajca;
2) sa vi{om stru~nom spremom – po pet godina u zvawu mla|eg policijskog narednika, mla|eg policijskog narednika á klase, policijskog
narednika, policijskog narednika á klase i vi{eg policijskog narednika;
3) sa visokom stru~nom spremom – dve godine
u zvawu policijskog inspektora, po ~etiri godine u zvawu vi{eg policijskog inspektora i
samostalnog policijskog inspektora, po pet godina u zvawu glavnog policijskog inspektora i
policijskog savetnika.
21. novembar 2005.
Vremenski uslov za sticawe zvawa ostalih
policijskih slu`benika i drugih zaposlenih
^lan 120.
Pod odre|enim vremenom provedenim u prethodnom zvawu u smislu ~lana 118. stav 1. ta~ka 3)
ovog zakona smatra se:
1) sa sredwom stru~nom spremom – po pet godina u zvawu mla|eg referenta, mla|eg referenta á klase, referenta, referenta á klase i
vi{eg referenta;
2) sa vi{om stru~nom spremom – po pet godina u zvawu stru~nog saradnika, vi{eg stru~nog
saradnika, samostalnog stru~nog saradnika, inspektora i vi{eg inspektora;
3) sa visokom stru~nom spremom – dve godine u
zvawu inspektora, po ~etiri godine u zvawu vi{eg inspektora i samostalnog inspektora, po pet
godina u zvawu glavnog inspektora i savetnika.
Ocewivawe rada
^lan 121.
Radi utvr|ivawa uslova za napredovawe, odnosno sticawe i gubitak zvawa, rad policijskih
slu`benika i drugih zaposlenih ocewuje se jedanput godi{we. Rad se ocewuje pozitivnom ili
negativnom ocenom.
Pozitivne ocene su „dovoqan – 2”, „dobar – 3”,
„isti~e se – 4” i „naro~ito se isti~e – 5”, a negativna ocena je „nedovoqan – 1”.
Negativna ocena ili odsustvo sa rada
^lan 122.
Vremenom provedenim u prethodnom zvawu u
smislu ~l. 119. i 120. ovog zakona ne smatra se kalendarska godina u kojoj je zaposleni ocewen negativnom ocenom, odnosno u kojoj je bio odsutan
sa rada du`e od {est meseci, izuzev zbog profesionalnog oboqewa ili povrede koja je nastupila u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu`be.
Nadle`nost za ocewivawe
^lan 123.
Rad zaposlenih ocewuje rukovodilac organizacione jedinice, a rad rukovodilaca organizacionih jedinica ocewuje direktor policije, odnosno funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre|enih poslova i zadataka ili policijski slu`benik koga oni ovlaste.
Rad se ocewuje jedanput godi{we, a najkasnije
do 1. marta teku}e godine za prethodnu godinu.
Postupak ocewivawa
^lan 124.
Rukovodilac iz ~lana 123. stav 1. ovog zakona,
odnosno po wegovom ovla{}ewu neposredno
pretpostavqeni stare{ina zaposlenog ~iji je
rad ocewen, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je ocewivawe izvr{eno, saop{tava ocenu zaposlenom, i to na taj na~in {to zaposleni
~iji je rad ocewen, ocenu pro~ita u celini i
potpi{e na upitniku koji propisuje ministar.
21. novembar 2005.
Prigovor i ocena po prigovoru
^lan 125.
Zaposleni koji smatra da mu je ocenu dao nenadle`ni stare{ina ili da ocena nije data u
skladu sa odredbama ovog zakona, mo`e u roku od
15 dana od dana saop{tewa ocene podneti prigovor stare{ini koji je dao ocenu.
Stare{ina iz stava 1. ovog ~lana u roku od
osam dana od dana prijema prigovora dostavqa
prigovor, upitnik i svoje mi{qewe o osnovanosti prigovora stare{ini koji po ovla{}ewu
ministra re{ava po prigovoru, ~ija ocena je kona~na.
Ocena po prigovoru daje se na upitniku kao
jedinstvena za sve elemente koji se ocewuju i saop{tava se zaposlenom u roku i na na~in iz ~lana 124. ovog zakona.
Neocewivawe i posebni slu~ajevi ocewivawa
^lan 126.
Rad zaposlenog koji je u toku kalendarske godine bio odsutan sa rada du`e od {est meseci
ne ocewuje se za tu godinu.
Zaposleni koji je u toku kalendarske godine
bio odsutan sa rada du`e od {est meseci zbog
profesionalnog oboqewa ili povrede koja je
nastupila u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu`be, zadr`ava u toj godini ocenu koja mu je data
za rad u prethodnoj godini, a ako je ta ocena bila negativna ocewuje se pozitivnom ocenom koja odgovara posledwoj pozitivnoj oceni kojom je
ocewen wegov rad.
Prevremeno i vanredno sticawe zvawa
(napredovawe)
^lan 127.
Zaposleni ~iji je rad u posledwe dve godine
ocewen najvi{om pozitivnom ocenom, a u zvawu
koje ima je proveo najmawe polovinu vremena
predvi|enog za sticawe neposredno vi{eg zvawa i ispuwava druge uslove iz ~lana 118. ovog
zakona mo`e prevremeno ste}i neposredno vi{e zvawe.
Zaposleni koji je postigao izuzetne rezultate
u radu i time dao zna~ajan doprinos obavqawu
unutra{wih poslova, kao i zaposleni u godini
u kojoj ispuwava op{te uslove za sticawe starosne penzije, mo`e vanredno ste}i neposredno
vi{e zvawe. Vanredno se mo`e napredovati samo jedanput.
Akt o prevremenom, odnosno vanrednom sticawu neposredno vi{eg zvawa iz st. 1. i 2. ovog
~lana donosi ministar, ili stare{ina koga on
ovlasti.
Broj 101
157
Zahtev za preispitivawe odluke ne zadr`ava
weno izvr{ewe, a protiv akta donetog po zahtevu za preispitivawe odluke, ne mo`e se voditi
upravni spor.
Elementi i na~in ocewivawa i bli`i uslovi
i na~in sticawa i gubitka zvawa
^lan 129.
Vlada uredbom o na~elima za unutra{we ure|ewe Ministarstva utvr|uje elemente za ocewivawe i na~in ocewivawa policijskih slu`benika i drugih zaposlenih i bli`e uslove i na~in sticawa i gubitka zvawa u Ministarstvu.
3. Du`nosti i prava policijskih slu`benika
Izvr{avawe nare|ewa
^lan 130.
Policijski slu`benik du`an je da izvr{i
sva nare|ewa nadre|enog policijskog slu`benika izdata radi obavqawa poslova, osim onih
kojima se nare|uje izvr{ewe radwe koja predstavqa krivi~no delo.
Ako nare|ewe smatra nezakonitim iz drugih
razloga, policijski slu`benik ima prava da na
to, u pisanoj formi, uka`e pretpostavqenom
koji je nare|ewe izdao. Ukoliko se i daqe insistira na takvom nare|ewu policijski slu`benik ima pravo da o tome referi{e vi{em pretpostavqenom kome se mo`e obratiti.
Rad du`i od punog radnog vremena
^lan 131.
Policijski slu`benik du`an je da po nalogu
nadre|enog policijskog slu`benika poslove
obavqa i du`e od punog radnog vremena, ako je
to neophodno za uspe{no i pravovremeno obavqawe slu`benog posla.
Odlagawe ili prekidawe godi{weg odmora
^lan 132.
Policijskom slu`beniku ministar ili lice
koje on ovlasti mo`e da odlo`i ili prekine
kori{}ewe godi{weg odmora radi obavqawa
slu`benih poslova koji ne trpe odlagawe.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana policijski
slu`benik ima pravo na naknadu stvarnih tro{kova prouzrokovanih odlagawem, odnosno prekidom godi{weg odmora.
Nespojive delatnosti sa poslom u policiji
^lan 133.
Policijski slu`benik i drugi zaposleni u
policiji ne mogu obavqati samostalnu privrednu ili profesionalnu delatnost.
Akta o zvawima
^lan 128.
Protiv akata o raspore|ivawu i sticawu zvawa, vanrednom unapre|ewu, prevremenom i vanrednom sticawu vi{eg zvawa mo`e se podneti
zahtev za preispitivawe odluke donosiocu akta
u roku od 15 dana od dana dono{ewa akta.
Sindikalno, profesionalno i drugo
organizovawe i delovawe
^lan 134.
Policijski slu`benici pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovawe i delovawe ostvaruju na zakonom utvr|en na~in.
158
Broj 101
Policijski slu`benici ne mogu se strana~ki
organizovati, niti politi~ki delovati u Ministarstvu.
Policijski slu`benici ne mogu u uniformi
prisustvovati strana~kim i drugim politi~kim
skupovima, izuzev ako su u slu`bi.
Pravo na {trajk
^lan 135.
Na organizovawe i sprovo|ewe {trajka primewuju se, na odgovaraju}i na~in, op{ti propisi o {trajku.
Ovla{}eno slu`beno lice du`no je i za vreme u~estvovawa u {trajku da primewuje policijska ovla{}ewa, ako je to potrebno radi:
1) za{tite `ivota i bezbednosti qudi;
2) hvatawa i privo|ewa nadle`nom organu lica zate~enog u vr{ewu krivi~nog dela za koje se
goni po slu`benoj du`nosti;
3) spre~avawa u~inioca i otkrivawa u~inioca krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj
du`nosti.
Policijski slu`benici nemaju pravo na
{trajk u slu~aju:
1) ratnog stawa ili stawa neposredne ratne
opasnosti ili vanrednog stawa;
2) oru`ane pobune, ustanka i drugih oblika
nasilnog ugro`avawa demokratskog i ustavnog
poretka Republike Srbije ili osnovnih sloboda i prava;
3) progla{ene elementarne nepogode ili neposredne opasnosti od wenog nastanka na podru~ju dveju ili vi{e podru~nih policijskih
uprava Ministarstva ili na celoj teritoriji
Republike Srbije;
4) drugih nepogoda i nesre}a koje ometaju normalno odvijawe `ivota i ugro`avaju bezbednost
qudi i imovine;
5) opasnosti od ugro`avawa javnog reda u ve}em obimu.
Du`nost ~uvawa slu`benih podataka
^lan 136.
Policijski slu`benici du`ni su da ~uvaju
slu`bene podatke za koje su saznali u slu`bi
ili povodom vr{ewa slu`be, a ~ije bi otkrivawe ote`avalo izvr{avawe zadataka policije
ili naru{avalo zakonom za{ti}ena prava tre}ih lica.
Slu`benim podacima, u smislu ovog zakona,
smatraju se:
1) svi podaci koji su zakonom ili propisima
donetim na osnovu zakona odre|eni kao poverqivi;
2) podaci i dokumenti koji su op{tim aktima
utvr|eni kao poverqivi;
3) podaci i dokumenti ozna~eni kao poverqivi od strane drugih organa ili pravnih lica;
4) mere, radwe, podaci i izvori informacija
~ije bi saop{tavawe bilo {tetno za interes
fizi~kih ili pravnih lica, kao i za uspe{no
obavqawe slu`benih poslova.
Obaveza ~uvawa slu`benih podataka traje i
posle prestanka radnog odnosa u Ministarstvu.
21. novembar 2005.
Sta` osigurawa u uve}anom trajawu
^lan 137.
Policijskom slu`beniku, zbog ote`anih
uslova rada, prirode poslova i odgovornosti za
obavqawe poslova, sta` osigurawa ra~una se u
uve}anom trajawu tako da se svakih 12 meseci
efektivno provedenih u obavqawu poslova policijskih slu`benika ra~una kao 16 meseci sta`a osigurawa, u skladu sa posebnim zakonom.
Ote`anim uslovima rada, u smislu ovog zakona, smatraju se:
1) pove}ana opasnost za `ivot i zdravqe;
2) obavqawe poslova du`e od utvr|enog radnog vremena usled nepredvidivih zadataka;
3) neredovnost u radu, odnosno rad u nepravilnim vremenskim ciklusima i sl;
4) rad za dr`avne praznike i u neradne dane;
5) pripravnost (na radnom ili drugom mestu
ili u stanu, prema nalogu nadre|enog policijskog slu`benika) i sli~ni vidovi aktivnog i
pasivnog de`urstva.
Radna mesta policijskih slu`benika na kojima se sta` osigurawa ra~una u uve}anom trajawu
utvr|uju se aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona.
Ovim aktom mogu se odrediti i radna mesta drugih zaposlenih u Ministarstvu na kojima se
sta` osigurawa ra~una u uve}anom trajawu, u
skladu sa posebnim propisima.
Naknada u slu~aju privremene nesposobnosti
za rad
^lan 138.
Policijskom slu`beniku u slu~aju privremene nesposobnosti za rad pripada naknada u visini plate koju bi primio za vreme privremene
nesposobnosti, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, a u
visini od 85 odsto od plate ako je ona prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada.
Prestanak radnog odnosa sa pravom
na starosnu penziju
^lan 139.
Policijskom slu`beniku mo`e prestati radni odnos i pre ispuwewa op{tih uslova za sticawe starosne penzije, ako je ispunio posebni
uslov u pogledu godina `ivota predvi|en propisima o penzijskom i invalidskom osigurawu
i navr{io 20 godina penzijskog sta`a, od ~ega
najmawe 10 godina efektivno provedenih na
radnim mestima na kojima se sta` osigurawa
ra~una sa uve}anim trajawem, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osigurawu.
Prestanak radnog odnosa sa pravom
na invalidsku penziju
^lan 140.
Policijskom slu`beniku kod koga nastanu
promene u psihofizi~kom ili op{tem zdravstvenom stawu koje ga ~ine nesposobnim za vr{ewe policijskih poslova, prestaje radni odnos u Ministarstvu.
21. novembar 2005.
Postojawe nesposobnosti u smislu stava 1.
ovog ~lana, u saradwi sa organom ve{ta~ewa
Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih, utvr|uje komisija pri Zavodu za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva, ~ije ~lanove imenuje ministar.
Promene psihofizi~kog ili op{teg zdravstvenog stawa iz stava 1. ovog ~lana smatraju se
gubitkom radne sposobnosti u smislu propisa o
penzijskom i invalidskom osigurawu, a policijski slu`benik kome po tom osnovu prestane
radni odnos ima pravo na invalidsku penziju.
Otpremnina
^lan 141.
Policijskom slu`beniku koji ostvari pravo
na penziju pripada otpremnina u visini plate
primqene za posledwih pet meseci.
Tro{kovi sahrane i jednokratna nov~ana pomo}
^lan 142.
Policijski slu`benik koji u obavqawu slu`be ili povodom obavqawa slu`be izgubi `ivot, sahrani}e se u mestu koje odredi wegova porodica o tro{ku Ministarstva.
Tro{kom iz stava 1. ovog ~lana smatraju se:
1) tro{kovi prevoza posmrtnih ostataka do
mesta sahrane;
2) putni tro{kovi za dva pratioca;
3) tro{kovi grobnog mesta, ako porodica nema grobno mesto;
4) ostali uobi~ajeni tro{kovi ~iju visinu
odre|uje ministar.
U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana porodica koju
je izdr`avao poginuli policijski slu`benik
ima pravo na jednokratnu nov~anu pomo} u visini plate poginulog policijskog slu`benika ispla}ene za posledwa 24 meseca, po odbitku poreza i doprinosa.
Nov~ana i druga prigodna pomo}
^lan 143.
Ministar mo`e, prilikom obele`avawa zna~ajnih datuma policije, ustanoviti dodelu nov~ane pomo}i i druge prigodne pomo}i porodicama poginulih policijskih slu`benika i te{ko rawenim policijskim slu`benicima, koji
su stradali u obavqawu slu`be ili povodom
obavqawa slu`be.
Vrste i na~in dodele nagrada i priznawa
^lan 144.
Za ostvarene rezultate u obavqawu policijskih poslova, o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti, za drugi doprinos policijskoj delatnosti i
bezbednosti, odnosno za drugi radni doprinos,
policijskim slu`benicima i drugim zaposlenim dodequju se nagrade i priznawa.
Nagrade i priznawa Ministarstva su: godi{wa
nagrada; prigodna nagrada; zahvalnica i drugi oblici utvr|eni aktom koji donosi ministar.
Broj 101
159
U skladu sa ~lanom 6. ovog zakona, ministar
mo`e priznawa dodeqivati i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima.
Specifi~na zdravstvena za{tita
^lan 145.
Specifi~nu zdravstvenu za{titu zaposlenih
u Ministarstvu, koja se odnosi na pru`awe
zdravstvenih usluga u vezi sa pregledom za upis
u obrazovne institucije Ministarstva, zasnivawem radnog odnosa u Ministarstvu, sistematskim lekarskim pregledima, vanrednim lekarskim pregledima radi utvr|ivawa op{te zdravstvene i psiho-fizi~ke sposobnosti za daqe
obavqawe poslova policijskog slu`benika i
pru`awem stru~ne, tehni~ke i kadrovske pomo}i policijskim jedinicama u izvr{avawu zadataka i poslova, obavqa Zavod za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva unutra{wih poslova, koji je osnovan i obavqa delatnost u
skladu sa zakonom.
Program specifi~ne zdravstvene za{tite zaposlenih u Ministarstvu koji sprovodi Zavod
za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva
unutra{wih poslova, donosi ministar.
Tro{kove nastale sprovo|ewem programa specifi~ne zdravstvene za{tite zaposlenih u Ministarstvu iz stava 1. ovog ~lana snosi Ministarstvo.
4. Plate
Utvr|ivawe plata
^lan 146.
Policijski slu`benici i drugi zaposleni u
Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvr|uje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvawe,
posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i
slo`enost posla.
Plata iz stava 1. ovog ~lana uve}ava se za 0,4
odsto za svaku navr{enu godinu radnog sta`a.
Visinu koeficijenata iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje ministar aktom o platama zaposlenih u
Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade.
Koeficijenti za obra~un plata
^lan 147.
Zbog posebnih uslova rada, opasnosti za `ivot
i zdravqe, odgovornosti, te`ine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan,
no}nog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, de`urstava, pripravnosti i drugih vidova
neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu se utvrditi koeficijenti za obra~un
plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno ve}i
od koeficijenata za druge dr`avne slu`benike,
a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu
dodatnih koeficijenata iz ~lana 146. stav 1.
ovog zakona.
160
Broj 101
Uz saglasnost Vlade, za pojedine kategorije
zaposlenih mogu se utvrditi koeficijenti koji
su u smislu stava 1. ovog ~lana ve}i i za vi{e od
50 odsto.
Na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primewuju se
odredbe op{tih radno-pravnih propisa o uve}anoj zaradi.
5. Preme{taj i upu}ivawe
Uslovi za preme{taj
^lan 148.
Zbog potreba slu`be policijski slu`benik
mo`e biti preme{ten na drugo radno mesto, u
skladu sa wegovom stru~nom spremom i radnim
sposobnostima, u istoj ili drugoj organizacionoj jedinici, u istom ili drugom mestu rada, a u
skladu sa radno-pravnim propisima i propisima o dr`avnim slu`benicima.
Uslovi za upu}ivawe u drugu
organizacionu jedinicu
^lan 149.
Policijski slu`benik mo`e biti upu}en na
vr{ewe slu`benih poslova i zadataka na radno
mesto u drugu organizacionu jedinicu Ministarstva, udaqenu vi{e od 50 kilometara od mesta wegovog stanovawa, u neprekidnom trajawu
od 30 dana do jedne godine.
Prava u slu~aju upu}ivawa
^lan 150.
Policijski slu`benik koji je upu}en na vr{ewe slu`benih poslova i zadataka na osnovu
~lana 149. ovog zakona ima pravo na tro{kove
prevoza, sme{taja i ishrane, utvr|ene aktom ministra, u skladu sa zakonom.
Upu}ivawe na rad u inostranstvo
^lan 151.
Policijski slu`benik mo`e biti upu}en na
rad u inostranstvo, na osnovu utvr|enih pravila o me|unarodnoj policijskoj saradwi i u skladu sa odredbama ~lana 19. ovog zakona.
21. novembar 2005.
we efikasnosti i efektivnosti u obavqawu policijskih poslova.
Ministar bli`e ure|uje:
1) program, postupak i na~in stru~nog osposobqavawa pripravnika i polagawe stru~nog ispita;
2) sadr`inu, oblik i na~in vr{ewa stru~nog
osposobqavawa i usavr{avawa iz stava 1. ovog
~lana;
3) prava, obaveze i odgovornosti polaznika
stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa;
4) kriterijume po kojima }e se vr{iti izbor
kandidata za polaznike stru~nog osposobqavawa, po raspisanom konkursu;
5) druga pitawa u vezi sa stru~nim osposobqavawem i usavr{avawem.
Stru~no osposobqavawe i usavr{avawe iz
stava 1. ovog ~lana sprovode se u za to obrazovanim unutra{wim organizacionim jedinicama
Ministarstva, a pojedini oblici i u drugim
unutra{wim organizacionim jedinicama.
U toku stru~nog osposobqavawa polaznicima
se obezbe|uju ishrana i sme{taj, kao i druga
prava koja odredi ministar u aktu iz stava 2.
ta~ka 3) ovog ~lana.
Polaznici koji uspe{no zavr{e stru~no osposobqavawe du`ni su da najmawe tri godine ostanu na radu u Ministarstvu ili da naknade srazmeran deo tro{kova stru~nog osposobqavawa.
Sprovo|ewe stru~nog osposobqavawa
i usavr{avawa
^lan 154.
Ministar donosi programe stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa.
U skladu sa programima iz stava 1. ovog ~lana
direktor policije donosi planove za realizaciju pojedinih oblika stru~nog osposobqavawa
i usavr{avawa, u okviru raspolo`ivih finansijskih sredstava u buxetu.
Policijski slu`benici mogu da u~estvuju i u
drugim oblicima stru~nog osposobqavawa i
usavr{avawa koje sprovode doma}e i strane
ustanove, u skladu sa posebnim programima i
planovima.
U sprovo|ewu stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa po programima iz stava 1. ovog zakona
mogu da u~estvuju i strani u~esnici, na osnovu
zakqu~enog sporazuma.
6. Obrazovawe, osposobqavawe i usavr{avawe
Stru~no obrazovawe
7. Disciplinska odgovornost
Odgovornost za povrede slu`bene du`nosti
^lan 152.
Stru~no obrazovawe za potrebe policije, radi
sticawa odgovaraju}ih nivoa stru~ne spreme,
sprovodi se u skladu sa posebnim propisima.
^lan 155.
Za lake i te{ke povrede slu`bene du`nosti
policijski slu`benici i drugi zaposleni u
Ministarstvu odgovaraju disciplinski.
Stru~no osposobqavawe i usavr{avawe
Lake povrede slu`bene du`nosti
^lan 153.
Pod stru~nim osposobqavawem i usavr{avawem za potrebe policije, u smislu ovog zakona,
podrazumeva se sticawe i unapre|ivawe znawa,
ve{tina, stavova i pona{awa, odnosno pove}a-
^lan 156.
Lake povrede slu`bene du`nosti su:
1) nedolazak na posao u odre|eno vreme i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena;
21. novembar 2005.
2) neuqudan odnos prema strankama i saradnicima za vreme rada;
3) nepropisno postupawe sa poverenim sredstvima za rad;
4) nesavesno i neuredno ~uvawe slu`benih
spisa i podataka;
5) neopravdano izostajawe sa posla do dva
radna dana u toku jedne kalendarske godine;
6) neno{ewe ili neuredno no{ewe uniforme
i oru`ja;
7) postupawe protivno nalogu ili uputstvu za
obavqawe poslova koje je izazvalo ili moglo
izazvati {tetne posledice maweg zna~aja.
Te{ke povrede slu`bene du`nosti
^lan 157.
Te{ke povrede slu`bene du`nosti su:
1) odbijawe izvr{ewa ili neizvr{avawe ili
omalova`avawe zakonitog slu`benog nare|ewa
stare{ine izdatog u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu`benog zadatka;
2) samovoqno napu{tawe radnog mesta, pozorni~kog mesta, mesta obezbe|ewa odre|enih objekata i lica, jedinice ili mesta odre|enog za
pripravnost;
3) primena ovla{}ewa u svrhe za koje nije nameweno ili kori{}ewe statusa policijskog
slu`benika u neslu`bene svrhe;
4) izdavawe ili izvr{avawe nare|ewa kojim
se protivpravno ugro`ava sigurnost qudi ili
imovine;
5) nepreduzimawe ili nedovoqno preduzimawe mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari;
6) svaka radwa, odnosno propu{tawe radwe
kojom se onemogu}ava, ometa ili ote`ava izvr{avawe slu`benih zadataka;
7) pona{awe koje {teti ugledu slu`be ili
naru{ava odnose me|u zaposlenima;
8) gubqewe ili o{te}ewe tehni~ke ili druge
opreme;
9) nepravilno ili nenamensko kori{}ewe
poverenih sredstava;
10) samoinicijativno istupawe u javnosti;
11) odavawe poverqivih podataka utvr|enih
zakonom, drugim propisom ili aktom;
12) davawe podataka neovla{}enim licima;
13) izno{ewe neistinitih tvrdwi o Ministarstvu;
14) nepreduzimawe mera ili nepru`awe pomo}i u okviru svojih slu`benih du`nosti zaposlenima u policiji ili neophodne pomo}i drugim
dr`avnim organima;
15) protivpravno pribavqawe li~ne ili imovinske koristi za sebe ili drugog u vezi sa radom;
16) bavqewe poslovima koji su nespojivi sa
slu`benom du`no{}u;
17) odbijawe, neopravdano neodazivawe ili
izbegavawe propisanog zdravstvenog pregleda
ili zloupotreba prava odsustvovawa u slu~aju
bolesti;
18) odbijawe, neopravdano neodazivawe ili
izbegavawe stru~nog osposobqavawa, usavr{avawa ili druge obuke na koju se zaposleni upu}uje;
Broj 101
161
19) svaka radwa koja predstavqa krivi~no delo izvr{eno na radu ili u vezi sa radom;
20) izdavawe nare|ewa ~ije bi izvr{ewe
predstavqalo krivi~no delo;
21) prikrivawe od strane nadre|enog slu`benika izvr{ewa povrede slu`benih du`nosti za
koju se zaposlenom mo`e izre}i disciplinska
mera prestanka radnog odnosa.
Disciplinske mere za lake povrede
slu`bene du`nosti
^lan 158.
Za lake povrede slu`bene du`nosti mo`e se
izre}i disciplinska mera – nov~ana kazna u iznosu od 10 do 30 odsto od mese~ne plate zaposlenog ostvarene u mesecu u kojem se mera izri~e.
Disciplinske mere za te{ke povrede
slu`bene du`nosti
^lan 159.
Za te{ke povrede slu`bene du`nosti mo`e se
izre}i jedna od slede}ih disciplinskih mera:
1) nov~ana kazna u iznosu od 30 do 50 odsto od
mese~ne plate zaposlenog u vremenu od jednog do
tri meseca;
2) zaustavqawe u napredovawu u vi{e zvawe u
trajawu od {est meseci do dve godine;
3) raspore|ivawe na drugo radno mesto u trajawu od {est meseci do dve godine;
4) prestanak radnog odnosa.
Zaustavqawe u napredovawu u vi{e zvawe iz
stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana ra~una se od dana kada je disciplinska odluka kojom je izre~ena ova
mera postala pravosna`na.
Raspore|ivawe na drugo radno mesto iz stava 1.
ta~ka 3) ovog ~lana vr{i se na radno mesto na
kojem se obavqaju poslovi mawe slo`enosti i za
koje je kao uslov propisana ista ili neposredno
ni`a stru~na sprema.
Javnost i iskqu~ewe javnosti
^lan 160.
Disciplinski postupak je javan.
Organ koji vodi postupak mo`e da odlu~i da
pokrene disciplinski postupak bez prisustva
javnosti kada se u postupku razmatraju ~iwenice poverqivog karaktera.
Nadle`nost za odlu~ivawe u prvom stepenu
^lan 161.
O disciplinskoj odgovornosti policijskih
slu`benika u prvom stepenu odlu~uje:
1) direktor policije, odnosno funkcioner u
~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre|enih poslova i zadataka ili policijski slu`benik koga oni ovlaste – za policijske slu`benike direkcije policije i druge zaposlene u sedi{tu
Ministarstva;
2) na~elnik podru~ne policijske uprave ili
lice koje on ovlasti – za policijske slu`benike podru~ne policijske uprave, policijskih stanica i druge zaposlene na odnosnom podru~ju.
162
Broj 101
21. novembar 2005.
Nadle`nost za odlu~ivawe u drugom stepenu
8. Posebni slu~ajevi prestanka radnog odnosa
^lan 162.
Protiv odluka iz ~lana 161. ovog zakona policijski slu`benik ima pravo prigovora disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana
uru~ewa odluke.
Prestanak radnog odnosa po sili zakona
Disciplinska komisija
^lan 163.
Disciplinska komisija ima 30 ~lanova koje
imenuje ministar.
Disciplinska komisija odlu~uje u ve}u od tri
~lana, od kojih je jedan ~lan van Ministarstva.
Bli`e ure|ivawe disciplinske odgovornosti
^lan 164.
Vlada uredbom bli`e ure|uje disciplinsku
odgovornost u Ministarastvu.
Razlozi i postupak privremenog udaqewa
iz slu`be
^lan 165.
Zaposleni u Ministarstvu mo`e biti privremeno udaqen iz slu`be kada je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak za krivi~no delo za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, ili kada je
protiv wega podnet zahtev za utvr|ivawe disciplinske odgovornosti za te{ke povrede slu`bene du`nosti.
Udaqewe iz slu`be iz stava 1. ovog ~lana mo`e trajati do okon~awa disciplinskog postupka a najdu`e {est meseci.
Za vreme dok traje udaqewe zaposleni ima pravo na naknadu u visini jedne polovine plate.
O privremenom udaqewu iz slu`be odlu~uje
direktor policije, odnosno funkcioner u ~ijoj
nadle`nosti je obavqawe odre|enih poslova i
zadataka.
Protiv re{ewa o udaqewu zaposleni mo`e
podneti prigovor ministru, u roku od osam dana od dana uru~ewa re{ewa o udaqewu. Prigovor ne odla`e izvr{ewe re{ewa, a re{ewe po
prigovoru mora se doneti u roku od 15 dana.
Policijskom slu`beniku koji je udaqen iz
slu`be oduzima se slu`bena zna~ka, slu`bena
legitimacija, oru`je i druga sredstva koja su mu
poverena za obavqawe poslova.
Odgovornost za {tetu pri~iwenu
tre}im licima
^lan 166.
Republika Srbija odgovara za {tetu koju policijski slu`benik pri~ini tre}im licima,
ako se doka`e da je policijski slu`benik postupao nesaglasno propisima o na~inu obavqawa policijskih poslova.
Policijski slu`benik odgovara za {tetu koju pri~ini Ministarstvu ili tre}im licima,
ako se doka`e da je postupao nesaglasno propisima o na~inu obavqawa policijskih poslova.
^lan 167.
Pored slu~ajeva prestanka radnog odnosa po
sili zakona utvr|enih drugim propisima, policijskom slu`beniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos u Ministarstvu prestaje:
1) kad se sazna da su podaci o ispuwavawu
uslova za prijem u radni odnos iz ~lana 110.
stav 1. ta~. 1), 4), 5) i 6) la`ni – danom saznawa;
2) kad sud dostavi pravosna`nu presudu kojom
je osu|en za krivi~no delo odre|eno u ~lanu 110.
stav 3. ovog zakona – danom dono{ewa re{ewa o
prestanku radnog odnosa;
3) kad se sazna da je postupio suprotno odredbi ~lana 133. ovog zakona – danom saznawa o
obavqawu delatnosti;
4) kad mu nadle`ni organ utvrdi pravo na
penziju u skladu sa zakonom – danom pravosna`nosti re{ewa.
Prestanak radnog odnosa zbog
bezbednosnih smetwi
^lan 168.
Policijskom slu`beniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom wegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne
smetwe iz ~lana 111. ovog zakona zbog kojih sa
wim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u
vreme zasnivawa postojale.
U slu~aju bezbednosnih smetwi iz stava 1.
ovog ~lana, re{ewe o prestanku radnog odnosa
policijskog slu`benika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazlo`eni predlog direktora policije, odnosno funkcionera
u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre|enih poslova i zadataka. Uz predlog se prila`e i bezbednosna provera iz ~lana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo predloga.
@alba protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana
nije dopu{tena, ali se mo`e pokrenuti upravni
spor.
Primena drugih propisa
^lan 169.
Na polo`aj, du`nosti, prava i odgovornosti
zaposlenih u Ministarstvu primewuju se propisi o radnim odnosima u dr`avnim organima,
ako ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona nije druk~ije odre|eno.
âá. KONTROLA RADA POLICIJE
1. Spoqa{wa kontrola policije
Vrste spoqa{we kontrole
^lan 170.
Spoqa{wu kontrolu rada policije vr{i Narodna skup{tina, u skladu sa ~lanom 9. ovog zakona, drugim zakonom i propisom.
21. novembar 2005.
Spoqa{wu kontrolu rada policije vr{e i
Vlada, nadle`ni pravosudni organi, organi dr`avne uprave nadle`ni za odre|ene poslove
nadzora i drugi zakonom ovla{}eni organi i
tela.
Pod ovla{}ewima organa i tela iz stava 2.
ovog ~lana podrazumevaju se ovla{}ewa utvr|ena posebnim zakonom koja se odnose na pristup
odgovaraju}im informacijama, kontakt sa nadle`nim policijskim slu`benicima, pravo na
dobijawe odgovora na pitawa i druga zakonom
utvr|ena prava.
2. Unutra{wa kontrola policije
Sektor unutra{we kontrole policije
^lan 171.
Unutra{wu kontrolu rada policije vr{i
Sektor unutra{we kontrole policije.
Sektorom unutra{we kontrole policije rukovodi na~elnik Sektora unutra{we kontrole.
Na~elnik Sektora unutra{we kontrole redovno i periodi~no podnosi ministru izve{taje o radu Sektora unutra{we kontrole.
Oblici i na~in vr{ewa unutra{we kontrole
policije
^lan 172.
Sektor unutra{we kontrole policije vr{i
kontrolu zakonitosti rada policije, a naro~ito u pogledu po{tovawa i za{tite qudskih prava pri izvr{avawu policijskih zadataka i primeni policijskih ovla{}ewa.
Oblike i na~in vr{ewa unutra{we kontrole
rada policije bli`e propisuje ministar.
Zaposleni u Sektoru unutra{we kontrole
policije
^lan 173.
Ovla{}ena slu`bena lica u Sektoru unutra{we kontrole policije pri vr{ewu kontrole
imaju sva policijska ovla{}ewa i u pogledu
svojih prava i du`nosti izjedna~eni su sa drugim ovla{}enim slu`benim licima.
Postupawe Sektora unutra{we kontrole
policije
^lan 174.
Sektor unutra{we kontrole policije postupa
na osnovu predloga, pritu`bi i predstavki fizi~kih i pravnih lica, povodom pisanih obra}awa pripadnika policije i po sopstvenoj inicijativi, odnosno na osnovu prikupqenih obave{tewa i drugih saznawa.
Na~elnik Sektora unutra{we kontrole policije blagovremeno, u pisanom obliku, obave{tava ministra o svim slu~ajevima preduzimawa
ili propu{tawa akcija policije za koje smatra
da su protivne zakonu, i blagovremeno preduzima potrebne radwe.
Broj 101
163
Pripadnih policije ne mo`e biti pozvan na
odgovornost zbog obra}awa Sektoru unutra{we
kontrole.
Obaveze i ovla{}ewa u vr{ewu unutra{we
kontrole policije
^lan 175.
Pripadnici policije du`ni su da ovla{}enim slu`benim licima Sektora unutra{we
kontrole policije omogu}e da izvr{e kontrolu
i da im u tome pru`e potrebnu stru~nu pomo}.
U vr{ewu kontrole ovla{}ena slu`bena lica
Sektora unutra{we kontrole policije imaju
ovla{}ewe da:
1) ostvare uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka koje u skladu sa svojim nadle`nostima pribavqa, sa~iwava ili izdaje policija;
2) uzmu izjave od pripadnika policije, o{te}enih lica i svedoka;
3) od policije i policijskih slu`benika zahtevaju dostavqawe drugih podataka i informacija iz wihove nadle`nosti koji su potrebni za
vr{ewe unutra{we kontrole;
4) ostvare uvid u slu`bene prostorije koje policija koristi u svom radu;
5) zahtevaju ateste i tehni~ke i druge podatke
o tehni~kim sredstvima koja koristi policija
i zahtevaju dokaze o osposobqenosti policijskih slu`benika za upotrebu tehni~kih i drugih sredstava koja koriste u svom radu.
U vr{ewu kontrole ovla{}ena slu`bena lica Sektora unutra{we kontrole policije ne
mogu se me{ati u tok pojedinih akcija policije
ili na drugi na~in ometati rad ili ugroziti
poverqivost policijske akcije.
Dokumentaciju koja se odnosi na primenu
ovla{}ewa iz stava 2. ovog ~lana i ima oznaku
poverqivosti, ovla{}ena slu`bena lica koja
vr{e kontrolu mogu da pregledaju u prisustvu
odgovornog lica koje je utvrdilo stepen poverqivosti dokumenta, odnosno lica koje je ono
ovlastilo.
Za izvr{avawe odre|enih zadataka pojedina~ne kontrole nad policijom, pored ovla{}enih
slu`benih lica Sektora unutra{we kontrole
policije, ministar mo`e zadu`iti i druge policijske slu`benike u Ministarstvu.
Du`nosti Sektora unutra{we kontrole
policije
^lan 176.
U vr{ewu unutra{we kontrole rada policije
Sektor unutra{we kontrole policije, ovla{}ena slu`bena lica Sektora unutra{we kontrole
policije i drugi policijski slu`benici u Ministarstvu zadu`eni za unutra{wu kontrolu rada policije preduzimaju potrebne radwe, utvr|uju ~iweni~no stawe i prikupqaju dokaze.
Na~elnik Sektora unutra{we kontrole upoznaje sa rezultatima svojih ispitivawa ministra i direktora policije i ministru daje predloge za otklawawe uo~enih nezakonitosti kao i
164
Broj 101
predloge za pokretawe odgovaraju}ih postupaka
radi utvr|ivawa odgovornosti.
Kontrola rada Sektora unutra{we kontrole
policije
^lan 177.
Kontrolu rada na~elnika Sektora unutra{we
kontrole policije, policijskih slu`benika zaposlenih u Sektoru unutra{we kontrole policije i drugih policijskih slu`benika u Ministarstvu zadu`enih za unutra{wu kontrolu rada
policije vr{i ministar, na na~in odre|en propisom iz ~lana 172. stav 2. ovog zakona.
Ako postoji osnovana opasnost da bi vr{ewe
unutra{we kontrole rada policije nad primenom wenih policijskih ovla{}ewa utvr|enih
ovim ili drugim zakonom onemogu}ilo ili bitno ote`alo wihovu primenu ili ugrozilo `ivot i zdravqe lica koja ih primewuju, policijski slu`benik mo`e do odluke ministra privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled
prostorija i dostavqawe odre|enih podataka i
informacija.
Ukoliko predmet vr{ewa unutra{we kontrole prevazilazi nadle`nosti Sektora unutra{we kontrole policije ili je povezan sa drugim delima ili se radi o predmetu velikog zna~aja, ministar mo`e odlu~iti da se daqe postupawe po tom predmetu ustupi drugoj unutra{woj
organizacionoj jedinici nadle`noj za pokretawe postupka.
Ovla{}ewe ministra i obaveze Sektora
unutra{we kontrole policije prema ministru
^lan 178.
Ministar daje Sektoru unutra{we kontrole
policije smernice, obavezna uputstva za rad, direktive, kao i naloge da u okviru svoje nadle`nosti izvr{i odre|ene zadatke i preduzme odre|ene mere.
Ovla{}ena slu`bena lica i drugi policijski slu`benici u Sektoru unutra{we kontrole
policije na zahtev ministra podnose podatke,
dokumenta i izve{taje o pojedina~nim pitawima iz svog delokruga.
Izve{tavawe Vlade i Narodne skup{tine
o radu Sektora unutra{we kontrole policije
^lan 179.
Na zahtev Vlade i radnog tela Narodne skup{tine nadle`nog za bezbednost i policijske
poslove, ministar podnosi izve{taj o radu Sektora unutra{we kontrole policije.
3. Kontrola rada policije
re{avawem pritu`bi
21. novembar 2005.
radwom policijskog slu`benika povre|ena prava ili slobode.
Pojedinac iz stava 1. ovog ~lana mo`e u roku
od 30 dana od dana kad je do povrede do{lo podneti pritu`bu policiji ili Ministarstvu.
Svaku pritu`bu podnetu protiv policijskog
slu`benika mora prvo da razmotri i sve okolnosti u vezi sa wom da proveri rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposlen policijski slu`benik na koga se pritu`ba odnosi
ili policijski slu`benik koga je on ovlastio
(u daqem tekstu: rukovodilac organizacione jedinice). Ukoliko su stavovi podnosioca pritu`be i stavovi rukovodioca organizacione jedinice uskla|eni mo`e se odlu~iti da je postupak
re{avawa pritu`be time zakqu~en. Ovo }e se
zabele`iti u zapisniku o razmatrawu pritu`be
koji potpisuje i podnosilac pritu`be. Ovaj postupak mora biti zakqu~en u roku od 15 dana od
prijema pritu`be.
U slu~aju da se podnosilac pritu`be ne odazove pozivu na razgovor ili da se odazove, ali
ne saglasi sa stavovima rukovodioca organizacione jedinice, kao i u slu~ajevima kad iz pritu`be proizlazi sumwa o u~iwenom krivi~nom
delu za koje se goni po slu`benoj du`nosti, mora rukovodilac organizacione jedinice celokupne spise predmeta da ustupi komisiji, koja
vodi daqi postupak re{avawa po pritu`bi.
Pritu`be u Ministarstvu re{ava komisija
sastavqena od tri ~lana, i to: na~elnik Sektora unutra{we kontrole policije ili drugo
ovla{}eno slu`beno lice iz Sektora unutra{we kontrole koga ovlasti na~elnik Sektora,
predstavnik policije ovla{}en od strane ministra i predstavnik javnosti. Predstavnika
javnosti koji u~estvuje u re{avawu pritu`bi na
podru~ju policijske uprave, na predlog organa
lokalne samouprave, imenuje i razre{ava ministar. Predstavnika javnosti koji u~estvuje u re{avawu pritu`bi na rad policijskih slu`benika u sedi{tu, na predlog organizacija stru~ne javnosti i nevladinih organizacija, imenuje
i razre{ava ministar. Predstavnik javnosti se
imenuje na period od ~etiri godine s mogu}no{}u ponovnog imenovawa.
Postupak re{avawa pritu`be u Ministarstvu
zakqu~uje se dostavqawem odgovora podnosiocu
pritu`be u roku od 30 dana od dana zakqu~ewa
postupka kod rukovodioca organizacione jedinice policije. Odgovorom podnosiocu pritu`be
postupak po pritu`bi je zakqu~en, a podnosilac
pritu`be ima na raspolagawu sva pravna i druga sredstva za za{titu svojih prava i sloboda.
Postupak re{avawa pritu`bi bli`e propisuje ministar.
Du`nost ~uvawa poverqivih podataka
Postupak re{avawa pritu`bi
^lan 180.
Svako ima pravo da Ministarstvu podnese
pritu`bu protiv policijskog slu`benika ako
smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom
^lan 181.
Lica koja u~estvuju u vr{ewu kontrole policije, du`na su da {tite i ~uvaju poverqivost
podataka i informacija do kojih dolaze u vr{ewu kontrole i po prestanku svojih funkcija.
21. novembar 2005.
âáá. FINANSIRAWE
Sredstva za rad
^lan 182.
Sredstva za rad Ministarstva obezbe|uju se u
buxetu Republike Srbije.
Ministarstvo mo`e da ostvaruje dopunska
sredstva pru`awem usluga u vezi sa osnovnom
delatno{}u Ministarstva, odnosno u skladu sa
poslovima koji su u funkciji bezbednosti i
evidencijama iz svoje nadle`nosti, a koja imaju
svojstvo sopstvenih prihoda.
Visinu naknade za usluge iz stava 2. ovog ~lana utvr|uje Vlada, na predlog ministra.
Sredstva za posebne namene
^lan 183.
Ministarstvo koristi sredstva u dr`avnoj
svojini.
Deo sredstava koja Ministarstvo koristi ~ine sredstva za posebne namene, koja su poverqivog karaktera.
Nepokretna sredstva za posebne namene jesu zemqi{te, zgrade i drugi objekti, poverqivog karaktera, koji se koriste za potrebe bezbednosti.
Pristup nepokretnim sredstvima za posebne
namene, van slu~ajeva wihovog redovnog kori{}ewa, dozvoqen je samo po prethodno pribavqenom odobrewu ministra.
Pokretna sredstva za posebne namene jesu
oru`je, oprema, prevozna i druga sredstva, poverqivog karaktera, koja se koriste za potrebe
bezbednosti.
Sredstva za posebne namene bli`e se ure|uju
posebnim aktom.
Sredstva za posebne operativne potrebe
^lan 184.
Za isplatu tro{kova i nagrada licima za postupawe i u~estvovawe u primeni mera koje su
odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim
se ure|uje krivi~ni postupak i za pla}awe korisnih informacija u vezi sa krivi~nim delima i
wihovim u~iniocima (u daqem tekstu: sredstva
za posebne operativne potrebe) se u okviru buxeta, prema finansijskom planu policije, odre|uju namenska finansijska sredstva. Podaci o
isplatama vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa propisima kojima su ure|ene pojedine
oblasti. Na~in poslovawa sa sredstvima za posebne operativne potrebe utvr|uje ministar
uputstvom.
Na nov~ana sredstva iz stava 1. ovog ~lana ne
pla}aju se doprinosi, niti druga davawa odre|ena propisima.
Fond za nov~anu pomo} ~lanovima porodice
poginulih ili rawenih policijskih
slu`benika
^lan 185.
Fond za nov~anu pomo} ~lanovima porodice
poginulih ili rawenih policijskih slu`beni-
Broj 101
165
ka, koji su u obavqawu ili povodom obavqawa
slu`be izgubili `ivot ili bili raweni osniva se kao buxetski fond radi ostvarivawa ovog
ciqa, u skladu sa posebnim propisima.
Buxetski fond iz stava 1. ovog ~lana osniva
se na neodre|eno vreme i wime upravqa Ministarstvo.
Sredstva buxetskog fonda iz stava 1. ovog
~lana mogu da ~ine:
1) sredstva buxeta;
2) donacije;
3) druga sredstva u skladu sa zakonom i drugim
propisima.
Korisnik sredstava Fonda za nov~anu pomo}
iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e daqe isticati
zahteve za ostvarivawe prava na naknadu {tete
po istom {tetnom doga|aju.
âááá. OBLICI SARADWE SA DRUGIM
SUBJEKTIMA
Me|upolicijska saradwa
^lan 186.
Ministarstvo neposredno sara|uje sa organima unutra{wih poslova, policijama i policijskim organizacijama, kao i organima i slu`bama bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori.
Saradwa iz stava 1. ovog ~lana zasniva se na
pravima i du`nostima odre|enim zakonom, na
uzajamnom obave{tavawu i izvr{avawu zajedni~kih zadataka.
Oblici i na~in saradwe utvr|uju se i posebnim aktima organa i slu`bi iz stava 1. ovog
~lana koje sporazumno donose rukovodioci tih
organa i slu`bi, u skladu sa zakonom.
Saradwa sa Bezbednosno-informativnom
agencijom
^lan 187.
U skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim je
regulisan rad Bezbednosno-informativne agencije (u daqem tekstu: Agencija), zakonom kojim
je regulisan krivi~ni postupak i drugim zakonima koje primewuju Ministarstvo i Agencija,
ministar i direktor Agencije sporazumno utvr|uju obavezne oblike i na~in ostvarivawa saradwe Ministarstva i Agencije u pitawima od
interesa za bezbednost qudi i imovine, odnosno za bezbednost i ustavni poredak Republike
Srbije, a naro~ito:
1) me|usobno obave{tavawe, razmenu podataka
i saznawa od zna~aja za izvr{avawe zadataka iz
nadle`nosti Ministarstva, odnosno Agencije;
2) pru`awe neposredne fizi~ke, stru~ne, tehni~ke i druge me|usobne pomo}i, u skladu sa zakonom utvr|enim delokrugom i po prethodnom
dogovoru izme|u ministra i direktora Agencije, odnosno lica koja oni ovlaste;
3) preduzimawe zajedni~kih mera i aktivnosti od interesa za jednovremenu za{titu i
ostvarivawe bezbednosti qudi i imovine i bezbednosti Republike Srbije.
166
Broj 101
Saradwa sa drugim dr`avnim organima
i nedr`avnim subjektima
^lan 188.
Sa drugim dr`avnim organima, kao i nedr`avnim subjektima iz ~lana 6. ovog zakona, Ministarstvo sara|uje u skladu sa ovim i drugim
zakonom.
Radi razvijawa me|usobne saradwe, odnosno
partnerstva, ministar mo`e sporazumno sa organima i subjektima iz stava 1. ovog ~lana da donosi odgovaraju}e akte o saradwi i osniva koordinaciona tela od zna~aja za spre~avawe i otkrivawe delikata i wihovih u~inilaca i za
ostvarivawe drugih bezbednosnih ciqeva.
Saradwa, za{tita prava i pru`awe pravne
pomo}i pojedincima
^lan 189.
U obavqawu policijskih poslova du`nost policije je da pojedincima pru`i informacije i
savete od zna~aja za wihovu li~nu i imovinsku
bezbednost, kao i druga obave{tewa s tim u vezi do kojih je do{la, ako to nije u suprotnosti
sa zakonom.
Pojedinac kome je ugro`eno neko od privatnih prava mo`e da se obrati policiji radi za{tite tog prava, ako u konkretnom slu~aju nije
obezbe|ena druga pravna za{tita tog prava i
ako je ugro`avawe tog prava u vezi sa wegovom
li~nom i imovinskom bezbedno{}u.
Policija je du`na da pru`i pomo} pojedincu
na osnovu zahteva iz stava 2. ovog ~lana ako je
zahtev u skladu sa wenim delokrugom, a ako to
nije slu~aj du`na je da zahtev uputi nadle`nom
organu i podnosioca zahteva o tome obavesti.
Saradwa sa pojedincima koji pru`aju pomo}
policiji
^lan 190.
Pored saradwe, odnosno pru`awa pomo}i iz
~l. 188. i 189. ovog zakona, Ministarstvo sara|uje i neposredno sa pojedincima koji mu pru`aju pomo} u obavqawu policijskih poslova.
Pojedinac koji prilikom pru`awa pomo}i iz
stava 1. ovog ~lana bude povre|en ili oboli, pa
zbog toga odsustvuje sa rada, odnosno postane
nesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog,
penzijskog i invalidskog osigurawa pod uslovima utvr|enim za policijskog slu`benika.
Ako u pru`awu pomo}i pojedinac izgubi `ivot wegova porodica ima sva prava iz penzijskog osigurawa kao i porodica policijskog
slu`benika koji je izgubio `ivot u vr{ewu ili
povodom vr{ewa poslova.
Pojedinac koji prilikom pru`awa pomo}i
pretrpi {tetu, ima u skladu sa zakonom pravo na
naknadu materijalne {tete koju je pretrpeo zbog
pru`awa pomo}i.
Ako se protiv pojedinca povodom pomo}i koju
je pru`io vodi krivi~ni ili prekr{ajni postupak, Ministarstvo je du`no da mu obezbedi
pravnu i drugu neophodnu pomo} u vezi sa vo|ewem postupka.
21. novembar 2005.
Ministarstvo odgovara za {tetu koju pojedinac prilikom pru`awa pomo}i Ministarstvu
nanese tre}im licima.
áH. POMO]NA POLICIJA
Pripadnici pomo}ne policije
^lan 191.
Ministarstvo mo`e obrazovati pomo}nu policiju za izvr{avawe policijskih zadataka u
slu~ajevima kada treba nadoknaditi anga`ovawe velikog broja policijskih slu`benika za:
izvr{avawe zadataka visokog bezbednosnog rizika; u prirodnim i drugim nesre}ama; obezbe|ivawe dr`avne granice; u drugim slu~ajevima
kad je te`e ugro`ena unutra{wa bezbednost i u
slu~ajevima iz ~lana 14. ovog zakona.
Kandidati za pomo}nu policiju mogu biti lica koja ispuwavaju uslove iz ~lana 110. ovog zakona. U pomo}noj policiji mogu u~estvovati i
penzionisani policijski slu`benici do 60. godine `ivota.
O upotrebi pomo}ne policije za izvr{avawe
policijskih zadataka odlu~uje ministar, na
predlog direktora policije.
Prava i du`nosti za vreme osposobqavawa
i izvr{avawa zadataka u pomo}noj policiji
^lan 192.
Ministarstvo sa zainteresovanim kandidatom za dobrovoqnu slu`bu u pomo}noj policiji
zakqu~uje ugovor.
Pripadnici pomo}ne policije osposobqavaju
se i usavr{avaju za izvr{avawe policijskih zadataka. Po obavqenom osposobqavawu pomo}ni
policajac mo`e primewivati sva policijska
ovla{}ewa za vreme anga`ovawa na izvr{avawu
policijskih zadataka.
Pomo}ni policajac mo`e u istoj kalendarskoj godini da bude anga`ovan za period do mesec dana. Za vreme anga`ovawa ima prava i du`nosti utvr|ene aktom Vlade, u skladu sa odgovaraju}im pravima i du`nostima policijskih
slu`benika utvr|enim ovim zakonom.
Za vreme anga`ovawa u pomo}noj policiji poslodavac pomo}nom policajcu ne sme da otka`e
ugovor o radu, niti sme da uslovqava ure|ivawe
ugovornih odnosa iz stava 1. ovog ~lana, a pomo}ni policajac se nakasnije u roku od dva radna dana po prestanku anga`ovawa u pomo}noj
policiji vra}a na rad kod poslodavca sa kojim
ima zakqu~en ugovor o radu.
Policija vodi evidenciju kandidata i pomo}nih policajaca.
H. OVLA[]EWA ZA DONO[EWE
PROPISA
Ovla{}ewa Vlade i ministra
^lan 193.
Vlada uredbom:
1) propisuje izgled uniforme i oznaka policijskih slu`benika iz ~lana 32. stav 2. ovog zakona;
21. novembar 2005.
2) propisuje vrste naoru`awa i opreme policijskih slu`benika iz ~lana 33. ovog zakona;
3) utvr|uje na~in nabavke sredstava posebne
namene bez javnog ogla{avawa iz ~lana 183.
ovog zakona;
4) utvr|uje potrebne uslove za zakqu~ewe ugovora o dobrovoqnoj slu`bi u pomo}noj policiji, na~ine izvr{avawa zadataka, merila za izbor kandidata, prava na primawa, tro{kove, odsustva i druga prava i du`nosti pomo}nih policajaca i razloge za prestanak i otkaz ugovora iz
~lana 192. stav 1. ovog zakona.
Ministar donosi propise o:
1) na~inu obezbe|ivawa zdravstvene za{tite
iz ~lana 7. stav 1. ta~ka 16) ovog zakona;
2) izgledu slu`bene zna~ke i slu`bene legitimacije policijskih slu`benika iz ~lana 32.
stav 1. ovog zakona i na~inu no{ewa uniforme
iz ~lana 32. st. 2. i 4. ovog zakona;
3) no{ewu oru`ja i municije iz ~lana 33.
ovog zakona;
4) na~inu primene ovla{}ewa za davawe upozorewa i izdavawe nare|ewa iz ~l. 39, 40. i 41.
ovog zakona;
5) na~inu provere i utvr|ivawa identiteta
lica i identifikacije predmeta iz ~l. 42. i 45.
ovog zakona;
6) sadr`aju i na~inu upu}ivawa poziva iz ~lana 46. ovog zakona;
7) na~inu primene ovla{}ewa dovo|ewa iz
~l. 49, 50, 51. i 52. ovog zakona;
8) na~inu primene ovla{}ewa privremenog
ograni~ewa slobode kretawa iz ~l. 53, 54, 55, 56,
57. i 58. ovog zakona;
9) na~inu primene ovla{}ewa pregleda prostorija, objekata i dokumentacije i protivteroristi~kog pregleda iz ~lana 63. ovog zakona;
10) na~inu primene ovla{}ewa zaustavqawa i
pregledawa lica, predmeta i saobra}ajnih sredstava iz ~lana 64. ovog zakona;
11) na~inu primene ovla{}ewa obezbe|ewa i
pregleda mesta doga|aja iz ~lana 65. ovog zakona;
12) merilima za utvr|ivawe visine nagrade iz
~lana 68. ovog zakona;
13) na~inu sprovo|ewa poligrafskog testirawa i sadr`aju pisane saglasnosti iz ~lana 70.
ovog zakona;
14) na~inu sprovo|ewa mera tragawa za licima i predmetima iz ~lana 72. ovog zakona;
15) vrsti mera i postupku za{tite `rtava
krivi~nih dela i drugih lica iz ~lana 73. ovog
zakona;
16) izgledu, sadr`aju i na~inu vo|ewa evidencija iz ~lana 76. ovog zakona;
17) tehni~kim obele`jima i bli`em na~inu
upotrebe sredstava prinude iz ~l. 89, 90, 91, 94,
97, 98, 99. i 100. ovog zakona;
Broj 101
167
18) merilima i na~inu utvr|ivawa potrebne
psihofizi~ke sposobnosti iz ~lana 110. stav 1.
ta~ka 4. ovog zakona;
19) sadr`aju izjave o du`nostima i pravima
policijskih slu`benika iz ~lana 113. stav 1.
ovog zakona i o na~inu polagawa zakletve iz
~lana 113. stav 2. ovog zakona;
20) ozna~avawu vrste i stepena poverqivosti
podataka, na~inu postupawa sa poverqivim podacima, posebnim za{titnim merama ~uvawa poverqivih podataka i slu`benih podataka iz
~lana 136. ovog zakona;
21) bli`im uslovima i postupku dodele nagrada i priznawa iz ~lana 144. ovog zakona;
22) uslovima i na~inu izbora policijskog
slu`benika koji se upu}uje na rad u inostranstvo i o wegovim du`nostima, pravima i odgovornostima za vreme vr{ewa slu`be u inostranstvu iz ~lana 151. ovog zakona;
23) vrstama usluga ~ijim pru`awem Ministarstvo mo`e da ostvaruje dopunska sredstva iz
~lana 182. stav 2. ovog zakona;
24) bli`im uslovima i na~inu kori{}ewa
sredstava buxetskog fonda iz ~lana 185. ovog
zakona;
25) programu i uslovima za sprovo|ewe stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa pripadnika
pomo}ne policije iz ~lana 192. stav 2. ovog zakona;
26) izgledu, sadr`aju i na~inu vo|ewa evidencije kandidata i pomo}nih policajaca iz ~lana
192. stav 5. ovog zakona.
Vlada i ministar done}e propise iz st. 1. i 2.
ovog ~lana u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona.
Propisi iz stava 2. ovog ~lana koje donosi
ministar objavquju se u „Slu`benom glasniku
Republike Srbije”.
Há. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji
radnih mesta
^lan 194.
Do dono{ewa akta o unutra{wem ure|ewu i
sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u
skladu sa ovim zakonom i re{ewa o raspore|ivawu na radno mesto u skladu sa tim aktom ili
dono{ewa drugog re{ewa u skladu sa zakonom,
zaposleni u Ministarstvu na dan stupawa na
snagu ovog zakona nastavqaju da rade na istim
radnim mestima i zadr`avaju ~inove, odnosno
zvawa i plate prema dosada{wim propisima i
drugim aktima.
Rok za dono{ewe akta o unutra{wem ure|ewu
i sistematizaciji radnih mesta
^lan 195.
Akt o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji
radnih mesta i re{ewa iz ~lana 194. ovog zako-
168
Broj 101
na done}e se u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
21. novembar 2005.
3221
Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike
Srbije, donosim
Informisawe o zakonskim promenama
^lan 196.
Radi informisawa javnosti o zakonskim promenama i odnosu izme|u ovog zakona sa zakonima iz oblasti unutra{wih poslova, zakonima o
upravi, krivi~nom postupku, prekr{ajima, radnim odnosima i drugim zakonima koji se odnose na policiju ili ih policija primewuje, Ministarstvo }e dva puta godi{we objavqivati
informacije za javnost sa Listom zakona i obja{wewem zakonskih promena.
Prvu informaciju iz stava 1. ovog ~lana Ministarstvo }e objaviti u roku od {est meseci od
dana stupawa na snagu ovog zakona.
UKAZ
o progla{ewu Zakona o duvanu
Progla{ava se Zakon o duvanu, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici
Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u 2005. godini, 14. novembra 2005. godine.
PR broj 98
U Beogradu, 21. novembra 2005. godine
Predsednik Republike,
Boris Tadi}, s.r.
ZAKON
o duvanu
Va`ewe propisa do dono{ewa novih
na osnovu ovog zakona
^lan 197.
Propisi doneti na osnovu Zakona o unutra{wim poslovima („Slu`beni glasnik RS”, br.
44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003) i
Zakona o ~inovima pripadnika Ministarstva
unutra{wih poslova („Slu`beni glasnik RS”,
br. 53/95 i 66/2003) ostaju na snazi do dana stupawa na snagu propisa koje }e Vlada i ministar
doneti na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u
suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
á. OSNOVNE ODREDBE
Predmet ure|ivawa
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se uslovi i na~in proizvodwe, obrade i stavqawa u promet duvana i
fermentisanog duvana, kao i proizvodwe, razvrstavawa i prometa duvanskih proizvoda i vo|ewa registara, evidencionih lista i evidencija; odre|uju se vrste podataka o sastavu i obele`avawu duvanskih proizvoda; obrazuje se
Uprava za duvan i ure|uje nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona.
Prestanak va`ewa odre|enih zakona
Zna~ewe pojedinih izraza
^lan 198.
Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju
da va`e:
1) Zakon o unutra{wim poslovima („Slu`beni glasnik RS”, br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000,
8/2001 i 106/2003), izuzev odredaba ~l. 59. do 65.
i ~lan 69. koji se primewuju do dono{ewa propisa kojim }e se urediti oblast i status ustanove za obrazovawe za potrebe policije, odnosno
do zavr{etka {kolovawa generacije u~enika
Sredwe {kole unutra{wih poslova upisanih u
{kolsku 2005/2006. godinu;
2) Zakon o ~inovima pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova („Slu`beni glasnik
RS”, br. 53/95 i 66/2003), izuzev odredaba ~l. 1,
5, 9. i 14. u delu koji se odnosi na u~enike Sredwe {kole unutra{wih poslova i studente Policijske akademije, koji se primewuju do dono{ewa propisa kojim }e se urediti oblast i status ustanove za obrazovawe za potrebe policije,
odnosno do zavr{etka {kolovawa generacije
u~enika Sredwe {kole unutra{wih poslova
upisanih u {kolsku 2005/2006. godinu.
Stupawe na snagu ovog zakona
^lan 199.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
^lan 2.
Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu
imaju slede}e zna~ewe:
1) duvan ~ine listovi kultivisane biqne vrste Nicotiana tabacum L. u svim oblicima i stepenima biqne proizvodwe, obrade i pakovawa,
koji ne slu`e krajwoj potro{wi (neobra|eni
duvan);
2) fermentisani duvan jeste duvan obra|en
tehnolo{kim postupkom i to sezonskom i vansezonskom fermentacijom (orijental – prilep, jaka,
otlja i d`ebel) i termi~kom obradom (virginija i
berlej);
3) duvanski proizvodi jesu proizvodi koji po
kvalitetu zadovoqavaju standarde propisane zakonom, i to: cigare i cigarilosi, cigarete, duvan za pu{ewe i ostali duvanski proizvodi.
(1) Cigare i cigarilosi jesu:
a) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom
stawu i koji su u celini izra|eni od prirodnog duvana;
b) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom
stawu i ~iji je spoqni omota~ od prirodnog duvana;
v) svici duvana od me{avine i`iqenog duvana sa spoqnim omota~em u prirodnoj boji
cigare koji potpuno pokriva proizvod, sa
21. novembar 2005.
filterom gde je to predvi|eno, osim u slu~aju cigara sa vrhom, gde su i vrh i omota~
od duvanske folije, pri ~emu te`ina po jedinici, bez filtera ili mu{tikle iznosi
najmawe 1,2 grama i ~iji se omota~ zavija
spiralno, pod o{trim uglom od najmawe 30º
u odnosu na uzdu`nu osu cigare;
g) svici duvana od me{avine i`iqenog duvana
sa spoqnim omota~em u prirodnoj boji cigare
koji potpuno pokriva proizvod, sa filterom
gde je to predvi|eno, osim u slu~aju cigara sa
vrhom, gde su i vrh i omota~ od duvanske folije, pri ~emu te`ina po jedinici, bez filtera ili mu{tikle iznosi najmawe 2,3 grama i
~iji obim najmawe jedne tre}ine wene du`ine nije mawi od 34 mm.
(2) Cigarete jesu:
a) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom
stawu, a koji ne spadaju u cigare i cigarilose iz ta~ke 3) podta~ka (1);
b) svici duvana koji se na jednostavan, neindustrijski na~in stavqaju u papirne tube za
cigarete;
v) svici duvana koji se na jednostavan, neindustrijski na~in uvijaju u papir za cigarete.
Svitak iz ta~ke 3) podta~ka (2) podrazumeva
dve cigarete ~ija je du`ina, ne ra~unaju}i filter ili mu{tiklu, preko 9 cm, ali ne prelazi
18 cm, tri cigarete ~ija je du`ina, ne ra~unaju}i filter ili mu{tiklu, preko 18 cm, ali ne
prelazi 27 cm, i tako daqe.
(3) Duvan za pu{ewe jeste:
a) duvan koji je rezan ili na drugi na~in
usitwen, iskidan ili presovan u blokove i
koji se mo`e pu{iti bez daqe industrijske
obrade;
b) duvan koji je namewen za prodaju u trgovini
na malo, a koji ne spada u proizvode iz podta~. (1) i (2) i koji se mo`e pu{iti.
(4) Ostali duvanski proizvodi jesu:
a) duvan namewen za prodaju u trgovinama na
malo, koji se mo`e koristiti bez daqe industrijske obrade i koji je specijalno pripremqen za `vakawe i {mrkawe, ali ne i
pu{ewe;
b) proizvodi koji se u celini ili delimi~no
sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali
koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju proizvodima iz podta~ke (1) ili podta~ke (3) i koji se, u smislu poreskih i drugih zakona, tretiraju kao cigarete ili duvan za pu{ewe;
v) proizvodi koji se delimi~no sastoje od
supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju proizvodima iz podta~ke (2) i koji se, u smislu poreskih i drugih zakona tretiraju kao cigare i cigarilosi ako ispuwavaju jedan od
slede}ih uslova:
– imaju omota~ od prirodnog duvana,
– imaju omota~ i povoj od duvanske folije,
– imaju omota~ od duvanske folije;
Broj 101
169
g) proizvodi koji se delimi~no sastoje od
supstanci koje nisu duvan, ali u pogledu
drugih kriterijuma odgovaraju proizvodima
iz podta~ke (4) pod a);
4) doma}i duvanski proizvodi jesu duvanski
proizvodi proizvedeni u Republici Srbiji (u
daqem tekstu: Republika) od strane lica koje je
upisano u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda i upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom;
5) proizvodwa duvana jeste proizvodwa rasada duvana, gajewe duvana na wivi, berba, su{ewe, sortirawe i pakovawe duvana kod proizvo|a~a duvana;
6) obrada duvana jeste sre|ivawe, fermentacija, kao i druge radwe u tehnolo{kom postupku
obrade i pakovawa duvana;
7) proizvodwa duvanskih proizvoda jeste industrijski postupak u pripremi, proizvodwi i
pakovawu proizvoda iz ta~ke 3) ovog ~lana;
8) proizvo|a~ duvana jeste privredno dru{tvo, preduze}e, odnosno preduzetnik ili fizi~ko lice koje proizvodi duvan i koje je upisano u Registar proizvo|a~a duvana, odnosno u
Evidencionu listu proizvo|a~a duvana;
9) obra|iva~ duvana jeste privredno dru{tvo,
preduze}e, odnosno preduzetnik koji obra|uje
duvan, i koji je upisan u Registar obra|iva~a duvana;
10) proizvo|a~, trgovac na veliko, odnosno
trgovac na malo duvanskim proizvodima jeste
privredno dru{tvo, preduze}e, odnosno preduzetnik, koji proizvodi, prodaje na veliko ili na
malo proizvode iz ta~ke 3) ovog ~lana i koji je
upisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda, odnosno Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, kao i u Evidencionu listu o trgovcima na malo duvanskim proizvodima;
11) uvoznik duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda jeste privredno
dru{tvo, odnosno preduze}e, koje uvozi u svoje
ime i za svoj ra~un proizvode iz ta~. 1)–3) ovog
~lana i koje je upisano u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana odnosno duvanskih
proizvoda;
12) izvoznik duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda jeste privredno
dru{tvo, odnosno preduze}e, koje izvozi u svoje
ime i za svoj ra~un proizvode iz ta~. 1)–3) ovog
~lana i koje je upisano u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana odnosno duvanskih
proizvoda;
13) promet duvana, odnosno fermetisanog
duvana jeste trgovina, kao i uvoz i izvoz duvana,
odnosno fermentisanog duvana;
14) promet duvanskih proizvoda jeste trgovina, kao i uvoz i izvoz duvanskih proizvoda;
15) povezano lice jeste lice koje ima svojstvo
povezanog lica u smislu zakona kojim se ure|uje
porez na dobit preduze}a.
170
Broj 101
áá. UPRAVA ZA DUVAN
Obrazovawe
^lan 3.
Obrazuje se Uprava za duvan kao organ uprave
u sastavu ministarstva nadle`nog za poslove
finansija (u daqem tekstu: Uprava).
Nadle`nost
^lan 4.
Uprava obavqa slede}e poslove:
1) utvr|uje ispuwenost uslova i izdaje dozvole
za proizvodwu, obradu, uvoz i izvoz duvana, odnosno fermentisanog duvana;
2) utvr|uje ispuwenost uslova i izdaje dozvole
za promet (trgovina na veliko, trgovina na malo, uvoz i izvoz) duvanskih proizvoda;
3) utvr|uje ispuwenost uslova za cigarete drugih proizvo|a~a koje se smatraju cigaretama
proizvedenim u zemqi u skladu sa propisima
kojima se ure|uje oblast akciza;
4) vodi registre i evidencione liste;
5) vodi evidencije u vezi sa proizvodwom, obradom i prometom duvana, odnosno fermentisanog duvana kao i proizvodwom i prometom duvanskim proizvodima;
6) sara|uje sa organima i organizacijama nadle`nim za suzbijawe nelegalnog prometa duvanskih proizvoda;
7) prati stawe na tr`i{tu u proizvodwi, obradi i prometu duvana, fermentisanog duvana i
duvanskih proizvoda;
8) stara se o sprovo|ewu postupka javnog tendera za izdavawe dozvole za obavqawe delatnosti proizvodwe duvanskih proizvoda i priprema predlog akta kojim se izdaje ta dozvola, utvr|uje ispuwenost uslova za obnavqawe i oduzimawe dozvole za proizvodwu duvanskih proizvoda
i priprema predlog akta kojim se ta dozvola obnavqa, odnosno oduzima;
9) stara se o objavqivawu re{ewa o upisu u
registre, kao i o objavqivawu maloprodajnih
cena duvanskih proizvoda u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”;
10) u~estvuje u izradi podzakonskih akata za
sprovo|ewe odredaba ovog zakona;
11) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom.
ááá. REGISTRI, EVIDENCIONE LISTE
I EVIDENCIJE
Registri
^lan 5.
Registri koji se vode u skladu sa ovim zakonom jesu:
1) Registar proizvo|a~a duvana;
2) Registar obra|iva~a duvana;
3) Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda;
4) Registar trgovaca na veliko duvanskim
proizvodima;
5) Registar uvoznika duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda;
21. novembar 2005.
6) Registar izvoznika duvana, ferementisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda;
7) Registar o markama duvanskih proizvoda.
Registre iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava.
U registre iz stava 1. ovog ~lana upisuju se
naro~ito: poslovno ime, odnosno naziv subjekta
upisa, sedi{te, delatnost, mati~ni broj, poreski identifikacioni broj (PIB), i drugi podaci od zna~aja za poslovawe subjekta upisa.
Lica o kojima se vode registri iz stava 1.
ovog ~lana, du`na su da Upravi prijave svaku
promenu podataka upisanih u registar najkasnije u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Ministar nadle`an za poslove finansija
bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa registara iz stava 1. ovog ~lana.
Evidencione liste
^lan 6.
Evidencione liste koje se vode u skladu sa
ovim zakonom jesu:
1) Evidenciona lista o fizi~kim licima –
proizvo|a~ima duvana;
2) Evidenciona lista o trgovcima na malo duvanskim proizvodima.
Evidencione liste iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava.
U Evidencione liste iz stava 1. ovog ~lana
upisuju se naro~ito: ime i prezime i adresa fizi~kog lica, poslovno ime, odnosno naziv subjekta upisa, sedi{te, delatnost, mati~ni broj,
poreski identifikacioni broj (PIB), JMBG,
odnosno mati~ni broj i drugi podaci od zna~aja za poslovawe subjekta upisa.
Trgovac na malo duvanskim proizvodima du`an je da Upravi prijavi svaku promenu podataka upisanih u evidencionu listu najkasnije u
roku od 15 dana od dana nastale promene.
Ministar nadle`an za poslove finansija
bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa evidencionih lista iz stava 1. ovog ~lana.
Evidencije
^lan 7.
Lica upisana u registre iz ~lana 5. ovog zakona, odnosno evidencione liste iz ~lana 6. stav 1.
ta~ka 2) ovog zakona, du`na su da vode posebnu
evidenciju u vezi sa proizvodwom, obradom i
prometom duvana, fermentisanog duvana i duvanskih proizvoda i da ih ~uvaju pet godina.
Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su da Upravi, na wen zahtev, dostavqaju izve{taje o podacima o kojima vode evidenciju najkasnije u roku
od sedam dana od dana prijema zahteva.
Lica upisana u registre iz ~lana 5. stav 1.
ta~. 1) i 2) ovog zakona du`na su da ministarstvu nadle`nom za poslove poqoprivrede dostavqaju tromese~ne izve{taje o podacima o kojima
vode evidenciju iz stava 1. ovog ~lana.
Izve{taji iz stava 3. ovog ~lana dostavqaju se
najkasnije u roku od deset dana od dana isteka
perioda za koji se izve{taj dostavqa.
21. novembar 2005.
Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede
bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa evidencija od strane proizvo|a~a i obra|iva~a duvana.
Ministar nadle`an za poslove finansija
bli`e propisuje sadr`inu i na~in vo|ewa evidencija od strane proizvo|a~a duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima, kao i uvoznika i izvoznika duvana,
fermetisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
áâ. PROIZVODWA I OBRADA DUVANA
Tipovi i seme duvana
^lan 8.
Na teritoriji Republike proizvode se slede}i tipovi duvana: virxinija, berlej, orijental i
poluorijental.
U okviru tipova iz stava 1. ovog ~lana, na teritoriji Republike gaje se sorte koje se nalaze
na listi sorti poqoprivrednog i {umskog biqa koja se utvr|uje u skladu sa propisima o semenu.
Proizvo|a~i duvana su du`ni da za proizvodwu rasada duvana koriste seme duvana proizvedeno u skladu sa propisima o semenu.
1. Proizvo|a~i duvana
Uslovi
^lan 9.
Proizvodwom duvana mo`e da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e, zemqoradni~ka zadruga i preduzetnik (u daqem tekstu: privredni
subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti proizvodwe duvana;
2) da ima najmawe 5ha obradivih povr{ina u
vlasni{tvu, pod zakupom, odnosno u kooperaciji sa fizi~kim licem-proizvo|a~em duvana;
3) da ima tehni~ke mogu}nosti za poqoprivrednu obradu i pripremu zemqi{ta za setvu,
berbu, su{ewe, sortirawe, pakovawe i druge
neophodne radwe do pripreme duvana za obradu;
4) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore sa
obra|iva~ima duvana;
5) da odgovorno lice u privrednom subjektu u
posledwe tri godine koje prethode danu podno{ewa zahteva nije na teritoriji Republike
pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, odnosno trgovine duvanom;
6) da ima obezbe|en odgovaraju}i prostor za
sme{taj duvana, ako namerava da se bavi i otkupom duvana.
Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan;
Broj 101
171
2) dokaz da ima najmawe 5 ha obradivih povr{ina;
3) akt nadle`nog dr`avnog organa o ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana;
4) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa obra|iva~ima duvana, osim ako podnosilac zahteva
nije istovremeno upisan i u Registar obra|iva~a duvana;
5) uverewe o neosu|ivanosti koje ne mo`e biti
starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva;
6) akt nadle`nog dr`avnog organa o ispuwenosti uslova u pogledu obezbe|ivawa odgovaraju}eg prostora za sme{taj duvana.
Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za
obavqawe delatnosti proizvodwe duvana.
Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana Uprava donosi
po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede.
Protiv zakqu~ka iz stava 5. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Fizi~ko lice – proizvo|a~ duvana mo`e da se
bavi proizvodwom duvana ako ima zakqu~en kooperativni ugovor sa proizvo|a~em duvana, odnosno sa obra|iva~em duvana.
Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede
bli`e propisuje uslove iz stava 1. ta~. 2), 3) i 6)
ovog ~lana.
Rok va`ewa dozvole
^lan 10.
Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe
delatnosti proizvodwe duvana (u daqem tekstu:
dozvola za proizvodwu duvana) sadr`i i rok na
koji se dozvola izdaje.
Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina.
Upis u Registar proizvo|a~a duvana
^lan 11.
Upis u Registar proizvo|a~a duvana vr{i se
po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za proizvodwu duvana, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prila`u se
ugovori zakqu~eni sa obra|iva~em duvana.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva za upis u Registar proizvo|a~a
duvana donese re{ewe.
Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upisom u Registar proizvo|a~a duvana, proizvo|a~ duvana mo`e da otpo~ne da obavqa delatnost proizvodwe duvana.
172
Broj 101
Obnavqawe dozvole za proizvodwu duvana
^lan 12.
Proizvo|a~ duvana mo`e da obnovi dozvolu za
proizvodwu duvana, podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole.
Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovima i na na~in propisanim za
weno izdavawe.
Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana
podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole, odlu~i po zahtevu.
Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, proizvo|a~ duvana ima pravo da
nastavi da obavqa delatnost proizvodwe duvana
u skladu sa postoje}om dozvolom.
21. novembar 2005.
proizvo|a~ duvana koji je brisan iz Registra
proizvo|a~a duvana imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore.
Zabrana prometa rezanog i usitwenog duvana
^lan 15.
Zabrawuje se stavqawe u promet rezanog ili
na drugi na~in usitwenog duvana (neobra|eni
duvan).
Evidencija
^lan 16.
Proizvo|a~ duvana du`an je da vodi evidenciju podataka koji se odnose na proizvodwu i promet duvana, u skladu sa ~lanom 7. ovog zakona.
2. Obra|iva~i duvana
Oduzimawe dozvole za proizvodwu duvana
^lan 13.
Dozvola za proizvodwu duvana oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine
duvanom;
4) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no ka`weno za prekr{aj propisan ovim
zakonom;
5) ako imalac dozvole u propisanom roku ne
podnese zahtev za upis u Registar proizvo|a~a
duvana.
Nadle`ni organ je du`an da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.
ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o
oduzimawu dozvole za proizvodwu duvana.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Brisawe iz Registra proizvo|a~a duvana
^lan 14.
Proizvo|a~ duvana bri{e se iz Registra proizvo|a~a duvana, i to:
1) u roku od pet dana od dana isteka roka va`ewa dozvole;
2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe
dozvole ili
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole.
Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra
proizvo|a~a duvana.
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u
upravnom postupku.
Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o
tome obavesti obra|iva~a duvana sa kojim je
Uslovi
^lan 17.
Obradom duvana mo`e da se bavi privredno
dru{tvo, preduze}e i preduzetnik ( u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e
uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti obrade duvana;
2) da ima sopstvene prostorije za otkup duvana, sme{taj otkupqenog duvana, sre|ivawe, obradu i klasifikaciju duvana;
3) da ima sopstvenu opremu za obradu duvana;
4) da ima sopstvenu laboratoriju ili zakqu~en ugovor sa akreditovanom doma}om ili stranom laboratorijom za analizu i utvr|ivawe kvaliteta duvana;
5) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore sa
proizvo|a~ima duvanskih proizvoda;
6) da odgovorno lice u privrednom subjektu u
posledwe tri godine koje prethode danu podno{ewa zahteva nije na teritoriji Republike
pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe duvana, odnosno nedozvoqene trgovine duvanom ili fermentisanim duvanom.
Ako privredni subjekt vr{i prevoz duvana
sopstvenim prevoznim sredstvom, to prevozno
sredstvo mora biti vidno ozna~eno da se radi o
prevozu duvana i mora da ispuwava propisane
sanitarno-higijenske uslove, kao i druge propisane uslove.
Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan;
2) akt nadle`nog dr`avnog organa o ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~. 2), 3), 4) i stava 2.
ovog ~lana;
3) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa proizvo|a~ima duvanskih proizvoda, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda;
21. novembar 2005.
4) uverewe o neosu|ivanosti koje ne mo`e biti
starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva.
Privredni subjekt du`an je da ispuwava uslove iz stava 1. ovog ~lana za obradu najmawe jedne sorte duvana.
Ako privredni subjekt ne ispuwava uslove iz
stava 1. ovog ~lana za obradu vi{e od jedne sorte duvana, mo`e da, za sorte duvana za koje ne ispuwava uslove, zakqu~i ugovor o usluzi obrade
duvana sa privrednim subjektom koji te uslove
ispuwava.
Po zahtevu iz stava 3. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za
obavqawe delatnosti obrade duvana.
Re{ewe iz stava 8. ovog ~lana Uprava donosi
po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede i ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa.
Protiv zakqu~ka iz stava 8. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Re{ewe iz stava 8. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Prevozna sredstva namewena za prevoz duvana,
odnosno fermentisanog duvana, mogu se upotrebqavati i za prevoz drugih predmeta op{te upotrebe, ali ne istovremeno.
Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede i
ministar nadle`an za poslove zdravqa bli`e propisuju uslove iz stava 1. ta~. 2), 3) i 4) ovog ~lana.
Ministar nadle`an za poslove zdravqa bli`e propisuje uslove iz stava 2. ovog ~lana.
Rok va`ewa dozvole
^lan 18.
Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe
delatnosti obrade duvana (u daqem tekstu: dozvola za obradu duvana) sadr`i i rok na koji se
dozvola izdaje.
Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina.
Broj 101
173
Obnavqawe dozvole za obradu duvana
^lan 20.
Obra|iva~ duvana mo`e da obnovi dozvolu za
obradu duvana, podno{ewem zahteva najkasnije 60
dana pre isteka roka va`ewa postoje}e dozvole.
Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovima i na na~in propisanim za
weno izdavawe.
Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana
podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole, odlu~i po zahtevu.
Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, obra|iva~ duvana ima pravo da
nastavi da obavqa delatnost obrade duvana u
skladu sa postoje}om dozvolom.
Oduzimawe dozvole za obradu duvana
^lan 21.
Dozvola za obradu duvana oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava
uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine
duvanom ili fermentisanim duvanom;
4) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no ka`weno za prekr{aj propisan ovim
zakonom;
5) ako imalac dozvole u propisanom roku ne
podnese zahtev za upis u Registar obra|iva~a duvana.
Nadle`ni organ du`an je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.
ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o
oduzimawu dozvole za obradu duvana.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Brisawe iz Registra obra|iva~a duvana
Upis u Registar obra|iva~a duvana
^lan 19.
Upis u Registar obra|iva~a duvana vr{i se po
zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za obradu duvana, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prila`u se
ugovori zakqu~eni sa proizvo|a~ima duvanskih
proizvoda.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva za upis u Registar obra|iva~a
duvana donese re{ewe.
Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upisom u Registar obra|iva~a duvana, obra|iva~ duvana mo`e da otpo~ne da obavqa delatnost
obrade duvana.
^lan 22.
Obra|iva~ duvana bri{e se iz Registra obra|iva~a duvana i to:
1) u roku od pet dana od dana isteka roka va`ewa dozvole;
2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe
dozvole ili
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole.
Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra
obra|iva~a duvana.
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u
upravnom postupku.
Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o
tome obavesti proizvo|a~a duvanskih proizvoda
sa kojim je obra|iva~ duvana koji je brisan iz
174
Broj 101
Registra obra|iva~a duvana imao zakqu~ene
predugovore, odnosno ugovore.
21. novembar 2005.
3) koli~ini i kvalitetu proizvedenog, fermentisanog i prodatog duvana po tipovima i
klasama.
Rukovo|ewe tehnolo{kim procesom
^lan 23.
Obra|iva~ duvana du`an je da obezbedi stru~no rukovo|ewe procesom proizvodwe i obrade
duvana.
Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede
bli`e propisuje uslove koje treba da ispuwava
lice koji rukovodi procesom proizvodwe i obrade duvana.
Procena kvaliteta duvana
^lan 24.
Ako proizvo|a~ duvana, odnosno fizi~ko lice – proizvo|a~ duvana nije zadovoqan procenom kvaliteta duvana koja je izvr{ena od strane obra|iva~a duvana sa kojim je zakqu~io ugovor o otkupu duvana, mo`e u roku od 24 ~asa od
obavqene procene kvaliteta podneti zahtev za
novu procenu kvaliteta duvana akreditovanoj
doma}oj ili stranoj laboratoriji.
Tro{kove procene kvaliteta duvana od strane
ovla{}ene laboratorije snosi lice iz stava 1.
ovog ~lana koje je podnelo zahtev za procenu kvaliteta duvana.
Ako proizvo|a~ duvana, odnosno fizi~ko lice – proizvo|a~ duvana ili obra|iva~ duvana
nije zadovoqan procenom kvaliteta duvana koja
je izvr{ena od strane akreditovane laboratorije, mo`e u roku od 24 ~asa od obavqene procene kvaliteta podneti zahtev za novu procenu
kvaliteta duvana drugoj akreditovanoj doma}oj
ili stranoj laboratoriji.
Laboratorija iz stava 3. ovog ~lana du`na je
da procenu kvaliteta duvana izvr{i u roku od
sedam dana od dana prijema zahteva.
Tro{kove procene kvaliteta duvana iz stava 3.
ovog ~lana snose proizvo|a~ duvana ako se potvrdi procena obra|iva~a, a ako se ne potvrdi
procena obra|iva~a, tro{kove procene snosi
obra|iva~ duvana.
Procena kvaliteta laboratorije iz stava 3.
ovog ~lana je kona~na i obavezuju}a za sva lica
iz stava 1. ovog ~lana.
Duvan ~iji je kvalitet osporen, ostaje na ~uvawu u skladi{tu obra|iva~a duvana do kraja procene laboratorije iz stava 3. ovog ~lana.
Promet i evidencija
^lan 25.
Obra|iva~ duvana, pored delatnosti obrade
duvana, mo`e da obavqa i delatnost prometa duvana, odnosno fermentisanog duvana.
Obra|iva~ duvana du`an je da vodi evidenciju u vezi sa proizvodwom, obradom i prometom
duvana, odnosno fermentisanog duvana, u skladu sa ~lanom 7. ovog zakona, a naro~ito o :
1) koli~ini i kvalitetu proizvedenog duvana
iz sopstvene proizvodwe;
2) koli~ini i kvalitetu otkupqenog duvana;
â. PROIZVODWA I PROMET
DUVANSKIM PROIZVODIMA
1. Proizvo|a~i
Uslovi
^lan 26.
Proizvodwom duvanskih proizvoda mo`e da se
bavi privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik koji je dobio dozvolu za obavqawe delatnosti proizvodwe duvanskih proizvoda i koji je
upisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.
Dozvola za obavqawe proizvodwe duvanskih
proizvoda (u daqem tekstu: dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda) izdaje se po sprovedenom javnom tenderu.
Postupak javnog tendera
^lan 27.
Postupak javnog tendera pokre}e se odlukom o
raspisivawu javnog tendera koju donosi Uprava
uz saglasnost Vlade Republike Srbije (u daqem
tekstu: Vlada).
Odluka iz stava 1. ovog ~lana, donosi se u
skladu sa projektovanom makroekonomskom politikom, fiskalnim interesom i tr`i{nim
prilikama.
Postupak javnog tendera obuhvata naro~ito:
pripremu tenderske dokumentacije, objavqivawe javnog poziva za podno{ewe ponuda, podno{ewe i prijem ponuda, otvarawe i ocena ponuda, utvr|ivawe liste ponu|a~a i formirawe kona~ne tender liste.
Postupak javnog tendera sprovodi tenderska
komisija, koju obrazuje ministar nadle`an za
poslove finansija.
Stru~ne poslove u vezi pripreme i sprovo|ewa javnog tendera obavqa Uprava.
Tenderska dokumentacija sadr`i naro~ito:
javni poziv, podatke o stawu na doma}em tr`i{tu duvana i duvanskih proizvoda, obrazac ponude, elemente za vrednovawe ponude, podatke o
sredstvu finansijskog obezbe|ewa i uslove za
u~e{}e na javnom tenderu.
Vlada bli`e ure|uje postupak javnog tendera,
kriterijume za obrazovawe tenderske komisije,
sadr`inu tenderske dokumentacije i elemente
za vrednovawe ponuda.
Javni poziv
^lan 28.
Javni poziv za u~e{}e na javnom tenderu objavquje se u „Slu`benom glasniku Republike Srbije” i najmawe u jednom dnevnom listu.
O objavqivawu javnog poziva iz stava 1. ovog
~lana stara se Uprava.
21. novembar 2005.
Javni poziv sadr`i uslove pod kojima se sti~e pravo u~e{}a na javnom tenderu, kao i druge
podatke od zna~aja za u~estvovawe na javnom tenderu.
Pravo u~e{}a na javnom tenderu
^lan 29.
Pravo u~e{}a na javnom tenderu ima privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik ( u daqem
tekstu: privredni subjekt) ako ispuwava slede}e
uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti proizvodwe duvanskih proizvoda;
2) da ima sopstvenu opremu u zemqi koja mu
omogu}ava obavqawe proizvodwe u svim fazama
od pripreme duvana (vla`ewe, razlistavawe, rezawe, aromatizovawe) do izrade cigareta i drugih duvanskih proizvoda i wihovog higijenskog
pakovawa;
3) da ima instalisane kapacitete za proizvodwu cigareta i drugih duvanskih proizvoda iz
svog asortimana od najmawe 2.500.000.000 komada cigareta u jednoj godini;
4) da ima sopstvenu odgovaraju}u laboratoriju
za analizu i utvr|ivawe kvaliteta duvanskih
proizvoda, odnosno zakqu~en ugovor sa akreditovanom doma}om ili stranom laboratorijom za
analizu i utvr|ivawe kvaliteta duvanskih proizvoda;
5) da ima u vlasni{tvu odgovaraju}e prostorije koje ispuwavaju propisane uslove za proizvodwu i sme{taj duvanskih proizvoda;
6) da zapo{qava odgovaraju}u stru~nu radnu
snagu u proizvodwi i kontroli kvaliteta;
7) da se obave`e da godi{we proizvede ili
kupi doma}i obra|eni duvan u koli~ini od najmawe 50% sopstvene godi{we proizvodwe cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici,
s tim {to ta koli~ina ne mo`e biti mawa od
2.000 tona godi{we;
8) da ponudi realnu procenu ostvarivawa godi{we proizvodwe cigareta i drugih duvanskih
proizvoda prema odgovaraju}em kvalitetu i koli~ini u skladu sa tr`i{nim prilikama;
9) da podnese dokaz nadle`nog organa o neosu|ivanosti za privredni prestup ili krivi~no
delo u vezi sa vr{ewem nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine cigaretama
i drugim duvanskim proizvodima u periodu od
tri godine koje prethode danu podno{ewa ponude za u~e{}e na javnom tenderu, i to: za vlasnika ~iji udeo prelazi 10% kapitala preduze}a,
lice ovla{}eno za zastupawe preduze}a, za preduzetnika, za povezano lice sa preduze}em koje
podnosi ponudu za u~e{}e na javnom tenderu,
kao i za pravno lice ~iji je pravni sledbenik
pravno lice koje podnosi ponudu, koji ne mo`e
biti stariji od 30 dana od dana podno{ewa prijave za u~e{}e na javnom tenderu.
^lan 30.
Pravo u~e{}a na javnom tenderu ima i privredni subjekt koji uz prijavu za u~e{}e na jav-
Broj 101
175
nom tenderu podnese kao dokaz o ispuwenosti
uslova iz ~lana 29. ovog zakona detaqan projekat kojim se predvi|a na~in i rokovi za ispuwewe tih uslova, sa obrazlo`ewem projekta, utvr|enim iznosom potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju projekta, garancijom banke
na taj iznos, odnosno dokazom o drugim sredstvima obezbe|ewa od banke ili druge finansijske organizacije.
Lice iz stava 1. ovog ~lana du`no je da prilikom podno{ewa prijave za u~e{}e na javnom
tenderu prilo`i i overenu pisanu izjavu kojom
}e se obavezati na ispuwewe obaveze iz ~lana
29. ta~ka 8) ovog zakona.
Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede i
ministar nadle`an za poslove zdravqa bli`e propisuju uslove iz ~lana 29. ta~. 2)–7) ovog zakona.
Dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda
^lan 31.
Predlog akta kojim se izdaje dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda priprema Uprava,
po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede i ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa.
Vlada, na predlog Uprave, re{ewem izdaje dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda, na period od pet godina.
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upis u Registar proizvo|a~a
duvanskih proizvoda
^lan 32.
Upis u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda u
skladu sa ovim zakonom.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole.
Za upis u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda pla}a se naknada u visini od 10.000.000
dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike.
Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla|uje se polugodi{we, sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike.
Vlada objavquje uskla|ene iznose naknade iz
stava 4. ovog ~lana.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prila`u se dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda, dokaz
o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana i ugovori zakqu~eni sa obra|iva~ima duvana.
O zahtevu za upis u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda, Uprava donosi re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Re{ewe iz stava 7. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upisom u Registar proizvo|a~a duvanskih
proizvoda, proizvo|a~ duvanskih proizvoda mo`e da otpo~ne da obavqa delatnost proizvodwe
duvanskih proizvoda.
176
Broj 101
Obnavqawe dozvole za proizvodwu
duvanskih proizvoda
^lan 33.
Proizvo|a~ duvanskih proizvoda mo`e da obnovi dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda podno{ewem zahteva Upravi najkasnije 60
dana pre isteka roka va`ewa postoje}e dozvole.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnose se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan;
2) akt nadle`nog dr`avnog organa o ispuwenosti uslova iz ~lana 29. ta~. 2)–6) ovoga zakona;
3) sve ugovore zakqu~ene sa obra|iva~ima duvana, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar obra|iva~a duvana;
4) uverewe o neosu|ivanosti iz ~lana 29. ta~ka 9) koje ne mo`e biti starije od 30 dana pre
dana podno{ewa zahteva;
5) dokaz o uplati naknade iz ~lana 32. stav 3.
ovog zakona.
Po prijemu zahteva iz stava 1. ovog ~lana
Uprava priprema predlog akta kojim se odlu~uje po zahtevu, po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede i ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa, najkasnije u roku od 30 dana od
dana prijema zahteva.
Vlada, u roku od 30 dana od dana prijema predloga akta iz stava 3. ovog ~lana, a najkasnije do
isteka roka va`ewa postoje}e dozvole, donosi
re{ewe.
Re{ewem iz stava 4. ovog ~lana kojim se obnavqa dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda,
odre|uje se i rok va`ewa dozvole koji iznosi
pet godina.
Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Ako Vlada ne donese re{ewe kojim se obnavqa dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda
u roku iz stava 4. ovog ~lana, proizvo|a~ duvanskih proizvoda ima pravo da nastavi da obavqa
delatnost proizvodwe duvanskih proizvoda u
skladu sa postoje}om dozvolom.
21. novembar 2005.
dima, odnosno ako su ta lica ka`wena za prekr{aj propisan ovim zakonom;
4) ako imalac dozvole u propisanom roku ne
podnese zahtev za upis u Registar proizvo|a~a
duvanskih proizvoda.
Nadle`ni organ du`an je da u roku od osam
dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava
1. ta~ka 3) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, pripremi predlog akta kojim se oduzima dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda.
Vlada, na predlog Uprave, donosi re{ewe kojim se oduzima dozvola za proizvodwu duvanskih
proizvoda.
Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Brisawe iz Registra proizvo|a~a
duvanskih proizvoda
^lan 35.
Proizvo|a~ duvanskih proizvoda bri{e se iz
Registra proizvo|a~a duvanskih proizvoda, i to:
1) u roku od pet dana od dana isteka roka va`ewa dozvole;
2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe
dozvole ili
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole.
Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra
proizvo|a~a duvanskih proizvoda.
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u
upravnom postupku.
Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti obra|iva~a duvana, odnosno trgovca
na veliko duvanskim proizvodima sa kojim je
proizvo|a~ duvanskih proizvoda koji je brisan
iz Registra proizvo|a~a duvanskih proizvoda
imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore.
Proizvo|a~u duvanskih proizvoda koji je brisan iz Registra proizvo|a~a duvanskih proizvoda ne vra}a se naknada koju je uplatio za upis u
taj registar.
Oduzimawe dozvole za proizvodwu
duvanskih proizvoda
Obaveze proizvo|a~a duvanskih proizvoda
^lan 34.
Dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda
oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
3) ako je imalac dozvole, odnosno vlasnik
imalaca dozvole ~iji udeo prelazi 10% kapitala imaoca dozvole, lice ovla{}eno za zastupawe imaoca dozvole, preduzetnik, povezano lice
sa imaocem dozvole, kao i pravno lice ~iji je
pravni sledbenik imalac dozvole, pravnosna`no osu|eno za privredni prestup, odnosno
krivi~no delo, nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine duvanskim proizvo-
^lan 36.
Proizvo|a~ duvanskih proizvoda du`an je da
obezbedi stru~no rukovo|ewe procesom proizvodwe duvanskih proizvoda.
Ministar nadle`an za poslove poqoprivrede
bli`e propisuje uslove koje treba da ispuwava
lice koje rukovodi tehnolo{kom procesom proizvodwe duvanskih proizvoda.
Proizvo|a~ duvanskih proizvoda du`an je da
sopstvene duvanske proizvode prodaje iskqu~ivo preko trgovaca na veliko koji su upisani u
Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, osim ako proizvo|a~ duvanskih proizvoda nije istovremeno upisan i u Registar trgovaca na veliko.
21. novembar 2005.
Kod isporuke duvanskih proizvoda trgovcima
na veliko, zabrawena je bilo kakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~ine duvanskih proizvoda.
Proizvo|a~ duvanskih proizvoda koji u procesu proizvodwe ne utro{i otkupqeni duvan iz
~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona, ne mo`e taj duvan
da stavi u promet na teritoriji Republike.
Ako proizvo|a~ duvanskih proizvoda nije ispunio uslov iz ~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona
zbog nastupawa vanrednih okolnosti (poplava,
su{a, biqne bolesti i sl.), du`an je da u pisanoj formi o tome obavesti Upravu.
Uprava, po prijemu obave{tewa iz stava 6.
ovog ~lana, utvr|uje stawe zaliha fermentisanog doma}eg duvana iz prethodne godine i ako,
po pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede, utvrdi da su razlozi neispuwewa obaveze opravdani, donosi re{ewe o privremenom osloba|awu proizvo|a~a
duvanskih proizvoda od obaveze iz ~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona.
Registar o markama duvanskih proizvoda
^lan 37.
Duvanski proizvodi mogu da se stave u promet
na tr`i{te Republike ako su razvrstani i upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda.
Razvrstavawe i upis u registar iz stava 1.
ovog ~lana vr{i se na zahtev proizvo|a~a duvanskih proizvoda, odnosno uvoznika duvanskih
proizvoda.
Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) akt nadle`nog dr`avnog organa o registraciji robne marke duvanskog proizvoda, ako
je donet;
2) dokaz da je uvoznik duvanskih proizvoda
ovla{}en od strane inostranog proizvo|a~a duvanskih proizvoda, odnosno wegovog ovla{}enog distributera da mo`e da vr{i distribuciju
duvanskih proizvoda na teritoriji Republike;
3) ugovor o licencnoj proizvodwi duvanskih
proizvoda zakqu~en izme|u doma}eg proizvo|a~a
duvanskih proizvoda i inostranog proizvo|a~a
duvanskih proizvoda koji je ve}inski vlasnik
tog doma}eg proizvo|a~a kada se podnosi zahtev
za upis duvanskih proizvoda koje }e se licencno
proizvoditi na teritoriji Republike.
Proizvo|a~ duvanskih proizvoda du`an je da
se u proizvodwi duvanskih proizvoda pridr`ava svih registrovanih podataka navedenih u zahtevu iz stava 2. ovog ~lana.
Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili se duvanski proizvodi razvrstavaju i upisuju u Registar o markama duvanskih proizvoda.
Protiv zakqu~ka iz stava 6. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Broj 101
177
Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
2. Trgovci na veliko duvanskim proizvodima
Uslovi
^lan 38.
Trgovinom na veliko duvanskim proizvodima
mo`e da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e i
preduzetnik (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqawe delatnosti trgovine na veliko duvanskim proizvodima;
2) da koristi odgovaraju}i prostor koji mu
omogu}ava uredno skladi{tewe najmawe 30 tona
cigareta i drugih duvanskih proizvoda u okviru
ukupnog magacinskog prostora na teritoriji
Republike;
3) da raspola`e prevoznim sredstvima za nesmetano i redovno snabdevawe trgovaca na malo
duvanskim proizvodima sa sedi{tem na teritoriji Republike, koja su vidno ozna~ena da se radi o prevozu duvanskih proizvoda i koja ispuwavaju propisane sanitarno – higijenske uslove,
kao i druge propisane uslove;
4) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore o
snabdevawu duvanskim proizvodima sa proizvo|a~ima, odnosno uvoznicima duvanskih proizvoda;
5) da odgovorno lice u privrednom subjektu, u
posledwe tri godine koje prethode danu podno{ewa zahteva nije na teritoriji Republike
pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima.
Uslov iz stava 1. ta~ka 5) ovog ~lana odnosi
se i na povezano lice sa privrednim subjektom,
kao i na pravno lice ~iji je pravni sledbenik
privredni subjekt.
Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan;
2) dokaz da koristi odgovaraju}i prostor koji
mu omogu}ava uredno skladi{tewe najmawe 30
tona cigareta i drugih duvanskih proizvoda u
okviru ukupnog magacinskog prostora na teritoriji Republike;
3) akt nadle`nog dr`avnog organa o ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~. 2) i 3) ovog ~lana;
4) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa proizvo|a~ima, odnosno uvoznicima duvanskih proizvoda, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda, odnosno u Registar uvoznika duvanskih proizvoda;
5) uverewe o neosu|ivanosti koje ne mo`e biti
starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva;
Po zahtevu iz stava 3. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za
178
Broj 101
obavqawe delatnosti trgovine na veliko duvanskim proizvodima.
Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana Uprava donosi
po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa i ministarstva nadle`nog za poslove trgovine.
Protiv zakqu~ka iz stava 6. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Prevozna sredstva namewena za prevoz duvanskih proizvoda mogu se upotrebqavati i za prevoz drugih predmeta op{te upotrebe, ali ne
istovremeno.
Ministar nadle`an za poslove trgovine bli`e propisuje uslove iz stava 1. ta~ka 2) ovog
~lana.
Ministar nadle`an za poslove zdravqa bli`e
propisuje uslove iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana.
Rok va`ewa dozvole
^lan 39.
Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe
delatnosti trgovine na veliko duvanskim proizvodima (u daqem tekstu: dozvola za trgovinu
na veliko duvanskim proizvodima) sadr`i i
rok na koji se dozvola izdaje.
Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina.
Upis u Registar trgovaca na veliko
duvanskim proizvodima
^lan 40.
Upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima vr{i se po zahtevu lica koje
je dobilo dozvolu za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole.
Za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima pla}a se naknada u visini od
5.000.000 dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike.
Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla|uje se polugodi{we sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike.
Vlada objavquje uskla|eni iznos naknade iz
stava 4. ovog ~lana.
Imalac dozvole za trgovinu na veliko mo`e
da plati naknadu iz stava 3. ovog ~lana u pet jednakih godi{wih rata.
Lice iz stava 6. ovog ~lana du`no je da svaku
narednu ratu plati najkasnije tri dana pre isteka roka od jedne godine od dana uplate prethodne rate, uskla|enu sa stopom rasta cena na
malo.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prila`e se:
1) dokaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana;
2) garancija poslovne banke sa klauzulom „bez
prigovora” izdatom do roka va`ewa dozvole za
21. novembar 2005.
trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, na
iznos od 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije
(u daqem tekstu: NBS).
Garancija iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana slu`i kao sredstvo obezbe|ewa pla}awa obaveza po
osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davawa.
Iznos garancije iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana, imalac dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima mo`e da dostavqa tako da
svake godine prilo`i garanciju propisanu
ovim zakonom, u visini od 80.000 evra, i to najkasnije pet dana pre isteka roka va`ewa prethodne garancije.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva za upis u Registar trgovaca na
veliko duvanskim proizvodima donese re{ewe.
Re{ewe iz stava 11. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upisom u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, trgovac na veliko mo`e da
otpo~ne da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima.
Ministar nadle`an za poslove finansija
bli`e propisuje postupak aktivirawa garancije, kao i na~in kori{}ewa sredstava garancije
iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana.
Obnavqawe dozvole za trgovinu na veliko
duvanskim proizvodima
^lan 41.
Trgovac na veliko duvanskim proizvodima
mo`e da se obnovi dozvolu za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, podno{ewem zahteva
najkasnije 60 dana pre isteka roka va`ewa postoje}e dozvole.
Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovima i na na~in propisanim za
weno izdavawe.
Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana
podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole, odlu~i po zahtevu.
Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, trgovac na veliko duvanskim
proizvodima ima pravo da nastavi da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima u skladu sa postoje}om dozvolom.
Oduzimawe dozvole za trgovinu na veliko
duvanskim proizvodima
^lan 42.
Dozvola za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole, ili
odgovorno lice u povezanom licu sa imaocem
dozvole, kao i odgovorno lice u pravnom licu
~iji je pravni sledbenik imalac dozvole pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqe-
21. novembar 2005.
ne trgovine duvanskim proizvodima, odnosno
ako su ta lica ka`wena za prekr{aj propisan
ovim zakonom;
4) ako imalac dozvole u propisanom roku ne
podnese zahtev za upis u Registar trgovaca na
veliko duvanskim proizvodima;
5) ako imalac dozvole ne uplati narednu ratu
naknade u roku propisanim u ~lanu 40. stav 6.
ovog zakona, odnosno ne dostavi bankarsku garanciju u roku propisanom u ~lanu 40. stav 10.
ovog zakona.
Nadle`an organ du`an je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.
ta~ka 3) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o
oduzimawu dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Trgovac na veliko duvanskim proizvodima, sa
wim povezano lice, odnosno wegov pravni sledbenik, kojem je oduzeta dozvola za trgovinu na
veliko duvanskim proizvodima, ne mo`e podneti zahtev za dobijawe te dozvole u periodu od
tri godine od dana oduzimawa dozvole, osim u
slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana.
U slu~aju da trgovac na veliko duvanskim proizvodima svojom odlukom prestane da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima pre isteka va`ewa dozvole, preostali iznos naknade, kao i prestali iznos garancije
pla}en za dobijawe dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, vra}a se trgovcu na
veliko duvanskim proizvodima.
Trgovac na veliko duvanskim proizvodima
osloba|a se obaveze pla}awa preostalih rata
naknade iz ~lana 40. stav 6. ovog zakona, kao i
da dostavqa garancije na preostale iznose iz
~lana 40. stav 10. ovog zakona.
Godina u kojoj trgovac na veliko duvanskim
proizvodima svojom odlukom prestane da obavqa
delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima, smatra se proteklom godinom, bez obzira kada je u toku godine nastupio prekid delatnosti.
Brisawe iz Registra trgovaca na veliko
duvanskim proizvodima
^lan 43.
Trgovac na veliko duvanskim proizvodima
bri{e se iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, i to:
1) u roku od pet dana od dana isteka roka va`ewa dozvole;
2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe
dozvole ili
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole.
Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra
trgovaca na veliko duvanskim proizvodima.
Broj 101
179
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u
upravnom postupku.
Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o
tome obavesti proizvo|a~a duvanskih proizvoda,
odnosno uvoznika duvanskih proizvoda sa kojim
je trgovac na veliko duvanskim proizvodima koji je brisan iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore.
Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dostavqawa re{ewa o brisawu iz Registra
trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, vrati garanciju iz ~lana 40. stav. 8. ta~ka 2) ovog
zakona, odnosno ~lana 40. stav 10. ovog zakona
trgovcu na veliko duvanskim proizvodima koji
je brisan iz Registra, pod uslovom da on nema
neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda i
sporednih poreskih davawa.
Obaveze trgovaca na veliko
duvanskim proizvodima
^lan 44.
Trgovac na veliko duvanskim proizvodima du`an je da duvanske proizvode prodaje iskqu~ivo
preko trgovaca na malo duvanskim proizvodima
kojima je izdata dozvola u skladu sa ovim zakonom.
Kod isporuke duvanskih proizvoda trgovcima
na malo iz stava 1. ovog ~lana zabrawena je bilo kakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~ine duvanskih proizvoda.
3. Trgovci na malo duvanskim proizvodima
Uslovi
^lan 45.
Trgovinom na malo duvanskim proizvodima
mo`e da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e i
preduzetnik (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqawe delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima;
2) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore o kupovini duvanskih proizvoda sa trgovcem na veliko duvanskih proizvoda;
3) da odgovorno lice u privrednom subjektu u
posledwe tri godine koje prethode danu podno{ewa zahteva nije na teritoriji Republike
pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima;
4) da je uplatio naknadu u visini od 4.000,00
dinara za svaki maloprodajni objekat, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta
Republike.
Iznos naknade iz stava 1. ta~ke 4) ovog ~lana,
uskla|uje se polugodi{we, sa stopom rasta cena
na malo, prema podacima organa nadle`nog za
poslove statistike.
Vlada objavquje uskla|ene iznose iz stava 2.
ovog ~lana.
Privredni subjekt iz stava 1. ovog ~lana mo`e da obavqa delatnost u prostoru koji ispuwa-
180
Broj 101
va uslove u pogledu tehni~ke opremqenosti, za{tite na radu i za{tite i unapre|ewa `ivotne
sredine, kao i sanitarno-higijenske uslove.
Privredni subjekt iz stava 1. ovog ~lana mo`e da vr{i prevoz duvanskih proizvoda sopstvenim vozilom koje je vidno ozna~eno da se radi o
prevozu duvanskih proizvoda i koje ispuwava sanitarno – higijenske uslove, kao i druge propisane uslove.
Ispuwenost uslova iz st. 4. i 5. ovog ~lana
proverava nadle`ni organ u postupku redovnog
inspekcijskog nadzora.
Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje Uprava na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 7. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan;
2) sve zakqu~ene predugovore/ugovore sa trgovcima na veliko duvanskim proizvodima,
osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno
upisan i u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima;
3) uverewe o neosu|ivanosti koje ne mo`e biti
starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva;
4) dokaz o uplati naknade.
Po zahtevu iz stava 7. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za
obavqawe delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.
Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana donosi Uprava.
Protiv zakqu~ka iz stava 9. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Privredni subjekt koji je dobio re{ewe iz
stava 9. ovog ~lana, mo`e da prodaje duvanske
proizvode i putem posebnih vitrina (u daqem
tekstu: hjumidor).
Trgovinom na malo duvanskim proizvodima
putem hjumidora, pored imaoca dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, mo`e da
se bavi i privredni subjekt, koji pored uslova
iz stava 1. ta~. 1) – 4) ovog ~lana ispuwava i slede}e uslove:
1) da ima zakqu~en ugovor o obezbe|enom prostoru, u koji }e postaviti hjumidor, sa imaocem
dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima;
2) da raspola`e hjumidorom.
Ispuwenost uslova iz stava 15. ovog ~lana
utvr|uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 16. ovog ~lana, pored dokaza iz stava 8. ta~. 1) – 4) ovog ~lana prila`u se
i slede}i dokazi:
1) ugovor o obezbe|enom prostoru u koji }e postaviti hjumidor, sa imaocem dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima;
2) kupoprodajni ugovor ili ugovor o zakupu
hjumidora;
21. novembar 2005.
3) re{ewe kojim je zakupodavcu prostora u koji }e se postaviti hjumidor izdata dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.
Privredni subjekt iz stava 15. ovog ~lana mo`e da vr{i prevoz duvanskih prizvoda pod uslovima i na na~in iz stava 5. ovog ~lana.
Po zahtevu iz stava 16. ovog ~lana Uprava odlu~uje na na~in propisan u st. 9 – 13. ovog ~lana.
Privredni subjekt iz st. 14. i 15. ovog ~lana
du`an je da u roku od tri dana od dana postavqawa hjumidora dostavi pisano obave{tewe Upravi o broju i lokaciji postavqenih hjumidora,
kao i kupoprodajni ugovor ili ugovor o zakupu
hjumidora kao dokaz da raspola`e hjumidorom.
Prevozna sredstva koja se koriste za prevoz
duvanskih proizvoda mogu se upotrebqavati i za
prevoz i drugih predmeta op{te upotrebe, ali
ne istovremeno.
Ministar nadle`an za poslove trgovine propisuje bli`e uslove iz stava 4. ovog ~lana.
Ministar nadle`an za poslove zdravqa bli`e propisuje izgled, sadr`inu i na~in isticawa oznake iz stava 5. ovog ~lana.
Rok va`ewa dozvole
^lan 46.
Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe
delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima (u daqem tekstu: dozvola za trgovinu na
malo duvanskim proizvodima) sadr`i i rok na
koji se dozvola izdaje.
Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od godinu dana.
Obnavqawe dozvole za trgovinu na malo
duvanskim proizvodima
^lan 47.
Privredni subjekti iz ~lana 46. ovog zakona,
mogu da obnove dozvolu za trgovinu na malo duvanskim proizvodima podno{ewem zahteva najkasnije 15 dana pre isteka roka va`ewa postoje}e dozvole.
Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovima i na na~in propisanim za
weno izdavawe.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole, odlu~i po zahtevu.
Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, trgovac na malo duvanskim proizvodima ima pravo da nastavi da obavqa delatnost trgovine na malo duvanskim proizvodima
u skladu sa postoje}om dozvolom.
Oduzimawe dozvole za trgovinu na malo
duvanskim proizvodima
^lan 48.
Dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
21. novembar 2005.
3) ako je odgovorno lice u privrednom subjektu pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima;
4) ako je imalac dozvole pravnosna`no ka`wen za prekr{aj propisan ovim zakonom.
Nadle`ni organ du`an je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.
ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o
oduzimawu dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
dono{ewa re{ewa iz stava 3. ovog ~lana o tome
obavesti trgovca na veliko duvanskim proizvodima sa kojim je privredni subjekt kome je oduzeto odobrewe imao zakqu~en predugovor/ugovor.
Trgovac na malo duvanskim proizvodima kome
je oduzeta dozvola za trgovinu na malo duvanskim
proizvodima ne mo`e podneti zahtev za obavqawe te delatnosti u roku od godinu dana od dana
dono{ewa re{ewa iz stava 3. ovog ~lana, osim u
slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana.
Trgovcu na malo kome je oduzeta dozvola, odnosno koji je svojom odlukom prestao da obavqa
delatnost trgovine na malo duvanskim proizvodima, ne vra}a se naknada koja je upla}ena za dobijawe te dozvole.
Obaveze trgovaca na malo
duvanskim proizvodima
^lan 49.
Trgovac na malo duvanskim proizvodima koji
je dobio dozvolu za trgovinu na malo duvanskim
proizvodima, mo`e da postavi hjumidor iskqu~ivo u ugostiteqskom objektu, odnosno maloprodajnom objektu koji je po nameni specijalizovan
za prodaju duvanskih proizvoda.
Lice iz stava 1. ovog ~lana, du`no je da uz svaki hjumidor ima instalisanu fiskalnu kasu za
evidentirawe svakog pojedina~nog prometa duvanskih proizvoda na malo preko fiskalne kase, u skladu sa propisima kojima se ure|uje evidentirawe prometa preko fiskalne kase, kao i
overenu fotokopiju dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.
Trgovina na malo duvanskim proizvodima putem hjumidora vr{i se pod kontrolom ovla{}enog lica za prodaju.
Ministar nadle`an za poslove trgovine bli`e propisuje uslove iz stava 1. ovog ~lana.
Evidenciona lista trgovaca na malo
duvanskim proizvodima
^lan 50.
O trgovcima na malo koji su dobili dozvolu
za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, odnosno trgovinu na malo duvanskim proizvodima
putem hjumidora, vodi se evidenciona lista.
Broj 101
181
Evidencionu listu iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava.
Posebna oznaka
^lan 51.
Trgovac na malo kome je izdata dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, du`an
je da istakne posebnu oznaku „Zabrawena prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima”, na vidnom mestu objekta u kome
obavqa tu delatnost, odnosno na svakom hjumidoru.
Trgovac na malo duvanskim proizvodima koji
obavqa turisti~ku ili ugostiteqsku delatnost
(HORECA), du`an je da posebnu oznaku iz stava 1. ovog ~lana istakne na vidnom mestu u
objektu u kome obavqa delatnost trgovine na malo duvanskim proizvodima, odnosno na svakom
hjumidoru.
Ministar nadle`an za poslove zdravqa bli`e propisuje izgled, sadr`inu i na~in isticawa posebne oznake iz stava 1. ovog ~lana.
4. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda
Uslovi
^lan 52.
Uvozom duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda mo`e da se bavi privredno dru{tvo i preduze}e (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti spoqnotrgovinskog prometa;
2) da ima zakqu~en ugovor o kupovini duvana,
fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda sa inostranim proizvo|a~em ili ovla{}enim distributerom inostranog proizvo|a~a, kao i da je uvoznik cigareta ovla{}en od
strane inostranog proizvo|a~a, odnosno ovla{}enog distributera inostranog proizvo|a~a
za distribuciju tih cigareta na tr`i{tu Republike;
3) da odgovorno lice u privrednom subjektu u
posledwe tri godine koje predhode danu podno{ewa zahteva nije na teritoriji Republike
pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom, odnosno duvanskim proizvodima.
Uslov iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana odnosi
se i na povezano lice sa privrednim subjektom,
kao i na pravno lice ~iji je pravni sledbenik
privredni subjekt.
Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje Uprava na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan;
2) sve zakqu~ene ugovore sa inostranim proizvo|a~em ili ovla{}enim distributerom inostranog proizvo|a~a, odnosno ovla{}ewe od
182
Broj 101
strane inostranog proizvo|a~a ili ovla{}enog
distributera inostranog proizvo|a~a za distribuciju tih cigareta na tr`i{tu Republike;
3) uverewe o neosu|ivanosti koje ne mo`e biti
starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva.
Po zahtevu iz stava 3. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za
obavqawe delatnosti uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Protiv zakqu~ka iz stava 6. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Rok va`ewa dozvole
^lan 53.
Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe
delatnosti uvoza duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda (u daqem tekstu:
dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda) sadr`i i rok na
koji se dozvola izdaje.
Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina.
Upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 54.
Upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za
uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole za
uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Za upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
pla}a se naknada u visini od 5.000.000 dinara, a
sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike.
Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla|uje se polugodi{we sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike.
Vlada objavquje uskla|eni iznos naknade iz
stava 4. ovog ~lana.
Imalac dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda mo`e
da plati naknadu iz stava 3. ovog ~lana u pet jednakih godi{wih rata.
Lice iz stava 6. ovog ~lana du`no je da svaku
narednu ratu plati najkasnije tri dana pre isteka roka od jedne godine od dana uplate prethodne rate, uskla|enu sa stopom rasta cena na
malo.
21. novembar 2005.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prila`e se dokaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva za upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda donese re{ewe.
Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upisom u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda,
uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno
duvanskih proizvoda mo`e da otpo~ne da obavqa
delatnost uvoza duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda.
Obnavqawe dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 55.
Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda mo`e da obnovi dozvolu za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, podno{ewem zahteva
najkasnije 60 dana pre isteka roka va`ewa postoje}e dozvole.
Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovima i na na~in propisanim za
weno izdavawe.
Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana
pono{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole, odlu~i po zahtevu.
Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, uvoznik duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda ima pravo
da nastavi da obavqa delatnost uvoza duvana,
fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda u skladu sa postoje}om dozvolom.
Oduzimawe dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 56.
Dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava
uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole, ili
odgovorno lice u povezanom licu sa imaocem
dozvole, kao i odgovorno lice u pravnom licu
~iji je pravni sledbenik imalac dozvole, pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom
odnosno duvanskim proizvodima, odnosno ako
su ta lica ka`wena za prekr{aj propisan ovim
zakonom;
4) ako imalac dozvole u propisanom roku ne
podnese zahtev za upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda;
5) ako imalac dozvole ne uplati narednu ratu
naknade u roku propisanom u ~lanu 54. stav 7.
ovog ~lana.
21. novembar 2005.
Nadle`ani organ du`an je da u roku od osam
dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava
1. ta~ka 3) ovog zakona o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o
oduzimawu dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, sa wim povezano lice,
odnosno wegov pravni sledbenik, kojem je oduzeta dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, ne mo`e
podneti zahtev za dobijawe te dozvole u periodu
od tri godine od dana oduzimawa dozvole, osim
u slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana.
U slu~aju da uvoznik duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda svojom odlukom prestane da obavqa delatnost uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda pre isteka roka va`ewa dozvole, preostali iznos naknade pla}en za dobijawe dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, vra}a se uvozniku duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda.
Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda osloba|a se obaveze
pla}awa preostalih rata naknade iz ~lana 54.
stav 7. ovog zakona.
Godina u kojoj uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda svojom
odlukom prestane da obavqa delatost uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda, smatra se proteklom godinom, bez
obzira kada je u toku godine nastupio prekid
delatnosti.
Brisawe iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
Broj 101
183
distributera, odnosno inostranog proizvo|a~a
cigareta ili wegovog ovla{}enog distributera
sa kojim je uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda koji je brisan
iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda imao zakqu~ene ugovore, odnosno od koga je bio ovla{}en
za distribuciju cigareta na tr`i{tu Republike.
Obaveze uvoznika duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda
^lan 58.
Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda koji raskine ugovor iz
~lana 52. stav 1. ta~ka 2. ovog zakona, du`an je
da u pismenoj formi o tome obavesti Upravu
najkasnije u roku od deset dana od dana raskida
tog ugovora.
Lice iz stava 1. ovog ~lana, koje u roku od 30
dana od dana raskida ugovora, ne zakqu~i novi
ugovor i ne dostavi ga Upravi, bri{e se iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda.
Uvoznik duvana i fermentisanog duvana mo`e da prodaje duvan i fermentisani duvan koji
uvozi, proizvo|a~u duvanskih proizvoda koji je
upisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda ili obra|iva~u duvana koji je upisan u Registar obra|iva~a duvana.
Uvoznik duvanskih proizvoda mo`e duvanske
proizvode koje uvozi da prodaje samo trgovcu na
veliko duvanskih proizvoda koji je upisan u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima.
Kod isporuke duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda zabrawena je bilo
kakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~ine duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
5. Izvoznik duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvada
Uslovi
^lan 57.
Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda bri{e se iz Registra
uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, i to:
1) u roku od pet dana od dana isteka roka va`ewa dozvole;
2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe
dozvole ili
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole.
Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra
uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u
upravnom postupku.
Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti inostranog proizvo|a~a duvana,
fermentisanog duvana ili wegovog ovla{}enog
^lan 59.
Izvozom duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda mo`e da se bavi privredno dru{tvo i preduze}e (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove:
1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti spoqnotrgovinskog prometa;
2) da odgovorno lice u privrednom subjektu u
posledwe tri godine koje prethode danu podno{ewa zahteva nije na teritoriji Republike
pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom, odnosno duvanskim proizvodima.
Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana
utvr|uje Uprava na zahtev privrednog subjekta.
Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prila`u se
slede}i dokazi:
1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekat registrovan;
184
Broj 101
2) uverewe o neosu|ivanosti koje ne mo`e biti
starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva.
Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe.
Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re{ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za
obavqawe delatnosti izvoza duvana, fermetisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Protiv zakqu~ka iz stava 5. ovog ~lana mo`e
se izjaviti `alba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka.
Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Rok va`ewa dozvole
^lan 60.
Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe
delatnosti izvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda (u daqem tekstu: dozvola za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda) sadr`i i
rok na koji se dozvola izdaje.
Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period na pet godina.
Upis u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 61.
Upis u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za
izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno
duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole.
Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva za upis u Registar izoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda donese re{ewe.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Upisom u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda,
izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda mo`e da otpo~ne da
obavqa delatnost izvoza duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Obnavqawe dozvole za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 62.
Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda mo`e da obnovi dozvolu za izvoz duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka va`ewa
postoje}e dozvole.
Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovima i na na~in propisanim za
weno izdavawe.
21. novembar 2005.
Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana
pono{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka va`ewa postoje}e
dozvole, odlu~i po zahtevu.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ima
pravo da obavqa delatnost izvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda u skladu sa postoje}om dozvolom.
Oduzimawe dozvole za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 63.
Dozvola za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda oduzima se:
1) na zahtev imaoca dozvole;
2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;
3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no osu|eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom,
odnosno duvanskim proizvodima;
4) ako je imalac dozvole pravnosna`no ka`wen za prekr{aj propisan ovim zakonom;
5) ako imalac dozvole u propisanom roku ne
podnese zahtev za upis u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda.
Nadle`ni organ je du`an da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1.
ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu.
Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam
dana od dana prijema zahteva, odnosno obave{tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o
oduzimawu dozvole za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
Brisawe iz Registra izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 64.
Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda bri{e se iz Registra izvoznika duvana, fermentisanog duvana,
odnosno duvanskih proizvoda, i to:
1) u roku od pet dana od dana isteka roka va`ewa;
2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe
dozvole ili
3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole.
Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra
izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana je kona~no u
upravnom postupku.
21. novembar 2005.
âá. POSEBNE ODREDBE
Upis u druge registre
^lan 65.
Privredni subjekt mo`e da se upi{e u vi{e registara koji se vode u skladu sa ovim zakonom, ako
ispuwava uslove za upis u svaki od registara.
Privredni subjekt koji je prilikom upisa u
jedan od registara koji se vode u skladu sa ovim
zakonom platio naknadu za upis u taj registar,
prilikom upisa u drugi registar ne pla}a naknadu za upis.
Brisawe iz svih registara, odnosno
Evidencione liste
^lan 66.
Privredni subjekt koji je istovremeno upisan u
vi{e registara, odnosno Evidencionu listu,
bri{e se iz tih registara, odnosno Evidencione
liste u slu~aju kada je brisawe iz prvog registra
izvr{eno na osnovu re{ewa kojim je dozvola za
obavqawe odgovaraju}e delatnosti propisane
ovim zakonom oduzeta zbog pravnosna`no utvr|ene krivi~ne odgovornosti vlasnika ~iji udeo u
privrednom subjektu prelazi 10% kapitala imaoca dozvole, lica ovla{}enog za zastupawe imaoca
dozvole, odgovornog lica imaoca dozvole, odgovornog lica u povezanom licu sa imaocem dozvole, odgovornog lica u pravnom licu ~iji je pravni sledbenik imalac dozvole za krivi~no delo
zbog nedozvoqenog obavqawa delatnosti proizvodwe, obrade i prometa duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Promet duvanskih proizvoda
^lan 67.
Proizvo|a~, odnosno uvoznik duvanskih proizvoda du`an je da pre stavqawa u promet duvanskih proizvoda, odredi maloprodajne cene tih
proizvoda i prijavi ih Upravi.
Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su da Upravi prijave i svaku promenu maloprodajnih cena
duvanskih proizvoda pre wihovog stavqawa u
promet.
Zabrawena je prodaja duvanskih proizvoda po
maloprodajnim cenama razli~itim od cena odre|enih na na~in iz stava 1. ovog ~lana.
Maloprodajne cene iz stava 1. ovog ~lana moraju da budu istaknute na ili u maloprodajnom
objektu trgovine na malo, tako da su jasno vidqive za potro{a~e duvanskih proizvoda.
Objavqivawe re{ewa o upisu u registre
u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”
^lan 68.
Re{ewa o upisu u registre koji se vode u skladu sa ovim zakonom, odnosno maloprodajne cene
iz ~lana 67. stav 1. ovog zakona, objavquju se u
„Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
O objavqivawu re{ewa i o objavqivawu maloprodajnih cena iz stava 1. ovog ~lana u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”, stara se Uprava.
Broj 101
185
Tro{kove objavqivawa iz stava 1. ovog ~lana
snosi lice kome je izdato re{ewe o upisu u odgovaraju}i registar, odnosno lice koje je podnelo prijavu o odre|ivawu maloprodajne cene,
uplatom nov~anih sredstava na ra~un Uprave.
âáá. BUXETSKI FOND
^lan 69.
Osniva se buxetski fond radi realizacije
preventivnih programa za spre~avawe bolesti
koje su povezane sa konzumirawem duvanskih
proizvoda.
Buxetski fond iz stava 1. ovog ~lana osniva
se na neodre|eno vreme i wime upravqa ministarstvo nadle`no za poslove zdravqa.
^lan 70.
Buxetski fond iz ~lana 69. ovog zakona finansira se iz sredstava proizvo|a~a, odnosno
uvoznika cigareta koji su upisani u odgovaraju}i registar, u skladu sa ovim zakonom.
Proizvo|a~, odnosno uvoznik cigareta du`an
je da upla}uje posebnu naknadu u visini od jednog dinara po svakoj paklici cigareta za koju
podnosi zahtev za izdavawe kontrolnih akciznih markica, u skladu sa propisima kojima se
ure|uje oblast akciza.
Proizvo|a~, odnosno uvoznik cigareta du`an
je da posebnu naknadu iz stava 2. ovog ~lana
uplati u Buxetski fond, pre podno{ewa zahteva
za izdavawe kontrolnih akciznih markica za
cigarete i dokaz o izvr{enoj uplati dostavi
prilikom podno{ewa zahteva za izdavawe kontrolnih akciznih markica.
Iznos posebne naknade iz stava 2. ovog ~lana
uskla|uje se godi{we sa stopom rasta cena na
malo prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike.
Vlada objavquje uskla|en iznos sredstava iz
stava 4. ovog ~lana.
âááá. ZABRANA PRODAJE DUVANSKIH
PROIZVODA, VRSTE PODATAKA
NA PAKOVAWU I [email protected]
PAKOVAWA DUVANSKIH PROIZVODA
Zabrana prodaje duvanskih proizvoda
^lan 71.
Zabrawena je:
1) prodaja duvanskih proizvoda maloletnim
licima;
2) prodaja duvanskih proizvoda u trgovinama
na malo putem samoposlu`ivawa kupaca;
3) prodaja na malo duvanskih proizvoda putem
automata (vending ma{ina);
4) proizvodwa i prodaja slatki{a, grickalica, odnosno igra~aka u obliku duvanskih proizvoda.
^lan 72.
Zabrawena je proizvodwa, uvoz i prodaja cigareta u pakovawu koje sadr`i mawe od 20 komada
cigareta.
186
Broj 101
Podaci o sastavu duvanskih proizvoda
i obele`avawe duvanskih proizvoda
^lan 73.
Svaka paklica, odnosno grupno pakovawe duvanskih proizvoda iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 3)
ovog zakona mora biti obele`ena i sadr`ati
podatke u skladu sa ovim zakonom, odnosno propisima o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta op{te upotrebe koji se mogu stavqati u promet.
Obele`avawe duvanskih proizvoda iz ~lana 2.
stav 1. ta~ka 3) ovog zakona vr{e proizvo|a~i,
odnosno uvoznici duvanskih proizvoda.
^lan 74.
Od 1. januara do 31. decembra 2006. godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne
mogu da sadr`e vi{e od:
1) 16 mg katrana po cigareti;
2) 1,5 mg nikotina po cigareti;
3) 15 mg ugqen monoksida po cigareti.
Od 1. januara do 31. decembra 2007. godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne
mogu da sadr`e vi{e od:
1) 14 mg katrana po cigareti;
2) 1,4 mg nikotina po cigareti;
3) 14 mg ugqen monoksida po cigareti.
Od 1. januara do 31. decembra 2008. godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne
mogu da sadr`e vi{e od:
1) 12 mg katrana po cigareti;
2) 1,3 mg nikotina po cigareti;
3) 13 mg ugqen monoksida po cigareti.
Od 1. januara do 31. decembra 2009. godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne
mogu da sadr`e vi{e od:
1) 10 mg katrana po cigareti;
2) 1,2 mg nikotina po cigareti;
3) 12 mg ugqen monoksida po cigareti.
Od 1. januara do 31. decembra 2010. godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne
mogu da sadr`e vi{e od:
1) 10 mg katrana po cigareti;
2) 1,1 mg nikotina po cigareti;
3) 11 mg ugqen monoksida po cigareti.
Od 1. januara 2011. godine, cigarete u prometu
na teritoriji Republike ne mogu da sadr`e vi{e od:
1) 10 mg katrana po cigareti;
2) 1 mg nikotina po cigareti;
3) 10 mg ugqen monoksida po cigareti.
^lan 75.
Od 1. januara 2006. godine nivo katrana, nikotina i ugqen monoksida bi}e meren na osnovu
ISO standarda 4387 za katran, 10315 za nikotin
i 8454 za ugqen monoksid.
Ispravnost ozna~avawa katrana, nikotina i
ugqen monoksida na pakovawima bi}e merena
na osnovu ISO standarda 8243.
^lan 76.
Podaci o nivou katrana, nikotina i ugqen
monoksida iz ~lana 74. ovog zakona, moraju biti
21. novembar 2005.
od{tampani na jednoj bo~noj strani paklice
cigareta, odnosno grupnog pakovawa cigareta,
koji se stavqaju u promet u Republici, tako da
pokrivaju najmawe 10% odgovaraju}e povr{ine
pakovawa cigareta, uokvireno sa svih strana punom crnom linijom, debqine 0,3 santimetara,
koja je ukqu~ena u propisanu povr{inu, po~ev
od 1. janaura 2007. godine.
^lan 77.
Svako pojedina~no i grupno pakovawe duvanskih proizvoda u prometu u Republici, osim duvana za `vakawe i drugih duvanskih proizvoda
koji se ne pu{e, mora imati od{tampano op{te
i posebno upozorewe.
Op{te upozorewe iz stava 1. ovog ~lana, koje
se primewuje od 1. janaura 2007. godine, glasi:
„Pu{ewe ubija. Duvanski dim {teti qudima u
Va{oj okolini” i mora biti od{tampano na
predwoj strani pojedina~nog i grupnog pakovawa duvanskih proizvoda, tako da pokriva najmawe 30% predwe povr{ine pakovawa.
Posebno upozorewe iz stava 1. ovog ~lana glasi:
1) Pu{ewe izaziva rak plu}a, rak usne, rak jezika, rak glasnih `ica.
2) Pu{a~i rizikuju da obole od raka jedwaka,
raka `eluca, raka grli}a materice, raka be{ike i dr.
3) Pu{a~i ~e{}e boluju od akutnih i hroni~nih bolesti disajnih organa.
4) Deca pu{a~a ~e{}e boluju od astme, upale
grla i sredweg uha.
5) Pu{ewe izaziva sr~ani i mo`dani udar.
6) Pu{ewe izaziva bolesti krvnih sudova kao
{to su „pu{a~ka noga” i impotencija.
7) @elite bebu? Trudnice koje pu{e rizikuju
da izgube bebu ili o{tete weno zdravqe.
8) @elite bebu? Pu{ewe nepovoqno uti~e na
plodnost kod mu{karaca i `ena.
9) Deca se ugledaju na Vas! Deca pu{a~a i sama ~e{}e postaju pu{a~i.
10) Pu{ewe izaziva zavisnost! Potra`ite
stru~nu pomo} za odvikavawe.
11) Pu{ewe naru{ava izgled i zdravqe Va{ih zuba, ko`e, kose, noktiju i dr.
Posebno upozorewe iz stava 3. ovog ~lana mora biti od{tampano na pole|ini pojedina~nog
i grupnog pakovawa duvanskih proizvoda tako
da pokriva najmawe 40% povr{ine pole|ine pakovawa.
Tekst op{teg i posebnog upozorewa iz st. 2. i 3.
ovog ~lana mora biti od{tampan i utisnut na odgovaraju}em pakovawu, tako da popuni celu propisanu povr{inu na pole|ini, odnosno predwoj strani pakovawa, veli~inom slova najmawe 12, jasno i
vidqivo ispisan na beloj podlozi na srpskom jeziku, }irili~nim pismom, zadebqanim {tampanim
slovima u crnoj boji (helvetika) i uokviren sa svih
strana punom crnom linijom debqine 0,3 santimetra, koja je ukqu~ena u propisanu povr{inu teksta
za op{te i posebno upozorewe.
Ako se cigare i cigarilosi stavqaju u promet
na teritoriji Republike na komad, moraju na pakovawu da imaju ispisanu op{tu poruku na srp-
21. novembar 2005.
skom jeziku i }irilicom, i to celom du`inom
proizvoda jasnim i vidqivim slovima u boji koja ima jasan kontrast u odnosu na podlogu.
Proizvo|a~, odnosno uvoznik je du`an da za
sve duvanske proizvode iz sopstvenog programa
kvartalno mewa posebno upozorewe iz stava 3.
ovog ~lana, po~ev od 1. januara 2007. godine, s
tim da svako upozorewe upotrebi najmawe jedan
put u periodu od tri godine.
Na pakovawu i u nazivu marke duvanskih proizvoda, po~ev od 1. januara 2007. godine, zabrawena
je upotreba teksta, naziva, `igova i simboli~kih
i drugih znakova na srpskom ili drugom jeziku,
koji sugeri{u da je taj duvanski proizvod mawe
{tetan od ostalih duvanskih proizvoda, naro~ito isticawem re~i „nizak procenat katrana”,
„lak”, „ultra-lak”, „blag” i sl.
Broj 101
187
proizvodwi cigareta.
Ovla{}ewa republi~kog
poqoprivrednog inspektora
^lan 78.
Nadzor nad sprovo|ewem ovog zakona i propisa donetih na osnovu wega vr{i ministarstvo
nadle`no za poslove poqoprivrede, ministarstvo nadle`no za poslove zdravqa, ministarstvo nadle`no za poslove trgovine i ministarstvo nadle`no za poslove finansija.
Inspekcijski nadzor ministarstva iz stava 1.
ovog ~lana vr{e preko nadle`nih republi~kh
inspektora.
Ministarstvo nadle`no za poslove finansija vr{i i kontrolu izmirivawa obaveza po
osnovu javnih prihoda, preko republi~kog organa nadle`nog za poslove javnih prihoda, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje poreski postupak.
^lan 80.
Republi~ki poqoprivredni inspektor je
ovla{}en da:
1) zabrani proizvodwu ili naredi uni{tavawe zasada ako se koristi seme duvana koje nije
proizvedeno po propisima o semenu;
2) zabrani proizvodwu ili obradu duvana ako
utvrdi nepravilnosti u obavqawu ovih delatnosti;
3) pokrene postupak za oduzimawe dozvole za
proizvodwu i obradu duvana, odnosno duvanskih
proizvoda, ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane za weno izdavawe;
4) oduzme duvan i rezani duvan koji je proizveden ili stavqen u promet suprotno odredbama
ovog zakona;
5) uni{ti rasad duvana i rasa|enog duvana koji je proizveden ili stavqen u promet suprotno
odredbama ovog zakona;
6) naredi vo|ewe i dostavqawe evidencije i
izve{taja na propisan na~in.
U slu~aju oduzimawa duvana i rezanog duvana,
kao i uni{tavawa zasada, rasada i rasa|enog duvana, republi~ki poqoprivredni inspektor donosi re{ewe o oduzimawu i uni{tavawu u roku
od tri dana od dana wihovog oduzimawa odnosno
uni{tavawa.
Tro{kove koji nastanu prilikom oduzimawa
duvana, uni{tavawa rasada i rasa|enog duvana,
snosi lice od kojeg je duvan oduzet, odnosno rasad i rasa|eni duvan uni{ten.
Prava i du`nosti republi~kog
poqoprivrednog inspektora
Prava i du`nosti republi~kog
sanitarnog inspektora
^lan 79.
Republi~ki poqoprivredni inspektor ima
pravo i du`nost, naro~ito da proverava:
1) proizvodwu tipova i klasa duvana;
2) kori{}ewe semena duvana za proizvodwu
rasada;
3) proces proizvodwe rasada duvana, duvana u
listu, kvalitet i kvantitet duvana u listu i
proizvodwu fermentisanog duvana;
4) koli~inu kupqenog duvana u listu po tipovima i klasama duvana od proizvo|a~a duvana;
5) koli~inu fermentisanog duvana po tipovima i klasama;
6) uslove za obradu duvana i evidenciju koju
vodi obra|iva~ duvana;
7) uslove za proizvodwu duvanskih proizvoda,
kvalitet i kvantitet duvanskih proizvoda u unutra{wem i spoqnotrgovinkom prometu;
8) va`ewe dozvole za proizvodwu i obradu duvana, odnosno proizvodwu duvanskih proizvoda,
vo|ewe i dostavqawe evidencija i izve{taja, u
skladu sa ovim zakonom;
9) upotrebu doma}eg fermentisanog duvana u
^lan 81.
Republi~ki sanitarni inspektor ima pravo i
du`nost da vr{i sanitarni nadzor koji, naro~ito obuhvata pregled:
1) prostorija u kojima se proizvode, obra|uju,
~uvaju i prodaju duvan i duvanski proizvodi;
2) postrojewa, ure|aja i pribora koji slu`e za
obradu duvana i proizvodwu duvanskih proizvoda;
3) lica koja na radnim mestima u proizvodwi
i prometu, dolaze u dodir sa duvanom i proizvodima od duvana;
4) zdravstvenu ispravnost i sastav duvana i
duvanskih proizvoda;
5) prevoznih sredstava i ambala`e koji slu`e
za stavqawe duvana i duvanskih proizvoda u
promet.
áH. NADZOR
Ovla{}ewa republi~kog
sanitarnog inspektora
^lan 82.
U vr{ewu sanitarnog nadzora iz ~lana 81.
ovog zakona republi~ki sanitarni inspektor
ovla{}en je da preduzme sve mere utvr|ene zakonom kojim se ure|uje zdravstvena ispravnost `i-
188
Broj 101
votnih namirnica i predmeta op{te upotrebe i
zakonom kojim se ure|uje sanitarni nadzor.
Republi~ki sanitarni inspektor je du`an da
pokrene postupak za oduzimawe dozvole za obradu duvana, odnosno proizvodwu duvanskih proizvoda, kao i za trgovinu na veliko i malo duvanskim proizvodima, ako imalac dozvole prestane
da ispuwava uslove propisane za weno izdavawe.
Prava i du`nosti republi~kog
tr`i{nog inspektora
^lan 83.
Republi~ki tr`i{ni inspektor ima pravo i
du`nost, naro~ito da:
1) vr{i pregled prostorija u kojima se stavqaju u promet duvanski proizvodi;
2) vr{i pregled poslovnih kwiga, dozvola za
trgovinu na veliko i trgovinu na malo duvanskim proizvodima, kao i dozvola za uvoz i izvoz
duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, evidencija i druge dokumentacije o poslovawu privrednog subjekta, kao i
druge podatke koji se odnosi na promet duvanskim proizvodima;
3) vr{i kontrolu cena duvanskih proizvoda,
posebnih oznaka iz ~lana 51. ovog zakona, ispuwenosti uslova za obavqawe delatnosti trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima,
kao i ispuwenost uslova u pogledu obele`avawa
i sastava duvanskih proizvoda iz ~l. 73–77. ovog
zakona;
4) uzima pisane i usmene izjave od odgovornih
lica u privrednom subjektu, kao i od drugih lica, o ~iwenicama koje su od zna~aja za poslovawe koje se odnosi na promet duvanskim proizvodima.
Ovla{}ewa republi~kog
tr`i{nog inspektora
^lan 84.
Republi~ki tr`i{ni inspektor ovla{}en je
da preduzme sve mere utvr|ene zakonom kojim se
ure|uju uslovi za obavqawe prometa robe, vr{ewe usluga u prometu robe i inspekcijski nadzor.
Republi~ki tr`i{ni inspektor je du`an da
pokrene postupak za oduzimawe dozvole za trgovinu na veliko i malo duvanskim proizvodima,
kao i dozvolu za uvoz i izvoz duvanskih proizvoda (duvana, fermentisanog duvana) ako imalac
dozvole prestane da ispuwava uslove propisane
ovim zakonom za weno izdavawe.
21. novembar 2005.
H. KAZNENE ODREDBE
Prekr{aji proizvo|a~a duvana
^lan 86.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar proizvo|a~a
duvana (~lan 5. stav 4);
2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne
dostavi izve{taj, odnosno tra`ene podatke
(~lan 7);
3) za proizvodwu rasada od duvana koristi seme koje nije proizvedeno u skladu sa propisima
o semenu (~lan 8. stav 3);
4) vr{i proizvodwu duvana suprotno uslovima
iz ~lana 9. stav 1. ovog zakona;
5) stavi u promet rezani ili na drugi na~in
usitwen duvan (~lan 15).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
preduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinara
do 500.000 dinara.
Nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice –
proizvo|a~ duvana ako vr{i proizvodwu duvana
suprotno ~lanu 9. stav 8. ovog zakona.
Prekr{aji obra|iva~a duvana
^lan 87.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar obra|iva~a duvana (~lan 5. stav 4);
2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne dostavi izve{taj, odnosno tra`ene podatke (~lan 7);
3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in
usitwen duvan (~lan 15);
4) vr{i obradu duvana i prevoz duvana suprotno uslovima iz ~lana 17. ovog zakona;
5) ne obezbedi stru~no rukovo|ewe procesom
proizvodwe i obrade duvana (~lan 23).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
preduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinara
do 500.000 dinara.
Tro{kovi utvr|ivawa ispuwenosti uslova
Prekr{aji proizvo|a~a duvanskih proizvoda
^lan 85.
Tro{kove za utvr|ivawe ispuwenosti uslova
propisanih ovim zakonom snosi podnosilac
zahteva.
Tro{kovi iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju se u
skladu sa propisima o utvr|ivawu naknada tro{kova u upravnom postupku.
^lan 88.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar proizvo|a~a
duvanskih proizvoda (~lan 5. stav 4);
21. novembar 2005.
2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne
dostavi izve{taj, odnosno tra`ene podatke
(~lan 7);
3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in
usitwen duvan (~lan 15);
4) vr{i proizvodwu duvanskih proizvoda suprotno uslovima iz ~lana 29. ovog zakona;
5) ne obezbedi stru~no rukovo|ewe procesom
proizvodwe (~lan 36. stav 1);
6) vr{i promet duvanskih proizvoda, duvana,
odnosno fermentisanog duvana suprotno ~lanu
36. st. 3, 4. i 5. ovog zakona;
7) stavi u promet duvanske proizvode koji nisu kao wegovi upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37);
8) se u proizvodwi duvanskih proizvoda ne
pridr`ava podataka navedenih u zahtevu za razvrstavawe duvanskih proizvoda i upisa u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37.
stav 4);
9) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno
~lanu 67. st. 1.i 2. ovog zakona;
10) proizvodi cigarete u pakovawu mawem od
20 komada (~lan 72);
11) svaku paklicu, odnosno grupno pakovawe
duvanskih proizvoda ne obele`i u skladu sa
ovim zakonom (~l. 73, 76. i 77);
12) se u proizvodwi cigareta ne pridr`ava
propisanog sastava (~lan 74).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
preduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinara
do 500.000 dinara.
Prekr{aji trgovaca na veliko
duvanskim proizvodima
^lan 89.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima (~lan 5. stav 4);
2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne
dostavi tra`ene podatke (~lan 7);
3) vr{i trgovinu na veliko duvanskim proizvodima suprotno uslovima iz ~lana 38. st. 1. i 2.
ovog zakona;
4) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno
~lanu 44. ovog zakona;
5) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno
~lanu 67. stav 3. ovog zakona;
6) prodaje duvanske proizvode suprotno ~lanu
71. ovog zakona;
7) prodaje cigarete u pakovawu mawem od 20
komada (~lan 72).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
preduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinara
do 500.000 dinara.
Broj 101
189
Prekr{aji trgovaca na malo duvanskim
proizvodima
^lan 90.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Evidencionu listu trgovaca na malo duvanskim proizvodima (~lan 6.
stav 1. ta~ka 2);
2) ne vodi evidenciju i ako u propisanom roku ne dostavi tra`ene podatke (~lan 7);
3) vr{i trgovinu na malo duvanskim proizvodima suprotno ~l. 45. i 49. ovog zakona;
4) maloprodajni objekat, odnosno hjumidor ne
ozna~i na na~in propisan ovim zakonom (~lan 51);
5) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno
~lanu 67. st. 3. i 4. ovog zakona;
6) vr{i prodaju duvanskih proizvoda suprotno
~lanu 71. ovog zakona;
7) prodaje cigarete u pakovawu mawem od 20
komada (~lan 72).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
preduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinara
do 500.000 dinara.
Prekr{aji uvoznika duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 91.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda (~lan 5. stav 4);
2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne
dostavi tra`ene podatke (~lan 7);
3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in
usitwen duvan (~lan 15);
4) stavi u promet duvanske proizvode koji nisu kao wegovi upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37. stav 1);
5) se u uvozu duvanskih proizvoda ne pridr`ava podataka navedenih u zahtevu za razvrstavawe
duvanskih proizvoda i upisa u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37. st. 2. i 3);
6) vr{i uvoz suprotno uslovima iz ~lana 52.
st. 1. i 2. ovog zakona;
7) vr{i prodaju duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 58. st. 3. i 4. ovog zakona;
8) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno
~lanu 67. st. 1. i 2. ovog zakona;
9) uvozi cigarete u pakovawu mawem od 20 komada (~lan 72);
10) svaka paklica, odnosno grupno pakovawe
duvanskih proizvoda koje uvozi nije obele`eno
u skladu sa ovim zakonom (~l. 73, 76. i 77);
190
Broj 101
11) uvozi duvanske proizvode koji nisu proizvedeni u sastavu propisanim ~lanom 74. ovog zakona.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Prekr{aji izvoznika duvana, fermentisanog
duvana, odnosno duvanskih proizvoda
^lan 92.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice, ako:
1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih
proizvoda (~lan 5. stav 4);
2) ne vodi evidencije i u propisanom roku ne
dostavi tra`ene podatke (~lan 7);
3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in
usitwen duvan (~lan 15);
4) vr{i izvoz suprotno uslovima iz ~lana 59.
stav 1. ovog zakona.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Prekr{aji neregistrovanog obavqawa
delatnosti
^lan 93.
Nov~anom kaznom od 10.000 dinara do
1.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj pravno
lice ako obavqa delatnost proizvodwe i obrade duvana, proizvodwe duvanskih proizvoda, trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, uvoz i
izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno
duvanskih proizvoda bez re{ewa o upisu u odgovoraju}i registar (~l. 11, 19, 32, 40, 54. i 61).
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara.
Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se
preduzetnik nov~anom kaznom od 5.000 dinara
do 500.000 dinara.
Há. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
Preuzimawe zaposlenih, imenovanih lica,
predmeta, arhive, opreme i sredstava za rad
Agencije za duvan
^lan 94.
Agencija za duvan osnovana Zakonom o duvanu
(„Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03) prestaje sa
radom po isteku roka od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
Danom prestanka rada Agencije za duvan, zaposlene i imenovana lica u Agenciji za duvan,
kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za rad
preuzima Ministarstvo finansija – Uprava za
duvan.
21. novembar 2005.
Preduze}a i preduzetnici upisani u Registar
^lan 95.
Preduze}a i preduzetnici koji su do dana stupawa na snagu ovog zakona upisani u registre
kod Agencije za duvan, nastavqaju da rade pod
uslovima pod kojima su upisani u te registre, s
tim {to su du`ni da podnesu prijavu za prevo|ewe u odgovaraju}i registar koji vodi Uprava
za duvan, u roku koji ne mo`e biti du`i od 90
dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
Proizvo|a~i, odnosno uvoznici duvanskih
proizvoda, ~iji su duvanski proizvodi do dana
stupawa na snagu ovog zakona razvrstani i upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda,
du`ni su da podnesu prijavu za prevo|ewe u odgovaraju}i registar koji vodi Uprava za duvan, u
roku koji ne mo`e biti du`i od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
Za prevo|ewe u registre iz st. 1. i 2. ovog ~lana ne pla}a se naknada.
Ako preduze}a i preduzetnici ne podnesu prijavu za prevo|ewe u registre u roku iz st. 1. i 2. ovog
~lana, brisa}e se iz registra u koji su upisani.
Uskla|ivawe poslovawa sa odredbama
ovog zakona
^lan 96.
Preduze}a i preduzetnici koji su do dana stupawa na snagu ovog zakona upisani u odgovaraju}i registar kod Agencije za duvan, odnosno koji
su dobili odobrewe za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, du`ni su da u roku od 90 dana
od dana stupawa na snagu ovog zakona, usklade
svoje poslovawe sa odredbama ovog zakona.
Preduze}a i preduzetnici koji se bave delatnostima koje ovaj zakon ure|uje, a koji nisu po
odredbama Zakona o duvanu („Slu`beni glasnik
RS”, broj 17/03), upisani u registre, mogu da nastave da obavqaju tu delatnost pod uslovom da u
roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog
zakona podnesu zahtev za dobijawe dozvole za
obavqawe delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.
Dozvole, odnosno odobrewa za obavqawe delatnosti koje su izdate po odredbama Zakona o
duvanu („Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03), va`e do isteka roka na koji su izdate.
Re{ewa koja su obra|iva~ima duvana izdata
prilikom upisa u Registar obra|iva~a duvana
po odredbama Zakona o duvanu („Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03), mogu se oduzeti ako lica
upisana u Registar obra|iva~a duvana prestanu
da ispuwavaju uslove na osnovu kojih su ta re{ewa doneta.
Dozvole, odnosno odobrewa iz stava 3. ovog ~lana mogu da se oduzmu ako imaoci dozvole, odnosno
odobrewa prestanu da ispuwavaju uslove na osnovu kojih su te dozvole, odnosno odobrewa izdata.
Postupak javnog tendera
^lan 97.
Postupak javnog tendera za dobijawe dozvole
za obavqawe proizvodwe duvanskih proizvoda,
21. novembar 2005.
koji je zapo~et po odredbama Zakona o duvanu
(„Slu`beni glasnik RS”, broj 17/03), okon~a}e
se po propisima na osnovu kojih je javni tender
raspisan.
^lan 98.
Cigarete iz proizvodnog programa lica koje
nije upisano u Registar proizvo|a~a duvanskih
proizvoda, a koje je postalo ve}inski vlasnik
privrednog subjekta koje je dobilo dozvolu za
proizvodwu duvanskih proizvoda po javnom tenderu iz ~lana 97. ovog zakona, smatraju se cigaretama proizvedenim u zemqi, pod uslovom da se
u privrednom subjektu ~ije je to lice postalo ve}inski vlasnik otpo~ne sa proizvodwom tih cigareta najkasnije u roku od godinu dana od dana
kada je to lice postalo ve}inski vlasnik.
Cigarete iz proizvodnog programa ve}inskog
vlasnika privrednog subjekta upisanog u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda, a koje se
stavqaju u promet na tr`i{te Republike, smatraju se cigaretama proizvedenim u zemqi, pod
uslovom da se u privrednom subjektu koji je upisan u Registar proizvo|a~a duvanskih proizvoda
otpo~ne sa proizvodwom tih cigareta u roku od
godinu dana od dana dono{ewa akta iz stava 4.
ovog ~lana.
Lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana du`na su da
Upravi dostave pregled marki cigareta ~iji }e
po~etak proizvodwe organizovati u roku iz st. 1.
i 2. ovog ~lana.
Ministar nadle`an za poslove finansija, na
predlog Uprave, odre|uje marke cigareta koje se
smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi od
strane lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana.
Ako lica iz stava 3. ovog ~lana ne organizuju
po~etak proizvodwe cigareta u roku iz stava 1.
ovog ~lana, du`na su da plate razliku izme|u
propisanog iznosa akcize na cigarete iz uvoza
i propisanog iznosa akcize na cigarete proizvedene u zemqi, uve}ane za iznos zakonske zatezne kamate za period od dana izvr{enog uvoza do
dana naplate i to na sve koli~ine koje su stavqene u promet.
Ministar nadle`an za poslove finansija
bli`e propisuje instrumente obezbe|ewa za naplatu razlike akcize iz stava 5. ovog ~lana, kao
i na~in i postupak aktivirawa instrumenata
obezbe|ewa.
^lan 99.
Danom stupawa na snagu ovog zakona cigarete
iz Re{ewa o cigaretama drugih proizvo|a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi
od strane drugog proizvo|a~a, koje je doneto na
osnovu Pravilnika o na~inu i postupku utvr|ivawa ispuwenosti uslova za cigarete drugih
proizvo|a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi („Slu`beni glasnik RS”, broj
3/05), a koje su stavqene u promet na tr`i{te
Republike, smatraju se cigaretama proizvedenim u zemqi u smislu ~lana 2. ta~ka 4) ovog zakona, pod uslovom:
1) da je privredni subjekt iz ~lana 6. stav 1.
ta~. 2) i 4) Pravilnika o na~inu i postupku
Broj 101
191
utvr|ivawa ispuwenosti uslova za cigarete drugih proizvo|a~a koje se smatraju cigaretama
proizvedenim u zemqi, koji je upisan u Registar
proizvo|a~a duvanskih proizvoda kod Uprave,
otpo~eo u Republici sa proizvodwom cigareta
iz stava 1. ovog ~lana, u toku va`ewa Re{ewa iz
stava 1. ovog ~lana;
2) da su marke cigareta iz Re{ewa iz stava 1.
ovog ~lana upisane u Registar marki duvanskih
proizvoda kod Uprave, u korist lica iz ta~ke 1)
ovog stava.
Uprava, na zahtev lica iz stava 1. ta~. 1) i 2)
ovog ~lana, a po prethodnoj ispuwenosti uslova
iz stava 1. ta~. 1) i 2) ovog ~lana, predla`e ministru nadle`nom za poslove finansija dono{ewe novog Re{ewa o cigaretama drugih proizvo|a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi od strane drugog proizvo|a~a.
^lan 100.
Zabrana proizvodwe, uvoza i prodaje cigareta
iz ~lana 72. ovog zakona va`i od 1. januara 2010.
godine.
^lan 101.
Izuzetno od ~lana 29. stav 1. ta~ka 7) ovog zakona, proizvo|a~i duvanskih proizvoda obavezni su da godi{we proizvedu ili kupe doma}i
obra|eni duvan, i to:
1) u 2005. godini u koli~ini od 80% od propisane koli~ine utvr|ene ~lanom 29. stav 1. ta~ka 7) ovog zakona;
2) u 2006. godini u koli~ini od 90% od propisane koli~ine utvr|ene ~lanom 29. stav 1. ta~ka 7) ovog zakona.
Podzakonska akta
^lan 102.
Do dono{ewa podzakonskih akata propisanih
ovim zakonom, primewuju se podzakonska akta
doneta na osnovu Zakona o duvanu („Slu`beni
glasnik RS”, broj 17/03).
Podzakonska akta za sprovo|ewe ovog zakona
done}e se u roku od 30 dana od dana stupawa na
snagu ovog zakona.
Prestanak va`ewa ranijeg zakona
^lan 103.
Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje
da va`i Zakon o duvanu („Slu`beni glasnik
RS”, broj 17/03).
Dan stupawa na snagu
^lan 104.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od
dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Srbije”.
192
Broj 101
21. novembar 2005.
су регулисали претплатнички статус на један од начина:
Уплатом претплате до 31. децембра 2005. године по претплатној цени од 18.000,00 дин.
са укљученим ПДВ-ом, за све бројеве „Гласника” за 2006. годину у једном примерку.
Одложеним плаћањем у три месечне рате. Прва рата се уплаћује до краја јануара
2006. године.
У овом случају обавезна је достава попуњене и потписане изјаве, најкасније до 25. децембра 2005. године, на обрасцу ОП-1 који достављамо уз понуду. По заснивању претплатничког
односа одложеним плаћањем добијаћете све бројеве „Гласника” редовно од 1. јануара 2006.
године. Претплатна цена за одложено плаћање је 20.000,00 дин. са обрачунатим ПДВ-ом, за
све бројеве у једном примерку.
Уплатом претплате у току 2006. године по цени од 20.000,00 дин. са ПДВ-ом, за све бројеве
у једном примерку. Испорука „Гласника” врши се од тренутка уплате, која подразумева доставу
свих претходно објављених бројева.
Молимо досадашње претплатнике да се определе за један од понуђених начина претплате
(уплата до 31. децембра или потписивање Изјаве о одложеном плаћању до 25. децембра) у
предложеним роковима, како не бисмо морали да обуставимо даљу доставу „Гласника” .
Уколико се одлучите да постанете претплатник на „Службени гласник” за 2006. годину (ако до
сада то нисте били) ваше податке доставите на факс. (011)32 31 363.
У случају а нисе обили обрасце за релау, можее их оручии на ел. 011/32 33 037.
Izdava~ JAVNO PREDUZE]E
Beograd, Kraqa Milutina 27
Direktor i glavni i odgovorni urednik Branko Gligori}
Urednik @eqko ]orac; urednik ZIP-a Dragan Kabadaji}; tehni~ki urednici Igor \or|evi} i Sini{a Orsi}
Telefoni: (Redakcija 3065-762 i 3065-763); (Pretplata 323-30-37); (Prodaja i oglasi 334-64-55 i 323-32-61, faks 323-05-80)
(PIB: SR100002782)
(MATI^NI BROJ: 07453710)
(TEKU]I RA^UN: 160-14944-58)
[tampa: [tamparija „Borba”
Download

Sl.Glasnik 101:2005