PISMENA PRIPREMA
ZA ^AS LIKOVNE KULTURE
Jasmina Vasojevi}
1
OP[TI PODACI
Naziv {kole:
O[ “Sveti Sava”
Mesto:
Ba~ka Palanka
Razred:
IV
Nastavnik:
Jasmina Vasojevi}
Mentor:
prof. mr Dragan Savi}
STRU^NI PODACI
Nastavna celina: BOJA, POVR[INA, MASA, VOLUMEN, PROSTOR
Nastavni sadr`aj: POVR[INA, BOJA, PROSTOR I
Prethodna situacija: na prethodnim ~asovima u~enici su opa`ali
raznovrsne povr{ine organskih materija i koriste}i prirodne
linearne elemente, kombinacijom linija gradili nove likovne celine.
Zadaci ~asa:
•
•
•
•
•
•
•
•
percepcija boja na prirodnim povr{inama i oblicima;
osposobiti u~enike da shvate ulogu boje kod re{avawa karakteristika
povr{ina i prostora kod organskih materija;
uputiti u~enike na razlikovawe tih povr{ina i prostora;
razvijati li~ni, likovno – estetski senzibilitet;
razvijati tehni~ku spretnost rukovawem sredstvima likovnog rada;
osposobiti u~enike da zauzimaju kriti~ki i samokriti~ki stav prema
svom, tu|em i zajedni~kom radu;
navikavawe na strpqivost i upornost u radu;
razvijati qubav prema likovnoj umetnosti.
Likovni problem: me|usobni odnosi razli~itih bojenih povr{ina organskih
materija u odre|enom prostoru
Tema:
RIBE
Motiv:
Na morskom dnu
Likovne sposobnosti:
opa`awe, stvarala~ka ma{ta, kreativnost.
Likovni medij:
slikawe
2
Likovna tehnika:
tempera boja
Likovna oblast rada:
tematski rad
Tip ~asa:
kombinovani (u~ewe, igra,
stvarala{tvo,realizacija verifikacija)
Motivacioni sadr`aj:
- opa`awe, uo~avawe uloge boje kao karakteristike
povr{ine i prostora kod organskih materija
(fotografije biqaka i `ivotiwa)
- vo|ena fantazija (put na morsko dno i uo~avawe
boja ribqe krqu{ti)
- uo~avawe boje kao va`nog elementa likovne
kompozicije na umetni~kim reprodukcijama
Nastavni oblici rada:
frontalni, individualni
Nastavne metode rada:
metoda razgovora, metoda pokazivawa i
obja{wavawa, metoda posmatrawa, ilustrativno –
demonstrativna metoda, prakti~an rad u~enika na
re{avawu zadatog likovnog problema
Likovne metode:
Komponovawe, slagawe, varirawe
Likovni materijali:
tempera boje, ~etkice, podloga za rad
Nastavna sredstva:
fotografije riba, umetni~ke reprodukcije, audio
CD, CD-ROM
Tehni~ka pomagala:
projektor, CD plejer
Korelacija:
poznavawe prirode (biqni i `ivotiwski svet),
srpski jezik (tekst zagonetke, pri~a ), muzi~ka
kultura ( slu{awe muzike )
Izbor umetni~kih dela:
Bet Miler :”Ribe”
-A. Kokel : “Tropske ribe”
-Robert Antel :”Ribe”
Literatura:
- D. Savi} Likovna kultura U~iteqski fakultet
2003.
- Orijentacioni raspored vaspitno – obrazovnog
rada sa didakti~ko – metodi~kim uputstvom za
~etvrti razred osnovne {kole, U~iteqski
fakultet Beograd 1995.
3
- Orijentacioni raspored nastavnog gradiva za
~etvrti razred osnovne {kole, ZUNS Beograd 1993.
- Kari}, Slijep~evi} : Crtam, slikam, vajam
Grafos - Beograd 1971.
- Grupa autora: Likovna kultura za peti i {esti
razred osnovne {kole, ZUNS Beograd 2004.
- Alfred Edmund Brem: @ivot `ivotiwa Zagreb
1983.
- Veliki atlas `ivotiwa, Evro Beograd 1991.
- Razni sajtovi sa Interneta
Izgled table:
Tema: Ribe
Motiv:Na morskom dnu
Medij: slikawe
Tehnika: tempera boje
Zadaci: - izbor oblika,
- izbor boja i nijansi,
- organizacija kompozicije
4
ARTIKULACIJA ^ASA
Uvodni deo: (15 minuta)
- Odgonetawe zagonetke (duga) i ponavqawe znawa o bojama koriste}i
slikarski krug
- Bojom izra`avamo ose}awa i ostvarujemo komunikaciju (pro{irujemo
znawa o bojama i wihovoj ulozi u duhovnom `ivotu)
- Uloga boje u biqnom i `ivotiwskom svetu (posmatramo fotografije)
- Slu{awe muzike: kompozicija “Pod morem” iz filma “Mala sirena”
- “Vo|ena fantazija” (putovawem ispod morske povr{ine upoznajemo
raznovrsnost boja i oblika najbrojnih stanovnika – riba )
- Posmatrawe fotografija morskih riba i uo~avawe harmonije boja na
wihovim krqu{tima
- Riba kao motiv umetnika – posmatrawe reprodukcija umetni~kih dela
- Isticawe ciqa ~asa i obja{wavawe zadataka
Radni deo: (65 minuta)
-
Samostalni rad u~enika na realizaciji zadate teme
Muzika kao inspiracija
Pra}ewe, podsticawe, usmeravawe i stimulisawe u~enika kroz
individualni razgovor
Izvr{avawe korekture u tri navrata pri obilasku u~enika u toku
kojih se daju dodatna obja{wewa , ukazuje na propuste i ispravqaju
gre{ke.
Zavr{ni deo: (10 minuta)
-
-
Estetsko procewivawe de~jih likovnih radova po stepenu
ostvarenog likovnog problema, originalnosti tehni~ke ume{nosti
i individualnih razlika
Postavqawe najuspelijih radova na odeqenski pano
“Zlatna ribica ispuwava `eqe” - nagrada kao podsticaj na daqi
rad i razvijawe i negovawe qubavi prema likovnoj umetnosti.
5
TOK ^ASA
UVODNI DEO ^ASA
1. INFORMATIVNO – TEHNI^KA PRIPREMA
- U~enicima postavqam zagonetku:
Kako je ime {arenom mostu
kojim jo{ niko kro~io nije,
koji se pojavi posle ki{e,
a onda se skrije?
(duga)
- Razgovor o dugi:
[ta je duga? (duga je opti~ka pojava na nebu)
Kako nastaje duga? (duga nastaje kada posle ki{e sun~evi zraci
pro|u kroz ki{ne kapi i bela sun~eva svetlost se ralo`i na
obojene zrake)
U~enici navode boje duge
Zakqu~ujemo da je boja svetlost i da nastaje u na{em oku.
Ponavqawe znawa o bojama, preko kruga boja.
(osnovne , izvedene, kontrasne boje)
DEMONSTRACIJA;
-
Prilog br. 1: Krug boja
Johanes Iten “Umetnost boje”
- Pro{irivawe znawa o bojama i wihovoj ulozi u duhovnom `ivotu
- Boja je svetlost, ona oboga}uje na{ duhovni `ivot, zaslu`na je za
mnoge na{e radosti.
- Kada bi hteli da izrazimo neka jaka ose}awa, koje bi boje koristili?
za qubav (crvena)
za qutwu (zelena – “pozelenimo” kada se naqutimo)
za tugu (crna – boja `alosti)…
6
Uloga boje u biqnom i `ivotiwskom svetu (posmatramo
fotografije)
DEMONSTRACIJA:
(cvet svojom jarkom bojom privla~i insekte, kako bi ga oni opra{ili)
Prilog br. 2: Cvet na livadi
(bojom se utapa u okolinu (cvetove), prikriva od ptica, neprijateqa)
Prilog br. 3: Leptir
(paun se svojim {arenim perjem {epuri i wime privla~i `enke)
Prilog br. 4: Indijski paun
7
2. PSIHOLO[KA PRIPREMA
- U~enike daqe uvodim u temu slu{awem muzike (kompozicija “Pod
morem” – iz crtanog filma “Mala sirena”)
-
U~enici prepoznaju kompoziciju, izra`avaju svoj do`ivqaj,
raspolo`ewe koje je u wima izazvala odslu{ana kompozicija.
U~enici navode glavne likove ovog popularnog crtanog filma
(mala sirena, kraba, ribica), gde oni `ive i kako izgleda wihov
podvodni svet.
- Sad kada ste se oraspolo`ili uz ovu predivnu muziku, ~eka vas
iznena|ewe. Hajde, da zajedno krenemo na jedno zami{qeno putovawe
pod morem, u kome }u vam ja biti vo|a puta.
Udobno se namestite u va{im stolicama i zauzmite polo`aj koji
vam najvi{e odgovara. Po{to ste mali da ronite velikim morskim
dubinama, za`murite i zamislite da se nalazimo u mini podmornici
kojom }emo ploviti do samog dna mora i upoznavati podvodni svet.
(Pu{tam muziku “Akvarijum”, Kami Sen Sans)
Na{a mini podmornica se polako i be{umno, da ne bi upla{ila
stanovnike mora, kre}e kroz veliko plavo morsko prostranstvo.Polako se
spu{tamo i iza sebe ostavqamo stanovnike koji su nam prvi po`eleli
dobrodo{licu u wihov svet, a to su ribe koje ~esto vi|amo na povr{ini.
One nemaju potrebu da budu {arene, ve} su samo sive i bele boje.
Spu{tamo se sve dubqe i dubqe, a svetlosti je sve mawe i mawe. Zbog
toga su stanovnici mora, kojima se pribli`avamo, svetlih i jarkih boja.
Ispred nas je jato sitnih crvenih ribica- pirki. Mu`jaci jure zavode}i
svoje `enke dugim, {irokim, sjajnim repovima. Sa leve strane stidqivo
se pomaqaju dve dvota~kaste uswa~e, koje se likom malo razlikuju od
re~nih riba, ali su prekrivene okruglastim krqu{tima upadqivih boja.
Sa desne strane uo~avamo koralni greben koji se rasko{no, u svoj svojoj
lepoti, {epuri na morskom dnu.Okre}emo podmornicu ka wemu i
pribli`avamo se, trude}i se da ne uzmemirimo mnogobrojni `ivotiwski
svet koralnog grebena. Zadivqeni smo raznovrsno{}u boja i oblika
prelepih morskih ribica. U bistroj vodi, ispred crvenog korala,
presijavaju se vi{ebojne krqu{ti ribe- leptira. Gle, jato carskih
paunki hitro izlete iza korala upu}uju}i se u nepregledna morska
prostranstva u potrazi za hranom. Iako se brzo udaqavaju, wihove
prugaste {are nas ostavqaju bez daha. Na samom koralnom grebenu sitna
crvenkasto – zlatna riba ~ista~ ~isti koral od parazita. nekoliko
zelenkasto – plavih quskoperki prole}u tik uz prozor na{e podmornice.
Ispod nas, iz zelenih morski trava, izviruje neobi~na riba- klovn.
Odjednom, voda se zatalasa i mno{tvo prelepih morskih ribica, {to u
jatu, {to svaka za sebe se razbe`alo pred na{im o~ima. To je znak da i
8
mi na{e zami{qeno putovawe privedemo kraju. Polako, puni utisaka o
rasko{i morskog sveta, otvaramo o~i i izrawamo u stvarnost, uz
zahvalnost na{im malim zami{qenim morskim prijateqima na
predivnom do`ivqaju.
-
Razgovor o do`ivqaju na zami{qenom putovawu
Kako ste se ose}ali na putovawu pod morem?
[ta je ~inilo rasko{nim morsko dno? (. mnogobrojne ribice)
[ta te ribice ~ini posebnim? (wihove boje i oblici)
Koje ste boje zapazili? (u~enici navode mno{tvo boja i wihovih
nijansi.)
Kakvih su oblika ribice? (okruglaste, ovalne, duguqaste)
Gde smo nalazili ve}e ribe? (oko korala).
Gde smo nalazili mawe ribe ? (na koralima i u jatima )
Projektujem sa CD-a fotografije tropskih ribica.
Posmatramo ih i analiziramo wihov izgled, stavqaju}i poseban
akcenat na boje, wihovu svetlinu, razlike izme|u tonova iste boje,
odnose i kombinacije sa drugim bojama, razli~ite boje istog oblika…
DEMONSTRACIJA:
(nijanse jedne boje na ribqoj krqu{ti)
Prilog br. 5: Zlatna ribica
9
(razli~ite boje istih oblika)
Prilog br. 6: Jato ribica
(kontrast boja /topla – hladna/ na jednoj povr{ini)
Prilog br. 7: Riba Kraqevski an|eo
(vi{e boja na jednoj povr{ini)
Prilog br. 8: Riba-klovn
Riba kao motiv privla~ila je mnoge umetnike. Vide}ete kako su
umetnici prikazali karakteristike raznih povr{ina – riba,
koriste}i boju i kako su re{ili kompoziciju.
Pokaza}u vam nekoliko umetni~kih reprodukcija.
10
DEMONSTRACIJA:
Boje me|usobno deluju jedna na drugu i wihov odnos i
kombinacije uti~u na na{e do`ivqavawe i razumevawe
slike,
umetni~kog dela.
Prilog br. 9: Bet Miler “Ribe”
Prilog br. 10: A. Kokel “Tropske ribe”
11
(motiv ribe interesantan je i u primewenoj umetnosti)
Prilog br. 11:Robert Antel
3. ISTICAWE CIQA ^ASA
-
-
Va{ zadatak je da slikaju}i do~arate lepotu riba, rasko{nost boja
koje odlikuju wihovu krqu{t, prika`ete karakteristike povr{ina
i prostora organskih materija, pomo}u boja.
Prikazujem zapis:
Tema: Ribe
Motiv:Na morskom dnu
Medij: slikawe
Tehnika: tempara boje
Zadaci:1. izbor oblika
2. izbor boja i nijansi
3. organizacija kompozicije
-Obja{wavam svaki deo posebno (temu, medij, tehniku ).
Analiza zadataka koje u radu treba ostvariti:
Prvi zadatak: slobodan izbor prirodnih oblika i raznovrsnost
povr{ina kod `ivih organizama - riba.
Drugi zadatak: izbor boja i nijansi bi trebao da bude {to slo`eniji
kako bi se do~arala velika paleta boja koje karakteri{u `ive
organizme podvodnog sveta – ribe.
Tre}i zadatak: u organizaciji kompozicije treba voditi ra~una o
rasporedu oblika u prostoru, kako bi se racionalno iskoristila
podloga kao i odabir i raznovrsnost boja, koje }e ista}i povr{inu i
prostor. Sve {to se prika`e mora da ~ini jednu skladnu celinu.
- Predla`em u~enicima da prvo skiciraju olovkom, da bi im crte`
poslu`io kao osnova, a da zatim pre|u na kompletnu realizaciju
tempera bojama.
12
RADNI DEO ^ASA
U~enici samostalno rade na realizaciji zadate teme.
Posmatram na~in na koji u~enici prihvataju rad na ovoj temi, koliko
su zainteresovsni, motivisani. Prilazim u~enicima koji su nesigurni i ne
uspevaju da do|u do re{ewa ili ne razumeju zadatak. Ako je potrebno
ponavqam zadatke koje treba da urade.Nastojim da podstaknem ma{tu i
kreativnost.
U~enici prakti~no realizuju likovno – stvarala~ke ideje postupnim
re{avawem likovnog problema.
- Posle ura|ene skice u~enici slikaju kombinuju}i i sjediwuju}i
likovne elemente po na~elima komponovawa.
- Obilazim u~enike, posmatram wihov rad i vr{im korekture
radova.
Prva korektura:
Poma`em u~enicima koji zaostaju u radu, ili su krenuli
pogre{nim putem u re{avawu likovnog problema uz uva`avawe
individualnih razlika, mi{qewa i ideja u~enika. Usmeravam ih i ukazujem
na likovni problem, a ukoliko ga ne shvate ponovo ga defini{em i otklawam
nejasno}e. Nastojim da u~enici izvr{e pravilnu organizaciju oblika u
prostoru i da re{aavawem povr{ine uspostave harmoniju boja i oblika,kako
bi ostvarili puno}u povr{ine i prostora. Tako|e se trudim da ih
podstaknem na slobodno nano{ewe boje, da igraju}i se bojom i slobodnim “
namazima” do~araju karakteristike povr{ine , da u me|usobnim odnosima
boja, boja boju istakne, kao i da do~araju nijanse boja.
Obilazim u~enike i uo~avam nedostatke u radu. Nastojim da ih
posrednim putem otklonim (kroz razgovor o postavqenom problemu).Navodim
u~enike da sami uo~e nepravilnosti u svom radu i da ih otklone,
- U ovom obilasku utvr|ujem da li se u~enici pridr`avaju
postavqenih zadataka i na osnovu re{avawa likovnog problema
vr{im diferencijaciju u~enika:
1. U~enici koji brzo i lako dolaze do kreativnog re{ewa;
2. U~enici koji imaju ideju o re{ewu likovnog problema, ali ne
umeju da je spretno realizuju (pomo} u tehni~kom delu re{ewa
problema);
3. Prose~ni u~enici koji se u ve}oj meri pridr`avaju re{ewa
drugih u~enika i nedostaje im originalnost (pomo} u idejnom
re{ewu);
4. U~enici koji su ispod prose~nih mogu}nosti (lo{a
karakterizacija oblika, prazne pvr{ine ili previ{e umrqane
povr{ine (pomo} u koncentraciji, strpqewu u radu).
Tre}a korektura:
Prilazim u~enicima ukoliko utvrdim da gube motivaciju i rade
povr{no, da su posustali i podsti~em ih na daqi rad, pohvalim, ohrabrim,
odr`avam wihovu pa`wu i radnu atmosferu, kako bi svi istrajali u
stvarala{tvu.
13
ZAVR[NI DEO ^ASA
Odabiram nekoliko radova u~enika koje, zatim, zajedni~ki svi
analiziraju.
Estetsko procewivawe radova vr{i se po stepenu ostvarenog likovnog
problema, originalnosti, tehni~ke ume{nosti i individualnih razlika.
Analizira se u kojoj je meri rad odgovorio na:
a) kolorit – koje boje najvi{e dominiraju; da li je izra`ena
tekstura,da li je uspostavqena harmonija boja, izra`ena tekstura,
valer, kontrast.
v) organizacija kompozicije – da li postignut sklad u kompoziciji
odnosno da li kompozicija ~ini celinu; kakav je odnos boja na
povr{inama i prostoru, kako su ukomponovani oblici.
Izdvajamo radove koji su:
- u potpunosti odgovorili na postavqen likovni problem,
ma{toviti, originalni i skladni u svakom smislu;
- radovi koji su delimi~no ispunili postavqen likovni problem;
- radovi u kojima je likovni problem zanemaren.
-
Biramo rad koji je najrealniji – najbli`i stvarnosti.
Biramo rad koji je najma{tovitiji.
Pohvaqujem sve u~enike koji su se trudili i uspeli da uspe{no
realizuju svoj rad, a one mawe uspe{ne ohrabrujem da ako se potrude
mogu biti boqi na slede}im ~asovima.
- Najuspe{nije radove izdvajamo na odeqenski pano.
-
Kao nagradu, “zlatna ribica” ispuni}e u~enicima tri `eqe:
1. Najboqi radovi bi}e objavqeni u {kolskom ~asopisu
2. Poseta galeriji likovne umetnosti u na{em mestu
3. Gost na slede}em ~asu bi}e akademski slikar iz na{eg grada
14
PRILOG
DE^IJI RADOVI
15
16
Download

PovrsinaBojaProstor