^ITANKA
za drugi razred osnovne {kole
Uputstvo
Pri~e i pesme tvoje ~itanke
skrivaju tajna zrna lepote
i ovde-onde u wima ~u~e
rasuta sjajna zrna dobrote.
Prona|i gde su te lepe re~i,
podvuci neke slike sna`ne,
objasni likove i ose}awa,
zapamti wihove misli va`ne.
Vodi~
zadatak
crtamo i bojimo
seti se {ta smo nau~ili
glumimo
pi{emo
Kada otkrije{ taj tajni svet,
probaj sad i ti u svome srcu,
u svojoj ma{ti i svojoj svesci
da stvori{ sli~an il’ boqi cvet.
gramatika
kwi`evnost
govorna ve`ba
istra`ujemo
re{avamo
doma}i zadatak
smisli, ispri~aj i napi{i
re~nik
2
MOJE DRU[TVO I JA
^ITAMO
pri~e i pesme o drugarstvu
U^IMO I [email protected]
‡ basna
‡ osobine lika u pri~i
‡ poslovice
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da napi{e{ ~estitku
‡ da objasni{ kako se igraju `murke
‡ da re{i{ ukr{tenice
‡ da napravi{ limunadu s medom prema receptu
Jovan Jovanovi} Zmaj
Dobri prijateqi
Prijateqi dobri
{to imaju dele,
dok im sre}a sija,
zajedno s’ vesele.
A kad im se desi
zlo i naopako,
tad zajedno pla~u,
na primer ovako:
[ta zna~i kad se ka`e sre}a sija?
Navedi igre kojima se igra{ sa svojim
prijateqima.
Navedi {ta jo{ mo`e da sija.
Oboj samo ona poqa na lopti u kojima su
re~i koje opisuju prijateqstvo.
DOBAR
LUKAV
[email protected]
SEBI^AN
QUBAZAN
4
GRUB
[ta zajedno rade dobri prijateqi u ovoj pesmi?
ISKREN
[ta zna~i izraz desilo se zlo i naopako?
Miroslav Anti}
Tajna
Svako ima neku tajnu:
{u-{u-{u...
Neko lepu i beskrajnu,
neko tu`nu ili sme{nu,
neko zlu.
Neko svoju tajnu sla`e.
Neko odmah mami ka`e.
Neko svoju tajnu ne bi
ispri~ao ni u snu.
Neko {apne: samo tebi...
kao drugu ‡ {u-{u-{u...
Obi~no su tajne glavne
izmi{qene i qubavne.
Al’ i druge kad se zbroje,
na{e, va{e, moje, tvoje,
leve, desne, ~udne, sjajne,
sve jednako mnogo zna~e,
jer ‡ ina~e
za{to bi se zvale tajne?
Hodi bli`e: {u-{u-{u...
Sutra rano ... {u-{u-{u...
Ba{ onamo ... {u-{u-{u...
Ali nikom to ne ka`i.
Sam potra`i.
[u-{u-{u...
Prona}i }e{ vrlo lako
i vide}e{ da je tako.
Obja{wewa nepoznatih
re~i mo`e{ da na|e{ u
re~niku koji se nalazi
na kraju ^itanke.
Potra`i u re~niku
{ta zna~i re~
zbrojati.
I ja imam tajnu jednu
vrlo va`nu, vrlo vrednu.
Nikom drugom ‡ samo tebi
pri{apnu}u jutros wu.
Podvuci i objasni re~i koje kazuju kakvih sve
tajni ima.
Smisli i napi{i kakva se tajna krije u
re~ima „{u-{u-{u“ u slede}a tri stiha:
Hodi bli`e:
Drugom bojom podvuci stihove u kojima se
kazuje kako se pona{amo kad imamo tajnu.
Sutra rano:
Ba{ onamo:
5
Toma Slavkovi}
Ogovarawe
Ih, te devoj~ice!
Znaju samo za lutke
i sli~ne trice.
Sve su to mamine maze
i bakine princeze.
Ama, ka`em ti:
devoj~ice su
bezveze!
Ih, ti de~aci!
Samo se biju kô ludaci.
Ko za wih mari,
izvode samo glupe
stvari:
~upaju nam kosu
ili se keze...
Ama, ka`em ti:
de~aci su
bezveze!
[ta misli{, koja se ose}awa kriju u
ovoj pesmi?
Prona|i u re~niku
{ta su trice.
Objasni {ta zna~i: Ko za wih mari?
Re{i ukr{tenicu.
Napi{i {ta zna~i ogovarawe.
1.
2.
Posavetuj de~aka i devoj~icu
kako da se boqe dru`e.
3.
4.
1.
2.
3.
4.
6
Kada nekog sretne{ to je onda su . . . t
Kada se s nekim rastaje{, to je onda . . . . . . . .
Najlep{i deo biqke
7. slovo azbuke
Ho}u-ne}u
[ta ne}u da uradim svom drugu ‡ drugarici
(nastavi daqe):
[ta ho}u da uradim za svog druga ‡ drugaricu
(nastavi daqe):
‡
‡
‡
‡
‡ Ho}u da mu poka`em kako da uradi
zadatak.
‡ Ho}u da mu pozajmim kwigu.
‡ Ho}u
Ne}u otkriti wegovu tajnu.
Ne}u da budem cicija.
Ne}u mu podmetnuti nogu.
Ne}u
Napi{i svom drugu ili drugarici ~estitku za ro|endan. Adresiraj je. Pazi na veliko slovo.
7
@an Lafonten
Lav i mi{
Bio jednom jedan lav ‡ i to kakav! Velik,
zubat, grivat, repat, sa {apurda~ama kao lopate.
E, taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a ‡
ovoli{na!
„Lave, pu{taj“, pisnuo je mi{, „nemoj me
u`inati, mo`da }u ti nekad u `ivotu biti od
koristi!“
„Ti?!“, podrugnu se lav. „Kako ti, bre malac,
mo`e{ meni ovakvom biti od koristi?“
„Nikad se ne zna“, odgovori mi{.
„Neka ti bude, de~ko“, re~e lav i pusti mi{a.
Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za
divqa~ i lav se zaplete u wu. Trzao se, kidao,
besneo, urlao ‡ uzalud, iz mre`e se nije mogao
ispetqati. [to je vi{e snage upotrebqavao, sve
se vi{e zaplitao. Bli`io mu se kraj.
Mi{ je, me|utim, ~uo lavqu riku i pohitao da
vidi {ta se doga|a. Stigav{i na lice mesta,
rekao je:
„Bogme se jedan itekako zapetqao!“
„Pro|i me se“, jeknu lav. „Sa mnom je gotovo!“
„Neka, neka“, re~e mi{, „samo ti miruj, {ta je
gotovo a {ta nije vide}emo!“, pa izgricka mre`u
u parampar~ad.
Sko~i lav veselo i izqubi mi{a kao najboqeg
prijateqa. Sad je video kad ko kome mo`e
vaqati.
Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima
`ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.
8
Prona|i u re~niku {ta
zna~e izrazi i re~i:
itekako se zapetqati,
ovoli{ni, malac,
podrugnuti se i
parampar~e.
Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje lav.
Napi{i kako se lav pona{ao prema mi{u na
po~etku pri~e.
Podvuci re~enicu iz koje se vidi kako se lav
pona{ao prema mi{u na kraju pri~e.
Objasni za{to se lav promenio.
Nastavi ovu pri~u. Smisli i ispri~aj kako je
lav pomogao mi{u.
Kako poma`emo jedni drugima
Razmisli i napi{i kako mo`e da pomogne neko ko je
visok onome ko je nizak.
Kako mo`e da pomogne nizak visokome?
Kako mo`e da pomogne neko ko je debeo onome ko je
mr{av? Smisli i napi{i.
Kako mo`e neko ko je mr{av da pomogne debelom?
9
Branko ]opi}
Do`ivqaji ma~ka To{e
Ma~ak To{o i [arov raspali{e da pje{a~e
uz rijeku prema onome klancu na ~ijem je ulazu
bio ~i~a Tri{in mlin. Uz put se [arov svaki
~as zadr`avao ~itaju}i pomo}u nosa ze~je
tragove.
„Idi ovim tragom ‡ pisalo je mirisavim
ze~jim {apama ‡ i ta~no gdje on prestaje, tamo
po~iwe zec.“
Ma~ak To{o, opet, wu{kao je oko rupa
poqskih mi{eva i po raznim znacima, samo
wemu vidqivim, ~itao spisak uku}ana.
„Ovdje `ivi poqski mi{ @ivko Brki} s
familijom i s hromim ujakom Cijukalom.“
[to su se primicali bli`e ~i~a Tri{inom
mlinu, To{ino srce sve je ja~e udaralo. Najzad
se izme|u vrba i jova pokaza siv mlinski
krov.
‡ Eno ga! ‡ uzviknu ma~ak To{o.
U istom trenutku [arov pomirisa neki trag
u kukuruzima i po~e da re`i:
‡ Oprezno, To{o, ovuda je maloprije pro{ao
onaj tvoj @u}o!
Obojica dobro otvori{e o~i i polako
krenu{e kroz kukuruze prema mlinu, [arov
naprijed, a To{o iza wega. Tek {to su izi{li
na kraj wive, ugleda{e na maloj zaravni pred
mlinom gomilu koko{aka i vrabaca i me|u
wima psa @u}u. On se tamo ko~operio i
glasno se hvalio:
‡ Au-vau, da samo znate kako sam jurio
ma~ka To{u! Jurio sam ga, jurio sve do kraja
svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao
sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata.
‡ @iv, `iv? ‡ pitali su vrapci.
10
‡ @iv, `iv, jakako! ‡ {epurio se @u}o. ‡
Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po
vratima i mijau~e: [email protected]}ove-juna~ino, pusti me
da u|em!“
Dok je to iz kukuruza prislu{kivao, ma~ak
To{o sav se nakostrije{i od velike qutine i
do|e sli~an velikom je`u.
‡ [arove, pusti me naprijed, a ti se sakrij
iza mojih le|a, pa kad @u}o jurne ovamo, sko~i
i do~ekaj ga.
[arov prile`e na ivici kukuruza, a ma~ak
To{o stade ispred wega i povika:
‡ Mijau, izi|i mi na megdan, buvolov~e
@u}o, la`ove jedan, kradqiv~e bra{na, ze~ja
porugo, prase}a wu{ko!
Iznena|en, @u}o od velikog ~uda proguta
la` koju je upravo htio da ka`e, pa onda, da se
ne bi osramotio pred koko{kama, jurnu punom
brzinom prema ma~ku To{i urlaju}i:
‡ Oprosti se s repom i u{ima, vi{e ih
ne}e{ vidjeti!
Poput oluje, @u}o se sru~i do kukuruza, ali
ma~ak To{o muwevitom brzinom odsko~i u
stranu, a @u}o se istog trenutka sudari s
velikim [arovom i...
... i nastade okretawe, prevrtawe, lajawe,
ski~awe, pra{ewe, kotrqawe i re`awe. Dvije
lopte muwevito su se prevrtale i letjele
jedna preko druge, sve dok `uta lopta ne
odsko~i daleko u stranu, pretvori se u @u}u
i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku
prema selu.
‡ Aha, dr`i ga, dr`i ga! ‡ podrugqivo
povika za wim To{o.
^i~a Tri{o je vidio iz mlina zavr{etak te
velike borbe, a kad je jo{ prepoznao i svog
To{u, sko~io je od radosti kao jarac, bacio
uvis bra{wavu kapu i povikao:
‡ Ovamo, To{o, stara hajdu~ino, da te tvoj
~i~a zagrli! Ovamo i toga hrabrog [arova,
koji je protjerao kradqivca @u}u!
Ehej, bilo je tu zagrqaja da se od wih
naherio mlin, pa suza radosnica da se
orosila ~itava ledina pred mlinom, bilo je
uzdaha da su {umjele sve okolne vrbe i jele i
toliko pri~awa da o tome i danas brbqaju
svrake i vrapci.
(Odlomak iz kwige Do`ivqaji ma~ka To{e)
Podvuci mesta u pri~i iz kojih se vidi da su
ma~ak To{a, pas [arov i ~i~a Tri{a
prijateqi i objasni ih.
Glavni lik ove pri~e je:
Ostali likovi iz ove pri~e su:
U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:
raspaliti, klanac, ko~operiti se,
jakako, nakostre{iti se, prilegnuti,
poruga, pra{iti, strugnuti,
naheriti se i ledina.
Doma}i zadatak:
Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu:
1. ^itawe tragova `ivotiwa.
2. @u}a se hvali{e.
3. @u}a i [arov se bore.
4. Susret prijateqa.
Opi{i borbu psa @u}e sa psom [arovom.
Svaki lik iz pri~e ima neke osobine.
Te osobine se vide iz wegovog pona{awa.
Popuni tabelu o osobinama psa @u}e.
pona{awe
Mesto radwe ove pri~e je:
osobina
Hvali se pred koko{kama.
hvalisav je
Vreme radwe u ovoj pri~i je: (Zapazi neke detaqe
koji }e ti pomo}i da otkrije{ vreme doga|awa;
npr. po re~ima „[arov pomirisa neki trag u
kukuruzima“ mo`e se zakqu~iti da je godi{we
doba u kojem se de{ava radwa leto. Zna~i, vreme
radwe u ovoj pri~i je: leto).
la`qiv je
11
Razbrajalica za `murke
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.
U desetoj ba{ti,
mnogo vo}a raste,
kru{ka, jabuka, {qiva.
Na {qivi gnezdo,
u gnezdu jaje,
u jaju belance,
u belancu `umance,
u `umancu pi{e „I[“
‡ ti `muri{.
Nau~i ovu razbrajalicu napamet.
Treba}e ti za neku igru.
Ovde napi{i jo{ neke razbrajalice koje
zna{.
12
Navedi imena igara u kojima koristi{
razbrajalice.
Kako se igraju `murke
Gledaj ove slike i opi{i kako se igraju `murke.
13
Radomir Putnikovi}
Nilski kow i antilopa
Bio neki nilski kow koji je mislio da je
lep, jak i, uop{te, zgodan momak. Jednom, kad je
mislio da ga niko ne gleda, zagazi u baru pokraj
reke i zagleda se u svoj lik u vodi.
„Nije da se hvalim, ali ba{ sam lep de~ko!“,
re~e samom sebi. „Imam usta puna zdravih, jakih
zuba kao u kowa. Moje o~i su pitome i qupke kao
u `abe. Glas mi je zvu~an, podse}a na sviwsko
groktawe. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u
slona. Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom.
Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to
imaju kow, `aba, sviwa i slon?!“
Jedna antilopa, koja je do{la na obalu reke
da se napije vode, ~ula je {ta je nilski kow
rekao o sebi. Ona mu se pribli`i i re~e:
„Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno
simpati~an drugim nilskim kowima. Me|utim, ja
mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda.
14
Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima,
{to se za tebe ne mo`e re}i. Obi~no se bez
druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa
sobom. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa
ima{?!“
Nilski kow je mislio ko mu je prijateq.
Mo`da majmun? No, priseti se da je jednom
upla{io majmuna. Mo`da mu je slon prijateq?
Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. A mo`da bi
`aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa
`aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana
prigwe~io.
Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih
`ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je
bila prijateq.
Nilski kow se zastide zbog ovoga. Skromna
i dobronamerna, antilopa je stajala pred wim
i ~ekala odgovor. Izgledala je veoma qupko.
„Zna{ {ta?“, re~e antilopa naposletku. „Ja
}u da budem tvoj prijateq. Me|utim, `elim da
za mene u~ini{ jednu malenkost. Molim te da
vi{e ne ska~e{ u vodu kad ide{ da se kupa{.“
Nilski kow je bio veoma zadovoqan {to }e
antilopa da bude wegov prijateq. Da bi joj
pokazao kako mo`e da bude pa`qiv, zakora~io
je veoma polako u reku. Ni jedna jedina
kapqica tom prilikom nije poprskala
antilopu.
Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u.
Prona|i i podvuci jednom bojom re~i kojima se
opisuje kako izgleda nilski kow.
Upi{i u ukr{tenicu samo re~i koje ozna~avaju
prijateqstvo:
Drugom bojom podvuci re~enice u kojima se
govori kakva je i kako izgleda antilopa.
nesebi~nost, drugarstvo, pa`wa,
dobrota, istina, la`, tolerancija,
hrabrost, pravda, qubav, mr`wa,
saose}awe, po{tovawe, ponos.
Za{to nilski kow nije imao prijateqe?
Objasni {ta zna~i re~enica:
Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u.
p
r
i
j
a
t
e
q
s
t
v
o
15
Narodne poslovice o prijateqstvu
Kad led po~ne da puca,
zna}e{ ko ti je prijateq.
(eskimska poslovica)
Ni u {ali ne treba
vre|ati prijateqa.
Nema zime dok ne padne iwe, ni prole}a dok
sunce ne sine, ni radosti dok ne deli{ s kime.
(latinska poslovica)
(srpska poslovica)
Prijateq se
u nevoqi poznaje.
Prijateqi se ne vuku za nos,
ve} jedan drugome ~uvaju ponos.
(srpska poslovica)
(srpska poslovica)
Prijateqstvo je kao biqka:
ako je ne neguje{ ‡ uvenu}e.
(srpska poslovica)
Objasni kako si razumeo ove poslovice.
Oboj istom bojom dva lista sa poslovicama
koje imaju sli~no zna~ewe.
[ta zna~i izraz ~uvati nekome ponos?
16
Poslovica je kratka i mudra
narodna izreka o `ivotu.
[ta zna~i izraz vu}i nekoga za nos?
Limunada s medom
Recept za dve osobe
Za pripremu
ove limunade
potrebne su:
1.
2.
3.
4.
• 2 ka{ike meda
• 1 limun
• 2 ~a{e vode
1. Limun iseci napola.
(Neka ti neko stariji
pomogne!) Iscedi iz
wega sok.
2. Sipaj sok u mawi bokal
i dodaj med. Dobro
prome{aj, sve dok se
med i sok ne sjedine.
3. Sipaj u bokal vodu i
dobro prome{aj.
4. Limunada s medom se
lako i brzo pravi.
Pripremi je i popij
zajedno sa svojim
drugom.
Doma}i zadatak:
Napi{i u svesci jo{ jedan
recept i nacrtaj ono {to ti
je bilo potrebno.
17
SETI SE {ta smo nau~ili...
Pove`i
po~etak
re~enice sa
pravim
nastavkom.
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Basne
glavni lik, ostali likovi,
vreme i mesto radwe
Poslovice
su pri~e u kojima `ivotiwe
govore i pona{aju se kao qudi
U pri~i se
odre|uje
su kratke i mudre narodne
izreke o `ivotu
Upi{i broj osvojenih poena.
Podse}amo se
GLAVNI LIK u pri~i
VREME RADWE u pri~i
MESTO RADWE u pri~i
18
OSOBINE LIKA
vide se iz wegovog
pona{awa.
[TA OSE]AM, [TA OSE]A[
^ITAMO
pri~e i pesme koje govore o ose}awima
U^IMO I [email protected]
‡ zagonetke
‡ re~i koje se rimuju
‡ re~i koje imaju sli~no zna~ewe
‡ re~enice (upitna, zapovedna, obave{tajna)
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da smisli{ i napi{e{ zagonetke
‡ da napi{e{ sastav o poklonu koji te je obradovao
‡ da sastavi{ spisak za kupovinu
‡ da dovr{i{ strip
‡ da napi{e{ vic
Jovan Jovanovi} Zmaj
Mrak
Mislio bi ~ovek
Kad pogleda mrak
Da je stra{no mo}an,
Da je silno jak.
To bi bilo naopako ‡
Al’ na sre}u nije tako:
Sve}icu za`e`i,
Mrak od tebe be`i.
Prona|i u re~niku i napi{i {ta zna~e re~i:
Prona|i i upi{i re~i koje imaju sli~no
zna~ewe.
za`e}i ‡
a k,
mr
`i,
be
,
jak
Napi{i za{to nam se ~ini da je mrak stra{no
mo}an.
h me je, b ojim
Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakav
je mrak.
se
‡
a
tr
mo}an
s
20
se
pla{im
pomr~in
a
azi
odl
tam
a
{i mo}a
bri
n
n
sila
Kako se de~ak ose}ao u mraku?
Za{to?
Kako se de~ak ose}ao kada je upalio svetlo?
Za{to?
Kako se ti ose}a{ kada si u mraku?
Nacrtaj ovde sebe, upla{enog.
Napi{i ~ega se pla{i{.
21
Nikola Jeremi}
Prkosna kru{ka
Pored puta kru{ka `uta na visokoj stoji
grani. Poku{ali mali{ani, poku{ao mrki meda,
poku{ali svi odreda, pre vremena, jo{ za leta,
da je skinu sa drveta.
Al’ se kru{ka nije dala. Sve je redom
obrukala. A na kraju ‡ nije {ala ‡ sa grane je
sama pala.
Napi{i kako bi meda ispri~ao ovaj doga|aj.
Kako bi kru{ka ispri~ala ovaj doga|aj?
Smisli i napi{i re~i koje se rimuju.
meda, deda,
{ala, znala,
drveta, leta,
22
,
,
,
,
,
.
U re~niku pi{e {ta zna~i re~ prkosan.
Potra`i zna~ewe na kraju ^itanke.
Qubivoje R{umovi}
Lake zagonetke
Ko }e prvi da se seti
KRILA NEMA
POQEM LETI
Setio se jedan Petar
TO JE VETAR.
A ko li }e ovo biti
IGLE IMA
NE ZNA [ITI
Setila se Nena sama
JE@ S BODQAMA.
Ko se tako ve{to krije
OKLOP IMA
VITEZ NIJE
Setio se Miki {ta je
KORWA^A JE.
Malo te`e zagonetke
Upi{i odgovaraju}i broj u kru`i} pored
crte`a.
1. Nit {u{nu, nit bu{nu, a u ku}u do|e.
2. Oca nema, majke nema, a svako se jutro ra|a.
3. Vodom ide ‡ ne bu}ka, travom ide ‡ ne {u{ka.
Smisli i napi{i zagonetke za
stolicu i za prozor.
Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od
neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor.
Smisli i napi{i zagonetke za
kru{ku i za medveda.
23
Zlata Vida~ek
Inat
Sima se sino} naqutio na mamu. Nije htela da ga pusti da se
du`e igra u dvori{tu. Bio je, istina, ve} mrak, ali neki wegovi
drugovi ostali su i posle wega. Samo je on morao da ode ku}i.
Za vreme ve~ere je }utao i oti{ao na spavawe qut. Kada se
jutros probudio, svega se setio. I qutina se vratila.
Sko~io je s kreveta. Usne stisnuo i napu}io. Namrgodio se.
Ni{ta ne pita. Ni sa kim ne razgovara.
„Simo, donela sam ti ~okoladu s le{nikom“, ka`e mama tek
{to se vratila sa pijace. U ruci joj pun zembiq.
„Ne mogu“, odgovori Sima.
„Uzmi! Vrlo je ukusna. Nisi, vaqda, jo{ uvek qut?“
„Ne mogu“, ponavqa tiho.
„Dobro, kad ne}e{. Poje{}emo je tvoja sestra i ja.“
Sima i daqe }uti. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao
le{nik, samo je trepnuo. Ubrzo vi{e ~okolade nije bilo. Od we
je ostao samo komad svetlog staniola. Sestra ga je pa`qivo
ra{irila, ispravila savijene uglove i stavila me|u listove
kwige.
„Eto, kakve ste. Ni{ta mi niste ostavile!“, mrko je {apnuo
Sima.
„Mama ti je dvaput nudila. [to nisi uzeo?“
„Da mi je bar jo{ jednom ponudila, sigurno da bih uzeo. Ali ona
nije htela. Za inat.“
Ko se u pri~i inatio?
U re~niku }e{ na}i zna~ewe
re~i inat i zembiq.
[ta je Sima trebalo da u~ini?
Kako se ~ovek ose}a kada se inati?
24
Re~enice
U pri~i „Inat“ prona|i i iz we prepi{i
po jednu:
Gledaj sliku i napi{i o woj
po jednu:
upitnu re~enicu
upitnu re~enicu
zapovednu re~enicu
zapovednu re~enicu
obave{tajnu re~enicu
obave{tajnu re~enicu
Na kraju svake re~enice stavi
odgovaraju}i znak: . ? !
Za{to pla~e{
Ja sam se naqutila
Kupi mi ~okoladu
Ne vi~i na mene
Gde je moja ~okolada
On me je obradovao
Doma}i zadatak:
Seti se nekog doga|aja kada si se inatio. Opi{i ga.
Smisli i napi{i naslov.
25
Jovan Jovanovi} Zmaj
Hvala
Evo, draga de~ice,
Vo}a svakojaka:
Gro`|a crna, gro`|a bela,
Jabuka, kru{aka!
Ove lepe darove
Jesen nam je dala.
Draga na{a jeseni,
Od srca ti hvala!
Setimo se prole}a,
Wegovih cvetova,
[to nam cve}e obe}alo,
Evo tih darova!
Ove lepe darove
Jesen nam je dala.
Draga na{a jeseni,
Od srca ti hvala!
Napi{i kako razume{ stihove:
[to nam cve}e obe}alo,
Evo tih darova!
Napi{i koje nam darove daje jesen.
Zamisli da treba da ide{ na pijacu.
Napravi spisak onoga {to `eli{ da kupi{.
Spisak
Smisli druga~iji naslov za ovu pesmu.
26
,
,
,
,
,
,
,
,
.
Napi{i sastav o tome kako si se obradovao poklonu. Seti se nekih detaqa.
Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
Pi {
emo
s as
tav
• Kada si dobio poklon?
• Ko ti ga je poklonio?
• Koji je to bio poklon?
• Opi{i kako je
izgledao.
• Kako si se ose}ao kada
si dobio poklon?
• [ta si tada rekao?
• [ta si tada pomislio?
27
Dositej Obradovi}
Pas i wegova senka
Nosio pas par~e mesa. Prolaze}i pored reke,
spazio je u vodi svoju senku. Pomislio je da je u
vodi neki drugi pas. U~ini mu se da je u ustima
onog drugog psa ve}e par~e mesa, pa sko~i da mu
ga otme. Pri tome ispusti svoj komad, te mu ga
voda odnese. Posle toga pas se ~udio kako u isti
mah nestado{e oba komada mesa.
[ta je pas pomislio kada je video senku
u vodi?
Jedna narodna poslovica ka`e: Ko tra`i ve}e,
izgubi iz vre}e. Objasni po ~emu su sli~ne ta
poslovica i ova pri~a.
Otkrij i napi{i re~i koje ozna~avaju ose}awa.
Objasni {ta zna~i re~ zavist.
DOSTRA
TRASH
SEB
]ASRE
Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an.
Ova pri~a je: a) poslovica b) basna v) zagonetka
28
BAQUV
Dovr{i ovaj strip. Smisli i napi{i {ta je pas u sebi govorio.
1.
2.
3.
4.
29
Dragomir \or|evi}
Ej kako bih
Ej kako bih rado pisnô
Da je prawe beskorisno
I digao bune
Na one sapune
Ej kako bih da ne boli
Rekô re~-dve i o {koli
I uz zvuke reske
Pocepao sveske
Ej kako bih i to smesta
Zabranio ona testa
I pre{ao glatko
Na {nicle i slatko
Ej kako bih vi{e-mawe
Ukinuo i spavawe
I kô svaki pravi
@iveo na javi
Potra`i u re~niku {ta zna~e
re~i pisnuti, testo, rezak i java.
Napi{i protiv ~ega se sve de~ak buni u ovoj
pesmi.
1.
2.
3.
4.
U ~emu se ne sla`e{ sa ovim de~akom?
Napi{i u ~emu se sla`e{ sa ovim de~akom.
Izbroj koliko ova pesma ima stihova.
Izbroj koliko ova pesma ima strofa.
30
Postavi tri pitawa de~aku iz ove pesme.
1.
Zavr{i ove re~enice:
Dobro se ose}am kada
2.
3.
Objasni de~aku iz ove pesme {ta je to
{to je lepo u {koli.
Qut sam kada
Brinem se kada
Radujem se kada
Re{i rebuse.
(iduq)
(agonots)
(subotua)
(a}uk)
(atekar)
(oatep)
31
Grozdana Oluji}
[arenorepa
U buci zoolo{kog vrta mali{ani su obi~no
zastajali pred kavezima s majmunima, pa
odlazili da se dive slonovima i fokama.
Samo je jedna devoj~ica, ~ije je plavo teme
jedva dopiralo ~uvaru do pojasa, redovno
odlazila do kaveza iza ~ijih je re{etaka
`iveo tigar. Zatim je, sve dok se vrt ne zatvori
ili je roditeqi ne odvuku ku}i, stajala ne`no
gledaju}i u zver ~ije su se zenice pri jakoj
svetlosti skupqale u o{tru crnu prugu.
^uvaru se ~inilo da i zver posmatra
devoj~icu s ne`no{}u u o~ima, kao da
pogledima vode neki nemi, tajni razgovor. Na
trenutke mu je jedva uspevalo da ga prepozna.
Je li mogu}e da je to ona ista zver ~iji urlik
ledi krv u `ilama i qudima i `ivotiwama, a
udarac {ape ugiba re{etke kaveza?
S ~u|ewem i nevericom ~uvar je gledao kako
se tigar u detetovom prisustvu mewa, kako mu
kretwe postaju bla`e a o~i, uprte u devoj~icu,
pitomije. „Pa, on bi se kao psi} sklup~ao kraj
detetovih nogu, samo da je kavez otvoren!“,
pomisli ~uvar ne veruju}i sopstvenim o~ima:
wu{ke oslowene o {ape, tigar je le`ao,
gledao u devoj~icu, i preo.
‡ Pusti me da ga pomilujem! ‡ zamoli
devoj~ica jednoga dana ~uvara, a ovaj zadrhta
od u`asa i odlu~i da je ni za trenutak ne
ostavqa samu s tigrom.
Ko zna koliko je puta devoj~ica dolazila!
Koliko dugo stajala i gledala u tigra! Zvezde
dane ne broje. Nedeqe i meseci su prolazili
ulivaju}i se u prole}a, leta i zime kao {are s
tigrovih le|a u rep.
32
Devoj~ica je prosto bila op~iwena tim repom,
jer se ~as umilno uvijao tigru oko {apa, ~as
gnevno udarao o re{etke. Aj, kad bi neko, makar
na tren, pustio tigra iz kaveza! Devoj~ica je s
tugom gledala zarobqenu zver, a tigar je, kao da
ne{to naslu}uje, pru`ao {apu ka woj.
Majka s nelagodno{}u opazi suzu u oku
devoj~ice, tr`e je i odvu~e od kaveza, a te
iste ve~eri otkri da je ~itava devoj~icina
crtanka ispuwena crte`ima mo}ne prugaste
zveri. „Pa, ona tigra voli vi{e od roditeqa!“
‡ prolete joj kroz glavu.
‡ Nema vi{e odlazaka u zoolo{ki vrt,
zapamti! ‡ pripreti qubomorno, pa gurnu
crtanku u ladicu. ‡ Dosta je meni tih
gluposti... ‡ I majka qutito zalupiv{i
vratima iza|e iz detetove sobe, a devoj~ica
izvadi crtanku i stavi je sebi pod uzglavqe,
pa le`e, ali ~itave no}i ne sklopi oka od
vatru{tine i povra}awa.
[ta sve nisu ~inili roditeqi da joj
pomognu, pa ni{ta. ^ak su i crte` s tigrom
stavili iznad detetovog kreveta, ali mala je
nao~igled svih sve br`e kopnela.
U svom kavezu, odbijaju}i hranu, kopneo je i
tigar. Niko nije mogao da odredi od ~ega boluje,
ali on je iz dana u dan postajao sve tawi i sve
mawi. „Ako ovako nastavi, uskoro ga ne}e ni
biti!“, promrmqa ~uvar setiv{i se da ve}
danima kraj tigrovog kaveza nije video plavokosu
devoj~icu, pa uzdahnu. „Verovatno tigar za wom
tuguje!“ ‡ pogleda jo{ jednom izmr{avelu zver,
re{en da sutra o svemu obavesti upravnika.
Zatim jo{ jednom obi|e vrt, pa le`e.
Dugo nije mogao da zaspi, a kada je zaspao, pred
samu zoru, tr`e ga urlik tigra. Zaboraviv{i ~ak
da obu~e kaput, on potr~a ka tigrovom kavezu.
Stigav{i nadomak kaveza, on zastade kao ukopan.
„Sawam li ja ovo?“, upita se kad vide zakqu~ana
vrata i prazan kavez. „Nije tigar vrabac, pa da
izleti kroz re{etke!“ Jo{ jednom optr~a prazan
kavez, pa ~itav zoolo{ki vrt, ali tigru ni traga.
Istoga trena, detetova majka ~u devoj~icin
razdragani smeh i, ne veruju}i sopstvenim
u{ima, sko~i s kreveta. Ulete u detetovu sobu i
gotovo zaneme od ~uda. Kraj samog detetovog
uzglavqa le`ala je prugasta, {arenorepa ma~ka
i prela, a devoj~ica se smejala.
Iza prozora rumenila se zora. I prozor i
vrata bili su zatvoreni. Otkuda ma~ka? Nikada
sli~nu woj nije videla, a ipak joj je odnekud
poznata...
Majka nehotice podi`e pogled ka zidu i
kriknu. Sa crte`a, pravo u wu, gledao je prugasti,
{arenorepi tigar. U detetovom krevetu le`ala je
ista takva prugasta, {arenorepa ma~ka sa
o{trom, crnom prugom umesto zenica. Od zebwe
majka zadrhta. „Da se nije tigar u ma~ku
pretvorio?“, pomisli, pa odmahnu rukom. „Ne
budali!“, prekori samu sebe. „Ma~ka je ma~ka,
a maloj je uz wu, o~igledno, dobro!“
Ve} pred kraj toga dana majka opazi da
devoj~ica lak{e di{e i, obradovana, zaboravi i
tigra i svoju zebwu.
Devoj~ica se sve ~e{}e smejala, a [arenorepa
se od we nije odvajala. U mraku, kao `i{ci,
gorele su wene o~i. „Pa ona to kao pas
stra`ari!“, prolete majci kroz glavu. „Kad jede?
Kada spava?“, upita se, pa ushi}ena detetovim
sve br`im oporavkom zaboravi svoja pitawa.
Kao ki{a niz oluk tekli su dani. Devoj~ica je
ve} po~iwala da ustaje sa kreveta i pomalo hoda
po sobi pra}ena prugastom {arenorepom ma~kom.
33
Smisli i napi{i poruku ove pri~e.
Kona~no, do|e i dan da krene u {kolu. Ona
razdragano zgrabi torbu i polete niz ulicu,
unapred se raduju}i susretu s drugovima i
drugaricama iz razreda.
Istoga trena [arenorepe nestade, a ~uvar,
prolaze}i kraj nedeqama praznog kaveza, iza
re{etaka ugleda tigra.
Vidi u re~niku {ta zna~e re~i:
{arenorep, neverica, op~initi,
ladica, uzglavqe, vatru{tina,
kopneti, zebwa, budaliti, `i`ak,
ushi}en i razdragan.
Podvuci u pri~i slede}a mesta i objasni ih:
•
•
•
•
devoj~ica gleda tigra u kavezu
tigar gleda devoj~icu
tigar se mewa kada upoznaje devoj~icu
tigar i devoj~ica postaju prijateqi
Za{to je majka zabranila devoj~ici da odlazi
u zoolo{ki vrt?
Za{to se devoj~ica razbolela?
Opi{i glavne likove iz ove pri~e ‡
devoj~icu i tigra. Prilikom opisivawa
seti se re~i kojima ih pisac opisuje i objasni kako
ih zami{qa{. Opi{i kako izgledaju, kako se
pona{aju, koje su wihove osobine.
Lik devoj~ice:
Lik tigra:
Re{i rebus.
Za koji deo pri~e mo`e{ re}i da se u
stvarnosti nije mogao dogoditi?
(e{ip es jat ilov es ok)
34
Dobrica Eri}
^uo sam
^uo sam kako p~elica zuji
kad med iz cveta kroz wu prostruji.
^uo sam kako ki{a pqu{ti
i kako zrela p{enica {u{ti.
^uo sam kako livade zri~u
kako `ubore i pu}puri~u.
^uo sam kako majka pla~e
i krije suze u maram~e.
Objasni za{to pesnik ka`e da livada zri~e,
`ubori i pu}puri~e?
^uo sam kako ona pevu{i
kada joj sunce sine u du{i.
Sve sam ja ~uo i znam {ta zna~i
kada se otac naobla~i.
Mada mi svaki ne`ni zvuk prija
meni je ipak najmilija
Starinska svirka maj~inog glasa
blaga kô `ubor re~nih talasa.
Objasni stihove:
^uo sam kako ona pevu{i
kada joj sunce sine u du{i.
[ta zna~i: Kada se otac naobla~i?
Kako pesnik opisuje maj~in glas?
Zna~ewe re~i
pu}purikati prona}i
}e{ u re~niku.
Koje ose}awe u tebi izaziva ova pesma?
Napi{i koji zvuci tebi najvi{e prijaju. Za{to?
35
Andra Frani~evi}
Zabrinuti roditeqi
Rekla guska gusku ju~e:
„Gde je, du{o, na{e lu~e, gu{~e na{e `uto?“
„Ne znam“, ka`e gusan beli, „nema lole ve}
dan celi. Nekud je odlutô.“
A guski je bilo `ao, pa sve:
„Jao, jao, jao, kuku meni, dru`e! Pojela ga
mo`da `aba, il’ prebila nogu baba {to joj jede
ru`e“.
[ta je gusan na to znao, no se i on rasplakao,
pla~e kao pqusak. Plakali su ispod duda,
plakali su prosto svuda i guska i gusak.
^uo jedan leptir ovo, pa ih pita:
„[ta je novo, dve gu{~ije glave?“
A kad ~uo koga tra`e, nasmeja se, pa im ka`e:
„Ba{ ste guske prave! Ta eno vam va{eg lole
na zelenoj bari dole, a gde bi ina~e? Najeo se
kao prasac, ne mo`e da ga~e“.
U re~niku prona|i zna~ewe re~i lola.
Za{to su roditeqi bili zabrinuti?
Izgovaraj glasno vi{e puta:
Napi{i kako su se roditeqi pona{ali kada su
bili zabrinuti.
Koja je osobina gu{~eta iz ove pri~e? Podvuci
odgovor koji smatra{ ta~nim.
a) pla{qivo je b) pa`qivo je v) neodgovorno je
36
V,
VA,
VO,
VI,
VE,
VU
L,
LA,
LO,
LI,
LE,
LU
Q,
QA,
QO,
QI,
QE,
QU
C,
CA,
CO,
CI,
CE,
CU
^,
^A,
^O,
^I,
^E,
^U
X,
XA,
XO,
XI,
XE,
XU
\,
\A,
\O,
\I,
\E,
\U
Za{to mama kengur
ne voli ki{ne dane?
‡ Zato {to se tada
deca igraju unutra.
[aqiva strana
U~iteqica proziva |ake:
„Neda Doki}!“
\aci u horu odgovaraju:
„Nije tu!“
U~iteqica se naquti,
pa podviknu:
„Mir! Mo`e ona i sama
da odgovori!“
Za{to ptice
u jesen lete
na jug?
‡ Zato {to
im je daleko
da hodaju.
Napi{i jedan vic koji zna{.
37
SETI SE {ta smo nau~ili...
Zaokru`i slovo
ispred odgovora
za koji misli{ da
je ta~an.
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Upi{i broj osvojenih poena.
mrak ‡ tama ‡ pomr~ina
Ovo su:
a) re~i sa sli~nim zna~ewem
b) re~i sa suprotnim zna~ewem
^itav dan ide,
iz ku}e ne izlazi.
Ovo je:
a) poslovica
b) zagonetka
Podse}amo se
RE^ENICE
OBAVE[TAJNE
.
ZAPOVEDNE
!
UPITNE
RE^I KOJE SE RIMUJU
38
MEDA ‡ DEDA
?
KO DOBRO ^INI,
DOBRIM MU SE VRA]A
^ITAMO
pri~e i pesme koje govore o dobrim delima
U^IMO I [email protected]
‡ odvojeno pisawe re~i
‡ slogovawe i rastavqawe re~i na kraju reda
‡ potvrdne i odri~ne re~enice
‡ samoglasnici i suglasnici
‡ re~i sa uve}anim zna~ewem
‡ re~i sa umawenim zna~ewem
‡ pisawe dve ta~ke i zareza
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da napi{e{ pri~u o stonogi koja kupuje cipele
‡ da objasni{ kako se do~ekuju gosti
‡ da pomogne{ mravima da se mimoi|u na putu
‡ da popuni{ tabelu ‡ pesnici i pesme
Dragan Luki}
Pardon
Sreo slon
u {etwi
stonogu
i zgazi joj
trideset
i tre}u
nogu.
U~tivo surlu
podigô slon
i rekô:
„Pardon“.
U re~niku na|i {ta zna~e
re~i pardon i u~tivo.
Objasni iz ~ega se vidi da je slon bio u~tiv?
Upi{i u ukr{tenicu re~i u~tivosti: izvoli,
oprosti, molim, hvala, prijatno.
i
z
v
i
n
i
40
Zaokru`i samo one re~enice kojima se
pokazuje lepo pona{awe.
Kad nekoga gurne{.
Kad te neko
slu~ajno gurne.
1. @ao mi je.
1. Uh, to me boli!
2. Izvini.
2. Molim te, pazi malo.
3. Izvini, nisam namerno.
3. Budalo, ne guraj me!
4. Ha, ha, je l’ boli?
4. Gde gleda{, some?
Smisli {aqivu pri~u o tome kako je stonoga krenula sa
slonom da kupi cipele. Daj pri~i naslov.
Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
Upi{i u tabelu imena pesnika i naslove pesama koje smo dosad u~ili.
Ime pesnika
Naslov pesme
Strana
Dobri prijateqi
4
Mrak
20
Toma Slavkovi}
Qubivoje R{umovi}
23
Hvala
30
Dobrica Eri}
40
41
Ruska narodna basna
Lija i `dral
Sprijateqe se lija i `dral. Naumila lija da
po~asti `drala, ode k wemu i pozove ga k sebi u
goste.
„Do|i, kume, do|i, dragi. Ba{ }u te lepo
po~astiti.“
Po|e `dral na gozbu. A lija nakuvala ka{e, pa je
razmazala po tawiru.
Postavila i nudi:
„Jedi kumi}u, jedi golubi}u, sama sam
pripremila“.
@dral tup-tup kqunom po tawiru, lupkao, lupkao,
ali ni{ta ne mo`e da uhvati.
A lisica li`e li, li`e ka{u i svu je sama pojela.
Pojela ka{u, pa veli:
„Izvini, kume, vi{e nemam ~ime da te po~astim“.
@dral joj odgovara:
„Hvala, kumo, i na tome. Do|i ti sad k meni u
goste“.
Sutradan do|e lija `dralu u goste. On pripremio
~orbu s mesom, nasuo u bokal s uskim grli}em,
stavio na sto i ka`e:
„Jedi, kumo, nemam ni{ta drugo“.
Po~ela lija da se vrti oko bokala, pri|e mu s
jedne strane, pri|e s druge, i lizne ga i omiri{e ga,
ali nikako da do|e do jela. Ne mo`e da glavu uvu~e
u bokal.
A `dral kquca li, kquca, dok nije sve pojeo.
„Pa, ne quti se, kumo, vi{e nemam ~ime da te
po~astim.“
Liji bi krivo. Mislila je da }e se najesti za celu
nedequ dana, a ku}i se vratila prazna stomaka.
Kako je uzajmila, tako joj se i vratilo.
Od tog doba prestalo je prijateqstvo lisice i
`drala.
42
Kako je lisica po~astila `drala?
Postoje re~i kojima se ne{to umawuje.
Nekada se te re~i govore i iz milo{te.
Nastavi daqe:
kum ‡ kumi}
golub ‡ golubi}
Kako je `dral po~astio liju?
cvet ‡
ku}a ‡
list ‡
‡
‡
Za{to je prestalo prijateqstvo izme|u lisice
i `drala?
Napi{i na koga se iz ove pri~e odnose ove
poslovice?
Kako poseje{, onako }e ti ni}i.
Kako prostre{, onako }e{ i le`ati.
Podeli ovu pri~u na dve celine.
Ozna~i to jednom crtom.
Za{to?
Smisli i napi{i naslov:
za prvi deo pri~e
Objasni za{to je ova pri~a basna.
za drugi deo pri~e
43
Basnu „Lisica i `dral“ ispri~aj kratko, samo
u pet re~enica.
Podvuci re~enice kojima se opisuje kako je
lija poku{avala da pojede ka{u iz bokala.
Prona|i i prepi{i neke re~enice iz ove
pri~e koje su kazane qubazno, a nisu iskrene.
Napi{i pravilno ove re~enice:
svu pojela lisica ka{u je
se lisicu `dral na naqutio
stomaka vratila praznog se lisica
i je `drala prijateqstvo lisice prestalo
Dopi{i re~i sa sli~nim zna~ewem.
nasuti
po~astiti
44
Re{i rebuse.
Kako se do~ekuju gosti
Gledaj slike i napi{i {ta ko govori.
Gost:
Doma}in:
Gost:
Doma}in:
Do~ek
Gost:
Doma}in:
Gost:
Doma}in:
Poslu`ivawe
Gost:
Doma}in:
Gost:
Doma}in:
Ispra}awe
45
Ma|arska narodna pri~a
Lakomi me~i}i
Preko devet visokih planina ‡ u desetoj
‡ u jednoj gustoj {umi `ivela je me~ka sa dva
me~eta. Me~i}i rasli, porasli i jednoga
dana re{e da po|u u svet i tra`e sre}u.
Na rastanku ih je majka zagrlila i
savetovala da se u `ivotu nikada ne sva|aju
i ne odvajaju jedan od drugoga. Obe}ali su
me~i}i da }e je poslu{ati i po{li na put.
I{li, i{li ‡ dan, dva... Za to vreme
pojeli su svu hranu koju su poneli.
Ogladneli. Oborili glave i jedva hodaju.
„Bato, ja sam mnogo gladan!“, kazalo je
mla|e me~e kroz pla~.
„I ja sam gladan“, kazalo je starije me~e.
I{li oni tako, i{li i najedanput, nasred
puta, na|u pove}i komad tvrdog sira. Kako
su se samo obradovali {to }e koliko-toliko
da utole glad! Ali im je ta radost bila
kratkotrajna. Po~eli su da se sva|aju oko
podele sira, jer se svaki pla{io da wegov
deo ne bude mawi. ^ula tu sva|u lisica, pa
do{la i upitala me~i}e:
„Oko ~ega se to sva|ate, me~i}i?“
Me~i}i joj objasnili oko ~ega se sva|aju.
„Ala ste sme{ni!“, kazala je lisica. „Pa
zar se oko toga sva|ate? Po{to ste mi oboje
dragi, evo, ja }u da vam podelim sir.“
„Ba{ ti hvala, teta-lijo, {to si do{la da
nam podeli{ sir“, re~e mla|e me~e.
Uze lisica sir i tresnu ga o jedan paw, te
dobi dva nejednaka par~eta.
„Teta-lijo, teta-lijo, par~i}i nisu isti!“,
viknu starije me~e.
46
„Polako, polako, mili moj! Nemoj da se brine{
zbog toga. Popravi}u ja to.“
I lisica od ve}eg komada odgrize pove}e
par~e, tako da je onaj mawi komad ispao ve}i.
„Opet nisu jednaki!“, viknu sada mla|e me~e.
„Ama, budite strpqivi, dragi moji me~i}i!
Znam ja svoj posao.“
I tako je lisica nastavila da deli sir
grickaju}i ~as jedan, ~as drugi komad, a me~i}i
su okretali svoje crne nosi}e ~as na jednu, ~as
na drugu stranu o~ekuju}i da komadi sira budu
jednaki. Lisica je delila, delila dok se nije
najela ‡ i pojela sve ‡ a onda im je kazala:
„Evo, sad su komadi}i sira potpuno jednaki.
Neka vam je prijatno, dragi moji me~i}i! Ako i
drugi put budete imali ne{to za deobu, slobodno
pozovite mene, ja }u vam majstorski podeliti“.
To je kazala i pru`ila im po jedno malo,
male{no par~e tvrdog sira, mahnula repom i
oti{la.
„Tako nam i treba“, kazalo je starije me~e,
„kad smo lakomi.“
[ta je iskustvo?
[ta su me~i}i nau~ili iz svog iskustva?
U re~niku }e{ na}i {ta zna~i
re~ lakom.
Ozna~i deo pri~e iz kojeg se vidi da su me~i}i
bili lakomi.
Doma}i zadatak:
Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu
1. Me~i}i rastu pored majke
Napi{i jo{ neku re~ koja ima sli~no zna~ewe
kao re~ lakom.
2. Me~i}i polaze u svet
3. Majka ih ispra}a
4. Ogladneli su
Napi{i {ta je majka savetovala me~i}ima.
5. Nalaze komad sira
6. Sva|aju se
7. Lisica im deli sir
8. Lisica odlazi
9. [ta je reklo starije me~e
47
Predlo`i kako da se pravedno podeli sir. Zaokru`i najboqe re{ewe.
1. Podelio bih sir na pribli`no jednake
delove i pustio brata da izabere deo za sebe.
2. Dao bih mu sve i naqutio se zauvek na wega.
Rekao bih: „Evo ti, gladnice!“
3. Uzeo bih koliko ja ho}u, a wemu {ta ostane.
4. Sir bih podelio na dva dela, a onda bismo
bacali nov~i} ili vukli drvce.
Slogovawe
Prepi{i pravilno ove stihove. Pove`i slogove u re~i.
Hte o je mi{ Mi {a
da i ma slat ki {a.
Tres nu o je : tras,
po vi si o glas:
U staj, Mja o, tor tu me si
i na sto mi je do ne si.
Mja o mrd nu br kom,
mi{ u ru pu tr kom.
Rastavqawe re~i na kraju reda
Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Crtica treba da se nalazi na granici sloga.
Jedno slovo se nikada ne ostavqa samo na kraju reda.
devoj~ica
48
u~ionica
ogledalo
Samoglasnici i suglasnici
BBB, MMM...
Ne mo`e da
se peva...
AAAAAAAA
EEEEEEEE
IIIIIII
OOOOOOO
UUUUUUUU
Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se
pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U.
Oni se zovu samoglasnici.
Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami
~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom.
Zovu se suglasnici i ima ih dvadeset pet.
Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva
slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, prvak, gr-lo.
Podeli re~i na slogove pomo}u uspravnih crta.
U ku}ice upi{i koliko svaka re~ ima slogova.
Dobi}e{ pravilan niz brojeva.
u
na{oj
Re{i rebuse.
ulici
zapa`amo
neodoqivog
qubopitqivog
zanimqivog
~upavog
malog
psa
Kad se re~i
na slogove
ne bi delile,
one bi se
preko strane prel
e.
il
49
Odvojeno pisawe re~i
Kada se li
pi{e
odvojeno?
Li se pi{e odvojeno
kad se pita: Da li?
Je li? Jesi li?
Da li su me~i}i bili gladni?
Je li lija podelila sir?
Jesu li sada me~i}i siti?
Kada se
ne pi{e
odvojeno?
Ne se pi{e odvojeno
kada neko ne{to:
ne radi, ne peva,
ne zna, ne ume.
Izuzetka ~etiri
znam: ne}u, nemoj,
nemam, nisam.
Napi{i pravilno ove re~enice.
Dalisusvejabukedali?
Neznamdalisusvedali.
Jajabukavi{enemam.
50
Potvrdne i odri~ne re~enice
Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili
odri~nim re~enicama.
Ako ne zna{,
odgovor potra`i
u enciklopediji.
Da li je kru{ka povr}e?
Mo`e li pas da se popne na drvo?
Da li se papir pravi od drveta?
Znaju li mravi da naprave med?
Mogu li ma~ke da vide u mraku?
Mo`e li voda da se pretvori u paru?
Potvrdne re~enice:
Odri~ne re~enice:
1.
1.
2.
2.
3.
3.
Dve ta~ke i zarez
Kada re|am il’ nabrajam,
zarezima re~ odvajam.
Ispred toga stavqam zna~ke
od dve ta~ke.
Stavi : i , tamo gde je potrebno.
Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we
jagode kajsije i {qive. Od povr}a volim
gra{ak kupus paradajz i {argarepu.
51
Du{ko Trifunovi}
Dva jarca
Dva su jarca vrlo prosta
po{li preko uskog mosta
jedan s jedne strane
a drugi s druge strane
Skupili se navija~i
da gledaju ko je ja~i
ili jedna strana ili
druga strana
Stali jarci pa se mjere
onda po~e da se dere
jedan s jedne strane
drugi s druge strane
Sklawaj mi se ru`na stoko
baci}u te u duboko
vi~e jedna strana
vi~e druga strana
Kad su do{li nasred mosta
jedan re~e ‡ sad je dosta
i sa jedne strane
i sa druge strane
Vratimo se svaki sebi
da do tu~e do{lo ne bi
ni sa jedne strane
ni sa druge strane
Vrati{e se pa se smiju
pusti qude da se biju
i sa jedne strane
i sa druge strane
Vi ste ovu pri~u znali
niste ni vi s kru{ke pali
jedan s jedne grane
drugi s druge grane
52
Prona|i u pesmi i zaokru`i crvenom bojom
stihove kojima zapo~iwe sva|a.
Re~i sa umawenim zna~ewem
Dopuni:
Prona|i u pesmi i plavom bojom zaokru`i
stihove kojima se poziva na dogovor.
jarac ‡ jar~i}
Seti se i napi{i kako su se pona{ali jarci u
narodnoj basni „Dva jarca“.
ma~ka ‡
ruka ‡
kamen ‡
noga ‡
buba ‡
Re~i sa uve}anim zna~ewem
Dopuni:
jarac ‡ jar~ina
ruka ‡ ru~etina
ma~ka ‡
kamen ‡
noga ‡
buba ‡
Gledaj sliku.
Predlo`i kako da se mravi mimoi|u
na tesnom putu, a da se ne posva|aju.
53
Narodna pesma
Marko Kraqevi} i orao
Le`i Marko kraj druma careva,
Pokrio se zelenom dolamom,
Po obrazu srmajli maramom,
^elo glave kopqe udario,
Za kopqe je [arac kowic svezan,
Na kopqu je sura tica orle,
[iri krila, Marku ~ini lada,
A u kqunu nosi vode ladne,
Te zapaja rawena junaka.
Al' besedi iz gorice vila:
„O Boga ti, sura tico orle!
[to je tebi dobra u~inio,
U~inio Kraqevi}u Marko?
[iri{ krila, te mu ~ini{ lada.
I u kqunu nosi{ vode ladne,
Te zapaja{ rawena junaka“.
Al' besedi sura tica orle:
„Mu~i, vilo, mukom se zamukla!
Kako m' nije dobra u~inio,
U~inio Kraqevi}u Marko?
Mo`e{ znati i pametovati,
Kad izgibe vojska na Kosovu
I obadva cara poginu{e,
Car Murate i kne`e Lazare,
Pade krvca kowu do strma{ca
I junaku do svil'na pojasa,
Po woj plove kowi i junaci,
Kow do kowa, junak do junaka,
A mi tice doletismo gladne,
Doletismo i gladne i `edne,
Quckoga se naranismo mesa
I krvi se qucke napojismo,
A moja se krila zakvasi{e.
Planu sunce iz neba vedroga,
Te se moja krila okore{e,
54
Ja ne mogo' s kril'ma poletiti,
A moje je dru{tvo odletilo,
Ja ostado' nasred poqa ravna,
Te me gaze kowi i junaci;
Bog donese Kraqevi}a Marka,
Uze mene iz krvi juna~ke,
Pa me metnu za sebe na [arca,
Odnese me u goru zelenu,
Pa me metnu na jelovu granu.
Iz nebesa sitan da`d udari,
Te se moja krila poopra{e
I ja mogo' s kril'ma poletiti,
Poletiti po gori zelenoj,
Le`i Marko kraj druma careva,
Pokrio se zelenom dolamom,
Po obrazu srmajli maramom,
^elo glave kopqe udario,
Za kopqe je [arac kowic svezan,
Na kopqu je sura tica orle,
[iri krila, Marku ~ini lada,
A u kqunu nosi vode ladne,
Te zapaja rawena junaka.
Al' besedi iz gorice vila:
„O Boga ti, sura tico orle!
[to je tebi dobra u~inio,
U~inio Kraqevi}u Marko?
[iri{ krila, te mu ~ini{ lada.
I u kqunu nosi{ vode ladne,
Te zapaja{ rawena junaka“.
Al' besedi sura tica orle:
„Mu~i, vilo, mukom se zamukla!
Prona|i i podvuci stihove koji govore o tome
kako se orao pona{a prema Marku Kraqevi}u.
Objasni ukratko koje je prvo dobro u~inio
Marko orlu.
Ozna~i stihove koji govore o tome koje je
drugo dobro u~inio Marko orlu. Ka`i {ta
zna{ o tome u nekoliko re~enica.
Napi{i koje osobine krase Marka Kraqevi}a.
Napi{i koje osobine krase orla u pesmi.
Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik
slabih i branilac pravde.
O wemu su ispevane mnoge juna~ke (epske) pesme.
Epska ili juna~ka pesma je narodna pesma
koja govori o nekom doga|aju ili junaku.
U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:
drum, dolama, srmajli, udariti, kopqe,
zapajati, sur, besediti, mu~ati, zamuknuti
se, krvca, strma{ce, okoreti se, da`d,
dru`binica, varo{, nedarce, danak.
Objasni {ta zna~e stihovi:
Spomiwe se Kraqevi}u Marko
kao dobar danak u godini.
Prona|i pet re~i iz pesme koje u sebi imaju
slogotvorno r. Ispi{i ih na linijama.
Objasni kako zami{qa{ rawenog Marka
i orla koji stoji na wegovom kopqu.
55
Milo{ Macourek
Mah i [ebestova
Mah i [ebestova bili su |aci 3-b odeqewa,
stanovali su u istoj stambenoj zgradi i i{li
zajedno u {kolu. U ku}i je `ivela gospo|a
Brzonogi}ka sa psom Xonatanom i gospo|a
Luki}ka sa ma~kom Micikom i, kada bi se svi
~etvoro sreli na stepeni{tu, bio je to pravi
cirkus. Micika je frktala kao hr~ak, Xonatan
je besneo kao tigar, gospo|a Luki}ka je
vri{tala od straha, gospo|a Brzonogi}ka je
vikala: Xonatane, ti{e! A stanari su izletali
iz stanova ‡ {ta se to, pobogu, de{ava...?!
Zato se nemojte ~uditi {to je [ebestova
ponekad zadirkivala Xonatana:
Alo, alo, alo,
za{to je ma~aka malo?
A ja lajem kao grom,
nek je maca milion!
Xonatana je to qutilo, a ina~e se dru`io
sa Mahom i [ebestovom i povremeno je ujutru
be`ao od gospo|e Brzonogi}ke, da bi ih
dopratio do {kole. Gospo|a Brzonogi}ka nije
takve izlete podnosila, svaki put je
istr~avala za wim i zvala: Xonatane, ku}i,
Xonatane, ku}i! Samo {to Xonatana nije bilo
tako lako uhvatiti ‡ Xonatan je bio pas, a pas
tr~i br`e i od jedne Brzonogi}ke. Ali to
tr~awe nije bilo ba{ skroz uzaludno: Mah i
[ebestova su bar na vreme bili u {koli, a
gospo|a Brzonogi}ka bi se izjurcala po
sve`em vazduhu, {to je veoma zdravo.
56
Jednom, kada su se Mah i [ebestova
oprostili sa Xonatanom ispred {kole i seli
u svoju klupu, u u~ionicu je u{la u~iteqica i
rekla: Deco, danas }u vas ispitivati iz
poznavawa prirode. I prozvala je Maha da
ka`e {ta zna o ze~evima. Samo, Mah je o
ze~evima vrlo malo znao, dobro je znao za
ze~eve sa pavlakom, i tako je i govorio sve
izokola ‡ obi~an zec `ivi u {umi, `ivi u
{umi, `ivi u {umi, sve dok u~iteqica nije
rekla: Slu{aj, Mahu, svako malo dete zna da
obi~an zec ne `ivi u po{ti ili u
poslasti~arnici, boqe nam reci ~ime se
hrani, koliko ima zuba i ostalo. Ali Mah o
ze~jim zubima nije imao pojma i u~iteqica je
rekla: Dovoqno, sedi. Sutra }u ponovo da te
prozovem i ako ne bude boqe, dr`’ se!
I kada se posle, u podne, zavr{ila {kola i
kad su svi oti{li ku}ama, Mah re~e
[ebestovoj: [ebestova, blago tebi, ti
popodne mo`e{ da se igra{ sa Xonatanom, a ja
}u da sedim kod ku}e i u~im o ze~evima. Pa,
ka`i, zar nisam maler? Ali, samo {to je to
izustio, ugleda jednog neobi~nog ~oveka koji je
~etvorono{ke puzio po travi i [ebestova
re~e: Gledaj, Mahu, taj ~ovek izigrava psa,
vidi {ta radi! Ali Mah odmahnu glavom:
[ebestova, al’ si ti }aknuta! [to bi
izigravao psa? Tako star ~ovek ne}e da
izigrava psa, da se kladimo da je taj ~ovek
izgubio nao~are!
I bio je u pravu, taj ~ovek je bio izgubio
nao~are i nije ih mogao na}i, jer nao~are je
bez nao~ara te{ko tra`iti. Samo {to je,
sre}om, Mah imao nao~are, pa je na{ao te
nao~are, i stari gospodin se obradovao i
rekao: Da znate, po{to tako lepo poma`ete
starim qudima, ne{to }u vam dati. Osmehnuo
im se, izvadio iz xepa istrgnutu telefonsku
slu{alicu i pru`io je [ebestovoj.
I [ebestova je bila zblanuta od toga, pa je
rekla: Pa dobro, ba{ lepo od vas {to nam je
dajete, ali {ta }e nam ona, preko we ne
mo`emo razgovarati. I htede da je vrati.
Samo {to nije imala kome, jer je taj stari
gospodin ve} bio oti{ao.
Mora da sam lud, ~udio se Mah, gde je taj
~ovek?
Ali [ebestova je rekla: Svejedno, nego
boqe mi ka`i {ta }emo s tom slu{alicom. ‡
Mo`e{ u wu da vi~e{, alo, alo, alo, za{to je
ma~aka malo?, prasnuo je u smeh Mah i
[ebestova se tako|e nasmejala i rekla u
{ali: A ja lajem kao grom, nek je maca milion!
I samo {to je to rekla, iz slu{alice za~u:
Ka`ete milion ma~aka? Molim, po va{oj
`eqi!
I Mah i [ebestova su zurili kao u
privi|ewe, jer se svuda naokolo odjednom
stvorila u`asna gomila ma~aka, ma~ora i
ma~i}a, belih, crnih i prugastih. Ma~ori su
sedeli na ulici, ma~ke na drve}u, a ma~i}i na
krovovima i svi su mjaukali, da je zujalo u
u{ima.
Prvo je do{la k sebi [ebestova i rekla:
Zna{ {ta, Mahu, to je nemogu}e, toliko
ma~aka! Zar je za to kriva ta slu{alica? I
Mah re~e: Pa da, ali {ta sada s tim ma~kama?
Ako ih povedem ku}i, na{i }e me izbaciti,
zna{ li {ta je to milion ma~aka? I
[ebestova se lupila po ~elu i rekla u
slu{alicu: Alo, molim vas, mi ne znamo {ta
da radimo s tim ma~kama, mo`ete li ih
ponovo skloniti? A iz slu{alice se za~ulo:
Molim vas, kako god `elite! I u tren oka
naokolo nije bilo nijedne ma~ke, nijednog
ma~ora, nijednog ma~eta.
I Mah je rekao: [ebestova, pa ta slu{alica
ozbiqno radi, to je prosto fantasti~no! I
oboje su vrteli glavom sve do ku}e.
57
Xonatan je sedeo na prozoru, na prvom
spratu, jo{ izdaleka ih je pozdravqao
lave`om, i [ebestova je rekla: Sirotica
mala, ta Brzonogi}ka ga je ponovo zatvorila.
Ali Mah je prasnuo u smeh: Ha, ha, ha, ako
ho}e{, bi}e odmah dole! I uzeo slu{alicu i
rekao: Molim vas, da li bi Xonatan mogao da
bude ptica?
A iz slu{alice se za~ulo: Za{to da ne?!
Kada `elite da bude ptica, bi}e ptica.
I ve} je Xonatan na prozoru imao krila, a
Mah je odozdo vikao da poleti ve} jednom, {ta
~eka, i Xonatan je zamahnuo krilima i po~eo
da se spu{ta sve ni`e i ni`e, dok nije sleteo
pravo pred [ebestovu. Izgledao je ~udno ‡
krila mu nisu ba{ mnogo pristajala. I Mah je
napr}io nos: Zna{ {ta, [ebestova, s takvim
~udovi{tem se ipak ne}emo igrati, zar ne?
Ali [ebestova je rekla: Ja mislim da bez
veze brine{, ne mo`e{ samo da se igra{,
mora{ da u~i{, sutra }e{ odgovarati
o ze~evima. U tome je Mah ponovo prasnuo
u smeh: Ha, ha, ha, imam ideju! Za{to ne bismo
mogli da se igramo sa ze~evima? I odmah
rekao u slu{alicu: Molim vas, mi bismo
stra{no hteli da se pretvorimo u tri zeca,
a iz slu{alice se za~ulo: Polako, kad ho}ete
da budete ze~evi, bi}ete ze~evi. I dok si
rekao keks, Mah, [ebestova i Xonatan bili su
ze~evi i skakutali su ka {umi.
Tamo su sreli starog zeca sa sedim
brkovima i kada su mu rekli ko su, doveo im je
mnogo prijateqa, i sa wima su se igrali celo
popodne jurke, i pri tom su pri~ali o ze~jem
`ivotu, brojali zube i dlake, tako da je Mah,
kada ga je u~iteqica slede}eg dana prozvala,
govorio gotovo ceo ~as o tome koliko ze~evi
imaju gorwih zuba, koliko dowih, koliko
dlaka imaju na stomaku, koliko na le|ima,
koliko obi~no imaju dece, kako se ta deca
igraju, {ta jedu za ru~ak, a {ta za ve~eru,
kada obi~no idu da spavaju i kada opet ustaju.
I u~iteqica nije htela da veruje svojim
u{ima i pomislila je da li je uop{te mogu}e
da |ak 3-b zna o ze~evima vi{e od we. I dala
je Mahu peticu kao vrata, a Mah je seo i
sme{io se, i [ebestova mu je {aputala: Mahu,
ta slu{alica je prava senzacija, ka`em ti.
I Mah je klimao glavom: Stvarno, ne{to tako
super jo{ nisam video, tek }e{ ti videti {ta
}emo sve do`iveti s wom.
Iz kwige „Mah i [ebestova“
Sa ~e{kog prevela: Slavica Markovi}
58
Odgovori na slede}a pitawa o tekstu:
Napi{i imena glavnih likova ove pri~e.
Pazi na veliko slovo!
Ko je tra`io izgubqene nao~are?
Za{to je stari gospodin poklonio telefonsku
slu{alicu Mahu i [ebestovoj?
Napi{i imena ostalih likova iz ove pri~e.
Kako se pojavila gomila ma~aka?
[ta je u~iteqica rekla Mahu kad nije znao da
odgovori na weno pitawe?
Re{i rebus.
Gde je sedeo Xonatan po{to mu gospo|a
Brzonogi}ka nije dala da iza|e?
Kako je Mah nau~io lekciju o ze~evima?
Smisli i upi{i naslove u `ute ku}ice
iznad svakog poglavqa ove pri~e.
59
SETI SE {ta smo nau~ili...
Samoglasnike
crvenom
bojom.
Oboj glasove u tabeli
prema uputstvu
Suglasnike
plavom
bojom.
A
B
V
G
D
\
E
@
Z
I
J
K
L
Q
M
N
W
O
P
R
S
T
]
U
F
H
C
^
X
[
Prepi{i pravilno re~enice:
dali si zakasnio u{kolu
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Upi{i broj osvojenih poena.
Je silise javila mami
Podse}amo se
KADA NABRAJAM, PRVO
STAVIM DVE TA^KE, A
ONO [TO NABRAJAM
ODVAJAM ZAREZIMA.
60
U {koli imam slede}e
predmete: srpski jezik,
matematiku, svet oko nas,
likovno, strani jezik, muzi~ko,
fizi~ko i izborni predmet.
MA [TA MI RE^E
^ITAMO
pri~e i pesme o neobi~nim doga|ajima
U^IMO I [email protected]
‡ re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice
‡ pisawe velikog i malog slova
‡ re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli
‡ bajka
‡ {aqiva pri~a
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da napi{e{ {aqivu pri~u
‡ da napi{e{ bajku o princezi, princu
i zlom ~arobwaku
‡ da napi{e{ pismo detli}u
‡ da nacrta{ detli}a
Rusomir Arsi}
Nestrpqewe
Dosta mi je
zime suve,
staze prazne,
{ume gluve.
Dosta mi je
jakih slana,
maglu{tina
sa svih strana.
Nestrpqewe
ve} me ste`e,
hajde po~ni
jednom sne`e.
Za{to je de~ak nestrpqiv?
Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~
nestrpqewe? Zaokru`i.
lewost
uznemirenost
dosada
Re{i zagonetku.
Prona|i u pesmi i podvuci one re~i koje
slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega.
To su, na primer, re~i: staze prazne, jake
slane i dr.
Objasni kako zami{qa{ te slike.
62
Bele p~ele na zemqu sele.
Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice
Re~i koje imenuju predmete,
bi}a i pojave nazivaju se imenice.
Zajedni~ke imenice
vetar
Esma
devoj~ica
ta{na
ki{a
[ebestova
{kola
putovawe
Petrovi}
ku}a
vatra
@u}a
u~iteqica
put
poplava
Belka
brat
voz
buka
[arac
je`
lopta
re~
Avala
xemper
duga
Fru{ka gora
haqina
svetlost
Kopaonik
lewir
mrak
Sava
obu}ar
pas
lav
koko{ka
`ivotiwe
de~ak
qudi
Sawa
rak
krov
Dunav
bumbar
kola~
Morava
Beograd
luk
Ni{
masla~ak
krompir
biqke
kopriva
London
Kupinovo
bor
Sremska Mitrovica
tre{wa
Srbija
Francuska
imena
i prezimena
qudi
olovka
imena
`ivotiwa
~ovek
Marko
nazivi
planina
Pojave
nazivi
reka
Predmeti
nazivi
naseqa
Bi}a
nazivi
zemaqa
• Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava
• Pi{u se malim slovom
Vlastite imenice
• Ozna~avaju li~na (vlastita) imena
• Pi{u se velikim po~etnim slovom
Ma|arska
63
Narodna pri~a
La`a i Parala`a
Bila jednom dva ~oveka. Jedan se zvao La`a, a drugi
Parala`a. La`a srete Parala`u i re~e mu:
‡ Jesi li ~uo za onaj struk zeqa {to je iznikao u na{em
selu?
‡ Kakvo zeqe? Ne ja ‡ odgovori Parala`a.
‡ To je stra{ilo bo`je ‡ po~e da obja{wava La`a ‡ vi{e
od ikakvog hrasta, debqe od bilo kog jablana, granatije od
najvi{e jele. Ispod wega se mo`e celo selo okupiti i u
hladu spavati. Sve `ivo, {to zeqe jede, od wega se hrani,
a na wemu se ni{ta ne prime}uje, kao da iz morske pu~ine
zahvati{ ~a{u vode.
Kad je to ~uo, Parala`a uzvrati:
‡ A jesi li ti ~uo za onaj kazan {to ga mi seqani gradimo?
‡ Ne ja ‡ odgovori ‡ a kakav kazan?
‡ Kazan, brate, ~udo nad ~udesima! Bi}e ve}i od najve}e
ku}e u selu. Iznutra }e ga praviti sedamdeset i sedam
najve{tijih majstora. Toliko }e biti {irok da }e majstori
morati da vi~u iz sveg glasa kako bi se ~uli. Ali sve je to
lako, nego kuda }emo s wim? Mora}emo da spojimo sva
dvori{ta u selu, jer u jedno ne mo`e da stane.
La`a upita:
‡ A, pobogu brate, {ta }e vam toliki kazan?
‡ Bogme, ako i kod nas nikne onoliki struk zeqa koliko
kod vas, da ga u ovom kazanu skuvamo.
Ovo je jedna {aqiva narodna pri~a.
[ta je tebi u woj {aqivo?
U re~niku potra`i zna~ewe re~i parala`a.
Objasni razliku u zna~ewu izraza: struk
zeqa, {aka zeqa, naru~je zeqa, naramak
zeqa, tovar zeqa, kola zeqa itd.
Pogledaj u re~niku.
64
Ovde opi{i {aqivi doga|aj u kojem si i ti u~estvovao.
Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
Pi {
• Prvo napi{i naslov.
emo
s as
tav
• Kada se to dogodilo?
Gde?
• Da li je jo{ neko bio
tu?
• Opi{i {ta se
dogodilo.
• Ako je bilo drugih,
{ta su oni radili?
• [ta je bilo
najsme{nije?
• Kako si se tada
ose}ao?
65
Qubivoje R{umovi}
Utorak ve~e ma {ta mi re~e
U Novom Sadu svanulo ve~e
Ma {ta mi re~e
Ju`na Morava uzvodno te~e
Ma {ta mi re~e
Na svakom drvetu klikeri zve~e
Ma {ta mi re~e
U [tipu me~e u{tipke pe~e
Ma {ta mi re~e
U brzom vozu {i{ali kozu
Ma {ta mi re~e
I kao tre}e
Zemqa se ve~eras ne okre}e
Niti {ta radi
Niti spava
Zemqa ve~eras zabu{ava
Ma {ta mi re~e
Objasni za{to se u pesmi stalno ponavqa:
Od slogova sastavi re~i.
Dobi}e{ neke re~i iz pesme.
Ma {ta mi re~e.
ve
mo
[ta ti je u pesmi najsme{nije?
u
Podvuci u pesmi sme{ne slike i ispri~aj kako
ih zami{qa{.
Podeli sa dru{tvom uloge i odglumi ovu pesmu.
66
ve~e
{ti
zem
kli
ra
~e
ko
ke
pak
va
qa
za
ri
Veliko i malo slovo
Odgovori za{to se neke re~i pi{u velikim,
a neke malim slovom.
Novi Sad
‡ vlastito ime ‡ grad
Suva planina
‡
Ju`na Morava ‡
Jovan
‡
Jovanovi}
‡
Zmaj
‡
ve~e
‡ zajedni~ko ime za pojavu
me~e
‡
drvo
‡
voz
‡
koza
‡
u{tipak
‡
Re{i zagonetke.
No}u svetao,
a dawu taman.
Korice ima ‡ no` nije,
listove ima ‡ drvo nije.
67
Gvido Tartaqa
Zna on unapred
(Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji
prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se
~uti `agor, ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide.)
U~iteq: Dakle, Mi{o, ka`i lepo za{to si opet zakasnio. Ka`i glasno da te ceo
razred ~uje...
Mi{a:
Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam tra`io drugu i
nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... evo, vidite.
(Zakora~i levom nogom da poka`e.)
U~iteq: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio.
Mi{a:
Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve
nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e
novac... a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina
bio mnogo boqe pe~en nego danas. „E, to su bili pekari!“ Tako je pri~ao.
U~iteq: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se?
Mi{a:
Se}am se vrlo dobro, kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko
sam se opekao. Doneli mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je
morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako...
U~iteq: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet
minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u
utorak. Se}a{ li se?
Mi{a:
Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo
otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio, da mi{ ne bi pobegao...
U~iteq: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus...
A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio?
Mi{a:
Da, da! U ponedeqak mi je bio ro|endan, pa dok su se svi izre|ali da
mi ~estitaju...
U~iteq: Znam, znam, i mi smo ti ovde ~estitali.
Mi{a:
Jeste.
U~iteq: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu.
Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali
bismo ispuwenu celu nedequ i ti bi zaslu`io peticu iz ‡
zaka{wavawa.
Mi{a:
Peticu?
68
U~iteq: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{
unapred da }e{ zakasniti... Ne mo`e{
znati danas za sutra.
Mi{a:
Znam, znam i za sutra!
U~iteq: Kako to? Otkud mo`e{ znati
unapred?!
Mi{a:
Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole,
treba da nam stigne tetka iz Ni{a...
U~iteq: Tetka? Pa {ta onda?
Mi{a:
Pa onda... znate... nisam se video s
wom tri godine... Uvredi}e se ako
odem iz ku}e ~im do|e... Treba da
posedim s wom bar pet minuta...
Zavesa
[ta misli{, kako je Mi{a unapred znao da }e
da zakasni?
Re{i rebus.
Ovo je tekst za glumu. ^itaj ga sa drugom po
ulogama. Glumite Mi{ino i u~iteqevo pona{awe.
Sastavi re~enice u kojima }e{ upotrebiti zadate re~i.
|ak ‡ ki{a
pas ‡ vrata
u~iteq ‡ o~i
69
Jovan Jovanovi} Zmaj
Pera kao doktor
„Gospodine doktore,
zvala sam vas amo,
lutka mi je bolesna,
gledajte je samo.
Pipnite joj obraze,
pipnite joj ~elo,
meni se bar ~ini:
u`asno je vrelo.“
Doktor sedi uko~en
sa ozbiqnim mirom,
pipa bilo lutkino,
pa drma {e{irom:
„Influenca velika,
al’ umreti ne}e.
Nemojte je qubiti
da na vas ne pre|e.
Lek }u joj propisati,
pra{ak svakog sata,
uz to, nek je protrqa
va{a baba Nata.
Limunadu pravite
u velikim ~a{ama,
ako joj se ne pije,
vi popijte sama.“
Re{i rebuse.
Prona|i u
re~niku
zna~ewe re~i
influenca.
Kakav je lek doktor prepisao bolesniku?
Doma}i zadatak:
Odglumi sa nekim ovu pesmu.
70
Na osnovu ove pesme napi{i tekst za glumu.
Smisli {ta }e govoriti doktor i devoj~ica.
Re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli
[ta ko radi?
Lekar
le~i.
Peva~
peva.
Zidar
zida.
Re~i: le~i, peva, zida
ozna~avaju radwu i
zovu se glagoli.
Voza~
Ispod svake slike napi{i {ta ko radi.
Podvuci glagole.
Ako sedim,
da li je i to
glagol?
Svira~
Lovac
Pisac
Glumac
Slikar
^uvar
U pesmi „Pera kao doktor“ podvuci neke
glagole i prepi{i ih.
zvala
,
gledajte
,
,
,
,
,
,
.
71
Desanka Maksimovi}
Slikarka zima
Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije
imala, istina, ni{ta naro~ito da im daruje, ali je preko leta u dokolici bila
smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma, zver~ica i ku}a.
Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom ki~icom, a stvori
se na prozoru srebrn list paprati ili sle|ena jelova gran~ica; mahne drugi put, i
uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom; mahne tre}i put, i
nikne dvorac sav od biqura u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. Kako
se ovim slikama bila pro~ula, ~im se po selima i gradovima saznalo da opet
dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobro}udno dozvoqavala
da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. A i {to ne bi! ^im bi ih deca
iscepala i isprqala, istog ~asa su nicali drugi novi, kao da je neka ~arobnica.
Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala.
‡ Kuc! Kuc! ‡ pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa.
Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe.
‡ Spavaju ve} ‡ pomisli Zima ‡ sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa neka
se raduju sutra kad se probude ‡ i po~e {arati po oknu {apu}u}i:
Naslika}u borove
srebrom okovane
i srebrne dvorove
i srebrne grane.
Slete}e na borove
ptica svetlih krila,
u}i }e u dvorove
srebrnasta vila.
Ne sme samo mama
nalo`iti pe}i,
jer }e slika odmah
s prozora pobe}i.
72
U re~niku pi{e {ta zna~e re~i: ki~ica,
biqur i skut. Potra`i wihovo zna~ewe.
Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt:
Zimo, dobra Zimo,
hladno}a je quta,
daj mi malo svoga
mekanoga skuta.
Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt, pa po|e daqe.
Stvori se tad pred drugom ku}icom, pa opet kuc!, kuc! na prozor, a
deca i tamo spavaju. Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe. Ukraj
puta su stajali ~etinari i molili:
Bajke su pri~e
o ~udesnim doga|ajima.
U wima se pojavquju bi}a
koja ne postoje: zmajevi,
a`daje, patuqci,
ve{tice i vile.
Re{i rebus.
Zimo, dobra Zimo,
pogledaj na jele,
daj im malo svoje
ode}ice bele.
Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke
{ake navu~e im bele rukavice pa, zadovoqna {to je u~inila
dobro delo, nastavi put, `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i
{to vi{e dece da obraduje. A kad je jutro svanulo i deca se
izbudila, na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u
i{arala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno
nau`ivaju; svih wih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce, neke
vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom
ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.
Po ~emu ova pri~a li~i na bajku?
Koja ti se od tih slika najvi{e svi|a? Za{to?
Prona|i u bajci i podvuci slike koje je zima
naslikala deci.
Da li je tekst „Zna on unapred“ sa strane 68
bajka? Za{to?
73
Desanka Maksimovi}
Polazak u {kolu
Vidim sebe prvog dana {kole. U~iteq Nedeqko
Savi}, koga sam do ju~e zvala ~ikom, stoji kraj stola
i zapoveda: „Spustite svi ruke na klupe!“
To mi se vaqda u~inilo odve} malo kao {kolski
postupak, pa sam upitala: „U~itequ, treba li lupati
rukama?“ (Uo~i toga dana su mi rekli da ~iku ne
smem u {koli zvati tako, nego u~iteqem, kao i
ostala deca.)
Ne, rukama nije trebalo lupati, nego ih polako
spustiti jednu do druge da se vidi jesu li ~iste.
U klupi sam sedela sa jedinom devoj~icom u
razredu, Spasenijom, koja je u {kolu dolazila
povezana `utom maramom, zvanom {amija. Na odmoru
sam ponaj~e{}e bivala s wom. Ona je, kao i ostali
|aci, prvo zapo~iwala razgovor o tome koliko je
usput videla ze~eva ili veverica i jazavaca.
Otkako sam postala |ak, mene dugo nije bila
poslu`ila sre}a da sretnem kakvu zver~icu. I bila
je prava sve~anost kada je preda me u dedinom
bukviku isko~ila crnkasta vesela veverica.
Spuznula je muwevito niz stablo i za sekund me je
radoznalo pogledala.
Sutradan sam i ja, izjedna~ena s drugovima,
pri~ala kako sam srela dve veverice.
Koga je devoj~ica `elela da vidi u {umi?
74
Desanka Maksimovi}
je na{a velika
kwi`evnica.
Napisala je mnogo
lepih kwiga za decu.
Ovo je jedno od wenih
kazivawa o detiwstvu.
Bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku
Nastavi da smi{qa{ i pi{e{ zapo~etu bajku.
Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
Pi {
emo
s as
tav
75
Zorica Bajin-\ukanovi}
Kako zami{qa{ detli}a iz ove pesme?
Nacrtaj ga.
Detli}
U zimsku ba{tu sleteo
detli} {arenog repa.
Ba{ta odjednom sinula,
postala nekako lepa.
Onda je ponovo prhnuo, nastavio let.
Dok je na stablu mirovao, li~io je na cvet.
U ovoj ukr{tenici kriju se imenice i neki
glagoli iz ove pesme. Zaokru`i ih i ispi{i.
76
S
[
M
V
[
R
D
N
T
O
I
E
]
R
E
P
A
X
R
B
A
[
T
A
B
P
O
S
T
A
L
A
L
R
V
L
S
K
I
[
O
H
A
E
R
N
]
[
B
N
O
T
C
V
E
T
U
U
N
E
I
L
N
P
C
O
X
O
^
H
F
M
K
N
S
I
N
U
L
A
Imenice:
Glagoli:
Detli}evo pismo
Napi{i odgovor detli}u.
77
Branko ]opi}
Bolesnik na tri sprata
Na{ega starog doktora Jana
telefon zove s Kalemegdana:
„Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!“
„Imate gosta? Da nije stranac?“
„Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!“
„Do}i }u brzo, za jedan sat.
Ka`ite samo: na koji sprat?“
„Na kome spratu? Te{ko je re}i,
boli ga ~itav ‡ drugi i tre}i.“
^udom se ~udi na{ doktor Jan:
„Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?!“
„Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
@irafu jednu boli nam vrat,
a to je ‡ drugi i tre}i sprat.“
Za{to je ova pesma sme{na?
Kako je do{lo do zabune u ovoj pesmi?
Ovu pesmu je napisao
Ova pesma ima
strofa i
stihova.
^emu se doktor ~udio?
Pretvori ovu pesmu u tekst za glumu (dramski
tekst). Pogledaj tekst za glumu na strani 68.
78
Qubivoje R{umovi}
Jednoga dana
Jednoga dana
pre sedam dana
srelo se sedam
gotovana.
Peti gotovan
ve} je spavao,
{esti ni glasa
nije davao.
Prvi gotovan,
nao~it, mlad,
sede pa re~e:
Prezirem rad!
Sedmi je sedeo
budan i jadan
i ponavqao:
Ja sam gladan!
Drugi gotovan
nema{e kud,
dodade na to:
Prezirem trud!
O sveto nebo,
o mo}ne sile,
bacite jedno
pe~eno pile!
Tre}i gotovan
le`e pod dud:
Nek radi onaj
ko je lud!
Uto se javi
gavran sa grane:
Ne dajem ni{ta
za gotovane!
^etvrti brzo
prona|e hlad:
Ima vremena,
jo{ sam mlad!
Dosta je bilo
mufte davawa,
pro{lo je vreme
izmotavawa!
Prona|i u re~enici re~ gotovan i napi{i
{ta ona zna~i.
U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:
nao~it, prezirati, trud i mufte.
Koji ti je gotovan najsme{niji?
[ta je gavran poru~io gotovanima?
Smisli i napi{i {ta bi rekao osmi
gotovan.
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.
79
SETI SE {ta smo nau~ili...
1.
Pove`i zelenom
strelicom re~i
koje pripadaju
imenicama.
sedimo
igram
IMENICE
selo
mrav
Pove`i
plavom strelicom
re~i koje pripadaju
glagolima.
2.
GLAGOLI
jede
Petar
Napi{i odri~nu re~enicu
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
I{li smo u bioskop.
Upi{i broj osvojenih poena.
Napi{i potvrdnu re~enicu
Ne volim da jedem spana}.
Podse}amo se
VELIKIM SLOVOM SE PI[E:
Devoj~ica Marija Petrovi} iz Kraqeva ide u drugi razred.
na po~etku re~enice li~no ime prezime
80
ime mesta
5.
PORODI^NO STABLO
^ITAMO
pri~e i pesme o porodici
U^IMO I [email protected]
‡ uspavanke
‡ subjekat i predikat
‡ pisawe znaka navoda
‡ kako se recituje
‡ zaplet u pri~i
‡ zagonetke
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da smisli{ dve zagonetke
‡ da napi{e{ pri~u o mla|em bratu
‡ da ilustruje{ pesmu
‡ da odglumi{ pri~u
Narodna pesma
Majka Jovu u ru`i rodila
Majka Jovu u ru`i rodila,
ru`ica ga na list do~ekala,
bela vila u svilu povila,
a p~elica medom zadojila,
lastavica krilom pokrivala:
nek je rumen kô ru`a rumena,
nek je bijel kô bijela vila,
nek je radin kô p~ela malena,
nek je hitar kao lastavica.
U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~
radin.
Ova pesma je uspavanka. Pevana je deci pred
spavawe da bi lep{e i lak{e zaspala.
Napi{i kakav Jova treba da postane.
Ko mu poma`e da dobije te osobine?
Kad bi majka `elela da joj Jova bude umiqat,
od koga bi sve mogla da tra`i pomo}?
82
Hajde da upore|ujemo:
Rumen
kao ru`a.
Rumen
kao jabuka.
Beo
kao bela vila.
Beo
kao
Vredan
kao
Vredan
kao
Hitar
kao
Hitar
kao
Jak
kao div.
Jak
kao
Sjajan
kao rosa.
Sjajan
kao
Subjekat i predikat
Jova spava.
Majka sedi.
U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi.
U re~enici MAJKA SEDI govori se o majci.
Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici.
Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici.
Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o
kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu.
Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa:
‡ O kome ili o ~emu se govori?
‡ Ko vr{i radwu?
Druga va`na re~ je PREDIKAT.
Predikat se odre|uje pitawem:
‡ [ta radi subjekat?
[TA RADI JOVA?
JOVA SPAVA.
[TA RADI MAJKA?
MAJKA SEDI.
PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA.
PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI.
Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje
{ta radi subjekat.
83
Odri Korn
Laurina tajna
„Imamo ne{to novo u ku}i“, pevu{ila je
Laura. Skakutala je niz ulicu i ba{ je bila
stigla do Tomijeve ku}e.
Tomi se igrao u pesku i gradio zamak. Laura
mu je ponovila da je u wenoj ku}i ne{to novo.
„A {ta to?“, radoznalo }e on.
Laura se smejala: „Pogodi!“
Tomi je zatvorio o~i i uporno mislio.
„Psetance?“
Laura se zakikota: „Pogre{no!“
Nastavila je put niz ulicu.
„Mi imamo ne{to novo u ku}i“, vikala je dok
je prolazila kraj Davidove ku}e.
David se ba{ quqao u dvori{tu.
„A {ta je to novo, Laura?“, upitao je.
„Pogodi!“, uzvrati Laura.
„Pomozi mi“, zamolio je David.
Laura se zamisli:
„U redu. Da te podsetim. To budi qude dok je
jo{ mrak“.
David se nasmejao:
„Pa to je bar lako pogoditi. Imate nov
budilnik“.
„Pogre{no“, otcvrkuta Laura i po|e daqe.
„Imamo ne{to novo u ku}i“, pevala je dok je
prilazila Merinoj ku}i. Meri je bila
priredila ~ajanku za svoje lutke i one su sve
bile za stolom.
„A {ta imate?“, upitala je Meri radoznalo.
„Pogodi!“, uzviknu Laura. „Pomo}i }u ti ako
ti odam dve stvari. Budi qude dok jo{ traje
mrak i pije iz bo~ice.“
84
„E, ba{ si sme{na. To nije te{ko da se
pogodi.“
Meri di`e najve}u lutku, koja je bila mama
ostalim lutkama.
„Ti ima{ lutku kao {to je ova moja. Ona
pla~e i uz to pije iz boce.“
„Pogre{no!“, re~e Laura pobedonosno.
I nastavi da tr~ka ulicom.
De~ak Bili igrao se loptom kada mu je Laura
rekla {ta ima u ku}i: budi qude no}u, pije iz
boce i ‡ da bi mu pomogla ‡ rekla je jo{ jednu
stvar: „Pored toga {to si ~uo, ka`u da podse}a
na mene“.
„Znam, znam!“, vikao je Bili i ‡ pogodio je.
A vi?
Da vas podsetimo: Laura je dobila sestru.
Prona|i u pri~i i podvuci re~i kojima je Laura
opisivala svoju malu sestru.
Podvuci drugom bojom re~enice u kojima se
ka`e {ta su Tomi, David, Meri i Bili radili
kada ih je Laura srela.
Navedi re~i iz kojih se vide Laurina ose}awa.
Prona|i u pri~i i ozna~i sve upitne re~enice.
Pove`i zagonetke s wihovim
re{ewem na slici.
Bockava lopta
u travi stoji,
da je dodirne
svako se boji.
Drveno mi telo,
zeleno odelo,
skriveno od lista
slatko zrno blista.
Podvuci u jednoj od zagonetki re~i sa
umawenim zna~ewem.
Neka je crvena,
a neka `uta,
neka je slatka,
a neka quta.
Crn kaputi},
{iqat repi},
kratak kquni}.
Ovde letuje,
tamo zimuje.
Doma}i zadatak:
Smisli zagonetke za {kolsku torbu i olovku.
85
Vladimir Andri}
Protestna pesma
Meni je dosadno, mama
imaj to u vidu, tata
svakom je potrebna sestra
i mora da ima brata.
Na brata ja imam prava
kao na ki{u trava
zar da idem u kra|u
da steknem sestru mla|u.
Za{to protestuje de~ak u ovoj pesmi?
U re~niku }e{ na}i
{ta zna~i re~ protest.
Navedi neka de~ja prava koja zna{.
(Prona|i ih u uxbeniku Svet oko nas.)
Objasni za{to je travi potrebna ki{a.
Objasni za{to bi voleo da ima{ brata ili
sestru.
86
Posmatraj ove slike o de~aku koji je dobio brata. Svakoj slici daj naslov,
a onda napi{i pri~u. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
e
P i{ mo sa
stav
87
Narodna pripovetka
Sedam prutova
Imao otac sedam sinova, sedam sva|alica.
Sva|aju}i se zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e
naopako.
Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali
wihovom sva|awu i wihov nazadak skretali su na svoju
korist. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva, kad se
~uvari me|u sobom sva|aju.
Videv{i da }e biti zlo i naopako, otac se veoma
zabrinu. Jedanput skupi sinove oko sebe, pa im pokaza
sedam prutova ~vrsto povezanih u jedan snop i re~e:
„Koji od vas ovaj snop prelomi, onome }u dati deset
dukata“.
Svih sedam sinova poku{a da prelomi snop: probali
su ovako i onako. I naposletku svaki re~e da ne mo`e.
A otac }e im onda:
„^udim se {to ne mo`ete, jer je to sasvim lako“.
On odre{i uzicu kojom je bio snop vezan, {tapi}i se
razmako{e i on jedan po jedan prelomi bez po muke.
Sinovi su se nasmejali:
„E, to je lako! Tako bi moglo i nejako dete!“
Otac zavr{i:
„Evo vam, deco, slike i prilike va{e. Ne budete li
snop, bi}ete sedam prutova koje, kao {to ste sami
rekli, mo`e slomiti i nejako dete“.
Napi{i kako je otac pokazao sinovima da je
va`no da se ne sva|aju.
Prona|i u re~niku {ta
zna~e re~i: nazadak i snop.
88
Prona|i sedam prutova.
Pove`i ih kon~i}em u snop.
Poku{aj da ceo snop odjednom slomi{.
Probaj da prelomi{ svaki prut posebno.
Napi{i {ta si zapazio.
Objasni {ta zna~i poslovica:
Sloga ku}u gradi,
a nesloga razgra|uje.
Zaokru`i ono {to misli{ da je potrebno da bi
qudi bili slo`ni.
1. Ne vre|ati druge.
2. ]utati o problemu.
Deca sa ove slike se sva|aju oko quqa{ke.
Napi{i kako bi ti re{io problem.
3. Uvek da bude kako ti ka`e{.
4. Slu{ati predloge drugih.
5. Otvoreno re}i kad ti ne{to smeta.
6. Biti o{tar i drzak prema drugima.
7. Biti miroqubiv.
8. Slu{ati druge, a }utati o svojim `eqama.
9. Razumeti druge.
10. Pokazati drugu da ti je va`an.
89
Miroslav Anti}
Nezgoda
Ilustruj ovu pesmu.
Smisli za sliku druga~iji naslov.
Kroz dvori{te ju~e
sre}ni tata petao
s pili}ima svojim
prvi put pro{etao.
Pravio se va`an
krilima je lupao,
pa u bunar upao
i sav se okupao!
Smejali se pili}i
~ulo se do neba:
Ba{ si tata {eprtqa!
Tako ti i treba!
U re~niku
pi{e zna~ewe
re~i {eprtqa.
Pro~itaj ga.
Za{to je tata petao bio sre}an?
Na ove stihove komponovana je pesma koju
peva Dragan Lakovi}.
Da li ume{ da je otpeva{?
Napi{i nazive kompakt diskova ili kaseta
koje rado slu{a{.
Opi{i kako se pona{ao sre}ni tata petao
u dvori{tu.
90
Napisao i nacrtao Dobrosav Bob @ivkovi}
Ovo je strip iz de~jeg ~asopisa „Veliko dvori{te“.
Pro~itaj ga i zaokru`i naslov koji bi mu najvi{e odgovarao.
• Siroma{na ro|aka
• Ko je najja~i
• Dobri prijateqi
91
Ruska narodna pri~a
Medved i devoj~ica
Jednoga dana po|e Ma{a s drugaricama u
{umu po jagode. Naberu devoj~ice jagoda,
kad ‡ nigde Ma{e. Dozivale su je, dozivale ‡
we nema. Ma{a lutala, lutala, pa nai|e na
jednu ku}icu. U|e unutra i sedne. Malo posle
eto ti medveda. Pomilova devoj~icu {apom i
re~e:
„E, lepo, sad te ne pu{tam. Osta}e{ kod
mene“.
Mislila, mislila devoj~ica, pa smislila.
„Medo, odnesi u selo mome tati i mami malo
jagoda.“
Medved pristane.
„Ali ih nemoj usput pojesti“, re~e devoj~ica.
„Ja }u se popeti navrh krova, pa }u gledati.“
„Gledaj!“, re~e medved.
92
Dok se medved spremao za put, devoj~ica u|e
u korpu i pokri se jagodama.
Medved uprti korpu i po|e.
I{ao medved, i{ao, pa re~e:
„Se{}u na travicu,
poje{}u jagodicu“.
„Vidim, vidim!“, progovori devoj~ica iz
korpe.
Medved se upla{i, uprti korpu i po|e daqe.
Kad je stigao u selo, spusti korpu pred kapiju i
zakuca:
„Kuc, kuc! Otvarajte, doneo sam vam od Ma{e
jagoda!“
Psi zalaja{e i pojuri{e medveda. On
pobe`e u {umu, a korpa ostade pred kapijom.
Kad Ma{in tata otvori kapiju, a Ma{a
izlazi iz korpe i smeje se.
Glavni likovi iz pri~e su:
Pro~itaj ponovo ovu pri~u i napi{i:
Vreme radwe u pri~i:
Kako se Ma{a dosetila da se vrati ku}i?
Mesto radwe u pri~i:
Napi{i koje su Ma{ine osobine.
Redosled doga|aja u pri~i:
1.
2.
Koje su osobine medveda?
3.
4.
5.
Prona|i u tekstu i napi{i:
pet imenica
pet glagola
Proveri znawe na stranama 63 i 71.
Podvuci u pri~i „Medved i devoj~ica“ re~i
koje izgovara medved.
Drugom bojom podvuci re~i koje govori Ma{a.
Odglumi s nekim ovu pri~u.
Sigurno si zapazio da radwa u pri~i
po~iwe da se zapli}e u re~enici: ... kad
‡ nigde Ma{e. Takvo mesto u pri~i zove
se po~etak zapleta. Posle ovoga zaplet
se pove}ava.
Znak navoda
Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a
ozna~ene su znacima navoda.
Me|u navodnike stavqamo ta~no
navedene ne~ije re~i. Znaci navoda se
pi{u na vi{e na~ina: „ “, „ „, » «. Umesto
znaka navoda nekada se pi{u i crte ‡.
93
Qubivoje R{umovi}
Ima jedno mesto
Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava
Spavati se mora
Ima u tom selu
jedno roze cve}e
jedan junak mamin
koji jesti ne}e
Ima u tom mestu
gospo|ica prava
koja nikad nikad
ne `eli da spava
Ja predla`em za wih dvoje
da se na|u da se spoje
Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer jesti se mora.
Ne treba ih prutom biti
ve} ih treba o`eniti
Pa neka se cve}ka
sa suprugom ne}ka.
Napi{i koje su osobine gospo|ice iz pesme.
U re~niku prona|i zna~ewe
re~i cve}ka i ne}kati se.
Spoj slova po azbu~nom redu. Dobi}e{ sliku.
Koje su osobine maminog junaka?
Uporedi ove dve ne}kalice sa likom Sime iz
pri~e „Inat“ sa strane 24.
Ispri~aj {ta si zapazio.
94
Recitovawe
Priprema
Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina:
upla{eno, besno, tu`no i veselo.
On ne}e da jede.
On ne}e da jede.
On ne}e da jede.
On ne}e da jede.
Izgovori jasno slede}e brzalice:
^etiri ~avke ~u~e na ~unu.
Otud ide crn trn, da odgrize crn vrh.
Svraka skaka na dva kraka.
Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina.
Ovo je jedan od predloga.
Po{to je ova pesma {aqiva, treba je
recitovati na {aqiv na~in.
Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da
recituje{ lagano, kao da pri~a{ bajku.
Znak zna~i: izgovori glasnije, odlu~nije.
Znak ozna~ava kra}u pauzu, }utawe, a znak du`u pauzu.
Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da
budu umereni, kao kad se razgovara.
95
Feliks Salten
Eno gde leti cvet
Zelena livada bila je posuta zvezdama belih
krasuqaka, qubi~astim i crvenim glavicama
procvetale deteline i rasko{nosjajnim zlatnim
zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis.
‡ Gle, majko ‡ povika Bambi ‡ eno leti cvet!
‡ To nije cvet ‡ re~e majka ‡ to je leptir.
Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji
se ne`no odvojio od jedne stabqike i odlebdeo
u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je
mno{tvo takvih leptira preletalo vazduhom
nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako,
gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je
izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e
ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e da
se poigra...
Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi
ih pogledao izbliza, tako bi rado bar jednog
dobro razgledao, ali mu se ne pru`i prilika.
Neprestano su se kome{ali.
Kad je zatim opet pogledao na zemqu, zadivio
ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim
koracima...
‡ Gle ‡ kliknu Bambi ‡ onamo ska~e komadi}
trave! Oho ... kako visoko ska~e!
‡ Nije to trava ‡ objasni majka ‡ to je dobri
mali skakavac.
‡ Za{to on tako visoko ska~e? ‡ zapita Bambi.
‡ Jer mi ovuda hodamo ‡ odgovori majka. ‡ On
nas se boji.
‡ Oh! ‡ obrati se Bambi skakav~i}u koji je
sedeo nasred tawira jedne tratin~ice ‡ nemojte
se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi.
96
‡ Ja te se ne bojim ‡ odgovori mali skakavac
{u{kavim glasom. ‡ Ja sam se samo u prvi mah
prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa
treba biti oprezan.
‡ Ja sam, eto, danas prvi put u svom `ivotu na
livadi ‡ objasni mu Bambi.
(Odlomak iz kwige Bambi)
Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i:
kolebqiv i tratin~ica.
Objasni kako zami{qa{ Bambija.
Podvuci opis livade. A kako ti zami{qa{
livadu?
Kako zami{qa{ Bambijevu mamu?
Za{to je Bambi od leptira pomislio
da je cvet?
Za{to je od skakavca pomislio da je trava?
Navedi Bambijeve osobine.
Du{ko Radovi}
Lepo je sve {to je malo
^im se ne{to malo, malo rodi,
na kamenu, grani ili vodi,
prvi dan mu uz quqa{ku tepa:
Budi lepo kao {to je lepa...
... Svaka buba od hiqadu buba,
svaka ptica od hiqadu ptica,
svaka riba od hiqadu riba!...
^im se ne{to uspravi nad travom
‡ lupi glavom po prostranstvu plavom.
Dan ga bodri: rasti i ne strepi,
bi}e{ lepo kao {to su lepi...
... Svaka zvezda od hiqadu zvezda,
svaka klica od hiqadu klica,
svaka pesma od bezbroj pesama!...
^im se ne{to oglasi u svetu,
u pokretu, glasu ili cvetu
‡ sluti, ~uje kroz damare slepe:
ve} sam lepo kao {to su lepe...
Potra`i u re~niku zna~ewe re~i:
bodriti, strepeti, klica, oglasiti se
i damar.
Kako zami{qa{ da mama buba tepa
svojoj bebi? Kojim re~ima joj tepa?
Smisli {ta govori mama ptica svom
mladuncu kad ga mazi.
[ta riba govori svojoj bebi?
... Svaka buba od hiqadu buba,
svaka klica od hiqadu klica,
svaka ptica od hiqadu ptica!...
Uporedi ovu pesmu s pesmom Majka Jovu u
ru`i rodila sa strane 82. [ta zapa`a{?
Za{to je lepo sve {to je malo?
97
SETI SE {ta smo nau~ili...
Zaokru`i slovo
ispred odgovora
za koje misli{
da su ta~ni.
U~iteqica pi{e.
Leptir leti.
U prvoj re~enici re~ u~iteqica je:
a) subjekat
b) predikat
Objasni {ta su to
uspavanke.
Podvu~ena re~ u drugoj re~enici je:
a) subjekat
b) predikat
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Upi{i broj osvojenih poena.
Podse}amo se
ME\U NAVODNIKE STAVQAMO
TA^NO NAVEDENE NE^IJE RE^I.
„Sutra idemo u selo“, re~e tata.
98
6.5. KAKO SE RASTE
^ITAMO
pri~e i pesme o tome kako se raste
U^IMO I [email protected]
‡ rod imenica
‡ jednina i mno`ina imenica
‡ pravo i prenosno zna~ewe re~i
‡ re~enice (obave{tajne, upitne, zapovedne)
‡ pesma, stih
‡ pri~a, proza
‡ kwi`evne i nekwi`evne re~i
‡ skra}enice za mere
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan
‡ da sastavi{ mali re~nik
‡ da izdvoji{ vest iz novina
‡ da napravi{ nevidqivo pismo
‡ da napravi{ spisak kwiga
‡ da sprovede{ anketu o povr}u
‡ da napi{e{ kratku pri~u
Branko ]opi}
Visibaba i razvigor
Razvigor zove
tiho i slabo:
„Budi se, ustaj,
o, visibabo!“
A cveti} ne`ni
glavicu mi~e,
pod snegom {ap}e:
„Ko me to vi~e?“
Pupoqci mrki,
~itav hor,
tiho joj ka`u:
„Razvigor!“
Prona|i u re~niku {ta
zna~i re~ razvigor.
Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa ovom pesmom.
Ko je pozvao visibabu?
Kada ju je pozvao?
Gde je tada bila visibaba?
Kako ju je pozvao?
Za{to ju je pozvao?
100
Prona|i u pesmi i ispi{i
re~i koje ozna~avaju
radwu ‡ glagole).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Rod imenica
Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj, uz
imenice `enskog roda re~ ta, a uz imenice sredweg roda re~ to.
mu{ki rod (taj)
~ovek
deda
petao
brod
ma~ak
medved
ovan
`enski rod (ta)
`ena
baba
koko{ka
stolica
ma~ka
me~ka
ovca
sredwi rod (to)
dete
unu~e
pile
dugme
ma~e
me~e
jagwe
Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i taj, ta, to):
u~iteq, hleb, ta{na, poqe, sneg, jelka, }ebe, peva~ica, veverica, pero, zima, Uro{, brdo, igra~ka,
slovo, kqu~, Ma{a, pismo, klavir, u~enik, selo.
Mu{ki rod (taj):
@enski rod (ta):
Sredwi rod (to):
Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu i u kvadrati}e upi{i @ , M ili S .
1
je padala celog jutra.
2
je zakasnio u {kolu.
3
ga je upla{ilo.
4
mu je rekla da u|e u u~ionicu.
5
je bio zbuwen.
6
je bila ispisana.
7
je oglasilo kraj ~asa.
101
[aqiva narodna pesma
Sme{no ~udo
Ja sam ~udo video:
zec kolo vodi,
lisica ga dvori.
Na lisici perce,
na kurjaku zvonce.
Ja sam ~udo video:
}uran babi vodu nosi
u re{etu na ramenu,
a }urka joj tikve sadi
na drvetu, na kamenu.
Objasni {ta je {aqivo (sme{no) u ovoj pesmi.
Smisli jedno sme{no ~udo i napi{i
ne{to o wemu.
Skra}enice za mere se pi{u i }irilicom
i latinicom bez ta~ke.
Ispravi nepravilno napisane re~i.
km
m
cm
mm
km
m
cm
mm
kilometar
metar
Dali }uran babi vodu nosi?
Zec kolo nevodi. ]urka tikve nesadi.
Jesamli ~udo video?
102
santimetar
milimetar
centimetar
One koje se upotrebqavaju za pojmove
koji ozna~avaju vreme pi{u se
ili s ta~kom ili bez we.
~., ~ ili h ‡ ~as
s. ‡ sat
min. ‡ minut
god. ‡ godina
d. ‡ dan
o. g. ‡ ove godine
o. m. ‡ ovog meseca
g. ‡ godina
Jednina i mno`ina imenica
Napi{i imena bi}a ili predmeta sa slika:
Ove imenice su u jednini, jer ozna~avaju jedan
predmet ili jedno bi}e.
Ove imenice su u mno`ini, jer ozna~avaju
vi{e predmeta ili bi}a.
Slede}e imenice napi{i u jednini ili u mno`ini, kao {to je zapo~eto.
ruke
medved ‡
gradovi ‡
kow ‡
`ena ‡
drug ‡
ma~ke ‡
jezera ‡
reka ‡
putevi ‡
ogledalo ‡
nos ‡
ruka ‡
grad
Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini:
drugarica, de~ak, ulica, dete, semafor, svetlo, strana.
su ~ekala da pre|u
.
su pokazali zeleno
.
Petar i Milan su pogledali u semafor i po~eli da prelaze ulicu.
Na drugoj
ulice ~ekale su ih
.
103
Andra Frani~evi}
Poziv na kreketawe
Jutros `aba `abama
uputila pismo:
„Cele zime, ro|ene,
kreketale nismo.
Pa nervozu zbog toga
dobila sam jaku,
te vas zovem: Do|ite
na `ur u vrbaku!
Izvolite, molim vas,
moje gospe fine,
da se iskreke}emo,
da nas `eqa mine!“
Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ nervoza i
izraz da nas `eqa mine (vidi pod minuti).
Za{to je `aba bila nervozna?
Da se podesetimo: ovo je pesma.
Ona se sastoji od stihova.
Izbroj i napi{i koliko stihova ima u ovoj pesmi.
Po ovoj pesmi napi{i pri~u.
Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu, ve} u prozi.
Ako `eli{, pri~u mo`e{ i da pro{iri{.
Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
104
Ovde ispi{i pozivnicu za svoj ro|endan.
Mo`e{ i da je ukrasi{. Ne zaboravi da je adresira{. Pazi na velika slova!
Pozivnica
Ko poziva:
Koga:
Za{to:
Gde da do|e:
Kada:
105
Dimitar Inkiov
Lopov
Otkad Klara zna slova, ~ita kao luda. ^im
negde vidi slova, po~iwe iz tih stopa da
~ita. Kad autom idemo u grad i stojimo na
semaforu, pritisne nos na prozor i po~iwe
glasno da sri~e:
„Hhhh...ooo...hotee...l... hotel.“
„Bbaa...nnn...k...aaa... banka.“
Za vreme vo`we ~ita i registarske brojeve
kola ispred nas. Pravi je dave`. Kad mama
ili tata donesu novine ku}i, sleti na wih kao
p~ela na cvet i ~ita glasno naslove, dok sve
nas ne zaboli glava i ne po~nemo da be`imo
od we.
Tako je bilo i onog dana kada je tata doneo
ku}i novine u kojima je bila pri~a o lopovu.
Tata je novine ostavio na stolu, a on i mama
su oti{li kod tetka-Eme. Klara je smesta
zgrabila novine i po~ela da ~ita.
„Ho}e{ da ti ne{to pro~itam?“
„Ne}u!“
„Ne zna{ {ta propu{ta{“, izjavila je i
po~ela da sri~e:
„Ppp...ooo...lii...cciiijss...kooo
uuu...poo...zo...reee...wee.
O...ppp...aaa...sssniii...l...ooo...pooo...v
pooo...ssseee}uu...jeeekkk...uuu...}eee“.
„[ta re~e?“
„Pooliciiijskooo uuu...poo...zo...reeewe.
Ooopaaasaaan looopov possseee}uuuje
kuu}eee. Ssssvaaakoog daaanaaa nnoovee
pqqaa~kee.“
„Gde?“, hteo sam da znam.
„Pooo graaaduuu.“
106
Odjednom sam se upla{io. Bili smo sami kod
ku}e.
„Po na{em gradu?“
„Sad sam ti ~itala!“
„Klaro, {ta }emo ako lopov provali i kod
nas?“
Rekla je kô iz topa:
„Veza}emo ga!“
„A ko }e da ga dr`i dok ga ne ve`emo?“, hteo
sam da znam. „Klaro, ~uje{ li? Ne{to {u{ti
ispod kreveta! ’Ajde da pobegnemo!“, {aputao
sam.
„Neee, moramo da ga uhvatimo!“
„Ali ja se stra{no pla{im!“
„Kukavice!“
„Nisam!“
„Doka`i mi to!“
„Kako?“
„Ti }e{ da dr`i{ lopova dok ga ja ne ve`em.“
„A {ta ako poku{a da pobegne?“
„Onda ga ujedi za nogu! Ti dobro ujeda{.“ „Ma
to je bilo pre, kad sam bio mali. Ve} dugo
nisam nikog ujeo.“
„Sad sigurno jo{ boqe ujeda{“, ube|ivala
me je, „zubi su ti ve}i. I, zna{ {ta, sigurno
}emo dobiti nagradu. Puno para za koje }emo
kupiti `vake da ne}e stati u na{u sobu.“
Kad je tako, spreman sam da pomognem. Klara
je iz kuhiwe donela veliku varja~u, a ja sam se
naoru`ao viqu{kom. Onda smo oti{li u
spava}u sobu i Klara je izdavala naredbe:
„Lopove, predaj se! Znamo gde si! Iza|i ispod
kreveta!“
Ali od lopova ni traga ni glasa. Ispod
kreveta je iza{ao [nufi, grizu}i tatinu
papu~u. Laknulo mi je. Klari je bilo stra{no
krivo. I dan-danas kukumav~i: „Da ispod
kreveta nije bio [nufi, sigurno bismo dobili
nagradu i imali punu sobu `vaka“.
Prevela: Sne`ana Turun~i}-Dauner
Za{to je de~ak pomislio da se ispod kreveta
krije lopov?
Opi{i kako si se ose}ao kad ti se u~inilo
da negde ne{to {u{ka.
Slede}e re~enice napi{i koriste}i
skra}enice.
Objasni {ta zna~i poslovica:
1) Prole}e je po~elo 21. marta ove godine
u 6 ~asova i 22 minuta.
U strahu su velike o~i.
2) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no
2 kilometra i 11 metara.
107
U pri~i „Lopov“ prona|i i ispi{i: tri obave{tajne,
tri upitne i tri zapovedne re~enice.
1.
Obave{tajne
re~enice
2.
3.
1.
Upitne
re~enice
2.
3.
1.
Zapovedne
re~enice
2.
3.
Obrati pa`wu na koji na~in izgovara{ upitnu,
a na koji zapovednu re~enicu. Objasni kakvim
glasom ih izgovara{. Kakvi su ti pokreti?
Doma}i zadatak:
Slede}e potvrdne re~enice pretvori u odri~ne:
1. Ja sam se upla{io.
2. Bili smo sami kod ku}e.
3. Pobegli smo.
108
Napi{i naziv nekih crtanih ili igranih
filmova u kojima se pojavquju lopovi.
Opi{i lopova iz jednog filma.
De~ak iz ove pri~e ka`e za svoju sestru da je
pravi dave`.
Objasni {ta ovde zna~i re~ dave`.
Iseci i ovde zalepi neku vest iz novina.
Napi{i jo{ neke re~i koje ti i tvoje dru{tvo
upotrebqavate kad ho}ete da ka`ete da je
neko dosadan.
Ovde napravi mali re~nik re~i koje
upotrebqava tvoje dru{tvo.
dave`
‡
dosadna osoba
‡
lep
‡
‡
Napi{i ispravno nekwi`evne re~i:
‡
‡
‡
sumqiv
nesnosqivo
mlo{tvo
Napi{i koje se novine ~itaju u tvojoj ku}i.
presednik
odelewe
Pavletov
Slavicin
Koje novine voli{ da ~ita{?
Milicin
komadant
109
Qubivoje R{umovi}
Ako `eli{ mi{ice
Ako `eli{ mi{ice kô gvo`|e
jedi belo ili crno gro`|e
Ako `eli{ snagu zbiqa mu{ku
onda ne sme{ zaobi}i kru{ku
Ako `eli{ na sve biti imun
jedi cedi sredi `uti limun
Ako `eli{ ruke kao kanxe
prosto gutaj sve`e pomoranxe
Ako `eli{ ve{tine sa strane
okomi se na krive banane
Ako `eli{ da izgleda{ be{we
svakodnevno upra`wavaj tre{we
Ako `eli{ biti bistre glave
beri one jagode iz trave
I uop{te ko god ne{to ho}e
mora jesti i voleti vo}e
Kako obja{wava{ posledwa dva stiha ove pesme?
110
Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ imun.
[ta zna~i: mi{ice kô gvo`|e?
Pravo i prenosno zna~ewe re~i
izrazi
Neke re~i mogu da imaju pravo i
prenosno zna~ewe. Na primer, re~
gvozden. Weno pravo zna~ewe je:
napravqen od gvo`|a, a prenosno:
~vrst, jak kao gvo`|e.
prenosno zna~ewe
gvozdeni mi{i}i
bistra glava
glava porodice
kameno srce
Proveri pravo i prenosno zna~ewe izraza. U kvadrati} ispred odgovora upi{i broj za koji misli{
da odgovara izrazu.
1. raditi ispod `ita
u~initi ne{to zabraweno
2. dobiti zeleno svetlo
izgrditi
3. pre}i punu liniju
zlo pro}i
4. vu}i nekog za nos
udariti po licu
5. o~itati lekciju
po~eti sa odmarawem
6. obrati zelen bostan
raditi potajno
7. dati nekome po wu{ci
varati nekoga
8. di}i sve ~etiri uvis
dobiti dozvolu
Prona|i u sadr`aju na kraju ^itanke nazive
drugih pesama Qubivoja R{umovi}a i tri pesme
Jovana Jovanovi}a Zmaja i ispi{i ih.
Podvuci nekwi`evne re~i u re~enicama:
1. Zoricin brat mi se falio da je ufatio neke zecove.
, strana
2. Deda ka`e da ga mlogo bolu noge.
, strana
3. Na pijac sam kupila {angarepu, kompir i buraniju.
, strana
4. Bole me glava, pa nosim {em{ir.
, strana
, strana
, strana
, strana
, strana
111
Nevidqivo pismo
Napi{ite poruku koju niko ne}e mo}i da
vidi ukoliko vi to ne `elite.
Potreban materijal: ~a~kalica, posuda sa
vinskim sir}etom ili limunovim sokom, par~e
papira, sve}a, {ibica
Kako se ogled
izvodi
1. Prelomite
~a~kalicu ‡ wen
debqi kraj
koristi}ete kao
olovku.
2. Zama~ite
~a~kalicu u sir}e
ili limun dok budete
pisali poruku.
Ovo je odlomak iz kwige „Mali ku}ni ogledi 1“
u izdawu Kreativnog centra.
Poku{aj da izvede{ ovaj ogled uz pomo} odrasle
osobe.
Tvoja zapa`awa pri izvo|ewu ogleda:
Kako si se ose}ao posle izvedenog ogleda?
Re{i rebus.
3. Sa~ekajte da se papir
osu{i.
4. Prinesite plamen sve}e
papiru sa porukom.
[ta }e se desiti
Po{to se papir osu{i, poruka
}e nestati. Ako prinesete
papir plamenu sve}e, poruka
}e opet biti vidqiva.
112
Napravi spisak
Ovde napravi spisak kwiga koje ima{ ili za koje si ~uo, a koje govore o
biqkama, `ivotiwama, gradovima, zemqama, drugim narodima i sli~no.
1.
4.
2.
5.
3.
6.
Oboj broj ispred kwige koja ti se najvi{e dopada.
Napi{i kratku pri~u u kojoj
}e{ pomenuti ove tri re~i:
pismo, pas, torba.
113
Vladimir Andri}
[argarepa
Ja prihvatam vo}e i povr}e
i kukuruz i {e}ernu repu
i prihvatam orah ispred ku}e,
ne prihvatam samo {argarepu.
U ba{tama kad su no}i duge
i kad slavuj zavija u lugu,
slutim kako ni~e {argarepa,
na moj u`as i na moju tugu.
Ja priznajem praziluk i cvekle
i {qivike, pa i {ume guste,
al’ bi suze kao ki{a tekle
sve zbog one {argarepe puste.
Sudbo moja, moj ~emerni jade,
za me `ivot vi{e nema ~ari
i ve} znadem za me nema nade,
za mene se {argarepa bari.
Za{to je de~ak nezadovoqan?
114
[ta je u ovoj pesmi {aqivo?
Mala anketa
Ispitaj svoje dru{tvo iz {kole i napi{i u
tabeli koje se povr}e voli, a koje ne voli.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Saop{tewe o rezultatima ankete
Rezultati pokazuju slede}e:
Omiqene vrste povr}a su:
Neomiqene vrste povr}a su:
1.
glasova
2.
glasova
3.
glasova
1.
glasova
2.
glasova
3.
glasova
115
Mom~ilo Te{i}
Prole}no jutro u {umi
Na brezi se wi{u viti
lastari.
Novim li{}em hrast se kiti
prastari.
Protr~ala mlada srna
proplankom.
Pobe|ena no} je crna
osvankom.
Zraci sunca {umu celu
zaliju.
Zazvi`duka kos veselu
ariju.
[umskih ptica zazvoni{e
horovi
i Suncu se pokloni{e
borovi.
Zna~ewe re~i vit, lastar, osvanak i
arija mo`e{ na}i u re~niku na kraju
kwige.
Napi{i kojim re~ima se u pesmi opisuju:
drve}e u {umi ‡
Kako razume{ stihove:
srna ‡
Pobe|ena no} je crna
osvankom.
ptice ‡
Zraci sunca {umu celu
zaliju.
sunce ‡
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.
116
Dragan Luki}
[kola
[kole su velike mirne ovce
koje oka~e veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u `ute male avione.
[kole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pri~aju o mesecu.
[kole su veliki ~udni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra pu{~anom paqbom
i olovkama ‡ duga~kom sabqom.
Za{to su {kole kao veliki i ~udni dvorci?
Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u {kolskoj klupi.
Za{to su {kolske klupe `uti mali avioni?
Za{to se u pesmi ka`e da su {kole kao
velike mirne ovce?
Smisli i napi{i sa ~im bi ti uporedio
{kolu.
Za{to su {kole kao velike i dobre mame?
[kola je kao
117
SETI SE {ta smo nau~ili...
1.
2.
Podvuci nekwi`evne
i razgovorne re~i u
re~enici:
Mlogi qudi su
prekqu~e nosili
neke bqak majce.
Zaokru`i crvenom
bojom primere u kojima
su re~i upotrebqene u
prenosnom zna~ewu.
o{tar no`
bistar ~ovek
zelena trava
o{tar jezik
bistar potok
zelen momak
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Upi{i broj osvojenih poena.
Podse}amo se
PRI^A JE PISANA U PROZI
PESMA JE PISANA U STIHU
118
IMENICE MOGU BITI
mu{kog
`enskog
sredweg roda
u jednini
u mno`ini
7. [TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM
^ITAMO
pri~e i pesme o tome {ta sve ~ovek mo`e i ume
U^IMO I [email protected]
‡ pro{lost, sada{wost i budu}nost
– pisanje latinicom
‡ kako se pro{iruje re~enica
‡ re~i koje se rimuju
‡ basna
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da napi{e{ pri~u o mamama i wihovoj deci
‡ da napi{e{ oglas
‡ da napi{e{ natpis za pekaru
‡ da nacrta{ mapu mesta na kojem raste zelenvil
‡ da prepri~a{ pri~u
Du{an Radovi}
Mama
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
seva ... MAMA!
te neko juri ... MAMA!
si gladan ... MAMA!
ne mo`e{ ... MAMA!
ne{to ne zna{ ... MAMA!
se pewe{ ... MAMA!
silazi{ ... MAMA!
spava{ ... MAMA!
se budi{ ... MAMA!
ne zna{ {ta ho}e{ ... MAMA!
U celom svetu, na svim stranama,
re~ je uglavnom o mamama.
Najpre je bio mrak i tama,
a onda nas je rodila mama.
Mame su va`ne da nas rode,
da nas podi`u i da nas vode.
Svi {to po svetu tr~e i lete
neke su dobre mame dete.
Objasni {ta zna~e stihovi:
Kad seva ... MAMA!
Napi{i kada bi jo{ dozivao mamu:
120
Kad ne zna{ {ta ho}e{ ... MAMA!
Kad
... MAMA!
Kad
... MAMA!
Mame i wihova deca
Posmatraj ove fotografije i smisli pri~e o wima.
Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.
e
P i{ mo sa
stav
121
Branko ]opi}
Oglasi „Kupusnog lista“
Nudi se direktor
Poletan, spreman de~ak osnovac,
ne pije vino, ne voli novac,
{e}erne stvari njegov su sektor,
zato bi rado bio direktor
negde u selu ili u gradu,
a u fabrici za ~okoladu.
Jedina mana –
priznajem gre{an –
mnogo sam je{an!
Prona|i u re~niku zna~enje
re~i poletan i sektor.
Prepi{i ovu pesmu latinicom, pisanim slovima.
Podvuci u pesmi stihove koji govore o osobinama
de~aka.
Doma}i zadatak:
Razmisli o tome {ta ti voli{ i {ta ume{ da radi{, pa
napi{i jedan sli~an oglas za sebe.
122
Ukr{tenica
1
Re~ u re~enici koja kazuje {ta radi
subjekat...
6
Na kraju zapovednih
re~enica stavqa se...
2
Imenica ma~ke stoji u...
7
Re~i koje ozna~avaju
imena su...
3
Kratka pri~a u kojoj se govori o
`ivotiwama, a misli se na qude je...
8
Kratka {ala ili dosetka
zove se...
4
Re~ koja ozna~ava radwu
zove se...
9
Pesma kojom se uspavquju deca
zove se...
5
Koja je vrsta kazivawa:
U {umici na jednoj no`ici?
10
Ko tra`i ve}e,
izgubi iz vre}e je...
123
Engleska narodna pri~a
Tri kroja~a
Tri kroja~a otvore svoje radnje u istoj ulici.
Konkurencija je bila velika i poslovi su i{li sasvim
slabo. Sva trojica se po~nu domi{ljati kako }e
privu}i {to vi{e mu{terija.
Prvi postavi iznad svoje radnje tablu sa
natpisom:
Najbolji kroja~ u gradu.
Drugi ne bude lenj, pa br`e-bolje napi{e:
Najbolji kroja~ na svetu.
Tre}i se zamislio, nije odmah mogao da se seti
nekog jo{ privla~nijeg natpisa. Naposletku, i on
stavi tablu na kojoj je velikim slovima napisao:
Najbolji kroja~ u ovoj ulici.
Prva dvojica su bila stra{no ljuta {to ih je ovaj
tre}i kroja~ nadmudrio. Skinu svoje firme, zatvore
radnje i odsele se iz grada.
Re~ firma ima vi{e zna~enja, a u
re~niku }e{ prona}i {ta ovde zna~i.
Prona|i i zna~enje re~i mu{terija.
Za{to su se prva dva kroja~a odselila iz grada?
Pi{i latinicom.
124
Zamisli da si pekar i da ima{ pekaru.
Smisli i ukrasi natpis za svoju pekaru. Pi{i latinicom.
Pro{lost ‡ sada{wost ‡ budu}nost
Pro~itaj slede}e re~enice:
Ja sam ~itao.
Ja ~itam.
Ja }u ~itati.
Radwa u ovoj re~enici se de{avala u pro{losti.
Radwa u ovoj re~enici se de{ava sada ‡ u sada{wosti.
Radwa u ovoj re~enici }e se de{avati u budu}nosti.
Napi{i kako nazivamo re~i koje ozna~avaju radwu.
To su
Zavr{i zapo~etu tabelu.
PRO?LOST
SADA?WOST
Ja sam pevao.
Ja pevam.
BUDU}NOST
Ma[ka je sko[ila.
Pas ]e lajati.
Ja se /alim.
Sawa dolazi.
125
Qubivoje R{umovi}
Lave majka mu stara
Lave majka mu stara
Proglasi mene za cara
Pa onda iz nekog hlada
Gledaj kako se vlada
Izda}u naredbe stroge
Da prasci peru noge
Zebre da peru zube
I da se tigrovi qube
Naredi}u lukavoj liji
Da vi{e ne lovi patke
Nisu ni patke krive
[to su glupe i slatke
Lave majka mu stara
Proglasi mene za cara
Pa onda iz nekog hlada
Gledaj kako se vlada
Napi{i koje }e naredbe izdati de~ak kad
bude bio car.
Napi{i koje se re~i u pesmi rimuju.
stara
‡
‡
‡
‡
Podvuci plavom bojom re~i iz ove pesme koje
ozna~avaju radwu (glagole).
126
‡
cara
• Smisli i napi{i
sastav pod naslovom:
„Kad bih bio car“
(„Kad bih bila
carica“). Pogledaj na
strani 155 pravila za
dobro pisawe.
e
P i{ mo sa
stav
• [ta bi ti kao car
voleo da ima{?
• Kako bi `eleo da
bude{ obu~en?
• [ta bi sve uradio
kad bi bio car?
• Kako bi pomagao
drugima?
127
Leopold Suhodol~an
O de~aku koji je mnogo znao
Ne znam da li ste ~uli za de~aka koji je tvrdio da mnogo zna.
On je imao tetku koja se tome glasno smejala. Ka`u da mu je
rekla:
– Eh, {ta pa ti zna{?!
– O, ja ve} znam koliko ima sati!
– Ih, ma {ta mi re~e! – podsmevala mu se teta... – Ali ti jo{ ne
zna{ kako se kuva supa i pravi salata... Ne zna{ kada su se rodili
na{i baba i deda... Ne zna{ kada je vladao najve}i austrijski car, ne
zna{ kako se pravi sapun...
De~ak razmisli, pa re~e:
– Znam da se cipela obuva na nogu i da je rukavica pravljena za
ruku.
– O, to nije ni{ta! – pu}nula je teta. – Pa to odavno i vrapci znaju.
De~ak je nabrao ~elo i jo{ jednom se zamislio, pa je upitao:
– Teto, a vi, da li znate ba{ sve?
– Sto puta vi{e od tebe i mnogo vi{e od toga.
De~ak se i tre}i put zamislio, pa je rekao teti:
– Po{to sve znate, recite mi gde raste zelenvil?
– Zelenvil? – zgranuto ga pogleda teta. – A {ta je pa to?
– Ne znate? Zelenvil je zelenvil. Raste na planini Kopavil –
objasnio je ozbiljno de~ak.
– Na planini Kopavil?! – zinula je od ~uda teta. – Gde ti je ta
planina Kopavil?
– [ta? I to ne znate? – ~udio se de~ak.
Teta je kao dete odmahivala glavom, a de~ak je nastavljao:
– Planina Kopavil se podi`e iznad reke Modravil... Reka Modravil
pak te~e dolinom Travavil... Dolina Travavil se prostire izme|u
Vrhovila i planine Stenovil... Planina Vrhovil i planina...
– Ohoj, moram zaliti salatu! – povikala je teta i pobegla.
Sa slovena~kog prevela: Slavica Markovi}
128
Podvuci u pri~i re~enice u kojima se tetka
podsmeva de~aku.
Kako zami{lja{ zelenvil? Nacrtaj mapu na kojoj se
vidi kako zelenvil raste na planini Kopavil iznad
reke Modravil koja te~e... (pro~itaj u tekstu).
129
Dragomir \or|evi}
Ja sam bio sre}no dete
Ja sam bio
Sre}no dete
O kome se
Mnogi brinu
Dok mi nisu
Jednog dana
Kupili tu
Violinu
Sviram tetki
I susetki
Babi dedi
Ujni strini
Znoj se s moga
Lica cedi
Svi me zovu
Paganini
Sad drugari
Qu{te fudbal
A ja note
I solfe|a
Od ve`bawa
@igaju me
Jadni prsti
Vrat i le|a
Tata smi{qa
Svetsku slavu
Ja tu nemam
[ta da brinem
Iz dvori{ta
^ujem ciku
Ali ne smem
Da prekinem
Stru`em cvilim
[kripim gudim
Kako koja
Zora svane
Mrzim svaku
Tvoju `icu
Violino
Moj du{mane
U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ du{man,
a na}i }e{ i neobi~no zna~ewe glagola qu{titi.
Tako|e prona|i u re~niku {ta je solfe|o i ko je bio Paganini.
Za{to je de~ak u ovoj pesmi nesre}an?
Napi{i {ta ti ne voli{ da radi{, a mora{.
130
Opi{i jedan posao koji najvi{e voli{ da
radi{.
Gramati~ka ukr{tenica
Prona|i u ukr{tenici i zaokru`i slede}e glagole:
lajati, te}i, veslati, pecati, pe}i, ploviti, vu}i, roniti, voleti, gledati,
misliti, piti, glodati, {iti, zvati.
m
i
s
l
i
t
i
p
|
g
l
o
d
a
t
i
e
r
l
a
j
a
t
i d` c
o
e
`
~
lj
v
z
p
a
n
d
f
p
l
o
v
i
t
i
a
v
e
s
l
a
t
i
t
t
e
}
i
e
t
i
m
i
i
h
i
{
t
i
o
j
nj
z
v
u
}
i
{
i
t
i
131
Narodna basna
Bik i zec
Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko
poqa, pa mu pozavide na brzini. Kad se jednom
sastado{e, re~e mu:
‡ Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da
umakne{ i najopasnijem neprijatequ! Ni{ta u
`ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i sam
tako brz. Tada bih mogao da pobegnem od svakog
neprijateqa.
Nasmeja se zec ~uv{i bika, pa }e mu re}i:
‡ Luda je tvoja `eqa, prijatequ! Dao bih
ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i
sna`ne rogove. Boqe ponosito se boriti s
neprijateqem nego celog veka sramno pred wim
be`ati.
Ovo je basna.
Pogledaj na 8. strani {ta su basne.
Podvuci i objasni re~enicu koja ti li~i na
narodnu poslovicu.
Re~i sa suprotnim zna~ewem:
brz
‡
jak
‡
o{tar
‡
pametan
‡
neprijateq
‡
vredan
‡
ne`an
‡
svetlost
‡
Napi{i na ~emu je bik zavideo zecu.
Na ~emu je zec zavideo biku?
132
spor
Pro{irivawe re~enica
Pogledaj ovu kratku re~enicu:
Ki{a pada.
Razmisli, pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{.
Kakva sve mo`e da bude ki{a?
sitna, dosadna, hladna, prijatna,
.
Na {ta sve ki{a mo`e da pada?
na drve}e, na krovove, na ki{obrane,
.
danas, pre podne, cele ve~eri,
Kada ki{a pada?
,
.
Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako:
Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove.
Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in.
1.
2.
3.
133
Bra}a Grim
Tri brata
Be{e neki ~ovek koji je imao tri sina, ali od
imawa nema{e ni{ta do ku}e u kojoj je `iveo.
Svaki od sinova pri`eqkivao je da posle
o~eve smrti ba{ on do|e do ku}e, ali ocu su sva
trojica bila podjednako draga. Tako nije znao
{ta da zapo~ne, a da nekome ne u~ini na`ao. A
da proda ku}u ‡ ni to nije hteo, jer je ona bila
jo{ od wegovih predaka, iako bi prodajom
ste~eni novac mogao podeliti me|u sinovima.
Kona~no na|e izlaz, te sinovima re~e:
„Po|ite u svet i oku{ajte sre}u. Neka svaki
nau~i po zanat, pa kad se zatim vratite, onome
ko se poka`e kao najboqi majstor ‡ ostavi}u
ku}u“.
To sinove zadovoqi, pa najstariji re~e da
bi hteo da postane kova~, drugi ‡ berberin, a
tre}i ‡ ma~evalac. Zatim odredi{e vreme kad
}e se sva trojica vratiti ku}i, pa krenu{e na
put. Dogodi se ba{ da je svaki od wih na{ao
vaqanog majstora kod koga je ne{to ~estito
mogao nau~iti.
Onaj {to je postao kova~ morao je da potkiva
kraqeve kowe, pa je za sebe mislio: „Sada ti
vi{e ni{ta ne nedostaje: dobi}e{ ku}u“.
Onaj {to je nau~io za berberina brijao je
samo otmenu gospodu i tako|e dr`ao da je ku}a
ve} wegova.
Onaj najmla|i, ma~evalac, dobijao bi poneki
udarac, ali bi stiskao zube i ne bi se qutio,
jer je mislio: „Ako se pla{i{ od jednog udarca,
ku}u nikad ne}e{ dobiti“.
134
Kad je proteklo odre|eno vreme, oni se
vrati{e ocu. Ali nisu znali kako da na|u
najboqu priliku i da poka`u svoje ve{tine i
ume}e te sedo{e da se dogovore. Dok su tako
sedeli, odjednom dojuri zec preko poqa.
„Eh!“, uzviknu berberin, „dolazi kao
poru~en!“
On uze pliticu i sapun, pa po~e praviti
penu sve dok se zec ne pribli`i, a zatim ga u
punom trku nasapuna i obrija mu br~i}e, a da
ga pri tom ne pose~e i ne povredi ni za dlaku.
„To mi se dopada“, re~e otac, „ako se drugi
vaqano ne zalo`e, ku}a je tvoja.“
Ne potraje dugo, kad dojuri{e jedne ko~ije u
kojima je bio neki gospodin.
„Sad }ete videti, o~e, {ta ja umem“, re~e
kova~.
On dotr~a do ko~ija, pa kowu koji je jurio
odvali ~etiri potkovice, te mu, tako|e u trku,
ponovo prikova ~etiri nove.
„Ti si qudina“, re~e otac, „radi{ isto tako
dobro kao i brat ti, ja ne znam kome da
ostavim ku}u.“
Tad re~e tre}i brat:
„Dozvolite mi, o~e, da i ja poka`em svoju
ve{tinu“ i, kako je po~ela da pada ki{a,
izvu~e ma~ i zapo~e wime unakrst zamahivati
nad svojom glavom, tako da na wega ne pade
nijedna kap. A kad ki{a udari ja~e, i najzad
tako jako da je sipala kao iz kabla, zamahivao
je ma~em sve br`e i br`e, te ostade tako suv
kao da je bio ne~im potpuno za{ti}en. Kad
otac to vide, zadivi se i re~e:
„Ti si izveo najve}u majstoriju, ku}a je
tvoja“.
135
To zadovoqi ostalu dvojicu bra}e. Ali, kao
{to su se ranije zavetovali i zato {to su se
toliko voleli, oni se dogovori{e i ostado{e
sva trojica u ku}i, bave}i se svaki svojim
zanatom; i kako su bili tako dobro obu~eni i
spretni majstori, zaradi{e mnogo para.
@iveli su tako zadovoqno do starosti i kad
se jedan od wih razbole i preminu, ostala
dvojica su toliko tugovala da se i oni
razbole{e i ubrzo pomre{e. A po{to su bili
tako ume{ni kao majstori i tako se voleli kao
bra}a, polo`i{e svu trojicu u jedan grob.
(S nema~kog preveli
Bo`idar Zec i Milan Tabakovi})
Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i:
plitica, zalo`iti se i zavetovati se.
Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi {ta
je otac ose}ao prema svojim sinovima.
Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi kako
se odnosio prema ku}i.
[ta je otac tra`io od svojih sinova?
Podvuci i objasni re~enicu iz koje se najboqe
vidi da su bra}a slo`na i da se po{tuju.
Prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik:
1) bra}a polaze u svet
2) izu~avaju zanate
3) vra}aju se ku}i
4) pokazuju ocu {ta su nau~ili
5) ostaju zajedno do kraja `ivota
136
Koje su poruke ove pri~e?
Stevan Rai~kovi}
Kad po~ne ki{a da pada
Kad po~ne ki{a da pada:
[ta rade deca? [ta rade stari?
Gde to sa poqa nestanu stada
A s krova ‡ dimni~ari?
[ta rade {eta~i u parku
Kad ki{a se sliva niz pru}e?
Ribari: da li tad barku
Okrenu u pravcu ku}e?
Kad po~ne ki{a da pada
I po asfaltu da zvoni:
[ta radi ma~ka koja ba{ tada
Uveliko mi{a goni?
^ika li pile pod strehom kopca
Kad ki{a se na dvori{te sru~i?
Da l' pla~e `ena kraj konopca
gde prostrla je ve{ da su{i?
Kad po~ne ki{a da pada
svi tr~e: krov ili streha.
Samo se ribe ba{ tada
Zagrcnu pod vodom od smeha.
Ozna~i u pesmi strofu koja ti se najvi{e
svi|a i objasni je.
Za{to se Samo ribe ba{ tada / Zagrcnu pod
vodom od smeha?
Odgovori na pitawa koja su postavqena u
pesmi:
[ta rade deca kad ki{a pada?
[ta tada rade stari?
[ta rade ribari kad pada ki{a?
137
SETI SE {ta smo nau~ili...
Upi{i odgovaraju}e
slovo u kru`i} ispred
re~enice.
a
pro{lost
Crtam na ~asu likovnog.
b
budu}nost
Pevao sam u horu.
v
sada{wost
Pliva}u na takmi~ewu.
Zaokru`i
naranxastom
bojom subjekat
slede}e
re~enice.
Maja
peva.
Zaokru`i zelenom bojom re~i u
nizu koje imaju sli~no zna~ewe.
tih
bistar
mudar
stra{an
pametan
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Upi{i broj osvojenih poena.
Podse}amo se
IMENICE SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA
GLAGOLI SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU
138
8. LETWE PUSTOLOVINE
^ITAMO
pri~e i pesme o letwim pustolovinama
U^IMO I [email protected]
‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem
‡ narodne pri~e o `ivotiwama
TVOJ ZADATAK ]E BITI
‡ da potra`i{ re~ u re~niku
‡ da napi{e{ predlog za promene u {koli
‡ da sastavi{ adresar svog dru{tva
‡ da napi{e{ razglednicu
Ivica Vanja Rori}
^arolija
Iza le|a
jednog druma
izviruje
jedna {uma.
Prepi{i ovu pesmu latinicom.
Iz te {ume
viri `bun,
a iz `buna
{evin kljun.
A iz kljuna,
kô iz ~esme,
i dan i no}
teku pjesme!
Za{to se ova pesma zove „^arolija“?
Podvuci u pesmi stihove koji govore o tome
kako {eva peva.
Nau~i napamet ovu pesmu.
140
Obele`i stihove koje }e{ recitovati glasnije
i stihove koje }e{ recitovati ti{e.
Vidi stranu 95.
Podatke o ptici {evi mo`e{ da na|e{ jo{ i u
re~nicima i enciklopedijama. Evo primera!
U „Re~niku srpskohrvatskoga knji`evnog jezika“,
koji je izdala Matica srpska iz Novog Sada, pi{e:
{éva ` zool. mala poqska ptica peva~ica Alauda.
Potra`i u nekom re~niku srpskog jezika zna~enje
nepoznatih re~i.
U Prosvetinoj „Maloj enciklopediji“ o ptici {evi pi{e:
U knjizi „Ptice Srbije“, koju je napisao Javor Ra{ajski, o ptici {evi pi{e:
141
Simeon Marinkovi}
Sveti Sava i mlad ~ovek
Neki mlad ~ovek po{ao u svet da na|e dobro.
Putovao, putovao, pa ga susrete sveti Sava.
‡ Kuda ide{, prijatequ? ‡ upita ga.
‡ Svetitequ, tra`im dobro po svetu ‡ odgovori mu
mladi}.
‡ Jesi li ga negde na{ao?
‡ E bogami, svetitequ, nisam jo{.
‡ Tako ga, sinko, ne}e{ ni na}i, nego zagledaj se u
sebe. Prona|i u sebi dobro, u onome {to radi{ i u
onome {to misli{. Onda dobro ponudi drugima, pa }e
ga i drugi tebi davati.
Mladi} se zahvali svetitequ, vrati se ku}i i
u~ini kako mu svetiteq re~e, pa bi dobro i wemu i
onima oko wega.
[ta misli{, {ta u pri~i zna~i re~ dobro?
Prona|i u ^itanci naslov poglavqa
koji odgovara ovoj pri~i i prepi{i ga.
142
Sveti Sava je Rastko
Nemawi}, prvi srpski
kwi`evnik, najmla|i
sin srpskog vladara
Stefana Nemawe. Osnovao je srpsku
crkvu. ^esto je putovao po zemqi i
savetovao qude kako da pametno i
pravedno postupaju.
U u~ionici
Posmatraj sliku i napi{i da li de~aku wegovi
drugovi ~ine dobro.
Napi{i {ta bi ti rekao ovom de~aku da bi se
on boqe ose}ao.
Za{to?
143
Vlada Stojiljkovi}
Prgav momak
Na proplanku
(glavnom {umskom trgu)
zec lisici
udario ~vrgu.
Usred {ume
u gustom {ipragu
zec kurjaku
udario {ljagu.
Kraj potoka
svoj {umi na oku
zec medvedu
zviznuo frljoku.
Ze~e, ze~e,
prgav{tino divlja,
pomori}e{
pola {umskog `ivlja!
Podvuci u pesmi nepoznate re~i. Prona|i ih u re~niku i ovde napi{i {ta one zna~e.
Napi{i {ta ti je u ovoj pesmi sme{no.
144
Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem
Mali momak je mom~i}, a veliki mom~ina.
Mali zec je ze~i}, a veliki ze~ina.
Neki potok je poto~ina, a neki je poto~i}.
Neki medved je medvedina, a neki je medvedi}.
Neka {uma je {umica, a neka je {umetina.
Neka ~vrga je ~vrgica, a neka je ~vrgetina.
Legenda:
Re~i sa umawenim zna~ewem
Re~i sa uve}anim zna~ewem
Odgovaraju}im bojama iz legende podvuci
re~i u prethodnom tekstu i re~i koje se
nalaze na listu.
Dopuni tabelu.
re~i
umaweno
zna~ewe
uve}ano
zna~ewe
ma~ka
ma~kica
ma~ketina
olovka
vu~i}
ru~erda
`aba
gran~ica
~etka
listi}
ta{netina
~a{a
kravica
planin~ina
ki{a
zgradurina
kofa
145
Prema Dositeju Obradovi}u
Kow i magare
Putovali zajedno kow i magare. Jadno
magare bilo je preko mere natovareno. Zato
zamoli kowa da mu pomogne i ponese deo
tereta, jer }e ina~e izdahnuti. A kow ni da
~uje. Kada magare sasvim oslabi i pade mrtvo,
gospodar natovari na kowa ne samo sav teret
nego i ko`u uginulog magareta. Sad kow
shvati, ali kasno, da bi mu mnogo boqe bilo
da je poslu{ao magare i da mu je pomogao.
Kako se ose}alo natovareno magare?
Smisli i napi{i re~i kojima je magare
zamolilo kowa za pomo}.
Smisli i napi{i {ta je kow odgovorio.
I ova pri~a je basna.
Svaka basna ima
naravou~enije, tj. pou~an
savet, zakqu~ak, pouku.
146
Smisli i napi{i re~i kojima je kow
izrazio kajawe na kraju basne.
Podvuci pouku koja bi najvi{e
odgovarala ovoj basni.
a. U nevoqi je dobro pomo}i drugome.
b. Starijem treba uvek ukazati po{tovawe.
v. Neki qudi od drugih tra`e samo korist za sebe.
Narodna pri~a
Staro lijino lukavstvo
Zimus je grupa lovaca opkolila jednu
lisicu u {umarku. Bili su sigurni da im ne}e
uma}i. Jedan lovac umalo da nagazi na wu. A
ona le`i opru`ena. Mrtva. Jo{ topla. Lovci
se okupi{e oko we. Psi je owu{i{e. Zalaja{e
nekoliko puta i ostavi{e je.
Jedan lovac se spremio da joj odere krzno.
Iznenada sko~i lija i za~as nestade u gusti{u.
Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak.
Smisli i napi{i {ta je lisica u sebi
govorila kad se na{la u nevoqi.
[ta je u sebi govorila dok je smi{qala
kako da se sna|e?
[ta su lovci govorili kad su lisicu
na{li opru`enu?
Za{to narod ka`e:
Ne veruj lisici ni kad je mrtva?
[ta se za lisicu jo{ ka`e u narodu?
147
Jovan Jovanovi} Zmaj
Patak i `abe
Ako ste dokoni
pro~itajte ovo:
stari patak ukraj bare
dr`ao je slovo.
Sloga, mir i qubav
blagoslov je pravi,
zato neka niko
nikoga ne gwavi.
Slu{ale ga `abe
velike i male,
slatke su mu re~i
jedva do~ekale.
Slu{ale su `abe
ovo krasno slovo,
kad patak u}uta
desilo se ovo:
Govorio patak
o vrlini mira,
i da niko nikog
ne treba da dira.
Jedan `abac mali
pobli`e je stao ‡
a patak ga zgrabi
pa ga progutao.
Svako ima prava
da slobodno `ivi,
niko ne sme tla~it one
{to mu nisu krivi.
Iz ovog se ne{to
i nau~it' dade:
huqe lepo zbore,
al' nitkovski rade.
Podvuci sve ono o ~emu je govorio patak ukraj
bare. Objasni {ta je hteo da ka`e.
Podvuci stihove iz kojih se vidi kako su
`abe prihvatale wegove re~i i objasni ih.
Prona|i u re~niku zna~ewe izraza i
re~i: dr`ati slovo, tla~iti,
blagoslov, huqa i nitkovski.
Podvuci i objasni stihove za koje misli{ da
su poruka ove pesme.
[ta je patak uradio u jednom trenutku?
Doma}i zadatak:
Po ovoj pesmi napi{i pri~u.
148
Vladimir Andri}
Daj mi krila jedan krug
More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug
– daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
{irom morskih staza...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
– daj peraja jedan krug!
Da me `elja mine,
da vidim dubine...
Lasta ima krila
– leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
– daj mi krila jedan krug!
Da obi|em lug,
da odem na jug...
No}u kraj `ivica
svetli fenjer svica.
Svi~e, svi~e, budi drug
– daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi mo}
da osvetlim no}.
Kad mrav zrno sru{i,
~uju ze~je u{i.
Ze~e, ze~e, budi drug
– daj mi u{i jedan krug!
Da oslu{nem i ja
kako `ito klija...
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
– daj mi zvezdu jedan krug!
Bi}u lep{i jo{,
kad stavim taj bro{...
Objasni zna~enje slede}ih stihova:
Tako mi se baza
{irom morskih staza.
Da oslu{nem i ja
kako `ito klija.
Prona|i u re~niku {ta zna~e slede}e re~i
i izrazi: katarka, bazati, da me `elja mine,
`ivica i bro{.
Koja ti se pesnikova `elja najvi{e svi|a? Podvuci
stihove koji iskazuju tu pesnikovu `elju i objasni ih.
Nastavi pesmu. Smisli {ta bi ti tra`io od nekoga
da ti da „jedan krug“. Zbog ~ega?
Da me `elja mine
da vidim dubine.
149
Vladimir Andri}
Predlog
Ko je bio miran
joj, nedelju dana
po njemu je, tugo,
popanula slana
Njegov `ivot to su
trice i ku~ine
{ta sad {kolske vlasti
sa njim da u~ine
Na njemu je, jade,
kilo pau~ine
{ta sad roditelji
sa njim da u~ine
Takav junak mora
bar do Zlatibora
na zraku i travi
da se oporavi
Ko je bio miran
dve nedelje dana
njegovo je srce
puno ljutih rana
Pogledaj na 111. strani {ta pi{e o pravom i prenosnom
zna~enju re~i. Objasni prenosno zna~enje stihova:
150
po njemu je, tugo,
/
popanula slana
Na njemu je, jade,
/
kilo pau~ine
njegovo je srce
/
puno ljutih rana
Njegov `ivot to su
/
trice i ku~ine
Seti se ne~ega {to ti smeta u {koli i {to bi `eleo da se promeni.
Napi{i svoj predlog.
Predlog
Zapazio sam da
Zato predla`em da
Re{i rebuse.
151
Doma}i zadatak:
Za`muri i zamisli mesto na kojem bi voleo da se lepo odmori{.
Opi{i to mesto na razglednici koju }e{ uputiti drugu ili drugarici.
Ne zaboravi da napi{e{ adresu.
152
Adresar moga dru{tva
Pre nego {to ode{ na raspust, upi{i adrese i telefonske brojeve svojih
drugova i drugarica. Ne zaboravi da bi mogao da im se javi{!
Ime i prezime
Adresa
Broj telefona
153
SETI SE {ta smo nau~ili...
1.
Pove`i re~ u sredini
sa odgovaraju}im re~ima
sa uve}anim i umawenim
zna~ewem.
fla{ica
sukwa
fla{etina
torbica
supa
sukwetina
supica
torba
torbetina
sukwica
fla{a
supetina
Proveri ta~nost svojih
odgovora u re{ewu koje se
nalazi na kraju ^itanke.
Upi{i broj osvojenih poena.
Podse}amo se
u prozi
kwi`evnost
pesma
pri~a
bajka
(pri~a o ~udesnim doga|ajima u kojoj se pojavquju
zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile)
basna
(pri~a u kojoj `ivotiwe govore i
pona{aju se kao qudi)
poslovica
(kratka i mudra narodna izreka o `ivotu)
zagonetka
(igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u
kojem se krije odgovor)
154
u stihu
Pravila za dobro pisawe
1. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{.
2. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu.
3. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov.
4. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad.
5. Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj.
6. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu,
uzbu|ewe, iznena|ewe).
7. Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik.
8. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Nazive mesta
i imena qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom.
9. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa
sli~nim zna~ewem).
10. Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{.
155
Re{ewa
strana 18
Basne
Poslovice
U pri~i se odre|uje
strana 38
strana 60
su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi
(1 poen)
su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu
(1 poen)
glavni lik, ostali likovi, vreme i mesto radwe
(1 poen)
1. a)
(1 poen)
2. b)
(1 poen)
1.
(1 poen)
A
B
V
G
D
\
E
@
Z
I
J
K
L
Q
M
N
W
O
P
R
S
T
]
U
F
H
C
^
X
[
2. Da li si zakasnio u {kolu?
(1 poen)
Jesi li se javila mami?
strana 80
1. Imenice
Glagoli
(1 poen)
mrav
igram
selo
sedimo
2. Nismo i{li u bioskop.
Volim da jedem spana}.
strana 98
1. a)
(1 poen)
b)
(1 poen)
Petar
jede
(1 poen)
(1 poen)
2. Uspavanke su pesme koje se pevaju deci pred spavawe.
strana 118
1. mlogi prekqu~e bqak majce
2. o{tar no`
o{tar jezik
bistar ~ovek
bistar potok
zelena trava
zelen momak
strana 138
1. v)
a)
b)
strana 154
156
1. fla{ica
torbica
supica
sukwica
(1 poen)
2.
(1
(1
(1
(1
(1 poen)
od 11 do 25 poena
^estitamo!
Odli~no si
savladao gradivo
iz srpskog jezika
za drugi razred!
poen)
poen)
poen)
poen)
(1 poen)
tih
bistar
mudar
sra{an
pametan
sukwa
supa
torba
fla{a
(1 poen)
fla{etina
sukwetina
torbetina
supetina
3.
Maja peva.
(4 poena)
(1 poen)
od 6 do 10 poena
Dobro je, ali u
tre}em razredu
budi jo{ boqi.
od 2 do 5 poena
Moglo je i vi{e da
se u~i, zar ne?
RE^NIK
A
arija (italijanski) ‡ melodija, napev
B
bazati ‡ i}i bez ciqa, {vrqati, tumarati
besediti ‡ govoriti, pri~ati
biqur ‡ kristal
blagoslov ‡ ovde zna~i: sre}a
bodriti ‡ podsticati, hrabriti
bro{ ‡ deo nakita, ponekad sa dragim kamewem,
koji se specijalnom iglom ka~i za ode}u
budaliti ‡ govoriti ili ~initi gluposti
V
varo{ (ma|arski) ‡ naseqe, gradi}
vatru{tina ‡ re~ s uve}anim zna~ewem koja
ozna~ava visoku temperaturu
vit ‡ koji je izrastao u visinu, vitak, tanak
vu}i nekoga za nos ‡ podvaqivati nekome,
obmawivati, varati nekoga
D
dave` ‡ dosadna, nesnosna osoba, koja mnogo gwavi
dugim pri~awem
da`d ‡ ki{a
damar ‡ `ivac
da me `eqa mine ‡ da zadovoqim svoju veliku
`equ
danak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem, a ozna~ava
dan
dobro ‡ ovde ozna~ava dobrotu, plemenitost,
vrlinu
dolama (turski) ‡ vrsta kaputa koji se ne
zakop~ava, ve} se preklapa i opasuje
pojasom
dr`ati slovo ‡ dr`ati govor, govoriti
dru`binica ‡ oni koji su ne~im povezani,
drugovi, prijateqi, dru`ina, dru{tvo
drum (gr~ki) ‡ put izra|en za saobra}aj
automobila i drugih vozila, cesta
du{man (turski) ‡ veliki neprijateq
@
`ivaq ‡ qudi koji naseqavaju neki kraj,
stanovni{tvo
`ivica ‡ `iva ograda od grmqa i {ibqa
`i`ak ‡ ovde zna~i: fitiq koji gori u posudici s
uqem; slaba svetlost, plami~ak
Z
zavetovati se ‡ zare}i se, zakleti se, dati zavet,
sve~ano obe}ati
zavist ‡ ose}awe nezadovoqstva {to drugi ima
ne{to {to sam nema{ i `eqa da se to ima
za`e}i ‡ zapaliti
zalo`iti se ‡ ovde zna~i: potruditi se
zamuknuti (se) ‡ u}utati, umuknuti, prekinuti svoj
govor, krik, zvuk. Izr. mukom (se)
zamuknuti zna~i: u}utati, umuknuti
zapajati ‡ napajati nekoga nekom te~no{}u
zbrojati ‡ sabrati; skupiti, prikupiti na jedno
mesto
zebwa ‡ briga, zabrinutost, nemir, strah
zembiq (turski) ‡ torba, naj~e{}e pletena, za
no{ewe namirnica s pijace
I
imun ‡ otporan prema zaraznim bolestima
inat ‡ protivqewe ne~ijoj voqi, prkosno
pona{awe, izaziva~ki stav
influenca ‡ grip
itekako se zapetqati ‡ mnogo, veoma se upetqati
u ne{to, zapasti u te{ko}e, u te`ak
polo`aj
J
java ‡ stawe onoga koji je budan, koji ne spava
jakako ‡ naravno, dabome
jova ‡ listopadno drvo koje raste du` reka i
potoka
K
katarka ‡ stub za podizawe jedara na brodu, jarbol
157
ki~ica ‡ slikarska ~etkica
klanac ‡ uzani prolaz izme|u planina, tesnac,
klisura
klica ‡ biqni zametak u semenu iz kojeg se
razvija nova jedinka
kola ‡ koli~ina ne~ega (sena, zeqa i sl.) koja
mo`e da stane u jedna kola, zapre`no
vozilo
kolebqiv ‡ ovde zna~i: promenqiv, neujedna~en
kopqe ‡ oru`je koje se sastoji od duga~ke motke sa
{iqkom na jednom kraju
kopneti ‡ ovde zna~i: gubiti snagu, slabiti,
mr{aviti, venuti
ko~operiti se ‡ praviti se va`an, razmetati se;
uporedi: {epuriti se (2)
krvca ‡ pesni~ki: krv
kurjak ‡ vuk
L
ladica ‡ fioka
lakom ‡ koji `eli da za sebe prigrabi, stekne {to
vi{e, gramziv, pohlepan, nezasit
lastar ‡ mlad list koji izbija na grani, mladica,
izdanak
ledina ‡ neobra|ena zemqa, zapu{teno zemqi{te
lola ‡ mangup, vragolan
Q
qu{titi ‡ ovde zna~i: mnogo i dugo igrati neku igru
M
malac ‡ mali, mali{an
minuti ‡ pro}i pored nekoga ili ne~ega. Izr. da
nas `eqa mine ‡ da do`ivimo ne{to
lepo, prijatno
mo}an ‡ koji se odlikuje velikom snagom, koji ima
mo}, silu
mufte (turski) ‡ besplatno, badava, xabe;
gotovanski, na tu| ra~un
mu~ati ‡ ne govoriti ni{ta, }utati; uporedi:
zamuknuti (se)
mu{terija (turski) ‡ onaj koji kupuje, kupac
N
nazadak ‡ nazadovawe, zaostajawe, propadawe
158
nakostre{iti se ‡ di}i se uvis, uspraviti se,
naje`iti se (o dlakama, perju, kosi i sl.)
nao~it ‡ dopadqiv, lep, zgodan
naramak ‡ koli~ina ne~ega (ovde: zeqa) koja se
mo`e poneti na ramenu
naru~je ‡ koli~ina ne~ega koja se mo`e nositi u
rukama
naheriti se ‡ nakriviti se, nakrenuti se u stranu
neverica ‡ neverovawe, sumwa
nedarce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja
ozna~ava grudi, nedra
nervoza ‡ napetost, uznemirenost
ne}kati se ‡ odbijati ne{to, odri~no odgovarati,
govoriti „ne}u“
nitkovski ‡ kao nitkov, ne~asno, podlo
O
ovoli{ni ‡ ovoliko mali, ovolicni, malecki
oglasiti (se) ‡ ovde zna~i: javiti se; pojaviti se
na nekom mestu
okoreti se ‡ pretvoriti se u koru, stvrdnuti se po
povr{ini, otvrdnuti
op~initi ‡ o~arati, zaneti, osvojiti
osvanak ‡ svanu}e, zora, osvit
P
Paganini ‡ italijanski kompozitor iz 19. veka i
nenadma{ni majstor svirawa na violini
parala`a ‡ osoba koja nekome ponavqa la`,
poma`e nekome u lagawu
parampar~e ‡ mali deo, komadi} ne~ega
pardon (francuski) ‡ izvini, oprosti
pisnuti ‡ progovoriti
plitica ‡ plitka ovalna ~inija, ~inijica
podgurnuti se ‡ narugati se, podsmehnuti se
poletan ‡ pun odu{evqewa
poruga ‡ ovde ozna~ava nekog ko je postao ruglo i
sramota
pra{iti ‡ dizati pra{inu
prgav ‡ koji se lako naquti, naprasit, razdra`qiv
prgav{tina ‡ prgav ~ovek
prezirati ‡ misliti o ne~emu sa
omalova`avawem, potcewivawem
prilegnuti ‡ ovde zna~i: zauzeti le`e}i polo`aj
radi skrivawa
prkosan ‡ koji ne popu{ta drugome, koji radi po
svojoj voqi, tvrdoglav
protest ‡ izrazito neslagawe s ne~im
pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru} (kao
prepelica)
R
radin ‡ vredan
razvigor ‡ prole}ni vetar koji poma`e da biqke
procvetaju i olistaju
razdragan ‡ veseo, radostan, dobro raspolo`en;
uporedi: ushi}en
raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to brzo,
energi~no raditi (pevati, hodati, tr~ati,
pe{a~iti)
rezak ‡ prodoran, o{tar (zvuk)
S
sektor (latinski) ‡ glavni posao, zadu`ewe
skut ‡ dowi deo haqine, bunde ili kaputa
snop ‡ skup ve}eg broja pojedina~nih predmeta,
povezanih u jednu celinu
solfe|o (italijanski) ‡ melodijsko ve`bawe (bez
re~i)
srmajli (turski) ‡ koji je od srme, srebra; srmajli
marama ‡ marama protkana srebrnim
nitima
strepeti ‡ bojati se, strahovati
strma{ce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja
ozna~ava metalnu papu~icu koja visi na
kai{u sa svake strane sedla, a slu`i da se
u wu stavi noga pri jahawu, stremen, uzengija
strugnuti ‡ pobe}i, brzo otr~ati, uma}i
struk zeqa ‡ jedna stabqika zeqa
studen ‡ hladan
sur ‡ pepeqastosiv, tamnosiv, siv
T
testo ‡ masa od bra{na i vode ili mleka od koje
se prave pite, rezanci, hleb ili kola~i;
ovde se misli na peciva
tla~iti ‡ ugwetavati, mu~iti
tovar ‡ starinska mera za te`inu; koli~ina robe
koja se odjednom mo`e natovariti na kowa
tratin~ica ‡ livadska biqka, krasuqak
trice ‡ quske od samlevenog zrnevqa `ita koje
pri sejawu ostaju u situ, mekiwe; tako|e i:
bezvredne stvari, tri~arije.
Izr. trice i ku~ine ‡ ono {to je bez
vrednosti, bez zna~aja, bezvredna, neva`na
stvar
trud ‡ napor koji se ula`e pri vr{ewu umnog ili
fizi~kog rada
U
udariti ‡ ovde zna~i: ukucati, zabiti, zabosti
uzglavqe ‡ deo kreveta na kojem je glava
ushi}en ‡ odu{evqen, razdragan
u~tivo ‡ na u~tiv na~in, pristojno
F
firma (latinski) ‡ natpis nad nekom radwom
frqoka ‡ }u{ka, udarac rukom po glavi
H
huqa ‡ lo{, podao ~ovek, nevaqalac, pokvarewak,
nitkov
C
cve}ka ‡ ovde: osoba koja ima mane
^
~uvati nekome ponos ‡ brinuti da nekoga ne
uvredimo
[
{aka ‡ koli~ina ne~ega {to mo`e stati u {aku
(ovde: zeqa)
{arenorep ‡ onaj koji ima {aren, raznobojan rep
{eva ‡ mala poqska ptica peva~ica
{eprtqa ‡ nespretna, trapava osoba
{epuriti se ‡ 1. hodati ko~operno {ire}i,
kostre{e}i perje, dlaku (o pticama i
`ivotiwama) 2. hodati di`u}i glavu,
dr`ati se oholo, razmetati se; uporedi:
ko~operiti se
{iprag ‡ gusto izraslo {ibqe, `buwe, grmqe
{qaga ‡ {amar, udarac {akom
159
[email protected]
UPUTSTVO
MOJE DRU[TVO I JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
DOBRI PRIJATEQI, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
TAJNA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
OGOVARAWE, Toma Slavkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
HO]U-NE]U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
LAV I MI[, @an Lafonten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
KAKO [email protected] JEDNI DRUGIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
[email protected] MA^KA TO[E (odlomak), Branko ]opi} . . . . . . . . 10‡11
RAZBRAJALICA ZA @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
KAKO SE IGRAJU @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
NILSKI KOW I ANTILOPA, Radomir Putnikovi} . . . . . . . . . . . 14‡15
NARODNE POSLOVICE O PRIJATEQSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
LIMUNADA S MEDOM (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
[TA OSE]AM, [TA OSE]A[ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
MRAK, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20‡21
PRKOSNA KRU[KA, Nikola Jeremi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
LAKE ZAGONETKE, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
INAT, Zlata Vida~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
HVALA, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
PAS I WEGOVA SENKA, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 28‡29
EJ KAKO BIH, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30‡31
[ARENOREPA, Grozdana Oluji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32‡34
^UO SAM, Dobrica Eri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
ZABRINUTI RODITEQI, Andra Frani~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
[AQIVA STRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
160
KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A . . . . . . . . . 39
PARDON, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40‡41
LIJA I @DRAL, ruska narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42‡44
KAKO SE DO^EKUJU GOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
LAKOMI ME^I]I, ma|arska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . 46‡47
SLOGOVAWE, RASTAVQAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
SAMOGLASNICI I SUGLASNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
ODVOJENO PISAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
DVA JARCA, Du{ko Trifunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52‡53
MARKO KRAQEVI] I ORAO, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .54‡55
MAH I [EBESTOVA, Milo{ Macourek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56‡59
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
MA [TA MI RE^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
NESTRPQEWE, Rusomir Arsi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA ‡ IMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
[email protected] I [email protected], narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
UTORAK VE^E MA [TA MI RE^E, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . 66
VELIKO I MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
ZNA ON UNAPRED, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68‡69
PERA KAO DOKTOR, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU ‡ GLAGOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
SLIKARKA ZIMA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72‡73
POLAZAK U [KOLU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
PI[EMO BAJKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
DETLI], Zorica Bajin-\ukanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
DETLI]EVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
BOLESNIK NA TRI SPRATA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
JEDNOGA DANA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
161
5.
PORODI^NO STABLO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
MAJKA JOVU U [email protected] RODILA, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
SUBJEKAT I PREDIKAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
LAURINA TAJNA, Odri Korn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84‡85
PROTESTNA PESMA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
PRI^A PO SLIKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
SEDAM PRUTOVA, narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88‡89
NEZGODA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
STRIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
MEDVED I DEVOJ^ICA, ruska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
ZNAK NAVODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
IMA JEDNO MESTO, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
RECITOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
ENO GDE LETI CVET, Feliks Salten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
LEPO JE SVE [TO JE MALO, Du{ko Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
6.
KAKO SE RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
VISIBABA I RAZVIGOR, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
ROD IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
SME[NO ^UDO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102
JEDNINA I [email protected] IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103
POZIV NA KREKETAWE, Andra Frani~evi} . . . . . . . . . . . . . . . 104‡105
LOPOV, Dimitar Inkiov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106‡109
AKO @ELI[ MI[ICE, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
PRAVO I PRENOSNO ZNA^EWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
NEVIDQIVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
NAPRAVI SPISAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
[ARGAREPA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
PROLE]NO JUTRO U [UMI, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116
[KOLA, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
162
7.
[TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
MAMA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
MAME I WIHOVA DECA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121
OGLASI „KUPUSNOG LISTA“, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
TRI KROJA^A, engleska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
PRO[LOST ‡ SADA[WOST ‡ BUDU]NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
LAVE MAJKA MU STARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . 126
PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
O DE^AKU KOJI JE MNOGO ZNAO, Leopold Suhodol~an . . . . . 128‡129
JA SAM BIO SRE]NO DETE, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . 130
GRAMATI^KA UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
BIK I ZEC, narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
PRO[IRIVAWE RE^ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133
TRI BRATA, Bra}a Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134‡136
KAD PO^NE KI[A DA PADA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . 137
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
8.
LETWE PUSTOLOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
^AROLIJA, Ivica Vanja Rori} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
IZ ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
SVETI SAVA I MLAD ^OVEK, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . 142
U U^IONICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
PRGAV MOMAK, Vlada Stojiljkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM . . . . . . . . . . . . . 145
KOW I MAGARE, prema Dositeju Obradovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
STARO LIJINO LUKAVSTVO, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . 147
PATAK I @ABE, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
DAJ MI KRILA JEDAN KRUG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149
PREDLOG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
NAPI[I SVOJ PREDLOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
RAZGLEDNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
ADRESAR MOGA DRU[TVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
163
PRAVILA ZA DOBRO PISAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156
RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157‡159
[email protected] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160‡164
TEMATSKI [email protected] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165‡167
164
TEMATSKI [email protected]
[email protected]
basna 8, 132, 146
razbrajalica 12
poslovice 16, 43, 107
zagonetke 23, 85
ime pesnika ‡ naslov pesme 41
epska (juna~ka) pesma 55
pore|ewe 82
glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe 11, 34, 59, 93, 100
napi{i naslov za svako poglavqe pri~e 59
re~i koje se rimuju 22, 79, 116, 126
stihovi, strofe 30, 104
{aqiva narodna pri~a 64
bajka 73
pesma 104
proza 104
pri~a 134
uspavanka 82
zaplet 93
naravou~enije 146
GRAMATIKA
re~i koje imaju sli~no zna~ewe 20, 44
re~i sa suprotnim zna~ewem 132
re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 43, 53, 85, 145
pravo i prenosno zna~ewe re~i 111, 150
upitna, zapovedna, obave{tajna re~enica 25, 85, 108
dovr{i re~enice 31
slogovawe 48
samoglasnici i suglasnici 49
rastavqawe re~i na kraju reda 48
slogotvorno r 49, 55
odvojeno pisawe re~i 50
napi{i pravilno re~enice 44, 48
potvrdne i odri~ne re~enice 51
dve ta~ke i zarez 51
imenice 63, 76, 93
od slogova sastavi re~i 66
veliko i malo slovo 67
re~enice od zadatih re~i 69
glagoli 71, 76, 93, 100
subjekat i predikat 83
znak navoda 93
rod imenica 101
skra}enice za mere 102, 107
jednina i mno`ina imenica 103
kwi`evne i nekwi`evne re~i 109, 111
pro{lost, sada{wost, budu}nost 125
pro{irivawe re~enica 133
PI[EMO
ro|endanska ~estitka 7
kako se igraju `murke 13
spisak za kupovinu na pijaci 26
poklon 27
strip 29
165
{aqiva pri~a 41
kako se do~ekuju gosti 45
Marko Kraqevi} i orao 55
{aqivi doga|aj 65
bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku 75
odgovor detli}u 77
opis psa i ma~ke 77
zagonetke 85
pri~a o mla|em bratu 87
pri~a poziv na kreketawe 104-105
pozivnica 105
mali re~nik 109
spisak kwiga 113
kratka pri~a 113
mame i wihova deca 121
oglas 122
natpis za pekaru 124
kad bih bio car 127
posao koji voli{ da radi{ 130
~arolija 140
predlog za promene u {koli 151
razglednica 152
adresar moga dru{tva 153
GLUMIMO
utorak ve~e ma {ta mi re~e 66
zna on unapred 69
pera kao doktor 70
medved i devoj~ica 93
GOVORNA [email protected]
lav i mi{ 8
objasni poslovice 16
~uo sam ‡ objasni stihove 35
izgovaraj glasno 36
Marko Kraqevi} i orao 55
nestrpqewe 62
utorak ve~e ma {ta mi re~e 66
ima jedno mesto 94
recitovawe 95
lopov 107
tri brata 136
daj mi krila jedan krug 149
CRTAMO I BOJIMO
prijateqstvo 4
oboj listove 16
nacrtaj sebe upla{enog 21
nacrtaj detli}a 76
ilustruj pesmu 90
oboj broj 113
zelenvil 129
RE[AVAMO
zagonetke 23, 62, 67, 85
rebuse 31, 34, 44, 49, 55, 65, 69, 70, 73, 112, 151
ukr{tenice 6,15, 76, 123, 131
spoj slova 94
[email protected]
mali ku}ni ogled 112
mala anketa 115
166
mala enciklopedija 140-141
predlog 151
DOMA]I ZADATAK
prepri~aj pri~u 11
napi{i jo{ jedan recept 17
seti se nekog doga|aja kada si se inatio 25
lakomi me~i}i 47
pera kao doktor 70
bolesnik na tri sprata 78
smisli zagonetke 85
potvrdne i odri~ne re~enice 108
oglas 122
patak i `abe 148
razglednica 152
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
glavni lik, vreme, mesto radwe, osobine lika 18
basne 18, 154
poslovice 18, 38, 154
rima 38
zagonetke 38, 154
re~i koje imaju sli~no i suprotno zna~ewe 38, 128
subjekat i predikat 98
obave{tajne, zapovedne, upitne re~enice 38
samoglasnici i suglasnici 60
odvojeno pisawe re~i 60
dve ta~ke i zarez 60
imenice 80, 138
glagoli 80, 138
predikat 138
potvrdna i odri~na re~enica 80
veliko i malo slovo 80
subjekat i predikat 98
znaci navoda 98
uspavanke 98
pravo i prenosno zna~ewe re~i 118
pesma ‡ stih, pri~a ‡ proza 118, 154
bajka 154
pro{lost, sada{wost, budu}nost 138
re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 154
SMISLI I NAPI[I
tajna 5
kako poma`emo jedni drugima 9
poruka pri~e 34
glavne osobine lika 34
Mah i [ebestova 59
jednoga dana 79
lepo je sve {to je malo 97
sme{no ~udo 102
objasni poslovicu 107
{kola 117
kow i magare 146
staro lijino lukavstvo 147
167
^ITANKA
za drugi razred osnovne {kole
tre}e izdawe
autori
ilustrovao
re~nik izradila
recenzenti
Dr Simeon Marinkovi}
Mr Qiqana Marinkovi}
Slavica Markovi}
Danijel Savovi}
Violeta Babi}
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Branka Popovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu
An|elka Ru`i}, profesor
lektor
Violeta Babi}
grafi~ki urednici
Du{an Pavli}
Neda Doki}
tipografsko oblikovawe
priprema za {tampu
izdava~
Slobodan Miladinov
Neboj{a Miti}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:821.163.41+821(075.2)
Dejan Begovi}
^itanka : za drugi razred osnovne
{kole / [autori Simeon Marinkovi}, Qiqana
Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao
Danijel Savovi} ; re~nik izradila Violeta
Babi}]. - 3. izd. - Beograd : Kreativni
centar, 2006 (Beograd : Publikum). - 167
str. : ilustr. ; 22 h 24 cm
Publikum
Tira` 30.000. - Re~nik: str. 157-159.
30.000
ISBN 86-7781-353-5
1. Marinkovi}, Simeon
Violeta Babi}
Ÿ Kreativni centar, 2006
COBISS.SR-ID 130093324
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kole
re{ewem broj 6-00-28/2005-06/04 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. godinu re{ewem broj 6-00-2/2006-06
od 4. januara 2006. godine.
Download

01 Citanka 2 - WordPress.com