ALEKSANDRA STANAREVIĆ
Savetnik predsednika PKS
DŽEREMI LANG, ekonomski
savetnik u ambasadi Velike Britanije
Saradnja
za održiv
razvoj
Nema
magičnih
rešenja
str. 3
str. 3
BRANKO VOJNOVIĆ
Partner, KPMG u Srbiji
BILJANA NAUMOVIĆ, generalni
direktor, AstraZeneca Srbija
Da li je Srbija
spremna da
iskoristi €1,5
milijardi
str. 5
VLADIMIR MIKIĆ
Direktor, Imperial Tobacco
Vrednost
inovacije
Srbija je
tržište
u fokusu
str. 7
str. 9
Business
Dialogue
Broj 25 • 26. jun 2014.
SRPSKO-BRITANSKI ODNOSI
Prirodni partneri
Velika Britanija nedavno je u Srbiji imenovala 48. po redu ambasadora
otkako su uspostavljeni diplomatski odnosi ove dve zemlje. Denis Kif,
novi britanski ambassador u Srbiji preuzeo je dužnost početkom juna.
Prvog diplomatskog predstavnika iz Londona, koji je stigao u Kragujevac, tadašnju prestonicu Kneževine, Srbija je dobila 1837. godine. Srbija je u to vreme sticala sve veći stepen autonomije od Turskog carstva
i polako izlazila na evropsku političku scenu, a uspostavljanej diplomatskih odnosa sa Britanijom donelo je mladoj balkanskoj kneževini
INTERVJU Ser POL DŽADŽ
približavanje modernoj ideji zapadne demokratije.
Za gotovo dva veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa, Srbija i
Britanija prošle su kroz brojne izazove, među njima i dva velika rata, iz
kojih su izašle kao pobednice i saveznice. Danas je obim trgovinske razmene i kvalitet kontakata između naših država u stalnom usponu. Nada
da će nastavak procesa pridruženja Srbije Evropskoj uniji i sprovođenje
konkretnih reformi u oblastima ekonomije i privrede predstavljati novi
podsticaj britansko-srpskim odnosima sada postaje nova realnost.
INTERVJU DEJVID MEKFARLAN
Predsednik Britansko-srpske privredne komore i šerif londonskog sitija
Otpravnik poslova u Ambasadi Velike Britanije
Potrebne su
Nove perspektive
efikasnije procedure starog partnerstva
Proces pristupanja EU će zahtevati
potpunu usklađenost sa svim
poglavljima pravnih tekovina
EU. Pitanje je koliko brzo Srbija
može da postigne tu usklađenost,
a mi svakako pozdravljamo nivo
ambicioznosti koju nova vlada ima
u sprovođenju reformi neophodnih
za ispunjavanje standarda EU
Očekujemo sprovođenje
reformi u državnoj administraciji,
smanjene birokratije i korupcije i
povećanje transparentnost, kao i
rangiranje na investicionoj lestvici.
Takođe se nadamo da će poboljšana
zaštita prilikom stečajnog postupka
pomoći da se zaštite poverioci,
snabdevači i zaposleni, a ne toksični
tajkuni koji su upropastili
svoje firme
OSNIVANJE BRITANSKO-SRPSKE privredne komore dovelo je do rasta trgovine između dve zemlje. Komora radi na pružanju
podrške stvarnom povećanju bilateralne
trgovine između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Prošle godine srpski izvoz se povećao za 40 odsto, na 110 miliona funti, dok je
vrednost britanskog izvoza u Srbiju iznosila
125 miliona funti. “Iako je porast relativno
skroman, siguran sam da će doći do značajnog rasta trgovanja i investicije pod uslovom
da Srbija može da ubrza tok reformi”, kaže
ser Pol Džadž, predsednik Britansko-srpske
privredne komore.
■ Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u
Srbiji u ovom trenutku?
- Kada se opredeljuju za zemlju u koju će
da investiraju, mnoge međunarodne kompanije konsultuju indeks lakoće poslovanja
Svetske banke. Na žalost, u 2014. godini, Srbija je pala za šest mesta u ovom rangiranju
(sa 87. na 93.) od ukupno 189 zemalja obuhvaćenih istraživanjem Svetske banke. Srbija se nalazi otprilike na polovini liste zema-
UJEDINJENO KRALJEVSTVO I SRBIJA imaju diplomatske odnose još od 1837. godine.
Govoreći o tome šta je danas u fokusu bilateralne saradnje između dve zemlje, Dejvid
Mekfarlan, otpravnik poslova u Ambasadi
Velike Britanije kaže da je odnos između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije tradicionalno veoma dobar: “Od britanskih doktora, medicinskih sestara i humanitarnih radnika koji su bili
aktivni u Srbiji tokom Prvog svetskog rata do
savezništva Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije
u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom
ratu. Bili smo prijateljske nacije tokom većeg
dela naše zajedničke istorije. Nakon demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija imaju novu perspektivu saradnje koja predviđa ulazak Srbije
u Evropsku uniju. Proces pridruživanja Srbije
Evropskoj uniji je sada u fokusu bilateralne
saradnje između naše dve zemlje, kao i razmena stručnog znanja i zajednički operativni
rad na borbi protiv organizovanog kriminala.”
lja koje su učestvovale u istraživanju, koje
uzima u obzir deset ključnih faktora važnih
za poslovno okruženje.
Iako je Srbija zauzela 42. mesto po pitanju lakoće dobijanja kredita, 44. po pitanju registracije imovine i 45. u kategoriji
osnivanja preduzeća, Srbija jedino u ovim
segmentima pripada grupi od 25 odsto zemalja koje su na samom vrhu. Što se tiče
sledeća dva faktora - zaštita investitora (80.
mesto) i dostupnost električne energije (85.
mesto) - Srbija je zauzela mesto u drugoj četvrtini zemalja (25 – 50 odsto).
U pet segmenata, Srbija se nalazi na drugoj polovini liste i ovo su segmenti na koje bi
vlada trebala da se fokusira. To su trgovina
van granica zemlje (98. mesto), rešavanje pitanja nelikvidnosti (103. mesto) i sprovođenje
ugovora (116. mesto). U ovim faktorima, Srbija
je zauzela mesto među poslednjom trećinom
zemalja na tabeli (50-75 odsto). Najgore rezultate Srbija ima u segmentima kao što su slože-
nastavak na strani 2
■ U nedavnoj poruci, britanski premijer
Dejvid Kameron je izrazio spremnost Ujedinjenog Kraljevstva da pomogne Srbiji u
»
1
prevazilaženju ekonomskih problema, kao
i pomoć u procesu pristupanja Srbije EU. Na
koji način se ova saradnja može realizovati?
- Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da pomogne Srbiji u saniranju posledica nedavnih
katastrofalnih poplava. Britanska vlada je
već poslala pomoć vrednu nekoliko stotina
hiljada funti tamo gde je ona najpotrebnija, a
britanske kompanije i britanska ambasada su
udružile snage da bi pomogle srpskim radnicima i kolegama tokom ovog teškog perioda.
Pomenuo sam poplave zato što će one uticati
na srpsku privredu i što će zemlji biti potrebno nekoliko godina da se oporavi od njih. Poplave su se desile u vreme kada je Srbija već
iskusila ekonomske poteškoće i kada planira
fiskalnu konsolidaciju. Nova vlada će morati
da donese neke teške odluke i sprovede prilično odlučne reforme kako bi se privreda stabilizovala. Ujedinjeno Kraljevstvo će podržati
Vladu Srbije na tom putu kako bi se Srbija, dugoročno gledano, mogla nadati ekonomskom
rastu i prosperitetu.
nastavak na strani 2
»
Business Dialogue 26. jun 2014.
Ser
POL DŽADŽ
nastavak sa strane 1
»
nost plaćanja poreza (161. mesto) i izdavanje
građevinskih dozvola (182. mesto).
■ Kako se dalje mogu unaprediti ovi eko-
nomski odnosi?
- Iako Komora želi da Srbija postane privlačno
mesto za investitore iz Ujedinjenog Kraljevstva i ostalih zemalja, jasno je da vlada mora
da izvrši reformu ovih birokratskih, praktičnih i pravnih pitanja da bi građani Srbije dostigli svoj pun potencijal.
Štaviše, obe zemlje su nedavno bile žrtve
dišta. Kada uporedimo Srbiju sa susednim
zemljama, vidimo da u Srbiji postoji velika
birokratija i da su troškovi poslovanja visoki.
Stoga, smanjenje birokratije i oporezivanja
bi Srbiji odmah dali konkurentsku prednost
nad ostalim zemljama u Jugoistočnoj Evropi, kao i unapredili preduzetništvo i poboljšali prikupljanje poreza.
Konkretno, investitori su i dalje zabrinuti za vladavinu prava. Veliki broj novih
zakona i odloženo donošenje podzakonskih
akata zbunjuju mnoge investitore, a same
odredbe zakona su često nejasne što može
da otvori vrata proizvoljnom tumačenju
zakona od strane administracije. Sudski
procesi su i dalje neefikasni, a naizgled jednostavni slučajevi mogu da se potežu po
DEJVID
MEKFARLAN
nastavak sa strane 1
Takođe, ohrabrujemo britanske firme da
posluju i investiraju u Srbiji. Deo izazova za
Vladu Srbije će biti da podstiče razvoj privatnog sektora sa uporednim smanjivanjem javnog sektora. Nadamo se da će, u isto vreme,
britanske firme pronaći nove načine poslovanja sa srpskim firmama i time kolektivno
doprinesu povećanju bilateralne trgovine između naše dve zemlje.
Pregovori sa Evropskom unijom, koje je
Srbija upravo započela, će takođe biti dugački
i teški. Kroz svoje članstvo u EU i bilateralnom
pomoći i vođstvom, Ujedinjeno Kraljevstvo je
spremno da pomogne srpskim institucijama
u sprovođenju neophodnih reformi kako bi
zemlja napredovala u pregovorima o pristupanju sa Evropskom unijom. Pored značajne
količine novca koju je stavila na raspolaganje
putem IPA fonda, Britanska ambasada takođe
daje nepovratnu finansijsku pomoć u mnogim oblastima i time pomaže Srbiji da sprovede reforme u ključnim segmentima pravne
tekovine Evropske unije.
Verujem da bi izlazak države iz javnih
preduzeća doneo preko potrebnu
efikasnost i doveo do održivog
poslovanja što je neophodno da bi ova
preduzeća mogla da se takmiče na
svetskom tržištu
razarajućih poplava. Gore navedene reforme
mogu da ubrzaju oporavak Srbije u nadolazećim mesecima i godinama.
■ Britanski i srpski poslovni lideri su se dva
puta sastali krajem prošle godine. Jedan od
ovih događaja je bio Dan investicija u Srbiju
koji se održao u oktobru u Londonu. Kako
biste ocenili rezultate ovih sastanaka?
- Dan investicija, koji je održan 2013. godine u
Londonu, okupio je više od 300 rukovodilaca
iz Srbije, potencijalne britanske investitore
i trgovinske partnere. Događaj je bio veoma
dobro posećen te se interes za Srbiju, kao investicionu destinaciju, sigurno povećao. Drago mi je što vidim da je vlada iskoristila ovaj
zamajac i da će organizovati drugi po redu
Dan investicija krajem ove godine.
Početkom godine, odnosno posle ove
promocije u Londonu, naša komora je primetila povećan interes investora za srpsku
poljoprivredu, informacione tehnologije,
građevinarstvo, rudarstvo, energetiku i finansijske usluge. Veliki broj gostiju na ovom
događaju su bili predstavnici finansijskih
institucija i firmi koje se bave privatnim kapitalom iz Londona, a koje su i ranije izrazile
interes za investiranjem u Srbiju, ali su odgodili svoje planove čim su se osetili prvi efekti
ekonomske krize. Izgleda da se mnogi od njih
vraćaju svojim starim poslovnim planovima,
odnosno da ih ažuriraju u cilju pronalaženja
mogućnosti da opet posluju u Srbiji u sledećoj finansijskoj godini.
■ U međuvremenu održani su parlamen-
tarni izbori u Srbiji, došlo je do značajnih
promena u vladi i najavljene su radikalne
ekonomske reforme. Sa gledišta britanskih
investitora, koji prioriteti bi trebali da budu
najhitnije rešavani u okviru reformi koje je
najavila srpska vlada?
- U anketi u kojoj su učestvovali članovi Komore, a koja je sprovedena u junu, bilo je
vrlo lako zaključiti da je većina britanskih
investitora bila prijatno iznenađena visokim
kvalitetom radne snage u Srbiji, njihovim
poznavanjem engleskog jezika i lokaciji Srbije kao transportnog i komunikacionog seUREDNIK:
Jovana Gligorijević,
[email protected]
ART DIREKTOR:
Ilija Petrović, [email protected]
FOTO: Zoran Petrović
sudovima godinama. Kako bi se ovo rešilo
neophodno je da vlada poboljša dijalog odnosno konsultacije sa ključnim investitorima, strukovnim udruženjima i Evropskom
unijom prilikom izrade zakona.
Business Dialogue 26. jun 2014.
■ Ujedinjeno Kraljevstvo je, u više navrata,
nastojalo da skrene pažnju Vlade Srbije na
neophodnost uspostavljanja nezavisnog
pravnog sistema i jakih, nezavisnih državnih institucija. Šta vidite kao prioritete u
ovoj oblasti?
- Nezavisan pravosudni sistem u kombinaciji
sa jakim i nezavisnim državnim institucijama
koje su posvećene demokratskim principima
su kamen temeljac jedne države. Oni su oslonac svemu i obezbeđuju privlačno i stabilno
okruženje za poslovanje i investiranje. Britanske firme se ne razlikuju od drugih – i one
očekuju pravnu sigurnost, transparentnost,
stabilnost i doslednost. Dok će osnivanje
jakih institucija doći isključivo kao rezultat
napornog rada i posvećenosti, postoje mnoge
stvari koje Srbija može da uradi u kraćem roku
kako bi olakšala poslovanje u zemlji. Novi za-
■ Tokom prošlogodišnjeg sastanka srpska
vlada je najavila nekoliko projekata u kojima mogu da učestvuju britanski investitori.
Da li ste dobili listu projekata i koje su najnovije tendencije kada su u pitanju britanske investicije u Srbiji?
- Ne, nisam je dobio. Međutim, došlo je do
promene ministara, održani su izbori i, naravno, odmah posle toga proglašeno vanredno
stanje zbog poplava što je postalo prioritet.
No, bez obzira na navedeno, britanski kapital
i investiciona zajednica i dalje žele da vide
efikasnije porezne procedure, niži porez na
zapošljavanje kako bi bili u mogućnosti da
zaposle što više ljudi i jasno definisan paket
investicionih podsticaja.
■ Moguća prodaja velikih javnihh preduze-
Darko Novaković
[email protected]
Marija Savić, [email protected]
IZVRŠNI DIREKTOR:
Ruža Ristanović, [email protected]
FINANSIJSKI DIREKTOR:
■ Postojeće prognoze kažu da će oporavak
srpske privrede biti spor i to ne samo zbog
internih problema, već i zbog sporog privrednog rasta u EU. Kako Ujedinjeno Kraljevstvo ocenjuje Srbiju kao potencijalnu
destinaciju za britanske investitore?
- Britanski investitori definitivno vide prilike
za poslovanje u Srbiji i profit na investicije
ovde može da bude potencijalno velik. Srbija
ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom i zemljama CEFTA-e, kao i
mladu i dobro obrazovanu radnu snagu koja
govori engleski jezik. Postoje mnoge mogućnosti za investiranje od strane britanskih firmi
i to u energetiku, infrastrukturu, građevinarstvo i pružanje profesionalnih usluga. Srbija
mora da nastavi sa reformskim razmišljanjem
i završi restruktuiranje nezdravih državnih
preduzeća, kao i da dovede fiskalni deficit pod
kontrolu što bi dovelo do stabilizacije javnog
duga. Sporazum sa MMF-om je od ključne važnosti za Srbiju ukoliko želi da smiri finansijsko
tržište i privuče investicije, ali to zahteva da
srpski zakonodavci donesu prilično teške odluke o državnoj potrošnji u bliskoj budućnosti.
■ U kritičnim trenucima za svetsku bezbed-
nost, Britanija i Srbija su uvek bile saveznice.
Šta trenutno predstavlja najveću pretnju svetskoj bezbednosti i kako moderno savezništvo
može da se kanališe na najefikasniji način?
- Priroda pretnji sa kojima se suočavamo je raznovrsna kako je globalni sistem postao više
Nezavisan pravosudni sistem u
kombinaciji sa jakim i nezavisnim
državnim institucijama koje su
posvećene demokratskim principima
su kamen temeljac jedne države
ća u cilju pokrivanja budžetskog deficita je
jedna od gorućih tema u Srbiji. Uzevši u obzir vaše dugogodišnje iskustvo, šta mislite o
ovoj opciji?
- Verujem da bi izlazak države iz javnih preduzeća doneo preko potrebnu efikasnost
i doveo do održivog poslovanja što je neophodno da bi ova preduzeća mogla da se
takmiče na svetskom tržištu. Pored toga, reforma radnog zakonodavstva bi donela više
fleksibilnosti za poslodavce i pospešila primenu odgovornog zapošljavanja što je sigurno jedan od uslova. Takođe, neophodno je
reformisati i obrazovni sistem što uključuje
i lakšu nostrifikaciju stranih diploma zahvaljujući kojoj bi mladi ljudi mogli da razviju
veštine odnosno da budu obučeni za poslove
koji su trenutno na raspolaganju.
Na svom putu ka članstvu u Evropskoj
uniji, Srbija mora da ima veću transparentnost u javnim nabavkama, javno – privatnim
partnerstvima, privatizacijama i tenderima za
izgradnju infrastrukture što bi stvorilo više
mogućnosti za britanske kompanije da posluju u Beogradu, a i šire. ■
MENADŽER IZDANJA:
Tanja Banković,
[email protected]
PROJEKT MENADŽERI:
Biljana Dević, [email protected]
Milica Pajić, [email protected]
»
U skladu sa novim pristupom proširenju,
navedenom u poglavljima 23 i 24, prve teme
o kojima bi trebalo da se pregovara su pravda, sloboda kretanja, bezbednost, pravosuđe
i osnovna prava. Zemlje članice EU očekuju
da vide dobar napredak u ovim oblastima pre
otvaranja sledećih poglavlja. Poglavlja 23 i 24
će takođe biti zatvorena poslednja i od Srbije
se očekuje da promeni svoje zakone gde je to
potrebno. Brzina procesa zavisi od toga koliko
će brzo i dosledno Srbija primeniti reforme.
Iako su mnoga ova pitanja tehničke prirode,
odluka o završetku pregovora o određenom
poglavlju je politička odluka.
kon o radu i zakon o prostornom planiranju
i izgradnji, ukidanje parafiskalnih nameta i
nastavak giljotine propisa donose brze rezultate, ali mnogo više rada preostaje na primeni
vladavine prava.
■ Ujedinjeno Kraljevstvo je ponudilo svoju
bezuslovnu podršku Srbiji u procesu pridruživanja, ujedno naglašavajući potrebu
usklađivanja sprske politike sa politikom
EU. U kojim je segmentima potrebna veća
saglasnost?
- Proces pristupanja EU će zahtevati potpunu
usklađenost sa svim poglavljima pravnih tekovina EU. Pitanje je koliko brzo Srbija može
da postigne tu usklađenost, a mi svakako pozdravljamo nivo ambicioznosti koju nova vlada ima u sprovođenju reformi neophodnih za
ispunjavanje standarda EU.
Ana Besedić, [email protected]
ŠTAMPA: Danas
Business Dialogue Br. 24
„Britansko-srpska ekonomska
saradnja”
IZDAVAČ:
2
alliance international media
Makenzijeva 67,
11000 Beograd, Srbija
Telefon: +(381 11) 2450 508
Fax: +(381 11) 2450 122
E-mail: [email protected]
međusobno povezan i međuzavisan. Sada se
bavimo pitanjima kao što je sajber sigurnost
tako što primenjujemo nov pristup kako bi se
uskladili sa promenama u načinu života i u
načinu na koji su naša društva organizovana.
Uloga savezništva je postala veoma važna sa
pojavom nove ere u globalnoj bezbednosti.
Stari savezi moraju da se menjaju i prilagođavaju novoj realnosti i to danas više nego ikada. Međutim, potreba za stvaranjem takvih
savezništava je i dalje veoma jasna. Jedan od
primera ovoga je misija EU protiv piraterije u
Istočnoj Africi. Ovo je primer kako jedan stari savez može rešiti pretnju bezbednosti, kao
što je piraterija, u modernom vremenu kroz
prilagođen način delovanja protiv te pretnje.
Hteo bih i da pomenem EU NAVFOR – Operacija Atlanta koja uživa podršku osoblja iz Srbije na kojoj smo veoma zahvalni. ■
www.cordmagazine.com
ISSN no: 1451-7833
All rights reserved
alliance international media 2014
COPYRIGHT©alliance international
media d.o.o.
INTERVJU ALEKSANDRA STANAREVIĆ
INTERVJU DŽEREMI LANG
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije
Ekonomski savetnik u ambasadi Velike Britanije
Saradnja za
održiv razvoj
Nema magičnih
rešenja
Velika Britanija neguje poslovnu
stručnost koja može biti od
direktne koristi Srbiji. Na primer, u
poslednjiih dvadeset godina, bila je
lider u modernizaciji infrastrukture
i usluga, putem mehanizama kao
što je javno-privatno partnerstvo.
London je svetski finansijski
centar, kao i centar vrhunskih
profesionalnih usluga i stručnosti
koji mogu biti od ključnog
značaja za Srbiju
Privredna komora Srbije ima dobru
saradnju sa britanskim privrednim
asocijacijama. Kao poslovne
organizacije imamo isti cilj i naše
zajedničke aktivnosti usmerene
su na unapređenje ekonomskih
odnosa i privrednih veza dve zemlje
poslovanje i ulaganje. Dragocene su nam i
preporuke stranih investitora, uključujući i
britanske kompanije koje već posluju u Srbiji.
PO OCENI Džeremija Langa, ekonomskog savetnika u Ambasadi Velike Britanije u Srbiji,
porast interesovanja britanskih investitora
za Srbiju evidentan: “Nakon međuvladine
konferencije u januaru i formalnog početka
pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, došlo je do vidljivog porasta interesovanja
britanskih firmi za Srbiju kao investicionu
destinaciju. Početak pregovora poslao je snažan signal stranim firmama da se Srbija sada
definitivno nalazi na putu ka Evropskoj uniji
i da je posvećena sprovođenju reformi. Firme
i potencijalni investitori su posebno zainteresovani za program nove vlade koji se odnosi
na reformu poslovnog okruženja i fiskalnu
konsolidaciju. Uspešno sprovođenje paketa
mera koje vlada trenutno razmatra, kao što su
Zakon o radu i Zakon o prostornom planiranju
i izgradnji, imaće značajan uticaj na odluke
donete od strane stranih kompanija o tome
da li treba da ulažu Srbiju ili ne.”
■ Koji sve oblici saradnje postoje na relaciji
PRIVREDNOM SARADNJOM Velike Britanije i Srbije dominira robna razmena koja se
postepeno povećava i prošle godine je iznosila 437 miliona dolara. Velika Britanija bila je
22. izvozni i 21. uvozni partner Srbiji. “Dosta
je prostora za intenzivniju i efikasniju saradnju privrednika dve zemlje”, kaže Aleksandra
Stanarević, savetnica predsednika Privredne
komore Srbije (PKS): “Interes Srbije je da poveća izvoz na britansko tržište i smanji deficit
u razmeni. Mogućnosti za to su u poljoprivredi, metalskom sektoru, elektronskoj i automobilskoj industriji.”
■ Na prošlogodišnjim skupovima srpskih
i britanskih investitora bilo je reči i o konkretnim projektima, koji bi mogli da privuku britanske investitore. Kakvi su do danas
rezultati ovih sastanaka?
- Investicije su jedan od ključnih preduslova
održivog ekonomskog rasta Srbije. Krajem
oktobra prošle godine u Londonu je održan
„Investicioni dan Srbije“ koji je bio prilika
da se britanski investitori upoznaju sa mo-
Privredna komora Srbije – Britansko-srpska
privredna komora i Britansko-srpski poslovni klub?
- Privredna komora Srbije ima dobru saradnju
sa ovim privrednim asocijacijama. Kao poslovne organizacije imamo isti cilj i naše zajedničke
aktivnosti usmerene su na unapređenje ekonomskih odnosa i privrednih veza dve zemlje.
U narednom periodu očekuje se još intenzivnija saradnja u interesu naših privreda. Britansko-srpska privreda komora brzo je reagovala
kada su Srbiju u maju zadesile nezapamćene
poplave i sa svojim članicama donirala je pomoć ugroženima, na čemu smo joj zahvalni.
■ U kojim privrednim oblastima u Srbiji ima
najviše britanskih investicija, a za koje još
postoji potencijal koji treba razvijati?
- Najveći britanski investitor u Srbiji je duvanska grupacija BAT koja je u srpsku privredu uložila više od 200 miliona evra, od čega
115 miliona evra u kupovinu i modernizaciju
fabrike duvana u Vranju. Naš interes je da, u
predstojećem periodu, imamo što više ova-
■ Kada je u pitanju srpsko-britanska pri-
vredna saradnja možemo reći da Velika Britanija predstavlja za Srbiju most ka drugim
zemljama Komonvelta. Da li Srbija može da
ima istu ulogu i za britanske kompanije, od-
nosno da im bude veza ka velikim tržištima
kao što su Rusija i Kina sa kojima Srbija ima
potpisane ugovore o slobodnoj trgovini?
- Naravno. Jedan od privlačnih faktora za britanske kompanije prilikom odlučivanja da li
da započnu poslovanje u Srbiji jeste “domet”
koji Srbija ima u odnosu na druga tržišta. Uzmite u obzir potencijalnu bazu od skoro 251
milion klijenata dostupnih kroz ugovore o trgovini sa zemljama CEFTA-e, Rusije i Turske,
a da i ne spominjemo Kinu. Imajući u vidu činjenicu da Srbija većinom trguje sa zemljama
EU, značajno je pomenuti stupanje na snagu
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
sa EU u avgustu 2013. godine koji predviđa
zonu slobodne trogvine između Srbije i EU u
prelaznom period.
■ U aprilu ove godine, Britanska privredna
komora je organizovala seminar o proširenju privredne saradnje između naše dve
zemlje. Koji su osnovni zaključci seminara i
koji su praktični saveti za privlačenje britanskih investitora?
nastavak na strani 4
»
Predstavnici poslovne
zajednice Velike Britanije
najviše su zainteresovani
za energetski sektor,
obnovljive izvore energije,
kao i za poljoprivredu
gućnostima ulaganja u Srbiji. Predstavnici
poslovne zajednice Velike Britanije najviše
su zainteresovani za energetski sektor, obnovljive izvore energije, kao i za poljoprivredu. Britanskim ulagačima interesantni su i
banjski turizam i transportna infrastruktura,
dok kompanije iz IT sektora već sarađuju sa
ovdašnjim softverskim kućama.
■ Bez obzira na veliku razliku u obimu i
potencijalu, postoji dinamična saradnja britanske i srpske komore. Koji su najčešći problemi koji usporavaju konkretnu realizaciju
većeg učešća britanskih investitora u Srbiji?
- Reforme koje Srbija sprovodi usmerene su
na stvaranje boljeg investicionog ambijenta i
povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Spovođenjem celovitog reformskog paketa
privredni prostor Srbije postaće efikasniji za
kvih investicija. Za srpsku privredu značajne
su i investicione aktivnosti ostalih britanskih
firmi koje posluju u Srbiji: Gowi Group, Andrew Hunter, Albon Engineering, kao i investicije britanskih firmi u sektor fizičkog i mobilnog obezbeđenja i transporta novca.
■ Ozbiljni britanski investitori zaintereso-
vani su za velike investicije, transparentno
poslovanje i predvidivost poslovanja. Šta na
tom planu može da ponudi Srbija?
- Osim povoljnog geografskog položaja, kvalifikovane radne snage i sve boljih uslova za
poslovanje i investiranje, velika prednost Srbije je i i bescarinski izvoz na tržišta Rusije,
Belorusije i Kazahstana, a posvećenost Srbije evropskim integracijama ima nesumnjivi
značaj za stvaranje stabilnog, predvidivog i
podsticajnog privrednog ambijenta. ■
3
Business Dialogue 26. jun 2014.
AGENA TECHNOLOGY
Mi vas povezujemo
na izvor snage
“Agena Technology se bavi proizvodnjom alata, proizvodnih linija kao i uslugama
mašinske obrade u oblasti precizne mehanike, a osnovana je kao R&D ogranak
kompanije ALBON Engineering & Manufacturing iz Velike Britanije. Ideja je bila
da se razdvoje poslovi mašinske obrade i masovne porizvodnje klipnjača”
AGENA TECHNOLOGY je član grupacije
Albon Eng.&Mfg iz Velike Britanije specijalizovane za proizvodnju delova i/ili sklopova
motora u automobilskoj industriji. U domenu
proizvodnje klipnjača, kao primarne delatnosti, kompanija pruža kompletnu uslugu
počev od definisanja tehnologije i tehnoloških procesa, optimizacije samog proizvoda
(FEA), preko projektovanja i izrade mašina,
alata, pribora do instalacija automatizovanih
linija za izradu delova i/ili sklopova po sistemu ključ u ruke.
AGENA Machine Tools je osnovana u Velikoj Britaniji kao Research & Development
ogranak ALBON-a i bavila se proizvodnjom alata, mašina i proizvodnih linija kao i uslugama
mašinske obrade u oblasti precizne mehanike.
ALBON grupacija je privatna firma koju
je osnovao Laurence Albon započevši posao
DŽEREMI
LANG
nastavak sa strane 3
»
- Ne postoji magično rešenje za privlačenje
investicija, a britanske firme se u tome ne
razlikuju od drugi. Sve one očekuju pravnu
sigurnost, transparentnost, doslednost i stabilnost. Do ovih principa je teško doći i vlada će morati da uloži mnogo truda da bi ih
primenila u Srbiji. Nova vlada mora da uradi
dosta toga da bi omogućila privlačno i stabilno okruženje za poslovanje i investicije.
Interes definitivno postoji i britanske firme i
investitori vide potencijalno dobar profit od
investicija u Srbiji.
Što se tiče specifičnih slučajeva, sprovođenje paketa reformi koji je nova vlada predložila bi bio dobar početak. Već sam pomenuo
novi zakon o radu i zakon o planiranju i izgradnji, ali moram da napomenem da se ova
vlada obavezala i da završi proces restruktuiranja nezdravih javnih preduzeća do kraja
TS 16949:2009, za automobilsku industriju i
sada je registrovani dobavljač za vodeće svetske proizvođače vozila i opreme (OEM).
Trend rasta je bio neizbežan. Gospodin
Albon je idući za ključnim faktorima rasta došao u Srbiju, gde je pronašao obučenu i iskusnu radnu snagu. Započeo je svoju zamisao
otvaranjem projektnog biroa, okupljajući tim
vrsnih inženjera a onda se odlučio na hrabar
korak: da investira u novu fabriku, AGENA
Technology u Srbiji i u nju relocira tehničku
podršku za sve ALBON fabrike. Ovaj Green
Field projekat i investicija iznosili su oko 7
miliona eura u novcu i opremi.
Investicija se pokazala profitabilnom na
obostrano zadovoljstvo: Srbija je dobila mo-
inspirisan svojim ličnim interesovanjem za
mašine i mašinsku obradu. Godine napornog
rada i iskustva donele su mu ogroman uspeh i
on se odlučio za razvoj i napredak.
Kasnije se došlo na ideju da se razdvoje
poslovi mašinske obrade i masovne proizvodnje, te se ALBON specijalizovao za masovnu
proizvodnju klipnjača tj.kritičnih komponenti dok je AGENA Machine Tools dizajnirala i
proizvodila mašine i opremu.
Uspostavili smo visoke standarde na svim
nivoima poslovanja: u projektovanju, kvalitetu kao i u pouzdanosti proizvoda. To znači da
smo sertifikovani po ISO9001:2008, kao što
se i ALBON specijalizovao kroz standard ISO/
Uspostavili smo visoke
standarde na svim
nivoima poslovanja:
u projektovanju,
kvalitetu kao i u
pouzdanosti proizvoda
rad u inostranstvu, i koliko, u ovom slučaju,
Britanija može da pomogne budući da je
jedna od svetskih poslovnih lidera?
- Postoji mnogo toga što srpske firme mogu
da nauče od britanskih. Ne samo da je Velika
Britanija jedan od svetskih poslovnih lidera,
već je i jedan od svetskih lidera u obrazovanju. Četiri britanska univerziteta su se našla
na list deset najboljih svetskih univerziteta
u 2013. godini. Kvalitet magistarskih studija u Britaniji je izuzetan. London Business
School, Cambridge Judge Business School,
Cass Business School i Oxford Said Business
School su centri izuzetnosti koji se redovno
nalaze u samom vrhu najboljih svetskih i
evropskih škola.
Velika Britanija neguje poslovnu stručnost koja može biti od direktne koristi
Srbiji. Na primer, u poslednjiih dvadeset
godina, Velika Britanija je bila lider u modernizaciji javne infrastrukture i usluga i
to putem mehanizama kao što je javnoprivatno partnerstvo. London je svetski
Do principa pravne sigurnosti,
transparentnosti, doslednost i
stabilnost je teško doći i vlada će
morati da uloži mnogo truda da bi ih
primenila u Srbiji
godine i smanjenje javnog sektora. Svi ovi
potezi bi poslali dobar signal investitorima
da je vlada posvećena reformama i da je odgovorna. Sporazum sa MMF-om bi takođe bio
od koristi, ali ni to neće doći lako.
■ Koliko Srbija još mora da radi na obrazovanju radnika kako za rad u zemlji, tako i za
Business Dialogue 26. jun 2014.
finansijski centar, kao i centar vrhunskih
profesionalnih usluga i stručnosti koji
mogu biti od ključnog značaja za Srbiju u
sledećem periodu. Nadam se da Velika Britanija može doprineti stvaranju zdravije
i dinamičnije poslovne zajednice u Srbiji
i poboljšati potencijal za rast u godinama
koje dolaze. ■
4
dernu fabriku, dobila je renomiranog proizvođača iz automobilske industrije i uposlila
svoje najbolje kadrove. Ovo je inače bila odlična prilika da srpska privreda ispliva i ugleda
svetlost svetskog tržišta posle godina stagnacija. AGENA Technology iz Srbije podržava
sve tehničke zahteve cele ALBON grupacije a
takođe ima i sopstvenu prodaju .
Automobilska industrija se brzo razvija
jer je tržište veoma zahtevno i suočavamo
se sa svakodnevnim promenama. Uspeh i
ostvareni poslovni rezultati u AGENI, u Srbiji, naveli su gospodina L. Albona da donese
odluku da ode korak dalje i otvori još jednu
fabriku u Rumi, ALBON d.o.o. Ova fabrika je
usko specijalizovana za serijsku proizvodnju
klipnjača i komponenti motora a kapitalna investicija iznosila je oko 8 miliona eura.
Kupci proizvoda koje AGENA i ALBON
proizvode u Srbiji su: FORD (USA), FIAT
(Italy), Navistar (USA), Cummins (USA), CATERPILLAR (USA), Daimler AG (Germany).
Naša pažnja i dalje je usmerena prema
rastu i razvoju jer je to jedini održivi način za
opstanak i poslovanje! ■
IPA FONDOVI
Da li je Srbija spremna
da iskoristi €1,5 milijardi
U okviru svog budžeta za 2014/20. godinu, Evropska unija je kroz
Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2, za Srbiju obezbedila oko
€200 miliona godišnje. To praktično znači da će tokom ovog budžetskog
perioda samo iz IPA fondova naša zemlja imati na raspolaganju više od
€1,5 milijardi. Radi se o sredstvima koja su unapred određena budžetom
EU, a Srbija će moći da raposlaže sa onoliko sredstava za koliko je u stanju
da osmisli i razvije projekata. Ova suma približna je onoj koja je bila na
raspolaganju Srbiji i u prethodnom budžetu EU
Piše: Branko Vojnović, partner, KPMG u Srbiji
U OKVIRU SVOG BUDŽETA za 2014/20. godinu, Evropska unija je kroz Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2, za Srbiju obezbedila
oko 200 miliona evra godišnje. To praktično
znači da će tokom ovog budžetskog perioda
samo iz IPA fondova naša zemlja imati na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra. Radi se o
sredstvima koja su unapred određena budžetom EU, a Srbija će moći da raposlaže sa onoliko sredstava za koliko je u stanju da osmisli i
razvije projekata. Ova suma približna je onoj
koja je bila na raspolaganju Srbiji i u prethodnom budžetu EU.
Novac će biti raspoređen kroz sektorske
oblasti tj. prioritete, što je način na koji se IPA i
donatorska sredstva i inače planiraju i po ovome
Srbija nije nikakav izuzetak. Konačan plan rasporeda sredstava po individualnim sektorima
za sada još uvek nije odobren od strane Evropske komisije i još uvek se čeka usvajanje Uredbe
o sprovođenju IPA 2. Zbog ovoga se danas još
uvek ne zna tačna dinamika implementacije
IPA projekata, međutim može se pretpostaviti
načelno, kako će raspodela po oblastima ići.
Tako će tokom čitavog budžetskog perioda od sedam godina za reforme koje Srbiju
pripremaju za članstvo u Uniji biti izdvojeno
493 miliona evra (32 odsto ukupnih sredstava). Od toga, 280 miliona biće usmereno za
projekte iz oblasti demokratije i upravljanja,
a 213 miliona u oblasti vladavine i ljudskih
prava. Za socio-ekonomski i regionalni razvoj
biće odvojeno ukupno 625 miliona evra (40,9
odsto ukupnih sredstava). Od ove cifre 205
okviru njega akcenat je bio na lokalnim samoupravama) i lokalni i regionalni razvoj.
Za ove projekte ne postoje ograničenja
kada je u pitanju količina novca koja se može
dobiti i sve zavisi od tipa konkretnog projekta tj. ugovora. Na primer, ugovori za pružanje
usluga (usluge ili tehnička pomoć) mogu biti
do milion pa čak i iznad sedam miliona evra,
a što opet zavisi od vrste podrške tj. konkretnog pro projekta. Kada projekti tehničke po-
Korist za javni i privatni sektor
Javni sektor je predviđen kao glavni korisnik ovih sredstava. Prema procedurama za
planiranje i programiranje IPA fondova, resorna ministarstva odnosno institucije na centralnom nivou zadužene su da predlažu projekte
odnosno konkurišu za njihovo finansiranje.
Ceo pripremni proces koji se sastoji od izrade
višegodišnjih planskih dokumenata, godišnjih
projekata koordiniraće naša Kancelarija za
evropske integracije. Priprema samih projekata biće uglavnom u rukama resornih ministarstava koji ih će ih predlagati u skladu sa svojim
sektorskim strategijama i planovima Vlade.
Takođe, resorna ministarstva će biti odgovorna i za upravljanje samim projektima dok
će kompletan proces ugovaranja, finansijske
kontrole i plaćanja voditi Ministarstvo finansija
(pod akreditovanim sistemom decentralizovanog upravljanja – DIS). Kada je u pitanju privatni
sektor, omogućeno je apliciranje na tenderima
za sprovođenje projekata tj. implementaciju
ugovora. Međutim moguće je, do duše u vrlo
ograničenom opsegu, konkurisatii i za grant
sredstva, uglavnom za inovativnost, kroz Fond
za inovacije (koji pored IPA sredstava ima i deo
kredita za mala i srednja preduzeća) kao i kroz
tzv. programe zajednice (CIP). Grant sredstva za
privatne firme uglavnom predstavljaju manji
obim sredstava i kreću se do 100.000 evra.
Sa novim budžetskim ciklusom došlo
je i do promene naziva i ciljeva programa
zajednice u kojima Srbija učestvuje ukoliko
je zainteresovana i u slučaju da je potpisan
sporazum sa Komisijom. Ovim programima
zajednice, jedan od primera je čuveni fond
Kontrola sredstava
Kontrola sprovođenja projekata je do sada
bila u nadležnosti Delegacije EU u Srbiji koja
je i ugovorna strana u tom smislu. Sa akreditacijom decentralizovanog sistema upravljanja
EU sredstvima, tu ulogu će u značajnoj meri
Podrška javnom sektoru u procesu
EU integracija u Srbiji i projekti koji
se finansiraju EU sredstvima za
KPMG predstavljaju jako važnu liniju
biznisa, a kompanija je godinama
unazad veoma aktivna u ovoj oblasti
drške uključuju više komponenti odnosno
lotova njihovi budžeti mogu biti značajno
veći od prosečnih.
Pri apliciranju za ova sredstva podnosioci projekata imaju nekoliko komplikovanih
izazova. Na prvom mestu trebalo bi da budu
dobro upoznati sa procedurama i pravilima za
apliciranje za sredstva iz EU fondova jer ona
zahtevaju odgovarajuće znanje i ekspertizu
iz te oblasti. Kada je taj preduslov zadovoljen,
onda je svakako najvažniji kvalitet samih
projekata sa kojima se aplicira za sredstva,
jer je obim ograničen, a konkurencija izrazito
velika. U Srbiji je tokom prethodnih godina
primetan značajan pomak u tom smislu i evidentno je da podnosioci projekata značajno
unapređuju svoja znanja i kvalitet projekata
sa kojima apliciraju što donekle ohrabruje.
Treba imati u vidu da sa IPA 2, kompletan
proces prelazi u odgovornost državne administracije Republike Srbije i da decentralizovano upravljanje podrazumeva da proces planiranja, ugovaranja i upravljanja projektima
bude u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o realizaciji samih projekata, iskustva su različita.
Naprimer, u slučaju manjih projekata u
prethodnim godinama, iskazan je odličan kapacitet za upravljanje EU projektima u skladu
sa kompleksnim procedurama kroz različite
grant šeme. Međutim, kada je reč o većim,
kompleksnim infrastrukturnim projektima,
u praksi je dolazilo do određenih kašnjenja u
njihovoj realizaciji što bi moglo da uspori razvoj lokalne ekonomije.
Dobra vest jeste da penala u slučaju IPA
fondova nema tj. novac mora da se potroši u
ugovorenom roku ili se vraća Briselu tj. Evropskoj komisiji. Postoji mogućnost produženja
Pri apliciranju za sredstva iz EU
fondova, pred podnosiocima
projekata ima nekoliko
komplikovanih izazova. Pre svega
trebalo bi da budu dobro upoznati
sa procedurama i pravilima za
apliciranje za sredstva, jer ona
zahtevaju odgovarajuće znanje i
ekspertizu iz te oblasti
miliona biće namenjeno za zaštitu životne
sredine i klimatske promene, 180 za transport, 125 za energetiku, a 110 miliona evra za
unapređenje konkurentnosti i inovacije.
U oblasti zapošljavanja, socijalne politike,
obrazovanja, promovisanja rodne ravnopravnosti i razvoj ljudskih resursa biće obezbeđeno
205 miliona (13,4 odsto ukupnih sredstava). I,
konačno, za poljoprivredu i ruralni razvoj biće
na raspolaganju približno 220 miliona evra.
projekata bez dodatnih troškova ili u zavisnosti od konkretnih razloga postoji mogućnost
da se projektu odobre dodatna sredstva kako
bi se određene usluge isporučile.
Ovo je bio čest slučaj sa projektima iz
oblasti infrastrukture gde su radovi bili produžavani kako bi bili završeni i često su odobravana i dodatna sredstva po tom osnovu.
FP7 za naučna istraživanja, direktno upravlja
Evropska komisija u Briselu.
Najviše sredstava za naredni budžetski
period biće opredeljeno za PAR (Public Administration Reform – vladavina prava, reforma
državne uprave, javne finansije i borba protiv
korupcije). Za prethodni budžetski period
2007-2013, velika količina sredstava bila je alocirana za infrastrukturu (energetiku, transport
i životnu sredinu), reformu javnog sektora (a u
5
preuzeti resorna ministarstva Vlade Republike
Srbije sa Ministarstvom finansija na čelu. Naravno, odgovarajuće vrste kontrole će i dalje
sprovoditi i Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Kako do maksimalne
iskorišćenosti dostupnih fondova
Što se tiče KPMG, podrška javnom sektoru
u procesu EU integracija u Srbiji i projekti koji se
finansiraju EU sredstvima za nas predstavljaju
jako važnu liniju našeg biznisa, a kompanija je
godinama unazad veoma aktivna u ovoj oblasti. U okviru našeg Sektora za pružanje konsultantskih usluga, postoji poseban deo koji
se isključivo bavi javnim sektorom i EU finansiranim projektima. Takođe, KPMG kao mreža
globalnih firmi, u Briselu ima posebnu EU kancelariju koja ima zadatak da svim članicama
mreže pruži podršku u saradnji sa Evropskom
komisijom i drugim telima Evropske unije.
Kada je reč o konkretnoj ekspertizi, pored uobičajenih usluga revizije, konsaltinga i
poreskog savetovanja, KPMG ima veliko iskustvo i u upravljanju i implementaciji složenih
EU projekata, tehničkoj podršci i izgradnji
kapaciteta domaćih institucija, svim vrstama
finansijskih usluga kako za javni tako i privatni sektor, infrastrukturi, energetici i ruralnom
razvoju, kao i lokalnom i regionalnom razvoju
i razvoju ljudskih resursa.
Sarađujemo sa brojnim partnerima, između ostalog i Britansko-srpskom privrednom
komorom (BSCC) i njenim članicama, kako bi
stvorili uslove za maksmalnu iskorišćenost EU
sredstava i time pomogli brži ekonomski razvoj
čitavog društva. Time značajno jača uloga BSCC
i KPMG kao jedne od članica, u ekonomskom
jačanju Srbije i stvaranju dugoročno održivih
uslova za njen nesmetan ekonomski razvoj. ■
Business Dialogue 26. jun 2014.
PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I VELIKE BRITANIJE
Partnerstvo sa vodećom
ekonomskom silom
Najznačajniji oblik privredne saradnje Srbije i
Velike Britanije jeste robna razmena koja se iz
godine u godinu povećava, ali i stalno prisutan
deficit na srpskoj strani. Međudržavni sporazumi
u ekonomskoj oblasti koji su na snazi su
trgovinski sporazum, sporazum o uzajamnom
podsticanju i zaštiti ulaganja i sporazum o
izbegavanju dvostrukog oporezivanja
Pokrivenost uvoza izvozom, u %
100
82.83
78.57
80
60
76.68
51.12
73.92
64.97
55.98
40
72.17
60.47
20
0
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-VII
Robna razmena Srbije i Velike Britanije, mil. USD
300
200
100
0
-100
Najznačajniji izvoznici u 2013. godini su bili: Cooper
tire&rubber company Serbia, Fiat Automobili, Tigar tyres doo
Pirot, Koncern Farmakom Šabac, TF Kable FKZ Zaječar, FBC
UJEDINJENO KRALJEVSTVO je vodeća ekonomska sila i fi- ad Majdanpek, Tetrapak production Beograd, Crop & Partners
nansijski centar. Poljoprivreda je intenzivna, visoko mehani- doo Beograd, Mitas doo Ruma.
Najznačajniji uvoznici u 2013. godini su bili: Cooper
zovana i efektivna po evropskim standardima i proizvodi 60
odsto potreba hrane koristeći manje od 2 odsto radne snage. tire&rubber company Serbia, Phoenix pharma doo Beograd,
UK ima značajne rezerve uglja i prirodnog gasa. Britanska pri- Grundfos Manufacturing, Delta auto moto doo Beograd, Ball
vreda je jedna od najjačih u Evropi čiji veliki deo čine uslužne Pakovanja Evropa, Renault Nissan Srbija, West pharmaceudelatnosti, kao što su bankarstvo, konsalting i informaciono- tical Services Beograd doo Kovin, Nelt co, Grand motors doo
komunikacione tehnologije. Najznačajniji oblik privredne Beograd, Farmalogist doo Beograd.
saradnje Srbije i Velike Britanije jeste robna razmena koja se
Međudržavni sporazumi u ekonomskoj oblasti koji su na
iz godine u godinu povećava, ali i stalno prisutan deficit na snazi su trgovinski sporazum, sporazum o uzajamnom podsrpskoj strani.
sticanju i zaštiti ulaganja i sporazum o
Gledano po obimu robne razmene Oblasti u koje su britanske izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Srbije sa svetom, u 2012.godini Velika
Najveći britanski investitor do sada je
firme investirale u Srbiji su
Britanija je bila 19. partner Srbije u izvozu
bio British American Tobacco (BAT) koji
prehrambena industrija, je 2003. godine kroz proces privatizacije
(1,27 odsto izvoza) i 23. partner u uvozu
IT, auto industrija,
(1,32odsto uvoza). U 2010. godini vredkupio drugu po veličini fabriku cigareta u
nost robne razmene je bila 372 miliona hemijska industrija, crna i Srbiji Duvansku industriju Vranje.
Oblasti u koje su britanske firme
USD od čega je izvoz bio 155,9, a uvoz
obojena metalurgija
(Gowi Group, Andrew Hunter, Albon En216,1 miliona USD. U 2011. godini ostvarena je razmena u vrednosto od 425,3 miliona USD od čega je gineering plc, Ashmor investment Mgmt, Mineco, Greenhouse
izvoz bio 187,1 milion, a uvoz 238,2 miliona USD. U 2012. godini investments itd) investirale u Srbiji su prehrambena industrija,
ostvarena je razmena u vrednosti od 385,6 miliona USD, od čega IT, auto industrija, hemijska industrija, crna i obojena metalurgija.
je izvoz bio 145,3 miliona, a uvoz 240,3 miliona USD. U 2013.
Mnoge britanske firme su u Srbiji prisutne putem svojih
godini ostvarena je razmena u vrednosti od 437,4 miliona USD agenata, distributera i predstavnika, a aktivna je i Britansko-srpod čega je uzvoz bio 172,2 miliona, a uvoz 265,2 miliona USD.
ska privredna komora. Cilj Britansko-srpske privredne komore
Kada je reč o kretanju pokrivenosti uvoza izvozom u raz- je da bude platforma za firme i pojedince uključene u unapređimeni sa Velikom Britanijom u 2010. godini ta pokrivenost je vanje trgovine, investicija, razvoja, turizma, transporta i drugih
iznosila 78 odsto, a na istom tom nivou ostala je I u narednoj privrednih delatnosti između Velike Britanije i Srbije. BSPK je
godini. U 2012. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila ma- takođe mesto za privlačenje zainteresovanih britanskih komnja u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 60,4 odsto. U panija koje još nisu poslovala na teritoriji Srbije. Komora je za2013. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila 64,9 odsto.
mišljena kao nepolitičko, nevladino udruženje koju vode njeni
Business Dialogue 26. jun 2014.
6
-200
2006
2008
2010
2012
2005
2007
2009
2011
2013-VII
Izvoz USD
Uvoz USD
Saldo USD
Vodeći odseci SMTK u izvozu u Veliku Britaniju
Proizvodi od kaučuka
12%
Drumska vozila
9% 3%
18%
21%
37%
Mineralne rude i
otpaci metala
Električne mašine,
aparati i uređaji
Ostala transportna
sredstva i oprema
Ostalo
Vodeći odseci SMTK u uvozu u Veliku Britaniju
Drumska vozila
4%
7%
8%
11%
45%
25%
Proizvodi od kaučuka
Medicinski i
farmaceutski proizvodi
Sterična ulja, parfemi i
toaletni preparati
Specijalne mašine za
pojedine ind. grane
Ostalo
članovi, misija Komore je da deluje kao magnet i generator novih mogućnosti za kompanije iz Velike Britanije koje pokazuju
interes za poslovanje sa Srbijom. Komora predstavlja platformu
za umrežavanje, razmenu ideja, iskustava i informacija o poslovanju sa Srbijom, kao i komunkaciju i lobiranje u interesu uključenih preduzeća, trgovinu i udruživanje privrednih komora. ■
nologije, onkologije i respiratorne medicine
ukazuju na to da je nova i svetlija budućnost
pred nama u mogućnostima boljeg i efikasnijeg lečenja naših pacijenata.
INTERVJU BILJANA NAUMOVIĆ
Generalni direktor, AstraZeneca Srbija – “Vrednost inovacije”
Vrednost
inovacije
■ Da li su inovativni lekovi postali suviše
skupi?
- To je veoma dobro pitanje na koje nije odgovoreno na adekvatan način u našoj zemlji
prethodnih godina. Lečenje nije javna potrošnja kako se nekada u javnosti predstavlja. Lečenje je investicija u budućnost, a adekvatno i
pravovremeno lečenje inovativnim lekovima
je nezavisno faktor rasta BDP-a neke zemlje.
Sa druge strane, održivost zdravstvenog
sistema je osnova koju svaka država mora
da integriše u svoje zdravstvene planove i ciljeve. Budući da se potreba za zdravstvenim
uslugama povećava, samim tim raste i pritisak na budžete onih koji to plaćaju. Sve više
donosioci odluka u zdravstvu pokušavaju da
razumeju kliničku vrednost i finansijski uticaj
različitih mogućnosti lečenja prilikom određivanja prioriteta u korišćenju ograničenih
resursa zdravstvene zaštite.
Vizija AstraZenec je da do 2020.
godina budemo lider u lečenju
bolesti koje naši lekovi pokrivaju i u
tome što ćemo doneti na tržište 10
inovativnih lekova u tom periodu.
Smelo težimo da poboljšamo živote
200 miliona pacijenata do 2025.
ASTRAZENECA je vodeća svetska inovativna biofarmaceutska kompanija koja je na
samom vrhu farmaceutskog i zdravstvenog
napretka i koja nastoji da obezbedi najsavremeniju terapiju u borbi protiv najtežih
bolesti. Prema rečima direktorke AstraZenece Srbija, ova multinacionalna kompanija
nastoji da pruži pravu vrednost u realnom
okruženju putem svojih istraživačkih aktivnosti i pronalaženjem različitih mogućnosti
lečenja i lekova.
“Sve što radimo u AstraZeneci je vođeno našom posvećenošću poboljšanju života
pacijenata bilo da radimo na tome da naši
lekovi dopru do što više ljudi, bilo primenom naših naučnih veština kako bi razvili
najnoviju generaciju medikamenata, bilo
da sarađujemo sa drugima u borbi protiv
bolesti. Sve se zasniva na razumevanju i
zadovoljavanju potreba ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima”,
kaže generalna direktorka kompanije AstraZeneca Biljana Naumović.
■ Kako AstraZeneca vidi svoju ulogu u po-
boljšanju zdravstvenog okruženja i lečenja?
- Naša uloga se zasniva na posvećenosti nauci i napretku. Pomerajući granice naučnih
dostignuća mi direktno utičemo na promenu
toka bolesti, transformišući život pacijentima
i čineći da nešto što se danas doživljava kao
neizlečivo pomerimo u sferu hroničnog ako
ne i izlečivog.
Vizija AstraZenece je da do 2020. godine
budemo lider u lečenju bolesti koje naši lekovi pokrivaju i u tome što ćemo doneti na
tržište 10 inovativnih lekova u tom periodu.
Smelo težimo da poboljšamo živote 200 miliona pacijenata do 2025.
Izuzetni i obećavajući rezultati studija
koji su prikazani na ovogodišnjim svetskim
kongresima iz oblasti kardiologije, endokri-
Pomerajući granice u
nauci, kroz inovacije koje
donosimo, pomažemo
u transformaciji bolesti
i uspešnijem lečenju
pacijenata
Da bi odigrali svoju ulogu u obezbeđivanju boljih rezultata zdravstvene zaštite, svesni
smo da AstraZeneca mora da obezbedi dokaze koji će ne samo pokazati da su naši lekovi
efikasni u kontrolisanom okruženju kliničkih
ispitivanja, već i da donose značajnu vrednost u realnom okruženju što daje odgovor
na ključno pitanje: “Zašto treba da platim ovaj
lek?”. Pitanje vrednosti se menja sa razvojem
i komercijalizacijom lekova na putu od istraživačkih laboratorija do ambulanti. Naš pristup
se zasniva na uključivanju stavova i interesa
onih koji plaćaju lekove u definisanje našeg
istraživanja, razvoja i studijskih ispitivanja i na
obezbeđivanju širokog spektra kliničkih i ekonomskih dokaza koji su potrebni zdravstevnim fondovima da bi razumeli vrednost lekova koje AstraZeneca donosi u pružanju bolje i
ekonomičnije zdravstvene nege pacijentima.
To smo radili i radićemo uvek u Srbiji jer smo i
mi kao građani ove zemlje direktno odgovorni
za napredak koji kao društvo moramo postići.
Ključno pitanje za današnju vladu i Ministarstvo zdravlja nije da li bi trebalo da pomognu uvođenje inovativnih lekova za pacijente
u Srbiji, budući da je to na dobrobit svih nas
koji živimo u Srbiji, već na koji način mogu
omogućiti održivost zdravstvenog sistema uz
uvođenje inovativnih lekova i kako da obezbede predvidivost poslovnog okruženja za
kompanije koje ulažu u našu zemlju kao što
je AstraZeneca. Ključna stvar u tome je da se
postave jasne smernice koje su strateški ciljevi
sistema zdravstvene zaštite, kako se mere i u
kom periodu ti ciljevi moraju da se ostvare. U
tom kontekstu naravno da farmakoekonomska
isplativost leka treba da bude merilo i mi ćemo
im u tome biti svesrdni i pouzdan partner.
Moram napomenuti da se u prethodnih
nekoliko meseci načinilo dosta obećavajućih
iskoraka u dobrom smeru od strane Ministarstva Zdravlja i RFZO-a. Ostaje da se predložene promene i sprovedu u toku ove godine a
ključan korak u tome će biti obezbeđivanje
novih inovativnih lekova za pacijente Srbije
na listi lekova koje pokriva Fond za zdravstveno osiguranje. Mi ćemo biti tu da im na ovom
putu pomognemo. ■
AstraZeneca na prvi pogled
Mi smo svetska, inovativna, biofarmaceutska kompanija sa misijom da napravi
značajnu razliku u načinu pružanja zdravstvene zaštite.
Nauka i pacijenti su osnov svega što radimo.
Globalno
50.000 ljudi.
Rad u 100 zemalja.
Proizvodnja u 17 zemalja.
Istraživanje i razvoj na tri
kontinenta.
$4 milijarde potrošeno na
istraživanje i razvoj godišnje.
$25.7 milijardi vrednost
prodaje u 2013.
Neprekidno predviđajući i
prilagođavajući se
potrebama sveta
koji se menja.
Usmereni na lečenje
Saradnja
Onkologija.
Kardiovaskularne /
metaboličke bolesti.
Respiratorne bolesti, zapaljenja,
autoimune bolesti.
Infekcije, neurologija,
gastrointestinalne bolesti
Neprekidna primena inovacija
tamo gde možemo da
donesemo boljitak.
Pacijenti.
Zdravstveni Fondovi.
Stručna javnost.
Zakonodavci.
Partneri.
Lokalne zajednice.
Povezivanje sa drugima
u cilju postizanja zajedničkih
ciljeva u poboljšanju
zdravstvene zaštite.
Posvećeni odgovornom poslovanju.
7
Business Dialogue 26. jun 2014.
kon pada od 0,6 odsto u 2013.
guće je da će se privredni rast nakon 2014.
Nakon zabrinutosti zbog neuravnoteže- usporiti. Sledeći parlament će morati da znanog privrednog oporavka, s obzirom na to čajno sreže državnu potrošnju, a nepovoljan
da je lična potrošnja činila više od 80 odsto trgovinski položaj Ujedinjenog Kraljevstva
rasta prošle godine, ove godine rast bi trebalo mogao bi da postane značajan ekonomski
da bude ravnomernije raspoređen sa snaž- problem u budućnosti”, kaže Korf.
Prognoza rasta privrede glavnog grada
nim porastom poslovnih investicija (za realno 10,1 odsto ove godine) i razvojem građe- iznosi 15,4 odsto u narednih pet godina, odvinarstva zbog porasta izgradnje nekretnina, nosno do 2019. godine što je najveći rast u
pogotovo u Londonu.
poređenju sa ostalim
Dok je potrošnja doregionima u UjedinjeVeliko smanjenje državne nom Kraljevstvu.
maćinstava činila 81
potrošnje će morati
odsto privrednog rasta
Očekuje se da će
da bude nastavljeno
u 2013, očekuje se da
privreda Londona realće ona pasti na 46 odno porasti za 4,2 odsto
i nakon 2015. ukoliko
u odnosu na 2014. i za
sto ove godine sa uravministar finansija uspe
noteženijim ekonomda se približi ciljevima u 3,4 odsto u 2015. Ovo
je više od očekivanog
skim oporavkom.
smanjenju deficita i nakon rasta od 3,8 odsto i 2,9
Dugoročno gledaove fiskalne godine
odsto navedenog u okno, izazovi su i dalje
prisutni. Ekonomski
tobarskoj prognozi i to
rast će verovatno dostići svoj vrhunac ove zahvaljujući naglom i stabilnom rastu kako
godine nakon čega će, u 2015. i 2016. Padati, poslovnog, tako i potrošačkog poverenja u
budući da će uticaj određenih faktora koji su glavnom gradu što ukazuje na snažan oporauzrok privredne ekspanzije slabiti. Reč je o vak ekonomije. Ova procena rasta govori da se
faktorima kao što su smanjena štednja i po- očekuje da će London da povrati svoj status
vratak na uobičajeni nivo poverenja potro- britanskog regiona sa najbržim rastom. Ovu
šača. Pored toga, Ujedinjeno Kraljevstvo se i titulu je 2012. i 2013. poneo jugoistok zemlje.
London, kao i celo Ujedinjeno Kraljevdalje suočava sa velikim izazovima na planu
poboljšanja svog trgovinskog položaja. Ove stvo, ukazuju na to da će glavni grad biti nogodine CEBR očekuje i rekordno visok deficit silac gotovo trećine razvoja zemlje u sledećih
platnog bilansa u iznosu od £79 milijardi, uz pet godina, odnosno do 2019., što znači da će
napomenu da će taj deficit biti visok tokom London imati udeo od 3,5 odsto u rastu bricelog prognoziranog perioda. Ovaj deficit tanskog BDP-a od 10,7 odsto u sledećih pet
može dovesti do pada vrednosti funte budući godina. Ovo će biti postignuto bez obzira što
da na tržištu vlada zabrinutost upornih slabo- oko 13 odsto radne snage u zemlji dolazi iz
ovog regiona što nam govori da će glavni grad
sti u sektoru trgovine.
Veliko smanjenje državne potrošnje će morati da postigne više od očekivanog.
Očekuje se da će privredni rast Londona
morati da bude nastavljeno i nakon 2015.
ukoliko ministar finansija uspe da se približi biti podstaknut sektorom poslovnih usluga,
ciljevima u smanjenju deficita i nakon ove kao i tehnološkim i građevinskm sektorima.
fiskalne godine. Bez obzira na mnogo priče o Zbog izuzetno snažne građevinske aktivno-
BRITANSKA PRIVREDA
Rast i ravnoteža,
uz izazove
Očekivani rast britanske privrede
ove godine je više od 3 odsto,
kažu najnovije prognoze vodećih
ekonomskih stručnjaka iz Centra za
ekonomsko i poslovno istraživanje
(CEBR). Nakon zabrinutosti zbog
neuravnoteženog privrednog
oporavka, ove godine rast bi trebalo
da bude ravnomernije raspoređen
sa snažnim porastom
poslovnih investicija
POSLEDNJA PROGNOZA Centra za ekonomsko i poslovno istraživanje (CEBR-a) kaže da
će rast britanske privrede u 2014. godini biti
samo u proteklih nekoliko meseci i rast poverenja potrošača nakon što je ono dostiglo svoj
vrhunac krajem 2013. (u skladu sa indeksom
potrošačkog poverenja YouGov/CEBR-a).
Životni standard domaćinstava će se naj-
Očekuje se da će zaposlenost u
finansijskom sektoru i sektoru
poslovnih usluga porasti za 11 odsto
u centralnom Londonu u sledećih
pet godina što je jednako otvaranju
100,000 novih radnih mesta
3,1 odsto, a u 2015. 2,2 odsto, što je za 2,8 odsto
odnosno 2,0 odsto više od prognoza objavljenih početkom godine. Ova poboljšana revizija
odražava neprekidan rast pokazatelja budućih trendova u britanskoj privredi. Pored rekordno velikog poslovnog poverenja, videli
verovatnije poboljšati sa rastom prihoda i inflacijom od 2 odsto do kraja 2014. godine. Pad
nezaposlenosti će takođe dovesti do porasta
finansijskih prihoda domaćinstava. Uopšteno
govoreći, CEBR očekuje da će stvarni prihodi
domaćinstava porasti 1,5 odsto ove godine na-
EKONOMSKI RAST U PRVOM KVARTALU 2014.
štednji i “drastičnom” smanjenju potrošnje,
sadašnja vlada je napravila mali napredak
u smanjenju ukupnog iznosa državne potrošnje. Očekivana realna državna potrošnja
u 2014. će porasti za 1,8 odsto u odnosu na
2010. Tokom mandata sledećeg parlamenta,
od 2015. do 2020, očekivanja su usmerena na
to da ćr realna državna potrošnja pasti za 2,1
odsto nakon što na snagu stupe mere štednje.
Ovo će uticati na predviđeni privredni rast u
poslednjim godinama obuhvaćenim CEBRovom prognozom.
Vodeći ekonomista u CEBR-u i glavni autor ovog izveštaja Skot Korf kaže: “Privredni
položaj Ujedinjenog Kraljevstva se značajno
poboljšao od početka 2013. godine i očekujemo solidan rast od 3 odsto ove godine.”
“Međutim, izazovi i dalje postoje i mo-
www.cordmagazine.com
Business Dialogue 26. jun 2014.
8
sti u centralnom Londonu, očekuje se da će
stopa zaposlenosti u ovoj industrijskoj grani
porasti za 7,3 odsto ove godine, što je najbrži
rast zaposlenosti u bilo kojem sektoru. Povrh
toga, očekuje se da će zaposlenost u finansijskom sektoru i sektoru poslovnih usluga
porasti za 11 odsto u centralnom Londonu u
sledećih pet godina što je jednako otvaranju
100,000 novih radnih mesta.
Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grana u Engleskoj. Deloitteov izveštaj iz 2013. pokazuje da turizam donosi
£106 milijardi engleskoj privredi pri čemu
su uzeti u obzir direktni i indirektni uticaji
i da je 2,58 miliona ljudi zaposleno u ovoj
privrednoj grani. ■
izvor: Centar za ekonomsko i poslovno
istraživanje (CEBR).
INTERVJU VLADIMIR MIKIĆ, Imperial Tobacco
Srbija je tržište
u fokusu
godine, u konkurenciji filijala iz više od 150
zemalja u kojima ITG direktno posluje, proglašen za jedno od tri najuspešnija tržišta.
■ Kakva je pozicja IT u odnosu na konku-
renciju u Srbiji, pre svega na BAT i PMI?
- Obe kompanije, BAT i PMI, su učestvovale
u tenderskoj prodaji duvanske industrije Srbije i na taj način stekle ogromnu prednost,
u smislu prodajnog učešća na tržištu, nad
konkurencijom. Još veći problem je bilo to što
je, kao deo paketa tenderske prodaje, Vlada
Srbije donela Akcizni zakon kojim se kupci
domaće industrije dovode u povlašćeni akcizni položaj čime smo mi, na duži period, bili
onemogućeni da poslujemo pod istim tržišnim uslovima na teritoriji Srbije.
Tek sa promenom Zakona o akcizama
kojim su svi učesnici u prometu cigaretama
dovedeni u ravnopravan položaj, kao i sa pristupanjem Srbije CEFTA sporazumu 2008.
godine došli smo u poziciju da imamo jednak
tržišni položaj u smislu administrativnih i fiskalnih ograničenja.
“Mislim, a mogu čak i da tvrdim, da je srpsko tržište duvanskim
proizvodima jedno od najuređenijih tržišta u Evropi, što za posledicu
ima vrlo visoku kontrolu prometa i budžetskih prihoda, jako nisku stopu
nelegalne trgovine (jedna od najnižih na svetu) i jako dobar zakonski okvir
koji omogućuje nesmetanu tržišnu konkurenciju”
IMPERIAL TOBACCO JE PRISUTAN na tržištu Srbije od 2003. godine, kada je počeo
da radi pod imenom i upravom nemačke
Kompanije Reemstma Gmbh koja je 2005.
godine postala sastavni deo multinacionalne
Kompanije Imperial Tobacco Group. Nakon
akvizicije francusko-španske duvanske industrije Altadis koju je ITG uspešno okončao
2007. godine svi sastavni delovi ITG su počeli
da menjaju svoj zvanični naziv u ime matične
kompanije. Pod ovim imenom, kompanija je
u Srbiji prisutna od 2009.
■ Koliko zaposlenih kompanija ima u Srbiji?
- U ovom trenutku IT Srbija zapošljava 60
ljudi na upravnim, administrativnim, komercijalnim i kontrolnim poslovima a oko
600 ljudi iz partnerskih kompanija koje
imaju ugovorne obaveze sa IT Srbija na poslovima marketinga, distribucije, logistike i
■ Kakva je eventualna saradnja sa kompanijama duvanske industrije koje posluju u Srbiji u oblasti borbe protiv ilegalne trgovine?
- Sve multinacionalne kompanije prisutne
na tržištu Srbije su potpisnice Deklaracije o
sprečavanju ilegalne trgovine i, u tom pravcu, postoji stalna komunikacija između ovih
kompanija. Obaveze koje proističu iz Deklaracije su vrlo represivne po duvansku industriju tako da, zbog težine ovog problema, postoji
stalna komunikacija i na nivou centrala sto je
vrlo značajno zbog pravovremenosti i tačnosti informacija. Još značajnija za sprečavanje
ilegalne trgovine, jeste stalna komunikacija
koju ove kompanije imaju sa svim državnim
i bezbedonosnim strukturama, kako na lokalnom i regionalnom, tako i na globalnom
nivou jer je to jedini put i način kako bi se ovoj
vrsti nelegalnog poslovanja stalo na put.
IT Srbija je prošle godine, u
konkurenciji filijala iz više od 150
zemalja u kojima ITG direktno
posluje, proglašen za jedno od tri
najuspešnija tržišta
55 miliona eura, što nas svrstava u red kompanija koje u najvećoj meri doprinose punjenju državne kase.
■ Kakvi su rezultati i trendovi u poslovanju
Imperial Tobacco u Srbiji?
- IT Srbija je duvanska kompanija koja ima
najveći porast prodaje na tržištu Srbije u poslednje tri godine. Naše procentualno učešće
na tržištu Srbije je u ovoj godini veće za 5% u
odnosu na prošlu, a ukupan volumenski porast prodaje je +37% u odnosu na isti period
prošle godine.
Ukoliko uzmemo u obzir negativan trend
potrošnje i stalno smanjivanje ukupnog trži-
■ Kakvi su rezultati, pozicija i uloga IT Srbija
u odnosu na IT filijale u zemljama najbližeg
okruženja?
- Zbog veličine tržišta ali i zbog postignutih rezultata Srbija spada, u planovima ITG, u onu
vrstu tržišta koje mi definisemo kao “tržišta u
fokusu”. Sama činjenica da toj grupi pripadaju
i neke od najvećih evropskih i azijskih država
govori u prilog tome da je Srbija zemlja koja
će i u buduće biti važno tržište za ITG. Imajući
u vidu postignute rezultate, IT Srbija je prošle
■ Kako biste ocenili saradnju sa izvršnim i
lokalnim vlastima u Srbiji, šta bi valjalo poboljšati iz ugla vašeg poslovanja?
- Uz sve moje želje da to ne bude tako i uz
veliku zahvalnost izuzetim pojedincima, ne
mogu da kažem da sam zadovoljan saradnjom sa, pre svega, izvršnim vlastima u Srbiji.
Mislim da ne postoji dovoljno otvorenog i pozitivnog dijaloga o načinu rešavanja problema
čime državna administracija sama sebi uskraćuje jako bogat izvor informacija i različitih
iskustava koja bi, u velikoj meri, obezbedila
kvalitet donesenih odluka. Mnogo je lakše i
učinkovitije razgovarati 15 puta, i onda doneti
dobar zakon, nego doneti 15 pogresnih zakona i onda razgovarati sta nije dobro u njima.
Opasnost koju treba izbeći je pokušaj pojedinih kompanija da nametnu rešenja koja
se rukovode sopstvenim interesima ali, to ne
Mislim da je državna
administracija do sada vodila
prilično mudru politiku
akciznih prihoda i nadam se
da će tako i ostati
šta cigareta u Srbiji jasno je da je naš trend porasta generičkog karaktera. Nama je prodaja
bila u porastu dok je drugim duvanskim kompanijama bila u padu. Kada uspete da eliminišete tako značajne negativne faktore kao što
su pad tržišta i potrosnje, i ostvarite tako značajan porast u jednoj vrlo teškoj i kriznoj godini, to predstavlja izuzetan rezultat koji niko ne
može zanemariti. Dobar deo novčanih sredstava koje smo za operativne potrebe unosili
u Srbiju nismo vraćali matičnoj kompaniji već
smo, samo u prošloj godini u vrednosti od oko
30 miliona eura, ta sredstva transferisali u
osnivački kapital sto jasno pokazuje strategiju
i nameru ITG da dugoročno i u punom kapacitetu bude prisutan na ovom tržištu.
Samo u prošloj godini IT Srbija je dohodovao državnom budžetu, po raznim fiskalnim prihodima, oko 110 milona eura, a od
toga, samo po osnovu akciznih prihoda, oko
skladištenja robe. U taj broj ne ulaze ljudi iz
kompanija koje povremeno angažujemo po
različitim potrebama.
skih prihoda, jako nisku stopu nelegalne trgovine (jedna od najnižih na svetu) i jako dobar
zakonski okvir koji omogućuje nesmetanu
tržišnu konkurenciju.
Sto se tiče poreskih uslova tu bih, pre svega, izdvojio Zakon o akcizama kao fiskalni prihod koji najviše utiče na cenu duvanskih proizvoda a, samim tim, i na poslovnu strategiju
svih kompanija. Zakon o akcizama bi trebalo
da bude dobar balans između “maksimuma
učinka i minimuma štete” jer su građani Srbije
ti koji će, na kraju, platiti ceh. Mislim da je državna administracija do sada vodila prilično
mudru politiku akciznih prihoda i nadam se
da će tako i ostati.
■ Da li je zakonski okvir za vođenje vašeg
posla u Srbiji zadovoljavajući, ima li primedbi na poreske i druge uslove u Srbiji, pre
svega u odnosu na zemlje okruženja?
- Mislim, a mogu čak i da tvrdim, da je srpsko
tržište duvanskim proizvodima jedno od najuređenijih tržišta u Evropi, što za posledicu
ima vrlo visoku kontrolu prometa i budžet-
9
znači da ne treba obustaviti dijalog u pravcu
pronalaženja najboljih rešenja.
■ Kakve su aktivnosti IT u Srbiji u domenu
koji nazivamo društveno odgovornim poslovanjem?
- Smatram, pre svega, odgovornim poslovanjem odnos kompanije prema zaposlenima,
kao i poimanje obaveza koje proisticu iz zakonskih okvira i normi na tržištu na kome
poslujete. Ne čini me srećnim kada vidim da
kompanije koje duguju lične dohotke svojim
zaposlenima i koje ne spadaju u preduzeća
koja u punoj meri servisiraju svoje obaveze
prema budžetu, a time i drustvu, uplaćuju
razne vrste donacija i sponzorstava ma kome
one bile namenjene i ma koliko one bile neophodne primaocima. Moram napomenuti
da duvanske kompanije nisu u zakonskoj mogućnosti da daju donacije i sponzorstva u ma
kom obliku jer ih u tome sprečava Zakon o reklamiranju duvanskih proizvoda koji je vrlo restriktivan u tretiranju ove oblasti, kao i sve veći
pritisak raznih organizacija koje žele da istisnu
duvansku industriju na margine društva. ■
Business Dialogue 26. jun 2014.
INTERVJU MILUTIN DELIĆ
Generalni direktor GSK Srbija
Zdravlje je
ljudsko pravo
■ GSK veliku pažnju posvećuje korporativ-
Približavanje Srbije EU, doneće brže i naprednije procedure koje bi pacijentima
omogućile direktan pristup inovativnim lekovima i poboljšale klinički ishod,
pružajući svim građanima Srbije jednake šanse za optimalnu terapiju
de u zdravstvenom sistemu ostavljaju negativne posledice na zdravlje nacije i održivost
zdravstvenog sistema, što je u uskoj vezi sa
reformama i ekonomskim razvojem zemlje.
Smatram da Vlada svoje odluke treba da donosi imajući na umu vrednost koja se donosi
osiguranicima. Stoga bi na dokazima zasnovane investicije u prevenciju i odgovarajuće
inovativne terapije trebalo da budu suština
strategije zdravstvenih institucija. Ono što
me ipak raduje je približavanje Srbije Evropskoj uniji, što bi se odrazilo i na ovu oblast, u
smislu bržih i unapređenih procedura koje bi
pacijentima omogućile direktan pristup inovativnim lekovima i poboljšale klinički ishod,
pružajući svim građanima Srbije jednake šanse za optimalnu terapiju.
kliničkih ishoda. Suština zdravstvene zastite
koja u svom centru ima pacijenta jeste u tome
da je zdravstveni sistem kreiran i primenjen
tako da odgovara na potrebe pacijenta.“
INOVATIVNOST PODRAZUMEVA investiciju ■ Da li početak pregovora o pristupanju
u istraživanje i razvoj novih lekova i vakcina, Srbije Evropskoj uniji utiče na poboljšanje
a vrednost inovativnih lekova ogleda se u uslova u zdravstvenom sektoru?
značajnom doprinosu produženju životnog - Kao jedno od ključnih poglavlja u pregoveka i smanjenju smrtnosti. Prema podacima vorima Srbije za pristup Evropskoj uniji,
OECD za 30 zemalja
zdravstvo je prisutčlanica, na produženje
no u najmanje četiri
životnog veka domiključna cilja u Agendi
Kao jedno od ključnih
nantno su doprineli
poglavlja u pregovorima evropskog razvoja za
inovativni lekovi, čak
Srbije za pristup Evropskoj 2020. godinu. Osim što
predstavlja osnovno
73 odsto. „Ulaganje u
uniji, zdravstvo je prisutno ljudsko pravo, zdravlje
inovacije je suština
u najmanje četiri ključna je jedan od ključnih
rada GlaxoSmithKline“,
cilja u Agendi evropskog faktora ekonomskog
kaže Milutin Delić, dirazvoja: samo zdrava
rektor ove kompanije
razvoja za 2020. godinu
nacija može biti prou Srbiji: „Smatram da
iskustvom iz preko 100
duktivna.
Međutim,
zemalja u kojima poslujemo, GSK ima kapaci- treba biti svestan da su širom Evrope, ne
tet da u partnerstvu sa svim državom iznedri samo u Srbiji, budžeti koji se izdvajaju za
dugoročna i održiva rešenja koja uspostavlja- sistem zdravstvene zaštite pod ogromnim
ju ravnotežu između finansijskih ulaganja i pritiskom. Kratkoročne i neracionalne ušte-
BRITANSKE NAVIKE I OBIČAJI
Prva smo kompanija koja koja je
nagrađena globalnim sertifikatom
“Carbon Trust Water Standard”, a
dva puta za redom proglašeni smo
za lidera u svetu u omogućavanju
pacijetima boljeg pristupa terapiji
Zemlja čaja i
„engleskog” humora
Čaj u 5
Britanci su “čajopije”. Istraživanja tržišta
i potrošnje čaja kažu da Britanci popiju 165
miliona šolja čaja dnevno, a godišnje se uveze 144.000 tona različitog bilja za spravljanje
ovog napitka. Tradicionalno, Britanci spremaju čaj u čajnicima koji
odnosno, pržena riba
se prvo zagreju, ao nda
Istraživanja tržišta i
sa krompirima je trase u njih doda po jedna
potrošnje čaja kažu da
kašičica čaja po osobi,
dicionalna britanska
Britanci popiju 165 miliona brza hrana. Procvat
plus jedna “za čajnik”.
šolja čaja dnevno, a
Većina Britanaca voli
popularnosti fish &
jak crni čaj sa dodat- godišnje se uveze 144.000 chipsa dogodio se u
drugoj polovini 19.
kom mleka.
tona različitog bilja za
Fish & Chips
spravljanje ovog napitka veka, kada je došlo do
ubrzanog razvoja želeFish and chips,
znice. Tada je postalo moguće da sveža riba
sa istoka zemlje za samo jednu noć stigne
do većih gradova.
Fish & chips se priprema tako što se
riba pohuje u smesi od jaja i brašna, prži
u dubokom ulju i servira sa krompirićima.
Tradicionalno, Britanci ovo jelo vole da
začine solju i sirćetom. Nekada se fish &
chips služio umotan u novinsku hartiju,
a običaj je bio da se jede prstima. Srećom,
danas ima higijenskijih načina umotavnja,
a uz porciju fish & chips od uličnih prodavaca može se dobiti i mala viljuška. Na
severu Engleske, fish & chips se služi sa
pireom od graška. ■
Ceo kontinent vozi desnom
stranom kolovoza, a Britanci
obrnuto. Verovatno su jedina zemlja
sveta koja ima svoj, specifični i
prepoznatljivi smisao za humor.
Dok globalni lanci restorana brze
hrane osvajaju tržišta nezavisno od
navika i kulture potrošača, Britanci
ostaju verni “fish & chipsu”
O NAVIKAMA I OBIČAJIMA jednog društva
teško je govoriti, a ne skliznuti u stereotipe.
Jedan od stereotipa o Britaniji jeste da je tamo
sve naopako u odnosu na ostatak Evrope.
Uverenje zapravo počiva na specifičnostima
u navikama koje ova velika kultrua gaji. Dok
najveći deo Evrope pije kafu, Britanci se radije
odlučuju za čaj. Ceo kontinent vozi desnom
stranom kolovoza, a Britanci obrnuto. Verovatno su jedina zemlja sveta koja ima svoj,
specifični i prepoznatljivi smisao za humor.
Dok globalni lanci restorana brze hrane osvajaju tržišta nezavisno od navika i kulture potrošača, Britanci ostaju verni “fish & chipsu”.
Vožnja levom stranom
Danas oko 66,1 odsto svetskog stanovništva živi u zemljama gde se vozi desnom,
Business Dialogue 26. jun 2014.
noj odgovornosti. Koliko je njena uloga važna
u vašem poslovanju i šta sve podrazumeva?
- Korporativnu odgovornost posmatramo
kao integralni deo poslovanja: za nas nije
bitno samo šta postižemo već i na koji smo
način to ostvarili. Ovakav pristup omogućio nam je mesto među globalnim liderima
kada je u pitanju korporativna odgovornost.
Prva smo kompanija koja koja je nagrađena
globalnim sertifikatom “Carbon Trust Water
Standard”. Dva puta za redom proglašeni
smo za lidera u svetu u omogućavanju pacijetima boljeg pristupa terapiji. Kao lider na
polju imunizacije, GSK je dugoročni partner
GAVI alijanse, sa kojom sprovodimo programe vakcinacije kako bismo do 2015. godine
ostvarili Milenijumski razvojni cilj UN – smanjenje smrtnosti dece za dve trećine.
Usled vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama u Srbiji, obezbedili
smo donaciju u novcu i lekovima ukupne
vrednosti od preko 8,5 miliona dinara i Ministarstvu zdravlja stavili na raspolaganje kao
donaciju i sve ostale lekove iz GSK proizvodnog programa. U okviru globalnog partnerstva GSK sa Save the Children, u Srbiji smo
organizovali humanitarnu aukciju u cilju prikupljanja novca za podršku integraciji romske dece u našu društvenu zajednicu. ■
a 33,9 odsto u zemljama gde se vozi levom
stranom. Oko 72 odsto puteva je predviđeno
za promet desnom, 28 odsto levom stranom.
Britanci spadaju u ovu specifičniju manjinu.
Na osnovu arheoloških nalaza veruje se da
su prvi saobraćajni propisi i običaji prednost
davali levoj strani, a to se objašnjava time da
je većina konjanika i vozača konjskih zaprega
bila desnoruka. Takvi običaji su se očuvali u
ostrvskim zemljama kao što su Ujedinjeno
Kraljevstvo i Japan i kasnije ušli u zakone, koji
su očuvani u najvećem broju nekadašnjih britanskih kolonija. U kontinentalnoj Evropi se,
pak, običaj vožnje na desnoj strani prvi put
pojavljuje u 19. veku i tradicionalno se pripisuje Napoleonu, a postepeno su ga preuzele
i u svoja zakonodavstva uvele kontinentalne
zemlje i njihove kolonije.
10
JUBILEJ
Proslavljen rođendan
kraljice Elizabete Druge
Britanska ambasada u Beogradu proslavila je 19. juna svečanim prijemom rođendan kraljice Elizabete Druge, uz
prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića i mnogobrojnih zvanica iz političkog, poslovnog i javnog života
OVOGODIŠNJA PROSLAVA bila je tematski
posvećena nekima od globalno najprepoznatljivijih britanskih brendova i izvoznih "proizvoda": fudbalu, pop muzici, pivu, automobilskim brendovima Landroveru i Jaguaru.
Zvanice su imale priliku da degustiraju
selekciju premijum piva, sireva, čokolada i
drugih poslastica iz britanske oblasti Jorkšir. Uprkos neočekivano lošim rezultatima
fudbalske rezprezentacije Engleske na Svet-
skom kupu u Brazilu, atmosfera na prijemu
je bila izvanredna.
Kraljica Elizabeta Druga već 88 godina
proslavlja svoj pravi rođendan 21. aprila. Međutim, centralna, zvanična proslava kraljičinog rođendana organizuje se prve, druge, ili
treće subote u junu, a ove godine proslava je
održana 14. juna u Londonu.
Tradicija zvanične proslave suverenovog
rođendana ustanovljena je iz praktičnih ra-
zloga, jer su se monarsi koji su rođeni u zimskim mesecima često pri organizaciji parada
i ostalih događaja na otvorenom suočavali sa
problemima prouzrokovanim hladnim i kišovitim vremenom.
Prijemu u rezidenciji britanskog ambasadora Denisa Kifa prisustvovali su najviši
zvaničnici Srbije, predstavnici stranaka, nevladinog sektora, i medija i kulturnog i javnog
života Srbije. ■
CORPORATE TRAVEL
INCENTIVES
MEETINGS
CONFERENCES
EVENTS
GOSPODJA I GOSPODIN NIKOLIĆ I AMBASADOR DENIS KIF
MAJKL DEVENPORT, ŠEF DELEGACIJE EU U SRBIJI I BIVŠI BRITANSKI AMBASADOR
U SRBIJI (LEVO) I DENIS KIF BRIATNSKI AMABASADOR U SRBIJI
HRG Serbia & Montenegro
BT Pegrotour d.o.o.
Topličin Venac 19-21
11000 Belgrade
Tel: +381 11 20 28 070
Fax: +381 11 20 28 091
[email protected]
JEDAN OD VELIKIH BRITANSKIH BREDNOVA, NAŠAO JE SVOJE MESTO NA PRIJEMU
PRIJEMU U PARKU REZIDENCIJE PRISUSTVOVALO JE VIŠE OD HILJADU GOSTIJU
ZVANICE SU DEGUSTIRALE PIVO, SIREVE, ČOKOLADU I DRUGE POSLASTICE IZ OBLASTI JORKŠIR
www.hrgworldwide.com
AMERIČKI AMBASADOR MAJKL KIRBI I GOSPOĐA KIRBI
Member of:
MARK HARISON, HARRISON SOLICITOR (LEVO), FILIPOS KARAMANOLIS,
PREDSEDNIK IO, EFG BANKE I GRČKI AMBASADOR KONSTANTINOS IKONOMIDIS
MIROSLAV MIŠKOVIĆ, DELTA HOLDING
11
Business Dialogue 26. jun 2014.
INTERVJU TONI O’BRAJEN
Direktor Britanski saveta za Zapadni Balkan
Poverenje je suština
dobrih odnosa
Najjača veza među ljudima je
emotivna veza, kao i intelektualna
i duhovna. Kultura dotiče sve ove
veze i zbližava ljude na načine koji
su im zaista značajni
i suština izgradnje uspešne kompanije ili
bilo koje druge vrste organizacije. Najjača
veza među ljudima je emotivna veza, kao
i intelektualna i duhovna. Kultura dotiče
sve ove veze i zbližava ljude na načine koji
su im zaista značajni.
KORISTEĆI ENGLESKI jezik, umetnost i
obrazovanje – najbolje od onoga što Velika
Britanije može da ponudi u oblasti kulture
– Britanski savet daje sve od sebe da približi
ljude i učini saradnju sa Velikom Britanijom
što atraktivnijom. Britanski savet ima više
od 7000 zaposlenih u 191 kancelariji u 110
zemalja i teritorija sveta.
■ Koliko jačanje kulturnih veza doprinosi
bilateralnoj saradnji i političkom razumevanju između različitih kultura?
- Jačanje razumevanja i izgradnja poverenja je suština odnosa među ljudima, kao
■ Ovakve institucije su takođe važne u iz-
gradnji civilnog društva i jačanju građanskog aktivizma. U kojoj je meri Britanski
savet u Srbiji doprineo ostvarenju ovog cilja tokom više od sedam decenija aktivnog
prisustva ovde?
- Naš projekat “Aktivni građani” je iskoristio neverovatnu energiju i posvećenost
koja postoji u ljudima širom Srbije koji žele
da stvore od ovog društva bolje mesto za
život. Volimo to što možemo da ih povežemo sa sličnim ljudima u Ujedinjenom
Kraljevstvu i drugim zemljama. U našem
nih projekata sa fokusom na inkluziju,
nove tehnologije u obrazovanju i slično. Na koji se način Britanski savet bavi
ovim pitanjima?
- Sarađujemo sa različitim partnerima u
vladi, nevladinim organizacijama i poslovnom svetu u oblastima koje su najhitnije.
U junu smo, po drugi put, održali konferenciju o posebnim obrazovnim potrebama i
inkluzivnom obrazovanju, a, za kraj godine planiramo i događaj posvećen upotrebi
■ Koja vaša aktivnost je trenutno najza- novih tehnologija u obrazovanju na kojima
ćemo podeliti bristupljenija po pitanju
uspostavljanja opipljitanska iskustva, kao
Naš projekat “Aktivni
i iskustva iz ostalih
vih kulturnih veza izzemalja. Ono što je
među Srbije i Ujedinjegrađani” je iskoristio
nog Kraljevstva?
neverovatnu energiju i najvažnije jeste da
- Naše aktivnosti na preposvećenost koja postoji ovi događaji ujeddavanju engleskog jezino ističu i odlične
u ljudima širom Srbije
primere iz prakse
ka povezuju nastavnike
koji žele da stvore od
iz cele Srbije. U mei učenike širom sveta,
pogotovo putem naših ovog društva bolje mesto đuvremenu, stvorili
vebsajtova i ostalih resmo još više mogućza život
sursa na internetu. Naši
nosti za poslovne
ispiti nude britanski
partnere i to putem
kvalitet i međunarodno su priznati. Naš materijala za učenje engleskog jezika i kroz
rad sa obrazovnim sistemom u sferi tehno- veoma fleksibilan i ekonomičan alat za teloški podržanog učenja donosi britansku stiranje koji koristi naš test pod nazivom
stručnost i učenje u srpski kontekst. Naše Aptis, a koji preduzeća mogu da prilagode
aktivnosti u sferi umetnosti i kulture su svojim potrebama.
posvećene razvoju publike i korišćenju novih tehnologija u cilju povećanja kvaliteta ■ Koje predstojeće projekte i novine mou kulturi i povezivanja sa širom publikom. žemo da očekujemo od Britanski savet-a?
Skrećemo vam pažnju na prenose uživo - Još više ćemo se fokusirati na učenje uz
manifestacija koje se održavaju u Ujedinje- pomoć tehnologije, obrazovanje u cilju laknom Kraljevstvu, kao i na naš Festival bri- šeg zapošljavanja, preduzetništvo, inkluzivtanskog filma krajem ove godine.
no obrazovanje, dvojezično obrazovanje,
film i muziku. Takođe planiramo da održi■ U Srbiji je Britanski savet nedavno mo sjajnu izložbu grafika i malih skulptura
pojačao aktivnosti u oblasti obrazov- Henrija Mura. ■
segmentu delovanja koji se odnosi na socijalno preduzetništvo, povezujemo mlade
preduzetnike koji igraju zaista važnu ulogu u društvu. Oni pokazuju drugima kako
razvijati kompanije koje će biti od koristi
njihovoj zajednici i koje će obezbediti zaposlenje. Posebno uživamo u uspostavljanju partnerstva sa preduzećima koja imaju
toliko toga da ponude u smislu svojih veština i iskustava.
BRITANSKA KULTURA
Zemlja velikih ideja
Originalnost engleskog kulturnog nasleđa se može pratiti još od vremena
praistorije i građenja monumentalnih kamenih struktura, preko srednjeg
veka i renesanse kada je svaki veliki umetnički pokret u Evropi imao i
prepoznatljivu englesku varijantu. Najznačijniji kulturni doprinos sasvim
sigurno je vezan za engleski jezik i bogatstvo književnog i dramskog izraza
ENGLESKIM JEZIKOM se kao službenim ili
prvim stranim jezikom danas u svetu služi
većina ljudi, te ovaj jezik zapravo prava lingua
franca savremenog doba. Engleska kultura je
upravo zahvaljujući toj činjenici veoma bliska i poznata u gotovo svim krajevima naše
planete. Sa druge strane, ova kultura je pretrpela ali i raširila niz jakih uticaja tokom duge
istorije, posebno tokom kolonijalnog perioda.
Originalnost engleskog kulturnog nasleđa se
može pratiti još od vremena praistorije i građenja monumentalnih kamenih struktura,
preko srednjeg veka i renesanse kada je svaki
veliki umetnički pokret u Evropi imao i prepoznatljivu englesku varijantu. Najznačijniji
kulturni doprinos sasvim sigurno je vezan za
engleski jezik i bogatstvo književnog i dramskog izraza. Šekspirove drame su inspiracija
čija se snaga nije smanjila do savremenog pozorišta i filmske umetnosti.
Ogroman uticaj na evropsku i svetsku
nauku i kulturu izvršili su i veliki engleski
filozofi, poput Tomasa Hobsa, Dejvida Hju-
Business Dialogue 26. jun 2014.
ma, Džona Loka, a u savremenoj filozofiji
to su Bertrand Rasl i Karl Poper. Samo iz
nabrajanja imena ovih filozofa jasno je da
GLOB TEATAR IZ LONDONA GOSTOVAO JE U NARODNOM POZORIŠTU I NA FESTIVAL U ČORTANOVCIMA
je ostrvska filozofija prevashodno politička. ČUVENI
SA PREDSTAVOM „HAMLET” U REŽIJI DOMINIKA DROMGULA I BILA BAKHURSTA
Upravo zato, “Otvoreno društvo i njegovi
neprijatelji” Karla Popera, i danas, u 21. veku oca savremene informatike. U istoriju je ušao tradicije slobodarskih ideja. Čitavog života
predstavlja jedno od intelektualno najpošte- kao kriptolog koji je razbio je nacističku šifru oštro je kritikovao liberalizam, izjašnjavajući
nijih filozofskih dela svih vremena. Pisano u “Enigma” i tako pomogao da Saveznici pobe- se kao socijalista. Mrlju u biografiji napravio je
vreme dok u Evropi besni Drugi svetski rat, de u Drugom svetskom ratu. Istoričari sma- podržavajući američku intervenciju u Iraku,
ovo kapitalno delo političke filozofije analizi- traju da je razbijanjem “Enigme” bukvalno ali čak I njegovi oštri kritičari smatraju da je
ra ključne političke ideje istorije čovečanstva skratio Drugi svetski rat za dve godine, a nje- Hič, kao zakleti antifašista, samo tražio “svog
i daje odgovor na pitagov briljantni mate- Hitlera” protiv kog će se boriti, i pogrešno ga
nje kako smo milenimatički um je osta- prepoznao u liku tadašnjeg iračkog lidera SaBritanske muzičare Suede vio i veliko nasleđe dama Huseina.
jumima hranili opasnu
i “oca Blura”, Dejmona
zver koja izrasla u fašikoje je poslužilo da
Moderno doba donelo je takođe još jeinformatičke
tehnozam i zapalila planet.
dan
planetarni fenomen u kojem Engleska
Albarna, domaća publika
Kada govorimo o imaće prilike da vidi i čuje na logije dostignu da- igra vodeću ulogu, a to je popularna muzika
britanskom naučno-fii kultura – Bitlsi i Stonsi, Pink Flojd, Led Cenašnji nivo.
ovogodišnjem Exitu
Pre tri godine, pelin, Kvin, Dejvid Bouvi, Elton Džon, Oejzis,
lozofskom doprinosu
svet je ostao bez ve- Palp, Suede, Blur... Britanske muzičare Sueborbi protiv fašizma,
moramo pomenuti i Alana Tjuringa. Ove rovatno poslednjeg velikog mislioca današnji- de i “oca Blura”, Dejmona Albarna, domaća
godine navršava se 60 godina od smrti ovog ce. Iako je poslednji deo života proveo u SAD, publika imaće prilike da vidi i čuje na ovogovelikog matematičara, logičara, kriptologa i Kristofer Hičens je ipak ponikao iz britanske dišnjem Exitu. ■
12
Download

Business Dialogue