specijalni dodatak
vodic kroz
obrazovni
sistem
srbije 2012.
1 |
94 June 2012
|
SPECIJALNO IZDANJE
specijalni dodatak
vodic kroz
obrazovni
SADRŽAJ
sistem
srbije 2012.
4
13
Iskorak ka
evropskom modelu
Žarko Obradović,
Ministar prosvete, nauke i
obrazovanja
June 2012
UREDNIK:
Sasa Marić
[email protected]
ART DIREKTOR:
Maja Dušić
[email protected]
6
POMOĆNICI UREDNIKA:
Magda Janjić
[email protected]
Max Williams
[email protected]
Olga Nikolić
Novine za
poboljšanje sistema
sa teorije na
praksu
pedagoški fakultet u jagodini
14
Profesor dr Radivoje
Mitrović, državni sekretar u
Ministarstvu prosvete, nauke i
obrazovanja
Dobro teoretsko
ZNANJE
Preduzetništvo u studijskim
programima
FOTOgRAF:
Zoran Petrović
MENADžERI PROJEKTA:
Biljana Dević
[email protected]
Nataša Nešić
[email protected]
Svetlana Okanović
[email protected]
Jelena Bulić
[email protected]
Vanja Jokanović
[email protected]
IzvRšNI DIREKTOR AIM:
Ruža Ristanović
[email protected]
gENERALNI MENADžER:
Ivan Novčić
[email protected]
9
Počinje trka za
knjižice i indekse
15
Uoči upisne groznice
u srednjim školama
i na visokoškolskim
ustanovama
10
Zadovoljavamo
svetske standarde
Branko Kovačević, rektor
Univerziteta u Beogradu
školarine najniže
u Srbiji
Prof. Dr Predrag
Stojanović Dekan Pravnog
fakulteta u Kragujevcu
16
Izbor studija po
zahtevima tržišta
EDUCONS UNIVERZITET
FINANSIJSKI DIREKTOR:
Ana Besedić
[email protected]
SEKRETAR REDAKCIJE:
Tanja Banković
[email protected]
šTAMPA:
Rotografika d.o.o., Segedinski put 72, Subotica
vODIČ KROz OBRAzOvNI SISTEM
SRBIJE 2012. IzDAJE:
alliance international media
Makenzijeva 67, 11000 Belgrade, Serbia
Phone: +(381 11) 2450 508
Fax: +(381 11) 2450 122
E-mail: [email protected]
www.cordmagazine.com
www.allianceinternationalmedia.com
ISSN no: 1451-7833 All rights reserved
alliance international media 2012
This issue is audited by ABC Serbia
SPECIJALNO IZDANJE
|
94 June 2012 | 3
Obrazovni sistem u Srbiji: Prednosti i izazovi
Iskorak ka
evropskom modelu
Žarko Obradović, Ministar prosvete, nauke i obrazovanja
Vlada Srbije započela je sveobuhvatni proces reforme i promena
obrazovnog sistema Srbije 2008, sa akcentom na kvalitetno i
moderno obrazovanje. Za to vreme postignuti su rezultati na koje svi
mogu da budu ponosni, smatra ministar Žarko Obradović
Z
a obrazovni sistem u
Srbiji može se reći da
je i dalje tradicionalan
i glomazan, ali, poput
čoveka koji je već odlučio kuda
dalje, on je ipak sa obe noge zakoračio na put ka Evropi i svetu
- samo ga u većem iskoraku ka
modernim tokovima prilično usporava poluprazna državna kasa
koja treba da obezbedi novac za
školovanje 1.200.000 đaka i studenata, kao i plate 125.000 zaposlenih u prosveti.
Stanje u obrazovanju je, moglo bi se mirne duše reći, šaroliko. Ima izuzetnih škola sa vrhunskim rezultatima na svim nivoima
obrazovanja, najmodernije opremljenih, sa bazenima, bogatim
bibliotekama, uslovima kakvi postoje u najpoznatijim „hramovima znanja“, nastavnicima koji sa
svojim đacima osvajaju nagrade
na najprestižnijim takmičenjima...
Ali, procenti potvrđuju da je izuzetnih primera manje i zato prilikom upisa u školu ili na fakultet
treba dobro otvoriti oči i raspitati
se o načinu rada i rezultatima koji
se tamo postižu.
Škole i fakulteti u velikim gradovima su, bez ikakve dileme, u
mnogo boljoj poziciji. Na sajtu
4 |
94 June 2012
|
resornog Ministarstva može se
saznati i spisak 50 najboljih osnovnih škola u Srbiji, koji su na tu listu
dospeli zahvaljujući, pre svega,
uspesima svojih đaka na maloj
maturi i nekim drugim „ukrštenim“ kriterijumima za rangiranje.
Neke škole se i same preporučuju,
poput Matematičke gimnazije, na
primer, koja u svojim vitrinama
ima više od 400 medalja sa međunarodnih olimpijada... Uspesi
stižu i sa državnih fakulteta, studenti Elektrotehničkog fakulteta
u Beogradu su, na primer, lane
dobili prestižnu međunarodnu
nagradu za solarni punjač... Sličnih primera ima dosta, ali oni nisu
proizvod sistemskih rešenja, već
zajedničkog rada briljantnih mladih ljudi i nastavnika entuzijasta.
Na početku
ove školske
godine,
228.000 đaka
dobilo je na
korišćenje
komplete
udžbenika sa
preko
dva miliona
knjiga
Strategija
Ukoliko aktuelna vlada usvoji Strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020, prvi celoviti dokument u istoriji obrazovanja u Srbiji,
i ako se sprovede ono što je u njemu zacrtano, veliki reformski zaokret
doživeće nastavnički poziv na svim nivoima obrazovanja, a primenjivaće
se i stroži kriterijumi akreditacija. Strategijom se zagovara i smanjenje
osipanja učenika iz osnovne (sada između 10 i 15 odsto) i srednje škole
(preko 20 odsto) i upisna politika kojom će se polovina generacije usmeravati ka gimnaziji. Planira se i povećanje broja visokoobrazovanih i rad
škola u jednoj smeni...
SPECIJALNO IZDANJE
To se može promeniti tek kad (i
ako) se sistem tako „utegne“ da
će svako morati da se pridržava
pravila ili će biti prisiljen da ode
iz njega. Poduži je spisak razloga
zbog čega se ovaj cilj, ka kome su
mnogi reformatori do sada stremili, nije još ostvario. Kao ilustracija može da posluži i podatak da
se samo od 2000. do 2008. godine na vrhu prosvetnog resora
izmenjalo čak četiri ministarska
tima, a peti, na čelu sa Žarkom
Obradovićem, došao je u Nemanjinu 22. u leto pre četiri godine.
I tada je, prema njegovim
rečima, Vlada Srbije započela
sveobuhvatni proces reforme i
promena i obrazovnog sistema
Srbije, sa akcentom na kvalitetno i moderno obrazovanje.
Za to vreme postignuti su rezultati na koje svi mogu da budu
ponosni, smatra ministar i kaže
da su „usvajanjem strateških
prosvetnih zakona, sistemskim
rešenjima u svim nivoima obrazovanja ugrađeni savremeni evropski obrazovni standardi, čime je
stvorena normativna i suštinska
osnova za modernizaciju nastavnih programa i kompetencija prosvetnih radnika i uvođenje novih
modela nastave i učenja“.
Obradović, takođe, ističe da
su u MPN posebno ponosni „na
rezultate koji se odnose na povećanje ravnopravnosti i socijalne pravde u obrazovanju“.
On u prvi plan stavlja Projekat besplatnih udžbenika koji
se sprovodi od 2009. Na početku ove školske godine, 228.000
đaka dobilo je na korišćenje
komplete udžbenika sa preko
dva miliona knjiga. Beogradske vlasti otišle su korak dalje
- nakon odluke da će učenicima
naredne jeseni podeliti i drugi
komplet, koji će stajati u školi u osmoletkama se već ugrađuju
ormarići za odlaganje udžbenika. Tako, kažu, pomažu u rasterećenju teške đačke torbe.
Tokom minule četiri godine
pripremljeni su novi nastavni
programi od šestog do osmog
osnovne, čime je završen reformski proces osmoletke
započet 2003. a inovirani su i
gimnazijski i programi srednjih
stručnih i umetničkih škola.
Na reformi srednjeg stručnog
obrazovanja najviše se radilo
zahvaljujući, pre svega Evropskoj uniji, koja je preko Evropske agencije za rekonstrukciju
u oglede uložila (od 2001. do
2008.) više od 20 miliona evra.
Novac je utrošen na opremanje
kabineta, laboratorija i usavršavanje nastavnika. Uvedeno je
12 novih oglednih obrazovnih
profila i u redovni sistem prevedeno devet ogleda sa savremenim sadržajima...
Ali, krvna slika obrazovnog
sistema u Srbiji još uvek je opterećena preopširnim programima, nastavnicima koji nikako
da zaborave predavanje eks
katedra i školovanjem kadrova
za biro umesto za tržište rada.
Malo đaka hoće u fasadere ili
zavarivače, iako im se nude i
stipendije i radna knjižica odmah posle diplomskog. Biće
tu još dosta posla za resornog
Konkurenti
U Srbiji postoje i privatne obrazovne i vaspitne ustanove na svim
nivoima, koji državnim vrtićima, školama i fakultetima poslednjih godina postaju sve ozbiljniji konkurenti. Oni u državnom statusu, međutim,
još uvek imaju prednost, jer je i dalje na snazi uvreženo mišljenje da
ipak daju više znanja, a da se kod „privatnika“ lakše stiže do diplome.
ministra u narednom mandatu,
mada u Forumu beogradskih gimnazija (FBG) kažu da nemaju
razloga za veliku kritiku stanja u
gimnazijskom obrazovanju. Iako
se u toj sferi nije mnogo toga
menjalo poslednjih 20 godina,
Najveći noviteti su mala i velika matura i
inkluzija. Zadatak ove mature je, uslovno
rečeno, nivelacija znanja na celoj
teritoriji države
Miodrag Sokić, predsednik FBG
ocenjuje da ceo sistem zapravo
drže „dobre osnovne i srednje
škole i njihovi nastavnici, koji
kad dobiju dobro dete, od njega
naprave još boljeg đaka“.
Najnovija analiza rezultata
uspeha studenata pokazuje
da je pet odsto brucoša koji su
lane upisali neki od fakulteta
Beogradskog univerziteta napustilo studije i da skoro svaki
ima profesora kod koga studenti bezuspešno pokušavaju
da polože ispit. Tako nešto je
nespojivo sa Bolonjskim procesom. Naravno, ima i pozitivnih primera, poput Arhitektonskog fakulteta, na kome je
87 odsto brucoša „očistilo“
godinu i osvojilo maksimalnih
60 bodova... ■
SPECIJALNO IZDANJE
|
94 June 2012 | 5
Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu
prosvete, nauke i obrazovanja
Novine za
poboljšanje sistema
Kvalitet obrazovanja mora da nam bude prioritet. To je u Strategiji
razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020+, o kojoj treba da se izjasni
vlada, definisano na više nego jasan i prepoznatljiv način
O
brazovanje u Srbiji
nije idealno, ali želimo i možemo da ga
poboljšamo - izjavio
je u razgovoru za magazin Cord
državni sekretar u Ministarstvu
prosvete i nauke prof. dr Radivoje Mitrović, uz komentar da je
u ovoj sferi ipak dosta toga urađeno od 2008. godine do danas.
Obrazovanje je daleke 2008. godine bilo u fazi iščekivanja, novih
mera i poteza.
● Jedna od najznačajnijih novina koja je u protekle četiri
godine uspešno zaživela je
organizovanje
pripremnih
predškolskih programa.
- U osnovnom i srednjoškolskom
obrazovanju u međuvremenu je
donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa
nizom novina. One su kasnije i
dorađene u Zakonu o osnovnoj
i srednjoj školi. Takođe, dobrim
delom, set normativnog regulisanja u oblasti preduniverzitetskog
obrazovanja je završen, naročito
6 |
94 June 2012
|
ako se zna da je prvi put u našoj
istoriji donet Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju.
Preduniverzitetsko obrazovanje
je rešeno sa preko 100 podzakonskih akata koji utvrđuju pravila za
rešavanje određenih pitanja.
● Koje novine su najznačajnije za
osnovno i srednje obrazovanje?
- Najveći noviteti su mala i velika
matura i inkluzija. Zadatak ove
mature je, uslovno rečeno, ni-
Po Ustavu svi imaju pravo na obrazovanje,
ali je činjenica da preko 10 odsto dece ne
završi osnovno obrazovanje
velacija znanja na celoj teritoriji
države. Pristup je da se mala matura postepeno uvodi. To znači
da se ukidaju prijemni ispiti i da
će politika upisa u srednje škole
i na univerzitetima biti drugačija.
Praksa je pokazala da se u
inkluziju ušlo brzo, preko noći.
SPECIJALNO IZDANJE
Uverio sam se da je rasprava o
Strategiji obrazovanja pokazala da ima prostora da značajan
broj dece sa posebnim potrebama ide u redovne škole.
● U Ministarstvu prosvete i
nauke posebno ste ponosni
i na dokument Pravci razvoja obrazovanja i vaspitanja, koji je prethodio izradi
strategije,i na projekat „besplatni udžbenici“...
- Pravci razvoja obrazovanja i
vaspitanja su izuzetno važan,
vrlo stručan, profesionalan i
sveobuhvatan dokument. On je
praktično bio platforma za izradu Strategije razvoja obrazovanja do 2020+. Nju upravo sada
usvajamo.
Smatram da je velika novina
i koncept besplatnih udžbenika.
Oni su i ove godine podeljeni prvom, drugom i trećem razredu
osnovne škole. Urađen je i Zakon
o udžbenicima. On, istina, nije
idealan, kao ni današnja praksa,
jer se pokazuje da nije u redu da
na tržištu udžbenika postoji čak
70 izdavača. Mnogima od njih
treba otvoreno reći da znanje
nije poligon za trgovinu.
Zato na tržištu treba da ostanu samo oni koji se profesionalno bave obrazovanjem. Treba
jasno reći mnogima koji bi voleli
da „love u mutnom“, da njih
zanima samo deo kolača koji
vredi između 90 i 100 miliona
evra...Ja ne vidim da su udžbenici kvalitetniji, iako sada imamo
ogromnu konkurenciju. Ukoliko
rezultata nema, to argumentovano znači da bi trebalo ozbiljno
da preispitamo taj koncept.
● U kojim oblastima ima još
dosta izazova sa kojima se
treba uhvatiti u (reformski)
koštac?
- Ono u čemu se najmanje odmaklo jeste upravljanje celokupnim obrazovnim sistemom, pa
i naukom. Ima sjajnih direktora i
dekana, ali i nedovoljno upravljački osposobljenih. A nama
treba kvalitetno i profesionalno
upravljanje. Svet je ta pitanja
rešio. A mi moramo i tu konstatovati da smo tek na početku.
Planiramo obuke, inoviranje
znanja, da bi zaista unapredili
upravljanje i stvorili jedan harmonični sistem.
Veliki broj građana je inficiran krilaticom
besplatnog obrazovanja. Ne postoji ništa
besplatno, pa ni besplatno obrazovanje
osnovno obrazovanje. Taj problem je lociran u Strategiji i ukazano je na načine kako on može
da se rešava.
Kvalitet obrazovanja je nešto
što mora da nam bude prioritet.
To je u Strategiji definisano na više
nego jasan i prepoznatljiv način.
Efikasnost i efektivnost su
takođe parametri bez kojih ni
jedan sistem ne može da funkcioniše. U Strategiji je ukazano da
poreski obveznici, za sredstva
koja izdvajaju, od nastavnika i
profesora očekuju odgovarajuće
rezultate. Nije u redu da u junu
svi prime studente na testovima,
koje su sami koncipirali, a onda
već od 1. oktobra počnu da se
žale da ti studenti nemaju elementarna znanja.
I značajan kriterijum jeste
relevantnost obrazovanja. Mo-
● U žiži javnosti su Strategija...
- Nadam se da će Vlada usvojiti
Strategiju. Ali, čak i da je Vlada
odbaci, Strategija je ostvarila
„pola“ cilja. Naime, o problemima obrazovanja danas se otvoreno razgovara. Prihvaćen je i
stav da samo obrazovanje protkano naučnim istraživanjem
može da bude produktivno i uspešno. I da je jedino obrazovanje, koje korespondira sa društvenim i privrednim razvojem,
celishodno i relevantno.
Po Ustavu svi imaju pravo na
obrazovanje, ali je činjenica da
preko 10 odsto dece ne završi
SPECIJALNO IZDANJE
|
94 June 2012 | 7
ramo iz sveta obrazovanja da
izađemo osposobljeni i kompetentni za svet rada... Nažalost,
poslodavci i predstavnici Privredne komore nisu bili mnogo zainteresovani da učestvuju u debati
o Strategiji.To samo znači da i njih
treba dodatno obrazovati.
● ... I razgovori o novom modelu finansiranja u školama, koji
bi trebalo da počne da se primenjuje od školske 2014./15
- Veliki broj građana je inficiran
krilaticom besplatnog obrazovanja. Ne postoji ništa besplatno,
pa ni besplatno obrazovanje.
Obrazovanje ima cenu, samo je
pitanje ko je plaća, poreski obveznici ili pojedinci. I danas imamo
situaciju da se veći deo populacije školuje o trošku budžeta
ili poreskih obveznika, a da ne
znamo troškove školovanja učenika u osnovnoj, u srednjoj školi,
koliko smo uložili u studente na
društvenim, koliko na tehničkim,
umetničkim fakultetima...
Prva stvar koja je zapisana u
Strategiji jeste da se izračunaju
troškovi školovanja i visina školarine i da se objave podaci o
tome koliko se plaća školovanje
pojedinih kategorija učenika i
studenata.
Dakle, neophodna je transparentnost u radu. A ona automatski,
tvrdim, povlači povećanje odgovornosti za utrošak sredstava. Tek
onda da se vidi da li ima prostora
za uštede i kako pametno ulagati
da se podignu kvalitet nastave i
životni standard zaposlenih...
● Do kraja juna svi fakulteti
bi trebalo da predlože na koji
način će reformisati studijske
programe... Da li očekujete uspešniju primenu Bolonjskog
koncepta?
- Ja sam uvek optimista, ali moramo da vidimo o čemu je tu
reč. Bolonja je samo list papira
na kome su naznačene osnovne
8 |
94 June 2012
|
stvari... Svako je iz postojeće situacije trebalo da popravi i kvalitet i način organizovanja. Tada bi
mnogo toga, u onome što danas
zovemo evropski prostor visokog
obrazovanja, bilo prepoznatljivo,
visokovrednovano i poželjno za
buduće studente i građane koji
će koristiti njihove usluge.
Nesporna praksa u Evropi
danas je da univeziteti i fakul-
Univerziteti u Evropi i svetu anketiraju
i nastavnike, jer i oni mogu da budu
nezadovoljni državom, univerzitetom i
upravom fakulteta
teti anketiraju svoje studente o
načinu organizovanja nastave i
kvalitetu predavanja, o mnogim
drugim stvarima...
To rade i naši univerziteti,
ali razlika je u tome što se korektivine mere ne preduzimaju. Poenta je da se posle tih
anketa sagleda ko kako drži
nastavu i šta treba da se uradi
SPECIJALNO IZDANJE
da bi studenti razumeli predavanja, da bi bili zadovoljni organizacijom i ishodima
učenja. Univerziteti u Evropi
i svetu anketiraju i nastavnike, jer i oni mogu da budu
nezadovoljni državom, univerzitetom i upravom fakulteta. Anketiraju se, takođe,
bivši studenti. Postoje vrlo
jake alumni organizacije.
Stručnjaci koji uspešno rade
15 ili 20... godina i mogu da
daju dragocene informacije
šta im je u životu trebalo, a
nisu slušali na studijama. I
na osnovu te tri informacije fakulteti mogu stalno da
modifikuju svoje sopstvene
strategije razvoja.
A državne strategije razvoja
trebalo je da se temelje na strategijama razvoja pojedinih komponenti sistema. Reč je o vrlo
složenom društvenom sistemu
visokog stepena prožimanja
odgovornosti.
● Koliko su realni zahtevi da
se formira posebno Ministarstvo za visoko obrazovanje i
nauku?
- Ceo svet ide na manji broj resora, sa departmanima unutar velikih ministarstava. Treba koristiti
svetsku praksu, koja naravno
uvažava lokalne specifičnosti,
ali ne i provincijalizam.
● Prioritet za Ministarstvo
prosvete i nauke u narednom
mandatu?
- Mislim da je ključna stvar
da se posle usvajanja Strategije u Vladi Srbije uradi
vrlo kvalitetan akcioni plan,
da se definišu timovi i prioriteti za realizaciju i način
kontrolisanja realizacije. I da
se uspostavi adekvatna državna korespondencija, da bi
obrazovanje, nauka i kultura
postali ključni generatori razvoja Srbije. ■
Uoči upisne groznice u srednjim školama i na visokoškolskim ustanovama
Počinje trka za knjižice i indekse
Paragrafi dozvoljavaju i stranim državljanima
učenje u državnim obrazovnim ustanovama
- pod uslovom da imaju nostrifikovanu
diplomu i dokaz o poznavanju srpskog ili
jezika na kojem će se izvoditi nastava
U
pisna groznica će i ovog
juna zahvatiti pretendente na srednjoškolsku đačku knjižicu i kandidate za brucoše. Oni koji žele u
državne srednje škole i na fakultete, na megdan znanja izlaze 18.
i 19. juna, odnosno preznojavaće
se od 25. do 27. juna, ukoliko se
kandiduju za brucoški indeks državnih visokoškolskih ustanova.
Ako se odluče za strane ili domaće privatne „hramove znanja“,
ipak će biti malo opušteniji, bez
obzira što će i tamo morati da pokažu šta znaju i umeju. Paragrafi
dozvoljavaju i stranim državljanima školovanje u državnim školama, pod istim uslovima kao i njihovim vršnjacima iz Srbije.
Stranac može da se upiše na
neki od studijskih programa - samo
na Beogradskom univerzitetu postoji oko 300 akreditovanih studijskih programa - ali tek kad mu se
prethodno prizna stečena strana
diploma. Ona mora biti usklađena
sa zakonom i posebnim opštim
aktom univerziteta. Ukoliko se ta
procedura ispoštuje, plaća ško-
Najtraženiji
fakulteti su
Filološki,
Medicinski,
Stomatološki,
Ekonomski i
Pravni fakultet,
a najviše mesta
ima na Pravnom,
Ekonomskom,
Filološkom,
Poljoprivrednom
i na FON-u
larinu u toku celog školovanja, osim
ukoliko nije drugačije uređeno međunarodnim sporazumom. Uslov za upis
je i dokaz o poznavanju srpskog jezika, odnosno jezika na kome se izvodi
nastava. Ovaj kandidat mora da bude
i zdravstveno osiguran.
U Srbiji radi oko 50 privatnih srednjih škola, za koje treba izdvojiti između 1.000 i 12.000 evra, u zavisnosti od toga šta je sve uključeno u tu
cenu. Prosečna izdvajanja su ipak između 2.000 i 4.000 evra, kaže Nikola
Tesla, predsednik Zajednice privatnih
srednjih škola u Srbiji. Najskuplje škole obezbeđuju i prevoz, ishranu, udžbenike i školski pribor.
Privatne škole rade po nacionalnom kurikulumu, ali imaju i svoje programe mimo toga. U njihovim razredima ima manje đaka, svega 10 do 20,
pa nastavnici mogu da im poklone
više pažnje, nego u državnim školama. U nekim školama imaju stručne
mentore i bave se organizacijom
školskog dana.
Privatni fakulteti i više škole, baš
kao i državne visokoškolske ustanove moraju da imaju dozvolu za rad,
mada se događa da se ogluše o taj zahtev. Zato prosvetne vlasti najtoplije
savetuju kandidate za brucoški status da prvo na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike
Srbije (www.kapk.org) pogledaju
da li je dotična ustanova akreditovana. Prema najnovijem izveštaju, bez
akreditacije su ostali Univerzitet Alfa
(bivši „Braća Karić), mada pojedini
fakulteti sa „Alfe“ imaju dozvolu za
rad. Bez akreditacije je i „Integrisani
univerzitet u Novom Pazaru“ Muamera Zukorlića, dok „Državni univerzitet u Novom Pazaru“ ima dozvolu
za rad. Na ovom spisku je i Akademija
lepih umetnosti. Akt upozorenja stigao je na šest adresa: Za Beogradsku
poslovnu školu (BPŠ), Visoku poslovnu školu iz Čačka, Visoku hotelijersku
iz Beograda, Visoku školu za obrazo-
vanje iz Aleksinca, Gnjilana, Sremske
Mitrovice, Vršca, Pirota i Kruševca.
Na istoj listi su i visoke tehničke škole iz Trstenika, Zvečana i Požarevca.
Najčešći prigovor Komisije je da te
škole nemaju dovoljno kadra i prostora ili su, kao u slučaju BPŠ, primili
veći broj studenata nego što su smeli
u odnosu na kapacitet.
U Srbiji postoji 16 univerziteta, po
osam državnih i privatnih, 115 fakulteta (86 državnih) i 67 visokih škola (47
državnih). Na njima studira 267.000
studenata (227.000 na državnim), a
prema upisnoj dinamici, od jeseni će u
državne skamije sesti još oko 30.000
novopečenih studenata.
Najtraženiji fakulteti u Srbiji su,
tradicionalno, Filološki, Medicinski,
Stomatološki, Ekonomski i Pravni fakultet, a najviše mesta ima na
Pravnom, Ekonomskom, Filološkom,
Poljoprivrednom i na Fakultetu organizacionih nauka.
Oni koji budu ostali ispod crte
za upis na studije o državnom
trošku moraće da plaćaju studije.
Najskuplje cenovnike na državnim
fakultetima istakle su prestoničke akademske ustanove: Arhitektonski – 240.000 dinara, Elektrotehnički (204.000), Stomatološki
(180.000), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (163.500) i Farmaceutski (136.000). Oni su daleko
najskuplji u odnosu na sve državne
fakultete u Srbiji - i po školarini se
ne razlikuju baš mnogo od privatnih (ne)srodnih visokoškolskih
ustanova, koji nude plaćanje i u
12 mesečnih rata! Ipak, besplatna
prva godina studija u svim institucijama najvećeg i najstarijeg privatnog univerziteta - Megatrenda,
izazvala je ogromno interesovanje.
Na Megatrendu su odlučili – ove
godine nema školarine za brucoše, a svi zainteresovani mogu doći
svake subote od 10 do 14 sati na
besplatno testiranje i predupis. ■
SPECIJALNO IZDANJE
|
94 June 2012 | 9
Zadovoljavamo svetske
standarde
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu
Zapošljavanje studenata Univerziteta na
vodećim funkcijama govori puno o kvalitetu
diplome Univerziteta u Beogradu koja
je priznata u svim zemljama sveta. Naši
studenti sa tom diplomom mogu da nastave
dalje školovanje ili mogu da rade u vodećim
kompanijama
“U
niverzitet u Beogradu je najveći
univerzitet u Srbiji i kao takav se
nosi sa mnogo problema. Jedan
od većih problema sa kojima se
suočavamo u ovom trenutku, a
koji utiče na vidljivost Univerziteta prema spolja, je loša efikasnost
informacionog sistema", kaže na
početku razgovora rektor Beogradskog univerziteta Branko
Kovačević.
„Iz tog razloga Univerzitet ne
prikazuje ni 60 procenata svojih aktivnosti. Ono na čemu svakodnevno radimo je završetak
izgradnje integrisanog informacionog sistema Univerziteta u Beogradu, kako bismo svakodnevno
mogli da komuniciramo sa 31 fakultetom i 12 naučnih instituta u
našem sastavu. Kada se završi iz-
10 |
94 June 2012
|
gradnja informacionog sistema,
a očekujem da će to biti uskoro,
jasno će se videti šta je Univerzitet u Beogradu,“ očekuje rektor
Kovačević. „ Zbog toga postoji
utisak da je Univerzitet manje
uradio nego što jeste, a 70 procenata svih naučnih radova u Srbiji
je publikovano na Univerzitetu u
Beogradu! Na nezvaničnim listama, različiti pretraživači kao što
su Scopus ili Thomson Reuters,
te podatke imaju i objavljuju ih,“
kaže rektor Kovačević.
● Kako objašnjavate takvu neinformisanost?
- Na primer, Univerzitet u Novom Sadu objavio je 500 radova,
a Univerzitet u Beogradu 2400
radova. Jasno se vidi da podaci
postoje, ali ti podaci nisu sistematizovani i sređeni i ne nalaze
SPECIJALNO IZDANJE
se na Internet prezentaciji Univerziteta iz razloga nedovoljno
razvijenog informacionog sistema. To je nešto na čemu radimo
kako bismo adekvatno prikazali
sve rezultate i aktivnosti Univerziteta u Beogradu kada se radi
o nastavi, nauci i studentskom
životu. Dakle, situacija je daleko
bolja nego što izgleda, a verujem da ćemo ubrzo završiti rad
na informacionom sistemu i uspešno ga implementirati.
Univerzitet u
Beogradu je
publikovao
70 odsto
svih naučnih
radova u
Srbiji!
● Sve više vaših studenata
upravo završavaju na Zapadu
i često dobijaju najviše funkcije u velikim kompanijama.
Kako to objašnjavate?
- Univerzitet u Beogradu, kvalitetom nastave zadovoljava sve
standarde koji postoje na vodećim svetskim univerzitetima i to
je činjenica koja je u saglasnosti sa
onim što sam prethodno rekao.
Zapošljavanje studenata Univerziteta na vodećim funkcijama govori
puno o kvalitetu diplome Univerziteta u Beogradu koja je priznata
u svim zemljama sveta. Naši studenti sa tom diplomom mogu da
nastave dalje školovanje ili mogu
da rade u vodećim kompanijama.
● U ovoj ekonomskoj besparici studenti teško mogu da
plaćaju studije, a državi, čini se, obrazovni sektor nije
među prioritetima. Gde bi moglo da bude rešenje?
- Rešenje je već sadržano u pitanju. Treba povećati materijalna sredstva koja se izdvajaju za visoko obrazovanje i nauku.
Srbija je zemlja koja vrlo malo izdvaja u te svrhe. Standard u
Evrpopskoj uniji je da se 1.25 procenata bruto nacionalnog dohotka izdvaja za visoko obrazovanje, a još 3 procenta bruto
nacionalnog dohotka za nauku. U Srbiji se za nauku izdvaja 0.3
procenta bruto nacionalnog dohotka, a za visoko obrazovanje
0.9 procenata. Naravno ne daje sav taj novac država. U svetu
postoji partnerstvo privatnog i državnog sektora i postoje fondovi iz kojih se taj novac izdvaja. U Srbiji to nije rešeno. Treba
promeniti način finansiranja, a pre svega povećati sredstva
koja se izdvajaju za visoko obrazovanja i nauku, kako bi se pratio prosek koji postoji u zemljama Evropske unije.
auction
see
auction south east europe
fast & f
● Kakav će ove godine biti odgovor na zahteve studenata
da 48 bodova donosi budžet, umesto zakonskih 60?
- Zahtev studenata će verovatno biti usvojen, pre svega zbog
teške ekonomske situacije. Ako se u obzir uzme koliko studenata sa 48 ESPB stiče pravo na budžet, između
60 i 70 procenaauction
south
auctioneastsee
europe
Činjenica da su naši studenti na vodećim
funkcijama u svetu govori puno o kvalitetu
diplome Univerziteta u Beogradu koja je
priznata u svim zemljama sveta
ta studenata ostvari tih 48 ESPB koji im omogućavaju da konkurišu za budžet. Kada bismo otišli na punih 60 ESPB taj broj bi
se prepolovio. U tom slučaju negde oko 30 procenata studenata bi imalo pravo da traži državnu stipendiju, što automatiski
znači da bi polovina studenata ostala bez držane stipendije.
fast & fair sale!
● U toku je formiranje nove vlade. Da li očekujete da će
ova vlada bar delimično rešiti probleme finansiranja
obrazovanja?
- Očekujem da će nova vlada rešiti probleme finansiranja iz
razloga što se Srbija približila Evropskoj uniji. To znači da će
morati da se poštuju evropski standardi. Procenti izdvajanja
za visoko obrazovanje i nauku koje sam istakao, su upravo oni
koje Evropska unija zahteva kada se radi o finansiranju visokog
obrazovanja i nauke. To znači da će Srbija morati da se približi
standardima Evropske unije i očekujem da će se izdavanja za
visoko obrazovanje i nauku kod nas značajno povećati, a samim tim će se i mnogi problemi rešiti.
● U proteklom periodu često ste imali primedbe i na organizaciju univerziteta, gde ste rektorovu poziciju uporedili
sa engleskom kraljicom, koja ima funkciju, ali ne i moć da
rešava probleme. Šta biste u tom segmentu menjali?
AUCTION SOUTH EAST EUROPE
Makenzijeva 67, 11000 Belgrade, Serbia
Tel: +381 11 2450 508; Fax: +381 11 2450 122
[email protected]; www.auction-see.com
- To je problem funkcionalne integracije Univerziteta. Mi imamo tradiciju da imamo jake fakultete, a Univerzitet je do sada
imao više protokolarnu nego
radnu funkciju. Prema standardima Evropske unije ingerencije će
morati da se podele između Univerzita i fakulteta, gde će Univerzitet dobiti mnogo veću ulogu. Uloga Univerziteta je u međunarodnoj saradnji, mobilnosti
nastavnika i studenata, u kriterijumima za izbor nastavnika koji
moraju da budu jednistveni na
nivou Univerziteta, pa čak i jedne države. Uloga je i u internacionalizaciji i pravljenju multidisciplinarnih programa. Sa jedne
strane treba raditi na dovođenju
kompetentnih predavača iz čitavog sveta kao gostujuće predavače na Univerzitetu, izdavanja
različitih zajedničkih diploma
kroz saradnje sa drugim univerzitetima. Takođe, treba praviti
programe koji ne pripadaju čisto
jednoj naučnoj oblasti. Upravo
su to multidsciplinarni programi,
programi u čijoj realizaciji učestvuje više fakulteta. To upada
u domen univerzitetskih studija
koje se upisuju i izvode na nivou
Univerziteta. Pored toga studenti bi trebalo da upisuju Univerzitet, a ne fakultete. Treba da
postoji i evidencija studenata na
Univerzitetu. Tu smo napravili
značajne pomake, ranije su na
primer diplome izdavali fakulteti
koje je rektor samo potpisivao,
sada Univerzitet izdaje diplome.
Sada svi studijski programi moraju da se verifikuju kroz Senat
Univerziteta pa tek posle idu
na odobrenje Komisiji za akreditaciju. Dobar deo te funkcionale integracije smo uradili, a
ono što smo najmanje uradili je
funkcionalna integracija na nivou materijalnih sredstava. Čak
i Zakon predviđa da Univerzitet
sa državom potpisuje ugovor o
12 |
94 June 2012
|
studenti i Univerzitet
finansiranju, a verovatno zbog
nedostatka materijalnih sredstava država je do sada odbijala
da potpiše jedan takav ugovor.
Kada potpišete ugovor onda ste
dužni da ga izvršite, a u ugovoru
mora da piše koliko se sredstava
izdvaja za Univerzitet ne za pojedinačne fakutlete.
● Da li je Univerzitet uspeo da
se odupre opštoj "partokratiji" u društvu?
- Sigurno jeste. Statut Univerziteta zabranjuje partijsko organizovanje. Političke partije
na Univerzitetu ne postoje.
Nastavnici i studenti mogu da
se bave politikom van svog
radnog vremena i niko ko je
funkcioner u nekoj političkoj
stranci ne može imati funkciju
na Univerzitetu. Isto tako izbor
rukovodećih organa fakulteta
i Univerziteta su u ingerenciji Univerziteta, a država utiče
samo preko svojih predstavnika
u upravnim odborima, odnosno
savetima fakulteta i Univerziteta. Tu su naravno i predstavnici
studenata. Država u tim telima
ima ima mnogo manje predstavnika nego što ih imaju fakulteti,
SPECIJALNO IZDANJE
Treba praviti
programe koji
ne pripadaju
čisto jednoj
naučnoj oblasti.
To su programi
u čijoj realizaciji
učestvuje više
fakulteta
● U toku je izbor za novo rukovodstvo Univerziteta. Koga
vidite kao svog naslednika i
šta će biti njegovi prioritetni
zadaci?
- Univerzitet ima svoja pravila
za izbor rektora. Na Univerzitetu u Beogradu imamo četiri naučne grupacije i rektor se bira iz
jedne, a prorektori iz sve četiri
grupacije. Postoji nepisano pravilo da se na čelu Univerziteta
kroz funkciju rektora smenjuju
grupacije, prosto da bi svaka
od četiri bila vidljiva i jednako zastupljena. Obično jedna
grupacija dobija jedan do maksimalno dva mandata. U prethodna dva veka, koliko postoji
Univerzitet u Beogradu, analize
su pokazale da je najmanje rektora bilo iz medicinske grupacije nauka, a najveći fakultet te
grupacije Medicinski fakultet u
svojoj jednovekovnoj istoriji je
imao samo jednog rektora. Po
tim pravilima sada je na redu
medicinska grupacija nauka i
Medicinski fakultet. Izbori su u
toku, vrše se u nekoliko ciklusa.
Prvo se glasa po članicama Univerziteta, fakultetima i institutima. Zatim se procedura za izbor rektora nastavlja na Senatu
i završava na Savetu Univerziteta koji bira rektora. Nakon dva
kruga glasanja ostao je samo
jedan kandidat, sadašnji dekan
Medicinskog fakulteta, akademik Vladimir Bumbaširević. Ja
verujem da će na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu,
zakazanoj za 29. maj, upravo
on biti izabran za novog rektora Univerziteta, a svoju funkciju će započeti 1. oktobra 2012.
godine. Od njega očekujem da
će nastaviti poslove na funkcionalnoj integraciji Univerziteta u
Beogradu. ■
Педагошки факултет у Јагодини
СА ТЕОРИЈЕ
НА ПРАКСУ
Студенти Педагошког факултета у Јагодини имају највећу
заступљеност професионалне праксе која им омогућава да знања из
наставе провере и примене у непосредном раду са децом у вртићу,
школи и дому у току сваке студијске године
П
едагошки факултет у Јагодини
настао је на темељима Учитељске
школе коју је 1898. године основао
чувени српски педагог Сретен
Аџић. Данас је то модерна акредитована
високошколска установа и акредитована
научноистраживачка установа која припада
Универзитету у Крагујевцу.
Педагошки факултет у Јагодини у прву
годину основних академских студија у
школској 2012/2013. години уписује 105
предметне наставе” и “Образовне политике”,
формирани у оквиру интернационалних
Темпус пројеката.
Захваљујући јединственом пријемном
испиту у земљи, изграђеном и усавршеном
у сарадњи са водећим европским
факултетима за образовање педагошког
кадра, Факултет има веома квалитетну и
модерно конципирану селекцију студената.
Непрестано се иновирају и планови и
програми, који прате актуелне садржаје
и тенденције у савременом европском
образовању.
у школској 2012/2013. години
уписује 105 студената који
се финансирају из буџета и
105 студената који плаћају
школарину
студената који се финансирају из буџета и 105
студената који плаћају школарину. Студенти
се могу определити за три студијска програма
основних студија: Учитељ (четворогодишње
студије),
Васпитач
у
предшколским
установама (трогодишње студије) и Васпитач
у домовима (трогодишње студије).
Поред основних студија, на Факултету се
реализују и акредитовани мастер програми
за сва три профила. У поступку акредитације
налазе се мастер програми “Наставник
Upis u prvu
godinu
integrisanih
osnovnih
i master
akademskih
studija
F
Студенти Педагошког факултета у
Јагодини препознатљиви су по високој
оспособљености
за
квалитетан
рад
захваљујући компетентним наставницима
и сарадницима, изузетној опремљености
Факултета савременим училима, али и
највећој заступљености професионалне
праксе која им омогућава да теоријска знања
из наставе провере и примене у непосредном
раду са децом у вртићу, школи и дому у току
сваке студијске године. ■
Адреса факултета је:
Педагошки факултет у Јагодини
Милана Мијалковића 14, 35000 Јагодина
Тел/факс 035 223 805
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET VETERINARSKE
MEDICINE
Bulevar oslobođenja 18,
11000 Beograd
Telefon/faks: 011 2685 936
akultet
veterinarske
medicine Univerziteta
u Beogradu je jedan od
najstarijih fakulteta u
ovom delu Evrope, na kome
je završilo studije preko 8000
veterinara. Član je Evropskog
udruženja veterinarskih fakulteta (European Association of
Establishments of Veterinary
Education), u skladu sa tim preuzeo je obavezu da obrazovni
proces uskladi sa evropskim
standardima, što je preduslov
za prihvatanje diploma u svim
državama Evrope.
Fakultet veterinarske medicine je akreditovao tri studijska programa: integrisanih
osnovnih i master akademskih
studija, doktorskih akademskih
studija i specijalističkih akademskih studija.
SPECIJALNO IZDANJE
|
94 June 2012 | 13
Preduzetništvo u studijskim programima
Dobro
teoretsko
ZNANJE
U
domaćoj akademskoj
javnosti preovlađuje mišljenje da studenti stiču
dobra teoretska znanja,
ali da nisu dovoljno spremni za
praktičan život i nastavak karijere. Predstavnici univerziteta na
mnogim skupovima tvrde da će
učiniti napor da sve što je vezano
za praksu, preduzetništvo, inovacije i privredne tokove zemlje
„drže“ u svojim studijskim programima, ali to neće biti ostvarivo bez partnerstva sa stručnjacima iz privrede.
I studentska konferencija univerziteta Srbije uočila je nedostatak stručne prakse, praktično
primenljivog znanja i slabu komunikaciju između privrede i visokog
obrazovanja.
Oni su predložili da se preduzetništvo izučava na svim studij-
skim programima.
Studenti imaju priliku za praksu, ali ona nije masovna, preko
nacionalne TEMPUS kancelarije,
koja već treću godinu zaredom
organizuje obuku studenata.
Postoji i Univerzitetska radna
praksa „BG praksa 2012.“ koja
Najbolji primer za razvoj preduzetničkog
duha je poslovno - tehnološki inkubator
tehničkih fakulteta
je proistekla iz trogodišnnje saradnje Grada sa Univerzitetom u
Beogradu. Koliko interesovanje
je vladalo već prve godine vidi
se iz podatka da se za 120 mesta
prijavilo čak 10 puta više akademaca. Najbolji primer za razvoj
preduzetničkog duha je (ipak)
poslovno - tehnološki inkubator
tehničkih fakulteta.
Na privatnim fakultetima,
pak, ne misle da im manjka provera teorijskog znanja u praksi.
Koje su, zapravo, prednosti
i mane državnih i privatnih fakulteta po mišljenju studenata?
Istraživanje među njima je pokazalo da oni sa državnih misle
da do posla brže dolaze, kažu
da studiraju ono što vole, zadovoljni su što mogu da se izbore
za budžetski indeks i veruju da
dobijaju više znanja. Oni sa privatnih fakulteta, pak ubeđeni su
da su oni na dobitku jer su njihovi profesori komunikativniji,
studije završavaju lakše, (uglavnom) na vreme i - takođe ističu
da studiraju ono što vole. Kao
veliku manu navode visoke troškove studija. ■
Spisak
Šangajska lista
U Beogradu postoji 10 internacionalnih škola koje rade po programu koji
propisuje resorno Ministarstvo. Na tom spisku su British International School,
Prima International School, Anglo-American School Belgarde, Britannica International School, CHARTWELL International School, Deutsche Shule Belgrade,
Ecole Francaise de Belgrade, the International School of Belgrade (Lower i High
School), Ruska srednja (i osnovna) i Crnjanski High School.
U prestonici radi i 10 privatnih osnovnih škola, u kojima je školarina od 4.500
do 6.600 evra. Na toj listi su OŠ „Kreativno pero“, OŠ „ Vladislav Petković Dis“,
OŠ „Plavi krug“, OŠ „Ruđer Bošković“, Muzička OŠ „Amadeus“ i OŠ „Bejza“.
Prema nekim procenama za privatni sektor se opredeljuje oko pet odsto populacije.
Iako je Srbija na Ministarskoj konferenciji o primeni Bolonjskog procesa u Bukureštu dobila ocenu 3,1, lošiju nego u Luvenu 2009. (3,8) na
Beogradskom univerzitetu veruju da će se u avgustu naći na čuvenoj
„Šangajskoj listi“ među 500 odabranih univerziteta. To bi predstavljalo
krunu višegodišnjeg zajedničkog obrazovnog projekta na kome su združeno radili Univerzitet u Beogradu, SANU, Nacionalni savet za nauku i
tehnološki razvoj i Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Lošija ocena u Bukureštu ne predstavlja meru kvaliteta i ne služi
za rangiranje univerziteta, već svedoči o tome da Srbija nije izvršila
sve preuzete obaveze, objašnjavaju domaći analitičari.
14 |
94 June 2012
|
SPECIJALNO IZDANJE
školarine najniže u Srbiji
Prof. Dr Predrag Stojanović Dekan Pravnog fakulteta, u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu upisaće 550 studenata na osnovne akademske
studije od čega se 235 studenata finansira iz budžeta Republike Srbije, a 315
studenata sami snose troškove školovanja
P
rаvo nije nаukа isključivo
nаcionаlnog
kаrаkterа, već se u
okolnostimа
modernog
poslovаnjа i sаvremenih
trendovа neprestаno morаju
prаtiti i аnаlizirаti i dostignućа
prаvne nаuke u svetu. Trudimo se dа (kroz sve studijske progrаme) „uhvаtimo
priključаk” kroz: rаzmenu
studenаtа
i
nаstаvnikа,
orgаnizаciju gostovаnjа vrhunskih prаvnih stručnjаkа
iz zemlje i svetа, bogаćenje
knjižnog fondа nаše biblioteke, itd. Svi nаši nаstаvnici
i sаrаdnici neprestаno se
usаvrаšаvаju,
učestvuju
nа seminаrimа, nаučnim i
stručnim skupovimа u zemlji i inostrаnstvu (brojni
su korisnici DAAD, Humboldt, Max Planck i Fulbright
stipendijа). Predsedаvаjući
smo Mreže prаvnih fаkultetа
jugoistočne Evrope – SEELS,
i člаnicа Evropske mreže
prаvnih fаkultetа – kаže
prof. dr Predrаg Stojаnović,
dekаn Prаvnog fаkultetа
u Krаgujevcu, povodom
sve češćih ocenа dа rаzvoj
Krаgujevcа trebа dа imа
uticаj nа nаstаvne progrаme i
obrаzovаnje studenаtа.
● Uskoro počinje upis nа
fаkultete. U čemu je prednost vаšeg fаkultetа?
- Ovo je Fаkultet pune
аkreditаcije (svih studijskih
progrаmа, ustаnove, nаučnoistraživаčke delаtnosti), koji
po dozvoli zа rаd ove godine upisuje 41. generаciju
studenаtа i čini se dа se zа
te četiri decenije nа Prаvnom
fаkultetu
u
Krаgujevcu
stvorio аmbijent bliskog
odnosа između studenаtа i
nаstаvnikа,
neposrednosti
u komunikаciji, spremnosti
dа se u svаkom trenutku odgovori nа njihovа pitаnjа, uz
puno uvаžаvаnje njihovih
mlаdih ličnosti.
● Koje kvote su odobrene
zа ukupаn upis?
- Ove godine Prаvni fаkultet
u Krаgujevcu imа mogućnosti dа primi ukupno 550
studenаtа
nа
osnovne
аkаdemske studije, od čegа
se 235 studenаtа finаnsirа
iz budžetа Republike Srbije
i 315 studenаtа sаmi snose
troškove svog školovаnjа. Nа
mаster progrаme primаmo
150, а nа doktorske studije 30
kаndidаtа.
● Mogu li studenti očekivаti
mentorski rаd?
- Implementаcijom „Bolonjskog procesа” u obаvezi smo
Do ovog trenutka
Fakultet je
završilo oko
8500 studenata
(dvo-,tro- i
četvorogodišnje
studije),
magistriralo je
101, a doktoriralo
75 kandidatata
dа studentimа omogućimo
rаd u mаlim grupаmа, stаlne
konsultаcije sа nаstаvnicimа,
kontinurаno
prаćenje
i
usmerаvаnje njihovog rаdа,
tаko dа se mentorski rаd
podrаzumevа. Tаko smo rаdili
oduvek.
● Dа li se studije nа vаšem
fаkultetu izvode sаmo po
„Bolonjskom procesu”?
- Nа fаkultetu i dаlje imаmo studente koji u sklаdu sа Zаkonom
o visokom obrаzovаnju i,
rokovimа koje on propisuje privode krаju studije zаpočete po
„stаrim” nаstаvnim plаnovimа
i progrаmimа.
Do ovog trenutkа Fаkultet
je zаvršilo oko 8500 studenаtа
(dvo-,tro- i četvorogodišnje
studije), mаgistrirаlo je 101, а
doktorirаlo 75 kаndidаtаtа.
● Koliko studentimа nudite
prаvnа znаnjа i u oblаstimа
kаo što su sport, kulturа, IT
tehnologije?
- Već više od 10 godinа, аktivаn
je Centаr zа sportsko prаvo
što je rezultirаlo izdаvаnjem
brojnih publikаcijа iz ove
oblаsti i znаčаjnim učešćem
nаših nаstаvnikа u kreirаnju
ove zаkonske regulаtive.
U poslednje vreme i nа
globаlnom nivou аktuelizovаnа
je pričа o zаštiti аutorskih prаvа,
аli nаglаšаvаm dа se od sаmog
nаstаnkа Prаvnog fаkultetа
u Krаgujevcu i oblаsti prаvа
intelektuаlne svojine, pridаvаo
ovoj temi veliki znаčаj, pа su tа
dvа segmentа stаlni deo nаših
nаstаvnih plаnovа.
● Koreni nаstаnkа Prаvnog
fаkultetа u Krаgujevcu sežu
SPECIJALNO IZDANJE
|
94 June 2012 | 15
do polovine 19. vekа. Koliko su u prednosti vаši studenti
koji uče nа iskustvu, i spoju trаdicije i modernog?
- Studenti Prаvnog fаkultetа u Krаgujevcu, mestu nаstаnkа moderne srpske držаve, gde je donet prvi Ustаv, osnovаn prvi Licej – pretečа dаnаšnjih srpskih univerzitetа, gde je izvor svegа
što čini držаvu i njen prаvni sistem, u velikoj su prednosti, jer
prаvo i trаdicijа jednog društvа jesu nerаzdvojni.
Plаnirаmo, u sаrаdnji sа Studentskim pаrlаmentom i drugim
orgаnizаcijаmа, poboljšаnje i proširenje dosаdаšnjih аktivnosti:
nove rаdionice, Debаtni klub, Ustаvnu kliniku itd. Imаmo
izvаnrednu sаrаdnju sа univerzitetskim i grаdskim strukturаmа.
● Obrаzovni sektor prаti stаlnа bespаricа i nedostаtаk pomoći društvа. Kаko vi izlаzite nа krаj sа tim problemimа?
- Institut zа društvene nаuke, Centаr zа sportsko prаvo, Centаr
zа trаnsfer tehnologijа, Centаr zа prаvo Evropske unije, donose više ugled nego neki znаčаjni novаc.
Poznаto je dа društvа u rаzvoju uvek štede nа prosveti i
zdrаvstvu, što nije dobro. Zаto smo prinuđeni nа rigoroznu
štednju i, objektivno, drаstično smаnjenje svih troškovа kаko
bi ostаlo sredstаvа zа neophodne investicije.
● Postoji problem sа školаrinаmа. Kаkve biste reforme
predložili povodom ovog pitаnjа?
- Nаšа školаrinа je nаjnižа u Srbiji i ne menjа se već četiri godine. Neophodni su duboki rezovi u sistemu obrаzovаnjа, аli
je prvi korаk, svаkаko, dа držаvа konаčno odluči štа hoće dа
finаnsirа.
● Kаko uspevаte dа motivišete profesore dа sа relаtivno
niskim primаnjimа svojа znаnjа prenose mlаdimа?
Naš Fakultet je, unazad 20 godina, nosilac
različitih projekata od nacionalnog značaja.
Određeni broj naših profesora angažovan je i
na drugim fakultetima
- Nаš Fаkultet je, unаzаd 20 godinа, nosilаc rаzličitih projekаtа
od nаcionаlnog znаčаjа. Određeni broj nаših profesorа
аngаžovаn je i nа drugim fаkultetimа. Tаko uspevаmo dа održimo kаkаv tаkаv životni stаndаrd zаposlenih, а prerаspodelom
zаdovoljаvаmo potrebe studenаtа i vаnnаstаvne jedinice.
● Dа li Vаs demorаliše činjenicа dа posle studijа vаši studenti nаpuštаju Srbiju?
- Ne demorаliše me. Studenti prаvа ne hrle u inostrаnstvo, аli
gotovo dа trče premа Beogrаdu. Mislim dа je rešenje zа ovаj
problem dа se Srbijа konаčno reši monocentričnog rаzvojа
grаdovа i univerzitetskih centаrа i uvede policentrični sistem
koji jedini gаrаntuje rаst, rаzvoj i progres. ■
16 |
94 June 2012
|
SPECIJALNO IZDANJE
Izbor studija po
zahtevima tržišta
S
tudenti
Educonsa
mogu da biraju između širokog spektra
obrazovnih
profila:
Fakultet poslovne ekonomije, Fakultet zaštite životne
sredine, Fakultet ekološke
poljoprivrede, Fakultet za
uslužni biznis - FABUS, Akademija klasičnog slikarstva,
Fakultet za sport i turizam –
TIMS i, od ove godine, Fakultet
za primenjenu bezbednost,
na kojem se izučava primenjeno
multidisciplinarno znanje iz ra-
važi u 12 zemalja članica „Alijanse Univerziteta Centralno Istočne Evrope“.
Najbolji studenti dobijaju stipendije, Educons im pomaže da
nađu posao, studije mogu da
nastave ili deo ispita da polažu u inostranstvu ili se zaposle
zahvaljujući „Alijansi Univerziteta“ Centralno - Istočne Evrope, imaju priliku da organizuju
i čuju zanimljive međunarodne
konferencije o nekim gorućim problemima u svetu, da se
uključe u sportske aktivnosti,
Globalna i regionalna energetska politika,
Logistika, Digitalna umetnost, kao i Zelena
ekonomija - master akademske studije
zličitih oblasti bezbednosti i koji
sarađuje sa prestižnim naučno
- istraživačkim institutom za
bezbednost „Interdisciplinary
center Herzliya“ u Tel Avivu.
Novi studijski programi na
Educonsu su: Globalna i regionalna energetska politika,
Logistika, Digitalna umetnost, kao i Zelena ekonomija
- master akademske studije čija
se trosemestralna nastava održava na pet univerziteta, u pet
različitih zemalja, i čija diploma
budu deo naučnih i istraživačkih projekata u kojima Educons
učestvuje zahvaljujući saradnji
sa brojnim privrednim i državnim institucijama.
O mnogobrojnim zanimljivim aktivnostima namenjenim
vama možete se informisati putem http://www.educons.edu.
rs, ili pozvati call centar, svakog radnog dana u periodu od
9:00 do 16:00, pozivom na broj
021/4893-610.
Dobrodošli na Educons.■
Ready for take off
In addition to following the University of Cambridge’s educational programmes, the AngloAmerican International School offers tailored
classes that prepare pupils for their life as adults.
Most non-English-speaking countries have
many schools that teach in English and follow a
British curriculum, but that does not necessarily
mean that their pupils are prepared for working
in the Anglophone world. The Anglo-American
Internatioanl School in Serbia’s capital Belgrade
seeks to address this problem by providing tailored classes in English that prepare pupils for
their careers and develop their skills beyond
those required by any curriculum.
SPECIALISED
An independent primary, secondary, college and university preparatory school, the
institution is passionate about instilling a desire for academic and personal excellence in
the children that attend it. For its basic curriculum, the school has adopted the University of Cambridge International Examinations
programmes, which include primary school,
secondary 1, secondary 2 and Cambridge Advanced examinations. The Anglo-American International School also closely cooperates with
US educational and testing institutions, such
as the College Board and Educational Testing
Services, and it is a member of the European
Council of International Schools.
Hence, it offers a number of courses for
those who have a particular interest or talent
and would like to improve their English language skills in various areas. These specialised classes include, among others, biology,
chemistry, psychology, business studies, economics, art and design, mathematics. In addition, the Anglo-American International School
has become an Education Development International (EDI) centre, offering the courses and
qualifications of the London Chamber of Commerce and Industry.
PRESTIGIOUS
Dedication and commitment to the students’
academic progress always gives positive outcomes. And the institution’s efforts to give its pupils a rounded education pay off, since many Anglo-American International School alumni enroll at
some of the world’s most prestigious universities,
such as Oxford, the London School of Economics,
Harvard, Princeton, Pennsylvania University, and
the Academy of Fashion Design in Milan.
Are you looking for a
school that feels like home?
T
he International Nursery School Belgrade (INSB) has a long
history in providing Nursery and Pre-school education in
English.
The school was founded in 1948 and since that time has
served the needs of the diplomatic, expat and local community of
Belgrade, Serbia.
Our aim is to provide children with the best possible start to their
school lives by offering an encouraging, caring, and safe educational
environment.
We create an environment in which children are encouraged to
adopt common values based on security, respect, and responsibility.
We will help your child to adjust to a new social setting, encourage
them to play, learn and make new friends.
Our nursery school provides an excellent foundation - socially, as
well as academically - for the next step in your child’s educational
life, primary education. We will help your child acquire self-esteem
and a sense of independence, which will enable them to feel good
about themselves wherever they go.
Our school is located in a quiet, leafy residential area of Senjak.
The school is situated in a beautifully renovated villa with well-equipped playground and surrounded by 1000m2 garden. INSB offers
a “home away from home” atmosphere and is a comfortable, safe
environment for young children.
We have small classes based on age and we maintain an excellent
child/teacher ratio (4-6 children/teacher). Our teachers are all qualified and experienced and are trained to teach in English language.We
follow a unique, certified, International English educational program
–International Preschool Curriculum (IPC) which is one of the few
curricula that meet the UNESCO definition.
We accept children from 18 months to 6 years of age .We offer
flexible scheduling for younger age groups.The school also provides
Toddler sessions for children from 12 months-2 years of age as an
adaptation for the Nursery program.
We also offer a wide range of after-school activities: Drama, Art,
Music, Swimming and Sport.The school is open from September until the end of June and during the summer we organize a Summer
Day Camp for 4 weeks.
We look forward to welcoming you and your child to Belgrade
and our Nursery School. ■
For further details please contact us :
International Nursery School Belgrade
Temišvarska 2, Senjak; 11000 Belgrade, Serbia
Tel/fax:+381-(0)11-2667-130
Cell phone:+381-(0)63- 863-6965
e-mail:[email protected]
www.insb.rs; www.insb.edu.rs
Download

srbije 2012. - CorD magazine