Miroslav Luki}
DELA
VE^ITI
^UDESNI KORENOVI
Kw. 6
urednik
ve~itih ~udesnih korenova
Aleksandar Luki}
urednik ovog izdawa
Dimitrije Luki}
Posebna izdawa VELIKE MAGAZE
Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju
Miroslav
LUKI]
NE^ISTA
SRBIJA
I
Copyright © 2006.-2007.
by Miroslav Luki}
Copyright © za Srbiju
Edicija ZAVETINE
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati, pre{tampavati ili
prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili
izdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim
sredstvom distribuirana ili umno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za
objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~, prema odredbama Zakona o
autorskim pravima.
Web site
W.W.W. ZAVETINE-PLUSULTRA. COM
E - mail
[email protected] NET
[email protected]
Da bi stigao na ciq po`uri polako
... Bog prikupqa se}awa i obasjava ih velikim fewerima u
snovima.
Ni qudi nalik na an|ele ne znaju u {ta su ume{ani svakog
dana, svakog ~asa, pa i svake no}i - dok sawaju snove koje ne
razumeju.
^istota i nevinost sastoji se od neznawa.
Najuglednije porodice jedne zemqe poreklom su iz zaba~enih
krajeva.
Zlo u qudima izvire iz wihovih srca, iz predrasuda, iz
otupelosti.
U svakom kraju, kao i u svakom semenu, postoji klica koja
ni~e i koju treba (pre)poznati.
Na vreme.
Treba zastati u sumrak pred `buwem u kome slavuji
prevr}u o~ima...
U predve~erje svetlost obasjava izreckane listove paprati,
dowi deo borova ili debela stabla starih {upqih oraha i {upqine
iz kojih vise zelene brade.Grobnice Kelta, Huna, divqe tre{we koje
rastu iz davnih zbivawa raspr{enih.
Iz temeqa ru{evina rimskih letwikovaca, iz mozaika ~udesnih
{to su potonuli u zemqu, iz grobova zatrvenih.
Zeleno ofarbana, mastionica drvena, dvogled, fosilni
ostatak stopala malih vodenih duhova, pisma i razglednice pristigle
pre ~etvrt veka. Dvogled usmeren u delte Budu}nosti, kao prema
vrhovima planina obasjanih suncem.
Da bi stigao na ciq po`uri polako.
Nesanicu je poslao an|eo i ona je merilo. To su lestve kojima
si se uspeo, vazneo - samo beskrajnim nesanicama i jo{ beskrajnijim
nestrpqewem...
Sve sam izgubio i sve }e mi biti vra}eno hiqadostruko.
Starost je do{la, i se}awa su do{la.
Krevet je pun sablasti i opsena.
Ne uspomene, ne snatrewa, ne opsene ploti.
Ne re~i - nere~eno je re~itije!
5
Miroslav Luki}
Neizmerno }utawe `utog ivawskog cve}a na padini brega i
moj pogled spojeni su divqewem i nesanicom, kao sun~eva srma i kapi
vode u travi... (...)1
Za{to grobove mnogih pesnika i filosofa, politi~ara i
preporoditeqa, nikakva sila ne}e mo}i da spase od zapi{avawa
lutaju}ih pasa?2
Drainac razotkriva nitkovluk demokrata - pisaca oporim
re~ima: "Demokratiju na{ih pisaca nikako nisam mogao razumeti:
oni, koji tako glasno trubqahu o jednakosti, slobodi i bratstvu,
___________
1
Pre{tampano iz RELIGIJA POEZIJE I -II, Beograd, Mobarov
institut, Zavetine, 2002, 396 str; str. 80 - 81). - To je objavqeno u jednoj od mojih kwiga,
na jednoj stanici, koja nije dalijevska, wujor{ka, perpiwanska, ve} mo`da stanica u pustiwi:
stanica }utawa koje se dugo spremalo da progovori. Da progovori pre svega o stvarima
koje se ti~u - eliotovski ta~no re~eno - tradicije i individulanog talenta. "Svaka
nacija, svaka rasa ima ne samo svojih stvarala~kih, ve} i kriti~kih naklonosti; i ~ak }e pre
pre}i preko nedostataka i ograni~ewa svojih kriti~kih navika, nego {to }e to u~initi
kada je u pitawu wen stvarala~ki genije", pi{e Eliot.
2
Ova kwiga }e poku{ati da odgovori na ovo jednostavno i te{ko pitawe.
“Ono u ~emu oskudeva na{ vek, SPECIJALNO OVDE, na ovoj geografskoj
{irini, u svim manifestacijama `ivota to su li~nosti. Mrske kopije zamenile
su originale",
Napisao je ove re~i Drainac, u eseju nastalom najverovatnije 1937 / 38.
godine i sa~uvanom "zahvaquju}i Slobodanu Radivojevi}u, novinaru iz ]uprije,
koji je do Drain~eve sveske sa oznakom DOKUMENTACIJA I do{ao dok je
slu`bovao u Leskovcu", prema svedo~ewu prire|iva~a G. Te{i}a, koji je ovaj esej
u~inio dostupnim prekasno, mnogo godina kasnije" ( Kwi`evne novine, 655 / 30.
septembar 1982).
Poku{avaju}i da u|e "u sociologiju umetnosti, one marksisti~ke ponaosob",
pesnik je video:
"Ogromna beda (~emu to kriti!) zjapi u woj. Poraz, prohtev na{e
`eqe, jer se ni{ta ne mo`e formulisati i sve su filosofije i poetike sveta
mra~ne na ivicama ambisa, koje prvi vetar sunovra}uje u bezdan..."
Drainac govori iz dubokog stida pred ~iwenicom skrivawa istine i bujawa
korova la`i i udvorica. Iz `ivota i wegovih gnusoba.
"Wegove gnusobe, floskule, podlosti i izdajstva stide se da otkriju,
da ne bi time svoje le{ine u grobu u~inili gladnijim nego {to su. Oni su svi
neporo~ni, pravi~ni, ~edni, dare`qivi, izda{ni prema sirotiwi i spremni za
razumevawe i `ivot da `rtvuju. Niko se od wih ne bi usudio da analizira
naslage trauma u podsvesnom svetu, da sa bolnih mesta skida koru i da prikazuje
svoje monstruoznosti, ga|ewa na svet i okolinu, opake destrukcije koje spavaju u
wihovim telima pored tolikih ne`eqenih bacila..."
Ovaj Drain~ev tekst je dr`an daleko od javnosti decenijama, zbog wegove
va`nosti i dalekovidosti. Ovaj tragi~ni pesnik i intelektualac, nije bio
sledbenik, ni~iji, do svojih najdubqih umetni~kih nagona; on je voleo "vi{e
iluzorne dalekovidosti, koje postaju slatka hrana za ~ovekov duh, nego trenutne
i prolazne stvarnosti, koje vulgarni odnosi me|u qudima i promene sahrawuju bez
`aqewa i sa cinizmom"; bio je anticipator!
Anticipirao je ono {to je nadolazilo i {to }e do}i.
6
NE^ISTA SRBIJA I
u privatnom `ivotu, na delu, behu svi od reda aristokrate..."3
Naslikao je pravu klimu svoga vremena.4
Drainac je video daleko - do Sahalina, i iza Sahalina!5
__________
Drainac pi{e svoj esej u vreme, kada se u moskovskim du{egubkama vr{i
masakr nad jugoslovenskim komunistima, Srbima po ro|ewu...
Re~i su za ovog pesnika imale fatalno duboki smisao; on je prezirao
j e d n o s t r a n e i b e z l i ~ n e q u d e . Prve, zato {to su, kako je pisao, "zmije : oni
rasipaju najgor~i otrov svetom". Druge, zato {to "bezli~ni qudi, kao i dru{tvo,
ne mogu ni{ta pametno da stvore", osim paktove sa klanovima, koterijama i
masonskim lo`ama. Pesnik se rugao i sprdao, s punim pravom, sa "demokratizmom
na{ih pisaca".
Boqi analiti~ki presek vremena nije dao ni jedan drugi srpski pisac ili
intelektualac.
Odlu~iv{i se na su{tinsku ispovest, Drainac nemilosrdno {iba
jednostrane, bezli~ne qude, licemere. Re~ima koje imaju fatalno duboki smisao. "One
su u mojim u{ima oduvek odzvawale unutra{wo{}u qudi : Nisam mogao da
glumim agramerske plemi}e, kao M. Krle`a, makar i u smislu razotkrivawa kad
sa wima nisam nikad drugovao i ~iji mi je na~in `ivota sasvim stran. Nisam
mogao kao \. Jovanovi}, prvo da propovedam "na~elo bezobzirnosti" kao
preporodila~ku polugu filosofskih i socijalnih stremqewa, a posle, iz zasede u
ime "stvarnosti i objektivnosti" da zasipam svet pquva~kom. Takva vrsta
morala ne le`i u mojoj prirodi. A, me|utim, formalizam M. Risti}a, potpuno
se mo`e shvatiti sa stanovi{ta wegove dru{tvene pozicije, u kojoj
sirealisti~ki stihovi i {kotski zamkovi igraju ulogu jo{ od prvog
namesni{tva pod Obrenovi}ima..."
4
"U jednoj morbidnoj klimi u kojoj biqka suverene misli nikako ne
uspeva, po~ev od na~ina `ivota na koji nas nagoni podnebqe i specifi~na
geografska opredeqenost do politike i kulture, svet trabanata i plagijatora,
svet reptilija i robova postaje providno jasan i razumqiv.
Sem narodnog epa, u kome je revolt protiv robovawa, herojska borba za pravo
`ivota, sve je ostalo imitacija, bili u pitawu `derowe Dositej Obradovi} i Veqko
Petrovi}, ili Nikola Pa{i} i @ivko Topalovi}. Na{eg ~oveka ostale su da
{ibaju vekovne nepogode: nepo{tovawe wegove slobode! Hteo sam da poka`em da
jedan ~ovek treba da bude slobodan, makar se to svojstvo shvatilo najve}im
duhovnim otrovom na{eg vremena....I ja mogu da ka`em da sam spasao banalnosti
revolt i ga|ewe, i d a s a m s t v o r i o n e k u v r s t u poezije pokreta i eksploziju
mi{qewa. Poetska stawa koja kulminiraju vitalizmom; elementi od kojih se
komponuje prava poezija..."
5
Wegov otpor je izvoran, iskonski, koban. "...Neprimawem svih tih
tranzitiranih ideja i dogmi, odbacivawem ~ak i wihovih refleksa na svoje
misaone preokupacije, zalo`io sam se za ~ovekovo pravo na izraz, `ivot i
slobodan dah. (....) Drugim re~ima, bore}i se za integralnu ~ovekovu slobodu, i
svoju u prvom redu, ne zna~i da sam tim faktom bio gluv i slep pred stvarnim
~iwenicama ovog veka, u kom je ~ovekova sloboda, sa stanovi{ta ekonomsko politi~kog, jedna fiksacija. (....) Ja svetu nosim jednu re~ i ona se zove
SLOBODA. Ona je ja~a od qubavi koju sam zamenio mr`wom i dubqa od svih
teorija po kojima je ~ovek an|eo i sladak kao mleko. Ona nije hri{}anskog porekla
7
Miroslav Luki}
Za{to su i pod kojim uslovima Srbi u{li u socijalizam?
[ta se Srpskom narodu zaista dogodilo? Za{to je prvi put u
svojoj istoriji prihvatio kao svoga gospodara tu|inca, jednu od
najkontroverznijih li~nosti ovog veka, kontroverzniju i od
la`nog cara [}epana Malog, probisveta tu|e vere i nacije?
Vojnika koji je u prvom svetskom ratu, kao autrougarski oficir,
ratovao protiv Kraqevine Srbije i bio za to odlikovan? Kona~no,
za{to Srbi, ako ve} nisu hteli svoju nacionalnu dinastiju, ako
su hteli za vo|u i vladara tu|inca, nisu odabrali kompromisnije,
povoqnije re{ewe? Za{to je Gavrilo Princip pucao u nadvojvodu
Ferdinanda? ^emu tolike `rtve Prvog, i Drugog svetskog rata?
Zar Srbi nisu mogli, svoju suludu i nerazumnu potrebu za vo|om
tu|incem da re{e prakti~nije i ranije, bez milionskih `rtava i
u`asa dva svetska rata, izabrav{i autrougarskog nadvojvodu za
svoga cara 1914. godine, a ne autrougarskog kaplara 1945. godine?...
Srpskom narodu je bila potrebna ISTINA.
Oduvek mu je jedino i samo ona bila potrebna.6
Jer da je Srpski narod znao istinu o velikom balkanskom
opsenaru i "majstoru istorije" pedesetih ili {esdesetih godina HH
veka, sigurno je da bi sebi postavio ovo neizbe`no pitawe: istorijsko,
moralno i politi~ko, neherojsko i su{tinsko.
________
ni utopijska: ona je pravo na `ivot. (...)Nau~ili su, kvazi iz moralnih razloga,
da kwi`evnik izra`ava samo ono {to treba da ulep{a wegovo bogiwama ili
sifilisom izedeno lice. Kwi`evnik je postao sve{tenik umesto istra`ni
sudija. On se preobrazio u simbol, mesto u bakqu istine. Literatura je
postala poligon rastopqenog uma po kome plivaju svete ribe koje se zovu
umetnici, preporoditeqi ~ove~anstva, u stvari ovejane la`ov~ine, gnusni
mistifikatori, odvratni provokatori, bestidni trgovci bedom qudskog
roda i svih ~ove~anskih svetiwa, mra~ne neznalice i `ivotne mikromanije.
Jedna vojska prepredenih glumaca, koji, za dobre pare, glume revolucionarna
herojstva i iskrenost, antialkoholnost, moral jazavaca, {iju i marijana,
ispravnost vremena i naprednih ideja - spasonosni le{inari, u sovari koji
~ove~anstvo preme{taju kao glupo krdo bivola iz jedne baru{tine u drugu, iz
tamnice u tamnicu..."
6
Za{to nema napisane ubedqive i istinoqubive kwige o titoizmu? Zato, pored
ostalog, {to napisati takvu kwigu, zna~i, napisati kwigu o - poltronima i udvoricama.
Odrastale su generacije u klimi koju je formirala strava, cenzura, i slika koja je
skoro svuda dominirala: Glavna ulica, {kola i fabrika nosili su Vo|ino ime. U svakoj
u~ionici {kole visila je Vo|ina uveli~ana slika. U raznim pozama... Svaki uxbenik po~iwao je
wegovom slikom i nekom od wegovih ’mudrih’ izreka...
Prirodno je {to su uspe{ni qudi, mnogih fela i profesija, svi koji su napravili
uspe{ne karijere u titoizmu (naravno, i umetnici), godinama posle Vo|ine smrti, mislili sa
izvesnom nostalgijom o titoizmu i socijalizmu; neprirodno je, {to su mnogi od wih uspeli
da se presvuku i postanu tobo`we "demokrate", da bace pra{inu u o~i javnosti.
8
NE^ISTA SRBIJA I
Oni koji se sa nostalgijom prise}aju Tita, danas, ili ju~e, i
koji ga brane, isti su kao i oni koji su osamdesetih godina minulog
veka branili Staqina na Balkanu i izvan Rusije. Brane}i Staqina
osamdesetih, devedesetih, indirektno su branili i onoga koji je
Jugoslavijom v l a d a o m r t a v i iz groba.Umesto naj~uvenijeg
srpskog vampira Save Savanovi}a, iz 19. veka, Srbi su krajem drugog
milenijuma dobili svog (dugo)ve~nog vampira, vampira koji }e im ~inilo se piti krv - dokle svet bude postojao! Srbijom je carovalo
kao u najmra~nijim vremenima wene tamne istorije sujeverje, novo
i ne~uveno sujeverje: vera u Vampira.
^i{}ewe Augijevih {tala srpske Ku}e i kwi`evnosti. Od kako pi{em, mislim, ose}am, {ta sam mogao da vidim? Drvo
`ivota, koje se smawilo u trn na drumu, te ubada i sebe i druge.
Plamen nebeski urowen u blato, niti svetli niti se gasi. Niko
nije prizivao lepotu i bogo~ove~anski realizam u goste; mnogi su
survani sa gore visoke, postali saputnici krvnicima i
bezbo`nicima. Pa i moji prijateqi... Svi su i svi smo bili
prepuni obmana i greha... Drvo `ivota i drvo poznawa postalo je
trn na drumu, postalo je drvo zlo~ina, gluposti, ledenog mraka.
Mnogi su se na{li na trpezi odsutnog Doma}ina, te nisu pevali
nikome drugom do sebi i svojim zalogajima...
Ni sudbina ni karakter nisu me pripremili da budem ~ista~
Augijevih {tala srpske, jugoslovenskih i drugih slovenskih
kwi`evnosti; nemogu}a su velika ~i{}ewa i spremawa i besmislena
kao { m i n k a w e m r t v a c a *: smrt }e po~istiti redom sve {to treba.
Se}am se; dve su vesti na kraju jedne opake zime sustigle jedna
drugu. Vest o smrti pesnika. I vest o ugu{ivawu glasa slobode. To je
bio udarac podmukli, prvo u potiqak, pa u o~i.(...)
_________
*
Se}am se, u vreme uobi~ajene emisije NTV SB, za~uo se krik glavnog
urednika, zatim prazan ekran, potpun muk. Kao i vest o smrti Brodskog, i to
je bilo ne{to neo~ekivano, neshvatqivo, stra{no.
Ne{to {to se kao i smrt pesnika mo`e objasniti medicinski, pravno. Uvek
postoji neko obja{wewe. Romani i feqtonistika su puni sli~nih obja{wewa.
Napisati: Sad su zemqi u kojoj `ivim , vezane, preko o~iju i usta,
marame! zna~i da sam darnuo u `ivac onoga {to se upravo doga|a: sloboda ili
iluzija o slobodi sad mo`e da se vrati u pe}inu, kao i me~ka Bo`ana!
Sve }e to biti zaboravqeno, kroz mesec ili dva, ili godinu; narod i
gra|ani }e tonuti sve dubqe u o~ajawe i ne~iwewe; i mnogi }e zaboraviti da
zami{qaju druga~iji `ivot i drugde. Kao {to zaboravqaju kad jesen bakari{e li{}e
i kro{we drve}a, kao bakra~ari bakra~e. Nije me mogla zadr`ati nesre}a, sveop{ta
i pojedina~na, o kojoj je ovde samo mali broj tek slutio, i prvi put sam osetio,
odlaze}i desetinama godina unapred u mislima kao niz hodnik ili lavirint, svu
9
Miroslav Luki}
Za{to ni na kraju HH veka u srpskoj kwi`evnosti nije
stvoreno uverqivo poetsko svedo~anstvo o krugovima pakla srpske
du{e?
Objavqeno je, dodu{e, mnogo kwiga, publicisti~kih,
istoriografskih, kwi`evnih, koje nisu dorasle "majstoru istorije":
n i j e d n a g a n i j e r a s k r i n k a l a , r a s v e t l i l a ...
I posle svega o Vo|i Josipu Brozu Titu, ni do dana
dana{weg, ni u Jugoslaviji, {to je bilo o~ekivano, ni u svetu, nije se
pojavio vaqaniji kwi`evno - sociolo{ko - psiholo{ko - antropolo{ki esej
- za{to?*
________
te`inu nacionalne i epohalne zavrzlame.
Video sam {ta }e biti i kakve }e idiote i kretene nalik na pacove
izmilele iz smradnih podzemnih kanala veli~ati kao tira`ne i zna~ajne pisce!
Pojavi}e se ~udovi{ta, kakva svet nije upoznao, i s leva i s desna. Mnogo toga }e
biti zloupotrebqeno, potro{eno... Proglasi}e besmrtnim piscima i pesnicima
najfrivolnije kameleone vremena, najambivalentnije umi{qene spodobe, Titove
pionire, mnoge zavodnike koji su obo`avali crvene {alove; mnoge }e prevariti,
ali se nadam da }e narod, iako o~ajan i neobrazovan, prost, ipak izabrati sredinu.
Nisu mi nikada bili posebno simpati~ni narodwaci, ne mislim da je narod
vrhovna kategorija; iza te re~i postoji mnogo obi~nih i neobi~nih qudi, razli~itih
sudbina, uverewa i zabluda; matica `ivih i mrtvih jednog naroda nije ko{nica u kojoj
je ameri~ka kuga sve pomorila.
Nekako sa povla~ewem iluzije slobode u pe}ine, po~eo sam da uo~avam
kr`qava stabla, u {etwama, ili kroz prozor moga stana ili gradskog,
me|ugradskog autobusa.
Sve je ovde zakr`qalo i postalo toliko groteskno i beznadno kao trinaesto
prase.
Krajem 1992, po~etkom 1993.
*
Da li zato {to su fariseji, sadukeji i kwi`evnici na vreme
onemogu}ili i kastrirali srpskog Dantea?
Fariseji, sadukeji i kwi`evnici - brinuli su se za `ivot svoj, {ta }e
da jedu ili {ta }e da piju; za telo svoje, u {ta }e ga obu}i, i u tom smislu
nalik su na neznabo{ce. U stvari, tip savremenih srpskih kwi`evnika koje sam
li~no upoznao, bio je bli`i tipu neznabo`aca, ateista, obrazovanih. Oni su
stremili i te`ili dodatku Carstvu Bo`jem, ~emu je te`ila i kultura Zapada. Taj
dodatak je: hrana, odelo, obitali{te. Stan. Nisu bili qudi svetosavske
kulture, koji najpre vape za Carstvom Bo`jim i wegovom pravdom, jer bi im se
onda i sve ostalo dodalo.
I po{to nisu bili spremni za iskonski podvig, mnogi su ostali
besplodni, besmisleni, be`ivotni, su{ila im se du{a, raspadala, atomizirala,
rasipala, i oni su obolevali i odlazili prerano, izumirali, dok nisu umrli u
celini, bez ostatka... Jer kao {to loza ne mo`e roditi sama od sebe, ako ne postane
na ~okotu, tako i pisci, koje sam ~itao i poznavao, nisu mogli da rode po{to nisu
bili u Bogu. Jer Bog je ~okot, a qudi i pisci loze...
10
IZDAJA
Miroslav Luki}
Ovde se pre{tampavaju pojedini tekstovi iz kwige
Filip Senkovi}
MISTERIJA
SAHARIN
ili
legenda o zmaju
koji popije sve vino
pre nego {to se zametnu
zrna gro`|a na ~okotu
Sa~uvao, skupio
i priredio za {tampu
rukopis “ K w i g e m o g a ` i v o t a ”
Miroslav Luki}
Kolekcija
TRI PAUNA
Kwiga 3
Beograd
2005
1078 str.
12
KAKO JE IZDAJA STIGLA U RUSIJU
Uvod
Cvetajeva je napisala stihove posve}ene Rilkeu:
U Rusiji si bivao onaj svet si na ovome Gledao.
Josif Brodski smatra:
Ove re~i su diktirane jasnim saznawem tragi~nosti
qudskog postojawa uop{te i shvatawem Rusije kao
najapsolutnijeg pribli`avawa wemu.1
_________
V. u kw. Brodskog, UDOVOQITI SENCI, G. Milanovac, De~je
novine, 1989, str. 184, esej Fusnota za poemu.
Brodski daqe pi{e :
Ovaj stih potpuno ukida besadr`ajna rasu|ivawa o tome da Cvetajeva
nije prihvatila Revoluciju. Naravno, nije prihvatila : jer ’prihvatiti’
ubijawe - nezavisno od ideala u ime kojih se ono vr{i - zna~i biti sau~esnik u
wemu i izdajnik mrtvih. "Prihvatiti" jednako je tvr|ewu da su svi mrtvi gori
od onih koji su ostali u `ivotu. Sli~no "prihvatawe" je pozicija nadmo}i koju
zauzima ve}ina (`ivih) u odnosu na mawinu (mrtvih) tj. najodvratniji oblik
moralne izopa~enosti ( str. 184).
Poema Marine Cvetajeve je u neku ruku i rekvijem za Rajnera Mariju
Rilkea.
Kod nas o Rilkeu niko nije pisao kao Brodski, osim Jele Spiridonobi} Savi} (Rekijem pesniku Rilkeu, ~asopis HH VEK, Beograd, decembar 1938, br. 10,
str 678, i daqe): Rilke nije umro, ka`e J. Spiridonovi}. On ne mo`e umreti.
Wegovo vrelo i retko plemenito srce kuca i daqe u wegovim pesmama.
Dve `ene, pesnikiwe, Cvetajeva i Spiridonovi}eva, na razli~itim
stranama slovenskog sveta naslutile su religiozno - metafizi~ki opseg Rilkeova
dela.
J. Spiridonovi} - Savi} zaustavila se ne{to du`e na Rilkeovoj
KWIZI ^ASOVA, veruju}i da je to najdubqe, {to je pesnik dao uz "Elegije" gde
je zaronio jo{ dubqe, u ono Posledwe (str. 673). "Inspiraciju za "Kwigu ~asova",
- pi{e Spiridonovi}eva - neku vrstu modernog molitvenika za religioznog ~oveka
van c r k v e , b e z d o g m i , dobio je Rilke u Rusiji. Dobar je deo tamo i ispevan.
Moramo ovom prilikom konstantovati jednu ~udnu paradoksalnost : da je pravi
relegiozni ~ovek izvan crkve i ukalupqene religije skoro uvek Isus van Jevrejstva,
Buda van Bramanstva. Jer religija nije religioznost, nego samo poku{aj da se
ukalupi metalogi~no u logi~ne oblike, i nadempirisko intelektualizuje. Pravi
religiozni ~ovek buni se, ose}aju}i da to nije ono pravo, {to on u dubini du{e
nosi. Ne, nisu to ni Albertus Magnus ni Toma Akvinski sa aristotelovskom
metafizikom hri{}anstva, no usamqenici, skriveni }utqivci, sveci i mistici
i svi mali i neposredni, koji o religiji mo`da ne mogu, niti znaju i re~i re}i :
ali je `ive. Jedino to neposredno pro`ivqavawe, taj misti~ni odnos, jeste prava
religioznost. Takvom ~istom, direktnom pravom religiozno{}u inspirisana je
1
13
Miroslav Luki}
@ivojinovi} pi{e malim po~etnim slovom li~nu zamenicu
("ti"), Jela Spiridonovi} - Savi} uvek velikim po~etnim slovom.
Obra}a li se u toj pesmi Rilke - Bogu, kako misli J. Spiridonovi}
- Savi}, ili - Lu Salome?
_________
ova duboka i divna kwiga" (str. 674, isto).
Ovaj jednostavan i starinski jezik Jele Spiridonovi} - Savi} bli`i je,
razumqiviji i po`eqniji od ki}ewa perjem u~enosti, nadmenosti i ispraznosti nekih
kwi`evnih kriti~ara koji mo`da u sebi misle da svet po~iwe sa wima, ili sa
wihovom (de)generacijom. Rajner Marija Rilke je vi{e nego kwi`evna gromada i
nezaobilazna pojava moderne poezije HH veka, ba{ zato {to je - kako to Jela
Spiridonovi} - Savi} veli - "~lan onog uzvi{enog bratstva, koje ide od Platona,
pa preko Platona i Neoplatoni~ara, Sv. Avgustina tog plamenog
Bogotra`enika, preko sredwovekovnih hri{}anskih mistika, Majstor Ekharta
naro~ito, do pesnika Angelusa Sileziusa i nema~kih romanti~ara ([eling,
Herderlin). Taj beli hram podignut Bogu u ovoj kwizi rukama najfinijeg pesnika,
jeste naj~istije religiozno uzvi{ewe, koje je dao pesnik (....). Name}e nam se ovom
prilikom razlika izme|u wega i Emila Verharna. U koliko Rilke govori kao
mistik, neposredno, bez dogmi i crkve, monasi Verharnovi su pre svega katolici.
I ina~e prava religioznost ovde je zamewena estetizmom. Sve {to je kod Rilkea
krvavo pro`ivqavawe, kod Verharna je u lepoti ili u patosu re~i, u slikama i
{timungu. Zna~i spoqwem; dok je Rilke sav okrenut unutra" ( isto, str. 674).
Jela Spiridonovi| - Savi} uo~ava tri sloja, tri dela Rilkeove KWIGE ^ASOVA,
uo~ava da su po svojoj su{tini savr{eno razli~iti: "Prvi je religiozno
metafizi~ki i kre}e se oko pitawa bi}a Bo`ijeg i wegovog odnosa prema svetu i
~oveku. Drugi kontemplativno misti~ki, da u tre}em delu ta pro`ivqavawa
budu prevedena u prakti~an `ivot. Kao {to vidimo, religioznost Rilkeova u
ovoj kwizi, nije neka okrenutost od ovog sveta, no produbqenost religioznog
bivstvovawa, radi maksimuma mira, dobrog i sre}e na ovom svetu, jer je vremensko
deo Ve~noga" ( isto, str. 674).
Rilkeovo shvatawe pojma Boga? " Kao i kod ve}ine pobo`nih", kako pi{e
J.S.S. - "Bog je i za wega nepoznati Bog: tmina iz koje ni~e; tamna dubina; zemqa
koju je te{ko osvetliti; ve~ni i nerazumqiv; neposti`an i neshvatqivo dubok.
Kod wega odnos sveta prema Bogu jeste odnos stvarnog prema stvaraocu. Bog je
stvorio svet, da bi mu rana usamqenost bila mawe bolna. I otuda ute{na misao
da mi trebamo Bogu. - Ne nosi ~ovek ve} samim dolaskom na ovaj svet lik Bo`iji,
no u dubini du{e dat je tek za~etak toga lika; na samom ~oveku je, da tu ro|enu
mu klicu razvije do bo`anskog. ^oveku je data sloboda izbora ho}e li to u~initi
ili ne. - Po Rilkeu taj za~etak, koji je svakome u dnu du{e usa|en, kad po~ne
da klija, du{a po~ne da se uznemiruje ~e`wom za Bogom, onom istom gla|u Boga
kojom su se onako bolno i mu~no nosili svi mistici i Bogotra`enici."
Drugi je deo (KWIGE ^ASOVA - opaska , M.L.) "kontemplativno
misti~ka. Na{a qudska du{a u ranome detiwstvu, veruju}i sve, ne
razmi{qaju}i do naivno, jeste jedna nepodeqena, jedinstvena celina. Otuda
ose}awe one divne harmoni~ne sigurnosti deteta, one puno}e srca, onog se}awa,
sre}e. Ali kod misaonog ~oveka, to jedinstvo du{e nemogu}e je odr`ati, jer nekad
ranije, nekad kasnije, prolazi on kroz mu~ne krize; sumwe o smislu svega: nas,
`ivota, sveta, te nam odatle detiwstvo izgleda kao neki divni, daleki,
izgubqeni raj. Gube}i s jedne strane tu jedinstvenu nepodeqenost du{e,
14
NE^ISTA SRBIJA I
Da li je Pej~i}2, pi{u}i svoj ogled, imao prilike da pregleda
REKVIJEM PESNIKU RILKEU J. Spiridonovi} - Savi}?I
ako jeste, da li mu je pala u o~i ta sitna razlika u dva prevoda iste
Rilkeove pesme?
U Pej~i}evoj kwizi, pored niza drugih odnosa, razmatra se i
poznanstvo Rileka i Lu Salome3.
_________
oboga}ujemo se s druge strane raznoliko{}u `ivotnih iskustava. No sva ta
iskustva nisu u stawu da nas u~ine neosetqivim za ose}awe bola : da je ne{to
naprslo u nama. I onda po~iwe, ona, od mistika ~esto pomiwana okrenutost
dubinama sopstvene du{e, jedna nesvesna ~e`wa, da se opet nekako ostvari
negda{we weno jedinstvo. Ali sad ne vi{e ono naivno, iz detiwstva, no novo koje
se gradi na bolnim ru{evinama mnogih biv{ih vrednosti. Da, u samo}i du{a zri.
Postajawe ti{im i upro{}enijim, to je ono isto ~emu nas u~e i Ekhart, i Toma
Kempjski i San Huan dela Kruz i mnogi drugi mistici, jer se samo u toj
unutra{woj ti{ini i samo}i ~uje bo`anstveni glas, i saznaje, {ta on od nas
tra`i ili nam nala`e. - U toj ti{ini, samo}i i predanom ~ekawu, ~ovek
otkriva opet onu nekada{wu puno}u du{e, osposobqavaju}i je za weno cvetawe i
weno zrewe. Religiozna magija : usamqenosti, tmine i }utawa, jeste neka vrsta
spremawa, preduslov dubqeg saznawa i ponirawa u ono posledwe. Ukoliko mi
poznajemo `ivot mistika ( a evo ve} skoro dve decenije kako se wima bavimo) ovo
je jedini put mogu}an istinskom pro`ivqavawu Boga. Sli~an put nam pokazuje
i velika [pankiwa Tereza iz Avile u svome "Unutarwem zamku" kako ona du{u
naziva. - Ali ovo pre`ivqavawe, nije kod Rilkea kao ni kod ve}ine mistika,
nekakav San o Bogu, no po~etak tek, spremawe za aktivnost u `ivotu, za jedno
dostojnije i produbqenije `ivqewe, na radost bli`weg i nama samima. Sa
~ovekom, koji kroz te unutra{we faze ili stepene pro|e, desi se neka vrsta
vaskrsewa unutra{weg, one jedinstvene nedeqive detiwe du{e, i ~ovek postaje
opet ceo : u ~istoti, veri i sigurnosti. Iz ovoga vidimo da Rilke u ovoj kwizi
jo{ nije okrenut od ovoga sveta, kao u svojim "Elegijama". Ovde on gleda i
boa`nsko i zemaqsko. Boga u `ivot spustiti ili `ivot pustiti da procveta
do Boga. Ovo je jo{ etapa na putu. - I nastaje haxiluk kroz `ivot, gde se du{a,
preporo|ena, oboga}ava iskustvom i jo{ uvek raste..." (isto, str. 675 - 676).
2
Jovan Pej~i}: TAJNA I KRST, Rad Beograd, 1994.
3
"Potkraj stole}a Rilke i Lu su nerazdvojni", pi{e Pej~i}. "Sa
bra~nim parom Andreas pesnik dva puta putuje u Rusiju, 1899, i 1900. godine. Qubav prema Rusiji Rilkeu je p r o b u d i l a u p r a v o L U . Petrogra|anka po
ro|ewu, ona je otaxbinu napustila sa devetnaest godina. Od 1880. godine `ivela
je u Zapadnoj Evropi, najpre u [vajcarskoj pa u Nem~akoj, gde se 1887. godine
udala za poznatog orijentalistu Karla Fridriha Andreasa. Duhovnu vezu s
Rusijom nije, me|utim, nikada prekinula" (Pej~i}, str. 74). Pej~i} smatra da je
prvo Rilkeovo putovawe u Rusiju "vrednije spomena" i to odli~no argumentuje. " U
prvoj svojoj moskovskoj no}i - kako pi{e - u sve~anom ophodu za Vaskrs, Rilke je, tako,
pome{an s narodom, pobo`no nosio upaqene sve}e i, u zanosu Bo`jem, molio se
zajedno sa Rusima Bogorodici Iverskoj za spas du{e svoje i du{a bli`wih svojih. U pismima Lu zahvalno je, posle, ponavqao : " Poruka mi je one moskovske no}i data
na retko veliki na~in, ona je u{la u krv i srce"..." (str. 76)
Pej~i}a zanima - Lu Salome, " fascinantna kao `ena i kao li~nost", ba{
zato {to je bila "u izvesnom smislu DUHOVNI INSPIRATOR trojice najve}ih
u wihovom poslawu: filosofa Ni~ea, pesnika Rilkea i psihologa Frojda.
15
Miroslav Luki}
Jela Spiridonovi} - Savi} isti~e kako je Rilke "duboko
zadu`io nas `ene. Mo`e biti od trubadura na ovamo, ni jedan
pesnik nije s tako divnom ne`no{}u uzdigao `enu kao on". Jer
Rilke je razlikovao PRAVU i egoisti~nu, [email protected] QUBAV.
Izvanrednom KWIGOM ^ASOVA - nastaloj u Rusiji Rilke je bojama "najrascvalije ~ulnosti" slikao "nat~ulnu
spiritualnost mistike".
Pesnik koji je znao da oslu{kuje crveno penu{av {um
sopstvene krvi mogao je da je "pretvori u ono, {to ho}e. Sa pesnikom
Rilkeom, postale su mnoge stvari opet velike. On je dao poeziji
opet onu uzvi{enu plemenitost, onaj elan du{e na vi{e: ka
idealu. A u tom pesnikovom idealu, ogleda se samo wegovo srce".
Rilke se, drugim re~ima, pevaju}i o qubavi uzdigao iznad
sitnosopstveni~ke kategorije posedovawa.4
________
Nijedan od wih nije zaboravio Lu ni u posledwim godinama, pa i danima
svoga `ivota" ( isto, str. 78).
Mnoge pesme posvetio je Lu, pi{e na po~etku svoga ogleda Pej~i}, pa i ove
stihove: " Li{i me vida: gleda}u tvoj lik, / zapu{i u{i moje: slu{a}u te..."
Tu pesmu, koju navodi Pej~i}, prepevao je B. @ivojinovi}.
Tu istu pesmu prevela je i Jela Spiridonovi} - Savi}: " Ugasi mi o~i,
mogu da Te vidim, / zatvori mi u{i, mogu da Te ~ujem...", itd. Kao uvod u taj
prevod, J. S. S. pi{e decembra 1938 : " Nemojmo misliti da u `ilama na{eg
pesnika nije tekla vrela krv. Evo kako se obra}a Bogu..."
Pej~i} isti~e da spomenuti Rilkeovi stihovi, "mo`da u celokupnoj
nema~koj kwi`evnosti, izra`avaju silovitost qubavnog zanosa koji je mu{karac
u stawu da oseti prema `eni ..." (str. 74).
Jela Spiridonovi} - Savi}, pak, pi{u}i o ovoj istoj Rilkeovoj pesmi, ka`e
ne{to {to mo`e biti odgovor:
"Zaista ovde ima plamenog `ara. Rilke, kako tvrde oni, koji su ga intimno
poznavali, ~ulnik i strasnik, ostvario je ~udo : uro|enu strastvenost krvi
sublimirao je i preneo u spiritualno".
Pored ostalog i pesnik qubavi, pesnik koji je o qubavi rekao bitne stvari,
Rilke je naslu}ivao tragediju svake qudske qubavi. Ta tragedija je poticala "od
ideje posedovawa svojine s kojom j e m i obi~no vezujemo. (...) Po Rilkeu,
voleti zna~i : odre}i se `eqe biti voqenim. Mi u stvari moramo tek u~iti da
volimo. Qubav, tek potpuno oslobo|ena od egoizma, postaje prava qubav, tj. tek
onda kad je u stawu postati samozaboravnom slu`bom drugom, bez granica.
Davati, davati i uvek neumorno davati, odlika je prave qubavi".
4
"To odricawe svojine u qubavi i siroma{tvu" - kako pi{e Jela
Spiridonovi} - Savi}- "dolazi ve} u nadli~ne kulturne probleme. I kao svaka
prava etika stavqa nas pred jedan zadatak i strahovit napor : preobra`avawe
na{e du{e, od onoga {to jeste, u o no {to treba da bude. To je stra{na zbiqa
svakog pravog morala, koji je apsolutan i uvek isti kroz vekove, a u ~ijim
dubinama le`i ne{to, {to negira punu vrednost vremenskog `ivota, tra`e}i
odricawe, otkazivawe, do u posledwu `rtvu, a da bi ovaplotilo ono, ne{to
veliko i tamno u kome slutimo Smisao ve~iti. - Misao smrti mu~ila je pesnika
jo{ od rane mladosti. - Simbol smrti, onaj ve~ni skelet s kosom, daleko je od
16
NE^ISTA SRBIJA I
Zna~ajno Rilkeovo DELO ( poezija, proza, studije) broji oko
tridesetak kwiga.Na srpski jezik je - posle Rilkeove smrti - do
dana{weg dana - prevedno pone{to5, ni izbliza onoliko koliko bi
srpskom ~itaocu koji ne poznaje jezik na kojem je Rilke pisao bilo
potrebno da stekne puniji uvid u Rilkeovo Delo.
_________
Rilekovog shvatawa. Po wemu smrt je ne{to na{e, intimno, u meni, u tebi, u
svima nama. Skrivena kao venewe u cvetu, truqewe u vo}ci. I ba{ zato {to je
usred na{ih bi}a, nekako nam je bli`a, mawe stra{na, svoja. Ali i za pravu, svoju
smrt, treba spreme, i ra{}ewa unutra{weg. Jer nam je smrt tu|a i te{ka kad
nije na{a, kad nas uzme, pre no {to smo je u stawu spremno prigrliti" ( isto,
HH vek, br. 10 / 1938, str. 677 ).
5
Beogradska Prosveta je 1988. godine objavila PRI^E O DRAGOM
BOGU I DRUGE PRIPOVETKE (Rajner Marija Rilke; izabrala i prevela s
nema~kog Vera Kolakovi}; pogovor napisao Josip Babi}, str. 181) .
Treba odmah re}i : paradoksalna je sudbina Rilkeove rane proze. J. Babi}
podse}a : "ni kwi`evni stru~waci, pa ni sam autor, nisu joj priznavali neke naro~ite
vrednosti, a za naj{iri krug ~italaca ona je bila, a mo`da i ostala, me|u
naj~itanijim delima ovog pesnika. Jedino "Pri~e o dragom bogu" i novelu "^as
gimnastike" pesnik je sam uvrstio u {estotomno izdawe sabranih dela koje se, posle
wegove smrti, 1927. pojavilo u ediciji izdava~ke ku}e Inzel".
Prosvetino izdawe podeqeno je u dva dela : Druge pripovetke ( od Kraqa
Bohu{a do ^asa gimnastike) i Pri~e o dragom bogu ( od Bajke o bo`jim rukama do
Pri~e tami ispri~ane).
U ovom drugom delu je i pri~a KAKO JE IZDAJA STIGLA U RUSIJU
(str. 129 - 134).
"...Folklorno rusko shvatawe pobo`nosti i religije privuklo je
pesnika Rilkea. U pri~i KAKO JE IZDAJA STIGLA U RUSIJU, Rilke pi{e
kako ima " ovde u susedstvu jo{ jednog prijateqa. To je plavokos, oduzet ~ovek
koji i zimi i leti sedi u stolici pokraj prozora. Ponekad izgleda veoma
mladoliko a na wegovom licu, koje neprekidno vreba, ima de~a~kog. Ali ima dana
kad stari, kad minuti prelaze preko wega kao godine i najedanput postaje starac
~ije su se mutne o~i ve} otarasile `ivota" (str. 129).
Pripoveda~ Rilke povremeno razgovara sa ovim oduzetim ~ovekom.
Jedan od razgovora je i o Rusiji u koju je Rilke putovao i vratio se.
Oduzeti Evald se raspituje o Rusiji, Rilke odgovara suptilno.
Kakva je to zemqa Rusija; da li je na istoku ili na severu i sa kojim
se zemqama grani~i?
Dijalog izme|u bolesnika i pesnika je pisan izvrsno.
Rusija se g r a n i ~ i "s Bogom". - "Je li Bog zemqa?", pita Evald. "Ne
verujem - ka`e Rilke - ali u primitivnim jezicima mnoge stvari imaju isto ime.
Tu je, dabogme, jedno carstvo, tj. Bog, a onaj koji wime vlada tako|e se zove Bog.
Primitivni narodi ~esto ne razlikuju svog cara od svoje zemqe; oboje su veliki
i dobri, veliki i stra{ni" (str. 130). "A prime}uju li u Rusiji to susedstvo?",
pita daqe Evald. " - U svim prilikama. Uticaj Boga je veoma mo}an. Ma koliko
voleli da uvoze iz Evrope, ono {to uvoze sa zapada postaje teret, ~im pre|e
granicu. Ponekad sragoceni teret, ali samo za bogate, tzv. ’naobrazovane’, dok s
druge strane, hleb od koga narod `ivi dolazi od drugog carstva" ( str. 130).
17
Miroslav Luki}
Tako kako je govorio ruski seqak koji gradi svoju crkvu mo`e
govoriti samo jurodivi ili Bog.
To je pou~na, divna pobo`na pri~a za decu.
Rilke je pri~a bolesnom Evaldu, pa onda ostaloj deci.
________
I malo daqe: " u Rusiji jo{ mnogo toga dolazi od Boga. Sti~e se utisak
da najpre on mora sve da odobri, svaku ode}u, jelo, svaku vrlinu pa ~ak i greh, pre
nego {to u|e u upotrebu. Bolesnik me gotovo upla{eno pogleda" (isticawe, M. L.
) . Zbog ~ega upla{eno? Zbog svemo}i Bo`ije?
Rilke prime}uje bolesnikov strah i ogra|uje se : " Ja se samo pozivam na
bajku - po`urio sam da ga umirim - takozvanu b i l i n u, nekada poznatu u
Nema~koj".
I Rilke ukratko ispri~a sadr`aj bajke : Kako je izdaja stigla u Rusiju...
*
- Stra{ni car Ivan hteo je da nametne susednim knezovima danak,
prete}i im velikim ratom ukoliko ne budu slali zlato u beli grad Moskvu. Ovi
se posavetova{e i svi jednoglasno odgovori{e : zadajemo ti tri zagonetke. U
re~eni dan ( koji ti mi odredimo) do|i na Istok, kod Belog kamena, gde }emo te
~ekati i donesi nam wihova re{ewa. Ukoliko budu ta~na, da}emo ti dvanaest
vre}a zlata koje od nas zahteva{. Uze da razmi{qa car Ivan Vasiqevi~ ali ga
ometa{e mnogobrojna zvona wegovog belog grada Moskve. Tad pozva svoje savetnike
i u~ene qude i naredi da svakog koji ne bude znao da odgovori na pitawe, nagog
odvedu na veliki Crveni trg gde se upravo gradila crkva posve}ena Vasiliju, i da
mu jednostavno odrube glavu. U tom poslu mu je tako brzo pro{lo vreme da se on
uskoro na{ao na putu za Istok, prema Belom kamenu, gde su ga ~ekali kne`evi.
Nije znao da odgovori ni na jedno od pitawa ali jahawe traja{e dugo i jo{ je
postojala mogu}nost da usput sretne kakvog mudraca; jer tada mnogi mudraci
behu u bekstvu po{to su svi kraqevi imali obi~aj da nare|uju da im se odrubi
glava ako im nisu izgledali dovoqno mudri. Takav mu ne do|e na videlo ali jednog
jutra ugleda on starog bradatog seqaka kako gradi neku crkvu. Ba{ je stigao do
krovne konstrukcije i postavqao male letve. Bilo je pravo ~udo {to je stari
seqak neprestano silazio s krova i uzimao samo po jednu letvu s gomile gde su
bile slo`ene, u m e s t o d a p o n e s e vi{e wih u duga~kom kaftanu. Tako je morao
stalno da silazi i da se ponovo vere. I nije bilo te{ko pogoditi da }e on na ovaj
na~in sve te stotine letava postaviti na svoja mesta. Car zbog toga postade
nestrpqiv. "Glupane", uzviknu (tako u Rusiji uglavnom zovu seqake), "bilo bi
daleko jednostavnije da se natovari{ letvama pa onda da se uspu`e{ na krov
crkve". Seqak, koji je upravo bio si{ao, zastade, stavi ruku ispred o~iju i
odgovori : "Care Ivane Vasiqevi~u, to mora{ prepustiti meni. Svako se razume
najboqe u svoj posao. Me|utim, kad ve} ovuda prolazi{, re}i }u ti re{ewe
zagonetki koje treba da odnese{ na Beli kamen, na Istok, {to je nedaleko
odavde". I on mu sve po redu preporu~i {ta da odgovori. Car jedva sti`e da
zahvali od ~u|ewa. "[ta da ti dam za nagradu?", upita najzad. "Ni{ta", re~e
seqak nose}i letvu i htede da se popne na merdevine. "Stani", zapovedi car, "ne
mo`e tako, mora{ ne{to po`eleti". "Pa. tatice, kad zapoveda{, daj mi jednu
od dvanaest vre}a zlata koje }e{ dobiti od kne`eva na Istoku". "Dobro",
klimnu glavom car. "Da}u ti vre}u zlata". Zatim `urno odjaha da ne bi
zaboravio re{ewe zagonetki. - Kasnije, kad se car vratio s Istoka sa dvanaest
vre}a zlata, zakqu~a se u Moskvi u svoju palatu, usred Kremqa sa pet vratnica
i na sjajni pod istrese vre}u za vre}om tako da se na~ini ~itavo brdo zlata koje
18
NE^ISTA SRBIJA I
Tu pri~u treba ponavqati Rusima i Srbima u ovom HH veku!
Meni, svima nama, Tebi, eventualni ~itao~e!
Izdaja i prevara su veliki grehovi. Izdaja je, dakle, stigla
u Rusiju, u bajci (u zbiqi!), zahvaquju}i jednom od stra{nih
careva, Ivanu Vasiqevi~u. Zahvaquju}i wegovoj gramzivosti za
zlatom. Sa prestola vrhovne vlasti, vladara ne zra~e ISTINA i
PRAVI^NOST ve} posledice LO[E SAVESTI.
Nije bitno da li u toj ruskoj bajci koju je prepri~ao Rilke
ruski seqak koji gradi svoju crkvu predstavqa osobewaka ili
jurodivog, ili samog Boga: va`na je je istina.
Bog i stari seqak mogu da `ive bez zlata, Car i bogata{i ne!
Josif Brodski je u svojoj ~etrdeset i osmoj godini napisao
jedan od svojih izvrsnih eseja BEKSTVO IZ VIZANTIJE.
Brodski opisuje, pored ostalog, "delirijum i u`as Istoka".
Pra{wavu katastrofu Azije.
Pi{u}i o pra{ini, Konstantinopoqu, Brodski poku{ava da
pronikne u problem i smisao istorije i polazi mu za rukom da
uspostavi v e z u izme|u Prvog, Drugog i Tre}eg Rima (Moskve).
Te{ko je, zaista, osporavati argumentaciju Brodskog, wegovo
shvatawe "lineranog principa" istorije.
Na vizantijskom dvoru su mla|eg brata kastrirali, iz
predostro`nosti, da mu slu~ajno ne bi palo na pamet da jednog dana
postane pretendent, da ugrozi starijeg!
_________
je na pod bacalo tamnu senku. U zaboravnosti je car ispraznio i dvanaestu vre}u.
Htede opet da je napuni ali mu bi `ao da uzme toliko zlata s te divne gomile.
Po no}u si|e u dvori{te, ispuni tri ~etvrtine vre}e finim peskom, lagano se
vrati u palatu, stavi preko peska zlato i slede}eg jutra otposla je po glasniku
u onaj kraj prostrane Rusije gde je stari seqak gradio svoju crkvu. Kad ovaj vide
glasnika da dolazi, si|e s krova na kome je jo{ zadugo bilo posla i viknu : " Ne
mora{ da se pribli`ava{, prijatequ moj, vrati se natrag s tvojom vre}om koja
u sebi ima tri ~etvrtine peska i jedva ~etvrtinu zlata. Ne treba mi. Reci
tvom gospodaru da dojako u Rusiji nije bilo izdaje. Ali }e on sam biti kriv za
to kad bude primetio da se ne mo`e pouzdati ni u koga; jer je sada pokazao kako
se vr{i izdaja, a iz stole}a u stole}e podr`ava}e wegov primer mnogi u celoj
Rusiji. Ne treba mi zlato, mogu da `ivim i bez wega. Ne o~ekivah od wega zlato
ve} istinu i pravi~nost. Ali on me je prevario. Reci to tvom gospodaru,
stra{nom caru Ivanu Vasiqevi~u koji sedi u svom belom gradu Moskvi, sa svojom
lo{om save{}u i u zlatnoj ode}i". - Glasnik se posle izvesnog vremena jo{ jednom
obazre oko sebe : seqak i wegova crkva behu i{~ezli. A ne be{e vi{e ni naslaganih
letvi. Sve je bilo prazno, ravno. ^ovek pojaha u`asnut nazad u Moskvu, stade
pred cara bez daha i prili~no neragovetno mu ispri~a {ta se dogodilo i da
navodni seqak nije niko drugi do sam Bog. - Da li je bio u pravu? - upita moj
prijateq po{to minu moja pri~a...
(Rilke, Pri~e o dragom bogu, str. 131 - 133)
19
Miroslav Luki}
To se sve de{avalo u vreme procvata vizantijske
umetnosti. Josif Brodski je, kao pesnik i ~ovek, zgro`en nad tom
praksom.6
Videli smo, u Rilekovoj ruskoj bajci, kako je izdaja stigla u
Rusiju.
Kako su kwi`evni jani~ari, pa{e i veliki veziri stigli u
na{u kwi`evnost, naro~ito posle Drugog svetskog rata?
I kakav je u~inak ove "kwi`evne elite" koja u na{im kwigama
o kwi`evnoj istoriji i kwi`evnoj kritici postoji pod drugim,
prili~no bezazlenim i konspirativnim imenima?
Zar ne bi bilo vredno truda napisati kwigu (kwige!) o tome?
I nije li Rilkeova ruska bajka, Kako je izdaja stigla u
Rusiju, vi{e nego privla~an i zgodan povod i uvod u pri~u o tome?
________
6
Pi{u}i o nebrojenim naslednicima Vizantije, Osmanima i Mehmedima,
Bajazitima i drugima, Brodski veli :
"O, ti wihovi beskrajni, neprestani ratovi: protiv nevernika, protiv
svojih muslimana - {iita, za pro{irewe Imperije, kao odmazda za nanesene
uvrede, bez pravog razloga, prosto tako, zbog samoza{tite. I ta institucija
jawi~ara, vojni~ke elite, u po~etku odane sultanu, koja se postepeno pretvorila
u posebnu kastu {to samo gleda sopstvene interese - kako je sve to poznato! O,
sve t e ~ a l m e i brade - te uniformisane glave, opsednute samo jednom mi{qu:
SE]I, i zbog toga se - a ne samo zbog zabrane koju je propovedao islam za
ispoqavawem svega `ivog - uop{te ne razlikuju jedna od druge! Zato se i mo`e
’se}i’, jer svi toliko li~e jedan na drugog da ne postoji ose}aj gubitka. Zato i
SEKU, jer se niko ne brije. ’Se~em, zna~i postojim’. - A i {ta bi drugo, uop{te
uzev, bilo bli`e srcu doju~era{weg nomada do linearni princip, preme{tawe po
povr{ini, bilo na jednu ili na drugu stranu. I zar ne zvu~e istovremeno i kao
opravdawe i kao pror~anstvo re~i jednog od wih, opet Selima, {to je izgovorio
dok je zauzimao Egipat, da on, kao vladar Konstantinopoqa, koji nasle|uje
Isto~nu Rimsku Imperiju samim tim ima prava na celu teritoriju koja je woj
ikada pripadala! Ne}e li taj isti ton zazvu~ati ~etiristo godina kasnije u
glasu Ustralove i tre}erimskih slavenofila, ~ija je purpurna zastava, boje
jawi~arskog pla{ta, izabrala za sebe zvezdu i polumesec islama. I ^eki} - nije
li on modifikovani krst" ( str. 340 - 341).
20
NE^ISTA SRBIJA I
ZAJEDNO U SAMO]I1
Gendlinova kwiga po~iwe in medias res.2
Gendlinova kwiga je datirana: 1956 - 1982.3
U ovom trenutku, junakiwa ove izuzetne kwige je, ve} nekoliko
godina, me|u pokojnima.
Kwiga o woj je potisnuta i zaboravqena.
Ta kwiga nije roman, ali se ~ita sa ve}im uzbu|ewem od bilo
kojeg drugog romana - o politici.
__________
1
Ovde bih `eleo da se podsetim dve kwige, ~ija vrednost nije toliko
u kwi`evnom smislu, koliko u smislu svedo~ewa. - Prvu, koju vredi pa`qivo
i{~itati, napisala je Jelena Boner: ZAJEDNO U SAMO]I, Filip Vi{wi},
Beograd, 1988, str. 273., supruga poznatog ruskog nau~nika Saharova...
Drugu kwigu je napisao Leonard Gendlin, i objavio u Londonu, 1983.
godine. U Beogradu je objavqena, tek, sedam godina, posle toga. Ovde je reklamirana
kao "Ispovest Staqinove qubavnice". (Leonard Gendlin: IZA ZIDINA
KREMQA, Filip Vi{wi}, Beograd, 1990, str. 494.)
2
"Sa Verom Aleksandrovom Davidovom upoznao sam se 1945. godine. Od
tada sam sa wom imao mnogo interesantnih i nezaboravnih susreta. Jednom, posle
Staqinove smrti, upitala me je :
- Jeste li Vi hrabar ~ovek?
- Zavisi - odgovorio sam.
- Radi se o meni, o mojim se}awima. Da li biste hteli da napi{ete i
obradite pripovedawe jedne `ene - glumice. Ne bih imala ni{ta protiv da od
moje pri~e postane roman, dokumentarnost vi{e obavezuje!
Slo`io sam se..." (str. 5)
Tako je nastala ova izvrsna kwiga, koja na izvanredan na~in slika epohu
staqinizma iz najli~nijeg ugla, jedino mogu}eg, iznutra.
I zbog toga }e prvo o toj kwizi ovde biti re~i. Uostalom, ta kwiga je i
objavqena pre kwige Jelene Boner.
3
U to vreme, ta~nije 1982. godine, kako ka`e Gendlin (na kraju svoje
kwige), Vera Aleksandrona Davidova je `iva: "Napustiv{i Baq{oj teatar, V. A.
Davidova je, zajedno sa mu`em D. S. M~elidze - Ju`nim oti{la u Tbilisi. Tamo
predaje na konzervatorijumu, a 1964. godine dobija zvawe profesora.
Godine 1976. sve~ano je proslavila sedamdesetogodi{wicu `ivota. Sa
ogromnim uspehom pevala je u Baq{om teatru svoju omiqenu ulogu Karmen...
Narodnu umetnicu RSFSR, laureata dr`avne nagrade, po tradiciji
su pozvali u sve~anu lo`u. Me|u nasme{enim licima ~lanova vlade, postarijih
vo|a, nije bilo ni jednog poznatog. Oti{li su u grob otrovani i zaboravqeni
Mehlios, samoubica Vi{inski, prestareli Andrejev, Voro{ilov, Hru{~ov,
[kirjatov, Bulgawin, [vernik, Poskrebi{ev, Bu|oni, Mikojan, @ukov. A u
se}awima na minula vremena dokraj~uju svoj vek i ra`alovani vo|i, starci
Molotov, Kaganovi~ i Maqenkov. Jedino je "ve~ni" Mikojan imao sre}e. On je
nad`iveo i Lewina, i Staqina, i Hru{~ova. Nad`iveo je i svoju voqenu `enu
A{hen, bra}u, sinove. Napisav{i svoje la`qive memoare, oti{ao je i on na onaj
svet, pridru`iv{i se tamo svojim neprijateqima i prijateqima...
21
Miroslav Luki}
Luki}.
Nije me|u `ivima vi{e, ni recenzent ove kwige - Sveta
(Razotkriveni Staqin). Otkud to da se V. A. Davidova
odlu~ila na neugodan i rizi~an korak4: pri~ati o sasvim nepoznatoj
strani Staqinovog `ivota, o ~oveku sa kojim je "devetnaest godina
bila u intimnoj vezi"?
Da li joj je bila potrebna dodatna popularnost jo{ za
`ivota,"ili, pak, buka skandala po odlasku na onaj svet?"
Ona je imala sva po~asna zvawa: i Narodne umetnice
RSFSR, i Narodne umetnice Gruzijske SSR, i ordewe, i medaqe.
"Tri puta mi je pripala Staqinova nagrada. Osim materijalne
dobiti koju mi to donosi, imam i li~nu penziju, profesor sam na
Konzervatorijumu u Tbilisiju, stru~no - umetni~ki konsultant,
a dajem i privatne ~asive", tako je govorila junakiwa ove kwige svom
"sekretaru" Gendlinu.
I tako, iz stranice u stranicu operska diva otvara svoje srce
i prise}a se ~itavog svog `ivota, od najranijih dana, do prvog i
posledweg susreta sa Staqinom.
Vera Aleksandrovna Davidova rodila se u Wi`nem
Novgorodu, u porodici geometra i u~iteqice. Brzo su se preselili na
Daleki istok, u grad Nikolaevsk, na Amuru. Od samog detiwstva
zavolela je tajgu, ribarewa, vatre, huku i zastra{uju}e urlike
razbojnika - Amura. Japanci su 1920. godine poku{ali da okupiraju
wen grad. Morali su da ostave sve i be`e u Blagove{~ensk. Po
zavr{etku {kole, nekoliko godina je predavala horsko pevawe. 1924.
godine imala je sre}u da polo`i ispite na Lewingradskom
konzervatorijumu. Jedan od profesora na ispitu bio je i kompozitor
Aleksandar Konstantinovi~ Glazunov...
_________
A Vera Aleksandrovna Davidova? @ivi i daqe u Tbilisiju, u jednom
rasko{nom stanu, daje privatne ~asove i - ne prestaje da se se}a..." (str. 488).
4
"Mo`da mislite da je razgnevqena i povremeno odbacivana
qubavnica odlu~ila da se osveti nekada svemo}nom, a sada mrtvom vo|i?... Ne, ni
to nije ta~no! Ja sam uvek znala da me je Staqin na svoj na~in voleo i da je
susrete sa mnom o~ekivao sa nestrpqewem... Ali tek sada, kada wega vi{e nema,
usu|ujem se da ka`em : svih tih godina, ja sam bila prinu|ena da se pretvaram i
glumim starost.
Bila sam glumica! A, verovatno, jedino meni na ~itavom belom svetu,
nepoverqivi Staqin verovao je do kraja. Dodu{e, postojao je jo{ jedan ~ovek,
odaniji od svih wegovih pomo}nika - Aleksandar Nikolajevi~ Poskrebi{ev.
Mnogo godina sam vodila dvostruki `ivot, podeqen izme|u pozori{ta,
proba, predstava i koncerata... i wegovih strastvenih, ponekad i histeri~no
burnih ne`nosti.
O svemu ovome govorim zbog toga {to bih `elela da posle moje smrti
~ove~anstvo upozna i jednog drugog Staqina - onog RAZOTKRIVENOG" ( str. 5
- 6).
22
NE^ISTA SRBIJA I
Ugledni muzi~ar se veoma pohvalno izrazio o wenim vokalnim
kvalitetima. Po{to je u operskom studiju otpevala partiju Karmen
pozvali su je u Marijinsku operu (Teatar opere i baleta imeni
Kirova). Scensko kr{tewe joj je bila uloga pa`a Urbana u
Majerberovoj operi Hugenoti.
Tada je imala 23 godine i bila je na sedmom nebu od sre}e.
Nizali su se stvarala~ki uspesi.
U pozori{tu se po~eli da joj poveravaju vode}e partije u
operetama Aida, Karmen, Hovan{~ina. Postala je solista - dubler.
Fakti~ki diktator Petrograda u to vreme - Grigorij
Zinovjev - bio je odavno naklowen Sofiji Preobra`enskoj - carici
Lewingradske operske scene. Bilo je ve~eri kada je Davidova pevala
pred skoro praznom salom. Onda bi se no}u zatvorila u gluma~ku
garderobu i, skrivena od svih, stezala usne do krvi, plakala,
urlikala, histeri~no tukla samu sebe, a onda nastavqala da radi,
o~ekuju}o boqe dane.
Boqi dani su do{li zahvaquju}i ve~nom Slu~aju
Komedijantu. Sofija Preobra`enska dobila je anginu, pa je Aida
morala biti zamewena operom Karmen. Poverili su joj glavnu ulogu.
Po~ela je da se {minka tri sata pre po~etka predstave. Od uzbu|ewa
je dobila groznicu, kolena su joj klecala, a po licu i telu po~eli su
da joj izbijaju odvratno crveni pe~ati. Prvi put je videla Staqina.
Pogledi gledalaca i izvo|a~a bili su upereni prema sve~anoj lo`i
gde su se nalazili Staqin, Molotov, Kaliwin, Voro{ilov,
Mikojan, Ord`onikdze, Buharin, Rikov, Jagoda, Zinovjev, Kirov,
Kamewev, Tuha~evski...
Pozvali su je u sve~anu lo`u, i jo{ dok nije do{la sebi od
ovacija Baq{og teatra, bila je predstavqena Staqinu i wegovim
"saborcima".
"Svoj uspeh, drugarice Davidova - tiho je rekao - uzmite
veoma oprezno, nemojte da vas ponese, vodite ra~una, ne gubite glavu".
Voro{ilov joj je sve~ano predao kutiju ~okoladnih bombona.
Staqin je upitao: "A vi, drugarice Davidova, da li biste
`eleli da `ivite u Moskvi i radite u na{em Boq{om teatru?"5
_______
Odgovorila mu je da mora razmisliti. Zahvalila mu na pa`wi.
"Staqin me je odmerio iskosa. To je bio mu{ki, ispitiva~ki pogled,
kojim se ocewuje. Trajalo je to trenutak, deli} sekunde, ali taj pogled
zapamtila sam za ~itav `ivot. Staqin me je u mislima svla~io i oprezno
odmeravao "ZA" i "PROTIV"...
Kroz mesec dana dobila sam slu`beni raspored o prelasku u Baq{oj
teatar.
U Lewingradu sam se bila udala za operskog umetnika Dimitrija
Semjonovi~a N~edlidze - Ju`nog. Od po~etka braka, na{i su odnosi bili
harmoni~ni. Posle dugih sporewa oko mog prelaska u Moskvu, slo`ili smo se da
svako od nas ima prava na samostalan `ivot, ali nam ne treba da se razvodimo
niti da jedno drugo izgubimo" (str. 8 - 9).
5
23
Miroslav Luki}
(1932. godine).- Roman velikog vo|e i mlade operske dive je
otpo~eo...ovako.6
[ta ka`ete? Recite otvoreno - da li vas {okira ovo o ~emu
govori Davidova?
_______
6
"... Staqina sam videla u prolazu na premijeri Uzaludne
besprekornosti, a krajem decembra do{ao je da slu{a Demona.
U novogodi{woj no}i pevala sam u Kremqu. Posle koncerta, pozvali su
nas umetnike na sve~anu ve~eru. Mene su postavili da sedim izme|u Staqina i
Voro{ilova. Moji kavaqeri nisu dozvoqavali da mi bude dosadno. J. V. je jeo malo,
i skoro da nije pio. Gledao me je sa ushi}ewem. Ose}ala sam se spokojno, veselo,
lagodno. Sve se zavr{ilo u pono}.
U bundi sam zatekla ceduqu, sa nepoznatim rukopisom.
"Pored Mawe`a ~eka}e Vas kola. [ofer }e Vas odvesti na odredi{te.
Ceduqu sa~uvajte"!
Potpisa nije bilo. Grozno sam se prepala. Vremena nije bilo da se bilo
s kim posavetujem. Napoqu vejavica, hladna zimska no}. Uporedila sam odree|ene
~iwenice : prisetila sam se kako me je Staqin posmatrao prilikom na{eg prvog
susreta u lo`i Boq{og teatra. Kako to da ba{ za vreme Novogodi{we ve~ere ja
sedim za istim stolom i to pored wega? Poku{avala sam da odagnam pomisao koja
mi se uporno nametala : on se jednostavno zaqubio. Kr{ila sam ruke. Na kraju
krajeva, pa lepe `ene su i stvorene da bi se dopadale mu{karcima. Vekovima su o
tome pisali mudraci, filozofi, pesnici, dramati~ari.
Kod ulaza u Kremq pri{ao mi je ~ovek sredwih godina. U~tivo me
pozdravio, ispitiva~ki pogledao, a zatim rekao :
- Kola ~ekaju na Vas, u wima }ete se zgrejati, na ulici je sada hladno,
trideset i dva ispod nule.
Visoki suvowavi neznanac dopratio me je do kola, predusretqivo mi
otvorio vrata i pomogao da sednem. Motor je zarzao, brzina se iz ~asa u ~as
pove}avala. Nazirale su se konture Kijevske `elezni~ke stanice i stare ku}e
Dogomirovske tro{arine. Pri{li smo gusto obrasloj ogradi. [ofer je dao signal.
Iz stra`arske ku}e iza{la je grupa vojnika i civila.
- Damo, imate li kakva dokumenta pri sebi? - pitao me je jedan ~ikica
xinovskog rasta, o~igledno stare{ina.
Wegov duboki glas cepao mi je u{i. Pokazala sam mu paso{ i li~nu
kartu. Kapija se automatski otvorila. Pojavila se lepa vila, nalik na
starinski majur s kraja XVIII veka. Jedna } u t q i v a ` e n a uvela me je u udoban
salon. Zajapurena od hladno}e, onako u bundi, bacila sam se na divan.
- A Vi ste ve} ovde, Vera Aleksandrovna? - za~ula sam poznati, neruski,
grleni Staqinov izgovor.
- Da, Josife Visarionovi~u, samo {to sam stigla.
- Odmah }u se pobrinuti da se raskomotite.
@ena je uzela bundu, muf, kapu i rukavice. Pogled wenih velikih sivih
o~iju nije kazivao ni{ta.
Mora da ste i ogladneli - meko je rekao J. V. - po|imo u trpezariju,
tamo je postavqeno za nas. U mojoj ku}i ne treba da se ustru~avate.
Kako je prijatno gaziti po mekom rastresitom tepihu! Na malom
stolu sne`no beli stolwak ukra{en a`urom. Dva pribora, prefiweni servis.
Viqu{ke, no`evi, ka{ike, od starog, kvalitetnog, masivnog srebra.
24
NE^ISTA SRBIJA I
Na koga vas, eventualni ~itao~e, podse}a mo}ni i
hedonisti~ki Gruzijac - na medveda ili na ~oveka koji se za}orio u
lepoticu?
_________
Slu`i nas qubazna sredove~na `ena. Takvih delikatesa nije bilo ~ak
ni u luksuznom bifeu Boq{og teatra. Od samog izgleda hrane osetila sam vu~ju
glad. Nasla|ivala sam se aromati~nim vinima stoletne starosti. Nisam mogla
verovati da prvog dana januara jedem sve`e povr}e - krastavce, rotkvice, paradajz,
kru{ke, jabuke. Pomalo sam po~ela i da otupqujem. Primetiv{i moju zbuwenost,
Staqin je tiho rekao :
- Iz na{ih skromnih rezervi, za Vas su odvojili vino, kavijar, ribu,
slatki{e, povr}e i vo}e.
- Mnogo hvala! Ve} je dosta kasno, vreme je da po|em ku}i, a i Vi ste
verovatno umorni?
- Mi treba ozbiqno da porazgovaramo. Ako nemamo ni{ta protiv,
po|imo u drugu sobu, tamo nam niko ne}e smetati.
Staqina razumeti - veoma je te{ko. Akcent mu je u`asan, a ja se nisam
usu|ivala da ponovo pitam. Posle jake vru}e kafe i najukusnijeg groga, bilo mi je
sasvim dobro. Nestalo je i bojazni i smetenosti. Po{la sam za wim.
Ispostavilo se da je Josif Visarionovi~ ni`i od mene. U{li smo u sobu u kojoj
je bio prostrani niski divan. Zamolio me je za dozvolu da skine "fren~". Navukao
je isto~wa~ki halat, seo pored mene i upitao me :
- Mogu li ugasiti svetlo? U mraku se lak{e razgovara, a ja `elim sa
vama iskreno da popri~am.
Ne ~ekaju}i da odgovorim, ugasio je svetlo. Na{la sam se u tmini. Josif
Visarionovi~ me obgrli. ]utala sam. Zatim mi spretno skide bluzu. Srce mi
odjednom zalupa.
- Dru`e Staqine, Josife Visarionovi~u, ro|eni, nemojte, ja se bojim!
Pustite me ku}i!
Uop{te nije obra}ao pa`wu na moje kukavno zapomagawe. Samo su wegove
divqe o~i u tami zaplamtele jo{ ve}im sjajem. Pokua{avala sam da se izvu~em
iz wegovih, kao kle{ta ~vrstih zagrqaja, ali uzalud. Nije bilo na~ina da se
povu~em, nazad se nije moglo. Staqin je nastavio da me qubi, a wegovi {tene}i
brkovi bockali su me po licu, po bradi, ulazili mi u o~i...
Ujutru sam se sredila, a zatim smo doru~kovali. Glatko izbrijan i
namirisan, Staqin me upita :
- Kako se ose}ate?
Od}utala sam. Zamolio je da mu dam onu ceduqu, a onda je odmah iscepao
u sitne komadi}e.
Imate li stan?
- Ne. @ivim u pozori{nom domu, ali nameravam da iznajmim sobu u
nekom zajedni~kom stanu.
Staqin se osmehnu :
- Ja se nadam da Vi umete }utati i da se ne}e pro~uti da smo zajedno
proveli novogodi{wu no}?
- Razume se, dru`e Staqin!
- Mo`ete me zvati po imenu i o~estvu.
Dok smo se opra{tali, wegove sive kestewaste o~i opet su usplamtele
`u}kastim sjajem.
25
Miroslav Luki}
Ne zaboravite okolnosti pod kojima je ova kwiga nastajala.
Vera Aleksandrovna je na samom po~etku upozorila svoga sekretara
Gendlina da bude veoma oprezan.7
Po`eqno je da se ~italac stavi u ulogu Vere Aleksandrovne,
da je razume...
Ona je jednostavno bila privedena i primorana da bude tajna
qubavnica najmo}nijeg ~oveka SSSRa.
Postoji u bajkama ne{to sli~no: Crvenkapa i vuk, ali nije
stvar u tome.
Staqin je posedovao ~udovi{nu mo}, koja je dopirala doslovno - iz tame.
[ta se, u stvari doga|alo iza zidina Kremqa, eventualni
radoznalac mo`e saznati kroz ispovest Staqinove konkubine, makar
sa velikim zaka{wewem. Boqe ikad, no nikad.
Vera Aleksandrovna ubrzo dobija re{ewe za trosoban stan :
re{ewe joj je uru~io "drug" - rukovodioc iz Moskovskog Sovjeta.
Ubrzo zatim dovezli su joj moderan name{taj i uveli telefon.8
_________
Kad sam iza{la, hladno}a mi je vra}ala snagu.
Savijaju}i se pod teretom, {ofer je unosio u moju sobu Staqinove
darove - kutije sa raznim delikatesima... " (str. 11 - 13)
7
( "Svoje bele{ke nemojte nikom pokazivati i o ovome nemojte ni sa
kim razgovarati. Kucajte na cigaretnom papiru, u jednom primerku bez potpunih
podataka i, najboqe bi bilo, odjednom. Ovo govorim zbog toga {to sam vrlo dobro
upoznata sa silom i mo}ima organa dr`avne bezbednosti. Vi morate biti svesni
toga da oboje jednako rizikujemo. Ako bi se meni ne{to dogodilo, ja bih bila
prinu|ena da odri~em sve. Morate me razumeti, stavite se u moj polo`aj..." , str.
14 ) - Ova molba koju je operska diva uputila svome sekretaru i tajnom saradniku,
jeste i molba eventualnom ~itaocu Gendlinove kwige.
8
"Na svakom koraku ose}ala sam wegovu pa`wu i shvatila sam da on ne}e
odustati sve dotle dok ne bude na{ao "boqu" zamenu. Da li me je stvarno ~ekala
takva perspektiva? Staqinu je bilo pedeset i ~etiri godine, meni - dvadeset i
osam. Razlika je ogromna! on je bio gospodar situacije. U svakom trenutku, prema
wegovoj `eqi, mogla je nastupiti moja profesionalna ili fizi~ka smrt.
Pro{lo je mesec dana. Za to vreme se ni jednom nije pojavio u teatru.
Posledwe subote, kada sam izlazila kroz slu`beni ulaz, pri{ao mi je voza~
Vasilije Petrovi~.
- Ako Vi, Vera Aleksandrovna, morate do ku}e, ja }u Vas povesti i malo
pri~ekati...
Ova wegova predusretqivost mi je dobrodo{la. Kod ku}e sam skinula
{minku i presvukla se, jer sam znala da Staqin ne voli dekoltovane haqine.
Zbog wega sam obula i cipele sa niskim potpeticama.
Opet poznata vila. Unapred vlada patrijarhalna ti{ina.
Posluga, ~ika - roboti bezbojnih o~iju, pomogli su mi da se raskomotim.
Nisam ni primetila kad se pojavio Staqin.
26
NE^ISTA SRBIJA I
U ovoj gotovo idili~noj slici
Staqinovog qubavnog
gnezda{ca, postoji i opis poverqive doma}ice, gotovo filigranski.9
Da se ~ovek naje`i...
U ovoj izuzetnoj kwizi postoje mnoga svedo~anstva, ne
samo o izdaju qudskosti i centru osiwaka, ve} i o mnogim
li~nostima iz kulture i kwi`evnosti boq{evi~ke Rusije...
_________
- ^uo sam, drugarice Davidova, da ste dobili prekrasan trosobni stan?
- Mnogo Vam hvala, ogromno hvala! Stan je stvarno predivan. J. V., i ja
Vas molim da me oslovqavate po imenu i o~estvu.
Staqin se zajapurio :
- Zapamtite, Vera Aleksandrovna, meni se u re~ ne upada niti mi se
protivure~i. Jo{ mawe mi se daju pouke i upozorewa. Ja dovoqno znam kako s kim
treba govoriti...." (str. 15 - 16 )
Gruzijanski demon, licemeran i mo}an, pokazao je najedanput svoje jezivo
lice i grozan karakter, gori i opasniji od vuka iz pri~e o Crvenkapi.
"Skamenila sam se", ka`e Davidova daqe. " "Pokajala sam se {to sam ga
tako brzopleto prekinula. Staqin je razqu}en iza{ao, zalupiv{i vratima.
Kroz jedan sat u salon je u{ao svemo}ni velikodostojnik, kavaqer,
spreman da ispuni svaki `enski hir.
- Ho}ete li da jedete? - upitao je jednostavno.
- Hvala , nisam gladna, ve~erala sam u pozori{tu. Sa zadovoqstvom bih
popila {oqicu kafe.
U spava}oj sobi, dime}i lulom, progovorio je :
- Ho}u da te vidim pri svetlosti, golu, ne treba da se stidi{, ti treba
u svemu da mi poma`e{.
Uredno je slo`io svoje rubqe.
- No, pa {to ste se ukipili? Samo badava gubimo dragoceno vreme.
- Josife Visarionovi~u, ro|eni, pa zar se sa `enama tako razgovara?
Ugasio je svetlost, a potom me pozvao promuklim glasom. Po{la sam
prema glasu, kroz mrkli mrak...
Doneo je o~i{}ene pomoranxe, kru{ke, pi}e, orahe, bademe, ~okoladu.
Nisam se ma{ila ni~ega. Odmarala sam se opru`enih nogu.
- Vero~ka, kad ste u gostima, ne treba vre|ati doma}ina, naro~ito ako
je kavkazac.
Na no}nom sto~i}u slu~ajno sam pogledala kwigu profesora Forela
"Polno pitawe".
- Mo`ete je uzeti - tromo je rekao - kwiga je pou~na. To Vam je poklon
od mene.
Nisam se raspitivala ni o ~emu. Prosto sam znala da }e do}i vreme
kada }e on sam po~eti da pri~a o svojim intimama i tajnama.
Staqin je zaspao. Zatim sam i ja zadremala. Probudio me je ne`an
dodir wegovih ruku.
- Na na{em putu bi}e i zastoja, i prekida - rekao je - ali,
nastavqa}emo daqe. Ti si lepa, uzbudqiva, pali{ moju kavkasku krv. Te{ko mi
je da se obuzdam.
Ujutru je tiho ustao i oti{ao, bez pozdrava..." (str. 16 - 17).
9
" Bila je postarija, imala je crne razroga~ene o~i, po{irok nos, usne
tanke kao zmija, a zube stegnute - samo {to ne ujede!" (str. 17). (..........)
27
Miroslav Luki}
KAFA U PEPELU CARSTVA
Da "U mahalama istorije ima slatke {ire", kako veli jedan
od najve}ih `ivih pesnika Rumunije i zna~ajan evropski pesnik,
Mir~a Dinesku, i da je u wima "car / neka vrsta starijeg brata", da
su u tim mahalama istorije "svetiwa - sviwa i sviwac " i da su
fudbal "Wegova visost i August", a Sloboda "obi~na glupost, /
zamajavawe svetine / i mlivo uzalud" , uveri}e se svaki onaj ~italac
koji je ve} jednom bio u{ao u Lavirint carstva Nikolaja ^au{eskua,
~itaju}i izvrsne memoare Jona Mihaja Pa}epe, biv{eg {efa
obave{tajne slu`be Rumunije, "Crveni horizonti".
Uveri}e se ponovo u to, ~italac ako ponovo bude pro~itao
Dineskuovu pesmu @DEROWA1 :
Ide `derowa i ka{ikom sela kida
crkvena zvona on sr~e bez stida
i crkve on ore da zavlada panika
`awe ih jezikom wegova mehanika.
Znao je da ka`e Grk onaj, pravo :
ne `eni se Turkiwom - to je |avo
i u Vla{koj, moj Bo`e, ku}u ne zidaj,
u tri jeseni prozori }e pasti, znaj
jer do}i }e Kumani i Pe~enezi ovi
sve gola ni{tarija i mali bogovi
i na ~elu vojske, da mu svi pupak vide
s Velikom kutla~om - na{ @derowa ide
1989.
________
Ovu pesmu ~italac mo`e na}i na klapni kwige PIJANSTVO SA
MARKSOM , u prepevu A. Pusloji}a. Ova kwiga je objavqena kao prva u
novopokrenutoj ediciji Felix Romuliana. To je izbor iz pesni{tva Mir~e Dineskua,
lekovit izbor "protiv svih vrsta dogmatskog pijanstva" (kako je primetio u
predgovoru S. Igwatovi}). U svojoj zemqi, Dinesku je veoma prihva}en pesnik, kao
samo jo{ dva imena : Nikolaje Labi{ i Nikita Stanesku. Sva tri pesnika su
izra`avali novi "poetski bunt i sudbinski duel sa tiranijom ideolo{kog su`ewa
svesti i opakim recidivom prolet-kultizma i boq{evizacije sa rumunskim bojama ".
Dinesku je debitovao 1971. godine kwigom PRIZIVAWE NIKOGA, posle koje su
usledile ELEGIJE KADA SAM BIO MLA\I .
Pravi "lom" izazivaju Dineskuove kwige DEMOKRATIJA PRIRODE
(1981), EGZIL NA ZRNU BIBERA (1983), da bi kwige REMBO TRGOVAC
(1985) i VLASNIK MOSTOVA - antologijski izbor poezije (1968 - 1985),
uzdigle Dineskua u vrh wegovog pesni~kog nara{taja. Adam Pusloji} smatra da
Dinesku niko nije ravan u daru, u autenti~nosti i neponovqivosti, u direktnosti i
smelosti, u prikazivawu dru{tvenih prilika, u kritici terora i represije, u razot1
28
NE^ISTA SRBIJA I
Jedan od duhovnih vo|a "rumunske revolucije" , pesnik Mir~a
Dinesku, izabrao je te`i i lep{i put: na kome se traje odgovorno i
kao ~ovek i kao pesnik.
Dinesku je 1996. godine objavio zbirku pesama PIJANSTVO
S MARKSOM i novinskih tekstova PAMFLETI VESELI I
[email protected] Pusloji} je preveo i u svoj izbor ukqu~io ve}i deo pesama
iz PIJANSTVA, a u uvodnom ciklusu Umetnikova vila izabrao
je Dineskuove ranije pesme, kao svojevrstan "izbor po srodnosti".
Pusloji}ev prevod i izbor po prvi put predstavqa pesnika Mir~u
Dineskua u celovitijem obliku srpskom ~itaocu.
Dineskuova poezija na ovim balkanskim prostorima je
otre`wuju}a i suprotna svakom pijanstvu, pa i pijanstvu sa Marksom
i prividima , ona je radikalno kriti~ki nastrojena, ali Dinesku nije
profet kao wegov ne{to mla|i srpski kolega Aleksandar Luki}
(1957, U vagonu Rozanova, Osniva~ podzemne prestonice, Stra{ni
sud, Vampirovi}i). Dinesku se (prema re~ima S. Igwatovi}a) ,
"jedino dobro ose}a u ko`i lirika, maga groteske i humornog bojovnika
zarad o~uvawa tra~ka zdravog razuma. Kada uz sve to imamo na umu
bogatu, pone{to robusnu ili prividno smirenu a iznutra ustalasanu
formu wegovih pesama, onda smo posve svesni da je pred nama jo{ jedan
veliki majstor stiha, osoben do neponovqivosti, raspoznatqiv i u
fragmentu. Pesnik koji bez pardona i bez kompleksa komunicira sa
stvarno{}u, izlu~uju}i na wenim o{trim bridovima svoje stihove kao
bisere".
Dinesku u jednom od svojih govora (1990) priznaje:
"Da, gospodo! Treba da saznate da sam bio kapitalist u
vreme komunista. Bio sam vlasnik mostova!"On se obra}ao
milionima koji su izi{av{i iz fri`idera istorije, smrznuti, naduti
i izgladneli, odigrali odista sme{nu igru i jo{ se teturaju u tragawu
za svojim izgubqenim bi}em. To je onaj pesnik koji je obznanio svetu
i rumunskom narodu da je ~as istorije otpo~eo, da je rumunski narod
izveo svoju revoluciju i da je BOG KONA^NO POGLEDAO I
NA NAS RUMUNE! Ispunio se dakle Dineskuov san iskazan u
naslovu wegove zbirke iz 1979. godine: Vama na raspolagawu!
_______
krivawu hipokrizije i tiranije - do otvorenog sudara i samoizgnanstva. U mnogo ~emu
ova ocena je ta~na. Dinesku je dobio "stalne ~uvare" pred ku}om i nad glavom... Ne
objavquju wegove pesme u Rumuniji toga vremena, ali zato wegove pesme odlaze u svet
sa wegovim nepo{tednim i izazovnim intervjuima u evropskoj javnosti, i tako
Dinesku postaje jedan od duhovnih vo|a "rumunske revolucije" 1989. godine. Mogao je
Mir~a Dinesku da postane prvi predsednik Rumunije (malo je falilo), posle
^au{eskua - ono {to je postao Ilijesku, ali sudbina ili Slu~aj Komedijant je
udesio ne{to drugo: pesnik je krenuo iz "mahala istorije": osnovao je list
AKADEMIJA KACAVENKU, list otvoren i kriti~an, podsme{qiv i
samoironi~an, koji izlazi svake nedeqe u 150 000 primeraka i odmah plane!
29
Miroslav Luki}
U govorima Dineskua ima i arome i opomene jedne
nepotkupqive savesti, ~oveka i pesnika koji nije prihvatio stil novih
kameleona.2 Dinesku je pesnik koji zna "da svi mitovi la`u", da je
diktator i `derowa zajedno sa vodom izba~en iz korita, i da su mu
novi varvari odredili sudbu. U pesmi kojom se zavr{ava kwiga
PIJANSTVO SA MARKSOM, postoje i ova tri izvanredna stiha
: Razgrni mu pepeo, vidi da li je jo{ vreo. / Postavi ibrik. / Da
kafu ispijemo3, koji su glas razuma, mudrosti i izvesne rezignacije,
i poziva eventualnim ~itaocima {irom Evrope. Dinesku poziva,
dakle, na kafu u pepelu carstva mnoge, i disidente-besposli~are,
ali ne i Vaclava Havela koji je jedini od "onog istorijskog pli{a"
(~e{ke revolucije) "sa{io sebi par pristojnih odela", jer Dinesku je
pesnik koji nije trgovac i zna da pesnici ne dobijaju ~ak ni one male
stvari o kojima snevaju (kao {to ni Ezra Paund nije dobio malu
duvanxinicu!).
Kada Dinesku, malo kasnije ka`e: "Novo dru{tvo stewe /
le|a podvijenih pod besmrtnim ~inovnicima", ili " ^uvari nisu
odvi{e dobro ~uvani / i kradu i daqe sve {to dohvate", ili "
Siromahu koji je kao i uvek sre}an / hleb i daqe upada u govno", to
je ne{to {to }e dobro razumeti ~itaoci i u Poqskoj, i u Rusiji, u
^e{koj, Srbiji ili Albaniji, jer je to odli~an opis novog
neopijanstva sa kameleonima koji su se "sakrili u crkve" i u napadu
"bur`ujske filantropije" spremni su da anga`uju sve, pa ~ak i pesnike
koji su odlu~ili da traju odgovorno i ~asno. Dinesku je izvrstan
pesnik i zaslu`uje mnogo ve}i rad od uobi~ajenog uzgrednog prikaza,
jer se sve vreme obra}a ponosnom ~itaocu, svom bratu blizancu: mole}i
ga da se ne ukiseli (kao kupus?), da se ne kiseli, i da pazi kad prelazi
ulicu, da ga "ne zgaze kola Hitne pomo}i", po{to je ovaj pesnik
prozreo sve marifetluke postkomunisti~kih cirkusa i arlekina...
Dinesku je ostao umetnik, nije ga "samlela" rumunska
revolucija, on vas poziva na kafu i na doru~ak, i nemojte se
iznenaditi, ako vam usred razgovora o stvarnosti koja vas okru`uje, u
jednom trenutku ka`e: "Telali su dolazili s metrom da izmere /
platna Rembranta i Brojgela starijeg, / teraju}i stada ka
ramovima sa senom, / iz Van Goga bi cedili uqe od suncokreta"...
Jer to je pesnik koji levim okom gleda u pro{lost, desnim okom u
budu}nost, a tre}im okom (jer on ga ima!) u mitskog Kita koji se
nasukao, ne samo u Rumuniji, "hrabar i pomoskovqen"... Probajte
Dineskuovu {iru iz mahala istorije...
_________
" Osu|eni za nesavesnost u godini kada smo vikali kao prostak na trgu
da je kraq nag, promenismo kavez Sekuritate za onaj jozefinski koji je ukra{en
kao bo`i}na jelka: zlatar iz Slobozije, agent KGB, holandski, ma|arski i
norve{ki {pijun, prodavac domovine i kupqeni ~ovek, destabilizator,
analfabet, zlo~inac i ludak, Lewinov unuk i naho~e Mata-Hari..."
3
str. 57.
2
30
NE^ISTA SRBIJA I
TRAGOM VELIKIH SPAVA^A1
Pesnik Jagli~i} je u~inio javnim neke tajne, tabuisane
stvari: progovorio je o `rtvama - fa{izma i doma}eg socijalizma,
onog u kome je ro|en i odrastao. Jagli~i} rasvetqava - "mrak". Pa,
dobro, na}i}e se ve} neko da prigovori, zar to isto ne ~ini i jedan od
proznih pisaca "postmodernista", koji je napisao roman sa naslovom
"Mrak"? Albaharijeva kwiga "Mrak", {to se autora ovih redova ti~e,
jeste kwiga u prili~noj meri neuspela, u odnosu na Istinu. [to se
na{la u {irem ili u`em izboru, ~ak, za NIN - ov roman godine, za to nije
kriv wen autor, ve} `iri. Kompromitovali su se i ove, kao
uostalom i tokom proteklih godina, izabrav{i surogate i kwige
delimi~nih, zakasnelih istina.2
Albaharijevog junaka, uvla~i, Davor Milo{, bezbedwak, u nevoqnu
saradwu sa udbom, koja kasnije postaje voqna.
Albaharijev junak je ne - imenovan, a "roman" je napisan u prvom
licu, mo`emo ga ~itati i kao pi{~evu ispovest.3
Pored svega ostalog, "Mrak" je i jedna vrlo ve{ta
provokacija! Sjajno napisana kwiga "delimi~nih" istina, izvrstan
primer "konstruktivne" srpske proze.
_______
1
Pre nekoliko godina, kada je po~elo prikazivawe filmskog policijskog
feqtona BALKANSKA PRAVILA, veliko broj qudi bio je u okasneloj prilici da
pone{to sazna o "velikim spava~ima" me|u najpoznatijim umetnicima, koje je
policija koristila nekada kao svoja "sredstva". Ponavqawe te opore i stravi~ne
istine, posle toga osredweg filma, nije vi{e aktuelno: bilo je potrebnije
ne{to hrabrije, {to bi vodilo potpunoj, kona~noj istini: otkrivawe imena i
identiteta tih na{ih slavnih umetnika i inih koji su se bavili nedopustivom
dou{ni~kom delatno{}u: a za to G - din Albahari nema "onu" stvar!
2
David Albahari je napisao jednu vrlo zanimqivu kwigu , koja nije ni
roman ni autobiografija u pravom smislu re~i (strogo gledano), o prevodiocu i
piscu - `rtvi - slu`be dr`avne bezbednosti - prethodnog i ovog re`ima.
Za roman je va`no da nije dosadan, i Albaharijeva kwiga nije dosadna.
3
D. Albahari pi{e: " Pozvao me je (bezbedwak D. M. - moja napomena, F.
S. ) i kada je u jednom novosadskom ~asopisu objavqen blok tekstova o
postmodernizmu u ameri~koj prozi, da bi pohvalio moj prilog, skromni zapis o
kraju postmodernizma u ameri~koj prozi. Javio se, tako|e, da mi skrene pa`wu na
predavawe koje je u Britanskoj biblioteci trebalo da odr`i ugledni teoreti~ar
kwi`evnosti iz Londona, a koje nije bilo nigde najavqeno" (D. Albahari, Mrak,
Narodna kwiga, Beograd, 1997, str. 19)
Eto, ponekih "istina" o srpskom "postmodernizmu", i o ki{obranu pod
kojim se "razvijao", prema "svedo~ewu" jednog od "najuglednijih" "postmodernista".
31
Miroslav Luki}
Albahari je bio u prilici, pi{u}i "Mrak", da ide do kraja, da
obelodani sadr`aj bele fascikkle koji kompromituje neke pisce i
umetnike beogradske. Za{to nije?4 - Istina je najboqa odbrana!
Koliko je srpskim piscima druge polovine 20. veka uop{te
stalo do istine?Koliko srpski pesnici, na kraju HH veka, ~itaju
prirodu pa`qivo, s otvorenim umom i srcem? Koliko ih je bar koji
dopiru do vrata nebesnih, "od kojih se kqu~ nalazi s druge strane i
koja se samo iznutra otvaraju"?
__________
Albahari pi{e, povodom sadr`aja fascikle koju mu je ustupio D. Milo{:
"Neko u toj slu`bi (dr`avne bezbednosti - napomena - M.L. ) nije `eleo da se
zna da su i ta dva imena bila u rezidenciji ameri~kog ata{ea za kulturu. Znao
sam ko su ta dva imena, i niz le|a su mi se sjurili ledeni `marci. Zadrhtao sam.
Imaju}i u vidu wihov polo`aj u dru{tvu, razmere postupka Davora Milo{a
odjednom su postale toliko velike, da sam osetio kako mi ple}a popu{taju
pod pritiskom. U ovom ~asu, u ovom gradu, bezbroj qudi bi stavilo ruke u vatru za
wih, i mnogi bi po`urili pod barjak koji bi oni dr`ali . Davor Milo{ mi nije dao
sve`aw papira; dao mi je bombu. Ostalo je samo da, ako `elim, upalim fitiq"
(Albahari, isto, str. 79)
Ili, pogledajte ovaj odlomak: "U ve}ini slu~ajeva, dakle, spremnost na
saradwu sa sistemom bila je stvar mawe - vi{e slobodnog izbora.(...) / Nije,
dakle, bilo stra{no ono {to je osam pisaca govorilo. Naj~e{}e su to bile
bezna~ajne stvari, katkad najobi~nija ogovarawa, neretko zlobna podmetawa i
sitne pakosti. Jedan je, dodu{e, tokom nekoliko godina podnosio izve{taje sa svih
sastanaka Uprave Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Drugi je, na primer, detaqno
prepri~ao sa kim su se susretali ~lanovi na{e delegacije na kongresu sovjetskih
pisaca. Nai{ao sam i na spisak nepodobnih kwiga u privatnoj biblioteci jednog
od na{ih vode}ih pesnika. Postojala je navodno i pritu`ba na navodno
raskala{no pona{awe nekih mla|ih profesora na Filozofskom fakultetu. Jedan
pisac je tvrdio da zna da wegov kolega (koji se, uzgred, nalazio me|u osam imena)
ima devizni ra~un u [vajcarskoj. Desetine stranica bile su posve}ene susretima
sa piscima i umetnicima iz drugih na{ih republika, pogotovu iz Hrvatske i
Bosne. Re~i kao "strani agent", "prozapadni pla}enik", "nepouzdan i neodgovoran",
"destruktivan element", "neprijateq socijalizma", "{pijun", toliko su se
ponavqale, da su mogle da se pi{u kao skra}enice. U jednom podu`em dopisu
skretala se pa`wa na "razbija~ku delatnost" onih izdava~a koji "udaraju na sam
temeq napredne ideologije" time {to objavquju dela "proka`enih neprijateqa
komunizma i dobro poznatih sledbenika fa{izma" ; sledio je spisak kwiga Ezre
Paunda, Martina Hajdegera, Vladimira Nabokova, Ferdinanda Luja Selana i
Aleksandra Sol`ewicina. Autor toga dopisa, ugledni pesnik i esejista ( isticawe
- M.L. - za{to Albahari ne napisa makar inicijale toga "pesnika i esejista"?),
naveo je imena pisaca - urednika u izdava~kim ku}ama u Beogradu, Sarajevu i
Zagrebu koji su "direktno odgovorni za zaga|ivawe na{e ideologije". A postojalo
je i bezbroj detaqa sa prijema u stranim ambasadama, sa sastanaka redakcija
"Vidika" i "Kwi`evne re~i", privatnih ve~era i kwi`evnih tribina" ( isto, str.
96 - 97).
4
32
NE^ISTA SRBIJA I
Uzaludno je o~ekivati odgovor od na{ih kriti~ara, naro~ito
onih koji nisu istovremeno i pesnici, koji se nisu ispeli na takvu
visinu, da mogu da redukuju svukoliku razgranatost i bogatstvo sveta
formi na jedno prvobitno, prosto H, da mogu sa te visine da
posmatraju neizmernu diferenciranost toga prostog nepoznatog s
ve}om zadivqeno{}u nego {to bi drugi qudi posmatrali s gledi{ta
ove bogate raznoobraznosti onaj prvobitni, prosti praelement, kada bi
im on dostupan bio. Mi imamo kriti~are koji bi da budu nau~nici, a
naj~e{}e je to pseudo-nauka. Nau~nik treba da zatvori o~i da bi
na{ao istinu: treba da postane metafizi~ar. Do krajwih istina, ne
dolazi se ogledom; iza granica ogleda treba jo{ donekle i}i pomo}u
imaginacije, Misli, Duha, analogija i logi~nih zakqu~aka. Na{a
kwi`evna kritika (kako posledwih desetak godina, u periodu tzv.
"sponzorske kwi`evnosti" - tako bogme i prethodnih ~etrdesetak
godina) stvarala je zabune, dimne zavese, bavila se podizawem
Potemkinovih sela, bavila se pseudoustoli~avawima, pseudohijerarhijama. Drugim re~ima, nadzirana "odozgo", "rukovo|ena",
pravila je od mrava slonove, nije se bavila jer izgleda nije mogla
"jezgrom" moderne kwi`evnosti... Bila je daleko od bo`anske
svetlosti, kojom su gledali i `iveli wome, oni re|i pesnici koji
wenu su{nost mo`da nisu ni poznavali. Bilo materijalisti~ka
ili spiritualna, i jedna i druga vrsta kritike je znala
otprilike isto, tj. ni jedna ni druga nije znala ni vi{e ni mawe
o pretpostavqenom supstratu sveta nego {to jedan pobo`an
~ovek zna o Bogu.
Tu kritiku su pisali savr{eni ili nesavr{eni nihilisti...5
________
5
Ni~e je znao da nije veliki razmak izme|u savr{enog i nesavr{enog
nihiliste. U posleratnom periodu srpske kwi`evnosti, dominirali su nihilisti i
bezbo`nici. Stvaraju}i "klimu" bez religije, koja godi zaboravu i buja na |ubri{tu
bujnije od bujne vegetacije korova.
Religija ovde isti~emo, zbog ISTINSKOG SVETA, koji je "utemeqen
u pogledu Boga, tokom mnogih vekova... pru`ao obrasce umetniku koji je imao nadu
da }e im se pribli`iti ne toliko putem pribli`avawa koliko putem analogija.
Pam}ewe je u tome igralo va`nu ulogu, ali nekako pomo}nu, po{to se shvatilo
da "idealizacija", to jest izvla~ewe onoga {to je za datu stvar najbitnije,
jeste neizbe`na. U civilizaciji zvanoj hri{}anskom, vizionari su se, uostalom,
dosta nepovoqno odnosili prema Mnemozini, nazivaju}i je "majkom palih
prirodnih muza". I vaqda s pravom, jer kada je usled obezvre|ivawa sveta, ostala
sama, ona se nije pokazala kao pouzdana voditeqka" (^eslav Milo{,
KONTINENTI, De~je novine, Gorwi Milanovac, 1986, str. 271).
Velikom broju "pesnika" bilo je dovoqno da imaju politi~kog "wuha", da
pi{u onako kako se o~ekuje, kako je "dirigovano" (po`eqno), kako mo`e da "pro|e"
kod urednika, koji su tako|e bili "dirigovani" (~ak i kad je re~ o onima koje
nazivaju najboqim posleratnim srpskim pesnicima - to treba da se ka`e dok su jo{ u
`ivotu neki od wih).
33
Miroslav Luki}
Tako su se mnogi "pesnici" pewali stepenik po stepenik i
sticali "uspe{nu karijeru" sa izvesnim sme{nim, la`nim
samopouzdawem, koje }e biti podriveno, sru{eno, dovedeno u
pitawe, sutra, ili prekosutra, jer je "kula na pesku" pred
nezaobilaznom voqom Vremena.
Ma kako i ma koliko dugo bio gu{en Glas Savesti, uvek }e
neko da pre`ivi i da ostavi svedo~anstvo za slede}e generacije, koje
}e druk~ijim o~ima videti ono {to su "videli" prethodnici.
Ponovimo: kao i sve drugo na svetu, pesak i li{}e, oblaci i
korali, gradovi i grobnice, dela i nedela, pesnici i muzi~ari, la`i
i iluzije - sve }e biti prosejano na sitnim i gustim sitima
Vremena. Mi imamo toliko pesnika i pisaca, hvaqenih ovde, toliko
kwi`evnih nagrada i genijalnih dela koja se zaboravqaju istekom
kwi`evne sezone. A koliko ih je ~ija se dela prevode u Evropi i u
svetu? Ko misli da su za to krivi Evropa i svet, grdno se vara! Za{to
bi Evropa i svet prevodili srpske pesnike i pisce tzv. zavisne
konstruktivne kwi`evnosti i - kwi`evnost delimi~nih
istina?
(...) Milo{ je dirnuo u jedan koliko li~an toliko i bitan
problem - pesni~ke poetike, pam}ewa.6 PAM]EWE, upam}ena
podrobnost - eto najva`nijeg elementa pesni~ke poetike.
Ti va`ni elementi pesni~ke poetike nalaze se u pesni~kim
kwigama Jagli~i}a.7
_________
6
“Problem je izuzetno li~an, jer je u mojim pesmama i prozi oslonac za mene
bila upam}ena pojedinost. Ponovo podse}amo: Ne "utisak" i ne "do`ivqaj",
"pre`ivqavawe" - oni su tako vi{eslojni i tako te{ko prevodivi na jezik da su
prona|eni razni na~ini u poku{ajima da budu obuhva}eni - govor koji opona{a "tok
svesti" , pa sve do izostavqawa pravopisnih znakova, verbalnu magmu i bula`wewe.
Upam}ena podrobnost, na primer, drvenih slojeva u dodirom ruke izlizanoj dr{ci, po
mome ose}awu je zaslu`ivala da bude na neki na~in o~i{}ena, tako da bi ostalo samo
oko koje nesebi~no kontemplira dati predmet".
7
"Moj deda be{e ~etnik. I stric. I oba tetka...", veli Vladimir
Jagli~i} u pesmi Sli~ice (vidi u kwizi SRBIJA ZEMQA, Prosveta, Beograd,
1996, str. 136) Ocrtavaju}i svoju "`ivotnu poziciju" - poziciju onih ro|enih posle
Drugog svetskog rata, {esdesetih godina.
I nastavqa: "A posle: Sremski front, i obru~ oko ^i~e. / Bez prava
glasa, porodica, uzdanica poretka, / i otac komunista, pravi nastavak pri~e. /
Uze{e prvu klasu, preko dvadeset hektara, / al sve je pre`aqeno, po navici da
gube: / nek neko drugi vodu u vino pretvara, / pamet u glavu, deco, a s jezikom
- za zube."
Ocrtana je, dakle, porodi~na, egzistencijalna, politi~ka, pomalo
"{izofrena" situacija pesnika Jagli~i}a.
Vladimir Jagli~i} ro|en je 4. novembra 1961. godine u Gorwoj Sabanti kod
Kragujevca, gde je u~io osnovnu {kolu. Klasi~nu gimnaziju i Pravni fakultet
zavr{io je u Kragujevcu, gde i sada `ivi, i radi, kao zamenik glavnog urednika u
politi~kom magazinu "Pogledi".
34
NE^ISTA SRBIJA I
U okviru svoje (ali ne samo svoje) generacije, Jagli~i} je
veoma plodotvoran autor.8
Gospoda kwi`evni kriti~ari koji pi{u (ili ne pi{u) o
kwigama pesni~kim, treba da znaju i onu prostu istinu da osim
oficijelne kwi`evne kritike, postoji i kritika kwi`evnih dela
kroz vreme. Ona je delotvornija i ona }e nad`iveti dana{wu
kwi`evnu kritiku. Otkud to, upita}e neko, pisac ovih redova zna?
Kad nije prorok, vidovwak?
U na{oj kwi`evnosti se, posledwih godina, ~esto, raznim
povodima, poziva na nekakav "postmodernizam", a ne na konkretna
kwi`evna dela, nova kwi`evna dela.
Ima li neke kwige, objavqene posledwih desetak godina, bila
to kwiga proze (roman, pripovetke, pri~e) , ili poezije, hvaqene kao
vredno "postmodernisti~ko" ostvarewe, koja je zanimqivije i boqe
napisano, na primer, od samo dve Crwanskove kwige iz mladosti:
Dnevnik o ^arnojevi}u, Pri~e o mu{kom?
___________
Sa ruskog preveo slede}e kwige: Varlam [alamov: Posle Kolime (1990),
Nikolaj Gumiqov: Loma~a (1992), Igor [afarevi~: Rusofobija (1993),
Aleksandar Blok: Izabrane pesme (1994), Antologija ruske poezije osamnaestog i
devetnaestog veka (1994), Babken Simowan: Kroz balkanski ogaw (1994, sa grupom
autora), Babken Simowan: Miris domovine (1994, sa grupom autora), Arsenij
Tarkovski: Biti to {to jesi (1995). (....) - Daleko je ozbiqniji i plodotvorniji
od svojih tzv. ultraradikalnih pseudo - kwi`evnih kriti~ara. Pro~itao sam u
svoje vreme ono {to mu zamera jedan od kriti~ara (jedan od onih iluzionista
pripadnika, kako sam to ve} ukazao, k. p. Sombor) (re~ je o Jagli~i}evoj kwizi Senke
u dvori{tu, Slovo, Vrbas, 1996), pa tek onda spomenutu Jagli~i}evu kwigu, i - ?
Jagli~i} je pesnik koji je savladao zanat stvarawa stihova mnogo vi{e, i mnogo
daqe odmakao od svog "kriti~ara". (Najkra}e re~eno.) Jagli~i} se pita (u pesmi
Sli~ice, XXII - XIII): " Al {to ru{evan tako, za{to pust nam je hram? / I
niko da ga obnovi, i decu kri{om krste. / U porti nikad nisam toliko bio sam,
/ sem kad upadnu koze da pogane i brste. / I kivna }utwa popa, crkvewakova
dreka, / i zvonik, u skelama, drhtav, kad bronza pevne... / Samotno sveto mesto
dolazak drugi ~eka, / ~inodejstvuju vetar i grom, kad muwa sevne. // Samo
upe~en zna dubinu otrovnog ujeda, / o~e, i ja sam se beznadno ovde odao. / (Da,
ka`em, komunista, i sada je to uvreda): / o, kud bismo da nisi za platu slobodu
prodao?" (str. 137). I zatim na slede}oj stranici jo{ ~etiri stiha : "Ne komunista
- `rtva s oltarom srpskim slivena, / (pristi`e opet doba, kad se gine il
nem~i!), / u ime porodice i ~uvawa imena: / da ti ne be{e izgovor - nek ova glava
jem~i". U tim Jagli~i}evim stihovima, ima vi{e istine nego u kritikama na{ih
tobo`wih "postmodernista" (postmortemnista). Ne mo`e se ni jedan pesnik
osporavati u ime nekakve estetike, a u stvari po prikrivenom nalogu partijskom,
ni s leva ni s desna, ako je pesniku ciq - najjednostavnije re~eno - jednostavnost
i Istina.
8
35
Miroslav Luki}
Koliko ne{to zna~e u kwi`evnosti - moda, eksperiment,
nasilan raskid sa (`ivom) tradicijom? Sve je to prolaznije od
li{}a listopadnog drve}a!
Koliko je onih savremenih srpskih pesnika koji su napisali ne{to
vredno spomena o inteligenciji i su{tini kristala, o inteligenciji i su{tini
svetlosti, o energijama elektrike, vazduha, vasione - prirode? Mi izgleda
imamo mnogo ambicioznih pesnika, kod kojih je ambicija ja~a strana od
wihovog talenta i mukotrpnog rada. Ali ono {to nemamo to je duh
vrednovawa, pore|ewa. Bezbolnije je nezamerawe, }utawe.
U posledawa dva veka, Wego{ je jedan od najve}ih pesnika
srpskih i balkanskih, jer je osetio, video, izrazio, da u prirodi ne
postoji ni{ta malo po va`nosti: i za stvarawe mrava i slona
bila je potrebna velika sila, velika mo} stvorewa.
Svet ne odr`ava evolucija `ivih bi}a, ve} Bog, neprekidno
Bo`je prisustvo. Ko to Prisustvo ne vidi u svetu, neka ga
potra`i u sebi!9
Put kojim se zaputio pesnik Jagli~i}, barem kada je re~ o
zbirci Milanova~kim putem jeste dobar i po`eqan, put na koji je
morao iza}i i wime po}i: to je put prema Hramu i Bogu, prema drugim re~ima - Sve~oveku, Svezna~ewu i Svevremenu.
Pogledajte neku od Jagli~i}evih zbirki pesama nastalih posledwih
godina i uveri}ete se vrlo brzo da je ovom pesniku ozbiqan posao prevo|ewa
drugih pesnika na na{ materwi jezik bilo dragoceno iskustvo za
stvarawe vlastitih pesama. Valeri je znao da je pisawe, stvarawe poezije
sli~no, ako ne i isto, slo`enom stvarala~kom procesu prevo|ewa.
__________
"Otvori li, dakle, ~ovek o~i i pogleda na sebe, vide}e Boga: zatvori
li ih i pogleda u sebe, opet }e videti Boga. Da ni{ta vi{e u svetu nema, ~ovek
bi sam bio dovoqan svedok Boga. Na samom sebi on ima dva na~ina bogopoznawa :
bogopoznawe po telu i bogopoznawe po duhu. Ova dva na~ina bogopoznawa ~esto su
se dvojili kao {to se dvoje linije pod uglom, no u rezultatima su se uvek spajali
kao {to se spajaju dve kose linije u jednoj ta~ki. I tako se dobiva jedan
paralelogram, kojim se izra`ava odnos ova dva na~ina bogopoznawa. Jedno se
bogopoznawe naziva "prirodna teologija", a drugo "teologija duha". Ove dve
teologije se razilaze na po~etku, sastaju na kraju, jer i jedna i druga govore o
jednom istom Bogu, kao {to telo i duh govore o jednom istom Bogu..." - Nikolaj
Velimirovi}, Religija Wego{eva str. 105.
Wego{ je ~itao prirodu pa`qivo, s otvorenim umom i srcem, osetio je
wenu "duboku du{u, punu bo`anstvene harmonije"; video je u woj "veli~anstveni
hram, u kome Bog obitava. Veli~anstvo ovog sveta mo`e ~ovek samo onda osetiti,
ako veruje, da je on izraz jednog genialnog, savr{enog duha ; ina~e }e mu sva lepota
sveta biti ravnodu{na ili odvratna kao i lepota tela jednog idiota. Qudi ne
mogu istinski da qube ni telo bez duha niti duh bez tela; oni koji bi ovome
protivno tvrdili nesumwivo su u iluziji. Predmet qubavi mo`e biti samo
ovaplo}en duh, duh u telu. I stoga qudi nikad nisu mogli qubiti kao ~ista
duha no samo ovaplo}ena..."
9
36
NE^ISTA SRBIJA I
I ako se ovaj pesnik uporedi, ne samo sa wegovim pseudo oponentima, nego i sa pesnicima ~ak i desetak i vi{e godina starijim
od wega, uvek }e boqe pro}i, i danas, i u budu}im vremenima. Jagli~i}
se dragoceno razlikuje, ne samo od najuspe{nijih pesnika svoje
generacije, nego i od mnogih drugih pesnika prisutnih u savremenoj
srpskoj kwi`evnosti posledwih godina, pre svega, po svom odnosu
prema Bogu, Istini i Lepoti, Hramu, jednostavnosti, iskrenosti i
majstorstvu vezanog stiha.
Jagli~i} je pesnik kontinuiteta, pesnik koji ima izgra|en i
pozitivan odnos prema srpskoj tradiciji u naj{irem smislu re~i, i to
je dobro.
Kwiga Milanova~kim putem zavr{ava se pesmom MRTVI.10
Jagli~i} je metafizi~ki pesnik koji sa brisane ~istine "zove
upomo}"; ta wegova vrlina, pro`ima i ono najboqe u wegovom
pesni{tvu. Jagli~i} je daleko va`niji i zanimqiviji pesnik nego {to
se savremena i dijaboli~na kwi`evna kritika potrudila da mu to
prizna...
Pisac Jagli~i} nije ni "narodwak", ni "nacionalist" (u
najpogrdnijem ovda{wem zna~ewu: {ovinist) , ve} jaka, izrazita
stvarala~ka individualnost, obrazovan pisac i izgra|en pesnik, autor
koji je u{ao u duhovni preobra`aj, {to se vidi, recimo, iz
komentara, uz kwigu Milanova~kim putem.11
_________
"Oni ~ekaju, predugo, na zakazanim mestima, / ali an|ela nema:
zabasao u snegu" (str. 74).
Jagli~i} ose}a realnost vremena u kome `ivi, tragi~nu istorijsku i
egzistencijalnu sudbinu naroda kojem po ro|ewu pripada:
"Mrtva je Stara Srbija, ko mrve na mu{emi ", veli sa izvesnim
razumevawem, da bi odmah ironi~no dodao: "po slavqeni~kom ru~ku niko `iv nije
ostao" (str. 74, isto).
11
SKC, Beograd, 1997) . Jagli~i} spada "me|u pesnike", kako sam ka`e,
" koji ne dr`e do pesama uhva}enih u vazduhu ({to rekao Gete)". Za wegove pesme
"gotovo uvek, postoji va`an podsticaj, koji nije bez izvesnog uticaja na moj
`ivot. / Pesme iz zbirke Milanova~kim putem nastale su, izuzev nekoliko
starijih (Senka, Jutros, Tu`balica), u jesen 1996, i u prole}e 1997. godine.
Wena osnovna ideja je povla~ewe iz mirskog `ivota u dubqi, istinski ( isticawe M.L. ). / Prvo kolo, Prizori, bele`i neduboke utiske iz sveta gde vlada "logika
bombi - jaja" , i u kojem pesnik te{ko di{e. Putokaz bi trebalo da bude "privi|en
Bo`ji prst" iz pesme Prise}awe. Trebalo bi `iveti "uz Verdija do zore". Svet
bez Boga, bez umetnosti ubedqivije je besmislen..."
10
37
Miroslav Luki}
Albahari i Jagli~i} se mogu porediti, i kao prevodioci, i kao
pisci, i kao qudi, i, pre i posle svega, u odnosu prema istini, i pore|ewe
ne bi ispalo na {tetu Jagli~i}a!
Drainac je, podse}am, bio vi{e nego uspe{ni anticipator!
Sve {to je anticipirao, ili ono najva`nije, kao Rozanov (da li ga je
~itao? mo`da?), obistinilo se. Sve ono {to je napisao o kwi`evniku
i kwi`evnosti, a naro~ito o demokratiji balkanskih pisaca, moglo bi
se uzeti kao najta~niji, najsa`etiji, najpribli`niji istiniti opis,
ili ocena, kwi`evnosti i wenih najistaknutijih aktera, druge
polovine HH veka - od Tirane i Beograda do Moskve i Sahalina, od
Berlina, Budimpe{te i Bukure{ta do Mongolije, Vijetnama i Kine !...12
_________
Daqe: " Sredi{we kolo pod nazivom Trpki darovi most je, uvod je, u put
povratka. "Da poteram krave na poilo / knez Mihajla il ulicom Broza", ~ini mi
se dobro neostvarqivim zadatkom. Zati~em sebe u raznim predelima, pesme su
posve}ene `ivim i mrtvim prijateqima, bave se ushitom i zlo~inom - pa{te se,
u stvari, na me|i, ni tamo ni amo. Ta me|a nam, ~esto, i `ivot iscrpi, u
predomi{qawu. // Ali ovaj pesnik ne spada u prevelike kolebqivce. " Ono {to
ostaje" za mene je, ipak Milanova~ki p u t . Da ne postoji, do sada bih ga, iz
Erdoglije preko [umarica, utabao. A {to se, pri samom odredi{tu - o~evom
rodnom selu Dra~i - nalazi divostinski hram, gde stoluje otac Filimon - tu,
ve}, ne mogu ni{ta. Korak me, uvek, sam nanese. / Ra{ta? / Da se jo{ jednom
udahne "gutqaj slobode" punim grudima. // Kao {to je Bog, za pesnika, dobro,
istina i lepota (oslobo|eni straha), priroda (neupu}eni bi rekli zavi~aj) je (mesto
za ) hram. / I sve se sti~e u maju{nome, "|e je zrno klicu zametnulo" "...
12
Do{av{i na vlast u vrtlozima i po{astima gra|anskog rata,
jugoslovensko predratno politi~ko podzemqe je kao pobedni~ka strana
apsorbovalo i tzv. pisce "demokrate" (Krle`u, koji je postao Vo|in intimus;
mo}na nevidqiva ruka iza zavese; i Marka Risti}a, koga Vo|a postavqa za svoga
ambasadora u Parizu). Iz {iwela ovih pisaca "demokrata" - aristokrata, koji su
stvorili do`ivotni pakt sa Vo|inom klikom i vladaju}om koterijom, razvila se
kwi`evnost gangstera i mafija{a, posleratno kwi`evno podzemqe i pleme, za
koje su qudski `ivot i sloboda, uvek bili u drugom planu.
Ta kwi`evnost kwi`evnog podzemqa, korisnog, zavisnog, sraslog sa
duhom vremena, duhom dobrovoqnog ropstva, ima svoju istoriju, ~ak i kwi`evnu,
i estetiku, svoju povest i svoja ~udovi{ta i tuma~e, koji su napravili
izvanredne karijere (i jo{ uvek ih prave) na zaobila`ewu oko istine, i na tzv.
gangstersko - mafija{koj nauci mistifikacije. Skoro ~itav vek, umesto
li~nosti i karaktera, carovale su mrske kopije umesto originala, jednostrane i
bezli~ne kreature, koristoqubivi sledbenici Satane, sa glavama zmijaca...
38
NE^ISTA SRBIJA I
Mrtvi su znali istinu, znao ju je pesnik Drainac, i
toliki drugi, bezimeni.
[esdesetogodi{waci, danas, vi{e od pedeset godina
gledaju i ose}aju na vlastitoj ko`i, la` koja je odavno pre{la u
naviku. Nikada nisam bio sledbenik; {to ne zna~i da ponekada nisam
sawao o ne~emu druk~ijem i boqem; decenijama sam pisao i odbijao da
budem pisac, opsednut legendom o Sahalinu. Gutao sam otrov, kojega je
bilo svuda, u novinama, na kwi`evnim tribinama, u kwi`evnim
~asopisima, institutima i akademijama, na radiju i na ekranima
televizora, na ulicama i na trgovima, u vozovima i na brodovima, na
letovawima i na zimovawima.13
Mozgovi miliona su bili zavezani nerazdre{ivim,
Gordijevim ~vorovima. La`ima...Srbi su po{li za vo|om ~opora, koji
se pretvorio u goni~a ~opora i stada.14 Po{li su za zdravom i
mu{kom mr`wom prema svima koji se ne sla`u sa wima, za
iracionalnim profanim i satanskim Programom. Po{li su put
nacionalizma, inernacionalizma, etatizma, progresizma,
evolucionizma, scijentizma, kulturizma...
_________
Umrli su i nestali kao verni sledbenici, zabludeli monstrumi, ~lanovi
mra~nih lo`a, opasniji od gangsterskih kumova, ostaviv{i u nasle|e, kao zmije svoja
jaja, nakaze koje }e, po{to su posejane gusto i ve} nikle, sabla`wavati i 21. vek...
Umesto umetnosti iscequju}e i po`eqne, umesto dolaska tre}e
religiozne epohe stvarala{tva, na Istoku se ra{irio Divqi zapad: ni smrt
ovde tokom dve naredne decenije ne mo`e ra{~istiti sve ono {to je zamrsio
dvadeseti vek; ni smrt ne mo`e biti od pomo}i!...
13
Su{tinska kritika i analiza titoizma izostala je decenijama,
zahvaquju}i, p r e s v e g a , v e { t i m , A P O S T O L I M A KRIVOTVOREWA..
Sistemu, prozelitskoj kwi`evnosti.
14
Dragomir Mati} je napisao oporu i gorku kwigu o tome kako su se
vodi~i ~opora pretvorili u goni~e stada.
Wegov rad je posve}en, pionirskom nastojawu raskrinkavawa tih goni~a
stada, Glavnog Goni~a. (Tome su, na izvestan na~in, dale svoj doprinos, koju godinu
ranije ili kasnije, i pesme ili romani pisaca Aleksandra Luki}a, Matije
Be}kovi}a, Qubomira Simovi}a, Milovana Danojli}a, Danila Ki{a, Gojka \oga,
Mom~ila Seli}a, Ilije Moqkovi}a...)
Jo{ pre 1968. godine mnogima je u Jugoslaviji bilo jasno da je tzv. borba
za vi{e ciqeve, radi koje su pale ogromne `rtve, prestala da deluje dovoqno
savremeno. Komunisti~ko po{tewe sve mawe i sve re|e je bivalo geslo dana.
^e{}e je delovalo kao svetle}a reklama. Isterivawe visoke pravde ostajalo
je kao neki posao rezervisan za kwi`evne diverzante ...
"Detitoizacija, kao `eqa za kompleksnom istinom o epohi, ne ide
preko no}i, uprkos tome {to ~iwenice iz pro{losti sada naglo provaquju kroz
tvrd, doskora neprobojni oklop zvani~nih informacija. Od tog mog teksta iz 1985.,
zaboravqenog i zagubqenog, sa~uvalo se samo nekoliko odlomaka u "Dugi".
Ja sam hteo da ponovim slede}e: otkako je Dedijer sa svim svojim
39
Miroslav Luki}
Pisac, koji je napisao jedan od najboqih romana svetske
kwi`evnosti o staqinizmu i boq{evizmu, nekada{wi marbur{ki
student, autor romana "DOKTOR @IVAGO", zapisao je u jednom od
svojih eseja (objavqenom posthumno) da je paradoksalnost psihologije
u tome {to ona bira "indirektni, posredni postupak rekonstrukcije".15
__________
osobenostima i manama - prvi napravio promaju, pootvarav{i silna vrata i prozore
tabu - tema, tabu - li~nosti, tabu doga|aja, krenulo je napred. I - sada imamo bujan
talas istoriografije koji je za kratko vreme dosta u~inio u osvetqavawu
nedavne pro{losti, dana{wice i jo{ najavquje. I za jugoslovensku kwi`evnost
veoma je va`an sada{wi preobra`aj, pretvarawe ideolo{ke publicistike i
hagiografistike u istorijsku nauku, u procesu samoosve{}ewa (wenog i na{eg).
Pisac vi{e nije usamqen kao ranije, kao do ju~e tako re}i, i ne mora sve sam da
radi, recimo, kada se bavi periodom me|uratne Jugoslavije i ratom do 1945.
Istori~ar mu se pribli`io. Pi{~eva dobit je ogromna, naro~ito u na{e doba,
kada prevladava poetika dokumentarne kwi`evnosti", zapisa}e kriti~ar Sveta
Luki} ( 17. jula 1994.) povodom "prozivawa" Josipa Broza Tita i istorijskih
istra`ivawa Veselina \ureti}a.
Dodaje i ovo: " @eleo bih i sada da prozovem Tita, upravo u pore|ewu sa
Mao Cedungom. Pquvawem se ne dobija mnogo, sem kajawa biv{ih vernika i na taj
na~in se ne mo`e ni{ta razumeti iz proteklih 50 godina Jugoslavije. Mirna,
racionalna, konkretna kritika Tita i titoizma ostaje i daqe na{a presudna
obaveza bez koje se idu}i danas od nule - ne}e graditi budu}nost".
Uprkos referatskom tonu ovog kriti~ara, i nekim zabludama autora koji
nije mogao izbe}i, kao ni tetovirawe epohe o kojoj govori, dotaknuta je, makar i
okasnelo, rawivo mesto detitoizacije.
15
Psihologija, po Pasternaku, ostvaruje paradoksalni zadatak,
spoznaju}i subjektivnost u wenom neiskrivqenom obliku. Subjektivnost ne treba
podcewivati, jer }e odli~no "poslu`iti poimawu objektivnog u onoj wegovoj
osobenosti u kojoj mo`e da postane problem. U granicama same psihologije
subjektivnost }e biti ciq za kojim }e tragati wene rekonstrukcije". Ova
saznawa mogu biti va`na za pisca, koji se ne igra na jeftin na~in svojim talentom
i ambicijama. Ono {to bi u psihologiji, po Pasternaku, bila "rekonstrukcija", ima
svoj "pandan" u literaturi, a to je dekonstrukcija...
Taj metod }e, istina delimi~no, primewivati savremeni esejista, pesnik i
prozni pisac S. Igwatovi}. ^itao sam kwigu Kako mi je `aba uletela u usta sa
zaka{wewem od nekoliko godina, nekako u vreme kad se pojavila nova Igwatovi}eva
kwiga KAD SMO SVI BILI TITO I DRUGE PRI^E (Dositej, Beograd, 1994).
Ako treba stvari da nazovemo pravim imenom, to {to je Igwatovi} napisao nije ni
roman, ni ogled, nego ne{to izme|u toga, u su{tini: pi{~ev dnevnik. Pisan
uporno i iskreno, ali ne do kraja iskreno. Tu jo{ uvek ima obzirnosti, oli~ene u
brojnim inicijalima. Dakle, nema sve - istine. Za{to je nema, neka pisac
porazmisli. Dve kwige - u su{tini jedna! Nije li druga nastavak prve?
Obe imaju neadekvatne naslove, komercijalne i obzirne u neku ruku. Da
li je prvoj odredio naslov kao aluziju na onaj naslov pisma Mitje Ribi~i~a, odnosno
J. B. Tita, kao aluziju na zamisao nekog od tajnih dvorskih pisaca? Ponekad
naslovi i teme biraju pisce. Igwatovi} pi{e: " Se}am se kako je, opet u jednoj
kafanskoj zgodi, kwi`evnica R. pripovedala kakav je {ok, za wih, iza{le iz rata,
40
NE^ISTA SRBIJA I
Ono {to je ukrivano, u srpskoj javnosti, kwi`evnosti i
kulturi posle 1945. godine, sistematski, cementiralo je put tzv.
konstruktivne kwi`evnosti - kwi`evnosti delimi~nih istina.
Doista, Drainac je bio u pravu - “Literatura je postala poligon
rastopqenog uma po kome plivaju svete ribe koje se zovu umetnici,
preporoditeqi ~ove~anstva, u stvari ovejane la`ov~ine, gnusni
mistifikatori, odvratni provokatori, bestidni trgovci bedom
qudskog roda i svih ~ove~anskih svetiwa, mra~ne neznalice i
`ivotne mikromanije. Jedna vojska prepredenih glumaca, koji, za
dobre pare, glume revolucionarna herojstva i iskrenost,
antialkoholnost, moral jazavaca, {iju i marijana, ispravnost
vremena i naprednih ideja - spasonosni le{inari, u sovari koji
~ove~anstvo preme{taju kao glupo krdo bivola iz jedne baru{tine u
drugu, iz tamnice u tamnicu..."
Jagli~i} i Albahari na razli~ite na~ine rasvetqavaju mrak,
u kojem caruju etiketirane Drain~eve mrske kopije - veliki spava~i,
deca strave, zveroliko ustrojstvo.Jagli~i} nastavqa onim putem koji je
anticipirao pokojni Drainac pred po~etak Drugog svetskog rata; i on
nije toliko usamqen koliko se nekom mo`e u~initi na prvi pogled.
________
predstavqalo uvo|ewe novca i povratak na plate. / Ali mi je jo{ zanimqiviji,
paradigmati~no, moj generacijski drug M. koji je ovo slu{ao kao da mu je `aba
uletela u usta, pa onda odgugutao najneverovatniju asocijaciju : Kako je to bilo
romanti~no doba! / On sam je, iznad svega, obo`avao pe~enu sviwsku glavu, i nikad
joj ne bi odoleo kad bi ugledao kako mu se, izba~enih zuba, kezi ispod staklenog
zvona" (str. 131) .
Nije li to jedan od impresivnijih opisa kwi`evnih profitera i udvorica,
dvoli~waka u srpskoj savremenoj kwi`evnosti, srpskih kwi`evnih i ideolo{kih
jawi~ara? Onih koji se u kolektivnoj sferi neprestano napre`u da sa~uvaju i
odbrane od drugoga i drugih "svoju te~evinu"?
Igwatovi} se zatim prise}a jednog od onih uvodni~ara "PARTIJSKOG
razgovora u kulturi", uvoda u kome se uvodni~ar trudio "da nam predo~i
neminovnost ne nekog posredovanog, ve} direktnog i, tako re}i, partijskog
mecenata. Pozivao se na Mikelan|ela, zakqu~uju}i kako je taj genije imao mo}i
da i u okviru "papskih poruxbina" ostvari velika individualisti~ka dela. On
nam je, u stvari, pod firmom teorijske retorike, preporu~ivao pragmatsku,
koristoqubivu dovitqivost, nude}i je kao jedini vaqan uzor. I zato je, za
ilustraciju, birao makar i anahron, ali, po vlastitom mi{qewu, dovoqno
UPE^ATQIV primer" (str. 121) .
Bilo bi dobro da je, pri tom, napisao i pravo ime i prezime toga
partijskog uvodni~ara: kakvu }e predstavu imati oni koji tek dolaze o toj
nepreglednoj pra{umi na{ega posleratnog socijalisti~kog ki~a sa svim wegovim
nadqudima, herojima, polubo`anstvima i "kultovima"? Delimi~nu, ili zamu}enu,
nikakvu. - Kad tako zame}e tragove, Igwatovi} isto ~ini {to i Albahari, u ve}
spomiwanom primeru.
41
Miroslav Luki}
Albahari je samo jedan od favorizovanih predstavnika te tzv.
konstruktivne, korisne kwi`evnosti. Komersantske kwi`evnosti.
Albahari pi{e o politi~koj policiji, na svoj na~in, koji ne ko{ta.
U isto vreme, u srpskoj kwi`evnosti, pesnik samo jedne objavqene
pesme, Poqska mu{tikla16, stavqen je na CRNU LISTU.17
_______
16
Crne liste su kru`ile Jugoslavijom i sve su bile sakupqene u tzv.
BELOJ KWIZI, koja }e biti objavqena, dostupna {irokom krugu ~italaca. Pa
zatim - ubrzo - zabrawena. Duga bi bila pri~a o tome, i ona }e biti ispri~ana do u
detaq - kasnije... Aleksandar Luki} je bio, ili naivan, ili toliko ludo hrabar da
nije ni hteo da misli o svim posledicama, proisteklim iz ~ina objavqivawa Poqska
mu{tikla... Postojali su, dakle, qudi i pisci druk~iji od Albaharija, ili R.
Livade, ili na desetine drugih ~ije su kwige objavqivali ovejani, tj. monopolski
komunisti~ki izdava~i, koji nisu imali iluzije o tome u kakvom dru{tvu `ivimo; ono
nije trpelo jereti~ko mi{qewe, pa ni onda kada je bilo izra`eno na vrlo niskom
nivou. Ti qudi su znali da postoji Policija misli, kako Orvel ("1984", 1984. )
naziva svemo}nu Tajnu policiju, Politi~ku policiju ... Politi~ka policija sve
prati; ni{ta ne propu{ta. Ona u stvari dr`avom vlada iz svojih dubokih okriqa
ilegale i tame, iz svojih konspirativnih lavirinata. Oni uvek dolaze, kao i
mafija{i, i uzimaju ono najdra`e, i po nepisanom pravilu: kada se ~ovek najmawe
tome nada...
U to se li~no uverio pisac ove kwige osamdesetih minulog veka, uzgred budi
re~eno. 17
U subotu, 12. maja 1984. godine "Politika" je objavila, izme|u ostalog
i (na naslovnoj stranici): Sve~ana akademija povodom 40 - godi{wice Slu`be
bezbednosti. ^ASNO ISPUWENI ZADACI - istakao Stane Dolanc, savezni
sekretar za unutra{we poslove. - Samoza{tita je od po~etka predstavqala
neodvojivi deo NOR - a i revolucije...
Na str. 5. objavqen je u celini Govor Staneta Dolanca: JUGOSLAVIJA
OSTAJE ONO [TO JE BILA I [TO JESTE.
U istom broju "Politike" na udarnom mestu rubrike Politi~ka hronika
objavqen je i ~lanak Slavice ^edi} KRITI^KA RE^ BEZ PODMETAWA ( " U
"Kwi`evnoj re~i" treba negovati kriti~ki duh, baviti se svim pitawima, pa i
politi~kim, ali uz sposobnost redakcije da prepoznaje sve neprihvatqive idejne
orijentacije koje joj se nude - nagla{eno je na ju~era{woj sednici Predsedni{tva
RK SSO Srbije").
Spomenuta Politi~ka hronika bila je javni poligon za odstrel - urednika
i umetnika, filozofa i sociologa, i drugih, koji su se usudili na javno izno{ewe
druga~ijeg mi{qewe od zvani~nog.
"Sve~anom akademijom u beogradskom Centru "Sava" sino} je obele`ena
40 - godi{wica Slu`be bezbednosti. Proslavi ovog zna~ajnog datuma iz na{e
revolucije prisustvovali su Predsednik Predsedni{tva CK SKJ Dragoslav
Markovi} i ~lanovi Predsedni{tva, predsednici Skup{tine SFRJ, SIV - a,
SK, SSRNJ, JNA, dru{tveno - politi~kih organizacija i organa republika,
pokrajina i Beograda, pripadnici Slu`be bezbednosti, kulturni i javni radnici
i drugi gosti", pi{e "Politika".
"Posle intonirawa himne, Stane Dolanc, savezni sekretar za
unutra{we poslove, govorio je o osnivawu i radu organa i slu`bi bezbednosti.
Nakon toga su horovi, dramski i muzi~ki umetnici izveli jedno~asovni program
42
NE^ISTA SRBIJA I
Srbija druge polovine minulog veka unapred obogaquje i
sahrawuje svoje rasno potomstvo: u porodici, prvenstveno, a zatim i u
ratovima...Dokraj~avaju}i ga u miru gorem od rata...Tom zemqom vlada
o je duh pater familiasa, oli~enog u genseku, ocu porodice, direktoru
preduze}a, sekretaru komiteta, etc. Tom zemqom vrve oni koji su
tobo`e uspeli u `ivotu, na{i o~evi; naduti i puni sebe,
vlastitog autoriteta i zasluga. Ta zemqa je obele`ena odbojnim
znakovima... Tom zemqom vladaju |avolovi {egrti u milionima
primeraka! Prirodno je {to su se povukli u sebe, oni koji su bili
mawina o kojoj niko pojma nema: oni koji nisu uspeli u postizawu
savr{enstava mimikrije i |avolovih {egrta!
_______
inspirisan Titovim re~ima: Najbezbednija je ona zemqa koju sam narod ~uva...
Muzikom, pesmom i monolo{kim iskazima evocirane su uspomene na prelomne
trenutke u posledwe ~etiri decenije, u kojima je Slu`ba bezbednosti zajedno sa
narodom ~uvala na{u zemqu..."
" - U nizu zna~ajnih datuma na{e revolucije je i 13. maj 1944. godine.
Tog dana je drug Tito, u svojstvu Vrhovnog komandanta Narodnooslobodila~ke
vojske, u herojskom Drvaru, doneo naredbu o osnivawu odeqewa za za{titu
naroda, OZN- e - jedinstvene organizacije za za{titu revolucije", rekao je u
svom govoru S. Dolanc.
" - Tokom protekle ~etiri decenije Slu`ba bezbednosti je ~asno
ispuwavala sve zadatke koje joj je poverila na{a revolucija (isticawe - F. S. ). Na
to mogu biti ponosni i raniji i sada{wi weni pripadnici, svi na{i narodi i
narodnosti, cela zemqa. Jer, to su bile godine po`rtvovane i ustrajne borbe za
za{titu revolucionarnih tekovina, vlasti radni~ke klase i naroda, odbranu
nezavisnosti, slobode i integriteta zemqe, u~vr{}ivawa ravnopravnosti,
bratstva i jedinstva, ja~awa socijalisti~kog samoupravqawa, obezbe|ivawe
mirnog `ivota i stvarala~kog rada na{ih radnih qudi i gra|ana.
Koreni na{e bezbednosti i samoza{tite se`u jo{ u dane po~etka i
prvih bitaka na{eg klasnog revolucionarnog radni~kog pokreta sa KPJ na ~elu u
najte`im uslovima ilegalnosti i bur`oaskog terora. Za{titi redove KPJ,
SKOJ - a i revolucionarnih sindikata od provale bur`oaske policije i drugih
neprijateqskih prodora, sve se organizovanije pri{lo naro~ito posle dolaska
druga Tita na ~elo Partije..."
Tako je govorio {ef svih jugoslovenskih policija, potvr|uju}i
NERASKIDIVU VEZU IZME\U PARTIJE I POLICIJE. Crno na belo.
Dolanc je podvukao i slede}e: "...- Treba i povodom ove jubilarne
godi{wice ista}i da je ^etvrti Brionski plenum CK SKJ, jula 1966. godine, bio
zna~ajna prekretnica u istoriji na{eg dru{tva, a u okviru toga i slu`be
bezbednosti. Bio je to, u stvari, obra~un sa ideolo{kim shvatawima koja su bila
u suprotnosti sa linijom razvoja socijalisti~kog samoupravqawa, sa nosiocima
birokratsko - centralisti~kih i dogmatskih tenedencija, sa onima koji su
poku{ali da slu`bu bezbednosti stave iznad partije i iznad dru{tva, i koji su
nastojali da ona postane oru|e wihove borbe za vlast.
Ogromna ve}ina pripadnika slu`be bezbednosti ne samo da nije
prihvatila poku{aje tih grupa i pojedinaca, ve} je odlu~no sledila liniju Saveza
43
Miroslav Luki}
U porodicama u Srbiji vlada jedan u`asan, nepedago{ki,
tobo` koristan i ritualni u osnovi krvni~ki obred da se svaki sin
koji {tr~i iz porodice, sela i okoline kojoj pripada, suzbije svim
sredstvima, time {to }e mu ba{ najbli`i rogove polomiti, da bude
{ut ovan, a u tome ocu despotu i porodici zdu{no poma`u i svi
ostali...
_________
komunista i druga Tita. Drug Tito je vi{e puta s razlogom nagla{avao da to
nije bio obra~un sa slu`bom bezbednosti, ve} sa nosiocima deformacija i u
dru{tvu i u slu`bi.
Na osnovu kriti~ke analize izvr{ene na ^etvrtom plenumu CK SKJ,
slu`ba bezbednosti se razvija kao integralni deo socijalisti~kog
s a m o u p r a v n o g s i s t e m a , sa precizno odre|enim zadacima, pravima i
odgovorno{}u, kao [email protected] I POUZDANO ORU\E
socijalisi~kog
samoupravqawa
u BORBI PROTIV KLASNOG I SVIH DRUGIH
NEPRIJATEQA, za o~uvawe REVOLUCIONARNIH TEKOVINA i
obezbe|ewe uslova za slobodan dru{tveni razvoj..."
" - Na{a slu`ba bezbednosti je DANAS prioritetno orijentisana
na OTKRIVAWE organizovane podriva~ke delatnosti... U prirodi na{eg
sistema je da su nosioci aktivnosti na razvijawu dru{tvene samoza{tite U
PRVOM REDU Savez komunista i druge dru{tveno - politi~ke organizacije,
dru{tveno - politi~ke zajednice i samoupravni organi I DRUGI
SUBJEKTIVNI FAKTORI..."
"Na{u socijalisti~ku samoupravnu demokratiju", Dolanc defini{e
ovako: " - Ta demokratija je izraz i oru|e socijalisti~kog samoupravqawa vlasti radni~ke klase i samoupravno udru`enog rada. Ona se ne mo`e pretvoriti
u slobodu za antisocijalisti~ke ciqeve i kontrarevolucionarnu aktivnost.
Takva demokratija bi, u stvari, samu sebe ukinula. Vara se svaki onaj ko misli
da se socijalisti~ko samoupravno dru{tvo NE]E [TITITI protiv poku{aja
ukidawa do sada osvojenog prostora LI^NIH I SAMOUPRAVNIH
SLOBODA I PRAVA RADNIH QUDI I GRA\ANA. A upravo to, u su{tini,
`ele UNUTRA[WI I SPOQWNI NEPRIJATEQI".
Dolanc je - da se ne bi zavaravali "spoqni i unutra{wi neprijateqi",
"nepo{tena inteligencija" i drugi "neslavni proroci", zavr{avaju}i svoj govor bio
sasvim decidan: "Ve} 40 godina neprijateqi stalno prorokuju raspad Jugoslavije
ili, pak, da }e ona skrenuti sa svoga puta. Mnogi su se pitali {ta }e biti sa
Jugoslavijom posle Tita. Odgovor na to ve} su dali na{a radni~ka klasa i na{i
narodi i narodnosti : Jugoslavija ostaje ono {to je bila i {to jeste - onakva
kakvu smo je sa Titom na ~elu ~etiri decenije gradili. Radni~ka klasa, radni
qudi i svi na{i narodi i narodnosti svesni su da je samo federativna,
nezavisna, socijalisti~ka samoupravna Jugoslavija garant sveukupnog dru{tvenog
razvoja, garant wihovog nacionalnog i socijalnog postojawa i razvoja. Otuda i
takva mo}, re{enost i sposobnost svih na{ih qudi da za{tite TITOVU
JUGOSLAVIJU I NA[ SOCIJALISTI^KI SAMOUPRAVNI PUT..." itd.
- Zar tako svemo}noj Slu`bi bezbednosti, {to ponosno isti~e svoje blistave
uspehe u ~itavom posleratnom periodu, nije bilo dovoqno ^ETRDEST GODINA
NEPRESTANOG I AKTIVNOG DELOVAWA, da otkrije sve UNUTRA[WE
NEPRIJATEQE i privede ih Sudu pravde?
44
NE^ISTA SRBIJA I
Nije bio mali broj onih koji su u Jugoslaviji tih
osamdesetih godina mogli da pro`ive ostatak svoga `ivota
sasvim mirno i sre}no bez onoga {to ~ini glavni smisao ~oveka zato~nika istine...
_________
Ko ju je u tome spre~avao?
Zar je iko u tome mogao spre~iti?
Ako su zaista postojali UNUTRA[WI NEPRIJATEQI, za{to [ef
savezne policije nije naveo wihova imena i prezimena? Odgovor na ova pitawa
ponudila je tzv. BELA KWIGA. Zatim, ubrzo, za Dan mladosti, i beogradska
"Kwi`evna re~", list u kome su ( 25. maja 1984. godine) obelodaweni svi izdava~ki
proma{aji ovog lista, kao i imena indeksiranih pisaca, autora stavqenih na Crnu
listu, da budu "odstreqeni", kao i glavni urednik lista G. Te{i}.
Bela kwiga postala je poznata naj{iroj jugoslovenskoj javnosti posle
partijskog savetovawa odr`anog u Zagrebu, 23. marta 1984. godine.
Ovom savetovawu prisustvovao je i predsednik CK SK Hrvatske M.
[piqak.
Dokument ima oznake, zvani~ne, hrvatske i jugoslovenske komunisti~ke
partije. BELA KWIGA je kuvana i skuvana u najmra~nijim laboratorijama
politi~ko gangsterskog podzemqa i predstavqa INDEKS nepo{tene inteligencije,
skoro globalnu Crnu listu jugoslovenskih stvaraoca (beogradskim pripada
najistaknutije mesto!). Inicijator ovog Ruskog boq{evi~kog adresara, duhovni i
politi~ki, dr [uvar, pobrinuo se da se popi{u i identifikuju oni najistaknutiji
pojedinci iz redova inteligencije, koji su "glavna podloga duhovne
kontrarevolucije". DUHOVNI KONTRAREVOLUCIONARI su, dakle, pre
svega i pre svih, u prvim redovima UNUTRA[WIH NEPRIJATEQA! BELA
KWIGA i weni crni sastavqa~i, u direktnoj su vezi sa {efom federalne
jugoslovenske policije - najmo}nijim ~ovekom brionske monarhije u wenom dugom
sumraku; "manifest neostaqinizma kojim se upozorava da je bauk slobode krenuo
iz Beograda i kru`i Jugoslavijom", godine 1984. nikome drugom nije bio potreban,
osim politi~koj policiji (Slu`bi dr`avne bezbednosti), Stanetu Dolancu i
comp.
"Prikovav{i na stub srama mnogo toga {to pripada samim vrhovima
jugoslovenske i evropske umetnosti i kulture, zastupnici duha BELE KWIGE
hteli su nas, izgleda, vratiti u ve} davno prevazi|eno istorijsko doba carovawa
@danovqeve i Zogovi}eve estetike, u vreme partijske arbitra`e i soc realisti~kog doktrinasrtva" ( S. Dautovi}).
I BELA KWIGA, i govor {efa federalne policije, diktirani su iz
jednog jezgra i centra, i napisani
na osnovu usavr{enih NA^ELNIH
PRINCIPA SOCIJALISTI^KOG SAMOUPRAVNOG NOVOGOVORA.
Skicu portreta Dolanca, na~inio je jedan srpski pisac koji je bio u situaciji
renegata jugoslovenske revolucije i otpadnika "sistema".
"...Sa Edvardom Kardeqom, (Dolanc) reprezentuje i personifikuje slovena~ku
politiku u titovskoj Jugoslaviji. Kardeq je bio mozak titoizma, Dolanc je wegova
pesnica deceniju i po. On je vladavini, staro{}u onemo}alog Tita, davao energiju
alpiniste i okrutnog lovca na sitne zveri. Tito je sa Dolancem nadokna|ivao one mo}i
koje su mu smalaksavale i bez kojih wegova despotija ne bi funkcionisala, a to su :
lukavtsvo, beskrupuloznost, upornost u naopakoj politici. Kardeqeva "samoupravna"
destrukcija Srbije i utvr|ivawe hrvatsko - slovena~ke hegemonije, bez Dolanca, wegove
autoritarne voqe i energije, ne verujem da bi se tako uspe{no odr`avali. - Skoro deceniju
i po u "samoupravnom socijalizmu", sistematska, brutalna i totalna albanizacija Kosova
45
Miroslav Luki}
Taj vidqivi i nesumwivi znak blagostawa u palankama
{pekulanata, li`isahana i karijerista, provincijalnih mahera,
najuspe{nijih qudi, {to bi svuda drugde bili tretirani kao
pri{ipetqe ili intelektualnu olo{, zadojeno duhom profiterstva.
Malogra|an{tina, prvi put u istoriji, dobilo je izuzetnu
priliku da se razmahne.
_________
i Metohije ne mo`e se zamisliti bez "zelenog svetla" i za{titni{tva punopravnog i
samovoqnog sekretara SKJ i {efa celokupne obave{tajne slu`be Jugoslavije Staneta
Dolanca. Taj istaknuti slovena~ki politi~ar obezbedio je sebi bar jednu stranicu u
budu}oj istoriji Velike Albanije. U funkciji dr`avnog sekretara unutra{wih poslova,
koliko se se}am, i ~lana Predsedni{tva SFRJ, izjavio je predstavnicima doma}e i strane
{tampe da je velikoalbanska pobuna na Kosovu 1981. godine studentska demonstracija zbog
lo{e ishrane u menzama. Ta }e politi~ka la` u}i u antologiju politi~kih la`i. Za stvar
Velike Albanije ima jo{ jednu neprocewivu intelektualnu zaslugu : ubedio je predsednika
slovena~ke Akademije nauka i umetnosti i profesora medicine dr Janeza Mil~inskog da u
svojoj stru~noj ekspertizi potvrdi da je \or|e Martinovi}, iz nastranog sladostra{}a,
sa odre|ene visine, golom guzicom, mogao da sko~i na fla{u lozova~e i kroz ~mar zabije je
sebi u podrebarni prostor. - O stvarnom moralnom i politi~kom liku posledweg velikog
slovena~kog "Jugoslovena", Staneta Dolanca, saznajemo i tek }emo saznavati u
feqtonistici zabavne {tampe..."
Protiv pesnika - Aleksandra Luki}a (prikovanog na stubu srama politi~ke
hronike “Politike”, zatim “Kwi`evne re~i”) nije podignuta optu`nica, nije
pozivan na informativne razgovore u SUP (kao G. \ogo), nije izba~en iz Partije,
niti suspendovan sa posla (kao novinar "Politike" i pesnik R. \uri}): jer nije imao
posao, niti je bio ~lan Partije...^inilo se kao da je stvar legla...
Za{to se svega toga prise}am, u ovoj pri~i, koja je krenula tzv. t r a g o m
velikih spava~a? Jesam li zadremao i zaboravio {ta je tema ovog rada?Ne. Aksel
Senkovi} je, od po~etka, kao pesnik, razotkrivao la` koja je u{la u istoriju, demoniju
falsifikovawa. ^inio je to uprkos ~iwenici da je skoro svemo}na Politi~ka ili
Tajna policija - policija misli - razapela svoje vidqive i nevidqive mre`e svuda...
Mla|i pesnici, oni koji dolaze, bili su naravno, opasniji od ~itave indeksirane
nepo{tene inteligencije i antitioisti~ke opozicije predvo|ene Dobricom
]osi}em.^itali su druge kwige, jer su znali strane jezike, a ne one koje su im u zemqi
poturali. ^itali su i Kolakovskog, koji je znao da "svaki intelektualni `ivot
mora da zakr`qa i kona~no da zamre ako nema ili ne sme da bude suprotnosti.
Kulturne snage, izvedene na svetlost, podignute na pijedestal i obasute
materijalnim privilegijama, ne proizvode ni{ta sem karikature istinskog
`ivota; monopol vodi ka duhovnoj smrti upravo onih koji od tog monopola `ive".
Bili su opasni, ponavqam, zato {to su bili potencijalni pretendenti, ne na
presto, ve} na omogu}avawe prodora Potpunih, sakrivenih istina. Oni jo{ nisu
bili zahva}eni krdima, opozicionim ili bilo kojim drugim; dolazili su kao
predvodnici stampeda. Bili su nepredvidqivi; sli~ni zaverenicima i spremni na
sve, ba{ zato {to nisu odwihani na gluposti i kukavi~luku onih koji
parali{u..."onih potpuno predanih, odanih tegle}ih kowa"... Jednostavno re~eno,
oni uop{te nisu zarezivali MONOPOL jugoslovenske Partije, kontrolu nad
svim. Mladi pesnici su polako i strpqivo, kao tiha voda, podlokavali
instrument za pusto{ewe intelektualnog `ivota. Vrlo dobro se se}am
orvelovske 1984. godine u Beogradu, i u ~itavoj Jugoslaviji. Bilo mi je jasno da posle
likvidacije izdava~ke ku}e "ZAPIS" - disidentskog gnezda, indeksirani pisci i
umetnici ne}e imati vi{e {ansu da bilo gde objavquju svoje kwige; zato sam odlu~io
46
NE^ISTA SRBIJA I
Svemu tome su kumovali na{i o~evi, pa i moj otac, ~ak i
kada je kao mlad ~ovek bio zgro`en nadirawem duha nihilizma, koji
}e jednoga dana ovu zemqu dovesti u potpuni |orsokak istorije18 i
svega!...
_________
da pokrenem ALTERNATIVNA IZDAWA, iako za to nisam imao ni pribli`nu
adekvatnu finansijsku svotu ; osim ako ne ra~unam onu moralnu podr{ku moje `ene
Avgustine i moga mla|eg brata Aksela Senkovi}a.
Alternativna izdawa su nikla iz nemirewa sa postoje}im stawem
stvari; sawao sam da postanem mali izdava~, koji }e objavqivati prvenstveno
one rukopise koji predstavqaju najintimniji i najli~niji glas koji se ni~im ne
mo`e ugu{iti...
^ak sam, pred odlazak moga mla|eg brata u Ameriku, dao intervju jednom od
onih beogradskih listova koji je bio ponajvi{e na meti BELE KWIGE i politi~ke
policije, {to je bilo i preuraweno, i brzopleto. Objasnio sam, crno na belo, za{to
pokre}em Alternativna izdawa, {tavi{e i {ta bih voleo da objavqujem. Rekao sam da
bih najradije afirmisao najmla|e pisce, one koji dolaze, tj. pre svih Aleksandra
Luki}a i ... To je bila prili~no nesmotrena, ishitrena izjava, ali to sam po~eo da
shvatam, kasnije, tek onda - kada kada su me po~eli opsedati qudi koje uop{te
nisam poznavao, “pisci” koji su nudili svoje rukopise i novac za {tampawe (me|u
wima je bilo profesora univerziteta, biv{ih informbirovaca, studenata,
penzionisanih i razo~aranih oficira JNA, profesora sredwih i osnovnik {kola,
~ak i doma}ica, pa i trgova~kih putnica - vrlo zgodnih i frivolnih mladih
`ena). Da u toj bulumenti skribomana dominiraju nekompromitovani policijski
provokatori shvatio sam prekasno, tj. kada su u~estali dolasci u moju
kancelariju - krajem 1984. godine - nekoliko tzv. pisaca, me|u kojima se naro~ito
isticao jedan vojni penzioner u ~izmama vi{weve boje, jedan biv{i ozna{ i
informbirovac, jedan slu`benik - kwigovo|a, samouki narodni umetnik, i dve `ene.
Prva je bila lepa studentkiwa, }utqiva vila i stihoklepac - }erka jednog na{eg
konzularnog slu`benika. Nikad je pre toga nisam video - preporu~io ju je, tj. uputio
na mene, jedan od mojih bliskih kolega. Druga je bila jedna tridesetogodi{wa
lepotica, udata, nesre}no, kako me je diskretno stavqala do znawa od prvog susreta,
tobo`wi trgova~ki putnik, sekretarica i istovremeno qubavnica jednog
penzionisanog generala JNA, pisca podebqih memoara...Odbio sam, na kraju krajeva,
uma{}ene rukopise svih tih pisaca, pre svega zato {to su bili vi{e izraz preteranih
ambicija i samoqubqa, nego rezultat dara...
18
Pesnik Jagli~i} progovorio je u`asima smrti, o tragi~nom nesnala`ewu
i zabludama, u ciglo nekoliko stihova: "Posvuda oni, mrtvaci. ^im za|e{, nekud,
duboko, / Sa kostiju im visi meso natrulo, golo. / Onoga u potiqak, drugog u
slepo, oko, / da zgreju rebra bela, igraju do zore kolo. / Nebo je prazna posuda, pod
zemqom koren o`ili, / a sve izme|u wih: `ivoisprazno, ta{to. / Ra{ta se
~udi{, ludo? @ivot su ulo`ili, / da, pre no smrt ih sna|e, i ne pomisle za{to.
// I niko da ih razume, niko svet da im objasni. / An|eo predvodnik, samo. Ali
on , dugo, kasni" (isto, str. 74).
Da li je neko sa`etije i upe~atqivije ocrtao prazninu sveta na{eg,
prazninu praznih godina, prazninu naroda i muklost tupog tavorewa i op{tu istoriju
praznine i o~aja i bezbo`nosti? Jagli~i} je, dakle, pesnik koji vi{e kazuje, ako ga,
oslobo|eni kwi`evno-sekta{kih strasti, pa`qivo ~itate, nego svi srpski
47
Miroslav Luki}
Nisu odgovorni samo na{i o~evi, i nisu odgovornosti
iste.Nisu samo oni pripomogli stvarawu profitera i velikih
spava~a. Sloboda probija kauzalne odnose, u{an~ene u objektiviranom
svetu fenomena. Sloboda po svojoj najdubqoj su{tini dolazi iz
drugog sveta, protivure~e}i zakonima ovog sveta i prevr}u}i ga.
Sve kwige koje su se pojavile posle osamdesetih godina o J. B. Titu i
fenomenu titoizma, jedva da su dotakle istinski problem slobode:
problem stvarala{tva.19
Kwi`evnost je najodvratniji oblik trgovine20, kako ka`e
Rozanov, i dvostruko je odvratnija kad je u woj ume{ano i ne{to
talenta...
_______
"postmodernisti" (kad bi stali na drugi tas terazija). Eto za{to je imalo smisla
uporediti ovog pesnika sa jednim drugim prozaistom, starijim i favorizovanijim.
19
Bilo je, kao {to rekoh, re - konstrukcija, naj~e{}e delimi~nih,
nepotpunih. I kao da niko od tih pisaca istoriografskih dela, romana, poema ili
publicisti~kih nastojawa nikada nije bio ~uo za onaj ber|ajevqevski stav o odnosu
istine i slobode: "Da li je mogu}a sloboda bez saznawa istine i da li je mogu}e
saznawe istine bez slobode?" Ber|ajev je to pitawe postavio poodavno, pri tom
je podsetio svakog, pa i eventualne pisce o fenomenu titoizma, na ono {to je
re~eno u jevan|equ: " Spoznajte istinu i istina }e vas u~initi slobodnim".
20
Pisci prethodnici kwiga na temu detitoizacije prizvali su
vampira i ne~iste sile peru}i svoje ruke. Igwatovi} je prizvao - tobo`e bezuslovno ~itawe pro{losti.
"Treba samo otresti pra{inu s tih trebnika u platnu i sa
zlatotiskom, sa starim slogom, treba duhnuti po tim pra{wavim opusima da
bi se videlo kako sve to leti" ( KAD SMO SVI BILI TITO i druge pri~e,
Dositej, Beograd, 1994, str. 99). U tom "stilu", duhu i zamahu, Igwatovi} je napisao
jedno otvoreno delo, prvu kwigu koja mu se m o g l a v r a t i t i , i koja predstavqa onu
bistru i providnu vodu u kojoj se vide mnoge `abe...
U su{tini, Igwatovi} je od lektire i sredine i epohe u kojoj je `iveo,
koristio gra|u kao {to p~ele sisaju svoju hranu ne o{te}uju}i cvet...
Bog je prizvao Avrama, Rozanov je prizvao Boga.
Pi{u}i kwige "Kako mi je `aba uletela u usta" i "Kad smo svi bili Tito",
Igwatovi} je gotovo bio tako blizu prilike da mu se "vrati" neka od tih, upravo
spomenutih kwiga. Me|utim, nikome se jo{ kwiga nije vratila, ni Igwatovi}u, niti
bilo kom od wegovih vr{waka, ni bilo kom od wihovih prethodnika. Jer takva kwiga
je zahtevala, pored nesumwivog dara, snage, ume}a, i duh, koji nisu imali srpski
pisci ro|eni odmah po okon~awu jugoslovenske revolucije...
(Toj temi }emo se ina~e vratiti kasnije i dati argumente za wu!)
48
NE^ISTA SRBIJA I
PREVREDNOVAWE
Uvod
"[ta vi, i ti kao u~eni qudi, predstavqate srpskom narodu? "
Ovim o{tro intoniranim kriti~kim re~ima, obratio se otac
Sava, iguman ov~arsko - kablarskog manastira Vaznesewa (septembra
1992) Jeroti}u.1 Prigovor oca Save upu}en Jeroti}u, indirektno je
upu}en i svim drugim srpskim intelektualcima, ili u~enim qudima;
onima koji su se zaboravili; onima koji su gledali, uvek, da se nikom
ne zamere, izbegavaju}i da govore ono {to je jedino potrebno. Jeroti},
ipak, spada u one re|e u~enije Srbe (redovni ~lan je UKS i
Medicinske akademije, a odnedavno i dopisni ~lan SANU). Pa ipak,
prigovor je upu}en Jeroti}u (Beograd, 1924) koji je zavr{io
Medicinski fakultet i specijalizirao neuropsihijatriju, a u
[vajcarskoj, Nema~koj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je vi{e
decenija kao {ef Psihoterapeutskog odeqewa bolnice Dr. Dragi{a
Mi{ovi} u Beogradu, a od 1985. godine predaje kao profesor po
pozivu na Teolo{kom fakultetu u Beogradu.2
___________
1
I nastavio: "Pojavquje{ se, ~ujem, na televiziji i pri~a{ ono {to
tra`e od tebe (sva isticawa - M. L.), a ne svedo~i{ Boga, ne govori{ o Bogu koga
je narod jedino `edan i gladan. Polovi~an si, mlak si, upla{en si, gleda{ da se
nikom ne zameri{, a {to se tako neprestano zanera{ Bogu - nikom ni{ta!
Kakav si mi ti to doktor, koga le~i{ i ~ime? Zar u ovim prete{kim, mo`da
posledwim vremenima, ti izbegava{ da govori{ ono {to je jedino potrebno, nego
trabuwa{ {ta su te drugi nau~ili i {ta si pro~itao kwigama . Zna{ li ti
koliko ti je godina ? Isto koliko i meni zar ne! I {ta misli{, koliko nam je
ostalo `ivota? Zar ti ne uvi|a{ i ne sagledava{ {ta si sve propustio u
`ivotu i {ta si sve suvi{no govorio, pisao, ~inio? Zar treba da postanemo
sasvim nemo}ni pa da shvatimo {ta je jedino potrebno da govorimo i radimo?
Preni se, uozbiqi i posveti se sav Bogu, ovo vreme {to ti je jo{ Bog ostavio da
Mu se ceo posveti{" (Jeroti}evo delo, str. 53 - 54) .
2
[ire interesovawe odvelo je Jeroti}a iz psihijatrije i psihoterapije u kulturnu
antropologiju. Posve}uje niz godina negovawu odnosa kwi`evnosti i psihijatrije, objavquje
~lanke, eseje i ve}e monografske studije iz doma}e i svetske kwi`evnosti. Studiraju}i
psihologiju i teologiju (koje nije zavr{io), Jeroti} je razvio obimnu i plodnu publicisti~ku
delatnost iz grani~nih oblasti religije i psihoterapije i filozofije i psihijatrije. Osim
uxbenika i monografija objavio je slede}e kwige: PSIHOANALIZA I KULTURA (1974),
BOLEST I STAREWE (1976),IZME\U AUTORITETA I SLOBODE (1980),
NEUROTI^NE POJAVE NA[EG VREMENA (1981), NEUROZA KAO IZAZOV
(1984), DAROVI NA[IH RO\AKA, 1. deo (1984), ^OVEK I WEGOV INDENTITET
(1988), JUNG IZME\U ISTOKA I ZAPADA (1990), MISTI^KA STAWA, VIZIJE
I BOLESTI (1992), PUTOVAWE U OBA SMERA (1992), DAROVI NA[IH
RO\AKA, 2. deo (1993) i PSIHOLO[KO I RELIGIOZNO BI]E ^OVEKA (1994).
Neke od ovih kwiga imale su i po nekoliko izdawa. (....)
49
Miroslav Luki}
Prigovor koji otac Sava upu}uje Jeroti}u (uprkos tome {to
iza Jeroti}a stoji pozama{an opus, kao i ograda da otac Sava " ~ini
mi se, drugih {kola, osim mona{ke nema"), nije za podcewivawe.
Jeroti} komentari{e taj prekor, to jest, pi{e povodom wega.3
Indirektno, Jeroti} uva`ava prigovor oca Save. Direktno
Jeroti} je na najsa`etiji mogu}i na~in odgovorio; ~emu ina~e ovakva
jedna kwiga Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima?
Zagwuri se krtica pod zemqu i zaboravi, da postoji
sunce.Za{to zaboravi krtica, da postoji sunce?4
Velimirovi}, ili pak wegov Sve~ovek5, zala`e se za veru u
duh ~oveka. "Jer iz duha, i samo iz duha, kqu~a zdravqe".
_______
3
"Zahvalan sam Bogu; - ka`e Jeroti} , {to kad ve} nisam mogao da li~no
slu{am vladiku Nikolaja Velimirovi}a, bar sam ~uo i razgovarao sa nekoliko
wegovih direktnih u~enika i izabranika. Oni i danas, iako ih ima jo{ samo
nekoliko, svedo~e celim svojim bi}e {ta je srpsko pravoslavqe, {ta je vervatno
i kakav je bio i {ta je radio vladika Nikolaj , ako ne celinom svoje slo`ene
li~nosti, ono sigurno onim wegovim najcelosnijim i najboqim delom" (Razgovori
sa pravoslavnim duhovnicima, str. 54).
4
Ovom re~enicom N. Velimirovi} zapo~iwe svoj tekst Te{ko tebi,
Vitsaido! (v. u kw. Re~i o sve~oveku, tre}e izdawe, Glas crkve... [abac, 1988,
str.235). I daqe Velimirovi}, u svom osobenom stilu, pita: O iluzijo nojeva! [ta
poma`e skriti glavu u pesak, a celo telo predati zaboravu i opasnosti? Pogle,
zagwurili ste i vi glavu u pesak analize, a celo ostalo svoje bi}e izlo`ili ste
zaboravu i opasnosti.
Prigovor je upu}en belim qudima, predstavnicima kulture. Kako }e te do}i
do istine samo mozgom, kada se mozak radije da voditi, zavoditi, nego {to sam
vodi? I gwuraju}i u analizu, ne{to se du`e i znojnije wime hodi? Velimirovi}
je posmatrao dva puta {to vode stvarnosti : jedan vodi istoku, drugi zapadu. Onaj
dosti`e k ciqu, ko je u stawu hoditi na oba ta puta istovremeno. Smeja}e nam
se stvari, ako ih tra`ite u stvarnosti. To je smeh Satane. Velimirovi} je
ogor~en Evropom, naziva je Gordosti Bela, pre svega zato {to je izgubila veru u Duh.
Velimirovi}ev Sve~ovek ovako govori Evropi: "Da je morskom pesku propovedano
moje jevan|eqe hiqadu godina,on bi se digao sa dna na povr{inu i zasijao bi
dijamantskim sjajem. I zemqa bi ve} postala dostojna saputnica ostalih zvazda
". ^im je Evropa izgubila veru u duh, dobila je "veru u krv. Doktor Duh je
bankrotirao,i Doktor Krv je privukao sve pacijente k sebi,/ Izgubqeni duh,
igubqeno zdravqe. Gurmanstvo za stvarima zamenilo ti je duh, no nije ti donelo
zdravqe. Zato si po~ela otimati zdravqe iz prirode,zavoje za te{ke rane
svoje..." Otima~ina Evrope i sinova ri|e ilova~e od prirode, dogmati~na vera u
prirodu i zdravqe, zna~i konsekvetno veru u duh prirode.
5
Velimirovi} je daleke 1920. godine objavio Re~i o sve~oveku, iznev{i
svoja r a z m i { q a w a o Bogu, o ~oveku. Najzad, o Sve~oveku. Po Velimirovi}u,
"Sve~ovek je raspeti Bog u svemu". Ova Velimirovi}eva kwiga aktuelna je i danas,
a bi}e vaoma aktuelna i sutra, i prekosutra, i prava je {teta {to mnoge generacije u ~itavom posleratnom periodu - nisu imale prilike da ovu, kao i druge
Velimirovi}eve kwige, upoznaju u pravo vreme, na `alost. Velimirovi} je, skoro
pedeset godina, u tzv. Drugoj ili Titovoj Jugoslaviji, bio stalna meta ideolo{ke
50
NE^ISTA SRBIJA I
Nedavno je objavqena, nevelika obimom, kwiga Vladete
Jeroti}a Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima.6
1
Ne treba dizati nivo teolo{kog obrazovawa samo ruskog
~oveka, navodi Jeroti} re~i mitropolita Antonija (Bluma), ve} svih
pravoslavnih.7
Postoji negativni duh tehnike, standarda, svega povr{nog i
obezdu{enog {to mo`e da ugrozi ne samo ruskog i srpskog, nego i
bugarskog i gr~kog ~oveka.8
Bila bi to sumorna slika, zahtevalo bi to istra`ivawe i pisawe
podu`eg kwi`evno-sociolo{kog eseja o onome {to smo poznali u svojoj
zemqi, koja nije ~ula re~i Nikolaja Velimirovi}a. Nu`no je prevrednovawe,
otkrivawe mnogo ~ega.
_________
ortodoksije; marginalizovan je toliko, i kao li~nost i kao stvaralac, da }e srpskom
narodu, a pre svih wegovim u~enim qudima, biti potrebno du`e vreme na ponovnom
otkrivawu i upoznavawu Duha ovog izuzetno plodnog i svestranog duhovnika, kakav
se ra|a jednom u sto godina.
6
KZ Borisav Stankovi}, Vrawe, 1994, biblioteka Preobra`ewe,1 ; kwigu
~ini osam poglavqa: prvo je posve}eno ocu Justinu (Popovi}u), drugo ruskom jeromahu
ocu Siluanu u Parizu, tre}e studeni~kom ocu Julianu, ~etvrto igumaniji Efrosiniji
i ocu Pavlu iz manastira Grn~arice, peto mitropolitu Antoniju (Blumu) u Londonu,
{esto ocu Savi, iz ov~arsko - kablarskog manastira Vaznesewa, i sedmo i osmo ocu
Tadeju. Jeroti} je birao kao svoje sabesednike duhovnike, direktne u~enike i
izabranike vladike Nikolaja Velimirovi}a. Jeroti} je, dakle prvi posleratni pisac
i istra`iva~ koji se diskretno, nenametqivo, znala~ki uputio stazama koje su zarasle
divqom travuqinom; poku{avaju}i da uspostavi tanke, skoro pokidane niti. Da te
niti, ipak, nisu pokidane, da su wihovi najboqi ~uvari duhovnici sa kojima je
razgovarao, pokazuje i najnovija Jeroti}eva kwiga. Mnogi }e je ~itati kao
prvorazredno misionarsko delo, {tivo, ali Jeroti}eva kwiga je, svakako, vi{e od
toga. Jeroti}eva kwiga, iz stranice u stranicu, progovara o onom jedinom {to je
potrebno.
7
"Boq{evizam nije uni{tio pravoslavqe. Naprotiv". Mitropolit
Antonije se s pravom pribojava kako }e Rusija odoleti drugom velikom isku{ewu Evropi, kada se jednom granice budu otvorile. Mitropolit Antonije upozorava
(indirektno) na ono {to je Nikolaj Velimirovi} upozoravao za `ivota, a naro~ito
u kwizi koju je napisao kao zato~enik zloglasnog l o g o r a D a h a u ( R e ~ i s r p s k o m
narodu..., objavqena tek 1985. godine u Himelstiru, koja je, sa zaka{wewem, od
tridesetak godina, stigla - ne svima onima kojim a je bila upu}ena ve} retkim
pojedincima). - Velimirovi} je krajem Drugog svetskog rata vapio droz tamni~ki
prizor logora Dahau : "Neka nam {kole budu sa verom, politika sa po{tewem,
vojska sa rodoqubqem, dr`ava sa Bo`jim blagoslovom. / Neka se svaki vrati Bogu
i sebi; neka niko ne bude van Boga i van sebe, da ga ne bi poklopila jeziva tama
tu|inska, sa lepim imenom i {arenom ode}om."
51
Miroslav Luki}
Preko proroka Jeremije Gospod je ovako govorio za svoj narod:
"[TO OSTAVI[E ZAKON MOJ I NE SLU[A[E
GLASA MOJEGA, NEGO HODI[E ZA MISLIMA SRCA
SVOJEGA I ZA IDOLIMA - ZATO, JA ]U NAHRANITI
TAJ NAROD PELENOM I NAPOJI]U GA @U^I". I u
na{em narodu mnozina je onih koji pogazi{e stari zakon Bo`iji. Koji
su u~inili najpre ne deset, nego mnogo vi{e grehova. Koji su razbili
tablice Mojsijeve i poklonili se zlatnom teletu.
Nije ~itav narod takav, naravno, ali, uzalud je govoriti da
~itav narod nije takav. Jeroti}eva kwiga je dragocena, dakle, ne kao
prvorazredno misionarsko {tivo, ve} kao nezaobilazno svedo~anstvo
o tome da se u srpskom narodu nije ugasio onaj ve~ni `ar koji je tiwao
u pepelu totalitarne par(t)ijske dr`ave ; da postoje velika dobra
qudi, duhovnika, darodavaca. Da postoje veliki darodavci u na{em
narodu, naravno, posle Boga, i da su to, uvi|amo ~itaju}i najnoviju,
Jaroti}evu kwigu, oni duhovnici, direktni u~enici ili izabranici
Nikolaja Velimirovi}a . Nije to, dakle, kultura, jer su u woj, kako je
predvideo i govorio Velimirovi} - beli |avoli (poklonici kulture,
weni idolopoklonici), u su{tini bednici istakli, "ne{to
promenqivo i prolazno, {areno kao {arka zmija, nametqivo kao
bludnica, surovo kao divqi vepar, lukavo kao lisica, krvolo~no kao
VUK. Svi narodi sveta to su osetili na svojim le|ima. Svi to
mogu posvado~iti".
2
Nekako u isto vreme kada sam zavr{io ~itawe najnovije
Jeroti}eve kwige, dobio sam i tek od{tampan primerak kwige
[email protected] I JAVNA RE^9 Predraga Pavlaestre, kwi`evnog
kriti~ara, istori~ara kwi`evnosti, akademika i predsednika
Srpskog PEN centra, kwige koja se zavr{ava re~ima koje podse}aju
na to da je Nikolaj Velimirovi} gledao daqe i dubqe.10
_________
Brani~evo, Po`arevac , 1994.
"Tako se na po~etku novog doba srpski narod iznova na{ao u zamci svog
iskonskog arhetipa ponovo u tamnom vilajetu, za koji je vezana wegova istorijska
i duhovna sudbina da }e mu svaki korak biti pogre{an, a svaka odluka povod za
kajawe. Ako na pragu novog doba srpska svest bude prihvatila tu istinu pre nego
{to nestane sa lica zemqe, samo zdrava kriti~ka razboritost prosve}enog
naroda mo}i }e da na|e i ponudi neophodan izlaz. U novo doba Srbiju ne}e uvesti
osornost i tenkovi, koji su joj ve} razorali du{u. Mo`e je uvesti samo svest i
prosvetqewe uma, pojedinac kao uzdignuta li~nost, svestan svojih mogu}nosti
i obaveza ste~enih u zdravoj porodi~noj zajednici" ( str.137).
9
10
52
NE^ISTA SRBIJA I
Iz ovog Palavestrinog Saop{tewa podnetog na skupu Srpski
narod na po~etku novog doba u SANU 8. juna 1992. godine vredi
navesti jo{ jednu op{tu konstataciju.11 Sve je ovo upe~atqiva slika
- civilizacijskog poreme}aja, duhovnog osiroma{ewa i moralnog pada.
U vreme rastu}eg nacionalizma, rasplamsale strana~ke borbe bez
odgovaraju}e politi~ke kulture, krajnosti, nasiqa, verske
netrpeqivosti i arogantnog autisti~kog otu|ewa vlasti, i Jeroti}eva
i Palavestrina kwiga, u mnogo ~emu razli~ite, upu}uju na isto: na
izlaz iz poraza.Upu}uju prema preobra`aju (ili, kako Palavestra
ka`e), ka " sitnom radu svakog ~oveka, (...) pregala{tvu za op{tu
stvar i u dobroj voqi da se stvari pokrenu i izmene". Naro~ito
Jeroti}eva kwiga mo`e biti od pomo}i da se "nakupqena energija
nezadovoqstva i gor~ine usmeri ka zdravim ciqevima", ka dobroj
voqi, sitnom pregala{tvu, promi{qenosti, trezvenosti i o~i{}ewu
od mr`we. U stvari, Jeroti}eva kwiga ima i jedan dubqi i skriveniji
ciq (iako ne govori o{tro o bolesti od koje smo svi nagri`eni, ona
direktno i indirektno isti~e i pokazuje primer zdravqa i duhovne
jedrine).
3
Nikolaj Velimirovi} je, iako u senci svojih direktnih
u~enika i izabranika (u najnovijoj Jeroti}evoj kwizi), prisutan u woj,
kao jezgro bisera . To je o~igledno ve} posle prvog poglavqa Otac
Justin u kojem je Jeroti} na dirqiv na~i ispripovedao istoriju svoga
poznanstva sa Justinom Popovi}em.12
__________
11
"Pokazalo se neodr`ivim da }e se stara seoska patrijhalna zadruga
integrisati u gra|ansko dru{tvo. Uprokos utopiji o Srbiji kao moralnom
~iniocu na istoku, to je izazvalo prvi veliki raskol i dovelo do potresa u
srpskoj kulturi na po~etku HH veka . Silovit stvarala~ki, moralni, privredni,
dr`avni~ki i vojni polet Srbije na po~etku tada{weg novog doba bio je sre}na
i plodna katarza unutra{weg raskola. Kasnije nasilno potiskivawe nedovoqno
sre|ene nedozrele gra|anske i gradske kulture koju je u drugoj velikoj istorijskoj
krizi moderne Srbije izvr{ila boq{evi~ka revolucija jo{ te`e je uzdrmalo
temeqe srpske zajednice i srpske duhovne samosvesti. Izazvana je zbrka u du{ama,
rasulo u glavama, pometwa u zahtevima, oprez u o~ekivawima."
12
"[to se moga duhovnog razvoja ti~e, pi{e Jeroti}, mogu mirne du{e
re}i da ono {to je vladika Nikolaj zna~io Justinu Popovi}u, to je otac Justin
zna~io m e n i , b e z obzira, ili ba{ zato, {to nisam studirao teologiju, ve}
medicinu i psihologiju. Razgovori koje sam vodio sa ocem Justinom u toku niza
godina, sve od 1949. ili 1950, pa do wegove smrti, 1979. godine, uvek u istoj sobi
u prizemqu konaka, kada je vreme bilo ki{ovito ili hladno, a u porti
manastira, ispod velikog bora, leti i po lepom vremenu, bitno su uticali na
mene da u toku ~etvorogodi{weg boravka u Holandiji, Nema~koj, [vajcarskoj i
Francuskoj ne zapadne ni u kakvu filosofsku ili religijsku jeres" (str.14).
53
Miroslav Luki}
Oca Justina Popovi}a Jeroti} je najpre upoznao preko wegove
kwige Dostojevski o Evropi i slovenstvu, koja se pojavila 1940.
godine (kao {esnaestogodi{wak), a zatim i kao propovednika
beogradske Saborne crkve, marta 1943. godne.13 Jeroti} je, ka`e, posle
rata upoznao li~no oca Justina, u Beogradu, kao student medicine.
Tada ga je otac Justin po~astvovao pozivom da poseti manastir
]elije, gde je do kraja `ivota otac Justin prakti~no bio prognan.
Usledilo je mno{tvo Jeroti}evih poseta manastiru ]elije, sve do
1957. godine, kada je oti{ao u Evropu. Po povratku u Srbiju, Jeroti}
je nastavio da pose}uje oca Justina, sve do wegove smrti 1979. godine.
[to se ti~e duhovnog razvoja Jeroti}a, otac Justin je bio svakako ona
va`na karika.14
Sa ruskim jeromonahom ocem Siluanom Jeroti} je razgovarao
1961. godine u Parizu. Otac Siluan ka`e da Bog "ne ka`wava nikad
nikog; ono {to mi nazivamo kazna, to je ispravqawe, ukazivawe, neka
vrsta Bo`je nastave, nipo{to kazna, ka`wavawe, gnev Bo`iji. Pred
Bogom nema pogre{aka ili grehova koji se ne mogu ispraviti i do kraja
izbrisati iz ~ove~ijeg `ivota, i kada se ni{ta vi{e ne mo`e u
spoqa{wem `ivotu popraviti ("dockan je ve}!"); u unutra{qem
`ivotu, ~ak i u odnosu prema drugom ~oveku - mogu}an je potpuni
preporod" (str. 21-22).
_________
"Ne znam koliko je trajala wegova propoved, jer sam bio potpuno
izgubio ose}awe vremena. Netremice sam gledao u oca Justina iz prepune Saborne
crkve, upijao wegove re~i i trudio se da ih sve zapamtim i da ih odmah, kad do|em
ku}i, zapi{em" (Jeroti}, nav. delo, str.9). Otkrivaju}i nam detaqe, kada je
"pro`ivqavao najmisti~kiji period ... mladosti" (kada su po Srbiji dizani
"preuraweni" ustanci ~etnika i partizana), ovaj autor se ne libi da prizna da je
vodio dnevnike od ~etrnaeste godine; zapisao je jednom , kako je ponovo slu{ao, u toku
duhovske nedeqe (iste ratne godine) u crkvi Ru`ici na Kalemegdanu, "zadivqeno
arhimadrita Justina, koji je sna`nim i prodornim glasom osuo najpre, svu
raspolo`ivu, jo{ uvek hri{}ansku, paqbu na komunisti~u ideologiju koja je tada
do`ivqavala svoj procvat me|u mladim qudima u Beogradu,a onda slede}im
re~ima obja{wavao za{to hri{}ansko u~ewe smatra najboqim i jedino
potrebnim : Najve}u revoluciju i prevrat u ~ove~anstvu izazvale su Hristove
re~i svojim u~enicima: Ne vladajte qudima kao knezovi i vladari, ve} vladajte
slu`e}i im" (str.10).
14
Otac Justin je u ratnim godinama (1943) sagledavao, savetovao, upozoravao:
"Posle Hristovog dolaska, nebesa su ostala stalno otvorena , uspostavqena je
stalna veza izme|u Boga i ~oveka. ^ovek, to je ikona Bo`ja, rod qudski,
ikonostas Bo`ji... Svaki greh, svaka strast, svaki porok, prqaju lik Hrista u
vama. ^ovek sa mnogo grehova je ~ovek bez Boga... Volite svakog ~oveka, poklonite
mu se, jer se klawate bogolikom liku u wemu. Ni najbezna~ajniji ~ovek nije bez
ovog dara u sebi... Du{a je ono {to ~oveka ~ini najlep{im u vasioni...
Pravoslavqe ka`e : ~ovek je ikona , Evropa ka`e: ~ovek je zver. Pravoslavqe ka`e:
rod qudski je ikonastas, Evropa: to je zveriwak u kome ja~a zver pobe|uje
slabiju...^ovek je najvi{i zato {to je Bog utisnuo svoj lik u wega " (str.10).
13
54
NE^ISTA SRBIJA I
Otac Siluan nema potpuno poverewe prema svim misticama
sveta.15 Zanimqivo je i Siluanovo zapa`awe o Ruskoj crkvi "danas"
(1961).16 Za ne{to sli~no se zala`e i studeni~ki otac Julijan.17
Otac Julijan, rodom iz Aleksandrova~ke @upe (iz seqa~ke
porodice u kojoj je bilo pet sinova i pet k}eri, od majke, uz koju je bio
vezan, dobre i stroge u isto vreme, i oca koji je voleo da popije, koji
ga je istukao " svega dva puta, ali tako da se pamti"), ka`e da
opredeqewe za mona{ki `ivot "mora biti definitivno i izvedeno
duboko u unutra{wem `ivotu.”18 Mona{ki `ivot je neprirodan, jer
kako ka`e otac Julijan, "te`i natprirodnom, i na tome putu
~esto zastane ili padne ". Duhovnik Julijan ka`e kako mu je bilo
te{ko kada mu je umro otac, kada su mu za vreme rata streqali brata
i kada mu je umrla majka, ali najte`e mu je bilo kada mu je umro
pobratim, monah Vasilije, nekoliko godina stariji od wega, sa kojim
je zajedno provodio godine manastirskog `ivota.19
Otac Julijan izri~e i druge stvari vredne pam}ewa.20
_________
15
"Najzad, treba razlikovati genijalna naga|awa od stvarnog poznavawa
istine. Jer Bog otkriva veo sa beskrajnih tajni pro{losti i budu}nosti onome
koga izabere.Ali nije svaki koji saop{tava ove tajne i izabranik." (str. 23).
16
Ona, iako je bogata, " ne mo`e ni{ta da u~ini sa novcem, jer je svaka
akcija, osim verskog rituala u crkvi, zabrawena. Jedini na~in da deluje na narod
ostao je putem liturgije, pa wena snaga samo porasla kroz posledwe decenije".
17
kad ka`e:"Manastir treba da se zavr{i sa portom"(str. 29).
18
“Ako toga nema, ako takva odluka nije kona~no pala, osta}e rascep u
li~nosti koji je i za obi~nog ~oveka te`ak, za monaha upravo stra{an"( str. 26).
19
"Znao je da }e umreti i brinuo se za mene kako }u ostati sam.
Petnaest dana sam samo plakao. Veoma te{ko mi je bilo i kada sam kao mlad
monah bolovao od trbu{nog tifusa i le`ao danima u visokoj temperaturi.
Jednoga takvoga dana spoznao sam {ta je to pakao. U~inilo mi se da sam prvi put
u `ivotu stao, potpuno sam pred sobom video sebe onakvog kakav jesam, spoznao
sebe u grehu zbog koga nisam mogao ba{ nikoga da optu`im ni majku i oca, ni
brata ni sestru, ni fa{izam ni komunizam, sve je bilo u meni i preda mnom.
Odmah posle ovog do`ivqaja sta{ne usamqenosti i spoznaje svoje gre{nosti i
slabosti , do{ao je drugi , jo{ stra{niji do`ivqaj, izgleda kao kazna za grehe
koje sam prvi put tako jasno sagledao, do`ivqaj ve~nog zadr`avawa samo jednog
trenutka. ^inilo mi se he samo pouzdano da nikad ne mogu umreti da smrt nikad
ne}e do}i, ve} i da nikada vi{e, za ve~nost, ne}u izi}i iz ove sobe u kojoj
bolestan le`im. Eto, to je pakao" (str; 26;27). - Pri~awe ovog do`ivqaja
usledilo je posle pitawa Jeroti}eve supruge Jelene o crkvenom u~ewu, o raju i paklu.
"Nije potrebno o wima toliko misliti, dodao je otac Julijan, naro~ito ne kako
}e izgledati `ivot posle smrti. Pakao se mo`e do`iveti ve} ovde na zemqi".
20
"Hri{}anin se uvek iznova postaje, niko ne mo`e re}i da je to jednom
za uvek i kona~no postao. I svetiteq mo`e da izgubi blagodat". Ili: "U samoj
osnovi ~ovekovog bitisawa nalazi se vera. Nemogu}e je zamisliti me|uqudske
odnose bez vere i poverewa. Za mnoge i to iskrene marksiste, marksizam je biblija,
a Marks je prorok. Marksizam je do{ao u svet da ispravi gre{ke hri{}anske crkve,
55
Miroslav Luki}
Otac Julijan misli da [email protected]^KO i
[email protected]^KO IDOLOPOKLONSTVO "nikada nije
i{~ezlo, iz istorije nacija i pojedinih individua".21
Jeroti}eva kwiga pokazuje da niti je bilo, "niti }e biti
hri{}anskih nacija, hri{}anin je samo pojedinac". A {ta je
pojedincu, li~nosti, potrebnije - u~ewe ili spasewe?22
U manastiru Grn~arici Jeroti} je (1986) razgovarao sa ocem
Pavlom; ti razgovori su zahvatili “napor koncentracije na re~i koje
on izgovara, ali taj napor ne samo da ne zamara, ve} donosi
okrepqewe”.23 Tako o. Pavle dobro prime}uje da su qudi veoma
razli~iti me|usobno, da to moramo uva`iti kada se sa wima dru`imo
i kada ih privodimo hri{}anskom putu. Ako su qudi razli~iti
moraju razli~iti
biti i putevi wihovog podvi`ni{tva
(str.37).24
_________
ali je i sam zapao u sli~ne, nerazmrsive te{ko}e. U na{oj zemqi ~ovek sve vi{e
sti~e utisak da se marksizam direktno suprotstavqa Hristu. Nema dovoqno
hri{}ana, na `alost, ni me|u pravoslavnim sve{tenicima, otud pogre{ni
susreti i neuspeh me|u prvoslavnim sve{tenicima, otud pogre{ni susreti i
neuspeh u dejstvu. Uspeh {irewa hri{}anstva nije u propovedi, ve} u primeru, a
upravo wega ima malo" (str.30) Ili : "Nacionalizam bez religiozne podloge
izopa~enost je i opasnost po wegovog nosioca i okolinu. U osnovi svakog
fanatizma, verskog ili politi~kog, le`i dubko zakopana sumwa u ispravnosti
svoha ube|ewa. Mi odlazimo sve vi{e u ropstvo i pored prividne borbe za slobodu.
[to nam se ~ini da smo slobodniji, sve smo vi{e zarobqeni" (str. 30).
21
"Uvek iznova treba da se pojavquje novi Mojsije koji u qutini razbija
tablice. ^OVEKU JE ODUVEK BILO LAK[E DA SE KLAWA
VIDQIVOM NEGO NEVIDQIVOM BOGU" (str.30).
22
Na ovo pitawe, Jeroti} navodi odgovor Viktora Nesmejlova (1863-1920)
: "^ovek, svestan svoje nemo}i, nema potrebu za u~iteqem, ve} za Spasiteqem".
23
"Neuk je, ipak, i jo{ u velikom neznawu hri{}anskih istina na{
narod, veli otac Pavle. I navodi primer:"Desi se da donesu dete da se krsti,
povedu i kuma, a ispostavi se da ni roditeqi deteta ni kum nisu kr{teni. Ne
znaju ni u crkvi da se pona{aju za vreme pri~e{}a". Jeroti} pi{e da je otac Pavle:
"pun primera iz `ivota naroda sa kojim je stalni u vezi. Wegovi primeri deluju
ubedqivo i `ivotno. Wegovo poznavawe qudske psihologije plod je dugogodi{weg
mona{kog opita sa samim sobom, kao i bezbrojnih susreta i razgovora sa iskusnim
pravoslavnim duhovnicima, a i iskustvo koje je sam stekao kao ispovednik...”
24
U jednom od razgovora sa Jeroti}em (1990) otac Pavle ka`e: "Bog je od
uvek kod svakog ~oveka individualno iskustvo", pri tom iznosi i zapa`awe koje je
veoma aktuelno: "Nekad, u na{im srpskim porodicama roditeqi su rano kod dece
uo~avali wihove posebne sposobnosti i prema wima ih upu}ivali kasnije, ~ime }e
se u `ivotu baviti.Tako jedan sve{tenik,koji je `eleo da mu jedini sin postane
tako|e sve{tenik, uo~io je kako mu sin, kada je bio mali, od testa pravi
kolica.Shvatio je da on nije za sve{tenika,ve} za zanatliju ili in`iwera.
Nije ga terao da u~i bogoloviju. Danas se ova sposobnost uose}avwa roditeqa u
decu i wihove uro|ene darove gotovo potpuno izgubila. Za{to? Dobrim delom i
zato {to je nestalo qubavi u roditeqa prema deci. Jer qubav je ta koja otvara
o~i roditeqa za darove wihove dece.Ranije je u na{im porodicama bilo ~ak vi{e
qubavi od vere" (str.40 - 41).
56
NE^ISTA SRBIJA I
Za vreme tromese~nog boravka u Engleskoj (1989) Jeroti} je
imao sre}u da mu je u Londonu uprili~en susret sa jednim od najve}ih
`ivih pravoslavnih duhovnika koji misionari vi{e decenija u
Engleskoj, sa mitropolitom Antonijem (Blumom), lekarom i teologom,
piscem brojnih kwiga iz pravoslavne teolo{ke literature. Jeroti} je
tada pitao mitropolita Antonija.25
4
Od osam zabele`enih razgovora sa pravoslavnim
duhovnicima, Jeroti} je dva zabele`io i posvetio ocu Tadeju; prvi
u manastiru Tumani kod Golupca, drugi u manastiru Vitovnici.
U blizini drugog manastira otac Tadej se rodio, 1914. godine. Jeroti}
je, najpre, razgovarao sa ocem Tadejom26 o bolestima, o raku.
Druga tema Jeroti}evih razgovora sa ocem Tadejom bila je
~ovekova te`wa i ~e`wa prema Bogu i duhovnom usavr{avawu. Otac
Tadej ne misli da je potrebno da ~ovek prihvati ideju reinkarnacije
__________
25
"[ta mislite, vladiko, da li je pravoslavnim studentima na
Beogradskom Teolo{kog fakulteta, kao i pravoslavnih vernicima uop{te
potrebno nastava iz savremene dinamike, dubinske psihologije, sa elementima
Frojdova, Adlerovog i znatno vi{e Jungovog, Franklovog, kao i u~ewe savremene
personalisti~ke psihoterapeutske {kole?" Mitropolit Antonije je odgovorio:
"Da, mislim da je ovakva nastava danas wima potrebna. Savremena psihologija,
naro~ito ona spirituatilisti~ki orjentisana, na primer, Franklova, koju sam ne{to
vi{e ~itao od ostalih, i koja mi se u~inila privla~na ne protivure~i u osnovi
pravoslavnom u~ewu . Da i ne govorimo o potrebi psihoterapije i psihoterapeuta
danas. Postoje du{evno bolesni qudi koji su bili i koji su ostali u bolesti
religiozni , a kojima molitva duhovnika ne poma`e. Za{to? Najpre, ako uzmemo
svetiteqe , na primer, sv. Serafima Sarovskog, ili vladiku Nikolaja
Velimirovi}a u na{em veku , molitve nas ostalih slabe su da stvarno pomognu.
Bog je zato dao medicinu i lekove, koji, pored molitve, treba da budu uvek
upotrebqeni kada je u pitawu ozbiqnija du{evna bolest. Postoje prirodnie
bolesti koje treba le~iti prirodnim sredstvima. Kada ~ovek slomije nogu
prirodno mu je da ide kod ortopeda, za{to bi du{evna bolest bila ne{to drugo
! Ali ovakve bolesti treba le~iti i razgovorima. Zato je psihoterapija
korisna" (str. 43 - 44).
26
Otac Tadej (Jeroti} ga opisuje kao ~oveka omaweg rasta, suvowavog,
prosedog, "skoro ve} sede brade i kose, blagih kestewastih o ~ i j u , r a z g o v a r a
smireno i vedro. Ose}a se da je ne~im ispuqen, {to iz wega zra~i i {to qude
privla~i, sa `eqom da budu u wegovoj blizini") smatra da je od svega "najva`nije
kako bolesnik primi istinu o svojoj bolesti. Da ne ulazimo u haoti~nost
emotivnog `ivota qudi koji su dobili rak, veoma je zna~ajno da saznawe o
bolesti prime mirno. Ako se bolesnik ne upla{i i ne uznemiri, rak ne}e brzo
rasti, ili ne}e uop{te da raste. Naprotiv, emotivna uznemirenost, preterana
briga i strah ubrzavaju rast raka. Ako neko mo`e jo{ i da se upita za dubqi
smisao nastanka svoje bolesti, bi}e na najboqem putu mogu}eg izle~ewa, ali {to
je va`nije- ispravqawa krive staze svoga dotada{weg `ivota" (str.59).
57
Miroslav Luki}
i uveren je da nema nikakvog spasavawa do Stra{nog suda.27
O ~ovekovom usavr{avawu, pribli`avawu Bogu, otac Tadej
ima podsticajno iskustvo.28
Jeroti} je razgovarao sa ocem Tadejom i u manastiru
Vitovnici od 1982. do 1992. god., zabele{kama o tim razgovorima
Jeroti} zavr{ava svoju neveliku kwigu. Vrativ{i se u svoje rodno
selo i manastir da u wemu misionari, Tadej je delovao Jeroti}u
zadovoqno, smireno i fizi~i krepko.
Na direktno Jeroti}evo pitawe kako se ose}a, otac Tadej je
odgovorio re~ima ve} davno pokojnog studeni~kog starca Teoktista
koji je, na istovetno pitawe oca Tadeja, odgovorio: "U mladosti sam
se dosta napasao, sada pre`ivqavam (pre`ivam)".
_________
27
"Kako Duh mo`e spavati! On je neprestano budan i aktivan.Na{e
telo nije u stawu da prati Duh u ovoj aktivnosti, otud dolazi san,za vreme
koga se telo na izvestan na~in odvaja od Duha i prepu{ta odmoru i oporavqawu.
Za to vreme Duh je u svoma svetu. On tamo mo`e do}i u dodir sa umrlim
duhovima ili duhovnim svetovima uop{te. Retko se desi da se ~ovek ujutru
ne~ega seti.Ima, naravno, i obi~nih snova koje proizvodi tkawe du{e. Ono ~ime
se du{a u budnom stawu najvi{e bavi, to se i no}u, kao na filmu, odvija" (str.
60).
28
"Te{ko je Bogu da nam se javi kada je ~ovek kao razbijeno ogledalo u
kome se i duhovne poruke razli~ito i uvek fragmentarno prelamaju. Svaki primi
onoliko koliko mo`e i onako kakvo mu je razbijeno ogledalo sa kojim dolazi na
svet. Hristos je do{ao na Zemqu da bi na{e ogledalo opet postalo celo i tako
celovito primalo Boga. Naravno da mnogi ne mogu da pojme Boga, niti da Ga
potpuno u sebe prime. Na{e telo ovakvo kakvo je sada, nije u stawu da izdr`i
Svetlost. To je mogu}i razlog za{to su se svetiteqi koji su se celog `ivota
borili sa isku{ewima i izborili , dobiv{i prosvetqewe, dosta brzo posle toga
prosvetqewa, selili u drugi svet " (str. 60). Prema ocu Tadeju, istorija ipak ide
svome kraju. "Ve} bi davno nastupila Apokolipsa i Stra{ni Sud da nije iskrenih
molitava vernih koji odla`u ovaj ~as. Postoji tradicija da je ve} {esti vek
posle Hrista bio kriti~an za mogu}nost kraja. I tada su molitve svetih qudi
odlo`ile kraj" (67. str).
"Neverni~ki talas dana{wice ne}e po{tedeti nijednu dr`avu,
ka`e otac Tadej. Ne mo`emo vi{e o~ekivati da }e neka zemqa, pa neka to bude i
pravoslavna Rusija, zasijati svetlo{}u spasewa za sve qude.U Rusiji, u kojoj sam
bio pre dva meseca, vlada i daqe veliki pritisak na crkvu i veru. Ovaj pritisak
poma`e da qudi postanu ili ostanu verni, tako se i spasavaju. Ali zlo Satane
ovladalo je Rusijom, kada vi{e i nebude sada{weg re`ima sa kojim se ve}i broj
qudi nezadovoqan, ne zna~i da }e do}i hri{}anska vlada . I pravoslavna Gr~ka
sve je vi{e ugro`ena, te{ko da }e odoleti uticaju Zapada koji je smi{qen.Cela
cilivizacija danas ide na odvra}awe pa`we ~oveka, naro~ito mladog ~oveka od
sebe, pogleda unutra, u svoje srce, u svoje stvarne vrednosti. Materijalna
kultura ga odvra}a od toga pogleda nude}i mu neprestano zabave i brige spoqa.
Tako duhovne vrednosti kr`qave" (str.67). - Otac Tadej ka`e da sve po~iwe "od
misli, wihove promenqivosti i nestalnosti. NEGATIVNE MISLI koje se
svima javqaju treba {to pre odstrawivati od sebe, jer kada se svima ’spuste’ u
58
NE^ISTA SRBIJA I
5
Nije slu~ajno Jeroti}, dakle, izdvojio oca Tadeja, time {to
mu je u svojoj kwizi posvetio dva poglavqa. Otac Tadej je misionario
u dva manastira posledwih godina:Tumani, kod Golupca, i Vitovnica,
blizu Petrovca na Mlavi.
Selo u kome sam ro|en nalazi se negde izme|u ova dva
manastira. Kao de~aka vodile su me ro|ake u oba. Kao mladi},
odlazio sam sam u manastir Tumani, nemaju}i, na `alost, pojma - da je
tu otac Tadej, propustiv{i priliku da li~no upoznam duhovnika.
Ve} sam bio zavr{io jednu svoju kwigu eseja, krajem leta, u
koju su u{li, mahom, moji objavqeni tekstovi (objavqivani posledwih
nekoliko godina u na{im listovima i ~asopisima), i pisao sam
Pogovor za tu kwigu...29
Pored ostalih stvari, razmi{qawe o. Tadeja o negativnim
mislima i wihovom odstrawivawu, ili spu{tawu u srce, ~ini mi
se izuzetno aktuelnim.30
_________
srce, dohvate ose}awa i sa wima se pome{aju, postaju opasnije i te`e za
odstrawivawe. Ako im se na kraju jo{ pridru`i i voqa, slobodna odluka ~oveka
da ovakvu negativnu me{avinu misli sa ose}awima i daqe u sebi odr`ava, neguje
i ~ak pretvori u akciju, greh je ve} uveliko zacario u ~oveku i sve te`e ga je
otkloniti" (str.69 - 70).
29
Re~ je o prvom izdawu kwige eseja Metafizika u belom odelu.Pozajmio
sam naslov za tu kwigu iz opusa Nikolaja Velimirovi}a. Pisao sam o kwi`evnim
temama i autorima ~ija dela se nisu bavila revolucionarima i tragedijom Evrope (a
- "Revolucionari nose barjak smrti sa naslikanom glavom mrtva~kom. Za{to?
Zato {to veruju u ve~nu smrt i privremen `ivot na suprot crkvi koja veruje u
ve~ni `ivot i prevremenu smrt", b - "Tragedija Evrope je u tome {to se
privolela carstvu smrti, koje smatra ve~nim a odbacila carstvo @ivota
ve~noga. Uhvatila je savez sa smr}u. A ~im se vezala sa smr}u, ona se vezala i sa
paklom i paklenim svojstvima, tj. sa la`ju i prevarom i grabe`om i otmicom i
ubistvom i mr`wom i sujetom i svakom drugom sujetom, i svakim drugim grobnim
smradom" - Velimirovi}). Taj pogovor koji sam pisao i napisao, pre nego {to sam
pro~itao Jeroti}evu kwigu. Nije me ~inio zadovoqnim, naprotiv. On mi se
jednostavno "oteo", prerastao u uvod u drugu zapo~etu kwigu mojih eseja (\AVOLI
ODLAZE, MAJMUNI DOLAZE, za koju sam kao okosnicu, ve} u prvoj polovini
1994. godine, imao nekoliko eseja o J.Brodskom, M. Bulatovi}u, Danilu Ki{u i
Aleksandru Luki}u)...Jeroti}eva kwiga mi je pomogla naro~ito wegovi razgovori sa
ocem Tadejom, da se pomirim sa tim da mojoj pripremqenoj, prvoj kwizi eseja,
jednostavno nije potreban nikakav pogovor, da se pogovor koji sam napisao mo`e
preliti kao voda u spojenim sudovima, u narednu kwigu eseja, gde }e mu biti pravo
mesto.
30
Osim toga, i u mom li~nom `ivotu dogodilo se ne{to po~etkom septembra
1994. godine, bolno i nalik na prelom.
Mona{ki put, kojim sam se zaputio pre sedam - osam godina, igrom sudbine
(verovatno), te`ak je i stra{an. Na tom putu je stajalo jedno dugogodi{we
59
Miroslav Luki}
Svoju kwigu eseja, ovim osvrtom na Jeroti}evu kwigu
Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima, smatrao sam zaokru`enom.31
_________
zavo|ewe, brdo, gomila negativnih misli koje su se spustile u srce, dohvatile
ose}awa i sa wima se pome{ale.
Jeroti}evu kwigu ~itao sam u trenutku kada je vi{e bilo neizdr`ivo i
daqe u sebi odr`avati jednu takvu negativnu me{avinu misli sa ose}awima. Probio
sam se, kao pegla kroz sneg, kroz ono te{ko i stra{no.
31
[to je bilo, samo donekle, ta~no . Jesen 1994. godine nije proticala u
znaku izlaska mojih davno napisanih romana, ve} u zavr{nim radovima na kwizi eseja
koja je izraz osve{}ewa i, nu`no, p r e v r e d n o v a w a .
Ti eseji nisu pisani kao {to su oni stari i novi zidari Vavilonske kule
podizali svoje zdawe. Jer, koliko ima smisla sazidati kulu do nebesa, prkos bogu
nebesnome? ^emu sazidati grad u kome }e sav `ivot li~ni i dru{tveni biti
ure|en bez Boga i bez Bo`jeg blagoslova? ^emu li~na i nacionalna slava uprkos
Bogu? Nisu li sva ~etiri zida Nove Vavilonske Kule (nauka, industrija,
politika i samo`ivost) neosve}ena i neblagoslovqena? I nisu li to sumwive
pobude; sebe u~initi bogom i sav `ivot urediti po qudskom ra~unu i voqi, bez
ikakvog obzira prema Tvorcu neba i zemqe i bez ikakvog ispitivawa Bo`je boqe
i Bo`jeg promisla?
Ja sam nastavio, stvarno, ovu kwigu; i ona je pro{la kroz mnoge verzije,
kroz mnoga ogledawa...i isku{ewa...
60
DVADESETI
VEK
Miroslav Luki}
Prera|eni eseji iz nekoliko mojih kwiga
62
NOVA ZAKRPA I STARA HAQINA
Nije li najbolesniji vek u `ivotu evropskog ~ove~anstva
upravo 20. vek?1
Kakvi su qudi u tom veku, u Evropi, ili Rusiji? Imaju li
psihologije? Imaju li emocije? Kakve su kwige koje se pi{u o mrtvima
i `ivima, herojima i anti - herojima? Doti~u li makar uzgred javnu
bolest toga veka? Ili je to breme ostavqeno za sita i re{eta 21.
veka?Kome su deca poverena?2
Doista, {ta je moderno, progresivno, nau~no? [ta zna~e sva
moderna gesla evropska? (Demokratija, {trajkovi, socijalizam,
ateizam, tolernacija svih vera, pacifizam, sveop{ta revolucija i
kapitalizam i komunizam?)23
HH vek je potvrdio mnoge re~i dva slovenska proroka4.
Wihove opomene nisu se mogle probiti od legija barjaka
smrti sa naslikanom glavom mrtva~kom. "Za{to? Zato {to veruju
u ve~nu smrt i privremen `ivot na suprot crkvi koja veruje u
ve~ni `ivot i privremenu smrt"...
_______
"Jer u tome veku glava toga ~ove~anstva spustila se tako nisko da se
spojila sa kolenima. Otuda je pred o~ima toga ~ove~anstva samo zemqa, i crvi
zemaqski, i pred nosom wegovim smradovi zemni. Govoriti mu o nebu, to zna~i
govoriti mu o onom {to ne mo`e da vidi, jer je celo wegovo bi}e zgr~eno tako da
mo`e svojim ~ulima da oseti samo ono {to je dole, {to je od zemqe, {to je ni`e
od ~oveka. Pod tim uglom zgr`ene `ene mora se posmatrati i ceniti sav `ivot
Evrope za mnoga minula stole}a. Pod tim uglom svetlosti koju vidi zgr~ena
`ena gledaju}i u zemqu, razvijala se nauka, umetnost i ekonomija, politika i
sav `ivot qudski, privatni i dru{tveni, i op{te ~ove~anski..." (N.
Velimirovi})
2
U HH veku u Evropi deca nisu poverena Hristu ni Hrist deci.
Strvinari pedago{ki, TROVA^I TU\E DECE, odu~avali su decu od verovawa
wihovih roditeqa, i ~ak su ih podsticali da se pobune protiv roditeqa, da
pqunu na svoje roditeqe i sve wihove svetiwe, jer je to moderno, progresivno,
nau~no.
3
"Sve su to izumi @idova, odnosno oca wihova |avola", ka`e Velimirovi}.
4
F. M. Dostojevskog i N. Velimirovi}a. Ona se pobunila protiv Boga, a
Velimirovi} taj bunt ozna~ava kao "najve}i i najgnusniji doga|aj u istoriji sveta.
I Jevreji su se buntovali, zbog ~ega su i prokletstvo smokovni~ko navukli na
sebe. Ali je bunt Evrope te`i greh od jevrejskog greha. Evropski greh uop{te nema
sravwewa u vremenu od postanka sveta do danas... Evropa je izgubila dve glavne
stvarnosti, pa se sad hvata za ono {to je sporedno i prolazno. IZGUBILA JE
BOGA I DU[U (isticawe, M.L.)... Ona je duhovno slepa, slepqa od svih
kontinenata; tele koje blene i bleji. Bojmo se od we, ~uvajmo se od we, udrimo po
woj - to je bezbo`na avet ~ove~anstva".
1
63
Miroslav Luki}
Da li su proroci u Evropi boqe prolazili posledwih
vekova? XIX i XX vek, Evropa i Azija, Rusija i Srbija, nisu
razumeli svoje proroke, proroke epohe hokus - pokusa. Odnosili su
se prema wima kao drevni Jevreji.5
Za{to je to tako? Zato {to je Evropa opasana sa ~etiri
visoka zida, kako je video Nikolaj Velimirovi}: naukom, industrijom,
politikom i samo`ivo{}u. Svi su ti zidovi neosve}eni i neblagosloveni,
sve je to na suprot Bogu, protiv Boga i u prkos Bogu.
Evropa je do`ivela PROPAST SVOJIH IDEALA.
Velimirovi} je etiketirao Evropu kao [email protected] AVET
^OVE^ANSTVA.Logori su, izgleda, prvo bili smi{qeni u
blizinama Sahalina, daleko od Evrope, ali su sredinom HH veka
osnivani i po Evropi: Velimirovi} je slao poruke iz zloglasnog
logora u Dahauu, i one nisu stigle do wegovog naroda.6
1
Vo|e komunizma i hri{}anstvo. - Vo|e komunizma nisu K.
Marks, F. Engels, Lewin, Trocki, Staqin, Tito; ozna~iv{i papu
kao "vo|u komunizma", Dostojevski je me|u prvima naslutio {ta
}e se dogoditi kad papa izgubi svetovnu vlast.7
Dostojevski je do{ao do ovih zakqu~aka, koje je vreme
potvrdilo, jer je verovao i znao da je Bog "ideja kolektivnog
~ove~anstva, mase, SVIH. Kada ~ovek `ivi u masi (u prvobitnim
patrijarhalnim op{tinama, o kojima su se sa~uvala predawa),
tada ~ovek `ivi NEPOSREDNO" (Dostojevski, isto, str. 67).
_______
5
Drevni Jevreji proroka Isaiju su zbog wegovih re~i ([to govorite:
napravismo savez sa smr}u i u~inismo ugovor sa paklom...od la`i na~inismo sebi
uto~i{ta i zaklonismo se za prijevaru ) PRESTRUGALI TESTEROM.
6
I Dostojevski, i Nikolaj Velimirivi}, osetili su na svojoj ko`i i u
svojoj du{i, u`as kazamata. Pakao robije i logora.
7
"Naivne vernike u celom svetu prenerazi}e propast papske dr`ave, a
wihovo toplo sau~e{}e prema razvla{}enom papi pre}i }e u entuzijazam koji }e
svakako veoma uticati na razvoj evropskih doga|aja. Papa }e ste}i nove
pristalice o kojima sada Sveta stolica i ne sluti. Nemiri }e zahvatiti
Evropu i mnoge snage u Evropi podeli}e se za i protiv pape. Tako ne{to mora se
o~ekivati. S druge strane i crkva }e zapo~eti svoju obnovu, ali to }e opet biti
hokus - pokus i to u dve faze - kroz jezuitizam i kroz socijalizam. Crkva }e se
sjediniti neposredno sa revolucionarima - preko svojih iskrenih predstavnika
iskreno, a preko licemernih teroristi~ki (kao {to sada podsti~e terorizam u
Italiji), ali }e i u jednom i u drugom slu~aju u revoluciju UNETI
JEZUITIZAM" (moje isticawe, Dostojevski, MISLI IZ [email protected]
1860 - 1881, Beograd, Partizanska kwiga, 1982, str. 63).
64
NE^ISTA SRBIJA I
U socijalizmu, najboqem ako je takav uop{te ikada i postojao,
i najgorem, ~ovek `ivi POSREDNO; u socijalizmu ima "iverja", ali
hri{}anstvo omogu}ava "maksimalan razvoj li~nosti i sopstvene
voqe".
Na duboku protivure~nost izme|u socijalizma i hri{}anstva,
pokazala je povest HH veka.
I kao li~nost i kao ~lan Crkve, ~ovek je u oba slu~aja "svetiwa
Bo`ija”.8
Oktobarska revolucija je dala za pravo slovenskim prorocima;
potvrdila je wihova proro~anstva.
Potisnut je Bog, religija, hram, li~nost, psihologija, emocije;
umesto svega toga do{ao je tzv. POLET, staqinska {kola poleta, o
kojoj je Zinovjev ostavio pouzdano svedo~anstvo.9
__________
8
“Time su najboqe re{ena dva pitawa koja neznabo`ni svet nikako nije
mogao re{iti; dva pitawa, zbog kojih je Evropa primila zaista reke krvi pa ih
ostavila nere{ena. A to je pitawe li~nosti i zajednice, ili re~eno tu|im
re~ima : individualizma i socijalizma. U rekama krvi ~as je jedno tonulo ~as
drugo, i ~as jedno se dizalo ~as drugo. (....) Li~nost je prestala smatrati se
svetim hramom Duha Bo`ijega i dru{tvo se prestalo smatrati svetom Crkvom,
t. j. svetom zajednicom ili jo{ boqe porodicom Bo`ijom. A ~im je Bog udaqen,
satana se javio na megdanu da razjarava individualiste protiv socijalista s
jedne strane i sa jednom svojom vojskom i socijaliste protiv individualista s
druge strane sa drugom svojom vojskom. Individualizam i socijalizam - to su
zverska imenovawa satanskog ~ove~anstva, koja su potisnula imenovawa : hram i
crkva".
9
"Ali pamti - rekao je moj Staqinista - sve ono {to kriti~ari
govore o na{em vremenu, u su{tini je posmatrawe tog vremena s pozicija
dana{weg, a ne pre|a{weg `ivota. I stoga je sve to la`. Treba da zna{ da je u
istoriji na{e zemqe na{e vreme bilo naju`asnije, ali i najlep{e vreme. Pro}i
}e godine i o wemu }e sawati najboqi qudi. O wemu }e se stvarati legende.
Jednom sam (bilo je to trideset osme) ~itavih mesec dana odle`ao u }eliji sa
jednim momkom, "neprijateqem" naroda (ovakva optu`ba je formulisana u ime
Stvari). Pri~ali smo o svemu, bio je poptpuno otvoren. Mrzeo je Staqina i
~itavu "wegovu bandu". Jednom prilikom upitao sam ga {ta bi `eleo da postane.
Odgovorio je da u dubini du{e gaji, ma koliko to ~udno izgledalo, jednu jedinu
`equ - da postane ~ekista ili, u krajwoj liniji , bar partijski rukovodilac. Bio
je smeo momak i dr`ao se dostojanstveno, ni za {ta se nije pokajao..." (Aleksandar
Zinovjev, Polet na{e mladosti, Prosveta, Beograd, 1985, str. 123 - 124)
Ili: "U revoluciju se nije ugurao on, nego Trocki i wemu sli~ni. Trocki
je do`iveo poraz i bio izba~en upravo kao {pekulant na ra~un revolucije. I drugi
tako|e. Staqin je bio pravi naslednik i sledbenik Lewinove stvari. Stoga se
Lewin na kraju i pobunio protiv wega. Bio sam uz Staqina. I nimalo se ne kajem
zbog toga. Zna{ li koliko sam sveta stavio uza zid? @alim, bilo je malo. (....)
Naloge za progonstva sam i ja davao. I ne vidim u tome ni~eg lo{eg. I
sam sam vi{e puta popravqao spiskove. Ponekog brisao. Ponekog
samoinicijativno upisivao. Pa {ta? Pa hajde, probaj bez takvih stvari! Da li
bi dugo izdr`ao? Da li bi mnogo uradio? Druga~ije se nije moglo. Ako ne}e{ ti
65
Miroslav Luki}
Nestali su Bog, religija, hramovi, proroci, psihologija,
emocije, li~nosti u HH veku, kao krzna divqa~i na Sahalinu;
izbledeli, pre{li u legende...
Sve ih je zavejala, nezapam}ena istorijska me}ava, da bi ih
zatim Polet HH veka zamrzao u svojim kiklopskim fri`iderima
na neodre|eno vreme...
Umesto Boga - Vo|a, umesto hri{}ana i li~nosti - sledbenici.
Vo|a je preuzeo uzvi{ene prerogative Boga, cara, Crkve,
Religije, Bo`anske Misije i Poslawa, hrama i Najvi{e Istine...Ne
Li~nost, ne hram, ne Crkva, ne Bog - VO\A!
2
HRONIKU HH veka pesni~ki je poku{ao da artikuli{e
osamdesetih godina litvanski pesnik ^eslav Milo{, prizivaju}i u
se}awe po~etak veka, brodolom TITANIKA, LA BELLE EPOQUE
(1912), portrete haqina (1912), monarhe i lokomotive {to rigaju
paru i jure kroz {ume s rikom i tutwavom, i kqu~na dela svetske
poezije: PAWUES A NEW UORK (Uskrs u Wujorku) Bleza Sandrara,
ZONE (Zona) Apolinera, prizivaju}i faktografsku poetiku putovawa
preko Sibira (LA PROSE DU TRANSSUBERIEN ET DE LA PETITE
JEHANNE DE FRANCE - Proza o Transsibirskoj `eleznici i maloj
@ani iz Francuske, 1913);prizivaju}i pesme - snimke obeju Amerika,
_______
wega, on }e tebe. TREBALO JE QUDE [email protected] U STRAHU I TREPETU.
BIO JE POTREBAN POLET. BEZ POLETA NI[TA NE BISMO
URADILI. A POLET BEZ STRAHA NE POSTOJI ( isticawe, M.L.) . Sada
nema hap{ewa. A ima li mnogo poleta? Eto vidi{!..." (isto, str. 124 - 125)
"A zlotvori nemaju emocije, nemaju psihologije - pi{e Zinovjev.
Nagledao sam se te psihologije kod drugih. Psihologija! Emocije! Eto, na primer,
u na{oj ku}i, u susednom stanu stanuju mu` i `ena. Ona je odmah na{la
qubavnika. I to ne jednog. On tako|e dovodi ku}i `ene ~im ugrani priliku. I
~itava se wihova psihologija sastoji u jednoj stvari - ugrabiti pogodan
trenutak i napraviti jo{ jednu banalnu prevaru. A sve wihove emocije sastoje se
u brizi - samo da ne zatrudni ili ne zaka~i neku veneri~nu bolest. Sprat iznad
nas stanuje profesor. I on ima svoje emocije: da se do~epa novog stana preko
fakulteta, jer mu je ispod ~asti da `ivi u starom. ^itava wegova psihologija
je - da napusti stari posao i da pre|e na novi fakultet gde su mu obe}ali stan.
Posmatrao sam ga i video kako je postao profesor. U ~itavom wegovom pre|a{wem
`ivotu te iste psihologije nema ni za jednu stranicu..." (isto, str. 123).
Zinovjev svedo~i: " potresla me je misao koja je kao muwa sevnula kroz
moj mozak: staqinizam u svojoj osnovi nije bio zavera {a~ice zlotvora, niti
zlo~in, on je bio te`wa miliona duboko nesre}nih qudi da steknu ma i najmawu
mrvicu Svetlosti! Eto u ~emu je bila wegova nepobediva snaga! Eto u ~emu je
bio wegov neprolazni u`as!" ( isto, str. 122)
66
NE^ISTA SRBIJA I
Afrike i Azije...("Tu energiju hvatawa stvarnosti kasnije
decenije stigle su da zaborave, okre}u}i se eksperimentima sa
samom formom", kako pi{e Milo{, svestan da oni ne ozna~avaju
zdravqe umetnosti, i pored mnogih divnih dostignu}a...)
Oktobarska revolucija je do{la sa svojim najistaknutijim
vo|ama, koji su dobro znali (kao i Milo{) da se ve} "punih sto godina
pla}alo za ulaznicu u jedino pravu evropsku i ~ak kosmopolitsku epohu.
Francuski qubavni romani u `utim omotima ~itali su se na Dunavu i
na Visli, Dwepru i Volgi...", i oni su okrenuli list, kako se ka`e, i
po~eli da na wemu pi{u, uz pomo} pesnika i propagadnista, kojih uvek
ima, poglavqa tzv. nove kulture i kwi`evnosti, Korisne kulture
i Korisne kwi`evnosti...
Vo|a je postao nova ikona te tzv. nove boq{evi~ke epohe...
Eto, to je ambijent, politi~ki i su{tinski, egzistencijalni i
sumorni HH veka.
3
Vo|a - ? Kako ga definisati?10
[ta je istina?11 Svetini sigurno ne treba istina, ve} hleba
i igara. Mo`emo re}i: Vo|e nema - bez pod~iwavawa sledbenika.12
Vo|e nema - bez autoriteta, pogotovu politi~kog.13
________
10
Trocki je jednom napisao: "Vo|a je individualna ponuda na kolektivnu
potra`wu".
11
Sudbinu istine u posledwoj dvehiqadugodi{woj istoriji
~ove~anstva, u tzv. novoj hri{}anskoj eri, izgleda da je predodredio susret
prokuratora Judeje Pontija Pilata i Hrista...
12
Rajh je smatrao da je POSLU[NOST, "koju sledbenik pokazuje prema
vlasti i autoritetu, samo refleks poslu{nosti koju je ispoqavao prema ocu".
Rajh je - kako je uo~io jedan od istra`iva~a fenomena vo|e - "uzroke te poslu{nosti
ne vidi u kastracionom strahu, kao Frojd, ili u biolo{koj bespomo}nosti
deteta kao Adler, nego u dru{tveno ekonomskim promenama koje su nastupile
negde pre {est do ~etiri hiqade godina. U doba matrijarhata seksualnost je
bila regulisana prirodnim zakonima; u patrijarhatu je zamewena represijom koju
je vr{ila grupa koja je imala ekonomsku vlast. Wen predstavnik u porodici bio
je otac, a potiskivawe seksualnih potreba podre|enih (dece i `ena) imalo je
nekoliko ciqeva. Prvi je bila potreba da se seksualna energija kanali{e za
ekonomske potrebe vladaju}eg sloja. Drugo, da dru{tvo preko oca obezbedi
kontinuitet pokoravawa vlasti kroz mehanizam poistove}ivawa : otac autoritet - vlast. Tako dru{tvo posti`e jo{ jednu pogodnost : ima prenosnike
vlasti ka svakoj }eliji dr`avnog organizma; otac postaje neprikosnovena mini vlast, koja prenosi naredbe koje sti`u odozgo..."
13
Autoritet - kako su zapazili istra`iva~i - po pravilu ispuwava tri
osnovna uslova : nadmo}nost, nejednakost u odnosu, jednosmerna omunikacija;
komunikacija, koja je vrlo jaka ka dole, ka sledbeniku, i vrlo tanana ka gore.
67
Miroslav Luki}
Sledbenik je uvu~en u igru - od praistorije do HH veka.
Kakav }e tip odnosa uspostaviti prema autoritetu, u koji ula`e sav
svoj emocionalni potencijal i nadu da }e ga izvu}i iz egzistencijalne
krize, zavisi od sledbenika. Postoji nekoliko tipova odnosa, me|u
kojima je prvi i naj~e{}i tip - O^INSKI ODNOS.14
Da bi Vo|a bio spre~en, (raz)otkriven, treba ga - li{iti
atributa natprirodnog i wegove obi~ne biografske podatke u~initi
dostupnim - svima, ve}ini. Treba {to vi{e stvari izneti na
videlo o wegovom privatnom `ivotu...
________
"Ukoliko autoritet preraste u vo|u, a ovaj u harizmu, onda se
komunikacija obi~no prekida i nema dijaloga izme|u vo|e i sledbenika. Postoji
samo monolog : naredbe ka dole, aplauzi ka gore ( klasi~na primer: Josif
Visarionovi~). Drugi uslov je dominacija, koja ozna~ava sposobnost da se
seldbenik li{i svojih prava. Ukoliko se to izvede psiholo{ki ve{to, onda
sledbenik to ne}e ni osetiti. Prava politi~ka virtuoznost je sledbenika
li{iti wegovih prava i izazvati u wemu ose}awe da je zbog toga sre}niji nego
ranije! Ovo je vrlo uspe{no izvedeno u nacisti~koj Nema~koj. (...)
Tre}e svojstvo autoriteta je misti~nost. Ona je jedna stepenica ka
obo`avawu. Misti~nost daje ose}awe bo`anske mo}i; pro{lost se bri{e, o
roditeqima vo|e se malo ~uje..." (Vladimir Adamovi}, OD VLASTI DO
PARANOJE. Psihobiografija J. V. Staqina, Beograd, Nolit, 1987, 259 str. )
Spomenuti autor zna: "Vo|i treba dati {to vi{e atributa
natprirodnog: obi~ni biografski podaci bi ga toga li{ili; zato su i Staqin
i Hitler pomno kontrolisali izno{ewe podataka iz li~ne biografije, a
naro~ito su pazili da se skoro ni{ta ne sazna o wihovom privatnom `ivotu"
(str. 95). Zna i zbog ~ega se qudi pod~iwavaju vo|i. "Poku{aj neutralisawa
egzistencijalne neizvesnosti putem pot~iwavawa autoritetu starije je od
istorije; kada je prona|eno pismo, onda je ostalo samo da se zabele`i ugra|eno
iskustvo qudskih grupa - po~ev od horde do plemena - koja su jo{ u tami
praistorije birali vo|u, kojeg }e slediti, i na taj na~in razre{iti nekoliko
osnovnih `ivotnih problema:
- preko vo|e se posti`e stabilnost reda i raspodele du`nosti i prava;
- neutrali{e se agresija izme|u pripadnika iste grupe i ona se usmerava
napoqe, radi pre`ivqavawa pred neprijateqem;
- vo|a obezbe|uje stalnost u vaspitawu, preno{ewu dru{tveno
prihva}enog modela pona{awa;
- omogu}ava brzu razmenu obave{tewa.." (str. 92)
14
"Od praistorije, preko Mojsija i Isusa do teokratskih vo|a danas,
ose}awe prete}e opasnosti i neizvesne budu}nosti ~esto tra`i svoje razre{ewe
ne u postoje}im demokratskim institucijama dru{tva, nego u autoritetu i
harizmi. Kroz pot~iwavawe vojnom, politi~kom ili religioznom autoritetu,
sledbenik poku{ava da razre{i svoju egzistencijalnu dramu, smatraju}i da }e
autoritet, kao Aleksandar Makedonski (356 - 323 p. n. e.) ma~em prese}i ovaj
~vor skoro nerazmrsivih dru{tevno - ekonomskih i psihi~kih sukoba..."
To su znali u istoriji - veliki pesnici, oni nepotkupqivi, hrabri u
pravom smislu re~i; bilo ih je koji su se usudili da razotkriju vo|u, ili koji su
samo u tome poku{ali, plativ{i visokom cenom (glavom, razume se), ~ak i svoj
poku{aj...
68
NE^ISTA SRBIJA I
4
MORALNI @ANR EPOHE HOKUS - POKUSA.
Povest HH veka je traumatska; obele`ena je iskustvom totalizma;
dominantni moralni `anr ove epohe hokus pokusa, bi}e prenet i u
naredni vek i tre}i milenijum.
"Berija, {ef Staqinove policije, bio je 1953. uhap{en, i odmah
"iskqu~en"iz velike sovjetske enciklopedije: pretplatnici su, kao zamenu,
dobili ~lanak o Beringovom moreuzu", kako pi{e Alen Finkilkraut.15
Ro|en sam nekoliko godina posle Drugog svetskog rata; u
porodici sam upoznao na{ moral, van porodice - wihov.
1984. godine, ve} sam bio o`ewen, zaposlen kao profesor
kwi`evnosti; moj sin je u to vreme ve} nau~io da hoda. ^itavom
zemqom u kojoj sam `iveo vladao je tzv novi moral revolucionara;
opisao ga je Finkilkraut.16
@iveli smo u wemu. Marks i Engels, Luka~ - bilo je
po`eqno citirati ih. Smatralo se da ne treba dokazivati da je i
najgori socijalizam boqi od najboqeg kapitalizma!
To shvatawe, pre svega Luka~a, Luka~ nije iznosio i
popularizovao da bi se spasao besa Staqinovog, ve} zato {to je u
to verovao do kraja `ivota.
Da li je Orvel bio u pravu zato {to su tridesete godine bile
izuzetne - kako na jednom mestu pi{e Vladimir Gligorov17 - {to su se
morale donositi odluke?
_________
15
"Orvel je, nastavqa ovaj autor, dakle, video ta~no. Mo`e mu se
staviti jedna jedina primedba: optimizam wegovog proricawa. U 1984. je bio
fiksirao trenutak kada }e se totalitarna mo} izvr{avati ne samo nad bi}ima
nego i nad istorijom, i bi}e kadra da upravqa pro{lo{}u, to jest da joj mewa
tok, da ispravqa gre{ke, da iz we bri{e smetwe - qude ili doga|aje. Od
pedesetih godina, polovina Evrope je `ivela pod re`imom svetovnog despotizma.
Tradicionalnom pravu suverene mo}i na `ivot i smrt totalitarna mo} je
dodala novu poslasticu : dopu{tala je ili ukidala, kome je htela i kad je htela,
PRAVO DA JE POSTOJAO".
16
"Godina 1984 nije hipertrofija Zakona. Taj novi moral
revolucionaran je po tome {to zabrawuje da se zabrawuje: on uklawa zabrane koje
obezbe|uju bli`weg od nasiqa, prosto i jasno odbacuju}i pojam bli`weg. Drugi
ne postoji vi{e : postoje nosioci sile, glumci koji pozajmquju svoja usta
anonimnom govoru istorije i igraju svoju ulogu u datom momentu : bur`uj ili
proleter, gospodar ili poni`eni. Demaskiran, to jest ne vra}en istini svoga
lica, nego sa koga je zderano qudsko lice, klasni neprijateq vi{e nije za{ti}en
Zakonom. Tako po~iwe totalitarno varvarstvo".
17
"Ako posmatramo tridesete godine - kako pi{e Gligorov - , mislim da
ne}emo pogre{iti ako ka`emo da su se qudi u ve}em delu Evrope nalazili pred
~etiri alternative: liberalni kapitalizam, fa{izam ili nacizam, liberalni
socijalizam i staqinizam. Imaju}i u vidu ove alternative, Luka~ev stav zna~i
69
Miroslav Luki}
Kakva je situacija u Sovjetskom Savezu?18
Luka~ predstavqa redak primer moralnog i intelektualnog
opravdawa staqinizma.19
U ~emu je politi~ki smisao Luka~evog opravdawa staqinizma?20
Fenomen socijalizma i staqinizma je slo`eniji i dubqi, nego {to se
na prvi pogled ~ini. ^ak i najboqi socijalizam, onaj titovski, samoupravni,
onaj na{minkani, kakav se predstavqao svetu posle 1948. godine, nije imao
su{tinsku crtu demokratizma.
Istinu o wemu {irili su vlastoqubivi, a ne istinoqubivi, koji
jedini mogu da je otkriju. Misao istinoqubivih nije izazov, ve} pobuna; po svojoj
su{tinskoj prirodi, oni se ne bore za vlast, ve} samo raspravqaju o woj. Vlast
voli da ovekove~i sebe. Istina o jugoslovenskom socijalizmu sa qudskim
likom, {irena je iz krugova apsolutnoga vladara i vo|e; iz toga okriqa nije
mogao do}i istinoqubac koji tu vlast i toga i takvoga vladara dovode u pitawe.
Mogao je ni}i u dubokoj anonimnosti potomaka onih gra|anskih porodica koje
su dobro znale da je svaka `eqa da se vlada neodvojiva od potrebe da se ubije...
_________
: staqinizam je boqi od liberalnog kapitalizma. Boqi, u kom smislu? Na ovom
mestu, moramo na trenutak da se pozovemo na ~iwenice. Tridesetih godina
liberalna politika je do`ivela poraz. Moramo da vidimo da wu nije porazila
neka druga ideologija, ve} doga|aji".
18
"Vojni komunizam je doneo veliku privrednu krizu. Nije bilo spora da
se radi o socijalisti~koj krizi. Socijalizam je davao dokaze protiv socijalizma.
Me|utim, komunisti su samo politi~ki ustuknuli, ideologija je ostala ista.
Verovatno je na to uticala blizina oktobarske pobede. Do velike privredne
krize, liberalizam je ve} imao i mnoge druge politi~ke i ideolo{ke poraze.
Socijalizmu je to bio prvi poraz. Staqinizam je izravnao ra~une.
...Izbor izme|u staqinizma i fa{izma je, kako je Orvel govorio, izbor
u ’utrobi kita’. Me|utim, izbor izme|u staqinizma i liberalnog kapitalizma
je drasti~an primer ideolo{ke doslednosti. No, bez toga se ne mo`e zamisliti
stvarni socijalisti~ki zaplet. Sve po~iwe opravdawem staqinizma." Gligorov, isto.
19
Luka~ opravdava "tiraniju. Opravdawe tiranije je krajwi slu~aj
vrednosnog opredeqewa. Ko opravdava tiraniju ne mo`e vi{e da opravda ni jedan
politi~ki sistem".
20
V. Gligorov pi{e: "Ako je najgori socijalizam boqi od najboqeg kapitalizma,
u socijalizmu svaka radikalna promena vodi kroz staqinizam".SOCIJALIZAM JE
STVORIO SVOJ SOCIJALISTI^KI @ANR, a on tra`i - ` r t v e . - "Videli
smo da odlukom tra`imo istinu - kako pi{e Gligorov - jer je la` razotkrivena.
[ta nam u tome poma`e? Ako smo bili prevareni, na razum se ne mo`emo
osloniti. Moramo se osloniti na ne{to drugo. [ta je to? Uop{teno govore}i,
zaplet nam omogu}uje mnoge alternative, no socijalizam je moralni `anr. Izbor izme|u dobra i zla pomo}i }e nam da shvatimo istinu. Kako se dolazi do
toga izbora? Tu se nalazimo pred dilemom. Jedni smatraju da se qudi pridr`avaju
svojih interesa, a drugi da se oslawaju na svoje ideale. Za prve, pridr`avati se
ideala je nerazumno : ideali obmawuju. Za druge, interesi su beskrupulozni : moje
dobro je tu|e zlo. Luka~evo vrednovawe
70
NE^ISTA SRBIJA I
5
Dvadeseti vek je nove zakrpe pri{io na staru haqinu!U~iwen je
poku{aj da se stari ~ovek malo ne{to popravi, malo prikrpi ne~im
novim, dok je u su{tini ostao stari. Stawe u dru{tvu qudskom
popravqalo se krpqewem, tj. krvolo~nim revolucijama. Te mnoge nove
zakrpe nisu se brzo otkidale od stare haqine i otpadale, ve} tek
krajem 20. veka, wihovi drowci postali su jo{ ve}i i sme{niji na
kraju toga kobnog veka.
Taj vek je pru`io {ansu psima i sviwama, upornim
nevernicima, tvrdim i okorelim. Taj vek je progutao mnoge svetiwe,
kao psi, i bisere, kao sviwe.
Taj vek je, od po~etka do kraja, emitovao signale kraja sveta.21
________
nas, ponovo, izbavqa iz ove dileme. Ono je izraz vere; on se poziva na svoje
najdubqe ideale..."
21
“1. Ka`i nam, kakav je znak Tvojega dolaska i po{qetka vremena
(vijeka)? upita{e u~enici Hrista. A On im na to nabroja mnoge znake. Ovi znaci
javi}e se kroz pogre{ne misli i grube osje}aje, kroz qude, kroz stvari, kroz doga|aje
me|u qudima, kroz stihije i pojave prirodne. Jednom re~ju, zbir svih raznovrsnih
signala pokaza}e se pred kraj sveta i vremena”, v. u kw. Nikolaj Velimirovi}:
Simvoli i signali, Pirot, Znamewe, (bez godine izdawa), 120 str; poglavqe 18,
str. 107.
71
Miroslav Luki}
LEGENDA O SAHALINU
"...^ovek pre svega mirno prizna stradawe. Po{to ga je priznao, po~ne
ga upoznavati : upoznavawe vodi u razne odnose, a razni i novi odnosi u
preobra`ewe. To preobra`ewe zna~i da ranija, takozvana normalna pojava na{a,
prestane va`iti kao jedina. Ona se postepeno i zaboravqa; nove ~iwenice su
polazna ta~ka za nova gledi{ta, nova ose}awa, nova cewewa. Negde okrwen, ali
negde zanovqen, ~ovek se uravnote`ava i izravwuje, po~ne voleti nove nagone i
nova raspolo`ewa. Prona|e da pod svima okolnostima ima smisla {to se rodio,
jer u svima stawima ima ~ovek posla na svetu. Druk~iji ~ovek po~ne sasvim
druk~ije uticati na qude, `ivotiwe, i na mrtav materijal pod rukama. Biva
da ga qudi, `ivotiwe, i materijal koji obra|uje, boqe razumevaju i slu{aju
nego ranije. To je potresno i neizmerno iskustvo. To je moment kad stradalni
jasno razdvoji stradawe od zla, vidi razliku, vidi da u zlu ima mraka i
praznine, a u stradawu ima mogu}nosti za `ivot ugodan sebi, qudma i
stvarima..."
Isidora Sekuli}: IZRAVNAWA
Kratak uvod. U SVEZNADARU (Seqa~ka sloga, Zagreb,
1954), odrednica SAHALIN sadr`i 13 redova.1
Odrednica o Sahalinu u ENCIKLOPEDIJSKOM LEKSIKONU
M O Z A I K Z N A W A, t. 18 : GEOGRAFIJA (Interpres - Beograd,
1969), sadr`i duplo vi{e (27 redova!)2
Mislim da sam o Sahalinu pro~itao neke stihove, pesmu koja
se tako zove, i dugo sam verovao da ju je napisao ^eslav Milo{, dok
_______
1
"SAHALIN, dugoqasti otok, Ist. Azije sa 76. 740 km, odvojen od
kopna Tatarskim prolazom. Ima hladnu klimu i slabo razvijenu privredu.
Najva`nije je iskori{}avawe {uma i lov na krzna{e. Znatni su nalazi nafte i
ugqena. Rijetko je naseqen, ima 420.000 stanovnika, ve}inom Japanaca i Rusa pa
ne{to domorodaca. Rusi su do{li na otok god. 1857., te je u wihovoj vlasti bio
god 1875 - 1905. Ju`ni je dio pripadao Japancima god. 1905 - 1945., a od g. 1945.
cijeli otok dr`i Sovjetski Savez".
2
" SAHALIN, o. uz severoist. obalu Azije. Wegove obale zapquskuju vode 2
mora : Ohotskog i Japanskog. Pripada SSSR- u. Povr{ina 76 400 km, sa oko 650
000 stanovnika. Sav je skoro pod {umama - tajgom. Raznovrsno je i veliko rudno
bogatstvo : ugaq, nafta, zlato i dr. Stanovni{tvo je uglavnom zaposleno u ind.
nafte, ugqa, drvnoj ind. celuloze i papira. Uz obalu je razvijen ribolov, kao i
ind. ribqih konzervi. Ve}a gr. naseqa: Korsakov, Holmsk, Oha, Ju`ni Sahalinsk
i dr. - Na S. preovla|uje plan. reqef. Klima maritimna. Glavni r. tokovi :
Poronaj i Tim. U posledwe vreme sve se vi{e razvija i poqopr. - zemqoradwa i
sto~arstvo. Od ratarskih kultura gaje se: krompir, povr}e i krmne biqke.
Sahalin je otkriven u XVII veku. Do kraja 2. svetskog rata SSSR- u je pripadao
samo sev. deo S., a ju`. deo i Kurilska o. Japanu. Po sporazumu velikih sila u
Jalti ( 1944. god.), ju`. S. je vra}en SSSR- u, a prikqu~ena su mu i Kurilska
ostrva".
72
NE^ISTA SRBIJA I
pre nekoliko no}i ne prelistah ponovo dve wegove kwige pesama
prevedene na srpski (GDE SUNCE IZLAZI I GDE ZALAZI,
Dob, Beograd, 1981, i HRONIKE, Kov, 1989 ), ali tamo ne na|oh
pesmu o Sahalinu. Mo`da je uostalom pesmu o Sahalinu napisao neki
drugi pesnik, mo`da sam to pro~itao u nekom ~asopisu, i onda pobrkao
stvar?
Poku{avao sam da se setim pesme o Sahalinu, kad shvatih sa
u`asom da mi je trud uzaludan: nisam mogao da se setim, ~ak, ni jednog,
stiha. Sahalin nikada nisam video, kao ni Rusiju, ni Japan. Ni Aziju.
Kao mlad ~ovek (kao student, i kao profesor), putovao sam izvan
granica zemqe u kojoj `ivim, no najdaqe ta~ke do kojih sam stigao bile
su: Temi{var, Budimpe{ta, Sent Andreja, Be~, Prag i Krakov,
odnosno Trst...
Me|utim, ~itaju}i Milo{a, naro~ito wegovu pesmu Zadatak,
zaboravio sam na pesmu o Sahalinu, i setio se jedne legende koju sam,
mo`da, sawao. Jer siguran sam da mi je niko `iv nikada nije ispri~ao,
niti sam je pro~itao u nekoj od mnogobrojnih kwiga koje sam progutao
tokom svoga `ivota.
Dok sam ~itao stihove:
demona,
izusti,
U nemiru i strahu mislim da bih svoj `ivot ispunio
Jedino da sam se odva`io na javnu ispovest
Otkrivaju}i prevaru svoju i svoga doba:
Bilo nam je slobodno da se ogla{avamo kre{tawem patuqaka i
Ali ~iste i dostojne re~i bile su zabrawene
Pod pretwom tako stroge kazne da, ko se usudio da jednu od wih
Sam je sebe ve} smatrao izgubqenim
po~ela je u meni da iskrsava, kao fragmenti zaboravqenog sna,
Legenda o Sahalinu, kao jedna od najuzvi{enijih hridi tolikih
sjajnih namera, toliko igara i smicalica. Mnoga iskustva i zakqu~ci
koji iz wih prozilaze trebalo je da do|u ranije, ~ini mi se, tako bi
izvesne neprijatne stvari bile izbegnute. Starost ima svoje
inkubatore i u zglobovima, u udovima, pa i u vijugama mo`danim.
Sve je druk~ije, mnogo druk~ije, nego {to izgleda na prvi pogled, nego
{to se govori i pi{e. Na tre}i, ~etvrti ili peti pogled, ~ovek
otkriva ono {to sporo otkriva vreme, svu nakaznost,
~udovi{nost, okrutnost i linearnost istorije i postojawa.
Napisao sam tolike kwige (pesama, eseja, romana), ali me uzak
krug ~italaca pamti po nekoliko pesama; oficijelna kritika,
zabunkerisana u svojim oficijelnim bastionima, ~ak, ne zna ni da
postojim. [to je izuzetno povla{}ena pozicija, nikako bolna,
po{to nisam sujetan ~ovek kao ve}ina `ivih koje znam. Pisa}u
poeziju do posledweg daha, sa onim istim `arom sa kojim sam je
pisao i kao sedamnaestogodi{wak, jer poezija je - osim {to je
73
Miroslav Luki}
kraqica umetnosti re~i - "jedna od umetnosti koja donosi
najvi{e" (Bodler, koji je prvi to naglas rekao, bio je duboko u
pravu!)3
Zabluda i nepoetsko, kao i Satana, imaju na Zemqi svoju
vojsku, komandante, kwigovo|e i opsenare, lepotice i tigrice, otrov i
anakonde, krokodile i aligatore, m o ~ v a r e i l e g l a , p u s t i w e i
polarne no}i. Me|utim, i poezija ima svoje an|ele i nepotkupqivo
pam}ewe, stra{nu lepotu i mo}an protivotrov. Svet je ogrezao u
zabludama i nepoetskom i - dodao bih da sam pop, svejedno
ortdoksni ili katoli~ki - u velikim grehovima. Dim iz ~itavog
sveta kuqa, kao ispod prozora moga stana iz pr`ionice za kafu:
dim la`i* i pakla, svejedno, isto je.
^uo sam stra{ne krikove toga an|ela, kao, iznad krovova,
ogla{avawe gavranova, koji ne mogu da slete, izjutra, jer je sneg toliko
napadao, kao na Sahalinu, mo`da, i , ako nekom treba da zahvalim zbog
nejasnog nazirawa Legende o Sahalinu, onda su to sam arhan|el i
spomenuta ve} sne`na ti{ina...
Legenda je dolazila iz sivila ogromne ti{ine i zale|enih
jezera, kao kontura barske bele jele na hiqade miqa; i ja sam znao
_________
3
"ali to je neka vrsta ulagawa za koje se interes dobija tek kasnije,
zauzvrat, veoma velik. ^ikam zavidqivce da mi navedu dobre stihove koji su
upropastili nekog izdava~a. U moralnom pogledu, poezija uspostavqa takvo
razgrani~ewe izme|u duhova prvog reda i onog drugog reda, da i najgra|anskija
publika ne izmi~e tom despotskom uticaju. Poznajem qude koji ~itaju ~esto
osredwe feqtone Teofila Gotjea (...) samo zato {to je on napisao KOMEDIJU
SMRTI; bez sumwe, oni ne ose}aju sve ~ari tog dela, ali znaju da je on pesnik.
[ta je tu ~udno, uostalom, po{to svaki zdravi ~ovek mo`e da `ivi
bez jela dva dana a bez poezije nikad?
Umetnost koja zadovoqava najpre~u potrebu bi}e uvek najuva`enija..."
*
Nema vetra, ne duva, samo dim i la`i; ponekada mi se ~ini da je nastala
sne`na zimska ti{ina, koja traje dugo, predugo, ~ini mi se ve} tri puna veka, mo`da
od otkri}a Sahalina (ako je ta~an podatak da je doista otkriven tek u 17. veku?), a i
ono {to vidim kroz prozore stana u bliskoj daqini - brojgelovski zimski pejza`
periferije velikog grada), nije gizdavo, ve} tiranija (pustolina) sa sme}em snega.
Bukure{ i Bukure{t nije isto : ovo prvo je stawe sli~no onom u Sodomi i Gomori,
koje traje i koje }e potrajati. Buzduk i bumbar, oznake za ~eqade i insekta - oznake
karaktera, koji buzdovanom klawa pred otmenom gradskom bulom. (Dok nije
unapre|ena u gradsku bulu, tu gospo|u - drugaricu je isprobao buquk - emin, a onda
redom ko je stigao. Ali puder i elegantne haqine i od najgore belonoge seqanke
naprave finu r|u belosvetsku. Slu~aj Komedijant, a ni Bog, nisu imali potrebe
da se bak}u sa ujdurmama i apokrifnim smicalicama i uli~arsko - pozori{nim
inscenacijama, blizu Autobuske ili @elezni~ke stanice, u mra~nim podrumima
uz i niz Balkansku, na Dor}olu i na Labudovom Brdu: u mra~nim lavirintima
du{e... I sve bi to imalo druk~iji svr{etak, poletan, optimisti~ki, dakako,
onakav kakav su i o~ekivali u~esnici, gledaoci i svedoci, da se nije ume{ao, niko
drugi, do Arhan|el Mihailo, prepostavqam...)
74
NE^ISTA SRBIJA I
da se ona pru`a sve do granica {uma, polarne pustiwe, Sahalina u
mojim snovima, i znao sam da sam skupio dovoqno snage da je
ispri~am : jer je duh te legende, za~et u vulkanskim mutacijama i
arlekinskim hokus - pokusima HH veka i kraja drugog milenijuma,
svetlucav, svetlucaviji od |avolske trule`i, prozrev{i o~ajawe
i nadu veka koji zalazi, izlazio kao {to Sunce izlazi...
75
Miroslav Luki}
OD TITANIKA DO TITONIKA
Smrt je "glavni junak" HH veka. Aleksandar Luki}
je do{ao umiven / i posrebren, kukaju}i i hvale}i
veli:Smrt je gost koji
1
sebe / istovremeno.
Milo{ opevaju}i tragediju "Titanika", koja je obele`ila
po~etak HH veka, prise}a se gorkih re~i Xozefa Konrada o brodskom
orkestru koji je potonuo sviraju}i mirno, umesto da bude spasen mirno.
Milo{ je znao: POEZIJASEODUPIRE DEJSTVU VREMENA.
_________
1
Taj gost zida ku}u ve~nu i
udobnu, sa devet prozor~i}a.
HH vek, {egrt gosta nepoznatog
i ostrvqenog, truje utrobe brodova, qudi, i grize bukove {ume.
Ili sedi na mu}cima i kokoda~e da ga
svi ~uju.
1939. godina je bila va`na, i 1993.
Pobe|ena je tuberkuloza, ali ne ratovi
i vesti o ratovima.
Dinamit je pokazao {ta mo`e, genetika }e biti mo}nije oru`je.
Potomci }e naslediti pustiwe
i monstrume. Pacifik ima dno koje je
oblikovao duh pe}ine.
Na dnu Atlantika je napisana povest veka,
od TITANIKA do TITONIKA.
Okeanske dubine su podvukle pravu crtu.
Evropa je trgovala prebrzo i olako,
mewaju}i mape, parlamente, podgrevaju}i kotao sa uqem vrelim i
samu sebe lo`e}i...
(Odlomak iz kwige EVROPA, Beograd, Vreme kwige, 1995, str. 68 - 69.)
Kwiga ovog pesnika bacila je u zasenak sve ono {to se smatralo vrednijim
spomena u razvitku srpske poezije u drugoj polovini HH veka. "Evropa" je krenula od
najvitalnijih tokova evropske i svetske poezije, i poneki od kriti~ara, dosta stariji
od pesnika, koji nisu sasvim pridavili svoju savest, osetili su to i rekli javno. Oni
koji su mogli da podr`e ovu vanrednu pesni~ku kwigu - srpski eliotovci - o}utali
su je, iz pobuda u koje nije te{ko proniknuti. Luki}u je po{lo za rukom da ve} sa
trideset i osam godina napi{e kwigu koja nadilazi okvire kwi`evnosti u kojoj je
obelodawena. Te jeseni, kada se Luki}eva "Evropa" pojavila, jedan od zna~ajnijih
srpkih pesnika - Ivan V. Lali} - pi{e svoju pesni~ku oporuku "^etiri kanona".
Lali} je vi{e nego plodotvoran pesnik, talentovan, obrazovan, ali - na `alost i
uprkos svemu - poreklu i povoqnim `ivotnim okolnostima - nije imao crte
genijalnosti, poput Aleksandra Luki}a. (Obrazlo`i}u ne{to kasnije ovu tvrdwu.
Upu}ujem i na kwigu Miroslav Luki}: Umetnost mahovine, Po`arevac, Ed.
Brani~evo, 2003.)
76
NE^ISTA SRBIJA I
toga.3
^ime se odupire?2
Odnos prema proti~u}em vremenu se mewao, Milo{ je svestan
"Dve stvari ne daju se svesti ni na kakav racionalizam:
vreme i lepo. Od wih treba po~iwati".4
Uvidev{i da je "stalno razmi{qawe o vremenu nemogu}e",
kako pi{e Milo{, " jer bi paralizovalo ~inove, do{aptavaju}i kako
}e svaki ~in biti uzaludan", Milo{ zakqu~uje da "qudi moraju
stremeti, voleti, mrzeti, osnivati porodicu, zara|ivati, boriti se.
Wihovi dani moraju biti podvrgnuti disciplini koju name}u
neodlo`ni ciqevi" (str. 263). Milo{ se se}a da ga kao dete niko
"nije posve}ivao u stravu proticawa, sam sam na to nai{ao, imaju}i je
datu nekako od prirode" (str. 264). Na nepune dve stranice, zatim,
Milo{ pripoveda o tome kako je ~itao jednu kwigu za mlade - kwigu
Fenimora Kupera - do{av{i do "zami{qenosti nad proticawem" ;
ona je "uvek...~oveka pratila i nikad ga ne}e napustiti, samo se wen
tonalitet ipak mewa..."
Bilo je puno savr{enih ili nesavr{enih nihilista, puno onih
koje je gurala voqa za mo}...I uglavom svi su pro{li kroz temeqne
jani~arske {kole vladaju}e ideologije, i m n o g i s u d o g u r a l i d o
najvi{ih zvawa i po~asti, do akademika i Izabranih i sabranih dela!
I svi su opisani u jedinoj istoriji srpske kwi`evnosti cekaovca dr
Dereti}a. Ko bude verovao Dereti}u i wegovim u~enicima, bude li
neko od wih i napisao istoriju srpske kwi`evnosti, bi}e budala!
Ni~e je znao ne{to bitno, razlikuju}i "oko verno i neverno prema
se}awima".5
_______
Pam}ewem.- "Pam}ewe mo`e da bude neta~no, - veli Milo{, ali ono
ipak nalazi oslonac u liniji, u boji, koje spadaju u stvari ovoga sveta i pru`aju
uputstva za to, kad je pam}ewe ta~no i kada se pam}ewe vara" (isto, str. 267).
3
Zna : "~ak i kad ne bismo raspolagali nikakvim drugim datostima o
pojedinim istorijskim razdobqima, bio bi dovoqan za postavqawe dijagnoze" odnos prema proti~u}em vremenu.
4
Veli ^. Milo{, u kwizi eseja KONTINENTI, G. Milanovac, De~je
novine, str. 263. - Preuzeo je Milo{, u stvari, re~i Simon Vej o kontemplaciji
vremena kao kqu~u za qudski `ivot. Kontemplacija je "tajna koja se ne da svesti ni
na {ta, do we nijedna nauka nema dostupa".
"Tajna zaslu`uje po{tovawe - pi{e Milo{. Kad ~ovek ne bi bio svestan
prola`ewa i svoga `ivota i svih qudskih stvari, ne bi bio ~ovek. Tako|e mu ne
bi bilo dostupno lepo, ~ija je s a m a s u { t i n a netrajnost i snaga trenutka
suprostavqenog p r o t i c a w u v r e m e n a " ( Milo{, isto, str. 263).
5
"Oko nihiliste idealizuje u pravcu rugobe, neverno je prema svojim
uspomenama: ono ih pu{ta da izblede i da se izgube; ono ih {titi od samrtni~ke
boje, kojom slabost boji sve {to je daleko i pro{lo. A {to nihilist ne ~ini
prema sebi, ne ~ini ni prema celoj qudskoj pro{losti: pu{ta je da se izgubi" ,
F. Ni~e
2
77
Miroslav Luki}
Pesnik Milo{ je na strani Ni~ea zbog "oka vernog".
Milo{ je dirnuo u jedan bitan "problem".6
Tom vrstom poetike, ispevana je ili ispisana Milo{eva
kwiga , na prvi pogled, bizarnog naslova HRONIKE, pa i pesma u
woj TITANIK (1912).
Sli~nom vrstom "poetike" pro`eta je i kwiga "EVROPA",
koja je, ~ini se, sintetizovala one stvarala~ke impulse koje su u sebi
sadr`ale Eliotove poeme "PUSTA ZEMQA", "^ETIRI KVARTETA"
i Milo{eve "HRONIKE".7
Genijalnost je s m e l o s t , pisao je Ber|ajev.8 "Evropa" je donela
DOBIT, onu veli~anstvenu dobit koja se rodila iz slobode i smelosti onog
koji je napisao tu kwigu. Tajna kwige "Evropa" je neobja{wiva, tajna slobode beskrajna i neizreciva, kao bezdan (Stare Evrope).
_________
6
"Problem je izuzetno li~an, - pi{e Milo{, jer je u mojim pesmama i
prozi oslonac za mene bila upma}ena pojedinost. Ne "utisak" i ne "do`ivqaj",
"pre`ivqavawe" - oni su tako vi{eslojni i tako te{ko prevodivi na jezik, da
su prona|eni razni na~ini u poku{ajima da budu obuhva}eni - govor koji opona{a
"tok svesti", pa sve do izostavqawa pravopisnih znakova, verbalnu magmu i
bula`ewe. Upam}ena podrobnost, na primer, drvenih slojeva u dodirom ruke
izlizanoj dr{ci, po mome ose}awu je zaslu`ivala da bude izdvojena iz haosa
utisaka i pre`ivqavawa, da bude na neki na~in o~i{}ena, tako da bi ostalo
samo oko koje nesebi~no kontemplira dati predmet" (Milo{, isto, str. 269).
7
Te godine, kada se pojavila Luki}eva EVROPA, kao i prethodnih, mnogo
vi{e se pisalo o nebitnim pesni~kim poku{ajima: naduvavani su baloni, koje su
probu{iti prvi sitni ru`ini trnovi Vremena, na koje su naleteli.
Neko kome se dalo da napi{e EVROPU, da}e Bog da napi{e i druge
vanredne kwige: jer to je neizbe`na posledica duhovnoga i stvarala~koga razvoja!
Ono {to se nije dalo pesniku Miodragu Pavlovi}u, dalo se pesniku Aleksandru
Luki}u. Ne mo`e se govoriti o nekakvom uticaju Pavlovi}a, ili Milo{a, ili Eliota, na
Aleksandra Luki}a: Luki} je nastavio da otkriva i da razvija {to su prethodnici naslutili,
na~eli, pri tom je Luki} genijalan po smelosti kojom zadire u ono NENA^ETO.
8
"Priroda talenta nije organska, nije ontolo{ka, ve} funkcionalna.
Priroda talenta nije univerzalna. U talentu nema `rtve ni usuda. Talenat
mo`e da stvara savr{enije objektivne vrednosti, nego genijalnost. On je
prilago|en zahtevima diferencirane kulture, on je uspe{an. Genijalnost sa
stanovi{ta kulture nije uzorna; talenat je - uzoran. U genijalnosti treperi
celovita priroda qudskog duha, wegova `udwa za drugim bivstvovawem. U
talentu se ovaplo|uje diferencirana funkcija duha, prilago|ena zahtevu koji
postavqa svet. Genijalna priroda mo`e da sagori, ne ostvariv{i u svetu ni{ta
vredno. Talenat uobi~ajeno stvara vrednosti i procewuje se. U talentu postoji
umerenost i odmerenost. Genijalalnost je uvek - prekomerna. Priroda
genijalnosti je uvek revolucionarna. Talenat deluje u kulturnom proseku, sa wegovim
"naukama i umetnostima". Genijalnost deluje u ekstremima i za~ecima i ne poznaje granice.
Talenat je poslu{nost. Genijalost je smelost. Talenat je "od ovog sveta". Genijalnost je od
"onoga sveta". U usudu genijalnosti postoji svetost `rtvovawa, koje nema u sudbini
talenta" (N. Ber|ajev, SMISAO STVARALA[TVA, Beograd, Logos - Ant, 1996,
str. 146 - 147).
78
NE^ISTA SRBIJA I
Razlika izme|u Ivana V. Lali}a i Aleksandra Luki}a je,
ponovimo, u sudbini wihovih talenata...9
Vreme, u kojem je bila potisnuta religioznost, i religija.
Religija ili religioznost je ovde va`na (zna to ^eslav Milo{), zbog
ISTINSKOG SVETA, koji je "utemeqen u pogledu Boga, tokom
mnogih vekova...pru`ao obrasce umetniku koji je imao nadu da }e im se
pribli`iti ne toliko putem pribli`avawa koliko putem analogija.”10
Ili ako i do|e do prevo|ewa, onda to ide zamr{enim
kanalima li~nih veza, etc. Ovde su toliko hvaqeni Vidosav
Stevanovi}, ili ta~nije jedan koncept proze kojji je zastupan, ili koji
zastupaju prikriveno i danas, svi oni koji su iza{li iz
Stevanovi}evog "{iwela", koji je opet iza{ao iz nekog "{iwela". Zar
me|u wima ima i jednog sa nekom bledom crtom genijalnosti? Bilo je
pisaca, u tom posleratnom periodu srpske kwi`evnosti kojima se ne
mo`e osporiti dar, ali niti je Rai~kovi} genijalan, niti Popa, niti
Miqkovi} , niti V. Stevanovi}. Pa i toliko hvaqena posleratna
pesni~ka Trojka (Popa, Pavlovi}, Rai~kovi}), ili B. Miqkovi},
nisu li svi - preceweni?
Svi, osim Miodraga Pavlovi}a, jesu preceweni.Nije ih
precenila relevantna kwi`evna kritika, jer je, izgleda nije bilo, ve}
oko nihiliste.
Slikar Leonid [ejka, nosio se mi{qu da naslika sliku
FABRIKA LUTAKA, a Evropa je u HH veku imala toliko fabrika
lutaka! [ejka je sebe smatrao slikarom destruktorom, iako je bio
dalekovidiji i humaniji od mnogih svojih vr{waka i savrmenika i tzv.
pobornika konstruktivne umetnosti, korisne umetnosti. [ejka
nije naslikao tu sliku, odustao je od we, mo`da i zato {to - kako bi
Velimirovi} rekao - "~ovek jo{ nije spreman - lutka uvek posledwa
izlazi iz garderobe"...
_______
9
Luki} je ve} bio napisao sa 38 godina ono {to je Ivan V. Lali} poku{ao
da napi{e na kraju svoga `ivotnog i stvarala~kog puta.Izviwavam se zbog ovih
pore|ewa; Aleksandar Luki} se pre mo`e porediti sa Aleksandrom Pu{kinom ili
drugim evropskim pesnicima profetima. Pesnik Aleksandar Luki} je pesnik
genijalne voqe, koja je mogu}a "samo zato {to je genijalnost pre svega voqa,
strasna voqa za druga~ijim postojawem"...
U posleratnoj srpskoj kwi`evnosti - poeziji, prozi, onoj koja je objavqivana
i bila dostupna publici od 1945. godine, pa do dana{wih dana, na prste jedne ruke
mogli bi se nabrojiti autori izrazite genijalnosti. To je bilo vreme u kome su
dominirali nihilisti i bezbo`nici.
10
“Pam}ewe je u tome igralo va`nu ulogu, ali nekako pomo}nu, po{to se
shvatilo da "idealizacija", to jest izvla~ewe onoga {to je za datu pojedinu
stvar najbitnije, jeste neizbe`na. U civilizaciji zvanoj hri{}anskom,
vizionari su se,, uostalom, dosta nepovoqno odnosili prema Mnemozini,
nazivaju}i je "majkom palih prirodnih muza". I vaqda s pravom, jer kad je usled
79
Miroslav Luki}
Ako ~italac pomisli da smo se toliko udaqili od onoga {to
smo zapo~eli sa razloga mutnih: podse}amo ga da smo najbli`e ne~emu
kad odemo najdaqe. Ne mislim da je Milo{eva pesma "Titanik"
odli~na - ima i boqih. No, ona je zanimqivo komponovana, mozai~ki,
od citata i stihova, razmi{qawa i proze. Takav na~in oblikovawa
pesme pru`a autoru ne{to {to je blisko apsolutnom vidiku.11
Prizor brodoloma je stravi~an, Milo{ ga opisuje veoma
jednostavno, naizgled hladnokrvno i precizno. Kao da je svemu
prisustvovao.12
_________
obezvre|ivawa sveta , ostala sama, ona se nija pokazala kao pouzdana voditeqka"
(Milo{, isto, str. 271).
Pouzdanije je bilo ne{to drugo decenijama: imati politi~kog wuha.
Pisati onako kako da se svidi nekome (uticajnim strukturama, urednicima, etc. ).
To pouzdawe je kratkotrajno i biva sru{eno Voqom vremena. Imamo
toliko hvaqenih romanopisaca i pesnika, ovde, koje niko i nikada ne}e prevoditi
na svetske jezike.
11
Taj metod nisu izmislili Rozanov i Milo{. ^eslav Milo{ zapo~iwe
pesmu re~ima X. B. Tejera - svedo~ewem jednog od spasenih putnika sa potopqenog
Titanika: "Vladao je mir i svet je i{ao ravnim putem. Dodu{e, s vremena na
vreme de{avale su se nesre}e - katastrofe - kao poplava u Xonstaunu, zemqotres
u San Francisku ili poplava u Kini - koje su uzbu|ivale sawivi svet, ali ne
toliko da bi ga uzdr`ale od ponovnog zapadawa u dreme`. ^ini mi se da je
predstoje}a katastrofa bila taj doga|aj koji ne samo {to je u~inio da svet
protrqa o~i, nego da ga je i naglo probudio i dao mu tempo koji se sve vi{e
ubrzavao, nose}i sa sobom sve mawe mira, zadovoqstva i sre}e. Po mome mi{qewu
dana{wi svet se probudio 15. aprila 1912. godine".
"Titanik" je (kako pi{e Milo{), bio izgra|en kao "najve}i brod od po~etka
sveta. / Wegova je snaga 50 000 kowa". Ispred ovih podataka stoji stih: " Sve ve}e,
sve br`e, sve savr{enije". Daqe Milo{ veli : "I krenuo je na svoje prvo putovawe
/ Razgla{avan masnim slovima po novinskim stupcima, / Neutopqiv, plove}a
palata. / Stotine slugu spremnih na svaki mig, / Kuhiwe, liftovi, frizernice,
/ dvorane u k o j i m a j e
elektri~na svetlost stvarala dnevnu
vidqivost, / Guda~ki orkestar koji je svirao regtajm / Za dame i gospodu u
ve~erwoj ode}i. // Brod nosi 1320 putnika, sa slu`bom i posadom 2235 qudi. /
Oko jedan u no}i laka {kripa, kao trewe o staklo. / Ali nikakvog potresa.
Zaustavqene su ma{ine. Ti{ina. / No} mrzla i vedra, zvezde ble{te, / Morska
povr{ina glatka kao uqano jezero. / Posle tog susreta s nevelikim ledenim
brdom / paluba po~iwe da se nagiwe predwim delom..."
12
"I sve urawa, meko progutano, / s nekom podvodnom jekom,
grmqavinom", ka`e Milo{. "A tada se nad povr{inom voda razle`e krik, / Zov
iz hiqadu i vi{e grla. Iz daqine je to, / Veli svedok, zvu~alo kao kapela
cvr~aka u leto, / Najpre glasno, zatim sve ti{e, / Dok posle jednog ~asa nije
umukoo. Nisu potonuli, smrzavali su se, / Plove}i u svojim pojasima za
spasavawe. Poginulo je / 1522 lica. Kasnije, na talasima, brodovi su ih /
Nalazili. Na primer, telo smrznute `ene / No{eno jedrom - no}nom ko{uqom
koju je nadimao vetar".
Milo{ navodi i re~i himne koju je izvodio orkestar "Titanika".
80
NE^ISTA SRBIJA I
Katastrofa je bila velika, ali u pore|ewu sa zemqotresom u
Mesini iz 1908. godine (oko 84 000 `rtava), ili sa `rtvama ruskojapanskog rata, bila je mawih razmera.
Ali uznemirila je i probudila Svet.
"^ega su se upla{ili?" pita Milo{ na kraju svoje pesme. Otkuda to
"aaa" u novinama, te komisije, istrage, uli~ne balade, bro{ure i groznosentimentalna legenda?13
Uporede li se po~etak i kraj Milo{eve pesme - re~i jednog
od spasenih putnika sa Titanika, i re~i pesnika na kraju pesme, vidi
se da je pre katastrofe i brodoloma " svet... i{ao ravnim putem",
da je to bio "sawiv svet" sklon dreme`i, i da je svet, pa i Evropu
brodolom Titanika naterao da "protrqa o~i".
[ta je u stvari Evropu i svet uznemirilo? Strah od izazova
Tehnike, Progresa ("Sve ve}e, sve br`e, sve savr{enije")? Strah od
slutwe budu}nosti? Milo{ brodolom, katastrofalan, ozna~ava kao
"bezimenu i bezmilosnu kob". Ko od we mo`e da za{titi? Ko je
probudio Evropu i svet? Katastrofa? Ili Svemilosni Bog?Milo{
se ruga "civilizovanom svetu".14
Milo{ se pitao: "Koja je stvarnost istinska?...”15
_______
"T i t a n i k - kraj jedne ere? Da li zato {to je izgubqeno ose}awe
sigurnosti? [to nas ni{ta ne {titi, ni novac, ni svakodnevno preobla~ewe
za ve~eru, ni miris cigara, ni Progres? Ni naravi, ni u~tiva i odana posluga, ni
gr~ki i latinski u {koli, ni zakon, ni nauka, ni{ta. A da li je qude ikad
ne{to {titilo? Zar je mogla dfa bude spre~ena bezimena i bezmilosna kob? O,
civilizovano ~ove~anstvo! O, molitveni zagovori, o, amajlije".
14
"^eslav Milo{ je HRONIKE pisao u svojim poznim godinama i
istovremeno pred kraj na{eg neslavnog veka - pi{e prevodilac P. Vuji~i} u
pogovoru. On razmi{qa o svom pre|enom putu i poku{ava da na~ini bilans gubitaka
i dobitaka na{eg stole}a. Najvi{e mesta posvetio je razdobqu sre}nog po~etka veka,
kako ka`e, "mo`da zato {to su svi qudi koji su tada delovali, poznati mi i
nepoznati, pomrli, pa pri~a o wima odmah ima ’boju ve~nosti’ . " To je uglavnom ta~no,
ali Milo{a je, od mladosti do najpoznijih dana, privla~ila heraklitovska* tema o
"reci vremena".
13
* Milo{ u "Uvodu" u pesme (II ZA HERAKLITA, 1 9 8 4 - 1 9 8 5 ) ( me|u kojima
je i pesma o Titaniku), veli : "Iz nepoznatih razloga jo{ od rane mladosti ili ~ak od
detiwstva bio sam naro~ito osetqiv prema pri~ama o prolaznosti qudi i stvari. Te{ko
je ta~no istra`ivati kakvi su tu delovali uticaji, mada bih neke kwige umeo da navedem.
Ovako ili onako, nije slu~ajno {to sam na maturskom ispitu, izabrav{i tako-zvanu
slobodnu temu, pisao o Heraklitovoj "reci vremena" ".
“Da li ona prva, surova, koja nas rawava, obezvla|uje, zavodi obe}awima,
ili ona druga, o~i{}ena, punija, mo`da onakva kakvu vide bestelesni duhovi?
"Milo{ veruje da "postoji jo{ i tre}a stvarnost te{ko je prosuditi do koje mere je
istinska : ona koju nalazimo u~vr{}enu u jeziku qudskog govora ili slika, uvek
nepotpuna, razbijena na deli}e, odlomke, i koja se ponovo sla`e po zakonu odbira ili
forme. Moj dvadeseti vek nadirao je na mene mno{tvom takvih svedo~anstava s
15
81
Miroslav Luki}
Te godine - kada je potonuo "Titanik", nastaju, ka`e Milo{,
"dva kqu~na dela svetske poezije, koja su za predmet imala moderni
grad"("USKRS U WUJORKU" B. Sandrara i "ZONA" Apolinera). Poetiku
tih dela, Milo{ naziva "faktografskom".16
"[est predavawa u stihovima", kojima se zavr{ava Milo{eva
kwiga "HRONIKE", imaju ukus ispovesti ("Ispovedam se pred vama, moj
mladi razrede"), koje Milo{ u po~etku ne zna kako da ispripoveda.17
________
neprestanom promenom, s " istorijskim ubrzawem", poturaju}i mi memoare, romane,
smewivane slikarske {kole,, i iznad svega "fotografiju iz epohe" i filmsku traku
od po~etka nastanka filma. U pore|ewu sa do`ivqenom i nikad ne u~vr{}enom
stvarno{}u, bila je to kap u moru, ali nesumwivo su se u mojoj ma{ti naslojavale jedna
na drugu scene koje sam sam gledao i one koje su mi do{le iz lektire, iz poseta
muzejima moderne umetnosti, iz filma. / U mojoj glavi se tokom desetina godina
slagala pri~a o mome veku, bez iluzija ipak u pogledu mogu}nosti da se on zatvori u
nekakvom romanu s omotom u boji. Prosto su se vra}ali jure}i jedan za drugim kadrovi
ogromne trake i pozivali da ovaj ili onaj zaustavim. Na tome zaustavqawu
po~ivala je u znatnom stepenu moja poezija (istakao M. L.)".
16
"Tu energiju u hvatawu stvarnosti kasnije decenije stigle su da
zaborave, okre}u}i se eksperimentima sa samom formom, koji za mene li~no ne
ozna~avaju zdravqe umetnosti, i pored mnogih divnih dostignu}a. // Ono je bio
po~etak veka, sada je kraj, i moj faktografski metod je druga~iji, ~ini mi se da
slu`i kontemplaciji vremena " (istakao M. L.) ( Milo{, HRONIKE, str. 38).
Milo{ je pisao "HRONIKE" tako {to je (treba mu verovati), "popustio
uzde dokumentacije i ma{te, da bi moja skrpqena hronika imala prilike da
serazraste u {irinu i dubinu, a da wena kondezuju}a su{tina podse}a podse}a
kako ka{ikom ne mo`e da se iscrpe more" (isto, str. 41). Milo{eva ma{ta voli da
se obra}a "prema La Belle EPOQUE, prema razdobqu od pre 1914" i sam navodi
nekoliko razloga za{to : " Mada postoje vaqda i drugi razlozi moga zanimawa za
pomenuto vreme. Dvadeseti vek, nimalo idili~an, pripremao je rekvizite za
predstavu koja je ubrzo trebalo da po~ne, na `alost, simboli~ni no`evi, ma~evi
i bode`i imali su da se poka`u kao ~ak previ{e pravi, a umesto crvene boje
upotrebqena je krv. Otuda trenutak zaustavqawa pre no {to je 1914. godine
podignuta zavesa..."
17
Milo{ ne mo`e a da ne ska~e sa stvari na stvar, da se ne prise}a svoje
mladosti, vrelih pla`a Jadrana, i mnogih drugih pojedinosti, smrti
bibliotekarke i vidikovaca logora, takozvane Istorije. U Predavwu V veli :
"Isus Hrist je vaskrsnuo. Ko u to ne veruje / Ne treba da se pona{a ovako kao
mi / Koji smo izgubili gore i dole, desno i levo, nebesa i ponore, / I poku{avamo
nekako da izguramo, u automobilima, u posteqama, / Mu{karci hvataju}i se za
`ene, `ene mu{karaca". PREDAVAWA i svoju kwigu HRONIKE Milo{
zavr{ava stihovima: "Pam}ewe zatvara svoje tamne vode. / A oni, kao iza stakla,
gledaju i }ute".
Koji "oni"? Oni potonuli sa "Titanika"? I oni, mnogi oni, koje je Milo{
znao (i nebrojeno mnogo onih koje nije znao)?
"Takve gomile, zaboga! Kako je to mogu}e / Da su svi hteli da `ive, i
nema ih?"
82
NE^ISTA SRBIJA I
Ono oko ~ega kru`i spomenuta Milo{eva kwiga, bave}i se
HH vekom, to je poku{aj obuhvatawa toga veka, po~etka, sredine i
kraja.Posle pesme "Titanik" sledi pesma "Prvo izvo|ewe" (1913).
Re~ je o prvom izvo|ewu baleta "Posve}ewe prole}a". Milo{eva
pesma se zavr{ava stihovima:" Sti`e Dionis, ble{ti maslinasto-
zlatan u ru{evinama neba. / Wegov krik zemaqskog u`ivawa odjek
raznosi u slavu smrti".
Milo{ je majstor u sastavqawu fragmenata, a na ovo se odlu~io "iz
o~ajne nedovoqnosti jezika".18 Milo{ se poduhvatio te{kog zadatka: da spoji
realizam i metafiziku u poeziji...
Katastrofa "Titanika" bila je nagove{taj svih preostalih
katastrofa HH veka.19
HH vek je na svom kraju: ko }e napisati {ta je on sve bio,
{ta je u su{tini bio?
I od ~ega ~ovek prvo da krene ? Od smrti - smrti miliona
qudi? Da li je i u jednom veku qudske istorije bilo vi{e `rtava?
Qudski `ivot je najve}a vrednost na svetu. I `ivot najbezna~ajnijeg
~oveka na Zemqi vredniji je od svega drugog. A u ovom veku su ubijali
i obi~ne i neobi~ne, i ko zna u ime ~ega sve ne, nemilosrdno, kao
{to ~ini slepa sila, katastrofa.
(Krajem jedne decembarske no}i, 1995.)
_________
18
"Stoga neka budu me|usobno pome{ani ise~ci iz novina, odlomci iz
kwiga, li~ne uspomene, reminiscencije iz pro~itanih dela - i ovako i onako je
lo{e, ali mo`e bar ne{to da se uhvati, vi{e nego fotografijom"...
19
Katastrofa - gr~ka re~ - prevodi se na srpski jezik kao : okrenem,
obra}am, prevrnem. Ona zna~i i, a): propast, slom; potresna iznenadna velika
nesre}a; i b): doga|aj koji donosi za sobom te{ke posledice. Ona zna~i - poetski
- u dramskom stvarala{tvu - preokret pred zavr{etak drame.
Katastrofizam, u geologiji, predstavqa teoriju po kojoj je - suprotno od
aktualizma (u~ewa da je sva stvarnost neprekidna delatnost, akt, nastajawa,
samostvarala{tvo; teorija o du{evnom `ivotu po kojoj je ovaj `ivot stalno zbivawe,
proces) - do dana{weg izgleda zemaqske kore i do drugih pojava na Zemqi do{lo
katastrofom, tj. silnim poreme}ajima i naglim promenama u prirodi.
Katastrofizam kao da je obele`io HH vek.
Ali, zar ne be{e i nekih drugih vekova koji su obele`eni katastrofama?
83
Miroslav Luki}
*
Pore|ewem Milo{eve "HRONIKE" i Luki}eve "EVROPE" ne
bi se do{lo do zakqu~aka da je stariji poqski, evropski i svetski pesnik
Milo{ uticao na mla|eg srpskog, balkanskog i evropskog pesnika Luki}a.
Luki} je, u me|uvremenu, objavio i ~udesnu kwigu "BROD LUDAKA", i u obe
pozama{ne kwige, Luki} ne pi{e samo hroniku Evrope HH veka.
Luki} nije napravio "skrpqene hronike", ve} opojne spevove,
vo|en idealom Sve~oveka.20
Luki} je naprosto preleteo preko toga perioda "od
TITANIKA do TITONIKA".Streme}i prema filosofskoj
antropologiji, i vi{oj samosvesti ~oveka, "koja probija granice
prirodnog sveta"21.
__________
20
Sve~ovek je Luki}ev ideal, jer Sve~ovek zna smisao vaskolike istorije,
i sumraka ovog veka koji upravo traje. Luki} ne "jedri" u Vizantiju, ve} prema
dubokim Tajnama Stvarala{tva.
"Sve~ovek je Majka Luciferova, koja se dala od sina poniziti,
iseckati, smawiti, stesniti, popquvati i raspeti, sve iz materinske qubavi
prema sinu", ka`e Velimirovi}. Za Novu Evropu se to ne bi moglo re}i. Luki} je
pesnik koji ne navija ni za Staru ni za novu Evropu, i wegova je umetni~ka misija
sve~ove~anska on je do{ao da bude "lekar ili ubica", da razgovara s polumrtvim polu`ivim, i hiqade godina koje su protekle za wega su - ni{ta.
Evropa bi kona~no mogla da se "okrene" prema Sve~oveku: jer je on
ispuwavawe i sjediwavawe.Sve~ovek je ideal i stvarnost, to je ono {to ne "la`e u
la`ovu, i ne krade u lopovu, i ne pali u paliku}i ; {to ne ru{i u osvaja~u, i ne
bludi u bludniku, i ne pla{i se u pla{qivcu, i ne tvrdi~i u tvrdici, i ne
strepi u smrtniku".
21
Za razliku od Lali}a, Luki} je mistik u najboqem zna~ewu te re~i, koji
je shvatio (kao i prethodnici mistici) da sve {to se odigrava u ~oveku ima svetski
zna~aj i odslikava se na kosmosu. Ni kod Lali}a, a ni kod drugih srpskih pesnika
koji su pobrali preterane pohvale korumpirane kwi`evne kritike, nema sve~oveka nosioca apsolutne ~ove~nosti, sve~oveka koji je postao svestan svoje beskona~ne
prirode. Aleksandar Luki} je pesnik evropskog i svetskog formata, ~ovek i pesnik
ogromne samosvesti, koji zna da je samosvest mo}na i jedina negacija prividne istine,
da je prirodni svet - jedini i kona~ni...Zbog toga je ovaj pesnik mogao i da krene
putevima sinteze, putevima filosofske i umetni~ke antropologije... Najdubqe
stranice u kwizi "EVROPA" nimalo slu~ajno, posve}ene su mitskoj devojci Evropi,
wenom nasilnom odrastawu i silovawu, i balkanskom bardu Miodragu Pavlovi}u za~etniku umetni~ke antropologije u srpskoj poeziji.
Postojawe ili "linija" pevawa Miodraga Pavlovi}a - kada je re~ o srpskoj
poeziji HH veka - bila je pogodno tle, baza predratnih pesni~kih baza, iako ne i
jedina. Luki} jeste istovremeno nacionalni i vaseqenski pesnik, jer je o~iglednije i
pre od mnogih drugih pesnika, i onih koji mu po godinama mogu biti ocevi, shvatio
da vasiona ispuwava ~oveka da bi od wega bila asimilirana, a pesnik mo`e da je
saznaje i poima "samo zato {to je u wemu ve} dat ~itav sadr`aj vasione, sve wene
sile i osobine, samo zato {to on nije - zrnce vasione, ve} potpuna mala vasiona.
Saznajna endosmoza i egzosmoza mogu}a je samo izme|u mikrokosmosa i
makrokosmosa" ( N. Ber|ajev, nav. delo, str. 46).
84
NE^ISTA SRBIJA I
Aleksandar Luki} je - d a s e p o s l u ` i m o r e ~ i m a
^ e s l a v a Milo{a, pesnik Kontemplacije i Meditacije, pesnik
koji te`i onom idealu koji je naslutio J. Brodski - sintezi
helenizma i pravoslavqa. Kwiga "EVROPA" je podjednako va`na i
za evropsku i srpsku poeziju, ne zato {to je u svakom pogledu pa i u
onom najsu{tinskijem delo koje nadilazi vidoko sve napore srpskih i
evropskih eliotovaca, ve} zato {to te`i Svevremenu, {to je nastajala,
kako bi rekao N. Velimirovi}, NA [email protected] PUTU.22
Ono {to Aleksandar Luki} nije mogao da vidi u svom `ivotu
i veku, to je gre{an ~ovek "koji svesno i voqno iskupquje svoj greh".
I to je najbli`e podizawu poni`enog Boga.23
Oba pesnika, ^eslav Milo{ i Aleksandar Luki}, okrenuti
su Sve~oveku i metafizi~kim izazovima, ne - Nad~oveku!24
Te`e}i uspostavqawu Evrope, mla|i pesnik, Luki}, ho}e da
uspostavi Majku, da je sabere, omo}a, osvemo}a, uz pomo} najboqih
Svemilosti i svemo}i. I kad luta oazama sataninim, gde arhan|eli
umiru od `e|i, i kad se bavi stra{nom istorijom palih an|ela i
zloduha, Luki} ~ezne i tra`i onu "koja je lep{a od la`i, i plodnija
od zlo~ina". To je pesnik koji ima izgra|eno p o { t o v a w e p r e m a
autoritetu zvezda i smirenosti Jagweta, ne i prema [email protected]
ISTORIJI, lakomoj na jagawce! ...
________
Iako Luki}eva prva kwiga u svom naslovu sadr`i ime Rozanova, za
razumevawe pesni~kog opusa ovog autora va`niji je Ber|ajev.
22
Na tome Kru`nom putu Evrope, Luki} je - kao i Velimirovi}ev Vran
Gavran, video "samoga sebe, izdrobqenog, maskiranog, otu|enog, samozaboravqenog,
okovanog - samoga sebe.
Video sam bezbroj budala sa skriptrom mudrosti, i Boga raspetog u
wima.
Video sam mnogo opakih vlastodr`aca sa firmom Bo`je milosti, i Boga
raspetog u wima;
I mnogo svetiteqa, obu~enih u luda~ku ko{uqu stida, i Boga raspetog
u wima;
I mnogo zlorekaca sa vo|stvom u ruci, i Boga raspetog u wima ;
I mnogo zlodeteqa pod skerletnom togom slave, i Boga raspetog u wima;
I mnogo zlodeteqa pod skerletnom togom slave, i Boga raspetog u wima ;
Video sam sinove zbuntovane protiv Oca, i Oca servilnog izme}ara
sinovima " ( N. Velimirovi}, RE^I O SVE^OVEKU, [abac, 1988, tre}e izdawe,
str. 7 - 8).
23
( "Dizawe poni`enog Boga jedina je stvar , koja mi se u~inila ve}a i
od Boga, i nesravwivo ve}a od zemqe", Velimirovi}, isto, str. 8)
24
("Nad~ovek je zidao kule na neravnim temeqima spoqa{we razlike
svega. Za to su mu se kule survale. / A mi }emo zidati kulu novog sveta, nove
istorije, na temequ unutra{we - najunutra{wije - jednakosti svega, ili
raspetosti svega", Velimirovi}, isto, str. 10 .)
85
Miroslav Luki}
LAVIRINT:
VEK SAMO]E
Najdu`a hronika o najva`nijem
ili umesto kra}eg predgovora
Pesnik je u situaciji da SVEMU POMOGNE. Naro~ito
pesnik koji stremi pro`imawu helenizma i pravoslavqa, Neba i
Sunca, i koji re`e ~ireve, i uni{tava izvor ~ireva - takav se pesnik,
verovatno rodio?1
UVOD, ili Arijadnina nit
U~inio sam neoprostivu stvar iz neznawa
Zadao bolove, bolovima ispuwen
Dugo nisam mogao da prodrem u tu Pe}inu
Pri~u o qubavi podcenio sam, redukovao
Kamen u bubregu je bio opomena
Shvatih sa zaka{wewem, i ne do kraja sasvim.
U meni ima jedan krik jezovit
koji ne mogu da ~ujem ni kad sve utihne
Ispod lupawa srca, u dubini
________
1
Wega upu}uje i usmerava Sve~ovek, ono "{to se ose}a krilato u zmiji,
sve`e u truloj jabuci, nesebi~no u jazavcu, neprolazno u boru, nepobedno u tici,
sre}no u ribi, kreativno u srebrnom jezeru, i `ivo u grobqu".
Pesnika sve~ove~anskih te`wi nema u HH veku. Ni u evropskoj ni
u svetskoj poeziji.
Kakve je nade pobudio HH vek na svom po~etku? Je li ~ekao na ~oveka i
wegovu lepotu, i smisao, svesmisao, koji je u Sve~oveku?
Retorsko, skoro izli{no pitawe. - Qudi su slu{ali gukawe i cvrkutawe
o "prirodnosti i natprirodnosti svoje istorije", ~ekaju}i da qudski jezik progovori,
~ekaju}i harmoniju svih glasova i molitava? - Ne, bilo je druk~ije, i Velimirovi}
koga ~esto citiramo s punim pravom jasno je uvideo da se ~ovek "nije uzdigao ni do
prirode, kamoli do natprirode. Jer niko se ne uzdi`e hode}i po vrhu ma~eva.
Ma~em je prigrabio ~ovek {to ima".
"Nebratstvo prema prirodi bilo je ~oveku {kolovawe za nebratstvo
prema qudima. Gaze}i cve}e, koje je lepo, ~ovek se nau~io gaziti qude, koji su
ru`ni... .. Lepota cve}a je prirodno ve}a od lepote qudske, lepota qudska
ve{ta~ki ve}a od lepote cve}a.Sve ru`ne poze pokazala je istorija. No istorija
se ipak mora zavr{iti ne lutkom no lepotom. Priroda je spremna svakog minuta,
da se zavr{i : ona je pokazala lepotu" (Velimirovi}, nav. delo, str. 108).
86
NE^ISTA SRBIJA I
Taj krik je u mnogim uzdasima prigu{enim
onih koje poznajem, onih koje volim
Majka je prenela na mene neuroze
strahove, u`ase - u`as rata
Otac je tako malo preneo na mene
- ose}awe ponosa, ose}awe Otpora
Odrastao sam u jednom stravi~nom svetu
punom ~udovi{ta i La`i, i dinosaurusa
Otac mi je obe}ao bicikl
pred polazak u osnovnu {kolu
- ~ak i trotinet!
I onda je ispuwewe odlo`io
- na neodre|eno vreme.
Govorim o onom ~ega se jasno se}am...
(Utorak, 18. mart 1997)
1
(Pu{tawe vode mrtvima za du{u, 2)
Na{ao sam po~etak za jednu nemogu}u hroniku
Napisan je davno
I na wega se nadovezati mo`e TOLIKO TOGA
Svaka re~enica ili paragraf
isto je {to i zamah ma~a
Ne mo`e bez krvi i krikova
Uhvatio sam ritam s prvom re~enicom
Od toga }e ritma uhvatiti maglu
surogat i strugotina,
nametnuto, la`no i nepro`ivqeno
Jer zavr{eno je veliko odlagawe
i sad se inventar najbitnijeg
Mrtvi su `edni, wihove du{e
plivaju u vodi bistroj
87
Miroslav Luki}
samaragdnoj. Wihova je beskrajna `e|
utoqena na{im neugaslim se}awima
Poznajem tu svetlost u suton
svetlost pripaqenih vo{tanica
prilepqenih na ~am~i}e od tikava
i ose}am taj vetar, i dahove svetova
Niz reku plovi u suton slika
iskonskih i nezaboravnih stvari
[aqemo svetlost i vodu
da obasja seni i utoli beskrajnu `e|
To je trgovina izme|u svetova
trgovina svetlo{}u
va`nija od svega na svetu...
2
(^itaju}i Pa}epu)
Diktator i nije bio tako glup
Prezirao je Fe|ajina, Beduina, Kartera
Razapeo je svoje mre`e svetom
Podsti~u}i terorizam i prodaju oru`ja
Bio je pravi rumunski Kum
i obo`avao je da prislu{kuje ~itav narod
i qubavno ushi}ewe Jasera Arafata
Pro~itah tre}inu Pa}epinih memoara
i ve} me boli glava
Grof Drakula je bio {egrt prema ovom svom direktnom
potomku (`ivom vampiru)
Proglasio je svoje magarce, kao Kaligula, ministrima
Uhap{eni politi~ki neistomi{qenici
zra~eni su u zatvorima
rumunski disidenti po svetskim metropolama
trovani su na na~in savr{en
i nije se moglo ni~im dokazati
da je u sve to ume{ana rumunska vlada
U Rumuniju sam putovao, tek 1983.
88
NE^ISTA SRBIJA I
Ceo autobus je carinicima dao bak{i{
da ih ne pretresaju
Mene su (mo`da zbog brade?) izdvojili
i poveli u kabinu,
naredili su mi da otkop~am pantalone
i zavukli mi ruke u ga}e
i po~eli da opipavaju
Tako sam stekao neposredno
prve pojmove o za~aranoj zemqi
i wenom vampirolikom gospodaru...
3
(^itawe sa dlana)
Dlan je kao bukvar
za onog koji ume da ~ita
Ta u~iteqica, na primer
Priroda ti je dala mnogo godina,
ali ti vodi{ takav na~in `ivota
koji nagriza dar prirode
Linija `ivota je jaka
Linija umetnosti jo{ ja~a
Linija ambicija najja~a
Ali, ona nije pro~itala naglas
Ne{to je ~itala i u sebi
Evo dlanova obe ruke
Pro~itajmo {to pi{e na wima,
sve,
jer tamo je sve zapisano...
(Petak, 7. februar 1997)
89
Miroslav Luki}
4
(PROLAZE]I KROZ ANAMORFOZU)
(Pisa}u, pesme, do posledweg daha)
Ne}u ponoviti gre{ke prethodnika naro~ito ne onih koji su stare}i krckali
slavu. Niko od onih koje sam upamtio
ne zaslu`uje da bude pomenut.
Nisu shvatili {ta je prava slava, misija,
{ta poraz, {ta pobeda. (Niko nije zaokru`io
svoje Delo kako bi trebalo, kako se moglo.)
Presipali su - u poznim godinama - iz {upqeg
u prazno...
Ja sam odlagao decenijama, jer je u odlagawu
vi{e hrabrosti, nego u nestrpqivom otpo~iwawu
i `urbi. U slutwama, kolebawima i bojaznima
sadr`ano je vi{e budu}nosti i istine
nego u verovawima, nadi - na ~emu se ona zasniva? da }e se sve jednom preokrenuti i po}i naboqe.
Ube|ivawe, razgovori - gluvih potraja{e ne ~itavo popodne, bojim se :~itav qudski vek.
Dimwak Osnovne {kole, vi|en sa terase na{e nove ku}e,
oja~avao je ose}awe prolaznosti. Podr`avao je odlagawe,
u kome ima ~itavih basena neiskori{}ene zlatne rude.
Jesam li rekao "nove ku}e"? Jesam.
I crep je na krovu, nekada crven, dobio zagasitobraon
boju pr`ene kafe. I prozori, drvenarija,
nagrizeni pquskovima, po~eli su ve} da trule.
I otac i majka su ostarili. I na mom licu
urezale su se bore. Ali svet je mnogo vi{e
ostario, ipak, nego moje lice.
Ne na{av{i smisao u ratovawu, otimawu, ubijawu,
selio se iz zablude ve}e u neizvesnost i himere...
Hu~ao je studeni vetar,
i spavawe je mo`da bilo boqe od ~itawa
ALKOHOLA KALIGRAMA Gijoma Apolinera.
(Spavawe je boqi afrodizijak od svega na svetu,
i od - tartufa!).
Dopale su mi se nekoliko
pesama - fragmenti o svr{etku Devetnaestog veka.
90
NE^ISTA SRBIJA I
Svet, Evropa i moja zemqa slavili su Pobedu,
ali k a k v u ?
Pobeda }e pre svega biti
Da se vidi dobro nadaleko
Da se sve vidi
Izbliza
I da sve stekne novo ime,
pi{e Apoliner.
Slavili su, ustvari, Poraz,
nisu videli dobro nadaleko,
nisu sve videli izbliza,
i ni{ta nije steklo novo ime.
Dvadeseti vek je - dimna zavesa,
ona je simbol Poraza.
I zato sam se veoma dugo bavio odlagawem
i Porazom - ne onim "koji }e biti",
ve} onim koji JESTE .
Ono {to me zanima to je
vi|ewe dobro nadaleko,
vi|ewe svega izbliza.
Ne treba sve da stekne n o v o ,
ve} p r a v o ime!
(Mi{qenovac, krajem 1995)
91
Miroslav Luki}
5
(UVOD U LAVIRINT)
Jedno je gubitak pam}ewa, a drugo zaborav.
Moja zemqa boluje i od jednog i od drugog.
Ka`em : zemqa, a mislim qudi, mnogi qudi.
@ivi, i oni koji su ve} pomrli.
Zaborav je rudnik zlatni, ~udesni,
za pisca, pravog, kada po~ne da se se}a.
Nisam napisao romane koje je ve} trebalo
da napi{em. Sve {to bi sawao
preko no}i, ~im bih se probudio bilo bi
zaboravqeno. Sve o ~emu bih mislio ujutro
do ru~ka bi bilo zaboravqeno. Na putu do posla
bih zaboravqao da idem daqe. Na poslu bih
zaboravqao da sednem. Ovde i sada zaboravqao
bih ono od pre, a kasnije se ne bih se}ao
ovoga ovde i sada. ^itavu moju familiju
uhvatila je panika zbog svega ovoga. Potra`io sam
pomo} od vra~ara i astrologa, i od onih {to
prori~u sudbinu, onda sam razgovarao i sa
psihijatrom, ali ni razgovori, ni molitve
ni le~ewe nisu donele olak{awe niti su mogli
da re{e moj problem...
Na istoku Srbije u jednom manastiru
`iveo je stari pravoslavni bogoslov
i verovalo se da on mo`e da izle~i
tu bolest, kao i jednu jo{ goru.
- Nijedan znak ni pretskazawe ne mogu ovo da re{e.
Nijedna molitva ne mo`e da ga spase. Nijedan lek
tu ne mo`e da pomogne. Ako uspem da promenim
wegov um i izmenim wegovo mi{qewe, mo`e se
pojaviti nada...
Bogoslov me je potpuno skinuo
i ja sam, go, tra`io svoju ode}u.
Bogoslov me je izgladneo
i ja sam tra`io hranu.
Bogoslov me je zakqu~ao u mra~nu keliju,
92
NE^ISTA SRBIJA I
i ja sam tra`io svetlo.
Bogoslov je rekao mome bratu:
- Ova bolest mo`e se izle~iti,
ali moj lek je tajna koja se prenosi
s generacije na generaciju,
tajna nije nikada nikom otkrivena
van na{eg bogoslovskog kruga.
Va{ brat mora da ostane da `ivi
u manastiru sa mnom nedequ dana.
Niko ne zna kakve je sve na~ine
ovaj pravoslavni bogoslov upotrebio ,
ali moja dugogodi{wa bolest bi izle~ena.
Kada sam shvatio da sam izle~en,
obuzeo me je nevi|en bes.
Nisam mogao da vidim o~ima familiju,
sinove, brata, stare prijateqe.
Za{to? poku{avali su da odgovore.
A ja sam znao:
U mojoj zaboravnosti bejah slobodan ~ovek,
nesvestan da li nebesa i zemqa, ratovi
i zemqotresi, sudbina i neprijateqi postoje
ili ne. A sada se se}am svega {to je pro{lo,
svega {to je ostalo i {to je nestalo,
svega {to sam dobio i izgubio,
svega {to mi je donelo tugu i radost,
svega {to sam voleo i mrzeo desetine hiqada briga tokom moga `ivota.
I bojim se da ove stvari ne}e ni{ta mawe
uznemiravati moj um u vremenu koje dolazi.
Gde da na|em jo{ jedan trenutak zaborava?
(Nedeqa o Duhovima, 15. jun 1997.)
93
Miroslav Luki}
6
(KOMENTAR O KRATKO]I @IVOTA)
Trijumf gr~kih igara bio je u Neronovo doba.
Atletika je odu{evqavala.
Ve`bali su i senatori i vitezovi.
Seneka je napisao Govor o kratko}i `ivota .
Savr{enstvo duha i tela bilo je na ceni .
A kad je o gradskim u`ivawima re~,
kuhiwa i recepti behu bogati .
Nad`iveli su rimsku imperiju.
Rimqani su voleli ukus ptica iz dalekih krajeva :
fazana sa Crnog Mora, morske koko{i iz Numidije,
flamingosi iz Egipta i Afrike.
Guske su dopremane iz Galije , i gu{~ija xigerica
be{e na ceni. Isto tako i doma}a divqa~ : kosovi,
prepelice , `ivina iz italskih `ivinarnika.
Makrobije je sa~uvao jelovnik sa zvani~ne gozbe
prire|ene u ~ast sve{tenika u Cezarovo doba.
Najpre morske {koqke , kamenice i dagwe ,
zatim kos sa {parglama , kuvano pile , kestewe,
i sos od dagwi i kamenica. (Predjelo je bilo
servirano sa slatkim vinom .) Zatim je dolazio
prvi deo obeda sa drugim vrstama {koqki,
morskim ribama , vrapcima , filetima od divqe
sviwe i pa{tetama od `ivine i divqa~i.
Glavni deo obeda ~inile su sviwske sise,
sviwska glava , ribqi brodet, plovka,
divqi zec i pe~ena `ivina.
A kola~i? Nije poznato kakav je bio kola~.
Gosti su le`ali na tri le`aja oko stolova
raspore|enih u vidu potkovice.
Le`aj nije imao vi{e od tri mesta,
tako da je ve~eralo devet gostiju
{to odgovara broju muza.
"Kraqa gozbe" birali su sami gosti
i on je odre|ivao koli~inu koju treba da popije
svako od wih. Ima izve{taja
94
NE^ISTA SRBIJA I
kako su ove ve~ere trajale i kako su se
zavr{avale.
@ivot u gradu bio je sla|i nego drugde.
A kako se `ivelo u provincijama imperije?
*
Ju~e je bio utorak , 8. april
kada sam ovo zapo~eo. Govor o ne~emu
{to be{e pre 2000 godina i od ~ega su
ostali ...nesumwivi tragovi , ~ak i u
Brezovici (zaseoku velikog sela Ranovca).
Pre dve godine , tamo sam iskopao
bakarni rimski nov~i} , sasvim plav
kao jaje zmijsko.Na dubini od dvadesetak
santimetara. Na jednoj livadi.
Se}am se tog kopawa , ki{e ,
brisawa r|e sa nov~i}a.Otkud tu?
Ko ga je izgubio?
*
No}as sam (posle du`eg perioda ) sawao
nejasan san u kome me je upla{io wegov
kraj toliko da sam drhtao i kada sam se
probudio. Neki vo}wak , sa visokim {qivama
u ~ijim su kro{wama tamna gnezda ;
deo rodnog dvori{ta , bez oca i majke ;
ujkin dom. Neke krpe
i odba~enost. Zatim grad , neka kafana,
savremeni , ostareli pesnici-prvoborci
T.M. i S.R. Dobacujem im ne{to - T. M.
to prihvata - odbija sa {alom , a onda
ulazim u mu~nu raspravu sa }utqivim ,
te{kim na re~ima S.R... Zatim masa sveta
sve~ano odevenog , silazimo niz neki
gradski trg. Svako je dobio svoj Smrtni
list i kroz koji ~as svakog od nas
spusti}e u iskopanu raku i zakopati
zemqom. Mi smo mrtvaci , ali mi kora~amo
kao `ivi. - Na koje grobqe }u biti ja
- pita neko - zakopan? Recite raspored.
Nema nikoga da odgovori. Masa ide
95
Miroslav Luki}
kao guske kroz maglu... I ja sam u woj.
I onda sam se probudio , drhte}i ,
skuvao kafu i pripalio cigaretu,
i setio se onog o ~emu sam ju~e pisao Makrobijevog Jelovnika. Rimsku imperiju
su nad`iveli Jelovnik i nov~i},
a nas :tebe , mene , ove slavne savremene
pesnike , ove predstavnike opozicije,
pozicije , i ovog osiroma{enog sveta
koji gricka suncokret u punim gradskim
autobusima - {ta }e nas nad`iveti,
osim na{e dece, unuka i praunuka?
Kukavi~luk - svekukavi~luk?
Dobrovoqno ropstvo?
Mo`da neki novi Neron?
Mo`da neki novi po`ar Rima?
(Beograd , Jovanova 22.
Sreda , 9. april 1997. Oko 10 ~.)
7
(POSLE \UR\EVDANA 1997.)
Uo~i Uskrsa obi{ao sam zabran
na Paqevinama.Izvor Manastiri~ke reke.
Moji preci su se naseqavali
kraj {umskih izvora.
Kraj izvora Rajkove reke
iznad istoimene pe}ine (Majdanpek),
kraj izvora Manastiri~ke reke.
Rajkovo, koje je osnovao daleki moj predak
koga su Turci obesili tamo - danas je pusto.
Paqevine - tako|e.
Sin me je fotografisao usred ru{evina
ku}e pokojnog Petra Luki}a (1900-1972),
~iji je otac bio mla|i brat
96
NE^ISTA SRBIJA I
moga pradede po ocu Dimitrija Luki}a (1870-1914).
Ne i na grobqu pokojnog Petra Luki}a.
Na grobqu napu{tenom u {umi.
Luki}i su posedovali oko 15 hektara tu,
sada niko o toj zemqi ne brine.Ni o grobovima.
Dva i po sata treba pe{a~iti od Mi{qenovca
do {umskog imawa na kraju ju`nog atara.
U Mi{qenovcu `ive moj otac i majka.
On je u{ao u 72. godinu, majka u 66.
Ona deluje starije od oca.
Otac moga oca umro je prerano, u 63.
Otac moje majke nestao je pre nekoliko godina,
a zatim ga je Pek izbacio na sprud mrtvog u 77. godini.
Moj mla|i brat Aleksandar u{ao je u 40. godinu.
On ima samo jedno dete, }erku.
Ja sam u{ao u 47. godinu `ivota.
Moj stariji sin u{ao je u 17. godinu,
mla|i u 12. godinu.
Moja prva `ena umrla je prerano, uo~i svog
tridesetog ro|endana , pod jo{ nerazja{wenim okolnostima
na godi{wicu smrti JBT.
Moj brat je objavio ~etiri kwige pesama.
Pro~uo se , kao vrlo mlad pesnik, pesmom
Poqska mu{tikla.
Neke kwige nije mogao da objavi,
ostale su u rukopisu.
Kao {to ni ja mnoge rukopise
decenijama nisam mogao da obelodanim.
Zbog ~ega?Zbog ~ega?
O tome bi se mogla napisati kwiga!
97
Miroslav Luki}
To onemogu}avawe, koje je dolazilo
od produ`enih ruku Mo}i u tami sakrivene,
bilo je prirodno i o~ekivano.
Bili smo upu}eni na Svetlost , doslovno,
kao pesnici. Jedino je ona mogla da nam pomogne.
Jedino je ona pru`ala izvesnu nadu
usred dugog tunela mraka, veka i epohe.
9
(Sreda , 7. maj 1997)
(SLAVUJ)
Sreda, 9. juli 1997. pre podne.
Biblioteka {kolska.Slavuj je uleteo, kroz prozor~i} za ventilaciju.
Mo`da se sklonio od pquska?
Stojao je na jednoj od polica u polumra~noj
prostoriji biblioteke.I onda, upla{en mojim
ulaskom, zalepr{ao. Sleteo na kompjuter.
Slavuj~i}u, ne boj se!
Oti{ao sam da kupim novine, prethodno
povukav{i zavesu : otvoriv{i ja~e prozor~i}.
Drugi je slavuj pi{tao, napoqu, obletao oko
prozor~i}a. Izlete}e, dok se ne vratim,
poverovao sam.
Vratio sam se : u Biblioteku je uleteo i drugi
slavuj - mu`jak.
Skaku}e iza ormana sa kwigama,
pi{ti.
@enka se {}u}urila iza mojih le|a.
Mo`da su se oni tu uselili
kada sam oti{ao na godi{wi odmor
Ne.
Ko ih je poslao?
Ptice nebeske, da prave dru{tvo,
kwigama i meni? Slu~aj, an|eli, Bog?
Ne bojte se, slavuji.
Ne udarajte kqunovima i krilima o staklo.
Sloboda je ispred va{eg nosa!
Ispred va{eg nosa!
98
(28. juna 1997. godine)?
Re~i ne mogu izre}i,
ve} samo nagovestiti.
NE^ISTA SRBIJA I
Zar je trebalo godine da pro|u,
da bi po~ela da svira na meni?
Mada mi se ~ini da sam , u stvari,
dobar deo no}i svirao na gajdama.
(Gajde prvo treba naduvati
da bi iz wih mogao izmamiti najneverovatnije
tonove.)
Sino} je obilan pqusak izazvao saobra}ajni
udes i kolaps na Ibarskoj magistrali.
Posle 22:30 ~.
Sva|a i sumwa, priznawe i prosvetqewe.
Jesam li ja samo obi~ni qubavnik ?
Sve {to je napisano o "qubavi",
sve ono {to sam
stigao da pro~itam ne vredi lulu duvana!
Nije potrebna "snaga", ve} ume}e.
Govoru tela nisu potrebne re~i...
(@ena u tami prole}ne no}i ne ~eka viteza
ve} pravog jelena ogromnih rogova
koji ispu{ta mo{us, me{avinu opojnu mirisa
kao zemqa i trava posle obilnog pquska.)
(Na svetu nema prevarenih, ve} vernosti
i ~e`we za ne~im dubqim
i stra{nijim i lep{im
od krikova flamingosa i an|ela.)
To bih, posle listawa dnevnih novina,
da poru~im stotinama hiqada ~italaca
tih dnevnih novina.
Svakodnevno u prestonici
umire od neuhrawenosti desetak penzionera.
A na prijemu kod...losos i gibanica.
[esdeset hiqada qudi upravqa ovom zemqom.
Deset miliona pati . Jer su, kao slavuji
uleteli u zamku , iz koje , evo,
ve} nekoliko sati ne umeju da izlete.
Izlete}e!Izlete}e!
Epur si muove!
99
Miroslav Luki}
10
(BEZ NASLOVA)
Ja vi{e nisam onaj koji sam bio
kada sam sve ovo zapo~iwao.
U Francuskoj 7
(UKS, Sala za kwi`evne programe)
oko 2 popodne - igraju {ah. Kwi`evnici.
Kad sam ugledao neka lica,
ustuknuo sam i izi{ao
da se nadi{em sve`eg vazduha.
Ovde ni{ta nije napisano
sa unapred postavqenim ciqem.
Odlagao sam u Registar
ono {to sam bele`io.
Da, kad bi napisano moglo biti
kao ogledala!
Ogledalo mo`e da odrazi mnogo toga,
a ovde se ono najglavnije gubi usput,
kao {to voda curi kroz napukli kr~ag.
Onaj koji pi{e poku{ava da izrazi Celinu,
a izra`ava samo pone{to
(detaqe, delove, ~ak ni wih sve po broju).
(^etvrtak, 5. septembar 1996, oko 21: 15, Labudovo brdo
- Sreda, 4. decembar 1996, Jovanova 22)
100
NE^ISTA SRBIJA I
11
(@IVOT, QUBAV, SLAVA)
(u zagrqaju Ve~nosti)
...To su carske pomisli, veli~anstvene,
kao suncokreti
u poqu, osmeh sudbine,
zrelost koja je do{la u pogodni ~as.
Mese~e mladi, sliko no}nog svetkovawa.
Ne}u umreti na rekama varvara.
Ova prekrasna ose}awa
probudila je Ve~nost.
Otvaraju se krugovi, koji se {ire
kao krugovi na vodi.
I Pariz i London mene ~eka,
kao prijateq stari. Svet je na{ prostran dom.
Te {ume jorgovana, klisure
i crkvice hladne su kao veli~anstvene katedrale.
Ve} hiqadu i vi{e godina nije bilo
nesloge i rata na Svetoj Gori, tu je zdravo seme
Stare i Nove Evrope.
Moramo oprostiti drugima mnogo
Deca ne duguju porodici
i ku}i ve} stvarnoj qubavi i Bogu.
Svaka `ena koja mo`e roditi nalik je
na Bogorodicu. Devi~anski mila i gorka.
U Beograd }e se vratiti
Bogorodica Trojeru~ica
sa slobodom i kraqevskim insignijama,
sa Svetlo{}u i suzama radosnicama.
Povla~i se plima pti~ijih cvrkuta
i nastupa plima svetlosti.
Kwiga objavqena 1925. godine u Parizu
i Mihajlo Luki} ro|en iste godine
101
Miroslav Luki}
u Mi{qenovcu su vr{waci.
Kwiga ne}e zastareti nikada,
iako ima izvesnih neve{tina.
Ogla{avaju se vrane radosno,
kao po~etak vikenda
162. je dan u godini.
Mislio sam o opravdanosti izvesne sumwe,
mislio o posedu Preko Peka i o onom drugom
na planini, na Paqevinama. Mislio sam
o razlici izme|u planine i ravnice. Nije stvar
u nadmorskoj visini. Zami{qao sam porodicu
{umskih potoka, bukove {ume, ba~iju
u Dubokom Potoku, {upqe stablo sa golu`dravim
pti}ima unutra i strah od otrovnice .
Prizore vi|ene u de~a{tvu.
Sve je druk~ije nego u uspomenama.
...Vu~e me plima svetlosti
prema putu prose~enom kroz {umu prema
paunovom repu i iskonu. . . Hodam ispod drve}a
i sa mnom ide crkva.
Nikada ne}e umreti Otac moj, i Majka moja.
Na svoj ~etrdset i {esti ro|endan, juna 30.
1996. godine, negde oko 5:25 izjutra
gledao sam kako Sunce izlazi, grebene oblaka.
Pogre{io sam u mnogo ~emu
i prevarilo me je mnogo {ta.
^ovek s v e mo`e pobediti, mo`da,
ako pobedi sebe. Svoje porive i sumwe.
Sunce se dizalo iznad sawivog grada.
Sunce se podizalo sve vi{e
iznad zlo~ina prekju~era{weg sutona,
iznad haosa ose}awa i pre}utanih podlosti.
Budio se Beograd .
Ko ne `eli da umre prerano , i da u traqama
ostavi mnogo {ta zapo~eto, kao Branko,
102
NE^ISTA SRBIJA I
i mno{tvo ko{nica, kao jedan od mojih stri~eva,
neka se ne opire sudbini, neka sredi
ose}awa, kao postequ iza sna...
Postoji jedan divan prozor
kroz koji se vidi vitka oskoru{a,
krovovi susednih ku}a
i na {irokom vidiku zelenilo {ume.
Bog je tu svratio na du`e
i rekao tiho ono {to treba ~initi.
Ili je to mo`da bio putnik namernik
preru{en u An|ela?
Na{ao sam Ugovor sa budu}no{}u
i ostale papire tamo gde sam ih i ostavio
Ne be{e to ba{ bog zna kada!
Ali se tako ~ini.
Nevidqiv neko poveo nas je na veliko putovawe
i ovo je samo jedna od usputnih stanica.
Ne bojim se vi{e. Ne}u umreti.
Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha,
sada i uvek i u vekove vekova. AMIN.
(Tre{je treperi , kao li{}e breza,
kao povr{ina bara krajem avgusta.)
Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo,
Gospode , pomiluj.
Za vi{wi mir i spasewe du{a na{ih,
Gospodu se pomolimo.
Za mir svega sveta, za nepokolebqivost
svetih Bo`jih crkava, i sjediwewe svih,
Gospodu se pomolimo.
Za ovu svetu Celinu, i za one koji sa verom,
pobo`no{}u i strahom ulaze u wu,
Gospodu se pomolimo.
Da nas izbavi od svake nevoqe, gweva,
103
Miroslav Luki}
opasnosti i nu`de, Gospodu se pomolimo.
Trojeru~ica se , posle toliko vekova,
vratila u Srbiju,
na domak ^etvrte Rajske reke.
Iz mi{ijih rupa ne izlaze samo mi{evi,
ve} i vitezovi,
preokret i provincije zaboravqene,
jata koko{aka koje su propevale, rojevi muha.
Nastupio je, zaista, preokret
ne sa vedrinom toplog dugog leta
ve} pribirawem Duha...
( Utorak-sreda, 10-11. juni 1997.Beograd)
*
Ne mogu me zaustaviti
urednici i oni koji di`u jazove
kao krdo dabrova.
Jer ja sam divqa reka
koja se uliva u more
ne u sujetu profesora univerziteta
Razumem `estinu ambicioznih
koji dolaze odozdo
Ja se nisam ulio popodne u Mrtvo more
ve} u jedno novo i crno
Ju~e i Prekju~e
Ulih se u srebrna jezera
slatkovodna i biserna...
Ja sam reka ~iji izvor niko video nije
Ja sam reka koja u svom gorwem toku ponire, ponekad
Niko o tim ponorima ni{ta ne zna...
*
Nije nas formirala narodna pesma
Ni ~itawe romanti~ara, ni slu{awe predawa
mo`da filmovi, i kwige o Divqem zapadu?
104
NE^ISTA SRBIJA I
@ivot na selu sa obavezama ve} u sedmoj :
~uvawe stoke, volova rujnih, krda sviwa
- sve je to sada ( posle ~etrdeset godina)
- daleko, skoro kao nejasan san.
^ini mi se da se Duh spustio nisko, i da se
zapli}em sve vi{e i vi{e u nerazmrsive ku~ine
Filmovi? Zar ih nije bilo premalo
i zar ne behu pravo sme}e?
Ne se}am se doma kulture, improvizovane
bioskopske sale, ve} grana hrasta
ispred Doma. Mre`e za odbojku
Ne ni igranki (svake subote i nedeqe)
Ne ni biblioteke, skromne
Se}am se kopriva. I burjana, iza Doma
I pastrmki u potoku
I bara po dvori{tima
kojima plove patke
I prole}nih nabujalih voda
Poplave. Muqa. @itke blatwave zbiqe
i jablanova punih vrap~ijih gnezda...
(^itaju}i "Bele`nice" ^. Milo{a,
22. februara 1997, oko 23 ~. )
*
Bol u o~ima. Bol u kostima.
Bol u glavi. U ~itavom telu.
Jedva gledam.
Grip?
Ili ne{to podmuklije?
La`, monstrumi.
Nakot la`i.
Po~ni od toga, od la`i
pred o~ima, na dohvat ruke.
Od sebe,
od onoga {to potiskuje{...
(Sreda,26. februar 1997.
- subota, 1. mart 1997.)
105
Miroslav Luki}
36
Presvukli su ko`u na vreme
Takva sorta }e pre`iveti atomski udar, katastrofe
43
37
Nadiru odasvuda, iz interregnuma pre svega
iz pe}ina, iz ba{ta, iz pepela
iz pustih vodenica, iz ru{evina,
iz klisura,
iz neo~ekivanih pravaca
Nemilosrdno prema la`ima i savremenicima
kakvo }e ve} mra~no i tajanstveno vreme biti
prema svakom delu, umetniku, neiskrenosti
i magli, ono svojim lakmusom preliva
razgovor sa jednim pesnikom koga hvale
i ponavqa : Nemoj gajiti iluzije
ni prema velikanima, ni prema sebi
jer sva su ta stvorewa
i`|ikala po meri
jednog vremena i ograni~ewa!
Udarci su primqeni u mladosti :
ne uzvra}aj!
Rasvetli tu pomr~inu koju filuju
~ak i ti starci koji su se primakli
Stra{nom sudu
Karnevali u znaku hleba i igara
na~inili su i od talentovanih pesnika
lutke - neki se ~ak time i di~e!
Nemilosrdan prema nedovr{enim opusima
prema poluistinama
i blistavim karijerama
koje su omogu}ili Satana i pomaga~i,
nemilosrdan prema rukama
koje su pridavile Istinu,
svesno ili nesvesno, budi kao Vreme!
106
NE^ISTA SRBIJA I
Prelij se preko me|a
koje su postavili,
koje jo{ uvek postavqaju,
koje }e uvek postavqati,
pozivaju}i se na neka sveta na~ela!
Nema me|a, nema hijerarhija!
Me|e su nasiqe,
na{minkani mrtvac, mumija
Dosta je bilo - igrawa!
govorio je Crwanski 1922.
Ako je raspolo`ewe ekstaza,
neposrednost ono {to je najdragocenije
u lirskoj pesmi, onda je slobodni stih
ona rafinovana primitiva
koja se javqa na vrhuncu razvitka.
Neminovna, neizbe`na, pobedonosna.
U povorci sme{nih, ostarelih formi,
u gunguli prosta~kih izraza, kao nekad,
pantomim u Rimu, tihim i ne~ujnim ritmom,
u na{e je doba u{ao slobodni stih;
kao jedna zanesena, misirska igra~ica,
izvikana i ismejana, a koja u svojim
slobodnim pokretima ima vi{e ekstaze
i lepote no sva gomila }elavih senatora...
45
Druga generacija monstruma
ogrezla u komfor, krv i la`
La`. La`!
Na la`i su porasli.
Rekao sam to ve} jednom
i ponavqam opet!
Majmuni su du{evniji
od pogroma{a i sviwa
Klovn s cvikerima, ekonomist, vele
soli pamet
predsednik vlade la`e
Struja je opet poskupela
Ko bude gajio koze
107
Miroslav Luki}
ima {anse da pre`ivi
48
Na toj velikoj lutriji zvanoj Broz
javqaju se, opet, oni sre}nici
~iju je premiju izvukao loz
Fukaru na{u mi nismo upoznali
kao ni kob robovawa, do dna ,
pod Turcima. Na{e posrnu}e
na{u nesre}u samo Bog zna.
Grobovi, i iz wih iznikla trava.
Javqaju se, opet i opet
pamet sole - najgori : Deca strave.
(Utorak, 8. april 1997. Oko 21 ~.)
49
(Esej o urednicima jazova)
Nesanice duboke brazde oru.
Vreme otkriva nitkovluk.
Shvatio sam, pred zoru,
stra{nu moru
koja do posledweg daha
svakog urednika prati
kao senka. Kob.
Ne mo`e ih oprati
ni Sava , ni Morava.
Niti }e im smiraj
pru`iti grob!
50
Probudio sam se oko pet popodne
San se zatvarao kao cvet
Svetlost na dvori{tu, u Mi{qenovcu
Svetlost na ro{tiqu, u Zeleniku
Svetlost u bubwu matere
Svetlost u daqini
Kad se neko rodi,
ponovo se ra|a predak
108
NE^ISTA SRBIJA I
koji nije stigao da posvr{ava nebeske naloge
Za onog koji pliva kroz zamr{ene
snove, krvi i delte genealogije
nema vi{e tajni
[teta {to na srpski jezik nije preveden
~itav opus Konstantina Kavafija
{to objavquju kwige i kwige
pesnika sasvim druga~ijih sudbina, karijera
i mogu}nosti
^itavog `ivota podme|u rog za sve}u
tvrde pazar na ulici, pretendent i profesor
tranvestit, biseksualac, medecinska sestra
mason, ti{ler, biv{i udba{, docent
Svi su u pravu, svi su nevini, zar ne, ~isti?
Sudbinu nam i budu}nost i opstanak kroje isti.
Sekta{i. Prozeliti. Barabe.
Fariseji. Nihilisti.
Svi su drogirani. Inteligencija, pisci.
[efovi Otpada. ^lanovi
bratstva po nesanici.
Glasa~i, propagandisti, narodni poslanici.
Sve je to napravio Doma}i Pauk.
Opet Balkanom kru`i ne~astivi,
kao nekada ~itavom Evropom bauk.
u Ku}u svetih ratova je, ka`u,
stigla Istina, iz grada be`e grlati,
povorke duge, kradom, kao lisci.
La` se sporo odliva. Ulicama je~i jauk...
109
Miroslav Luki}
51
(Bave}i se numizmatikom)
Udariti - ne,
raz - otkriti jedno po jedno od obli~ja
satanskih. Otkriti
jazavi~je jame, stani{ta lisi~ja.
Nije to lako. Gusto su tkane niti
navika, predrasuda, poluistina.
Iza stare {kole, jablanovi viti
i svi moji mrtvi...
Istina pora`enih
je neuni{tiva. [iri se i daqe pau~ina
preko svih stvari i qudi zga`enih.
Du{e se zapli}u u razapete mre`e, kao muve.
Razapeli su ih ideolozi i udvorice,
akademici, korisni pisci i protuve.
Zaseli su na grba~u naroda, sinovi
vukojebina. Krvavi su klinovi
na Krstu na kome je razapet, po drugi put,
Neko Kome su mera maleni i ve~nost.
Kufera{i su postali gospoda,
ustoli~ena je palana~ka ( nad)prose~nost.
Liturgija, li~nost i sloboda
potisnuti su, zaboravqeni, zbrisani...
Ovome ima leka. Lek }e doneti vreme,
smrt, beda, pokajawe, Sveti Duh, otpisani...
52
Puno mi je srce ne~eg bezgrani~nog
Puno mi je srce radosti
Doveo sam do kraja onako kako `elim
~itavu flotu papira do novog kontinenta
u pristani{te iz koga sam zaplovio
pre mnogo , mnogo godina
Zovem se Miroslav Luki}
^etrdeset i sedam godina imam
mawe dva meseca
110
NE^ISTA SRBIJA I
Nisam Kristifor Kolumbo:
Znam kakav sam otkrio kontinent!
Ako po`ivim jo{ ~etvrt veka
zdrav i vredan
Bibliografija }e postati impozantna
Ali sudbina, budu}nost i sve ostalo
u rukama su Oca i Sina i Svetoga Duha
(Sreda, 7. maj 1997. Oko 21: 20 ~.)
TITONIK
"Titanik" je potonuo 1912.
TITONIK ,1992.
Verovalo se da je "Titanik" nerawiv
da mu ne mogu ni{ta ledeni bregovi.
I o TITONIKU su se {irile sli~ne glasine
A onda...
Film o "Titoniku", video sam tokom zime 1967.,
kada i Beograd , prvi put
Poku{avao sam da se setim te no}i, bioskopa,
dok devojka sjajna oka sre|uje utiske
- U dubinama okeana jo{ se mo`e ~uti
muzika rasko{nih lustera i orkestra,
krikova i faraonskog prokletstva,
balsamiranog morskom soqu!
Nisu izvrsni scenaristi skrojili sudbinu!
Pri~a pre`ivelih, potresna i uverqiva,
ne mo`e se uporediti sa }utawem potonulih.
Dvadeset godina posle, video sam,
ogromno ledeno brdo koje ide na TITONIK
Stanovao sam u Zemunu
na visokim obalama Dunava,
doru~kovao cvet badema,
obuzet najdubqom ~e`wom
111
Miroslav Luki}
i tugovankama odsviranim na listu bagrema
nostalgijom nepovratnog, belih brodova
TITONIK je plovio Dunavom
uzvodno, nizvodno, decenijama
uplovio je iz bajke
otplovio u bajku
Atlantik po~iwe ~im otvorim vrata
Pravi izazov za pustolove
Magelana i Kristifora Kolumba
Nije to ono {to sam mislio da ka`em
Mora se sele iz pomr~ine pred moja vrata
^ujem sa stepeni{ta talase okeana
talase Janiseja i vrtloge veka
Privi|a mi se Janisej, Arijadna Efron
i prole}e u Sibiru,
Mi{qenovac i Peredelkino
Od mrtvih se ne mo`emo sakriti
Oni dolaze iz dubine snova
Brodolom "Titanika" je trajao dva sata
katastrofa TITONIKA godinama
Neko uvek pre`ivi katastrofu
i ima ih koji }e ispri~ati sve
sa suzama u o~ima
Zbog wih sam uplovih u okean tih i beskrajan
Izgubili su se obrisi
potkontinenata i kontinenata
Beskraj je plav kao mastilo kojim pi{em
Arijadna Efron je vaskrsnula
i pri~a ne`no o stvarima koje je pre}utala
Pasternaku u pismima. Ka`e mi :
Da je ~itav HH vek bio jedno glupo putovawe koje se moralo
zavr{iti katastrofom.
Ka`e mi da slobodno plovim
i da me ne brinu ogromne sante leda i istorije
no{ene vodenim strujama sa severnog i ju`nog pola. Ni kitovi, ni
le|na peraja ajkula {to kru`e oko moga broda.
Ni~ega se vi{e ne bojim, okeane!
Malo je pustolova koji }e se usuditi da nas preplove,
112
NE^ISTA SRBIJA I
~ak i ako vremenom sagrade novi "Titanik" i novi TITONIK.
Sunce {to bqe{ti i prqi
pretvara nas polako u paru,
na{e }e povr{ine, ko`a prsta
toplina i qubav pretvoriti
u ~etvrto agregatno stawe
To nije katastrofa {to }e nas (meta) fizika
podi}i visoko : visoko u oblake
ve} ve~no kru`ewe
uz pomo} Meseca, vetrova i gromova
Krenu}emo na veliko putovawe - unazad ili unapred, na sever ili na
jug, na istok ili na zapad:
bogovi }e re}i gde sleduje
novi preobra`aj i gde su potrebni pquskovi
"Titanik" je potonuo na dno Atlantika
TITONIK u ledene ambise i tu`ne poglede
balkanske sirotiwe i dvorskih pesnika
[aqu}i pesme - gde i kome? - u vetar
(zar i vetar nije pouzdaniji od arlekina
koji idu po u`etu, spasenom sa TITONIKA,
razapetom iznad Save i Dunava),
vra}amo se na onaj stari zaboravqeni put
- pre "Titanika" , u vreme TITONIKA
Vinograd je obran (zar je va`no koji vinograd?)
i gro`|e se muqa
i ve} navire gusto crno slatko vino
Proba}e ga prvi - oni koji ne vole vino,
ali i za nas }e ostati dovoqno
kad provri: adresa vetra je znana!
Nije sve onako kako izgleda
Ne ujedaju sve zmije
Zmije miluju jezikom......
Kanarinke cvrku}u, kad zasja sunce
ili prepla{eno zalepr{aju
kad se pojavi ma~or
Pti~ica u ruci drhti
113
Miroslav Luki}
kao devoj~e koje gleda kako paluba tone
Svaki breg,
svaki poto~i} i reka,
drago moje dete,
pevaju o ne~em drugom, lep{em
o ulivawu i prelivawu
potok se uliva u re~icu
re~ica u reku
reka u more
jer ni{ta ih ne mo`e zaustaviti
da se sastave ponovo
sa okeanom, veli~inom okeana,
na{om veli~inom
U svakom je poto~i}u
sadr`ana su{tina okeana
Tok niko ne mo`e prekinuti (...)
(Nedeqa 29. septembar 1996.
114
-
~etvrtak, 26. april 1998)
SURI
[email protected]
PEJSA@
Miroslav Luki}
Odlomci iz ~asopisne verzije kwige
NE^ISTA SRBIJA
116
KO[AVA
Prva procvetala {qiva u Beogradu (mo`da ona {qiva ispod {eih
Mustafinog turbeta u Vi{wi}evoj ulici?), ve} precvetava.
Ko{ava r u { i i razvejava cvet.
Posledwi broj "Kwi`evnih novina" posve}en je pokojnom Ki{u.1
Sino} sam dugo razgovarao sa jednim od prvih ~italaca mog preobimnog
rukopisa antologije srpske poezije HH veka. Duvala je ko{ava.2 3
Ko su, elem, ti qudi zadu`eni za aluziju, finog sluha?
Postojao je taj prefiweni oblik cenzure, o kojemu je Ki{ ostavio
kratko i nesumwivo svedo~anstvo.
_______
1
ovu kwigu?
Ovaj tekst je nastao 14. marta 1995. Mo`da sam wime mogao da otpo~nem
D. Ki{, u kwizi "^AS ANATOMIJE", uz re~enicu gde se pomiwe
prvi put ko{ava:
“Ko{ava, jak i hladan isto~ni i jugoisto~ni vetar u severoisto~nom
delu Jugoslavije, naro~ito u Podunavqu i Isto~noj Srbiji; duva poglavito u
jesen, zimi i u rano prole}e, dosti`u}i brzinu i preko 100 kilometara na ~as;
duva iz podru~ja Ukrajine i severnog dela Crnog mora preko Vla{ke nizije i
Ju`nih Karpata; ve}inom duva pri zemqinoj povr{ini, do visine od 1 km, na
mahove sna`nim udarima, donose}i hladno i suvo vreme; po prestanku ko{ave (koja
traje nekad i po vi{e dana ili nedeqa) obi~no nastaje kra}i ili du`i period
ki{a i snega. U prole}e nepovoqno uti~e na poqske useve “.
U napomeni, stajala je referenca: Mala enciklopedija Prosveta, tom I , str.
704 (prvo izdawe). To je bio posledwi komad terena koji sam morao napustiti:
izdava~i su mi postavili ~asni uslov: ili - ili. Ili }u izbaciti tu fusnotu o
ko{avi, ili kwiga ne ide u {tampu.Biraj. Izbacio sam je te{ka srca i sa ose}awem
poraza. Ta napomena, odmah negde na po~etku kwige, imala je, me|utim, vi{estruku
funkciju: odslikavala je psiholo{ku atmosferu i sivi, surovi kwi`evni pejza` u
kojem se odvijala polemika oko moje kwige, a , s druge strane, sa`imala je, jednostavno
i o~igledno, ceo teorijski problem kojim se ^AS ANATOMIJE bavi: kori{}ewe
dokumenata i monta`ni postupak. Tako je, zahvaquju}i tom postupku, jedan tekst iz
enciklopedije, neokrwen i neizmewen, postao, odjednom, preme{ten u drugi kontekst
- subverzivnim i opasnim! Demonstracija jasna i nedvosmislena. To su izdava~i osetili i
time mi , na teorijskom planu, dali za pravo (bar privatno). / Ta fusnota, uz to, bila je jo{ i
takoreku} jedina politi~ka aluzija u toj ina~e politi~ki fali~noj i o~erupanoj kwizi, aluzija
otmena i vi{ezna~na, jedva osetna. Osim za fini sluh onih koji su zadu`eni za aluzije i koji mi
reko{e da ostavim na miru Bo`jem ko{avu da duva odakle ve} duva" (Homo poeticus,
Sarajevo, 1990, str. 26-27).
3
Izdava~. I oni, nevidqivi koji stoje iza wega. Jo{ konkretnije :
NOLIT. To jest najkonkretnije: "Urednici i recenzenti: Nikola Bertolino,
Slobodan Galoga`a, Milo{ Stamboli} (glavni i odgovorni urednik), Jovan
Hristi}" (podaci preuzeti iz kolofona tre}eg izdawa ^ASA ANATOMIJE,
Beograd, Nolit, 1979).
2
117
Miroslav Luki}
Nije, dakle, mogla da pro|e ni jedna politi~ka aluzija, ni ona
otmena i vi{ezna~na, ni ona jedva osetna.
Kerberi su (me|u kojima su i pisci, koji su stekli veliki
ugled kao pisci) budno pazili da ni{ta ne promakne.
Pored "kerbera", postojala je, bujna kao korov, kritika protiv
koje se pobunio Danilo Ki{, i ne samo Ki{.
Ki{ je, na svu sre}u, obelodanio svoj ~as anatomije, on tu "pri~u"
zavr{ava maja 1977 godine, uveren da }e ona mo}i "da poslu`i za o~iglednu
nastavu o dekadenciji ukusa, o padu (kwi`evnih) vrednosti i esteti~kih
merila!"
Ki{ je prepustio Budu}im istori~arima kwi`evnosti, da "objasne, iz
jedne vremenske perspektive i sa distance, kako je i za{to do{lo do ovog i
ovakvog pada u ukusima i vrednostima. Da ispitaju za{to se na{a kritika
dala kontaminirati ovom jeremi}evskom estetikom ki~a i da potegne
moralnu odgovornost kriti~ara zbog wihovog }utawa i wihovog
sau~esni{tva!"
Opore, ali istinite re~i.
Budu}i istori~ari kwi`evnosti treba da krenu od Ko{ave.
One koja je duvala decenijama, one od sino}, koja je ona od ju~e, od ove
koja i daqe duva...
Predstoje tolika neizbe`na i bolna suo~ewa!4
________
4
Jesam li nau~io da ~itam svoj duh, i da li je sve ostalo do{lo uz to?
Ove redove, kao i sve one tekstove koji prethode ovom, - ~itaocu je to, vaqda,
postalo jasno - nije pisao neko "na izvi|a~kom logorovawu", ve} pisac koji je godinama
odbijao da bude pisac, pisac koji je kao ~ovek `eleo da bude - kako je to slikovito
govorio Nikolaj Velimirovi} - slobodan kao i kap vode, koja se u pari slobodne
pewe u neznane visine, i u ledu ponovo pada u neznane dubine. Wen je dom, kao i
dom atmosfere, sve dokle zemqin magnetizam dopire. Za {to si suzio dom svoga
`ivota? I zgwe~io ga izme|u dva plota, jednog ro|ewa i jedne smrti? I jedne
tarabe kom{ijske i druge, tako da zmija zmiju mo`e doviknuti, i `aba `abi na
konak oti}i?
Ova kwiga je izvesna vrsta izja{wavawa. Nastajala je u otporu prema onoj
kwi`evnosti i kwi`evnoj kritici kakvu su Srbi imali decenijama, kakvu jo{ uvek
imaju, i kakvu }e tek imati! Pred tom vrstom kwi`evnosti i kritike ~ovek se u mnogo
~emu ose}a obmanutim. Oduvek me je, ne krijem, privla~io onaj tip kritike koja u sebi
sadr`i izvesnu dozu rigoroznosti, kritika koju ne stvaraju nadni~ari duha, ve}
stvaraoci koji donose na najprirodniji na~in ono {to nam nije otkrila filozofija
umetnosti, ni esteti~ka analiza formi, ni nauka, ni istorija.
Re~ je o onoj vrsti kritike - da se poslu`imo re~ima Gaetana Pikona - koja
ne isti~e nedostatke nekog dela, niti ga saobra`ava kakvom idealnom uzoru koji
ga nu`no nadma{uje, niti je pak umawivawe dela. Zar nije bli`a kritika samoj
sebi kada se bavi kritikom kvaliteta, negoli kritikom nedostataka?
Nemam iluzija da je ova kwiga - savr{ena, ali je u prili~noj meri - ho}u
da verujem - pravi~na (Bodlerov izraz), {to zna~i da ima razloga za postojawe. Iako
je pisana bez pardona, ve}ina tekstova u woj je pisana sa gledi{ta sa kojeg se otvara
n a j v i { e v i d i k a.
118
NE^ISTA SRBIJA I
Na{im kwi`evnim, dru{tvenim i privatnim `ivotom vlada
STRAVA.
Do pre samo dvadesetak godina cvetala je Konstruktivna
kwi`evnost, a posledwih godina se razmahala Sponzorska.
Zlokobni duhovi nisu izumrli. Stoluju iza tapaciranih
vrata i u onim najdubqim krugovima Pakla i U`asa. Pripadaju
koterijama. Bodler je smatrao da pesnik ne pripada ni jednoj stranci,
a to bi - verujem - posebno moralo da va`i za kwi`evnog kriti~ara
danas. Kwi`evna kritika je ne{to {to mo`da i ne postoji, ovde i
sada, u pravom smislu re~i. Ne prizivam strogo kritikovawe, kritiku
radi kritike.5
Ja sam u{ao u godine, kad se vi{e nema {ta zaba{urivati :
sve treba da se ka`e.6
I kako se ulazilo u na{u kwi`evnost.7
"Dinosaurusi" i "fosili" na{eg tzv. kulturnog `ivota. Oni
navr}u, ponovo i ponovo, mlin na svoju vodenicu ( ne vide da ih je
vreme samlelo ). Oni su mrtvi, i oni koji im daju prostora na svojim
televizijama i u svojim izdava~kim preduze}ima, tako|e su qubiteqi nekrofilije. Mom~ilo Seli} je, ne tako davno, zapo~eo
dijalog o na{oj duhovnoj klimi, ali je taj poku{aj na ~udan na~in
utihnuo, jer mnogi, ako ne i ve}ina, nisu jo{ spremni, da se suo~e sa
mnogim stvarima, sa istinom - pre svega.8
________
5
Ovo je napisao ~ovek ~ija je mladost svr{ena. Svr{ena je onog trenutka
kada je napisao prve tekstove kwige o socijalisti~koj metafizici, u trenutku "kad
(se) ono {to misli utiskuje u ono {to ~ini - dok se ono {to ~ini urezuje u ono
{to misli".
6
Bodlerove pesme ~itao sam vrlo rano.Profesori kwi`evnosti, umesto da
nam pribli`e ovog pesnika, u~ili su nas Nauci o zaobila`ewu istine. Pla{ili
su nas Bodlerom kao prokletnikom, babarogom, satanom. Jer ga nisu razumevali, nisu
shvatali koliko je bio blizak stvarnosti Nali~ja. Svoju prvu, nikada objavqenu, a
zauvek izgubqenu zbirku pesama (izgubqenu u administracije SKZ, 1968), nazvao sam
kako sam nazvao u znak se}awa na ta - ~itawa i i{~itavawa. Ali nisu bili
nekompetentni samo na{i profesori, ve} - i mnogi drugi, tobo`e pozvaniji.
7
Nedavno je na jednoj od televizija kwi`evnica J. R. imala svoj promotivni
nastup, odslu{ao sam ga sa "divqewem". Kroz salon te "drugarice" ili gospo|e
prolazili su i neki od onih pisaca koje sam cenio. (To ne bi bilo ni{ta lo{e, da
taj salon Ribnikarevih nije bio pod "ki{obranom" najve}e mo}i u dr`avi. Prvo se
prolazilo, izgleda, kroz taj salon, ili kroz neki drugi, pa tek onda kroz vrata
Prosvete, Nolita, itd.)
8
"Ako sve ovo i pre`ivimo, i ako se ni{ta bitno ne bude promenilo,
ako nam se uz Batri}a Jovanovi}a i Antonija Isakovi}a, uz Slobodana
Milo{evi}a i Radomana Bo`ovi}a, ozvani~e j o { i Dragoslav Bokan,
Vojislav [e{eq, Milisav Savi} i Radoslav Brati}, ako nas u dvadeset prvi vek
uvede Mili} od Ma~ve (Kostur Radovanov), ako nam Milovan \ilas i daqe bude
delio lekcije, ako ovde, kao u ^e{koj, ne bude izglasan zakon o moratorijumu, od
119
Miroslav Luki}
Jugoslovenska politi~ka kriza je bila komunisti~ka
kriza. Raspad zemqe je zapo~eo raspadom Saveza komunista
Jugoslavije. Milioni qudi to nisu razumeli...Svi su verovali da
}e do}i do demokratizacije evolucijom, pobedom nesposobne
opozicije na vi{estrana~kim izborima. Qudi nisu hteli da vide
da su nove opozicione partije9 stvorene po uzoru na vladaju}u,
Milo{evi}evu. Pojavilo se mno{tvo vo|a opozicionih partija i
svi su delovali: ko u klin ko u plo~u...
Nije se dogodilo ono jedno jedino {to je trebalo i moglo da
se dogodi: ru{ewe jednog kulta i legende: odvezivawe Gordijevog
politi~kog ~vora...
Sklonili smo Sabrana dela Josipa Broza u mra~ne ormane,
i mnoge druge kwige ideolo{ke, jednoumne. Komunizam je bio le{,
odlo`en u orman. Bilo je prirodno, logi~no da se le{ izvadi iz
ormana, da ne smrdi u ku}i, i da se mrtvac zakopa na grobqu. To se
nije dogodilo u Srbiji.10 Zato se nisam u~lanio ni u jednu opozicionu
politi~ku stranku. Nijedna nije imala dovoqno snaga i voqe da obavi
neizbe`nu sahranu...Znao sam da }e biti izgubqeno deset i mo`da
~ak dvadesetak godina, {to nije stra{no po stranke, ali jeste po
narod...
Dogodilo se ne{to stra{no, neverovatno, obistinile su
se najcrwe slutwe...
I tek treba da se dogodi jo{ ne{to gore!...
________
bar deset godina, na javnu delatnost qudi koji su sve ovo svojim umom, srcem, i
mi{i}ima, sagradili, odr`ali, i koji ga i daqe dr`e onda Srba vi{e biti ne}e,
taman kao ni Srbije, bez obzira na to ko se bude ba{kario obalama Save, Dunava,
Morave ili Ibra. / Mongoli su danas narod od 4,5 miliona, pam}ewem jo{
zakucani za Atilinog naslednika (a Lewinovog, Staqinovog, i Brozovog
prethodnika) Xingisa: velikana koji je verolomstvom, la`ju, i terorom - uz
vojnu silu - ustanovio carstvo koje se {irilo, kao bolest, sve do na{ih obala,
pre nego {to su se varvari vratili u svoje jurte, da svoju sramotu slave bar jo{
hiqadu godina" .
9
Pre po~etka rata unutra{weg koji }e zaviti prostore biv{e Jugoslavije u
crno, kada je Milo{evi}eva policija suzavcem rasterivala mase demonstranata, pre
nego {to su 9. marta tenkovi na beogradskim ulicama zatutwali, meni je bilo jasno:
Kakva demokratija!
10
To sam tvrdio i pokazivao i u drugim svojim kwigama, direktno i
indirektno.La` titoizma ima hiqadu obli~ja.
Mnogi u ovoj zemqi i ne znaju i ne slute {ta se dogodilo u minulom veku,
izme|u dva fatalna brodoloma Titanika i - Titonika. Srbima se kao narodu
dogodilo najgore izumirawem prekumanovskih intelektualaca: pojavili su
se oni drugi, sasvim suprotnih likova, profiteri (be{e ih i u Prvom svetskom
ratu - izvla~ili su se i sklawali, "usput nekriti~ki primaju}i tu|e obi~aje i tu|a
gledawa"). Takvi nagrnu{e i po~e{e da ra|aju sebi sli~ne, sujetne, grabqive,
hedoni~ne sojeve, odnaro|ene, beslovesne. Danas, na po~etku 21. veka ima ih kao pleve;
dominiraju svuda, pa i javnim `ivotom. Prekumanovskim intelektualcima, i samom
120
NE^ISTA SRBIJA I
Taj period - Nametnog veka - Nametnih qudi, polako se
zaboravqa.Titoizam je morao da propadne kao dr`avna religija, da
potone kao i Titanik, iz vi{e razloga. Titoizam je - volterovski
re~eno - ~esto bio ve{tina da se la`e u pravi ~as. Titoizam je bio
sfinga iz mita: pro`drao je sve one koji nisu re{ili wegovu
zagonetku! Titoizam je imao u svojim rukama dugo predugo dve mo}ne
poluge: vojsku i policiju. [to se ti~e kulture i kwi`evnosti
nastajale i podsticane u vreme titoizma, podsetimo se misli Gabrijela
Lauba:”Od svih muzi~kih instrumenata najve}i uticaj na istoriju
kulture imala je pi{taqka.Policijska”. Titoizam je mnoge skr{io, ali
ih nije savio; i mnoge je savio, ali ih nije slomio. Titoizam se di~io
nekakvim antistaqinizmom, ali je i u `ivotu, u zbiqi, imao svoj
doma}i staqinizam. Nisu najve}i pisci titoizma Krle`a, M.
Risti}, D. ]osi}, ve} su to D. Mihajlovi}, M. Selimovi}...
________
Rajsu, mora da se prevr}u kosti u grobovima!...[kart je proglasio za najve}e
pisce, umetnike - {kart!* I svi su zato~nici ne - filosofije neporo~ne, ve} vrlo
poro~ne i gre{ne. Ko od wih stvara umetnost iskonsku, sve~ove~ansku? Koliko je
onih danas, praunuka prekumanovskih intelektualaca, koji od puno}e srca jezikom
govore? Zar ih nije mnogo vi{e koji govore poplavom jezika i praznim srcem? I
kakva je wihova Istina? Zar se istina ikom od wih otvorila: pa ona se nikada ne
otvara jednome, ve} trojici sjediwenih! Velimirovi} je znao, naslutih, sve
predvideo. ]orava je istina {karta, jer se }orava pokazuje. ]oravi su stvorili
"}orave kutije". ]orave {kole. ]orave prestoni~ke novine. ]orave kwi`evne
~asopise. ]orave institute i akademije. ]oravu {tampu. ]orave muzeje. ]oravi
su ve} pola veka va`ni: oni pi{u genijalne }orave romane i }orave studije,
dodequju visoka zvawa i polo`aje, i podr`avaju }orave generacije. Za najva`nije
stvari pita se mo}ni soj {karta - }oravih. Srbija je postala }orava zemqa;
koliko }e joj jo{ biti potrebno da progleda? Tako je malo takvih kwiga, koje
poma`u u tome da Srbija p r o g l e d a ...Treba dakle da se generacija ili generacije
koje nastupaju suo~e sa svim obmanama, zabludama, zaboravom i porokom, jer je on
u korenu svega, on je izagnao svu logi~nost iz {karta i }oravih - }oravih kod
o~iju. Kao bela navlaka oko, tako je porok zaslepio du{e {karta i
o}oravelih...Ali, pre svega, treba se suo~iti sa filosofijom poro~nom,
raskrinkati je do kraja: a ta filosofija izvire iz poroka i ona nije ni{ta drugo
nego - Velimirovi} je to dobro znao jo{ 1920. godine - KRIK POROKA U
SAMOOPRAVDAWU!...”
* To sam pokazivao, ve{to ili neve{to, u slede}im kwigama: 1. Miroslav Luki}
:RELIGIJA POEZIJE I-II, Mobarov institut: ZAVETINE, Beograd, 2002. - 2.
Miroslav Luki} :Studija o Nametnom veku, Mobarov institut: ZAVETINE, Beograd,
2003.3. Miroslav Luki} :DUHOVI, 1, Mobarov institut: ZAVETINE, Beograd, 2002.. 4. Miroslav Luki} :[QAKA ISTORIJE. [kart, Mobarov institut: ZAVETINE,
Beograd, 2002. - 5. Miroslav Luki} : Nesebi~an muzej, 5. izdawe (antologija srpske poezije
20. veka), Mobarov institut: ZAVETINE, Beograd, 2003. - 6. Miroslav Luki}: Kanal
FILTRA, eseji, Mobarov
institut: ZAVETINE, Beograd, 2003. - 7. Miroslav
Luki}:Umetnost mahovine, Edicija Brani~evo, Po`arevac, 2003. - 8. Esmer Belatukadruz:
DOKTOR SMRT, Edicija Brani~evo, Po`arevac, 2003. - 9. Miroslav Luki}: TITONIK,
Kolekcija Tri pauna, kw. 2 (urednik M. Mrki}), Beograd, 2004, 176 str.
121
Miroslav Luki}
Titoizam je doveo do vrhunca poltroneriju. U titoizmu
mnogim piscima nisu {tampane kwige, i mnogi drugi nisu mogli
dobiti posla, ni paso{e da idu trbuhom za kruhom, samo zbog i{ijasa
- {to nisu mogli da se sagnu! Titoizam je i{kolovao niz generacija
svojih “novojani~ara”. Svuda su raspore|eni, svuda ih ima i danas. U
politici, u dr`avi, u sudovima, policiji, na va`nim mestima. U
umetnosti, u diplomatiji... Titoizam je la`na vera.11 “Tamo gde je la`na
vera bi}e uvek tih kwi`evnika i svagda }e postupati tako kao {to su
postupali oni o kojima se govori u evab|equ” (Tolstoj). Titoizam ima
svoje kwi`evnike, sadukeje i fariseje. U ovoj kwizi je dat delimi~an
spisak doti~nih.
Uobi~ajeno je da se rukopisi prvo objavquju u ~asopisima, pa
tek onda izme|u korica kwiga, a ne obrnuto.12
[ta danas treba na{im piscima i na{oj kwi`evnosti? Pored
ostalog i to, {to je zagovarao R. Drainac - biti protiv stvarawa paktova
sa klanovima, klikama, koterijama i masonskim lo`ama. Nije se tek tako,
utucavawa vremena radi, Drainac rugao sa demokratijom na{ih pisaca.
Ali, pre svega: Kakva je kwi`evnost koja se stvara danas?13
_________
Titoizam je omogu}io velike la`i. La` titoizma ima sedam puta sedam
razli~itih varijanti o sebi a istina samo jednu. Zbog ~ega je omiqena la` u titoizmu?
Dobrica ]osi} pi{e:”La`emo da bismo obmanuli sebe, da ute{imo drugog; la`emo
iz samilosti, la`emo da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tu|u
bedu. La`emo iz qubavi i ~ove~nosti, la`emo zbog po{tewa. La`emo zbog
slobode. La` je vid na{eg patriotizma i potvrda na{e uro|ene inteligencije.
La`emo stvarala~ki, ma{tovito, inventivno”. Tako ne{to ni Tolstoj ne bi
smislio. Zamislite!Nigde da se spomene da se la`e i zbog koristi! Koristoqubqa.
Dostojevski je znao:”Lagawe je jedina ~ove~ja privilegija koju nemaju drugi
organizmi”. Titoizam je imao svoje kumire i manipulante. “La` je - religija robova
i gospodara. Istina je - bog slobodnog ~oveka”, po Gorkom. Kako se la` titoizma
toliko primila na Balkanu? @ene i lekari znaju koliko je qudima la` potrebna i
korisna, smatra Anatol Frans. Setite se: to je onaj pisac koji je voleo istinu i
mislio da je ona qudima potrebna. “Ali jo{ im je vi{e potrebna la`, koja im
laska, koja ih te{i i koja im daje bedskrajne nade. Bez la`i, oni bi umrli od o~aja
i dosade”. [ta mo`e hladna i gola istina ove kwige protiv blistavih ~ari la`i
titoizma?
12
Ovde (tj. u ~asopisu Tre}a Srbija 16 - 19/ 2005) se ~ini obrnuto iz dva
razloga: prvi - kwiga “Titonik” je {tampana u malom, simboli~nom tira`u, koji je
brzo iscrpen, odmah po objavqivawu, tj. 2004. godine. Mogao sam {tampati drugo
izdawe, neizmeweno; me|utim, izabrao sam drugi put: da preradim to izdawe, da ga
poboq{am, i objavim u nekoliko nastavaka u ~asopisu “Umetnost mahagonija”. Svako
vreme ima svoje borce, svoje qude i nequde. Fenomen titoizma je slo`en; analizirani
su paktovi u wemu; profiterstvo. Nemilosrdnost politike. (U ovoj kwizi, podse}am,
prera|ena je i ~asopisna verzija kwige. Sredinom januara 2006, M. L.)
13
Vispreni kriti~ar zna, da su okolnosti jo{ uvek takve da vlada banalna
istorija i da se prave mistifikacije, i balast. D. ]osi}, u jednom eseju o
kwi`evnosti koja nastaje "na kraju “sre}ne budu}nosti" (KN, 1988), uo~io je kako
11
122
NE^ISTA SRBIJA I
Vratimo se na po~etak ovog osvrta: Postojao je prefiweni oblik
cenzure, o kojem je Ki{ ostavio kratko i nesumwivo svedo~anstvo. I jo{
uvek su `ivi, i aktivni, oni koji su cenzurisali, gu{ili i spre~avali, i
jo{ uvek to ~ine.14
Srpska kwi`evnost li~i na jedno monstruozno |ubri{te i
{ejkinski otpad, na kome ima toliko odba~enih i prevazi|enih
drangulija.15 A i ono {to se izdvoji, u takvom okru`ewu, nalik je
na cvetove mrtvih kopriva...
________
su Jugosloveni najpre "slu`bom i verno{}u idealima, primorani istorijskim
uslovima, pristali na revolucionarnu disciplinu i sledbeni~ku pokornost; pa
smo postali pokorni strahom od ispadawa iz avangarde i strahom od stradawa
pod " svojom vla{}u"; pa smo najvi{e pokoravani karijerama i privilegijama; pa
smo presporo i nedosledno uvi|ali da smo u manipulaciji zlih, a ve{tih sila.
Onda smo, i obmanuti i pokorni, s podjednakom iskreno{}u i la`ju, nastavili
da obo`avamo one koji su nas poni`avali..." Itd.
]osi}u se ~ini da "na{a umetnost ovog doba nema slo`eniji
moralnopsiholo{ki zadatak od osvetqavawa i tuma~ewa korena i ~inioca
pokornosti i poni`ewa na koji je ideolo{ki i moralno pristao na{
revolucionarni nara{taj..."
Ima ~italaca kojima se dopada ova retorika, pisca koji je kao prvoborac i
komesar u~estvovao u stvarawu zla koje je obele`ilo ~itav ovaj narod kome i sam
pripada. Ima i ~italaca koji druga~ije misle, koji ne veruju. Mnogo je la`i u na{em
kwi`evnom `ivotu. La` je da smo imali disidente. Zar je Dobrica ]osi}
disident?
La` treba raskrinkavati u celini, u dru{tvu i u kwi`evnosti, i sve ono
{to uz wu ide, a za to je potrebno barem nekoliko `ivota. Malo je jedan qudski vek!
Kada je re~ o fenomenu i epohi titoizma, zar nije simptomati~no da mi
o tom vremenu jo{ uvek nemamo vaqaniju sociolo{ko-psiholo{ko - kwi`evnu
studiju, ili uverqivo napisano kwi`evno delo?
O tom razdobqu, o gospodaru i gosparima, prozborili su n a j u b e d q i v i j e
na{i aforisti~ari...
14
Ovaj osvrt je napisan posle serije mojih eseja o socijalisti~koj
metafizici... Po~eo sam da pi{em kwi`evnu kritiku i eseje kada se uveliko
raspadala Titova Jugoslavija, ali pre toga je bio pad u ukusima i vrednostima.
Pogledajte kulturne rubrike najtira`nijih dnevnih listova: ko u wima i o kakvim
kwigama pi{e? Mi vi{e nemamo, pored mnogih drugih stvari, ni kwi`evnu kritiku,
obraz joj ne mo`e biti sa~uvan onim {to se objavquje u pojedinim kwi`evnim
~asopisima, koji se `ilavo, ali ne i dovoqno tvrdoglavo, opiru poplavi i stihiji koja
sve ru{i pred sobom.
15
Kwi`evnost Poleta (konstruktivna kwi`evnost, korisna
kwi`evnost, ili kwi`evnost delimi~nih istina), koja je ustoli~ena samo
nekoliko godina posle smrti wenog anticipastora R. Drainca, i koja je potrajala
decenijama, traje i ovog ~asa...Ona ima svoju filosofiju i poetiku, ali kada budu
do{le do ivice ambisa, prvi vetar }e ih oduvati. To ne}e i}i tako lako. Korisna
kwi`evnost je pustila duboko svoje korewe, kao pirevina. Ona ima svoj odnos prema
`ivotu ; oni koji je stvaraju, gnusobe `ivota, floskule, podlosti i izdajstva , "stide
se da otkriju, da ne bi time svoje le{ine u grobu u~inili gadnijim nego
123
Miroslav Luki}
U titoizmu nije cvetalo hiqadu cvetova, ve} La`.
O tome je malo pisaca pisalo. 16
______
{to su. Oni su svi neporo~ni, pravi~ni, ~edni, dare`qivi, izda{ni
prema sirotiwi i spremni za razumevawe i `ivot da `rtvuju. Niko se
od wih ne bi usudio da analizira naslage trauma u podsvesnom svetu, da
sa bolnih mesta skida koru i da prikazuje svoje monstruoznosti, ga|ewa
na svet i okolinu, opake destrukcije koje spavaju u wihovim telima
pored toliko ne`eqenih bacila". (Jedan od najuglednijih pisaca Konstruktivne
kwi`evnosti, Marko Risti})
16
M. Danojli} je raskrinkavao la` u svojim esejima. "Svako ose}a la` u
du{i svoga bli`weg, sluti je lo{e skrivenu u wegovoj }utwi, i svako se u`asava
svog bli`weg kao sopstvenog ru`nog odraza. Pre}utkivati ono {to bode o~i, a
govoriti o mogu}nom, po`eqnom i nepostoje}em, zna~i pokoravati se la`i,
prihvatiti je i prenositi, svesno je uzdizati". To je ta~no re~eno.
"Niko od nas ne misli ono {to govori i ne govori {to misli, pa
misle}i jedno a govore}i {togod suprotno ili pribli`no, odavno smo izgubili
svaku vezu sa sobom".
Ja sam video i ja sam ose}ao da su pojedini delovi la`i izgubili ne{to od
svoje `ive snage, da tiho i bez svedoka odumiru. Ali sam isto tako video i ose}ao da
je la` mo}na zato {to je povezana sa hiqadama drugih la`i.
"...U su{tini, otpadaju samo one zablude koje su odavno postale
nekorisne. Le{evi se sahrawuju po{to su se sasvim raspali, bez uvi|aja i
ispitivawa bolesti koja ih je usmrtila. Odbacuju se }utke; sramota se krije. I
opet smo svi u igri: mi, koji }utimo, i oni koji govore i delaju, i oni tre}i,
kojih se ni{ta na svetu ne ti~e. Svi mi, }utke, podr`avamo pre}utne pogodbe.
Pomalo i strahujemo od istinskog razotkrivawa sklopa. Kakvi su da su, okviri
u kojima `ivimo okviri su na{eg jedinog `ivota; o drugom, uglavnom, i ne sawamo.
Pojedinac, dodu{e, mo`e da prezre to {to je i kako je, ali je cena tog prezira
visoka. To zna~i: svoj vek pro`iveti u stawu iskqu~enosti. Nagli poleti
mirewa i priklawawa, koji nas povremeno, obuzimaju, upravo su poku{aji da se
nekako ukqu~imo. JER I ISTINA, KOJU NAZIREMO, PONEKAD LI^I NA
NEMOGU]U LA@..."
Svaka la`, neraskrinkana, proizvodi novu la`. Kao {to svaki zlo~in,
proizvodi novi.
Dogma o samoupravqawu, ponikla je iz zlo~ina za koji je ve}ina saznala
prekasno...
"La` je poremetila sve odnose me|u pojavama i re~ima, ugu{ila stid i
ose}aj za meru, unela nered u mi{qewe, navela nas na put slepog prihvatawa onog
{to se govori, ili jo{ ~e{}e, na put nemo}ne ravnodu{nosti, hiqadu put nas
`edne preko vode prevela, razdvojila nas i usamila, naterala nas da oborimo
glave. I sad se ~ini da nema oblasti u koju nije prodrla, ni stvari koje nije
dotakla. (....) Svaki poku{aj opirawa opasno nas usamquje. Neistina se splela
sa golim osnovama `ivota, tako da se jedno ne mo`e osporavati a da se, bar u prvi
mah, onom drugom ne na{kodi. - Ku`ni dah se {iri iz sve~anih dvorana, iz kafana,
iz novina i iz kwiga, di`e se iz bra~nih posteqa. Udi{emo ga kao sapuwavu paru
u javnom kupatilu, nemo}ni i znojavi kao slepi {teni}i. La` nas uspavquje i
budi nas..." (M. Danojli})
124
NE^ISTA SRBIJA I
[email protected] I UDVORICE
(Razobli~avawa)
La`ov je svaki onaj "~ije je pam}ewe toliko neznatno"
(kako je uo~io Vajninger), da mu "re~eno, u~iweno, pretrpqeno,
docnije ostaje u svesti samo u veoma bednom stupwu".1
Udvori{tvu je pru`ena jedinstvena {ansa u titoizmu.
Pogledajte ovih nekoliko primera, od hiqade hiqada,
udvori~ke poezije.2
_________
1
U prethodnim izdawima ove kwige provla~ile su se i ove re~enice: “La`
smo `iveli, zar izgleda druga~ije nije bilo mogu}e? Uprkos tome {to su wene
posledice pogubne...” “Svi smo mi bili la`ovi pomalo; a oni koji su bili veliki
la`ovi prigrabili su sebi - ogroman kola~ (vile, more, jezera, planine, zlato i
lepotice, luksuz svake vrste, polo`aje”. - Sve to izgleda na prvi pogled ta~no, ali
to su re~enice olako izre~ene, zapisane. Velika ve}ina je `ivela la`, da, ali bilo
je i onih koji su `iveli istinu. La`ovi su bili svi oni koji su znali istinu, ali su
se pravili ludi.
2
Vladimir Nazor je napisao nametanu pesmu NA[ VO\A
Od gvo`|a je, ali u tom gvo`|u kuca
toplo srce. S ruke, kad je u`as di`e,
do oblaka tamnih pramen svjetla si`e.
Kad hoda, led mu pod petama puca.
I tako nas v o d i . Mi ne znamo da l’ je
sin sada{wih dana, lik iz drevne pri~e;
mi kro~imo za wim uvijek ~vr{}e i daqe.
I u nama vjera jo{ sna`nije ni~e.
Udvori~ka pesma? Da, veoma iskrena.
Omladina je pevala ovako:
Dru`e Tito, o~e domovine
primi pozdrav svoje omladine.
dru`e Tito, na{a mila diko,
pozdravqa te malo i veliko.
Dru`e Tito, qubi~ice bijela,
tebe voli omladina cijela.
Dru`e Tito, ti si nam jedini
koji daje{ pravo omladini.
Pozdravqa te i staro i mlado,
dru`e Tito, ti narodna nado.
Dru`e Tito, mi ti se kunemo,
da sa tvoga puta ne skrenemo.
125
Miroslav Luki}
Dr`avna religija titoizma vremenom je korumpirala, ako se
tako mo`e re}i, hiqade i hiqade hiqada qudi. Titoizam je korumpirao
skoro sve, a pre svega jednostrane i bezli~ne qude. One {to su se di~ili
demokratijom pisaca. Protagonisti demokratije pisaca, stvorili su
mo}ne paktove sa klanovima, koterijama i masonskim i drugim mafija{kim
kwi`evnim lo`ama.
Svi ti qudi imaju svoja imena i prezimena; treba ih se
prisetiti, ponovo i ponovo, zato {to su negovali Skrivawe
Istine, strah ogromni, klimu ulizica i kukavica, teror
jednoli~nosti i uniformnosti. Ve}ina je u stvarnosti svoga
vremena videla nejasno i poeti~no samo Lice, ne i stravu Nali~ja.
Pre}utkivali su, ili se sagla{avali sa ubijawem mnogih
"zato {to su druga~ije mislili". Preko svojih mo}nih paktova, tzv.
kwi`evno - nau~nih lo`a, javnost i narod su trovali najgorim
mogu}im otrovom.3
________
Du{an Radovi}, u jednoj od "ideolo{kih slikovnica" namewenih
najmla|ima, objavio je veoma iskrenu pesmu @eqa devoj~ice:
Procvetalo u Titovoj ba{ti
belo, `uto i rumeno cve}e.
Zapevala senica na grani,
kraj Titova krova i prozora.
- Volela bih da sam i ja ptica,
da sam ptica ili qubi~ica.
Kad se Tito od rada umori,
da ga moja pesma razgovori;
da ga moja topla qubav sretne
kad pogleda na bokore cvetne...
I mo`e da se navede barem jo{ hiqadu pesama na{ih znanih i uva`enih
kwi`evnika, posve}enih u slavu "oca domovine", ~ak i kada on tu slavu i qubav nije
zaslu`io.
3
"^etvrtak, 27. april 1961. - Tito se vratio iz Afrike, i
pozdravqaju}i ga na trgu pred `elezni~kom stanicom, sekretar Gradskog
komiteta Drulovi} (^i~a) na{ao je jednu izvanredno sre}nu formulaciju:
"Ispratile su vas nasmejane o~i i iskrena srca miliona qudi Afrike, jer su
znali, jer su osetili da politikom koju zastupate u ime na{ih naroda i snagom
svoje li~nosti, govorite jezikom budu}nosti..."( Marko Risti}, u kw. SVEDOK
ILI SAU^ESNIK, tekst Dnevnik za danas, str. 30)
Uz ovaj poletno - udvori~ki hvalospev "opsenarskoj" i svetskoj Vo|inoj
politici, Marko Risti}, tipi~ni anacionalni Srbin, ve} slede}eg dana u svom
dnevniku denucira "Srpsku kwi`evnu zadrugu" zato {to je 1943 / 44. godine
objavila u svom 14. i 15. Kolu Novu antologiju srpske lirike, u izboru i redakciji
Svetislava Stefanovi}a, koga su komunisti, ~im su "oslobodili" Beograd,
126
NE^ISTA SRBIJA I
1
Ma {ta pisalo u biografijama Josipa Broza Tita, zvani~nim
i nezvani~nim, o wegovom ocu, jedno je sigurno: wegov duhovni otac
je bio i ostao Josif Visarionovi~ Staqin.
Broz je u mnogo ~emu opona{ao Staqina, a pre svega u
politi~kom uni{tavawu protivnika: pre rata, u toku samog gra|anskog
rata, i posle rata.
Uni{tavao je nemilosrdno politi~ke protivnike (kako
one u wegovoj partiji, tako i one koje je smatrao klasnim
neprijateqima - general Dra`a Mihailovi} i kraq Jugoslavije
Petar II Kara|or|evi}), o ~emu }e vremenom biti napisani
tomovi i tomovi.
________
likvidirali na jednom od savskih mostova, kao i druge Beogra|ane, ~iji je spisak
objavila "Politika" 1944. godine, i koji je Risti} overio i pozdravio!
(...)Sadisti~ki se obra~unavao sa mrtvim i `ivim srpskim pesnicima,
a radi primera egzekutorske kritike, treba navesti poneke re~i {to je napisao o
ANTOLOGIJI SRPSKOG PESNI[TVA (XIII - XX vek) Miodraga Pavlovi}a*
(Beograd, SKZ, 1964)...
*"Ono {to mislim o Antologiji srpskog pesni{tva Miodraga Pavlovi}a izne}u
ovde bez obrazlo`ewa ( iz razloga koje tako|e ne}u obrazlo`iti), u jednom indikativnom
i skoro apodikti~nom obliku, premda to moje mi{qewe ne bi bilo te{ko argumentisati.
Napomiwem da se ovo samo nekoliko ukrasnih epiteta koji sleduju odnose na duh u kome je
doti~na antologija zami{qena, na generalnu koncepciju pesni{tva koju ona odra`ava, na
na~ela, merila i metodu po kojima je sastavqena, a ne na SVE pesme koje ona sadr`i, me|u
kojima, pored prili~nog broja potpuno neubedqivih, ima i nesosporno petski istinitih.
Mislim da je ta ANTOLOGIJA..." I sledi ne~uveni, komesarski spisak
epiteta:”...jednostrana, jednoli~na, jedno`i~na, uskogruda, tvrdoglava, apstraktna,
neefikasna, neadekvatna, anahroni~na, arhai~na, tradicionalisti~ka, esteti~arska,
ubava, tupa, zastarela, starmala, akademska, klasicisti~ka, retorska, astmati~na,
astigmati~na, asteni~na, {tura, sura, sasu{ena, tesna,bezvazdu{na, skleroti~na,
katedarska, kabinetska, kancelarijska, kancelisti~ka,birokratska, pra{wiva, siva, suva,
normativna, paradna, hladna, glacijalna, gluvonema, kratkovida, hroma, defektna,
plusvamperfektna, ne`ivotna, sterilizovana, jalova, okovana, kruta, paralizovana,
katatoni~na, propedevti~ka, propovedni~ka, besedni~ka, svetosavska, alilujska,
isposni~ka, manastirska, kalu|erska, `i~ka, nikolajvelimirovi|evska, pravoslavna,
arhimandritska, kardinalska, pastorska, velemudrija{ka, pope~iteqska, parohijska,
haralampijevska, paprnata, antilirska, antipoetska, antiose}ajna, antiqubavna,
antooslobodila~ka, tmurna, tavni~ka, mra~wa~ka, krti~ja, bajata, beskrvna, konzervirana,
konzervativna, dogmati~na, regresivna, retrogradna, reakcionarna, pogrebna, nadgrobna,
prepodobna, molitvena, obredna, popovska, crkvewa~ka, mom~ilonastasijevi}evska,
zdruzgana, svrdnuta, svrdlana, nehodna, obretena, bezdetna, svudiqna, upokojna, parastosna,
nekrofilska, posna, inokosna, besmertna, hijerati~na, jektenijska, pepeqava, gipsana,
vo{tana, ko{tana, celulozna, celuloidna, drvena, drvenasta, herbariumska, pedantna,
bestrasna, p r i s t r a s n a , l i ~ n a , bezli~na, privatna, antiprivatna, pretenciozna,
pokondirena, u{tavqena, u{togqena, ispeglana, suvoparna, visokoparna, ravna, vodoravna,
neravnopravna, lipicanerska, kandioska, zapokojna, liturgijska, slavska, an|eoska,
blagove{tenska, bosiqska, smiqska, koviqska, trandafilska, ufitiqena, miroto~iva,
127
Miroslav Luki}
Likvidirao je jugoslovenske emigrante protivnike komunista
u inostranstvu.
Obrazovao je jedan od najzloglasnijih logora posle 1948.
godine na Golom otoku.
Likvidirao je "otpadnike" (Arsa Jovanovi}, i dr.).
Poznat je i po ekskomunikacijama (\ilas, Dedijer,
Rankovi}, ]osi} - da navedemo samo neke).
Stvorio je Tajnu policiju, po uzoru na Staqinov NKVD,
tzv. UDBU - SUDBU, najmo}niju, najfantazmagori~niju polugu
li~ne vlasti, koja mu je decenijama omogu}avala neograni~enu
vladavainu, kakvom nisu raspolagali ni najmo}niji faraoni,
imperatori i carevi u istoriji qudske povesti.
Da je najodgovorniji za stvarawe zlo~ina~kih logora u
Jugoslaviji, mo`e se zakqu~iti i po `estini kritike sa kojom se javno
obru{io na pisca u usponu, golooto~kog zato~nika, Dragoslava
Mihailovi}a!4
__________
prvoven~ana, nemawi}ska, vatrogasna, pompijerska, pompezna, pompadurska, patrijarhalna,
patrijar{ijska, nadrifilozofska,metafizi~ka, antidijalekti~ka, pozitivisti~ka,
racionalisti~ka, rimska, lukrecijevska, vizantijska, kantakuzenska, {akabentska,
sulluprudhommeovska, viskodostojanstrveni~ka, renedengotska, porculanska, viktorijanska,
eliotovska, usedeli~ka, devitaminizirana, amputirana, porozna, morozna.
Ukratko: u bukvalnom i prenosnom smislu ({to je podjednako tu`no)
POVEZANA U MU[EMU".
4
- Znate vi {ta on govori...A ko govori? Govori onaj koji je bio na
mramoru, na otoku tamo, na Golom otoku. I ve}ina tih qudi, ve}ina...ima ih
mali broj, ali su vrlo glasni...Wih odmah poduhvati propaganda u
inostranstvu: taj u Jugoslaviji pi{e...To, to, i tako, onda treba verovati. Jer
ina~e, u takvom jednopartijskom sistemu, kako ka`e, jugoslovenskom, ne bi mogao
da to pi{e kad to ne bi bila istina. Vidite, te stvari nama smetaju... Pa mi
moramo, odozgo treba da se te stvari... da se wega onemogu}i. Ja ne tra`im da mi
sad wega, {ta ja znam, hapsimo, i tako daqe, nego naprotiv - da to bude glas
javnosti, onaj koji }e wih onemogu}iti da se bave takvim poslom, govorio je Broz,
u Zrewaninu, oktobra 1969. o Dragoslavu Mihailovi}u, mu~eniku...
O~igledno da je Vo|a Broz imao nemirnu savest i posle dvadeset godina,
kada je javno zatra`io, pozivaju}i se na "glas javnosti", da se biv{i golooto~ki
zato~nici, oni koji su pre`iveli pakao i zapamtili sve wegove krugove u`asa,
onemogu}e. Da Titoslavijom zavlada, kao {to je za wegova `ivota carovao, idili~ni
svet zvani~nih, delimi~nih i sakatih istina...
Na milione stihova je objavqeno posle Vo|ine smrti; {tampano je,
pored ostaloga, desetak punih kola antologija, panorama i zbornika i prigodnih
kwi`urina vrhunske udvori~ke poezije...
[ta se dogodilo sa Srpskim narodom i wegovim pesnicima?...
Pitawe je pogre{no - pesnici, pisci, esejisti, slikari, muzi~ari,
kompozitori, umetni~ki esnafi, mesne zajednice i ~itave parohije imaju pravo na
svoju parohijalnu i neparohijalnu qubav prema Vo|i, ~ak i kad on tu qubav ne
zaslu`uje...
128
NE^ISTA SRBIJA I
2
(Povodom zvani~ne biografije “na{eg Vo|e”.) Vo|a je u
ENCIKLOPEDIJI JUGOSLAVIJE dobio 4, 5 stranice
"revolucionarne biografije", umivene i doterane prema modelima
biografija ostalih evropskih vo|a HH veka : Lewina, Hitlera i
Staqina.5 To je tipi~an primer la`ne biografije, zvani~ne, ne one
dedijerovsko - reklamerske, ve} biografije u kojoj su strogo kontrolisani
svi podaci o Vo|i, a naro~ito oni kqu~ni, i oni koji se ti~u privatnog
`ivota.
Sada{wost i budu}nost ne mogu se mewati, ali pro{lost
se mo`e brisati. Zanimqivo je da M. Pijade Milana Gorki}a
tituli{e kao "politi~kog sekretara", a Josipa Broza, koji ga je
nasledio kao "generalnog sekretara CK KPJ". Devedesetih godina,
bezmalo ~etiri decenije nakon Pijadine mistifikatorske
enciklopedijske odrednice, pojavi}e se publicisti~ki i istorijsko
istra`iva~ki poku{aji u nameri da istra`e: Zbog ~ega je Tito
do kraja `ivota skrivao istinu o masakru koji je uo~i drugog
svetskog rata izvr{en nad stotinak najistaknutijih
rukovodilaca KPJ i blizu 800 jugoslovenskih komunista?
Za{to su jugoslovenski komunisti neposredno pred streqawe
klicali: @iveo drug Staqin! @iveo drug Tito!?
Kakvu je ulogu Tito imao u tragi~noj sudbini funkcionera
KPJ u Moskvi? [ta o tome govore arhivi sovjetske tajne policije?6
_________
5
E N C I K L O P E D I J A J U G O S L A V I J E , Zagreb, 1956, kw. II,
objavila je odrednicu BROZ, Josip - Tito, na skoro ~etiri i po stranice (238 242), iz pera Jevrejina Mo{e Pijada, Titovog sledbenika, umetnika i
revolucionara, {to se pro~uo u toku Drugog svetskog rata me|u Crnogorcima i
Srbima, kao jedan od koautora "pse}ih grobaqa" (tzv. "levih skretawa") i kao
"zakonodavac", koji je poradio, da se iza le|a saveznog ministra za kolonizaciju, S.
Vukosavqevi}a, donese 3. avgusta 1945. godine zakon, kojim je zabrawen Srbima
izbeglicama ratnim sa Kosova - povratak na Kosovo! Enciklopedijsku odrednicu
o Brozu je napisao, dakle, jedan Jevrejin, tzv. Srbin Mojsijeve vere, ~iji spomenik
i ovog trenutka stoji ispred najve}eg i najstarijeg srpskog dnevnog lista
"Politika", u Beogradu, koji se "dokazao" kao revolucionar na srpskoj nesre}i u
gra|anskom ratu, i koji je spadao u red onih, kako bi pesnik Drainac rekao,
jednostranih i bezli~nih qudi, kakvi su bili svi odreda oni odnaro|eni Srbi
komunisti, preko kojih je TITOIZAM kalemqen na istorijsko bi}e Srpskog
naroda. Takva odrednica o Josipu Brozu Titu ni~emu drugom nije mogla poslu`iti,
osim da od srpskoga naroda, od velike ve}ine, sakrije pravu istinu o Josipu Brozu.
Jevrejin Mo{a Pijade je, u stvari, ispripovedao o svome [efu jednu
tipi~nu enciklopedijsko - komunisti~ku bajku sa hepiendom!
6
Prema feqtonu Pere Simi}a (Titove tajne iz podzemqa Kremqa,
"Ve~erwe novosti", 14. - 24. oktobar 1991. godine), Josip Broz Tito je do{ao
PREKO LE[EVA NA ^ELO PARTIJE!
129
Miroslav Luki}
3
Za razliku od Titovih sledbenika, a pre svega jugoslovenskih
kwi`evnika u zemqi, wihov stari kolega i pisac i biv{i profesor
Beogradskog Univerziteta, Slobodan Jovanovi}, sve Titove uspehe i
dostignu}a smatrao je " S A M O O P S E N A M A " !
________
"U svom dugom `ivotu Josip Broz Tito je imao - kako pi{e Simi} mnogo velikih tajni.Neke od najve}ih poneo je sa sobom u grob. Me|u wima je i
uporno prikrivawe ~iwenice da je 1914. godine kao izvi|a~ki oficir austro ugarske vojske juri{ao na Cer i Beograd, i da ga je za zasluge u borbama protiv
Srbije - a time posredno i protiv wenih saveznica - Francuske, Rusije, Velike
Britanije i Italije - odlikovao car Frawo Josif I. Zatim da UOP[TE NIJE
U^ESTVOVAO u ruskoj oktobarskoj revoluciji, a da su ga boq{evi~ke vlasti
Omske oblasti, u kojoj je `iveo, 1920. godine zvani~no tretirale koa "ratnog
zarobqenika" "Josipa Brozovi}a". Pa da je od prvog dolaska u Moskvu, februara
1936.godine, PRISNO, AGENTURNO SARA\IVAO SA RUKOVODIOCIMA
STAQINOVOG ZLOGLASNOG NKVD - a, da za politi~kog sekretara CK
KPJ NIJE POSTAVQEN 1937. godine, kako je decenijama uporno govorio, VE]
ZNATNO KASNIJE, da je brojna istorijske dokumente koji treba da svedo~e o
wegovom radu falsifikovao i da je to ~inio takore}i do kraja `ivota. Na
duga~kom spisku velikih tajni Josipa Broza jedno od po~asnih mesta svakako pripada
poluvekovnim misterijama oko jednog monstruoznog masakra. Masakra koga su
Staqinovi xelati - uz direktnu ili indirektnu pomo} - uo~i drugog svetskog rata
izvr{ili u Moskvi nad stotinak najistaknutijih rukovodilaca KPJ i blizu 800
jugoslovenskih komunista koji su se u to vreme nalazili u SSR. U lokvi sopstvene
krvi tada su u Moskvi na najpodmukliji na~in ubijeni svi dotada{wi generalni
sekretari KPJ. Me|u wima i najobrazovaniji komunista me|uratne Jugoslavije,
profesor Beogradskog univerziteta dr Sima Markovi}, tada{wi generalni
sekretar KPJ Milan Gorki}. (....) i gotovo svi vode}i osniva~i KPJ. Tim
ne~uvenim zlo~inima Josip Broz se decenijama ponosio. I onda kada su oni
po~iwali, i onda kada su trajali i godinama posle wihovog okon~awa. Tako je
septembra 1938. godine, kada se u Moskvi na sve mogu}e na~ine borio da zasko~i na
upra`weno mesto sekretara CK KPJ - jer je Gorki} ve} bio ubijen - glave{inama
Staqinove Kominterne skrenuo pa`wu da su on i wegovi saradnici "A PSOLUTNO
odani Kominterni". Za wega je "apsolutna odanost Kominterni garancija da }e na{a
Partija savladati sve te{ko}e", da }e " savladati sve neprijateqe Partije - razne
trockiste, frakciona{e i druge". (...)
Dve nedeqe kasnije, 17. septembra 1938. godine, Broz je, poga|aju}i `eqe
kormilara Kominterne i trendove u vrhu Staqinove SKP (b), ~lanovima Izvr{nog
komiteta Kominterne saop{tio da on rado prihvata "zadatak ~i{}ewa Partije od
raznih frakciona{kih i trocisti~kih elemenata, kako u inostranstvu tako i
u zemqi". Na kraju ovog referata on je, predstavqaju}i sebe i nekolicinu svojih
juri{nika kao celokupnu KPJ, sve~ano obe}ao da }e KPJ "RADO prihvatiti
SVAKU odluku koju donese Komunisti~ka internacionala".
Upravo TIH I NAREDNIH DANA agenti NKVD kre}u u juri{ na
najpoznatije funkcionere KPJ koji po partijskom zadatku `ive i rade u Moskvi.
Kucaju}i no}u na vrata wihovih stanova i hotelskih soba, oni ih, sve od reda SVE IZUZEV JOSIPA BROZA - progla{avaju trockistima, hapse ih i odvode
130
NE^ISTA SRBIJA I
Mo{a Pijade je u okviru odrednice o Josipu Brozu Titu u
ENCIKLOPEDIJI JUGOSLAVIJE, ispripovedao legendu, kakve su
se pisale u sredwem veku o `ivotu i delima svetaca. Ispisao je jedno od
la`nih predawa7, koje nije imalo nikakve veze sa istinom. U~inio je to
nekada{wi umetnik, zakonodavac, robija{ i revolucionar, po svim
nepisanim pravilima oblikovawa komunisti~kih bajki za malu decu,
nedoraslu. U stvari, sakrio je stra{nu istinu o svom [efu (ako ju je
uop{te do kraja i znao u potpunosti?)...
________
u prepunu Lubjanku i druge moskovske zatvore. Kad su hap{ewa okon~ana, Broz iz
Moskve poru~uje Ivi Loli Ribaru da je "na{a stvar" u Kominterni "pozitivno
rije{ena", a potom brodom iz Lewingrada sti`e u Pariz. Marta 1939. godine
vozom putuje u Jugoslaviju da bi ubrzao tragediju svih Jugoslovena koji su ~amili
po moskovskim kazamatima. Okupqaju}i petoricu svojih istomi{qenika EDVARDA KARDEQA, MILOVANA \ILASA, IVU LOLU RIBARA,
FRANCA LESKOV[EKA i JOSIPA KRASA - Broz 19., 20. i 21. marta
1939. godine iskqu~uje iz KPJ sve rukovodioce partije koji su uhap{eni, a neki kao
Gorki} i Vojislav i Grgur Vujovi} ve} i ubijeni u Moskvi. Na wegovo zahtev na ovom
neformalnom sastanku nelegitimnog partijskog sastava, koga je Broz proglasio
"privremenim rukovodstvom za teku}a pitawa dok na{e pitawe ne bude rije{eno
u Komunisti~koj internacionali", odlu~eno je da se "mobiliziraju SVE
partijske mase na borbu protiv trockisti~kih elemenata" i da se izvr{i
"^I[]EWE partije" i "proveravawe celokupnog partijskog kadra". SVE
odluke su "donete JEDNOGLASNO", a re{ewe koje je Broz predlo`io i omogu}io
"S VESEQEM je pozdravqeno". (...)
Oktobra te, 1939. godine, kada su prakti~no svi vode}i jugoslovenski
komunisti uhap{eni u Moskvi, posle iskqu~ewa iz KPJ, ve} bili mu~ki pobijeni,
Broz se Staqinovim poverenicima u Kominterni crno na belo hvali kako je iskqu~io
iz partije sve "koji su ovdje uhap{eni, a ~lanovi su KPJ" i kako wegovi "drugovi u
Jugoslaviji izu~avaju historiju SKP (b). U drugom poverqivom izve{taju, pisanom
u Moskvi, on s ponosom isti~e da je ispravio politi~ku orijentaciju Partije", da su
se komunisti Jugoslavije zbili oko wega i wegovih istomi{qenika. Sve biv{e
rukovodioce partije naziva "stranim agentima", wihov rad progla{ava
{teto~inskim, a wihova hap{ewa, jeziva mu~ewa i svirepa ubistva krsti
spasavawem KPJ. - KPJ SE OPORAVILA OD RASPADAWA - DOSLOVNO
pi{e Broz, govore}i o onim svojim drugovima koje je progutao mrak staqinskih
~istki..."
(...) Streqawa jugoslovenskih komunista "preporodila" su KPJ. Na V
zemaqskoj konferenciji KPJ odr`anoj u Zagrebu 1940. godine (...) Broz je,
"najpodmuklija ubistva svojih doju~era{wih partijskih drugova doslovno nazvao
"sna`nom PREKRETNICOM u radu i RAZVITKU KPJ". Onom prekretnicom
koja je wemu i wegovim saradnicima u Jugoslaviji dala krila, podigla moral i
ulila samopouzdawe. I to toliko da je Broz tu sre}u koja ga je obasjala preneo
na celu partiju, u kojoj je ZBOG POTOKA MOSKOVSKE KRVI DO[LO DO
"[email protected] POLETA", JER SU STAQIN I TITO, po kratkom postupku,
"O^ISTILI WENE REDOVE, kako je Broz nazvao streqawe vode}ih
jugoslovenskih komunista u Moskvi".
7
Da je duhovni otac J. B. Tita bio i ostao Josif Visarionovi~ Staqin,za to
131
Miroslav Luki}
"TITA JE NA DIKTATURU UPU]IVAO NE SAMO
WEGOV TEMPERAMENAT, NEGO SU GA UPU]IVALE I
SVE OKOLNOSTI POD KOJIMA JE DO VLASTI
DOSPEO...” Pi{e Slobodan Jovanovi}.8
_______
ima mnogo potvrda. Evo i ove: Na V zemaqskoj konferenciji KPJ "Broz je od svih
prisutnih i od svih komunista Jugoslavije zahtevao da samo i iskqu~ivo rade onako
"kako nas U^I drug Staqin", "na{ veliki u~iteq i vo|a". Staqinova "misao je
DUBOKA". Staqin "provodi u `ivot NAJDIVNIJE SNOVE NAJVE]IH
DUHOVA QUDSKE ISTORIJE". " ’Nema na svijetu te mjere kojom bi Broz
’mogao izmjeriti DUG koji proleterijat duguje Lewinu i tebi - nastavqa~u
wegovog, Marksovog i Engelsovog djela’. Tebi, ’koji si na{oj Partiji dao mo}no
[email protected] kojim ona ~isti i zbija svoje redove’, oru`je, ’ koje nikakva sila ne mo`e
otupiti, koje svi napadi jo{ `e{}e o{tre’ . - U IME ^ITAVE PARTIJE I
^ITAVE RADNI^KE KLASE MI SE ZAVJETUJEMO DA NE]EMO
DOPUSTITI DA [email protected] POPADNE R\A, VE] ]EMO GA UPOTREBQAVATI
SA STAQINSKOM ^VRSTINOM I ISTRAJNO[]U"...
8
U Londonu je 16. marta 1955. godine objavqen ~lanak jednog od najboqih
srpskih i beogradskih predratnih kwi`evnih stilista, emigranta Slobodana
Jovanovi}a, koji je ina~e u svojoj otaxbini bio izop{ten - osu|en u odsustvu na
dvadesetogodi{wu robiju: TITO IZNAD BLOKOVA.
“Poznat i priznat samo u krugu malobrojne Komunisti~ke stranke, on
nije mogao dospeti do vlasti no{en jednim velikim narodnim pokretom. On je
mogao vlast dograbiti samo prepadom, a u stawu stvari nastalom 1941. bilo je
za prepad vi{e prilika nego ina~e. ON JE ZAMETNUO GRA\ANSKI RAT
POD KOMUNISTI^KOM ZASTAVOM; ALI, VE] POSLE PRVIH
NEUSPEHA, STAO JE PRIKRIVATI SVOJ KOMUNIZAM I [email protected]
JE BORBU SA [email protected] PAROLAMA I POD [email protected] IMENOM.
ZAHVAQUJU]I POGRE[KAMA SAVEZNI^KE DIPLOMATIJE I
NEUVI\AVNOSTI [UBA[I]EVE VLADE, A UZ PRIPOMO] CRVENE
ARMIJE, ON JE ODJEDNOM POSTAO GOSPODAR JUGOSLAVIJE, U
KOJOJ GA OSIM WEGOVIH KOMUNISTI^KIH DRUGOVA NIKO DRUGI
NIJE POZNAVAO. Do slu~aja [}epana Malog nije bilo primera da se jedan
tako nepoznat ~ovek odjednom obre na vrhu vlasti. I razume se on Komunist nije
mogao u nekomunisti~koj Jugoslaviji vladati druk~ije nego diktatorski.”
(...)Kako objasniti da je svoju diktatorsku vladu mogao sve do danas
odr`ati? To zacelo nije bilo stoga {to je wegova diktatura nalazila
opravdawa u dobrom vo|ewu dr`avnih poslova. Kakvo je bilo vo|ewe dr`avnih
poslova, vidi se po tome {to je bilans pla}awa pasivan, poqoprivredna
proizvodwa ispod predratnog proseka, industrijska proizvodwa istina
pove}ana, ali bez obezbe|enih spoqa{wih tr`i{ta.
KAO JEDINI IZLAZ IZ OVIH TE[KO]A, TITO JE
SAVETOVAO NARODU DA JEDE MAWE HLEBA ; A KADA NAROD NIJE
POSLU[AO, CENA HLEBA PODIGNUTA JE OD DVANAEST NA
^ETRDESET I ^ETIRI DINARA. NEZADOVOQSTVO JE U ZEMQI
VELIKO, A PREMA OCENI ^AK I STRANIH POSMATRA^A, TITOVA
VLADA OSTALA BI NA SLOBODNIM IZBORIMA UPRAVO U
ONAKVOJ MAWINI KAKVA BI ODGOVARALA SLABOJ BROJNOJ
SNAZI KOMUNISTI^KE STRANKE.
132
NE^ISTA SRBIJA I
Ovaj Jovanovi}ev tekst je, zahvaquju}i podignutoj gvozdenoj
zavesi, ostao nepoznat naj{iroj jugoslovenskoj javnosti, decenijama.
4
Da li je Vo|a imao dostojnog kriti~ara u zemqi kojom je
apsolutno vladao u svim sferama?
Odgovor je, na `alost, sasvim izri~it: Ne! Josip Broz
Tito za svoga `ivota nije imao dostojnog kriti~ara u
Jugoslaviji.
________
Odr`avawe Titove diktature ne obja{wava se, dakle, nikako
unutra{wim prilikama. ONO SE JEDINO OBJA[WAVA SPOQA[WIM
PRILIKAMA. DO 1948. TITO JE, KAO SATELIT SOVJETSKOG SAVEZA,
VLADAO WEGOVOM SILOM I AUTORITETOM. OD 1948. KAD SE
OBRNUO KA ZAPADNIM SILAMA, ON SE [email protected] WIHOVOM
FINANSIJSKOM POMO]I, BEZ KOJE NE BI BIO U STAWU PLA]ATI
SVOJU VOJSKU I POLICIJU. UZ FINASIJSKU POMO] DO[LA JE I
DIPLOMATSKA POMO]. Posete koje su predstavnici Zapadnih Sila gotovo
neprestano ~inili Titu, on je poku{avao da iskoristi za utvr|ivawe svoga
kredita u zemqi" ( isticawa - M. L. ).
Govore}i o Titovom vlastoqubqu, S. Jovanovi} pi{e:
"ORGANIZOVAO
JE
SAMO
ONO
[TO
JE
RADI
U^VR[]IVAWA WEGOVE DIKTATURE BILO PREKO POTREBNO :
ORGANIZOVAO JE VOJSKU I POLICIJU. SVE DRUGO OSTALO JE U
NESRE\ENOM STAWU".
"Sve se ne{to mewa i proba - kako pi{e Jovanovi} - NI SAME
VLASTI NE ZNAJU VI[E KOJI ZAKONI [email protected], A KOJI NE [email protected]
[email protected] [TAMPA TVRDI DA SE NOVO SOCIJALISTI^KO
DRU[TVO STALNO IZGRA\UJE : BILO BI TA^NIJE RE]I, DA SE
STALNO NE[TO EKSPERIMENTI[E".
S. Jovanovi} je otkrio Titovu manipulativnu mo} masama :
"Na velikim narodnim skupovima, i uop{te u dodiru s prostim svetom,
Tito prikriva koliko mo`e svoju diktatorsku }ud. On govori "svojim dragim
narodima" kao dobar roditeq svojoj deci. To opomiwe bezmalo na doba stare
doma}inske monarhije Frawe Josifa. Ali kad misli da mu vaqa braniti svoj
gospodarski polo`aj, on nije ni najmawe dobri~ina. PREMA PROTIVNICIMA
ON NEMA NIKAKVIH OBZIRA I NIMALO MILOSTI. Ostavimo na stranu
wegove protivnike iz gra|anskog rata : ALI ON NE [TEDI NI U SVOJOJ
VLASTITOJ STRANCI ONE ZA KOJE MU SE ^INI DA MU MOGU BITI
TAKMACI ILI NA KOJE JE INA^E STAO DA SUMWA. DOVOQNO JE
SETITI SE SLU^AJA HEBRANGA I SLU^AJA ARSE JOVANOVI]A.
Slu~aj Vladimira Dedijera, iako mawe tragi~an, nije mawe pou~an. Niko nije bio
Titu tako odan kao Dedijer, i niko mu nije u stranom svetu pravio ve}u reklamu,
- i opet zato, ~im je na Dedijera zbog wegovih veza sa \ilasom posumwao, Tito
je svog zlosre}nog himnopevca dao nemilosrdno izbaciti iz Stranke.
U VOJSCI I POLICIJI ON NE TRPI NIKOGA KO BI
NEZAVISNO OD WEGA, ZA SVOJ LI^NI RA^UN, POSTAO MO]AN I
UTICAJAN. Zato je Rankovi}, neko vreme svemo}ni {ef Tajne policije, uklowen
s toga polo`aja i ostavqen s praznom titulom Potpresednika Izvr{nog ve}a,
bez ikakve stvarne mo}i..."
133
Miroslav Luki}
Dobrica ]osi} je odlagao i jo{ uvek odla`e da o Titovoj
li~nosti napi{e "jedan mali esej, potpuniji i druk~ije sadr`ine od
ove pri~e.”9
________
9
“Ali, vaqda sam ti ovom prilikom, vezano za na{e putovawe u
Afriku, rekao neke globalne do`ivqaje. A oni se mogu sa`eti u dva osnovna
utiska: bio sam impresioniran TITOVIM POLITI^KIM STRASTIMA,
SAMODICIPLINOM I ODGOVORNO[]U U VR[EWU [email protected]^KIH
[email protected], odgovornosti u kojoj je bila nagla{ena svest O SVETSKOISTORIJSKOJ
MISIJI I ZNA^EWU; bio sam duboko razo~aran WEGOVIM MONARHISTI^KIM
STILOM I NA^INOM @IVOTA, LUKSUZOM I RASIPNI[TVOM koje je van
mogu}ih potencijala i stawa zemqe. SVE JE TO PRELAZILO STIL I
RASKO[ POZNATIH DVOROVA*. Za jednu sirotiwsku zemqu,
socijalisti~ku po zvawu i ciqu, taj na~in `ivota bio je za mene porazan u
moralnom smislu" (v. u kw. Slavoqub \uki}, ^OVEK U SVOM VREMENU,
Filip Vi{wi}, Beograd, 1989, drugo izdawe, str. 115 - 116 ; isticawa - M. L.)
*]osi} je, u svom zakasnelom svedo~ewu, kakvom takvom, ali zna~ajnom s
obzirom da je pratio Tita izbliza i bio dugo vremena jedan od wegovoh saradnika,
dotakao, lik Vo|e, "iznutra". Putuju}i "Galebom", prate}i Vo|u na vrlo dramati~nom,
mu~nom i preskupom putu morima i okeanima sveta, ]osi} je do{ao do prvih saznawa i
iskustva "o jednom socijalisti~kom dvoru, mada sam i ranije znao o luksuzu u na{im
vrhovima, da ne postoji proporcija u kori{}ewu `ivotnih prijatnosti prema
mogu}nostima zemqe i vladaju}oj ideologiji. Moram priznati da sam sve ono {to se
doga|alo na “Galebu” te{ko do`iveo. Za pisca i neo~ekivano te{ko. Da se razumemo,
ne izdvajam sebe zbog svoje skromnosti. Ja sam se poistovetio sa delegacijom. Koristio
sam sve privilegije ovoga putovawa. Nisam u moralnom smislu pravio neku distancu
od ostalih ~lanova delegacije i izdvajao se bilo kakvim moralizmom, osim u
kompletirawu "diplomatske garderobe". Na sve galebovske prizore gledao sam kao na
tragikomi~nu sudbinu revolucije i wenih vo|a. Bio mi je to, doista, jedan tu`an i
groteskan slom partizanskog morala, kojim se decenijama manipulisalo u pedago{le,
politi~ke i ideolo{ke svrhe... " ( nav. delo, str. 114)
"... Tito je po ne~emu vrlo jednostavna, a po ne~emu, doista, slo`ena
li~nost. Iako je u ideolo{kom i moralnom smislu SIN KOMINTERNE, ne podle`e
jednoj oceni. Ne mo`e jednostavno da se prika`e, niti mo`e da se kvalifikuje
^ISTIM KRITERIJUMIMA. To je bio ~ovek nesumwivog politi~kog dara, velikih
ambicija i pretenzija, silovite intuicije, impozantne samodiscipline,
TALENTOVAN DEMAGOG, PORO^NI, STRASNI VLASTOQUBAC, RO\ENI
HARIZMATSKI I AUTORITARNI VO\A. Mag za mase, SPREMAN NA SVA
SREDSTVA ZA SVOJ CIQ. Uvek je znao da ka`e ono {to "narod" `eli od wega da
~uje; NEPOGRE[IVO JE UMEO DA ]UTI I S K R I V A
BITNO U
SVOJOJ POLITICI. Posebno je bila izra`ena WEGOVA MILITARISTI^KA
SAMODISCIPLINA, MAR[ALSKO [email protected] I POKORAVAWE
PROTOKOLARNOSTI. Sve je oko wega i za wega trebalo da bude izuzetno,
precizno, ta~no, luksuzno. Desteine i desetine qudi je brinulo da "Starom" bude
{to lep{e, prijatnije, izuzetnije. Qudi oko wega su ginuli da svaku wegovu `equ
ispune i jo{ vi{e da ga iznenade nekom ugodno{}u i zadovoqstvom. General @e`eq sa
svojim brojnim {tabom nije ga samo obezbe|ivao i ~uvao od neprijateqa, on je brinuo
za wegovo raspolo`ewe, za radovawe, veseqe, zabavu... Ali, Tito je tu VERNI^KU
[email protected] I ODANOST IZDA[NO NAGRA\IVAO. Samo je, ka`u, {panski dvor
imao takav strog i "minutirani" protokol. Zapawivala me wegova paradigmati~na
samodisciplinovanost U [email protected] PROTOKOLA, APSOLUTNA U SVEMU,
134
NE^ISTA SRBIJA I
Dubqa istina o titoizmu bila je dodirnuta u kwigama
nekwi`evnim, publicisti~kim, kakva je SRPSKI PAKAO U
KOMUNISTI^KOJ JUGOSLAVIJI: trilogija komunisti~kih
zlo~ina.10
Tek posledwih godina, mawi broj srpskih pisaca, okre}e se
nela`nom istra`ivawu teme posleratne titoisti~ke strave, sa mawim
ili ve}im uspehom. Tako najnovija kwiga proze pesnika Vladimira
Jagli~i}a donosi ubedqivo svedo~anstvo o martirstvu politi~kih
________
OD OBLA^EWA I PO[TOVAWA VREMENA, DO PONA[AWA PREMA
STRANIM [email protected] Sve je bilo u funkciji neke wegove VI[E MISIJE
NA OVOME SVETU*. ^itava dr`ava je s l u ` i l a IZVR[AVAWU WEGOVE
SVETSKOISTORIJSKE [email protected] I ULOGE. U takvoj AUTORITARNOJ I
HIJERARHIJSKOJ FORMI, POMPEZNOM OPSEGU SVOGA PROTOKOLA I
NASTUPA, impresionirao je svoju okolinu i sve strance s kojima se sretao...." ( isto ;str.
115 - 116)
Treba pogledati {ta je Dobrica ]osi} pisao o Titu - Predgovor (bez naslova)
kwizi: Josip Broz Tito - ^etrdesetprva, Beograd, 1961. Ovaj tekst je pre{tampan u
sarajevskom ~asopisu “Odjek”, br. 13 - 14, 1 - 31 jula 1989, str. 3 - 4. Pateti~an,
apologetski tekst. Partijski. Jednostran. ]osi}a treba podse}ati {ta je pisao: “ Biti
Titov sledbenik zna~i imati titovski stav prema `ivotu, titovski misliti,
titovski se boriti u svome vremenu, u svojoj sada{wosti, uvek....” ]osi} pateti~no
veli~a “Titov demokratizam u odre|ivawu i razvijawu politi~kog kursa
narodnosolobodila~ke borbe...” ]osi} pi{e: “Titova i na{a kwiga. Oslobodila~ka
kwiga o oslobodila~kom borewu; izuzetna kwiga od izuzetnog tvorca”...itd. “Pravi
predgovor ovoj kwizi je ~itava istorija naroda Jugoslavije do 6. aprila 1941...”
A smisao i su{tina tog predgovora je, zar ne, da istorija po~iwe od 6.
aprila 1941? Oduvek mi je bila odurna apologetska patetika! Evo jo{ jednog citata,
re~enice kojom se okon~ava predgovor: “Jer, ova kwiga je doista ratni revolucionarni
izve{taj savremenicima i budu}nicima - svima koji ho}e da mewaju svet i stvaraju
istoriju. Sopstvenu. Sopstvenim rukama”. Tako pi{e Brozov sledbenik, potowi ~uveni
akademik... Ako je to zaista bila izuzetna kwiga, od izuzetnog tvorca, {ta tek da
ka`emo za tamo nekog srpskog pesnika Du~i}a...
Zamislite: ~ime su oni stvarali istoriju: sopstvenu: rukama!
10
Beograd, Evro, 1991. godine. Ta kwiga se sastoji iz tri dela. Prvi deo
od dolaska komunista na vlast, pod naslovom CELOKUPNO SRPSTVO NA
RASPE]U, pa sve do dana{wih dana. Drugi deo obuhvata tiraniju kada je do{la do
vrhunca; ne obaziru}i se na teror u narodu nastalo vrewe, komunisti su po~eli naglo
da hapse. Do{le su sadisti~ke istrage, koje su ~oveka spustile na dno pakla. O tim
surovim zlo~inima govori se u drugom delu pod naslovom KRVOLOCI NA POSLU.
Oba ova dela nisu objavqivana. Tre}i deo: TITOVI KAZAMATI U
JUGOSLAVIJI, pisan je odmah nakon izlaska iz Mitrova~ke robija{nice. Rukopis
je preba~en ilegalno iz Jugoslavije i kwiga je {tampana jo{ 1960. godine u ^ikagu,
pod pseudonimom Jastreb Oblakovi}, jer je pisac bio u zemqi. Iste godine kwiga
je stigla svojim putem i u Beograd i i{la je iz ruke u ruku. Za wom je bila velika
potera, ali svemo}na i sveznaju}a UDBA nije uspela da otkrije pisca i niko zbog te
kwige nije bio uhap{en. Da je otkriven, pisac ne bi bio vi{e me|u `ivima, ni u
slobodnom svetu...
135
Miroslav Luki}
suparnika partizana - ~etnika.11
______
11
Re~ je o rukopisu NOVI MARTIRI. IZ DOSIJEA, koji objavquje
u nastavcima ~. Tre}a Srbija, Beograd, po~ev od broja 16-20/2005.Pisac Jagli~i} je,
suo~avaju}i se sa svojim dosijeom u policiji, bio u prilici da se upozna sa starcima
koji su ~itali svoje dosijee, i koji su pristali da piscu - svedoku, ispri~aju svoju
`ivotnu, tragi~nu i stravi~nu pri~u. @rtve ~uvenih robija{nica sremskomitrova~ke i po`areva~ke Zabele - pre svega, u rukopisu bra}a Maksimovi}i
- ili neki drugi politi~ki osu|enici, ispri~ali su takve stvari, od kojih se ~oveku
i ~itaocu naje`i kosa na glavi. Jagli~i} je imao snage i petqe da se suo~i sa velikom
tabu temom. [to do sada, u srpskoj literaturi, niko nije u~inio, ako se ne varamo.
Gra|a od koje je Jagli~i} morao po}i, nisu samo dosijei wegovih junaka, ve} i mnoge
druge stvari. Tu gra|u je imaginacija darovitog pesnika - uspe{no svarila, savladala,
i zato je Jagli~i}ev rukopis dovr{en, dokumentovan, ubedqiv i zanimqiv. Samo je jo{
"Jedan dan Ivana Denisovi~a" Sol`ewicina na mene ostavio ovako dubok dojam, ali
davno; donekle i Ki{ova "Grobnica za Borisa Davidovi~a"; pa i prva kwiga se}awa
na Goli otok D. Mihajlovi}a. Ali, za razliku od pokojnoga Ki{a i Mihajlovi}a,
Jagli~i} daje jednu {iru lepezu robija{a, i dubqe i minucioznije sagledava
patolo{ki, kriminalni i nequdski profil jednog sistema koji je gra|en na sili,
ru{ewu, la`ima i preimenovawima. Niko jo{ nije napisao u srpskoj litearturi
ovakvu kwigu, - niko od onih, pa i hvaqenijih, koji su znali istinu, i koji
i u starosti primewuju ketman. Stradalni{tvo i mu~eni{tvo, veruju}ih, u ovoj
Jagli~i}evoj kwizi, ravno je - stradalni{tvu i mu~eni{tvu prvih hri{}ana,
prognani~kim sabirawima i zbegovima srpskim kroz vekove, martirijumu srpske dece
iz turskih vremena, poznatijem kao danak u krvi.Stradalnici Jagli~i}eve kwige nisu zlo~inci, ve} novomu~enici tzv. Titove Jugoslavije. Da je bilo mogu}e objaviti
ovu i ovakvu kwigu 1992. godine, Jagli~i}evo ime bi obi{lo svet.
Veruju}ima i pravednicima, zato~nicima slobode, sudili su - odstupnici.
Silom i smr}u, torturom i poni`ewima [umadija je uterivana u ropstvo
faraonsko rukom faraona i knutom najgorih. ^itawe ove kwige }e biti od velike
pomo}i kako mla|im ~itaocima ovde tako i ~itaocima po svetu, jer }e preko novih
srpskih martira titoizma, upoznati wegovu stravi~nu zlo~ina~ku {apu. Vide}e {ta
je sve posleratna Srbija pretrpela - po sudnicama, po mu~ili{tima, i po kazamatima.
Vide}e, kako je stvarana matrica Strave. Vide}e i shvatiti za{to su devedesetih
partije na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori nasledile strukturu i organe, sredstva i
na~ela posleratnog komunisti~kog sistema. Ponavqam: nije ovu kwigu diktirao i
pisao Jagli~i}, ve} MARTIRION: qudski uspravni i ispravni stav, ne samo pred
Bogom i qudima, ve} i pred slobodom i demokratijom.
I ova }e kwiga do`iveti mnogo izdawa, ne toliko zbog svoje aktuelnosti, koliko zbog
toga {to Srpski narod i do danas u dubini du{e svoje voli i po{tuje martirij, ne zbog
patolo{kih sklonosti, ve} zbog nezale~enih rana. Jagli~i} nije napisao samo jednu potresnu
martirologiju, ve} i nezaboravnu apologiju. [to }e ~italac shvatiti na kraju kwige iz
ispovesti jednog od Maksimovi}a.Ovom kwigom stradalnici i mu~enici po savesti
i htewu, svedo~e, i kao takvi su svedoci Hristovi od Boga posvedo~eni. Nema jo{
par kwiga u srpskoj kwi`evnosti 20. veka za koje bi se to s pravom moglo re}i!
Ova kwiga je, pored ostalog, i najubedqivija vrsta neoficijelne i
delotvorne kwi`evne kritike svega {to je pisano u prozi od pedesetih godina 20.
veka do dana{wih dana.
^itao sam ovaj rukopis ne ispu{taju}i ga iz ruku, ponekad i zaplakav{i, a
~esto se i smeju}i. [to mi se nije de{avalo kada sam ~itao kwige... ne, ne}u im
navesti imena (da se ne prave va`ni)! Dosta sam Jagli~i}evih pesama uvrstio u
136
NE^ISTA SRBIJA I
5
Prazni qudi sa Titom na ~elu dobili su jedinstvenu {ansu.
Sa vladavinom Tita biv{om kraqevinom Jugoslavijom ovladala je
ideja dostojna persijskog {aha! Ru{ewem Kraqevine Jugoslavije,
gra|ani su dobili slobodu, "nominalnu", ali ne - istinsku. Dobili
su - Republiku!
Republiku - despotiju.12 Dobili su crvenu kraqevinu i crvenoga
kraqa - srbomrsca.
Dobili su la`: la` od po~etka do kraja, la` u novinama,
~asopisima i kwigama, la` u poeziji i prozi. Samo se la`
razmetala!
Partija je bila osnovna }elija Tre}eg Rima...OO SK je
bila "mo}na poluga" vlasti u firmi... Firma je bila podeqena na
~lanove partije i ne~lanove, gra|ane prvog i drugog reda, u su{tini.
^lanovi partije su, u stvari, bili zadu`eni da budno motre,
{pijuniraju, de facto, ~lanove i ne~lanove Partije...
To se pokazalo ne jednom, nego barem stotinak puta... Zbog
toga, niko nije imao ni u koga poverewe...
________
antologiju srpske poezije 20. veka, s pravom. Nisam ga otkrio kao pesnika, otkrivam
ga kao proznog pisca. Da je boqi majstor, i od mnogih svojih vr{waka, ali i od onih
mnogo starijih od wega, kojima su odavno objavqena sabrana i izabrana (ne)dela (puna
poluistina, zabluda i la`i), uveri}e se svi ~itaoci, uveren sam, koji budu ~itali
ovaj najnoviji Jagli~i}ev rukopis. Predvi|am mu znatnu kwi`evnu budu}nost, i
zapisujem to, crno na belo! Ovo je naravno te{ka kwiga, kao i "Zapisi iz mrtvog
doma" Dostojevskog; ali ovo je kwiga, pre svega, o tome, kako je pridavqivana jedna
druga Srbija, krvni~ki i nemilosrdno, da bi se trasirao put i dominacija {karta qudskog i umetni~kog.*Ispripovedana je briqantno, uravnote`eno, majstorski...
* Uzgred budi re~eno: ”Zavetine” su objavile elektronsko izdawe ovog
Jagli~i}evog rukopisa, krajem 2003. godine. Autor jo{ uvek nije na{ao izdava~a koji bi
ovaj rukopis od{tampao. Taj izvrsni rukopis su izbegavali da {tampaju i prijateqi, one
druge da i ne spomiwem. U ~emu je stvar? Vaksman tvrdi:
Da bacimo glava - pismo
jesmo l’ `ivi ili nismo?
@ivot nam je sasvim siv,
pitamo se, ko je kriv?
----------------------Komunista nema vi{e.
Ko nam sad to krvi si{e?
Jebem li vam glupog sveca,
pa wihova mudra deca
(Milan Vaksman: SRPSKA [KOLA ili Dobro jutro kom{ije, laku no}
marsovci, Biblioteka “Margina”, Beograd, 2004, str. 80)
12
Srpski narod je, kao i ruski, raspolagao neposredno dvema idejama:
Pravoslavqem i Monarhijom. Monarh za srpskog seqaka, koji je najboqi deo srpskog
137
Miroslav Luki}
^lanovi Partije su imali svoga Boga, La`nog Boga, \avola,
"praznog ~oveka", i nije im padalo na pamet, ne dao Bog, da
razmi{qaju o problemu praznih qudi, praznih godina.13
Za wih je odavno bila potpisan smrtna presuda Bogu i
religiji. Dakle, `iveli su u civilizaciji koja je priznala i svoju
smrt, u civilizaciji koja je u sebi sadr`ala dobrovoqno ropstvo,
ma u kakvom obliku ono bilo...Komunizacija Srba, gra|ana i seqaka,
kada sam ja u{ao u partiju, bile je ogromna. Svet koji je mislio da
nas poznaje, jedva da je i{ta o tome znao, a i kako bi mogao da zna
- kad to ve}ina Srba nije `elela da zna?
Srbija je bila puna mi{ijih rupa, Jugoslavija; bilo ih je
svuda, neizbrojano mnogo; bilo ih je dakle i u Partiji, tj. u Osnovnim
organizacijama Partije po firmama.14
Jugosloveni su upoznali VUNENA VREMENA, i pre nego
{to je Vo|a umro, dok je umirao, dok je sahrawivan i naro~ito
nekoliko meseci i godina posle.
Qudi, umetnici, pesnici pre svega, koji su se usudili da de
- mistifikuju Vo|u, i sve ono {to nam se izdoga|alo u drugoj polovini
________
naroda, nikada nije tiranin nego - najvi{a sloboda. Ruski narod " ne mo`e da
shvati kako bi monarh mogao da ga se boji i da mu zbog toga ne da sve mogu}e
gra|anske slobode" (Dostojevski, DNEVNIK PISCA, "Partiznaska kwiga",
Qubqana - Beograd, 1982, str. 301).
13
Da razumeju da je "~itav problem praznih qudi u tome {to je
sve to (molitva i `rtva - napomena -M. L. ) jo{ uvek daleko, za sada
treba piti, jesti i veseliti se, ne razmi{qati o du{i - tako rasu|uju
i katolik i revolucionar "( Dostojevski, isto, str. 145). - Drugim re~ima
- decenijama je sa najvi{ih mesta {iren ateizam. ^lanovi Partije su potisnuli
duboko mnoge probleme koje religija re{ava. Navikli su se na to da je nastupilo
nekakvo "novo doba", "nova klasa, radni~ka", epoha koja ima ukus civilizacije bez
religije - a {ta je i da li je mogu}a civilizacija bez religije?
Nisu ova pitawa morila ~lanove partije, barem one ~lanove koje sam ja
poznavao, li~no.
14
Jedan pesnik je napisao kwigu pesama VUNENA VREMENA; kwiga mu
je “uhap{ena” ~im je od{tampana i on je morao da odle`i na robiji nekoliko godina.
Bio je to montiran politi~ki proces u kome su se mnogi iskompromitovali, a
ponajvi{e izdava~ te kwige i ovejani titoisti. V u n e n a v r e m e n a su dobro
zapamtili na{i dedovi i o~evi posle Drugog svetskog rata: ali upoznali su ih dobro
i ~lanovi i ne~lanovi Partije - krajem aprila 1980. godine, de`uraju}i danono}no u
firmi, po smenama. Dan uo~i zvani~ne sahrane J. B. Tita, de`uralo se u
kancelarijama sekreterijata firme, od 20 ~asova uve~e, do 8 ujutru.
Obaveza de`urnih bila je da ~itavu no} budu budni, da ~uvaju zgradu firme
i da telefonom odmah obaveste [tab op{tinski, ako se dogodi ne{to "vanredno".
Isto je bilo u svim drugim preduze}ima u Jugoslaviji, u svim zgradama i na teritoriji
Mesnih zajednica. ^ak i na ulicama! Videli su se, oko pono}i, penzioneri, biv{i
oficiri i policajci, aktivisti Mesne zajednice, kako {partaju ulicom,
de`uraju...
138
NE^ISTA SRBIJA I
HH veka, bili su - `igosani, podvrgnuti represiji.
6
O CENZURI15, svemo}noj, u titoizmu, pisalo se uglavnom
uzgred. Tek je 1991. godine objavqen blok16 posve}en KWIGAMA NA
LOMA^AMA.
Najboqi prilog - svedo~anstvo u tom ~asopisu dao je jedan od
marginalizovanih pisaca - Ilija Moqkovi} ("Okolo sudskih
zabrana. Po{ast partijsko - policijskih dogovora" ).
Bio je to prvi glas koji je postavio pitawe17 javnog
anga`ovawa javnih li~nosti.
Moqkovi} se pozabavio i slu~ajem op{teg ra{~i{}avawa
posle objavqivawa humoreske "VOJKO I SAVLE"18 (kada je zglajzao
Stupar).
_______
15
CENZURA je postojala, mada je bila ve{to kamuflirana. Svaki list
ili ~asopis, izdava~ko preduze}e, moralo je imati Programski savet, ~iji su
~lanovi dolazili iz sfere politike (kwi`evne i politi~ke mafije). - Pisci
komunisti su bili "ravnopravniji" od pisaca nekomunista. - CENZURA se
sprovodila preko negativnih recenzija, redaktora i lektora, ~lanova Programskog
saveta. (" Svaki ~lan Programskog saveta prakti~no je bio cenzor. Svaki recenzent
i urednik mogao je tako|e da spre~i {tampawe", kako ka`e R. Zaki}.) - GOJKO
\OGO: "Moja VUNENA VREMENA, ustvari, nikada nisu zabrawena. Kwiga je
pokupqena iz kwi`ara i magacina i uni{tena kao sredstvo kojim je izvr{en
zlo~in. Tako su je oteli i meni, otet je svaki primerak do kog su mogli do}i....
U totalitarnim re`imima, izvr{ioci su samo {raf~i}i, naj~e{}e i
sami `rtve, a kalendar nema nikakvog smisla....
Iza, sudije, koji kwige spremaju na loma~u, uvek neko stoji, sudija je
puki glavosek. Presudu donosi vlast, svetovna ili crkvena, a sudija i sve{tenik
su samo an|eli ~uvari koji izvr{avaju zapovesti....
Ka`wenici savesti su po pravilu nepopravqivi.
Zatvori i zabrane prinu|avaju ~oveka da, brane}i se, rasipa vreme i
energiju. To drobqewe `ivota te`e je od svake kazne. Ponekad je to, ~ini se, i
jedina svrha ka`wavawa. Ja sam pet godina izgubio u tom vrtlogu...
Neko }e vaqda uspeti da sastavi azbu~nik imena sa "crnih lista" u
posleratnoj srpskoj kwi`evnosti, ali niko ne}e mo}i da utvrdi sve oblike
mu~ewa i poni`avawa koje su morali da istrpe ti qudi..."
- Kwige su, dakle, zabrawivane sa "varvarskom osiono{}u" i to su ~inili
"na{i crveni `reci, {loseri, abaxije, ko~ija{i, komesari i sekretari samozvani in`iweri du{a na{ih".
16
U`i~ki ~asopis "Me|aj" ( br. 26 - 27; urednik S. Basara)
17
"U naj{iroj srpskoj javnosti, osobito izvanbeogradskoj, pa i kod mno{tva
srpskih intelektualaca, Dobrica ]osi} postao je poodavno NACIONALNA
KULTNA li~nost. - Da bi se uop{te "srpski" mislilo, vaqalo je i}i na }abu :
pitati {ta on misli...", pi{e Moqkovi}. (Moqkovi} se pozabavio "prilikama"
"subjektivno izabranim" - CENZURE, zabrane kwiga, listova, ~asopisa, slikarskih
izlo`bi, pozori{nih predstava od 1968. godine, pa do 1980. godine. 18
"Prvo kao jednopartijski funkcioner, ~lan GK, a potom i kao
policijski slu`benik. Me|utim, na samoj sednici Gradskom komiteta na kojoj je
139
Miroslav Luki}
Vredi baciti pogled na Moqkovi}ev podsetnik19: na doga|aje,
nasumce uzete, koji su tobo` uznemirivali javnost od jeseni 1983.
godine...
________
"podneo ostavku" on je, poput kakvog izigranog pravednika, ustao da se JAVNO
brani. Odve} gubitni~ki, ~ini mi se, oma{kom je pri tom kao argumentaciju
potegao UREDOVQENU POLICIJSKU PRAKSU, dakle onu T A J E N U ,
najte`eg kalibra, i wome ujedno nedvosmisleno obelodanio " ko stoji iz koga"
(navodim po se}awu, ali u svakom slu~aju jam~im za vaqanost interpretacije):
- Mi smo, na{a slu`ba je i RANIJE redovno radila odre|ene poslove za Gradski
komitet (Partiju) i dostavqali mu potrebne informacije. - Bilo oma{ka,
gubitni~ka zaslepqenost, ili oboje, svejedno, ~oveka prosto obuzima jeza pred
(forumskom) mo}i te "razvla{}ene" Partije koju jedna ’osetqiva’ [email protected]
slu`ba "prirodno" opslu`uje. Jer, budu}i da je ta "prirodna" (forumska)
NADRE\ENOST Partije policijskoj slu`bi (bila) NEOZAKOWENA,
NEUSTAVNA, ~itava ova slu`ba mogla je dospevati, i dospevala je, u
SLUGERAWSKI polo`aj, {to u krajwoj liniji zna~i da je mogla biti - i bila
je - iskori{}avana / zloupotrebqavana za svakakve, i zlikova~ke / krvni~ke
rabote vlasnih partijskih POJEDINACA..." - Moqkovi} citira i izjavu biv{eg
visokog partijskog funkcionera ("Borba", 6 - 7. april 1991, str. 8): "Bio sam
izvr{ni sekretar Gradskog komiteta.....[email protected] BEZBEDNOST, koja je
tada bila u vrlo tesnim kontaktima sa vladaju}om partijom jer NAS JE
SVAKO JUTRO - a verujem da se to doga|a i sada - obave{tavala o KRETAWU
neistomi{qenika, obavestila je GK o tajnoj izlo`bi (Mili}a od Ma~ve napomena M. L.) koja je trebalo da se otvori kroz 48 sati i ka`e : "Bo`e me
sakloni, koliko li su se ovi qudi rastrzali od posla! Samo ti iz Mar~inkovog
ideolo{kog resora i Udbinog sektora za "neistomi{qenike"..."
19
Zabrawena i uni{tena kwiga Neboj{e Popova "DRU[TVENI
SUKOBI - IZAZOV SOCIOLOGIJI", delimi~na ili trajna zabrana dva broja
~asopisa "Theoria", fakti~ka zabrana prikazivawa predstave "TREN 2" u Zagrebu,
Rijeci, Zadru, Ni{u. Fakti~ka zabrana prikazivawa predstave "POLITIKA
KAO SUDBINA" i "SUDIJA" u Beogradu. - Serija partijskih "mera" protiv
~lanova SKJ u beogradskom SKC - u, Domu omladine, redakcijama "Komunista",
"Politike", "Kwi`evne re~i". Trajna zabrana "Omladinskih novina" (br. 476).
Hap{ewa 28 beogradskih gra|ana u jednom beogradskom stanu 20. aprila 1984. godine.
Misteriozna smrt jednog od 28 uhap{enih i sve u vezi sa wom.
Hap{ewe, {trajk gla|u, sudski proces i osam godina zatvora za dr
Vojislava [e{eqa u Sarajevu. Hap{ewe M. Mili}a i D. Oluji}a. - Hap{ewe i
{trajk gla|u V. Mijanovi}a, P. Im{irovi}a i M. Nikoli}a.
Zagreba~ko savetovawe o idejnoj borbi u kulturi i znamenita BELA
KWIGA.
Trajna zabrana kwige M. Popovskog "TAJANSTVENI SVET
MASONA".
Fakti~ka zabrana igrawa u Beogradu predstave "POJAVA ISUSA
HRISTA U KASARNI VOJNE PO[TE 2035".
Podizawe optu`nice protiv Mijanovi}a, Im{irovi}a, Nikoli}a, Mili}a
i Oluji}a.
Trajna zabrana kwige @ivojina Pavlovi}a "ISPQUVAK PUN KRVI"...
Ovome treba dodati niz prete}ih, alarmantnih izjava zna~ajnog broja qudi iz
politi~ke vrhu{ke... itd.
140
NE^ISTA SRBIJA I
I mrtvog, Vo|u je, ~uvala, cenzura, od pesnika. ^uvali su ga
Predsednici programskih saveta, iza kojih je stojala nevidqiva mo}
u tami.20
Pred smrt }e jedan srpski pesnik objaviti opesmu MALI
PRILOG ISTORIJI POKRETA.21 [teta da pesnik
Milidragovi}, autor ovih stihova, nije napisao, makar, inicijale
spomenutoga pesnika. [teta {to je tajnu odneo u grob... Naravno da
ove stihove niko ne bi objavio dok je Vo|a bio `iv, pa ni niz
godina posle wegove smrti. A kada su objavqeni, bilo je kasno;
i predstavqali su samo min|u{u - sitan, nepoznat detaq minule
epohe, koji ju je rasvetqavao, kao i oni zabraweni stihovi narodnih
pesama koji su se pevali u ponekim delovima Srbije i za Titova
`ivota: "Udba sudi a odbrana bije, to su Titu dvije najmilije", "Dru`e
Tito i Jovanka, rodila nam talijanka; vama `ito, nama slama - mi
ne}emo vi{e s vama!"...
________
20
Predsednik saveta "Kwi`evne re~i" (Milisav Savi}, osniva~ lista)
u vreme kada je vo|ena kampawa protiv redakcije i lista (1984, maja meseca),
obja{wavaju}i "kako je do{lo do nekih propusta" u ure|iva~koj politici, prihvata,
dakle, ocenu o ozbiqnim ure|iva~kim proma{ajima u "Kwi`evnoj re~i", zna~i, u tom
trenutku ne ustaje u odbranu ni napadnutih autora, ni redakcije.
Jugoslavijom je vladala - kako je pesnik Danojli} ocrtao najprozra~niji
profil Vampira - PUNA PRAZNINA :
Nema ga, istopio se kao lednik,
Pre{ao u maglu i bezvremqe,
Predsednik, vrhovni zapovednik
Oru`anih snaga neba i zemqe,
Ode, s vetrinom koja fiju~e,
Ne kanu, za wim, ni kapqa voska,
Nestade to ~udo {to mi je ju~e,
Gledalo kroz mozak, i iza mozga,
Taj la`ni car, teorema
Krivo postavqena, ta Golgota
Smisla i istine - i kad ga nema
Opet je deo mog `ivota!
Tri posledwa stiha su na najdirektniji na~in izre~ena istina o stravi
postojawa, o vitalizmu i revitalizaciji vampirizma.
21
Kwi`evnost, 1 -2 / 1992, str. 46 :
"U vreme odr`avawa prvog samita / nesvrstanih zemaqa / u Beogradu
1961. / mlad pesnik / lepu{kast momak od 22 godine / s dotad najuo~qivijim
uspehom / kod devojaka / bio je uzet da skupqa maserke / za ~uvenog satrapa i
satira Bum Karna / - svake no}i po ~etiri nove `enske... - / Posle je pisao
aksetske stihove / pesme nepristupa~ne zbog svoje ~istote / o zvezdama i svemu
{to je nedosti`no / pa otdu i nepo`eqno / za ~oveka. / Sve to u `eqi da se
oslobodi / bluda svodni{tva i podvo|ewa. / Svoj hermetizam i danas bri`no
neguje. - 13. april 1991. "
141
Miroslav Luki}
7
Titoizam je po~ivao na velikim Svetim la`ima. Bio mu je
potreban "neprijateq", sve do smrti Josipa Broza.22
Uspe{ni pisci su u tom velikom SISTEMU [email protected] imali
svoje mesto u hijerarhiji.
_______
"Jo{ i 1975. godine "ruski qudi" }e u Jugoslaviji biti hap{eni i na
farsi~nim sudskim procesima osu|ivani. A po~etkom 1980, u vreme
po~etka neizle~ive bolesti jugoslovenskog {efa dr`ave, mo`da na wegov
li~ni nalog, a mo`da po `eqi wegovih pobo~nika - drugi put, koliko je
meni poznato, iako je toga moralo biti i za vreme funkcionisawa
logora - u dr`avnom i partijskom vrhu razmatra}e se mogu}nost da se
jo{ `ivi golooto~ani, po predlo`enim policijskim spiskovima, u nekoj
vrsti "kristalne no}i" poubijaju..." (D. Mihailovi}, GOLI OTOK,
"Politika", Beograd, 1990, str. XI).
23
"@ivelo se (kako pi{e Danko Popovi} "U }orsokaku", NIN,
2168 / 17. jul 1992) u monstruoznom sistemu koji je `derao du{u i ostavqao
privid `ivota, li~nog i skupnog integriteta... Niko u potpunosti nije mogao
biti svestan u kakvom sistemu vrednosti `ivi. Bez obzira na sve re~i, pisane i
izgovorene o tom in`iweringu la`i i obmana, ni pojedinac, ni skupno bi}e, nisu
mogli biti svesni svih gadosti koje su upravqale wihovim `ivotima i
odre|ivale im sudbinu. Da su to mogli do kraja prozreti, mo`da ne bi pre`iveli.
Uslov da se pretraje bilo je samozavaravawe i samoobmawivawe, ~ak i kod onih koji
su se suprostavqali i vodili borbu protiv toga sistema..."
"... Na tom sistemu la`i ni{ta se nije moglo zdravo i ~itavo podi}i.
Sve {to je nasle|eno kao zdravo i ~itavo - propalo je, samo je Sistem opstao,
jedino je on bio dobro utemeqen i zdrav. Jedino je wegovo zdravqe ~uvano i
sa~uvano. Sistem je nagonio Srbina da pre`ivi otimawe zalogaja iz usta,
otimawe wive, ku}e, posteqe, ugleda i ~asti. Zbog svega toga narod je gubio
osobine koje su wegovom `ivotu davale dubqi i zna~ajniji smisao. Srbin
se razboleo, a Sistem je opstao, premetnuo se u drugom ruhu i danas brani
re`im, na nesre}u sa uspehom..."
"...Pod zaglu{uju}im dejstvom Sitema, ve} pola veka u ovoj zemqi ne
mogu pred javno{}u da se otkriju i obele`e sile koje su dovele do katastrofalnog
stawa. Brane}i se, Sistem, u ~ijim su rukama ve} pola veka i no` i poga~a, bez
prestanka pronalazi vinovnike nacionalne nesre}e samo u drugima, u
inostranstvu, u drugim narodima, nikako u sebi. Najve}a opasnost od ovakvog
pona{awa javi}e se u onom trenutku kada za odbranu sistema ne}e biti dovoqno
optu`ivati spoqne neprijateqe. Tada }e Sistem optu`ivati one koji su
blagovremeno ukazivali na izvore zala.... Svi }e biti krivi - samo }e Sistem
opstati jer je svojim otrovom zahvatio sve. - Sistem je otrovao i budu}nost
srpskog naroda. Treba se podsetiti kako se, recimo, u vremenu titoizma `elela
sloboda {tampe. Kako je bilo ogavno sve ono pisawe, ona apologetika sistemu,
partiji, Titu. Setimo se kako je sve to vre|alo i poni`avalo javnost i kako se
o~ekivala re~ istine. A kada je titoizam posrnuo, dogodilo se neo~ekivano,
zapostavqena je `eqa za istinom, uqudno izgovorenom ili napisanom re~ju. Kao da se
provalio kakav ~ir, pokuqao je gnoj, prqav{tina svake vrste, prosto utrkivawe
ko }e daqe da pqune. Oni koji su se borili - s razlogom - za slobodu {tampe, zbora
22
142
NE^ISTA SRBIJA I
La` se stvarala, negovala, wihala i odwihala u
titoizmu.LA@, kolosalna, epohalna. Detiwasto je o~ekivati od
srpskih pisaca, koji su u~estvovali u formirawu te la`i,
potpoma`u}i je na ovaj ili onaj na~in, da }e oni poku{ati da je
raskrinkaju.24
_________
i dogovora nisu mogli ni da pretpostave koliko su mogu}nosti za to osaka}ene u
vremenu titoizma. Obezjezi~eni u prethodnih pola veka, videli smo da smo
onesposobqeni za razgovor. Da smo oprosta~eni..."
"Dakle, mnogi titoisti su izgubili vlast, titoizam je propao, ali
je Sistem ostao da deluje, {to zna~i da je Sistem ~edo ja~e i vitalnije od svojih
tvoraca. Umesto jedne gadosti, Sistem je ukqu~io druge gadosti. (Jo{ ne znamo
koje sve gadosti Sistem ima u rezervi)..."
"Osnovano se o~ekuje da }e srpski narod iz kanxi titoisti~kog sistema
izbaviti generacija mladih - kako pi{e D. Popovi}. Generacije staraca nikad
nigde i nisu donosile spasonosne promene, pogotovu se spas ne mo`e o~ekivati od
generacije staraca u Srbiji koje su hleb nasu{ni zara|ivale u vreme titoizma.
Osnovano se pretpostavqa da se mladih Sistem (titoizam) nije dotakao
neposredno, "preko hleba", nego samo bla`e i posrednije, preko ku}e i {kole, {to
je vrlo te{ko, ali ne toliko kao kad se sistem ~oveka doti~e "preko hleba" ..."
24
Nikada to nisam ni o~ekivao od ve}ine, pogotovu ne od Dobrice ]osi}a,
Antonija Isakovi}a, Jare Ribnikar, Oskara Davi~a, da ne nabrajam ostale.
Na Golom otoku su bili "kufera{i" - visoki partijski
funkcioneri, a me|u wima i Adolf [tumf, ]osi}ev profesor filozofije
iz partijske {kole. U razgovoru u ~etiri oka ]osi} je pitao [tumfa:
"Kako podnosite logora{ki `ivot i rad?" "Odli~no, Partija brine za nas izdajnike
onako kako nismo zaslu`ili. Drugovi islednici su divni komunisti i po{teni qudi. Ovde je
sve u redu, dru`e ]osi}u". - Postoji na hiqade svedo~anstava koja, me|utim, potvr|uju da na
Golom otoku NI[TA NIJE BILO U REDU.
Pogledajmo {ta stoji iza te velike la`i, slu`e}i se
svedo~anstvom, jednog od pisaca titoizma, Dobrice ]osi}a.
"Radilo se o samoprevaspitawu putem politizacije ka`wenika, odnosno da
ka`wenici preuzimaju ulogu islednika i da su wihovi "metodi" toliko
drasti~ni i svirepi da se Goli otok, odnosno "Mermer", kako se tada zvao,
razlikuje od svih logora po tom bavqewu qudskim du{ama i po wihovom
preoblikovawu. Upla{en tim saznawem, dva - tri dana nisam izlazio iz upravne
zgrade. ^itao sam sudbine "ibeovaca", koje su, po mi{qewu upravnika, m o g l e d a
m e i n t e r e s u j u k a o p i s c a (isticawe M. L.). Postalo mi je jasnije iz tih
zapisnika, u {ta sam se ubrzo uverio, da je re~ o jednom, za nas na kopnu,
nepojmqivo svirepom ostrvu, ~iji }e `iteqi kad se vrate u takozvani normalni
`ivot, biti samo nesre}nici i duhovni bogaqi..." (\uki}, ^OVEK U SVOM
VREMENU, Beograd, Filip Vi{wi}, 1989, str. 59)
"Jednoga dana - pi{e \uki} - Balorda je pozvao ]osi}a da mu poka`e
do~ek novih ka`wenika. Taj do~ek je posmatrao sa jednog bre`uqka, udaqenog od
pristani{ta i velikog {palira, a dok se peo, ~uo je tipi~na skandirawa: "Tito
- Partija!", "Tito - Partija!". Zbuwen skandirawem, upitao je srda~nog i wemu
svesrdno posve}enog Balordu: "Ko su ti qudi {to skandiraju?" "To su imformbirovci".
" Pa za{to onda skandiraju?" "Zato da ovi koji dolaze odmah shvate da ne dolaze
me|u istomi{qenike, da ih ~ekaju prevaspitani qudi, odani Titu i Partiji.
Uostalom, nije to na{a inicijativa, to je ’wihov izum’ " (nav. delo, str. 59 - 60).
143
Miroslav Luki}
Gotovo deset godina posle izlaska iz toga logora, kako pi{e
pisac Dragoslav Mihailovi}, osu|enici nisu smeli ni da pomenu
Goli otok, jer ako bi to u~inili, vra}ali bi ih u logor. Zbog toga
su logora{i u razgovorima izme|u sebe koristili posprdne
eufemizme za Goli otok i golooto~ane: Havaji i Havajci...
^itavoj Tajnoj ili Politi~koj policiji, udarili su pe~at za
sva vremena Berijini sinovci. Berijini sinovci su tra`ili {pijune,
i {pijune, i {pijune, i razumqivo - nalazili su ih!
Politi~koj policiji treba odati priznawe, vi{e nego mnogim
piscima, ~ak i onim najboqim, u drugoj polovini HH veka.
"Jer UDB - a nije tra`ila la`i. Koliko ja znam - kako
pi{e Miroslav Popovi} - ne. Istina joj je bila dovoqna..."25
_________
U nizu obelodawenih kwiga o Golom otoku - o grozomornim zlo~inima
po~iwenim tamo - Popovi}eva kwiga spada u nezaobilazne. Za Istinom o Golom
otoku u SFRJ bila je raspisana poternica. - 21. marta 1990. godine, pisac i
istra`iva~ istine o Golom otoku, Dragoslav Mihailovi}, uputio je pismo "drugu",
generalu Petru Gra~aninu, saveznom sekretaru za unutra{we poslove SFRJ, mole}i
da mu dozvoli "uvid u dokumentaciju Saveznog SUP - a iz tog vremena" i da ga primi
na "kratak razgovor".
"Od po~etka 1990. godine svedoci smo pojave velikog broja kwiga,
televizijskih i radiofonskih serija s temom o 1948. godini i o tada{wim
robija{nicama i logorima. Upadqiv nedostatak svih wih je, me|utim, {to se
nigde ne daju zvani~ni podaci o broju uhap{enika, zato~enika i osu|enika, a i o
broju umrlih i nastradalih, nego se autori slu`e pretpostavkama i naga|awima.
Time se nanosi {teta, po mom mi{qewu, i istini o tim doga|ajima i kulturi,
a doprinosi i neraspolo`ewu naroda, ube|enog da dr`avni organi ove podatke
prikrivaju (isticawe, M. L.)"...
Na apel jednog od najuglednijih srpskih savremenih pisaca,
golooto~ke `rtve, nije stigao ~ak ni kurtoazni odgovor "druga" generala
Gra~anina!
Goli otok je, u stvari, (raz)otkrivao nefotogeni~no lice Titove
Jugoslavije, wene vampirske o~wake.
"Niko se odlasku na slobodu ne raduje, pi{e Mihailovi}. Svi s
potpisanom obavezom o dou{ni~koj saradwi (isticawe - M. L.), svi s
poru{enim odnosima i sa sobom, i s qudima i s porodicama; niko ne zna
{ta ga na kopnu o~ekuje". - Na kopnu se, u stvari, {irio mnogo ve}i logor "logor totalitarne dr`ave".
Tajna policija - policija uop{te - prema svedo~ewu golooto~kih mu~enika
- "vrbovala" je svoje dou{nike ne samo u jezivim logorima za politi~ke
neistomi{qenike, ve} i van zloglasnih logora.
"Gowewe je ne{to kvalitativno razli~ito, pi{e Miroslav Popovi}. U
wemu ~ovek uzima aktivnog u~e{}a u vlastitom mu~ewu. ON nosi, ON tovari,
On tr~i. Pod prinudom - ali ON. Tu le`i genijalna ~udovi{nost gowewa. I kao
sredstva istrage, koja je za osu|ene i ka`wene "zbog linije IB" uvek ostajala
otvorena, i kao sredstvo represije i lomqewa. Do te genijalnosti nisu se vinuli
ni Rusi u svojim logorima. Jer za pronala`ewe gowewa nije dovoqan samo realan
socijalizam. Trebalo je imati i balkan. I doseqewe na wega uz skute Avara, a u
25
144
NE^ISTA SRBIJA I
Da li }e ikada biti otvoreni za javnost svi arhivi biv{e
SFRJ? I {ta }e u wima eventualni istra`iva~ mutne i tragi~ne
pro{losti zate}i jednoga dana? Jer poznato je da sve policije na
svetu na vreme uni{tavaju kompromituju}u arhivu...
Zlo~ina~ki ili satanski logor, bio je pakleni
poligon, idealna laboratorija titoizma, finansirana pod
pla{tom antiruske hereze od Zapada.26 Tu su dakle fizi~ki i
psihi~ki eleminisani protivnici, eliminsani su svi oni koji
su druga~ije mislili, ili mislili uop{te.
Jugoslovenska javnost je decenijama bila zasipana, "kqukana"
"kompetentnim mi{qewima" da je na Golom otoku bila izlovana,
zato~ena sovjetska "peta kolona",27 iako su golooto~ani "u ogromnoj
ve}ini predstavqali eti~ki besprekorne jugoslovenske rodoqube,
koji su, mo`da u devet desetina ukupnog broja, stradali zbog. tzv.
verbalnog delikta, odnosno nevini."28
________
ulozi lova~kih pasa i aportrera. Trebalo je imati i lukavog impotenta
Vizantiju za u~iteqa. I lukavog potenta Milo{a Obrenovi}a, ina~e
Teodorovi}a, za kwaza... I tako jo{ pone{to."
26
"Ogroman novac ulo`io je Zapad u jugoslovensku antirusku herezu.
Prema "Politici" od 6. marta 1989, ~ak 102 milijarde dolara (prera~unato na
vrednost 1988) primila je Jugoslavija od Zapada, pre svega od Sjediwenih
Ameri~kih Dr`ava, od izbijawa onog sukoba (verovatno, do kraja 1988). Od toga je
do 1964, samo u obliku pomo}i i poklona primila 30 milijardi, prema doma}im
dokumentima; ameri~ki ekonomisti, pak, tvrde da je ta suma iznosila 36
milijardi. Radi pore|ewa list navodi da ~itav jugoslovenski stambeni fond,
dakle sve ku}e i stanovi u dr`avnom vlasni{tvu - vredi 30 milijardi dolara..."
( Mihailovi}ev predgovor, str. XLI).
Goli otok, dakle, treba sagledati sinteti~ki, iz svih uglova:
istorijskog i politi~kog, ekonomskog i sociolo{kog, patolo{kog i religijskog,
ideolo{kog i antropolo{kog.
27
"Savremena jugoslovenska istoriografija, bez sumwe, snosi veliki deo
moralne odgovornosti za ~etrdesetogodi{we skrivawe golooto~kog zlo~ina, koji,
poput holokausta za hitlerizam, predstavqa zlo~inu krunu titoizma..." (D.
Mihailovi})
28
"Jedini deo slike koji nema nikakve podloge u stvarnosti je
da su informbirovci nekakvi nepla}eni tu|inski pla}enici. [pijuni.
To docrtavaju i stavqaju u centar slike direktni organizatori spiritocidnih
jugoslovenskih zatvora za informbirovce i qudi koji su svojim
denucijacijama stvorili karijere. Od zastavnika do majora za osam
godina, na primer. - [pijuna me|u nama nije bilo. Pla}enih ili
nepla}enih. Naravno da ih je SSSR imao u Jugoslaviji. Samo - nije ih
gurao da se izjasne za Rezoluciju IB.... Obave{tajci SSSR u Jugoslaviji iz
1948. nisu dopsevali u zatvor. Oni su sada po{tovane ~ikice. Drevne. O
dr`avnim jubilejima obilaze {kole i meketavim glasom busaju se u prsa. I u~e
|aku patriotizmu. Ili su ve} ispra}eni sa sveta uz govore pune rasko{nog
patosa..." ( M. Popovi}, UDRI BANDU, str. 28 - 29).
145
Miroslav Luki}
Na Golom otoku je smi{qena SAMOUPRAVA - smislili su
je veliki bezbo`nici, otpadnici od Boga: najgori Srbi i Crnogorci,
najgori Hrvati, najgori Muslimani i Slovenci.
Pronalazak, tj. SAMOUPRAVA, SAMOUPRAVQAWE,
patentiran je, posle, na ~itavo kopno zvano Titoslavija.
Titovoj Partiji i novoj ve~nosti i tzv. novoj istoriji koju je
ona gradila na kopnu nisu bili "potrebni koloritni. Samo sredwi
i posredwi.29Duhovno jalovi. Da ne ometaju bla`enu nultost" (
M. Popovi}).
\acima i studentima - Deci Strave - decenijama je ulivano
u glavu da su se na Golom otoku nalazili "krokodili, ubice, {pijuni,
organizatori i komandanti sibirskih lagera, agenti, atentatori
i teroristi", iako su u paklenim krugovima jadranskih otoka bili
zato~eni neki qudi "kao {to smo mi. Svi koji su (sa)u~estvovali u tom
zlo~inu ne bi smeli da umru u svom krevetu u svojim otetim viletinama
okru`eni praunu~i}ima i zadrigli od rasko{i i bogatstva. ^i{}ewe koje
je sprovedeno imalo je katastrofalne razmere..."30
Za{to - posvedo~io je, uz Dragoslava Mihailovi}a,
ponajvi{e Miroslav Popovi}. Samo re|im jugoslovenskim piscima
pripada izvesna ~ast {to su se me|u prvima usudili da dirnu u ovu
tabu - temu titoizma.
________
29
Drugim re~ima: JUGOSLOVENSKOG I SRPSKOG DANTEA SU
ELIMINISALI JUGOSLOVENSKI I SRPSKI SADUKEJI I
[email protected] otok nije samo zloglasna robija{nica Titove Jugoslavije,
ve} balkanska i evropska metafora za nevi|eni teror i zlo~ine potekle iz vladaju}e
politike, mada se sve to ne mo`e objasniti samo vladaju}om politikom. Istina, kat
- tad, makar i okasnelo, izbije na videlo. Obimna kwiga Dragoslava Mihailovi}a,
memoarska i dokumentarna, obiluje potresnim svedo~anstvima, grozomornim prizorima
u`asa i pakla, kakvih nema ni u najsablasnijim povestima Markiza de Sada na
opskurnu temu: u`ivawa u zlo~inu, u mo}i. Postaje jasnije, posle ~itawa ove kwige,
zbog ~ega je skrivawe istine o Golom otoku, ~ak i ~etrdeset godina posle svega,
dirigovano sa najvi{ih mesta dr`ave SFRJ! Mihailovi} je pokazao i dokazao da je
Goli otok "postao vremenom strategijski ciq titoizma, kao {to su
golooto~ani izabrani za wegovog glavnog strategijskog neprijateqa". - Veliki je
zlo~in po~iwen na paklenim jadranskim otocima, i dr`ava ga je sakrila!
30
"Na Golom otoku je bilo qudi koji su, pre rata, za vreme rata i posle
rata, pro{li kroz petnaestak zatvora, me|u wima i kroz takve kao {to su
norve{ki logori, Dahau i Jasenovac. I svima im je ovaj bio - najgori i najte`i"
( D. Mihailovi}, GOLI OTOK, "Politika", Beograd, 1990, str. 481). - U
organizaciji UDB - e ( Udri Druga Bli`wega) logora{i su se me|usobno mu~ili sa
takvim u`ivawem u zlo~inu , sa takvom ostrvqeno{}u koja je prevazilazila sve
zamislivo : zapawen tom bezdu{no{}u, Jovan Dimitrijevi}, svedok i `rtva, rekao je
ne{to ~ega se treba podsetiti:
"Po~eo sam da se pla{im ove na{e nacije. Zbog tolikog talenta da
prona|e ne{to tako ubita~no i `ivotiwsko".
146
NE^ISTA SRBIJA I
Mihailovi}eva kwiga, kao ni jedna druga napisana pre we na
istu temu, mo}no razobli~uje krilaticu o fotogeni~nom liku
Titove Jugoslavije, tj. o demokratizmu titoizma.
Toj temi - wenoj nefotogeni~noj slici - nisu ni izbliza
dorasli Dobrica ]osi} i Antonije Isakovi} (pisci i akdemici),
niti Milisav Savi} - ne zato {to nisu imali i {to nemaju harizmu
i dar jednog Mihailovi}a i Miroslava Popovi}a, ve} naprosto
{to su se formirali i stasali kao pisci titoizma, korisni
pisci, pisci delimi~nih istina!
Mihailovi} u dokumentima svoje kwige prila`e i "Ubij
druga bli`wega " (pismo banijskog i zagreba~kog Srbina Nikole
^u~kovi}a J. B. Titu 1966. Spisak ubica i ubijenih, upu}en Javnom
tu`ila{tvu Hrvatske u Zagrebu); "Istinu neko mora re}i".31
_________
31
To pismo je Nikola ^u~kovi} uputio Devetom kongresu SKJ i
Zakonodavnom odboru skup{tine SFRJ); "Lin~ovao si Vlastu" (pismo koje je 27.
10. 1968. godine Nikola ^u~kovi}, penzioner, Zagreb, I lozova~ka 7, uputio Milo{u
Pavi}evi}u, Novi Beograd, Ulica proleterskih solidarnosti 7 : "Na stranu sve
na{e krivice i nekrivice, ali ono {to ste vi, zlikovci, na ~elu sa razbojnikom
Rankovi}em radili od nas, to je stvarno prevr{ilo sve mjere. Vi ste u{li u
istoriju zasukanih rukava i pretekli i Staqinove metode mu~ewa qudi. On je
bar osu|en, ali vi jo{ niste. Vi `ivite pod pla{tom ispod kojega se, tobo`e,
ne vide va{i zlo~ini", - str. 626).
"A posle..." (Izve{taj o kominformu, pisan krajem 1950. ili po~etkom
1951. godine, bez potpisa, ~iji je autor - prema Mihailovi}evoj pretpostavci najverovatnije Dobrivoje Vidi}, sekretar pokrajinskog komiteta, iz koga se vidi
da su svi logora{i po izlasku na slobodu pod neprekidnom paskom ne samo UDB-e
nego i partijskih komiteta. Komiteti su pravili evidenciju tzv.
informbirovaca, hu{kali ~lanstvo partije protiv wih i wihovih porodica i
zahtevali da se {pijuniraju).
"U staroj, truloj, nedemokratskoj, monarhofa{isti~koj, nenarodnoj i
jo{ mnogo ~im oblepqenoj Jugoslaviji, su`wi komunisti imali su, zaista,
Marksa. Svog Muhameda. Veliki ANTI - svega postoje}eg. Dakle, i Kraqevine
Jugoslavije. Pokojnika je tamo jedan su`aw i preveo...O {ahu - da ne govorim.
Pravi, sa drvenim figurama, slobodan, ne na{ iz sudskog zatvora, od svojevili~no
sa`vakanog hleba, koji je prilikom svakog pretresa oduziman. Pa su imali kwige
po poruxbini, pa re~nike, pa predavawa dr`ali i slu{ali, ~lanke pisali i kraj
"naivne" zlikova~ke uprave krijum~arili napoqe, debatne sastanke dr`ali.
Kqu~ali su od aktivnosti u sticawu znawa. Univerzitetom to i danas zovu.
Ponosni. ...Do stara~kog ka{qa ponosni. - Tako u staroj, truloj itd. Jugoslaviji
zakleti protivnici sistema", kako pi{e Miroslav Popovi}.
147
Miroslav Luki}
PAKAO SRPSKE DU[E
Pisci - pripadnici posleratne generacije (Deca strave) imenovani i neimenovani, nedorasli su i neuverqivi; {to se lepo
vidi kada se uporedi ono {to su pisali i napisali o zlo~inu, ili
{to je u vezi sa zlo~inom, sa onim {to je [ekspir napisao u
Magbetu. [ekspir je genijalan, a oni nisu, jer nisu pokazali da
greh nikada ne mo`e biti ne{to prirodno i logi~no u qudskom
bi}u; nikakvom logikom i razumom ne mo`e se opravdati greh kao
sredstvo qudskoga `ivota, kao prirodni izraz ~ovekovog bi}a. Greh
goni ~oveka iz nespokojstva u bes, iz besa u konfuziju, porok i ludilo.1
________
1
Mom~ilo Seli}, recimo, krenuo je, pi{u}i roman "IZGON", u pravcu
rigorozne kritike policijsko - partijske dr`ave; krenuo je, kao i Milisav Savi}, u
otkrivawu istina: Seli} je "otkrivao" rizi~nije" istine; mada oba pisca, kada se
bave feonomenom li~nosti Vo|e (Seli} ga pomiwe poimence, ili po nadimku "Stari";
Savi} koristi eufemizme), samo na~iwu "istine" o Vo|i, duboko potisnute... Savi}
doti~e tabu - temu posleratne srpske sudbine i kwi`evnosti u "]upu komitskog
vojvode" - fenomen Politi~ke policije, odnosno legendu o velikim spava~ima. Tu
temu “razvija” Seli} u svom prvom romanu.
"[ta je Udba, nisam imao pojma (osim da je ne{to mnogo dobro, gde moj
otac {qaka i nosi lepe uniforme; ustvari, znao sam da je Udba ne{to mnogo
dobro i da smo probrani, oni najboqi, mogu u wu, i da je me|u wima moj
otac, i to ne me|u gologuzijom, ve} me|u vrhovima..." ("Izgon", str. 149).
Ili: "...sve je bilo Udba, samo je ona bila naj{iqatiji, najsjajniji,
naj~istiji vrh Partije ( o, kakvo je to tek bilo ime : Partija! To je tek ispuwavalo
usta, i sve ostalo, qudi, {to ih je bilo, behu weni {lanovi (~udio sam se dedi
{to nije); P a j k i } n i j e b i o n i { t a mawe Udba ( be{e, tada, ministar
prosvete, pa zatim pravosu|a, pa glavni i odgovorni "Borbe"..." (isto, str. 149)
Ili: "Da policija bude vrh dr`ave, to nije normalno, kao ni vrh dr`ave
da bude policija, ali tako je bilo, ministri su se vrteli u krug, mewali me|usobne
resore, ali svaki, ama ba{ svaki be{e pro{ao kroz policiju, bilo kao funkcioner
u unutra{wim poslovima, bilo kao udba{, bilo kao upravnik }uze, ili ne{to
sli~no. Da li je to logika revolucije, ne znam, ali znam, posigurno, da je to
logika svih prevrata, a jesu li svi prevrati revolucije, i, ako jesu, donose li
boqitak ili nazadovawe, to je ve} za veliku pri~u; za wu niko nema vremena ni
mo}i. Ja ne{to kontam da novo ne mora po sebi biti i boqe, a ad ga, ako je ~emu,
nije nu`no policijom odr`avati; zvala se ona kako se ve} zvala, jer, policija je
sve i svako ko propisuje i nadgledava, kome se, ili ~emu se, mora i}i na noge i
moliti ili pravdati, svako i sve {to je sebi dodelilo ulogu punoletnika u
odnosu na sve ostale, maloletnike. (....) Neko bi mi mo`da prebacio da pri~am o
vlasti, ali nije; ja zaista govorim o policiji, a policija jeste potreban organ
vlasti ali se ne mo`e sa wom poistovetiti; nije prirodno da je Be}ir
Komnenovi} od svoje devetnaeste godine stalno na mestu da qude uzdi`e ili
obara, kao kegle, niti je prirodno da direktor "prosvete" bude udba{ (ne znam da
takvi ikada mogu biti biv{i" (isto, str. 152).
148
NE^ISTA SRBIJA I
Najve}i deo gra|e za "]up komitskog vojvode", Savi} crpe iz
Perovi}eve kwige, i iz usmenog predawa svoga zavi~aja. Pripovedaju}i o
kraju glavnoga junaka romana, Savi} se dr`ao istorijske istine,
stavqaju}i akcenat na izdajstvo - Vojvodinih drugova. Cena
dizawa ~etni~ko - komitskog ustanka pla}ena je preskupo.2
________
U najpozitivnijem prikazu Seli}evog romana (Branko Popovi}, kako
ka`u, nekada{wi Havajac) tuma~i lik Vojina Vlahovi}a, na na~in koji nije
jednostran, ali ni potpun: " Uvideo je da s glave riba smrdi (Vojin Vlahovi}
- M. L.), pa je kritiku "svega postoje}eg" po~eo od Poglavice, Josipa
Broza Tita. Razume se, odmah je bio uhap{en i osu|en na vi{egodi{wu
tamnicu. Od tog trenutka ne samo da se iz osnova ru{e za wega sve "vrednosti"
na{eg komunisti~kog sistema, nego se i za wegovog oca Markana, uzornog udbovca
i komunistu, ru{e brojni tabuirani revolucionarni ideali koje nosi od
mladosti. Markan postaje jedan od kqu~nih svedoka pro{losti. Sin i otac,
mimo prethodnih nesaglasnosti, dele uloge. Sin }e (sa svojim vr{awacima)
govoriti o sada{wosti, otac (uz pomo} ~etni~kog oponenta) o pro{losti. Bi}e to, u stvari, obra~un sinova sa o~evima, su|ewe pro{losti u ime
sada{wosti i budu}nosti. Ceo roman je suma tog su|ewa, sklopqen je - kao u
pravom islednom postupku - od ispovednih izjava u~esnika i svedoka. Okrivqeni
su o~evi. Sudsko ve}e, islednike i porotu ~ine wihova deca. Deca se prise}aju
roditeqskih hvalisavih ratnih pori~a, likvidacija nedu`nih uglednika u
gra|anskom ratu : ideolo{kih protivnika, ali i jeretika iz sopstvenih
revolucionarnih redova. Tu su i udbovske lova~ke pri~e. Love qude!" - Ta dva
Seli}eva kwi`evna junaka, imali su svoje prototipove u `ivotu - Baleti}a, ili
{efa Udbe Vitorovi}a...
Iz jednog jedinog greha titoizma, a wih je bilo vi{e, roje se mnogi grehovi.
Svi oni na svoj na~in zalu|uju ne{to u ~oveku. Greh je mo}an, greh ~oveka goni, zavodi
~oveka po pustiwama besmislenog, glupog, o~ajnog, robovskog postojawa.
Nijedan od pisaca koje sam ~itao, a bavili su se temom titoizma, carstva
]esarevog, grehom u mno`ini, ne govore o stvarnosti greha, stvarnosti najbli`oj,
o mukama kroz koje su pro{li i jo{ uvek prolaze, gone}i sebe iz bola u bol, iz
patwe u patwu, iz o~ajawa na rub pameti i samoubistva, iz praznog u pusto.
Greh je u svakom od wih prisutan, a oni ga skrivaju, taje. Greh ih je gonio kao
misao, kao ose}awe i na kraju kao strast. Greh je razliven po celom ~ovekovom
samoose}awu i samosaznawu. Razliva ga savest. Svako od wih je imao savest, i ima
je, i gde god ko pogledao u sebe, vidi samo greh i savest, a pi{e i pri~a o ne~em
drugom. - @alim ih, jer su zaboravili na neizbe`nu istinu: greh ne stari, nego se,
{to du`e `ivi u ~oveku sve vi{e podmla|uje, ako ga ~ovek ne suzbija svojom save{}u.
A da bi to savest ~inila ona mora imati Boga u sebi. Me|utim, mnogi savremeni
pisci to ne ose}aju tako, naro~ito Deca strave, jer je wihova savest zamrznuta
u grehoqubqu, bogoborstvu, sladostra{}u, slavoqubqu...
2
"Zlo~in fizi~kog istrebqewa jednog naroda imao se nastaviti
potpunim odnaro|avawem onoga dela koji je p r e o s t a o . I u tom pogledu, kao i
ranije sa kontra~etama, stvoren je sistem, rafiniran i okrutan u isto vreme,
zlo~ina~ki, u detaqe prou~en i prostudiran" (M. Perovi}, Topli~ki ustanak,
str. 303). - Taj S I S T E M sadr`an je u dokumentu Moravske vojno - inspekcione
oblasti br. 13 od 29. maja 1918. godine, koji su potpisali na~elnik inspekcije general - pukovnik Naresov, a|utant, general-major Tasev i na~elnik {taba,
pukovnik, Darvingov.
149
Miroslav Luki}
Ono {to nisu stigli Bugari da urade tokom Prvog, u~inio je
posle Drugog svetskog rata, wihov prirodni saveznik iz Prvog
svetskog rata - biv{i austrougarski kaplar Broz.
________
"Ustanak je bio veliki kako po vojnim rezultatima tako i po
`rtvama, ciqevima i na~inima na koji su postignuti. To je, pre svega, za celo
vreme Prvog svetskog rata, koji je zahvatio svu Evropu i mnoge zmeqe i narode
podvrgao okupaciji, bio jedini ustanak iza frontova. Ustankom oslobo|ena
teritorija imala je nekoliko stotina hiqada stanovnika, bila je slobodna
nekih dvadesetak dana i wena vojska je brojala naoru`anih i organizovanih 12.
862 pe{aka i 364 kowanika. Da bi je uni{tile, Centralne sile su morale da sa
ostalih frontova odvoje tri divizije sa svim pomo}nim delovima.." Ta srpska
~etni~ka ili komitska dr`avica 1917. godine, zajedno sa svim onim {to se de{avalo
pre wenog postanka i posle wenog uni{tewa, kako pi{e Perovi}, " iako nije imala
presudnog uticaja na velike ratne doga|aje, ipak je mnoge muke zadala centralnim
silama. Zbog we je dosta puta zabolela glava ne samo Radoslavova u Sofiji nego
i samog Ludendorfa i Hindeburga u Berlinu..."
"Postepenom organizacijom Moravske oblasti, s obzirom na rezultate,
po{lo nam je za rukom da u svim granama uspostavimo re`im koji }e nam
obezbediti ne samo mogu}nost da osiguramo potpuni unutra{wi red i mir, nego
i na~in kako da po~nemo i da ovladavamo du{om ovog naroda koji nam je toliko
blizak i po obi~ajima i po krvi. Ta politika }e nam omogu}iti da pridobijemo
narod koji je krv na{e krvi i da wegovo ujediwewe sa Bugarskom bude za nas svr{ena
stvar", pi{e u tom zlo~ina~kom dokumentu. "Da bi se postigao taj postavqeni
ciq nije dovoqno samo `eleti, i to na neki platonski na~in `eleti, ili
vr{iti propagandu bilo usmeno ili pismeno - potrebna su dela, i to sna`na
dela. Neophodno je u svemu imati jedan odre|eni sistem, jedan op{ti plan koji
}e u pojedinostima sjediniti sve ove ~inioce....Iskustvo je pokazalo da su od svih
sredstava najefikasnija bila ona koja su obezbe|ivala stvarni red..."
"Poglavqe III: OP[TI ZADACI SVIH BUGARA: OFICIRA,
^INOVNIKA, VOJNIKA: 1. Da budu uvek svesni svog nacionalnog ose}awa kao i
uloge koju nose u oblasti. 2. - Da uvek po{tuju ime i narodnost bugarsku. 3. - Da uvek
dobro paze {ta govore jer }e nas po na{im delima narod ceniti i po na{em pona{awu
uvideti na{e pravo i snagu. 4. - Da budu vatreni u svojoj propagandi te da narod
postane svestan svoje bugarske nacionalnosti, ose}awa koje je zbog srpske okupacije
zakr`qalo pa se ~ak i u nekim delovima oblasti i sasvim izgubilo. 5. - Raditi uvek
svom snagom, svom du{om i svim mogu}nostima da ovda{wi Bugari nau~e svoj,
bugarski jezik..."
(Iz poglavqa XI LICA PREMA POLU I UZRASTU). "Nesporno je
utvr|eno da su najfanati~niji i najsilovitiji {ovinisti uvek `ene. One su
`ivi centar srpskog duha i one su najaktivniji agenti tajne srpske organizacije.
@ene su kuriri tajne po{te, one su ideolozi i organizatori, one su najva`niji
propagatori, one su agresivne i opasne. - Iskori{}avaju}i prirodnu qudsku
naklonost prema `enskom polu {to se dokazalo i kod na{ih ovda{wih Bugara
Moravske oblasti, - `ene razvijaju opasnu aktivnost protivu svih na{ih
poduhvata u toj oblasti.Svojim lepim o~ima, svojim podstrekivawem, daju}i se
dobrovoqno ali sa planom, ovda{we `ene dr`e ne jednog na{eg oficira ili
civilnog funkcionera, imaju na wih veliki uticaj, koriste ih da bi poslu`ili
srpskoj stvari, da bi u isto vreme mogle raditi protiv na{e propagande. - Vreme je
da se suprostavimo tome stra{nom zlu koje mo`e da nas ko{ta jednoga dela na{e
150
NE^ISTA SRBIJA I
________
nacije. Vreme je da se prekine sa tom `enskom hipnozom i da se jasno sagleda sva
priroda toga zla i sva wegova veli~ina...
2. - Ne treba {tititi `enu ili wenu porodicu osim ako se ona izjasnila
kao Bugarka....
...treba sastaviti spisak svih inteligentnih `ena koje bi mogle da
odigraju neku ulogu pa ma koliko mala ona bila u pogledu srpske propagande.
3. - Qudi od 36 - 45 godina starosti: to su godine kada je ~ovek
najaktivniji u svim nacijama, pa, prema tome, to su qudi koje treba pa`qivo da
prostudiramo, svakog ponaosob i da ih potpuno upoznamo.
4. - Qudi stari 20 - 36 godina su preki kao i svi m l a d i q u d i ali oni
nisu toliko opasni. Oni su jo{ uvek suvi{e maldi da bi imali ~vrst karakter, te
prema tome nisu opasni.
5. - Mladi}i do 20 godina su masa sasvim mladih qudi koje je lako ne samo
neutralisati nego se jo{ mogu i pridobiti da se bore za na{u stvar.
[to se ti~e `ena, godine kod wih ne igraju nikakvu ulogu, jer je
ustanovqena ~iwenica da su `ene jednako opasne u svako doba. Istrebqewe
srbizma predstavqa, u stvari, istrebqewe srpskih `ena koje su najmo}niji
faktor srbizma".
(Iz XII poglavqa - LICA PREMA SVOJIM ZANIMAWIMA) "1.
- Srpski sve{tenici predstavqaju su{tinski izraz srpskoga duha. Treba ih
dr`ati udaqene od oblasti i ne dozvoliti im povratak. Ako jo{ ima koga od
sve{tenika u samoj oblasti, treba ga odmah internirati. Izuzetak se jedino
mo`e ~initi sa onima koji se izjasne da su Bugari. No, oni moraju nositi ode`du
bugarskih popova i ~itati slu`bu na bugarskom jeziku. Ako je neki od takvih
sve{tenika interniran, treba ga pustiti da se vrati.
2. - Srpski u~iteqi nikada ne}e postati Bugari te zato, ako ostanu
u oblasti, to nije za nas dobro. Radi toga treba da ostanu u internaciji i ne treba
im uop{te davati dozvolu za povratak.
3. - Srpski ~inovnici : u wih ne treba imati nikakvog poverewa.
Najopasniji su oni koji su imali velike polo`aje..." itd.
(Iz XIII poglavqa - ZADACI SVIH OSOBA BEZ OBZIRA NA
POL I UZRAST) "2. - Treba da prijave sve one koji ne{to rade protiv bugarske
dr`ave i bugarskih interesa".
(Iz poglavqa XV : ONO [TO JE [email protected] ZABRAWENO ZA
SVA LICA) "1. - Re~ Srbin treba potpuno da se izgubi i niko ne sme da je
izusti. Svi treba da je potpuno zaborave.
2. - Ne treba izgovarati niti upotrebqavati srpske re~i.
3. - Molbe usmene ili pismene, ne smeju biti uzete na razmatrawe, ako su
napisane na srpskom jeziku.
4. - Zabraweno je pevati srpske pesme. (...)
9. - Uop{te, zabraweni su srpski natpisi na du}anima, grobovima, itd.
10. - Zabraweno je davati srpska imena novoro|en~adima.
11. - Zabraweno je davati srpska imena ulicama..." itd.
Ovaj be{~asni, okupatorski i zlo~ina~ki dokument bugarskog
totalitarizma - Savi} (da ~ovek prosto ne poveruje) ne navodi, ne citira! Ne
zato, uveren sam, da ne bi otkrio gra|u od koje je po{ao u pisawu svoga romana, iz
straha, da mo`da ne bude osumwi~en, kao deceniju ranije Danilo Ki{, da je
prepisiva~, ve} zato {to spomenuti bugarski dokument, na jedan od najboqih i
najta~nijih na~ina, pokazuje su{tinu titoizma, komunisti~ke okupacije
celokupnoga srpstva.
151
Miroslav Luki}
Rekoh: Savi} doti~e tabu - temu posleratne srpske sudbine
i kwi`evnosti u "]upu komitskog vojvode" - fenomen Politi~ke
policije, odnosno legendu o velikim spava~ima3.To su najiskrenije,
i najistinitije stranice od svega onoga {to je Savi} uspeo da
napi{e: da je po{ao tim tragom, istra`uju}i
fenomen
nevidqivih i preru{enih velikih spava~a, fenomen mo}ne Tajne
politi~ke policije, koja je svemo}no vladala iz svojih tamnih i
podzemnih, mafija{kih okriqa skoro pola veka Jugoslavijom, Savi}
bi transparetni naslov svoga slede}eg romana "Hleb i strah" oja~ao
i u~inio uverqivijim. Jer u neku ruku Savi}ev "]up komitskog
vojvode" uvod je u wegov slede}i roman "Hleb i strah", u kome Savi}
nije uspe{no razvio one teme, koje je bio na~eo u "]upu komitskog
vojvode"...[ta se dogodilo sa Savi}em, kao romanopiscem? Isto {to
i sa mnogom drugom Decom strave. Decom koja su odrastala i
formirala se u Jugoslaviji, balkanskoj, socijalisti~koj, vizantijskoj,
opasnoj, razornoj, fotogeni~noj kada iokrene lice prema Zapadu i
skrije o~wake; u woj je napravio karijeru pisca - fotogeni~nu.
________
Program apsolutne bugarizacije srpskog naroda u Prvom svetskom ratu,
skoro doslovno se poklapa sa programom komunizacije srpskog naroda u drugoj
polovini HH veka, pod Titom.
3
Pripoveda~ Savi}evog romana "]upa komitskog vojvode" govori svojoj
snahi Jeleni, biv{oj qubavnici koja ga je napustila:
"Jedne no}i naletim na pijanca koji mi ispri~a {ta se desilo s mojim
bratom a tvojim mu`em. Ne moram da te optere}ujem dokazima da je pri~a
istinita. Kako sam ve} rekao, istinite pri~e su mi mrske, ne prijaju mojim
u{ima. - U zatvoru, me|u hiqadama sli~nih sapatnika, brat je bio jedan od
nesalomqivih.Ni najgore torture, prema kojima su one koje sam pre`iveo bile
de~ja pesmica, nisu mu polomile veru i pomutile pamet. Mu~iteqi su ga mogli
lako ubiti, ali to im nije bio ciq. Hteli su mu du{u! Nisu `eleli mrtvog
brata sa slavom nesalomivog vernika i mu~enika ve} obi~nu qudsku le{inu i
ni{tariju. Materija je kvarqiva, duh je oporan. - Moj sabrat po pi}u bio je
prisutan kad je islednik tvom mu`u pokazao fotografije na{eg prvog qubavnog
susreta i pustio magnetofonske snimke na{ih intimnih razgovora. Tako ne{to
ro|ena `ena mo`e da uradi samo bagri, te{koj bagri, rekao je bratu islednik. Tog istog dana brat je glasno, pred postrojenim zatvorenicima, izgovorio ono
{to islednicima, uz pomo} svoje razigrane ~udesne ma{te zla, nisu uspeli da ga
nagovore. - U sumrak je sko~io u jamu s izmetom. - U tom trenutku bio sam
spreman da ga ubijem. Ali koga? Islednik je, kao i svi drugi od wegovog zanata,
nestao - rekao je pijanac, tvom mu`u sabrat po stradawu. Propali su u
zemqu, p o s t a l i n e v i d q i v i " ( str. 168 - 169).
Jelenin dever, junak Savi}evog romana, odustaje od tragawa za
zlo~incima, udba{ima, tajnim policajcima.
"Izgubio sam, Jelena, nadu da }u ih ikad na}i. Dograbili su se oni ma~je
~eone kosti pa se nevidqivi muvaju oko nas i dele pravdu onako kako je surovi a
nesre}ni Zlopogle|a prorekao. A kad su vidqivi nema im ravna u pretvarawu
152
NE^ISTA SRBIJA I
I zato je retko imao smelosti, poput pisaca pa}enika
Dragoslava Mihajlovi}a ili Miroslava Popovi}a, ili pak nekih
drugih, da dodirne - nefotogeni~no lice Titove Jugoslavije; jezivo
nefotogeni~no lice za~eto u maglama i zabludama, zabunama i buntu,
gra|anskom ratu i okupaciji.
1
(\avoli odlaze, majmuni, ipak, ne dolaze.)4 Nad Srbijom su
u razmaku od dve decenije izvr{ene dve katastrofalne, stihijske,
perfidne, nacionalno pogubne i dalekose`ne nasilni~ke akcije - prvo
bugarizacija, zatim komunizacija...Likove sa periferije gradova i
`ivota nije otkrio Vidosav Stevanovi}, ni Branko V. Radi~evi}
u na{oj literaturi, ve} Bora Stevanovi}, Miodrag Bulatovi},
~esto pesnici u prozi...
U Kova~evi}evom prvom romanu je na originalan na~in
uklopqeno staro i novo, ~ak i tamo gde je roman upro{}en i nalik
na strip.
________
i preru{avawu, nadma{ili su ~ak i mog navodnog oca Troglavog, pa mislim
da od wih boqih glumaca i re`isera u ~itavom svetu nema. Svakodnevno izvode
sjajne predstave, tako sjajne da ~ak ni mi, glumci, ne ose}amo da u wima, protiv
svoje voqe, igramo!" (str. 169)
4
U vreme kada je objavqen ovaj tekst, ne{to du`i i op{irniji u
jednom beogradskom ~asopisu, dobio sam slede}e anonimno pismo, koje sam
sa~uvao. Tada sam smatrao da ga je napisao neki provokator*.
* “...Ne dopusti nikom da te korumpira, pa ni Crwanskom da je `iv, ako misli{
da uradi{ kao pisac, ono za {ta si pozvan i predodre|en...
Ne gledaj nikom kroz prste...Ne ogre{i se ni o kog, pa ni o sebe... ^esto hvatam
sebe, dok ponovo pro~itavam neke tvoje eseje, da ih ~itam kao poglavqa romana, nekog
uzbudqivog romana; p i { e { i h kao hrabri pustolov; nastavi tako... Skupo si platio
umetnost pisawa, eseja, pisawa uop{te, to ose}am; neki bi od wih mogli biti uzeti u
obzir, i objavqeni, u nekakvoj antologiji dobrih tekstova o Epohi Hokus - pokusa...Dobro
je {to odr`ava{ nu`nu distancu, {to si kriti~an prema - kako onima najbli`ima, tako
i onima najdaqima...Verujem, gotovo sam sigurna da }e{ napisati jednoga dana kwigu koja
ne}e biti samo bestseler jedne sezone, nego koja }e se uvek ponovo ~itati u ~asovima teskobe
i svo|ewa bilansa, `ivotnih i li~nih, kolektivnih i istorijskih...itd.
Precenio si romanopisca Kova~evi}a: to je morala biti nekakva tvoja bole}ivost
prema prvom romanu jednog pisca, koji se uspe{no ogledao prethodno kao dramski; ali on je ukrao
ideju od drugog, zar preko toga da pre|e{ i jo{ da ga poku{a{ odbraniti? Zar nisi
ukapirao da se on poduhvatio jedne kowukturne politi~ke teme, kada vi{e to nije bilo
opasno, da je to debelo naplatio, da je u{i}ario; da je napravio jo{ jedan polit~ki strip
u stilu partizanskih kurira Mirka i Slavka, da jednostavno tome nije dorastao? ...”
Danas (7. septembra 2004.) mislim, donekle, druga~ije.
153
Miroslav Luki}
Dodirnuta je istina, dugo vremena potisnuta u srpskoj
kwi`evnosti, mada nije dat wen trijumfalni fantasti~ni izraz, jer je
to verovatno zadatak pisaca koji }e tek do}i.Dostojevski je jednom
prilikom,razmi{qaju}i o la`i i istini, napisao ne{to na prvi
pogled paradoksalno: da je istina (a Kova~evi}a istina i la`
opsedaju u romanu koji je napisao) NE[TO NAJFANTASTI^NIJE NA
SVETU.5
Kova~evi}ev roman po~iwe potresnim prizorima
bombardovawa Beograda aprila 1941. godine, bombardovawem ZOO vrta, a zavr{ava se ru{ewem Markove ku}e i podruma na Kalemegdanu,
ba{ ovih godina kada je po~eo unutra{wi jugoslovenski rat i raspad
Titove samoupravne imperije. Ovaj pisac je osetqiv na stradawe
`ivotiwa tokom romana, bez obzira ko ih ubija : bombarderi
"fa{isti~ke soldateske" ili J. B. Tito sa svojim mafija{ima i
podrepa{ima u sezoni lova. Jedna od potresnih scena Kova~evi}evog
romana ( Mo`da je sve ovo bio san, Ivane ) je kada Markov brat,
mucavi Ivan, pronalazi svog majmuna Sonija koji je pre`iveo - ne
samo bombardovawe beogradskog ZOO - vrta, ve} i stravi~nu
podruma{ku epohu titoizma - podzemne lavirinte dana{we
Evrope.6
________
Fantasti~no je kao postupak veoma prisutno u Kova~evi}evom
romanu, u onom u`em smislu, kao obele`je za literarno prikazivawe ~udesno jezovitog na na~in koji ~itaoca i likove dovodi u situaciju da nisu vi{e
sigurni u granice izme|u stvarnosti i imaginacije. Kova~evi}ev roman je gra|en
predstavama, mislima i slikama stvorenim uobraziqom u kojoj se stvarnost
pojavquje u preuveli~anom, tajanstvenom i natprirodnom vidu, kao ~udo i
~arolija, mora, u`as. Fantastika kojom gradi svoj roman ponikla je iz dubine
mitske i ideolo{ke svesti. Istovremeno, to je izvrsna farsa i fantasmagorija,
parodija mladosti i zabluda "poleta" savremenika, ~itavog jednog razdobqa koje
je potrajalo predugo i ostavilo za sobom jeziv diskontinuitet u dru{tvu,
kulturi i istoriji, mra~niji od podruma - du{egupki...
6
Majmun Soni vodi svoga prijateqa Ivana do jugoslovenskog, dana{weg
pakla, do - bratoubistva.
Nakon {to je ubio brata Marka, bogaqa i liferanta oru`ja u krvavoj
balkanskoj klanici, brata koji ga je, kao i sve druge stanovnike podruma, ~itavo
polustole}e obmawivao, Ivan silazi sa majmunom Sonijem opet u podrum. Posle
toga Kova~evi} ispisuje jedan fantasti~an paragraf (kakvi ve} postoje u istoriji
na{e proze, one fantasti~ne - kod R. Petrovi}a u NEMOGU]EM RATARU),
otre`wuju}i :
"Na zimskom nebu, 27 januara, dogodi se ne{to neobi~no za to doba
godine. Prvo zagrme, a onda se iz oblaka pojavi svetlost i u`arena lopta, i na
plamenom repu neki starac kao da ja{e vatru. Kako se pojavi, tako i nestade put
Istoka. Ivan se osmehnu, jer je u plamenom jaha~u prepoznao Dedu. To je on. To je
on, sigurno... Putuje nebesima... I tra`i nas...Samo on mo`e da ja{e vatru. (...)
/ Za`murio je pospano, umorno. Glavu je namestio na {inu, skupio se i prekrstio
5
154
NE^ISTA SRBIJA I
Odakle su do{li i kako su nastali junaci Kova~evi}evog
romana BILA JEDNOM JEDNA ZEMQA? Iz `ivota ili iz
literature?7
U kojoj je meri Kova~evi}ev roman nov, druk~iji od
prethodnih romana srpske kwi`evnosti posleratnog perioda?
_______
posledwi put na ovom svetu. I pomislio sklapaju}i o~i: - " M o ` d a j e
sve bio san, Ivane. / Bilo je to na sv. Savu 1992. godine. (str. 334).
Odmah posle ovog opisa ve{to je umontiran pasa` o Petru Popari Crnom, koji je
"po drugi put iza{ao u rat", koji se upravo vodi i sada, o komandantu Crnom {to
ja{e na kowu "bez sedla, pra}en desetinom mla|ih qudi" - onih ro|enih u podrumu?
- i o wegovom susretu sa Unproforcima. ..
Jedno od pretposledwih poglavqa Kova~evi}evog romana ima naslov - i
simboli~an, i doslovan, i potresan: SEOBE [email protected], NESRE]NIH I
MRTVIH. Crni se u tom poglavqu vra}a opet dugim podzemnim putevima u
nekada{wi podrum i u nastupu ~e`we za sinom Jovanom ska~e u bunar. Prema bunaru
ga je vukao majmun Soni.
"Majmun ga je uporno vukao za ruku prema bunaru. Kao i sve `ivotiwe,
i on je ~uo ono {to ~ovek ne mo`e da ~uje; negde iz daqine, ili iz dubine,
odzvawao je ne~iji glas. Neko je dozivao: Tata...Tata. / Crni se nadvi nad
bunarom, oslu{kuju}i pozive. Tamni, duboki bunar, prosvetli se za tren, i on
ugleda, prvo nejasno, a onda sasvim lepo, lice sina u vodi. Jovan izroni i povika,
a glas se putuju}i beskrajno dugim tunelom bunara, okretao i postajao sve
glasniji i glasniji. Tata! Tata!, ponovi jo{ nekoliko puta i zaroni, jer posle
toliko godina provedenih u vodi, nije vi{e podnosio vazduh. / Crni pogleda
Sonija, osmehnu se, prekora~i ogradu i sko~i u bunar". ... I majmun Soni se "obesio
na onom istom mestu gde je nekad davno poku{ao Ivan. Uradio je to mirno,
ve{to, nepogre{ivo ta~no " (str. 341).
...Za one ~itaoce koji ne znaju ko je izmislio majmunski rod i majmunsku
zaveru, majmunsku vojsku, podseti}emo na re~i Viktora [klovskog: " Vi idete u
ode}i i dan vam prolazi za danom, u ubistvu i u qubavi, vi ste
tradicionalisti. Majmunska vojska ne no}iva tamo gde je ru~ala i ne pije
jutarwi ~aj tamo gde je spavala. Ona je uvek bez stana. / Wen posao je stvarawe
NOVIH STVARI". Kova~evi} je odli~no uradio {to je posledwe stranice svoga
prvoga romana posvetio majmunu Soniju. Bez obzira da li je znao za potencijal
metafore [klovskog. @ivimo u razdobqu kada |avoli odlaze, a majmuni dolaze
kobajagi. - Za razliku od nekih hvaqenih romana savremenika posledwih godina, ili
osporavanih ( IZGONA M. Seli}a, ili HLEBA I STRAHA M. Savi}a), Du{an
Kova~evi} je napisao roman ~vr{}e kwi`evne konstrukcije, roman o politi~kom podzemqu,
o "ve}ini qudi" koji su "mi{evi" i o ponekom "pacovu", o silovawu istorije,
umetnosti, du{e i tela. To nije samo roman o podruma{ima, manipulisanima, to
je i roman o mafija{ima (politi~kim). To je jedna od uspe{nijih sinteza u na{em
srpskom savremenom romanu, iako ona nije dovedena do kraja, ni izvedena
trijumfalno...
7
Uzmimo, recimo, roman Grubi}i i ne`ni}i Branka V. Radi~evi}a koji
je sa~iwen "od ciklusa pripovedaka o li~nostima (kako pi{e na klapni romana u
odlomku nepotpisane recenzije; o likovima, vaqda?) sa podzvezdarske periferije.
Ono {to obi~no nazivamo svetom obi~nih qudi i doga|ajima svakodnevnice,
dolazi u ovoj prozi do punog izra`aja. Humana, ponekad posdme{qiva, ponekad
ironi~na autorova opservacija, koja svedo~i o izvanrednom poznavawu qudi
155
Miroslav Luki}
Nekakao sam prebrzo pre{ao preko onog {to ka`e
Kova~evi}ev "{ematizovani" glavni junak Marko, svome "oponentu"
(`eni Nataliji, pozori{noj glumici koju je preoteo pod neverovatnim
okolnostima partijskom kompawonu i kumu).8
_______
odre|enog, periferijskog miqea, oblikovana aje lakim, jednostavnim i ~itkim
autorovim jezikom. Time se najnovije delo Branka V. Radi~evi}a, poznatog
~itala~koj publici i po pesni~kim ostvarewima, unekoliko razlikuje od wegovih
dosad objavqenih romana, u kojima je autor tragao za mutnim i iracionalnim
sadr`ajima qudske psihe. Delo Branka V. Radi~evi}a upotpuwava osetnu
prazninu na{e kwi`evnosti u pogledu dela sa tzv. savremenom tematikom". Beogradska "Prosveta" je 1968. godine u ediciji Jugoslovenska proza objavila dela pet srpskih
pisaca: Slobodan Seleni} : MEMOARI PERE BOGAQA, Pavle Ugrinov: ELEMENTI,
Branko V. Radi~evi} : GRUBI]I I [email protected]]I, Aleksandar Obrenovi} : POVRATAKA
DON @UANA i Radovan Zogovi}: [email protected] I NE[TO SE DE[AVA.
^itao sam te Radi~evi}eve kwige sa izvesnom lako}om i odobravawem, sa ose}awem
da je on, kao prozni pisac, mo`da nepravedno zaboravqen i potcewen, potisnut.
Branko V. Radi~evi}, izuzetno plodan pesnik i prozni pisac (pisac "jakih
strasti". “Gotovo bez ikakve druge refleksije van okvira seksa, ova poezija kod
nas je najputenija qubavna lirika koju znam"- B. M. Mihiz, pa je to bio razlog da
prionem na ~itawe Radi~evi}evih kwiga : Izgubqeni grad ,1957, Pono}ni svira~i
(Beletra, b. g. izdawa) i Grubi}i i ne`ni}i... U isto vreme ~itao sam, ponavqam,
prozu Rastka Petrovi}a i eseje u odbranu `ive tradicije, kao i Kova~evi}ev tek
objavqeni prvi roman: Bila jednom jedna zemqa...^itawa su podsticala nova
~itawa, nova razmi{qawa. Uspevao sam da pro~itam i ono {to objavquju na{i
kwi`evni ~asopisi, koji sve neredovnije izlaze, objavquju}i sve i sva{ta. Bave}i
se u naj{irem smislu re~i problemom tradicije, i pojmom "`ive tradicije" (onako
kako ju je razumevao Rastko Petrovi} - kako bi ina~e druga~ije bilo?), onim {to je
u naju`oj vezi sa duhovnim kontinuitetom odre|ene civilizacije i kulture,
dospevao sam na teren \UBRI[TA, ili diskontinuiteta. Pored niza drugih,
postoji i taj pogubni diskontinuitet posle Drugog svetskog rata.Taj
diskontinuitet je "omogu}io", kada je re~ o posleratnom kwi`evnom stvarala{tvu,
bujawe \ubri{ta ili tzv. konstruktivne kwi`evnosti, i onih autora koji
su "malo" poku{ali da budu druga~iji, i progla{avani za "vode}e". Bilo bi
zanimqivo, primera radi, uporediti u~inke nekih me|uratnih pisaca ( R. Petrovi},
M. Nastasijevi}, S. Vinaver) i pisaca tzv. kriti~kog realizma (podrugqivo
najzvanih "Jeksera{i" - V. Stevanovi}, M. J. Vi{wi}, M. Savi} i drugi), ili
"postmodernista". Pore|ewa su neizbe`na.
8
"Nijedan rukopis, draga moja, nema istinu! Istina postoji samo u
`ivotu! Istinu mora{ ti da odigra{. Istine van tvog ube|ewa da je to {to
govori{ istina - nema! Umetnost je la`! A umetnici la`ovi! Samo poneki
pesnik govori istinu! Samo poneki mrtvi pesnik, jer `ivi obi~no la`u! " (Bila
jednom jedna zemqa, str. 201). - Zar istina nije jedna? Je li to Kova~evi}evo
“opravdawe” za ne{to, za {ta? Da li samo pesnici govore istinu, a preozni pisci
la`u, i ako je to istina, zar nije apsurdna? - U Radi~evi}evom romanu postoji, pored
ostalog, i pri~a o "mirnom ~oveku" - VILOTIJU AR^ELOVU - koji je "tek na
kraju rata stupio u vojsku" ( str. 23, poglavqe IV AR^ELOV). - "Nije
oti{ao na Sremski front studene ~etrdeset i ~etvrte. Ravnica je kosila
visoke. Vra}ali su se ku}ama izbu{enih stomaka, ili kra}i, za noge do kolena, da
`ive i da se na {takama uspravqaju kao ~u|ewe. / Ar~elov be{e prekratak. A u
156
NE^ISTA SRBIJA I
U pomenutom romanu Branka V. Radi~evi}a pri~a o Ar~elovu
i podrumu je epizodna, Kova~evi} je - konstrukcijom svoga romana oti{ao gore, daleko, da bi se mogao spustiti dubqe.
Geografski i duhovno Kova~evi}ev podrum je na
Kalemegdanu, u kalemegdanskoj tvr|avi, iznad Radi~evi}eve barake,
ali je Kova~evi}ev podrum istovremeno i u milionima du{a
Jugoslovena.
________
tome i beja{e wegova {ansa. / Izgledalo je da }e se neizmewen vratiti u Novi
Pazar" ( str. 23). No, na{ao se "pod to~kovima kamiona koji je prevozio
uniforme u pozadinu fronta”. - [ofer, wegov spasilac, iz Beograda, "smestio
ga je u kabinu"; tako je Ar~elov vremenom postao pomo}nik {ofera. "Majstora". I kako daqe pi{e Radi~evi}: " Na drumu: Beograd - Ruma - Beograd nau~i da vozi. I
kad bi se {ofer napio, on je uzimao volan i vozio, pocikuju}i od radosti" (str.
23). Radi~evi} vrsno pripoveda, na nekoliko stranica stvara ~itav jedan mali roman:
"Jednom nedeqno odlazili su na obalu Save. U barakama {to su mirisale na ter,
`ivela je voza~eva `ena. I ona prekratka. A plave o~i. Istr~ala bi iz barake.
Pogledala bi podu`e ba{ wega, prekratkog, kao da joj je `ao {to mora ostati u
kabini i ~ekati. Eto tako - ~ekati. Dok ona i majstor ugase vatru. Tako mu se
~inilo: gase vatru. Bo`e, gase li, ala gase. I zar to toliko traje? ^eka i
~ekaju}i - zaspi" (str. 24.).
[ofer ili "Majstor" ubrzo gine. Nagaziv{i na minu, vinuo se u vazduh,
u oblake, u nebesa. Ono {to je posle palo na zemqu, Ar~elov je sakupio u }ebe i
sahranio. Ar~elov se ubrzo "span|ao" sa udovicom pokojnog {ofera, a kada je skinuo
uniformu, kada se demobilisao i zaposlio kao voza~, " u gradskoj ~isto}i, sme}e da
prevozi. Sutradan se o`enio kratkom `enicom" ( str. 26). Voza~eva udovica je
Ar~elovu u krevetu ponekad g o v o r i l a : " ako misli kako je pokojnik samo one
stvari radio, grdno se vara. Pokaza}e mu, jednog dana, {ta je pokojnik radio.
Jeste, priznaje, prvo je gasio vatru. Mu` je. I to se podrazumeva. Ali - posle,
kad ugasi, radio je neke stvari koje }e mu ona poveriti kad bude vreme" (str. 26).
Evo u ~emu je stvar: "Prve bra~ne no}i ona odr`a re~: pokaza mu {to je majstor
radio, nakon {to bi ugasio qubavnu vatru. Napomenu, pre nego {to }e ga odvesti
u bunker: DA ZNA[ - TO TI U MIRAZ DONOSIM. / Na pr`ini, pored Save,
gde se doseli{e do{qaci, i sirotiwa, nikle, uo~i rata, barake u trgova~ki
paviqon. Preko mosta kraqa Aleksandra, svakog septembra, jezdile ko~ije,
skupqali se trgovci iz celog sveta. Sa visoke kule, na upravnoj zgradi, skakali
padobranci. I to je bila glavna prestoni~ka atrakcija. Rat je opasao `icom
izlo`bene paviqone. I u hladne hodnike, kamene poslovne prostorije i barake,
sabio Jevreje. / Dvojica su uspeli da izbegnu transport smrti. Uklonili su pod,
iskopali jamu. Ali - kada su ponovo hteli da se izvuku, ~uju glasove. Neko se
useqava. Bio je to majstor i wegova `enica. Majstor ih je odmah otkrio. Kolebao
se, ali je pristao da ih ~uva, naravno, ako mu dobro plate. On bi ih pustio onog
dana ad oslobodioci u|o{e u grad, ali ga @ENA NAGOVORI DA PRI^EKA.
Grad je oslobo|en. Ali nije oslobo|ena cela zemqa. Mogu jo{ koju paru zaraditi"
(str. 27). I tako }e to trajati neko vreme, Ar~elov i wegova `enica }e "~uvati"
zato~enike pod zemqom i uzimati im zlatnike, sve dok - iznenada - ne do|u radnici
"da ru{e baraku. Pred barakom - kamion. Preseli}e ga u novo naseqe. / Izbezumi
se Ar~elov: {ta }e sad. Dole - dva bradata, dva o~ajna ~oveka. Otkri}e ga. /
Strmoglavi se u bunker. Padne na kolena i zavapi: / - Oprostite, dobri qudi!?
157
Miroslav Luki}
Kova~evi} je, recimo, da ne bi bilo zabune, veoma originalan
pisac. On je od jedne radi~evi}evske epizode napravio impozantnu,
grotesknu kwi`evnu gra|evinu.9
_______
Dva bradata, dva o~ajna ~oveka hvataju se za xepove: izvade preostale zlatnike
: to tra`i{? / - Ama, dobri qudi, ni{ta ne tra`im. Oprostite, ja sam vas
danima varao. / Pogledali su se zbuweno: ko je koga prevario? / Ru{e baraku! zavapi Ar~elov. - [ta to zna~i? - upita stariji, bradowa. / - To zna~i:
sloboda! Nema vi{e da ja do|em i da vas la`em: racija! / Posko~e dva ~oveka,
dohvate se podanice, pa napoqe. Ar~elov za wima, misli: sad }e u policiju! /
Okrenu se oni, pa vide kako juri. Pomisle: otkrio je prevaru (da su mu dirali
`enicu u odsustvu) i pobegnu glavom bez obzira. / Mo`da i dan - danas be`e od
Ar~elova i nigde, u svetu, ne smeju da se zaustave" (str. 33).
Po{tovani romanopi{~e Branko V. Radi~evi}u, posle {tampawa
Kova~evi}evog romana BILA JEDNOM JEDNA ZEMQA ( 1995), ne treba
vi{e da sumwa{ da su tvoji junaci IZ PODRUMA, begunci, kona~no na{li
uto~i{te u ma{ti jednog pisca mnogo mla|eg po godinama.
Ko bude ove redove ~itao kao insinuaciju, kao pamflet ~iji je zadwi ciq
stvarawe prvorazrednog kwi`evnog skandala i omalova`avawa Du{ana Kova~evi}a
kao plagijatora, neka se zamisli nad ~iwenicom: Koliko mi mo`emo podneti tu|i
uspeh?D. Kova~evi} je napisao roman koji sam pro~itao u jednom dahu.
Kova~evi}ev roman je tako va`an zbog teme kojom se bavi - raspada Titove
imperije, biv{e SFRJ? Mehanizama wenog funkcionisawa? Delimi~no i zbog toga,
ali i zbog jedne druge stvari. Te{ko da bi ovaj roman, danas, mogao napisati neko
drugi do Du{an Kova~evi}. Tu veli~anstvenu nostalgi~nu farsu mogao je
napisati samo iskusni dramski pisac (Kova~evi} je pre ovog romana objavio
dvanaest izvrsnih drama i niz uspe{nih filmskih scenarija).
9
Jer preuzimawe tema i motiva, kwi`evnih formi, kompozicionih i
stilskih pojedinosti od drugih pisaca, iz strane ili iz savremene kwi`evnosti,
razlikuje se od plagijata po tome {to u kwi`evnoj pozajmici "pisac po
pravilu samostalno i originalno primewuje pozajmqeni motiv ili
formu, dok se u plagijatu radi o kwi`evnoj kra|i, tj. o prisvajawu,
skoro doslovno, tu|ih ideja i tekovina. Kwi`evna pozajmica je bliska
pojmu UTICAJA, koji tako|e mo`e imati {irok spektar zna~ewa, od
formalnih i sadr`ajnih i idejnih ugledawa. Kwi`evne pozajmice u
ve}ini slu~ajeva, kod originalnih pisaca, zna~e uzajamno oplo|avawe
kwi`evnih ideja i ostvarewa, a kod neoriginalnih mogu biti bliske
plagijatu". - Uop{te mi nisu smetale izvesne "kwi`evne pozajmice" kada sam ih
prepoznao u romanu BILA JEDNOM JEDNA ZEMQA, ili ma u kom drugom delu.
Kova~evi}ev roman, afirmi{u}i sebe, afirmisa}e i druge pisce (zaboravqeni roman
GRUBI]I I [email protected]]I B. V. Radi~evi}a, kao i neke druge kwige ovog pisca :
Pono}ni svira~i, Izgubqeni grad, mo`da?) Eto primera uzajamnog oplo|avawa
kwi`evnih ideja i ostvarewa. S tim, {to je Kova~evi} romanopisac dobro unov~io
to oplo|ivawe (zajedno sa Kusturicom). Ne samo {to je ve{t, Du{an Kova~evi} je
i strpqiv ~ovek (svoj prvi roman objavio je pribli`iv{i se pedesetoj). Temom
podzemqa bavio se Dostojevski, kao i drugi svetski pisci. - Uz izvrsnu "poemu"
Aleksandra Luki}a LEVA RUKA KRSTA NEMA (rasprava o dobrovoqnom
ropstvu) (OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE, 1991, str. 5 - 12), postoji
i podu`a napomena, u kojoj Luki} veli: " Sloboda, to je ono do ~ega mi je stalo. A
{ta sam video oko sebe? Sloboda je mnogima bila stvar najposledwa. Ta
158
NE^ISTA SRBIJA I
Boesijeva Rasprava o dobrovoqnom ropstvu, mogla je biti
izazovan podsticaj za savremenog romanopisca koji je ~itavog
`ivota prisustvovao predstavama koje su po~ele kao farsa10 i
zavr{ile na isti na~in. Posleratna jugoslovenska kwi`evnost i
kultura vrvela je od spodoba i mitotvoraca : Aleksandar Luki},
pesnik, vi{e nego Du{an Kova~evi}, dramski pisac i romanopisac,
spada u mitoru{ioce. Luki} je mitoru{ioc kakvog bi mogli po`eleti
i ve}i narodi i ve}e kulture i nacionalne kwi`evnosti. Pi{em sve
ovo kao ~ovek koji ne veruje u na{u kwi`evnu kritiku, koja se
uglavnom trudi da zamagli stvar. Vi{e verujem - ne krijem - u onu
delotvorniju kritiku - kritiku koja vr{e dela samom svojom
pojavom. Kova~evi} je, kao romanopisac, odao po{tovawe pesnicima,
prevashodno pokojnim.
________
tvrdokorna voqa za ropstvom duboko ukorewena, toliko da i sama qubav za
slobodom vi{e nije izgledala ’toliko prirodna’: to je ono sa ~ime se nisam mogao
pomiriti. Odatle je sve krenulo, odatle sve kre}e. U metafori Osniva~a
podzemne prestonice eventualni ~italac mo`e prepoznati koga ho}e - ne samo
HH vek, nego i vekove koji su prethodili, pru`aju}i stra{ne primere diktatora
i tirana. Bawalu~ki ’Glas’ je 1985. godine objavio MRAMORNU GLAVU
Valerija Brjusova, u kojoj se nalazi i REJA SILVIJA, pripovetka iz {estog veka,
u kojoj izvesna Marija, ’k}i kaligrafa Rufija’, otkriva skriveni ulaz u zatrpani
podzemni ZLATNI DVORAC, Neronov ZLATNI DOM. Ako je taj sumanuti
rimski car mogao izgraditi podzemni dvorac u ta davna{wa vremena, za{to u
ovom posledwem veku napretka neki diktator ne bi sebi sagradio podzemnu
prestonicu, potpuno skrivenu od o~iju javnosti? Jer kontinuitet Zla, koje
dolazi od diktatora i tirana, od dobrovoqnog ropstva, u povesti postoji. ^ak
mislim da je podizawe podzemnih, rezervnih prestonica, ju~e i danas, ne{to
sasvim neizbe`no sa gledi{ta diktatora, jer to je ono {to im preostaje da
izaberu kad razmi{qaju: [ta u~initi kad Bog uzjoguni narode, kad do|e kraj
dobrovoqnom ropstvu? Sakriti se u pacovsku jazbinu!" (str. 14 - 15).
10
Farse su prvo u pozori{tu igrane kao me|uigre, sa ciqem da promenom
tona razonode publiku izme|u dva ozbiqna dela, a kasnije su igrane kao nezavisne
celine. Komika u farsama je sirova, puna grubih {ala i lakrdija{kih efekata. Treba
podsetiti da ovaj `anr dubqe psiholo{ke podloge nema, ali da ga krasi vedrina i
iskrenost narodnog duha duboko pro`etog galskom veselo{}u i smislom za o{troumno,
podrugqivo i do karikature iskrivqeno vi|ewe sveta i qudskih odnosa. Podsetimo
se: Molijer je karijeru komediografa po~eo pisawem farsi, da bi i kasnije unosio
mnoge elemente `anra u svoje komedije i na taj na~in oboga}ivao skalu svoje komike.
Krajem 19. veka - u vremenu povratka tradicije farsa se obnavqa ( Fejdo, Kurtlin,
@. Romen). Farsa se javqa i u drugim kwi`evnostima, pa i u na{oj. Ako se DON
KIHOT Servantesov mo`e ~itati, pored ostalog, i kao jedna od i z v r s n i h
p a r o d i j a t z v . vite{kih romana, onda se i za roman BILA JEDNOM JEDNA
ZEMQA mo`e re}i da predstavqa jednu od najboqih parodija ~itave poplave
romana u posleratnom periodu (soc. realisti~kih, stvarnosnih), kao i poplave
memoara "revolucionara" (jugoslovenskih).
Kova~evi}ev roman BILA JEDNOM JEDNA ZEMQA ih je u~inio
sme{nim, grotesknim... U tom smislu o ovom romanopiscu se mo`e govoriti i kao
159
Miroslav Luki}
O tvorcu "biv{e zemqe" - Vo|i, kontroverznom ~oveku koga
su mnogi pesnici slavili za `ivota pesmama, romanima i
pripovetkama Kova~evi} ne tro{i mnogo re~i. Slede}i primere onih
retkih, izuzetnih i hrabrih pesnika koji su se usu|ivali da V o | u
_______
jednom od boqih pisaca tzv. destruktivne (srpske) proze ...
(Adaptiraju}i za jedno pozori{te kwigu F. M. Dostojevskog Zapisi iz
podzemqa, pre nekoliko godina, mo`da ba{ onih godina kada je Kova~evi} po~iwao
da pi{e ono {to se danas zove BILA JEDNOM JEDNA ZEMQA, ~itao sam, pored
nekoliko kwiga o Dostojevskom, i govor samog Dostojevskog o Pu{kinu. Dostojevski
je, kako pi{e Milivoje Jovanovi} u kwizi Dostojevski: od romana tajni ka romanu
- mitu, SKZ, kw. 568, Beograd, 1992, 340 - 341 - Pu{kina uzdizao iznad
[ekspira, Servantesa i [ilera, jer je Pu{kina odlikovala "uzornost...ogledawa
TU\IM GLASOVIMA". Preuzimaju}i od svoga "u~iteqa" ono najva`nije, sintezu
motiva ruske i svetske kwi`evnosti u wihovim uzajamnim vezama, Dostojevski je (kao
i Pu{kin), primer preplitawa uticaja, koji zna~i - {ta drugo ako ne - novo
~itawe svetske kwi`evne riznice. Pu{kinov dar ’reinkarnacije’ u drugome (....), bez
~ega ovo "univerzalno razumevawe" ne bi bilo mogu}e, posedovao je i sam
Dostojevski, te su svetski kwi`evni motivi u wegovoj razradi bili prelomqeni
i provereni dvostruko - kroz Pu{kina i kroz delo samog Dostojevskog. Ciq
dvostruko prelomqenog ogledawa sa ’tu|im glasovima’ je tako|e uskla|en sa
Pu{kinovim - on je u proro{tvu, u obznani ’kona~ne re~i velike, op{te
harmonije, bratskog kona~nog saglasja svih plemena po Hristovom jeva|eoskom
zakonu’ ".)
Te misli, dakle, mogu biti podsticajne i u tuma~ewu Kova~evi}evog romana,
u jednom sinhronijskom prou~avawu, budu}i da su u tom romanu sadr`ani - potencijalno sva ostala dela i podsticaji. - Zapazio sam, u onim re|im prikazima Kova~evi}evog
romana, da se vi{e posve}uje pa`we popularizaciji kwige, kojoj to nije potrebno,
s obzirom na to da je kwiga iza{la odmah nakon izvanrednog uspeha filma PODZEMQE,
snimqenog po romanu BILA JEDNOM JEDNA ZEMQA. Roman je imao izuzetnu
medijsku pa`wu zahvaquju}i filmu, ali tuma~ewa ove kwige tek predstoje, pod
uslovom da ih pi{u nesebi~ni, dakle, qudi kojima sujeta nije ja~a strana. Kova~evi}
je inicijalne ideje za svoj roman mogao preuzeti, kako od Dostojevskog, tako i od
Branka V. Radi~evi}a, ali i od jednog me|u pesnicima najmla|e generacije, pesnika
Aleksandra Luki}a, pre svega autora izvrsne kwige pesama OSNIVA^
PODZEMNE PRESTONICE (Zavetine, Beograd, 1991), ali i kwiga U
VAGONU ROZANOVA ( 1986), i STRA[NI SUD (detaqi) (1991). Kao i
iz prebogate publicistike posledwe decenije. Sam Kova~evi}, na kraju romana, u
Skoro va`noj bele{ci pi{e: "Danas, davne 1975. godine napisao sam ’Prole}e
u januaru ’, crnu, ’nemogu}u’ dramu o qudima koji `ive, rade, ra|aju se i umiru u
podrumu, prevareni da Drugi svetski rat nije prestao i da ih qudi, prijateqi,
iz gorweg dela ku}e, ~uvaju, {tite, paze, le~e i brinu o wima rizikuju}i
sopstvene `ivote. Pri~a o velikoj, golemoj la`i i infantilnom verovawu u
spisateqe,~inila se kao literarna igrarija, metafora, gorka komedija o varalicama i
izvaranima...A bila je zima, sneg je vejao po glavnom gradu Velike Jugoslavije i
velikim iluzijama o besmrtnosti jedne jedine ideje : svi smo bra}a ( sestre nismo
pomiwali) i niko nam ni{ta ne mo`e dok nas Oni iz gorweg dela ku}e ~uvaju. I
kalendar smo bili promenili ; prole}e je, osim sveta, po~iwalo polovinom
januara, praznici su trajali du`e od godine a svi ro|endani proslavqani 25. maja.
/ Samo dvadeset godina kasnije, od te neverovatne pri~e, ostala je tu`na,
160
NE^ISTA SRBIJA I
demistifikuju, plativ{i visoku cenu (kao Aleksandar Luki}, posle
objavqivawa wegove pesme u Kwi`evnoj re~i - POQSKE
MU[TIKLE - ili ne{to pre toga Gojko \ogo objavqivawem
prvog izdawa VUNENIH VREMENA, ili M. Seli}), Kova~evi}
pi{e (poglavqe Sezona lova na lovce).11
_________
`alosna, pogubna istina, da je re~ o skoro dokumentarnoj drami. Drugi svetski
rat na balkanskim prostorima nije zavr{en, a podrum iz 1975. godine postao je
jedino uto~i{te za mnoge stanovnike biv{e, Velike Jugoslavije. / Ova kwiga ne
bi ugledala svetlost no}i 1995. godine da gospodin Emir Kusturica nije svojim
darom i autoritetom ubedio evropske filmske producente, kako drama o
jugoslovenskim podruma{ima nije samo na{a pri~a, ve} tragi~an splet okolnosti
koji se na ovim nesre}nim prostorima ponavqaju po ko zna koji put. A podrumi,
sli~ni zemunicama na Balkanu, postoje {irom planete, i naseqavaju ih neka
dvono`na bi}a koja se jo{ uvek zovu - qudi. / Kwigu sam pisao pet godina, a
`iveo skoro pedeset. Prepisao sam `ivote prijateqa, ro|aka, prolaznika i
nebrojenih seni (sva isticawa - M. L.) - koje {etaju po putevima, poqima i
sru{enim gradovima biv{e zemqe" - str. 351 - 352.
Niti je ovo "neva`na bele{ka", niti potpun ra~un "savesti" autora
ovog romana. Ne treba to piscu uzeti za zlo, naro~ito to ne bi t r e b a l o d a ~ine
kwi`evni tuma~i. Obi~nog ~itaoca uostalom mnogo i ne obavezuju cepidla~ewa
kriti~ara.Ta Kova~evi}eva "Skoro va`na bele{ka" na kraju romana va`na je samo
zbog jednog: u woj je na najsa`etiji mogu}i na~in izra`en "program" romana i
wegova centralna zamisao.
11
"Lov nije izmislio ~ovek. Izmislila ga je neka davna `ivotiwa
love}i neku zverku hrane radi. (...) Ovaj lov krajem 1962. godine, zavr{io se sre}no
za jednog jelena (~uvanog i posebno negovanog za Velikog Lovca J. B. Tita) `ivotiwa je uspela da provali ogradu i prepliva Dunav; i nesre}no, skoro
tragi~no, za druga Mustafu. Neko ga je iz borove {ume, pucaju}i na vepra,
pogodio u rame. ’Sva sre}a da je metak okrznuo drvo i promenio pravac’, govorio je
Brozov lekar kasnije uz vru}e pe~ewe i hladno pivo. Marko je grickao rebarca
fazana slu{aju}i kako je Mustafa mogao da ostane bez glave. Usput je pri~ao sa
Bratkom (tako je oslovqavao jednog bugarskog diplomatu) o isporuci velike
koli~ine oru`ja za Indiju...Oko pono}i pre{li su u [umsku ku}u. Uz narodni
orkestar, mnogobrojne peva~e i istaknute umetnike, ostali su do svitawa. J. B.
Tito, pijan kao sviwa, nekoliko puta se rukovao sa svima generalima misle}i da
su do{li pre pet minuta, govore}i Markove REVOLUCIONARNE
STIHOVE... ( isticawe - M. L.) (str. 179 - 180).
Izvrsna je i slika kraja toga lova~ko - politi~ko - mafija{kog bahanala
jugodrugova: "Razi{li su se posle doru~ka. Jedan general, vodi~ pasa,
podelio im je preostale le{eve `ivotiwa. Na rastanku, J. B. Tito
odr`ao je kra}i opro{tajni govor, po`elev{i svima sre}nu Novu godinu,
boqe me|unarodne odnose, mir u svetu i prestanak hladnog rata. Kad je
pomenuo decu, {irom planete, koja su ’zaslu`ila vi{e pa`we i boqe
sutra’, peva~ica meksikanskih pesama prva je zaplakala. U suzama i
zagrqajima razi|o{e se odnose}i prepune gepeke uko~enih `ivotiwskih
le{eva" (str.180 181).
Kova~evi}, dakle, pi{e o Vo|i s izvesnom merom; uostalom, Vo|a i nije
glavni protagonist Kova~evi}evog romana: protagonosti su oni ispod Vo|e (Marko,
Crni, Natalija, Nemci ili fa{isti, majmun Soni i drugi)
161
Miroslav Luki}
O jugoslovenskom Vo|i su, na ovaj ili onaj na~in, uverqivije12
svedo~ili pesnici, retki pripadnici one ^udi}eve Demonske stranke13.
Wihov broj je mali. Pedeset godina je pru`ana prilika
apologetici i la`ima, nameta~koj kwi`evnosti, nameta~ima i la`nim
demokratama.14 Kwi`evnoj kritici u slu`bi podzemnih qudi,
podzemnog sistema15...
________
12
Pojedini, re|i srpski pesnici su o mrtvom Vo|i, i titoizmu
generalno, mada fragmentarno (Gojko \ogo - Vunena vremena, Aleksandar Luki} Poqska mu{tikla; Osniva~ podzemne prestonice; Izve{taj sa sahrane; Kolac,
paw i Prokletije; Sudija; Bu|ewe mrtvih, Pravednici; Milovan Danojli},
Danilo Ki{ - Pesnik revolucije na predsedni~kom brodu, Predrag ^udi} - Balada
o gosparima pre|a{wih vremena...), napisali stihove uverqivije od proznih pisaca;
prvi koji su "zakukurikali", morali su platiti i odre|enu cenu, i platili su
je.
13
"Na jednom {irokom totalnom planu - kako smatra pesnik ^udi}, OD
DANTEA, zapo~iwe `ivot literatura DEMONSKE STRANKE, ne zato da bi
`ivela kao pakost radi pakosti ve} da bi pokazala {ta je sve `ivot.....notorna
je ~iwenica da se kwige zabrawuju u onim sredinama gde postoji samo jedna
kwi`evnost - apologetska, jedina briga pisaca od uspeha u takvim dru{tvima je
kako najboqi mogu}i svet od svih svetova opevati sa bezrezervnim
obo`avawem...Kwige su opasnije od pamfleta, dobre kwige stvaraju sna`nu sliku
propasti jednog sveta koji ~ak i ~inovnici i politi~ari mogu prepoznati kao
jereti~ki pledoaje..."
14
Trubilo se o demokratizmu pisaca, kojega uop{te nije bilo u drugoj
polovini HH veka u Jugoslaviji, osim u frazama i referatima prononsiranih
aparat~ika, profesora univerziteta sa pedigreom koji je proisticao iz vidqivih
i nedviqivih veza sa mo}nim bastionima pobednika u gra|anskom ratu...
Dana{wa kwi`evna kritika je kopile takvih nameta~a, me|u kojima su
dva najpoznatija: Marko Risti} i R. Konstantinovi}.- @ivorad Stojkovi} je javno
osporio ovakav tip kwi`evne "kritike" M. Risti}a (povodom diskusije o tokovima
i strujama u savremenoj jugoslovenskoj literaturi; beogradski ~asopis "Delo"). - "A
da li je politi~ko merewe i isle|ivawe literature sasvim prestalo kod nas? [to je
jo{ te`e: zar glavni i najzaslu`niji nosioci modernizma nisu postali nosioci
ne politi~ke kwi`evnosti, ve} politike u kwi`evnosti? Zar Marko Risti} u
posleratnom periodu ve} ubrzo posle SVEDO^ANSTAVA nije postao glavni
SUDIJA ZA PREKR[AJE NA[E LITERATURE, I TO SPECIJALIZOVAN
ZA POLITI^KE PREKR[AJE POJEDINIH NA[IH PISACA (ne
svih!) IZ VREMENA SA KOJIM SE UVELIKO, I KONA^NO,
OBRA^UNALA REVOLUCIJA. Ako ne pre Marka Risti}a, ono i bez wega.
Uzmimo TRI MRTVA PESNIKA, uzmite wegove polemike sa Zoranom Mi{i}em,
sa Radomirom Konstantinovi}em, sa antologijom Miodraga Pavlovi}a, {ta je
to? Zar to nisu metodi i merewa literature, koji su pripisivani samo,
navodno, prevazi|enoj pro{losti?" 15
[ta su tolike zabrane kwiga i ~asopisa u drugoj polovini 20. veka u
SFRJ ako ne direktno diktat politike u kwi`evnosti?
Veselin \ureti}: " Vjerovatno vam je poznato da je "egzekuciji" kwige
prethodila bara`na vatra iz vi{e stotina topova i pu{aka (novinskih
~lanaka, radio i tv emisija); da je o aferi pisala i sovjetska {tampa, na{iroko.
162
NE^ISTA SRBIJA I
Koliko je kwi`evnih dela nastalih tokom HH veka pro`etih
duhom pravoslavnog realizma?
Kwi`evnosti HH veka stran je pravoslavni realizam,
pogotovu kwi`evnosti delimi~nih istina. Ta kwi`evnost se
otkidala od Bogo~oveka i vezivala za Vo|u; otkidaju}i se od
pravoslavnog realizma, survava misao u pseudorealnost, u
protivbi}e, u nebi}e, tonu}i do najpotpunije i najstra{nije
pseudorealnosti ~ije je ime Satana. Jer to ~udovi{te predstavqa
najo{triju otkinutost i najve}u udaqenost od Boga.
_________
- Za sada neka bude dovoqno da ka`em da je "elaborat" o kwizi za partijski vrh
Jugoslavije napisao istori~ar dr Du{an Biber. Naro~ito su u programima bili
anga`ovani Dolanc, Vrhovec i crnogorski glavari.... / Moj primjer je bez presedana
u poslijeratnoj Jugoslaviji - po {irini i intezitetu kampawe, pa nije
tipi~an. Takve grmqavine psiholo{ki bri{u granice izme|u pisca i wegovog
djela. Sve se odvija na javnoj politi~koj sceni - od vrha do dna... Pri dnu kritika
prelazi u priprosto pogroma{tvo, poga|aju}i ne samo aktera nego i wegovu
porodicu. U kritici protiv mene su se ogledali politi~ari i politikanti,
aktivisti svih nivoa. Po selima su se de{avale i komi~ne stvari. Qudi su
stvorili karijere..."
Povodom zabrane kwige "U ZAPTU (Ogled iz deliktike)" - Moqkovi}
svedo~i: "Srpski pesnik Miodrag Pavlovi}, recimo, postigao je, kod Oskara
Davi~a, da bude "nasledno" gre{an ~ak i preko svoje (prve) supruge Nemice :
Po{to je ona, je li, Nemica, a Nemci su bili na{i neprijateqi u ratu, wen je
suprug "dakle" sumwiv kao srpski rodoqub, a u krajwoj liniji i kao pesnik, srpski
pisac. / A posle samog ~ina zabrawivawa kwige.... pisac je bivao, naravno, pod
poja~anom sveukupnom ("na{om") prismotrom i sledovalo mu je {to je u
partijskom dosijeu ’zacrtano’. Tako je donedavno bivalo..."
Kada je 1977. godine krenula hajka protiv kwi`evnika \ure Damjanovi}a
zbog pri~e "GOLIMJESTO", u odbranu mla|eg kolege stali su Branko ]opi} i
Skender Kulenovi}, "a u martu 1977. u "Kwi`evnoj re~i" je protiv hajke
protestvovalo vi{e pisaca, me|u kojima Danilo Ki{, Vidosav Stevanovi}..."
"Bila je to prva izglednija prilika - kako pi{e Moqkovi} - kad je vi{e
pisaca javno branilo pisca - da se u Udru`ewu kwi`evnika Srbije osnuje neko
telo koje bi ~lanove Udru`ewa {titilo bar od progona predsednika op{tina,
ako ve} ne od Brozovih ideolo{kih lakeja. Ali sve se zavr{ilo na tome da "nema
potrebe", to su "oni" napali "otuda", "na{i ovde" vi{e nisu ugro`eni. ( Kam’
puste sre}e!) A i Dobrica nekako tad jo{ nije bio zainteresovan za rad
Udru`ewa... / GODINA 1980 : Zbog pri~e (pamfleta) koji je napisao - "Sadr`aj"
- i {apirografisanu "rasturao", mladi beogradski spisateq Mom~ilo Seli} osu|en
je, nedugo pre 4. maja te godine (zbog "vre|awa lika i dela"), najprimernije : na sedam
- i slovima - sedam - godina robije. Odle`ao je 2, 5 godine, pa pomilovan..."
163
Miroslav Luki}
2
Kada }e Sloboda, potpuna i prava, obasjati Srpski narod?
Ali pre toga treba odgovoriti na ovo pitawe: [ta je
ovaj narod izabrao? Da li je ovaj narod izabrao Isusa Hrista, ili
Barabu?...Da li je ovaj narod uop{te birao u 20. veku? Kako misle
vele - umni pisci, tzv. Nameta~i, koji }e biti zaboravqeni, (od onog
kome se i{lo na }abu, do iksa i ipsilona posleratne kwi`evne
apologetike, da ne tro{im re~i na wihova prezimena), jer su u
stvarnosti videli samo Lice, ne i stravu Nali~ja. Oni su videli
i stravu, ali je pre}utkuju, ne pi{u o woj; pi{u ono {to ni{ta ne
ko{ta. Na tome je wihova slava...Zbog toga treba da budu
zaboravqeni, zbog toga }e biti zaboravqeni, kroz pet, deset,
dvadeset godina!...
Ko je taj, i kada }e to biti, pitam ja vas, ako ve} doista imate
mo} da zavirite u budu}nost, ako ste, mo`da, vidoviti, koji }e to
ubogom seqaku, la`nom kraqu privida (kojega je stvorio Tito i
titoizam), imati snage da ka`e, na kraju krajeva, ono {to `ena ka`e
svom ubogom mu`u: "Ne rekoh li ti ja, nenasiti ~ove~e, da se jednom
zaustavi{ s tim tvojim pustim `eqama! Ti me ne poslu{a, pa
evo ti danas..." Ho}e li to biti pisac, pesnik, i koji, onaj {to ne}e
zakukurikati pre vremena?16
________
16
Verovao sam, li~no, da }e to, ipak, biti pesnici, jedan, dvojica,
najvi{e trojica, i to mo`da oni, od po~etka plemeniti i neustra{iv. P e s n i k
p r o f e t k o j i zna "da nikada ne}e postati mo}nik, ni rob slave - kako na jednom
mestu svedo~i. Vlast i slava su mnogo puta qudima najve}i neprijateq koga mogu
da imaju, jer oni ih ~esto ~ine r|avima, lakomislenima, drskima : stoga je za mene
ve}a proba odoleti sre}i i slavi nego nesre}i. Ja nemam ni{ta da svr{avam sa
narodom. Gvi~ardini pi{e: " Ko ima da svr{ava sa narodom pitawa koja nailaze na
otpor i te{ko}e, neka gleda, ako to slu~aj dopu{ta, da ih podeli i da ne pomiwe drugi
posao dok nije okon~ao prvi. Jer tako rade}i mo`e se desiti da oni koji su protivni
jednoj stvari ne u~ine ni{ta protiv druge, a kad bi izneo sva pitawa odjednom, onda
bi svaki onaj kome se ne svi|a samo jedno od wih ustao protiv svih wih u isti mah".
Ili ovo : "Odluka gra|ana Sirakuze, o kojoj Livije pi{e, da poubijaju ~ak i `enske
potomke svojih tirana, nesumwivo je svirepa, ali nije potpuno bez osnova. Jer, kad
nestane tiranina, oni kojima je odbro bilo pod wim, na~inili bi, da mogu, drugog
od blata, ali po{to se ne mo`e stvoriti reputacija nekom novom ~oveku,
zaklawaju se za svaki ostatak onog biv{eg. Stoga dr`ava koja se tek oslobodila
tiranije ne mo`e smatrati svoju slobodu obezbe|enom dok ne uni{ti ceo rod i sve
potomstvo tiraninovo. To tvrdim apsolutno ukoliko se odnosi na mu{karce, a {to se
ti~e `enskih ~lanova mislim da treba u raznim slu~ajevima postupati razno, ve}
prema tome kakva je doti~na dr`ava i o kakvim se licima radi"...
Pesnik koji }e savetovati: “Ne budi nezadovoqan svojom sudbinom, jer ti
si izabranik. / Ne tra`i moralno opravdawe za one koji su izdali. / ^uvaj se
"u`asavaju}e doslednosti". (...) / Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija
164
NE^ISTA SRBIJA I
3
Postoji hijerarhija vrednosti i postoje ciqevi i sredstva.
Duhovne vrednosti se, pre svega, utvr|uju aktom individualne slobode.
^ovekova sloboda je neodvojiva od realnosti. Ono {to na{i pisci
priznaju o realnosti tiranije jednoumqa i subjektivno praktikovanog
nasiqa u vreme neograni~ene vladavine J. B. Tita i titoizma samo je
deo povr{ine mora.17
Danilo Ki{, koji je pred smrt napisao izvrsnu poemu
Pesnik revolucije na predsedni~kom brodu, zapo~ev{i javni ~as
anatomije fenomena, ali nije stigao da ga dovr{i.
_________
vrednosti postoji. (...)
Ne budi servilan, jer }e te prin~evi uzeti za vratara. (...)
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci. (...)
^im te neka zajednica po~ne svojatati, preispitaj se. (...)
Ne pi{i za elitu, elita ne postoji; elita si ti. (...)
Ne budi komedijant, jer su boqari navikli da ih zabavqaju. (...)
Ne daj da te uvere da si niko i ni{ta.......
ne budi tolerantan iz u~tivosti.
Ne isteraj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednaki u pravu i da se o ukusima
ne treba raspravqati. (...)
^uvaj se cinizma, pa i sopstvenog. (...)
Odbacuj kwi`evne {kole koje ti name}u...
...Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvara{.
Budi jednako gord prema prin~evima i prema gomili.(...)
Ne budi opsednut istorijskom hitwom i ne veruj u metaforu o
vozovima istorije. (...)
Ne pi{i reporta`e iz zemaqa u kojima si boravio; ne pi{i uop{te
reporta`e, ti nisi novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave : stvarnost je ono {to
se ne vidi golim okom.
Ne pose}uj fabrike, kolhoze, radili{ta: napredak je ono {to se ne vidi
golim okom. (...)
Budi svestan ~iwenice da je fantazija sestra la`i, i stoga opasna.
Ne udru`uj se ni sa kim : pisac je sam.
Ne veruj onima koji ka`u da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok. (...)
Budi nezadovoqan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoqne.
(D. Ki{, Saveti mladom piscu, "Kwi`evne novine", Beograd, 674 - 675 /
16. oktobar 1984, str. 24)
17
Postoji ogromna tzv. literatura i paraliteratura o spomenutom
fenomenu; i iznena|uje koliko su se pisci time koristili malo!
Profesor Tulp rastegnuo je anatomskim no`icama vlakna odrane leve podlaktice
pokazuju}i svojim u~enicima klupko mi{i}a i `ila, vena i arterija kroz koje vi{e
ne kola krv. On to sve pokazuje sa mirom i pribrano{}u ~oveka koji zna, ono {to ve}ina na{ih
pisaca o J. B. Titu i titoizmu ne zna (ili bi ta~nije bilo re}i: {to ne}e da zna).
165
Miroslav Luki}
Bilo je u srpskoj prozi nekoliko podsticajnih poku{aja,
napisanih kwiga i napisanih re~i o fenomenu titoizma, i one su
i{~upane iz svoje prirodne sredine - epohe, glasa, mimike i gesta, i
ti poku{aji su ne{to vi{e ili mawe - elipsa ili hiperbola, vi{e
su`avaju nego {to kondezuju zna~ewe fenomena titoizma, ili ga
naprosto pro{iruju i uzdi`u.18
Milisav Savi}, i u romanu "Hleb i strah" i u svom "Dnevniku
pisca", ne obra~unava se sa stvarnim zlo~incima i oceubicama, ve} svuda, gde
mu se pru`i prilika, zamagquje stvari i la`no predstavqa krajwu
praksu subjektivnog nasiqa.19
__________
I Pisac ovih redova je jo{ 1992. godine zavr{io obimnu kwigu
"Propast TITONIKA", koju nije objavio, jer nije `eleo da u~estvuje u odurnoj
istoriji politi~kog ki~a.
Naravno, u tom ki~ pona{awu nisu uzeli u~e{}a samo istaknuti pisci,
mnogi pisci, ve} i {iroke narodne mase. Dugo se ve} ~eka na Rembranta savremene
srpske kwi`evnosti , na pisca koji }e napraviti jedan anatomski rez na moralnom i
kwi`evnom profilu pseudo ~asa anatomije fenomena, koji se odu`io! Postoji izvesna
monolitnost, sli~na monolitnosti publicistike i {tampe, kojom je otpo~eo tajni ili
pseudo ~as anatomije fenomena titoizma. Ta monolitnost ne dopu{ta tako lako da
se upozna dra` javnog ~asa anatomije fenomena, jer ga skriva. Sirova proza, ili
publicistika, makar posedovala najvi{e kvalitete, ne prelazi crtu monolitnosti,
niti je podriva. Srpska proza, ne zanosimo se, jo{ o~ekuje svoje Flobere (kako jednom
re~e Parandovski), koji bi, kao pustiwak iz Kroasoa, ponavqali naglas svaku
re~enicu koja im se ra|a pod perom.
19
On je tipi~no Dete Strave, i zaobilazi oko stvari i ne ulazi dubqe,
makar u "Dnevniku pisca", u profiterske odnose, u odnose DOMINANT /
PODRE\ENI i VI[I / [email protected], jer bi u tom slu~aju morao da se suo~i i sa
neospornom ~iwenicom, koju i on vrlo dobro zna, da su jugoslovenskim dru{tvom
u vreme Vo|e, Oca nacije i titoizma, dominirali politi~ari, kao dru{tvena
grupa oni su posedovali "tri kapitala koji im slu`e da ostvare profiterske
odnose: Kapital politike.Kapital prava. - ( "Taj kapital treba razumeti u
{irokom smislu te re~i {to zna~i da on podrazumeva koliko pravo kao
filozofiju ili ideologiju toliko isto pravo kao tehniku pravqewa zakona,
uredbi, propisa, pravila itd.") Kapital subjektivnog nasiqa.
(" Kao {to znamo nasiqe politi~ara se sprovodi pomo}u specijalnih
institucija - vojska, policija, sudstvo - i primena toga nasiqa je organizovana
i relativno jasno definisana...") "
Svaka tiranija ima svoje naredbodavce, sau~esnike i priu{nike. Svuda
oni zamagquju i la`no predstavqaju krajwu praksu subjektivnog nasiqa. Pa i u
umetnosti, naravno. Kada pi{e o Vo|i, prili~no okasnelo, najmo}nijem
predstavniku jedne dru{tvene grupe, Savi} izbegava da realnije progovori o
DOMINATORIMA. Jer govoriti o dominatorima, zna~i govoriti o pribe`nom
kapitalu politi~ara - o subjektivnom nasiqu. Savi} je nikao iz "{iwela" one
linije posleratne srpske proze, koja je tobo` prividno, gajila "sumwu u vladaju}e
ideologije i prin~eve", kako bi rekao Danilo Ki{... - Sve zna~ajnije kwi`evne
nagrade u Jugoslaviji (za poeziju, prozu, roman; kao i sve druge nagrade za ostale
oblasti umetni~koga delovawa i pregala{tva), dok je J. Broz bio `iv, ali i godinama
18
166
NE^ISTA SRBIJA I
U ~emu je smisao te bajke?20
Savi} je gradio i izgradio svoju uspe{nu karijeru (urednika
i pisca) u okvirima Titove komunisti~ke bajke, i bilo bi, zar ne,
neiskreno da on dovodi u pitawe qubav prema toj bajci?...
Sticajem okolnosti, imao sam susret sa tim ~ovekom kao
urednikom najve}e izdava~ke ku}e u zemqi na ~ijem je ~elu stajao, one
godine, kad je na svaki na~in onemogu}avan poku{aj rehabilitacije
pokojnog Slobodana Jovanovi}a - {tampawem wegovih sabranih
dela, posle skoro pola veka, - primio me je lepo*. Ponudio sam mu
rukopise kwiga koje su dovodile u pitawe sve legende i bajke wegove
mladosti. Bio je umoran od svega, sit svega; rekao je - da uskoro
namerava da napusti mesto glavnog i odgovornog urednika... [to je,
vaqa re}i, istine radi, i u~inio i nestao, ~inilo se netragom, da
bi se posle niza godina, kao iz bajke, jednim ma|ioni~arskim
potezom, vratio na isto mesto...Voleo bih da mogu da zaboravim sve
te svoje susrete sa glavnim urednicima, ili urednicima poezije i
proze, u najve}im izdava~kim ku}ama, onim dr`avnim, koje su uvek
bile na meti svemo}nog pogleda mo}nih i nevidqivih paktova,
dominatora; me|utim, se}awa se vra}aju i izrawaju iz magle kao i
avetiwski obris legendarnog TITONIKA...
Savi} se odrekao NIN - ove nagrade za roman godine...
Odrekao se, jer ga je napao jedan od wegovih vr{waka i
pretendenata na istu kwi`evnu nagradu. Mo`da je napada~ te
_________
posle wegove sahrane, funkcionisale su (i funkcioni{u,jo{ uvek!) ne kao
rezultat objektivnog i promi{qenoga izbora onog {to je doista najboqe u nekoj
oblasti (pa i NIN - ova nagrada za roman godine!), ve} zavisno od raspolo`ewa
mo}nih i skoro konspirativnih bastiona d o m i n a t o r a , etc. - "Kumovi" i
"prikumci" dodequju visoka umetni~ka priznawa svojim favoritima za zasluge neke
biv{e, vanumetni~ke i konspirativne, sa sigurno{}u i va`no{}u mo}nih patrona
kwi`evno - umetni~ko - mafija{kih lo`a! Svakog dobitnika visokih nagrada
tiranije, treba duboko prezirati, zato {to je prihvatio u~e{}e u jednoj odve}
opskurnoj komunisti~koj bajci.
20
Dobitnik svih va`nijih kw. nagrada na{eg doba, tj. junak nagra|enog
romana o hlebu i strahu, tj. sam autor romana, ka`e saputniku (putuju}em ambasadoru
kulture) da je kao de~ak `eleo da pobegne u Ameriku. "Ona je za mene bila svet iz
bajke, kao {to je to jo{ uvek za ve}inu qudi komunisti~kih zemaqa". "Amerika
je odvratna, surova, prime}uje profesor". Komunisti~ka bajka je, prema autoru
spomenutoga romana, privla~nija? Jedini argument koji navodi za to su re~i
profesora iz romana: " ’[teta {to se komuniti~ki svet raspada’, vajka se
profesor. ’ U nekim aspektima li~io je na bajku. Sve je u wemu bilo ~udesno i
nestvarno. Sistem, qudi, novac, vrednosti. na svakom koraku su te uhodili i
prislu{kivali: najpre ti smeta a onda po~ne da godi. Shvati{ da postoji neko
ko uzima ozbiqno ono {to govori{. Kad sam u Moskvi video duga~ke redove pred
kwi`arama, tada sam prvi put poverovao u mo} kwi`evnosti..."
* Opisao sam taj susret, videti na str. 192. i daqe
167
Miroslav Luki}
godine napisao i zanimqiviju, kwi`evno ubedqiviju kwigu?21
4
(I POSLE TITA:BRITANIKA. Uvod). - Da li je Neboj{a
Vasovi} cinik, kad ovako pi{e?22 Kako je mogu}e da se Velika la` (iliti
tzv. la`ni demokratizam velikih srpskih kwi`evnih la`ova), poklapa sa
merilima ~uvene Enciklopedije Britanike?
_________
21
Mada je ve}ina tih romana, devedesetih godina, kojima je glavna tema bila
izno{ewe na videlo nepoznatih legendi o Titoniku, samo podigla malo pra{ine;
wihovi autori su dobro sve to unov~ili u medijskom i nov~anom smislu; dok je
vi{egodi{wa dimna zavesa, u stvari, ponovo obavila fenomen strave, u koji, ako
}emo pravu istinu re}i, jo{ niko nije bio dovoqno dorastao da zadre.
22
I posle Tita : Britanika
Mere}i santimetrom kolone gustog teksta podjednake {irine, u
tridesetdvotomnom izdawu Enciklopedije Britanike, do{ao sam do slede}ih
rezultata.
Du`ina teksta posve}ena
Josipu Brozu Titu
95, 5 cm.
Nikoli Tesli
54, 5 cm.
Isusu Hristu
13 cm.
F. Dostojevskom
10 cm.
Dakle, prostor koji je posve}en Nikoli Tesli, Isusu Hristu, i
Fjodoru Dostojevskom zajedno, mawi je za ~itavih 18 cm. (ili ne{to vi{e od
jedne petine) od prostora posve}enom Josipu Brozu Titu. Za divno ~udo, ova
sveznaju}a enciklopedija nije {tampana u komunisti~koj Jugoslaviji, kako bi se
to po wenim vrednosnim kriterijumima dalo pomisliti, - ve} u demokratskim
metropolama {arolikih kontinenata. Sve one koji bi eventualno `eleli da
provere rezultate mojih skromnih merewa, upu}ujem na izvor:
Toronto.
The New Encuclopaedia Britannica, Inc.
Founded 1768, 15th edition, 1987.
Chicago, Auckland, Geneva, London, Manila, Paris, Rome, Seoul, Sudneu, Tokuo,
Na kraju, jo{ jedan zanimqiv podatak : trideset dva toma pomenute
enciklopedije, koji bi trebalo da predstavqaju sumu znawa i informacija o
vaskolikim qudskim civilizacijama, posve}eni su, sa wihovim li~nim
dopu{tewem :
Ronaldu Reganu,
predsedniku
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava
i
Wenom Veli~anstvu
Kraqici Elizabeti II .
Moto enciklopedije glasi:
"Let knowledge grow from to more
and thus human life enriched."
(Nek znawe ve}e biva nam jo{ ve}e,
`ivote na{e to obogati}e.)
Neboj{a Vasovi}
("Kwi`evne novine", Beograd, 984 / 15. 9. 1998, str. 5)
168
NE^ISTA SRBIJA I
Titoizam se bavio bezbrojnim falsifikovawima, prilago|avawima
pro{losti. Sve {to se ~inilo decenijama ~iweno je da se doka`e "da je ovakvo
stawe bilo oduvek, iz ~ega se izvla~i zakqu~ak da druga~ije nikad ne mo`e
biti, to jest da ovakvo kakvo je sad treba da ostane zauvek. Sve, i pro{lost
i budu}nost, treba da se okameni u stawu u kome je danas".Ove re~i preuzete
su iz eseja, Potop u kapima, pesnika Q. Simovi}a.Kao i slede}a dva primera.
Vredi ih se podsetiti23.
_________
Prvi.
"Februar 1980.- Skoro dva meseca u radio - program, zbog pogre{no
shva}enog pijeteta i delikatnosti, ne mogu da u|u stihovi u kojima se upotrebqavaju
re~i : smrt, umirawe, grobqe, pogreb, mrtvi, krv, bolest, bolnica, no`, noga, vrana i
sli~ne. Iz emisije su mi izbacili pesmu "Na dan wenog ven~awa" Velimira Raji}a,
zbog stiha : Bol, jad i patwa smrt jedino le~i. Helderlinova pesma "Parkama"
izostavqena je zbog stiha : "Dobro do{ao tad, pokoju doweg sveta!" Tra`ewe i
brisawe takvih re~i u svim tekstovima pretvorilo se u pravu epidemiju. ( U osnovi
te "delikatnosti" slutio sam i jedan pradavni sujeverni strah : kao {to su drevni
qudi, zbog verovawa da je izgovarawe zmijinog imena prizivawe zmije, weno ime
pre}utkivali ili ga lukavo zamewivali nekim drugim, tako su i sad qudi strepeli da
izgovarawe re~i SMRT i GROB ne zna~i prizivawe smrti i groba. Ili da im neko
to ne pripi{e kao prizivawe.) Zbog te neo~ekivane predostro`nosti i budnosti
doga|ale su se ~ak i sme{ne stvari. Jednog dana, u redakciju mi uspani~eno ule}e jedan
od izuzetno budnih {efova, koji je ina~e bio stru~wak za automobilizam. [to je
poeziju mawe razumevao, to mu je vi{e imponovalo da je kontroli{e. Uzbu|eno, ali i
s neskrivenim trijumfom, on mi saop{tava da moja rubrika poezije ne mo`e da bude
emitovana, da hitno na|em zamenu, itd. Pitam za{to, on mi pru`a papir na kome je
otkucan program za taj dan, i ka`e mi kao da mi daje {uster - mat:
- Pogledaj za{to!
Pro~itam naslov moje rubrike: "Dve pesme o mrtvima!" Znam da rubriku
pod takvim naslovom nisam napravio. Kona~no se ispostavi da je naslov rubrike bio
"Dve pesme o mravima", a da je daktilografkiwa umesto a otkucala t, tako da je, umesto
mravima, pisalo mrtvima : jedno pogre{no otkucano slovo, ali dovoqno na zvowewe
na uzbunu! Naravno, to diverzantsko t je smesta zameweno ispravnim i prihvatqivim
a, mrtvi su postali ono {to su i bili, mravi, i rubrika je mogla u program. [ef je,
me|utim, takvim ishodom bio veoma pogo|en: ono {to je trebalo da bude lovina za koju
}e dobiti trofeje, makar u vidu nagradnih poena, pokazalo se kao najbanalnija
daktilografska gre{ka. Wegov kapitalac je bio tele..."
Drugi primer. - "U svoje vreme, u jednoj od nekad vrlo uzbudqivih beogradskih
antikvarnica, kupio sam dve kwige Dragi{e Vasi}a, {tampane u kolu Srpske kwi`evne zadruge
: CRVENE MAGLE, iz 1922, i PRIPOVETKE, iz 1929. godine. Dakle iz vremena kada je
Dragi{a Vasi} bio veoma blizak sa komunistima, i kad ih je branio na sudskim procesima. Na
obema kwigama stoji pe~at na kome pi{e : / Otu|uje se iz Biblioteke grada Beograda shodno
re{ewu Saveta Biblioteke 01 br. 1002 / 1 od 23. septembra 1964. godine.
[esdeset ~etvrte?/ Da, {esdeset ~etvrte.
Me|utim, to nije nemogu}e ni danas, 1987. Ose}am da taj pe~at i danas
mo`e, svakog trenutka, da grune iz oblaka..."
23
169
Miroslav Luki}
5
Svi se sla`u, osim najtvrdokornijih titoista (od Triglava
do Gevgelije), da je dru{tvena grupacija na ~ijem se ~elu decenijama
nalazio, kako za vreme svoje vladavine, tako i godinama posle
zvani~ne smrti, Broz, nije posedovala "nijedan drugi profesionalni
kapital sem subjektivno praktikovanog nasiqa".24
Tito je imao dominaciju, sposobnost da sledbenike li{i
svojih prava, i on je to izvodio psiholo{ki ve{to, da sledbenici ne
osete.Tito je imao politi~ke virtuoznosti da sledbenike li{i
wihovih prava i da izazove u wima ose}awe da su zbog toga sre}niji
nego ranije!25
Tito je imao i tre}e svojstvo autoriteta - misti~nost.26 Titu
su mnogi pisci davali atribute natprirodnog.27
_______
24 Ta dru{tvena grupa subjektivno je praktikovala nasiqe da bi time
"ostvarila u svoju korist profiterske dru{tvene odnose a zatim da bi na tim
osnovama do{la do dru{tvenog polo`aja, privilegija i profita. Putem
subjektivne primene nasiqa, ~lanovi te grupe imaju - statisti~ki gledano, {to
zna~i da se ne radi o svim ~lanovima te grupe - velike {anse da stignu do
pozicija dominatora ili vi{ih. Mo`emo re}i da tako i takvo primewivawe
nasiqa daje ~lanovima ove dru{tvene formacije mogu}nost dru{tvene promocije.
Nije li to slu~aj sa ~lanovima raznih nasilni~kih grupacija? Treba znati da u
Ju`noj Africi, za mlade qude, li{ene bilo kakvog profesionalnog kapitala ( tu
treba uvrstiti i finansijski kapital), ovakva subjektivna praksa nasiqa ubistva, ucewivawe, itd. - jeste jedina mogu}nost da u|u u dru|tveni proces
stvarawa polo`aja, privilegija i profita..." - Kwiga u kojoj je ovo dobro uo~eno
i zapisano, pro{la je sasvim nezapa`eno u javnosti. "Profiterski odnosi su
stvoreni - kako pi{e dr Govedarica - jedino nejednako{}u sposobnosti u vr{ewu
subjektivnog nasiqa: Tiranin ima ugled nemilosrdnog ~inioca nasiqa dok je
podre|eni - svakodnevni gra|anin - svestan svoje nemo}i jer ne poseduje sli~an
kapital..." Za{to - jer je javnost, kao i ~itavo dru{tvo, u osnovi bilo
malogra|ansko.
25
Vo|a je, "individualna potreba na kolektivnu potra`wu". Vo|a bez
sledbenika je nezamisliv. Politi~ki autoritet vo|e naj~e{}e ispuwava tri uslova:
prvi je nadmo}nost, nejednakost u odnosu vo|e i sledbenika, jednosmerna
komunikacija; komunikacija koja je vrlo jaka ka dole, ka sledbeniku, i vrlo tanana
ka gore. Kad autoritet preraste u vo|u, a ovaj u harizmu, onda se komunikacija
prekida i nema dijaloga izme|u vo|e i sledbenika.
Postoji samo monolog :
naredbe ka dole, aplauzi ka gore, i u tom smislu nije klasi~an primer samo
Staqin, ve} i Tito. - Vladimir Adamovi} objavio je psihobiografiju J. V.
Staqina, OD VLASTI DO PARANOJE... (Nolit, Beograd, 1987), koja bi mogla
biti od koristi svakom piscu koji bi se poduhvatio da kriti~ki pi{e o vremenu "Kad
smo svi bili Tito".
26
To se moglo videti kad je Tito umro.
27
Smrt Vo|e izazvala je pravu paniku Jugoslavqana, masa... - List BORBA
(iznad naziva lista parola: Proleteri svih zemaqa ujedinite se, ispod naziva: organ
170
NE^ISTA SRBIJA I
Titovi apologeti nisu `alili re~i, mastila i
hartije!Tanjug je objavio 1980. godine kwigu JUGOSLAVIJA O
TITU, iz koje je glavni urednik najpoznatijeg posleratnog
komunisti~kog kwi`evnog ~asopisa “Kwi`evnost” objavio izbor
pod naslovom Kwi`evnici o Titu.
________
Socijalisti~kog saveza radnog naroda Jugoslavije), u utorak, 6. maja 1980. godine,
na celoj prvoj stranici najve}eg formata velikim slovima donosi: "Sa neizmernim
bolom u svakom srcu cela Jugoslavija se opra{ta od svoga Tita.
NASTAVI]EMO WEGOVO DELO. [palir tuge i ponosa, od Qubqane preko
Zagreba do Beograda, sa verom u budu}nost na Titovom putu, odao po{tu najve}em
sinu ove zemqe.....Ogroman odjek {irom sveta koji je izgubio li~nost ~ije je delo
obele`ilo epohu..."
Objavqena je i velika slika Skup{tine Jugoslavije sa karakteristi~nim
komentarom:"KOLONE BEZ KRAJA : Iz svih delova Beograda slivaju se dugi
redovi omladine, radnika, u~enika, studenata, doma}ica prema Skup{tini SFRJ
da bi odali posledwu po{tu svom neizmerno voqenom Titu".
U crno su zavijeni i svi ostali dnevni listovi, nedeqnici i ~asopisi;
radio i televizijski programi.
Du{an Gligorijevi}, predsednik Gradske konferencije SK, na beogradskoj
`elezni~koj stanici ka`e:"Dok je Beograda, u wemu }e `iveti lik druga Tita".
POLITIKA donosi obiqe fotografija na kojima se vidi da "Beogra|ani
nisu ni suzdr`avali ni skrivali suze". Politika izve{tava o odr`avawu
komemorativnih skupova {irom Jugoslavije. Jugosloveni se upisuju u bezbrojne Kwige
`alosti. - Komemorativni skup je odr`an u POLITICI, Privrednoj komori
Jugoslavije, na zajedni~koj sednici Predsedni{tva PK SKV i SAP Vojvodine.
POLITIKA, elem, nije `alila na prostoru kada je re~ o najistaknutijim
akterima tzv. javnog `ivota.- Brojna su bila reagovawa najistaknutijih li~nosti iz
sveta: Torboern Feldin, Ximi Karter, Gustav Husak, Lubomir [trougal, Karl
Karstens, Kendi Mijamoto, car Hirohito, Omar Torihos, La Pasionarija,
Enriko Berlinguer, Masajo{i Ohira, Pjer Trido, Moamer Gadafi, Habib Burgiba,
Fidel Kastro, Anker Jergensen, Papandreu, Indira Gandi, Ficroj Maklin...
Kurt Valdahajm je dao slede}u izjavu povodom Brozove smrti: "Posledwa
velika li~nost na{eg doba". - Angel ^emerski: " Tito - simbol makedonske
slobode". Frawo Herqevi} : "Titovo grandiozno delo `ivi u svakom od nas". Nikola
Qubi~i} : " Jo{ vi{e }emo zbiti na{e redove". Fadiq Hoxa: "Briga za
dobrobit svake etni~ke zajednice".Mitja Ribi~i~: "[to je ~ove~anstvu dao,
`ive}e zauvek".
Milo{ Mini} : "U{ao je u istoriju svetskog radni~kog pokreta".
General pukovnik Dane \uji}: "Vrhovni komandant iz streqa~kog
stroja". - Patrijarh srpski German se - kako svedo~i Politika - upisao u Kwigu
`alosti. - Reis - ul - ulema haxi Naim Haxiabdi}: "Svojim delom i `ivotom
Tito nadvisuje sve na{e re~i". - Monsiwor Turk i protojerej Tarasjev upisali su
se u Kwigu `alosti.
Josip Vrhovec : " Titovo delo je trajni spomenik na{e istorije".
Bo`idar Jakac (Vo|in, tj. dvorski slikar) : "^ovek velikog srca".
Dragi{a Ivanovi}: "Najplemenitija li~nost na{e istorije".
Pero Zubac: "Ideja koja }e trajati". - Ra{a Livada: "Za sve
intelektualce sveta Tito }e ostati sinonim hrabrog i doslednog diplomate".
171
Miroslav Luki}
Glavni urednik V. Krwevi}, Kwi`evnosti, na udarnom mestu
~asopisa ( 6-7 / 1980), objavquje blok tekstova - DOKUMENTA. - Tekst
Iva Andri}a : "Tito - zato~nik mira", napisan 1973. - Edvarda Kardeqa:
"TITO I KOMUNISTI^KA PARTIJA JUGOSLAVIJE (govor odr`an
28. 12. 1967. godine u Beogradu, na sve~anoj sednici CK SKJ, posve}enoj 30 godi{wici Titovog dolaska na ~elo KPJ).
_________
Mikan Ani~i}: “Rimske Toplice su divan kraj, okru`en brdima. Iznad
samog naseqa uzdi`e se jedna velika, ogromna stena koja neodoqivo podse}a na
qudsku glavu. To stalno gledawe u ~udesno brdo i skicirawe sjedinilo se u mojoj
imaginaciji u grandiozni Titov lik, isklesan u toj veli~anstvenoj steni. I ta
stena, {to gleda na dolinu, na narod, kao ~uvar, a stara je hiqadama godina, to
je Tito: veliki neimar sveta bdi nad svojom tekovinom. Pre tri godine neki nisu
razumeli sliku, niti su spoznali istinu bdewa. Sad je to realnost: Tito bdi
nad nama. Taj portret poklonio sam titu za ro|endan, sa napomenom:”Za ovaj i
sve dane mladosti Tebi od slikara” ... “
Desanka Maksimovi}: "Deca su mirno rasla pod wegovim okriqem".
Qubi{a Samarxi}: "Prepoznao je budu}nost".
Bla`e Koneski: " Nepokolebqivo nastaviti wegovim putem".
Stole Popov: "Hvala mu".
Pe|a Milosavqevi}: " Na predstra`i mira".
Vasa ^ubrilovi}: " Posledwi veliki vo|a socijalisti~ke revolucije".
Bela Krle`a: "Na sve nas je prenosio svoj `ivotni zanos".
Oto Bihaqi - Merin: "Video sam Tita na mostu vremena i svetova izme|u pro{losti i budu}nosti. U magnetskom poqu okupqawa nesvrstanih,
izme|u supersila mo}i. Tito na mostu li~io mi je na Erazma Roterdamskog".
Radomir Konstantinovi}: "Tito je staqinizmu suprostavio
stvarnost, i on NE PRESTAJE da suprostavqa stvarnost svakom dogmatizmu,
ali ne stvarnost stati~nog empirizma, nego `ivu i otvorenu stvarnost :
STVARNOST KAO RADNIKA KOJI JE STVARAN JER JE LI^NOST : koji
je tvorac, jer sam odlu~uje o svom radu..."
Slavko Vukosavqevi} Tita vidi kao velikog ~oveka "koji je dobrim smerom
uputio i sudbinu naroda i generacija kojima i ja pripadam".
Za Mirka Kova~a Tito je je ~ovek koji je odgovorio "na sva najte`a
pitawa svoga vremena...Tito, to je moja mladost".
Za Oskara Davi~a Tito je otac novokomponovane nacije
TITOSLAVENI.
Mirko Bo`i}: Veliki ~ovjek "koji nam je svima bio najdra`i drug i
najve}i prijateq, bri`ni dobri, mudri otac domovine". ("Vode}a li~nost, vo|a
revolucije, gra|anin sveta".)
Esad Mekuli: "Volimo ga, voleli smo ga uvek - vekovima. Jer : On je bio
na{a iskonska `udwa za slobodom i mr`wa prema svakom ugwetavawu... On - prvi
letak na na{em progawanom jeziku; prva iskra u gluvoj no}i godina i vekova,
neprestani otpor tla~iteqima i krvnicima..."
Vuk Krwevi}: "ne mogu a da ga ne prizivam kao oca domovine svih qudi
Jugoslavije. Ali, Titov put nije samo put pro{losti i sada{wosti, nego je i
put budu}nosti..."
Dakako, bilo je izraz pijeteta to {to je kraqica Elizabeta Druga naredila
da se na svim vladinim i vojnim ustanovama u celom engleskom kraqevstvu zastave
spuste na pola kopqa u znak `alosti zbog smrti Josipa Broza, prozvanog Tito.
Naravno, i prisustvo velikog broja inostranih dr`avnih delegacija na dan sahrane
Vo|e, potvr|uje da je re~ o pokojniku koji je imao svoju harizmu.
172
NE^ISTA SRBIJA I
Tito je obo`avavan, poput paganskih bogova. Apologeti28 su to
postizali manipulacijom biografskih podataka JBT.
_________
"Na pitawe {ta smo, i ko smo, i kako }emo opstati tu....da nas vi{e
ne ispija nepravda, da nas vi{e ne tro{i nesvest, na pitawe {ta smo i ~iji smo,
i ~iji mo`emo i ho}emo da budemo da bismo ostali i u potpunosti postali
SVOJI. Odgovorili smo, spontanim krikom radosne obaveze, da smo Titovi ",
pi{e Marko Risti}. - "Tito je na{, mi smo Titovi",Milan Bogdanovi}. - Tito
je do{ao kao ~ovek koji je smelo iz na{ih vekovnih stremqewa, iz ogwa zgari{ta
robovawa i pokoqa, izvukao spasonosnu formulu koja je, sjediwena s formulom
nau~nog revolucionarnog re{ewa i primewena u na{em `ivotu od 1937. do na{ih
dana, pokazala svoju nedvosmislenu `ivotnost i `ivotvornost, svoju ~ove~nu
du{u, svoj duboko logi~ni um, svoju delotvornost. I Tito je postao `iva
stra`a na{e samostalnosti i slobode, na{ optimizam, na{e dostojanstvo,
na{a antizaostalost, pobeda nad na{im ukletim sredwovekovqem...",
Aleksandar Vu~o. - "Ime Titovo"( "Tito, to je slavoluk izme|u mrkih i krvavih
zidina na{e sredwovekovne pro{losti i put do civilizacije, koja vi{e ne}e da
bude robovawe tu|im bankama, tu|im neistinama i predrasudama. To je karte~a,
koja se kroz dim i maglu na{e zaostalosti probila kao usijani znamen nad
zvjezdanim barjacima nama suvremene politi~ke svijesti..."), Miroslav Krle`a.
Oskar Davi~o : "Tito" ( "Ne, Tito nije ni ma|ioni~ar, ni vra~ poga|a~,
ni sre}ni dobitnik u igri izvla~ewa zgoditaka u politi~koj klasnoj lutriji. On
jeste proleter na ~elu KPJ, avangarde radni~ke klase, ali ni jedna pobeda ni wemu,
ni KP, ni radni~koj klasi, ni narodima ove zemqe nije ni slu~ajno ni neslu~ajno
poklowena").
Na kraju ovaj blok Kwi`evnosti oboga}en je vrhunskim sledbeni~kim
pamfletom kwi`evnika i marksisti~kog redukcioniste i filozofa Radomira
Konstantinovi}a : "TITOVA MISAO": " Ovih dana ne znam za lep{u pesmu od
one koju svi pevamo: Dru`e Tito mi ti se kunemo", u kome Vo|u progla{ava
"velikim majstorom istorije" i "genijem". Prema Konstantinovi}evim re~ima, Tito
"genije jeste GENIJE STVARNOSTI [TO DOLAZI DO SVESTI, i zato je
genije svih: bravari, filosofi, seqaci, ku}ne pomo}nice, ose}aju wegov glas kao
svoj, i to JESTE wihov glas. Kad govori on, mar{al Josip Broz Tito, ku}na
pomo}nica, sa krpom u ruci, uzdi`e se do mar{alskih visina; kad ne nalazi re~
od prve, ili mu pogled izgubi re~enicu na hartiji, ili kad ovla`i prst da bi
okrenuo list ( PA SVI STREPIMO, PRIZNAJMO TO, HO]E LI USPETI
TAJ LIST DA OKRENE - isticawe, M. L.), i tu, u takvim pauzama, ON
DOBIJA, PRODIRE JO[ DUBQE U ONE ZA KOJE I IZ KOJIH
GOVORI, pretvaraju}i, kao na Sutjesci, ili kao pred Staqinom, u pobedu ono
{to bi, zaista, za tolike druge bio poraz", itd. - Ovaj veleumni, sveznala~ki,
nesumwivi `al za "velikim majstorom istorije" p r e u z i m a i p r e { t a m p a v a i
tzv. "opoziciona" "[email protected] RE^ " [ 166 / 10. maj 1981, str. 2 - list
Kwi`evne omladine Srbije - skra}eno KOS! - U uredni{tvu su : David Albahari,
Nikola Vuj~i}, Milorad Vu~eli}, Aleksandar Jovanovi}, Novica Mili},
Miroslav Prokopijevi}, Jelena Stojanovi} i ( glavni i odgovorni urednik) Gojko
Te{i}. U izdava~kom savetu ovog lista su: \or|ije Vukovi}, Sava Dautovi}, Dragan
Dragojlovi}, Aleksandar Jovanovi}, Slobodan Kosti}, Slobodan Pavi}evi},
Muharem Pervi}, Gojko Te{i}, Sa{a Haxi Tan~i} i Petar Cvetkovi} .]
Obele`avaju}i prvu godi{wicu Titove smrti, list kwi`evne omladine
Srbije, objavquje dva velika ratna portreta Vo|e autora @. Skrigina: Vrhovni
28
173
Miroslav Luki}
U ogromnim tira`ima29 {tampane su kwige, koje su
"dizajnirali" nameta~i. Toga sme}a, tj. fotogeni~nih slika
titoizma ima napretek.
Apologetiku mnogih pesnika i filosofa, politi~ara i
preporoditeqa, nikakva sila ne mo`e spasti od zapi{avawa
lutaju}ih pasa.
________
komandant drug Tito na Bojovnoj planini 1942. i Vrhovni komandant drug Tito
prilikom predaje zastave I proleterskoj brigadi, Petrovo Poqe 1942. - Kwi`evna
re~ objavquje i tekst Jare Ribnikar : "[IRINA I OTVORENOST" (odlomak iz
predgovora kwizi "Tito i wegovo delo" Dragana Markovi}a i Ti}e Stojanovi}a).
Uokvirenu pesmu Ivice Vawe Rori}a "Tito brani djecu". Stihove Adema
Gajtanija: "Tito". Ranka Igri}a: "Portret mar{ala Tita". Srboquba
Pavlovi}a: " Kad umre nesvakodnevni ~ovek". Vladimira Kopicla: "^ist dan u
maju". - [ta o svemu ovome da se ka`e, osim da se prizove u pamet jedna od ta~nih
poslovica balkanskog folklora: Prema svecu i tropar!
29
Pogledajmo, na primer, kwigu MI SMO TITOVI, TITO JE NA[, Spektar,
Zagreb, 1975. godine. Koproducenti : Znawe, Zagreb, Partizanska kwiga, Qubqana.
[tampa Delo, Qubqana, u nakladi od 80. 000 primeraka! Izbor, sastav i likovna
oprema: Drago Zduni}. Autori tekstova : Gustav Krklec, Ratko Zvrko, Jovan
Popovi}, Darko Stupari}. Izbor kwi`evnih priloga: Miro Vaupoti}, Drago
Zduni}. Autori kwi`evnih priloga: Mira Ale~kovi}, Frawo Alifarevi}, Ivo
Andri}, France Bevk, Vlado Broz, Josip Cazi, August Cesarec, Oskar Davi~o,
Janko \onovi}, Miroslav Feldman, Marin Frani~ei}, Jure Frani~evi} - Plo~ar,
Du{an Hexat Halimi, Du{an Jerkovi}, Jure Ka{telan, Enes Ki{evi}, Mile
Klop~i~, Kajetan Kovi~, Silvije Strahimir Kraw~evi}, Miroslav Krle`a,
Gustav Krklec, Slobodan Markovi}, Du{an Mati}, Esad Mekuli, ^edomir
Minderovi}, Mihovil Pavlek Mi{kina, Vladimir Nazor, [ukrija Panxo,
Milorad Pani} Surep, Vesna Parun, Petar Petrovi} Wego{, Du{an Radovi},
Stanko Rakita, Milivoj Slavi~ek, Zdenko [tambuk, @arko Vasiqevi}, Grigor
Vitez, Oton @upan~i~... Likovni prilozi : Marijan Detoni, Ivan Generali},
Vinko Grdan, Krsto Hegedu{i}, Bo`idar Jakac, Leo Junek, Edo Kova~evi}, Ivan
Me{trovi}, Mo{a Pijade, Otxon Postru`nik, Kamilo Ru`i~ka, Vilko
[eferov.Autori spomenika NOB - a: Vojin Baki}, Bogdan Bogdanovi}, Du{an
Xamowa, Ante Gr`eti}, Janez Lenasi, Svetozar Li~ina, Rajko Radovi},
Vojislav Vujisi}, [ime Vulas, Miodrag @ivkovi}. Fotografije: Milan Babi},
Kiro Bilbilovski, N e d e q k o G a } e , Blagoje Drnkov, Ivo Eterovi}, Nenad
Gatin, Viktor Hreqanovi}, @or` Istok, Aleksandar Karoli, Damir Klasi~ek,
Dean Mitrovi}, Dragan Nikoli}, Milo{ Pavlovi}, Milan Pavi}, Du{an
Popovski, Milo{ Ra{eta, Mladen [urjak, Dragoqub To{i}, Vilko Zuber...
Prera|eno i dopuweno izdawe ove kwige pojavilo se 1980. godine, pod
naslovom NA[ TITO (Otokar Ker{ovani, Rijeka - Opatija). Izdawe je dopuweno
nekim novim fotografijama. Fotografija zgrade OUN u Wujorku; Tito i Nehru;
Tuto i Kurt Valdhajm - generalni sekretar OUN. Tito, supruga Jovanka i Bumedijan
u Al`iru 1973. godine (IV konferencija nesvrstanih zemaqa). (Ta slika je
izostavqena u drugom, prera|enom i dopuwenom izdawu.) Tito i Vili Brant. Mlade
crnkiwe izvode folklorne igre. Tito govori na sve~anoj konferenciji. Pioniri
Mongolije pozdravqaju Tita. Boravak Tita u Indiji. Kamboxa - Pnom Pen miting na stadionu 1968. godine. Tito i Bre`wev u lovu. Tito i ^au{esku do~ek u Rumuniji. Tito u razgovoru sa Edvardom Kenedijem. Tito i Fidel Kastro.
174
NE^ISTA SRBIJA I
6
Titoizam je od uspostavqawa svoga re`ima obnovio
regrutovawe- upotrebi}u jedan starinski, ali adekvatan izraz30 jani~ara (komunisti~kih ). Neki od tih ideolo{kih jani~ara
uspevali su da se uspnu do visokih polo`aja, Vo|inih vezira. Ti
jani~ari su imali izvanrednu mo} prilago|avawa komunisti~kom
sultanatu i sultanu.
Savi}u se 1992. godine privi|ao |avo, a decenijama nije
video Satanu.
_______
Tito u Va{ingtonu, susret sa predsednikom Karterom 1978. godine. Tito sa kineskom
privrednom delegacijom na zagreba~kom velesajmu. Dolores Ibrauri la Pasionarija
kod predsednika Tita.
Nepal - sa|ewe stabla. Tito i Jovanka sa decom Indije. Tito i libijski
predsednik Moamer Gadafi. Tito BUDNO PRATI DNEVNU [TAMPU. Tito
i Krle`a igraju {ah - uz wih je Naser. Tito u mongolskoj no{wi. Tito u
razgovoru sa ameri~kim astronautima za vreme posete Americi. Tito na izlo`bi
sovjetske astronautike u Beogradu. Tito, Jovanka i Stane Dolanc sa decom Rige.
Brioni : ~etvorke iz Slovenije : Irena, Danijela, Ankica i Branka Atel{ek u
poseti kod Tita i Jovanke. Tito u {etwi - Brdo kod Krawa. Tito u radnom kabinetu
na Brionima. Tito u Kini, na veli~anstvenom do~eku u Pekingu 1978. godine. Tito
i Hua Kuo Feng na Brionima. Tito je odli~an strelac - prizor iz lova kod Bugojna.
Tito je odli~an fotograf - sve svoje snimke uglavnom sam razvija. Jugoslovenska
delegacija na ~elu sa predsednikom republike drugom Titom na VI konferenciji
{efova dr`ava ili vlada nesvrstanih zemaqa u Havani, 1979. ( @arkovi}, Lon~ar,
Vratu{a, Vrhovac, itd.).
30
U "Dnevniku pisca" , objavqivanom u "Borbi", Savi} koristi sintagmu
"prvenci u velikom zlu", iako Srbi imaju originalniji orijentalni izraz:
JANI^AR (pripadnik privilegovane pe{adije u sultanskoj Turskoj; jawi~ari su
regrutovani ponajvi{e od zarobqene hri{}anske dece i odgajani za krvnike vlastitog
naroda; igrali su veliku politi~ku i vojni~ku ulogu u nekada{woj turskoj carevini;
wihove su formacije ukinute 1826). - Da li je M. Savi}, pi{u}i posledwi nastavak
svoga "Dnevnika" ("Oceubice"), po{ao putem Nurudina iz Selimovi}evog romana? Poku{aj osvete u literaturi a p s u r d a n j e . - Pre vi{e od dvadesetak
godina, pi{u}i esej o Selimovi}evom romanu Dervi{ i smrt pod naslovom Proza o
zlu (Kwi`evne novine, br. 655, 30. novembar 1982, str. 16 - 17) Savi} pi{e da
"Dervi{ zna da i vlast nije apsolutno savr{enstvo. Taj mehanizam ima svoje
slabosti, pukotine. Istim metodama, sa kojima se vlast slu`i da bi opstajala treba
je i sru{iti. To zna~i la`ima, spletkama, ucenama. ^im je izabrao taj na~in - to
nije pobuna. To nije borba za ostvarivawe vi{ih, plemenitih ciqeva". - Sva
isticawa u tom zaboravqenom Savi}evom tekstu su moja. Savi} poja{wava analiziraju}i moralne padove Nurudina - mehanizam vlasti : "Nije samo mehanizam
vlasti tajanstven; tajanstven je jezik, metafora je {ifra, svaka poruka je
vi{ezna~na, pa samim tim zlo se mo`e proglasiti za dobro, zlo~in za humano
delo, la` za istinu". - Verujem, a to i nije te{ko pokazati, da je - Seli} napisao
uspeliju kwigu od Savi}a, napisao je - ~ini se - kwigu kakvu je poku{ao da napi{e
Savi}, ali to je daleko od onoga kakva bi se sjajna kwiga o tome mogla napisati!
175
Miroslav Luki}
Li~nosti koje su se izjasnile povodom objavqivawa
spomenutog Seli}evog teksta31, poku{avaju}i da budu trezvene i
kriti~ne, svrstane u odnosu na Istinu, do`ivele su (kad je ve}
utihnula tzv. polemika) da u jednom pamfletskom dnevniku u
nastavcima budu `igosane kao oceubice i boq{evici.32
U polemici je uzeo u~e{}a, izme|u ostalih, i {iroj javnosti
nedovoqno poznati po`areva~ki pisac Dragomir Mati}.33
Etiketiran je kao fa{ista, tj. zato~nik nekakve ^ISTE
SRBIJE.Na takvo ne{to mogli su da se usude ne~isti duhovi, tj.
sledbenici i pobornici tzv. evropskog humanizma i la`nog
demokratizma na{ih pisaca34...
_________
“Strava”
Savi}, daqe, navodi poznati primer de~aka Pavlika Morozova, koji je svoga oca
"u otvorenom pismu omladinskoj organizaciji optu`io da krije i utajuje vi{kove
svojih proizvoda, koji su i te kako bili potrebni radnim qudima prve
socijalisti~ke zemqe. Na osnovu toga pisma kulaka su osudili na zatvor. Po
odle`anoj kazni, otac se napio i na mrtvo istukao sina. Desilo se to 1932.
godine, u vreme uspiwawa Staqinove zvezde. Pavlik je posmrtno progla{en za
heroja Sovjetskog Saveza (....) podignut mu je spomenik. Pavlikovo pismo
pionirskoj organizaciji ( u kojem je denucirao oca) objavqeno je na prvoj stranici
"Komsomoqskaja pravda". U kwizi Neka istorija sudi, prvi put objavqenoj na
italijanskom (....), Roj Medvedev navodi da je Staqin za vreme jedne od
uobi~ajenih sedeqki u svojoj da~i pred najbli`im saradnicima za Pavlikovo pismo
rekao da je "~edno kao vatra" ". - Savi} je, dakle, naveo originalan primer, da bi u
stvari, verovatno, vratio milo za drago, pesniku Matiji Be}kovi}u (zato {to je u
ve} spomiwanoj februarskoj izjavi za NIN, 14. 2. 1992, napisao: "Seli}ev tekst
je sjajno napisan, ~edno kao vatra...", itd.). - Da je Matija Be}kovi} "oceubica",
da je denucirao, da se odrekao svoga oca - onda bi Savi}eva kwi`evna aluzija bila
primerena. Me|utim, oca pesnika Be}kovi}a su, kao ~etni~kog komandanta,
likvidirali potomci boq{evika, u~enici Staqina. Da li je pesnik Be}kovi}
vremenom postao boq{evik i staqinista, ili se to Savi}u potkralo u nastupu strasti
`estoko povre|ene sujete? - Be}kovi} nije ubio svoga oca, a nije to u~inio ni
profesor Nikola Milo{evi}, uzgred budi re~eno i profesor kwi`evnosti
Milisava Savi}a. Nisu svoje o~eve ubili ni Mom~ilo Seli}, Dragomir Mati},
ni Aleksandar Luki}. Ni doslovno, ni u prenosnom smislu.
33
Objaviv{i u NIN-u prilog DECA STRAVE (6. mart 1992), a koji
mesec kasnije u "Borbi" (15 - 16. avgust 1992) AN\ELI NASIQA NAD
DUHOM.
34
Toj temi }e biti posve}ena du`na pa`wa, na slede}im stranicama. Sa
neizbe`nom dokumentacijom i argumentacijom. Prevrednovawe druga~ije nije ni
mogu}e osim razobli~avawa varalica i {karta, profitera, la`ova i udvorica...
31
32
176
NE^ISTA SRBIJA I
SU[TINA HUMANIZMA I DEMOKRATIZMA
DOMINATORA, NAREDBODAVACA, SAU^ESNIKA I
PRIU[NIKA
[ta je progres za Tita i kwi`evni~ko - umetni~ku bulumentu, koja
se proslavila opevaju}i ga i slikaju}i? Nisu li ba{ poneki srpski
intelektualci druge polovine HH veka poku{vali da prenesu na Kult Vo|e
neke crte svetog Save?I {ta je progres za svetog Savu?1
Na evropskom Zapadu, i uop{te na Zapadu, "hri{}anstvo se
postepeno pretvaralo u humanizam...”2
________
1
Za Svetog Savu PROGRES nije "ni{ta drugo do pobeda nad smr}u; a
to zna~i: pobeda nad zlom, nad grehom, a kroz to - osigurawe besmrtnosti za
sva~iju du{u posebno, i za na{u narodnu du{u zbirno. Drugim re~ima, za svetog
Savu progres je ovo: ste}i Gospoda Hrista, `iveti u Wemu, Wime i radi Wega,
i na taj na~in savladati greh i smrt u sebi i u bli`wima oko sebe..." - Ava
Justin Popovi}, znao je sudbinu srpske kulture i srpskog ~oveka. Ba{ zato {to je
Srbija na opasnoj vododelnici dve kulture, zenice srpske du{e pe~e ogweno pitawe:
evropski ~ovek ili svetosavski Bogo~evek? - "Od odgovora na to pitawe, zavisi
sudbina na{e narodne du{e i u vremenu i u ve~nosti. @elite li da du{a na{eg
naroda zablista nezalaznom svetlo{}u; `elite li da od prolazne postane
neprolazna, od neslavne - slavna, od smrtne - besmrtna, od vremenske - ve~na, od
~ove~ne - bogo~ove~na, onda izaberite svetosavskog Bogo~oveka..."
Srpski komunisti, potomci ruskih boq{evika, dali su odgovor na pitawe
srpskog duhovnika; izabrali su evropskog ~oveka; nametnuli su evropskog ~oveka i
pakao. - "Kultura" srpska druge polovine HH veka nije pravoslavna kultura,
bogo~ove~anska; ona ne po~iva na li~nosti Bogo~oveka Hrista. U woj se Bog
potcewuje na ra~un ~oveka, i ~ovek na ra~un Boga. Tu, prirodno, nikad nije
postignuta idealna ravnote`a niti ostvarena savr{ena harmonija izme|u Boga
i ~oveka! Tu puno}u i savr{enstvo svoje li~nosti nijedan umetnik ili pisac
nije postigao kroz sjediwewe s Bogo~ovekom. Bogo~ove~nost je ona osobina kroz
koju se projavquje sva mnogostruka sveobuhvatnost pravoslavne kulture. Srpska
kultura je obescenila svoj najstariji i najdubqi kult tokom HH veka...Koji je
taj srpski pisac, u HH veku, od Bore Stankovi}a, do Ive Andri}a, Crwanskog,
Peki}a, ili M. Pavi}a, u ~ijem je opusu Istina osovina oko koje se okre}u svi
svetovi, gorwi i dowi?
Pisci koji su prihvatili evropski humanizam, prihvatili su i wegovu
agoniju. Prihvatili su i apokalipsu vremena u kome `ive: i u wima su se spojili
u`asi koji se nikada znali nisu. Zasnivaju}i sebe na ~oveku, na demokratiji,
socijalisti~koj demokratiji, zasnovali su sebe na najvulkanskijem tlu. Vulkani
su po~eli da rade, kada im se ~inilo da su na vrhuncu svojih karijera i da im ni
smrt ni{ta ne mo`e.
2
“...Dugo i naporno je Bogo~ovek su`avan, i najzad sveden na ~oveka: na
nepogre{ivog ~oveka u Rimu, i ne mawe nepogre{ivog ~oveka u Berlinu. Tako je
177
Miroslav Luki}
Za{to srpski kwi`evnici, koji znaju Istinu, pre svega
istinu o pogubnosti nihilizma i anarhizma, kao logi~nom
zavr{etku evropske kulture, nisu progovorili o tome?3
Da li ima i jednog srpskog kwi`evnika druge polovine HH
veka koji `ivi istinskim Bogo~ove~anskim progresom?
Da li ih ima u velikom svetu?
Ve}ini kwi`evnika nije bilo stalo da se oslobode greha i
smrti i sticawa ose}awa besmrtnosti, jer su bili okovani grehovima
i kumirima.4 Mra~na sila ih je otupqivala i sparu{ivala je u wima
ose}awe besmrtnosti, te oni ose}awem ni mi{qu nisu dosezali Boga
`ivog i istinitog. Takvi qudi su osaka}eni, tu|e igra~ke,
arlekini...
_______
postao zapadni hri{}ansko - humanisti~ki maksimalizam, papizam, koji od
Hrista uzima sve, i zapadni hri{}ansko - humanisti~ki minimalizam,
protestantizam, koji od Hrista tra`i najmawe, pa ~esto i ni{ta...."
3
Seli} je objavio ~lanak, "Strava", koji je bio tre`wewe od pijanstva
titoizmom, od opijenosti ideologijom, zlom i grehom; Seli} je postepeno
osposobqavao sebe za razlikovawe dobra i zla i sticao je izvesnu sposobnost
rasu|ivawa, koja jo{ uvek nije blagodatna i evan|eoska. Pa ipak, li~ilo je to na
podvig - podvig tre`wewa sebe, tre`wewem uma, tre`wewem du{e od pijanstva
najve}eg greha epohe Hokus - pokusa. Da li je Seli} kao pisac u stawu da dovoqno zna, i
stvarno zna {ta su dobro i zlo, naro~ito zlo, u svojim posledwim dubinama i
suptilnim finesama? Da li je Seli} svestrano oblagoda}ena, ohristovqena
li~nost koja zna do tan~ina i tajnu dobra i tajnu zla?
4
Ateisti, stizali su do najlogi~nije i najprirodnije posledice akosmizma, do atomizacija. - Bili su nihilisti, jer su priznavali kao apsolutnu
vrednost Kumira, Vo|u. Verovali su u progres u vodenici smrti. I u najzdravijim
telima najve}ih kwi`evnika titoizma ono {to je trajnije i od samog zdravqa
be{e smrt. Revolucije zapo~iwu smr}u i krvqu se zavr{avaju. Jeziva i
neuklowiva realnost smrti uverila je i dobar deo ~ove~anstva i revolucionare
na sve ~etiri strane sveta u dogmu : da je smrt neophodnost. Papizam,
jezuitizam, protestantizam, socijalizam, komunizam, tobo`wi demokratizam,
- na{li su na~ina da se odenu u lepe odore humanisti~ke kulture, koja
sistematski zatupquje u ~oveku ose}awe besmrtnosti dok ga sasvim ne
zatupi.Papizam, oslabqen, da bi obnovio svoje poquqano carstvo, u svojim laboratorijama,
proizveo je jezuitizam i u 19. veku socijalizam i komunizam. - Evropski, dakle i
srpski ~ovek HH veka: fenomenalno je su`en, opatuqen, osaka}en, smawen i sveden
na razlomak, odlomak ~oveka, jer je iz wega istisnuto svako ose}awe beskrajnosti
i beskona~nosti. Uveden je relativizam, rodona~elnik anarhizma i nihilizma.
Bogo~ove~anski progres, istinski progres - antiteza humanisti~kom progresu,
blizak je srpskoj narodnoj du{i i drag srpskom narodnom srcu.U~inio ga je bliskim
i dragim najve}i neimar bogo~ove~anskog progresa u istoriji Srba: sveti Sava.
Bogo~ove~anski progres od ~oveka do Bogo~oveka, - kako pi{e Justin
Popovi} - od smrti do besmrtnosti ostvaruje se prera|ivawem sebe pomo}u
evan|elskih podviga, jer se pomo}u wih savla|uje smrt i obesmr}uje du{a,
obesmr}uju misli, obesmr}uju ose}awa.
178
NE^ISTA SRBIJA I
Tito je verovao da je Socojalisti~ki savez bistra voda u
kojoj se vide mnoge `abe (kritika je u svoje vreme bila upu}ena
srpskim komunistima). Meni se ~ini, da je titoizam bistra voda u
kojoj se vidi svaka `aba.Seli} je pozvao svoje kolege i savremenike na
suo~ewe5.
___________
5
"Znam da sam ovim svojim napisom prekr{io neki Red, ne samo od qudi
- tako Seli} zapo~iwe svoju "Stravu". Mo`da sam, ovim svojim re~ima,
definitivno prokleo samog sebe (iako je, ~ini mi se, to ve} ura|eno, nekada davno,
bez moga prisustva!); znam da je Svet uvek isti i da smo mi uvek isti i da jedino
Bog podaruje milost. No, tako|e znam da ako ja o ovome ne{to ne prozborim, niko
ne}e........
nema kraja na{em propadawu : svi na{i nasilnici jo{ su tu, `ivi i
zdravi i sasvim imuni ma {ta svet misli o wima (Batri} Jovanovi}, {ef onoga
SKOJ-a ~iji su aktivisti zapalili biblioteku manastira Mora~e, danas je
vedeta koja se ne skida sa TV , postavqaju}i delegatska pitawa o svemu i
sva~emu, kao da nije - od po~etka - gradio upravo sve to {to danas dovodi u
sumwu) ; za sve wih, svet je uvek i bio samo TANJUGOV crveni bilten uz
jutarwu kafu, a zaista va`no samo ono {to im se psrema po raznim
"strukturama" i "sredinama" gde se jedan pred drugim isti~u, merkaju}i jedni
drugima mi{i}e i gardove..."
Vredi da se navede jo{ nekoliko odlomaka iz Seli}evog zapisanog o~ajnog
"krika" savesti. - " “Socijalizam" za mene zna~i i one godine kada su nas davili
kao ma~i}e u lavoru, pojedina~no i precizno, ~uvaju}i nam mesinu ("bazu") po
raznim mardeqima, buxacima, ili progonstvima, te svesrdno rade}i na na{oj
"nadgradwi", koju su sve{tenici, nekada davno, zvali na{om du{om. Za mene je
"socijalizam" i Milisav Savi} i Marko Nedi} i neizbrojni wima sli~ni
deoni~ari nove / stare Borbe i neimenovanog Novog Poretka, koji bi da
nam uvale, jo{, takozvanu {vedsku varijantu, od koje je, u svoje doba, morao da
emigrira Ingmar Bergman; za mene je svaki socijalizam (pa zvali ga i
"liberalnim kapitalizmom") samo pir smrti (makar i duhovne), neprekidna
svetkovina podlosti i la`i, stalnog upirawa prstom u nekog drugog, nikada u
sebe ("ni~ega iz svoje biografije se ne stidim " - Milisav Savi}), raznih
"kadrova" o "kadrovika" kojima je sama Istorija dala mandat da nas - sve ostale
- vode kuda im je drago, bez obzira na ikog, na i{ta.
A kada moj ro|ak ka`e "socijalizam", usta su mu mala - pa i ne~ista
- da tu re~ proturi kroz wih, pomalo se gu{i od wene veli~ine, zubi mu se oko
we pode{avaju, i jezik i nepca, mozak napose. Za mog ro|aka je i "socijalizam" i
"komunizam" vreme one wegove beskrajne mladosti kada je znao da nema drugog
boga do Progresa, i da je Staqin wegov prorok (potom Tito, dekretom, pa
daqe...) U toj svojoj mladosti moj ro|ak je otimao (kao, recimo, Mihajlo
Markovi}, ili Tasa Mladenovi}) i to zvao "otkupom", lagao ( kao moj otac, ili
Moma Markovi}, to su zvali "radom sa masama", "informativnom delatno{}u",
"agitpropom", kako li ve}), i ubijao (kao \ilas, Antonije Isakovi}, Ko~a
Popovi}, ili Jovo Kapi~i}: Mo`da nije povla~io oroz, ali jeste, bez sumwe,
potpisivao re{ewa, ili slao "izve{taje" u "centralu" odakle su ve} dolazili
drugi, obu~eni i ve{ti da Revoluciji o~iste put, da "crvenim terorom" odgovore
na usahlo odu{evqewe, ili, ne daj bo`e, otvoreno protivqewe).
179
Miroslav Luki}
Seli} je zaista `estokim istupom zapo~eo dijalog o srpskoj
duhovnoj klimi i nije bilo te{ko predvideti kako }e u wemu pro}i
i da li }e na kraju biti gubitnik ili dobitnik. NIN nije imao
nameru da u tom dijalogu bude sudija. Savi} je Seli}ev tekst nazvao
"pamfletskim", a urednicima NIN (zato {to su uop{te obelodanili
Seli}evo "Izdvojeno mi{qewe") pripisuje "boq{evi~ki manir. Boq{evizam je, rekao bih, PRE SVEGA QUTWA NA
NEISTOMI[QENIKE (sva isticawa - M. L.)" . "Prozvani"
poimence u Seli}evom spomenutom tekstu, nisu prihvatili
"dijalog". Pre svih je, uvre|eni, pisac Milisav Savi} umukao, {to
je, naravno bilo samo naizgled. Oglasilo se nekoliko poznatih pisaca
: Matija Be}kovi}6, Bo{ko Petrovi}, Nikola Milo{evi}7,
Slobodan Rakiti}, Laslo Vegel... Vegelu se ~inilo da je Seli}ev
tekst "`estok", "delimi~no nepravedan", i nije mogao da odredi
"ta~nu granicu izme|u istine i ideolo{kog revan{izma,
naro~ito u dana{wem difuznom i arhai~nom vremenu".
_________
Po mom drugu (~iji je otac bio komunista i buxa), uvek vidim kako
vetar duva, i znam da ne mogu da se iselim, iako imam ameri~ku Zelenu kartu za
koju bi on, mo`da prolajao i na mesec.
Ovde }u umreti, ili poginuti, svejedno - ve} mi je Veselin \ureti}
pretio na ulici da }e mi "presuditi" za neke re~i u Dugi, a ako me ne udesi on,
u~ini}e to neki drugi zvani~ni ili nezvani~ni slobodar, borac za narodna prava,
policajac, dou{nik, ~ovek od ~asti, ~uvane i vol{ebno sa~uvane kroz pedeset
godina be{~a{}a, li~nog i kolketivnog. @ivot, ~ini mi se, volim bar kao moj
drugar koji se obi~no raduje samo pijan (alkos je postao davno, davno, kao i mnogi
na{i zajedni~ki prijateqi jer je, ~ak i u komi i izmaglici, svet, ipak, isuvi{e
lep da bi iko jurio po gradu za puke re~i, a kamoli za huda dela).
Ako sve ovo i pre`ivimo, i ako se ni{ta bitno ne bude promenilo, ako
nam se uz Batri}a Jovanovi}a i Antonija Isakovi}a, uz Slobodana Milo{evi}a
i Radomana Bo`ovi}a, ozvani~e jo{ i Dragoslav Bokan, Vojislav [e{eq,
Milisav Savi} i Radoslav Brati}, ako nas u dvadeset i prvi vek uvede Mili} od
Ma~ve (Kostur Radovanov), ako nam Milovan \ilas i daqe bude delio lekcije,
ako ovde, kao u ^e{koj, ne bude izglasan zakon o moratorijumu, od bar deset
godina, na javnu delatnost qudi koji su sve ovo svojim umom, srcem i mi{i}ima,
sagradili, odr`ali, i koji ga i daqe dr`e onda vi{e Srba biti ne}e, taman kao
ni Srbije, bez obzira na to ko se bude ba{kario obalama Save, Dunava, Morave ili
Ibra.
Mongoli su danas narod od 4, 5 miliona, pam}ewem jo{ zakucani za
Atilinog naslednika (a Lewinovog, Staqinovog, i Brozovog prethodnika)
Xingisa: velikana koji je verolomstvom, la`ju, i terorom - uz vojnu silu ustanovio carstvo koje se {irilo, kao bolest, sve do na{ih obala, pre nego {to
su se varvari vratili u svoje jurte, da svoju sramotu slave bar jo{ hiqadu
godina..."
6
Matija Be}kovi}: "Seli}ev tekst je sjajno napisan, precizno
naslovqen, ~edan kao vatra. Sli~an eksploziji metana u rudnicima. Imenovani
su sporedni, ~esto slu~ajni, mogu se lako zameniti drugima. Samo jedan je
180
NE^ISTA SRBIJA I
Oglasio se i malo poznati pisac iz unutra{wosti Dragomir
Mati} "`estokim" prilogom (NIN, 6. mart 1992), "D e c a s t r
a v e".8
_________
nezamenqiv, a to je sam Seli}. Ve} ne pamtim koga je sve pomenuo, samo wega ne}u
zaboraviti. - Tekst je potresan i niko ko ga ~ita nije siguran da ne}e nai}i na
svoje ime. Nema druge ra~unice osim one da mu se prigovori da je nekoga po{tedeo.
A NAJMAWE JE [TEDEO SEBE. A kad je neko bespo{tedan prema sebi, sti~e
pravo da takav bude i prema drugima. NEBOLE]IVOST PREMA SEBI JE
RETKA POJAVA, AKO JE UOP[TE I IMA U NA[OJ [email protected]
Ko bi hteo da ga boqe razume, trebalo bi da stane na wegovo mesto. Najpre da
nedu`an robija, potom da `ivi kao izgnanik, a onda da se vrati i ostane ni tamo
ni ovamo. - Piscima najpre pucaju trpila. OVAKAV ISTUP JE PRVI, ALI
NE]E BITI JEDINI. Najavquje i kako stoje trpila naroda. I kao da se sve
ru{i, nego i pro~i{}uje i nagove{tava. Seli} se pobunio SAM PROTIV SVIH,
to uvek potresa qudska srca".
7
Nikola Milo{evi}: "kad neki autor neku nagradu danas primi, a sutra
je vrati, sa obrazlo`ewem koje nikako ne mo`e biti na~elno, onda za takav ~in
nema nikakvog opravdawa. - Pro~itao sam pa`qivo napis Mom~ila Seli}a. Ima,
svakako, u tonu i na~inu tog napisa ne~eg pamfletskog i utoliko je Milisav
Savi} u pravu. Nije, me|utim, bitno kojim i kakvim se tonom i na~inom ne{to ka`e,
bitno je da li je ono {to je re~eno istinito ili neistinito. - Mom~ilo Seli} tvrdi
da je Milisav Savi} miqenik svih prethodnih komunisti~kih re`ima. Svako ko ne{to vi{e zna
o karijeri Milisava Savi}a u minulim godinama ne mo`e, ruku na srce, a da se ne slo`i
sa ovim Seli}evim tvr|ewem. - Istina, moglo bi se re}i da jedno glasilo ~iji je
`iri nagradio nekog pisca mo`da mora odbiti da objavi ~ak i napis u kome se
istinito i kriti~ki govori o dru{tvenoj i politi~koj delatnosti tog istog
pisca. - [to se mene ti~e, siguran sam da svaka ona redakcija koja "{titi" svoje
laureate od istinitih i opravdanih kritika, zavode}i tako poseban oblik
cenzure, prakti~no sledi onu istu boq{evi~ku ideologiju protiv koje Milisav
Savi} TEK SADA, PRVI PUT U @IVOTU, [email protected] SVOJ GLAS. - Prema
tome, objavquju}i napis Mom~ila Seli}a, redakcija NIN - a brani jedno od
osnovnih demokratskih prava, pravo na javnu kriti~ku re~, i ostaje nam samo da
po`elimo da i ubudu}e pri tom svom demokratskom opredeqewu ostane..."
8
"... Pro{lost smo zaboravili, sada{wost i budu}nost potro{ili na
organizovawe rasko{nih pirova vampira, odgajawe novih generacija goni~a i
tamni~ara, na zidawe wihovih vila i rezidencija i kupovinu nakita za crvene
kurtizane. Osim {to smo najdosledniji samouni{titeqi, sneva~i carstva
nebeskog, nenadma{ni umetnici u prefarbavawu stvarnosti koja nam se ne svi|a,
{ta smo uistinu mi kojima nijedno upozorewe ni{ta ne zna~i?
Po navici se sre}emo, iz navike pitamo jedni druge za zdravqe, iako nas
to zapravo uop{te ne zanima, po navici odgovaramo da nam je dobro, la`emo se i
znamo to, ali nastavqamo, jer ne znamo {ta bismo drugo i jer smo zaboravili
kako je izgledao svet u kome su qudi pri susretu pozdravqali jedni druge
pozdravom u kome se ose}ala briga za zdravqe i `eqa da tom drugom bude boqe.
Poku{avamo, dodu{e retko, ali i tada uglavnom ne uspevamo, da se
iskobeqamo iz {ablona i smrtonosnih mera potkupqive, pa, dakle, sasvim
predvidqive stvarnosti, koja zna~i pre`ivqavawe. A pre`ivqavawe nije `ivot.
Pre`ivqavawe je upravo to {to mu i ime kazuje : pre`ivqavawe, surogat
`ivota do koga se sti`e sa malo ili bez malo truda, ~ije je trajawe neizvesno,
a cena varijabilna; ono {to u jednom trenutku izgleda lepo i korisno, jer je
181
Miroslav Luki}
Svaki ~ovek i svaki pisac ima pravo da se brani, kada je
napadnut. To va`i - kako za Milisava Savi}a tako i za Dragomira
Mati}a.
________
postignuto bez napora, ve} u slede}em mo`e biti gorko i odvratno, i mi bismo
da ga se odreknemo, da ga, ako je samo mogu}e, poni{timo.
A nije mogu}e.
Sve ~e{}e se, naime, budimo sa ose}awem teskobe kojoj ne znamo ni imena
ni porekla. Ni na javi vi{e ne uspevamo da oteramo ose}aj gu{ewa i s mukom
razlu~ujemo gde je prestao san. Probudimo se samo i sa u`asom ose}amo da nas je
dodirnula pusto{ ili msrt sama i da nam ni bu|ewe ne donosi `eqeno olak{awe.
Nepoznata neka vrsta vowa, najsli~nija vowu le{a, {iri se zemqom, vodom i
vazduhom i mi sa stravom prime}ujemo da se taj vow {iri od nas, koji smo
pristali na stvarnost slepih ma~i}a u kojoj se odavno ne zna ko je kome rod, i
kakav.
Budimo se sa ose}awem da na{i roditeqi nisu na{i, da su nam
podmetnuti, i sa u`asom buqimo u naje`ene vratove i pognute glave o~eva, za
koje ne znamo da li su samo qudi zadu`eni da igraju uloge na{ih o~eva i po~iwemo
da ih mrzimo i ose}amo da i oni mrze nas.
Mrzimo i bra}u na{u i sestre, jer ne znamo ko nam je od wih uistinu
rod, a ko tu|inac, kao kukavi~je jaje podmetnuto u ogubano gnezdo, jer porodice
na{e odavno vi{e nisu porodice nego kotili{ta kopiladi.
Po~iwemo da mrzimo vlastitu decu, jer ne znamo da li su zaista na{a
ili nam je neko po zadatku pravio. Neki od nas shvatili su da smo stigli do dna
i presudili sami sebi. Ve}ina nas, me|utim, nema ni kvaliteta ni snage za to.
@ivimo od slu~aja do slu~aja i od mr`we svega i sva~ega i svakoga, upravo stoga
{to polako po~iwemo da shvatamo da je ono {to nas davi zapravo na{ san, ne{to
{to je nekada bila na{a svetla budu}nost. Ovaj bolesni strah, dakle, budi
slutwa, ose}aj da ni{ta mo`da nije na{e, da mi sami nismo ni~iji, da je svet
oko nas la`an i mi u wemu nestvarni i suvi{ni, vlasnici pusto{i koja je na{a
dostignuta budu}nost.
Poku{avamo da se priberemo, da utvrdimo gde je do{lo do zamene u kojoj
smo ostali bez dru`ica na{ih, bez roditeqa, bra}e, sestara i dece na{e, i
vidimo da to nije nikakav izdvojeni trenutak, sat, dan ili godina, ve} su to
svi trenuci od ro|ewa na{eg do smrti.
Po~elo je, kao i sve na{e potowe nesre}e, na Kosovu, gde smo pogubili
posledwe na{e prave o~eve, i bra}u, i decu.
Posle su nam o~eve zamenili Turci, a potom turske sluge, Milo{
Obrenovi} i wegov pogani nakot, koji je uni{tio ono malo samonika {to je
preostalo iza Turaka i zagadio i trajno otrovao srpski narod, i na kraju
komunisti koji su nastavili da nam prave bra}u i decu na{u i unu~ad, koji su
poput crvene morije opusto{ili du{u i ogubali samo bi}e ovog nekad veselog i
zdravog naroda, pretvoriv{i nas u `bire i prostitutke, kojima se bez napora i
opasnosti mo`e manipulisati do msrti, pa ~ak i posle smrti.
O~evi koji to nisu pravili su nam bra}u koja to nisu i unu~ad i
praunu~ad, a zbog toga {to smo pristali na takvu stvarnost ni{ta vi{e nije
na{e i ni{ta i ne zaslu`ujemo.
Hajde da iskoristimo priliku koju nam je pru`io Seli}, da razbijemo
}utawe koje je vekovima bilo na{ zanat, da poni{timo i trajno ne{kodqiim
u~inimo ropsku poslovicu "]utawe je zlato", tako {to }emo joj strgnuti masku
na{e vrhovne (la`ne) mudrosti, i oduzeti joj pravo da bude na{a sudbina, na{ih
182
NE^ISTA SRBIJA I
SUO^AVAWE SA ISTINOM.- Od utorka 11.
do
subote 15. avgusta 1992. godine, BORBA objavquje u nekoliko
nastavaka "Dnevnik pisca" Milisava Savi}a. Posledwi - peti
nastavak Savi}evog "Dnevnika pisca" ima karakteristi~an podnasalov:
"Oceubice"9.
_______
potomaka radi.
Jer neki od onih koje je Seli} pomenuo ve} pripadaju tre}em ili
~etvrtom e{elonu nacionalnih veli~ina, proizvedenih u
pomenutim
socrealisti~kim fabrikama za umetnike, a {ta su oni, dana{wi korifeji,
odgojili za peti ili {esti e{elon - ostaje tek da se vidi.
Jedan broj tvoraca, kreatora prototipa dr`avnog umetnika (tako|e
srpska verzija), odavno je pod zemqom, ali zbog onih koji zaista ne znaju, ali i
onih koji znaju, ali se trude da po svaku cenu zaborave, nije naodmet pomenuti
barem neke od wih, svejedno, jer wihov zli u~inak, na `alost, ne umire s wima.
Trifkovi}e, [}epanovi}e, Kolunxije, Savi}e, Brati}e i ko zna koje jo{
pojce i naratore, literarne [}epane Male, otkrivali su, oblikovali i
"stvarali" univerzalni komunisti~ki `reci : Oskar Davi~o, Marko Risti},
Eli Finci, Muharem Pervi}, Zulfikar Xumhur, Petar Xaxi}, Milosav
Mirkovi}, Vuk Krwevi} i mnogi drugi znani i neznani, do`ivotni usre}iteqi
beogradske i srpske kulture.
Neki od wih od oslobo|ewa do danas, a neki jo{ i danas, milostivo
ukazuju ~ast na{oj kulturnoj stvarnosti, svojim u~e{}em u svim ili gotovo
svim zna~ajnijim `irijima i svojim ure|iva~kim ume}em, i verovatno }e ih samo
smrt od starosti spre~iti da nastave da nas usre}uju, sve dok ijednog Srbina
bude u `ivotu.
Na{e }utawe je ono |ubrivo koje je omogu}ilo da kepeci izrastu u
razgoropa|ene jednooke titane, da crveni Pantagrueli i Gargantue u gotovo
jednom zalogaju skrckaju na{u kulturnu i istorijsku pro{lost, da bi, po{to su
pobili i osakatili sve {to se usudilo uspraviti u wihovom prisustvu,
neka`weno nastavili da nam se satanski cere u lice, neki iz zemqe (Mo{a
Pijade), neki sa naslovnih strana `alosnih na{ih novina ( \ilas, Tempo, Ko~a
i dr.), crveni i zadrigli, vampirski naduti od krvi srpske sirotiwe.
Hajde, da bar na kraju u~inimo ne{to qudsko: da umremo kao qudi.
(.....)"
9
"...Profesori su izbegavali da govore o stradawima pisaca u novom
re`imu, iako su komunisti i te kao dr`ali do "upotrebne vrednosti"
k w i ` e v n o s t i , d o d u { e n e u ekonomskom ve} u ideolo{kom smislu : sve {to
nije slu`ilo ja~awu i slavqewu zvani~ne ideologije, otpisivano je kao lo{a
kwi`evnost, kao neprijateqska propaganda. Vremenom je ovaj stav modifikovan:
kwi`evnost vi{e nije morala da direktno slu`i ideologiji, ali nije ni smela da
je na koji na~in dovodi u pitawe. Ukoliko se pridr`avao ovog uputstva, u
komunisti~kom ideolo{kom raju pisca je o~ekivalo mesto ukrasne, dobro negovane
biqke; ukoliko nije, progla{avan je za {teto~inu, parazita. Neposlu{ni pisci
su etiketirani kao "nezahvalnici": umesto da budu sre}ni {to ih dru{tvo
pla}a (malo, ali ipak pla}a!) za te wihove "izmi{qotine i budala{tine", za
te fikcije nikom potrebne (da, kobasice su potrebne!), oni uzvra}aju zamerkama
i pogrdama na ra~un svog dobro~initeqa", pi{e M. Savi}, u " Dnevniku pisca -
183
Miroslav Luki}
Dragomir Mati}, tada{wi urednik po`areva~kog ~asopia
"Brani~evo", likvidiran je potezom pera B. Stepanovi}10, kao
rasista - tj. nau~no utemeqeni Srbislavac!
_________
Varijacije 2". ([teta, {to, pri tom, ne ka`e kakav je on imao "tretman" kao pisac u
tom komunisti~kom raju? Da li je bio bli`e ukrasnim, dobro negovanim biqkama,
ili {teto~inama i parazitima, ili negde izme|u?)
10
U redakcijskom komentaru BORBE uz ovaj nastavak pi{e: "Vra}aju}i
NIN - ovu nagradu, autor je u kratkom pismu napisao da su najve}i ideolo{ki
likvidatori i batina{i potekli od onih koji su, u ime "svete ideje",
denucirali svoje o~eve i rodbinu. U ovom tekstu se, na neki na~in, poja{wava ta
tvrdwa".
Ni~im spomenuta B. Stepanovi} nije dokazala da je Dragomir Mati}
rasista i fa{ista! Naprotiv: Dragomir Mati} je od onih pridavqenih, {iroj
javnosti nedovoqno poznatih pisaca, koji je tek kao penzioner po~eo da
objavquje. Kao penzioner, nije bio u prilici da podsti~e nasiqe. Drugi su bili
u mo}i da brzo i muwevito pokre}u fizi~ko i psihi~ko nasiqe radi ostvarewa
li~nih ciqeva uvek prikrivenih nekim kazanim ili pokazanim (uniformama)
argumentima nacionalisti~ko - verskog sadr`aja.- Kakve veze ima kwi`evnik
Dragomir Mati} sa nau~no utemeqenim Srbislavcima, zaista nije jasno.- Zbog
~ega, dakle, B. Stepanovi} {iri klevetu i jednog srpskog intelektualca smatra
rasistom? Koji je pravi razlog? Da li zato {to je javno i hrabro u ~lanku "Deca
strave" (objavqenom u NIN - u 6. marta iste 1992. godine) ustao protiv "denucijanata,
krotiteqa i tamni~ara slobode misli", "nalogodavaca...programiranih an|ela
nasiqa nad duhom, kojima smetaju tekstovi koji zagovaraju moralnu
katarzu i istorijsko osve{}ewe naroda"? - U tom slu~aju, ako je ~lanak B.
Stepanovi}, samo vrsta "uvertire" za "DNEVNIK PISCA" Milisava Savi}a,
mo`e donekle biti "shvatqivo" i "razumqivo" za{to je Dragomir Mati} morao biti
oklevetan kao "etni~ki higijeni~ar" i rasista.
U istom broju BORBE ( 15. / 16. avgust 1992, str. 19, Polemike),
objavqeno je i "reagovawe" Dragomira Mati}a "An|eli nasiqa nad duhom".
Pismo Dragomira Mati}a. "Verovao sam da inkvizitorske
denucijacije, gestapovske poternice, staqinisti~ke optu`nice i sli~ni
pronalasci apostola kro}ewa i smrti, vi{e nisu mogu}i, i da ta vrsta
podmetawa, harangirawa i poziva na lin~, predstavqa jo{ samo mra~nu i ru`nu
mrqu na na{oj pro{losti.
Ja sam se, naime, i javio u NIN - u pomenutim tekstom, izazvan
harangom modernih inkvizitora, ~iji je ciq bio kwi`evno politi~ka
likvidacija, raspiwawe na krst, lin~ovawe, dakle, Mom~ila Seli}a (koga li~no
ne poznajem), pisca i ~oveka koji je odbio da, kao tolike moralne nakaze }uti o
na{oj zaga|enoj stvarnosti, o bauqawu po moralnoj kaquzi, o duhovnoj lepri koja
preti da razori samo bi}e srpskog naroda.
U tekstu iz koga je gorwi citat preuzet, govori se o komunisti~kom
nasiqu nad srpskom kulturom i istorijom, nasiqu ideologije i informacija nad
amorfnim javnim mnewem koje jo{ i danas rezignirano }uti i ~eka i nijednom
re~ju nije pomenuta niti "~ista srpska" niti ne~ista neka druga nacija osim
Turaka, kojima, pored pet vekova dugog fizi~kog zatirawa, dugujemo i genetsko i
duhovno zaga|ewe i srpskih zemaqa i srpskog etnosa.
Ni jedna druga nacija, dakle, nije tu pomenuta, ne zbog toga {to za
tako ne{to nije bilo razloga, nego prosto stoga {to je predmet pa`we toga
184
NE^ISTA SRBIJA I
Pi{u}i o detaqima iz biografije Miodraga Bulatovi}a,
Milisav Savi}, u stvari, navodi odli~an argument, tipi~an primer
profiterskih odnosa u dru{tvu i kwi`evnosti. Vladaju}i
________
teksta bio uzro~no - posledi~ni odnos komunisti~kog nasiqa i srpskog moralnog
posrtawa : molitva za katarzu koja nikako ne dolazi.
Novinar koji `eli da se bavi tako krupnim stvarima kao {to je
istorijsko nasle|e, posmatrano kroz prizmu istorijskog prava naroda u jednoj
vi{enacionalnoj dr`avi sa jedne strane i nacionalnih mawina sa druge strane,
morao bi da zna da komunizam nije nacija, te da pojam komunisti~ka kopilad ne
simbolizuju nacionalnu nego eti~ku devijaciju sistema vlasti.
B. S. kao i sve `rtve nasiqa ideologije i informacija sledi logiku
zamene teza i stoga ne uspeva da registruje trenutak u kome se `rtva pretvara
u progoniteqa, denucijanta, krotiteqa i tamni~ara slobodne misli.
Nalogodavci tih programiranih an|ela nasiqa nad duhom, kojima
smetaju tekstovi koji zagovaraju moralnu katarzu i istorijsko osve{}ewe
naroda, a ne smeta im kada politi~ko podzemqe, dekretom, nacionalne mawine
proizvodi u narodnosti, a versku sektu progla{ava nacijom, u prve redove guraju
svoje neuke juri{nike, dok sami ostaju u bezbednoj zavetrini, sve dok ne utvrde
da se mo`e otvoreno pristupiti egzekuciji nepodobnih pojedinaca.
Kada je pesnik Gojko \ogo utamni~en zbog kwige pesama "Vunena
vremena", za koju su dr`avni umetnici, pravoverni cenzori i liktori crvenog
Princepsa, posumwali da predstavqa napad na lik i delo omiqenog im Pontifex
Maximusa, wih nije zabolela sudbina pesnika, ali su zato zapenu{ali od besa kad
su deca zlosre}nog Jugoslovena i rodoquba Jezdimira Dangi}a, koji je za spas
jugoslovenstva ostavio mladost u kazamatima crno - `ute monarhije i na kraju
zavr{io pred cevima Brozovih egzekutora, u novinama objavili ~ituqu, kao znak
se}awa i po{tovawa za mrtvog roditeqa.
Ne smeta im ni hajka i lov na glavu Jovana Radulovi}a i skidawe sa
repertoara drame "Golubwa~a", ~ime se wenom piscu oduzima mogu}nost `ivota
od li~nog rada, a izbezume se kad Vojislav Lubarda dovede u vezu sarajevsko
kwi`evno - politi~ko podzemqe sa nekim od ispostava u Beogradu i pritom
neoprezno imenuje nekog od b e o g r a d s k i h k w i ` e v n i h j a n i ~ a r a .
Narogu{e se ti dervi{i i isu~u jezike - jatagane da wima raznesu jednog
od najumnijih intelektualaca mla|e generacije (urednika jedinog istinskog
jugoslovenskog kwi`evnog glasila "[email protected] RE^", 80 - tih godina, upravo
u periodu kada je to glasilo dostiglo evropski nivo) Gojka Te{i}a, kada se taj
pisac "drzne" , da, iz komunisti~kog mraka zaborava na svetlo iznese pokidane
ostatke literarnih niski, kwi`evnih ostvarewa nepodobnih, zabrawenih a nekih
bogme, kao takvih, i likvidiranih pisaca, a ni na pamet im ne pada da barem re~ju
osude hor ~avki i wihovih crnih horovo|a, kada se okome na jugoslovenskog (i
evropskog) pisca Danila Ki{a i bukvalno ga proteraju iz zemqe.
Nije im smetalo kada su svojevremeno wihove kolege, wihove duhovne
kolege, kwi`evnici polit - komesari polomili kosti i odbili bubrege jednom od
najve}ih pisaca na Balkanu Borislavu Peki}u (Bog da mu du{u prosti!), a potom
ga otpremili na Goli otok e da bi ga tamo nau~ili savijawu ki~me ili mu je
definitivno slomili, a do ludila ih dovodi ne samo pesni~ki vrisak i rasko{ni
talent, nego i privatni `ivot pesnika Branka Miqkovi}a, zbog koga se nije
mogao smiriti vo|a kwi`evno - politi~kih hijena, sve dok iz Zagreba nije stigla
vest da je pesnik Branko Miqkovi} prona|en obe{en (obesio se o granu
185
Miroslav Luki}
odnos u titoizmu je, dakle, bio profiterski11, amoralan. Ako je takav
vladaju}i odnos, onda su i sve kwi`evne nagrade i priznawa, od
najmawih do najve}ih ( od Brankove nagrade za najboqu kwigu pesama
na srpskohrvatskom jeziku do NIN - ove nagrade za roman godine) profiterske, amoralne, "tetovirane".
Milisav Savi} je odabrao da u svojoj odbrani, tj. u svom
"Dnevniku pisca", primeni strategiju savremene mitologije
zamagqivawa. Zbog ~ega je odabrao ba{ takvu strategiju, ovaj
pisac za koga se ne mo`e re}i ni da je naivan ni glup, ni
poluobrazovan?
________
drveta, ~ije ni stablo ne bi moglo izdr`ati te`inu wegovog tela!?) .
Samoubistvo je, razume se slu`bena verzija uzroka smrti.
Nije ih zabriwavala a kamoli smetala bezo~na pqa~ka izbornih
latifundija i feuda crvenih grofova i barona, bosova politi~ke mafije, koji i danas
u debeloj hladovini mirno krckaju i pre`ivaju svoj krvavi plen, ~iju }e decu jo{
decenijama pla}ati na{a deca i na{a unu~ad, ali je zato te puwene ptice,
prosto izbezumila i sama slutwa o tome, iskazana britkom re~ju ( Slu~aj poeme
"Poqska mu{tikla", "Kwi`evna re~", 1983), jednog od najtalentovanijih
srpskih pesnika mla|e generacije, Aleksandra Luki}a.
Savest ovih skupqa~a kwi`evno - politi~kih funkcija i titula, nije,
niti je mogla dirnuti sudbina pisaca kao {to su : Dragi{a Vasi}, Vladimir
Velmar Jankovi}, Vladan Stojanovi}, Svetislav Stefanovi}, Grigorije Bo`ovi},
Stojan @ivadinovi}, Niko Barbulovi} i brojni drugi pisci mu~enici, koji su
pobegli, nestali, jednom re~ju izbrisani iz kwi`evnosti i `ivota udarcima
ideolo{kog maqa, crvenog "Malleus maleficaruma", u rukama Eli Fincija,
Marka Risti}a i drugih komunisti~kih kwi`evnih dahija.
Ti okrutni, osvetoqubivi kompilatori tu|ih ideja i sudova,
uspani~eni tuma~i tu|ih misli, lovci tu|ih tajni i obrazaca `ivqewa,
imitatori tu|ih `ivota i mi{qewa, imaju mnogo vi{e mrtvih nego `ivih
"prijateqa", ta~nije, oni su prijateqi svih onih kojih vi{e nema.
O, imitatores servum pecus!
^iatalaca radi, ja moram re}i da mi nije poznata kwiga "^ista
Srbija", niti bilo ko od wenih autora, i da ne znam kojim su povodom i u kakvom
kontekstu citirali pomenutu re~enicu iz mog teksta, ali ho}u da verujem u
~asne namere qudi koji se koriste navodima tu|ih misli da bi potkrepili neku
svoju ili tu|u misao ili ideju, ~ija je namera tako|e ~asna, sve dok se li~no ne
uverim u suprotno.
Dovo|ewe moga istrgnutog citata u istu ravan sa citatom iz
zloglasnog "Majn Kampfa", ~ime mu se, {to je jo{ gore, pripisuju iste ili sli~ne
mra~ne namere, kao {to je to u~inila B. S. ne pripada svetu ~asnih namera..."
11
"[esdesetih godina Bulatovi} je, uz Andri}a, na{ najprevo|eniji
pisac. Zbog nekih jereti~kih stavova ("ja nisam pisac prve proleterske"), kod
nas je jedno vreme bio zabrawen pisac. Vremenom je Bulatobi} ubla`io, pa i bitno
modifikovao svoje stavove o "na{oj svetloj svakida{wici" a dr`ava mu je za to
izda{no uzvratila: dodelila mu je gotovo sve vi|enije nagrade i priznawa, koje
je on - {to se ti~e svog kwi`evnog dela - odavno bio zaslu`io"...
186
NE^ISTA SRBIJA I
Savi} nas izve{atava - {ta se de{avalo wegovoj ( 1945) i
Seli}evoj (1946) generaciji.12
Da li je - pomislio sam, ~itaju}i posledwi nastavak
"Dnevnika pisca" (Oceubice) - Milisav Savi} po{ao putem
dervi{a Nurudina iz Selimovi}evog romana? Da li je, drugim
re~ima, protiv svojih oponenata krenuo na isti na~in na koji
Nurudin misli (prema wegovim, Savi}evim napisanim re~ima) da
se mo`e ru{iti vlast (la`ima, spletkama)? Ako jeste, onda se
Savi} nije pobunio, te je, prema tome, i wegov "Dnevnik pisca",
li{en vi{ih, plemenitih ciqeva.13
_________
12
" A moja generacija je prven~e komunizma. Iako su nam o~evi (duhovni)
ispirali mozak najgorim ideolo{kim deterxentom, uterivali strah u kosti,
stvarali od nas poslu{ne robote, sve do nedavno, mi - generacija u senci, nismo
mogli da se po`alimo da smo - u pore|ewu s prethodnim i, izgleda, potowim
nara{tajima - lo{e pro{li. Osim retkih i zanemarqivih slu~ajeva, nismo punili
zatvore, nismo bili prinu|eni da se zbog ideologije odri~emo porodice i
prijateqa. (....) Ali, izgleda da je sada |avo stigao i po nas" ( M. Savi},
"Dnevnik pisca; varijacije 4). - Podvukao sam neka mesta u citiranom odlomku iz
Savi}evog dnevnika; ovaj srpski pisac koristi sintagmu "prven~e komunizma", iako
dobro zna da Srbi imaju stariji, orijentalniji i adekvatniji izraz : jawi~ar Dragomir Mati}, stvorio je, mo`da, jo{ adekvatniji izraz: Deca strave! - Titoizam
se, su{tinski, vratio na 1826. godinu, godine 1945, pa na daqe, obnoviv{i
regrutovawe svojih - ideolo{kih jawi~ara. Neki od tih titoisti~kih
novojawi~ara uspevali su da naprave veliku karijeru. Naravno, Milisav Savi} je
umeo da se prilago|ava, ali nikada nije dostigao izvanrednu mo} prilago|avawa
komunisti~kom sultanu; nikada nije postao prvi kwi`evni vezir.
13
Prise}aju}i se 1967. godine i predavawa prof. Vojislava \uri}a o "oce
- i - majkeubistvu u staroj Gr~koj, kqu~noj temi kod najpoznatijih
gr~kih tragi~ara. Ubistvo roditeqa, i nehoti~no a kamoli smi{qeno,
smatralo se za najte`i greh. Od pravedne i stra{ne kazne Erinija
ubicu nije mogao spasiti ni sam Zevs".
Pri tom Savi} spomiwe i mladog \uri}evog asistenta, dodu{e ne po imenu
(Nikolu Milo{evi}a?). Savi} zna doma{aj aluzije. Zatim pi{e o lapotu, obi~aju ubijawa
staraca od strane sinova, i poziva se na Joakima Vuji}a koji je upoznao dve oceubice, koji su
radili kao zatvorski stra`ari kneza Milo{a i izvr{avali kne`evu najomiqeniju kaznu batinawe po turu. ^inili su to stru~no - surovo. "Knez ih je obilato nagra|ivao, ali ih
nikada nije pu{tao u ku}u i za trpezu. Dr`ao ih je na distanci, kao pse ujeda~e, veli Vuji}." ^ak i jedan despot - knez, inicijator ubistva ro|enog Kuma
i Oca pobuwene Srbije, distancira se od oceubica.
Savi} navodi jedno Frojdovo pismo, datirano 13. maja 1916, koje s e
z a v r { a v a r e ~ i m a : "Moralni instikti su bespomo}ni u odnosu na bo`ju voqu.
U stvari, na na{im gre{nim potisnutim `eqama stvaraju se osnove moralnosti
i dru{tvenog pona{awa. Sve - od umetnosti do religije, od morala do filozofije
- poti~e od na{eg primarnog poriva za ubistvom oca"...
(Frojd je napisao ovo pismo nakon {to je u jednoj be~koj ulici
prisustvovao hap{ewu momka koji je "nekoliko trenutaka ranije
satarom raspolutio, kao biku, glavu svog oca").
187
Miroslav Luki}
Pri kraju "Oceubica", Savi} se dotakao “gr~kih vrlina”.14
Takvo ne{to je moglo samo pasti na pamet, da napi{e, na kraju
"sre}ne budu}nosti" samo jednom an|elu nasiqa nad duhom. [ta
je to Milisav Savi} svojim "Dnevnikom pisca" o "sre}noj budu}nosti",
"vunenim vremenima", fenomenu titoizma, pojasnio i potvrdio, osim svoje
povre|ene sujete, pi{u}i ve{to osmi{qenim osvetoqubivim tonom
protiv svojih neistomi{qenika stvari koje nisu ta~ne?
Savi} u svoje varijacije uvodi i nezaobilaznu pri~u o studentskim
demonstracijama 1968. godine i Plavokosog.15
_______
"Dragi mladi prijatequ, moje dr`awe do starinskih, da ne ka`em
gr~kih vrlina, obilo mi se o glavu", govori svom biv{em studentu V. \. uz kaficu, u svom
kabinetu u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti... - "...Profesor V. \. je odavno u
penziji, odavno daleko od o~iju javnosti. Ta~nije od onog dana kada (ga) je wegov
asistent - {ti}enik (Nikola Milo{evi} ? - M. L.) (u me|uvremenu je na
intervenciju V. \. bez po{tovawa uobi~ajene procedure, postao profesor), posle
organizovawa hajke i niza klevetni~kih napisa, naterao da se povu~e sa katedre.
"Nisam shvatao da `ivim u vremenima koja se - ne znam za{to - nazivaju moderna,
ukoliko se pod ovom re~ju ne ozna~ava kulminacija be{~a{}a i destrukcija svih
op{teprihva}enih moralnih vrednosti. Danas `alim {to nisam odgovorio toj
ni{tariji kako zaslu`uje - mada bi mi to bilo te{ko jer sam ga dr`ao za svoga
drugog sina. Ne da bih oprao qagu sa sebe ve} da bih toga batina{a spre~io u
pohodu na slede}e `rtve. Kad je jednom lako i bez otpora zatukao svoga oca, kad
je jednom, rastere}en i tobo` izle~en, ustao sa Frojdovog le`aja, taj momak je,
poput nekog pijanca iz najgore seoske kr~me, po~eo da mlati svoje kolege. [to je
najtu`nije, takozvana javnost je - a ona se kod nas slobodno mo`e uporediti sa
va{arskom gomilom - odu{evqeno prihvatila sve wegove likvidacije. Od vremena
kneza Milo{a pa do danas oceubice - batina{i su znatno poboq{ali svoj
dru{tveni i javni status: Milo{ im nije dozvoqavao da sednu za trpezu, a dana
s su se ne samo domogli te trpeze ve} i po~asnog mesta za wom..." - Uzmimo da je sve ba{ tako, ili da je bilo tako, kako Savi} pi{e, da se penzionisani univerzitetski
profesor svetske kwi`evnosti V.(ojislav) \.(uri}) "ispoveda" biv{em studentu
kwi`evnosti (Savi}u), uz kaficu i u ~etiri oka; me|utim, zapitajmo se,
da li su tom "poverqivom" razgovoru starog akademika i mla|eg pisca,
akademika koji dr`i do starinskih i gr~kih vrlina, primereni izrazi
krupno podvu~eni u Savi}evom tesktu? Tom Savi}evom akademiku i
univerzitetskom profesoru kwi`evnosti nikada, niko i nigde nije zabranio da se
oglasi, da napi{e crno na belo, makar za potomke, ako ne za savremenike, o slu~aju
koji navodi Savi}. - Savi}, na `alost, nije bio spreman na neprijatni razgovor koji
je pokrenuo Mom~ilo Seli}; Savi}u je bilo potrebno ne{to drugo,
pretpostavqam, da na svaki mogu}i na~in dovede u pitawe moralni integritet
svakoga koji javno podr`i kwi`evnika Mom~ila Seli}a u otvarawu su{tinskih
i goru}ih pitawa. Oni, koji podr`avaju, javno izneto, izdvojeno Seli}evo mi{qewe,
jednostavno su - oceubice, ni{tarije, batina{i, likvidatori, rasisti,
srbofa{isti, Srbislavci.
15
"Plavokosi se nije dugo zadr`ao u varo{ici: wegov otac Brko, ~uveni
varo{ki policajac i goni~ odmetnika, preme{ten je u Beograd, a odatle je ubrzo
krenuo u svet, kao diplomatski slu`benik. Nedavno se, po{to je obi{ao nekoliko
kontinenata, vratio u zeMqu i dobio visoko mesto u vladi. Me|u prvima je
188
NE^ISTA SRBIJA I
Seli} se zaleteo, naprosto prevario pomalo u proceni,
pru`aju}i Savi}u izvesnu argumentaciju za wegovu sumwivu i
iskonstruisanu tezu o - oceubicama. Savi} ima pravo na rezervu
prema Mom~ilu Seli}u, kao sinu pukovnika Udbe. Ali ne i na
rezervu prema Seli}u, kao autoru jednog romana.
_______
studentske demonstracije proglasio neprijateqskim", pi{e Savi}. "Wegov sin
Plavokosi nudi hranom i pi}em svoje drugove pobuwenike. Vo|a demonstracija
ka`e Plavokosom: "Uze}emo, ali nas ovim ni ti ni tvoj matori ne}ete
potkupiti. "Crveno bur`uj~e. Tatin sin~i}. Misli da je ovo zabava. Sve dok se
ne odrekne svoga oca, ne ra~unam da je s nama. Ovoj se vlasti nijedan ustupak ne
sme napraviti, ina~e je nikad ne}emo sru{ti," ka`e Vo|a demonstracija. "
Takve stvari zasmejavaju svojom naivnom motivacijom i shvatawem. Ali da
pomognemo eventualnom ~itaocu dodatnim obja{wewima samog Savi}a. Savi} (u svom
"Dnevniku pisca"), udba{a Brku opisuje kao oceubicu i antihrista, nasilnika i
nemoralnog ~oveka.Brka je, elem, tip junaka "vunenih vremena". Srpski Pavlika
Morozov je, u Savi}evim "Oceubicama" Pixama, koga je, kako sam svedo~i, najvi{e
"mrzeo". " Od kako je na {kolskoj priredbi pro~itao svoju pesmu u kojoj se odri~e
svog oca, narodnog neprijateqa i emigrantskog kolovo|e u Americi i kao siro~e
(majka mu je umrla na proro|aju) izabrao svog drugog oca, onog ~ijom slikom po~iwu
svi na{i uxbenici, Pixama maltertira gotovo ceo razred. Svaki prekr{aj
strogih {kolskih pravila - ili {to on dr`i za prekr{aj - prijavquje
direktoru". Pixama je, elem, tipi~ni jugoslovenski komunisti~ki novojawi~ar.
[to, razume se, Milisav Savi} nije, zar ne? - Savi} daqe pi{e : " Na{ junak
ponovo za dugo ne}e videti plavokosog vr{waka niti i{ta ~uti o wemu.
Verovatno je s ocem nastavio da {iri slavu samoupravnog socijalizma po metropolama
Afrike i Azije. Dvadeset godina kasnije, Plavokosi }e najpre napasti omatorelog
velikog diktatora, o~evog za{titnika i sveca, a posle wegove smrti, u vreme kad se
na komunizam svi budu obru{ili kao strvinari na le{inu, i svog komunisti~kog oca
i rodbinu, tako|e komunisti~ku, nekad bahate silnike a sada oronule i izlapele
starce. "]ale, ubijao si, jebo te bog! Ogrezao si u krvi ruke od ramena! Otimao
si, pqa~kao! ]ale, zna{ {ta si radio, jebo te bog!" napisa}e u stilu koji
odgovara jednom komunisti~kom enfant terrible s beogradskog asvalta. O~istiv{i i
o k a d i v { i d u { u i s p o v e { } u ( "nevinnaja kak agon"), uz bu~no
odobravawe ~itateqske svetine. Plavokosi }e tojagom raspaliti po svima oko
sebe : i po komunistima i po monarhistima, i po qudima od vlasti i po
disidentima, i po generalima i po rok peva~ima". - Ne treba ne{to mnogo bibera
u glavi, pa prepoznati, ko se u Savi}evim dnevni~kim zapisima, naslovqenim
"Oceubice", krije pod imenom Plavokosi.- Seli} je napisao o svome ocu slede}e:
"Godinama, decenijama, poku{avao sam da otkrijem da li je moj otac
ubio nekoga. S obzirom na to {to je bio pukovnik Udbe, razmi{qao sam, te{ko
da je mogao to da izbegne. - Tvoj otac, govorili su mi, nije ni mrava zgazio.
A drugi, tako|e ratni drugovi, rekli su mi: ubijao je, kako da nije! Nije
se druga~ije moglo, {ta ti zna{ o svemu tome?
- Toma Xaxi}, gledaju}i me u o~i (ose}am : nepoverqivo, nepoverqivo),
predo~io mi je da cela ta moja potraga za tim {ta je moj otac u~inio, poti~e
od moga straha za sopstveno potomstvo, jer sam mu i sam rekao da su stari Grci
bili ube|eni da se po~iweno zlo pla}a do ~etvrtog kolena.
- Verovatno o tome pri~a{, govori mi Xaxi}, jer `eli{ da
preduhitri{ neprijateqa, pa, mo`da, i samo zlo..."
189
Miroslav Luki}
Seli} jeste napisao boqu, zanimqiviju, uverqiviju kwigu
1992. godine od Milisava Savi}a. Pri tom treba re}i, da je rukopis
te kwige ~ekao godinama na objavqivawe, za razliku od
prilagodqivog Savi}a koji je svoje kwige objavqivao kod velikih
dr`avnih izdava~a bez muke. Ono {to je hteo da napi{e Savi}
(Hlebom i strahom), Seli} je napisao (IZGONOM).
Roman koji je Seli} napisao, jeste ne{to izuzetno kao prvi
roman jednog pisca, ali je daleko od potpunog raskrinkavawa titoizma;
osim toga, roman je prekasno objavqen da bi mogao imati po`eqan
dalekose`ni uticaj. ^udio sam se, dakle, Milisavu Savi}u, tome
da nije mogao da se pomiri da neko mo`e napisati boqu kwigu od
wega na odre|enu temu, kwi`evno uverqiviju.16
Savi} se, u svojoj odbrani, uhvatio, ostra{}en, naravno, kao
pijan plota, teme o oceubicama. Teme kojoj nije dorastao, ni kao pisac,
stvarala~ki, a ni moralno, kao ~ovek. S obzirom da je izabrao
kwi`evnu osvetu i jednu bezveznu tezu.17
________
Seli} o svom ocu ne govori jednostrano; on zna da je wegov otac pripadao
"avangardi" (onoj koju Seli} u svojim ko{marima sawa, sawaju}i da ju je "ubio". "Ubili smo i \ilasa, Mamulu, Qubi~i}a, Ko~u Popovi}a, Dra`u Markovi}a,
Tempa, Milo{a Mini}a. Gledali smo stare slike iz novina i debelih kwiga i
upore|ivali ih sa starcima koji su stajali pred nama, uglavnom }utke, ili nam
pquju}i u lice...")
16
Da je mudriji, trebalo je da to primi k znawu bez povi{ene temperature
i poku{a, ponovo, da napi{e ne{to uverqivije od Seli}a! Sigurno je kao ~ovek,
potro{io mnogo vremena na "Dnevnik pisca", umesto da se pozabavi vlastitim
porazom. Time bi u~inio mnogo vi{e za svoj talenat. Ve} priznati samom sebi
poraz, zna~i ivestan pomak, uspeh. Svaki istinski uspeh, dolazi iz mora drugih
neuspeha!
17
Prema Savi}evoj nemu{toj tezi, i pesnik poeme POQSKA
MU[TIKLA Aleksandar Luki}, mo`e se proglasiti oceubicom, vampiroubicom,
zato {to je dobro za{iqio glogov kolac za vampirsku avet . Istim "argumentima" bi
se mogao proglasiti oceubicom i Milovan Danojli} zbog pesme "Puna praznina", ili
Qubomir Simovi} zbog pesme "Jarac" ( "Kwi`evne novine", 749 -750 / 1. - 15 mart
1988). U krajwem slu~aju, i Fjodor Mihailovi~ Dostojevski bi se mogao - idu}i
tom savi}evskom logikom - proglasiti oceubicom zbog
romana "Bra}a
Karamazovi". Naravno, da je to nedopustivo, da je to ne{to {to pripada arsenalu
niskih strasti i udaraca, koji se vremenom vra}aju kao bumerang.
Digla se, dakle, velika pra{ina, po~ela je umesto razgovora misle}ih qudi,
sva|a - oko ~ega su se na |ubri{tu istorije uzroci i posledice otimali? Oko
otpadaka?
U dva svoja romana "]up komitskog vojvode" i "Hleb i strah", Savi} je
zapravo zahvatio povr{ni deo folklora titoizma, wegovu "fotogeni~nu"
fotografiju. Ni u "]upu komitskog vojvode", Savi} nije pesnik dostojan teme koje
se latio, a u romanu "Hleb i strah" je potvrdio da je kao mlad ~ovek, inficiran
Sistemom "preko hleba i straha". Napravio je uspe{nu karijeru, kao urednik, pre
svega, i kao pisac. Na tome mu uop{te ne treba zavideti. Dogurao je do urednika
190
NE^ISTA SRBIJA I
“FUSNOTA”. - U `ivotu i istoriji, kao i u
literaturi, postoji FENOMEN BUMERANGA. FUSNOTA je
delo bumeranga. U pretposledwem tekstu Savi}eve kwige, pojavquje
se neznanac, anonimni pisac - za{to mu Savi} ne spomene ime? Savi}
mu je, u svoje vreme, odbio pri~e , zato {to, uprkos izvesnoj zanatskoj
ve{tini u pri~ama nedostaje do`ivqaj. Pri~e su mu papirnate.
Posavetovao sam ga da se mane pisawa. \avolski je to posao, nije
za svakog. Boqe je biti trgova~ki putnik, oficir, bankarski
slu`benik... sve drugo samo ne pisac (Fusnota, str. 165 - 166).
[ta je istina, jer istina postoji? Je li istina {to
tvrdi Savi}ev neznanac, ili urednik Savi}? I koliko je, budimo
iskreni, samom Savi}u stalo do istine?
Pogledajmo {ta pi{e Savi}.18
_______
najve}eg dr`avnog izdava~a titoisti~kog perioda, Prosvete, gde je pre wega vedrio i
obla~io, prethodnik mu Antonije Isakovi}.
Savi} se pita u jednom od tih svojih dnevni~kih zabele`aka (koje vi{e
ne}emo navoditi, obe}avam!): "Mo`e li kwi`evnost da podsti~e zlo i nepravdu?”
Pa naravno, da mo`e: zar wegove dnevni~ke bele{ke to ne potvr|uju? - “Mo`e li
pesnik da bude - kako se to danas ka`e - ratni hu{ka~? - Teza da je kwi`evnost
{tetna za moralno zdravqe dru{tva prisutna je od Platona do danas. Uglavnom
je osporavana stavom da kwi`evnost, kao i fikcija, ili posebna stvarnost, niti
poboq{ava niti kvari svet. Me|utim, ne mo`e da se ospori da kwi`evnost i
sama vremenom postaje deo stvarnosti. (.......) Postaju}i deo stvarnosti, tada
se ukida i weno osnovno fikcijsko svojstvo, te ona prestaje da bude ono {to
jeste. Ona postaje kwi`evnost koja se mo`e zloupotrebiti... .(...) Sa tom
zloupotrebom sama kwi`evnost (ili wen autor) nemaju nikakve veze. Takve
vrste zloupotreba te{ko je spre~iti (za razliku od komunista koji su mislili
da se to lako posti`e - zabranama kwiga i su|ewima piscima)..... - Ako odvojimo
delo od pi{~eve li~nosti (mada ova podela nikad ne mo`e biti potpuno
izvedena), ostaje pitawe: da li je pisac u moralnoj obavezi da podigne svoj glas
protiv bezumqa i ludila? Treba li da reaguje (izjavama, pismima, komentarima,
govorima) na u`ase svakodnevnice ili da, kao Andri}, radi svoj osnovni posao,
svestan da wegov javni glas predstavqa samo vapaj u pustiwi? ..."
Savi}u je bli`e shvatawe da je pisac "neka vrsta Kentaura: pola homo politicus,
pola homo poeticus.To mitolo{ko ~udovi{te uop{te ne deluje odbojno - bar ne u
klasi~noj gr~koj umetnosti. Ali, treba znati da su se gr~ki majstori strogo
dr`ali pravila : proporcija izme|u qudskih i kowskih delova tela morala je da
bude ravnomerna".
18
"Mogu}e je da je bilo istine u tome {to je neznanac tvrdio. Kome sve
nisam pri~e, i ne samo pri~e, odbijao.I kome su sve ostali urednici, naravno u moje
ime, bacali tekstove u ko{. Jedino je u re~ima neobi~nog no}obdije bila sporna
tvrdwa da sam mu otvoreno rekao da su mu pri~e slabe.TO SAM RETKO RADIO.
Bilo je DRUGIH, MNOGO UQUDNIJIH NA^INA DA SE NEKOM
TEKST ODBIJE " (sva isticawa su moja - M. L. , str.166).
Kada sam to pro~itao, nisam mogao da poverujem!
191
Miroslav Luki}
Postoje, dakle, mnoga mesta u Savi}evoj FUSNOTI, koja bi
zaslu`ila stotine primedaba i fusnota. Savi}eva FUSNOTA je u
prili~noj meri autobiografska. Ima svoj rep i svoju pomalo zaboravqenu
"predistoriju", koja je u vezi sa Savi}evim vra}awem NIN - ove nagrade za
roman godine.
_________
Takvu gnusobu izre}i,i jo{ NAPISATI, crno na belo!
Samo nekoliko re~enica ni`e, Savi} }e napisati ne{to {to jo{ vi{e
kompromituje: "Da se izvu~em iz neprijatne situacije, ispri~ao sam neznancu da
najverovatnije vi{e ne}u biti glavni urednik Kwi`evne re~i" (str. 166).
Re}i: Savi}eva istina je faustovska, on na wu ima pravo, zna~i
prigu{iti svoju savest.
"3. februar 1988. godine, oko 22 ~. Mi{qenovac. - Kakva mese~ina (kao
u maju ili avgustu). Relativno topla i prelepa no} za ovo doba godine. Ponovo
~itam svoj pozama{ni rukopis romana PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA
DU[U, ukori~en u platnene korice vi{weve boje - oko 1200 str. Nekoliko kwiga
porodi~nog ciklusa povezano je na principu spojenih sudova.Rukopis sam pro{log
decembra poslao glavnom uredniku Prosvete Milisavu Savi}a, ali ... jo{ nema
odgovora!"(Re~ je o citatu iz moga dnevnika.)
Odgovor nikada ne bi ni stigao, da ga nisam potra`io.
Naravno, to z n a m pouzdano tek danas.
Po~etkom 1988. godine samo sam s l u t i o.
Savi}u,koga sam kao urednika poznavao od 1969. godine, kada sam do{ao da
studiram u Beograd, uputio sam po{tom PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA
DU[U (u okviru toga rukopisa bili su romani Liturgija (Velika magaza) i
Ujkin dom, da ne spomiwem nekoliko drugih), sa jednim izuzetno iskrenim i
dirqivim pismom. Pi{u}i to pismo, u mukloj atmosferi jedne porodi~ne tragedije,
ja sam - naivac kakav jesam bio onda - verovao u urednika kojem sam pisao. Da skratim
pri~u: po{to odgovor Savi}a nije usledio, u junu 1988. godine,ja sam sa mojim
starijim sinom oti{ao u redakciju Prosvete.
Savi} nije ni znao gde je moj rukopis! Nije ga pro~itao. Savetovao mi
je, da ne gubim nadu kao pisac i da se okrenem alternativnom izdava{tvu.
Nagovestio je i svoje nezadovoqstvo mestom glavnog i odgovornog
urednika.
Da }e oti}i iz Prosvete. (Kao {to je ne{to kasnije i oti{ao.) Izbegao je
da mi ka`e istinu o mojim rukopisima. Odbio je indirektno, izvukao se na svoj stari
poznati na~in (sam ga je opisao). Opisao ga je, u pretposledwem eseju svoje kwige
Fusnota. Da nije objavio FUSNOTU, ostao bih u jednoj od najve}ih zabluda o
tom ~oveku, profiteru, licemeru. Savi} je, mo`da bio u prilici da me korumpira
(objavqivao me je kao mladog pisca), ali evo {ta se dogodilo, me|u nama, {to se ne
sme pre}utati. Razume se - ja ne idealizujem polo`aj urednika. Znam ko su sve bili
urednici, i ne pori~em im pravo na odbijawe rukopisa. Izbegava se da se malo
pro~eprka, da se vidi kako su pravqene karijere urednika, kako su postavqani na
te odgovorne polo`aje.
Protiv Savi}a, naravno, ni{ta nemam li~no. Pisao sam afirmativno
o jednoj wegovoj kwizi.Pisa}u afirmativno i o drugim wegovim kwigama, ako ih
i kada ih bude napisao.
Savi} pripada onoj generaciji srpskih pisaca, koja je na svom po~etku
zatekla vrata izdava~kih preduze}a i kwi`evnih ~asopisa ZATVORENA, skoro
JEKSEROM ZAKUCANA. Ta generacija je PROVALILA SVA TA VRATA,
192
NE^ISTA SRBIJA I
U jeku toga kwi`evnog okr{aja, ~iji je inicijator bio
Mom~ilo Seli}, autor romana IZGON, bilo je o{trih re~i,
svrstavawa, niskih udaraca. Neke su se istine, neo~ekivane i
bolne, ipak probile, ili su pokrenute. Ali,nije bilo dobre voqe da
se traumatske pri~e ne tako daleke pro{losti, analiziraju.Kada
se ~inilo da je ta afera legla, utihnula, Savi} je otpo~eo
objavqivawe svoga Dnevnika pisca (u beogradskoj Borbi, u
nekoliko nastavaka) - zakasneli izraz odgovora Seli}u (ali i
onima koji su stali na stranu Seli}evog dara, i onoga {to je
izneo kao li~ni stav, ~emu je u stilu nesumwivih izraza niskih
strasti prilepqena etiketa pamfleta najni`e vrste).
Savi}eva FUSNOTA je, donekle, nastavak onog Savi}evog
Dnevnika pisca (objavqivanog u Borbi u nastavcima, u leto 1992.
godine), neka vrsta - ako se tako sme re}i - zavr{nog udarca,
kwi`evna osveta, bumerang.19
U onoj meri u kojoj je Savi}eva Fusnota prevazi{la svoj
prvobitni povod (Dnevnik pisca), u toj meri je to dobra kwiga.20
U pretposledwem tekstu FUSNOTE - Biographia literaria
(II), Savi} se prise}a.21
________
u{la unutra, da bi ih zatim ZAKOVALA IZNUTRA - za sve oni koji se nisu
uklapali u wenu "strategiju". To nije moglo roditi ne{to dobro, ve} je
kwi`evne redakcije pretvorila u povla{tena mesta kwi`evnih klanova i
koterija.
19
U onoj meri u kojoj to jeste, ona je bezna~ajna za savremenu srpsku
kwi`evnost i kulturu. - Za{to? Zato {to je propustila jedinstvenu priliku - da
bude kwiga o~i{}ewa, kwiga savesti i da na kwi`evnom popri{tu ponese barjak
onih tako retkih kwiga-barjaktara - "ni po babu ni po stri~evima".
20
U ovoj Savi}evoj kwizi postoje vrlo dobri tekstovi: Biographia literaria
(I), Titova sahrana, Bravar je bio boqi, Qubomora, kwi`evna, Kad je procvetala
srpska proza, Uputstva za li~nu upotrebu (II).Ko nije pisac?, Autobiografija
(II), Uputstva za li~nu upotrebu (III).Bear in mind - svi ti tekstovi potvr|uju
Savi}evo sazrevawe, mo`da i neku vrstu preobra`aja, podizawe kriti~kog praga
svesti. Savi} je napisao i objavio FUSNOTU u trenutku kada je imao iza sebe
pedeset godina i mnogo toga iza sebe (bogato kwi`evno i uredni~ko iskustvo; urednik
Studenta, Mladosti, Kwi`evne re~i, Kwi`evnih novina, u Prosveti; odbranio je
doktorat iz kwi`evnosti; radio kao lektor na vi{e stranih univerziteta; prevodio).
Savi}, dakle, ima vi{estruko iskustvo: bio je svedok i u~esnik kwi`evnog
`ivota posledwih decenija.Savi} je pisac koji je u{ao u najboqe godine, i od wega
treba o~ekivati znatno vi{e.
Savi} je jedini u svojoj generaciji (uz Srbu Igwatovi}a) koji nema
Izabrana dela, i to treba respektovati (ba{ zato {to je Savi} svakako bio u prilici
da ima objavqena Izabrana dela).
21
"[email protected] RE^ vodio sam ve} pet godina.Prvi broj, koji je iza{ao
1. aprila 1972, potpisali su Gojko \ogo, Srba Igwatovi}, Miroslav Maksimovi},
Radomir Putnik, Slobodan Rakiti}, Milisav Savi}, Simon Simonovi}, Vidosav
Stevanovi}. Generacijski drugari, dobrim delom i kwi`evni istomi{qenici.
193
Miroslav Luki}
Pisati kwigu koja se bavi i titoizmom, a pri tom ne
re}i ono najbitnije o vlastitoj odgovornosti i savesti mo`e i
tako - hartija sve trpi!
J. B. Tito je bio vrh Piramide, ali Piramida ima i
svoju Osnovu. ^inili smo je svi mi.
Ko `eli da pi{e kwi`evno-sociolo{ki esej o titoizmu,
kome zaista na srcu le`i otkrivawe prave slike o tom vremenu,
neka se ne bavi nekrofilijom, otvarawem ili reducirawem
nepostoje}eg testamenta, ve} osnovom pomenute Piramide.
Pi{u}i svoj Dnevnik pisca Dostojevski je dnevniku kao
`anru utisnuo za sva vremena neponovqivi li~ni pe~at. Postoje
dnevnici i kwige Delimi~nih i Potpunih istina.
Savi} je, pi{u}i Fusnotu, stremio Potpunoj istini, ali
- ne zavaravajmo se - nije odmakao daqe od delimi~nih istina.
Tamo gde se "zaglibio" u blato niskih strasti (kwi`evne
osvete), u~inio je medve|u uslugu i sebi kao ~oveku i svom
talentu.
Osveta pripada Gospodu, Wegova je Posledwa. Umetnicima
i piscima vi{e prili~i ne{to drugo, recimo, va`nije.
[ejka nije zami{qao i sawao pobedu nad \avolom ili
Satanom: [ejkin ideal be{e da raskrinkava \avola.22
I [ejka, ali i Blejk, streme}i Ve~nosti - ba{ zato {to
se u woj -"nijedna Stvar nikad ne pretvara u drugu" - upiwali su
se da iza|u iz Satanine zamke, Lavirinta.
Taj primer bi mogao biti pou~an i za M. Savi}a.
Savi} je na dobrom putu, u Fusnoti , kad poku{ava da
iza|e iz Lavirinta posleratne kwi`evnosti.
Je li bi}e autora Fusnote pro{lo kroz period bitisawa i
do{lo do sebe? Je li stigao da postizawa slobode koja vodi ka
gubqewu sebe?
Neka sam odgovori sebi.
(2. novembar 1996.)
________
Nije pro{lo ni godinu dana kada je me|u nama izbila prva ozbiqnija sva|a,
ubrzo je usledila i druga, tre}a, do{lo je i do ostavki nekih urednika, redakcija je
po~ela da se polako osipa. Oni koji su napustili redakciju `alili su se da sam ih
smenio, najurio, a ja sam, sa svoje strane, uzvra}ao da su oni upravo `eleli da me
oteraju i zasednu na moje mesto...." (str. 161-162)
22
("Raskrinkati ga, otkriti wegova skrovi{ta i wegova obli~ja, to je na{
zadatak").
194
NE^ISTA SRBIJA I
P.S. Ovaj tekst sam, kao i druge, poslao uredniku ~asopisa
SAVREMENIKA plus,23 G. Srbi Igwatovi}u, Savi}evom vr{waku i
ispisniku. Nije ga objavio.24
Svi ti urednici koji su spre~avali objavqivawe mojih rukopisa mogu
imati svoja opravdawa i izgovore, naravno. Me|utim, i "kwige bez
budu}nosti" (kakve su godinama bile "Liturgija" i "Ujkin dom") imaju
svoja opravdawa i puteve. U godini kada se pojavio "Ujkin dom", moj rukopis
"Liturgija" (pod nazivom "Velika magaza") po drugi put je stigao u
kwi`evnu redakciju "Prosvete". Na sto glavnog urednika ^. Mirkovi}a.
Mirkovi}u se, navodno, moj rukopis dopao, i prihvatio je da bude objavqen, ali
ne u godini 1996. Iznerviran, moj brat je podigao moj rukopis i objavio ga je
drugi izdava~. Bio je to mali skandal, barem tako se ~inilo qudima u
redakciji Prosvete. Kada je bila promocija kwiga P. Zeca (Kako sam
re`irao pakao, Prosveta, 1996. godine), u Narodnom pozori{tu u Beogradu,
Slu~aj Komedijant je udesio da se na|em tamo!25
Da, Slu~aj Komedijant!On je re`irao, ~ini mi se, u boksovima pakla
nekada{weg izdava{tva, apsurdne predstave.26
_________
23
(......)Tekst je, prvi put objavqen, tek u kwizi DUHOVI, 1, - sedmoj
kwizi mojih D E L A 2002. godine, ZAVETINE: Mobarov institut, Beograd, str.
135 - 141. Zatim je publikovan na CD Miroslav Luki} Pototip OPUSA ARHIV TRGOVACA SVETLO[]U, Zavetine, Beograd, 2003.
24
To je bilo drugi put. Prvi put nije objavio jedan moj tekst, ne
sasvim negativan, o romanu Vilijama Abram~ika... Nisam prestao da sara|ujem u
~asopisu SAVREMENIK plus zbog toga... A trebalo je to u~initi ba{ tada!
Tekst o Abram~ikovom romanu objavqen je u kw. Esmer Belatukadruz:
DOKTOR SMRT,Edicija BRANI^EVO, Po`arevac, 2003, 184 str; str. 12 - 21
25
Izri~ita opomena e v e n t u a l n i m i z d a v a ~ i m a ove kwige u
potowim vremenima: Redovi koji slede ne smeju se izostaviti. Li~no
svedo~anstvo! - Savi} mi je pri{ao i upitao me "za{to sam povukao rukopis,
za{to sam ga odneo Mirkovi}u koga li~no ne poznajem, a ne wemu", na ~emu sam mu
bio veoma zahvalan, jer mi je pru`io priliku da mu otvoren ka`em:
- Pa taj rukopis je bio na tvom uredni~kom stolu nekada, za{to ga onda nisi
objavio?
Ne se}am se da li je prebledeo ili pocvrveneo; udaqio se od mene, {to je
bilo dobro...Nije zgodno podse}ati se toga, ali bi jo{ gore bilo - pre}utati.
26
Rukopis koji sam Savi}u poslao 1998. godine prema{ao je 1200 str. (U
wemu behu, pored ostalog, i rukopisi "Liturgije" i "Ujkinog doma".) Kada me je
izdalo strpqewe, posle vi{e od pola godine, svratio sam sa mojim starijim sinom u
kwi`evnu redakciju Prosvete, Savi} nas je qubazno primio. Nije znao, gde se nalazi
moj rukopis, zaturili su ga, uprkos tome {to je bio adresiran na ime Milisava
Savi}a! Naravno, mi smo sedeli i pri~ali, dok su podre|eni tra`ili rukopis; na{li
su ga sre}om. Ispostavilo se da ga Savi} nije ni pro~itao. U stvari - Savi} je vi{e
bio opsednut time da da ostavku na funkciju glavnog i odgovornog urednika Prosvete,
{to je koju nedequ kasnije i u~inio, i nestao bez traga.
195
Miroslav Luki}
Leonid [ejka je jo{ 27. juna 1957. godine zapisao u dnevniku:
"Postoji jedna istina, ve~na i neuni{tiva: ~ovek ne mo`e da postoji bez
Boga, jer on je su{tina ~ovekove egzistencije...”27
Generacija Dece Strave dokazala je da mo`e da postoji bez Boga;
ta~nije oni su prihvatili la`nog boga. Savi} je pisac koji izvrdava i ne
zadire u ono krajwe - posledwe sfere mistike. Takav je, i wegov
ispisnik Igwatovi}. Vrlo hibridnu i kontraverznu kwigu o toj
generaciji napisao je (i objavio o svom ruvu i kruvu) S. Igwatovi}, romanogled: Kako mi je `aba uletela u usta. Igwatovi} je, u su{tini, napisao
dnevnik u kome je "kriti~ki prag" mo`da i vi{i nego u Savi}evoj.28
________
To jest, oti{ao je u inostranstvo da radi kao lektor za srpski jezik. Preostalo
mi je da poku{am sa nekim drugim izdava~em, i rukopis sam odneo u redakciju
"Kwi`evnih novina", po preporuci jednog uglednog srpskog pisca - na sto urednika
Qiqane [op. Rukopis se mesecima kuvao u wenim uredni~kim fijokama, skoro sve
do wenog napu{tawa i raspada "Kwi`evnih novina". Videv{i da me je zainteresovao
Savi}ev roman "]up komitskog vojvode", predlo`ila je da napi{em kwi`evni
prikaz, {to sam i u~inio; kopija toga prikaza sklonila je u fioku svoga
uredni~kog stola. Dao sam saglasnost da ga ona mo`e "plasirati" negde, ako
"Letopis Matice srpske", kome sam poslao original, ne objavi tekst. Pro{lo je skoro
dve godine, "Letopis" nije objavio prikaz, na ~emu sam im zahvalan, jer sam u
me|uvremenu bio pro~itao Perovi}evu kwigu o Topli~kom ustanku i video da pisac
Savi} nije zaslu`io u potpunosti moju prvu afirmativnu pohvalu, jer ni izbliza nije
iscrpeo sve mogu}nosti koju mu je pru`ala gra|a od koje je po{ao... Me|utim, prikaz
je objavqen, bez moga pitawa, po~etkom 1992. godine u jednom od provincijskih
~asopisa,na drugom kraju Srbije, uz to, u vreme, kada Q. [op nije vi{e bila
urednik "Kwi`evnih novina"... Savi} se u to vreme vratio u Jugoslaviju;slu~ajno smo
se sreli na Terazijama jednoga dana; bio mi je zahvalan zbog prikaza. Rekao sam mu
bez uvijawa, da "]up komitskog vojvode" smatram uspe{nijom kwigom od "Hleba i
straha", i upitao ga kako je do{lo do objavqivawa stare kopije moga
teksta...Zaboravio sam da ka`em i slede}u pojedinost: u romanu mojih mrtvih predaka
("Liturgiji"), bila je i jedna stravi~na epizoda o bugarskim zlo~inima u
severoisto~noj Srbiji za vreme Prvog svetskog rata, koja je u stvari predstavqala
ne{to istinito, ne{to {to je moj pokojni ro|ak po majci (u romanu - Pavle
Mi{qenovi}; u `ivotu druga~ije se zvao), odmah posle zavr{etka Prvog svetskog
rata, kao op{tinski delovo|a, zapisao na osnovu svedo~ewa ~oveka, koji je bio upu}en
u stravu zlo~ina bugarskih okupatora... Da li je pre toga, ili je upravo tim
stranicama iz rukopisa mojih predaka, Savi} bio podstaknut, da zapo~ne svoj
roman " ]up komitskog vojvode"?
27
“... I ako odbaci pravoga Boga, on izmi{qa la`ne bogove. Ove pojave
su poznate: kad se pojavila individua, pojavila se usamqenost; kad je usamqenost
narasla, stvorila se otu|enost. Prvi uslov da se stvarawe spase od
besmislenosti jeste da se ona uo~i..."
28
Igwatovi}ev dnevnik ~itao sam sa vi{e groznice - ja to ne isti~em da
bih bacio kosku me|u vr{wake i stare drugare - da bih podsticao sujete. ^inilo se
da je to kwiga koja vodi prema isvesnom pokajawu i osve{}ewu. Samo na prvi pogled.
Na drugi pogled je to ne{to sasvim tre}e... Okasnela, jeftina, kriti~ka bi`uterija...
196
NE^ISTA SRBIJA I
Literaturu spomenute generacije ~eka Stra{ni sud.29
M. Savi}u sam, po~etkom prole}a 2004. godine, poslao, kao
uredniku “Prosvete” Kompakt disk Miroslav Luki} Prototip
OPUSA - ARHIV TRGOVACA SVETLO[]U,30 Beograd,
Zavetine, 2003, na kome su publikovana, pored ostaloga, i ~etiri
romana iz ciklusa FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE
(Zemqa nedo|ija, Liturgija, Ujkin dom, Re~nik prototipa).
Nisam preo{tar i preli~an i prema pripoveda~u i prema
uredniku M. Savi}u?... U krajwem slu~aju, dakako, za{to bi Savi}
objavio neku od mojih kwiga, ako nisam u wegovom taboru ili klanu?
A nisam. Ni u wegovom, niti u ma kom drugom.
Postojali su u titoizmu umetnici i profesori, pesnici i
drugi, zlokobno usamqeni u savremenoj srpskoj kulturi, za koje
kultura i kwi`evnost nisu bile samo sredstvo socijalisti~ke
politike i ekonomije, samo kultura za narod. Tamo gde je kultura
oru|e blagostawa, stvar iskonskog utilitarizma, tamo je
kultura ukras. Tu nikakve kulturne vrednosti ne postoje. Tu ima
civilizacije, koja je oru|e zemaqskog carstva, tu kultura i nije
potrebna, zato {to kultura i civilizacija nikada ne behu isto.
Me|utim, DECA STRAVE nisu ~itala Ber|ajeva, a veliko
je pitawe kako su pro~itali i Dostojevskog? Xaba im obrazovawe,
doktorske diplome, visoki polo`aji. Umesto rasprave o kulturi,
me|u kwi`evnicima se ispre~ila u`asna nekultura.
________
29
"STRA[NI SUD jeste Ru{ewe R|ave Umetnosti i Nauke.Samo je
Duhovno Stvarno. Niko ni{ta ne zna o Boravi{tu onoga {to se zove Telesnim: to je
Zabluda, i wegovo je postojawe Obmana. Gde li je Postojawe izvan Duha ili Misli?
Gde drugde do u Duhu Glupakovu?", zapisao je V. Blejk, svestan slede}eg:
"Ne pitam svoje Telesno ili Vegetativno Oko ni{ta vi{e nego {to bih
pitao prozor {to se ti~e Pogleda. Gledam kroz wega, a ne wime." Blejk je bio svestan
prepreka koje spre~avaju Viziju Boga (a Stra{ni Sud je smatrao Vizijom, a ne
alegorijom ili pri~om. Viziju je izjedna~avao sa Ma{tom - Ma{tom koja prikazuje
ono {to "postoji Ve~no, Stvarno i Nepromenqivo").
30
Predlo`iv{i mu, da porazmisli o objavqivawu ovih romana u jednom ili
dva toma. Po{to se mesecima nije javqao, napisao sam mu, u Beogradu, 17. avgust 2004.
uo~i Preobra`ewa, par re~i (“Jeste li pro~itali kwige koje sam Vam poslao?
Jeste li porazmislili o mom predlogu? Jednom ste mi, u Nar. pozori{tu
prebacili, {to Vama li~no nisam poslao rukopis "Liturgije", u svoje vreme
({to sam ga poslao ^. M.); pre pet meseci poslao sam Vam tu kwigu, kao i
"Re~nik prototipa" (kao i sve ~etiri kwige FATAMORGANE JEDNE
NEMOGU]E KWIGE na CD )? I - {ta bi? Mo`e li se znati ?...itd.)
Evo, uveliko je septembar mesec 2004. godine. Odgovora nema.
Evo, pohvaqujem Savi}evu uredni~ku doslednost.
197
Miroslav Luki}
Kultura je "plemenitog porekla, u woj se nastavio
hijerarhijski karakter - onaj iz kulta."Kult iz kojega je
proizilazila kultura, nije zanimao savremene kwi`evnike,
pre svega Decu strave. Jer su oni bili opsednuti od detiwstva
drugim kultom - kultom vo|e. 31
__________
31
Smisao svake, pa i srpske kulture. - "Plemenitost svake istinske
kulture se odre|uje ~iwenicom da je kultura kult predaka, po{tovawe
grobova i spomenika, veza sinova i o~eva. Kultura se temeqi na svetom
predawu, i {to je kultura starija, time je zna~ajnija i lep{a.
Kultura se uvek ponosi starinom svoga porekla, neraskidivom vezom s
velikom pro{lo{}u. (...) Kultura, kao i Crkva, najvi{e dr`i do svojega
kontinuiteta, u kulturi nema grubijanstva, nema zanemarivawa
grobova otaca..." (Ber|ajev) - Podse}am na ove duboko istinite re~i Nikolaja
Ber|ajeva, da bih upitao: sme li jedan savremeni kwi`evnik , tobo` demokratskog
duha, da sumwi~i svoje kolege po peru zbog wihovog zlokobnog usamqeni{tva u
savremenoj kulturi? Da ih etiketira kao oceubice, u krajwem slu~aju kao
~ovekoubice i bogoubice? Da li Seli}, Dragomir Mati}, Nikola Milo{evi} ili
pesnik Matija Be}kovi}, ru{e vezu o~eva i sinova, ru{e grobove i spomenike i
neraskidive veze sa velikom pro{lo{}u i drevno{}u srpske kulture? - Koje{ta.
To je op{te mesto da je pro{lost brisana i doterivana prema potrebama
Sistema; da je postojalo na stotine hiqada dosijea... Morao bi biti mawe stro`iji
prema nekim piscima?...Jer glavno zlo nije dolazilo od wih... Umeo sam vaqda da
~itam tokom `ivota izme|u redova i nisam zaboravio da su i druge qude
optu`ivali za nacionalizam, unitarizam, nihilizam, libelarilzam,
birokratizam, estetizam...
To je bio monstruozni sistem, moglo se delovati samo kroz partiju, iz
partije, razarati partiju iznutra... I ba{ zato {to je tako bilo, morao bi imati
malo vi{e razumevawa: i za Dobricu ]osi}a, Isakovi}a, pa i Milisava
Savi}a... I mnoge druge. Videli su oni nakaznost toga sistema; zar mislim da sam ja
to prvi video; za{to ne dopustim mogu}nost da su po neki pisci, intelektualci i
qudi razarali partiju i titoizam iznutra, mangupski, kao ~lanovi wihovih
redova, i da su pri tom morali da budu...lukavi, perfidni, dvosmileni?...Morali
su da prave sebi neku odstupnicu? Zar me nisu navele na sumwu i one re~i
kriti~arke Q. [op, koje sam citirao; ona osu|uje kukavi~luk, a mo`da je taj
kukavi~luk bio privid, `bun i zaklon, jedini iza koga su mogli delovati?...
Savi} ne pri~e{}uje svoju misao bo`anskim Svesmislom, bo`anskom
Logosno{}u: i ono {to pi{e ne preobra`ava se u bogomisao. Savi}eva qudska
misao, gowena nagonom saznawa, odlazi u besmisao, ba{ zato {to se ne
pri~e{}uje Svesmislom. Tako i Savi}eva qudska ose}awa. - Isto tako, i S.
Igwatovi} je kao pisac bio blizu puta kojim bi se moglo krenuti u rasvetqavawu
mrakova titoizma, ali wegova glavna briga je negde drugde. Igwatovi} rasvetqava
na svoj pionirski na~in "civilizaciju titoizma". I zato ni S. Igwatovi} nije
napisao veliku kwigu, nezaboravnu o tragizmu titoizma. A bio je tako blizu
toga, mo`da ponajbli`e me|u svom Decom strave...Pisca mo`e{ prona}i u ~oveku
tek kada razume{ {ta on smatra za dobro a {ta za zlo. I sve to izmeri{ merom
Bogo~oveka. Merom Hristovom.Pisac je obi~no sav u svojoj glavnoj brizi. Prona|e{
li je, prona{ao si ono ~ime `ivi i radi ~ega `ivi... (Mnogi posleratni pisci
kupqeni su preko hleba i krova.) ....................................
198
KOMENTAR UZ DVE BELE[KE
na kraju
Negde pri kraju ~asopisne verzije romana Doktor Smrt1
postoje dve slikovite re~enice2 ta~ne u mnogo ~emu.Iz tih okruga
pra{ine i pau~ine Srbiju ne}e izvu}i potomci dominatora titoizma,
niti nekakav humanizam i demokratizam srpskih pisaca, ve}, ho}u da
verujem, neke druge li~nosti, koje tek stasavaju, kao nezavisne i
svetske. Da takvih li~nosti ima u najmla|oj generaciji, da }e ih biti
sve vi{e, mo`da pokazuju i dve bele{ke na kraju spomenutog romana.Prvu3
________
~. UMETNOST MAHAGONIJA, 7-9 / 2002 - 10 - 11 / 2003, str. 175 - 178)
...@ivi a mrtvi, eto {ta pritiska Drugu Srbiju, kao smetovi snega. Jer
takvi se hrane, kao i vampiri, sve`om krvqu. Na nasiqu je od Kaina do Iroda, od
Napoleona do Hitlera i Staqina, sagra|ena kula umetnosti iluzionizma, - put koji vodi
u }orsokak. Oru|e nemo}nih, put nemo}i, eto {ta je Srbiju, skrenulo sa wenog drevnog,
seqa~kog druma. Krv. (...) - str.156
... Druga Srbija govori vapajima iz okruga pra{ine i pau~ine, dok weni
najgrlatiji pesnici, pomodni arlekini, tr~e za ~etvrtim. Pravo ime toga ~etvrtog je Nepostoje}i. Nikada nisam napisao da mi imamo velikih pesnika. - str.157
1
2
3
Autobiografska bele{ka autora ove storije. - Pisac ove kwige ro|en je 1959. godine,
kad NIN-ova nagrada za roman godine nije dodeqena, podno Juhora. Prve ~etiri godine proveo je uz
babu i dedu (seqake, zbog razvoda roditeqa). Sa balkona dedine ku}e, kao mali, video je odbleske sunca
u reci u daqini. To je ona mutna i velika reka, najve}a u Srbiji, na kojoj su etablirarni srpski pisci
dokazivali svoj patriotsko - kwi`evni salto mortale. Majka mi je {esdesetih godina oti{la trbuhom
za kruhom u [kotsku, tamo je i mene povela u {estoj. Od o~uha sam nau~io engleski pred polazak u
osnovnu {kolu, a kasnije i nema~ki i francuski. Dok sam i{ao u sredwu {kolu, u~io sam portugalski,
ruski i gr~ki. Moj o~uh je smatrao da treba da studiram slavistiku, ali ja sam, na insistirawe moje
majke, upisao stomatologiju. I zavr{io sam je. [kolske raspuste sam provodio kod babe i dede u
Srbiji, podno Juhora, sve dok nisu pomrli. Nekako u to vreme umro mi je i o~uh. Uzeo sam wegovo
prezime, radi uspomene na wega, jer je mnogo vi{e za mene u~inio, nego moj otac ro|eni. Radio sam malo
kao stomatolog u Engleskoj. Nikad nisam mislio da }u biti pisac. Ni prevodilac, uprkos tome {to
pored srpskog govorim i pi{em na jo{ sedam jezika. Putovao sam kao sredwe{kolac u zavi~aj moga
pokojnog poo~ima, u Irsku, na Island; proputovao sam Sredozemqe; video sam Francusku i Maroko,
kao student, Egipat i Madagaskar; Rusiju i Japan., SAD. Brazil i Kanadu. Crwanski je pevao o
Sumatri, a ja sam po woj kora~ao. @ivot i sudbina su me upu}ivali na zdrave zube, a ne na literaturu.
^itao sam u originalu [ekspira, Bajrona i [elija; Xojsa; Marsela Prusta; Pasternaka; Foknera
i Eliota, Vixiniju Vulf i druge pisce. Povremeno sam ~itao i SABRANA DELA Vuka Karaxi}a,
besumwe najve}eg srpskog pisca, od po~etka do danas. Drugi srpski pisci su mi bili dosadni, ne}u da
im nabrajam imena. Posedovao sam u svojoj biblioteci skoro sve istorije srpske kwi`evnosti i sve su
bili - pretenciozne i problemati~ne. Sve je pregazilo vreme, ~ak i onu kratku istoriju profesora
Petkovi}a...^itaju}i poneke od kwiga savremenih srpskih pisaca, jo{ tamo u [kotskoj, povremeno,
po~eo sam i sam da pi{em, onako za sebe. Napisao sam nekoliko kwiga, ali ni jednu nisam poku{avao
da objavim. Ovo je moja prva objavqena kwiga. Kada je moja majka dobila penziju, odlu~ila je da se vrati
u zavi~aj, u Srbiju, podno Juhora, u opusteli dom pokojnog dede i babe.. U najgore vreme. Krajem
devedesetih. I ja sam odlu~io da se vratim, posle bombardovawa Srbije, 1999. godine, ali vratio sam
se tek po~etkom 2001. godine. Kupio sam stan u {irem jezgru Beograda i otvorio u wemu zubarsku
ordinaciju. Nudio sam beogradskim ~asopisima odlomke iz mojih napisanih kwiga, pod mojim imenom
199
Miroslav Luki}
je napisao junak romana, drugu wegov mla|i kolega, recenzent.4
Ta kwiga je - to }e vremenom biti priznato - svojom `estinom
otvorila dugo o~ekivani put prevrednovawa u srpskoj kwi`evnosti
i kulturi. Ta kwiga je pokazala {ta je sve opoganilo i uneredilo
Srbiju 20. veka.Napadi na ovu kwigu su otpo~eli okasnelo i podmuklo.
________
i prezimenom moga pravog oca, ali nikad ni{ta nisu objavili. To jest, prvi moj rad je objavio urednik
~asopisa ZAVETINE Plus ultra i to pod pseudonimom. Zainteresovao sam se za urednika, tj. na{ao
u biblioteci neke od wegovih romana i kwiga pesama; podstakli su me, ne samo da pi{em, nego da
po~nem i da ih prevodim na engleski, nema~ki i francuski. Dakle, po~eo sam otkrivati da imam
i dara za prevodioca. Imam pripremqenih i prevedenih nekoliko izbora pesama i romana... Ne
o~ekujem nikakve nagrade u ovoj zemqi. Molim Boga da moja majka {to du`e po`ivi; vikende provodim
sa wom podno Juhora... ^ime }e se zavr{iti moje pisawe? ^ime se mo`e zavr{iti ako ne Bogom i
beskrajno{}u? Prikovan za zemqu, svaki ~ovek krikom {aqe svoja bolna pitawa u kosmi~ke sfere,
ponore i pe}ine, rupe u oblacima, i - niotkuda eha, odjeka. Odasvud navire i nagr}e na ~oveka }utawe,
muklo i gotovo podmuklo. Video sam tragediju srpske kwi`evnosti 19. i 20. veka, a posebno tragediju
pisaca pripadnika tzv. demokratske linije, ovejanih bogoboraca. U delima i najdarovitijih, takvih,
video sam, stiglo se, donde dokle je stigao ~ovek prikovan za zemqu, za jedno razdobqe. Malo je me|u
wima Hristovih qudi. Onih koji su u Bo`jem }utawu nalazili re~ite odgovore na svoje muke i bolove..
Ja od takvih nemam {ta da u~im, niti sam ikada i poku{avao. Eto, to smatram najva`nijom
~iwenicom svoje biografije. - Krajem februara, 2003.
4
...Sve~e{}e, kao mlad ~ovek, pomi{qam na Italiju, na Iberijsko
poluostrvo ([paniju i Portugal), [kotsku i prekookeanska putovawa. Svet treba
proputovati, strane jezike treba u~iti, u~iti. I nau~iti. Momke godinu dve dana starije
od mene mobilisali su pre nekoliko godina; neki od wih nikada se nisu vratili svom
domu, gradu, niti su ikad videli ono {to je trebalo da vide. Treba videti i
[vajcarsku, Grenland i Norve{ku, kraqevinu Dansku - svojim o~ima. Treba ~uti
divne melodije drugih naroda, pro~itati dobre kwige na wihovim jezicima. Treba
videti Brazil i Argentinu, Sibir i Sumatru...Treba videti mnogo dobrih filmova...
Ne ovo sme}e, koje serviraju po bioskopima i na televiziji. Ovde. Treba mnoge i mnoge
sate provesti u Kinoteci. Da biste razumeli drugog, ma ko on bio, treba da znate
kako ose}a, misli, govori. Bez znawa stranih jezika i bez putovawa, bez neprestanog
upotpuwavawa saznawa, ne}ete mo}i da razumete stvarnost ni drugih, ni onu u kojoj
`ivite. Najstra{nije je ako ste mlad i osu|eni na neku vrstu svojevrsnog
zato~eni{tva. Mnogi su bili u prilici da napuste svoju rodnu zemqu, ili su to
u~inili silom prilika, ali ne verujem da oni mrze svoju zemqu, i ne nagovaram ih da
se vra}aju. Pisac DOKTORA SMRTI, kako ka`e u svojoj autobiografskoj bele{ci,
vratio se u Srbiju posle 2001. godine. Napisao je kwigu, toliko aktuelnu, da }e se
di}i velika pra{ina. Pre svega zbog na~ina na koji on do`ivqava stvarnost Srbije.
To nije kwiga sa tezom, Doktor Smrt nije suprostavqen samo Doktoru religiozne
medicine. Autor je napisao ono {to smatra va`nim u svojoj biografiji. Doktoru
Smrti su suprostavqeni, na jednoj strani, Bog i priroda one Druge, potisnute
Srbije, a na drugoj, netipi~na biografija nepoznatog pisca. Bog i priroda one Druge
Srbije, ili prirode uop{te, nisu vulgarni; ne smeju se mizeriji paloga i propaloga.
Iza Doktora Smrti - stoji mnogo toga, pre svega grupni portret razabojnika, ve{tog
manipulatora i grabqivca, koji je grabio i otimao bezdu{no od sve ostale dece, jer
wegova su glad i `e| bili veliki i pre stupawa u pustiwu istorije, a i u trenutku
kada se vanredan roman pora|ao. Ovaj roman zaprepa{}uje, odu{evqava, najpre }utqivom
lepotom, a zatim i na~inom razumevawa srpske stvarnosti. Wegov autor, iako je mladost
proveo u [kotskoj i Engleskoj i tamo stekao obrazovawe i diplomu, nije postao
Englez. Ne pravi se Englez. Ne zabija glavu u pesak, kao noj, ne zaobilazi te{ke teme,
kao tzv. ovda{wi veliki pisci, koje on etiketira kao Floberove papagaje.
200
NE^ISTA SRBIJA I
Ti napadi su do{li iz o~ekivanog pravca, od proma{enih
ambicioznih qudi, i o~ajnika.5 Iz malovaro{kog sveta.6
Prevrednovawe se ne mo`e zaustaviti.Ne mogu ga zaustaviti
nepozvani.Jer novi `ivot i novo vreme tra`e novu savest za istine do
sada pre}utkivane. Neka tako bude!
________
Za{to je pisac izabrao kao glavnog junaka svoje kwige jednog doktora
religiozne medicine, a ne psihijatra, ili nekog drugog doktora, recimo, nekih
egzaktnih nauka? To je tajna pisca. Ovu kwigu ne treba preporu~ivati. Za{to? Pa, ko
je pro~ita, shvati}e. A ko je pro~ita pa ne shvati, nek ~ita {e}erleme i postmodernisti~ke
i druge ve~ne pretendente. Jedan od na{ih novih urednika je pre nekoliko godina napisao
predivnu kwigu o ve~nim pretendentima i propalim piscima Balkana i Srbije, koji
su progla{eni velikanima. Poneke od wih, pisac ovog romana, detaqnije rasvetqava,
ponekad anatomski, umetni~ki nadmo}no...
Srpski kwi`evni ~asopisi odavno ne objavquju ovakve kwige, niti }e u skoro
vreme. Oni su navikli, kao i `drebad, na ~ekawe kocke {e}era. Kaligula je svoga
magarca postavio za ~lana senata; i ovde sawaju, oduvek su vi{e o tome sawali - da
budu postavqeni. Mi ne znamo da li }e ovaj autor nastaviti da pi{e i napisati
jo{ neku ovakvu kwigu? Mo`da i ho}e?
^itaju}i ovu kwigu u rukopisu, osloba|ao sam se straha, individualizma,
skepticizma, jalovih misli, i mislio sam slobodnije o dalekim putovawima, i
zemqama koje sam pobrojao. Zato sam bio prvi u uredni{tvu da je objavimo, odmah, i
u celini, a ne u nastavcima. ^itwe ove kwige je i spasonosno, da ne ka`em lekovito,
jer ju je pisao i napisao darovit ~ovek, stook, izvanrednog sluha. Pisac ima u{i dobre o~i za istoriju i srpsku stvarnost....
5
Videti o tome vi{e u kw. Miroslav Luki}: POSLODAVAC KEOPS I,
Edicija BRANI^EVO, 2006.
6
Duh je gospodar obnovqewa, podlo`an je reinkarnaciji. Veliki duh je
neuni{tiv... / Jugoslovenski i srpski oficijalizam, {ta je to? Malovaro{ki svet.
Najve}a zasluga jugoslovenske revolucije je formirawe malovaro{kog sveta, omasovqewe
toga sveta... Malovaro{ki svet se {iri kao poplava i preplavquje mnogo toga, ~ak i
enigme, drugu Srbiju. / Evo na{e filosofije: mi smo nemoderni, skrajnuti, na suvom;
oko nas te~e mutna reka malovaro{ka, sa klobucimaa pene... / Mi ne pripadamo nikom
drugom, do sebi, zemqi druge Srbije, druga~ije, koja se truje neodre|eno{}u hladnog
negodovawa, zbog poplave svega i sva~ega, ~iju }e torturu podnositi najmawe onoliko
koliko je do danas proteklo vremena od oktobra 44. Taj period je dug i ponekom ~oveku
}e se u~initi du`i od polustole}a!To je razdobqe te`e od stene, kamene gromade,
sne`ne planine, koja }e sama sebe povu}i u provaliju i nepostojawe, kad za to do|e
vreme. Stra{no je {to sve ~e{}e vidimo kako mnogi propadaju, i {to niko vi{e ne
mo`e ni{ta u~initi da zaustavi taj proces i spase barem ponekog od pogibeqnog
utapawa...Svega se bojimo: kretawa, razgovora, onih Bodlerovih prokletnica, radosnih
mrtvaca i trule`i u dru{tvu, i qubavi prema la`i, i oholosti, i qupkih sutona,
duha nameta~kog i bolne nestrpqivosti, nasrtqivosti. / Kome ovo sve pi{emo?
Eventualnim ~itaocima, nepoznatima? Druk~ijem pokolewu koje }e jednom do}i?Ili
onom vr{waku, lutalici, {to se u suton pewe kamenim nogostupom u visinu, gde je
kamen obrastao mahovinom; ili |aku-pe{aku {to silazi sa planine niz breg plav od
procvetalih jorgovana? / Ili onima {to veruju da je mogu}e izjedna~ewe `ivota i
umetnosti? @ivot i umetnost su dve sasvim razli~ite stvari po poreklu, ciq je
wihovo izjedna~ewe: da umetnost postane `ivot, a `ivot umetnost. Jer to je ono
najvi{e u postojawu... - Objavqeno u ~asopisu TRE]A SRBIJA 11 - 15/ 2004 - 2005,
str. 7- 8, u okviru Uvodne napomene “~asopisa za nove inicijative” (br. 1 - 3,
pripremqenog za {tampu daleke 1973. godine).
201
Sadr`aj
Da bi stigao na ciq po`uri polako
IZDAJA
KAKO JE IZDAJA STIGLA U RUSIJU
ZAJEDNO U SAMO]I
KAFA U PEPELU CARSTVA
TRAGOM VELIKIH SPAVA^A
PREVREDNOVAWE
DVADESETI VEK
NOVA ZAKRPA I STARA HAQINA
LEGENDA O SAHALINU
OD TITANIKA DO TITONIKA
LAVIRINT:VEK SAMO]E
UVOD, ili Arijadnina nit
(Pu{tawe vode mrtvima za du{u, 2)
(^itaju}i Pa}epu)
(^itawe sa dlana)
(PROLAZE]I KROZ ANAMORFOZU)
(UVOD U LAVIRINT)
(KOMENTAR O KRATKO]I @IVOTA)
Ju~e je bio utorak, 8. april...
No}as sam (posle du`eg perioda ) sawao...
(POSLE \UR\EVDANA 1997.)
(SLAVUJ)
(BEZ NASLOVA)
(@IVOT, QUBAV, SLAVA)
Ne mogu me zaustaviti...
Nije nas formirala narodna pesma...
Bol u o~ima...
Presvukli su ko`u na vreme...
202
5
11
13
21
28
31
49
61
63
72
76
86
86
87
88
89
90
92
94
95
95
96
98
100
101
104
104
105
106
NE^ISTA SRBIJA I
Nadiru odasvuda, iz interregnuma pre svega...
Nemilosrdno prema la`ima i savremenicima...
Druga generacija monstruma...
Na toj velikoj lutriji zvanoj Broz...
(Esej o urednicima jazova)
Probudio sam se oko pet popodne...
(Bave}i se numizmatikom)
Puno mi je srce ne~eg bezgrani~nog...
TITONIK
SURI [email protected] PEJSA@
106
106
107
108
108
108
110
110
112
117
KO[AVA
119
[email protected] I UDVORICE
125
PAKAO SRPSKE DU[E
148
SU[TINA HUMANIZMA I DEMOKRATIZMA
DOMINATORA, NAREDBODAVACA,
SAU^ESNIKA I PRIU[NIKA
177
KOMENTAR UZ DVE BELE[KE, na kraju
199
203
Miroslav Luki}
DELA
VE^ITI
^UDESNI KORENOVI
Kw. 6
NE^ISTA
SRBIJA
I
Posebno izdawe
VELIKE MAGAZE
Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju
izdava~
Edicija ZAVETINE
11000 Beograd
Serdar Janka Vukoti}a 1/13
priprema i {tampa
kwi`evnoumetni~ka radionica
rukotvorenih i digitalnih izdawa
“valtazar prevalez”
Download

Nec srb.qxd - WordPress.com