Broj 33/godina XVI/april 2014./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org
I Okrugli sto bubrežnih invalida Republike Srbije
Pravci delovanja udruženja bubrežnih invalida sa
teritorije RS u cilju sprovođenja strategije za poboljšanje
položaja OSI i nacionalnog programa prevencije, lečenja,
unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja
dijalize u RS do 2020. godine
30. 03. 2014. Novi Sad
Hotel “Vojvodina”
PRIJATELJI SAVEZA:
Broj 33/april 2014.
IMPRESSUM
SAVEZ BUBREŽNIH
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad
Bulevar oslobođenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866
4.
„BUBREZI SU STARI KOLIKO I TI,
ČUVAJ SVOJE BUBREGE“
6.
“STARENJE POVEĆAVA RIZIK
OBOLJEVANJA OD BOLESTI
BUBREGA – SMANJIMO GA“
Žiro račun: 340-2437-88
Za izdavača:
Radoslav Jovičić i Zoran Mišković
Glavni i odgovorni urednik:
Iris Peregi Kopčanski
Stručni saradnici:
Puk.prof.dr Zoran Kovačević
dr Jelica Alargić - KCV
dr sci. med. Vasilije Tomanoski načelnik specijalne bolnice za
dijalizu “Fresenius Medical Care”
Foto-video prilozi:
Tomek Bela
Adresa Redakcije:
Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
Tel/faks: 021/6333-866
[email protected]
Tiraž – 2.500 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovački
[email protected]
Lektor:
Nada Abramović
Štampa:
Štamparija MAXIMA GRAF ,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi četiri puta godišnje
i besplatan je.
Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.
List je upisan u registar Ministarstva
za pravosuđe i lokalnu samoupravu
pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.
godine.
Na osnovu mišljenja Ministarstva za
Nauku, tehnologiju i razvoj broj
413-00-281/2002-01 od
19.06.2002. godine.
Ovaj časopis je oslobođen plaćanja
poreza, jer je „publikacija
od posebnog interesa za nauku“.
PIB: 100454425
10.
13.
MESTO I ULOGA SAVREMENE
HEMODIJALIZE U R. SRBIJI
U SVETLU JAVNOG-PRIVATNOG
PARTNERSTVA
OKRUGLI STO BUBREŽNIH
INVALIDA REPUBLIKE SRBIJE
18.
TRANSPLANTACIJA ORGANA
SA ETIČKOG ASPEKTA (I)
21.
UDRUŽENJE U SREMSKOJ
MITROVICI
SVETSKI DAN BUBREGA 13.03.2014.
22.
24.
O NAMA - NIŠTA BEZ NAS
26.
ŽELIM NA MORE... KAKO?
28.
PARTNERSTVO BUBREŽNIH
INVALIDA REPUBLIKE SRBIJE
I REPUBLIČKOG FONDA
ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
REPUBLIKE SRBIJE...
Dragi prijatelji,
Ministarstvo
rada i socijalne
politike
Pokrajinski
sekretarijat za
zdravstvo,
socijalnu
politiku
i demografiju
Dobro
jutro
Srbijo!
Zoran Mišković,
predsednik saveza
bubrežnih invalida
Vojvodine
Pišući ovaj uvodnik dok se prolećni sunčevi zraci probijaju kroz
ozelenele krošnje drveća i obasjavaju rodna polja Vojvodine, a istovremeno slušajući o poplavama u drugom delu naše zemlje i dok nas
drži praznično Hrišćansko raspoloženje mogu samo da svima nama
poželim bolje i srećnije dane.
Uvek čekamo „Bolje dane” ispraćamo staru Vladu, dočekujemo
novu, ali ja želim da Vam se obratim sa jednom osnovnom željom:
„Mi se kao udruženja ne bavimo politikom, već politikom života”...
Sa velikim optimizmom očekujemo da se jednom za sva vremena razreši
elementarni problem pri dijaliznim centrima na teritoriji Republike
Srbije i da se napokon u ovoj maloj zemlji jedinstveno primene svi
standardi u svim centrima na isti način. Naš cilj nije da slušamo
polemike o tome da li se novac više sliva u državne ili tkz. „privatne
dijalizne centre”, jer u našem zakonodavstvu i strategiji koju je naša
država donela 2011. godine kao nacionalni program prevencije,
lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u RS do 2020. godine jasno su definisani svi ciljevi, zadaci i
ravnopravno učešće učesnika javno – privatnog partnerstva. Sve je
lepo definisano, propisane su obaveze institucija i pojedinaca, ali da
li možemo negde da pročitamo javni izveštaj predstavnika Ministarstva zdravlja RS i zaduženih organa, dokle se stiglo sa primenom???
Naše mišljenje je, da bi se u veoma kratkom periodu ova oblast
potpuno mogla razrešiti upravo kroz omogućavanje konkurencije
između državnih dijaliznih centara i privatnih, a uz učešće predstavnika nas pacijenata, bubrežnih invalida sa teritorije RS, gde bi se
jasno mogla verifikovati stvarna primena kako svetski priznatih, tako
i domaćih propisa, s obzirom da se radi o ravnopravnom finansiranju
preko RFZO i gde svaki naš član – bubrežni bolesnik očekuje iste
uslove, kvalitet dijalize i istu „šansu” za život primeren i dostojan
čoveka u 21 veku.
Upravo održavanjem Okruglog stola u Novom Sadu je udaren temelj
našeg zajedničkog i mnogo agresivnijeg i ozbiljnijeg rada i odnosa
prema neodgovornom ponašanju i kršenju propisa, na koje ćemo
ukazivati u svakoj prilici, očekujući oštro sankcionisanje nadležnih
državnih organa. Po nama, nema opravdanja za nenamenski utrošak
budžetskih sredstava ili uskraćivanje onih usluga koje su propisane
kao obavezne i koje direktno ugrožavaju zdravlje jedne od najtežih
grupacija Osoba sa invaliditetom u našoj zemlji.
Država će u nama imati najbolje saradnike i pružićemo najveću
podršku onim instutucijama, Ustanovama i pojedincima za koje osetimo
da pre svega „Savesno obavljaju posao dostojan diplome koju su kroz
školovanje stekli”, a imajući u vidu da je humanost i savesnost jedna
od najvećih vrlina lekarske profesije.
Srdačan pozdrav iz Novog Sada,
Vaš predsednik Zoran Mišković dipl e.c.c
ŽIVOTNI RULET
APRIL 2014
APRIL 2014
Povećan rizik
Svetski dan bubrega - 13. mart 2014. godine
„Bubrezi su stari koliko i ti.
Čuvaj svoje bubrege“
nv
ali
dsk
u
Znač
čni penz
aj už
n
ij
a
ine t
okom laz kr u
v
dijal
„Bubrežn
ize i?
a dijeta“
Šta je dnevna bolnica?
oj m
ese
za
li
Vrste dija
breg
ki bu
č
a
t
š
Ve
la
stu
ja fi
o
M
I?
HB
e
j
Šta
4
U proseku jedna
od deset osoba
ima neki stepen
hronične bubrežne
insuficijencije. Ova
bolest se može
razviti u bilo kom
uzrastu, ali rizik
se povećava sa
starenjem.
češće izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim
uzrocima, a manifestuju se kao upale
bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno
hronična smanjena funkcija bubrega
(bubrežna insuficijencija). U nastanku
nekih oboljenja bubrega genetski (nasledni faktor) ima značajnu ulogu.
ab
ete
s
Hep
atit
is
i ja
Polazeći od činjenice da tokom godine na dijalizu dođe više
stotina novih pacijenata, ovom prilikom objavljujemo autorizovani tekst na temu Hronična bubrežna slabost ( HBI ). Smatrajući da jasna i razumljiva informacija
predstavlja veliku pomoć u prevazilaženju teške
i stresne situacije kada je potrebno krenuti na
?
program Hemodijalize, ovom prilikom želimo
e
tic
ar
da ukažemo na osnovna obeležja hronične
k
e
ciju
bubrežne slabosti. Jer, to je jedan od načina
a
rsk
t
o
n
an
do anspl
da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih
e
o
šć
d
tr
i uče
ko ričnu
porodica lakše prilagode novonastaloj sia
j
i
a
ac
K ve
a Particip
tuaciji.
d
V
T
a
a
k
tu z
za
retpla
p
a
a
n
t
a
Na ovaj način želimo da utičemo i na
ncij
Lis
Subve
c
pa
ku
ni
će
šti
za
i
celu
društvenu zajednicu da se o ovoj
Energetsk
teškoj,
podmukloj bolesti mnogo ozbiljLista lekova
Bespla
nije deluje preventivno, preko primarnih
tno pa
Želi
rkiran
zdravstvenih institucija, a u dogledno
mn
je
am
Pra
o
vreme
da se uvede i skrining, koji trenutr
vo
e...
na
Kak
reh
o?
no
u
Srbiji
ne postoji.
abi
Pr
lita
av
Uređivački odbor
cij
o
Dij
Specifični vidovi diskriminacije
?
lantacije stvo
n transp
or
Šta nako
i don
gana datak oć
je or
i do om
štan
aln u i p
Zave
j
i
c
eg
un
uđ
at
ai
je m
a so
n
vo
Pra
n
vo
Pra
Čiji
Pra
vo
n
“Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje
bubrege“, i ima za cilj da istakne godine
starosti kao značajan faktor rizika za
oboljevanje. Javnozdravstvene kampanje
se sprovode sa ciljem informisanja stanovništva o tome kako se čuva zdravlje
bubrega, kao i radi podizanja stepena
potrebnog znanja da bi se mogli prepoznati rani znaci oboljenja, i da bi se
mogla pravovremeno zatražiti stručna
pomoć.
U našoj zemlji u 2012. godini - zbog
bolesti bubrega i mokraćnih puteva lečile
su se kod svog izabranog lekara u službama domova zdravlja 611.662 osobe,
dok se bolnički lečilo njih 39.242, i u
istom periodu umrlo je 6365 osoba.
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke
slike i prognoze. Ova oboljenja su naj-
Ja i sportske
aktivnosti
Kako
do ku
ćne d
ijalize
?
Svetski dan bubrega se obeležava na
inicijativu Međunarodnog društva za
nefrologiju (The International Society
of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International
Federation of Kidney Foundations) u
više od 100 zemalja širom sveta. Od
2006. godine obeležava se svake godine
drugog četvrtka u martu mesecu.
Cilj obeležavanja Svetskog dana
bubrega je podizanje svesti stanovništva
o važnosti bubrega, organa koji ima
ključnu ulogu u održavanju života.
Osnovna njegova funkcija je izlučivanje
toksičnih (štetnih) produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Cilj je
isto tako upoznavanje široke javnosti sa
činjenicama da su bolesti bubrega česte,
da mogu biti opasne, ali i izlečive. Slogan
ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je
na
živ
ot
ŽIVOTNI RULET
u
Hronična bubrežna insuficijencija
nekoliko puta povećava rizik za nastanak
bolesti srca i krvnih sudova, šećerne
bolesti, povišenog krvnog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti
(uremije) kao i prevremene smrti (pre
65. godine života). Hronična bolest
bubrega je teško oboljenje, koje zbog
značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog
veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti
bubrega čine skoro trećinu bolnički
lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda
od svih bolesti bubrega.
U proseku jedna od deset osoba ima
neki stepen hronične bubrežne insufici-
Osam zlatnih pravila
za smanjenje rizika za
razvoj bolesti bubrega:
1. Hranite se pravilno i održavajte
normalnu telesnu težinu!
2. Uzimajte dovoljne količine
tečnosti!
3. Budite fizički aktivni!
4. Isključite duvanski dim!
5. Kontrolišite krvni pritisak!
6. Kontrolišite nivo šećera u krvi!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu
propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege
ukoliko imate jedan ili više
faktora rizika, ili oboljevanje
u porodici!
Proverite svoj rizik za bolesti
bubrega:
● Imate li povišeni krvni pritisak?
● Imate li šećernu bolest?
● Imate li prekomernu telesnu
težinu?
● Imate li više od 65 godina?
● Da li je bilo bolesti bubrega
u vašoj porodici?
● Da li ste malokrvni?
Ako imate jedan ili više potvrdnih
odgovora, javite se izabranom
lekaru.
jencije. Ova bolest se može razviti u bilo
kom uzrastu, ali rizik se povećava sa
starenjem. Između ostalog i zbog toga
što posle 40-te godine života, jačina
glomerulacijske filtracije počinje da
opada za oko 1 % godišnje. Takođe kod
starijih osoba, mnogo su češći i drugi
faktori rizika koji mogu da oštete
bubrege, uključujući šećernu bolest,
visok krvni pritisak i bolesti srca. Zbog
toga su način života i navike osobe od
najranijeg uzrasta veoma značajni u
primarnoj prevenciji, odnosno sprečavanju nastanka bolesti bubrega i urinarnog sistema.
Procenjuje se da je jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosti od
65 do 74 godine, i polovina ljudi starosti 75 ili više godina imaju hroničnu
bubrežnu insuficijenciju. Ukratko, što
ste stariji veće su šanse da imate neko
oboljenje bubrega. Ovo je važno znati,
zbog toga što hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i
moždanog udara, a u nekim slučajevima
može napredovati do insuficijencije
bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Bez obzira na godine starosti jednostavne i lako primenljive preventivne mere mogu da uspore
napredovanje bolesti bubrega, spreče
komplikacije i poboljšaju kvalitet života.
U stadijumu terminalne bubrežne insu-
ficijencije (otkazivanja funkcije bubrega)
sprovodi se dijaliza ili se transplantira
bubreg.
Najčešći simptomi
Simptomi i znaci hronične slabosti
bubrega se razvijaju postepeno i nisu
specifični, pogotovo ne u početku.
Obično se pojavljuju tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na
vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti
hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere.
Najučestaliji simptomi su:
● Poremećaji mokrenja (učestalo
mokrenje, smanjeno izlučivanje
urina, bolno i otežano mokrenje,
noćno mokrenje, nemogućnost
mokrenja);
● Promene u sastavu mokraće
(bakterije, leukociti, krv, proteini,
lipidi i kristali u urinu);
● Bol (tup, oštar, povremen,
kontinuiran, tipa kolike/grčeva);
● Otok (testati, generalizovani,
često otok očnih kapaka);
● Povišen krvni pritisak
(renalnog/bubrežnog porekla).
Dr Zorica V. Dragaš
Specijalista socijalne medicine
069/712 547: 069/712 557: 069/712 535
5
ŽIVOTNI RULET
APRIL 2014
APRIL 2014
“Starenje povećava rizik oboljevanja
od bolesti bubrega – smanjimo ga“
“Sve je manje stvari koje su bitne,
Sve je manje stvari koje su hitne,
Sve je više vremena u danu,
sve manje u životu.“
dr Zorica V. Dragaš
ZJZS – Centar za promociju zdravlja, Subotica
Svaki čovek je jedinstvena i neponovljiva biofizička i psiho-socijalna ličnost,
a nauka koja proučava starost, odnosno
starenje čoveka zove se Gerontologija,
i ima tri najznačajnija aspekta proučavanja: biološki odnosno biofizički, psihičko-psihološki i socijalni. Nauka o
medicinskim karakteristikama i značaju
starenja/starosti zove se Gerijatrija i deo
je Gerontologije i deo medicine. Nauka
kaže da je čovek zbir genotipa i fenotipa.
Genotip je skup svih naslednih osobina,
a fenotip je skup svih merljivih i vidljivih karakteristika u okviru aktivnog
odnosa čoveka sa svojom prirodnom i
socijalnom sredinom. Zbog toga se
smatra da stara osoba nije samo ono što
se u jednom određenom momentu vidi
već je to i sopstveno nasleđe, životno
iskustvo, način života i navike kao i
preostali zdravstveni, intelektualni, kulturni i socijalni kapaciteti i potencijali.
Izdvojeno sagledavanje samo biološkog, fiziološkog ili recimo medicinskog
značaja procesa starenja nije dovoljno i
taj proces se ne sme tako posmatrati, već
celovito. Zbog toga, ukoliko zaista
želimo da vidimo starije ljude nije
moguće izbeći socijalni odnosno sociološki ili društveni aspekt sagledavanja,
jer jedno društvo čini zajednički život
svih ljudi (uključujući i stare) na određenom mestu u određenim uslovima i
vremenu. Veoma je značajan društveni
razvoj, društveni odnosi i unutar njih
međusobni odnosi pojedinih društvenih
grupa, kao i odnos pojedinaca prema
6
celini i celine prema njima.
Često čujemo, kako se “humanost jednog društva meri
njegovim odnosom prema
svojim najslabijim članovima“, a to su deca, starije
osobe, bolesni i osobe sa ograničenjem. Ne treba posebno
naglašavati da je od prvobitne
ljudske zajednice pa sve do
danas nemoguće da se čovek
prema čoveku odnosi kao
drvo prema drvetu od kojih
se svako hrani svojim
korenom, razvija svoje stablo
i lišće, živi za sebe a tako bi
živelo i ako bi bilo samo na
planeti. Čovek bi u sličnim slučajevima
isčezao kao vrsta jer je čovek društveno
biće, i to nam je odavno poznato.
Dodavanje godina životu
Očekivani životni vek je naglo porastao kod svih naroda u svetu i to se smatra
jednim od najznačajnijih civilizacijskih
dostignuća prošlog, 20. veka. Starenje
globalne populacije jedan je od najvećih
izazova sa kojim će se svet suočavati u
ovom veku. Dodavanje godina životu
omogućeno je dobrim delom poboljšanjima u sanitaciji životne sredine, stanovanju, ishrani i uslovima rada. Napredak
u medicinskoj i srodnim naukama je u
tom smislu bio veoma značajan, kao i
otkriće antibiotika i široka primena vakcinacije stanovništva. U današnje vreme
se smatra da su stariji ljudi oni koji imaju
65 i više godina, odnosno to je granica
od koje počinje starenje stanovništva.
Hipokrat je smatrao da ta granica počinje
posle 55 godine života. Jedna njegova
misao živa je i danas i neka nam ona
bude “preporuka”: “Čoveku treba da
bude cilj - umreti mlad, ali što
kasnije”.
Starenje je jednosmeran put, koji traje
kraće ili duže, kojim je čovek pošao i pre
nego što se rodio.Taj neizbežni postepeni
proces koji se dešava svakoga dana istovremeno u celom organizmu smatra se
normalnim (fiziološkim). Patološko starenje se javlja prevremeno, brže i neravnomerno u organima i sistemima organa.
Suštinu procesa starenja, u medicinskom
smislu, predstavlja starenje ćelije u kojoj
se smanjuje parenhim (njen funkcionalni
deo) a povećava se intersticijum, i to se
smatra najznačajnijim. Dešava se istovremeno i niz drugih procesa, koji će na kraju
dovesti do smrti ćelija. Različite ćelije i
tkiva čovekovog organizma imaju različitu sposobnost obnove (regeneracije), ali
tokom procesa starenja neminovno dolazi
do opštih i specifičnih promena u celom
organizmu čoveka, koje će dovesti do
gašenja života. Tokom noćnog sna, u
njegovoj trećoj najdubljoj fazi, organizam
se restituiše (odmara, obnavlja) i ćelije se
detoksikuju, i regenerišu. Često se kaže:
“Čovek je star koliko su mu stari krvni
sudovi“. Takođe, često se čuje: “Čovek
je star koliko su mu stare kosti“. Tačno je
i jedno i drugo!
Ljudi stare fiziološki na jedinstven
način, ali pod uticajem velikog broja
unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Na
različite načine ti faktori čine ljude sve
manje jednakim kroz godine. Tokom
procesa starenja određenu ulogu ima pol,
etničko i kulturno poreklo, kao i to da li
ljudi žive u industrijalizovanim ili zemljama u razvoju, da li u urbanom –
gradskom ili seoskom okruženju. Klima,
geografski položaj takođe predstavljaju
faktore koji čine ljude sve manje jadnakim kroz godine. Genetsko nasleđe
osobe i lične razlike u biološkim karakteristikama (varijacije fenotipa), kao na
primer razlike u visini krvnog pritiska,
šećera ili holesterola u krvi, dovode do
stvaranja još većih razlika među starim
ljudima. Individualne razlike u starenju
se dalje povećavaju i zbog bolesti koje
su stečene tokom života i koje ga ubrzavaju. Sve ovo zajedno stvara značajne
razlike u kvalitetu života.
Način života ili činioci životnog stila
u adolescenciji i zrelom dobu kao što
su: upotreba duvana, duvanski dim, zloupotreba alkohola, neodgovarajuća i
nepravilna ishrana, neodmeren režim
rada i odmora, neodgovarajuća fizička
aktivnost, nedostatak noćnog sna i nesposobnost kontrole stresa postaju istovremeno i individualni faktori rizika za
nastanak mnogih poremećaja zdravlja i
hroničnih bolesti.
beda najčešće donose bolest i često znače
kraći životni vek od stvarno mogućeg
za određenog čoveka (zarazne bolesti,
malnutricija/pothranjenost...). Navedeni
činioci utiču pozitivno ili negativno na
zdravlje, i zbog toga je nesporno da se
bolji kvalitet života za sve starosne i
socijalne grupe stanovništva može
postići. Međutim briga o zdravlju čoveka
mora da počne pre rođenja ukoliko
želimo da dodamo godine životu i da
sprečimo rano oboljevanje i prevremeno
umiranje, i ne samo to – danas je cilj
dodati život godinama i sačuvati funkcionalni kapacitet osobe u maksimalno
mogućoj meri. Drugim rečima, potrebno
je sačuvati sposobnost osobe da živi
samostalno i obavlja određene poslove
u svojoj kući. Stečena lična znanja i
veštine, zatim celovite, povezane zdravstvene i društveno – političke mere mogu
u mnogome pozitivno uticati na kvalitet
i trajanje života ljudi u jednoj zajednici.
Kvalitativno nov i otvoreniji pritup
zdravstvene službe, ali i drugih delova
društvene zajednice se u tom smislu
zapaža. Potrebno je i ovom prilikom
istaći nezamenjivu ulogu žene u porodici i naglasiti važnost njenog postupanja tokom trudnoće, i kao majke. Svojim
činjenjem ili ne činjenjem žena utiče na
zdravlje bebe koju nosi, a po rođenju
svojim učenjem ona utiče, u određenoj
meri, na oblikovanje načina života i na
usvajanje ili ne usvajanje određenih
navika svoje dece koje će za zdravlje biti
korisne ili štetne. U tom smislu je veoma
interesantno navesti podatke iz Ruske
ŽIVOTNI RULET
federacije, koji nažalost nisu zastarili, a
koji pokazuju da je od 1987.-1994.
godine očekivani životni vek opao za
ukupno stanovništvo države, ali je u
muškom delu zabeležen veći pad – više
od 7 godina, a u pojedinim delovima
zemlje je i veći. Brojna ispitivanja i
studije su ukazali da se uzroci smrtnosti
kao što su udesi, nasilje, iznenadna
srčana smrt i upala pluća mogu povezati sa velikom potrošnjom alkohola. Ovo
je pogodan momenat da se spomenu i
maligne bolesti, koje su u svetu i u našoj
zemlji na drugom mestu u smrtnosti
stanovništva, i da se posebno istakne
visoka smrtnost od raka pluća i dušnika,
pošto brojne studije dokazuju povezanost
ovih bolesti sa upotrebom duvana,
aktivno i duvanskim dimom. Alkohol i
duvan su sastavni deo životnog stila za
mnoge osobe, širom sveta. U našem
stanovništvu je upotreba duvanskih proizvoda još uvek široko proširena, a prema
potrošnji alkoholnih pića smo u samom
evropskom vrhu. Prema potrošnji povrća
ili ribe nismo. Tu smo na začelju.
“Živeti znači izložiti se riziku, time i
riziku oboljevanja” međutim određeni
način (stil) života i navike mogu da značajno smanjuju rizike oboljevanja i
povećavaju izglede da se sačuva optimalno moguća psihička i fizička vitalnost
tokom procesa starenja. Živeći u uslovima životne i radne sredine, kakva nam
je danas, postoji i ono što svaki čovek
može da učini za sebe da bi unapredio i
čuvao svoje zdravlje za koje mu i pripada
srazmerni deo odgovornosti.
Briga o zdravlju
Nivo obrazovanja, zdravstvene i opšte
kulture, veličina porodice i socijalni
položaj isto tako povećavaju različitost
osoba u starenju i starosti. Siromaštvo i
7
ŽIVOTNI RULET
APRIL 2014
APRIL 2014
● Pomaže izgradnju kostiju,
neophodna je za ugradnju kalcijuma
u kosti;
● Ublažava psihičku napetost
i pozitivno deluje kod depresije.
Ono što nam je najvažnije da bi smo
živeli na zdrav način, i da bi nam starost
bila kao sunčana jesen života jeste
sledeće:
● Duvan ne upotrebljavati i ne treba
živeti u duvanskom dimu.
● Kultura ishrane mora biti negovana,
a to podrazumeva: odgovarajući
izbor namirnica, pravilan ritam
uzimanja obroka, kao i pravilnu
pripremu hrane koja će biti
nutritivno i energetski izbalansirana
za svaku osobu prema dnevnim
potrebama, ukupnom i trenutnom
zdravstvenom stanju. Potrebno je
i uredno pražnjenje probavnog
sistema.
● Pravilna nadoknada tečnosti znači
ravnomerno unošenje tokom dana,
srazmerno gubitku (kvalitetna voda,
blagi, nezaslađeni čajevi,
negazirana mineralna voda)
● Stanovanje treba da bude higijensko.
● Alkohol ne treba zloupotrebljavati;
narkotike i opojna sredstva ne
treba upoterbljavati.
● Režim rada, rekreacije, odmora
i spavanja mora biti uravnotežen.
Za dobru psiho-fizičku kondiciju
važna je svakodnevna i optimalna
fizička aktivnost (brzi hod,
pešačanje, penjanje uz stepenice,
vežbanje, vožnja biciklom, plivanje).
Za dobro zdravlje i restituciju
organizma, posebno mladih ljudi,
veoma je važan noćni san, najmanje
šest sati u kontinuitetu.
Najblagotvorniji je od 23 časa
do 03 časa. Hroničan umor je naš
neprijatelj.
● Sve ono što za ljudski organizam
predstavlja stres moramo naučiti
kako da kontrolišemo, i rešavamo
bez odlaganja. Treba izbeći
hroničan stres i potiskivanje emocija.
● Zračenje (sa sunca, iz mobilnog
telefona i solarijuma) treba
kontrolisati i izbegavati, kao i
elektro smog (prenatrpanost
prostorija, pogotovo spavaćih soba,
tehničkim uređajima).
● Fizička aktivnost treba da bude
svakodnevno individualno
8
ŽIVOTNI RULET
Svetska istraživanja
optimalno dozirana, i treba je
negovati, jer ona povećava fizičku
kondiciju i radnu sposobnost.
Povećava otpornost organizma na
svaki stres, pa i na mikrobiološke
uzročnike.
Svakodnevna fizička aktivnost
Najmanje, ali dovoljno, što bi svaki
čovek mogao da učini za dobro zdravlje,
vitalnost i uspešnu borbu protiv mnogih
bolesti, koje sa godinama života imaju
sve veću učestalost, upravo je pravilna
svakodnevna fizička aktivnost. Za to nam
je potrebna svest i volja da o svom zdravlju brinemo gradeći veštinu življenja, i
tu nema prostora za izgovore, niti su nam
potrebna značajna materijalna sredstva.
Kada uz to isključimo duvanski dim i
zloupotrebu alkohola već smo učinili
puno za svoje zdravlje, a da nismo morali
imati akademskog znanja ili materijalnih
sradstava. Fizička neaktivnost odnosno
sedaterni način života predstavlja jedan
od najznačajnijih spoljašnjih (i promenljivih) faktora rizika (uzroka) koji se
povezuje sa nastankom i razvojem
mnogih hroničnih nezaraznih bolesti od
kojih su najznačajnije: bolesti srca,
povišen krvni pritisak, moždani udar,
inzulin nezavisna šećerna bolest i oste-
oporoza. Održavana tokom života primerena fizička aktivnost može sprečiti
ili odložiti nastanak ovih bolesti. Ukoliko
se one ipak pojave individualno dozirana fizička aktivnost predstavlja sastavni
deo lečenja, jer samo lečenje/terapija
lekovima nije dovoljno uspešna.
Brojna su pozitivna dejstva i koristi od
fizičke aktivnosti, a najvažnije jeste
sledeće:
● Smanjuje rizik od koronarne
bolesti, arterioskleroze
i moždanog udara;
● Snižava krvni pritisak (pozitivno
deluje na snižavanje dijastolnog
pritiska), i povećava prokrvljenost
(perfuziju) srčanog mišića;
● Povećava ″dobar″ HDL a
smanjuje ″loš″ LDL holesterol;
● Popravlja odnos između unosa
i trošenja energije i doprinosi
smanjivanju prekomerne telesne
težine (prevencija gojaznosti);
● Smanjuje nivo glukoze u serumu
i smanjuje rizik od razvoja inzulin
nezavisne šećerne bolesti;
● Smanjuje rizik od nastanka
tromboze;
Svuda u svetu i kod nas rezultati
brojnih istraživanja o spoljašnjim faktorima rizika za zdravlje otkrivaju poražavajuće rezultate. Jedan od najznačajnijih rizika je: fizička neaktivnost. Prema
podacima Svetske federacije za srce 60%
odraslih ljudi i 2/3 dece na svetu nije
fizički aktivno onoliko koliko je potrebno za dobro zdravlje. Prema istraživanju
Američkog ministarstva zdravlja samo
32% odraslog stanovništva ima preporučen nivo fizičke aktivnosti. Prema
rezultatima iz brojnih istraživanja u našoj
zemlji je 70% stanovništva, oba pola,
ispod prihvatljivog minimuma fizičke
aktivnosti.
Oboljevanje ima određene specifičnosti kod starijih osoba. Jedna od njih
je da mnoge bolesti tada imaju izmenjene simptome i znake, pa se teže
prepoznaju odnosno dijagnostikuju.
Organizam starijeg čoveka je sve manje
sposoban da se brani i odbrani od
bolesti. Postepeno postaje sve povoljniji teren za oboljevanje pa je česta
multimorbidnost, odnosno oboljevanje
od više bolesti istovremeno. One su
najčešće hroničnog karaktera, što znači
da se mogu jedno vreme lečiti, ali ne i
izlečiti. Hronične bolesti koje su karakteristične za starost često slabe fizičke
i umne sposobnosti. Vremenom mogu
da dovedu do smanjene pokretljivosti
ili različitog stepena fizičke ili/i psihičke onesposobljenosti. Takva stanja
udružuju medicinske sa socijalnim
potrebama starije osobe, koja postaje
u različitom stepenu zavisna od svoje
bliže i dalje okoline. Lečenje starijih
osoba takođe ima svoje specifičnosti, i
ponekad je veoma teško sprovesti
osnovno pravilo u medicini da rizik
lečenja bude manji od rizika bolesti.
Drugim rečima, osnovno pravilo lečenja
je ne naškoditi. Izlečenje najčešće nije
potpuno, pa je potrebno držati oboljenje
pod kontrolom. Veoma često je potrebna rehabilitacija osobe, odnosno njeno
psihofizičko osposobljavanje za svakodnevni život u najvećoj mogućoj
meri. Tada postaje veoma važno da
nega i ishrana starije osobe budu odgovarajuće, a rekreacija prilagođena
mogućnostima i zdravstvenom
stanju.
U starosti se češće pojavljuju bolesti
srca i krvnih sudova (slabost srca,
povišeni krvni pritisak, srčani i
moždani udar), zatim maligna (zloćudna) bolest različitih lokalizacija,
a učestalija su i neka neurološka oboljenja (polineuropatije, Parkinsonova
bolest, različite demencije, depresija).
Zapaljenska, reumatična i degenerativna oboljenja kostiju i zglobova
takođe imaju veću učestalost u starosti. Čula takođe slabe, pre svega vid
i sluh. Šećerna bolest i poremećaji
rada štitne žlezde su još uvek učestaliji u starijem uzrastu, ali širom sveta
statistika beleži zabrinjavajuće pomeranje ka mlađem uzrastu. Hronična
bubrežna insuficijencija takođe korelira sa starenjem, kada postaje učestalija. U ženskom delu stanovništva
učestalija je osteoporoza i inkontinencija urina (nedovoljna kontrola
mokraće).
U zaključku ovog teksta treba ponovo
istaći: da uvek kada se govori o hroničnim oboljenjima istovremeno treba
reći da su preventabilna. Moguće je
blagovremeno uticati, korisnim merama
i ponašanjem, pa ih u određenim slučajevima sprečiti, odložiti ili ublažiti.
Isto se odnosi na brojne komplikacije
ili posledice tih bolesti, a rano otkrivanje je uvek važno za tok i ishod.
Mere nespecifične i specifične primarne prevencije su jednostavne i delotvorne, i imaju za cilj očuvanje zdravlja i zdravstvene rezerve, kao i
podizanje opšte odbrambene otpornosti organizma - maksimalno moguće u
određenim uslovima za određenu
osobu.
Zdravlje nema cenu, ali bolest košta,
i to takođe nikad ne treba zaboraviti.
”Koštanje” bolesti je višeznačno i odnosi
se na obolelog čoveka, na njegovu porodicu i na zajednicu u kojoj živi i radi.
Bol, patnja, teret bolesti ili onesposobljenosti, kao i gubitak života nikada se
ne mogu izmeriti. Ekonomski, materijalni gubici svake zajednice nastali zbog
bolesti ili prevremene smrti mogu se
odrediti u svakom momentu, i sa projekcijom u budućnost.
9
SA STRUČNE STRANE
Dijalizni centri
Mesto i uloga savremene hemodijalize
u R. Srbiji u svetlu
javnog-privatnog partnerstva
Dr sc. med.
Stevan Pavlović
Direktor Specijalne bolnice za hemodijalizu
FMC Beograd
U zemljama Evropske unije procenat
državnih dijaliznah centara iznosi ispod
50 posto, u Severnoj Americi on iznosi
ispod 10 posto, u Latinskoj Americi oko
15 posto, u Japanu oko 10 posto, u Azijsko-Pacifičkoj regiji izuzev Japana oko
60 posto, odnosno u celom svetu on
iznosi prosečno oko 30 posto. Kompanija Fresenius Medical Care je vodeći
provajder dijaliznih usluga u svetu. U
EMEA regionu koji obuhvata Evropu,
Srednji Istok i Afriku otvoreno je 586
centara za hemodijalizu, u kojima se leči
preko 52000 bolesnika, a u celom svetu
(sa Severnom, Latinskom Amerikom i
Azijom) postoji 3225 centara za HD u
kojima se leči 266000 bolesnika.U
EMEA regionu najviše bolesnika ima
Turska (6700), zatim Poljska (5300),
Španija (5200), pa Rumunija (4650). U
zemljama iz okruženja BiH ima 1030
bolesnika, Slovenija 303 i Hrvatska 296.
U Srbiji sada rade tri FMC bolnice, dve
u Beogradu i jedna u Novom Sadu i
trenutni ukupni broj bolesnika iznosi
238.
Primena najsavremenijih standarda
Veliki broj studija je utvrdio dabolesnici na standardnojhemodijalizi (HD)
imaju veoma česte komplikacije u vidu
hipotenzije, hipertenzije, kardiomiopatije, ishemije creva, što se odražava na
loš kvalitet života bolesnika. Dugoročne
limitacije standardne hemodijalize obuhvataju veću učestalost komplikacija u
vidu dijalizne amiloidoze, tkivnih i vaskulnih kalcifikacija, malnutricije i sarkopenije. Onlajn hemodijafiltracija
(HDF) predstavlja najefikasniji modalitet hemodijalize, koji je superioran u
odnosu na druge modalitete hemodija-
10
APRIL 2014
SA STRUČNE STRANE
punjavaju ciljne vrednosti u FMC Srbija
u februaru 2014 je prikazan na grafikonima 1 i 2. Efektivno vreme HD tretmana veće od 720 min/nedeljno je imalo
94,5 posto bolesnika, volumen infuzata
iznad 63L/nedeljno ili volumen krvi
iznad 240 L/nedeljno je imalo 89,2 posto
bolesnika, spKT/V > 1,4 je imalo 92,4
posto bolesnika, hemoglobin u rasponu
100-120 g/L 91,5 posto bolesnika,
albumin > 40 g/L 83,4 posto bolesnika,
fosfat < 1,78 mmol/L 81,2 posto bolesnika, kompletno sprovedenu vakcina-
ciju protiv hepatitisa B i odsustvo serokonverzije na hepatitis C je imalo 100
posto bolesnika, vaskularni pristup u
vidu AV fistule ili AV grafta je imalo 96,4
posto bolesnika, odsustvo kliničkih
znakova infekcije kod 100 posto bolesnika sa centralnim venskim kateterom
(CVK) i adekvatno regulisanu hiperhidrataciju prema BCM merenju kod 70
posto bolesnika. U odnosu na ostale
FMC centre u EMEA regionu FMC Srbijaima bolje rezultate za većinu parametara. Sa stopom morbiditeta od 6,7 i
stopom mortaliteta od 6,6 FMC Srbija
pripada zemljama sa najmanjom stopom
morbiditeta i mortaliteta u odnosu na
ostale zemlje u EMEA regionu.Na
osnovu ovih rezultata FMC Srbija se u
poslednje tri godine nalazi na prvom
mestu među svim FMC zemljama u
EMEA regionu u BSC kategoriji „Patient
perspective score“ za što je primila priznanje od rukovodećih ljudi u kompaniji FMC.
Smernice menadžmenta FMC Srbija
u odnosu na buduće izazove u svom radu
mogu da se svedu na 3 konstatacije:
neophodno je održati i dalje poboljšavati visoki kvalitet medicinskog rada, zalagati se za timski rad svih zaposlenih i
održavati zadovoljstvo bolesnika, jer su
oni naša najbolja preporuka.
APRIL 2014
Dr sc. med. Vasilije
Tomanoski
Specijalna bolnica za hemodijalizu
„Fresenius Medical Care“ Novi Sad
lize zbog boljih klirensa toksina male,
srednje i velike molekulske mase.Veći
broj studija je pokazao da su prednosti
HDF: efikasnija eliminacija uremijskih
toksina, bolja hemodinamska stabilnost,
bolji odgovor na terapiju sa eritropoetin
stimulišućim agensima (ESA), smanjenje incidence dijalizne amiloidoze, smanjenje hronične inflamacije i bolji kvalitet života. Visoko volumna HDF sa
volumenom infuzata većim od 21L po
tretmanu ili 63 L/nedeljno predstavlja
novi kriterijum adekvatnosti HD tretmana. Za ovu HDF je važno da budu ispunjeni preduslovi u vidu adekvatnog vaskularnog pristupa sa dobrim protokom
krvi (300-400 ml/min), adekvatnih hemoreoloških svojstava krvi (da nije visok
hematokrit), adekvatnog trajanja tretmana i primene visokopropusnih dijalizatora sa velikom površinom.Više studija
je pokazalo direktnu povezanost rizika
od smrti i doze konvekcije (volumena
supstitucije). Što je doza konvekcije bila
veća, stopa mortaliteta je bila manja.
Najmanja stopa mortaliteta je bila kada
je volumen infuzata bio preko 21L po
HD tretmanu. Zbog toga je trend učestalosti HDF u odnosu na ostale modalitete hemodijalize na uzlaznoj liniji u većini
zemalja u svetu. U Srbiji ova učestalost
iznosi oko 20 posto, u FMC centrima u
svetu oko 46 posto, a u FMC centrima
u Srbiji iznosi 100 posto.
Ono na čemu se insistiralo u FMC
centrima u Srbiji je pre svega primena
najsavremenijih standarda i procedura,
koji su bazirani na svetskim vodičima
dobre kliničke prakse u hemodijalizi
(EBPG, K/DOQI, KDIGO). Ovi standardi odnose se na povećanje dijalizne
frekvencije i efektivnog trajanja HD
tretmana (preko 240 minuta), ispunjenje
adekvatne HD doze (spKT/V > 1,4,
volumen krvi > 80 L po tretmanu,
volumen infuzata > 21 L po tretmanu),
Grafikon 1. Procenat bolesnika u FMC Srbija sa ispunjenim ciljnim
vrednostima medicinskihpokazatelja u BSC-u za februar 2014.
96
Kompjuterski softverski program
Svi FMC centri u EMEA regionu
koriste kompjuterski softverski program
EuCliD koji omogućava unos podataka
o svakom bolesniku, njegovim laboratorijskim nalazima i HD tretmanima. Ovi
podaci se mesečno obrađuju i rezultati
prikazuju kao BSC (Balance Score Card)
na nivou svakog centra i države u cilju
procene i unapređenja kvaliteta rada i
lečenja bolesnika. Prema BSC medicinskim kriterijumima koji obuhvataju 10
parametara procenat bolesnika koji is-
Grafikon 2. Procenat bolesnika u FMC Srbija sa ispunjenim ciljnim
vrednostima medicinskih pokazatelja u BSC-u za februar 2014.
100
100
94,5
94
92,4
92
90
91,5
80
89,2
90
adekvatnu kontrolu hiperhidratacije i
određivanje suve telesne težine pomoću
aparata za merenje telesnog sastava koji
koristi metodu bioimpedantne spektrometrije (Body Composition MonitorBCM), adekvatnu korekciju anemije
primenom ESA i preparata gvožđa, preveniranje i lečenje hronične inflamacije,
regulaciju metabolizma kalcijuma i
fosfata i kontrolu nivoa kalijuma i bikarbonata. Druge preduzete mere obuhvataju edukaciju bolesnika u vezi primene
higijeno-dijeteskih mera oko vaskularnog pristupa i ishrane, kontinuiranu
edukaciju zdravstvenih radnika i angažovanje konsultanata (vaskularni hirurg,
komisija za intrahospitalne infekcije).
Posebno se vodi računa o mišljenju bolesnika i redovno se sprovodi program
zadovoljstva bolesnika putem anonimne
ankete, koja je pokazala da je iznad 90
posto bolesnika zadovoljno kvalitetom
lečenja u FMC centrima u Srbiji.
96,4
100
81,2
70
70
88
60
86
83,4
84
82
50
40
30
80
20
78
10
76
HD>720 min/ned
Volumen
inf.>63L/ned
spKT/>1,4
Hgb 100-120 g/L
Albumin>40 g/L
0
Fosfat<1,78 mmol/L
Vakcinacija
AVF/AVG
CVK bez infekcije
Hidracija
11
APRIL 2014
I
SA SVIH STRANA
Okrugli sto bubrežnih
invalida Republike Srbije
Dragi prijatelji,
Pravci delovanja udruženja bubrežnih invalida sa teritorije RS u cilju sprovođenja
strategije za poboljšanje položaja OSI i nacionalnog programa prevencije, lečenja,
unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u RS do 2020.
godine
30. 03. 2014. Novi Sad
Hotel “Vojvodina”
Svakodnevna, dugogodišnja borba sa
našom teškom bolešću u nedostatku
dovoljnih informacija, opterećeni životnim bremenom sudbine, boreći se sa
administrativnim preprekama, nedovoljnim informacijama i nepoznanicama koje
donosi novo sutra, došli smo do saznanja
da samo udruženi i sa jasnim ciljevima
možemo da se izborimo za duži i kvalitetniji život i primeren status u društvu.
Polazeći od činjenice da pripadamo kategoriji Osoba sa invaliditetom (OSI) i
to sa 100 % invalidnosti, došlo je krajnje
vreme da se za svoj status borimo svakodnevno, a prvenstveno da se izborimo
za osnovna prava koja nam pružaju međunarodni propisi, ustav, domaći propisi
i principi poštovanja osnovnih ljudskih
prava, a u našem slučaju elementarno
pravo na punu zdravstvenu i socijalnu
zaštitu.
Svako neodgovorno ponašanje državnih činovnika, zdravstvenog osoblja i
institucija koje se na naša prava oglušuju ili nam zakidaju prava koje je država
propisala kao obavezna, signal su da
napokon podignemo glas i od sada prema
ovakvom ponašanju istupamo organizovano i javno.
13
1. ARANĐELOVAC
Zdravstveni centar Aranđelovac
Centar za dijalizu
Mišarska bb
Tel: 069 8166 766
14
33
2
52
45
58
20
56
18
39 40 41
12
53
42
10
1
29
28
11
4 5 6 7 8
13 14 15
49
57
9
16
24
25
50
44
21
21. VRŠAC
Opšta bolnica Vršac
13. BEOGRAD
48
Odeljenje nefrologija sa hemodijalizom
Specijalna bolnica za hemodijalizu „Medicon“ i endokrinologijom
31
Bulevar Arsenija Čarnojevića 17
Abraševićeva bb
38
Tel: 011 313 10 32
Tel: 013 832 271
29. KRALJEVO
14. BEOGRAD
22. ŽAGUBICA
Zdravstveni centar „Studenica“
27
Specijalna bolnica za hemodijalizu
Dom zdravlja Žagubica
Nefrologija sa hemodijalizom
„Fresenius Medical Care“
Hemodijaliza
Jug Bogdanova bb
Dragačevska 11
Nikole Pašića
Tel: 036 301 872
Tel: 011 2852 445
Tel: 012 643 140
30. KRUŠEVAC
15. BEOGRAD
23. ZAJEČAR
Zdravstveni centar
Specijalna bolnica za hemodijalizu
Zdravstveni centar Zaječar
Interno odeljenje
„Fresenius Medical Care“
Internistička služba, Odsek nefrologije
– centar za hemodijalizu
Ustanička 63
i hemodijalize
Kosovska 16
Tel: 2444 333
Rasadnička bb
Tel: 037 414 097
Tel: 019 445 646
16. BEOGRAD – NOVI BEOGRAD
31. KURŠUMLIJA
Specijalna bolnica za hemodijalizu
24. ZRENJANIN
Dom zdravlja Kuršumlija
„Fresenius Medical Care“
Opšta bolnica „Đorđe Joanović“
Služba za hemodijalizu
Jurija Gagarina 11g
Interno odeljenje, odsek hemodijalize
Dr Melgarda 2
Tel: 011 2280 522
Dr Vase Savića 5
Tel: 027 381 335
Tel:
023
513
390
17. BOR
32. LESKOVAC
Zdravstveni centar Bor
25. KIKINDA
Opšta bolnica Leskovac
Služba za hemodijalizu
Opšta bolnica Kikinda
Služba nefrologije sa hemodijalizom
Dr Dragiše Mišovića 1
Interno odeljenje – Jedinica za hemodijalizu Rade Končara 9
Tel: 030 422 777, lok. 251
Đure Jakšića 110
Tel: 016 252 500
Tel: 0230 434 603
18. VALJEVO
33. LOZNICA
Zdravstveni centar Valjevo
26. KLADOVO
Zdravstveni centar „Dr M. Marin“
36. NIŠ
Interno odeljenje – odsek nefrologije
Zdravstveni centar Kladovo
Interno odeljenje, Odsek za nefrologiju i Vojna bolnica
sa hemodijalizom
Služba za interne bolesti sa hemodijalizom hemodijalizu
Odsek za dijalizu
Pasterova bb
Dunavska 1 – 3
Bolnička 65
Bulevar Zorana Đinđića bb
Tel: 014 295 288
Tel: 019 801 455
Tel: 015 873 333
Tel: 018 508 919
19 VRANJE
27. KOSOVSKA MITROVICA
34. NEGOTIN
37. NIŠ
Zdravstveni centar Vranje
Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica
Zdravstveni centar Negotin
Specijalna bolnica za hemodijalizu
Nefrologija sa dnevnom bolnicom za dijalizu Nefrologija i hemodijaliza
Odeljenje hemodijalize
„Fresenius Medical Care“
J. J. Lunge 1
Anri Dinana 10
Badnjevska 4
Vizantijski bulevar 94
Tel: 017 427 044
Tel: 028 423 994
Tel: 019 542 951
Tel: 018 207 713
20 VRBAS
28. KRAGUJEVAC
35. NIŠ
38. NOVI PAZAR
Opšta bolnica Vrbas
Klinički centar Kragujevac
Klinički centar Niš
Zdravstveni centar Novi Pazar
Hemodijaliza
Klinika za urologiju, nefrologiju i dijalizu
Klinika za nefrologiju i hemodijalizu
Služba nefrologije i hemodijalize
Dr Milana Čekića bb
Zmaj Jovina 30
Bulevar Zorana Đinđića 48
Generala Živkovića 1
Tel: 021 7954 507
Tel: 034 370 302, 034 50 52 26
Tel: 018 4530 856
Tel: 020 321 296
12. BEOGRAD – OBRENOVAC
Dom zdravlja Obrenovac
Služba za hemodijalizu
Vojvode Mišića 231
Tel: 011 8721 560
11. BEOGRAD – MLADENOVAC
Specijalna bolnica za interne bolesti
Odeljenje za hemodijalizu
Vojvode Mišića 2
Tel: 011 8231 988
10. BEOGRAD - BARAJEVO
Dom zdravlja „Dr Milorad Vlajković“, Barajevo
Centar za hemodijalizu
Svetosavska 91
Tel: 011 7872 111
9. BEOGRAD – LAZAREVAC
Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju
Dr Đorđa Kovačevića 27
Tel: 011 8120 164
8. BEOGRAD
Kliničko-bolnički centar „Zemun“
Internistička klinika, Služba za nefrologiju
Vukova 9
Tel: 011 3772 722
7. BEOGRAD
Vojnomedicinska akademija
Klinika za nefrologiju
Crnotravska 17
011 266 2502
51
3
47
46
17
43
57. ČAČAK
Zdravstveni centar Čačak
Nefrologija i dijaliza
Danice Marković 70/6
Tel: 032 355 014
58. ŠABAC
Opšta bolnica Šabac
Urologija sa hemodijalizom
Popa Karana 2 – 4
Tel: 015 363 557
46. PROKUPLJE
Zdravstveni centar Toplica
Odsek nefrologije sa dijalizom
Pasjačka 2
Tel: 027 324 000, lok. 106
56. UŽICE
Zdravstveni centar Užice
Nefrologija sa hemodijalizom
Miloša Obrenovića 17
Tel: 031 562 254; 031 561 255/333
55. ĆUPRIJA
Opšta bolnica
Nefrologija i hemodijaliza
Miodraga Novakovića 78
Tel: 035 470 773
54. SUBOTICA
Opšta bolnica Subotica
Odeljenje za interne bolesti,
nefrologija i hemodijaliza
Izvorska 3
Tel: 024 555 222
APRIL 2014
45. PRIJEPOLJE
Opšta bolnica Prijepolje, Zdravstveni
centar Užice
Odsek za hemodijalizu
Rajka Divca 1
Tel: 033 712 975
19
34
53. STARA PAZOVA
Dom zdravlja, služba za hemodijalizu
„Dr Jovan Jovanović Zmaj”
Vladimira Hurbana 2
Tel: 022 310 520
32
23
26
52. SREMSKA MITROVICA
Opšta bolnica
Odsek za hemodijalizu i nefrologiju
Stari Šor 65
Tel: 063 551 094
51. SOMBOR
Zdravstveni centar „Dr Radivoje Simović“
Odsek za hemodijalizu
Vojvođanska 75
Tel: 025 467 878
50. SMEDEREVSKA PALANKA
Opšta bolnica „Stafan Visoki“
Služba nefrologije i dijalize
Vuka Karadžića 147
Tel: 026 330 319
49. SMEDEREVO
Opšta bolnica „Sveti Luka“
Služba za interne bolesti, Odsek za
hemodijalizu
Knez Mihajlova 51
Tel: 026 223 522, lok 161
48. SJENICA
Zdravstveni centar Užice, Dom zdravlja
Sjenica
Hemodijaliza
Tadije Andrića 10
Tel: 020 741 226
47. SENTA
Opšta bolnica
Interno odeljenje, hemodijaliza
Karađorđeva 64
Tel: 024 815 111
35 36 37
43. PIROT
Zdravstveni centar Pirot
Služba nefrologije i hemodijalize
Vojvode Momčila bb
Tel: 010 305 283
44. POŽAREVAC
Opšta bolnica „Dr Voja Dulić“
Dijaliza
Bratstva i jedinstva 135
Tel: 012 550 222
30
55
22
42. PANČEVO
Opšta bolnica Pančevo
Interno odeljenje – hemodijaliza
Miloša Trebinjca 11
Tel: 013 319 900
41. NOVI SAD
Specijalna bolnica za hemodijalizu
„Fresenius Medical Care“
Slobodana Jovanovića 2
Tel: 021 4791 400
39. NOVI SAD
Klinički centar Vojvodine
Klinika za nefrologiju i kliničku imunologiju
Hajduk Veljkova 1 – 3
Tel: 021 484 3984
40. NOVI SAD
Specijalna bolnica za hemodijalizu
„Medicon“
Hajduk Veljkova 11
Tel: 021 545 060
dijalizni centri
na teritoriji
republike srbije
APRIL 2014
6. BEOGRAD
Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“
Kliničko odeljenje za bubrežne bolesti
Dimitrija Tucovića 161
011 381 0458
5. BEOGRAD
Univerzitetska dečija klinika
Centar za hemodijalizu
i transplantaciju bubrega
Tiršova 10
Tel: 011 206 0765
4. BEOGRAD
Klinički centar Srbije
Klinika za nefrologiju
Pasterova 2
Tel: 011 366 2421
3. BAČKA TOPOLA
Centar za hemodijalizu
S. Stefana 1
Tel: 024 773 202
2. BAČKA PALANKA
Dom zdravlja „Dr Mladen Stojanović“
Odeljenje za dijalizu
Kralja Petra I 26
Tel: 021 750 380
54
SUBOTICA
SA SVIH STRANA
SA SVIH STRANA
15
SA SVIH STRANA
Dr Stevan
Pavlović
Dr Vasilije
Tomanoski
Sa ovim motivom pristupilo se organizovanju Prvog okruglog stola u Novom
Sadu u hotelu ‘’Vojvodina’’, 30.03.2014.
godine.
Učešće u radu okruglog stola uzeli su
predstavnici Saveza organizacija bubrežnih invalida RS, Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, Udruženja bubrežnih
invalida Subotice, Novog Sada, Sremske
Mitrovice, Zrenjanina, Bačke Palanke,
Bora, ZC Studenica Kraljevo, Smederevske Palanke, Velike Plane, Udruženje
transplantiranih Vojvodine ‘’Pan transplant’’, predstavnici Fresenius Medical
Care Beograd i Novi Sad, predstavnici
16
APRIL 2014
APRIL 2014
Jovan
Šutaković
Zoran
Mišković
medija, stručni saradnici časopisa
‘’Nefro’’ i predstavnici stručnih službi
Invalidskih organizacija Vojvodine.
Nakon otvaranja skupa od strane organizatora, predsednika Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, Mišković Zorana
uvodnu reč su dali Nikola Gruber predsednika Saveza organizacija bubrežnih
invalida RS i Nikola Šutaković predsednik Izvršnog savet Saveza.
Nakon toga Mišković Zoran je prezentirao tri teme vezane za mesto i ulogu
Udruženja bubrežnih invalida u strategiji poboljšanja zdravstvenog i socijalnog
statusa bubrežnih invalida, zatim proble-
Dr Ljubinko
Todorović
Nikola
Gruber
me u primeni jedinstvenih standarda pri
dijaliznim centrima na teritoriji RS. Ukazujući na zakonske osnove kao i strategije donešene od strane naših državnih
organa, uočeno je niz nedostataka u
primeni donešenih propisa i standarda.
Jedan od trenutno najaktuelnijih problema je različito primenjivanje Standarda
o materijalu za dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i Pravilnika o utvrđivanju
cena materijala za dijalizu. Zaključeno
je iz diskusija da nema objašnjenja zašto
se u nekim centrima ne obezbeđuju dovoljne količine: Venskog gvožđa, eritro-
Zvonko
Jelić
Borivoje
Odadžić
poetina, bevipleks ampula, C-vitamina,
zašto neki centri mimo svih propisa i
normativa nemaju lica zadužena za održavanje aparata i uređaja za prečišćavanje vode (elektroničare), zašto se anemija
ne drži u propisanim granicama i zašto
pacijentima nije omogućena adekvatna
edukacija, dobijanje laboratorijskih
nalaza krvi, kao i stručno nefrološko
mišljenje na osnovu koga bi se mogla
pridržavati terapije kako lica na dijalizi
tako i članovi njihovih porodica, bez čije
podrške nema efikasne terapije.
U tom kontekstu donešen je jedinstveni zaključak da se pokrene inicijativa za
izmenu standardau vođenju procedura
za održavanje nivoa hemoglobina kod
bubrežnih bolesnika na dijalizi u granicama od 100 g/l do 115 g/l umesto 90
g/l do 110 g/l. Iz diskusije zaključeno da
nema razloga da se nivo hemoglobina
drži ispod navedenih ciljnih vrednosti,
a naročito što se u praksi nivo hemoglobina održava u donjim granicama, pa se
već postignutih 90 g/l analizira sa aspekta
ekonomskih, a ne medicinskih parametara, čime se pacijenti održavaju u veoma
lošem i nepodnošljivom zdravstvenom
stanju. Ne može niko bolje znati kako
se MI pacijenti osećamo kada nam je
loša krvna slika. I naši propisi iz liste
lekova jasno propisuju da se korišćenje
eritropoetina primenjuje sa ciljem održavanja nivoa hemoglobina u gornjim
granicama. Pošto su međunarodni standardi jasno definisali da bi ciljne vrednosti hemoglobina između 110 g/l do
115g/l bile idealne kod bolesnika na
hemodijalizi, naš zahtev će biti da se
podigne donja granica čime bi se generalno podigao kvalitet života svih bubrežnih invalida.
SA SVIH STRANA
U daljem toku Nikola Gruber je prezentirao informaciju o saradnji sa RFZO,
o čemu Vam na 27. strani ovog časopisa
objavljujemo detaljniju informaciju.
Tokom rada skupa na temu. ‘’Mesto i
uloga savremene hemodijalize u Republici Srbiji u svetlu javno – privatnog
partnerstva’’, predavanje su odražali
predstavnici Fresenius Medical Care
Srbija dr sc. med. Vasilije Tomanoski i
dr sc.med. Stevan Pavlović, čiji smo
autorizovan tekst objavili na strani 10 i
11 časopisa.
Na osnovu više sadržajnih i konstruktivnih diskusija, došlo se do zajedničkog zaključka da samo udruženi i uz
veću ličnu angažovanost i zainteresovanost svakog pojedinca, možemo se
izboriti za bolji i kvalitetniji život, bolje
uslove lečenja i zajedničkim nastupom
uticati na državu i njene nadležne
organe da se odnose prema nama
krajnje savesno, profesionalno i nedeskriminatorski .
Do skorog susreta koji će se održati u
organizaciji Udruženja Bor, srdačan
pozdrav iz Novog Sada!
17
SA SVIH STRANA
APRIL 2014
Transplantacija organa
sa etičkog aspekta (I)
Piše: prim. dr Tatjana Radosavljević
Autor je u radu koristio kao izvore sledeće zakone i deklaracije:
- Zakon o transplantaciji organa
-Deklaraciju Svetske medicinske asocijacije o transplantaciji organa i tkiva
-Kodeks profesionalne etike Lekarske komore Srbije
D
eklaracija Svetske medicinske asocijacije o donaciji
organa i tkiva usvojena je na
63. sednici Generalne skupštine Svetske medicinske
asocijacije u Bangkoku na Tajlandu,
oktobra 2012. godine.
Uočeni napredak u medicinskim
naukama, a posebno u hirurškim tehnikama, tipizaciji tkiva i imuno-supresivnim lekovima, omogućio je značajno
povećanje stope uspešno obavljenih
transplantacija ljudskih organa i tkiva.
Ipak, u svim zemljama, i do tada, a i
danas, definitivno postoji nedostatak
organa donatora, koji rezultira gubitkom
života, što se potencijalno može
izbeći.
Etički aspekti lista čekanja
na transplantacije
 DA LI JE LISTA ČEKANJA
ISTO ŠTO I RANG-LISTA?
 JEDNA LISTA NA
NACIONALNOM NIVOU
– ZA TRANSPLANTACIJU
SRCA TREBA DA POSTOJI
JEDINSTVENA LISTA
 BOLESTI, INDIKACIJE ZA
TRANSPLANTACIJU
(VODIČI I PROTOKOLI)
Načelo medicinske
opravdanosti transplantacije
Načelo medicinske opravdanosti transplantacije ostvaruje se sprovođenjem
postupka transplantacije radi lečenja
samo u slučaju kada nije moguće preduzeti drukčiji način lečenja, koji ima
uporedivu efikasnost, odnosno ukoliko
transplantacija ne dovodi do neprihvatljivog rizika za život davaoca i primaoca organa i ukoliko su prethodno, u
skladu sa pravilima struke, obavljena
sva potrebna medicinska ispitivanja
pomoću kojih je moguće sa velikom
verovatnoćom predvideti bezbednost za
davaoca i za primaoca organa i uspeh
medicinske intervencije.
Pravila koja regulišu upravljanje
listama čekanja treba da obezbede efikasnost i pravičnost. Kriterijumi koje
treba uzeti u obzir za raspodelu organa
ili tkiva obuhvataju:
 ozbiljnost i hitnost medicinske
potrebe
 dužinu čekanja na listi
 medicinsku verovatnoću uspeha
merenu faktorima kao što su
starost, vrsta bolesti, verovatnoća
poboljšanja kvaliteta života, druge
komplikacije i histo-kompatibilnost.
 Ne treba da postoji diskriminacija
na osnovu socijalnog statusa, načina
života i ponašanja. Nemedicinske
kriterijume ne bi trebalo uzimati
u obzir.
 Kriterijumi kao što su društvene
vrednosti i zasluge, da biste
izabrali primaoce ili potencijalne
prioritete.
 Da li je pravedno da se da prednost
majkama male dece ili uspešnom
lekaru nad nekim ko je nezaposlen?
 Treba li penzioner koji je
umnogome doprineo zajednici da
ima prednost u odnosu na mladu
osobu koja se još nije dokazala?
 Treba li nekome ko je ranije
koristio alkohol, ili se hranio
nezdravo, uskratiti jetru, pluća
ili srce?
 Mnogi su, međutim, kritikovali
ove i druge kriterijume, kao što su
bogatstvo, rasa, religija, pol i
starost, kao uključivanje bilo
kakve diskriminacije.
Kako to drugi rade
Nemačka
Aktuelna je reforma Zakona u Nemačkoj inicirana otkrićem manipulacija,
jednim delom u davanju povlastica
imućnim pacijentima, ali i zbog sumnji
da je došlo do preplitanja interesa sa
trgovinom organima. Novim zakonskim
rešenjima predlaže se uvođenje strožih
odredbi o nadzoru i kontroli raspodele
organa koji su medicinski najneophodniji, a sa ciljem da se podstaknu potencijalni donatori.
Procena reda hitnosti
transplantacije
Pre svega, potrebna je primena etičke
procene reda hitnosti pacijenata na
listama čekanja na transplantaciju.
Takođe – kako se treba odnositi prema
transplantacijama za one koji nemaju
osiguranje (SAD).
Zatim, procena bolesnika koji nisu
jasno pristali na transplantaciju – isto
tako nije jednostavna, kao ni procena da
li da se transplantaciji podvrgavaju i
pacijenti sa lošim navikama – alkoholičari i sa patološkim promenama jetre.
Etički aspekti postmortalnog darivanja organa
Donacija organa preminulog mora biti
zasnovana na ideji poklona, slobodno i
dobrovoljno. To bi trebalo da podrazu-
18
APRIL 2014
SA STRUČNE STRANE
meva dobrovoljni pristanak, bez ikakvog
pritiska na pojedinca, dat pre smrti (po
opredeljenju ili isključenju iz donacije
u zavisnosti od nadležnosti) ili dobrovoljnog ovlašćenja bližnjima preminulog
pacijenta ukoliko su želje tog lica nepoznate javnosti.
Ako se razmotre postojeći modeli
dopustivog uzimanja organa od umrlih
davalaca, postoje:
kacijom u javnosti i mnogih zdravstvenih
stručnjaka u oblasti transplantacije
organa i tkiva. Mnogi ljudi nisu dobro
informisani o potrebama, nedostatku
organa i tkiva, kao i o velikoj potencijalnoj koristi transplantacije.
Prisutni su mnogi neosnovani strahovi ili rezerve, ili postoji zbunjenost o
nekim pitanjima u vezi sa transplantacijom.
1) Sistem opt in ili sistem izričite saglasnosti: delovi tela umrlog ne mogu biti
uzeti ako on nije dao izričiti pristanak
na način propisan zakonom (Danska,
Nemačka, Holandija, Švajcarska, Australija i SAD)
U nedavnom istraživanju SAD, “dva
najčešća razloga, odbijanje zaveštanja
organa bili su:
 Time se znatno sužava krug
potencijalnih davalaca organa
i stoga su zakonodavci tih
zemalja proširili mogućnost
saglasnosti na rodbinu
preminulog.
 Rodbina ima pravo supsidijarnog
odlučivanja ukoliko se umrli nije
izjasnio.
2) Sistem opt out ili sistem pretpostavljene saglasnosti: sa umrlog je dozvoljeno uzimati organe, ako se on tome
nije protivio za života.
 Neizjašnjavanje se smatra
pristankom, odnosno pristanak
se pretpostavlja.
 Uzimanje je dopušteno čak i
kada postoji sumnja u pogledu
volje umrlog.
 To znači da uzimanje organa od
umrlih lica u načelu nije
zabranjeno, već dopušteno.
 Time se povećava broj
potencijalnih davalaca, jer u
njih spadaju i oni koji se nisu
uopšte izjasnili.
 Zakoni o transplantaciji većine
zemalja Evropske unije
prihvataju ovaj model (Italija,
Francuska, Španija, Belgija,
Poljska, Austrija, Švedska,
Norveška, Hrvatska).
Važna je dobra informisanost zbog
straha, zbunjenosti i potrebe za obrazovanjem. Dakle, postoji potreba za edu-
(1) oni mogu da urade nešto za
mene pre nego što sam zaista
mrtav,
(2) lekari mogu ubrzati moju
smrt.”
Svetska medicinska asocijacija se
zalaže za informisani izbor donatora.
Nacionalne medicinske asocijacije u
zemljama koje su usvojile ili su, s
obzirom na politiku “o pretpostavljenoj
saglasnosti” (odnosno onemogućenju),
u kojoj postoji pretpostavka da pojedinac
želi da donira ukoliko nema dokaza za
suprotno ili “obaveznom izboru”, po
kojem bi sva lica bila u obavezi da se
izjasne da li žele da doniraju. Stoga treba
učiniti svaki napor kako bi se osiguralo
da ovi stavovi budu adekvatno objavljeni, kao i da ne umanjuju informisani
izbor donatora, uključujući i pravo pacijenta da odluči da ne donira.
Etički aspekti postmortalnog darivanja organa – lični stavovi
 “...dozvoljeno uzimanje organa
sa umrlog lica ukoliko se čovek za
svog života nije tome izričito protivio“ pismenom izjavom i uz prisustvo dva svedoka. Još uvek važeći
zakon o transplantaciji, članom 50
dozvoljava uzimanje organa sa
umrlog lica zbog presađivanja u telo
drugog lica radi lečenja, samo ukoliko
je davalac pre smrti lično potpisao
pismeni pristanak za doniranje izražavajući svoju slobodnu volju, a pri
tom, čak i nakon davanja pismenog
pristanka, članovi porodice mogu
sprečiti uzimanje organa uz navođenje jasnih i neospornih činjenica da
19
SA STRUČNE STRANE
je donor u međuvremenu promenio
stav o doniranju. Predlog promene
Zakona, dakle, poništava slobodnu
volju građana Srbije, a time potire i
samu ideju doniranja na kome se
jedino može i sme zasnivati transplantaciona medicina.....”
 „Zakon treba odmah menjati u
smislu uspostavljanja pretpostavljene saglasnosti i mogućnosti razmene
organa sa zemljama u regionu – prvenstveno sa Austrijom, Hrvatskom
i Slovenijom. Donorske kartice treba
zadržati kao promociju humanosti,
zaveštanja i transplantacije, ali omogućiti potpisivanje na svakom javnom
mestu i obavezno uz izdavanje ličnih
dokumenata, popisa stanovništva,
referendum, kao i raznih urbanističkih i drugih dozvola.“
 Britansko medicinsko udruženje
(BMA), mnogi hirurzi koji rade transplantaciju, kao i neke grupe pacijenata i političari su spremni da Britanija usvoji sistem “pretpostavljenog
pristanka”, gde se pretpostavlja da
pojedinac želi da bude donator, osim
ako on ili ona ima izričito zabeleženo odbijanje.
 Donacija organa preminulog
mora biti zasnovana na ideji poklona,
slobodno i dobrovoljno. To bi trebalo
da podrazumeva dobrovoljni pristanak, bez ikakvog pritiska na pojedinca, dat pre smrti (po opredeljenju ili
isključenju iz donacije u zavisnosti
od nadležnosti), ili dobrovoljnog
ovlašćenja bližnjima preminulog
pacijenta ukoliko su želje tog lica
nepoznate javnosti. Svetska medicinska asocijacija se snažno protivi
komercijalizaciji donacije i transplantacije.
 Potencijalni donatori ili oni koji
umesto njih donose odluke o zdravstvenoj zaštiti [1] treba da imaju
pristup tačnim i relevantnim informacijama i preko svojih lekara opšte
prakse. Obično će ovo uključiti informacije o:
-procedurama i definicijama koje
su uključene u konstatovanje
smrti,
20
APRIL 2014
APRIL 2014
-testiranja koja se preduzimaju da
bi se utvrdila pogodnost organa i/
ili tkiva za transplantaciju bi mogla
da otkriju ranije nesumnjive zdravstvene rizike kod potencijalnih
donatora i njihovih porodica,
-mere koje mogu biti potrebne da
se sačuva funkcija organa do smrti
su propisane i do transplantacije
može da dođe,
-šta će se desiti sa telom kada se
proglasi smrt,
-koji organi i tkiva mogu biti donirani,
-protokol koji će biti poštovan u
slučaju da se porodica usprotivi
donaciji, kao i mogućnost povlačenja saglasnosti.
Prilikom postmortalnog darivanja
organa veoma je važno poštovati:
Načelo solidarnosti
 Načelo solidarnosti između
davaoca i primaoca organa
ostvaruje se organizacijom
postupka doniranja, odnosno
primanja organa koji se zasniva
na uvažavanju prioritetnih
interesa za očuvanje života
i zdravlja, odnosno koji se
zasniva na dobrovoljnosti,
neplaćenom doniranju,
anonimnosti davaoca i primaoca
organa, kao i altruizmu davaoca.
Pravo na pijetet
 Pri uzimanju organa, odnosno
delova organa, svi učesnici ovog
postupka dužni su da telo
umrlog davaoca tretiraju sa
poštovanjem dostojanstva umrlog
lica i članova porodice umrlog,
kao i da preduzmu sve potrebne
mere kako bi se povratio
spoljašnji izgled umrlog davaoca
(leša).
 Lekar koji učestvuje, ili bi mogao
učestvovati u postupku
presađivanja, ne može
učestvovati u odlučivanju o
moždanoj smrti davaoca organa,
tkiva i ćelija, zbog sukoba
interesa.
 Određivanje trenutka smrti
potencijalnog davaoca ima
poseban značaj jer je zahvat u
ljudsko telo radi transplantacije
dopušteno izvršiti tek tog trenutka
 To predstavlja istovremeno i
vreme kada prestaje obaveza
lekara da lice kod koga se utvrdi
takvo stanje održava u životu.
Etički aspekti dijagnoze
moždane smrti
Protokoli treba da podrže sledeće
ključne principe:
“Svetski dan bubrega”
Udruženje u Sremskoj Mitrovici je ove godine obeležilo
‘’Svetski dan bubrega’’ u prelepom prostoru Muzeja Srema, uz
prisustvo gradskih i opštinski
predstavnika kao i predstavnika
Opšte bolnice Sremska Mitrovica. Na ovj način još jednom smo
dokazali da su edukacija i briga
o našim članovima na prvom
mestu.
Događaj je propraćen značajnim prisustvom medija: televizije, radija i štampe iz Sremske
Mitrovice.
 Odluke o privremenoj obustavi ili
ukidanju tretmana koji održava
pacijenta u životu treba da se
zasnivaju na proceni da li će
lečenje biti od koristi pacijentu.
Takve odluke moraju biti
potpuno odvojene od bilo
kakve odluke o donaciji.
Dijaliza, to ti je budućnost
I za novi život, viza.
3650 dana prošlo je do sada
I toliko novih nada.
1560 dijaliza za deset godina
Sam imao, a ja bih i dalje živeo.
3120 uboda je bilo, a ja
Još uvek se pitam šta se dogodilo.
Oko 300 je bilo analiza, e
To je brate dijaliza.
Život je to novi, odakle vidiš
Kako je lepo biti prav,
slobodan i zdrav.
Tu su lekari i sestre i poneki brat,
e oni Su ti brale i glava i vrat.
Slušaj njih i ne možeš da pogrešiš
Uvek će sve biti dobro, nemoj dušu
da ogrešiš.
 Trebalo bi napraviti jasno
razgraničenje između tima
zaduženog za lečenje
i transplantacionog tima.
Konkretno, lekar koji konstatuje
ili potvrđuje smrt potencijalnog
donatora ne treba da budu
uključen u postupak
transplantacije, niti treba da vodi
brigu o primaocu oragana.
Kiršbaumov uređaj za davanje signala
o životu nakon sahranjivanja (1882).
Nastavak u narednom broju
Preuzeto iz časopisa
“EkoMed Plus”
Život iz drugog ugla
Tu je društvo
koje ne možeš da biraš,
Aparati koje ne smeš da diraš,
Legneš i čekaš da li ćeš i danas
da pretekneš.
 Konstatovanje smrti treba da bude
u skladu sa nacionalnim
smernicama, kao što je navedeno
u Sidnejskoj deklaraciji Svetske
medicinske asocijacije o
utvrđivanju smrti
i ekstakciji organa.
 Zemlje koje sprovode donaciju
posle vaskularne smrti treba da
imaju specifične i detaljne
protokole za ovu praksu.
SA STRUČNE STRANE
Njihovo iskustvo i znanje je za nas
tekući život, i radovanje.
Kada uđeš u salu i legneš
pored aparata,
Šta god da ti se dogodi,
tu su četri i po sata.
Za ovo vreme bile su i muke teške,
često sam
Hteo da odem kući, i peške.
Uloga i značaj nivoa gvožđa u krvi
Udruženje bubrežnih bolesnika Sremska Mitrovica i u toku 2014.godine
nastavlja sa edukacijom svojih članova. Tako je u mesecu februaru održano
predavanje sa ciljem proširivanja znanja naših članova kada je u pitanju uloga
i značaj nivoa gvozđa (Fe) u krvi.
Posle predavanja kao i uvek održana je mala zakuska,u toku koje se razvila
diskusija na temu održanog predavanja.
Ovo nije arija iz opere Aida,
ovo je samo ispovest
Desetogodišnjeg invalida.
Miodrag-Mića Zagorčić
Selo Vodice
Smederevska Palanka
21
SA SVIH STRANA
APRIL 2014
APRIL 2014
SA SVIH STRANA
Udruženje bubrežnih invalida Subotica
Svetski dan bubrega - 13.03.2014.
U Subotici i Bačkoj Topoli obeležen
je Svetski dan bubrega 13. marta 2014.
godine.
U Subotici, u Press centru, održana je
konferencija povodom Svetskog dana
bubrega. Konferenciji su prisustvovali: Dr
Zorica V. Dragaš, spec. farm. Jelena
Blažin, prim. Dr Radmila Pavić, Radoslav
Jovičić, Žolt Šebek i Zoran Mišković. Ovaj
događaj propratili su svi lokalni mediji.
Na pres konferenciji, od strane predsednika Udruženja bubrežnih invalida
Subotica iskazana je posebna zahvalnost
Zavodu za iavno zdravlje Subotica za
saradnju u organizaciji obeležavanja
‘’Svetskog dana bubrega’’. Iz Subotice
je poslata i centralna poruka celoj Republici kroz kritički osvrt da se napokon
ujednače standardi i kvalitet dijaliza, što
je jedan od osnovnih ciljeva delovanja
svih udruženja i Saveza u celini.
Nešto kasnije u Domu zdravlja Dr.
Hadži Janoš u Bačkoj Topoli održan je
svečani sastanak sa dodelom priznanja
zbog humanog gesta povodom organizovanja prevoza pacijenata na hemodijalizi za vreme teških snežnih mećava
početkom februara 2014. godine.
Od strane predsednika udruženja, a na
predlog članova sa teritorije Bačke
Topole uručene su zahvalnice za iskazanu humanost u organizovanju hemodijalize u toku vanredne situacije. Tom
prilikom su dodeljenje zahvalnice: Tot
Išasegi dr Šandoru, Kaćanski Miletu i
Nebojši, Šereš Nandoru, Ločkai Kornelu,
Svetski dan bubrega - 13. mart 2014. godine
Najčešći uzroci disfunkcije bubrega
- dijabetesna nefropatija
- povišen krvni pritisak
- glomerulonefritisi
- Intersticijski nefritisi
- policistična bolest bubrega
- urološka oboljenja
- maligna oboljenja bubrega
-obolenja bubreznih arterija i vena
- povrede bubrega
Farkaš Zoltanu, Roža Laslu, Sečei
Kornelu, a direktoru Doma zdravlja je
u znak zahvalnosti za angažovanost
kompletnog zdravstvenog osoblja
predata posebna zahvalnica.
Prigodnu svečanost, koja je propraćena od strane lokalnih TV medija, svojim
prisustvom posebno su uveličali predsednica Opštine Bačka Topola, g-đa
Melinda Kokai Mernjak i predsednik
Skupštine Opštine Bačka Topola g-din
Robert Fazekaš.
22
23
SA PRAVNE STRANE
APRIL 2014
APRIL 2014
O nama – ništa bez nas
Ustavom Republike Srbije (‘’Sl.gl.RS’’ broj 98/06.)
utvrđeno je da su svi građani jednaki u pravima i dužnostima, imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim
organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili
neko od ličnih svojstava.
U Republici Srbiji, položaj osoba sa invaliditetom se
sagledava kao pitanje ljudskih prava, sa garancijom ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i isključenjem diskriminacije, uz puno uključivanje u sve tokove društvenog života.
Položaj osoba sa invaliditetom uređen je Deklaracijom
UN o pravima invalidnih lica, Konvencijom UN o pravima
deteta, Evropskom socijalnom poveljom i Konvencijom
o zaštiti i promovisanju prava i dostojanstva osoba sa
invaliditetom. Ovo su značajna akta međunarodnog prava,
koja su pružila osnovu za mnoga zakonska akta Republike Srbije doneta u oblasti socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i radnih odnosa, penzijskog i
invalidskog osiguranja, saobraćaja, poresko pravnog
sistema i drugo. Donet je Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon
o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o predškolskom obrazovanju
i vaspitanju, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakon o penzijskom
i invalidskom osiguranju, Zakon o porezu na upotrebu,
držanje i nošenje dobara, Zakon o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica, Zakona
o planiranju i izgradnji, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i drugi. Njima su stvoreni
uslovi da se u potpunosti poštuje načelo dostojanstva i
jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom.
Moderan koncept
Od shvatanja, najpre, magijske uloge, javnog podsmeha i odbacivanja, posebnog društvenog položaja, karitativnog pristupa, odnosno počev od isključenja iz društvenog života pa do milosrđa, pristupilo se modernom
konceptu invalidnosti. Sa shvatanja invalidnosti kao
medicinskog problema prešlo se na shvatanje invalidnosti kao pitanje ljudskih prava, utemeljenih na međunarodnim standardima uz stvaranje uslova jednakih mogućnosti za sve. Osobu sa invaliditetom ne treba menjati,
već je društvena i životna sredina ta koja ga diskriminiše, i taj stav treba menjati stvaranjem pravednijeg
društva.
24
SA PRAVNE STRANE
Donošenjem Madridske deklaracije 2002. godine, odnosno
njenim potpisivanjem, u našoj zemlji je utemeljen proces
osnaživanja jednakih prava i mogućnosti, pristupačnog
okruženja i poštovanja različitosti.
Nada Abramović
Pravnica
Donošenjem Madridske deklaracije 2002.
godine, odnosno njenim potpisivanjem, u
našoj zemlji je utemeljen proces osnaživanja
jednakih prava i mogućnosti, pristupačnog
okruženja i poštovanja različitosti.
Savet Evrope je inicirao donošenje Evropskog plana akcija za osobe sa invaliditetom od 2006.
godine do 2015 godine. Kod nas, doneta je Strategija
unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Njome je promovisano ostvarivanje i jačanje
mehanizama zajedničkog planiranja i praćenja politike
mera u oblasti invalidnosti na svim nivoima, razvijanje
mehanizama kvaliteta, zaštite i poštovanja osoba sa invaliditetom, osnaživanje porodica osoba sa invaliditetom
uz promovisanje porodičnog okruženja kao najboljeg za
osobu sa invaliditetom, razvijanje servisa i programa
podrške za roditelje i porodice osoba sa invaliditetom,
obezbeđivanje jednakih mogućnosti na obrazovanje, rad
i zapošljavanje, stvaranje mogućnosti za slobodan izbor
uslova i načina života u izabranom okruženju, razvijanje
programa samostalnog stanovanja i stanovanja uz podršku,
osiguranje pristupa izgrađenom okruženju, izgrađivanje
pristupačnih objekata i usluga, sprovođenje plana uklanjanja barijera i još mnogo toga.
Najbolji poznavaoci problematike
Uvažavanjem stava da su osobe sa invaliditetom najbolji poznavaoci problematike invalidnosti, konačno se
mora poštovati princip ‘’ništa o nama bez nas’’. Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom mora biti prisutno
i u pripremi raznih strategija, planova, projekata i mera,
uz osnaživanje i jačanje organizacija osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, uz konsultacije i
aktivno učešće osoba sa invaliditetom u stvaranju pravne
regulative u oblasti invaliditeta. Samim tim, i poštovanja
njihovog dostojanstva, lične autonomije, mentalne, socijalne i stručne sposobnosti, kvaliteta i doprinosa koji
mogu, i koji pružaju, i poštovanja njihovog fizičkog i
mentalnog integriteta. Republika Srbija se ratifikovanjem
Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionog protokola, obavezala na poštovanje i zaštitu
ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda svim
osobama sa invaliditetom.
Nada Abramović
25
SA SVIH STRANA
APRIL 2014
APRIL 2014
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
Želim na more... KAKO?
Dragi prijatelji,
U moru propisa, uputstava, direktiva
stručnih mišljenja, novinarskih informacija i „dezinformacija“, naš ograničeni
um dođe do trenutka kada mora informacije da „resetuje“ i postavi sebi pitanje
kako da na najprostiji i razumljiv način
reši neku dilemu.
Povod ovog mog obraćanja je aktuelna dilema kako nas bubrežnih invalida,
tako i naših članova porodica kada sebi
postavimo pitanje da li i mi možemo kao
i svi drugi građani koristiti godišnji
odmor, ići na more, planinu...Zahvaljujući upornosti naših članova u prethodnim godinama, država je napravila prvi
pozitivan korak, tako što je Republički
fond za zdravstveno osiguranje Republike Srbije tokom aprila meseca 2010.
godine doneo odluku o refundiranju
troškova za obavljanje hemodijalize u
inostranstvu, za osigurana lica sa teritorije Republike Srbije.
Ovo pravo omogućeno je svim licima
koji se u RS nalaze na hemodijalizi u
zdravstvenim ustanovama, kao i licima
koja su na hemodijalizi u kućnim uslovima. Osiguranim licima koji se nalaze
na programu hemodijalize RZZO (sada
RFZO) obezbeđuje naknadu za uslugu
hemodijalize pružene u inostranstvu u
visini cene koju bi RFZO isplatio Zdravstvenoj ustanovi da su hemodijalize
obavljenje u Srbiji, a najviše za broj
dijaliza na mesečnom nivou koji je propisan Pravilnikom o utvrđivanju cena
materijala za dijalize, koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja.
Osiguranim licima koja se nalaze na
hemodijalizi u zdravstvenim ustanovama, ili obavljaju hemodijalizu u kućnim
uslovima, za vreme dok se nalaze u inostranstvu, a najduže do 30 dana u kontinuitetu, ili sa prekidima u periodu od
01.01.- 31.12. u svakoj kalendarskoj
26
godini, obezbeđuje se naknada troškova
hemodijalize za vreme boravka u inostranstvu.
RFZO naknadu za obavljanje hemodijalize u inostranstvu osiguranim
licima koja se u RS nalaze na hemodijalizi u zdravstvenoj ustanovi obezbeđuje naknadu troškova u visini cene
koju RFZO priznaje zdravstvenim
ustanovama za obavljene hemodijalize u zemlji, a najviše za broj mesečnih dijaliza koji se priznaje prema
Pravilniku o utvrđivanju cena materijala za dijalize koje se obezbeđuju
iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja (‘’Sl.glasnik RS’’ br.
50/06, 67/06, 74/06, 84/06, - ispravka, 31/07, 65/07, 95/07, 40/08, 90/08,
51/09, 96/09, 17/10, 24/10, 88/2012,
41/2013, 63/2013, 91/2013 i
36/2014).
Naknada za obavljanje hemodijalize
u inostrastvu osiguranim licima koja se
u RS nalaze na hemodijalizi u kućnim
uslovima isplaćuje se najviše za propisan broj hemodijaliza na mesečnom
nivou u visini cene hemodijalize koju
čini ‘’krupan’’ i ‘’ sitan’’ potrošni materijal shodno Pravilniku, uvećane za
naknadu troškova električne energije i
vode, a koja bi se isplaćivala osiguranom licu da hemodijalizu obavlja u
zemlji.
Osiguranik koji se nalazi u kućnim
uslovima 30 dana pre odlaska u inostranstvo treba pismenim putem da obavesti
matičnu filijalu o terminu i dužini
boravka u inostranstvu.
Osiguranik koji se nalazi na hemodijalizi u zdravstvenoj ustanovi osim
matične filijale treba da obavesti i zdravstvenu ustanovu.
Naknada za hemodijalize izvršene u
inostranstvu isplaćuju se na osnovu:
Pismenog zahteva, prevedene medicinske dokumentacije zdravstvene usta-
NAŠ KOMENTAR
U praksi smo se uverili da zdravstveno osoblje pri dijaliznim centrima ne raspolaže potrebnim informacijama koje bi bile date licu
na dijalizi u trenutku kada pokreće
postupak. Takođe u filijalama RFZO
osigurano lice ne može dobiti od
službenika pismeno i razumljivo
pismeno uputstvo o postupku i dokumentima, rokovima koje treba
ispoštovati pre odlaska na hemodijalizu u inostranstvo, kao ni precizno uputstvo o dokumentaciji i
rokovima za ostvarivanje prava na
refundaciju.
Takođe ovom prilikom pokrećemo
inicijativu da se u narednom
periodu donesu izmene i dopune
navedene odluke, kako bi se refundacija isplaćivala u realnom iznosu
hemodijalize u Republici Srbiji,
odnosno da obračun hemodijalize
mora sadržati stvarne kalkulativne
troškove i to: troškove materijala
za dijalizu (propisane pravilnikom),
troškove zdravstvenog osoblja,
elektroničara i higijeničara, troškove električne toplotne energije i
vode, troškove higijenskog održavanja objekta, troškove nutricionističke programirane užine, troškove održavanja uređaja za
‘’Ultračistu vodu’’ za HDF dijalizu,
troškove obaveznih medikamenata
(eritropoetina, belipleksa, C-vitamina, venskog gvožđa, kalcijum
glukonata itd,), analize krvi i troškove tekućeg i periodičnog servisiranja aparata i uređeje za HD,
prema važećim tehničkim propisima
i uputstvima proizvođača, kao i
troškove prevoza dijaliziranih bolesnika.
nove u inostranstvu o obavljenim hemodijalizama od strane sudskog tumača i
računa o naplaćenim troškovima hemodijalize u inostranstvu.
Zoran Mišković
SA SVIH STRANA
PARTNERSTVO BUBREŽNIH INVALIDA REPUBLIKE SRBIJE I
REPUBLIČKOG FONDA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA REPUBLIKE
SRBIJE, NA PUTU ZAJEDNIČKOG DONOŠENJA IZMENA I DOPUNA
STANDARDA I PRAVILNIKA U INTERESU PODIZANJA NIVOA
KVALITETA ZDRAVSTVENIH USLUGA NA HEMODIJALIZAMA U
REPUBLICI SRBIJI
Poštovani prijatelji,
Ovom prilikom Vam se zajednički u
ime Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije i u ime Saveza
bubrežnih invalida Vojvodine obraćaju
Nikola Gruber i Zoran Mišković, sa
nadom da ćemo u budućnosti imati
ovakve i slične vesti kao putokaz za
ostvarenje naših višegodišnjih želja i
stremljenja na putu afirmacije i priznanja
naše uloge od strane državnih organa.
Ovim putem Vas informišemo o dosadašnjoj saradnji predstavnika Republičkog Saveza, Gruber Nikole sa Republičkim fondom zdravstvenog
osiguranja
Želim da vas informišem o dosadašnjoj
saradnji našeg Saveza sa Republičkim
fondom zdravstvenog osiguranja. Direktor Fonnda profesor Momčilo Babić je
prihvatio našu inicijativu da predstavnici Saveza aktivnije učestvuju u radu
komisija Ministarstva zdravlja i Fonda
tako da sada u procentima to izgleda
ovako:
 Niskoefikasna bikarbonatna
dijaliza 10%
 Visokoefikasna bikarbonatna
dijaliza 70%
 Hemodijafiltracija 20%
Pišu:
Nikola Gruber
i Zoran Mišković
po svim pitanjima vezanim za uslove
lečenja bubrežnih bolesnika.
Početkom godine počela je sa radom
komisija za izradu novih standarda za
lečenje pacijenata dijalizom. U komisiju su delegirani i članovi našeg Saveza.
Konačna verzija Standarda definisana je
3. Februara. Standardi su prilagođeni
evropskim, a najvažnija izmena je to što
je u novim Standardima povećan broj
visokoefikasnih bikarbonatnih dijaliza,
Ovih dana je u toku i izmena Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima. Na predlog novog Pravilnika smo
stavili primedbe koje se odnose na naše
članove, a to je nedovoljan broj traka za
redovnu kontrolu šećera u krvi. Tražili
smo da se broj traka sa 50 poveća na 150
mesečno. Imamo obećanje da će naš
predlog biti usvojen.
Trenutno je u toku i priprema tendera
za nabavku materijala za dijalizu za sve
dijalizne centre u Srbiji. Predlog Direktora Fonda je da i naši predstavnici
učestvuju u radu komisije za javne
nabavke.
NAŠ KOMENTAR
U ime 5000 bubrežnih invalida, koji se dijaliziraju na teritoriji Republike Srbije pri dijaliznim centrima, na kućnim
dijalizama i perotoneumskoj dijalizi, podržavamo pozitivnu
inicijativu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja RS.
Naročito podržavamo predlog da naš predstavnik učestvuje u radu i tenderske komisije, ne iz razloga da bi naš glas
prevagnuo u donošenju konačne odluke o izboru najboljeg
ponuđača, već da bi jednom za sva vremena bilo razjašnjeno, zašto se od centra do centra ne omogućavaju isti nivoi
i kvalitet zdravstvenih usluga pri dijaliznim centrima.
Na ovaj način bi izostalo neopravdano obrazloženje u
centrima da ‘’Fond nije odobrio’’...
Nadamo se da su svi naši članovi, a i zdravstveno osoblje
shvatili ovu frazu za neosnovano pravdanje za nepružene
usluge propisane standardima i normativima, koje se finansiraju preko RFZO.
27
Svim vernicima
pravoslavne
i katoličke
veroispovesti
srećne Uskršnje
praznike želi
Savez bubrežnih
invalida Vojvodine
SAV E Z BUBRE Ž N IH IN VALIDA VOJVOD IN E
21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6 - 8
Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.org
UDRUŽE NJ E BUBREŽN IH IN VALIDA - SU BOT IC A
Blaška Rajića 27/36; P.J. Banijska 2
Mob: 069/712-547
Download

Nefro 33.pdf - Savez bubrežnih invalida Vojvodine