www.gradjevinarstvo.rs
broj 28 • godina VII
www.build.rs
Tema broja
Prefabrikovana
gradnja
Prefabrikacija u Srbiji
na
na primeru
primeru montažnih
montažnih kuća
kuća
Najveći prefabrikovani
neboder na svetu
Prednosti i mane
upotrebe
upotrebe transportnih
transportnih
kontejnera
kontejnera uu arhitekturi
arhitekturi
transmaterijali
Priroda:
Učiteljica
Učiteljica inženjerstva
inženjerstva
green build
Dizajn i proliferacija
digitalne tehnologije
Elektrane na nebu
sajamski broj
/build 29/ Mart 2014.
+ KATALOG
preduzeća
Veći tiraž i dodatna distribucija na sajmu
Sadrži katalog preduzeća
Dodatna mogućnost prezentovanja
prefabrikovana
gradnja
Besplatni poslovni magazin
građevinske industrije
Luke Vojvodića 30, Beograd
tel: 011 2562 004 • www.build.rs
/tema broja 28/
Free business construction
industry magazine
Topic for the next issue:
PREFABRICATED CONSTRUCTION
/build 28/
Nebeski grad:
Najveći prefabrikovani
neboder na svetu
Tema broja:
25
Prefabrikovana gradnja
Teška vremena za
prefabrikovane
materijale
Sadržaj
info www.gradjevinarstvo.rs
promo Međunarodni sajam građevinarstva
– SEEBBE
Hidroizolacija ravnih krovova jednoslojnom
TPO membranom – DRACOMERX
8
MONARPLAN PVC krovne hidroizolacije
– ICOPAL
35
20
Prefabrikovani putni betonski elementi
– PUTEVI IVANJICA
36
AB montažne konstrukcije
– PUT INŽENJERING
37
Prednosti i mane upotrebe
transportnih kontejnera u arhitekturi
38
22
Zaštita umetničkih dela video nadzorom:
Inteligentan softver za snimanje i video
analizu IPS-VideoManager – SECURITON
23
Solarni sistemi – S.O.K.
24
tema broja Nebeski grad: Najveći prefabrikovani
neboder na svetu – San ili realnost?!
Prefabrikacija u Srbiji na primeru
montažnih kuća
25
28
Firestone UltraPly TPO krovna membrana
– RAVAGO LAMBDA SR
32
Projekat Moskva: 200 sanitarnih modula
za 80 dana – EUROMODUL
33
PREMIUM CONCEPT – pravi podni sistemi
za pravo okruženje
34
transmaterijali Priroda: Učiteljica inženjerstva
– Materijali napravljeni da obavljaju funkciju
zanimljivosti
46
40
44
tema broja Teška vremena za prefabrikovane materijale,
ali budućnost donosi promene
46
green build Dizajn i proliferacija digitalne tehnologije
47
Elektrane na nebu – Nove visine
za obnovljive izvore energije
51
narudžbenica
54
Elektrane na nebu
51
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.
build.rs
w
Prefabrikacija u Srbiji
na primeru montažnih kuća
38
28
Prednosti i mane upotrebe
transportnih kontejnera
u arhitekturi
40
Dizajn i proliferacija
digitalne tehnologije
Priroda:
Učiteljica inženjerstva
47
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA
Aluplast BGD
Austrotherm
Beogradski sajam
Ban-Inox
Build magazin
Energo Logic
Gradjevinarstvo.rs
Mali Oglasi
Holcim Srbija
Inelas Ereco
LSG Building Solution
MG Kačarević
OBO Bettermann
www.aluplast.co.rs
9
www.austrotherm.rs
11
www.seebbe.com
21
www.ban-inox.rs
12
www.build.rs
3, 7
www.energologic.webs.com
50
www.gradjevinarstvo.rs
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
29, 56
16, 55
www.holcim.rs
2
www.inelasereco.rs
49
www.lsg.rs
43
www.mgkacarevic.com
17
www.obo.rs
31
Opeka
Partizan uslužni centar
Poslovni Plan
Rubrika OGLASI
Durvim
DVD Vračar
Fortex
Frigoremont
Gradmont
Gradjevinarstvo.rs
MB Company
Sil Club
SIP Technology
www.opekadoo.rs
19
www.ucpartizan.com
8
www.scoring.rs
15
www.durvim-pvc.rs
52
www.dvdvracar.rs
53
www.fortex.co.rs
53
[email protected]
52
www.gradmont.net
53
www.gradjevinarstvo.rs
52
www.mbcompany.rs
52
www.cudesna-zivaograda.rs
52
www.siptechnology.rs
52
Razvitak ili sunovrat
prefabrikovane gradnje
Prefabrikovana gradnja kao masovni metod izgradnje se počela pojavljivati kao jeftini, brzi i nadasve
neophodni način skućavanja velikog broja porodica
koje su ostale bez doma nakon Drugog svetskog
rata. Iako se njeni začeci beleže u post-industrijskoj eri 19. veka sa pojavom čeličnih i betonskih
prefabrikovanih konstruktivnih elemenata, njena
upotreba je bila ograničena samo na velike infrastrukturne i komercijalne projekte. Železnički mostovi u Velikoj Britaniji, kao i neboderi u Čikagu
i Njujorku predstavljaju pionirske projekte koji su
čelične elemente predstavili svetu kao odličan savremeni građevinski metod izgradnje.
Začudo, iako je beton kao materijal poznat od
Rimskog carstva, njegova masovnija upotreba kao
prefabrikovanog materijala je morala da sačeka
početak 20. veka sa usavršavanjem njegove tehnologije. Zamajac betonu daju pojedinci kao što su
inženjer Nervi i arhitekta Korbuzije, koji u njemu
pronalaze plastičnost i skulpturalnost potrebnu
za predstavljanje svojih projekata. Nakon Drugog
svetskog rata, olakšanost rukovanja betonom, njegove materijalne karakteristike, cena i mogućnost
modulariteta, stavljaju ga na vodeće mesto savremenih građevinskih materijala, i to ne samo prefabrikovanih, gde se i dan-danas nalazi.
Moglo bi se čak i argumentovati da je prefabrikovana gradnja svaka gradnja sa unapred pripremljenim materijalima koji su proizvedeni serijski u
masovnom broju. Opeka bi se, na primer, u ovom
slučaju mogla smatrati prefabrikovanim materijalom, a građevinska praksa vezana za nju kao metod
prefabrikovane gradnje. Ona se ipak ne ubraja u
prefabrikovanu gradnju, jer iziskuje mnogo više radnog angažovanja od recimo unapred pripremljenih čeličnih ili betonskih elemenata. Dakle, možemo reći da je prefabrikovana gradnja ona gradnja
koja olakšava sam proces izgradnje objekata uz
smanjenje radnog angažovanja, vremena gradnje i
posledično, troškova.
Gradnja ovom metodom unatoč prednostima ima
svojih mana koje su se vremenom i sa masovnijim
korišćenjem pojavile. Tipičnost objekata izgrađenih ovom metodom su jedna od tih mana. Kritičari
zameraju nedostatku inovacija u pogledu oblikovnosti samih objekata, i to sa pravom. Brži i jeftiniji
način izgradnje je doveo do unifikacije objekata, a
posledično naselja i samih gradskih celina. Savremene urbanističke teorije govore u prilog gradova
koji su raznovrsni u pogledu tiplogije objekata i
sadržaja, kao i gradskih celina koji stvaraju jedinstvenost doživljaja prostora, a na uštrub objekata
koji se stvaraju konvencijalnim prefabrikovanim
metodama gradnje.
Poslednjih godina su ove kritike počele dobijati na značaju sa promenom trendova na tržištu i
novonastalim tehnologijama gradnje koje to omogućavaju. Najnovije tehnologije 3D štampe prete
da će oduzeti titulu tradicionalnim materijalima
i u potpunosti redefinisati koncept prefabrikovane gradnje. Zamislite samo budućnost gde će se
objekti štampati u svakom mogućem obliku od
materijala koji imaju podjednako dobre karakteristike kao i tradicionalni. Budućnost gde ćete
sami moći da definišete i izgradite svoje domove
po pristupačnim cenama jednostavnim pritiskom
na taster. Ovo možda deluje kao naučna-fantastika,
ali povoji ovih tehnologija su takvi da nam ovakva
budućnost kuca na vrata.
Više nije dovoljno izgraditi jeftino i modularno, a
na uštrb estetike i kvaliteta. Pojedinci i kompanije koje su na vreme postale svesne ovog rastućeg
trenda su uspešno nastavili svoje poslovanje, dok
su kompanije koje su se oglušile o potrebe tržišta
propale ili su, u najmanju ruku, pred tim vratima.
Ovo nas ne treba čuditi jer bismo svi mi trebali biti
svesni principa funkcionisanja tržišta poslovanja ili se ide u korak sa njim, ili se ispada iz koloseka.
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
REDAKCIJA
RE
GLAV UREDNIK
GLAVNI
Tomislav
Tomis Stamenić
UREDNIK
U
Branislav
Savić
Bra
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski
OBRADA I UNOS PODATAKA
Em
Emilija Mitić
FI
FINANSIJE
Jelena Hajduković
MARKETING
Jelena Božić
Tanja Vićentijević
Katarina Đurić
Monika Ilomanoski
Mirjana Simović
IZDAVAČ
Infonet Group doo
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
www.build.rs
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo
oglašavanje putem paketa kojii obuhvataju štampano izdanje
et portal
i internet
Build
uild magazin
magazzin
zin već 7
7. god
godinu, četiri p
puta
godišnje, potpuno
tpuno besplatno stiže na a
adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika,
predstavništava, ustanova, organizacija,
strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa
i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno
vezani za građevinsku industriju.
Build magazin je izuzetno sredstvo za
promociju vaše kompanije, proizvoda,
usluge ili tehnologije.
Gradjevinarstvo.rs u poslednjih 11 godina
objedinjuje informacije o preduzećima i njihovim proizvodima i uslugama, kao i vesti,
stručne tekstove, zanimljivosti i ostale sadržaje
vezane za građevinarstvo.
Gradjevinarstvo.rs predstavlja nezaobilazno
on-line marketinško sredstvo građevinskih
kompanija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.
Iskoristite 50% popusta za oglašavanje u drugom mediju
do iznosa oglašavanja u prvom!
Infonet Group | Luke Vojvodića 30, Beograd | tel: 011 2562 004
info
Kina će prevazići SAD, EU i
Japan u obnovljivim
izvorima energije do 2035
Novi izveštaj Međunarodne agencije za
energetiku (International Energy Agency)
navodi da je Kina na putu da izgradi više
elektrana obnovljivih izvora energije do
2035. godine nego SAD, Evropska unija i
Japan zajedno. Iako činjenica da Kina u velikoj meri finansira razvoj obnovljivih izvora energije nije baš novost, stvarnost koja će
nadmašiti druge zemlje u takvom velikom
opsegu treba da posluži kao poziv na buđenje ostatku razvijenog sveta da možemo, i
trebamo, da uradimo više.
20%, što znači da će globalne temperature
vrlo verovatno povećati za više od 3,6 stepeni Celzijusa na duži rok. Dakle, dok je
planirani razvoj obnovljivih izvora energije
ohrabrujući, potrebno je uvođenje politika
kojima se ograničava rast emisija kako bi se
osiguralo da čisti izvori energije zaista imaju
uticaj.
Recesija se bliži kraju
za britanske arhitekte
Britanski arhitekti doživljavaju prvi godišnji
porast poslovanja od 2009. godine, kaže se u
saopštenju Kraljevskog instituta britanskih
arhitekata (RIBA – Royal Institute of British Architects). Najnovije RIBA istraživanje
kaže da se recesiji u arhitektonskoj sferi
„konačno vidi kraj“, sa podacima o broju
projekata koji trenutno raste po prvi put od
kako je počela svetska finansijska kriza.
„Svi pokazatelji sugerišu da se ova veoma
izazovna i dugotrajna recesija na tržištu arhitektonskih usluga konačno privodi kraju“,
izjavio je Adrian Dobson iz RIBA. „Ukupan balans izveštaja ukazuje na stabilni rast
poverenja, a mnogi arhitektonski biroi izveštavaju značajan porast u interesovanju i
oživljavanju uspavanih projekata.“
Navodi za Kinu nisu jedine ohrabrujuće
prognoze izveštaja Svetskog energetskog
izgleda (World Energy Outlook) Međunarodne agencije za energetiku. On takođe navodi da se očekuje da će globalni obnovljivi
izvori energije činiti oko 30% udela energije
u svetu u narednih 20 godina, pretičući na
taj način prirodni gas i gotovo se izjednačavajući sa količinom energije dobijenom iz
sagorevanja uglja.
Nažalost, emisije štetnih gasova povezanih sa energetikom će takođe porasti za
Istraživanje predstavlja drugu dobru vest
za britanske arhitektonske firme nakon
rezultata istraživanja kompanije Arch-Vision, sprovedeno početkom novembra, koje
je istaklo da arhitekte u Velikoj Britaniji
doživljavaju najprometniji period od 2008.
godine, sa skoro 60 odsto ispitanika kojima
se broj narudžbina povećao tokom trećeg
kvartala 2013. godine.
Članovi Kraljevskog instituta britanskih
arhitekata su prijavili 11 odsto povećanja
u obimu poslovanja u periodu od oktobra
2012. godine do oktobra 2013. godine, kaže
se u istraživanju - iako je obim poslovanja i
dalje za jednu trećinu manje od vrhunca koji
je doživljen početkom 2008. godine.
Interesovanja za projekte su takođe u porastu, sa predviđenim normama na najvišem
nivou od kako je istraživanje pokrenuto u
januaru 2009. godine od strane RIBA, a
sami arhitektonski biroi kažu da su „sve više
optimističniji u pogledu svojih budućih srednjeročnih radnih angažovanja“.
Procenat ispitanika koji tvrde da su bili nedovoljno zaposleni u poslednjih mesec dana
ostao je nepromenjen na 20 odsto, što ukazuje na višak firmi i stručnjaka u odnosu na
potražnju za arhitektonskim uslugama.
Istraživanje RIBA Future Trend Survey je
mesečni izveštaj o obimu posla u arhitektonskoj profesiji.
Završena najveća svetska
vetroturbina na moru
Najveća svetska vetroturbina na moru je
nedavno postavljena u vodama u blizini
luke Ostend u okviru vetroparka Belwind
u Belgiji. Model turbine Haliade 150 od
6MW, sa lopaticama dužine od 73 metara i
tornjem od 78 metara visine je izgrađen od
strane francuske kompanije Alstom i očekuje se da će generisati 15 odsto više energije
od postojećih vetroturbina na moru.
Velika vetroturbina će napajati oko 5.000
domaćinstava i zahtevati manje održavanja
od drugih modela koje se koriste. Ovo je
moguće zato što model Haliade ima manje
mehaničkih delova i funkcioniše bez menjača, dok je trajni generator koji je ugrađen u
telo turbine čini više pouzdanom i ekonomičnom.
Prva Heliade 150 turbina je prošla kroz niz
testova na lokaciji Le Karnet u Francuskoj
i uspešno dobila IEC (International Electrotechnical Commission) procenu energetskog učinka 2012. godine. Instaliranjem
na licu mesta u Belgiji, kompanija Alstom
će biti u mogućnosti da potvrdi superiorne
performanse turbine u realnim uslovima za
koje je posebno projektovana. Turbina je
instalirana uz pomoć vetroparka Belwind,
i nadamo se da će pomaknuti granice kada
je u pitanju razvoj inovativnih tehnologija
energije vetra.
ROBNA KUĆA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA
VELIKOPRODAJA I MALOPRODAJA
Beograd:
Vodovodska 162
Tel/Fax: 011/2393-295, 2511-067, 2511-577, 2512-553, 2505-737
Mob:8 062/476-242
Surčin:
Braće Nikolića 60a (put za Jakovo)
Tel: 011/8442-532, 8442-533
E-mail: [email protected] Web: www.ucpartizan.com
info
Nova najviša zgrada u SAD-u
Savet za visoke zgrade i urbana staništa
(CTBUH – Council on Tall Buildings and
Urban Habitat) proglasio je još uvek nedovršen neboder „One World Trade Centar“ u
Njujorku za najvišu zgradu u SAD-u, a i u
celoj zapadnoj hemisferi. Neboder se rangira kao treća najviša zgrada na svetu, iza
Kraljevske kule-sata u Meki, koja je visoka
601 metar, i mamuta iz Dubai, Burdž Kalifu
sa 828 metara.
U čast godine kada su Sjedinjene Američke
Države proglasile svoju Deklaraciju o nezavisnosti od Velike Britanije, visina nebodera
je tačno 1.776 stopa (541 metar), i na taj način nadmašuje Vilis neboder u Čikagu (bivši
Sirs neboder), koji je visok 442 metara i bio
je najviša zgrada u SAD-u. Mada, odluka
CTBUH-a nije doneta bez kontraverzi.
Problem se tiče oko toga da li gornji deo
nebodera „One World Trade Centar“ zaista
jeste pravi šiljak (trajna struktura), ili antena (podložna promenama). Ukoliko bi bila
okarakterisana kao antena, onda bi neboder
„One World Trade Centar“ bio zvanično visok „samo“ 416 metara (1.368 stopa), čime
bi se uporpastila tema odavanja počasti Deklaraciji nezavisnosti, i možda još važnije,
pozicioniranje nebodera nižim od nebodera
Vilis u Čikagu.
Kraj subvencijama za
obnovljive izvore energije
u Evropskoj uniji?
Evropska komisija (EK) objavila je početkom
novembra smernice za okončanje skupog i
kontroverznog subvencionisanja obnovljivih
izvora energije, otvarajući tako put za državnu pomoć elektranama na ugalj ili gas.
„Glavni cilj tržišta je da osigura bezbednu i
pristupačnu energiju za naše građane i preduzeća. Javnost mora podržati ove ciljeve,
jer kad sunce ne sija, a vetar ne duva, struja
se mora proizvoditi“, izjavio je evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger.
Kako bi se osigurali dodatni proizvodni kapaciteti, biće potrebne nove elektrane, koje bi
mogle dobiti pomoć države. Umešanost država bi, međutim, moglo biti štetno po funkcionisanje tržišta, a nove smernice EK imaju za
cilj da to spreče, i pokažu zemljama članicama
koja je u stvari najbolja praksa. Prema ocenama Komisije, troškovi ulaganja u obnovljive
izvore energije su u ovom trenutku pali, i stoga
vladina podrška može biti smanjena.
Hotel od leda primoran da
instalira protivpožarne alarme
energeto®
Vrhunski prozor
energeto® 8000 | foam inside
Uf-vrednost od 0,79 W/m²K
Uw-vrednost od 0,60 W/m²K
Može vam zvučati kao šala, ali čuveni hotel
od leda u Švedskoj je primoran da instalira
požarne alarme kao meru bezbednosti, a u
skladu sa nacionalnim građevinskim propisima. Neuobičajeni hotel, koji se nalazi na
krajnjem severu Švedske, na oko 17 kilometara od grada Kiruna, stvara fantastična
zimska iskustva za svoje goste već 24 godine. Ali, tamo nikada nije bilo požara.
Nakon diskusije za projektantima i provedenom vremenu na proučavanju crteža
i projekata, CBTUH je bio zadovoljan sa
činjenicom da se gornji deo zaista može
smatrati šiljkom, pošto je pokazano da je on
dovoljno trajni i sastavni deo projekta.
Nažalost, ni to nije stavilo tačku na pitanje
velike visine, pošto su vode bile uzburkane
od strane malenog četvrtog ulaza koji se nalazi nešto niže od nivoa glavnog hola. Ako
bi se merilo sa ovog nivoa, neboder bi nadmašio simboličnu visinu za skoro 6 stopa
(1,82m).
Ovaj poslednji kamen spoticanja je rešen
kada je CTBUH utvrdio da četvrti ulaz
nije bio dovoljno značajan da se smatra kao
merno mesto, utirući tako put za konačnu
odluku da je neboder „One World Trade
Centar“ apsolutno i konačno visok tačno
1.776 stopa ili 541 metar.
Uprkos temperaturama ispod nule i činjenice da su zidovi, oprema, inventar, pa čak i
stakla u hotelu napravljeni od leda i nabijenog snega, hotel će morati da ugradi dimne
alarme kao meru predostrožnosti koju zahtevaju švedske vlasti.
Ovaj hotel je napravljen od oko 1.000 tona
leda koji se topi svake godine, tako da uprava
hotela mora da podnese zahtev za dobijanje
građevinske i upotrebne dozvole sveke godine
pri ponovnoj gradnji. Portparol hotela je rekao
da, iako je zgrada napravljena od leda, predmeti poput jastuka, vreća za spavanje i kože irvasa
mogu da se zapale, što je svakako diplomatski
odgovor na zanimljiv zahtev švedskih vlasti.
www.aluplast.net
ili 011 30 70 328
9
info
Vetroelektrana na moru
kod Fukašime puštena u rad
Japanski ploveći vetropark kod obale Fukašime je počeo da proizvodi čistu, obnovljivu energiju za nacionalnu mrežu. Projekat,
saradnja između Vlade Japana i korporacije Marubeni, stvoren je da transformiše
oblast pogođenu nuklearnom katastrofom
u pozitivan simbol budućnosti zelene energije. Hitači (Hitachi) vetroturbina od dva
megabajta je prva od nekoliko planiranih
za ovu oblast, i dobila je nadimak Fukushima Mira.
Turska predstavila prvi na
svetu interkontinentalni
podvodni železnički tunel
Ambiciozna ideja povezivanja Evrope i Azije preko morskog tunela je prvo zamišljena
1860. godine od strane sultana Otomanskog carstva, ali Abdulmedžidu je nedostajala tehnologija i sredstva da pretvori svoju
ideju u stvarnost. Godine 2004, premijer
Redžep Erdogan, koji je tada bio gradonačelnik Istanbula, oživeo je plan zajedno sa
drugim suvišnim idejama poput izgradnje
trećeg aerodroma, paralelnog kanala i trećeg
mosta. Ovi ambiciozni projekti, koji meštani krive za uništavanje zelenih površina
i gubitak domova, pomogli su u razbuktavanju masovnih antivladinih protesta širom
zemlje početkom 2013. godine.
Železnički tunel dužine 1.287 metara koji
ide ispod Bosforskog moreuza na dubini
višoj od 50 metara je navodno otporan na
zemljotrese, što je značajan faktor u oblasti koja ispoljava jake seizmičke aktivnosti.
Premijer Erdogan se nada da će tunel olakšati saobraćajna zagušenja u Istanbulu, gde
dva miliona od 15 miliona stanovnika grada
prelazi Bosfor svaki dan preko dva postojeća, izuzetno zakrčena, mosta.
Zvanično poznata kao Fukushima Kizuna,
jedinica za proizvodnju obnovljive energije
pluta pored obale kako bi iskoristila snagu
vetra i prebacila je nazad u mrežu, menjajući
na taj način deo energije proizveden od strane nuklearne elektrane Fukušima. Jednoj
vetroturbini će se uskoro pridružiti još dve
finansirane od strane kompanije Mitsubishi
Heavy Industries Ltd.
Ove nove vetroturbine će imati po 7 megavata kapaciteta pojedinačno, koji će biti
direktno preusmeravan na mrežu. Na kraju
se očekuje da će plutajući vetropark proizvoditi i do 1.000 megavata, ali prvo okružne vlasti moraju da traže dozvolu od lokalnih ribara zbog ometanja njihovih voda.
Projektni tim će takođe proučavati meteorološke podatke, hidrografske podake i
podatke o performansama pre instaliranja
novih vetroturbina u ovim vodama.
Uspešne vetroelektrane na moru mogu
transformisati budućnost Japana, pružajući
održivu, čistu energiju za buduće potrebe,
bez uzurpiranja dragocenog zemljišta. Ministarstvo trgovine je već izdvojilo 222 miliona američkih dolara za ulaganje u energiju vetra u narednih pet godina u oblasti
Fukašime.
10
Izgradnja tunela je trebala da traje četiri godine, ali je veliki broj značajnih arheoloških otkrića veoma usporilo izgradnju. Oko 40.000
predmeta je iskopano na lokaciji gradnje, što
je uključivalo i groblje 30 vizantijskih brodova koji čine jednu od najvećih poznatih srednjovekovnih flota. Javnost je postajala sve
nestrpljivija sa svojim premijerom, koji je pre
dve godine izjavio: „Prvo su rekli da su pronašli arheološke stvari, onda su to bili glineni
lonci, onda ovo, pa ono. Da li je bilo koja od
ovih stvari važnija od ljudi?“
Iako je interkontinentalni podvodni železnički tunel otvoren nedavno, on će svejedno biti daleko od potpuno operativnog, što
je činjenica koja će verovatno izazvati dalji
gnev među lokalnim stanovništvom. „Deo
koji je u službi je veoma ograničen. Funkcionisanje celog tunela je odloženo za neko
mnogo kasnije vreme“, rekao je Tajfun Karaman, predsednik Komore istanbulskih urbanista. „Pitamo se zašto se ova inaguracija
desila ovako brzo.“
Gore, Hrvatske, Albanije i zemlje domaćina. Energetskom strategijom Crne Gore,
Jadransko-jonski gasovod prepoznat je kao
vodeća opcija za gasifikaciju zemlje, ali i kao
mogućnost za plasman sopstvenog gasa, za
koji se očekuje da će biti otkriven u crnogorskom podmorju.
Crnogorski eksperti iz ove oblasti računaju
da će Crna Gora, prolaskom cevi iz dalekog
Kaspijskog mora u Azerbejdžanu, u dužini
od oko 530 kilometara, godišnje samo od
tranzita gasa ubirati 21 milion evra! Poznata je i trasa koja će ići sa Dalekog istoka ka
Albaniji, pa kod Božaja ka Podgorici, a onda
prema Cetinju, podno istočnih padina Lovćena i dalje ka Radanovićima, zatim, preko
Luštice do Jadrana, gde bi kod Prevlake ušli
u susednu Hrvatsku. Ovo je najoptimalnija
ruta gasovoda, jer će ići kroz teren najvećeg
budućeg potrošača – područje zetske ravnice. Ukupna investicija projekta „Šah Deniz
2“ procenjena je na 610 miliona evra.
Nakon što je crnogorski ministar Vladimir
Kavarić stavio potpis na ovaj dokument,
oglasio se predsednik Filip Vujanović, koji
je ocenio da memorandum doprinosi ostvarenju ciljeva Energetske zajednice o diverzifikaciji transportnih pravaca i izvora i većoj
sigurnosti snabdevanja.
Crna Gora potpisala
sporazum o Jadranskojonskom gasovodu
„Ovaj koridor ima strateški, energetski i
ukupni ekonomski značaj za Crnu Goru“,
poručuo je predsednik Vujanović. „Postajući
deo ovog velikog gasnog koridora, Crna
Gora obezbeđuje dugoročnu ekonomsku
stabilnost preko krajnje pouzdanog snabdevača. Gasovodom se povećava investiciona
privlačnost Crne Gore i stvara mogućnost
za nova ulaganja i nova partnerstva, a samim
tim i nova radna mesta u Crnoj Gori i to,
kako tokom njegove izgradnje, tako i tokom
funkcionisanja i održavanja sistema.“
Jadransko-jonski gasovod od Azerbejdžana jednim krakom proći će i kroz Crnu
Goru. U Bakuu, glavnom gradu ove daleke
zemlje, paraf na memorandum o saradnji
u izgradnji gasnog koridora stavili su 17.
decembra 2013. godine predstavnici Crne
Vujanović je podsetio da će se na ovaj način dobiti jeftini energent, čime će se poboljšati uslovi privređivanja i životni standard građana. Osim toga, kao država, preko
čije teritorije će se transportovati gas, Crna
Gora će imati značajne finansijske benefite.
info
Aerodrom Zagreb dobija
novi terminal vredan 243
miliona evra
Proizvodnja:
- inox i čelične konstrukcije
- neutrale za prehrambenu
industriju
- kapije, ograde, gelenderi
- montažne hale
- razne vrste tepsija i kalupa
od inox-a i aluminijuma
- inox slivnici i kanali za odvod
otpadnih voda
- inox burad za vino i rakiju
Usluge:
- mehaničko sečenje lima
do 6x3000mm
- sečenje plazmom do 40mm
- savijanje lima
- varenje čelika, inox-a
i aluminijuma
- montaža panela
Postavljanjem table, instalacijom gradilišta i
dolaskom prve mehanizacije počeli su pripremni građevinski radovi za početak gradnje novog putničkog terminala Međunarodne zračne luke Zagreb. Kako je rečeno
na konferenciji za medije na zagrebačkom
aerodromu, građevinski radovi počeće nakon zime, odnosno na proleće iduće godine,
kada će biti postavljen i kamen temeljac.
Novi putnički terminal nalaziće se pored
postojećeg terminala, malo iza tzv. vojnog
poligona, u dizajn i izgradnju novog terminala biće uloženo 243 miliona evra, dok
celokupna investicija iznosi 331 miliona
evra. Ostalih 88 miliona evra odnosi se na
održavanje aerodroma za 30 godina izdate
koncesije.
S obzirom na zimu neki veći radovi ne mogu
ni da počnu pre proleća, ali će se zato do tada
obaviti sve što je potrebno za izgradnju koja
bi trebalo da traje 36 meseci odnosno do
Božića 2016, kada bi novi terminal trebalo
da bude otvoren, rekao je direktor za region
Južne i Centralne Evrope francuske kompanije članice konzorcijuma za igradnju zagrebačkog aerodroma „Bouygues Batiment
International“ (BBI) Viktor Stefanesku.
do 12 tzv. avio mostova, biće ih osam, od
čega šest za međunarodni, a dva za domaći
saobraćaj, što je Stefanesku objasnio dovoljnim za prihvat oko 3,5 miliona putnika,
koliko bi trebalo da ih bude 2016. kada se
završi prva faza izgradnje.
U kasnijim fazama to se može i proširiti i
tada se računa na pet miliona putnika, što
je potvrdio i direktor nove kompanije (koncesionara) MZLZ Gonzalve de Kordo. On
je istakao da se već iduće godine očekuje
porast broja putnika za oko 8%, a da će se
ova godina završiti s padom broja putnika
od gotovo 2% u odnosu na prošlu, odnosno
s njih nešto malo iznad 2,2 miliona.
Za Joška Mikulića, direktora „Viaduktc“-a,
kompanije-članice i deoničara konzorcijuma, koja će i izvoditi najveći deo građevinskih radova, najveći izazov u izgradnji je
kanalizacijski i sistem odvoda svih voda sa
celog aerodroma, posebno piste, koji će biti
građen po svim standardima EU i u saradnji
s Hrvatskim vodama, a za čije će potrebe u
zemlju na pet do šest metara dubine postaviti 40 kilometara cevovoda.
Celi posao će Viaduktu u iduće tri godine
omogućiti punu zaposlenost njegovih radnika, kao i reference, a kao zanimljivost
Mikulić je naveo da će se većina radova,
kada izgradnja počne, odvijati noću zbog
sigurnosti putnika i saobraćaja.
Grčkoj tri milijarde evra
za auto-puteve
Evropska komisija je odobrila finansijsku
pomoć od tri milijarde evra za izgradnju
četiri auto-puta u Grčkoj. Izgradnja autoputeva je bila prekinuta jer je Grčka, zbog
ozbiljne dužničke krize, bila primorana na
velika smanjenja u budžetu.
On je naglasio i da će za sve što mogu da
nađu u Hrvatskoj angažovati hrvatska preduzeća, njih 30-ak, za šta su tenderi već raspisani. Biće angažovano ukupno oko 1.000
radnika, a glavni izazov u svemu je, prema
oceni Stefaneskua, realiziracija projekta na
vreme.
Rekao je i da uprkos zahtevnosti projekta,
koji će biti ‘top’ po standardima gradnje i
modernizacije, veruje da će to i uspeti, kao i
da će realizovati talasasti krov na novom terminalu za koji građevinski stručnjaci kažu
da je jako teško izvodljiv. Ipak, rukovodilac
projekta Robert Popielarski iz BBI-a ima
iskustva sa sličnim krovom u Budimpešti.
Zemunska 94b, 22304 Novi Banovci
tel: +381 22 341 436, +381 63 341 436
+381 63 396 743
[email protected], [email protected]
http://ban-inox.rs
12
Iako je u prvobitno nagrađenom i odabranom arhitektonskom rešenju za novi terminal, koji su izradili akademici Velimir Neidhardt i Branko Kincl, koji su i prisustvovali
konferenciji za medije, bilo predviđeno 11
Evropski komesar za regionalnu politiku
Johanes Han je izjavio da ta investicija ima
veliki značaj za ekonomski oporavak Grčke i da će izgradnja auto-puteva dovesti do
stvaranja 6.000 radnih mesta. „Od tog broja
će 1.700 biti dugoročni poslovi, uključujući
upravljanje i održavanje auto-puteva, kada
radovi budu završeni do kraja 2015. godine“, rekao je Han. On je izjavio da se radi o
delu transevropske mreže puteva, važne za
izgradnju jedinstvenog tržišta za evropske
proizvode.
info
I Srbija na „novom putu
svile“
Da bi očuvala rast svoje ekonomije, Kina
mora blago da liberalizuje svoju ekonomiju i ujedno uđe u ambiciozne investicione
projekte širom sveta. Jedan od grandioznih
projekata koji se planira jeste povezivanje
Kine i Evrope modernom železnicom, kojom bi iz Pekinga do Londona, što je preko
osam hiljada kilometara, moglo da se dođe
za samo dva dana.
Kina, za koju se procenjuje da u svakom
trenutku ima raspoloživih 220 milijadi za
investiranje, već neko vreme razvija unutrašnju mrežu brzih železnica kojima vozovi
idu i preko 200 kilometara na sat. Kina želi
da proširi tu mrežu na još 17 država, da bi
kao finale razvoja došlo povezivanje sa zapadom Evrope.
Trenutno je od Londona do Pekinga vozom
potrebno da se stigne više od nedelju dana,
uz nekoliko presedanja. Nova tranzijska železnica, koja se kolokvijalno već naziva „novi
put svile“, naravno nije interesantna zbog
turizma, već zbog transporta robe, koja bi
za samo dva dana mogla da se nađe u bilo
kom delu Evrope, čime bi se zaobišao skup
transport avionom i rizičan i spor transport
brodovima. Planovi su da se ovo postigne u
narednih deset do petnaest godina.
Kina već vodi pregovore sa zemljama centralne i jugoistočne Azije. Prema spekulacijama, glavna železnica bi se gradila preko
Kazahstana i Rusije koja bi se nadovezala
na Nemačku. Međutim, u „igru“ se uključio i put za Evropu preko Turske i Balkana,
kuda je zamišljeno da prođe južni koridor.
U Istanbulu je, naime, nedavno otvoren
Bosforski tunel, s podvodnom železnicom,
dug preko 60 kilometara, koji spaja evropski
i azijski deo Turske. Stručnjaci kažu da je
ova trasa problematičnija iz „geopolitičkih
razloga“.
Projektni problem u ovom delu Evrope je
taj što bi prosečna brzina voza na južnom
koridoru treba da bude 160, a u Srbiji i
Mađarskoj je još uvek oko 40 km/h. Da li je
to nova šansa za Srbiju da se vrati na svetsku
mapu puteva?
Novi zakon pokrenuće
građevinarstvo od 2014.
Novi zakon o uređenju prostora i izgradnji
konačno će pokrenuti građevinarstvo i privredu Srbije, izjavili su ministar građevine
Velimir Ilić i ambasador Nemačke Hajnc
Vilhelm. Srbija je već dugo na začelju liste
Svetske banke po brzini izdavanja građevinskih dozvola i ta grana privrede je u krizi,
rekao je Ilić na centralnoj javnoj raspravi o
nacrtu novog zakona, ističući da će Srbija
konačno okrenuti drugi list i početi brže da
izdaje građevinske dozvole i gradi.
Novi zakon predviđa izdavanje dozvole na
jednom šalteru, za porodične objekte u roku
od osam dana, a za veće stambene i industrijske objekte do 25 dana. Ilić je rekao
da će se i za velike infrastrukturne objekte
građevinska dozvola dobijati najduže za 30
dana.
Građevinska dozvola će u startu biti besplatna i plaćaće se sukcesivno, od početka
gradnje do dobijanja upotrebne dozvole.
Novina je i što će ministar moći da izda
građevinsku dozvolu ukoliko lokalne samouprave to ne učine, a postoje svi uslovi za
njeno izdavanje.
„Vlada Srbije je formirala i Kancelariju za
brze odgovore koja će početi zvanično da
radi sa početkom primene Zakona o uređenju prostora i izgradnji. Takođe, u okviru
Ministarstva građevine biće formirana komisija za tehnički pregled objekata i nakon
njene provere neće biti potrebni nikakvi
dalji pregledi i gubljenje vremena“, rekao je
Ilić.
On je naveo da će biti uvedeni koordinatori
koji će pomagati investitorima u ispunjavanju uslova za dobijanje građevinske dozvole
i realizaciju projekata, kao i da će se lokal-
nim samoupravama plaćati nakanada za
uređenje građevinskom zemljišta samo za
ono što su one stvarno uložile u infrastrukturno opremanje neke lokacije.
„Ovaj zakon je dosta ‘revolucionaran’ jer se
njime dosta toga menja i mnogi zakoni će
biti promenjeni i usklađeni sa tim krovnim
zakonom“, naglasio je Ilić. On je dodao da
će zakon pokrenuti građevinsku i putnu
privredu Srbije i investitore u toj oblasti.
Novi zakon uvodi i klasifikaciju objekata
radi bržeg izdavanja građevinskih dozvola,
glavnog gradskog arhitektu u većim gradovima, zatim detaljne planove regulacije,
urbanu komasaciju, urbanistički ugovor,
registar investitora i preparcelaciju. Takođe, predviđeno je osnivanje tela nezavisnih procenitenja vrednosti nepokretnosti,
koji će biti oslonac sudovima, bankama i
drugim korisnicima. Konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom
zemljištu uz naknadu će se plaćati i to 80
odsto cene od tržišne vrednosti po proceni
Poreske uprave.
Ambasador Nemačke je rekao da je to veoma važan zakon koji će poboljšati investicionu klimu u Srbiji i privući nove investitore,
a naročito iz Nemačke, kao i da je Srbija napravila ‘dobar korak’. „Ovo je važan zakonodavni okvir za dalji razvoj Srbije“, naglasio
je Vilhelm dodajući da će zakon uvesti veću
transparentnost u postupcima izdavanja
građevinskih dozvola.
Direktor Kancelarije za ekonomski razvoj
u USAID-u Suzan Kutor istakla je da će
Srbija najzad uspeti da prevaziđe jednu od
ključnih prepreka za svoj ekonomski razvoj,
s obzirom da je sadašnji postupak za izdavanje građevinskih dozvola komplikovan,
spor, skup i nesiguran.
Gradnja mosta na Drini
u 2014. godini
Gradnja mosta na Drini koji će povezati
Ljuboviju i Bratunac počeće iduće godine, a
radovi će biti završeni u 2015, najavio je ministar građevine Velimir Ilić. Projektna dokumentacija za taj infrastrukturni objekat je
kompletno izrađena, a Srbija je, prema njegovim rečima, izdvojila sredstva u budžetu
za početak radova.
„Skoro 50 odsto radova će biti završeno
u 2014. godini, a ostalo će biti završeno u
2015“, naveo je Ilić.
On je kazao da Srbija i Republika Srpska
treba još da se dogovore oko gradnje prilaza
mostu, gde će biti samo jedna carina i to sa
njihove strane, pošto bi u Srbiji ti radovi bili
veoma skupi. Most će povezati RS sa budućim auto-putem od Beograda do granice
sa Crnom Gorom, tzv. Koridorom 11, a već
postoji i put od Valjeva do Ljubovije.
13
info
Besplatan projekat
svakome ko hoće da gradi
tradicionalnu kuću
Svi građani koji budu želeli da grade kuću
na arhitektonskim principima tradicionalnog graditeljskog nasleđa Srbije, moći će da
dobiju besplatan projekat za svoj stambeni
objekat, u zavisnosti od toga u kom delu
zemlje žive. Njima je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pripremilo više modela
porodičnih stambenih objekata vojvođanske, moravske i šumadijske kuće, te brvnare,
površine od 50 do 140 kvadrata.
Projekti objekata za stanovanje biće deljeni besplatno, a predložena idejna rešenja su
zasnovana na primeni ekoloških materijala i
uspostavljanju principa energetske efikasnosti. U ponudi su projekti za malu kuću od 50
do 70 kvadrata, srednju od 70 do 100 i veliku
kuća od 100 do 140 kvadratnih metara.
je istakao da je Kina povoljnim kreditima i
odlukom da osnuje Sekretarijat za saradnju
sa državama centralne i istočne Evrope pokazala dobru volju da pomogne, a Beograd
se pokazao kao najspremniji od svih u realizaciji projekata.
Počeli radovi na deonici
„Južnog toka“ kroz Srbiju
On je svoju tvrdnju potkrepio činjenicom
da je, kako je naglasio, njegovo ministarstvo
prvo došlo u priliku da koristi sredstva iz kineskog fonda, vrednog ukupno 10 milijardi
dolara, namenjenih investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi. Srbija je od tih sredstava iskoristila oko jedne milijarde, i to za
izgradnju nove termoelektrane u Kostolcu,
kao i za gradnju auto-puta Beograd-Čačak.
U martu počinju radovi
na modernizaciji srpskih
železnica
Prema informacijama iz Ministarstva, svim
građanima koji poseduju plac za izgradnju
kuće uputiće se javni poziv i omogućiti da
biraju projekat prema željama i mogućnostima izgradnje, a u skladu s podnebljem
gde planiraju izgradnju. Ministar Velimir
Ilić ocenjuje da cena izgradnje ovakve kuće
ne bi smela da pređe 300 evra po kvadratu.
On kaže da svaki građanin koji ima lokaciju
za gradnju može da dobije besplatnu projektnu dokumentaciju, koju će posle priložiti za izdavanje građevinske dozvole.
U izgledu kineska ulaganja
od preko milijardu dolara
Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić
izjavio je da je Narodna Republika Kina postala glavni partner njegovog ministarstva i
da su u izgledu poslovi vredni više od milijardu dolara. Ilić je u razgovoru za Kineski
međunarodni radio precizirao da misli na
ugovor od 340 miliona dolara za izgradnju
auto-puta, koji je već ratifikovala Narodna
skupština u Beogradu, i na dve koncesije za
izgradnju putne infrastrukture, vredne ukupno 700 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, kineske kompanije ušle su u najuži izbor za odabir partnera
za realizaciju ovih koncesija. Ministar Ilić
14
Ovim ugovorom je predviđena izgradnja i
elektrifikacija 16 kilometara dugog koloseka železničke pruge Beograd-Pančevo,
zatim rekonstrukcija šest deonica na Koridoru 10 ukupne dužine od 112km, potom
rekonstrukcija postojeće i izgradnja drugog
koloseka na deonici pruge Stara PazovaNovi Sad u dužini od 44km, rekonstrukcija
200km železničke pruge Beograd-Bar, i isporuka dizel motornih vozila ruske kompanije Metrovagonmaš.
Zavarivanjem prvog spoja cevi na gasovodu
u Šajkašu kod Novog Sada, i ceremonijom
u Palati Srbija u Beogradu je označen svečani početak radova na deonici „Južnog toka“
kroz Srbiju, koji će našoj zemlji obezbediti
energetsku sigurnost.
Znak za početak zavarivanja prvog spoja Gasovoda u Šajkašu, direktnim video
linkom, dao je iz Palate Srbija predsednik
Srbije Tomislav Nikolić, koji je ocenio da
je priključenje Srbije na Južni tok simbol
napretka i povezivanja radom sa Rusijom.
„Dugo ste čekali, počnite“, rekao je Nikolić
koji je poručio da je Srbija država rešenja,
dogovora i tolerancije i država budućnosti.
Ruska državna železnička kompanija počeće u januaru sa mobilisanjem radnika i
opreme u Srbiji, kako bi u martu počela sa
aktivnim radovima na modernizovanju srpske železničke infrastrukture. Na taj način
će početi realizacija infrastrukturnog projekta dogovorenog u maju 2013. godine između Ruskih železnica i Železnica Srbije o
izgradnji železničke infrastrukture u Srbiji i
isporuci dizel motornih vozova, navodi se u
saopštenju Ruskih železnica.
Ministarstvo finansija Ruske Federacije je
18. decembra prihvatilo da finansira taj projekat, čija je ukupna vrednost 941,2 miliona
dolara, od čega će 800 miliona dolara biti
obezbeđeno kroz ruski kredit. Prema tom
ugovoru, radnici Ruske železnice će obnoviti 370km pruga u Srbiji, a prema odluci
predsednika ruske kompanije, Vladimira
Jakunina, za učešće u tom projektu biće
odabrani najbolji ruski stručnjaci iz oblasti
izgradnje železničke infrastrukture.
Tehnički direktor kompanije „Južni tok“
Pavel Persidski prethodno je iz Šajkasa javio da je sve spremno za izgradnju gasovoda
Južni tok i da će se on transportovati cevima
400 milimetara i zatražio znak predsednika
Nikolića.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović
izjavila je da je Južni tok ‘krvotok’ za privredni, industrijski i individualni razvoj i
pospeši otvaranje radnih mesta, jer je, istakla je, to ono čemu Srbija teži. „Sve države
koje će se napajati gasom iz Srbije, i svi mi
zajedno, činimo jednu porodicu koja će racionalno i ravnomerno koristiti te resurse“,
poručila je Mihajlovićeva.
info
Šta donosi novi zakon
o legalizaciji
Nedavno usvojeni Zakon o legalizaciji
građanima bi trebalo da omogući da prijave
i objekte koji su nelegalno zidani posle 2009.
godine. Objekti izgrađeni bez građevinske
dozvole, prijavljeni do septembra te godine,
ostaju u procesu legalizacije. Lokalne vlasti
su dobile pravilnike na osnovu kojih će to
naplaćivati. Međutim, postavlja se pitanje
koliko će legalizacija biti uspešna s obzirom
na nerešene imovinske odnose, česte prevare
investitora i besparice.
„Da li je registrovana, da li ti praktično licencirani projektanti ispunjavaju uslove da
im se ukaže na licencu, a onda naručiti izradu projekta izvedenog stanja“, upozorava
arhitekta iz Kraljeva Zvonko Kovačević.
Ubuduće, cenu legalizacije neće određivati
država, već lokalne samouprave. Treba da
utvrde kriterijume za određivanje naknade
za uređivanje građevinskog zemljišta, kako
će naplatiti legalizaciju, i u kom roku.
„Dobili smo sve. Međutim, da vam kažem,
to nas tek čeka, prosto grad Zaječar verovali
ili ne do sada nije imao ni regulaciona planove, koji su završeni, nije imao ni detaljne urbanističke planove i sve što prethodi
toj legalizaciji“, kaže predsednik Skupštine
Grada Zaječara Saša Mirković.
U resornom ministarstvu napominju da je
uspeh legalizacije na lokalnim vlastima.
„Onaj ko je investirao, izveo radove, dužan
je stanaru da preda ispravan stan, potpuno
legalizovan i završen. Proces legalizacije je
ušao u cenu kvadrata. Prema tome, onaj ko
je naplatio, ne može uzeti sav novac, a ne
izmiriti obaveze i ostaviti stanare na cedilu“,
kaže ministar Velimir Ilić.
Procenjuje se da u Srbiji milion i 300.000
objekata čeka na legalizaciju. Rok za podnošenje dokumenata je 1. februar naredne
godine.
Pre pet godina, Kraljevčanin Milan Stanković kupio je stan u izgradnji i platio ga
gotovinom. Investitor je nelegalno izgradio
samo 40 odsto objekta, završio u zatvoru, a
Milan, zajedno sa ostalim nesuđenim stanarima, završava gradnju.
„Ovo što je donet zakon, to je samo pravo
države, a gde je ono što je država trabala da
uradi, kad smo kupovali ovaj čardak ni na
nebu ni na zemlji“, pita se vlasnik nelegalnog stana u Kraljevu Zoran Stanković. „U
ovoj državi može i neki aneks država da napravi i u Ugovoru da stoji da mi finasiramo
investitora.“
U centru Zlatibora, investitori i po snegu
grade, kažu, sve uz građevinsku dozvolu i
predate zahteve za legalizaciju. „Odgovorno
tvrdim da je divlja gradnja svedena na minimum. Naravno ne kažem da je nema. Inače,
po našim podacima, koji su podneti opštinskoj upravi, prijavljeno je 3.000 objakata za
legalizaciju, od kojih smo rešili 2.000“, kaže
predsednik Skupštine Opštine Čajetina
Miloje Rajović.
Da bi građani legalizovali objekat, moraju
najpre da pribave projekat izvedenog stanja,
koji košta od četiri do osam evra po metru
kvadratnom za objekte do 300 kvadratnih
metara, a za složenije i veće projekte cena
ide i do 12 evra. Takođe, moraju da obrate
pažnju koja im firma pravi projekat.
Objekti za koje se ne može izdati
građevinska dozvola u procesu legalizacije
Ministarstvo građevinarstva i urbanizma
donelo je Pravilnik o objektima za koje se
ne može izdati građevinska dozvola, stepenu izgrađenosti objekta i građevinskoj i
uporebnoj dozvoli u postupcima legalizacije
objekata. Taj dokument stupio je na snagu
30. novembra.
Procenite
kako posluju
Vaši komitenti
Procena i analiza poslovanja
Procena rizičnosti
poslovnih partnera
Monitoring
– dnevno izveštavanje
o kritičnim promenama
Pronalaženje novih
poslovnih partnera
Analiza tržišta
Naplata potraživanja
Ovim pravilnikom bliže se propisuju: uslovi
na osnovu kojih se utvrđuju objekti iz člana
3. Zakona o legalizaciji objekata, način izrade i sadržina projekta izvedenog objekta
propisan za postupak legalizacije, i posebne
vrste projekata izvedenog objekta; stepen
izgrađenosti objekta; sadržina i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za
objekte koji su predmet legalizacije.
Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani
ili dograđeni bez građevinske dozvole na zemljištu nepovoljnom za građenje su objekti
koji nisu stabilni, ugrožavaju stabilnost terena i susedne objekte. Stabilnost objekta
i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih
objekata utvrđuju se na osnovu izveštaja,
grafičkih priloga planskog dokumenta sa
označenim površinama – tla koje je nepovoljno za građenje, inženjersko-geoloških
izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se
može utvrditi ova činjenica.
Milovana Jankovića 8, 11000 Beeograd
Tel: +381 11 397-54 55, 398 80 89
[email protected] | www.scoring.rs
15
info
Stanogradnja nikad gora:
Kineska stolarija, ukrajinski
parket
Nekvalitetna stolarija, sanitarije, loš parket
i instalacije su problemi sa kojima se kupci
novih stanova sve češće suočavaju u Srbiji.
Ugrađujući nekvalitetnu opremu, investitor na
stanu od oko 50 kvadratnih metara može da
uštedi od dve do tri hiljade evra, a kupac stana
na nadoknadu štete može da računa samo ako
propusti postanu vidljivi u garantnom roku
koji obično traje najviše dve godine.
Završni radovi na stanovima su deo u procesu izgradnje u kome investitori danas najčešće pokušavaju da uštede, zbog čega je svaka
kupovina stana – avantura. Na prvi pogled
često sve izgleda odlično, ali se često dešava da samo nakon mesec dana od useljenja
propusti investitora postanu veoma vidljivi.
Građevinski stručnjak Goran Rodić kaže da
je osnovni problem taj što se veliki deo te
robe poput sanitarija, kvaka, vrata, prozora,
parketa pa čak i instalacija kupuje na crnom
tržištu. Ti materijali nemaju sertifikate, niti
bilo kakve garancije o kvalitetu.
„U nove stanove se danas stavljaju kineski
jeftini materijali. Najopasnije je što je i instalacija uglavnom lošeg kvaliteta, što može da
izazove požar. Nema više klasičnog parketa,
stavljaju se laminati, pa čak i plastične kade i
pločice koje ko zna ko je proizveo. Imali smo
slučaj u jednom beogradskom naselju da se u
kineskom parketu pojavio žižak i sve je moralo da se menja“, objašnjava Rodić.
On napominje da izvođač mora da da garantni rok za ugrađeni materijal i izvedene
radove. Taj garantni rok je obično dve godine, i u tom periodu je u obavezi da otklone
sve nedostatke.
Prvi radovi na modernizaciji
pruge Beograd-Budimpešta
u 2015.
Prve aktivnosti na realizaciji projekta za
modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta
na Koridoru 10, za brzine vozova do 200km
na sat, očekuju se u 2015. godini, najavio je
ministar saobraćaja Aleksandar Antić. Posle
sastanka u Vladi Srbije sa kineskom radnom
grupom za realizaciju tog projekta, Antić je
rekao da će se u 2014. raditi na izradi idejnog projekta i da ćemo tada imati jasniju
sliku o tome kako će biti finansirani radovi i
koliko će koštati.
Ministar je rekao da će Srbija svakako za
taj projekat koristiti sredstva od ukupuno
10 milijardi dolara, koje je Kina namenila
za investicije u 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Prema njegovim rečima,
prve procene pokazuju da je za modernizaciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada
potrebno oko 350 miliona evra i od Novog
Sada do mađarske granice više od 500 miliona evra.
Antić je rekao da bi, prema tim podacima,
za deo kroz Srbiju trebalo izdvojiti najviše
880 miliona evra, a za deo od mađarske granice do Budimpešte, skoro dvostruko više, s
obzirom da je mađarska pruga u lošijem stanju. Ministar je najavio da će najverovatnije
u januaru biti održan zajednički sastanak
tri radne grupe – srpske, kineske i mađarske – na kojima će biti nastavljeni razgovori
o realizaciji projekta. On je dodao da će se
tek dogovoriti o tome da li će sastanak biti
održan u Beogradu ili Budimpešti.
Antić je kazao da će se u narednom periodu
razgovarati i o dinamici povlačenja sredstava od Kine i to tako da se povlačenje pomeri
za godine kada očekujemo da ćemo ostva-
riti rast bruto domaćeg proizvoda i da kada
ćemo uravnotežiti zaduživanje. On je kazao
da srpska strana traži da brza pruga bude za
mešoviti saobraćaj, putnički i teretni, s obzorim da teretni železnički prevoz ima veliku perspektivu u budućnosti. Antić je kazao
da je za Srbiju važno da železnički Koridor
10 bude konkurentan koridoru četiri, u koji
Rumunija i Bugarska ozbiljno investiraju.
Ambasador Kine u Beogradu Džang Vansjue je rekao da se nastavljaju aktivnosti
dogovorene na nedavnom samitu Kine i
16 evropskih zemalja, koji je održan u Bukureštu i da je kineska delegacija došla da
prouči uslove za modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta, tehničke detalje, modele
finansiranja i drugo.
Ambasador je naglasio da bi Srbija i Kina
trebalo dodatno da unaprede saradnju i
podsetio da Kinezi u Srbiji grade prvi most
(Zemun-Borča) i prve radove na termoelektrani (Kostolac) u Evropi. Vansjue je izrazio
očekivanje da će Kinezi graditi i prvu prugu
u Evropi, od Beograda do Budimpešte.
Otvaranje Kancelarije za brzi
odgovor tokom 2014. godine
Vlada Srbije je predvidela da u 2014. godini
otvori Kancelariju za brzi odgovor i za njen
rad u Predlogu budžeta je predviđeno 54,8
miliona dinara. Od te sume najveći deo,
40,3 miliona dinara, biće izdvojeno za plate
i naknade zaposlenima u Kancelariji.
Za osnivanje Kancelarije za brzi odgovor, kao
jedinstvenog šaltera za ulaganja investitora,
zalagala se Srpska napredna stranka u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore
2012. godine. Formiranje Kancelarije predviđeno je Nacrtom zakona o ulaganjima.
Kako je predloženo, jedinstveni šalteri za ulaganja treba da postoje na nivou države, gradova i opština, kako bi zainteresovani ulagači
u najkraćem roku, na jednom mestu, mogli da
dobiju sva potrebna dokumenta - od građevinskih dozvola do urbanističkih saglasnosti,
kao i da sklope sporazum o ulaganju.
Jedini specij
specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
www.gradj
Novo!
16
info
Projekat „Beograd na vodi“
Prema najavama iz Vlade Srbije, Beograd bi
kroz projekat „Beograd na vodi“ trebalo da
dobije novi izgled, koji će mu doneti i nove
prihode. Tokom razgovora sa šeikom Muhamedom bin Zajedom, ugovorena je investicija
od 3,1 milijarde evra. Svoje viđenje tog projekta predstavio je i Muhamed Alabar, čovek koji
je izgradio najveći deo Dubaija i Abu Dabija.
kopa. „Može da krene već krajem sledeće
godine. Radi se o projektu koji bi trajao nekoliko godina“, ističe Mali.
Na desnoj obali Save predviđen je deo za hotele, poslovnu zonu, stambeni prostor i sportske centre. Oni koji rade na projektu tvrde da
će, iako je plan za izgradnju došao preko granice, „Beograd na vodi“ angažovati domaću
snagu – od fakulteta do gradilišta. Direktor
projekta „Beograd na vodi“ Srđan Rupar napominje da je to najveći potez za Srbiju, pošto
će i projektovati i graditi srpske firme.
„Govorim o milion i po kvadratnih metara
novih površina i prostoru od oko 90 hektara
koji treba infrastrukturno opremiti, a to su,
saobraćajnice, pešačke staze, pristupne staze, biciklističke staze, velike zelene površine“, kaže Ruper.
U gradu veruju da će odraz Beograda u Savi
biti jasniji, i to na površini od Starog železničkog do Brankovog mosta, odnosno na
oko milion i po kvadratnih metara. Predsednik Privremenog veća Beograda Siniša
Mali kaže da je ceo projekat rađen po uzoru
na gradove koji su sličnog položaja kao Beograd – nalaze se na rekama.
„To je projekat koji ukoliko se realizuje u
mnogome može da doprinese razvoju Srbije, a Beograda pogotovo“, objašnjava Mali.
Da bi se Beograd spustio na vodu, nisu dovoljne samo kozmetičke izmene priobalja, već
treba izmestiti železničku i autobusku stanicu
i rešiti problem zemljišta, na šta se godinama
čeka, a za šta je novac nađen. U državnom vlasništvu je 95 odsto zemljišta, a ostalih pet odsto biće regulisano kroz eksproprijaciju, kada
taj projekat bude proglašen Projektom od nacionalnog značaja, tvrde u gradskoj upravi.
Siniša Mali kaže da je plan da se radi po
fazama, a prema njegovim rečima, prva faza
koja podrazumeva izgradnju velikog tržnog
centra, ne zahteva ništa osim završetka Pro-
„Prema elaboratima stručnih službi, čak
i ako bi bila doneta odluka da se saniraju
zgrade A i B Generalštaba, ovaj ulaz bi svakako morao da se sruši jer je zaista oštećen.
Prema našim informacijama, tokom bombardovanja je uništen sa dve granate. U takvom je stanju da ga je nemoguće očistiti
i nešto graditi na postojećim osnovama“.
kaže major Krivokapić.
Radovi oko Generalštaba privlače poglede
znatiželjnih sugrađana koji se trude da zavire iza velikih, sivih panoa kojima je gradilište sakriveno. Svi bi da saznaju da li će
urbanistički biser Beograda koji je projektovao arhitekta Nikola Dobrović, završiti
u rukama šeika ili Donalda Trampa. Major
Krivokapić ističe da je Ministarstvo odbrane bilo samo korisnik zgrada, a da je odluka
o njihovoj sudbini u rukama Vlade Srbije.
Kao ključni adut, po kome će se taj plan
razlikovati od prethodnih, u Gradu vide
saglasnost sa Vladom, uvezenu ideju koja je
potvrđena, ali i novac, koji je, kažu, izvestan.
Ideja o promeni namene i izgleda tog dela
Beograda stara je nekoliko decenija i za to
vreme menjala je i nazive. Posle 2000. godine
vlasti su nameravale da izgrade Savski amfiteatar, a poslednjih godina aktivno se govori
o Beogradu na vodi. I državno i gradsko rukovodstvo veruju da su blizu tom cilju.
Počelo rušenje Generalštaba
Rušenje ulaza u zgradu B Generalštaba u
Ulici kneza Miloša, oštećenog u NATO
bombardovanju 30. aprila 1999, počelo je od
16. decembra, a radovi će biti potpuno završeni za dva meseca. Desetak radnika „Vojnograđevinske ustanove Beograd“ privode
kraju pripremne radove. Razloga za zabrinutost građana zbog rušenja nema jer neće
biti miniranja, a ekipe pirotehničara sve vreme će ići korak uz korak sa radnicima.
Centralne zgrade Generalštaba neće biti srušene, već ulaz u zgradu B. Major Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane, obišao
je gradilište i objasnio da nema mogućnosti
za obnovu zgrade koja će biti srušena.
„Bitno je da su obe zgrade stabilne i ne
predstavljaju opasnost za prolaznike. Prioritet radova je bezbednost građana i radnika.
Uz to i saobraćaj će se nesmetano odvijati“,
napominje Krivokapić.
Objekat će biti srušen za 70 radnih dana,
a vrednost radova je 38 miliona dinara. Taj
novac je planiran budžetom za ovu i 2014.
godinu. Velike mašine će raditi samo noću,
a tada će biti iznošen i šut, pesak, kamenje.
Miniranja neće biti, a kako je objasnio Krivokapić, velika mašina će polako ‘kljucati’
zgradu i rušiti je od vrha. Po završetku radova, biće uređena površina od oko 2.100
kvadrata, a namera je da se prostor u centru
grada učini humanijim i lepšim.
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o.
bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj
tel/fax: 011 8652 429
011 8653 099
e-mail: [email protected]
www.mgkacarevic.com
17
info
Nova Slavija tik do rešenja
Beograđani su nestrpljivi da saznaju detalje – o rekonstrukciji Slavija priča se već
dugo, a od decembra poznate su nam i skice
novog ruha. Do njega su došli članovi nagrađenih timova sa prošlogodišnjeg konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje
Trga Slavije. Zapravo, svaki od timova bio
je zadužen za deo budućeg izgleda Slavije.
„Re:act studio“ i „4od7 arhitektura“ radili su
na izmeštanju spomenika Dimitriju Tucoviću i uređenju budućeg platoa kod Narodne banke, za silaze u podzemne pasaže bio
je zadužen „Arhitektonski studio Metar“, a
same podzemne prolaze osmislio je arhitekta Jovan Mitrović sa saradnicima.
macioni i reklamni panoi i u prolazu nisu
planirani lokali, tako da će podsećati na pešačke koridore pariskog i londonskog metroa. I da ne zaboravimo, u centru kružnog
toka Slavija biće izgrađena - fontana.
Ideje koje vam predstavljamo biće utkane
u celinu, pa će verovatno morati da pretrpe određene promene - kako će definitivno
izgledati prometni beogradski Trg Slavija,
znaće se kada CIP završi glavni projekat
preuređenja, kao i saobraćajne rekonstrukcije. Iz CIP-a su najavili da bi projekat celokupnog ulepšavanja skvera trebalo da bude
završen početkom 2014.
Kada će mašine da zabruje, tek ćemo videti.
Početkom godine najavljivano je da bi radovi mogli krenuti na leto 2014, ali konačnu
reč daće uprava Grada Beograda. Još se ne
zna ni koliko bi posao mogao da košta.
2014. godine još tri hotela
u centru Beograda
Spomenik Dimitriju Tucoviću biće izmešten na plato ispred Narodne banke Srbije,
a njegovi posmrtni ostaci preneti u Aleju
velikana. Na središtu budućeg platoa biće
spomenik, koji će licem biti okrenut ka
kružnom toku, a predviđene su interesantne klupe na kojima će prolaznici moći da
odmore.
Fasada objekata na uglu Ulice kralja Milana biće obložen staklenim prizmama. Tako
će ove stare zgrade, ne baš reprezentativne
spoljašnjosti, biti zaštićene neobičnom modernom postavkom.
Samo pre desetak godina pričalo se da Beograd kuburi sa manjkom hotelskog smeštaja, jer je broj turista koji pristižu u srpsku
prestonicu iz godine u godinu sve veći. Ta
konstatacija kao da je bila smernica mnogim poslovnim ljudima, pa su hoteli počeli da niču u svim delovima grada, a 2014.
godine u centru Beograda biće otvorena još
tri nova.
Početkom novembra je počelo pobijanje šipova za najnoviji hotel na Zelenom vencu.
Nekoliko koraka niže od table gde staje autobus 75 i gde je uvek krcato putnicima ka
Zemunu i Novom Beogradu, i na mestu gde
je godinama stajala neugledna straćara podići
će se „Gradski hotel“. Prema projektu imaće
nešto više od 2.000 kvadrata i 42 sobe. Kako
objašnjava investitor Dragan Đorđević ideja
je da to bude mali porodični hotel.
„Sada se ojačava i obezbeđuje plac, a onda
će početi kopanje temelja“, navodi Đorđević. „Grube građevinske radove trebalo bi da
završimo za osam meseci, a onda sledi dalje
uređenje. Kako se taj kraj bude razvijao i obnavljao, tako ćemo i mi polako i hotel izgraditi.“ „Gradski hotel“ će imati tri podzemne
etaže, u kojima će biti garaža, prizemlje sa
galerijom i pet spratova.
U podzemni prolaz ulaziće se pokretnim i
običnim stepenicama, a za osobe sa invaliditetom predviđena su četiri lifta. Ulazi će
biti svedeni i lišeni svih nepotrebnih detalja. Kako je ranije objavljeno, na zidovima
podzemnih prolaza će biti postavljeni infor-
18
Negde oko Nove godine u Savamali, na
uglu Zagrebačke i Karađorđeve ulice, trebalo bi da se otvori „Džamp in hotel“. U toku
je renoviranje i preobraćaj zgrade stare 90
godina u moderan hotel sa četiri zvezdice.
U njemu će biti 49 soba i aprtmana sa svom
savremenom tehničkom opremom, a posebna atrakcija biće apartman na dva nivoa
sa pogledom na Savu. Rekonstrukcija stare
zgrade koštaće oko tri miliona evra, ali kada
se otvori hotel vlasnici očekuju da će gostima pružati maksimalan komfor.
Još jedna stara zgrada, u kojoj je nekada bila
Ambasada Japana, renovira se i pretvara u
hotel. Ovaj put reč je o objektu pored zgrade
Predsedništva na Andrićevom vencu. Upravo
zbog lokacije i asocijacije na jugoslovenskog
nobelovca Ivi Andrića hotel će poneti ime
„Nobel“. Obnovljena je fasada, nadograđena
su dva sprata i sada se uređuje unutrašnjost.
Godine 2012. otvorena su dva nova hotela. „Garni hotel“ u Brankovoj ulici počeo je
da radi januara 2012. i on se nalazi na dva
sprata, dok je ostali deo zgrade stambeni.
Na Novom Beogradu radi i elitni „Falkenštajner“, trenutno se završava renoviranje
bivšeg „Interkontinentala“, koji je poneo
ime „Kraun plaza“, a na mestu Starog mlina,
preko puta Sajma, novi hotel gradi i austrijska firma „Soravija“.
Beograd čeka nove nebodere
Beograd bi u narednih nekoliko godina
mogao da dobije dva nova nebodera. Pored
„Beograđanke“, zgrade „Ušća“ i „Geneksa“,
do 100. metra verovatno će se zidati još i
kod hotela „Jugoslavija“, gde je investitor
grčki fond, kao i u Bloku 41, u kojem bi
oblakoder moglo da gradi građevinska firma „Napred“.
Prema Urbanističkom planu za glavni grad,
koji će se uskoro usvojiti, u prestonici će
se stvoriti uslovi za podizanje nove najviše
zgrade, koja će dostizati i 150 metara visine,
a posetioci bi u tom slučaju grad mogli da
posmatraju sa 40. sprata. Novi urbanistički
plan Beograda će odrediti tačne kriterijume
višespratnosti u prestonici, pa će investitori
tačno znati koliko smeju da grade u zavisnosti od delova grada.
„Studiju je uradio Urbanistički zavod grada,
a prema njoj najviše zgrade u Beogradu nicaće na Novom Beogradu, u blizini auto-puta
i u predelu priobalja“, kaže Slobodan Dimitrijević, inženjer arhitekture i pomoćnik
sekretara Sektora za urbanističko planiranje
Sekretarijata za urbanizam i građevinske
poslove u prestonici. „Investitori koji planiraju da grade do 100 metara visine, moći će
to da urade na mikrolokacijama u Ulici narodnih heroja, zatim u Milentija Popovića,
Jurija Gagarina, dok uslovi za zdanje visoko
150 metara, koje odgovara 40. spratu, može
da se podigne u Bloku 42, koji je smešten na
mestu planirane nove autobuske stanice.“
Iako u prestonici još ne postoji nijedno gradilište koje bi moglo da se izdigne do 150
metara visine, Urbanistički zavod Beograda
uradio je dve stručne procene, kojim je dozvolio gradnju 30 spratova na dve lokacije.
„Uradili smo analize koje procenjuju uslovnost visokih objekata u Bloku 41, koji se nalazi na uglu Bulevara Milutina Milankovića
i Ulice omladinskih bligada“ kaže Nebojša
info
Stefanović, direktor Zavoda za urbanizam
grada. „Procenu je tražilo građevinsko preduzeće ‘Napred’. Druga lokacija je hotel
‘Jugoslavija’, gde bi gradio jedan grčki fond.
Radi se o neboderima visine 100 metara,
koji bi bili poslovni objekti. Procenili smo
da na oba mesta postoje uslovi za zidanje.“
Oni koji žele da grade u starom delu Beograda moraće ozbiljno da snize spratnost
svojih objekata, pa će južni deo grada i to
samo određeni delovi biti limitirani na 25
metara visine. Do 16 spratova moći će da
se zida kod Tošinog bunara, Ade Huje, od
Vukovog spomenika do Ustaničke i u Stepi
Stepanović.
Gradnja Meriota počinje
u januaru 2014. godine
Pribavljene su sve neophodne dozvole za
početak izgradnje hotela „Kortjard baj
Meriot“ u Beogradu i radovi bi trebalo da
počnu u januaru. Reč je o investiciji vrednoj
oko 25 miliona evra, koji će konačno iskoristiti potencijale ove vrhunske lokacije posle
više godina zapuštenosti. Branko Trkulja,
direktor kompanije „PFB propertiz“, koja
je investitor ovog projekta, kaže da je posle
više od godinu dana čekanja, građevinska
dozvola konačno dobijena krajem septembra, a početkom novembra ista je postala i
pravosnažna.
Prema njegovim rečima, početak radova na
izgradnji prvog Meriotovog hotela u Beogradu očekuje se do kraja januara 2014. U
postojeću „školjku“ objekta, kako kaže, biće
smešteno samo 115 soba koje zadovoljavaju tehničke standarde brenda, uz sve prateće sadržaje koje ovakav objekat mora da
ima. Trkulja objašnjava i da je oduka da se
objekat Jugodrva kroz dalju rekonstrukciju
i adaptaciju pretvori u hotelski objekat, doneta vrlo lako.
„Postojeći objekat, poslovna zgrada Jugodrva, već duže vreme stoji neiskorišćen, zapušten. U strogom centru grada, takav objekat
je i funkcionalno i estetski neprilagođen.
Tehnologije i materijali korišćeni pri gradnji
ovog objekta, pre 30-ak godina, prevaziđeni
su. Objekat je energetski neefikasan i skup
za održavanje. Gradu, posebno delu grada
na desnim obalama reka, nedostaju hotelski
kapaciteti međunarodnog nivoa kvaliteta“,
kaže Trkulja.
On kaže i da ga nije iznenadila reakcija
javnosti na predloženo rešenje nove fasade
objekta. Direktor „PFB propertiza“ kaže i
da predloženo rešenje fasade ima izuzetnu
funkcionalnu vrednost, budući da je objekat
orijentisan u pravcu jugo-zapad i da ga je
sa staklenom fasadom bilo praktično nemoguće ohladiti u toku većeg dela godine, pri
čemu je utrošak energije bio ogroman.
„Primenom najsavremenijih termoizolacionih materijala i zaštitnom maskom, ovaj
problem će biti rešen. Kontroverzna maska
ima i funkciju obezbeđenja privatnosti hotelskim gostima koji, u večernjim satima,
neće morati da navlače teške zavese na prozore, već će moći da uživaju u atraktivnom
pogledu na Trg, a da, pri tome, ne izazivaju
pažnju prolaznika“ kaže Trkulja.
On podseća da je kompanija „PSP Farman“
u ulozi glavnog izvođača i projektanta već
realizovala niz hotelskih i sličnih objekata,
od kojih su najznačajniji hotel „SAS Radison Olimpijski“ i „Hotel Interkontinental
Tverskaja“, oba u Moskvi. Na beogradskom
projektu se ova korporacija po prvi put pojavljuje u ulozi investitora, a hotelijerstvo, prema rečima Trkulje, svakako zauzima važno
mesto u razvojnim planovima kompanije i
na domaćem i na inostranom tržištu ■
19
promo
Međunarodni sajam
građevinarstva – SEEBBE
Međunarodni sajam građevinarstva najznačajniji i najveći regionalni centar za izlaganje
građevinskog materijala, opreme i mašina u Jugoistočnoj Evropi planira svoje aktivnosti
u 2014. godini u tradicionalnom terminu – od 8. do 12. aprila.
Manifestacija svake godine ugošćuje više od
1.000 izlagača, od čega jedna trećina dolazi
iz inostranstva, sa više kontinenata. Više od
80 odsto su stalni gosti, prisutni svake godine, što potvrđuje da je izlaganje na ovoj
manifestaciji najekonomičniji način prezentacije proizvoda i usluga, susreta sa starim,
ali i novim – potencijalnim kupcima.
Višegodišnja profesionalna iskustva afirmisala
su manifestaciju u svim segmentima građevinske delatnosti: istraživanje i projektovanje,
izgradnja i održavanje objekata, visokogradnja,
niskogradnja, najsavremeniji materijali, građevinske mašine, uređaji i alati, informacione
tehnologije, najsavremeniji sistemi gradnje,
opremanje objekata i enterijera.
Poseta poslovnih ljudi karakteriše Sajmove
građevinarstva, što govori o Sajmu kao me-
stu okupljanja građevinskih poslanika regiona. Neposredni razgovori do kojih dolazi
stvaraju nove ideje i predstavljaju pokretače
progresa za celokupnu struku.
Sajam se organizuje na način koji će obezbediti neposredne kontakte između ponuđača
i korisnika proizvoda i usluga. U tom smislu sistem registracije poslovne posete daje
mogućnost izlagačima da unapred zakazuju
B&B sastanke na štandovima izlagača, što
ujedno poslovnim posetiocima omogućuje
besplatan ulazak na Sajam.
Međunarodni sajam gradjevinarstva –
SEEBBE, je interesantan pojedincima koji
planiraju sopstvene građevinske radove, ali
i inostranim kompanijama zainteresovanim
za građevinske poduhvate u Srbiji. Jedan od
načina uspostavljanja kontakata su i tradi-
cionalne nacionalne izložbe, na kojima se
zbirno predstavlja ponuda jedne određene
zemlje.
Investitori sve veću pažnju poklanjaju ponašanju objekata u eksploataciji, korišćenju
energetski efikasnih proizvoda i postupaka,
kao i obnovljivih izvora energije. To je i razlog što se u okviru stručno-pratećeg programa organizuju skupovi koji razmatraju
ove aktuelne teme.
Generalni sponzor Sajma SEEBBE je
kompanija „Roloplast Mošić“ iz Sremske
Mitrovice.
Dobro došli sa željom da sagradite nešto
po Vašoj meri ■
BEOGRADSKI SAJAM
Bulevar Vojvode Mišića 14
11000 Beograd
tel: +381 11 2655 310
2655 899
2655 831
2655 301
2655 248
fax: +381 11 2655 219
[email protected]
www.seebbe.com
20
www.build.rs
promo
Hidroizolacija ravnih krovova
jednoslojnom TPO membranom
Voda je najveći neprijatelj „zdravlja“ stambenih i poslovnih zgrada, pa hidroizolaciji treba pokloniti posebnu
pažnju. Onemogućavanjem negativnog delovanja vode boravak u zgradama činimo zdravijim i ugodnijim,
produžavamo životni vek građevine i zadržavamo njenu vrednost.
Ravni krov je vodom najopterećeniji deo
zgrade. U prošlosti se za hidroizolovanje
ravnih krovova gotovo isključivo koristio
bitumen. Glavni nedostatak bitumena je
njegova struktura osetljiva na prirodne
temperaturne cikluse. Na letnim vrućinama bitumen se topi, dok se na zimskim hladnoćama ukrućuje. Kao završni sloj, iznad
bitumena, ugrađivali su se razni materijali
poput betonskih ili kulir ploča položenih
na sloj peska, keramičkih pločica, šljunka ili tucanika. Često je i sam bitumen, s
posipom ili bez njega, ostajao izložen. Na
gotovo svakom ravnom krovu koji u svojim
slojevima ima pesak može se primetiti trava ili samoniklo bilje, a delovanje korenja
na bitumensku hidroizolaciju je pogubno.
AKWALAN – pouzdana i
dugoročna hidroizolacija
ravnih krovova
AKWALAN je armirana, termozavariva završna krovna membrana od sintetičke gume
(TPO – termoplastičnog poliolefina na bazi
polipropilena) dizajnirana za trajnu zaštitu od
svih postojećih vremenskih uticaja. Na ravne
krovove se ugrađuje kao završni sloj ili se na
njoj izvode prohodne i provozne površine.
Akwalan membrana je potpuno vodonepropusna hidroizolacija od ruba do ruba krova
zbog homogenih termozavarenih spojeva.
Smanjuje temperaturni šok na zgradu i štedi
energiju, jer se na suncu ne zagreva zbog bele
reflektivne boje. Otporna je na sve vremenske
uslove i ekstremne temperature, kao i na leteći
plamen. Armirana je čvrstom mrežicom što
joj daje otpornost na silu pritiska i vetra. Uz
otpornost na agresivne hemikalije i mikroorganizme u celosti je ekološki prihvatljiva, jer
22
ne sadrži ni jedan halogeni ili kancerogeni
sastojak. Kompatibilna je sa svim postojećim
materijalima koji se mogu naći na krovu i stabilna na rad slojeva ravnog krova.
Kod sanacija ravnih krovova Akwalan jednoslojnom membranom najčešće nije potrebno rušiti postojeće slojeve (ukoliko je
termoizolacija u zadovoljavajućem stanju),
što umnogome ubrzava i znatno smanjuje
troškove sanacije. Akwalan ne opterećuje konstrukciju krova jer je izuzetno lagan.
Troškovi održavanja krova su minimalni, a
Izdubljeni žljeb ispunjen PU kitom +
obrada PU kitom nakon zavarivanja
AKWALAN membrane
TPO AKWALAN lim mehanički
pričvršćen „utiplan“ u atiku
u slučaju mehaničkog oštećenja jednostavno
se popravlja i mnogo godina nakon ugradnje.
Ovakve karakteristike Akwalan membrane
omogućuju formiranje savremenih i jednostavnijih sistema ravnih krovova, bez obzira
da li se radilo o novom ili sanaciji postojećeg
krova. Akwalan membrana omogućava stopostotnu zaštitu objekta na dugi rok.
Svakoj hidroizolaciji novog krova ili sanaciji
starog krova treba pristupiti individualno,
jer svaki krov ima svoje specifičnosti, a naročito u rešavanju detalja. Pre početka rada na
hidroizolaciji objekta svakako kontaktirajte
DRACOMERX tehnički ured i zatražite
stručni savet ili izradu kompletnog projekta
hidroizolacije objekta ■
Mehaničko pričvršćenje (tiple)
Zavareno toplim zrakom
cca H = 30 cm
Novi pristup materijalima i tehnologijama
hidroizolovanja ravnih krovova u prvi plan
stavlja jednoslojne krovne membrane. Brojni su razlozi zašto odabrati ovu inovativnu
hidroizolaciju. Materijal je otporan na sve
vrste padavina i UV zračenje, dobro podnosi sve temperaturne oscilacije, radi nezavisno od podloge, otporan je na hemikalije iz
padavinskih voda i ptičijeg izmeta, spojevi
traka izolacije su homogeni, a materijal je
ekološki prihvatljiv. Ugradnja jednoslojnih
krovnih membrana je jednostavna, brza i
finansijski isplativija od klasičnih hidroizolacija, a zaštita dugoročnija.
„Košuljica“ AKWALAN membrane
cca H = 30cm (zavisno od projekta)
Fe/Zn profil za pričvršćivanje
AKWALAN membrana
Zavareno toplim zrakom
Bravljenje odrezanih rubova
AKWALAN membrane
AKWALAN membrana
u mehaničkom pričvršćenju
Majora Zorana Radosavljevića 346C
11273 Beograd-Zemun
tel: +381 11 3166 415
Ravnjajući/razdelni sloj
Detalj pričvršćenja na zidu atika
ili dimnjačkih vertikala
www.build.rs
www.dracomerx.com
www.facebook.com/Dracomerx
www.facebook.com/DRACOapoteka
promo
Zaštita umetničkih dela
video nadzorom
Inteligentan softver za snimanje
i video analizu IPS-VideoManager
Umetničke izložbe treba da omoguće posetiocima posmatranje dela
onako kako ga je i umetnik stvarao – iz blizine, bez zaštitnih kaveza i
staklenih panela. S druge strane, zaštita od neovlašćenog dodirivanja
je neophodna da bi se sprečilo oštećenje ili krađa umetničkog dela.
Sistemi za tehničku zaštitu imaju zadatak da omoguće što bliži pristup
gledaoca umetničkom delu, ali tako da svaki pokušaj dodirivanja bude
pravovremeno detektovan.
Sistemi za video nadzor se najčešće koriste
za zaštitu ovakvih događaja, ali se to svodi na
nadgledanje dešavanja od strane operatera na
jednom ili više monitora u izdvojenoj prostoriji. Operateri na sistemima video nadzora
često nisu u mogućnosti da istovremeno nadgledaju više kamera i da pravovremeno reaguju na sumnjive situacije, posebno u objektima
sa velikim brojem kamera ili sa posebnim
bezbednosnim zahtevima. Da bi se rešio ovaj
problem, kompanija Securiton je razvila IPSVideoManager, softver za video analizu, snimanje i video menadžment, koji omogućuje
automatizovanu video analizu u realnom vremenu i detekciju neželjenih događaja.
Reč je o video sistemu za megapikselne IP
kamere, sa kojim se jednostavno integrišu
i postojeće analogne kamere i sistemi. Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi,
snimanju, video menadžmentu i prenosu
digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje
za sve potrebe i na različitim nivoima.
ili druge vrste neuobičajenog i/ili rizičnog
ponašanja. Osim toga, moduli služe i za
određivanje pozicije i izradu putanje kretanja detektovane osobe ili objekta. Moduli
se definišu za svaku kameru posebno, uzimajući u obzir zahteve koje određena kamera treba da ispuni. Na ovaj način, svaka
kamera dobija „zadatak“ u okviru sistema
video nadzora.
IPS-VideoManager ima module za video
analitiku koji mogu da detektuju ljude, požar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje grafita
IPS 3D video modul za zaštitu umetničkih
dela je inteligentni modul za video analitiku
za alarmiranje u realnom vremenu u slučaju
•
•
•
•
•
•
•
•
•
SECURITON
PROJEKTOVANJE,
UGRADNJA
U
I SERVISIRANJE
automatska dojava požara
auto
gašenje požara sprinklerom i drendžerom
gaše
gašenje požara u kontrolnim sobama
gaše
ekološkim sredstvima (NOVEC, FMekolo
200, inertni gas, …)
detekcija gasa
dete
video nadzor
kontrola pristupa
kont
dojava provale i prepada
doja
perimetarska zaštita
perim
softver za integraciju tehničkih sistema ■
softv
neovlašćenog prilaska vrednim umetničkim
predmetima na izložbama i u muzejima. Sa
podrškom Time-of-Flight kamera, koje koriste tehnologiju sličnu radaru da bi se dobila digitalna sliku sa informacijama o dubini,
modul određuje tačnu kopiju 3D prostora
i kreira virtuelni kavez za zaštitu skulptura
ili slika. Ovo omogućuje trenutnu detekciju
vandalizma ili pokušaja krađe, bez narušavanja doživljaja posetilaca izložbe. Modul se
jednostavno instalira i konfiguriše, a primenjuje se u unutrašnjiim prostorima.
Osnovne karakteristike modula su:
• upozorava operatera u realnom vremenu
u slučaju neovlašćenog prilaska umetničkom delu
• prepoznaje pokušaj prilaska
• omogućuje nadzor 3D prostora koristeći
savremene Time-of-Flight kamere
• omogućuje kreiranje virtuelnog kaveza
oko stojećih ili visećih umetničkih predmeta
• omogućuje podešavanje alarmne zone
• omogućuje podešavanje osetljivosti.
Sistemi za video nadzor su svakako potrebni
za tehničku zaštitu galerija i muzeja, a ukoliko se koristi softver IPS-VideoManager
sa pomenutim video modulom za analitiku,
nije potrebno dodatno ugrađivati elemente
protivprovalnog sistema za zaštitu umetnina, kao što su infracrveni detektori pokreta,
infracrvene barijere, detektori pomeranja
slike ili detektori loma stakla ■
Securiton d.o.o.
Alarm and Security Systems
Danila Lekića Španca 31,
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82, 318 50 17
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the
Swiss Securitas Group
www.build.rs
23
promo
Solarni sistemi
Solarni sistemi su efikasno, vrlo brzo isplativo i dugotrajno rešenje
kojim se postiže visoka energetska efikasnost objekata. To je cela
istina, a sve druge „argumente” koji govore suprotno demantuje
stalni porast ovog tržišta u svetu i sve veći broj instaliranih solarnih
postrojenja. Firma S.O.K. iz Kraljeva predstavlja svoju otvorenu
ponudu rešenja za smanjenje troškova za energiju.
Firma S.O.K. osnovana je 2007. godine i
osnovna delatnost firme je energetska efikasnost. Za sada imaju predstavnike za teritoriju Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, a cilj im je da se prošire na tržište cele
stare Jugoslavije. Osnivač i direktor firme je
Srđan Dragojlović, po zanimanju diplomirani elektroinženjer koji je radio u ED Kraljevo
i koji je do sada imao više od 11 radova objavljenih u svetu. Sa takvim iskustvom u energetici, uvidevši energetsku nerentabilnost
naših firmi i domaćinstava, osnovao je firmu
koja je posvećena rešavanju ovog problema.
S.O.K. je naročito posvećen energetskoj
efikasnosti na sledećim poljima:
• solarno grejanje vode kao najekonomičniji vid obnovljivih izvora energije
• proizvodnja električne iz solarne energije
• kompenzacija reaktivne energije u pogonima
• racionalizacija javne rasvete.
Solarno grejanje vode
Kad je reč o alternativnim izvorima energije,
svi tvrde da su potrebni i korisni. Međutim,
osvrnete li se okolo, praktične dokaze nećete
naći nigde. Na krovovima nema kolektora,
nema fotonaponskih panela a jos su ređe vetrenjače. Izgovor da bogatima nije teško štedeti pada u vodu, jer solarni termosifonski
komplet koji prepolovljuje izdatke za grejanje vode košta 700 evra (priznaćete malo
skuplje nego klasičan bojler). No, za razliku
od klasičnog bojlera koji se nikad stvarno
ne isplati, jer dok ne dotraje potroši mnogostruko više na električnu energiju, solarni
sistemi se amortizuju za dve do četiri godine
a potom ostvaruju čistu uštedu. Struja koju
trošimo je sve skuplja, no ni prstom nismo
makli da smanjimo zavisnost. A sunce kojeg
imamo u izobilju može grejanjem kolektora
na krovu bitno smanjiti račune.
Osnovna ideja koja je vodila osnivače firme
jeste da pokažu da solarno grejanje može
biti isplativo i da je njegova ugradnja dostupna mnogima: kompletan sistem od 180
litara, ključ u ruke – 1.000 evra. Po njihovim
proračunima, a prema sadašnjim cenama
električne energije, ceo sistem se isplati u
roku od 2 i po godine (u regionu), a u Srbiji
otprilike za oko 4 i po godine sa sadašnjom
cenom. Veći objekti gde je S.O.K. instalirao
ove sisteme jesu (kapacitet u litrima vode):
manastiri Ostrog (540l), Beška i Vranjina
na Skadarskom jezeru (po 180l), Banja u
Risnu (180l), Devič (585l), restoran Makumba, Kraljevo (720l), etno restoran Čardak, Majur (300l), itd. Kompanija S.O.K.
je do sada uvela više od 200 tih sistema na
području Srbije.
Proizvodnja električne
energije – fotonaponski
sistemi
Kompanija S.O.K. je od svog osnivanja do
danas posvećena ideji koja se nalazi iza koncepta održive energije, a posebno su vični
projektovanju i izgradnji solarnih elektrana.
Do sada su projektovali 16 solarnih elektrana kapaciteta od 3 do 999kW. Samo u ovoj
godini su izveli radove na 6 solarnih elektrana (Mionica 1 50kW, Mionica 2 25kW,
Podvrška 10kW, Ecovisit 10kW, Crvica
30kW). Najnoviji projekat solarne elektrane je instalisane snage od 30kW u Bajinoj
Bašti za potrebe drogerije Žad, a okvirna
cena elektrane od 30kW po sitemu ključ u
ruke je 39.000 evra.
Kompenzacija reaktivne
energije
Reaktivna energija je potrebna za rad svih
naizmeničnih motornih pogona i plaća se
kao posebna stavka u računima za utrošenu
električnu energuju ako se energija preuzima preko takozvane merne grupe (brojilo
aktivne i reaktivne energije kao i maksigraf ). Promenom tarifnog sistema uvedeni
su penali za one koji povlače previše reaktivne energije iz sistema.
24
www.build.rs
Ugradnja grupe za kompenzaciju reaktivne
energije isplati se u roku od 6 do 12 meseci.
Firma S.O.K. može vam uštedeti od 7 do
15% od dotadašnjeg iznosa računa – i to bez
sopstvenog ulaganja vlasnika objekta, kao i
bez kredita.
Reference za kompenzaciju reaktivne energije: Ekofarm d.o.o, Ušće (80kVAr), Fabrika stočne hrane Pantelić (420kVAr), fabrika
PUP Fluidi, Preševo (155kVAr), Etno restoran Čardak (15kVAr), Šampion M STR,
Kraljevo (15kVAr), Gala promet, Kraljevo
(15kVAr), Borjak STR, Kraljevo (15kVAr),
MiG STR, Kraljevo (15kVAr), Franca
mesna industrija, Bijelo Polje (600kVAr),
Glidžić klanica, Stari Trstenik (60kVAr),
Mesopromet klanica, Niš (120kVAr), Sim
Impex klanica, Bela Palanka (120kVAr),
NiD klanica, Tavnik (60kVAr)...
Za više detalja u vezi sa kompletnom ponudom preduzeća S.O.K. posetite njihov sajt
ili ih kontaktirajte direktno ■
S.O.K.
Mirka Lukovića 2
36000 Kraljevo
Kontakt osoba: Srđan Dragojlović
mob: +381 64 83 33 671
mob: +381 63 683 093
[email protected]
www.sokdoo.com
TEMA broja
Nebeski grad:
Najveći prefabrikovani
neboder na svetu
San ili realnost?!
Autor: Branislav Savić d.i.a.
Krajem prošle godine pojavila se vest da kineska kompanija Broad Sustainable Building
planira da izgradi najveći neboder na svetu, nazvan Nebeski grad, u rekordnom roku
za samo 90 dana korišćenjem principa prefabrikovane gradnje. Ova vest je odjeknula u
građevinskom svetu i izazvala podosta sumnje u mogućnost njenog ostvarivanja. Iako je
od objave ove vesti podosta promenjeno u samom projektu i rokovima izgradnje, moramo
se zapiti da li je samo reč o još jednom marketinškom triku ili je ovo zaista ostvarivo?
Izgradnja nebodera u kineskom gradu
Čangša, provincija Hunan, je prema prvim
informacijama trebala da počne novembra
2012. godine, ali je naknadno taj datum pomeren za jun 2013. godine. Iako su radovi
na temeljima započeti, kontraverza samog
projekta je ipak zaustavila radove.
Krenimo od početka. Kompanija Broad Sustainable Building je već poznata u svetu po
svojim sistemima prefabrikovane gradnje,
kao i po izgradnji hotela od 30 spratova za samo 15 dana krajem 2011. godine.
Prefabrikovani sistemi koji su korišćeni
u njihovim ranijim projektima su prema
svim ispitivanjima strukturalno stabilni, sa
otpornošću na zemljotrese pet puta većom
od konvencijalnih objekata, i mogu se pohvaliti sa energetskom efikasnošću na nivou
LEED platinum sertifikovanih zgrada.
Sa takvim iskustvom i referencama, kao
i megalomanskim apetitom savremenih
kineskih kompanija, ne treba da nas čudi
činjenica što kompanija Broad Sustainable
Building želi da izgradi najvišu zgradu na
svetu u rekordnom roku upravo korišćenjem
iste prefabrikovane metode gradnje.
Neboder, prikladno nazvan Nebeski grad
(Sky City), bi trebalo da bude visok 838
metara, što je za deset metara više od trenutno najviše zgrade na svetu, Burdž Kalife
(visoke 828 metara). Takođe, Nebeski grad
bi prema projektu trabao da ima 220 spratova, ispunjenih sa luksuznim apartmanima,
pristupačnim stanovima i sa poslovnim i
maloprodajnim prostorima.
Energetski efikasan neboder će bukvalno
smeštati čitav grad koristeći samo 10 odsto
područja, a to može da posluži kao model za
održivi urbani razvoj u budućnosti. Neboder
www.build.rs
će biti prefabrikovan van lokacije gradnje za
tri meseca, a potom će biti sastavljen za samo
sedam meseci. Dostižući čitavih 838 metara,
neboder sa 220 spratova će imati stambeni
i poslovni prostor, organske farme, prostore
za rekreaciju, škole, bolnicu, maloprodaju i
još mnogo toga. Neboder će smeštati 4.450
porodica u apratmanima raspona od 60 do
460 metara kvadratnih sa 92 liftova koji će
biti na raspolaganju svima.
Kao što njegovo ime sugeriše, Nebeski
grad će biti vertikalni grad koji će smestiti
100.000 ljudi i pružiti sve što je potrebno
tolikom broju ljudi – vodu, struju, kanalizaciju, grejanje i klimatizaciju, otvorene prostore, škole, zdravstvenu zaštitu i mnogo još
čega. Koristeći samo deo lokacije, Nebeski
grad će biti dom za najekstremniju urbanu
gustinu koju smo ikada videli. Međutim,
razlika između Nebeskog grada i recimo,
Hong Konga, jeste ta da će neboder biti
okružen parkovima, što znači da će svaki
stanar imati pristup otvorenom prostoru.
Prefabrikovani toranj će sadržati mnoge
energetski efikasne strategije tipa zidova
25
TEMA broja
sa termoizolacijom od 20cm (propisana
termoizolacija za područje grada Čangša
je samo 2,5cm), četvorostruke zastakljene
prozore, spoljašnje elemente zasenčenja koji
smanjuju potrebu za hlađenjem za 30 odsto,
kao i kogeneracijsko postrojenje koje će koristiti otpadnu toplotu od generatora za grejanje i hlađenje. Transport će biti omogućen
sa nisko-energetskim liftovima i za one koji
žele da hodaju (ili da vežbaju) postoji rampa
dužine od 10 kilometara koja ide od prvog
do 170 sprata.
Prema prvobitnim informacijama očekuje
se da će izgradnja nebodera, po nastavku
radova, biti gotova u roku od sedam meseci
(210 dana – nepun dan po spratu). Ubrzani
tempo izgradnje i celokupni projekat za tako
masivan neboder može biti razlog za zabirinutost, ali ako kompanija Broad Sustainable Building uspe u ovome, pokazaće svetu
kako se može postići održiva urbana gustina
u velikom obimu. Kompanija uverava da će
zgrada biti u stanju da izdrži zemljotres jačine 9 stepeni Rihtera i da će imati otpornost
na požare od čitavih tri sata.
Pobožnog srca gradimo
Nebeski grad, a suočeni smo
samo sa kritikama i sumnjama
Osnivač i direktor kompanije Broad Sustainable Building, Žang Jue, se po prvi put
obratio javnosti u saopštenju za medije sa
željom da objasni razloge i ciljeve koje stoje
iza njihovog projekta. Prenosimo delimično
njegove reči, sa željom da ih pročitate otvorenog uma.
„Naš projekat nikada nije otkazan, a ipak je
dočekan sa nevericom i ismevanjem. Čak su
se i neki iracionalni komentari sa Zapada
pojavili u kineskim mejnstrim medijima.
Imam naviku da budem direktan i vrlo retko
učestvujem u debatama. Ali, ovog puta sam
odlučio da stanem u odbranu našeg projekta. Moje kolege su pokušale da me odgovore od ovoga, jer veruju da to može mene
da osramoti i da uvredi mnoge, ili još gore,
da izazove još veće kritike. Bez obzira na to,
moj odgovor se ne odnosi samo na Nebeski
grad, već na celu planetu i čovečanstvo.
Prva kritika koja je bila upućena je da će
Nebeski grad posledično izvršiti razaranje
gradova. Ovo je uobičajeno razmišljanje
o neboderima generalno. Nebeski grad je
zgrada mešovitih namena sa više funkcija,
gde ljudi mogu da žive, rade, kupuju, zabavljaju se, idu u školu i kod lekara pod istim
krovom. Nebeski grad je projektovan tako
da smanji zavisnost grada od puteva i vozila
i na taj način smanji gužve u saobraćaju. To
je revolucija u odnosu na zonirane zajednice.
U Nebeskom gradu možete naći sve što vam
je potrebno od kolevke do groba, osim krematorijuma. Nadam se da ovaj sveobihvatni
26
www.build.rs
TEMA broja
koncept može da promeni mišljenje onima
koji su pretvorili gradove kao mesto života
u gradove zavisne od vozila. Koliko bi bilo
divno da možemo da živimo u prohodnom
gradu? Naravno, mi smo svesni svih teškoća
vezanih za rad i održavanje gigantskog super-visokog nebodera mešovite namene.
Ali, ako Nebeski grad može da skrene pažnju ljudi na značaj inkluzivnih zajednica,
sav naš trud se onda isplatio. Čak i ako na
kraju ne uspemo, naša namera i trud su više
za divljenje nego za osudu.
Druga upućena kritika je vezana za uništavanje ekosistema, ali ona sama po sebi
nije logična. Kada gradite uvis, zemljište se
može efikasnije iskoristiti, čime se štedi više
zemlje za drveća i polja, što je svakako više
ekološki od manjih zgrada i gradova koji se
šire. Nebeski grad može da uštedi i do dva
kvadratna kilometara za pošumljavanje, na
kojima može da se posadi 100.000 stabala.
Projekat Nebeski grad je najviše kritikovan za rasipanje energije i optuživan da je
neekološki. Ovo je fundamentalno pogrešno. Nacionalni standardi za termoizolaciju u Kini za gradove kao što je Čangša je
samo 2,5cm, a za gradove poput Harbina
8cm, dok se Nebeski grad može pohvaliti
ne samo sa slojem termoizolacije od 20cm,
već i sa četvorostruko zastakljenim prozorima. Njegovi izolacioni kapaciteti su čak
bolji od frižidera. Pored toga predvideli smo
kogeneracijsko postrojenje, samonapajajuće
liftove i LED osvetljenje.
Optuživali su nas da pravimo Nebeski grad
samo zarad profita i bogatih ljudi. Izričito je
rečeno da će se neboder sastojati od 1.160
stanova od po 60 kvadratnih metara, 1.398
stanova od po 90 kvadratnih metara. Možete li da zamislite da su bogati ljudi spremni
da žive u tako malim stanovima? Postoje i
1.892 jedinice koje su veće od 90 kvadratnih
metara, što čini 43% od ukupnog broja. Ova
mešavina nije nikako samo za bogate. I ovo
je razlog zašto smo obelodanili naš budžet mi nikada nismo nameravali da prodajemo
nekretnine po visokim cenama. Pored toga,
neboder će biti izgrađen na periferiji. Nebeski grad se gradi da bi se rešilo stambeno
pitanje ljudi, a ne da bi se zaradilo.
Neki eksperti sumnjaju da Nebeski grad
može biti izgrađen sa budžetom od 9 milijardi juana (1 juan je oko 14 dinara) i da je
potrebna makar dupla količina novca, inače
će Nebeski grad biti samo prazna ljuska ili
će mu trebati neka „čudesna otkrića“. Zapravo su u pravu: Nebeski grad je zaista rezultat mnogih otkrića, posebno u pogledu
tehnologije, ekonomije i menadžmenta.
Nebeski grad će biti izgrađen korišćenjem
BSB tehnologije (Broad Sustainable Buildings) umesto konvencijalnim metodama
izgradnje. Devedeset odsto objekta je pro-
izvedeno u fabrici od strane industrijskih radnika. Podovi, plafoni, elektro i vodovodne
instalacije, KGH instalacije i sve potrebno je
smešteno u okviru prefabrikovanih modula
od 60 kvadratnih metara koji čine osnovu
nebodera. Zidovi, prozori i vrata su naslagani u modulu, a svaki modul se spaja sa
sistemom zavrtnja.
Ovime je izbegnuto unajmljivanje podizvođača i umanjena besposlenost usled loše
organizacije gradilišta. Pride uz brz povratak kapitala koji se očekuje, budžet za samu
zgradu ne mora biti toliko visok. To je razlog zašto se ne hvalimo sa budžetom kao
što su to uradili neki neboderi vredni desetine milijardi. Fabrički napravljeni neboder je
svakako „čudesno otkriće“, a ako pogledate
istoriju naše kompanije, videćete da u poslednjih 25 godina svaki proizvod predstavlja
„čudesno otkriće“.
Oni takođe sumnjaju u rok izgradnje od sedam meseci. Smatraju da je to prekratko i da
mora biti podvala u kojoj kvalitet gradnje ne
može biti garantovan. To su gluposti. Preko
20.000 radnika u našoj kompaniji će raditi 4
meseca na proizvodnji prefabrikovanih elemenata u našim fabrikama. Preko 3.000 radnika će raditi na postavci tih elemenata na
lokaciji tokom tri meseca. Za vredne radnike u kompaniji Broad Sustainable Buildings,
ovih 2 miliona radnih dana su više nego dovoljno vremena za izgradnju građevine od
960.000 kvadratnih metara.
Bezbednost Nebeskog grada je nešto što se
često dovodi u pitanje, što samo pokazuje
da ljudi koji to rade imaju elementarno neznanje o procedurama za odobravanje, kao i
o državnim zakonima koji regulišu pitanje
gradnje visokih zgrada. Od kako smo objavili vest o gradnji Nebeskog grada, kompanija je obavila stotine eksperimenata sa
www.build.rs
nacionalnim i stranim stručnjacima. Na primer, samo su testovi u vetro-tunelu odrađeni u tri laboratorije u Kini i inostranstvu.
Hipotetički govoreći, čak i da je kompanija ignorisala bezbednosna pitanja, šta je sa
mišljenjem prestižnih stručnjaka iz Nacionalnog komiteta za seizmologiju, gde smo
dobili ocenu koja prevazilazi sve zahtevane
standarde, kao i sa mišljenima svih relavantnih stručnjaka? Kako oni sebi mogu da
priušte da budu aljkavi? Pored toga, bilo bi
ludost ići protiv osnovnih poslovnih principa ignorisanjem bezbednosnih rizika, kada
je na kocki devet milijardi juana i međunarodni brend koji uživa ugled u 80 zemalja
pored Kine.
U Kini ne postoje zakoni i normativi koji
određuju koja vrsta čelika treba da se koristi
za izgradnju nebodera, ali za Nebeski grad
mi uvozimo nekoliko stotina hiljada tona
čelika iz Luksemburga, vodećeg globalnog
dobavljača čelika. Luksemburški čelik je
veoma skup i bez transporta i ogromnih
logističkih troškova. Da nismo ozbiljni po
pitanju bezbednosti, zašto bismo ovo radili?
Takođe mi je žao zbog velikog ugljeničnog
otiska koji će se stvoriti uvozom toliko čelika sa preko 20.000 kilometara udaljenosti,
ali razumem da bezbednost mora biti pre
ekološke osvešćenosti.“
Ostaje samo da vidimo da li će Nebeski
grad biti samo još jedan u nizu projekata
koji su ostali mrtvo slovo (u ovom slučaju crtež) na papiru, ili će postati stvarnost
koja svojim prisustvom uvodi revoluciju
u građevinarstvu. Kako god bilo, i u kom
god obliku se ova priča o najvišem prefabrikovanom neboderu na svetu završila,
moramo odati priznanje smelim kineskim
graditeljima čija ideja i vizija ostaje nesputana uprkos oštrim kritikama i skepsi ■
27
TEMA broja
Prefabrikacija u Srbiji
na primeru montažnih kuća
Jedna od najvećih debata u savremenoj arhitekturi vodi se o prefabrikovanim građevinama.
Pokazalo se da su prefabrikovani elementi učinili čuda u bržoj izgradnji industrijskih hala,
skladišta, kabina ili garaža. Ali, da li će označiti i prekretnicu u načinu stanovanja i razvoju
poslovnog prostora u bližoj budućnosti?
Prefabrikovane ili montažne kuće su građevine koje se ne grade na licu mesta, već se
delovi proizvode u fabrici u vidu panela ili
modula, a zatim se transportuju do mesta
izgradnje. Pošto su kuće sagrađene iz delova, vlasniku je lako da montira dodatne prostorije ili solarne panele na krovove. Mnoge
od ovih kuća mogu biti lako prilagođene
specifičnostima lokacije izgradnje, čineći
ovakav oblik konstrukcije daleko fleksibilnijim i modernijim nego ranije.
Prefabrikovane kuće dugo nisu bile popularne na tržištu zbog neadekvatnih materijala i
nedovoljne izolacije. Međutim, sa razvojem
tehnologije i novih materijala, ti problemi
su prevaziđeni. Danas dizajn prefabrikovane
kuće predstavlja izazov za svakog mladog arhitektu. Dizajn postaje sve inventivniji upotrebom najrazličitijih geometrijskih oblika
i ekoloških materijala. Na taj način ovaj tip
kuća prati razvoj aktuelne „zelene“ arhitekture i održivi način gradnje i stanovanja. Veliku
prednost predstavlja i to što nakon izgradnje
ne ostaje puno građevinskog otpada. U Evropi i Americi tržište prefabrikovanih materijala i kuća je u stalnom usponu.
Imati sopstveni krov nad glavom, odnosno
dom u obliku kuće, san je mnogih porodica.
Montažne kuće jesu deo srpske tradicionalne arhitekture – u Velikoj seobi 1690.
godine, Srbi sa Kosova na volovskim zapregama poneli su svoje kuće da ih zatim
postave u ravnicama Panonije. Kosovska
kuća toga doba sastojala se od bondruksistema položenog na četiri ugaona kamena, a sve drvene elemente zidova i
krova (grede, stubovi, rogovi, venčanice,
pa čak i plet za ispunu zidova) mogla je
tegliti jedna volovska zaprega, pa su kuće
seljene u potrazi za boljim pašnjakom,
boljim agom, ili davane u miraz.
Ne bi li se delom savladala osnovna prepreka ka ostvarivanju tog sna – novac (potrebna
i dovoljna količina istog), ljudi, naročito u
našoj zemlji i njenom okruženju, analiziraju mogućnost kupovine montažne kuće,
odnosno kuće od gotovih, prefabrikovanih
elemenata.
Tržište Srbije siromašno je ponudom prefabrikovanih objekata, a naročito prefabrikovanih kuća. Najviše pomaka napravili smo
u ponudi industrijskih objekata od metalnih
ili betonskih prefabrikovanih konstrukcija
sa oblogom od profilisanih limova ili sendvič panela. Velika ponuda prefabrikovanih,
montažnih kuća, koja najvećim delom vodi
poreklo od nekoliko starih društvenih preduzeća, ne treba da nas zavara. Veoma često se
govori o prevaziđenim standardima koji ovde
i dalje imaju brojne prednosti, ali dovoljan je
samo letimičan pregled ponude prefabrikovanih kuća domaćih i stranih proizvođača i
biće vam jasno koja je razlika između njih.
Kvalitet gradnje koji pružaju naši najbolji
proizvođači ne zaostaje ni po čemu za kvali-
28
www.build.rs
TEMA broja
tetom koji se nudi svuda u svetu, ali nažalost,
ovo važi samo za jedan tip objekta – ekonomski pristupačnu prizemnu kuću od drvene konstrukcije na betonskim temeljima,
sa kosim krovom pokrivenim crepom, i sa
kontakt (demit) fasadom. Retki izuzeci, ako
ih ima, odnose se tek na poneki detalj (dve
nivelacije jednog nivoa, garaža u armiranobetonskoj osnovi – podrumu, tek sasvim
retko i ceo novi sprat). Pa i tada, konačni
estetski rezultat daleko je od XXI veka, pa i
od gradske arhitekture moderne koja je krasila naše gradove pre II svetskog rata.
Iako proizvođači pominju desetine tipova
kuća zapravo se sve svodi na razliku u kvadraturi. Ovakva „ponuda“ najvećim delom
je posledica plagijata, neznanja, nerada, želje za lakom zaradom, povlađivanja spornim
estetskim zahtevima kupaca, a ne želje za
„srpskom“ arhitekturom ili ograničenja koje
ima prefabrikacija kuća. Na kraju dolazimo
do apsurda - pojam prefabrikacije izjednačili smo sa ruralnom arhitekturom jer ovaj
sistem gradnje više ne primenjujemo ni na
najmasovnijim gradilištima u Srbiji.
savremenim arhitektonskim standardima.
Povlađivanje ukusu investitora koji najčešće
nisu profesionalno vezani za pitanja funkcije i estetike (dizajneri, arhitekte...) poslednjih decenija postala je odlika našeg stila
projektovanja, od najpoznatijih imena srpske arhitekture danas, pa redom naniže, do
najmanjih arhitektonskih biroa na početku
profesionalne karijere.
Neki naši proizvođači jesu se izdvojili iz
mora ponude, pre svega svojom profesionalnošću i bliskom saradnjom sa investitorima na izgradnji njihovih domova, kao i
posebnim detaljima ponude (vrsta grejanja,
detaljno definisani ugovori, brojne reference
i prezadovoljni raniji investitori).
Međutim, sve ovo je i dalje malo. Svi njihovi katalozi i dalje potenciraju tipske modele
koje imaju malo veze sa „tradicionalnom
srpskom arhitekturom“, i nimalo veze sa
Takođe, svako ko u Srbiji ima veći budžet za
gradnju porodičnog doma verovatno se neće
odlučiti za montažnu kuću. Ovo je još jedna posledica nedovoljne i neprofesionalne
kampanje proizvođača, monotone ponude i
ograničenja u izboru, pre svega materijala,
i sistema gradnje i opremanja primenjenih
na objektu.
Zato se može reći da je ponuda prefabrikovanih kuća u Srbiji više nego oskudna. Svako
ko tvrdi drugačije neka navede više od eventualno jednog proizvođača koji nudi montažne kuće sa ventilisanom fasadom, kuće
na sprat sa potkrovljem, kuće sa pokrivkom
od lima, kuće sa ravnim ili zelenim krovom,
kuće sa betonskom ili čeličnom prefabrikovanom konstrukcijom, zaista energetski efikasne, pa i prefabrikovane pasivne kuće... a
sve ovo jeste deo ponude razvijenih tržišta.
Kuće od prefabrikovanih drvenih elemenata
ne moraju se u izgledu ni po čemu razlikovati od klasično zidanih, ali danas u Srbiji kada
vidite novu kuću sa strehom, tremom i drvenim stubovima na njemu, jasno vam je da
se radi o montažnoj. Dakle, nije problem što
postoje ovakvi tipovi kuća u ponudi, ali jeste
problem u tome što drugih tipova nema.
facebook.com/Gradjevinarstvo
vesti | zanimljivosti | tekstovi | aktuelnosti | tenderi
www.build.rs
29
TEMA broja
Pored same ograničenosti arhitektonskog
oblika prisutne na našem tržištu, prema
montažnim kućama u našoj zemlji još uvek
postoji određena odbojnost. Najviše se strahuje u vezi sa samom čvrstoćom konstrukcije, zapaljivošću, truljenjem, termičkom i
zvučnom izolacijom, mogućnošću nastanjivanja insekata, podobnošću za zdravlje.
Pomenuti problemi su, naravno, prisutni od
samog početka primene montažne gradnje,
ali se potrebnim proračunima potvrđuje
nosivost, primenjuju se slojevi za zvučnu i
termičku izolaciju, dok se primenom različitih savremenih sredstava, koja nisu štetna
po zdravlje, vrši zaštita panela od požara i
insekata.
Vek trajanja bilo koje konstrukcije, pa tako
i montažne kuće, zavisi od stabilnosti elemenata i kvaliteta materijala korišćenih pri
izradi. Gotovo svi proizvođači montažnih
kuća daju garanciju od 30 do 70 godina na
vek trajanja montažne kuće.
Verovatnoća izbijanja požara u montažnim
objektima svedena je na istu meru kao i u
zidanim objektima. Unutrašnji zidovi se
obično oblažu gips-kartonskim pločama, a
spoljnji zidovi cementnim pločama između
kojih se nalazi visokokvalitetna izolacija
od nezapaljivih materijala. Upotrebom novih materijala i tehnologija u proizvodnji
montažnih kuća, završna obrada je potpuno
uporediva sa kućama građenim klasičnim
načinom.
30
Pogodnosti i mane
montažnih kuća
Prefabrikovane kuće danas mogu biti izrađene po tipskom modelu iz ponude proizvođača ili po specijalnom nacrtu u skladu
sa posebnim željama investitora. Veličina,
oblik, upotrebljeni materijali, uređenje enterijera, boje i lokacija, u svetu su uslovljeni
jedino budžetom investitora.
Kupovina prefabrikovane kuće ima nekoliko prednosti:
• Kataloška forma prodaje (uz moguće izmene) – pruža kupcu mogućnost da jasno
sagleda koji nivo gradnje dobija za koje pare,
šta je sve uključeno u koju cenu (oblaganje,
instalacije, KGH sistemi – klimatizacija,
www.build.rs
grejanje, hlađenje...), koja vrsta proizvoda
(moguća doplata u odnosu na uračunatu
cenu ukoliko kupac želi kvalitetniji i skuplji
proizvod ili materijal, npr. za podove)
• Umerena fleksibilnost – jasne početne
tačke (projekat, materijali, nivo izgradnje)
olakšavaju sve eventualne korekcije projekta i dogovor u vezi sa detaljima, a posledice na troškove su jasno definisane
• Brzina i jednostavnost gradnje – obično 50-60% manje vremena je neohodno
za gradnju od tradicionalnog načina, brži
je i raniji povratak i uloženih investicija
i kapitala
• Superiorniji kvalitet – ostvaren van gradilišta u proizvodnim pogonima sa jačom
kontrolom kvaliteta i u pripremnoj fazi
projektovanja sličnih modela
TEMA broja
• Ekološki manje štetne – efikasna fabrička proizvodnja proizvodi manje otpada u
proizvodnji, a čistija ugradnja manje šteti
prirodnom okruženju gradilišta
• Bezbednija gradnja – provereno je da
modularna konstrukcija bezbednija od
tradicionalnog zidarstva
• Smanjeni zahtevi za radnom snagom na
gradilištu – timovi za gradnju i završne
radove pri kompletiranju modularnih
objekta uključuju manji broj radnika na
gradilištu
• Modularna instalacija i mokri čvorovi
– upotreba instalacionih paketa i jedinica
prefabrikovanih mokrih čvorova su više
nego prikladni za ovaj sistem jer pozitivno utiču na poboljšanje izvođenja i smanjenje vremena potrebnog za ugradnju.
• Smanjeni troškovi projektantskih honorara – standardizovani detalji modularnih objekata pojednostavljuju i smanjuju potebu za učešće specijalizovanih
disciplina
• Cena – iako su cene različite, i zavise od
više parametara, može se reći da se metar
kvadratni montažne kuće u Srbiji, po sistemu ključ u ruke, kreće od 250€ naviše
u zavisnosti od modela, veličine i proizvođača montažne kuće.
transporta). Niska termička masa i dobra
izolacija mogu stvoriti veliku opasnost od
letnjeg pregrevanja. Ovaj nedostatak je veoma lako otkloniti kroz pažljiv dizajn unakrsnom ventilacijom, prepuštenim strehama i
raznim tipovima osenčavanja.
Sklapanje delova objekta u fabrici sigurno
povećava kvalitet, ali i utelovljenu energiju
finalnog elementa u transportu, od proizvođača raznih komponenata do fabrike i
od fabrike do gradilišta, dok kod tradicionalnog sklapanja na gradilištu relacija transporta je skraćena i podrazumeva relaciju od
fabrike do gradilišta.
Fizički nedostaci uglavnom upućuju na termičke osobine modularne konstrukcije, a to
su problemi termičkog mosta i parne brane
pri gradnji čeličnih konstrukcija i visećih fasadnih sistema. Neki projektanati i izvođači
veruju da se većina ovih nedostataka može
rešiti kroz pažljiv detalj i odgovarajuće materijale.
Prefabrikovani objekti u principu imaju nisku termičku masu (najvećim delom zbog
Za montažnu kuću
ne postoje granice
Sa druge strane, proizvođači prefabrikovanih
kuća ne moraju razmišljati samo o domaćim
prilikama. Veoma značajno za prefabrikovane kuće jeste to da se one mogu postavljati
hiljadama kilometara dalje od fabrike. Ovo
znači da proizvodnja prefabrikovanih kuća
nije uslovljena samo domaćim tržištem već
joj je otvoren put u svet.
S obzirom da je trgovina moguća u oba pravca,
domaći investitor može da se raspita na internetu postoji li mogućnost naručivanja montažne kuće iz inostranstva. Najčešće će se govoriti o daleko nepovoljnijem aranžmanu, ali samo
onda kada je budžet ograničen. Ukoliko je budžet veći, ponuda montažnih kuća proizvedenih u Srbiji nezanimljiva je i nekonkurentna.
Zaključak
Prefabikovane montažne kuće sa drvenom
konstrukcijom jesu najbolje rešenje za svakoga u Srbiji ko traži krov nad glavom – u
smislu cene, kvaliteta, toplotne izoacije, jasno definisanih detalja ugovora, rokova gradnje, kompletiranja radova...
Ali, montažne kuće imaju daleko veći potencijal. One ne moraju biti uslovljene škrtom ponudom arhitekture, materijala, sistema, opreme... Mogu imati izuzetne odlike
energetske efikasnosti i ekološko opravdanje, i to je njihov najveći zalog za budućnost
koja mora stići i ovde kad-tad. A, za sada,
u Srbiji, mogle bi malo da porade na svom
izgledu i popravku „šminke“ ■
Sistemi za spajanje i pričvršćivanje
– Sistemi za perfektne instalacije
Sistemi za spajanje i pričvršćivanje firme OBO Bettermann
Bezbedno spajanje i nošenje instalacija svih vrsta.
Da biste montirali brže i uštedeli dragoceno vreme!
Sistemi razvodnih kutija // Uzidni i sistemi za šuplje zidove // Stezni sistemi
Sistemi kablovskih uvodnica // Sistemi za pričvršćivanje kablova i cevi - plastika
Sistemi za pričvršćivanje kablova i cevi - metal // Sistemi stezaljki nosača
Specijalni sistemi za pričvršćivanje kablova i cevi // Sistemi cevi
Šine // BBS lučne obujmice // Navojni i udarni sistemi
Istražite svet OBO sistema pomoću interneta ili direktno kod nas:
OBO Bettermann d.o.o. Stara Pazova
Evropska 2 22300 Stara Pazova | Tel: +381 22 2150 346
e-mail: [email protected] | www.obo.rs
www.build.rs
31
TEMA broja
Firestone UltraPly TPO
krovna membrana
Među novim proizvodima u prodajnom asortimanu kompanije Ravago Lambda Sr od nedavno se
nalazi i poznati svetski proizvođač hidroizolacionih membrana, Firestone Building Products.
Ovom prilikom kompanija Ravago vam
predstavlja Firestone UltarPly TPO hidroizolacionu krovnu membranu sa primenom
na višenamenskim objektima – halama u
sistemu prefabrikovane gradnje.
Sve veća zastupljenost montažne gradnje velikih proizvodnih, magacinskih i prodajnih
objekata uslovila je potrebu za razvitkom
krovnih sistema koje je moguće brzo, kvalitetno i u svim vremenskim uslovima izvesti.
PVC membrane su uveliko našle primenu
umesto dugo popularnih bitumenskih traka,
a sve veći trend u svetu i kod nas je upotreba
TPO membrane od termoplastičnog fleksibilnog poliolefina. Ova fleksibilna membrana
armirana mrežom polistirenskih vlakana objedinjuje otpornost gume na atmosferske prilike
sa mogućnošću ugradnje po toplom postupku
karakterističnom za termoplastične materijale.
Niz prednosti Firestone UltraPly krovnog
sistema kao što su izuzetna otpornost na
atmosferalije, UV zračenje, prisustvo algi,
uz laku ugradnju (težina membrane iznosi
samo 1,14kg/m2) i vek trajanja, predstavlja-
ju ključne faktore za ekonomsku opravdanost njene sve češće upotrebe.
Upotreba jednoslojnih membrana ima nezamenljivu ulogu u formiranju krovnog
pokrivača ukoliko se krov hale formira u
slojevitom sistemu visokoprofilisanog lima
sa termoizolacijom od kamene vune ili ekstrudiranog polistirena. Minimalni nagib
krova u slojevitom sistemu postavljanja
mora da iznosi 2%. Ukoliko se Firestone
TPO membrana ugrađuje u sistemu mehaničkog fiksiranja koriste se trake širine
do 2,44m. Širina trake koja se koristi i šema
fiksiranja zavisi od zone uticaja vetra. Trake
se fiksiraju u području preklopa odgovarajućim podloškama i zavrtnjima udaljenim
50mm. Preklop susednih traka iznosi najmanje 150mm, a spoj se izvodi po toplom
postupku u širini najmanje od 75mm.
širom zemljine kugle. Ogroman napor je
uložen pre nego što je tržištu predstavljena UltraPly TPO, takvog kvaliteta da njenu
početnu hemijsku formulu Firestone nije
menjao još od 1998. godine.
U sistemu potpunog lepljenja Firestone
TPO trake su direktno zalepljene na odgovarajuću podlogu kontakt lepkom. Susedni paneli se preklapaju najmanje 75mm
a preklopi se vare. Potpuni lepljeni sistem
može biti primenjen na bilo kom objektu
uz uslov da donji slojevi poseduju zadovoljavajući otpornost na čupanje. Ovaj sistem
je najoptorniji na uticaj vetra što ga čini pogodnim za upotrebu na visokim zgradama,
objektima na otvorenom moru i avionskim
hangarima.
RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.
32
koji obezbeđuje otpornost na starenje pod
uticajem temperature, UV zračenja, ozona.
Stabilizatori za uticaj toplote su ključna
komponenta u sastavu TPO membrane koja
onemogućava dezintegraciju membrane
pod uticajem visokih i niskih temperatura.
Kompanija Firestone, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u hemiji polimera (industrija guma) je uspela da razvije TPO membranu otpornu na razne klimatske uslove,
Cara Dušana 207a
11070 Zemun-Beograd
tel: +381 11 7151 250
fax: +381 11 3164 949
Pri spajanju i izradi detalja Firestone UltraPly TPO treba napomenuti da nije potrebno koristiti sredstvo za čišćenje (cleaner).
Marija Katić d.i.a.
[email protected]
www.ravago.rs
Posmatrajući karakteristike pojedinačnih
elemenata sistema, karakteristike same
membrane direktno zavise od formulacije
njenih donjih slojeva kao i gornjeg sloja,
www.build.rs
Dosadašnja ispitivanja, posmatrajući membranu nakon 10 godina trajanja, pokazuju
da UltraPly TPO ne menja svoju debljinu i
hemijski sastav (moguće ju je zavariti i nakon 10 godina) dok spojevi i dalje poseduju
potrebnu čvrstinu, a biološki rast na površini membrane nije uočen.
Uporednim ispitivanjima TPO i PVC
membrane (11 uzoraka, 7 proizvođača), gde
je laboratorijski ubrzan proces starenja obe
membrane (temperatura 65), merni rezultati su pokazali da je TPO membrana imala
manja odstupanja od početnih vrednosti
debljine membrane, mase, tvrdoće i krtosti
što ukazuje da je ugradnja TPO membrane racionalan i dobar izbor posmatrano i sa
ekonomskog stanovišta.
Neki od objekata iz liste referenci za 2013.
godinu su:
• Grundfos (Inđija 26.000m²),
• Fresenius Medical Care (Vršac 12.000m²),
• Dis (Niš, Vršac, Kraljevo 20.000m²),
• Cooper Tire (Kruševac 15.000,00m²),
• Shopping Centar ONE (Beograd
16.000m²) ■
TEMA broja
Projekat Moskva
200 sanitarnih modula za 80 dana
Navikli smo da u ovo vreme recesije slušamo priče o nedovoljnim poslovnim prilikama, manjku
radnih mesta i generalnom nedostatku optimizma. Međutim, priča pred vama uliva nadu u bolju
budućnost koja je dostižna uz profesionalnost, požrtvovanje i vrhunsku stručnost.
Kompanija EUROmodul iz Nove Pazove je
već poznata u regionu po jedinstvenosti i kvalitetu svojih proizvoda, ali ono što sigurno niste
znali jeste da je ova kompanija jedna od retkih
koja je uspela da u ovo vreme ekonomske krize
prosperira i poveća svoj promet za neverovatnih 400 odsto, dokazujući da uz pravu ideju,
odlične stručnjake i savremene proizvode ne
postoji prepreka koja se ne može prevazići.
Kompanija EUROmodul je to postigla zahvaljujući jednom prilično neverovatnom
poslu koji nije mogla da realizuje ni jedna
druga konkurentska kompanija u svetu, a to je
proizvodnja 200 komada autonomnih javnih
sanitarija za potrebe grada Moskve u roku od
80 dana! Sa iskustvom plasiranja proizvoda na
inostrana tržišta Austrije, Švajcarske, Norveške, Nemačke, Rusije, Bliskog istoka, Afrike,
pa čak i dalekog Vijetnama, jasno definisanom
logistikom i potrebnim znanjem, kompanija
EUROmodul je uspela da pobedi konkurenciju na međunarodnom tenderu za dizajniranje, projektovanje i proizvodnju 200 komada
javnih autonomnih sanitarnih objekata.
Ovaj projekat javnih sanitarnih objekata za
potrebe grada Moskve se pokazao kao naj-
veći i najkompleksniji izazov i projekat koji je
kompanija EUROmodul imala u njenih 23
godine poslovanja. Dizajn i tehničke zahteve
sanitarije je odredila uprava grada Moskve, a
iste je logistika i operativa kompanije EUROmodul pretvorila u gotov, savremeni proizvod.
Pored samog ispunjenja roka proizvodnje od
80 dana za 200 sanitarnih objekata, ono što je
izdvojilo kompaniju EUROmodul od konkurencije jesu savremena tehnološka rešenja
javnih sanitarnih objekata koji su posebno
prilagođeni za okruženje u kome se nalaze.
Proizvodnja pojedinačnih delova za javnu
sanitariju realizovala se u EUROmodulovim fabrikama u Hrvatskoj i Srbiji, a završna montaža i opremanje u fabrici u novim
proizvodnim pogonima u Novoj Pazovi
površine cca 4.150m2. Na projektu je radilo
više od 150 ljudi organizovanih u tri smene,
što je omogućilo proizvodnju od 7 komada
gotovih javnih sanitarija po danu. Proizvodnja se odvijala u avgustu i septembru 2013.
godine.
Javna sanitarija je autonomna, potpuno nezavisna od dovoda tehničke vode i kanalizacije na lokaciji što omogućava jednostavno
Ovim projektom kompanija EUROmodul
se ponovo dokazala kao preduzeće sposobno
da odgovori na sve zahteve klijenata, sa modernim tehnološkim rešenjima i dizajnom u
skladu sa najnovijim svetskim trendovima.
premeštanje sanitarije na nove lokacije po
potrebi. Anti-vandalni koncept je primenjen u svim aspektima proizvodnje. Unutrašnji korisnički prostor je opremljen sa
EUROmodul automatskom jedinicom za
pranje i sušenje ruku izrađenom od inoxa,
kao i vakuumska WC školjka.
U EUROmodulu ističu da su uspešnom
realizacijom ovog projekta dokazali da sinergetski efekat povoljne cene, vrhunskog
kvaliteta i dizajna proizvoda sa stručnim
rukovođenjem kompanijom i konkretnim
projektom omogućavaju dalji prodor i uspeh
na svim svetskim tržištima ■
Oba korisnička prostora javne sanitarije su
izrađena sa vakuum sistemom WC školjki i
tankovima za tehničku vodu i fekalije. Integrisani, automatski vakuumski sistem pri ispiranju inox WC školjke koristi samo 1,2 litara
u odnosu na standardno ispiranje od 9 litara.
EUROmodul je razvio sistem grejanja i
ventilacije u korisničkim prostorima prema
zahtevnim klimatskim uslovima grada Moskve, gde je prosečna temperatura u zimskim mesecima ispod -10°C. Obezbeđena je
konstanta temperatura korisničkih prostora
javne sanitarije od 10°C do 15°C tokom
zimskog perioda. Sanitarija je kompletno
vatrootporna do 120 minuta te konstruisana
da zaštiti okolinu u slučaju unutrašnjeg požara, a sve u skladu prema zahtevima grada
Moskve.
www.build.rs
EUROMODUL
Industrijska zona b.b.
22330 Nova Pazova
tel/fax: +381 22 328 003
tel: +381 22 328 004
328 071
[email protected]
www.euromodul.rs
33
TEMA broja
Premium Concept
– pravi podni sistemi
za pravo okruženje
Kompanija Premium Concept, jedna od vodećih regionalnih kompanija
u postavljanju svih vrsta podnih obloga i izradi epoksidnih, poliuretanskih
i „ferobeton“ industrijskih podova, nudi vam vrhunska rešenja i pomoć u
pronalaženju pravog sistema za vaše potrebe. Podovi otporni na hemijska,
termička i mehanička opterećenja, protivklizni, ergonomični, antistatički,
podovi za zvučnu izolaciju, antikorozivni – podovi za svako okruženje.
Kompanija Premium Concept je za kratko vreme uspela da postane regionalni lider
zahvaljujući vrhunskom nivou usluge, koja
počinje inicijalnim konsultacijama, iznalaženjem kvalitetnih projektnih i dizajnerskih
rešenja, praćenih realizacijom građevinskih
radova i post-građevinskih aktivnosti i brigom o klijentu.
možete očekivati garanciju u pogledu sirovina, proizvoda i same ugradnje. Otporni na
hemijska i abrazivna opterećenja, habanje,
koncentrisano opterećenje, vlažnu sredinu,
termalne šokove, Stonhard podni sistemi
projektovani su tako da dokazano odgovaraju najrazličitijim uslovima, sa beskrajnim
Razn
Ra
zn
novvrs
rsno
sno
noss primene i dokazane perforRaznovrsnost
mans
ma
nsee os
oosnovne
n v su karakteristike Stonhard
no
manse
podnih sistema,
po
pod
sis
iste
tem među kojima se po svojim
podnih
kara
ka
rakt
kter
e istika
karakteristikama
i polju primene izdvajaju
reše
re
šeenj
njaa Stonclad.
Ston
St
oncc
on
rešenja
Ston
ncl
clad
ad
d p
pod
o
od
Stonclad
podni
sistemi nude prvorazrednu
zašt
za
štit
št
i u u na
it
najr
jra
zaštitu
najrazličitijim
uslovima, a izuzetno su
k i pod najekstremnijim
naje
jaki
industrijskim usloviima
ma.. Otporni
Otpo
Ot
p rn na jake udare i koncentrovana
po
vima.
opte
t reććenja, sa
s visokim stepenom otpornosti
opterećenja,
o
na abraziju i odličnom
hemijskom otpornošću,
sp
ova rešenja specijalno
su namenjena primeni u
h b j industriji i industriji pića. Osim
prehrambenoj
toga, zahtevaju minimalno održavanje, a specijalni premazi čine ove podove antistatičkim
i otpornim na visoke temperature.
Organizacionu strukturu kompanije Premium Concept čine tri segmentne celine
koje za cilj imaju pružanje maksimalne podrške krajnjem korisniku usluga:
• Premium Engineering – čini projektantsko-inženjerski tim koji učestvuje u
svim fazama projekta, od idejnog rešenja,
Ovakve rezultate kompaniji je omogućio
tim mladih i u svom poslu iskusnih, talentovanih i motivisanih ljudi koji stvaraju nove
vrednosti u svakom segmentu poslovanja i
postavljanju visokih standarda prvenstveno
u oblasti dekorativnih i industrijskih epoksidnih i poliuretanskih podova.
U prilog ovome govori i strateško partnerstvo sa američkom kompanijom Stonhard,
članicom globalne korporacije RPM, kao
jednim od najvećih svetskih proizvođača
materijala za industrijske podove i globalnim liderom u proizvodnji i ugradnji bešavnih podova, zidnih sistema i sistema zaštitnih premaza, sa tradicijom dugom preko
90 godina.
Kao ekskluzivni regionalni zastupnik i distributer ove kompanije na teritoriji Balkana
i ovlašćeni izvođač radova na celokupnom
evropskom tržištu, Premium Concept vodi
računa o vašim zahtevima u oblasti podnih
sistema, analizirajući vaše potrebe i nudeći
vam rešenja koja odgovaraju vašoj lokaciji.
Reč je isključivo o proizvodima i ugradnji
„PREMIUM kvaliteta“. Od Stonhard-a
PREMIUM CONCEPT
Stevana Markovića 8
11080 Beograd-Zemun
tel/fax: +381 11 2108 411
[email protected]
www.premium-concept.com
34
opcijama u pogledu dizajniranja i izbora
boje, dezena i završnog premaza. Ovi sistemi su bezbedni, uz mogućnost primene
najrazličitijih tekstura kako bi se sprečila
opasnost od proklizavanja i nezgoda.
Stonhard podove karakterišu raznovrsnost
i dokazane performanse i u najrigoroznijim
uslovima. Izuzetno su jaki i pod najekstremnijim industrijskim uslovima, zahtevaju
minimalno održavanje i predstavljaju dugotrajno rešenje. Specijalni premazi čine ove
podove antistatičkim i otpornim na visoke
temperature. Kao takvi, ovi sistemi nalaze
svoju primenu u najrazličitijim sektorima,
radnim i poslovnim okruženjima:
• Farmaceutska industrija
• Prehrambena industrija
• Hemijska industrija
• Elektronska industrija
• Proizvodni pogoni
• Komercijalne, javne ustanove i institucije.
Više od 90% Stonhard-ovih preformulisanih procesa razvoja novih rešenja uključuje
poliuretanske proizvode na bazi vode ili
epokside bez rastvarača, što čini ove podne
sisteme visoko ekološki održivim rešenjima, dizajniranim u cilju veće zaštite životne sredine.
www.build.rs
preko izrade glavnog projekta, razrade
detalja, dizajna enterijera i eksterijera i
samog izvođenja radova (industrijski podovi, dekorativne podne i zidne površine,
hidroizolacija i sanacija betonskih konstrukcija);
• Premium Coatings – čini deo prodajnog tima koji klijentima kompanije pruža mogućnost korišćenja najkvalitetnijih
materijala Stonhard (industrijski podovi),
Liquid Elements (dekorativni podovi),
Polyurea (hidroizolacione vruće prskajuće
membrane), ICOPAL (hidroizolacione
PVC membrane);
• Premium Tools – alati i mašine za podopolagačke radove, injekcione i hidroizolacione radove ■
TEMA broja
MONARPLAN PVC
krovne hidroizolacije
Osnovna namena krova je da štiti građevinu, i time, naravno, nismo rekli ništa novo. Međutim korišćenjem
savremenih materijala i proizvoda, on istovremeno može postati i mnogo više od toga – privlačan estetski
detalj; jedinstveno arhitektonsko rešenje; značajna ekološka korist ili novi prostor za život, rad i rekreaciju.
U ovom broju, pokušaćemo da vam približimo jednu grupu tih savremenih proizvoda – Monarplan PVC
hidroizolacione trake, deo široke proizvodne palete grupacije ICOPAL.
Počnimo onda sa kratkim osvrtom na istorijat. PVC (eng. PolyVinyl Chloride) predstavlja jedan od najzastupljenijih građevinskih materijala današnjice. U svom čistom
obliku, otkriven je još davne 1835. godine,
ali je, zbog krute prirode, masovna (naglašavamo, masovna) proizvodnja na bazi
ove sirovine morala da sačeka skoro čitav
vek. Godine 1926, pronađen je metod pomoću kojeg je određeni adititiv, kasnije
nazvan „plastifikator“, uspešno pomešan
sa osnovnom hemijskom formulom PVC
materijala. Dobijena masa bila je značajno
mekša i elastičnija što je, konačno, otvorilo
mogućnosti za najrazličitiju komercijalnu
upotrebu.
Tokom samog procesa proizvodnje Monarplan PVC traka, otpadni materijal se
ne baca, već se odmah koristi kao reciklat,
tačnije kao dodatak smesi za donji sloj u
narednom proizvodnom ciklusu. Takva praksa, pored očigledne ekološke i ekonomske
koristi, ima i svoju praktičnu funkciju jer se
time životni vek samog proizvoda značajno
produžava.
Mehanički pričvršćen sistem
(Monarplan FM)
AMB – Grand Couronne, Francuska
Monarplan PVC se proizvodi u 7 različitih boja što značajno proširuje slobodu pri
projektovanju. Nekada se teži da generalni
izgled objekta bude što više u skladu sa okolinom, a nekada je cilj potpuna suprotnost
tome, i teži se rešenju koje je vizuelno jedinstveno i ističe po svim karakteristikama.
Bogat kolorit Monarplan PVC proizvoda
pruža obe ove mogućnosti.
Monarplan G je proizvod sa uloškom od
staklene traknine. Zbog prisustva fungicida u samoj recepturi gornjeg sloja traka,
ovaj proizvod je prvenstveno namenjen za
primenu kod zelenih krovova. Pored toga,
uspešno se primenjuje kod opterećenih krovova (topli ili obrnuti krovni sistem), ukratko za većinu krovnih sisteme gde se hidroizolaciona traka koristi kao međusloj ■
Struktura Monarplan PVC
Osnovne prednosti Monarplan PVC hidroizolacionih sistema ogledaju se u jednostavnosti pri rukovanju, brzini pokrivanja
krovne površine i maloj težini samog materijala. Kao takvi, ovi sistemi predstavljaju
ekonomičnu alternativu tradicionalnim višeslojnim bitumenskim sistemima za ravne
krovove.
Decatlon – Cagny, Francuska
Sistem zelenog krova (Monarplan G)
Hokej arena – Orsha, Belorusija
Monarplan FM je UV stabilna završna traka sa uloškom od poliestera, specijalno dizajnirana za mehaničko pričvršćivanje. Traka poseduje veliku zateznu črvstoću koja je
neophodna za korišćenje tiplova jer ta osobina kasnije obezbeđuje otpornost materijala na uzlazne sile koje nastaju pri udarima
vetra. Sam mehanički način pričvršćivanja
je ekonomičan i jedostavan za izvođenje, što
je skoro idealno kod krovnih sistema gde je
neophodno obezbediti što manje opterećenje strukture objekta.
www.build.rs
ICOPAL d.o.o.
Stražilovska 7
11272 Dobanovci
tel/fax: +381 11 8444 005
mob: +381 63 877 1585
[email protected]
www.villas.at
35
TEMA broja
Prefabrikovani putni
betonski elementi
Preduzeće „Putevi“ d.o.o. Ivanjica osnovano je 1961. godine. Od 2007. godine preduzeće
je postalo deoničko društvo i u tom obliku vlasništva je i danas.
Najvažniji sektori u okviru preduzeća
„Putevi“ d.o.o. Ivanjica su: sektor za proizvodnju asfalta, betona i kontrolu kvaliteta;
sektor gradnje; sektor održavanja puteva i
sektor mehanizacije.
Preduzeće je registrovano za obavljanje
sledećih delatnosti:
• izgradnja saobraćajnica: puteva, ulica i
drugih saobraćajnica, igrališta, platoa itd.
• visokogradnja objekata male spratnosti
kao i objekata hidrogradnje, ugradnja asfalta i betona
• redovno (zimsko i letnje) i periodično
(pojačano, rehabilitacija...) održavanje
državnih puteva I i II reda
• održavanje putnih objekata, vertikalne i
horizontalne signalizacije
• eksploatacija kamena
• drobljenje i separacija kamena – dobijanje
frakcionisanog kamenog agregata
• proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem
postupku, proizvodnja betona i betonske
galanterije (NEW JERSEY ograda, betonskih ivičnjaka, AB cevi i prstenova,
betonskih blokova itd.).
i obrađene u tehničkom upustvu sa obaveznom primenom od strane JP „Putevi Srbije“. Prozvodi su nastali kao rezultat petnaestogodišnjeg iskustva, istraživanja i stotine
crash-testova njihovog licencnog partnera.
Sigurnosne betonske barijere, kod nas popularno nazvane „New Jersey“, su umnogome
povećale bezbednost saobraćaja na većini
puteva i autoputeva Evrope, Amerike, pa
čak i Australije. Uglavnom se primenjuju na
razdelnim pojasevima autoputeva gde sprečavaju prelazak vozila iz jedne u drugu traku,
Firma, po licenci DELTABLOC International GmbH, na području Srbije proizvodi DELTABLOC® bezbednosne barijere
i PHONBLOC® barijere za zaštitu od
buke. DELTABLOC® bezbednosne barijere i PHONOBLOC® barijere za zaštitu
od buke su testirane i sertifikovane prema
evropskim normama i dopunjuju asortiman
proizvoda i usluga preduzeća.
Ovo je pionirski poduhvat u Srbiji jer su barijere sertifikovane prema evropskim normama EN 1317 i EN 1793, koje su prihvaćene
PUTEVI D.O.O. IVANJICA
Javorska 55, 32250 Ivanjica
tel/fax: +381 32 661 820
[email protected]
www.putevi-ivanjica.rs
36
a od projektovanih brzina, kategorije vozila i
stepena zahtevanog pomeranja proizvode se
u različitim oblicima, visinama i karakteristikama. Treba istaći i primenu na mostovima, nadvožnjacima, tunelima i drugim opasnim mestima na putevima gde su se ranije u
svetu, a i kod nas, dešavale teške saobraćajne
nesreće, što se primenom ovih sistema značajno smanjilo ili u potpunosti izbeglo. Suština je u njihovom povezivanju, odnosno
patentu zatege koja se nalazi u njima.
Putevi d.o.o. Ivanjica su uspeli da jedan takav sistem primene i kod nas, i to na petlji
„Orlovača“, a domaće sisteme na pristupnim putevima Mosta na Adi i na beogradwww.build.rs
skoj obilaznici, a pošto su evropske norme
postale obavezne, u budućnosti se očekuje
mnogo veća i šira primena ovih sistema.
Pored stalnih, proizvode se i privremene
betonske barijere koje se uglavnom koriste
za obezbeđivanje gradilišta, kao fizičke prepreke pri organizovanju masovnih skupova
ljudi ili radova na putevima i autoputevima.
Zvučne barijere su takođe proizvod „Putevi“
d.o.o. Ivanjica i primenjuju se za zaštitu objekata, ljudi, poboljšanja uslova i kvaliteta života,
ekoloških normi smanjenjem nivoa buke, i
mogu se videti duž niza autoputeva i železničkih pruga zemalja u neposrednom okruženju
(Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Austrija), kao
i mnogih drugih zemalja širom Evrope i sveta. „Phonobloc“ sistem koji proizvode Putevi
d.o.o. Ivanjica se izdvaja od ostalih sistema
kvalitetom, velikom moć absorpcije (upijanja)
zvučnih talasa (a ne samo refleksije) trajnošću
i mogućnošću arhitektonskog oblikovanja
predmetne ograde, dezena, reljefa i boja. Bitno
je napomenuti da se proizvode od prirodnih
materijala, tj. specijalne mešavine betona, i kao
takvi ne štete okolini.
Posebno zanimljiv i sa ekonomske strane
isplativ proizvod su integrisane zvučne barijere serije LSW, gde se kombinuje sigurnosna betonska i zvučna barijera – zahtevaju
manje prostora i nije potrebno fundiranje
takvih elemenata ■
AB montažne
konstrukcije
Put Inženjering punih 20 godina radi kao preduzeće za izgradnju
objekata niskogradnje i visokogradnje, a bavi se i proizvodnjom
kamenog agregata, betona i betonskih prefabrikata. Preduzeće
se bavi i transportom, uslugama građevinske mehanizacije
i iznajmljivanjem specijalne opreme u građevinarstvu.
Obimom izgrađenih objekata PUT INŽENJERING se svrstava u red vodećih preduzeća u oblasti montažne gradnje na području
Republike Srbije i regiona. Najsavremeniji
tehnološki procesi u izradi montažnih elemenata omogućavaju ispunjavanje sve većih
zahteva investitora u smislu raspona i spratnih visina. Permanentno praćenje svetskih
dostignuća, usavršavanje kadrova, saradnja
sa fakultetima i institutima su omogućili
osvajanje izrade svih vrsta montažnih konstrukcijskih elemenata. Tehnološka oprema
omogućava izgradnju od preko 150.000
kvadratnih metara objekata godišnje.
•
•
•
•
•
U oblasti visokogradnje kompanija Put Inženjering se bavi:
• proizvodnjom prefabrikovanih armiranobetonskih konstrukcija (temelji, čašice,
stubovi, T nosači svih dimenzija, A nosači
do 30m, prednapregnute šuplje ploče, rožnjače), koja je takva da se mogu izvesti
TEMA broja
• Sk
kla
ladiišt
štee „H
„Hen
Hen
nke
k u Kruševcu
Skladište
„Henkel“
• „S
„Str
trei
eitt No
ei
Nova““ u S
„Streit
Staroj Pazovi
• Pr
Prod
odaj
od
ajni
aj
n C
entar „Uradi Sam“ u Novom
Prodajni
Centar
S
Sa
adu
d
du
Sadu
• Fa
F
Fabr
abrik
ikka „Johnson
„Joh
„J
oh
hns
nson
on
n Electric“ u Nišu.
Fabrika
K
onkkur
uren
e tn
en
tnos
ost naa tržištu Put Inženjering
Konkurentnost
d
d.
o.o.
o.
o oostvaruje
stva
st
varu
ru
uje p
rać
ra
d.o.o.
praćenjem
savremenih tendencija i ra
razv
zvvoj
o em u tehnologiji, mehanirazvojem
zaci
iji
ji, opremi,
op
pre
remi, organizaciji
orga
gan
n
zaciji,
i menadžmentu.
Pouzdano
Po
noost
st, kvalitet kao i poslovna etika su
Pouzdanost,
znaci prep
poz
o navanja koje neprekidno neguprepoznavanja
ju, i zato ih svrstavaj
svrstavaju među najinteresantnije partnere za investitore.
invest
različiti tipovi konstrukcija svih raspona
i rastera sa upotrebom tipskih elemenata
čime se ostvaruje racionalizacija sistema;
izgradnjom hala po crtežima klijenata ili
preradu po sistemu i statičkim proračunom preduzeća Put Inženjering;
montažom prefabrikovanih elemenata;
izradom temelja i temeljnih greda;
izradom armature u sopstvenom automatskom armiračkom pogonu;
izradom objekata po sistemu ključ u
ruke.
Za detaljnije informacije možete se informisati na sajtu Put Inženjeringa ili direktno
preko kontakata datih na dnu strane ■
STRUČNO, KVALITETNO, BRZO...
Iz velikog iskustva u izgradnji objekata u
sistemu Armirano Betonske Montažne
konstrukcije kompanije Put Inženjering izdvajamo:
• „Mr. Bricolage Centar“ u Nišu
• „Agrohim Centar“ u Nišu
• Fabrika „Yura Corporation“ u Nišu
• Fabrika „Shinwon“ u Nišu
• Fabrika „Yura Corporation“ u Leskovcu
• Fabrika „Cooper Tires“ u Kruševcu
• Fabrika „Dunkelmotoren“ u Subotici
• „Milšped Distributivni Cantar“ u Beogradu
• Fabrika „Fresenius Medical“ u Vršcu
www.build.rs
PUT INŽENJERING
Knjaževačka bb
18000 Niš
tel: +381 18 215 355
575 574
fax: +381 18 576 600
[email protected]
www.putinzenjering.com
37
TEMA broja
Prednosti i mane upotrebe
transportnih kontejnera u arhitekturi
Kako svest o zelenim tehnologijama i tehnikama raste i dobija popularnost širom sveta, sve se više
ljudi okreće strukturama od teretnih kontejnera kao zelenoj alternativi. Postoji veliki broj napuštenih,
neiskorišćenih kontejnera svugde po svetu koje samo zauzimaju prostore na dokovima svetskih
luka. Razlog zašto je ovo ovako jeste da je državama mnogo skupo da otpreme prazne kontejnere
odakle su došli. U većini slučajeva, jeftinije je kupiti nove kontejnere iz Azije. Rezultat tome je
neuobičajno veliki broj praznih kontejnera koji samo čekaju da postanu nečiji dom, kancelarija,
apartman, škola, spavaonica, studio...
Arhitektura transportnih/kargo kontejnera
(engl. – Shipping container architecture) koristi stare čelične modularne kontejnere za
prevoz robe prekookeanskim brodovima i
kamionima. Kako su ovi kontejneri napravljeni da izdrže mnogo surovije uslove od
uloge nepokretnog objekta, arhitekti širom
sveta ih koriste za svoje projekte. Važna
prednost ovih kontejnera je i niska cena,
pored kvalitetnog materijala, otpornosti na
habanje i sl, a njihovom upotrebom projekat
dobija epitet održive gradnje.
kacije se traže za korišćene kontejnere koje
su završili svoje putovanje.
Filip Klark (Phillip C. Clark) je 23. novembra 1987. godine predao patent u Sjedinjenim Američkim Državama koji opisuje
„Metod pretvaranja jednog ili više čeličnih
teretnih kontejnera u naseljive objekte“.
Ovaj patent je odobren 8. avgusta 1989.
godine pod rednim brojem 4854094. Dijagrami i informacije prikazani u dokumentu
patenta su postavili osnove za mnoge arhitektonske ideje pri upotrebi kontejnera.
Razlika gradnje ovim kontejnerima i standardnim kontejnerima koji se nude kao gotovi prefabrikovani moduli (stambeni, higijenski, itd), jeste u tome što se ovde govori o
polovnoj robi koju arhitekta može iskoristiti
u potpunosti po svojoj želji stvarajući objekte bilo kog tipa.
Postoje obilne benificije tzv. kontejnerske
arhitekture. Neke od ovih prednosti uključuju: jačinu, izdržljivost, dostupnost i cenu.
Obilje i relativna jeftinoća (neki se prodaju
čak i po 900 američkih dolara) ovih kontejnera tokom poslednje dekade dolazi iz
razloga deficita u robi koja dolazi iz Severne
Amerike. Proizvodi koji dolaze u Severnu
Ameriku (iz Azije i Evrope) u kontejnerima koji često moraju da budu vraćeni nazad
prazni po velikom trošku. Stoga, nove apli-
38
odobren konstruktivni sistem pod rigoroznim uslovima nacionalnog Pravilnika
o gradnji. Još više impresivniji je projekat
Puma City (arhitektonski biro Lot-Tek), koji
je izgrađen sa obiljem jeftinog materijala a
bez smanjenja kvaliteta dizajna. Postoji
mnogo vrhunskih primera kontejnerske arhitekture širom sveta.
Arhitektura transportnih kontejnera je postala popularna u arhitektonskoj zajednici
kao trendi, zelena alternativa tradicionalnih
građevinskih materijala, i čini se kao dobar
izbor za ljude koji su ekološki osvešćeni.
Sve prednosti transportnih
kontejnera u arhitekturi
Godine 2006, južnokalifornijski arhitekta
Piter Demaria (Peter DeMaria) projektovao je prvu dvospratnu kuću od kontejnera
u sjedinjenim Američkim Državama kao
www.build.rs
Snaga i izdržljivost – Transportni kontejeri
su iz više razloga odličan građevinski materijal. Napravljeni su da nose teške terete,
u sebi, ali i na sebi, prilikom pakovanja u
prekookeanske teretne brodove. Takođe,
mogu izdržati surovo okruženje kao što su
palube brodova gde su izloženi slanoj morskoj vodi, ili prilikom drumskog transporta
kada dolaze u kontakt sa solju sa površine
puteva. Takođe, za sve to vreme trpe ljuljanje, treskanje i habanje, što su daleko veći
izazovi za materijal i konstrukciju od onih
sa kojima će se sretati ukoliko postanu deo
arhitektonskog objekta.
TEMA broja
Modularnost – Svi kontejneri za transport
robe napravljeni su po istim standardnim
merama, i to tako da je moguće kombinovati ih u veće skupine po modularnom šablonu
(kako bi se što bolje pakovali na dokovima i
u brodovima). Kada je reč o arhitekturi, ovo
pojednostavljuje gradnju i projektovanje.
Pošto su dizajnirani i da se čvrsto povezuju međusobno radi lakše pokretljivosti, ova
karakteristika se može savršeno iskoristiti i
za arhitektonsku konstrukciju. O njihovim
mogućnostima za kombinovanje u veće
strukture najbolje govori podatak da je moguće naređati 12 kontejnera jedan na drugi
ukoliko su prazni.
Transport – Objekat je moguće dekomponovati i premestiti na drugu lokaciju,
bez obzira da li se radi o strukturi koju čini
samo jedan ili desetine modula.
Dostupnost materijala – Ovi kontejneri
su dostupni u svim krajevima sveta. Postoje
brojne države koje imaju veći uvoz u odnosu
na izvoz robe, te pristigli kontejneri ne idu
brodovima nazad zbog cene transporta koju
se ne isplati plaćati onda kada je kontejner
prazan.
Cena – Cena je svakako jedna od najznačajnijih prednosti kontejnera – polovna
roba koja nije izgubila ništa od svojih mehaničkih karakteristika, gotova struktura
koja ne zahteva veliko i skupo fundiranje
poput materijala za zidanje, itd. Izgradnja
teče brzo, sa malo radne snage, a u SAD
jedan polovan kontejner od 20 stopa (6m)
se može kupiti za samo 1.200 dolara. Cena
novog kreće se oko 6.000 dolara, pa čak i
ova kupovina može doći u obzir.
kao konstruktivni element. Sve ovo, plus
količina fosilnih goriva potrebna da se kontejner pomeri korišćenjem teške mašinerije,
značajno doprinosi njegovom ekološkom
otisku.
Jedan od problema jeste dimenzionalnost
kontejnera sa obzirom da oni stvaraju čudne radne i životne prostore. Dodajte još, na
samu strukturu, izolaciju i imate dugu, usku,
kutiju sa korisnom visinom manjom od 2,4
metara. Da biste napravili adekvatan životni
prostor morate kombinovati više kontejnera
zajedno, što zahteva dodatnu energiju.
Ponovno korišćenje kontejnera se čini kao
dobra energetska alternativa, ali, malo ljudi uračuna količinu energije potrebnu da bi
se kontejner napravio useljiv. Cela površina
kontejnera mora biti peskirana (i to nakon
otklanjanja starih farbi), podovi moraju biti
zamenjeni i otvori moraju biti isečeni sa
bremenom. Kod ove transformacije, prosečan kontejner proizvede oko 500kg opasnih
materija pre nego što se on može koristiti
Građevinska i upotrebna dozvola – U svetu je čest slučaj da postoje strožiji zakoni, pa
čak i zabrane za izgradnju stambenih objekata od čelika. Ponegde uopšte ne postoji
zakonski okvir.
Podne obloge od drveta u kontejnerima –
U nekim slučajevima prilikom izrade kontejnera, podovi od drveta tretiraju se različitim insekticidima koji sadrže brojne štetne
elemente opasne po zdravlje ljudi (bakar
– 23-25%, hrom – 38-45%, arsenik – 3037%). Zato bi ovi podovi trebalo da budu
uklonjeni pre nego što se prostor nameni za
stanovanje i sl.
Mane transportnih
kontejnera za primenu
u arhitekturi
Ipak, pored dosta pozitivnih, postoje i negativne strane u upotrebi transportnih kontejnera za izgradnju. Na primer, premaz koji se
koristi da se kontejneri naprave izdržljivi tokom transporta morem sadrže brojne štetne
hemikalije, kao što su hromatske i fosforne
i olovne farbe. Dodatno, drveni podovi koji
se postavljaju u većini objekata od kontejnera su premazani sa opasnim hemijskim
pesticidima, kao što je arsenik i hrom, koji
služe da oteraju štetočine.
Gradilište – Kontejnere je u najvećem broju slučajeva potrebno dopremiti šleperima, a
zatim postaviti na mesto uz pomoć mehanizacije (kran ili pokretna dizalica). U poređenju sa klasičnim materijalima za zidanje
ovde mora biti korišćena snažnija mehanizacija što dodaje na troškovima.
Toplotna i zvučna izolacija – Čelik je odličan provodnik toplote pa zahteva više izolacije od klasično zidanog zida. Sa druge strane, kontejner pruža odličnu zaptivenost, pa
će uz dobru izolaciju toplotni gubici strujanjem vazduha biti mnogo lakše redukovani.
Zvučna izolacija biće paralelno postignuta
sa primenom toplotne (mineralna vuna, poliuretanska ili polistirenska izolacija).
Radna snaga – Često je obrada metala zahtevnija od klasične gradnje te je i radna snaga često skuplja kada je u pitanju rad sa čeličnim konstrukcijama. Ali, brzina rada ipak
će na kraju učiniti da ovo rešenje u pogledu
cene radne snage bude jeftinije.
www.build.rs
Zdravstvene mere – S obzirom da kontejneri tokom veka upotrebe za transport robe
mogu da nose sve i svašta, trebalo bi ih dobro očistiti pre korišćenja za arhitektonske
objekte. Ovo pre svega podrazumeva peskiranje sve do osnovne površine, i ponovno
farbanje netoksičnim bojama i lakovima.
U mnogim krajevima, jeftinije je i koristi se
manje energije u izgradnji sličnih struktura
korišćenjem tradicionalnih konstruktivnih
metoda. Domovi od kontejnera imaju smisla tamo gde nema resursa, gde su kontejneri u izobilju, i gde ljudi imaju neophodnu
potrebu za smeštajem (kao što su nacije u
razvoju ili zajednice pogođene prirodnim
nepogodama). Iako su oni sigurno upečatljivi i inovativni primeri arhitekture koja
koristi teretne kontejnere, oni, obično, nisu
najbolji metod projektovanja i građenja ■
39
transmaterijali
Priroda: Učiteljica inženjerstva
Materijali napravljeni da obavljaju funkciju
Priroda radi prilično dobar posao u oblikovanju našeg okruženja. Ali, šta se dešava kada se
inovacija i kreativno razmišljanje primene na više održive prirodne materijale koji već postoje?
Vodeća kompanija za konsalting u oblasti materijala, Materials Council iz Velike Britanije, istražuje
sve veći broj visoko-estetskih prirodnih materijala odličnih performansi dostupnih na tržištu koji su,
na različite načine, osmišljeni tako da funkcionišu što bolje i da omoguće nove mogućnosti dizajna.
Čovekova sposobnost da osmisli prirodne
materijale našeg okruženja u upotrebljive
alate nas je definisala kao vrstu kroz vekove.
Ali dok smo postajali sve više vešti u stvaranju utilitarnih proizvoda od sirovina, mi
smo takođe postali svesniji potencijalnih destruktivnih sposobnosti ovih procesa i naših
radnji na životnu sredinu. Sada smo došli
do doba kada se ovaj teret odgovornosti i
naše napredne sposobnosti da kontrolišemo i oblikujemo materijale oko nas spajaju
kako bi stvorili nove proizvode i proizvodne
procese koji su manje sintetičke tvorevine, a
više super-prirodne.
vanja prirodnog kamena, kao što je mermer
i granit, rekonstruisan i spojen zajedno uz
pomoć veziva kako bi se stvorilo veštačko
kamenje sa kontrolisanim izgledom i performansama koje su superiornije od prirodnog kamena.
controlled ) obradu prirodnog kamena kako
bi stvorila mozaične 3D kamene površine,
modularne particije i panele za oblaganje
enterijera. Ovo je inače izuzetno dugotrajan proces koji zahteva visoko kvalifikovani
ručni rad kamenorezaca.
Sa novim proizvodnim tehnikama, procesima i uvođenjem sofisticirane računarske
kontrole, proizvođači su takođe razvili nove
i troškovno efikasne načine da takođe urede
površine prirodnih materijala. Kompanija
Lithos Design koristi računarsko modelovanje i petoosnu CNC (computer numerically
Neki prirodni materijali imaju inherentne
poželjne performanse i estetske kvalitete, a
ipak njihova pogodnost za razne aplikacije i upotrebe može biti znatno ograničena
njihovom prirodnom formom. Bambus je
brzo obnovljivi prirodni materijal koji raste do jednog metra svaki dan, što ga čini
Kompanija Materials Council istražuje različite primere oblikovne prirode koji pokazuju neverovatan nivo kontrole koje sada
možemo da primenimo i u našem stvorenom okruženju, i načine na koje možemo
imati koristi od upotrebe proizvoda koji su
manje sintetički na više načina i prevazilaze
prostu jednostavnost održivosti.
Fizički inženjering
Svođenje prirodnih materijala na njihove
konstitutivne elemente, menjanje njihovog
sastava, i njihovo kombinovanje na nove
načine je uspostavljen metod unapređenja
estetskih i tehničkih karakteristika materijala. Rekonstituisani kamen je možda najčešći primer ovoga, gde je otpad iz iskopa-
40
www.build.rs
transmaterijali
vrlo održivim za upotrebu u građevinarstvu.
Ali njegov prirodni oblik šuplje stabljike ga
ograničava kao direktnu zamenu standardizovanim proizvodima od drveta.
njegovih ćelijskih zidova. Ovaj proces proizvodi drvnu građu koja je dugotrajna, ne
zahteva održavanje, dimenziono je stabilna,
otporna na gljvične degradacije i invaziju
insekata, netoksična i veoma otporna. Sporedni efekat kebonizacije je produbljavanje
boje tona drveta, što dovodi to bogate čokoladno-braon boje, čak i kod drveta bledih
tonova.
obrađen, formiran i obojen korišćenjem nekih od istih tehnika kao i kod termoplastike,
pružajući širok spektar mogućnosti za masovnu proizvodnju artikala, kao što je i demonstrirano na prošlogodišnjem Sajmu dizajna
u Milanu. Korišćenjem organskog vezujućeg
agensa, njegov „Fluid Solids“ materijal je bez
mirisa, toksina i u potpunosti je biorazgradiv,
za razliku od sintetičkih kompozita, koji se
izuzetno teško odvajaju i recikliraju.
Hemijski inženjering
Proizvođači, kao što je kompanija Moso iz
Holandije, sada proizvode bambus u rasponu od standardizovanih panela, ploča, furnira i blokova, što je uporedivo sa uobičajeno
dostupnim formatima drveta. Ovi proizvodi su slični po izgledu i performansama sa
mnogim drvenim proizvodima koji se koriste u građevinarstvu i arhitekturi, ako ih čak
i ne prevazilaze. Kroz procese „karbonizacije“ koji se javljaju u šećeru unutar bambusa,
njegov izgled takođe može biti promenjen
iz njegove prirodne boje slamkasto žute
do niza tamnijih tonova, pa sve do prelepe
boje slične mahagoniju. Ali mi nismo više
Pored fizičkog modifikovanja izgleda,
strukture i forme prirodnih materijala, proizvođači su takođe u stanju da hemijski menjaju materijale na molekularnom nivou, što
im omogućava da naprave materijale koji se
mogu smatrati inferiornim ili defektnim,
dodajući im više korisnih karakteristika
učinka.
Nova tržišta modifikovanih proizvoda (kao
što su Platowood, Thermowood, Accoya i
nedavno stvoren Kebony) upotrebljavaju razne tehnike hemijskog inženjeringa kako bi
radikalno poboljšali performanse pojedinih
drveta, obezbeđujući izvodljivu i održivu alternativu spororastućim tropskim vrstama
drveta.
Kebonizacija je proces polimerizacije, mada
ne proizvoda ekstrahovanog iz sirove nafte,
kao kod tradicionalnih plastičnih proizvoda, već od furfuril alkohola, koji se proizvodi
od poljoprivrednog biootpada. Ovo stvara
biopolimerski Furan, koji jača unutrašnju
strukturu ćelija od drveta, dajući proizvodu
Kebony odlična mehanička svojstva.
Biopolimeri, materijali proizvedeni od strane ili od živih organizama, su takođe materijali koji se koriste u arhitekturi i dizajnu
na sopstveni način, a najčešće se mogu sresti
u ambalažama. Ojačavanjem biopolimera sa
prirodnim vlaknima, inženjeri mogu da naprave biokompozite upotrebljive na mnogo
većem arhitektonskom obliku kao alternativu konvencijalnih materijala kao što su
polimeri ojačani staklenim vlaknima. Jedan
takav primer jeste Luizijana paviljon u Luizijana Muzeju moderne umetnosti, projektovan od strane danskog biroa 3XN, koji
je dobio JEC nagradu za inovaciju 2010.
godine.
Zaštićeni, vlasnički proces tretiranja proizvoda Kebony, nazvan Kebonizacija (Kebonization), impregnira drvo sa tečnim „biootpadom“ kako bi trajno izmenio strukturu
Rast i podstrek
Mi ne moramo uvek da primenimo sirovu
snagu kako bi savili prirodu prema našoj volji. Takođe ju je moguće kontrolisati ili nežno prinuditi iskorišćavanjem inherentnih
bioloških mehanizama kao što su rast ili
disanje. Zeleni krovovi, žive fasade, pa čak
i urbane farme su odlični primeri kako je
moguće nežno vršiti kontrolu nad prirodom
radi određene namene i kao deo većeg arhitektonskog sistema.
ograničeni samo na homogenim materijalima, dok je u stvari, koncept „projektovanih
materijala“ (materijala dizajniranih da zadovolje određene zahteve) najbliže povezan
sa kompozitnim materijalima. Tako da je
prikladno da, u svetu projektovanih prirodnih materijala, kompozitni materijali budu
takođe istaknuti.
Ciriški dizajner Beat Karer (Beat Karrer) je
jedan od mnogih dizajnera koji stvaraju kompozitne materijale proizvedene od prirodnog
poljoprivrednog otpada ili nus-proizvoda.
Njegov „Fluid Solids“ materijal može biti
www.build.rs
41
transmaterijali
„BenettiMOSS“, kompanije Benetti Stone,
je takav proizvod. Unutrašnji vertikalni baštenski proizvod u obliku panela se sastoji
od stabilizovanih lišajeva koji su ugrađeni u
osnovi od smole. „BenettiMOSS“ reguliše
nivo vlažnosti vazduha u zatvorenom prostoru i čisti unutrašnji vazduh. Lišajevi su
izuzetno robusni, ne zahtevaju navodnjavanje, održavanje, pa čak ni prirodnu svetlost
kako bi napredovali.
U aprilu ove godine međunarodna inženjerska kompanija Arup je predstavila „bioadaptivnu“ fasadu za Međunarodnu izložbu
građevinarstva (IBA) u Hamburgu, o čemu
smo već pisali u prethodnim izdanjima magazina Build. Smeštanje živih mikro-algi u
staklene fasadne elemente omogućava da,
kako one rastu, pružaju adaptivnu zaštitu od sunca, privatnost, toplotnu izolaciju,
smanjenje buke i da takođe apsorbuju solarnu energiju koja se naknadno koristi za
zagrevanje rezervoara tople vode. Zrele alge
se zatim beru i fermentišu u postrojenju za
biogas na licu mesta, proizvodeći korisnu
energiju.
Pored istraživanja iskorišćavanja energije
prirode, dizajner Markus Kajser (Markus
Kayser) je ispitivao kako da iskoristi ovu
sposobnost prirode direktno kao alat. Godine 2010, Kajser je stvorio solarni laserski sekač koji ne samo da sakuplja solarnu
energiju kako bi pokrenuo mehanički alat
za sečenje, već i kanališe sunčeve zrake kroz
sočivo u obliku staklene kugle radi „laserskog“ sečenja 2D komponenata.
ru, što bi zapravo bio organski 3D štampač
koji predstavlja potpuno novi nivo napretka.
Ova tehnika je veoma korisna kada se gradi
u teško dostupnim lokacijama i okruženjima, pošto sirovi materijal za izgradnju ne
mora biti transportovan do lokacije: Sama
lokacija je materijal.
Ogroman broj arhitekata, dizajnera i proizvođača koji istražuju slične ideje jasno pokazuje verovanje u koristi od ovog koncepta
i njegovog potencijala za preokret naših budućih metoda izgradnje. Ovo je možda najbolje zamišljeno od strane arhitektonskog
biroa „Foster & Partners“ i njihog ambicioznog predloga za 3D štampanje ogromne
strukture na Mesecu uz pomoć lunarnog tla,
korišćenjem tehnologije koja je razvijena od
strane D-Shape (brend razvijen od strane
londonske firme Monolite UK Ltd. koja se
bavi 3D štampanjem).
Naredne godine, Kajser se vratio u egipatsku
pustinju, ovog puta sa svojom „SolarSinter“
mašinom, koja ponovo koristi solarne zrake
kako bi istopila i ponovo oblikovala pustinjski pesak u čvrste objekte, slične SLS (selective laser sintering) tehnici za 3D štampanje.
Godine 2008, londonski arhitekta Magnus
Larson (Magnus Larsson) i kompanija Ordinary Ltd. su izradili studiju o tome kako bi
bakterija mogla da se koristi da pretvori pustinjski pesak u ogromnu peščarsku struktu-
Međutim, ova sposobnost da se primora
priroda se ne primenjuje više samo na proizvodnju materijala ili drugih proizvoda, već
se koristi i za predlaganje potpuno novih
proizvodnih procesa i tehnika.
42
www.build.rs
Primeri inženjerstva u prirodi koji su pomenuti u ovom tekstu pokazuju da smo primenom inovacija i kreativnog razmišljanja
na više održive materijale i resurse koji su
dostupni oko nas u mogućnosti da stvorimo
atraktivne proizvode koji su više harmonični sa našim prirodnim okruženjem, a pride i
imaju podjednako dobar, ako ne i bolji učinak od ustanovljenih sintetičkih proizvoda.
Oni takođe prikazuju mogućnost stvaranja
potpuno novih modela proizvodnje i izgradnje, omogućavajući nam da odvedemo
izgrađeno okruženje izvan onoga što smo
ikada smatrali mogućim ■
zanimljivosti
Hotel od brodskih kontejnera u Vegasu
Ambiciozni novi koncept parka za ekstremne sportove projektovan od strane arhitektonskog
biroa M-Rad iz Los Anđelesa predviđa izgradnju održivog luksuznog hotela, kao i razne sportske objekte, od brodskih kontejnera. Ukoliko bi ovaj predlog postao realnost, on bi bio izgrađen
na pozamašnoj parceli od 17 hektara, samo pola bloka
dalje od čuvenog strip-a u Las Vegasu.
Vegas park za ekstremne sportove predviđa izgradnju
tri velike kule od transportnih kontejnera. Jedna kula
će smeštati urbanu farmu, čiji će se proizvodi prodavati radi profita, dok će druge dve kule poslužiti
kao luksuzni hoteli, zajedno sa privatnim bazenima
i krovnim barom.
Avanturistički tipovi će moći da se zabavljaju na pet
surferskih bazena sa veštački proizvedenim talasima, tri žičare, trakama za BMX, skejterskom parku,
traci za splavarenje i jezeru sa sportovima na vodi. Svaka od ovih oblasti su povezane fizički
sa „XDeck“-om (podignutom platformom), koja sadrži prostor za neophodnu mehaničku
opremu i površine za maloprodajne objekte.
Prodaje se jednosobna
prefabrikovana kuća
za neverovatnih
2,5 miliona dolara
Retka montažna jednosobna kuća projektovana od strane samoukog arhitekte Žana Pruvea
(Jean Prouvé ) 1945. godine se trenutno prodaje na izložbi dizajna u Majamiju, SAD, po
neverovatnoj ceni od 2,5 miliona dolara.
Kuća nazvana „Maison Démontable 8x8“,
predstavljena na izložbi od strane galerije Galerie Patrick Seguin, je jedna od samo dve preživele kuće, koje je Pruve projektovao kako bi
pomogao Francuskoj da skući svoje stanovništvo nakon razarajućeg Drugog svetskog rata.
Arhitektonski biro M-Rad je takođe predvideo instalaciju solarnih sistema i vetroturbina
za proizvodnju dovoljno energije da pokrije 85 odsto energetskih zahteva kompleksa. Ovo
deluje kao težak zadatak, pa je verovatno najbolje uzeti ga sa rezervom, ali ovaj projekat ipak
nudi zanimljivu perspektivu na moguću budućnost održivih, velikih zabavnih kompleksa ■
„Starpath“ premaz u spreju koji osvetljava put
Kompanija Pro-Teq iz Velike Britanije razvila je novi vodootporni premaz u spreju koji apsorbuje UV svetlost u toku dana i oslobađa je noću, prilagođavajući se uslovima osvetljenja
u okruženju. Tehnologija se testira u parku Christ’s Pieces u Kembridžu, a može se pokazati
kao isplativa alternativa konvencijalnoj uličnoj rasveti.
Navikli smo da vidimo da se fotonaponska
tehnologija postavlja pre svega na krovovima, ali i druge dovoljno osunčane površine,
uključujući i trotoare, se takođe istražuju
zbog njihovog potencijala za žetvu solarne
energije.
Premaz „Starpath“ (Zvezdana staza) ne proizvodi električnu energiju, ali nudi moguću alternativu uličnoj rasveti, sa veoma niskim troškovima
instalacije i održavanja, pošto se može isprskati
na postojeću površinu i zatim obložiti kako bi bila vodootporna. Prema kompaniji, premaz apsorbuje i skladišti UV svetlost tokom dana i oslobađa je noću, kada su njegove čestice u stanju da se
prilagode raspoloživom prirodnom svetlu, i svetle sa odgovarajućim nivoom intenziteta.
„Postojao je program od 160 kuća, ali je
samo nekoliko njih izgrađeno i većina je
uništena posle rata“, kaže vlasnik galerije
Patrik Seguin. „Jedna je atelje Žana Pruvea,
smeštena pored njegove kuće, i ona je klasifikovana kao istorijski spomenik. Dakle, ova
ovde je druga kuća, jedina koja postoji pored
samog ateljea arhitekte.“
Kuća, koja poseduje drvene panele montirane
na samostalnim aksijalnim ramovima napravljenih od savijenog čelika, je bila jedna od
mnogih eksperimentalnih montažnih kuća
na kojima je Pruve radio. Komponente mogu
biti upakovane na jedan kamion i sastavljene
od strane troje ljudi u jednom danu.
Kuća veličine od osam puta osam metara je
predstavljena na Izložbi dizajna u Majamiju
sa enterijerom koji sačinjava originalni nameštaj i oprema dizajnirana od strane Pruvea, a u vlasništvu galerije Seguin.
Premaz se trenutno isprobava u parku u centru Kembridža, Velika Britanija, gde je isprskan na
ukupnoj površini od 150 kvadratnih metara. Kompanija Pro-Teq kaže da je bilo potrebno samo
pola sata za nanos premaza, a da je površina bila spremna za korišćenje već nakon četiri sata.
„Naš premaz najbolje funkcioniše kada se nanese na asfalt ili beton, uglavnom asfalt, koji
čini najveći deo puteva u Velikoj Britaniji“, objašnjava direktor prodaje kompanije Pro-Teq
Nil Blakmore. „Kada se približava kraju svog radnog veka, možemo ga podmladiti sa našim
sistemom, stvarajući ne samo praktičan, već i dekorativni finiš.“
„Starpath“ ima neklizajuća svojstva, i može pomoći
vozačima da izbegnu sudare noću, bez potrebe za veštački obojenim linijama za podelu puta. Premaz je
takođe nereflektujući, a internet sajt kompanije navodi izbor od čak 11 različitih boja. S druge strane,
problemi se mogu javiti tokom zimskih meseci, kada
je manje svetlosti dostupno u toku dana i kada postoji
mogućnost da sneg zakloni svetlost sa puta ■
44
Pruve je jedan od najznačajnijih arhitekata i
dizajnera iz sredine dvadesetog veka. Samouki arhitekta, dizajner i inženjer je rođen u
Nansiju, Francuska 1901. godine, a umro je
1984. godine. On je razvio korišćenje laganog savijenog čelika u dizajnu nameštaja i u
arhitekturi, i eksperimentisao je sa laganim,
demontažnim konstrukcijama koje su bile
ispred svog vremena ■
zanimljivosti
Prefabrikovana Kuća-košnica
Slična drugim mikro-kućama o kojima smo
pisali, Kuća-košnica (Hivehaus) dolazi upakovana, samodovoljna je i deluje kao da ju je
relativno lako izgraditi. Kuća je dobila ime
po saćastim strukturama koje grade pčele, i
predstavlja modularni stambeni sistem izgrađen od pojedinačnih šestouglih ćelija koji
mogu da se prilagode i povežu, nudeći obilje
fleksibilnosti i mogućnosti dizajna.
Projektovana od strane Berija Džeksona
(Barry Jackson), Hivehaus se sastoji od onoliko ćelija koliko vlasnik želi, sa mogućnošću da se počne sa jednoćelijskim prostorom
koji se može proširiti po potrebi. Svaka ćelija
pruža prostor od 9,3 metara kvadratnih, koji
je zatvoren podom i zidovima napravljenim
od izolovanih drvenih ramova od 100mm sa
prajmerisanim vlaknastim pločama srednje
gustine (MDF – medium-density fiberboard )
u unutrašnjosti i sa OSB pločama na fasadi.
Radi dodatne izolacije, unutrašnji i spoljašnji paneli su vezani poliuretanskom pe-
Infiniski kuće od kontejnera
u skladu sa lokalnim
uslovima i resursima
nom, dok „plastificirani metal“ na spoljašnjosti obezbeđuje zaštitu od vremenskih
uslova. Ćelije su opremljene sa duplo (i
mogućnošću trostruko) zastakljenim crnim
aluminijumskim polivinil-hlorid (uPVC)
kompozitnim vratima i prozorima.
Krov napravljen od fiberglasa sa ojačanjem i
sa svetlarnicima u obliku kupola nudi dodatno prirodno osvetljenje. Ćelije su potpuno
samostalne i imaju šest LED svetla i četiri
utičnice od 240V. Vanmrežna rešenja uključuju napajanja sa solarnim panelima, kao
i kompostni toalet i sistem za sakupljanje
kišnice. Dodatna oprema za Kuću-košnicu uključuju prozore i svetlarnike, spoljašnji
trem, kuhinja, grejanje, kao što je peć na drva,
i pristup za osobe sa invaliditetom.
Sve ovo se nalazi na vrhu laganog čeličnog
rama koji je pridržan od strane podesivih
čeličnih, pocinkovanih baznih elemenata,
što je korisno ako se kuća gradi na neravnomernom terenu. Cena kuće se zasniva
prema ćeliji, što znači da sastav svake ćelije
u kombinaciji sa dodatnim funkcijama određuje ukupnu cenu kuće ■
NOMAD mikro-dom nudi jeftin vanmrežni život
Kanadska kompanija NOMAD Homes je
proizvela novi koncept mikro-kuće koji ima
samo 9,2 kvadratna metra površine, može da
se isporuči u paketu, funckioniše vanmrežno
i navodno je laka za montažu. Preduzeće je
pokrenulo kampanju na internetu za prikupljanje sredstva za prizvodnju, a na kraju
namerava da prodaje osnovnu verziju ovog
doma za ispod 20.000 evra.
Mikro-dom uklapa dnevni boravak, kuhinju,
kupatilo u prizemlju, a na spratu spavaću sobu u svoju malu površinu od samo 9,2 kvadaratna
metra i nudi se u tri verzije, sa uključenim dodatnim elementima u zavisnosti od modela i cene.
Osnovni model ima kuhinjske elemente, police, dovoljno skladištenog prostora, podove od
laminata, rasvetu i povezane električne utičnice. Davanje više novca donosi dodatke poput
solarnog energetskog sistema, prečišćavanja otpadnih voda i sakupljanje kišnice, dok se drveni trem može takođe dodati kako bi ponudi dodatni otvoreni prostor.
Građevinski materijali uključuju strukturno izolovane metalne panele i fasadne obloge od
pocinkovanog metala, dok je unutrašnjost obložena od medijapana. Kompanija obećava da će
NOMAD mikro-dom biti otporan na insekte, vlagu i vatru, i navodi potencijalna korišćenja
ove jedinice u vidu studentskog stanovanja, socijalnog stanovanja i kao privremen smeštaj.
NOMAD mikro-dom je trenutno predmet internet kampanje. Ukoliko sve prođe dobro,
predložena početna cena za osnovni model će biti oko 20.000 evra. Naravno, može biti dug,
nesiguran put pre nego što se javno finansirani koncepti kompjuterskih rendera razviju u
stvarnost, ali je ovo svakako zanimljiv projekat koji ćemo držati na oku ■
„To nije zbog klimatskih promena. To je
zato što nikada nisam bio u stanju da ostavim hranu na tanjiru.“ Ovo je moto kompanije Infiniski, čije kuće se sastoje 80 odsto od
ponovo korišćenih, recikliranih i nezagađujućih materijala. Među njima su, pogodili
ste, transportni kontejneri, ali i železničke
pruge, palete, pa čak i stare boce. Iako je svaka kuća prilagođena potrebi klijenata, jedna
stvar im je zajednička – uprkos atraktivnom
dizajnu – iznenađujuća pristupačnost.
Možda najimpresivnija stvar u vezi kompanije Infiniski jeste da je, za razliku od drugih kuća od transportnih kontejnera, razvila
prilagodljiv proces, a ne samo jednokratni
dizajn. Upravo je ova prilagodljivost ono što
izdvaja ovaj koncept od arhitekture transportnih kontejnera koju smo do sada videli.
„U zavisnosti od projekta, kompanija će koristiti prefabrikovane čelične module, ponovo
koristiti stare pomorske kontejnere i/ili drvene
prefabrikove module“, koji se mogu rasporediti kako bi se izgradile porodične kuće, stambeni blokovi, hoteli ili kancelarijski prostori.
Kuća Manifesto je izgrađena 2009. godine
za 90 dana u Kurakavi, Čile – kuća od 160
kvadratnih metara je izgrađena od tri reciklirana transportna kontejnera. Kontejner u
prizemlju je podeljen i odvojen, dok kontejneri na gornjem nivou premošćavaju taj jaz.
Pored očiglednog prodora prirode svetlosti u
objekat, kompanija Infiniski tvrdi da je ovaj
premošćeni aranžman odličan i zbog prirodne ventilacije. Termalne performanse kuće
su poboljšane korišćenjem prilagodljivih drvenih roletni napravljenih od drveta iz održivih šuma, kao i zbog korišćenja paleta. Ideja
je da će se palete otvarati zimi omogućavajuči
direktan prodor sunčeve svetlosti na metalne
površine kontejnera, grejući na prirodan način
unutrašnjost. Leti su one zatvorene kako bi
izolovali kuću od neželjenog izvora toplote.
Kompanija Infinski kaže da je ukupan trošak projekta (uključujući isporuku svih materijala i kontejnera na lokaciju) bio 79.000
evra. Ona dodatno tvrdi da je zbog „alternativnih sistema energije“ (verovatno prirodno grejanje i sistem osvetljenja) prisutnih u
kući, ona 70 odsto autonomna ■
45
TEMA broja
Teška vremena za prefabrikovane
materijale, ali budućnost donosi promene
Evropski arhitekti veruju da će se sa oporavkom građevinske industrije, a posebno u vremenima
nestašice radne snage, prefabrikovani materijali koristiti više. Ovo je jedan od zaključaka kvartalnog
izveštaja Evropskog arhitektonskog barometra (European Architectural Barometer), urađenog od
strane istraživačke kompanije Arch-Vision, a koji se sprovodi među arhitektama u najrazvijenijim
evropskim državama.
Sa teškim vremenom za građevinsku industriju u poslednjih nekoliko godina, kao i
smanjenjem građevinske aktivnosti u pogledu izgradnje objekata, izvođači radova imaju
teškoće da obezbede dovoljno posla za svoje
zaposlene. Kompanije pokušavaju da zadrže
radnu snagu zaposlenu korišćenjem jeftinijih, više radno-intenzivnih materijala, umesto otpuštanja radnika.
Prethodna istraživanja kompanije Arch-Vision su takođe pokazala da u kriznim vremenima direktori i izvođači radova često biraju
jeftinije materijale. To znači da su drugi materijali, kao što su prefabrikovani materijali,
koji zahtevaju manje radne snage ali veći
investiciju, pod pritiskom.
Ali, budućnost za prefabrikovane materijale
izgleda svetlo jednom kada se ekonomija oporavi i obim građevinskih radova poveća. Tada
će biti više posla nego radnika u građevinskom
sektoru, takođe zbog činjenice da se tokom krize broj radnika u ovom sektoru smanjio. Kako
podaci iz najnovijih Evropskih arhitektonskih
barometara pokazuju, značajan deo evropskih
arhitekata očekuje da će se u narednih nekoliko
godina tržište rada smanjiti, što će dovesti do
povećane upotrebe prefabikovanih proizvoda i
proizvoda koji mogu biti brzo obrađeni.
Postoji nekoliko trendova koji su primećeni,
a koji će imati pozitivan uticaj na budućnost
prefabrikovanih materijala:
1. U nekim zemlja, posebno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, arhitekte vide konceptualne i modularne zgrade kao realan trend
za budućnost. Izvođači građevinskih radova takođe povećavaju svoja znanja u
ovoj oblasti.
2. Drugi trend primećen od strane evropskih arhitekata je prebacivanje sa mokrih
na suve građevinske metode. Ovo će takođe imati pozitivan efekat na korišćenje
prefabrikovanih materijala, i podići će interes ka prefabrikaciji u budućnosti.
3. Stručnjaci su uvereni da se sa prefabrikovanim proizvodima mogu stvoriti lepe
zgrade.
Građevinski sektor je i dalje pod velikim
pritiskom. Samo nemački, blegijski, a od
skora i britanski sektori bolje prolaze, dok
ostatak evropskih zemalja ima poteškoća u
sustizanju obima poslovanja kao pre recesije.
Investitori zahtevaju brži
i jeftiniji proces gradnje
Kriza je promenila zahteve klijenata u sektoru građevinarstva. Investitori su u potrazi
za bržim i jeftinijim načinima izgradnje.
Ograničeni finansijski resursi i želja za bržom eksploatacijom objekata su izazovi koji
će ceo građevinski sektor morati da uzme
u obzir.
Za većinu zemalja, dostizanje obima izgradnje pre krize se nikada neće desiti (prema
mišljenjima arhitekata iz Španije, Italije i
Holandije). Arhitekte u Velikoj Britaniji,
Francuskoj i Poljskoj očekuju da će za to
biti potrebno između jedne i pet godina.
Sa promenama na tržištu, promene zahteva
činilaca u građevinskom sektoru su primetne. Oni počinju da zahtevaju jeftiniji i brži
proces izgradnje koji može da osigura isplativost investiranja i brži povraćaj novca.
U sedam od osam zemalja gde se obavlja istraživanje, potražnja za jeftinijim zgradama
se već odvija. U Italiji samo jedna trećina arhitekata kaže da se to trenutno dešava, dok 41
odsto njih očekuje da će to biti trend za jednu do tri godine.
Brža izgradnja se trenutno posebno zahteva u Nemačkoj i Holandiji, ali takođe i u
ostatku evropskih zemalja. Prema arhitektama ona će igrati veću ulogu u bliskoj budućnosti.
Pritisak sa tržišta zahteva preispitivanje celog procesa izgradnje i identifikaciju oblasti
u kojima se mogu sačuvati novac i vreme.
Efikasniji rad, sa manje partnera, isporuka više prefabrikovanih i potpunih rešenja
umesto posebnih proizvoda deluju kao dobri načini koji mogu da odgovore na ove
zahteve tržišta ■
46
www.build.rs
DIZAJN I
PROLIFERACIJA
DIGITALNE
TEHNOLOGIJE
Sledeće godine će biti puna decenija od „presudnog pomaka“ kako je
filozof i teoretičar kulture Mark Tejlor (Mark C. Taylor) označio
početak tranzicije savremene arhitekture od kartezijanskog ka
biološkom modelu.
O selekciji arhitekata „koji obećavaju“, Tejlor je rekao u članku
pod naslovom „Svet u nastajanju – presudni pomak“, objavljen u
časopisu Design Vanguard (godišnjak magazina Architectural
Record) 2004. godine: „Proliferacija kompjuterske i tehnologije
mreža u projektantskim biroima je dovela do presudnog pomaka.
Deridanske (Jacquest Derrida) intervencije su ustupile mesto
Deleuzijanskim (Gilles Deleuze) dijagramima prostora u građevinama i radovima u čijem nastanku kompjuterski programi igraju
podjednaku ulogu kao i arhitektonski program.“
živeti u zelenom
m – zenergija – graditi zeleno
ze
Zima 2013
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA, Konsultant za zelenu gradnju
www.build.rs
47
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Kao što se pokazalo kroz celokupnu istoriju
arhitekture, tehnologija je preduslov promene
ali se ipak promena ne dešava bez odgovarajuće teorije. Tako dalje u prikazu Tejlor kaže:
„Dijagram prostora je postao preokupacija
arhitekata otkako su deceniju ranije otkrili
Deleuza (Deleuzian fold). Razvoj tog koncepta sugeriše značaj kontinuiteta i integracije,
radije nego diskontinuiteta i fragmentacije.“
Činjenica je da digitalna tehnologija omogućava sprovođenje ove teorije u praksu. Još
preostaje da se vidi da li će u tom procesu
biti manje podložna iskušenjima iz početnog
stadijuma kada se neretko dešavalo da je bila
sama sebi svrha.
Iskušenja digitalne
tehnologije
Zahvaljujući digitalnoj tehnologiji, ograničenje tradicionalne prakse, kako ga je Vilijam
Mičel (William Mitchell) vrlo dovitljivo definisao, „arhitekti su crtali ono što su mogli
izgraditi i gradili ono što su mogli nacrtati“
je već odavno prevaziđeno. Više nema tako
kompleksne forme koju je nemoguće prikazati u virtuelnom prostoru, pa sledstveno zaključku iz prethodnog navoda, i izgraditi.
Međutim digitalna tehnologija omogućava
i više od toga, kako profesor integrativnog
dizajna na Univerzitetu Kalgari (University of
Calgary), Kanada, Branko Kolarević u eseju
„Digitalni praksa: Od digitalnog do materijalnog“ definiše pojam digitalne morfoge-
neze kao proces u kome su digitalni mediji
ne samo sredstvo za reprezentaciju i vizualizaciju nego i sredstvo za generaciju formi i
njihovu transformaciju. Digitalna generacija i
trasformacija formi je omogućila arhitektima
da grade ne samo ono što donedavno nisu
mogli nacrtati nego i ono što nisu mogli ni
zamisliti, sa svim dobrim i lošim posledicama
koje je novonastala situacija podrazumevala.
tima zelene gradnje koja u to doba dobija na
popularnosti. Isto tako i sa etičnim pristupom
projektovanju kako ga je definisao praotac održivosti Viktor Papanek: „Etičan pristup projektovanju se zasaniva na odgovornoj upotrebi
resursa i rezultira proizvodima koji su bolje
prilagođeni lokalnim potrebama, za razliku od
centralizovanog dizajna koji se zasniva na upotrebi univerzalne moderne tehnologije.“
Zavedeni neslućenim mogućnostima digitalne
tehnologije mnogobrojni su arhitekti i graditelji prenebregli kriterijume opravdanosti i granice održivosti. O tome svedoče objekti koji su
se materijalizovali kao fascinirajuće ali nefunkcionalne forme koje se ne uklapaju u okruženje, ne vode računa o lokalnoj klimi, a njihova
izgradnja i funkcionisanje zahteva nepotrebno
trošenje resursa; sve karakteristike koje su u
potpunoj suprotnosti sa osnovnim postula-
Pronalaženje forme
U pomenutom eseju profesor Kolarević zaključuje da digitalne tehnologije šire formalne
i materijalne granice arhitektonskog dizajna
na način koji se već odigrao u auto, avio industriji i brodogradnji. Konsekvence mogu
biti nesagledive jer novi digitalni procesi dizajna, fabrikacije i konstrukcije postavljaju
sve veći izazov za istorijsku relaciju arhitekture i njenih sredstava proizvodnje uporedo
sa procesom u kome računarski generativni
procesi bazirani na parametričkom dizajnu,
kinetičkim i dinamičkim sistemima i genetičkim algoritmima, izrastaju kao alternativa
uspostavljenoj dizajn paradigmi.
„U radikalnom raskidu sa starim tradicijama
i normama arhitektonskog dizajna, digitalno
generisane forme se ne dizajniraju niti crtaju kako to konvencionalno poimanje ovih
termina podrazumeva, nego su proračunate
pomoću generativnih procesa... Naglasak se
pomera sa ‘pravljenja forme’ na ‘pronalaženje
forme’.“ Među mnogobrojnim računarskim
generativnim procesima, po mogućnostima i
praktičnosti primene svakako je najznačajniji
parametrički dizajn koji uveliko olakšava pronalaženje forme i njenu optimizaciju.
48
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Parametrički dizajn
– balans između
digitalne tehnologije
i arhitektonskog
programa
Počeci parametričkog modelovanja datiraju
još od 1960. godine, ali tek odnedavno arhitekti koriste njegov puni potencijal. Parametrički dizajn eliminiše mogućnost proizvoljne
generacije formi i dovodi u balans dve kritične odrednice savremenog dizajna i arhitekture: digitalnu tehnologiju i arhitektonski
program koji se bazira na održivosti.
Kroz alternaciju varijabli u parametričkom
modelu, kompjuter generiše spektar novih
modela baziran na prethodno određenoj logici, slično matematičkim jednačinama, parametrički model je precizna reprezentacija
propisane logike i mogućih međurelacija. Mogućnost integracije u BIM (Building Information
Model) otvara još veće mogućnosti u smislu
upotrebe istog kao sredstva za koordinaciju.
grdno nazivaju, ali ne zato što je prvi zeleni
neboder u Londonu, završen 2004. godine
prema projektu arhitektonskog biroa Foster &
Partners. Forma koja ga izdvaja iz panorame
Londona, sviđala vam se ili ne, u potpunosti je
određena primenom veoma progresivne strategije održivog dizajna i zelene gradnje.
Zahvaljujući tom kapacitetu parametrički model karakteriše lakoća editovanja što omogućava preispitivanje dizajna i njegovu optimizaciju,
a najbolji primer takvog pristupa je londonski
neboder St. Mary Axe poznatiji kao „Gherkin“
– Krastavac ili kako ga već manje ili više po-
Zahvaljujući toj strategiji „Gherkin“ koristi
upola manje energije nego tradicionalna poslovna zgrada slične veličine. Tri su glavne
odlike po kojima se razlikuje od ostalih nebodera: kružna osnova, oblik šisarke i spiralni
dizajn. Sve tri bi se lako mogle okarakterisati
kao čisto estetski elementi, a ustvari su „odgovor“ na specifična ograničenja zadata i postignuta kroz parametrički dizajn.
Kružna osnova i aerodinamični oblik su rezultat kompjuterskih simulacija baziranih na
proračunima turbulencije i vazdušnih struja.
Maksimalna iskorišćenost dnevnog svetla i vidika je omogućen usecanjem šest trougaonih
prizmi duboko u kružni plan koje formiraju
staklenike čija se okna na fasadi automatski
otvaraju, što omogućava prirodnu ventilaciju
i pasivno hlađenje. Međutim, aerodinamičko modelovanje je pokazalo da je ventilacija
*/&-"4&3&$0EPP
1SPEBKBPQSFNF[BJTQJUJWBOKFHSBķFWJOTLPH
NBUFSJKBMBSBEJLPOUSPMFLWBMJUFUB
t"HSFHBUJ
t"TGBMUJQVUFWJ
t#FUPO
t$FNFOUJNBMUFS
t.FIBOJĴLBJTQJUJWBOKBOBĴFMJLV
t;FNMKJÝUF
t0QÝUBMBCPSBUPSJKTLBPQSFNB
t4FSWJTJUFIOJĴLBQPESÝLB[BTWVPQSFNV
*OFMBT&SFDPEPPKF[WBOJĴOJ[BTUVQOJLWPEFIJJITWFUTLJIQSPJ[WPķBĴB
NBÝJOBJMBCPSBUPSJKTLFPQSFNF[BJTQJUJWBOKFHSBķFWJOTLPHNBUFSJKBMB
Matest, Proceq, HMP, GDS, Form+Test
www.build.rs
49
5PÝJOCVOBSB/PWJ#FPHSBE]UFM]FNBJMJOGP!JOFMBTFSFDPST]XXXJOFMBTFSFDPST
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
vise štete nego koristi iako to nije tako očigledno jer se obično manifestuje u vidu „sakrivene istorije“*.
U toku su mnogobrojni eksperimenti i jedan
od takvih je i „shapeshift“, eksperiment o
budućim mogućnostima arhitektonske materijalizacije. Ovaj projekat ispituje potencijal
aplikacije elektro-aktivnog polimera (EAP) u
arhitekturi. On nudi novu relaciju prema prostoru koja je ugrađena u jedinstvenu kombinaciju osobina; ultralagan, fleskibilan sa mogućnošću promene oblika bez mehaničkih
pokretača jer se procesovanje odvija u samom
materijalu. Korporacija Computer Aided Architectural Design (ETHZ) i the Swiss Federal Laboratories for Materials Science and Technology (EMPA),
premošćava prostor između naprednih tehnologija u arhitektonskom dizajnu/fabirkaciji i
nauci o materijalima usmeravajući akademsko
istraživanje prema aplikacijama za stvarni svet.
maksimalna ako se osnova svakog sprata rotira za nekoliko stepeni u odnosu na prethodni. Tako da se staklenici razvijaju spiralno
uz zgradu i optimalno iskorištavaju strujanje
vazduha prouzrokovano oblikom zgrade.
Dodatna prednost je to što dijagonalna struktura kroz stabilnost trougaone forme uveliko
olakšava čeličnu konstrukciju ostvarujući uz
to otvoreni koncept prostora.
Neboder „Gherkin“ je savršen primer „pronađene forme“ i definitivno nije projektovan
i nacrtan kako to konvencionalno poimanje
ovih termina podrazumeva. Ali, neporeciva je
činjenica da je pronađena forma u potpunom
skladu sa tradicijama i normama arhitektonskog projektovanja. Naime, tu digitalno generisanu formu karakterišu: simetrija, proporcija, obrazac ponavljanja formi i njihove
geometrije – što su sve tradicionalna sredstva
projektovanja korišćena za optimizaciju dizajna od pamtiveka.
Zahvaljujući gore navedenim karakteristikama
parametrički dizajn je dokaz da univerzalna
moderna tehnologija, pravilno i odgovorno
upotrebljena, ne samo da nije u suprotnosti
50
sa etičnim pristupom dizajnu nego ga uveliko
omogućava, na način koji ni vizionar poput
Papaneka nije mogao predvideti.
Materijalizacija
Međutim, Tejlor tvrdi: „Značaj ovakvog
razvoja događaja prevazilazi fascinaciju biomorfnim formama i morfirajućim blobovima. Radi se o fundamentalnoj promeni u
našem razumevanju infrastrukture prirodnog
i veštačkog sveta. Na primer, u nekoliko poslednjih godina otkriveno je da biološki sistemi i informatički sistemi imaju istu strukturu i operativnu logiku. Uvid u ovako nešto
primorava nas da preispitamo relaciju između
prirode i kulture. U svetu genetskog inženjeringa, kloniranja i implanta - gde završava prirodno i počinje veštačko?“
Zato se u naprednoj arhitektonskoj praksi težište sve više prenosi sa arhitektonske strukture na „arhitektonsku kožu“. Ali svaki dalji
pomak u tom pravcu je uslovljen upotrebom
novih materijala, jer i pored konstantnog pomeranja granica izvodljivosti, forsiranje novih
tehnologija za tradicionalne materijale donosi
www.build.rs
Međutim još uvek je prerano reći da li će ovi
eksperimenti imati sveobuhvatni i trajni uticaj i da li je potrebno ići u krajnost kopiranja bioloških formi, ako je dovoljno usvojiti
osnovne principe kako se to već praktikovalo
u tradicionalnom arhitektonskom dizajnu sve
do pojave jeftinih energenata ■
* Hoken, Lovins i Lovins (Hawken, Lovins
& Lovins) nazivaju sakrivenom istorijom: „Svaki
proizvod koji uđe u naše živote ima ono što
se naziva ‘sakrivena istorija’ – nedokumentovani inventar nepotrebno utrošenog i izgubljenog materijala koji je korišćen za njegovu
proizvodnju, transport, upotrebu i deponovanje.“
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
ELEKTRANE NA NEBU
– NOVE VISINE ZA OBNOVLJIVE
IZVORE ENERGIJE
Generisanje energije iz vetra i sunca nije ništa novo. U pretprošlom broju
magazina Build pisali smo o letećim vetroturbinama i solarnim elektranama
koje imaju za cilj da obezbede čistu obnovljivu energiju. Kompanija „New Wave
Energy“ iz Velike Britanije sada ima još smeliju ideju. Ona planira da izgradi
prvu elektranu na velikim visinama, koristeći mrežu bespilotnih letelica koje
mogu da sakupljaju energiju iz više izvora i prenesu je bežično do prijemnih
stanica na tlu.
Probna tehnologija, koja čeka patent, ima za
cilj da postavi mrežu bespilotnih letelica koje
bi lebdele u nebu i sakupljale solarnu i vetro
energiju, leteći pri malim brzinama kako bi
dosledno pratili putanju sunca. Bespilotne
letelice će raditi na velikim visinama gde su
vetrovi stabilniji i gde su male šanse da vremenske prilike ili vazduhoplovni saobraćaj
predstavljaju smetnju.
nosti ovom konceptu elektrane na nebu.
Bespilotna letelica kompanije Solara može da
ostane u vazduhu do pet godina, dok je bespilotna letelica kompanije Quadrotor u stanju
da bežično puni uređaje. Postizanje mreže
bespilotnih letelica koje proizvode energiju
takođe nudi i druge pogodnosti, kao što je
bežično međusobno povezivanje malih elektrana u vazduhu kako bi isporučile velike količine energije pouzdano.
„Na 15.000 metara ima veoma malo vazdušnog saobraćaja i biodiverziteta, osim ako se
ne nalazite iznad Himalaja“, rekao je direktor
kompanije „New Wave Energy“, Majkl Burdet (Michael Burdett). „Implementacija sistema
u ovim uslovima neće ometati bilo koje postojeće sisteme.“
Svaka bespilotna letelica, dimenzija 20 sa 20
metara, imaće četiri rotora, više vetroturbina i
ravnu podlogu za generisanje solarne energije. Biće u stanju da napaja samu sebe sa sakupljenom obnovljivom energijom i da generiše
dodatnih 50kW koji se mogu bežično preneti
na zemlju. Mreže rektena (engl. rectifying antenna – ispravljačka antena) postavljene na
kopnu ili moru će primati elektromagnetne
talase i pretvarati ih u upotrebljivu energiju.
Burdet procenjuje da bi vazdušna elektrana
koja sadrži na hiljade bespilotnih letelica mogla da proizvodi oko 400MW energije, što je
dovoljno da podmiri potražnju za električnom
Kompanija navodi da će biti u stanju da efikasno rukuje proizvodnjom energije u okviru
mreže bespilotnih letelica podjednako lako kao
upravljanju podacima u informacionim mrežama. Elektrana na nebu takođe olakšava obezbeđivanje energije udaljenim lokacijama sa dugim dometom prenosa, ili da pomogne odmah
u slučaju nesreće ili prirodne katastrofe.
energijom 205.000 domova godišnje. Projektovane da budu lako nadograđene, mreže
bespilotnih letelica mogu biti bez problema
opremljene sa efikasnijim generatorima onda
kada oni postanu dostupni. Bespilotna elektrana koja je u stanju da isporuči toliku energiju, kaže kompanija, bi bila prilično velika,
oko dva puta veća od vetroelektrana na moru
kao što je Robin Rigg elektrana u Škotskoj.
Iako zvuči prilično ambiciozno, u poslednje
vreme je bilo niz napredaka u dizajnu i tehnologiji bespilotnih letelica koji daju na ozbilj-
„Vreme za odgovor u slučajevima prirodne
katastrofe zavisi od trenutne lokacije i brzine leta elektrane“, kaže Burdet. „Korišćenje
manjih bespilotnih letelica od 50 do 100kW
će smanjiti vreme implementacije. Bilo bi izvodljivo proizvesti sistem koji funkcioniše na
nižim nadmorskim visinama ako je to potrebno, i on bi mogao biti transportovan i odmah
sproveden na samoj lokaciji tih zona zahvaćenih katastrofom.“
Pored očigledne prednosti što ne zahteva
nimalo prostora na tlu, mreža bespilotnih
letelica će biti nevidljiva golim okom, što je
čini idealnom za postavku skoro bilo gde.
Kompanija želi prvo da iskoristi nenaseljeni
vazdušni prostor iznad Atlantskog, Indijskog
ili Tihog okeana. Burdet navodi da će kompanija „New Wave Energy“ biti u stanju da
isporuči energiju danonoćno u mnogim delovima sveta koristeći ovu tehnologiju.
Bilo je potrebno oko dve godine da kompanija „New Wave Energy“ razvije ovu tehnologiju. Kompanija planira da započne kampanju
za prikupljanje oko 300.000 britanskih funti, i
očekuje da će imati radni prototip u roku od
šest meseci od dobijanja sredstava ■
www.build.rs
51
oglasi
DURVIM d.o.o
“Frigoremont” DOO
Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
Mala porodična proizvodna organizacija,
osnovna delatnost je ekstrudiranje PVC cevi
za bunare prečnika od 40 do 140mm (spojevi
su lepljenjem ili trapeznim navojem), kao i konsalting u okviru
opreme i tehnologije za preradu PVC-a.
Nikole Tesle 1, 21235 Temerin | tel. +381 21 845 415
fax. +381 21 845 077 | mob. +381 64 133 44 66; +381 63 527 473
[email protected] | www.durvim-pvc.rs
Servis, remont i montaža rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
34. Nova 17, 11277 Ugrinovci, Zemun
tel: 011/4144-914, 4144-915 | mob: 063/501-041
[email protected] | www.mbcompany.rs
Najsigurniji sistemi nemačkih ramovskih skela
sa vama već 15 godina u Srbiji | Prodaja i zakup
PRVI PUT NA TRŽIŠTU SRBIJE
Proizvodnja SIP - strukturalno
izolacionih panela
GRAĐEVINSKI MATERIJAL VELIKE POUZDANOSTI I PRAKTIČNOSTI
facebook.com/Gradjevinarstvo
52
www.build.rs
Đorđa Čutukovića 36, 11080 Zemun-Beograd
tel: +381 11 411 47 52 | mob: +381 69 3336 339
[email protected] | www.siptechnology.rs
oglasi
Karađorđeva b.b, 35000 Jagodina
tel: +381 35 8828 154, 8852 344
tel/fax: +381 35 8852 346
mob: +381 64 8877 300
[email protected]
www.fortex.co.rs
Organizovanje pripremne
nastave za polaganje stručnog
ispita iz oblasti ZOP-a
Trgovina vatrogasnim
aparatima i opremom
Servis vatrogasne opreme
Fizičko-tehničko
i protivpožarno obezbeđenje
Metohijska 42/lok. 2
11000 Beograd
tel: 011 2410 604
tel/fax: 011 2417 440
[email protected]
www.dvdvracar.rs
FORTEX se pretežno bavi izradom
čeličnih konstrukcija raznih namena: hale, krovne konstrukcije,
antenski stubovi i prateća oprema za bazne stanice, nosači antena,
nadstrešnice, ograde, kapije, gelenderi, vrata za hale...
Ledenice donje b.b, 76250 Gradačac, BiH
tel: +387 35 821 450 | fax: +387 35 821451
mob: +387 61 193 480 | [email protected]
www.gradmont.net
www.youtube.com/watch?v=xnfrRl4BHco
- Proizvodnja, transport i montaža
prefabrikovanih AB elemenata
- Projektovanje u visokogradnji
i niskogradnji
- Krovopokrivački i fasaderski radovi
- Proizvodnja i transport betona
prema evropskoj normi EN 206-1
sa vlastitom laboratorijom
- Izrada AB podnih ploča završno
sa ferbetonom
www.build.rs
53
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 28 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naše izdanje
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
PIB
više od 500
Mat. br.
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
m.p.
tačnost podataka overava
Vaši BESPLATNI mali oglasi
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
Tražite...
.. . p
Novo!
... majsto
?
o
a
ra?
os
... m
ateri
ja
l?
Jedini specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
Novo!
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
Download

Prefabrikovana gradnja Prefabrikacija u Srbiji