Krister Asp, ambasador Kraljevine Švedske
„U narednih mesec
dana ćemo imati posete
švedskih kompanija koje
su zainteresovane da
investiraju u velike projekte
u Srbiji”
Švedske firme u Srbiji
S dobrim
namerama
do dobrih
partnera
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Pametni i održivi gradovi - Symbio City
Budućnost urbanog življenja
Od zavisnice o nafti tokom industrijalizacijskog pika, Švedska se tokom poslednje tri decenije
transformisala u zemlju pametnih, održivih gradova. Po postignutim rezultatima u upravljanju
otpadom i smanjenju emisije štetnih gasova,vodeća je u Evropi
ZeleNi koNcePT
Z
a gradove, kao vodeće korisnike energije iz neobnovljivih izvora, proizvođače otpada i zagađenja vode i vazduha,
ključno je da pronađu novi način razvoja i rasta u budućnosti.
Jer, u mnogim od njih zagađenje
je već na kritičnoj liniji. Pogotovo, ako se uzme u obzir predviđanje da će do 2050. broj ljudi
na Zemlji biti povećan sa šest na
devet milijardi, kao i da će oko
60 odsto populacije živeti u urbanim sredinama.
Švedska je još šezdesetih godina
počela da uviđa nesklad između urbanog razvoja i očuvanja prirode i prirodnih resursa.
Već u sedamdesetim godinama,
bio je vidljiv trag decenijske
snažne industrijalizacije. U industrijskom svetu, Švedska je
tad važila za zemlju najviše zavisnu o nafti. Zagađen vazduh,
mrtve šume, pustoš i zagađenje
vode bile su svakodnevne vesti. Tokom tih godina plivanje
i pecanje u vodama Švedske
bilo je zabranjeno. Naftna kriza
sedamdesetih godina dovela je
do promene politike, traženja
novih izvora energije i rađanja
koncepta energetske efikasnosti. Jača legislativa, saradnja na
svim nivoima, okretanje zelenim
tehnologijama u samim kompanijama, kao i aktivno učešće
građanstva pretvorilo je ideje o
održivom razvoju u realnost.
Rezultati u Švedskoj
Manje od 20 odsto otpada iz domaćinstava završi na deponijama
75 odsto otpada u Stokholmu se koristi za reciklažu ili gorivo
70 odsto je od 1980. smanjena emisija štetnih gasova iz grejanja
od 1980. do 2006. upotreba nafte smanjena je sa 80 na 3 odsto
Hammarby Sjöstad, ekološki kvart u Stokholmu
Symbio city koncept primenjen je u brojnim švedskim gradovima. Malme, Stokholm, Geteborg primenjuju najkompleksnije sisteme povezivanja. koncept Symbio city proširio se i na ostatak sveta
i to kroz četiri projekta u kini, kao i u kanadi, irskoj, Rusiji, Južnoj Africi, indiji, Velikoj Britaniji i
Francuskoj.
S
ymbio city naziv je za švedski pristup održivom urbanom razvoju, a od 2008. postoji
kao mreža nekoliko stotina konsultanata, kompanija i organizacija. Mreža je osnovana kako bi
se pomoglo švedskim kompanijama koje razvijaju nove tehnologije u oblasti životne sredine
da izađu na međunarodno tržište pod zajedničkom kapom.
Njihov koncept “više za manje”
podrazumeva kreiranje sinergije
povezivanjem različitih funkcionalnih celina u gradovima. Na primer, organski otpad svake vrste iz
restorana, prodavnica, domaćinstava, poljoprivrednih gazdinstava se sakuplja i pretvara u biogas
za grejanje, kuvanje i proizvodnju
struje, a obrađen se koristi i kao
gorivo za javni prevoz. Pokazalo se da se od jedne tone otpada
dobija 3.000 kilovatčasova električne energije. Višak energije iz
industrijskih postrojenja koristi se
za grejanje rezidencijalnih kvartova. Poslednje tri decenije gradnju
novih zgrada u Švedskoj prati
energetska efikasnost, uključuju
se nove tehnologije u materijalima koji štede energiju.
Zavisnost Švedske od upotrebe nafte za grejanje i potrošnju
struje pala je za 90 odsto. iako je
izgledalo da nova, ekološki nastrojena legislativa ne odgovara
privrednom razvoju, od 1990.
emisija štetnih gasova smanjena
je za devet odsto, dok je ekonomija nastavila da raste istom
brzinom kao i pre. održivost,
potvrđeno u švedskoj praksi, ne
ide nauštrb ekonomskog rasta.
Izvor: symbiocity.se
11. novembar 2010
|
magazin specijalno izdanje
Švedske firme u Srbiji
Sadržaj
4 krister Asp, švedski
ambasador u Srbiji
Dugnijednojzemljinije
dobardrug
8 Čime se Švedska hvali
Društvookrenuto
budućnosti
10 elza kazemi, komesar za
trgovinu u Swedish Trade
council
Malinenajlakšeputujuu
Švedsku
12 Antonio Pasarela, regionalni
direktor kompanije ericsson
Budućnostjeumobilnom
13 Petar Belokapić, direktor
kompanije Medicon
USrbijipresudnacena,
nekvalitet
14 Đorđe Vučinić, direktor
Securitas-a u Srbiji
Obrazomdoposla
15 Aleksandar kunovac,
generalni direktor
kompanije Unimet
Uvek-najkonkurentniji
16 lars carlstrom, predsednik
Upravnog odbora Seacove
energy Group
Pokažitedastetu,da
bisteostali
Platforma mogućnosti poslovanja između jedne švedske i jedne srpske firme se mora zasnivati na
saradnji u eksploatisanju prednosti jedne i druge zemlje. Često domaće firme nemaju odgovarajuću
opremu ili im nedostaju dokumentovane procedure za kontrolu i statističko praćenje kvaliteta. Zapadne firme im moraju pomoći u tome kao i u obuci kadrova. Na taj način srpske firme uče od Zapada
i on uči od Srbije, i tako se može doći do željenog rezultata.
ovo je jedan od karakterističnih stavova srpskih privrednika koji već sarađuju sa švedskim partnerima i on verovatno ponajbolje objašnjava cilj ovog novog dodatka u ediciji ekonom:east geografija.
A da taj cilj ne mora da bude ni tako dalek potvrđuju odgovorni iz Švedske privredne komore i ambasade ove zemlje u Srbiji.
komora je, kažu, u konstantnom dijalogu sa švedskim kompanijama zainteresovanim za nastup na
srpskom tržištu. Trenutno su u pregovorima sa nekoliko kompanija zainteresovanih za veće investicije i to u sektor energetike i životne sredine.
Ambasador kraljevine Švedske u Srbiji krister Asp, sa svoje strane još je konkretniji kad kaže da će
poseta švedskih kompanija uslediti već u narednih mesec dana. i dodaje da će interesovanje švedskih
kompanija za domaće tržište rasti kako Srbija bude bliža evropskoj porodici.
To je, pak, još važnija poruka ovog dodatka.
19 iceHoTel na reci Torni
Spavanjeubajci
Ovaj dodatak urađen je u
saradnji sa Swedish Trade
Council.
Redakcija Ekonom:east-a
ovim se zahvaljuje na njihovoj
nesebičnoj pomoći i sugestijama
što je doprinelo kvalitetu i
izgledu priloga.
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće, ekonom:east media group, Beograd, kosovska 1, Telefoni: (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Direktor: Darinka ivković Stojković,
Zamenik direktora: Mirjana Beljinac-kozma, Glavni i odgovorni urednik: Milan Ćulibrk, Urednik izdanja: Božidar Andrejić, Pripremili: Snežana krivokapić,
ivana Ristić, ivana Radmilac Đurđić, Ana krajnc, Marketing: Mirjana Beljinac-kozma (direktor), Jelena Jevtić (team leader), Danijela lalić, Jelena Šoškić,
Grafički urednik: Zoran Radojević, DTP: studio triD, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put 47, www.emg.rs, e-mail: [email protected], [email protected],
[email protected]
naslovna strana: sven Halling / image band
Partnerstvo
18 Nikola Baroli, generalni
direktor oriflame Srbija
Rastudobakrize
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
11. novembar 2010
|
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
Krister Asp, švedski ambasador u Srbiji:
Zašto je apsurdno da Šveđaninu kažete da
treba da izgleda kao Italijan
Dug nijednoj
zemlji nije
dobar drug
Naučili smo važnu lekciju, a to je da se iz krize
zemlja ne može izvući tako što će povećavati
zaduživanje i posle očekivati da će bez
problema moći da vrati zajmove. To ne ide
tako, jer su potrebne godine da se država vrati
na nivo pre krize
Snežana Krivokapić ([email protected]) foto: Darko Stanimirović
“U
narednih
mesec
dana ćemo imati
posete švedskih
kompanija koje su zainteresovane da investiraju u velike
projekte u Srbiji”, kaže u razgovoru za ekonom:east krister
Asp, ambasador kraljevine
Švedske ne precizirajući o kojim kompanijama je reč sve dok
posao ne bude ugovoren. kao
najperspektivnije grane on navodi energetiku i tehnologiju u
oblasti životne sredine. Dodaje
da će interesovanje švedskih
kompanija za domaće tržište
rasti kako Srbija bude bliža
evropskoj porodici. Nema nikakvu dilemu u snagu Unije uprkos unutrašnjim problemima,
ogromnim deficitima pojedinih
nacionalnih ekonomija i visokoj
stopi nezaposlenosti. Ne smatra
da je posebno zabrinjavajuća izjava nemačke kancelarke
Angele Merkel da neko ko ne
govori nemački jezik nije dobar
radnik za tu zemlju, jer je kako
kaže „očito, lakše naći posao u
bilo kojoj zemlji ako znate njen
jezik“. „Suština eU je u sloganu: Jedinstvo kroz različitosti,
što znači da verujemo da će eU
postati bogatija ako prigrli različite zemlje, odnosno ljude koji
govore drugim jezikom i imaju
različite kulture, jer to čini zajednicu jačom“, kaže krister
Asp i poentira: „Ni Švedska ni
nijedna druga zemlja u evropi
ne bi volela da Srbi u evropi ne
budu Srbi. Bilo bi apsurdno da
Gde god ikea dođe, to je značajna
investicija. Činjenica da su na zapadnom
Balkanu izabrali Srbiju, signal je
drugima da je ova zemlja zanimljiva za
ulaganje
kažete Šveđaninu da mora da
izgleda kao italijan“, smatra naš
sagovornik koji je pre manje od
mesec dana nasledio kristera
Bringeusa za čijeg vakta je Srbija podnela zahtev za kandidaturu i dobila beli šengen. Novi
švedski ambasador u Srbiji kaže
da možemo da računamo na dalju snažnu podršku te zemlje u
evrointegracijama. on navodi
kako je ta skandinavska zemlja
naučila važnu lekciju iz prethodnih kriza, a to je da dug nije
dobar drug, to jest da se iz krize
ne može izvući zaduživanjem.
Tu bi lekciju valjalo da nauči i
Srbija koje se intenzivno zadužuje otkad je kriza počela.
E Vaš prethodnik je rekao
da je pitanje kosova završena
tema. Šta zapravo znači fraza da
su dobrosusedski odnosi uslov
za članstvo u evropskoj uniji,
tačnije da li Srbija mora da prizna nezavisnost kosova?
Krister Asp: Ne postoji formalni kriterijum po kome jedna
zemlja mora da prizna drugu
van Unije, jer danas imamo pet
zemalja koje nisu priznale kosovo i 22 koje to jesu učinile. Međutim, nepodeljeno je mišljenje
u okviru eU da ne želimo da
uvozimo nerešene, to jest nove
probleme. Srbija će ipak taj most
preći kad za to dođe vreme. Bitno je da smo usvojili zajedničku
rezoluciju o kosovu i to je značajan korak u pravom smeru u
procesu evrointegracija. Sad bi
fokus trebalo da bude na uspostavljanju dijaloga između Beograda i Prištine o pitanjima od
izuzetnog značaja.
E kako se koja zemlja približava eU, tako je javno mnjenje
sve više protiv pridruživanja.
Šta biste poručili građanima Srbije, zašto je članstvo važno za
njih?
K. Asp: Pre nego što počnu
pregovori o pridruživanju, uvek
je javno mnjenje sklonije Uniji,
dok je poznati obrazac da podrška opada kako se članstvo bliži.
To se desilo i Švedskoj. Podrška
Švedske firme u Srbiji
Švedska je jedna od najvećih zemalja
u Evropi. odlikuje se velikom raznovrsnošćuprirodeiklime, a karakteristična
je po svojoj dugoj obali, gustim šumama i
brojnim jezerima. Zemlja je sa malimbrojemstanovnika i jedna od najsevernijih
zemalja na svetu. Po svojoj površini može
se uporediti sa Španijom, Tajlandom ili
američkom državom kalifornijom. Švedske
granice nisu menjane od 1905. godine, a zemlja nijebilauratuod1814.
Ekstremni kontrasti
ŠVeDSkA UkRATko
Švedska se odlikuje ekstremnim kontrastima između dugihletnjihdana i jednako
dugih zimskih noći. Tokom leta u delovima Švedske severno od Arktičkog kruga
sunceuopštenezalazi, ali čak i na jugu,
u Stokholmu na primer, junske noći imaju
samo nekoliko časova polutame.
magazin specijalno izdanje
ljudi je sad mnogo veća, ali je prošlo 15 godina dok se to nije desilo. Građani shvataju
da se dugoročni problemi lakše rešavaju sa
drugim članicama. Sem toga, recimo moja
deca su rođena u Belgiji, ali sad studiraju u
engleskoj, dakle mladi imaju više mogućnosti da se obrazuju u inostranstvu, dok
je kompanijama poslovanje jeftinije i ima
manje prepreka. Ne treba zaboraviti da je
evropska unija najefikasniji projekat mira
dosad u istoriji. Ratova nije bilo decenijama, to jest oružani sukob između članica je
nezamisliv, a nije tako davno bilo kad su
ove zemlje bile u ratu.
Za građane Srbije je važno da znaju više
o Uniji. kad hoćete da se učlanite u fudbalski klub, zanimaju vas njegova pravila.
Ako vam se neka ne sviđaju, pa hoćete da
ih menjate, neće vam dozvoliti da budete
igrač. isto je i sa članstvom u eU.
E kajete li se ipak zbog vizne liberalizacije? Mislite li da je prerano nastupila, jer
je najveći broj azilanata došao upravo u
Švedsku?
K. Asp: Vizna liberalizacija je bila vrlo
mudar potez i činjenica da neki ljudi
zloupotrebljavaju sistem, ne bi trebalo
da utiče na sistem kao celinu. Bezvizni
režim omogućava građanima da putuju,
poslovnim ljudima da sklapaju poslove,
kad hoćete da se
učlanite u fudbalski klub,
zanimaju vas njegova
pravila. Ako vam se neka
od njih ne sviđaju, pa
hoćete da ih menjate,
neće vam dozvoliti da
budete igrač. isto je i sa
članstvom u evropskoj
uniji
Nacionalni parkovi
Švedska je 1910. godine postala prva
evropska zemlja koja je osnovala nacionalni park. Do sada su širom zemlje
osnovani brojni rezervati prirode i oblasti
kulturnog nasleđa. U skladu sa Pravom na
javni pristup, svakomejedozvoljenoda
pešačikroz šume i polja i bere bobice i pečurke, bez prethodnog odobrenja vlasnika
zemljišta. Međutim, ovo pravo podrazumeva i obavezu poštovanja prirode i privatne
imovine.
to zbližava zemlje. očigledno da drugi
zloupotrebljavaju taj položaj, ali sarađujemo sa srpskim vlastima na rešavanju
tog problema.
E Vaš prethodnik je takođe najavio da
će investicija kompanije ikea biti veća od
Fiat-ove koja se procenjuje na milijardu
evra?
K. Asp: Te procene oko nivoa ulaganja ne
znam, ali gde god ikea dođe to je značajna
|
11. novembar 2010
investicija. Činjenica da su na zapadnom
Balkanu izabrali Srbiju, signal je drugima
da je ova zemlja zanimljiva za ulaganje.
E koliko se u diplomatskim krugovima
dve zemlje priča o ekonomiji?
K. Asp: Ja ću verovatno na tome „potrošiti“ dosta vremena, jer je integracija Srbije
u eU važno pitanje. Taj će proces podići interesovanje švedskih kompanija za Srbiju,
jer će ona biti deo zajedničkog tržišta. U
tom smislu, pitanje pridruživanja indirektno ima veze sa većim stranim investicijama i već vidimo da raste interes švedskih
kompanija.
E U kojim sektorima i o kojoj sumi je
reč?
K. Asp: U energetskoj i oblasti zaštite životne sredine su mogućnosti za velike investicije, dok su telekomunikacije već tradicionalna oblast ulaganja švedskih kompanija. U narednih mesec dana ćemo imati
posete švedskih kompanija koje su zainteresovane da investiraju u velike projekte
u Srbiji. Srbija izvozi u Švedsku 26 miliona
evra i uvozi između 80 i 90 miliona evra
godišnje, što je dosta nisko. Veze između
naše dve zemlje su izuzetno dobre i bliske
i sad je tema kako da se taj odnos odrazi
kroz brojke o spoljnotrgovinskoj razmeni.
o tome sam razgovarao i sa predsednikom
Tadićem kad sam predao pisma akreditacije.
E Šta bi to Srbija mogla da ponudi na
švedskom tržištu?
K. Asp: Delove za mašine, voće, naročito
maline, komunikacionu opremu. o tome ću
razgovarati i u Stokholmu sa svojim srpskim kolegama, jer nije dobro ako samo
postoji švedski izvoz u Srbiju, bitno je da
postoji balans.
E Švedska je jedna od najjačih država
blagostanja i jedna od retkih sa suficitom
Pio fonda. Šta Srbija može da nauči dok
sprovodi svoju socijalnu reformu koja je
počela sa penzijama?
K. Asp: To se nije desilo preko noći, nego
je nastajalo još od kraja Drugog svetskog
rata. Socijalni sistem je tad nastajao na
poreskim osnovama, ali nije bila poenta
samo da se porez plaća, već i da oni koji ga
plaćaju imaju opipljive koristi od toga. U
to vreme je država pomogla kompanijama
da narastu, da počnu više da izvoze i rado
ćemo podeliti iskustvo sa Srbijom. U stvari,
već to radimo, već pomažemo u izgradnji
institucija naročito pravosuđa. Švedska je
četvrti najveći davalac pomoći Srbiji sa go-
11. novembar 2010
|
magazin specijalno izdanje
Švedske firme u Srbiji
Nacionalna obeležja Švedske
dišnje 12 do 30 miliona evra koji se koriste
za eU integracije, izgradnju institucija, zaštitu ljudskih i socijalnih prava.
E Mislite li da ta izgradnja institucija
mnogo sporo ide?
K. Asp: iskorenite korupciju i uvedite poreze koji su održivi i u koje ljudi veruju.
E Da li se porezi bolje ubiraju na poverenje ili na kaznu?
K. Asp: Poverenje se stiče i niko vas ne
može naterati da ga imate prema državi.
Na političarima i institucijama je da povrate poverenje građana, odnosno da izgrade sistem u koji će ljudi imati poverenja.
Naravno, ako izbegavate svoje obaveze
prema državi, ako utajite porez, idete u
zatvor, kazna mora da postoji. U idealnom
sistemu sankcije nisu potrebne, ali takav
sistem nigde u svetu ne postoji.
E kako su se ponašali krupni biznismeni
u Švedskoj za vreme krize? Jesu li pokušali da izbegnu visoke poreze, jesu li selili
biznis u poreske rajeve? Šta su zahtevali
od države?
K. Asp: Ne, nisu bežali, niti su sklanjali
novac u poreske rajeve. Smanjenje svih
troškova poslovanja im je bio način da
prežive. kao mala i izvozno orijentisana
ekonomija, vrlo smo osetljivi na spoljne
šokove, jer ako hoćete da izvozite morate
imati partnere koji će da kupe robu od vas.
kompanije su smanjivale obim proizvodnje, kao i druge troškove i sad kad izlaze
iz krize imaju efikasniju strukturu jer ih je
kriza primorala da to učine.
E Šta Srbija može da nauči od Švedske u
postkriznom periodu?
K. Asp: lekciju koju smo naučili pre
20 godina i koja nam je dosta pomogla
u ovoj potonjoj krizi, je da se ne možete izvući iz krize povećavajući dug, jer
istovremeno očekujete da će sve posle
krize biti u redu i da ćete moći da vratite zajam. To ne ide tako. Nakon krize,
potrebne su godine da se vratite na nivo
pre recesije. To pravilo važi i za kompanije, koje moraju pažljivo da vode računa o nivou svog duga. Ne znam strukturu
srpskih kompanija da bih im dao konkretan savet, ali one moraju imati poslovne
strategije za jedinstveno tržište i moraju
povećati izvoz na tržište eU.
Nakon kratkog rata protiv Norveške
1814, a u vezi sa stvaranjem unije, Švedska
više nije učestvovala u ratovima. od Prvog
svetskog rata Švedska sprovodi inostranu
politiku nesvrstanosti u vreme mira, odnosno neutralnosti u vreme rata, zasnivajući
svoju bezbednost na jakoj nacionalnoj odbrani. Švedska je ipakušlauLigunaroda
1920. godine a u Ujedinjene nacije 1946. godine. U okviru ovih organizacija Švedska je
učestvovala u brojnim mirovnim misijama.
ČlanicaEvropskeunije je postala 1995.
koaliciona vlada desnog centra identifikovala je ulogu Švedske u evropskoj uniji
kao pitanje od značaja za budućnost zemlje.
Švedska je u dva navrata predsedavala
Evropskom unijom: od 1. januara do 30.
juna 2001. godine i od 30. juna do 31. decembra 2009. godine. Tokom drugog perioda predsedavanja prioritet je dat ekonomiji,
nezaposlenosti i klimatskim pitanjima.
Izvor: sweden.se
ŠVeDSkA UkRATko
Ne postoji formalni kriterijum po kome jedna zemlja
mora da prizna drugu van Unije, jer danas imamo
pet zemalja koje nisu priznale kosovo i 22 koje to
jesu učinile. Međutim, nepodeljeno je mišljenje
u okviru eU da ne želimo da uvozimo nerešene
probleme
Nacionalna obeležja Švedske su plavo-žuta
zastava, dvagrba, trikrune i nacionalna
himna.
Najstariji zabeleženi prikaz plave zastave sa
žutim krstom datira iz 16. veka. Žuti krst
jeuvekbiosimbol na švedskim borbenim
barjacima i zastavama jer je švedski grb bio
plav sa zlatnim krstom. Tri krune su u upotrebi kao obeležje Švedske od 1336. godine,
kada je ovaj znak već dugo bio odomaćen
kao simbol za „tri mudra kralja“.
od 1916. godine u Švedskoj se proslavlja 6.
junkaoDanšvedskezastave. ovaj datum
je 1983. godine postao i švedski Nacionalni
dan, a potom i državni praznik od 2005. godine. ovaj datum je izabran iz dva razloga:
zbog izbora Gustava Vase za kralja Švedske
6. juna 1523. godine, što je postavilo temelje
Švedske kao nezavisne države; istog datuma
1809. godine Švedska je usvojila novi ustav
kojim su ustanovljena građanska prava i slobode.
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Čime se Švedska hvali
Društvo okrenuto budućnosti
Švedska se konstantno razvija,
upija nove uticaje i načine razmišljanja. od nauke do džinsa, od muzike do jednakosti,
Švedskajekošnicakreativnosti – čak i kada je u pitanju
životna sredina.
Švedska je multikulturalno
društvo. Gotovo petina populacije ima korene u drugim
zemljama. imigracija je Švedsku učinila otvorenijom, međunarodnom i multikulturalnom
uprkos izazovima poput segregacije.
VoDiČ ZA RAZUMeVANJe
Socijalna zaštita
Svi švedski građani imaju pravo
na osnovnu finansijsku sigurnost. ona počiva na sistemu
socijalne zaštite koji se finansira od poreza. To znači da
je država odgovorna za sve ili
za većinu troškova vezanih za
obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zaštitu dece i starih osoba
i penzije. Takođe postoje naknade za one koji su ostali bez
prihoda zbog bolesti, starosti,
nezaposlenosti, ili imaju dete
koje se razbolelo i kome je potrebna nega.
foto: Staffan Widstrand / Image Bank
koje plaća država, a ovi dani
moraju se iskoristiti dok dete ne
napuni osam godina.
Tokom 2009. godine muškarci su koristili više od 22 odsto
ukupnog roditeljskog odsustva.
Deca uzrasta od jedne do šest
godina imaju pravo na visoko
subvencionisanudečijunegu,
što i majci i ocu omogućava da
rade. Švedska je na prvom mestu od 24 zemlje oeBS-a, prema
studiji „Tranzicija dečije nege“
koju je 2008. godine uradila organizacija UNiceF.
okolnih mora. Poseban problem
je Baltičko more gde emisije
koje potiču od poljoprivrede
dovode do eutrofikacije.
Švedska je takođe članica komisije UN-a za održivi razvoj.
Primeri održivog urbanog života mogu se videti širom zemlje.
U Malmeu. 1.300 stanova izgrađenih u okviru Western Harbor projekta najbolji su primer
inovacija u oblasti upravljanja
Jednakost polova
otpadom, obnovljivih izvora
Najnoviji Globalni izveštaj o
energije i održivog transporta.
nejednakosti polova iz 2009.
Dizajneri su u ovaj projekat
godine svrstava Švedsku među
uključili i mere za promovisanje
najbolje zemlje na svetu kada
biodiverziteta. Grad Veksa u
je u pitanju jednakost. ovaj Zelena zemlja
izveštaj, urađen na inicijativu Švedska je odlučnadanared- južnoj Švedskoj neprestano poSvetskog ekonomskog foruma, noj generaciji preda u ruke sećuju stranci koji se zanimaju
meri jednakost u četiri oblasti: društvo u kome je većina za njegov pristup održivom raekonomiji, politici, obrazovanju ključnih ekoloških proble- zvoju, bioenergiji i šumarstvu.
i zdravstvu. o švedskoj deci se marešena. Najvažniji ekološki ekološka tehnologija preddobro brine. Roditelji imaju sporazumi su Helsinška kon- stavlja rastuću izvoznu indupravo na 480 dana roditelj- vencija i konvencije iz osla i striju, gde švedske kompanije
skog odsustva po detetu, Pariza, sklopljene u cilju zaštite proizvode sistemska rešenja u
oblastima kao što su upravljanje otpadom i obnovljivi izvori
energije.
Zelene činjenice
• Jedna trećina ukupne količine
energije koja se utroši u Švedskoj dolazi iz obnovljivih izvora.
• centralno grejanje čini oko
polovine celokupnog grejanja
koje se koristi u Švedskoj.
• Tokom 2008. godine 40 odsto Šveđana izjavilo je da
su u proteklih mesec dana
kupili neki artikal sa ekološkom oznakom, u poređenju
sa evropskim prosekom od 17
odsto.
• Devedeset šest odsto otpada
koji proizvedu domaćinstva se
reciklira, bilo u neki materijal
ili energiju.
• Prva švedska „energetska
kuća“, koja proizvodi više
|
magazin specijalno izdanje
Švedske firme u Srbiji
električne energije nego što
je troši, pri čemu višak odlazi
u nacionalnu mrežu, izgrađena je nadomak lunda na jugu
Švedske.
• Stokholmska konvencija, čiji
je cilj postepeno ukidanje proizvodnje i upotrebe dugotrajnih
organskih zagađivača, velikim
delom je bila švedska inicijativa.
Proizvedeno u
Švedskoj
foto: Lena Granefelt / Image Bank
Švedska je jedna od vodećih
zemalja u oblasti istraživanja
i pionir u biotehnologiji, medicinskim inovacijama, mikroelektronici, iT sektoru, telekomunikacijama i istraživanju
svemira.
Švedska ima jedan od najviših životnih standarda u svetu. ovo je tesno povezano sa
trgovinom, gde Švedska teži
poštenoj i otvorenoj međunarodnoj trgovini i investicijama.
Mnoge multinacionalne kompanije imaju sedište u Švedskoj, a
neke od njih su Volvo, AstraZeneca, ABB, ikea, ericsson, electrolux, H&M i Absolut. Vodeće
kompanije kao što su Skype i
Spotify takođe su osnovane u
Švedskoj.
Put ka zvezdama
esrange, evropski svemirski i
lansirni centar u laponiji na severu Švedske, sprovodi kontrolu satelita i svemirska i atmosferska istraživanja. Planira se
da svemirski turizam krene iz
laponije 2012. godine.
Bastion kulture
Šveđani su veliki obožavaoci muzike i švedska muzika i
dalje izaziva oduševljenje publike širom sveta. Abba je popularnija nego ikada zahvaljujući izvanrednom pozorišnom
mjuziklu i filmu Mamma Mia,
ali tu su i mnogi drugi umetnici vredni poštovanja, kao što
su Peter Bjorn i Džon, Robin
i lik li.
Izvor: sweden.se
VoDiČ ZA RAZUMeVANJe
11. novembar 2010
10
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Elza Kazemi, komesar za trgovinu u Swedish Trade Council:
Kako se pomaže švedskim kompanijama da uspostave ili prodube poslovne odnose u Srbiji
Maline najlakše putuju u Švedsku
Danas se u Švedsku iz Srbije najviše izvoze maline. Profilisanje proizvoda kao ekoloških ili
organskih, je taktika koju su primenile mnoge kompanije da privuku kupce u Švedskoj, pa bi to
mogao da bude i savet za srpske kompanije
S
rbija je u 2009. godini u
Švedsku izvezla robu u
26 miliona evra i uvezla
za 60-ak miliona više. Dosadašnji podaci o spoljnotrgovinskoj
razmeni dve zemlje u 2010. godini pokazuju blagi trend rasta.
„Za većinu švedskih kompanija
Srbija je tržište koje bi tek trebalo istražiti, pa je udeo šved-
skog izvoza u Srbiju u ukupnom izvozu ove zemlje veoma
mali. ipak kad se radi o spoljnoj
trgovini sa jugoistočnom evropom, Srbija se dobro kotira u
konkurenciji sa ostalim zemljama regiona“, kaže elza kazemi,
komesar za trgovinu u Swedish
trade council. Po njenom mišljenju, sa približavanjem Srbije
evropskoj uniji uzlaznom putanjom će ići i trgovina između
dve zemlje.
E Šta Srbija trenutno izvozi u
Švedsku, a koje proizvode najviše uvozi iz ove zemlje?
E. Kazemi: Trenutno, najveći
deo izvoza iz Srbije u Švedsku
čine maline, koje su tamo veoma cenjene. ostali proizvodi
koji se izvoze u značajnijoj meri
su gume, različite vrste mašina
i komponenti za mašine. Najvažniji proizvodi kad je uvoz iz
Švedske u pitanju su iz sektora telekomunikacione opreme,
industrijskih mašina, kamiona,
papira i hemijskih proizvoda.
E Poznajući srpsku industriju,
mislite li da postoje proizvodi
koji imaju potencijal da se nađu
na švedskom tržištu?
E. Kazemi: Proizvođači nameštaja, garderobe, predmeta od
metala i proizvođači iz iT sektora
bi mogli doći u obzir. Već postoji
mali izvoz iz Srbije u okviru ovih
sektora, ali verujem da ima više
potencijala. Srpski proizvođači
hrane će verovatno nastaviti da
pronalaze kupce u Švedskoj.
E U Švedskoj živi više od sto
hiljada Srba. Da li to srpske kompanije dovoljno iskorišćavaju?
E. Kazemi: Postoje mnoge veze
između dve zemlje na ličnom
i kulturnom nivou, koje često
prerastaju i u ekonomske odnose, odnosno u spoljnotrgovinsku razmenu. Mnogo Srba
koji žive u Švedskoj doprineli
su ovoj razmeni započinjući
svoje biznise i tu ima još mnogo potencijala. Približavanje eU
pomoći će srpskoj industriji, ali i
ubediti neke švedske kompanije
da je Srbija pouzdan trgovinski
partner za njih.
E Šta biste savetovali srpskim
kompanijama, na čemu da rade
da bi svoje proizvode učinili
atraktivnijim za švedske potrošače?
E. Kazemi: Švedska je tržište
na kom je bitan pre svega kva-
11. novembar 2010
|
magazin specijalno izdanje
litet, potom cena, ali se ne sme
zaboraviti ni ekološki aspekt
proizvoda. Profilisanje proizvoda kao ekoloških ili organskih,
je taktika koju su primenile
mnoge kompanije da privuku
kupce u Švedskoj, pa bi to mogao da bude i savet za srpske
kompanije. Mnoge kompanije
iz Srbije imaju dobre proizvode,
ali im nedostaje efikasan marketinški plan.
E Može li Švedska pomoći
srpskim kompanijama u promovisanju „zelenih tehnologija“?
E. Kazemi: Definitivno može.
Švedska je pionir u domenu zelenih tehnologija i ima mnogo
kompanija specijalizovanih u
tom sektoru. ona takođe može
omogućiti finansijsku podršku
srpskim kompanijama, tako što
će investirati u održiva rešenja,
postavljati pilot projekte i prenositi „know-how“.
E koliko švedskih kompanija
posluje u Srbiji? Postoji li neka
srpska kompanija koja posluje u
Švedskoj?
E. Kazemi: oko 20 švedskih
kompanija ima svoje predstavništvo u Srbiji. Ako se računaju
i kompanije koje su ovde prisutne preko distributera i dilera,
onda ih ima više od 60. Sa druge
strane, ima više malih firmi koje
su povezane sa Srbijom, a koje
posluju u Švedskoj.
E Postoji li trenutno interesovanje neke švedske kompanije
da dođe u Srbiju?
E. Kazemi: Švedska privredna
komora je u konstantnom dijalogu sa švedskim kompanijama
zainteresovanim za nastup na
srpskom tržištu. Pomažemo i
švedskim kompanijama koje
žele da uspostave ili prodube
poslovne odnose u Srbiji kroz
na primer ugovaranje sastanaka, sprovođenje analize tržišta,
organizovanje seminara. Mi smo
zapravo prvi prirodni korak za
švedske kompanije koje žele da
Švedske firme u Srbiji
se pojave na srpskom tržištu.
Trenutno smo u pregovorima sa
nekoliko kompanija koje su zainteresovane za veće investicije
i to u sektor energetike i životne
sredine.
E imaju li švedski investitori
primedbi na poslovanje na ovdašnjem tržištu. Na osnovu tih
primedbi, imate li neki savet u
kom smeru bi trebalo menjati
poslovni ambijent da bi se privuklo što više investitora?
E. Kazemi: Manje carinske
papirologije, ostale administrativne prepreke i birokratija
uopšte su aspekti na koje strani investitori imaju zamerke.
očekuju bolju komunikaciju sa
predstavnicima vlasti, oročavanje naplate potraživanja, ali i
kvalitetnije puteve i pruge. Sa
druge strane potrebno je raditi na promovisanju zemlje kao
atraktivne destinacije za investitore. Ali i dalje mislim da je
najefektivnija mera za privlače-
11
nje stranih investitora nastavak
približavanja eU, jer im to šalje
signal da Srbija postaje zemlja
koja može da im pruži sve garancije za velike poslovne poduhvate.
E kako Švedska privredna komora funkcioniše?
E. Kazemi: Pružamo profesionalnu pomoć kako bismo olakšali
švedskim kompanijama internacionalni rast i ekspanziju van
državnih granica. Naša pomoć
se ogleda u organizovanju sastanaka sa donosiocima odluka u
zemlji za koju je kompanija zainteresovana, lobiranju, analizama
tržišta, pronalaženju partnera,
regrutovanju radne snage, organizovanju sajmova, izložbi. To
što predstavljamo švedsku industriju otvara nam mnoga vrata
u svetu, na svim nivoima. imamo 70 kancelarija u 60 zemalja.
Brend „švedska“ je ono što daje
prednost našim kompanijama na
svetskom tržištu.
1
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Antonio Pasarela, regionalni direktor kompanije Ericsson:
Zašto težimo da i u Srbiji budemo glavni pokretač svih komunikacija
Budućnost je u mobilnom
Očekujemo da će u narednim godinama širom sveta biti umreženo više od 0 milijardi uređaja,
kao i da će se širiti mobilni širokopojasni pristup internetu. Pri tom će usluge i novi poslovni
modeli dobijati sve značajniju ulogu
„E
ricsson teži tome da
u Srbiji, kao i širom
sveta, bude glavni pokretač svih komunikacija.
Želimo da svakome omogućimo
da glasom, tekstom, slikama ili
video-snimcima deli svoje ideje,
kao i da pristupa informacijama
u bilo kom trenutku, sa bilo kog
mesta. Sve što radimo pokreću
inovacije i snažna orijentacija ka
korisnicima“, kaže u razgovoru
za ekonom:east Antonio Pasarela, regionalni direktor kompanije ericsson. on očekuje da
će u narednim godinama širom
sveta biti umreženo više od 50
milijardi uređaja, kao i da će se
nastaviti transformacija mreža
ka tome da sve više koriste iP
(internet protokol) tehnologija, kao i da će se širiti mobilni
širokopojasni pristup internetu.
Pri tom će, kaže, usluge i novi
poslovni modeli dobijati sve
značajniju ulogu.
E kako će privatizacija Telekoma uticati na poslovanje ericssona u Srbiji? kako će se inače
ta privatizacija odraziti na tržište telekomunikacija?
A. Pasarela: Za Telekom Srbija
već više decenija obezbeđujemo mrežnu opremu, podršku,
integraciju sistema, konsalting
i obuku. imamo veliko iskustvo
i izvanredne lokalne i globalne
timove sa temeljnim znanjem o
načinima na koje možemo podržati Telekom tokom privatizacije. Naš glavni cilj, generalno,
jeste da pomognemo operatorima u Srbiji da budu konkurentniji tako što će biti operativno
Kupac Telekoma će angažovati i negovati lokalne talente, a
pomoći će i nacionalnoj ekonomiji
efikasniji, razviti mreže koje će
zadovoljiti njihove trenutne i
buduće potrebe i povećati neto
prihod po pretplatniku.
Gledano sa aspekta evropskih
integracija Srbije, smatramo da
je svaka privatizacija važna zato
što donosi investicije i stvara
nove veze sa svetom. Važno je i
to što angažuje i neguje lokalne
talente, a pomaže i nacionalnoj
ekonomiji. To se posebno odnosi
na privatizaciju Telekoma, pošto
će privući veliku međunarodnu
kompaniju koja će raditi lokalno
i doneti pomenute prednosti.
E kakva su predviđanja za
srpsko tržište telekomunikacija
u narednih nekoliko godina?
A. Pasarela: Gledamo pozitivno na razvoj srpske ekonomije
u narednim godinama. To se posebno odnosi na oblast telekomunikacija. U ericssonu imamo
snažnu početnu poziciju za 2011.
zahvaljujući našem liderskom
položaju u oblasti tehnologije i
usluga koje pružamo i postojane
potražnje na najvećim tržištima.
Pored toga, zahvaljujući rentabilnijim troškovima poslovanja
i sve uspešnijim zajedničkim
kompanijama sa Sony-jem,
ostvarujemo sve bolji bilans.
političari kažu
E Domaći
kako je Srbija odlična lokacija
za ulaganje u istraživanje i razvoj (R&D). Šta mislite o tome,
konkretno o pokretanju takvih
aktivnosti slično onima kakve
imate u Mađarskoj?
A. Pasarela: Pojavljuju se prve
pozitivne vesti o efektima mera
koje, radi oporavka finansijskog
sistema i ekonomije u celini, primenjuju Narodna banka i Vlada
Srbije. Primetan je lagani oporavak ekonomskih aktivnosti
u Srbiji, a to se odražava i na
oblast telekomunikacija.
izuzetno smo ponosni na projekte koje zahvaljujući fondovima evropske unije realizujemo
u Srbiji. To se posebno odnosi
na oblast komunikacije između
mašina (M2M, machine to machine, komunikacija), gde imamo
zadovoljstvo da najboljim srpskim talentima pružamo šansu
da učestvuju u razvoju budućih
M2M aplikacija.
E Skoro je eiB odobrio 200
miliona evra za ulaganja u R&D
u Srbiji. Šta mislite, šta ima perspektivu u Srbiji, koji projekti,
kakav je kvalitet stručne radne
snage?
A. Pasarela: Proces integracije
Srbije u evropsku uniju zahtevaće ogromne investicije u infrastrukturu, pri čemu će telekomunikacije i M2M komunikacija
tu igrati značajnu ulogu.
izuzetno smo zadovoljni kvalitetom radne snage u Srbiji. Naši
zaposleni su uglavnom sa eTF-a,
institucije koja stvara veoma dobre talente.
11. novembar 2010
|
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
1
Petar Belokapić, direktor kompanije Medicon:
Ima još mnogo neiskorišćenog prostora za saradnju srpskih i švedskih kompanija
U Srbiji presudna cena, ne kvalitet
Lečenje visokokvalitetnim proizvodima donosi uštedu na duži rok u odnosu na cenu ukupnog
lečenja pacijenta. Pri tom, što je i najvažnije, omogućava kvalitetniji život pacijenata. Svest
o tome je jedna od velikih razlika Srbije u odnosu na evropske zemlje, i jedan od značajnih
ograničavajućih faktora
U
Srbiji ima oko 4.500
pacijenata
obolelih
od hronične bubrežne insuficijencije koji se leče u
55 dijaliznih centara. Polovinu
njih oprema srpska kompanija
Medicon koja već dve decenije
sarađuje sa švedskom firmom
Gambro. Generalni direktor Medicon-a Petar Belokapić u intervjuu za eMG kaže da posluju i
u oblasti dijaliznog programa intenzivne nege i da konkurencija
na srpskom tržištu nije velika.
„osim Medicon-a kao ekskluzivnog zastupnika Gambro-a, na
našem tržištu je zastupljen samo
još jedan veliki svetski proizvođač opreme i materijala u ovoj
oblasti“, kaže Belokapić.
on dodaje da je za poslovanje
na srpskom tržištu u ovoj oblasti
cena presudna, a ne kvalitet, što
smeta drugim velikim svetskim
proizvođačima ove medicinske
opreme koji su shvatili da je
kvalitet isplativiji na kraju.
„lečenje visokokvalitetnim proizvodima donosi uštedu na duži
rok u odnosu na cenu ukupnog
lečenja pacijenta. Pri tom, što je i
najvažnije, omogućava kvalitetniji život pacijenata. To je jedna
od velikih razlika u odnosu na
evropske zemlje, i jedan od značajnih ograničavajućih faktora“,
objašnjava Belokapić.
E koliko dugo sarađujete sa
švedskom kompanijom Gambro? kakva su iskustva? Šta
vam je ta saradnja donela?
Petar Belokapić: Medicon ima
uspešnu saradnju sa švedskom
kompanijom Gambro više od 20
Petar Belokapić: U bliskoj budućnosti očekujemo investiciju u
proizvodne pogone u vrednosti do 00 miliona evra
godina. Zajedno smo na ovom
tržištu uspeli da opstanemo,
iako smo saradnju uspostavili
u vreme kada je ovaj region bio
u veoma teškoj situacji, kada je
bilo gotovo nemoguće prevazići
sve probleme na koje smo nailazili u distribuciji medicinskog
materijala iz Švedske. ipak,
zahvaljujući dobroj saradnji u
uspostavljanju temeljnog poslovanja u oblasti u kojoj radimo,
ovo tržište je, i pored teške situacije svih ovih godina, snabdevano medicinskim materijalom
najnovije generacije i najboljeg
kvaliteta.
E ima li dodatnog prostora za
saradnju sa švedskim kompanijama?
P. Belokapić: ima mnogo neiskorišćenog prostora u saradnji
srpskih i švedskih kompanija,
za napredak u poslovanju u
oba pravca i prostor za povećanje učešća na tržištu. Trebalo
bi iskoristiti mogućnosti i iskustva koje švedska privreda nudi,
imajući u vidu i njihov veoma
prijateljski odnos prema srpskoj privredi. Sa druge strane,
srpska privreda je imala dugogodišnju značajnu ekonomsku
saradnju sa zemljama istočnog
regiona, koju sada možemo da
definišemo kroz sporazume o
slobodnoj trgovini koje Srbija
ima sa njima. To otvara prostor
za nove zajedničke investicije u
proizvodne pogone, kako bi se u
potpunosti iskoristili potencijali.
Jedna od stvari koje radimo u
cilju saradnje sa drugim kompanijama je i planirano uključenje
naše kompanije u Nordijsku poslovnu alijansu.
E kakva je prohodnost srpskih kompanija na to tržište u
sektoru medicinske opreme?
P. Belokapić: Za sada loša, ali
postoje dobre mogućnosti za
povezivanje u formiranju zajedničke proizvodnje, odnosno
partnerskog odnosa i učešća u
plasmanu proizvoda.
E koliki deo opreme koja stigne od vaših ino-partnera je namenjen tržištu Srbije, a za koji
deo je ovo tržište posrednik?
kakvi su dalji planovi?
P. Belokapić: Trenutno je sva
oprema namenjena našem tržištu, ali uveliko radimo na proširenju saradnje kompanija Gambro i Medicon, sa uključenjem
naše kompanije u proizvodne
procese ove švedske firme. Tada
će se otvoriti i mogućnost da jedan deo materijala iz proizvodne
kooperacije Gambro-Medicon,
bude plasiran i na ostala tržišta,
posebno u regionu. Što se tiče
daljih planova, u bliskoj budućnosti očekujemo investiciju u
proizvodne pogone u vrednosti
do 200 miliona evra, što bi obezbedilo zapošljavanje 500 do 600
radnika u tom projektu.
E koliki je godišnji promet
kompanije Medicon?
P. Belokapić: iako zauzimamo više od 50 odsto tržišta
ove medicinske opreme u Srbiji, trenutno učestvujemo sa
20 odsto potrošnog dijaliznog
materijala na tržištu. Naš plan
je, imajući u vidu činjenicu da
imamo preko 500 dijaliznih
mašina, da to učešće na tržištu
bude znatno veće.
1
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Đorđe Vučinić, direktor Securitas-a u Srbiji:
Kako promeniti svest javnosti o poslovima obezbeđenja
Obrazom do posla
Bitno je da radnik obezbeđenja ima i poštuje osnovne ljudske vrednosti, da bude pošten i
spreman da pomogne
K
ompanija Securitas je lider među
onima koje se bave pružanjem
usluga obezbeđenja u evropi i SAD.
Nakon tri godine poslovanja u Srbiji, direktor Đorđe Vučinić kaže kako je „veliko zadovoljstvo videti skoro 3.000 radnika u uniformi vaše firme“. „Mi ne delimo zaposlene
u kompaniji Securitas po osnovu prošlosti,
već po znanju i sposobnosti koje pokazuju
na trenutnim poslovima, po stepenu angažovanja i zalaganja“, ističe on.
Usluge koje kompanija pruža su fizičko
obezbeđenje i zaštita objekata, mobilno
obezbeđenje, transport novca i vrednosti,
tehnički sistemi zaštite, satelitski monitoring lica, vozila i voznih parkova. od prošle
godine se u njenom sastavu nalazi i preduzeće Gordon iz Beograda, a u toku su i
pripreme za naredne akvizicije, pošto firma
beleži intenzivan rast. „cilj je da postanemo bolji, veći i jači i da kroz rad zaposlenih
u svim segmentima obezbeđenja delujemo
na promenu svesti javnosti o ovom poslu“,
kaže naš sagovornik.
E Srbija je jedina država u regionu koja
još nema zakon kojim se reguliše oblast privatne bezbednosti. kakve vam probleme to
čini u svakodnevnom radu?
Đorđe Vučinić: Nadamo se da će taj zakon uskoro biti usvojen s obzirom na to
da je u procesu javne rasprave. U međuvremenu svi naši radnici dužni su da striktno poštuju i primenjuju krivični zakonik,
Zakon o krivičnom postupku, Zakon o
oružju i municiji, dok naša kompanija
u potpunosti poštuje Zakon o radu, kao
i ostale zakonske i podzakonske akte. U
praksi, kompanije koje se ozbiljno bave
poslovima privatne bezbednosti suočene
su sa brojnim poteškoćama i problemima
koji proističu upravo iz nedostatka specifične zakonske regulative.
ono što bi usvajanje Zakona o privatnoj bezbednosti promenilo, jeste da bi se uspostavili
jasni kriterijumi za prijem ljudi na poslove
Usvajanjem Zakona o privatnoj
bezbednosti uspostavili bi se jasni
kriterijumi za zapošljavanje ljudi
Svi naši radnici dužni
su da striktno poštuju
i primenjuju krivični
zakonik, Zakon o
krivičnom postupku,
Zakon o oružju i
municiji, dok kompanija
u potpunosti poštuje
Zakon o radu, kao
i ostale zakonske i
podzakonske akte
u okviru privatne bezbednosti, postojali bi
utvrđeni mehanizmi kontrole rada, kako nad
celokupnom kategorijom zaposlenih, tako i
nad firmama koje pružaju usluge bezbednosti i zaštite. Svi zaposleni bi morali da imaju
odgovarajuću licencu, što bi svima olakšalo
posao - u smislu pronalaženja, obučavanja i
proveravanja kandidata koji se prijavljuju na
konkurs. Privatna bezbednost u Srbiji bi se
na ovaj način podigla na jedan značajno viši
nivo.
E ko vas najčešće unajmljuje i za koje poslove?
Đ. Vučinić: Više nema razlike, ljudi polako
uviđaju potrebu za angažovanjem specijalizovane kompanije koja se bavi pružanjem
ovih vrsta usluga. korisnici su i domaće i
strane kompanije, i državni i privatni sektor, a sve češće nas pozivaju i fizička lica
koja žele da obezbede kuće, stanove, da sačuvaju svoje automobile.
E koliko je jasna i otvorena pravna procedura, možete li da učestvujete na javnim nabavkama i da dobijate poslove za državu?
Đ. Vučinić: Svakako, konkurišemo na svim
javnim nabavkama za usluge obezbeđenja. Posao dobija onaj ko ima najpovoljniju
ponudu, što zapravo znači da je cena ispod
svakog prihvatljivog kriterijuma isplativosti. Ako uzmemo za primer izvršioca fizičkog
obezbeđenja i u cenu po radnom satu ukalkulišemo obuke zaposlenog, radne uniforme,
dodatna tehnička sredstva, prevoz, zatim
zakonske obaveze po radnom osnovu i drugo, dolazi se do zaključka da niska cena ni u
kom slučaju nije garant kvaliteta, a često je
i siguran pokazatelj da se zakonske obaveze
prema državi ne izmiruju.
E U javnosti su česte predrasude o ovom
poslu, koliko je sama industrija fizičko-tehničkog obezbeđenja kriva za to i kako se Securitas bori sa predrasudama?
Đ. Vučinić: Bitno je da radnik obezbeđenja
ima i poštuje osnovne ljudske vrednosti, da
bude pošten i spreman da pomogne. S druge strane, mi kao davalac usluga, dužni smo
da kroz sistem obuke izgradimo upravo takvog, prepoznatljivog radnika službe obezbeđenja i na taj način polako eliminišemo
određene predrasude.
11. novembar 2010
|
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
1
Aleksandar Kunovac, generalni direktor kompanije Unimet:
Kako eksploatisati međusobne prednosti
Uvek - najkonkurentniji
U Švedskoj postoji razrađena infrastruktura tržišta, materijalnih dobara kao i savremenog
intelekta raznih specijalista. Srbija i zemlje u regionu imaju velikog potencijala zbog
značajnog fonda slobodne radne snage
K
ompanija Unimet iz
kaća koja se bavi mašinskom obradom na
cNc mašinama, izradom pozicija od lima, sklapanjem i testiranjem različitih uređaja već 30
godina ima partnera u švedskoj
firmi Brovex. To joj je omogućilo sigurne kupce za čak 70 odsto
proizvoda, koliko isporučuje partneru. ostatak proizvodnje izvozi u italiju, Nemačku, Francusku,
englesku i Švajcarsku. Prema rečima generalnog direktora Aleksandra kunovca prodaja u Srbiji
je zanemarljiva, oko jedan odsto
godišnje proizvodnje.
”Razlog je što je industrija velikim
delom stala u razvoju i potražnja
za proizvodima Unimet-a koji bi
mogli da zadovolje potrebe jedne industrije trenutno ne postoji
u Srbiji ili je zanemarljivo mala”,
kaže kunovac. on za eMG govori o saradnji sa švedskim partnerom, potencijalima stranih tržišta
za srpske kompanije i prednostima koje ona donose.
E kompanija Unimet oko 70
odsto svojih proizvoda isporučuje poslovnom partneru iz Švedske, kompaniji Brovex. kakvi
su potencijali saradnje srpskih
kompanija sa švedskim? kakva
su vaša iskustva?
Aleksandar Kunovac: Platforma mogućnosti poslovanja između jedne švedske i jedne srpske
firme se mora zasnivati na saradnji u eksploatisanju prednosti
jedne i druge zemlje. U Švedskoj
ili u bilo kojoj zapadnoj, takozvanoj zreloj ekonomiji, postoji
razrađena infrastruktura tržišta,
materijalnih dobara kao i savre-
Aleksandar Kunovac: Zapad je vešt u saradnji sa zemljama u
tranziciji
menog intelekta raznih specijalista. Srbija i zemlje u regionu
imaju velikog potencijala zbog
velikog fonda slobodne radne
snage budući da je nezaposlenost visoka kao i zbog niske cene
radne snage. To samo po sebi
znači da će svi potprocesi koji su
obuhvaćeni jednom industrijom
biti jeftiniji u odnosu na zapadno tržište. Potencijal je upravo
u tome sto Zapad traži određene
proizvode po svojim specifikacijama, dok Srbija to može da pruži
na ekonomski pogodan način. U
Srbiji su industrijski dobavljači
uglavnom male privatne radionice koje vode bivši majstori iz
državnih kompanija ili društvene
firme, i razlika u tehničkom nivou može ponekad da bude veća
i od 30 godina. Često te firme
nemaju odgovarajuću opremu
ili im nedostaju dokumentovane
procedure za kontrolu i statističko praćenje kvaliteta. Zapadne
firme im moraju pomoći u ulaganjima u novu opremu kao i u
obuku kadrova da mogu da savladaju specifikacije proizvoda
za zapadno tržište. Na taj način
srpske firme uče od Zapada i on
uči od Srbije, i na taj način se
može doći do željenog rezultata.
on je često vrlo jednostavan, u
obliku kvalitetnog proizvoda za
zapadno tržište za nisku, konkurentnu cenu. Često su firmama sa
zapada dostupni jeftini krediti, i
ti se krediti koriste u ulaganju u
Srbiju.
E Posredstvom Brovex-a, Unimetu se otvorilo i tržište SAD i
evrope. koliki je godišnji promet
i profit Unimeta? ima li potencijala za širenje i na koja tržišta?
A. Kunovac: Brovex i Unimet
u kontinuitetu rade na osvajanju
novih tržišta. Postoji više velikana na svetskoj industrijskoj sceni koji žele da pokrenu saradnju
sa kompanijama iz Srbije, i vide
upravo potencijal u saradnji poput Brovex-a i Unimet-a. Zahvaljujući toj saradnji već sad direktno ili indirektno plasiramo svoje
proizvode na sva svetska tržišta.
krajnji kupci su često petrohemijske industrije, farmaceutske
industrije i industrije elektronike.
E Da li su Vas kontaktirali i
drugi potencijalni partneri iz
Švedske? kako da kompanije u
Srbiji ostvare takve kontakte,
privuku investicije ili otvore tržišta za izvoz?
A. Kunovac: Postoje forumi za
ulaganja i saradnju sa Srbijom. U
početku sam i sam bio rezervisan
prema toj ideji ali se ispostavilo
da nisam bio u pravu. Nekoliko
firmi sa Zapada nas je zvalo i pokrenuli smo nove saradnje kroz
te forume. Verujem da ima još
srpskih firmi koje su na ovaj način došle u kontakt sa inostranstvom.
E koji su najveći problem u
takvim partnerstvima? kakva
uputstva i savete imate za njih?
A. Kunovac: komunikacija je
veliki problem pre svega zbog
slabog poznavanja engleskog
jezika u Srbiji kao i problema u
vezi sa državnim institucijama.
Zapad je već vešt u saradnji sa
zemljama u tranziciji dok ljudi
u Srbiji moraju da nauče da se
prilagode zahtevima sa Zapada,
pošto njihove proizvode treba da izvoze. Moj savet je da
firme koje posluju u Srbiji treba da šalju svoje saradnike na
kurseve i poslovna putovanja
u svet, da vide ljude sa kojima
rade, krajnju primenu proizvoda
koje proizvode i da nauče nešto
novo. Firme sa Zapada treba da
daju ono što najbolje znaju srpskoj firmi.
1
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Lars Carlstrom, predsednik Upravnog odbora Seacove Energy Group:
Solarne fabrike će diktirati standarde u regionu
Pokažite da ste tu, da biste ostali
Obnovljivi izvori energije su veoma važan korak u približavanju EU kojim Srbija može da pokaže
da nije spremna samo da prihvata standarde već je spremna i da ih postavlja
Lars Carlstrom: Verujem da će mnoge strane kompanije otkriti
mogućnosti koje Srbija pruža.
S
eacove energy Group radi
kao deo sektora čiste tehnologije, koja se smatra jednom
od najvažnijih industrija u budućnosti. Takođe, udružena je
i sa vodećim svetskim proizvođačima tankih solarnih ploča
kako bi solarne elektrane širom
sveta snabdevala već gotovim
rešenjima. Sedište kompanije
je u Stokholmu. U 2010. Seacove energy Group je nastavio
ekspanziju ka novim tržištima
preko predstavništava u Srbiji,
Turskoj i Hong kongu. U Srbiji
se ozbiljniji aranžman očekuje
na jugu, u Vranju. Prvo pitanje
za larsa carlstroma, ticalo se tih
pregovora sa Gradom Vranje o
saradnji u oblasti energetike,
odnosno da li on iz tog iskustva
smatra da je Srbija zemlja otvorena za strane investiture i koji
su najveći problemi poslovanja
na srpskom tržištu?
Lars Carlstrom: impresivan je
prijateljski prijem na koji smo
naišli u Vranju. Profesionalnost
ljudi iz lokalne uprave zaista je
bila od pomoći u donošenju od-
luka o poslovanju u Srbiji. Verujem da će mnoge strane kompanije otkriti mogućnosti koje
Srbija pruža.
E Planirate li još projekata u
Srbiji?
L.Carlstrom: Uskoro očekujem
dogovor u vezi sa solarnim fabrikama u regionu koje će diktirati
standarde u ovoj oblasti.
E koji je Vaš savet drugim
švedskim kompanijama koje razmišljaju o poslovanju u Srbiji?
L. Carlstrom: Treba vremena
za pronalazak pravog patnera za
poslovanje, ali pokažite da ste
ozbiljni i spremni da preuzmete
odgovornost. Da ste tu, da biste
ostali.
E koliko je za Srbiju važno
razvijanje sektora obnovljivih
izvora energije iz ugla njenih napora Srbije da se priključi eU?
L. Carlstrom: To je veoma važan korak u približavanju eU
kojim Srbija može da pokaže da
nije spremna samo da prihvata
standarde već je spremna i da ih
postavlja. To bi Srbiji dalo prednost kao zemlji koja se odgovorno ponaša prema okruženju.
Solarna energija
Seacove Energy Group
se udružila sa vodećim
svetskim proizvođačima
tankih solarnih ploča kako
bi solarne elektrane širom
sveta snabdevala već
gotovim rešenjima.
Solarna energija je
najčistiji i najdostupniji
obnovljivi izvor energije.
Današnja tehnologija
omogućila nam je da ovu
energiju iskoristimo na
nekoliko načina dajući
tako javnosti i privrednim
subjektima fleksibilne
načine za eksploataciju
kako sunčeve toplote tako
i svetlosti.
Solarna energija se
može proizvoditi na
distributivnoj osnovi, što
zovemo distribuiranom
proizvodnjom, sa
opremom postavljenom
na krovovima ili na
sklopovima montiranim
na tlu u blizini mesta na
kojima se ova energija
koristi. Veliki solarni
energetski sistemi mogu
da proizvode energiju i u
centralnoj elektrani.
Energija proizvedena čistom tehnologijom
Seacove Energy Group radi kao deo sektora čiste tehnologije,
koja se smatra jednom od najvažnijih industrija u budućnosti.
OEBS procenjuje da svetsko tržište ekološke tehnologije danas
vredi oko 644 milijardi evra. Kako bismo mogli da odgovorimo
na izazove energetske bezbednosti i klimatskih promena, kao
i na rastuće energetske potrebe sveta u razvoju, neophodna je
globalna revolucija energetske tehnologije. Međunarodna agencija
za energetiku (IEA) sa sedištem u Parizu ističe da će svet do 2050.
godine morati da uloži 36 triliona evra kako bi 50 odsto električne
energije moglo da se proizvodi iz obnovljivih izvora. U to spada i
unapređenje energetske efikasnosti.
Kako bismo postigli cilj da se 50 odsto električne energije dobija
iz obnovljivih izvora potrebna je industrijska investicija. Ovaj
pristup podrazumeva godišnju izgradnju ili puštanje u rad više od
30 nuklearnih reaktora, 35 elektrana na ugalj sa tehnologijom za
zadržavanje ugljenika, 200 elektrana na biomasu, skoro 16.000
vetroturbina, 45 geotermalnih elektrana, 325 miliona solarnih ploča i
55 solarnih termalnih postrojenja.
Unapređenja energetske efikasnosti u razvijenim zemljama moraju
se nastaviti današnjim tempom od skoro dva odsto godišnje, što je
gotovo dva puta više nego devedesetih godina.
IEA ističe da je 2008. svet uložio oko 87 milijardi evra u proizvodnju
energije iz vetra, sunca i drugih obnovljivih izvora. Nivo investicija
ostao je relativno stabilan tokom 2009, uprkos zabeleženom padu.
11. novembar 2010
|
magazin specijalno izdanje
Seacove Energy Group
Seacove je međunarodna razvojna grupa usmerena na projekte ekološke i tehničke infrastrukture
povezane sa obnovljivom energijom i industrijom
telekomunikacija. Kombinovanjem ekoloških inovacija sa kreativnim upravljanjem i dokazanim industrijskim vođstvom, Seacove nastoji da ostane
na čelu poslovanja u oblasti čistih tehnologija i
telekomunikacija. Mi smo preduzetnička, tržišno i
procesno orijentisana organizacija koja razmišlja i
deluje globalno.
Izradom jedinstvenih i inovativnih rešenja za naše
klijente i neprekidnim nastojanjem da budemo bolji od svojih rivala, kroz stvaranje predvidivih prihoda za naše akcionare i obezbeđivanje dinamičnog
okruženja za naše zaposlene, utiremo svoj put ka
socijalnoj, ekološkoj i ekonomskoj održivosti.
Seacove čine kreativni projektni timovi motivisanih profesionalaca sa izuzetnim znanjem u svojim
stručnim oblastima.
Seacove radi u tesnom partnerstvu sa vodećim industrijskim preduzećima širom sveta. Kompetentnost i iskustvo pomažu da se izborimo sa najvećim
izazovima. Seacove je specijalizovan za projekte
infrastrukturnog razvoja od „ideje do realizacije“
u oblasti inovacija vezanih za obnovljivu energiju i
telekomunikacije. Naporno radimo uz političko lobiranje i povezivanje kako bismo razvili jedinstvene
poslovne modele i šanse za industrijske i infrastrukturne projekte.
Seacove se prevashodno bavi razvojnim projektima u sledećim poslovnim oblastima:
• razvoj industrijske infrastrukture
• tehnološka rešenja za pretvaranje otpada u energiju i biomasu
• od prirodnog gasa do energetskih rešenja
• postrojenja za proizvodnju solarne energije
• sistemi za prečišćavanje izduvnih gasova
• rešenja za telekomunikacionu infrastrukturu
• instalacije velikog obima i roll-out menadžment
Švedske firme u Srbiji
1
1
Švedske firme u Srbiji
magazin specijalno izdanje
|
11. novembar 2010
Nikola Baroli, generalni direktor Oriflame Srbija:
Mogućnost za poslovanje bez ulaganja
Rast u doba krize
U vreme svetske ekonomske krize, promet kompanije Oriflame na globalnom, ali i na nivou
Srbije je porastao. Ključ uspeha je u kvalitetnim proizvodima i davanju mogućnosti ženama da
prodajući Oriflame proizvode započnu samostalno poslovanje bez ulaganja
N. Baroli: Na prvom mestu smo već dve godine
V
iše od 40 hiljada konsultanata, uglavnom žena
„krstare“ po Srbiji nudeći kozmetiku švedske kompanije
oriflame. osim proizvoda, predstavljaju i poslovnu priliku da se
bez ulaganja počne samostalno
poslovanje. ova mogućnost da
se ostvari prihod prodajom kozmetičkih proizvoda, jedan je od
razloga što je ova kompanija u
vreme svetske ekonomske krize
dok se veliki broj firmi borio sa likvidnošću, ostvarila globalni rast.
Po rečima Nikole Barolija, generalnog direktora švedske kompanije u Srbiji, i na lokalnom tržištu
ostvaren je rast od šest odsto.
E kako objašnjavate rast prodaje u vreme kad se svi bore za
likvidnost?
N. Baroli: oriflame ima veliki
broj konsultanata koji rade podjednako naporno i uspešno i u
vreme krize i u vreme kada sve
teče mnogo lakše i lepše. Mi verujemo u svoje proizvode i ljude
i znamo kako da zainteresujemo
potencijalne i stalne kupce. Dovoljno je da neko isproba nešto
iz bogate oriflame ponude i da
ostane sa nama.
E koliko je ova firma uložila u
poslovanje u Srbiji?
N. Baroli: oriflame je zvanično
prisutan na tržištu Srbije od maja
2001. godine, i od tada stalno ulažemo u razvoj našeg poslovanja.
Poseban fokus se stavlja na kontinuirano stručno usavršavanje
zaposlenih, a naročito naših konsultanata koji prolaze kroz čitav
niz in-house treninga i obuka
kako bi što uspešnije predstavljali oriflame.
E Da li ste usled krize menjali
cene proizvoda? Da li se one formiraju u Švedskoj, da li su iste za
svako tržište ili se prilagođavaju
svakom tržištu na kom kompanija posluje?
N. Baroli: cene se formiraju u
skladu sa nabavnom cenom, carinom i svim ostalim troškovima
koji prate uvoz, kao i maržom
koja treba da bude dostignuta.
oriflame uvek ima popuste u katalozima, na primer svi novi proizvodi imaju cenu sa popustom.
Vrlo često organizujemo i specijalne akcije sa velikim popustima,
nezavisno od toga da li je kriza ili
ne. Zbog specifičnog načina prodaje (direktna prodaja), možemo
da ponudimo niže cene za veći
kvalitet, jer se sredstva ne troše
na lance prodavnica i distribuciju
koje podrazumevaju tradicionalni načini trgovine.
E Veliki broj kompanija ima
posebne linije proizvoda za istočnoevropsko tržište, da li je to slučaj i u oriflame-u?
N. Baroli: oriflame ima pet
sopstvenih fabrika u svetu i
veliki broj kooperanata koji po
najvišim standardima proizvode
podjednako za sva tržišta, tako
da u oriflame-u nema razdvajanja na zapadna, istočna ili neka
treća tržišta.
E Da li je on-line prodaja zaživela u Srbiji? koji procenat prodaje ide preko interneta, a koji
kataloški?
N. Baroli: online prodaja je
odavno zaživela u Srbiji i sada je
procenat konsultanata koji na taj
način poručuju robu oko 80 odsto. U početku je trebalo obučiti
ljude da se naviknu, ali kada su
uvideli prednosti koje internet
donosi, vrlo brzo su se prilagodili.
E ima li oriflame još nekih
planova, postavljenih ciljeva u
Srbiji?
N. Baroli: Pre dve godine ostvarili smo jedan veliki cilj, a to je da
smo postali kozmetička kompanija direktne prodaje broj 1 u Srbiji.
Na prvom mestu smo već dve
godine i potrudićemo se da tako
i ostane. cilj koji je uvek zacrtan
je da se broj naših konsultanata
stalno povećava, na čemu stalno
radimo i dosta ulažemo.
E Da li postoje neke specifičnosti u radu švedskih kompanija
koje biste kao savet preneli menadžerima domaćih firmi?
N. Baroli: Zaposleni u oriflame-u su uspešni i profesionalni jer se usuđujemo da razmišljamo i radimo na način koji
nije konvencionalan, stalno
pronalazimo nove i uzbudljive
metode da radimo stvari u kojima smo dobri: da proizvodimo
kozmetiku vrhunskog kvaliteta
i da razvijamo koncept direktne prodaje. i što je još važnije,
svakodnevno se suočavamo sa
izazovima ostajući verni našim
osnovnim vrednostima: „zajedništvu, duhu i strasti“.
11. novembar 2010
|
magazin specijalno izdanje
Švedske firme u Srbiji
1
ICEHOTEL na reci Torni
Spavanje u bajci
I
CEHOTEL-i uopšte ne nalikuju jedan drugom. U
selu Jukasjarvi svake godine se sagradi novi ledeni hotel uz pomoć umetnika iz celog
sveta. Posetioci najčešće jednu
noć provedu u hladnoj sobi, a
nakon toga nekoliko noći spavaju u “toplom” delu hotela, da
bi tokom dana učestvovali u
ponuđenim aktivnostima.
Zimska sezona traje do aprila
kada se led polako topi, a voda
sliva nazad u reku Torne. Ali
ICEHOTEL organizuje turističke aktivnosti i tokom leta, kada
su gosti smešteni u “običnom”
hotelu, bungalovima ili hostelima. Turisti leti mogu učestvovati u brojnim aktivnostima na
podnevnom suncu kada ono ne
zalazi tokom 100 noći.
Prvi ICEHOTEL sagradio je pre
20 godina ingve Bergkvist. inspirisan japanskim skulptorima
on je napravio iglo pored reke
Torne. ova građevina površine
60 kvadratnih metara privukla
je veliki broj ljudi u ovo selo, a
tehnika je dodatno usavršena
naredne godine kada je sagrađen iglo površine 250 kvadrata. Napravljen je bar i počela
je projekcija filmova kako bi
se turisti tu zadržali. Jednoga
dana nekoliko gostiju izrazilo
je želju da prenoće u toj spektakularnoj građevini. Rečeno
– učinjeno. Gosti su spavali u
vrećama za spavanje na irva-
sovoj koži na pet stepeni ispod
nule. Tako je rođen ICEHOTEL.
ICEHOTEL danas ima površinu
od 6.000 kvadratnih metara, a
gradi se od 30.000 tona “snisa”, mešavine snega i leda koja
konstrukciju čini jačom, i hiljadu tona leda iz reke Torne.
ove godine hotel će imati 60
raznih soba, ledenu crkvu i
Pelarsalen, posebnu recepciju,
kao i ABSOLUT ICEBAR JUKKASJÄRVI, gde se piće služi
na ledu umesto sa ledom, jer su
čaše napravljene od leda.
Svake godine između 150 i 200
umetnika, dizajnera i skulptora prijavljuje se ICEHOTEL-u
kako bi učestvovali u kreiranju
jednog od takozvanih umetnič-
kih apartmana. Umetnička i dizajnerska grupa ledenog hotela
potom bira najbolje i najinovativnije predloge. ove godine će
u izgradnji hotela učestvovati
četrdesetak umetnika iz Švedske, Japana, italije, SAD, Bugarske, Rusije i engleske.
Noć u ICEHOTEL-u košta oko
1.400 švedskih kruna, ili oko
150 evra po sobi. Svaka soba
je jedinstvena jer se arhitektura hotela menja svake godine.
ICEHOTEL predstavlja umetničko delo, a sve njegove sobe
zaštićene su švedskim zakonom o autorskim pravima. To
ICEHOTEL čini unikatnim i odvaja ga od kopija koje su počele
da se pojavljuju širom sveta.
foto: Peter Grant / Image Bank
ATRAkciJA NAD ATRAkciJAMA
ICEHOTEL je prvi i najveći hotel na svetu sagrađen isključivo od snega i leda, a nalazi
se u malom selu Jukasjarvi na krajnjem severu Švedske. Svake godine ovaj hotel poseti
između 0 i 0 hiljada turista iz celog sveta koji žele da vide jedan od najspektakularnijih
umetničkih projekata izrađen od leda i snega i učestvuju u aktivnostima kao što su
vožnja saonicama koje vuku psi, northern lights (polarna svetlost) safari ture skuterima ili
autobusom, pravljenje skulptura od leda ili izleti sa Laponcima i njihovim irvasima
Download

S dobrim namerama do dobrih partnera