www.gradjevinarstvo.rs
broj 15 • godina IV
www.build.rs
Tema broja
Automatizacija i sistemi
centralnog upravljanja
u zgradarstvu
softveri u
građevinarstvu
Računarski oblak
BIM
green build
Održivi razvoj
doslovce
Urbana
agrokultura
fokus
Obrazovanje i uloga
arhitektonske profesije
Arhitektura
Tema broja
i centralno
Sistemi upravljanja
i automatizacija
u zgradarstvu
upravljanje u
zgradarstvu
26
41
Sadržaj
info www.gradjevinarstvo.rs
softver Prednost računarskog oblaka
za arhitektonske projekte
BIM – projektovanje po standardima
savremenog građevinarstva
promo Sendvič paneli (KINGSPAN)
Firestone UltraPly™ TPO membrana
za zelene krovove (ALTO MATERIJALI)
tema broja Sistemi upravljanja i automatizacija
u zgradarstvu
Pametne kuće i upravljanje
inteligentnim zgradama (ABB)
Jubilej SAUTER-a
Pre 100 godina. Za 100 godina.
Kalzip BIPV solarni krovovi
(ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI)
SecuriFire i IPS VideoManager
(SECURITON)
Automatski sigurnosni sistemi
SG 2001 (MODRIČ)
Prvi KNX trening centar u Srbiji
(VUEKO)
Kontrola prirodne ventilacije
u zgradama (REYNAERS)
CCTV sistemi
(PROCAR SECURITY)
Arhitektura i centralno upravljanje
u zgradarstvu
Mitsubishi Electric klimatizacija
(KLIMA M)
ALP Sistem i Thermoscreens
(KLIMA M)
Flagon TPO krovna membrana
(POLYKEM SR)
8 arhitektura Obrazovanje i uloga arhitektonske
profesije danas
Koja vrsta obrazovanja garantuje
18
ostanak u poslu?
Samouklapajući krovni
promo
20
i fasadni profil Piano (INM)
22
MAŠINOPROJEKT KOPRING
Prilagodljiva podnožja BUZON
24
(MARAMO)
Fluidtherm PP-R program (PEŠTAN)
26
Novi Armaflex DuoSolar
(ARMACELL AG)
31
Izolacijom do manjih troškova grejanja
i hlađenja (ROCKWOOL)
32
Proizvodnja građevinskog materijala
(MARKO TODOROVIĆ MATOX)
34
Demag električne lančane dizalice
(TECON SISTEM)
35
CONVERGENT GROUP SA i Pentra-Sil®
(Patentirani) Nano-Litijum (NL)
36
Super Spacer® energetski efikasni
prozori (TINIS COMPANY)
Projektovanje, izrada i montaža čeličnih
37
konstrukcija i opreme (MIKOM)
Tensar geomreže na aerodromskim
pistama (LIPEX)
MIKOTERM – 15 godina uspešnog
40
poslovanja
41 green build Održivi razvoj doslovce
Urbana agrokultura
42
Bogota – nekad i sad
38
43
44
Najbolji sistemi javnog prevoza u svetu
promo Privremene ograde (SIGMA PROMET)
narudžbenica
46
Održivi
razvoj
doslovce
50
52
53
71
54
55
56
58
59
60
62
65
66
68
Najbolji
sistemi
javnog prevoza
u svetu
70
71
72
74
76
78
82
76
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.BUILD.rs
softveri u
građevinarstvu
i arhitekturi
18
Prednost računarskog
oblaka za arhitektonske
projekte
20 BIM
Bogota
nekad i sad
72
74
Urbana
agrokultura
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA
Aduro Quadrum
www.hausbau.rs
64
Piramida
Alto građevinski materijali
www.altoscm.eu
25
Portal Gradjevinarstvo.rs
Reynaers Aluminium
Rollplast
Rolomatik
Sauter Building Control Serbia
Spark Systems
Tehnicom
Termodom
Trimo Inženjering
Virmak inženjering
Wienerberger Bačka
Würth
Almaks
Aluplast BGD
Antel Telekomunikacije
Azma
Botomex
Build magazin
Dema
Doka SERB
Elektro kojot
Esal
Gas net inženjering
Gates
IMI International
Job Fair
Kingspan
Kumal
Layher
Legi SGS
Metal-Cinkara
Murexin
Nikolić viljuškari
Perin
www.almaks.rs
30
www.aluplast.eu
15
www.antel.rs
29
www.azma.rs
18
www.botomex.rs
8
www.build.rs
83
www.dema.rs
14
www.doka.com/rs
3
www.elektrokojot.com
27
www.esal.si
63
[email protected]
28
www.gates.co.rs
20
www.imi-internationalcee.com
26
www.piramidasm.rs
51
www.gradjevinarstvo.rs
81/84
www.reynaers.com
39
www.rollplast.com
69
www.rolomatik.com
67
www.sauter.co.rs
33
www.sparksystems.rs
41
www.tehnicom-serbia.com
12
www.termodom.rs
19
www.trimo.rs
16
www.virmak.com
10
www.wienerberger.rs
61
www.wurth.rs
57
RUBRIKA OGLASI
www.jobfair.rs
17
Cementni proizvodi
www.cementni.co.rs
www.kingspan.rs
23
Frigoremont
[email protected]
79
www.kumal.hr
45
Građevinar
035/470-397
79
Kolubara gas
[email protected]
79
Krstonošić
[email protected]
79
79
www.layher.rs
9
www.legi.rs
13
www.metalcinkara.co.rs
2
Mil Mak Group
www.milmaktechnique.com
80
www.murexin.com
7
Nameštaj
www.namestaj.info
80
[email protected]
11
Nicam
[email protected]
80
www.perin1.com
21
Nivas CO
www.nivas.co.rs
80
A
K
S
N
E
M
E
VR
EFIKASNOST
Zauzetost nije jedini, ali, svakako jeste jedan od najzanimljivijih primera apsurda u
kojima živimo
živimo,, a posebno – zauzetost u građevinarstvu, ove godine, 2010, u Srbiji.
Zauzeti telefoni, pretrpani sandučići elektronske pošte: nisam stigao da pogledam
e-mail, na sastanku sam, žurim, jurim, sad smo u nekoj gužvi, čujemo se krajem nedelje,
ili sledeće, ne stižem, na terenu sam, nisam u redakciji, nazvaću vas kad stignem...
Sa druge strane, na pitanje portala Gradjevinarstvo.rs, postavljeno u online anketi ovog leta: Da
li je Srbija u 2010. godini veliko gradilište? svaki
peti ispitanik odgovorio je – da. Čak 82,51 odsto
ispitanika, od ukupno 686, odgovorilo je – ne.
Možda anketa ne pokazuje pravo viđenje stvari
zato što su oni koji bi rekli da previše zauzeti da
bi se bavili odgovaranjem na ankete? Moguće.
Moguće je da ćemo ovu godinu zaista pamtiti kao
veliko gradilište, što će se verovatno desiti već sledeće, ako nam ekonomija nastavi kuda je krenula.
Pa opet, na svaku primedbu privrednika i radnika država ima odgovor: neki novi zakon je donet,
neki projekat je započet, prethodno loše stanje,
problemi drugih vrsta, teško privlačenje investicija
za vreme krize, itd. Oni rade sve što mogu, ali, teško je postići sve što treba.
Dakle, svi imamo jedan isti problem – nedostatak
vremena. Pored arhitekata kojima je nemam vremena praktično uzrečica još od studentskih dana,
vreme ovde nedostaje građevincima i mašincima,
profesorima i studentima, trgovcima i distributerima, marketinškim i PR agencijama, izvođačima i državnim organima... Ukratko, u srpskom
građevinarstvu vreme nedostaje – svima. Radimo
od jutra do mraka, dajemo sve od sebe, i ne može
više i bolje, a opet, sav taj naš rad, nigde se ne primećuje.
Ovo znači da, ili svi lažemo, ili preostalom energijom u nama upravljamo lošije nego onom u
našim zgradama, a to je već težak zadatak – biti
manje efikasan od naših zgrada. Da li ipak uspevamo u tome?
Ukoliko posla zaista ima toliko da se nema vremena za telefonski razgovor od par minuta, i takav tempo rada traje mesec, dva ili šest, možda
je vreme da smanjite obim posla da biste sačuvali
zdravlje? Možda je vreme da uzmete saradnika i
podelite obaveze na pola?
Ali, ko može razmišljati o otvaranju novog radnog
mesta ili odbijanju posla kada ne zna kada, kako,
i da li će, svoj rad naplatiti? Pa opet, ako je istina
da radimo mnogo i ozbiljno, da li to znači da oni
koji odgovore na e-mail ili poziv ne rade ozbiljno?
Ako je ovo poslednje tačno onda imamo novu,
endemsku, srpsku, definiciju ozbiljnosti u poslu.
Ima tih nekih dana kada zaista ne znate gde vam
je glava. Naravno, u tim danima, ne zavisite samo
od sebe, već od drugih koji isto tako ne znaju gde
im je glava. I naravno, oni ne znaju gde im je glava
zbog nekih trećih koji ne znaju gde im je glava. I
opet naravno, pojavi se zatim i par onih koje briga
za sve, čak i u onoj meri u kojoj bi moralo da ih
bude briga. Ceo taj lanac, ljudi bez glava i ljudi
bez briga, na kraju, neiskusnom posmatraču, Srbiju zaista predstavlja kao veliko gradilište.
Kad god čujem da ovde neko nema vremena za
nešto, opet pomislim: hvala krizi i usnuloj ekonomiji! Šta bismo bez njih? Izginusmo svi! Ako
ne stižemo da dignemo glavu dok je ovako, čime,
i da li, nameravamo da radimo ako se nešto počne događati? Radićemo tuđim rukama? Projektovaćemo u tuđim biroima? Organizovaćemo
tuđim glavama? Ako je tako, blago nama. Ako
nije, pamtićemo 2010. godinu po dobrom...
Zato često podsećam sebe: ako nemaš vremena za
bilo šta, osim posla, ove godine, uživaj sad koliko možeš jer, možda ti nikada neće biti bolje! Još
godinu ili dve potrajaće ovakvo stanje, a onda će
ti biti sve gore i gore, ako su optimisti u pravu, i
jednom ipak postanemo veliko gradilište, ili bar
malo veće...
Urednik,
Mladen Bogićević
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stamenić
UREDNIK
Mladen Bogićević
IZVRŠNI UREDNIK
Aleksandra Jovanović
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski
Vladimir Končarević
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipović
MARKETING
Jelena Božić
Tanja Vićentijević
Katarina Đurić
Monika Ilomanoski
Mirna Memetović
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Mitić
FINANSIJE
Jelena Hajduković
Stana Arsenić
IZDAVAČ
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
info
Najveće polje sa vetrenjačama
otvoreno u Velikoj Britaniji
Eurotunel objavio gubitak od 45
miliona evra
Najveće polje sa vetrenjačama za proizvodnju električne energije otvoreno je
krajem septembra nadomak jugoistočne
obale engleske pokrajine Kent. Britanija
danas proizvodi 2,5 posto struje na vetar, a
vladin cilj je da dostigne nivo od 20 posto.
Britansko-francuska kompanija Eurotunnel u julu je objavila gubitak od 45 miliona
evra u prvoj polovini godine zbog odlaganja
isplate osiguranja za izbijanje požara u tunelu ispod La Manša 2008. godine, prenele
su agencije. Vlasnik tog podvodnog tunela
saopštio je da ove godine neće poslovati sa
profitom, ako isplata osiguranja i dalje bude
blokirana. Eurotunnel je objavio povećanje
obima saobraćaja i prodaje za 22 odsto, na
331 miliona evra u prvoj polovini godine, u
odnosu na isti period 2009. godine.
Gubitak u ovoj godini u iznosu od 45 miliona evra, znatno je veći od manjka u prvoj
polovini 2009. godine, kada je zabeležen
minus od pet miliona evra, sapštio je Eurotunnel. Kompanija je pripisala loše finansijsko poslovanje visokoj inflaciji, posebno
u Britaniji, kao i neispunjenim obavezama
osiguravajućih društava.
Thanet farma vetrenjača
Izgradnja farme vetrenjača na polju Thanet
koštala je blizu 900 miliona evra. Postavljeno je sto turbina koje će prema očekivanjima proizvoditi struju dovoljnu za potrebe
200.000 domaćinstava. Vetrenjače su postavljene na oko 13km od obala Engleske.
Projekat je najavljen kao deo revolucije na
vetar u Britaniji.
Svaka pojedinačna turbina moći će da proizvede struju za 2.000 domaćinstava, kada
budu radile punim kapacitetom. Nedostaci
su nemogućnost skladištenja ali i isporuke
energije kada nema vetra. Kritičari vladinog
programa kažu da je opasno ulagati toliko
vremena i novca u tehnologiju za samo jedan obnovljivi izvor energije, ali vlada najavljuje da će ipak sprovoditi program tokom
sledeće decenije.
Kompanija je uspela da ispliva iz višegodišnje finansijske neizvesnosti zahvaljujući
programu restruktuiranja 2007. godine, ali
je 11. septembra 2008. jedan požar uništio
njen profit. Deo tunela koji povezuje Francusku i Britaniju je bio zatvoren nakon što
je vatra izbila na jednom od vozova, kada
je povređeno 12 putnika.Vatra je buknula u
britanskom delu tunela, na vozu koji je prebacivao kamione. Podvodni tunel je otvoren
za putnički saobraćaj 1994. godine.
37 MILIONA DOLARA ZA PROJEKTE
HIDROKINETIČKIH TEHNOLOGIJA
Ministarstvo energetike SAD obezbediće
37 miliona dolara za ubrzanje tehnološkog
i komercijalnog razvoja hidrokinetičkih tehnologija što je do sada najveće ulaganje
za projekte ovog tipa. Govori se o iskorišćavanju obnovljive energije reka i manjih
vodotokova, ali i okeanskih plima i talasa,
kao i temperaturnih razlika u okeanu. Sredstva idu za ukupno 27 projekata u 17 država SAD – od koncepata do prototipova
uređaja koji treba da budu testirani u realnim uslovima ■
Renovirana Vatikanska biblioteka
Vatikanska apostolska biblioteka je ponovo otvorena 20. septembra posle trogodišnjeg renoviranja koje je koštalo devet
miliona evra, saopštili su njeni zvaničnici.
U prostorije sa dragocenim rukopisima
uvedeni su klimatizacija i najsavremeniji
bezbednosni uređaji za sprečavanje krađa.
Vatikanska biblioteka
Biblioteka, koju je 1450. godine osnovao
papa Nikola V, sadrži jednu od najznačajnijih zbirki oslikanih rukopisa u svetu. Deo
te zbirke je najstarija kompletna Biblija koja
datira iz 325. godine. Svake godine između
4.000 i 5.000 naučnika dobija dozvolu da
koristi usluge biblioteke. Biblioteka ima oko
milion i po dela od kojih najstarija potiču s
početka nove ere.
Hladni krovovi na svim zgradama
Ministarstva energetike SAD
Ministar energetike i dobitnik Nobelove
nagrade za fiziku, Steven Chu, naložio je u
septembru svom ministarstvu da postavlja
isključivo bele krovove na sve svoje buduće
zgrade i prilikom rekonstrukcija postojećih.
Takođe, pozvao je i druga ministarstva da
urade isto. On se zalaže za bele krovove (često nazivani i hladni krovovi – cool roofs) koji
odbijaju sunčevu svetlost i smanjuju efekat
vrelih ostrva u naseljenim područjima (zagrevanje okoline od ulica i krovova):
– Hladni krovovi su jedan od najbržih i
najjeftinijih načina da smanjimo globalnu
emisiju ugljenika i započnemo težak posao
usporavanja klimatskih promena – rekao je
Chu tim povodom.
Deligradska 14/2, 11000 Beograd
tel: 011 2683 503, 2658 433
fax: 011 3611 573, 3621 781
email: [email protected]
[email protected]
www.botomex.rs
Airport city Beograd – Isporuka 12600m2 ker. pločica
8 keramike
i granitne
GTC Avenue – Isporuka i ugradnja 34000m2 ker. pločica
i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei
Hotel Splendid – Isporuka 45000m2 ker. pločica
i granitne keramike
Poslovni objekat, blok 26 – Isporuka i ugradnja 8000m2
ker. pločica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei
info
CNBM - najveće građevinsko
ime u Kini želi da postane lider u
održivoj gradnji
China National Building Material Group
(CNBM), najveći proizvođač građevinskih
materijala u toj zemlji, poznat je i kao jedan
od najvećih zagađivača, ali, sudeći prema
najavama kompanije, želi da preuzme ulogu lidera na polju održivosti. Ovo se odnosi
na unapređenje postrojenja za proizvodnju
cementa, povećanje recikliranih materijala
za sirovine, naročito pepela od sagorevanja
uglja (samo Kina proizvede 1,7 milijardi
tona svake godine)
15 Penn Plaza – novi komšija
Empire State Building-a
Vlasnik njujorškog oblakodera Empire State
Building, Anthony Malkin, vodio je borbu
da spreči odobrenje gradskih vlasti za izgradnju novog oblakodera nedaleko od svoje
zgrade. Nova zgrada visoka je 368 metara
i on strahuje da će zakloniti čuvenu ikonu
Njujorka. Malkin je plan za poslovnu zgradu Vornado Realty Trust-a, 69-spratnicu od
stakla, nazivao monstruoznim i skrenuo pažnju da bi njena izgradnja trajno promenila
siluetu Menhetna. Međutim, gradonačelnik
Bloomberg odbacivao je sve Malkinove argumente, zadržavajući stav da će izgradnja
ove kule doprineti gradu:
– Svako ko gradi zgradu u Njujorku menja
siluetu grada. Ne morate ići okolo i izvinjavati se svim drugima. Konkurencija je divna
stvar. Jedan lik poseduje zgradu i voleo bi da
ona bude jedina visoka u okolini? Žao mi je,
ali to nije stvaran svet niti bi trebalo da bude
– objašnjavao je Bloomberg svoj stav.
Međutim, nisu se svi slagali sa gradonačelnikom. Po jednoj anketi grupe okupljene u
podršci Malkinu, većina od 63% Njujorčana
smatralo je da Gradsko veće treba ili da odbaci planove za gradnju ili da napravi reviziju plana kako bi zgrada bila niža i manje
upadljiva. Ipak, gradska urbanistička komisija odobrila je projekat, i to uz komentar da
Njujork nikada nije bio grad koji stagnira i
ostaje isti, već koji neprekidno treba da raste
– veći i viši.
SOLAR TELEKS
• Karbonske nanocevčice mogu da koncentrišu solarnu energiju 100 puta bolje
od klasičnih fotonaponskih ćelija, kažu
istraživači sa MIT-a – Umesto da ceo krov
bude prekriven solarnim ćelijama na ovaj
način možete imati samo tačkice koje će fokusirati sunčevu energiju kroz ove nanocevi
poput antena...
• Materijali koji se ne mešaju u prirodi
(highly mismatched alloys) možda
predstavljaju rešenje za efikasnije
solarne uređaje – Istraživači sa univerziteta
u Mičigenu zaključili su da ova jedinjenja
imaju izuzetne termoelektrične osobine
što može unaprediti solarnu industriju...
• Projekat u Palm Springsu, Kalifornija,
mogao bi biti najveća solarna elektrana
na svetu sa planiranim kapacitetom
od 1.000MW – Biće potrebno oko šest
godina da se završe sve četiri faze gradnje
ukupne vrednosti 6 milijardi dolara. U SAD
trenutno je instalirano oko 585MW solarnih
postrojenja za komercijalnu upotrebu...
• Biljke pretvaraju sunčevu svetlost u
energiju pouzdanije i efikasnije od bilo
koje solarne ćelije zahvaljujući stalnom
razbijanju i obnavljanju molekula koji
imaju ovu ulogu – Naučnici sa MIT-a razvili
su molekule koji mogu da se ponašaju kao
molekuli u biljkama stvarajući fotonaponsku
ćeliju koja se veoma brzo sama obnavlja
izvor: www.gradjevinarstvo.rs ■
9
info
Monopol evropskih
proizvođača kamiona?
Nagrada za najružniju
zgradu sporna za arhitekte
Britanski Biro za fer trgovinu (OFT) sredinom septembra saopštio je da je pokrenuo
istragu protiv velikih evropskih proizvođača
kamiona povodom navodnog monopolskog
utvrđivanja cena, među kojima se nalaze nemački autogiganti Deimler i MAN, prenele
su agencije, navodeći da je u toj akciji jedno
lice pritvoreno. OFT je objavio da istražuje
navodno kartelske aktivnosti u koje su bili
uključeni proizvođači komercijalnih vozila
u Britaniji. Navodi se takođe da se istraga
nalazi u početnoj fazi i da još nije moguće
utvrditi da li je bilo kršenja propisa o slobodnom tržištu.
Britanski sajt BD online posvećen građevinarstvu organizuje takmičenje za najružniju zgradu u Britaniji. Ovo je izazvalo
reakcije više arhitekata koji tvrde da ovakve
stvari dodatno negativno utiču na struku
koja već trpi ozbiljne udare: manjak posla,
otpuštanja, kresanje plata, povlačenje vladinih investicija za škole, aerodrome...
Kompanije protiv kojih je povedena istraga
zbog nelegalnog utvrđivanja monopolskih
cena mogle bi biti kažnjene do deset procenata njihovog ukupnog godišnjeg prometa,
dok šefovi tih firmi mogu da dobiju kaznu
zatvora. Predstavnik OFT je potvrdio novinske izveštaje da je britanska filijala Mercedes-Benz-a, u vlasništvu grupe Dajmler,
bila pretresana početkom minule sedmice i
da je jedno lice pritvoreno, ali da je pušteno
uz kauciju, premda nije bilo jasno da li se
radilo o radniku Mercedesa.
Nemački MAN, kao i švedski proizvođači
teških kamiona Scania i Volvo, objavili su
da je od OFT stigao zahtev da se obezbede
i pripreme informacije neophodne za sprovođenje istrage, dok je Fijatova filijala Iveco
saopštila da je spremna da u potpunosti sarađuje s istražnim organima.
Kriza uklanja asfalt sa
puteva SAD – povratak rizli
Lokalne vlasti u SAD od prošle godine na sve
načine pokušavaju da se izbore sa nedostatkom sredstava. Neki gradovi su gasili uličnu
rasvetu a mnogi okruzi prestali su da koriste
asfalt za popravku starih i gradnju novih puteva. Novi materijal za puteve je – rizla. Kada
je reč o putevima, neke države su otišle još dalje. Naime, 38 okruga u državi Mičigen uklonilo je asfalt sa ukupno 160km puteva koji su
prethodno bili asfaltirani. Wall Street Journal
je ovakav postupak nazvao povratkom u kameno doba.
Međutim, drugi se smeju na ovakvo upoređivanje sa kamenim dobom i izračunavaju da,
kada bi se ovom brzinom nastavilo uklanjanje
asfaltnih slojeva na putevima u SAD, na svih
4,3 miliona kilometara, bilo bi potrebno...
24.000 godina. Vlasti štede, putevi su koliko-toliko ravni, ali vlasnici automobila trpe.
Kamenčići oštećuju farbu, karoseriju, šasiju,
cepaju gume a neretko razbiju i vetrobransko
staklo. Ipak, ima i onih koji se rado sećaju ranijih vremena kada se po neasfaltiranim putevima vozilo sporije a veza puteva sa okruženjem bila je neposrednija.
10
Bridge Academy,
autor BDP, izvođač Mace Plus,
vrednost 33 miliona funti
Jedan od onih koji se protive ovakvom takmičenju jeste i Charles Holland koji smatra da
je ovo nefer udar na profesiju.
– Kolege arhitekte ne bi trebalo da preuzimaju
na sebe ulogu negativaca kada su oni zapravo
nevine žrtve. Fokusiranje na bilo koju zgradu
kao smešnu zapravo ignoriše užasan proces
dobijanja posla i ne baš valjanih klijenata.
– Naravno da i dobre i loše zgrade predstavljaju rezultat mnogo više faktora nego što
je to samo arhitekta i arhitektura – odgovara
mu Amanda Baillieu, urednik sajta BD online. Ona smatra da arhitektura zapravo želi
da se sakrije iza ostalih umetnosti kada treba
da prozove svoje lošije primere. Sa njom, i sa
takmičenjem koje organizuje sajt koji uređuje
ipak se slažu još neki...
Londonski Times je za ovu nagradu pisao da
doseže viši nivo participacije intelekta nego
što to čini Stirling Prize. Amanda zaključuje da se kolege arhitekte ne moraju sa tim
složiti, ali da se prava mera samopouzdanja
profesije nalazi u tome koliko je u stanju da
se priča o najlošijim, kao što to važi i za najbolje primere.
STIRLING PRIZE IGRA NA SIGURNO
Čuvena nagrada Stirling Prize, ne uzima u
obzir sve ove probleme ili daje više poena
za arhitekte koje su se borile sa svojim investitorima oko honorara. Tako se nagrada prosto dodeljuje kvalitetu, zgradi koja
promoviše jaku ideju o pravcu kretanja
britanske arhitekture.
Mnogi za ovu nagradu kažu da isuviše igra
na sigurno i uzima najozbiljnije one zgrade koje predstavljaju neku vrstu spektakla
a ne one koje se na sofisticiraniji način
bore sa kompleksnijim problemima i šalju
manje upadljivu ali vrednu poruku. Međutim, nesporno je da je ona vratila arhitekturu među umetnosti - muziku, slikarstvo,
literaturu... ■
info
Beekman Tower pred
završetkom radova
Beekman Tower, 76-spratna stambena kula
visine 265m i najviša te vrste u Njujorku,
ukupne površine preko 90.000m2 treba da
bude otvorena 2011. godine. Tokom gradnje
trpela je mnoge kritike zbog problema koje
je doneo ambiciozan projekat fasade arhitekte Frank Gehry-ja (detaljnije o ovome
pisali smo ove godine u martovskom broju
Build-a). Troškovi gradnje su još u martu
prešli 200 miliona dolara preko početnog
budžeta.Kako bilo, Njujork je dobio još jedan zanimljiv oblakoder s tim što, za razliku
od drugih kula-ikona metropole, ovoga puta
nije u pitanju poslovna već luksuzna stambena zgrada.
Oko 2.300m2 u sklopu ovog projekta, kao
i podzemna javna garaža, pripašće bolnici
New York Downtown. Sa istočne i zapadne
strane zgrade nalaziće se pjacete površine po
oko 1.000m2. Zanimljivo je i da će na prvih
pet etaža biti raspoređena škola sa otvorenim dvorištem od oko 450m2 na četvrtom
spratu zgrade.
Beekman Tower,
Frank Gehry
Kina preuzela primat i u staklarskoj industriji
Četiri godine nakon otvaranja, Stakleni paviljon Toledskog muzeja umetnosti u Toledu, Ohajo, i dalje privlači
pažnju posetilaca svojim velikim staklenim površinama na fasadama od
zakrivljenog lameliranog stakla. Ali,
staklena fasada po zamisli studija SANAA nije samo zanimljiva arhitektura. Ona je i primer svetskih kretanja u
industriji jer nijedan stakleni element
nije proizveden u Toledu, nekadašnjoj
prestonici stakla, već u Kini.
Tehnike proizvodnje ovog stakla razvijene
su upravo u Toledu, ali svih 360 staklenih
fasadnih elemenata ovog paviljona napravljeno je i uvezeno iz Kine. Danas u SAD
postoje samo 33 linije za proizvodnju stakla
od kojih su samo dve ostale u Toledu. Sa
druge strane, Kina ih danas ima oko 150.
I tako, 2006. godine kada je građen Stakleni paviljon u SAD nijedan proizvođač nije
mogao da isporuči staklo po specifikaciji
iako je savijanje i lameliranje stakla osmišljeno i razvijeno upravo u Toledu. Svaki
od staklenih panela visok je nešto preko
4m, širok 2,4m, i težak 590kg.
Zapad se godinama plašio jeftine robe
iz Kine, odeće i nameštaja, ali Stakleni
paviljon je primer kako ovo sad važi i za
visoku tehnologiju. Bruce Tsin, menadžer
kompanije Avic Sanxin, koja je dobila posao za isporuku stakla za Stakleni paviljon,
komentariše:
– Kompanije iz SAD žele lak novac, ne
vole rizike i drže se standardnih proizvoda.
Mi smo uložili 500.000 dolara u tehnologiju za izradu komplikovanijih stakala.
Glass Pavillion,
Toledo, Ohajo
11
info
Građevinski i ekonomski
bum univerziteta
Masačusets u Bostonu
Masačusets poslednjih godina predstavlja, ne više samo poznati naučno-istraživački centar, već i veliko gradilište i jednu
od retkih država SAD-a u kojoj se neprekidno, bez obzira na okolnu krizu, odvija
izgradnja objekata vrednih po nekoliko
desetina, pa i stotina miliona dolara.
UMass, zgrada
medicinskog fakulteta
investicija: 400 miliona dolara
Više puta smo pisali o naučnim dostignućima čuvenog Instituta za tehnologiju Masačusetsa – MIT-u, a sada vam predstavljamo
više projekata i veliki poslovni uspeh Univerziteta Masačusets u Bostonu (UMass).
U Worcester-u, jednom od pet velikih kampusa ovog univerziteta, ovog leta sagrađen je
novi centar za medicinske nauke vredan 400
miliona dolara (na fotografiji iznad).
12
Ovo je jedan od najvećih projekata u tom
delu Sjedinjenih Država, ali to je tek početak za UMass. Samo u 2009. godini za
kampus Lowell kupio je hotel u centru grada, preuzeo gradsku sportsku arenu i počeo
gradnju centra za napredne tehnologije vrednog 70 miliona evra.
Univerzitet je nedavno kupio i sajamski
prostor Bayside Exposition Center u Bostonu i uskoro počinje gradnju dve zgrade
u kampusu Dorchester Bay. U svom najprestižnijem kampusu Amherst, samo u toku
prethodne dve godine završeni su projekti
ukupne vrednosti 300 miliona dolara a još
nekoliko projekata je u različitim fazama
izgradnje, ukupne vrednosti 375 miliona
dolara.
Termoplastika
od drvenog kompozita
Tecnaro je nemački proizvođač visokokvalitetne termoplastike iz obnovljivih
izvora. Kao sirovina koristi se lignin,
necelulozni deo drveta koji je odmah iza
celuloze najrasprostranjeniji prirodni polimer. Lignin je nus-produkt proizvodnje
plute i svake godine na planeti proizvedemo oko 50 miliona tona ovog materijala.
Rast samog univerziteta jeste ono što sve
ove projekte čini mogućim. Državni udeo,
u ovogodišnjem budžetu koji iznosi 2,8 milijardi dolara, zapravo je samo 14% - duplo
manje od 28% koliko je država davala univerzitetu pre samo deset godina. Od 2003.
godine broj studenata ovog univerziteta
povećao se za skoro 15% i sada se kreće
oko 66.000, dok su se prihodi od honorara
i tantijema za usluge, patente i proizvode
nastale na ovom univerzitetu skoro duplirale za to vreme – na 2,3 milijarde dolara.
Tecnaro Arbofill
Ulaganje vlade i korporacija u istraživanja
na univerzitetu povećalo se za skoro 50% i
prošle godine je dostiglo skoro 500 miliona. Naknade od izdatih licenci za tehnologije nastale u laboratorijama univerziteta
skoro da su se učetvorostručile na preko
70 miliona dolara.
Čelnici univerziteta kažu da su primenili preduzetnički pristup kako bi maksimalno iskoristili potencijale ustanove. Jedino tako je i
bilo moguće doći na nivo da sve investicije u
ogromnoj meri zavise od samog univerziteta.
i koji će biti isplaćeni novcem prikupljenim za
istraživanja koja sprovode naučnici zaposleni u ovoj obrazovnoj ustanovi i naknadama
za licence na otkrića kojima će biti zaštićena
njihova intelektualna svojina.
Na primer, pomenuti centar u Worcester-u,
dobiće od države manje od četvrtine svoje
ukupne cene dok će ostatak obezbediti sam
Univerzitet. Taj ostatak će biti finansiran vrednosnim papirima koje izdaje Odeljenje za
zgrade univerziteta (UMass Building Authority),
– Nekada je stav bio da država treba da finansira – kaže predsednik upravnog odbora
univerziteta Jack M. Wilson – Sada pričamo
o poslovnom pristupu i tražimo ljude sa preduzetničkim sposobnostima koji ne pripadaju toj kulturi traženja svojih prava ■
Mešanjem lignina sa prirodnim vlaknima
(lan, konoplja i druge vlaknaste biljke) i nekim prirodnim aditivima dobija se vlaknasti
kompozit koji može biti obrađivan na visokim temperaturama, i baš kao termoplastika, može biti odlivan u kalupe na uobičajenim mašinama za proizvodnju plastičnih
proizvoda. To znači da od ovog kompozita
mogu da se prave računari, televizori i tela
za mobilne telefone koji su praktično od
drveta.
Proizvođač Tecnaro je ovim granulama
od organskih obnovljivih materijala dao
komercijalno ime – Arboform (arbor, lat.
- drvo), međutim, ovo je samo jedna od
njegovih posebnih linija proizvoda na bazi
drveta.
info
Kuća od novinskog papira
izdržala 88 godina
Ono što je počelo kao hobi, pretvorilo se u
ozbiljan projekat za Elis Stenman-a, koji
je 1922. godine počeo da gradi vikendicu
od novinskog papira. Ovaj američki inženjer, pronalazač mašine za izradu spajalica, hteo je da testira izdržljivost papira i
da vidi koliko je to dobar izolator. Gradnja
kuće potrajala je dve godine.
Paper House
88 godina trajanja
Stenman je pomoću lepka i starih novina
koje su mu doturali prijatelji i susedi napravio ne samo kuću (1922. godine), već i kompletan nameštaj u njoj, uključujući i klavir.
Bilo mu je potrebno više od 100.000 novina
za kuću čije je zidove i krov premazao lakom
da ih zaštiti od padavina. Na mestima gde je
lak otpao mogu se videti naslovi i delovi članaka stari gotovo čitav jedan vek, preneli su
lokalni mediji. Papirnata vikendica je odolela zubu vremena i posle 88 godina.
5. BelRE na vrhu Balkana!
Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da će
se 5. BelRE Sajam i Konferencija o nekretninama pod nazivom BelRE Exclusive
održati 3-4. novembra 2010. u Poslovnom
centru Ušće na 25. spratu.
BelRE će okupiti sve one koji su zainteresovani za razvoj investicionog tržišta u regionu
– strane i lokalne investitore, konsultantske
kuće, eksperte, vlasnike zemljišta, projektante, izvođače radova, kreditne kuće, banke, agencije za promet nekretnina i krajnje
korisnike. Kao i svake godine, na sajmu će se
održati i Konferencija o nekretninama.
Ovogodišnje teme će biti posvećene prevazilaženju krize u građevinskoj industriji, upravljanju i održavanju objekata, zakonskom
okviru koji treba da omogući bržu realizaciju
projekata, razvoju rezidencijalnih i maloprodajnih projekata, industrijskih zona i drugim temama iz oblasti razvoja nekretnina.
– Verujem da će se ove godine BelRE predstaviti u punom sjaju. Prostor na 25. spratu
Ušće poslovnog centra je sigurno najreprezentativniji na Balkanu i pravo mesto za
ovogodišnji BelRE – rekao je Miloš Rajšić,
direktor BelRE sajma – Na stranim sajmovima koje smo ove godine posetili, primećuje se blag oporavak tržišta i povratak interesovanja za investicije u Srbiju.
– Ove godine, pokrenuli smo i BelRE magazin, koji daje sveobuhvatnu informaciju o
stanju na srpskom tržištu nekretnina i podeljen je na nekoliko segmenata – saveti eksperata, aktuelni projekti i projekti spremni za
investiranje. Novo izdanje BelRE magazina
imaće premijeru na Expo Real-u, jednom
od najvećih sajmova nekretnina u Evropi.
Iskoristićemo priliku da reklamiramo Srbiju
i pozovemo zainteresovane da dođu na BelRE. Naš je utisak da je generalno došlo do
određene stabilizacije na tržištu u Evropi i
stoga očekujemo veći broj posetilaca iz inostranstva – zaključio je Rajšić.
panel sa jedne od prethodnih
BelRE konferencija
13
info
za bezbedan rad na visini
DEMA
hidraulične radne platforme
za bezbedan rad na visini
064 - 53 43 861
www.dema.rs
3D raspoređivanje solarnih
panela povećava efikasnost
osnovne površine preko dva puta
PKS – Država bi morala da
izmiruje obaveze u roku
od najviše 60 dana!
Istraživači sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu – MIT, razvili su super efikasni
sistem solarnih panela upotrebivši koncept
origamija umesto klasičnih ravnih sistema
povezivanja više fotonaponskih modula.
Trodimenzionalna solarna struktura načinjena od običnih solarnih panela trebalo bi
da apsorbuje daleko više svetlosti i stvori
više električne energije od obične, sa panelima poređanim u jednoj ravni, gde je
ukupna površina solarnih ćelija približno
jednaka površini samog panela, odnosno
celog sistema.
Privredna komora Srbije (PKS) predložila
je poslednjeg dana septembra antikrizne
mere Vladi Srbije. Iz PKS-a traže da se
obaveze države prema privredi izmiruju u
roku od 60 dana, a da se posebnim zakonom restrukturiraju veliki dužnici, što bi
omogućilo deblokadu velikog broja preduzeća. Takođe, iz PKS predlažu i donošenje
dugoročne politike podsticaja investicija
kroz model privatno-javnog partnerstva
i osnivanje razvojne banke, koja bi trebalo da finansira infrastrukturne i razvojne
projekte.
Pretpostavka je da bi ovi solarni sistemi
mogli da prime i veliki deo onih zraka koje
klasična ravna struktura reflektuje. Naročita prednost ovih sistema pokazivala bi se
na mestima gde nema dovoljno prostora da
se rasporedi dovoljan broj običnih panela a
potrebno je obezbediti što više energije iz
obnovljivih izvora.
Predsednik PKS Miloš Bugarin naveo je da
je u prvih sedam meseci ove godine oko 63
odsto srpske privrede zabeležilo rast, ali da
ipak privredna kretanja u Srbiji nisu povoljna. Stanje je naročito teško, prema njegovoj
oceni, u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i u sektoru građevinske industrije.
– Ovo je u potpunosti biomimikrijski pristup – kaže istraživač Jeff rey Grossman, teorijski fizičar na MIT-u – Prilikom posete
jezeru Tahoe u Kaliforniji primetio sam
oblik krošanja drveća i zapitao se: zašto je
takav?
Dosadašni koncept instalacije ravnih solarnih sistema zasnivao se na ideji eliminacije bilo kakve senke koja bi u velikoj
meri negativno uticala na efikasnost. Takođe, dvodimenzionalni sistemi sa pravougaonim modulima jednostavniji su za
postavljanje na krov i pogodniji za industrijsku proizvodnju.
Naučnici sa MIT-a koristili su genetički
algoritam kako bi na virtuelnom modelu
odredili optimalne dimenzije i raspored
solarnih modula u origami strukturi. Kao
rezulat, dobili su slobodne kombinacije
pravougaonih, trouglih i dvostranih panela i analizirali njihov potencijal apsorbcije
energije u odnosu na kretanje Sunca. Zatim
su, genetskim inženjeringom, iskombinovali one koji su se u modelu pokazali kao
najefikasniji kako bi dobili nove generacije
modela. Proces je ponovljen kroz milione
generacija da bi videli u koji oblik bi model
mogao da evoluira.
PRORAČUN – Ako klasičan ravni solarni
sistem površine 93m2, na primer, na istoj
tolikoj površini krova, generiše 50kWh
dnevno, nova struktura, visine 1,8m, na
istom krovu, uspevala bi da dostigne preko
60kWh. Kada bi ovakav origami, načinjen
od ravnih solarnih panela, na istom krovu,
dostigao visinu od 10m, mogao bi da
generiše i 120kWh dnevno na površini od
početnih 93m2 ■
14
– Prosečan rast je, kada se posmatraju sve
grane privrede iznosio 1,6 posto, a određeni
sektori su rasli čak za 6,4 odsto. Međutim,
ono što zabrinjava je pad u građevinskoj industriji za 12,9 odsto u odnosu na isti period lane. Takođe, indikativno za privredni
rast je što je za 21,3 odsto smanjen prinos
u poljoprivrednoj proizvodnji – rekao je
Bugarin. S tim u vezi, on je istakao da je
bilo nedovoljno budžetskih podsticaja za
primarnu poljoprivrednu proizvodnju i da
je ta grana zanemarena. Što se tiče građevinske industrije, prvi čovek PKS-a izneo je
podatak da je u ovoj branši između 30.000 i
40.000 ljudi ostalo bez posla.
– Naročito je u teškom položaju visokogradnja, jer se potražuju veliki iznosi od javnog
sektora, kasni se i sa naplatom potraživanja,
koja se kreću od 120 do 160 dana. Građevinska preduzeća imaju sve veći problem
u otplati kredita, pa se sve češće dešava da
banke postaju vlasnici opreme građevinske
operative – rekao je on.
Siemens nagrade
Proglašenjem najboljih novinarskih radova iz oblasti energetike i industrije, 22.
septembra završeno je prvo Siemens-ovo
novinarsko takmičenje – Kroz inovacije
do zelene budućnosti. Do 1. septembra na
konkurs je pristiglo 24 novinska rada koji
su ispunjavali propisane uslove.
Najveći doprinos razvijanju, negovanju i
unapređenju kvaliteta izveštavanja o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine
u oblasti energetike u toku 2010. godine
društvu su dali novinarka nedeljnika Vreme
Jasmina Lazić i dopisnik Večernjih novosti
iz Zrenjanina Slobodan Pašić, koji su podelili prvu nagradu.
info
Na mostu preko Ade Ciganlije u avgustu
je počelo postavljanje kosih kablova, što je
jedan od najvažnijih poslova na izgradnji
tog objekta, saopšteno je iz beogradske
službe za informisanje. Kako se navodi u
saopštenju, na obe strane građevine ukupno će biti postavljeno 20 pari kosih kablova, čiji je zadatak da nose zadnji i glavni
raspon mosta. Most preko Ade Ciganlije
ukupno će biti dugačak 969m i širok 45m.
Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. Maksimalna propusna moć
biće oko 12.000 vozila na sat...
Svetski šampion
u uštedi energije...
NEWSLETTER NA PORTALU
GRADJEVINARSTVO.RS
Neka vas najnovije informacije i
zanimljivosti iz struke čekaju u
sandučetu!
Od leta 2010. godine internet portal
građevinske
industrije
Srbije
–
Gradjevinarstvo.rs, pokrenuo je
još
jednu besplatnu uslugu za sve svoje
korisnike – newsletter. Za sada će
najnovije vesti i tekstovi stizati na vašu
e-mail adresu početkom svake nedelje.
Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete
se prijaviti za besplatan newsletter.
energeto® | prozor svetski prvak,
Na vašu ličnu ili poslovnu e-mail adresu
stizaće najnovije informacije, vesti,
stručni tekstovi i zanimljivosti iz Srbije
i sveta iz oblasti građevinskih sistema,
materijala i tehnologija, softvera,
arhitekture, dizajna, ponude na tržištu...
Dovoljno je samo da prijavite e-mail
adresu, bez davanja drugih podataka, i
da pošaljete potvrdni e-mail.
Ukoliko ne budete zadovoljni ovom
uslugom, uvek se jednostavno možete
odjaviti.
portal www.gradjevinarstvo.rs
sa najboljim vrednostima u svojoj klasi
Uw od 0,61 W/m²K
Na ilustraciji iznad prikazano je elektronsko
pismo koje ćete dobiti ukoliko se prijavite
za ovu uslugu. Klikom na bilo koji od
naslova ili fotografija otvoriće vam se cela
vest ili tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs.
Korišćenjem ove usluge bićete neprekidno u
toku sa najnovijim događajima u svetskom i
domaćem građevinarstvu, i to na najjednostavniji mogući način, čak i bez praćenja
linka – dovoljno je da pročitate samo kratka
obaveštenja o sadržaju teksta ■
011 30 70 328
www.aluplast.eu
15
info
Finansiranje infrastrukture
Savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ocenio je da ne možemo finansirati izgradnju infrastrukture daljim zaduživanjem:
Vlada je svojim planom razvoja predvidela 20
milijardi evra za infrastrukturu u sledećih 10
godina, ne računajući troškove finansiranja
koji će i uz najpovoljniju kamatu, podići iznos na 35 do 40 milijardi evra, kazao je on
za časopis Ekonometar. Bušatlija je dodao
da će troškovi kompenzacije za bespravno
oduzetu imovinu kroz restituciju, dostići 30
milijardi evra i toliki javni dug ne može se
finansirati izvornim prihodima budžeta ni
zaduživanjem države kod banaka. Javni dug
Srbije iznosi oko 36% bruto domaćeg proizvoda, ne računajući kredit MMF-a, tako da
se ukupan javni dug približava nivou 45%
BDP-a, ako se uračuna i taj aranžman.
*,&"QSPEBKOJDFOUBS,PWFOUSJ&OHMFTLB
– Zato je jasno da se dosadašnji model ne
može dalje održati, zbog nemogućnosti države da i dalje povećava javni dug, bez katastrofalnih posledica po stabilan i ravnotežni
kurs, odnosno budući razvoj – kazao je Bušatlija – Pošto je kompletna infrastruktura
locirana u javnim državnim i komunalnim
preduzećima, ocenio je Bušatlija, jedini izlaz
iz te situacije je angažovanje privatne štednje, kroz javno-privatno partnerstvo, korišćenjem sredstava investicionih i penzijskih
fondova i osiguravajućih društava.
16
JobFair 10 – Kreiraj svoju
budućnost!
JobFair 10 – Kreiraj svoju budućnost!
održaće se 1. i 2. novembra 2010. godine
u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu,
Bulevar kralja Aleksandra 73, po šesti put
zaredom, sa ciljem da pomogne sadašnjim
i budućim mladim inženjerima da dođu
do zaposlenja ili stručnog usavršavanja u
okviru svoje struke.
Problem nezaposlenosti i neupućenosti studenata i diplomaca u potencijal naše privrede naveo je članove udruženja da, po ugledu
na svoje kolege iz inostranstva, organizuju
događaj koji će približiti studente, univerzitete i kompanije koje posluju u našoj zemlji.
Na taj način JobFair – Kreiraj svoju budućnost! smanjuje problem odliva mozgova
pružajući šansu našim mladim akademcima
da stečeno znanje primene u nekoj od kompanija koje uspešno posluju u Srbiji.
Studenti imaju priliku da ostave svoju biografiju u elektronskoj bazi, koja se naknadno
distribuira kompanijama učesnicama, ali
i da direktno stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija tokom dva dana Sajma.
Istovremeno, „JobFair“ kompanijama pruža
mogućnost da dođu do najkvalitetnijeg kadra koji naša zemlja može da ponudi.
Ove godine Sajam će po prvi put imati
nacionalni karakter, tako da će i studenti
Univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i
Nišu, imati priliku da posete Sajam, ostave podatke u bazi biografija i predstave se
kompanijama.
Uspeh projekta potvrđuje broj kompanija koje su prethodnih godina uzele učešće
na sajmu, broj posetilaca i broj ostavljenih
podataka u elektronskoj bazi. U JobFair 09
- Kreiraj svoju budućnost! projektu učešće je
uzelo 44 kompanije, 3.500 biografija je uneto u elektronsku bazu, a 4.500 studenata je
za dva dana posetilo Sajam. Događaj je bio
propraćen od strane 50 medijskih kuća.
Sajam će i ove godine biti obogaćen edukativnim programom kroz brojna predavanja, tribine i treninge koje drže renomirani
stručnjaci iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja i ekologije.
Značaj projekta su prepoznali i podržali
Ministarstvo omladine i sporta Republike
Srbije, Privredna komora Srbije, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu
i Nišu, kao i dekani svih tehničko-tehnoloških fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sve
dodatne informacije možete potražiti od
koordinatora za odnose sa javnošću, Milice
Stupar, na telefon: 064/222-99-37, putem
e-maila: [email protected], ili na
sajtu www.jobfair.rs.
softver
Računarski oblak
Računar na internetu
Računarski oblak (cloud computing) jeste
koncept koji se promoviše poslednjih nekoliko godina i zasniva se na ideji da informacione tehnologije treba da budu tretirane kao usluga (poput električne energije,
gasa i sl). Govori se o hostovanju softvera
na internetu što za posledicu ima i to da
koristite i zajednički hardver (memoriju,
procesor) u nekom računarskom centru
koji može biti u drugom gradu, državi pa
i na drugom kontinentu.
Pristupom na server počinjete da koristite
softver i hardver u onom kapacitetu koji
vam je potreban da obavite željeni zadatak.
Tako vaš računar može imati i slabije karakteristike, a preko interneta njime možete
bez problema upravljati veoma zahtevnim
programima i velikim dokumentima.
Ovaj koncept, Drago Samardžić, direktor firme Coming, objasnio je slikovito
na primeru elektromreže: „Danas u Srbiji
ima preko 2,5 miliona domaćinstava i da
nema elektroenergetskog sistema, svako
domaćinstvo bi trebalo da ima svoju elektranu od 10kW da bi zadovoljilo maksimalne
potrebe u toku dana. Kada se to sabere, to bi
bilo preko 25.000MW, a kada bi i privreda
imala svoje elektrane, to bi značilo da bi u
Srbiji kapaciteti svih ovih elektrana iznosili preko 65.000MW. Na sreću, za zadovoljenje svih energetskih potreba dovoljno
je osam puta manje instalisanih kapaciteta
koji dolaze iz elektrana širom Srbije zato
što nije svima potrebna u isto vreme maksimalna potrošnja.“
Isto tako, u računarima širom sveta procesor
je većeg kapaciteta nego što je to potrebno
korisniku u datom trenutku a hardveri su
pretrpani neprekidnim umnožavanjem dokumenata. Oblak zapravo preuzima ulogu
računara (kućišta) sa svim podacima sa
vašeg (dela) hard-diska na serveru.
PREDNOSTI RAČUNARSKOG OBLAKA
PROJEKTOVANJE
Računarska
ka infrastruktura u najvećem broju projektnih biroa širom sveta
svet
zasniva se
e na lokalnoj mreži (LAN). Softveri su smešteni u svako kućište
računara posebno i tako svaki računar mora da ima sopstveni softverski
paket, a softverski
ft
ki paketi
k ti za projektovanje
j kt
j u građevinarstvu
đ i
t i arhitekturi
hit kt i
veoma su skupi. Pored toga, stalno je potrebno dokupljivati aplikacije
i nove generacije programa kako bi se ostalo u ravni sa razvojem
tehnologije.
Njima možete pristupiti sa bilo kog mesta
na kom imate pristup internetu
internetu, baš kao što
je to slučaj sa elektronskom poštom (gmail,
yahoo, itd.) ili društvenim mrežama (Facebook, Twitter, itd). Još bliže oblaku jeste, na
primer, usluga sajta Google – Google Docs.
Pomoću nje na internetu možete pripremati
svoju prezentaciju i sl, a da nijedan jedini
podatak ne postoji na vašem računaru već
se sve operacije i čuvanje podataka odvijaju
na serveru.
Ovo ima brojne prednosti: optimalno
korišćenje kapaciteta hardvera, pouzdaniji rad uređaja u optimalnim uslovima
u računarskim centrima (temperatura,
vlažnost, itd), manje otpada i jednostavnija
logistika za reciklažu, lakše unapređenje
softvera i plaćanje po upotrebi (možete
koristiti legalno i softvere koji vam trebaju
retko a da ih ne morate kupiti)...
Računarski oblak – sporno
Ako je zaista sve tako zašto onda računarski
oblak izaziva dosta podozrenja kod
teoretičara i upućenijih korisnika interneta?
Problemi su bezbednost i privatnost podataka, problem je ono što se, takođe već godinama, ističe kao sporno – kome u konceptu
oblaka pripadaju podaci i dokumenta koja
ostavljate na internetu? Ne pripadaju više
samo vama. Prelaskom na oblak čak i internet postaje nečiji.
Server koji se nalazi negde daleko od vaših
očiju može iz bilo kog razloga biti isključen
sa mreže (havarija, diverzija, itd), i vaši podaci biće izgubljeni (namerno ili slučajno).
Internet tako može izgubiti na nezavisnosti,
može preći u vlasništvo privatnih kompanija
ili pod veću kontrolu vlasti.
Poznati su problemi sa privatnošću podataka
na društvenim mrežama i u uslugama elektronske pošte a Google je kompanija koja
po mnogima predstavlja najveću opasnost
po slobodu otvorenog interneta. Oni su nedavno sa kompanijom Verizon objavili svoj
plan koji se tumači kao stvaranje paralelnog,
privatnog interneta. Tako kompanija koja je
vlasnik sajtova kao što su YouTube, Facebook i Google može da ih prebaci na sopstvenu mrežu i korisnici bi bili primorani da
joj se priključe ili da zaborave na sve svoje
podatke i dokumenta na njima.
Arhitektura na oblaku
O primeni računarskog oblaka u arhitekturi Rick Rundell, viši direktor u AEC
odeljenju kompanije za izradu softvera
Autodesk, rekao je za Architect magazin:
– To je velika baza podataka na nebu. Oblak
dozvoljava da banka računara bude ono što
korisnik od nje želi da bude.
AZMA a.d. osnovana je 1978. god. za potrebe auto-industrije u izradi antizvučnih i antivibracionih
materijala. U oblasti građevinarstva prisutni smo već 20 god. i napravili smo atraktivne proizvode i za njih
dobili niz značajnih nagrada na sajmovima građevinarstva.
OSNOVNI PROIZVODI SU AZMAFON (A, P I M), AZMA AD PLOČE (obojene i presvučene
tkaninom), AZMA SENDVIČ (Azmafon + bitumenska obloga), AZMAVIB, PODEKS PLOČE
34000 Kragujevac
Dragoslava Srejovića 89
tel: 034 336 237,
334 455, 336 234
fax:034 336 236
e-mail: [email protected] t www.azma.rs
18
PRIMENA
U mašinstvu se koriste za izolaciju od buke i vibracija AZMAFON,
AZMAVIB i AZMA SENDVIČ.
U građevinarstvu za izolaciju od zvuka, udara (plivajući pod),
za spuštene plafone (AD PLOČE) oblaganje potkrovlja i drugo.
Za akustičku i dekorativnu obradu radijskih i TV studija,
muzičkih studija, bioskopskih, pozorišnih, koncertnih i
svečanih dvorana (AZMAFON A i AD PLOČE).
Za regulisanje i podešavanje vremena reverberacije
(AZMAFON A).
Za termo i zvučnu izolaciju podova (PODEKS PLOČE
dim 50x50cm).
AZMAFON i AD PLOČE izrađuju se od pamučnih vlakana,
otporni su na buđ i glodare, gljivice, ne trule i samogasivi su.
Ekološki su čisti materijali. Za sve karakteristike posedujemo ateste
Instituta uwww.build.rs
Beogradu.
softver
ZA ARHITEKTONSKE PROJEKTE
U OBLACIMA
Naravno, u Srbiji je situacija u praksi dosta drugačija i mahom se svodi
na ilegalne softvere. Međutim, već dugo postoji rešenje koje znatno
pojeftinjuje upotrebu legalnih softverskih paketa, ali ne samo to.
Računarski oblak (cloud computing),
computing), koncept može unaprediti proces
projektovanja i učiniti sasvim novi, ogroman korak napred za struku. Za
sada je optimizovan samo za CAD softvere, pa ga možemo prihvatiti i mi
dok čekamo popularizaciju BIM tehnologije
– Prosto odredite memoriju i softvere koji su
vam potrebni i plaćate po minuti korišćenja.
Tako klasičnu IT infrastrukturu zamenjujete fleksibilnijim sistemom. Autodesk sada
sređuje poslednje detalje za svoj Project
Butterfly.
– Project Butterfly je nešto kao Google
Docs ali za AutoCAD – kaže vođa projekta Tal Weiss i dodaje – Mi premeštamo
crteže sa desktopa na internet i činimo ih
dostupnim odasvud. Nekoliko korisnika
može da radi na jednom AutoCAD dokumentu u oblaku ili ga može preuzeti
(download) na svoj računar.
Jedan bloger opisao je Butterfly kao –
AutoCAD online. Project Bluestreak, takođe
Autodesk-ov, namenjen je za razradu projekata u BIM-u. Ipak, on ne omogućava rad
na BIM dokumentima na serveru, već predstavlja neku vrstu socijalne mreže koji prati
Autodesk-ove Revit programe.
Javni oblaci poput onih koje nude Amazon,
Google ili Microsoft, imaju potencijal da
svoje usluge načine pouzdanijim zbog ne
preterano velikih zahteva same usluge (npr.
elektronska pošta), iako i oni imaju problema
na ovom polju. Manje zahtevni programi i
aplikacije mogu da prođu bez poteškoća, ali
postavljanje BIM-a (koji može imati veoma
velike fajlove) na javni oblak zaista predstavlja ozbiljan problem.
Beograd
N.Sad
Jagodina
Palić
Smederevo
Šabac
Pančevo
Zatim se postavljaju i pitanja pravnih okvira
i bezbednosti podataka (korisnika će svakako zanimati, na primer, u kojoj državi se
zapravo nalazi njegov projekat, jer računarski
centri su raspoređeni širom planete).
Chris France, Little Diversified Architectural Consulting, predlaže kolegama iz drugih
biroa da grade svoje privatne oblake. Godine
2000. on je postavio računarski centar svoje
firme za oblak u Severnoj Karolini, a danas
ima i manje ispostave u Vašingtonu, Los
Anđelesu i Orlandu. Ova ulaganja su delom
obezbeđena i od ušteda na računarskoj infrastrukturi u samim kancelarijama.
U SAD, klasičan CAD softverski paket
košta 4.000 dolara i potrebno mu je stalno
unapređivanje, dok CAD paket za oblak
košta 8.000 dolara i može da mu se pristupi sa četiri do 20 računara, i to – mnogo jeftinijih laptopova relativno slabih
karakteristika (naravno, zavisi i od vrste
programa koji se pokreću i veličine podataka na serveru). Posebna prednost jeste
to što ovakvi privatni oblaci mogu da drže i
otvorene BIM dokumente:
– Napravili smo virtuelnu kancelariju koja je
geografski udaljena od naše. U nju možete
dovesti novog projektanta ili eksperta iz
neke oblasti kad god želite. Tako tim koji
radi na nekom projektu čine profesionalci sa
svih strana – objašnjava France.
011/347-05-05, 331-71-66, 341-22-17
021/824-428
035/253-836
Niš 018/4542-790
024/755-585
018/268-988
026/649-639
Čačak 032/461-063
015/375-549
Požarevac 012/531-824
011/274-8090
Kragujevac 034/6794-980
www.build.rs
Richard Nitzsche, iz biroa Perkins+Will
konsultovao se sa France-om kako da
omogući bolju komunikaciju većih timova.
On je veoma zadovoljan postignutim:
– Oblak pomaže mobilnosti i timskoj saradnji, a privatan oblak u velikoj meri doprinosi
produktivnosti. Želimo da u potpunosti izbacimo serverske sobe lokalnih mreža u korist strateški lociranih baza podataka.
Potencijal primene računarskih oblaka u
arhitekturi zaista jeste veliki, i prisutna
je istinska želja da njegova upotreba postane jednostavna i standardna kao što je
to slučaj sa elektronskom poštom. AEC
je trenutno posvećen razvijanju rešenja za
servere koji bi vršili analize na crtežima i
modelima koji se postave na mrežu.
Poput neke vrste farme za renderovanje,
firme bi postavljale 3D modele, a zatim bi
oblak izračunavao, na primer, potencijalnu
potrošnju energije objekta, za šta je inače
potrebno veliko opterećenje računara u kancelariji zbog brojnih parametara koji se unose i uključuju u proračune.
Kada se celoj priči doda i povezivanje
softvera na oblaku sa mnogim analizama,
izračunavanjem parametara ili animacija iz
GIS-a, jasno je da brzina, pouzadnost i jednostavnost rada u oblaku predstavljaju veliki
potencijal za projektovanje u budućnosti.
Optimisti procenjuju da su projektanti na
vreme shvatili prednosti oblaka, za razliku
od uobičajene situacije kada arhitekte kasne
sa primenom tehnologija u odnosu na kolege iz drugih struka. Naravno, govori se o
onima koji prate razvoj situacije u SAD.
U Srbiji je situacija nešto drugačija... Koliko arhitekata nikada nije radilo na legalnim softverima? Koliko je arhitekata imalo prilike da, umesto u CAD-u, projekte
radi u BIM-u? Koliko arhitekata ne zna u
čemu je razlika CAD i BIM koncepta? Koliko arhitekata nikada nije ni čulo za BIM?
Zato, još mnogo godina, odgovor većine
arhitekata u Srbiji na pomen računarskog
oblaka biće: ti živiš u oblacima, mala... ■
19
softver
Koja je razlika između
CAD-a i BIM-a?
BIM (Building Information Modeling)
jeste proces stvaranja i upravljanja projektnim podacima u toku same razrade
projekta. BIM, za razliku od klasičnog
CAD koncepta, prevazilazi doživljaj projekta kao običnog crteža. Zato prelazak sa
običnog CAD softvera na BIM nije prosta
promena istog radnog okruženja već ulazak u sasvim novi svet sa neverovatnim
mogućnostima.
Prednosti BIM-a koje najčešće ističu
njegovi pobornici:
• bolja vizuelizacija
• unapređena produktivnost zbog jednostavne razmene informacija
• bolja koordinacija projektnih dokumenata
• dodavanje i povezivanje ključnih informacija (specifikacija materijala, položaj
detalja i parametri količina potrebni za
narudžbinu i proračun troškova)
• brže projektovanje
• smanjenje troškova.
Suština je u tome da se BIM ne zasniva na
običnom digitalnom crtežu već na kompletnom detaljnom modeliranju objekta koje
čini da se svaka izmena automatski registruje u osnovama, presecima, 3D modelu…
Naravno, BIM omogućava odličnu komunikaciju sa GIS-om, kao i programima koji
vrše proračune potrošnje energije i vode u
zgradama već u projektnim fazama.
Kada se tu doda da BIM uključuje i prikaze koji predstavljaju proces gradnje ili
održavanje objekta tokom životnog veka,
jasno je da klasični CAD programi, koji su
i dalje apsolutni standard u procesu projektovanja kod nas, nemaju šanse u konkurenciji sa BIM-om u vremenu koje dolazi.
Istorijat BIM-a
Ime Building Information Modeling potiče
od Charles M. Eastman-a, iako je on u
originalu koristio nešto drugačiji termin –
Building Product Model.
BIM
BUILDING
INFORMATION
MODELING
PROJEKTOVANJE PO STANDARDIMA
STANDARD MA
STANDARDI
SAVREMENOG GRAĐEVINARSTVA
RAĐEVINARSTV
VA
V
A
BIM softveri za projektovanje arhitektonskih i građevinskih objekata
prisutni su u građevinarstvu već preko dve decenije. Poslednjih godina
preuzeli su primat nad klasičnim CAD konceptom u svim vodećim
projektnim biroima sveta te je danas nezamislivo raditi velike projekte
mimo upotrebe BIM tehnologije. Pored klasičnih geometrijskih
informacija, BIM predstavlja i prostorne odnose, analizu osvetljenja,
geografske parametre, količine i tehnički opis elemenata (na primer,
detalje proizvođača pojedinih elemenata zgrade)
KORISNICI O BIM-U
Oni koji su radili u BIM-u slikovito
objašnjavaju o čemu se zapravo radi:
– Predstavljaš klijentu 3D model, on kaže da
mu se ne sviđa ograda na stepeništu. Klikneš
na ogradu i dobijaš kompletnu specifikaciju,
tražiš novi model kod proizvođača, menjaš tip
ograde, ona ti se pojavljuje u 3D modelu, istovremeno, promenjeni su parametri u specifikaciji, kao i oni u tehničkom crtežu, a sve to
sa samo nekoliko klikova ■
Ovaj termin često se pojavljuje u njegovim
objavljenim radovima sa kraja sedamdesetih
godina. Prvi koji je došao do današnjeg termina, Building Information Modeling, jeste
arhitekta i strateški ekspert u kompaniji
Autodesk, Phil Bernstein.
Popularizacija i standardizacija termina
zasluga je Jerry Laiserin-a. BIM već od
sredine 1980-ih postaje uobičajen naziv za
koncept digitalnog prikaza procesa projektovanja koje su zatim ponudile kompanije za izradu softvera Bentley Systems,
Autodesk i Graphisoft.
Prema Laiserin-u i drugim autorima, prva
implementacija BIM-a u neki softver bio
je Virtual Building koncept na kom se zasnivao ArchiCAD kompanije Graphisoft
koji je svoj debi imao 1987. godine. Tako
je, pre više od dve decenije započela istorija
tehnologije koja će obeležiti građevinarstvo
u decenijama pred nama.
Šta je i šta nudi BIM?
Building information modeling objedinjuje
geometriju, prostorne odnose, analizu osvetljenja, geografske parametre, količine i
tehnički opis elemenata (na primer, detalje
proizvođača pojedinih elemenata zgrade).
BIM može predstaviti kompletan životni
vek objekta, od procesa gradnje do scenarija
korišćenja, tj. održavanja objekta.
BIM pruža jednostavno dobijanje svih potrebnih informacijama o količinama (na primer,
prilikom izrade specifikacije i proračuna
troškova). Obim i određena polja rada mogu
biti izdvojena iz projekta i posebno definisana.
Sistemi, montaža ili delovi objekta mogu biti
prikazani u odgovarajućoj razmeri u odnosu
na ceo objekat ili grupu objekata.
softver
BIM je zapravo sličan konceptu PLM
(Product Lifecycle Management – upravljanje
životnim vekom proizvoda) jer prevazilazi
problematiku geometrije i dotiče teme kao
što su: upravljanje troškovima, projektni
menadžment, ali i istovremeni rad na većini
različitih aspekata korišćenja objekta.
BIM SOFTVERI – KRAĆA LISTA
Lista nekih softvera za projektovanje koji
se zasnivaju na BIM konceptu: Revit, Tekla, AlarmCAD, ArchiCad, AutoCad AEC
Applications, AutoSPRINK, Bentley Building, CADPipe, Design Master Software,
FireAcad, GenerativeComponents... ■
Zato prelazak na BIM zato nije kao
uobičajeni prelazak sa jednog softvera na
drugi. BIM zahteva potpuno drugačiji pristup procesu projektovanja i daleko veću interaktivnu razmenu podataka od onog na
koji je većina arhitekata i inžinjera drugih
struka navikla.BIM omogućava modelovanje pojedinih delova i elemenata objekta i to
je suštinska prednost u odnosu na klasične
programe koji se zasnivaju na vektorskim
crtežima zasnovanim na linijama koje čine
crtež.
Najveća prednost BIM-a jeste pouzdaniji
prenos informacija između različitih projektnih timova, ali i projektanata i izvođača,
odnosno, po završetku projekta, pristup pouzdanim informacijama za one koji
održavaju objekat (KGH sisteme, vodovod
i kanalizaciju, itd).
BIM u praksi
Vlasnik zgrade primeti curenje u objektu.
Umesto da traži oštećenje i vrstu optećenja
cevovoda lupanjem delova zgrade da bi imao
u vidu moguće načine popravke, on može da
pogleda BIM svog objekta. Tamo će pronaći
tačan položaj cevi, ali to već ima u običnom
projektu. Zašto onda BIM?
U BIM-u on može videti i mnogo više od
položaja cevi. Tamo će stajati podaci kao
što je promer cevi, proizvođač, tip cevi,
susedni delovi, čvorovi i eventualne druge
instalacije – tj. sve informacije koje su bile
potrebne izvođačima da tu cev naruče i
ugrade.
Već neko vreme teži se ka tome da se naprave
i BIM-ovi za stare objekte, ali to naravno
nosi mnoge probleme sa sobom jer BIM,
da bi imao punog smisla, mora sadržati sve
informacije a unošenje samo onih poznatih
predstavlja potencijalnu opasnost, jer, jednom naviknuti na BIM, oni koji u njega
budu gledali podrazumevaće da se u njemu
nalazi apsolutno sve sa čim mogu da se sretnu u jednom objektu.
BIM – neophodan korak
napred za građevinsku
industriju Srbije
U avgustu 2004. godine Nacionalni institut
za standarde i tehnologiju SAD (NIST)
objavio je analizu troškova usled loše operativnosti pod imenom Cost Analysis of
Inadequate Interoperability in the U.S. Capital Facilities Industry. U zaključku se navodi da loša operativnost u industriji košta
SAD oko 15,8 milijardi dolara godišnje.
S obzirom da je građevinarstvo u svakoj
državi pokazatelj ali i pokretač ekonomije, jasno je da i država treba da bude zainteresovana za bolju komunikaciju na
građevinskim projektima. Bolju komunikaciju bez sumnje omogućavaju BIM tehnologije. Njihovom primenom u procesu
projektovanja na dobitku će biti svi, projektantske firme, sami projektanti, izvođači,
proizvođači... cela industrija, i naravno na
kraju – država ■
Napomena: na portalu građevinske industrije Srbije – www.gradjevinarstvo.rs, redovno objavljujemo vesti i dajemo linkove
koji vam mogu biti korisni da pratite razvoj
BIM-a u svetu, kao i medijsku pažnju koja
mu je posvećena u stručnim časopisima
i na sajtovima koji donose najnovije vesti
za inženjere različitih struka – mašince,
arhitekte, građevinske inženjere, itd. ■
promo
KINGSPAN
KROVNI IZOLACIONI
SENDVIČ PANELI
Kingspan je vodeća
vodeć svetska
kompanija u oblas
oblasti dizajna,
proizvodnje i prod
prodaje
izolacionih krovnih
krovni i zidnih
visokokvalitetnih sistema
za građevinarstvo
građevinarstvo.
Pored fasadnih sistema,
sis
o kojima je bilo reči
re u ranijim
izdanjima, Kingspan
Kingsp proizvodi i
izolacione sendvič panele za krovne
sisteme objekata
Ponuda Kingspan sendvič
sen
panela zasniva
se na četiri tipa ispune panela:
• kamena vuna
• poliuretan
• IPN
• krovno-svetlosni paneli.
KINGSPAN PONUDA IZOLACIONIH SENDVIČ PANELA ZA OBLAGANJE KROVOVA
KS1000 RW je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem
za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do
strehe
KS1000 SX je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za
nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe
KS1000 SM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi
unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za
konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu
od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se
postavljaju od slemena do strehe
KS1000 RM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi
unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za
konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu
od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se
postavljaju od slemena do strehe
KS1000 FF je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem
kada je nagib krova 5° i više (8,5%), gde se paneli postavljaju od
slemena do strehe. Ima povećan nivo vatrootpornosti
U 2008. godini, kompanija Kingspan
d.o.o, na teritoriji Srbije isporučila je
preko 200.000m2 samo krovnih panela.
Naime, Kingspan raspolaže širokim spektrom krovnih panela: trapezoidnih i ravnih,
sa različitim tretmanom površinskog sloja i
asortimanom boja i tekstura.
Sendvič panel KS1000 XD
Posebno treba pomenuti sendvič panel tipa
KS1000 XD (X-Dek). To je panel sa Firesafe IPN jezgrom specijalno dizajniran za
izvođenje ravnih krovova na kojima se nalaze sve vrste vodootpornih membrana i čiji
su nagibi oko 1° (2%).
Primenljivi su na čeličnim i drugim krovnim sistemima, pri čemu minimalna temperatura unutar objekta mora da bude viša
od 5°C. Poseduju odličnu toplotnu izolaciju,
odličnu otpornost na koroziju, kao i dobar
indeks redukcije zvuka.
Ono po čemu se takođe ističu jeste i izuzetno visoka nosivost pa se mogu ugrađivati
na rasponima koji su za izolacione panele
bili nezamislivi u prošlosti. Poseduju vatrootpornost NRO klasifikacije, jednostavni su
i brzi za ugradnju (jedna operacija umesto
tri) i garantuju vrhunsku izolaciju ■
KS1000 RW/GRP krovni svetlarnik je fabrički spojeni dvoslojni
element pogodan za korišćenje samo sa KS1000 RW i SX krovnim panelima, i gde je nagib krova 7° i više (12%), za krovove
gde se paneli postavljaju od slemena do strehe
KS1000 RT crepni panel, tradicionalnog izgleda sa modernom
tehnologijom je krovni sistem koji koristi vidljivo kačeći metod
pričvršćivanja i pogodan je za građevinsku primenu gde je nagib
krova 12° i više (21%), za krovove gde se paneli postavljaju od
slemena do strehe
Detaljnije informacije o svim ovde navedenim, ali i drugim proizvodima kompanije Kingspan, možete pronaći na sajtu ili se raspitati direktno kod zastupnika i
distributera za tržište Srbije, Crne Gore i Makedonije – Kingspan d.o.o ■
22
www.build.rs
KINGSPAN
Partizanske avijacije 18/I/13
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 21 29 837
[email protected]
www.kingspan.co.rs
Kingspan d.o.o. Beograd
Partizanske avijacije 18/I/13
11070 Novi Beograd
Tel. 011/2129 837
Fax. 011/2129 838
Mail: [email protected]
www.kingspan.co.rs
Savremeni izolacioni sendvič paneli
sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom,
ekološki i energetski efikasni
promo
FIRESTONE SISTEMI ZELENIH KROVOVA – NIKO VAS NE POKRIVA ZELENIJE
FIRESTONE ULTRAPLY™ TPO
MEMBRANA ZA ZELENE KROVOVE
Postavljanje zelenih krovova na zgrade
ima nekoliko prednosti, kako za korisnike
objekta tako i za šire okruženje i životnu
sredinu. Osim što štede energiju smanjujući toplotne gubitke u objektu (naročito
na poslednjim, najugroženijim, etažama),
krovovi sa vegetacijom imaju mnoge druge prednosti:
• omogućavaju bolje iskorišćavanje prostora u gradu
• nadoknađuju zelene površine koje su potisnute iz urbanizovanih područja
• utiču na mikro i makro klimu u gradu
(smanjenje efekta vrelih ostrva)
• stvaraju mogućnost za lokalnu proizvodnju hrane čime se štedi na transportu i
smanjuje emisija ugljen-dioksida
• potpomažu biodiverzitet u gradovima, tj.
doprinose prisustvu većeg broja biljnih i
životinjskih vrsta u gradovima
• omogućavaju uređenje krova kao izdignutog parka, vidikovca, iz koga se pruža
pogled na grad
• čuvaju izolacione slojeve od štetnih uticaja UV zračenja, nevremena, mehaničkih
oštećenja, naglih promena temperature,
itd.
24
Prednosti zelenih krovova nastavljaju se
jedna na drugu i jedna drugu nadograđuju
te nije ni čudo što postaju sve popularniji
u građevinarstvu. Već postoje i brojne firme
specijalizovane za izradu zelenih krovova,
a proizvođači izolacionih materijala nude
određene proizvode upravo za instalaciju u
sistemu zelenih krovova.
Firestone UltraPly™ TPO
– idealna za zelene krovove
Firestone UltraPly™ TPO jeste idealna
membrana za instalaciju u sistemima ekstenzivnih zelenih krovova (krova sa tanjim
slojem zemlje). Ekstenzivne krovove karakteriše vegetacija nižeg rasta (trave, poljsko
cveće, detelina i sl.) koja zahteva malo ili
nimalo održavanja. Upravo zato važno je
imati dobru izolacionu membranu.
Firestone UltraPly™ TPO je lagana membrana armirana vlaknima koja se spaja zavarivanjem. Ova membrana je uspešno prošla
FLL test probijanja čime je dokazano da
ispunjava uslove za primenu u zahtevnim
krovnim sistemima.
www.build.rs
Prednost korišćenja Firestone UltraPly™
TPO membrane u sistemima zelenih
krovova pre svega jeste njena pouzdanost i otpornost na različita mehanička
oštećenja.
Da bi zeleni krov trajao onoliko koliko
se od njega očekuje, membrana mora izdržati, ne samo uobičajene uticaje, već i
potencijalno probijanje korenjem biljaka.
Zato Firestone UltraPly™ TPO membrana predstavlja pouzdano rešenje za kvalitetan krov nad glavom ■
ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI
Bulevar Zorana Đinđića 103/8
tel: +381 11 31 30 572
[email protected]
www.altoscm.eu
TM
Firestone EnviroReady krovni sistem
Firestone EPDM I TPO krovni sistemi kompatibilni su sa svim gore navedenim
PV sistemima.
Kompletna tehnička podrška
Lager u Beogradu
Sertifikovani izvođači
Garancija 20 godina
Firestonemembranenudeodličneperformanseuodnosunavremenskeprilike,izvanrednuUSBKOPTU
i mogu da podnesu visoke temperature. Firestone krovni sistemi imaju odličan izbor EPEBUOJI
proizvoda koji se mogu upotrebiti u rešavanju najkomplikovanijih detalja u vezi sa JOTUBMBDJKPN
PV panela. Potporni nosači se mogu brzo namestiti uz pomoć proizvoda Quick Seam 'PSN'MBTI
iQuickPrimePlususlučajuEPDM-a,uslučajuTPO-auzpomoćtrakazaobradudetaljailiGBCSJǏLJ
napravljenihEFUBMKB
,BLPCJNPHBPEBHBSBOUVKFEVHPUSBKOFQFSGPNBOTFJWPEPOFQSPQVTOPTU'JSFTUPOFKFSB[WJP
EnviroReady Roofing concept.
TM
Distributer za Srbiju
građevinski materijali d.o.o.
Bulevar Zorana Đinđića 103/8
tel: +381 11 3130 572
[email protected]
www.altoscm.eu
Sistem sa probijanjem
Green Shop, Velika Britanija
t Lokacija:Bisley,VelikaBritanija
t Sistem:Potpunolepljenje
t Krovnapovršina:250m2
Teknox, Srbija
t Lokacija:Beograd,Srbija
t Sistem:MehaničkipričvršćenTPO
t Krovnapovršina:3000m2
EnviroReadyRoofingSystemuzimauobzir:
t
.PHVǎBoštećenjamembraneusledhodanjapokrovutokominstalacijeiodržavanjaPVTJTUFNB
Firestone predlaže upotrebu membrane debljine 1.5mm sa većom otpornošću
na probijanje.
t
0ÝUFǎFOKB i lomljenje izolacionih ploča zbog nedostatka dugoročne čvrstoće na pritisak
i/ili hodapokrovutokomintalacijeiodržavanjaPVTJTUFNBFirestone predlaže upotrebu
čvrstih izolacionih ploča sa velikom čvrstoćom na pritisak ili upotrebu pokrovnih
ploča velike gustine.
t
1PUSFCVzaglatkomiravnompotporomuslučajuMBNJOBUBFirestone predlaže potpuno
lepljenje membrane na kompatibilnu potporu i upotrebu Firestone izolacionog lepka
JMJPEPCSFOJIizolacionihpodloškiipovezivača)dabiseizolacionepločespojile.
Sistemi bez prodiranja
Goselin, Belgija
t Lokacija;Duffel,Belgija
t Sistem:meganičkispojenEPDM(RMA)prekoPIRizolacije
t Krovnapovršina:14500m2
MDZ, Nemačka
t Lokacija:Regensburg,/FNBǏLB
t Sistem:MehaničkispojenTPO
t Krovnapovršina:8500m2
Laminati
Colruyt, Belgija
JednaodnajvećihUniSolarPVinstalacijauEvropi
t Location:Lot,Belgium
t System:FullyadheredEPDM
t Roofsurface:80.000Nħ
t Output:2.5MW
SCI 2008, Francuska
NajvećaUniSolarPVinstalacijausevernojFrancuskoj
t Lokacija:Bondues,Francuska
t Sistem:PotpunolepljeniEPDM
t Krovnapovršina:2122m2
t Proizvodnja:104kW
TEMA broja
Automatizacija u savremenom
zgradarstvu ima za prevashodne
ciljeve postizanje komfora i
uštedu energije. Ovaj drugi cilj je
od poslednje decenije 20. veka
zauzeo prvo mesto, to jest, od
kada je cena energije već postala
konstanta sa eksponencijalnim
rastom i nepredvidivom vrednošću
budućnosti. Unapređenje
tehnologije i standarda učinilo je
da ovo više nije stvar luksuza nego
potreba za smanjenjem potrošnje
energije i resursa.
Sistemi upravljanja nisu električni
podizači roletni ili sistemi za
zatvaranje prozora sa krilima na
motorni pogon koji se aktiviraju
na dugme. Sistemi upravljanja
nisu prekidači za paljenje i gašenje
osvetljenja ili za otključavanje
ulaznih vrata. Sistem upravljanja
može sve to, ali, pre svega, njegov
pravi potencijal, a time i svrha,
jeste da zameni ljudski faktor u što
većoj meri, i to ne zato da bismo
mogli da budemo još više lenji,
nego zato što lenji već jesmo, ili
prosto imamo mnoge druge stvari
na pameti pa često zaboravljamo
one dosadne: zatvoriti prozor,
smanjiti grejanje, zaključati vrata,
ugasiti svetlo ili isključiti uređaje
makar na stand-by mod...
Zapravo, sistemi upravljanja
jesu mozak vaše kuće koja tako
preuzima kontrolu nad samom
sobom (dnevnom i spavaćom i
svim drugim prostorijama:).
Otuda i potiče popularni naziv –
pametna kuća ili zgrada.
piše: Mladen Bogićević
26
SISTEMI UPRAVLJANJA
I AUTOMATIZACIJA U
ZGRADARSTVU
Centralno upravljanje u zgradama objedinjuje nekoliko sistema za upravljanje
pojedinačnim uređajima ili podsistema
u jedan sistem koji u potpunosti može
optimizovati uslove i potrošnju energije
u objektu ili delu objekta. Takođe, pojedinačni uređaji mogu imati sopstveni režim automatizacije, ali najbolji rezultati
u komforu i uštedama energije postižu
se praćenjem i upravljanjem putem jedne
centralne kontrolne stanice.
Sistemi koji mogu biti pod kontrolom
centralnog sistema za upravljanje:
• grejanje – termostati prate temperaturu
u prostoriji koja se podešava na željenu
u određenim dobima dana (radno vreme/veče/noć), nedelje (radni/neradni
dani) ili godine (godišnja doba, odmori,
itd); senzori podižu/spuštaju zastore na
prozorima da se zakloni/iskoristi toplotna energija sunčeve svetlosti; električno
zagrevanje aktivira se ukoliko nema dovoljno sunčeve toplote da ugreje vodu u
solarnim kolektorima...
• zagrevanje potrošne vode – ukoliko u
solarnim kolektorima nije postignuta
željena temperatura tokom radnog dana,
sistem izračunava koliko će mu biti potrebno da ugreje vodu u centralnom bojleru do trenutka kada stanari stignu u kuću,
i tek u optimalnom trenutku uključuje
zagrevanje vode električnom energijom;
kontrola temperature i protoka vode u
pojedinačnim uređajima (slavine, tuš-kabine, itd. – vidi na sajtu Gradjevinarstvo.rs
ušteda vode)...
www.build.rs
• provetravanje – upravljanjem brzinom
protoka vazduha u sistemu ventilacije (ili
objedinjenom sistemu ventilacije
klima
ventilacije, klimatizacije i pasivnog grejanja u Passivhaus
kućama) centralni sistem može kontrolisati i održavati kvalitet vazduha u prostoriji skoro trenutno; automatsko provetravanje može biti sprovedeno i kontrolom
ili samo praćenjem rada pojedinačnih
uređaja koji otvaraju i zatvaraju prozore
u slučaju vremenskih neprilika, neodgovarajuće spoljašnje temperature, itd. (ovde
spadaju i aplikacije za ugradnju unutrašnje i spoljašnje stolarije za omogućavanje
protoka vazduha kroz objekat)
• osvetljenje – upravljanje prirodnim i
veštačkim izvorima svetla u prostoru;
aktiviranje noćnog svetla na pokret kao
ispomoć za sistem nadzora; de/aktiviranje osvetljenja na pokret, glas ili okretanje ključa u bravi; memorisanje nekoliko
kombinacija ambijentalnog osvetljenja
• zaštita otvora, vrata i prozora – automatsko upravljanje zastorima, kapcima
ili roletnama koji štite staklene otvore na
fasadi od prodora previše sunčeve toplote
u prostor; komunikacija ovog sistema sa
termostatima u prostorijama i celokupnim sistemom za zagrevanje i hlađenje
prostora
• video-nadzor, kontrola pristupa i bezbednost u objektu – integrisanje sistema nadzora, evidencije prolaza, kontrole
pristupa i alarmnog sistema sa drugim
sistemima zbog što boljeg usaglašavanja
bezbednosnih aspekata sa funkcionalnošću prostora
TEMA broja
Treba naglasiti da zapravo
arhitekte treba da
predstavljaju most između
investitora/korisnika i novih
mogućnosti u zgradama,
čak i kada se može
tumačiti da te mogućnosti
prevazilaze domen
arhitektonskog projekta.
Zato je važno da arhitekta
bude šire informisan o
sistemima za centralno
upravljanje u zgradama,
njihovim prednostima i
realnim troškovima za
klijenta, a za sve detalje tu
su specijalizovani stručnjaci
(na fotografiji Siemens
kontrolna tabla)...
• audio-vizuelni sistemi – razvod ozvučenja kroz ceo objekat koji može služiti za
ugodan ambijent ispunjen muzikom od
spavaće sobe do kupatila, od kuhinje do
terase, ali i kao razglas za prenos informacija ili upozorenja u javnim, poslovnim
i stambenim zgradama, pa i u privatnim
kućama
• kontrola uređaja i kućnih aparata – zaista je moguće povezati aparat za kafu sa
otključavanjem vrata ili punjenje kade na
određenu temperaturu u određeno vreme;
ovo je deo sistema centralnog upravljanja
i automatizacije koji daje najviše slobode
korisniku ali predstavlja i najluksuzniju
aplikaciju koja može biti instalirana u
objektu
Centralnim sistemom, odnosno svim
podsistemima, može se upravljati pomoću
univerzalnog daljinskog upravljača, kontrolnih tabli u svakoj prostoriji ili centralne konzole, pomoću softverskog paketa
smeštenog u računar ili na server, ali i
putem interneta ili mobilnog telefona, već
prema potrebama i željama korisnika.
Sistemi upravljanja
u našem građevinarstvu
Poslednjih godina i kod nas postoje primeri
savremenog pristupa građenju, naročito poslovnih objekata, koji su opremljeni sistemima centralnog upravljanja u zgradama.
Kada je reč o tehnologijama koje nisu
direktno vezane za građevinske materijale
ili, na primer, sisteme gradnje, pored karakteristika same tehnologije, uvek je zanimljiv
i aspekt njenog prihvatanja od strane građevinskih struka. Kada se govori o sistemima
upravljanja u zgradama na našem tržištu,
čini se da su prisutni, ne samo manjak informacija, već i izvestan otpor i sumnja u
njihovu stvarnu ulogu i prednosti.
Kakvo je stanje kod nas za sada? Stiče se utisak da su ovi sistemi, pod imenom pametne
kuće, prihvaćeni kao realnost valjda samo od
strane čitalaca rubrika o lepom uređenju vaše
kuće iz bajke. Naše tržište sisteme za upravljanje u zgradama i dalje vezuje isključivo
za ekskluzivne poslovne zgrade ili luksuzne apartmane. Nekoliko primera u našem
okruženju i dalje je zanemarljiv broj u odnosu na sve ostale projekte u kojima nikome nije palo na pamet da bi mogao ugraditi
jedan takav sistem. Ovo može biti posledica
nepoznavanja teme ili stvarne cene takvih
sistema, ili oba.
Zato smo odlučili da posvetimo jedan broj
Build magazina upravo ovoj temi. Upoznavanjem svih naših čitalaca sa njom, kao i
prednostima koje može da donese (danas,
a ne u bližoj ili daljoj budućnosti), želimo
da pospešimo saradnju različitih struka iz
oblasti gradnje koje treba zajedno da oblikuju naše životno i radno okruženje.
www.build.rs
KRATKA ISTORIJA AUTOMATIZACIJE
• Preteče automatizacije u zgradama
zbog komfora sežu daleko u prošlost, od
najstarijih kultura kada su robovi mahali
lepezama iznad svojih vlasnika. Zvonce
u spavaćoj ili radnoj sobi (i sistemi užadi
sa zvoncima) za dozivanje posluge, često je prisutno u dobrostojećim kućama
tokom 19. i početkom 20. veka. Posluga
bi zatim, umesto vlasnika kuće, otvarala
ili zatvarala prozore, navlačila zavese,
palila svetla, pojačavala ili smanjivala
vatru u kaminu...
• U međuvremenu, tokom 17. veka, pojavili
su se prvi pokušaji prave automatizacije
– sistema koji radi nezavisno od ljudske
rada i direktnog upravljanja. Cornelius
Drebbel (1572-1663) osmislio je U-posudu sa živom koja je, u zavisnosti od visine
temperature u peći na koju je prikačena,
zatvarala/otvarala klapnu za automatsku
regulaciju temperature.
• Pronalazak parne mašine i napori da se
ona stavi pod automatsku kontrolu u industriji doprineli su daljem razvoju automatizacije. Tokom 19. veka najzapaženija
istraživanja na ovom polju imao je James
Clark Maxwell (1831 – 1879).
• Krajem 19. i početkom 20. veka automatizacija postaje značajna u gradnji velikih
brodova. Tada su načinjeni prvi pravi
ozbiljni koraci ka sistemima koji sami
reaguju na uslove okruženja. Ova istraživanja, sprovedena u 20-im i 30-im godinama 20. veka, postaviće i prve osnove
automatizacije KGH sistema u zgradama
(PID kontrola – proportional–integral–derivative controller, itd).
• Već 1936. godine osniva se organizacija
koja okuplja profesionalce i postavlja standarde u oblasti automatizacije (Industrial
Instruments and Regulators Committee).
• Tokom 40-ih i 50-ih nastavlja se veoma
plodan period unapređivanja sistema za
automatizaciju električnih uređaja. Od tog
perioda ogroman uticaj na razvoj povezivanja automatike i računara ima vojna
industrija iz vremena Hladnog rata što je
na posletku dovelo do savremenih pristupačnih rešenja koja objedinjuju sisteme
kontrole, PC računare i mobilne telefone.
• U oktobru 1990. godine nastao je KNX protokol za sisteme upravljanja u zgradama.
izvor: Stuart Bennett, A Brief History of Automatic Control, 1996.
27
TEMA broja
KNX PROTOKOL
Kako bi unapredili svoje poslovanje, pre
ravno 20 godina, proizvođači sistema za
upravljanje u zgradama, pratećih uređaja
i svih aplikacija i opreme u vezi sa ovim
sistemom, započeli su priču koja danas
predstavlja osnovni standard u ovoj grani
industrije – KNX. Firme koje se nalaze u
KNX asocijaciji, a danas ih ima preko 200,
složile su se da će usaglašavanje osnovnih
načela i tehnoloških normi po kojima rade,
potrošačima, investitorima, projektantima,
i na kraju (ili početku) njima samima, doneti prednost u odnosu na vreme u kojem je
svako radio po svom standardu.
Zato je danas, prilikom izrade specifikacije za projekat, ili čak i kod najmanje kupovine jednog elementa sistema,
potpuno nevažno od kog proizvođača
naručujete softver, prekidače, brave,
motore za roletne, vrata, prozore, pa
čak i ko je proizveo audio sistem, samo
ako je proizvođač član KNX asocijacije.
– KNX je protokol oko kog su se saglasili najznačajniji svetski proizvođači iz ove
oblasti (dovoljno je nabrojati samo ABB,
Siemens, Schnieder, Cisco, itd). KNX zapravo predstavlja ono što je za računare IP.
Postojala su i druga rešenja, poput korišćenja postojeće mreže za komunikaciju
među uređajima, međutim, KNX je prihvaćen kao bolje rešenje – priča za Build
magazin Nenad Milijanović, predsednik
udruženja KNX za Srbiju, i dodaje:
– Korišćenje postojećih mrežnih instalacija
može da stvori smetnje, a kada ugrađujete
luksuzne uređaje ili one sisteme koji treba
da vam naprave uštede, važno vam je da
sistem radi besprekorno. Drugo, daleko je
lakša komunikacija sa tržištem kada klijent
zna da postoji konkurencija i ne možete ga
već na početku, ili nakon nekog vremena
kada se sistem unapređuje ili proširuje,
ucenjivati cenom zato što na vašem sistemu rade samo vaši uređaji.
20. oktobra 2010. godine, u celom svetu, pa i u Beogradu, biće obeleženo
20 godina KNX-a ■
Sistemi upravljanja u kući
i stambenoj jedinici
Uobičajenog radnog dana izlazite iz stana,
vaši ukućani već su otišli. Kuća to zna pomoću senzora za detekciju kretanja i ubrzo po vašem izlasku sama aktivira osnovni
mod definisan za to doba dana: gasi sve
električne uređaje koji nisu izuzeti iz programa (frižider, alarm i sl), gasi osvetljenje, podešava grejanje ili hlađenje na unapred definisanu optimalnu temperaturu u
(praznim) prostorijama, podiže alarmni
sistem na viši nivo bezbednosti, itd.
Zatim tako, sa minimalnom mogućom potrošnjom energije, čeka novu komandu koja
će da je prebaci na popodnevni (večernji)
program rada. Ta nova komanda može stići
putem mobilnog telefona, internet veze,
ključa u bravi, unapred određene satnice, itd.
U međuvremenu, lagano će zagrejati/ohladiti svaku prostoriju posebno, napuniti bojler,
upaliti onoliko osvetljenja koliko je potrebno da se dobije željena (unapred podešena)
vidljivost, alarmni sistem pripremiti za vaš
dolazak i boravak u kući, navući roletne i
možda čak upaliti muziku ili određeni TV
kanal koje želite da vidite po povratku kući.
Naravno, mogućnosti su neograničene i zavise samo od vaših želja i objektivnog stepena
komfora koji vam je potreban u odnosu na
mogućnost ulaganja. Tako putem interneta
možete naručiti od svoje kuće napunjenu
kadu, espreso, poseban raspored osvetljenja,
pa čak i nameštaja ukoliko i njega uključite
u ceo sistem.
Pored ovoga, sistem je fleksibilan i u delu
koji kontroliše sam... Dnevna temperatura i
vremenske prilike osciliraju, a kuća će se sa
tim ipak snaći i bez vaše pomoći. Senzori će
meriti jačinu prirodnog osvetljenja koje ulazi kroz prozore te tako razlikovati sunčane
i oblačne, letnje ili zimske dane, spoljašnju
temperaturu, temperaturu dobijenu sunčevim zračenjem, atmosferske padavine, jačinu
vetra, pa će prema tome odrediti i momenat
kada se u sistem solarnog zagrevanja potrošne vode ili vode za grejanje uključuje i
Projektovanje i izgradnja
termotehničkih instalacija
i instalacija procesne tehnike
(gasne instalacije)
Mite Rakića 29, 11000 Beograd
474
28tel/fax: 011 3821 241, 2411 556 • mob: 062 225www.build.rs
električni grejač, kada se roletne spuštaju da
ne dođe do pregrevanja prostora ili podižu
da uhvate poslednje zrake sunca da pripreme kuću za veče, kada je potrebno da veštačko osvetljenje počne da zamenjuje prirodno
i, paralelno sa navlačenjem zavesa, pojačava
količinu svetla u prostoriji...
Čak i ako tumačite nešto od navedenog kao
ozbiljan luksuz i preterivanje, većina uređaja
i sistema koju stavite pod centralnu kontrolu
zapravo su tu da štede energiju održavajući
komfor na maksimumu.
Sistemi upravljanja
u zgradarstvu
Pored toga što je poznato da odnos prema zajedničkom, tuđem, korporativnom,
društvenom vlasništvu nije toliko savestan kao onaj prema privatnom, vlasnici
poslovnih zgrada i prostora ili upravnici
javnih objekata znaju da se svi previdi koje
svako od nas napravi i kod kuće, u jednoj
od zgrada tog tipa, umnožavaju nekoliko
(desetina) puta.
Dodatno, nakon radnog vremena svaki
ostavljen prozor, upaljen klima uređaj,
računar ili sijalica trošiće energiju do sutradan ujutru, naravno, ukoliko nije dan
pred vikend kada se taj period produžava,
a sabrani troškovi svih pojedinačnih previda završavaju na jednom računu.
Zato vlasnici poslovnih i javnih zgrada naročito treba da su zainteresovani za integraciju
centralnog sistema upravljanja. Što efikasnija eliminacija ljudskog faktora u brojnim
studijama navedena je kao osnovni način
za smanjenje troškova održavanja zgrade.
Ponegde smo prihvatili slavine sa fotoćelijama koje same gase vodu, ali ovo je tek početak pravih ušteda o kojima se može govoriti
tek kada su sve instalacije deo nervnog sistema zgrade koja ima i svoj mozak – centralnu
stanicu za upravljanje.
Centralni sistem upravljanja može se primenjivati i za stambene zgrade u celini, a
ne samo za individualne stambene jedinice.
TEMA broja
Pored potrošnje energije i vode u svakom
stanu posebno (uz plaćanje po potrošnji), u
jednoj stambenoj zgradi postoji i potrošnja
koju će uvek deliti svi stanari: osvetljenje
hodnika, liftovi, zalivanje trave ispred zgrade, osvetljenje i sistemi kontrole pristupa
oko zgrade, rampe, automatska vrata, alarmi,
interfon, garažna vrata i osvetljenje u garaži,
itd.
Kancelarijski prostori, prodajni, sportski,
ugostiteljski ili industrijski objekti, ali i
škole, bolnice, zgrade lokalnih samouprava
i državnih službi... dakle, svaka zgrada koja
ima veliki broj korisnika, u smislu potrošnje,
bezbednosti, higijene, itd, može se pouzdati samo u jedan objedinjen sistem kontrole.
Posebna pogodnost koju centralni sistemi
upravljanja nude nestambenom zgradarstvu
jeste to što objekti ovog tipa imaju definisane vremenske intervale sa određenim spektrom aktivnosti za razliku od stambenog
sektora gde je aktivnost relativno nepredvidljiva i promenljiva tokom 24 sata svakog
dana u godini.
Energetski visokoefikasne zgrade (na primer, one građene po Passivhaus standardu)
podrazumevaju upotrebu centralnih sistema
za upravljanje i automatizaciju u zgradama
kako bi se troškovi za grejanje i hlađenje
sveli na minimum optimalnim prilagođavanjem trenutnim uslovima okruženja.
Troškovi – kolika je stvarna
cena sistema upravljanja
u zgradama?
– Da li će projektovanje, oprema i izvođenje
jednog ovakvog sistema poskupeti projekat?
– Da, naravno.
– Ah, pa onda, šta će mi!
Zamislite naše pojedine zemljake u vreme
elektrifikacije kako odbijaju da se priključe na mrežu jer im to poskupljuje gradnju.
Oni su za svoj stav takođe imali argumente: noću se ionako spava, ručak se kuva na
peći na drva, veš se pere na ruke, jede se ono
što se tog dana donese iz bašte. Kao što je
to nekada bila i elektrifikacija, zatim termoizolacija i sistemi daljinskog grejanja, a
potom i telefon, kablovska televizija i internet, tako su i sistemi upravljanja u zgradama polako, ali sigurno, postali potreba
korisnika i standard savremene gradnje.
Zato bi možda valjalo podsetiti one koji odlučuju hoće li ih dodati u svoj projekat ili ne,
da za ove sisteme ne važe pravila osnovne
specifikacije: ponuda, narudžbina, plaćanje...
a zatim duži ili kraći period starenja i propadanja. Ova investicija nema samo period
upotrebe već i period otplate za kojim sledi
period zarade. Ovo treba uvek imati na umu
kada se razmišlja o ovim sistemima.
www.build.rs
Za razliku od drugih stavki iz specifikacije, sistemi upravljanja u zgradama, baš kao
i termoizolacioni materijali, od trenutka
ugradnje zapravo počinju da vraćaju uloženo. Nakon dužeg ili kraćeg vremena
vratiće uloženo i počeće da donose zaradu.
Jednostavno je tako.
Ukoliko neko ne ume da izračuna koliko ovi
sistemi koštaju, i to u jednačini u kojoj konstanta cene energije raste preko očekivane
stope inflacije, onda je najbolje da o ceni i ne
razgovara. Kada se u jednačinu doda i to da
država Srbija neće moći u beskonačnost da
sračunava cenu energije u funkciji u kojoj je
prividni socijalni mir važniji parametar od
ekonomije, sistemi za upravljanje u zgradama postaju još jeftiniji.
U danima izlaska ovog broja Build magazina
mediji su prepuni najava poskupljenja cene
električne energije, mazuta i gasa, za 10, 15
ili 20%. Država, od privatizacije NIS-a, više
nema glavnu reč i može biti samo posrednik u pregovorima lokalnih samouprava i
kompanije. Isto tako će biti i sa električnom
energijom kada EPS bude došao na red za
privatizaciju. Tada će cenu energije diktirati
tržište, bez obzira na ekonomske prilike stanovništva. Daleka budućnost? Godinu dana,
dve ili pet... Ne više. Zgrade u koje ćemo se
tada useljavati treba početi projektovati već
danas, ali – sa jasnim pregledom sutrašnjice.
29
TEMA broja
Uostalom, sam sistem centralnog upravljanja traži samo klasičnu pripremu za
instalaciju (kanali u zidovima, sa ili bez
kablova) i ne mora biti odmah ugrađen već
sasvim jednostavno naknadno dodat ako se
predvidi i ta mogućnost u projektu instalacija. Tako je ulaganje u startu minimalno i momenat završetka instalacije može
biti odgođen do momenta kada otplata
bankarskih kredita počne da teče svojim
tempom, sa pristizanjem rata za prodate ili
iznajmljene kvadrate u jednom objektu.
– Takođe, svaki investitor trebalo bi da se
zapita koliko bankarskog procenta odlazi za
usputne usluge, obradu kredita, bankarska
osiguranja i slične, treba li reći – virtuelne troškove? Sistem centralnog upravljanja u zgradama traži manje od te svote, ali, za razliku
od banke, njime se možete igrati, i to ne u
vrzinom kolu – podseća Nenad Milijanović.
VIKEND KUĆA NA JEZERU
BOGNESEE KOD BERLINA
Prozori ove sale još od
1930-ih godina spuštaju
se vertikalno sasvim u pod
i dvorana se u potpunosti
otvara prema dvorištu
(foto: Olaf Tausch, Wikimedia)
Wikimedia)..
Istina je da se uštede u potrošnji električne energije primenom ovih sistema u većini
slučajeva kreću od 5% do 10%, ali zato uštede u toplotnoj energiji lako mogu biti 20,
30, pa i preko 50% uz poboljšanje toplotnih
karakteristika samog objekta.
Dakle, pre nego što rešite da je nešto skupo,
raspitajte se kod ponuđača o stvarnoj ceni
sistema gledano kroz godinu, dve ili celu deceniju. Ne očekujte čuda, ali i ne odbacujte
svaku mogućnost da do njih dođe. Odustanite od sistema za upravljanje u zgradama
zato što proračun ulaganja i povraćaja nije
povoljan – nemojte odustajati zato što mislite da se to ne isplati.
– Investicije u ovakve sisteme mogu učestvovati sa oko 5% u ukupnoj ceni jednog
projekta. Period otplate se, u najvećem broju
slučajeva, kreće oko dve godine, mada postoje i primeri kada se uvođenje svih mogućih
elemenata u sistem, od audio-video sistema
i uređaja do kompletne kontrole vodovodnih, elektro i KGH instalacija, isplatilo već
za šest meseci – kaže Nenad Milijanović,
direktor KNX organizacije za Srbiju.
30
Zaključak
Da, ali u svetu! reći će mnogi... Naravno da
period otplate u Srbiji zavisi i od toga koliko
će još dugo država sponzorisati cenu energije, ali, i pre nego što se to desi, računice
su jasne ako uzmemo u obzir sve faktore
za neki tip objekta ili decenije u kojima taj
objekat treba da bude u upotrebi.
Na primeru stambene zgrade, uvođenje
sistema centralnog upravljanja, podigne
cenu kvadrata za, na primer, 50 evra. Ako
kvadratni metar te zgrade u prodaji košta
1.500 evra, sa povećanjem troškova za 50
evra po kvadratu, na ime eksluzivnosti prodajna cena može biti povećana i za 100, 200
ili više stotina evra. Kada uzmemo u obzir
da može biti reč o instalacijama koje ne
zahtevaju nikakav poseban tretman u gradnji, dolazimo do toga da ista zgrada, samo
sa dodavanjem ovih sistema, obezbeđuje
zaradu bez ikakvih posebnih promena u
metodu gradnje i organizaciji gradilišta.
To je ono što se često naziva čista zarada.
Svakako da će period ovakvih poslovnih mogućnosti potrajati kod nas još nekoliko godina dok tržište ne podigne osnovne zahteve.
www.build.rs
Kada imate udove, nervni sistem, receptore za temperaturu i dodir, potreban vam je
mozak da obezbedi komunikaciju među svima njima. Ne, sistem centralnog upravljanja
neće razmišljati umesto vas, niti će znati
kako ste raspoloženi dok mu to ne kažete.
On neće znati da li vam je hladno ili vruće
zato što ste umorni ili nervozni, ali, ako
počnete da se bavite fizičkom aktivnošću u
nekoj od prostorija i počnete da je zagrevate
dahom i telom, on će znati da održava temperaturu prostorije na ranije programiranom
nivou. Da, kuća vam može zalajati kad se
vratite sa posla, ali teško da će vam mahnuti
repom. Da, kuća vam može poželeti dobar
dan, ali teško da će vas zagrliti ili primetiti
izraz na licu. Za to služe prijatelji, partner ili
deca (ponekad i kućni ljubimci).
Dakle, ima još mnogo toga što će uvek
ostati na nama, ljudima. Ne treba se plašiti
da će nas previše komfora udaljiti od života kakvog poznajemo i kakav želimo živeti. Da je zaista tako, još bismo sakupljali
plodove i lovili po stepama, a ne bismo se
trudili da nam ostane više vremena, energije i novca, za te neke, lepše stvari ■
TEMA broja
PAMETNE KUĆE I UPRAVLJANJE
INTELIGENTNIM ZGRADAMA
ROOM MASTER
PRIMENA U HOTELSKIM
SOBAMA I APARTMANIMA
Kao
ao dodatak osnovnim funkcijama Room
Mastera, dodatne funkcije automatizacije
mogu biti ostvarene kombinovanjem ovog
sistema sa detektorom prisustva. Uređaj
komunicira putem KNX mreže, ali ujedno omogućava i centalizovane kontrolne funkcije i dozvoljava da razni alarmni
signali iz sobe budu direktno prosleđeni
centralnoj kontrolnoj stanici.
Konekcija sa hotelskim centralnim menadžment sistemom omogućava da soba
bude kontrolisana i pripremana efikasno.
Na primer, kada gost izađe, soba može istog trenutka biti prebačena u stand-by režim, gde se automatski spuštaju roletne,
isključuje kompletno osvetljenje, isključuje
klimatizacija ili grejanje ili odigra bilo koji
scenario od desetak mogućih unapred programiranih.
Room Master oblasti primene
Hoteli – Room master Premium može da
ponudi sve funkcije koje se zahtevaju od savremene hotelske sobe. Jednom kada se instalira, on pruža mnoge prednosti u odnosu
na konvencionalne instalacije:
• jednostavno i klasično upravljanje funkcijama od strane gosta
• kontrolu temperature zavisno od doba
godine, spoljne temperature i prisutnosti
u prostoriji
• prenos poruka do recepcije (očisti sobu,
alarmni signali..)
• brza lokacija kvarova u sobi i pojednostavljeno održavanje
Bolnice – Kada se koristi u bolnicama ili
ustanovama slične namene, Room Master
se može pohvaliti spektrom funkcija koje
podržavaju efikasnije funkcionisanje savremenih objekata:
• jednostavno upravljanje funkcijama unutar prostorije od strane pacijenata
• automatska kontrola sobnog okruženja
• prebacivanje dan/noć režim rada
• prikaz poseta
• daljinsko upravljanje funkcijama i prikaz
statusa na udaljenoj stanici u sobi dežurne
sestre
• brza lokacija kvarova u sobi i pojednostavljeno održavanje
Savremene zgrade zahtevaju
inteligentan sistem upravljanja
kako bi funkcionisale bezbedno
i efikasno. Potpuni potencijal
mnogih zgrada širom sveta
je dostignut samo uz pomoć
takvih mrežnih instalacija.
Hoteli, bolnice, studentski
domovi, apartmani i mnogi
drugi primeri primene
Room Mastera otvaraju
nove mogućnosti za
prostore u rezidencijalnom
i hotelskom sektoru...
Apartmani – Room Master čini apartmane
privlačnijim i ujedno povećava kvalitet života korisnicima, što su dva ključna faktora
odluke prilikom prodaje ili rentiranja:
• automatska kontrola različitih lampi i
osvetljenja u prostorijama
• automatska kontrola grejanja i hlađenja
• kontrola roletni i žaluzina
• jednostavno i klasično upravljanje funkcijama.
Projektovanje i instalacija:
jednostavno, ekonomično i
funkcionalno
Kompaktni dizajn doprinosi da se Room
Master lako uklapa u bilo koju razvodnu
tablu. Broj funkcija koji može da ponudi
toliki je da biste u suprotnom morali da
koristite nekoliko različitih uređaja da zadovoljite istu funkcionalnost. Zahvaljujući
konekciji na globalno standardizovan KNX
bus sistem, specijalni zahtevi takođe mogu
biti realizovani povezivanjem sa drugim
uređajima. To projektantu pruža veliki izbor
mogućnosti.
Room Master je dostupan u dve varijante:
• Room Master BASIC RM/S 1.1 – verzija za jednostavne aplikacije koja automatizuje osnovne funkcije jedne prostorije
• Room Master PREMIUM RM/S 2.1
ima mnogo više ulaznih i izlaznih priključaka i nudi veći komfor.
Prednosti Room Mastera su evidentne ne
samo prilikom korišćenja instaliranih sistema, već i u fazi projektovanja:
• jednostavno projektovanje
• strukturno kabliranje
• kombinovanje sa drugim KNX uređajima
• planiranje i pouzdanost u skladu sa globalnim KNX standardom prema IEC14543
• jednostavno multipliciranje prostorija tokom izrade projekta
• može se ugrađivati bilo gde u svetu
• naknadna proširenja preko KNX ili IP
mreže
• kompaktnog dizajna – može biti instaliran
u klasičnu sobnu razvodnu tablu zajedno sa
minijaturnim automatskim prekidačima
• jedno standardno rešenje za puno različitih projekata.
www.build.rs
Room Master razvijen je
za sve prostorije ovog tipa.
On pokriva sve zahteve koje
električne instalacije moraju da
ispune u ovakvim prostorima,
i nudi sledeće funkcije u
kompaktnoj celini:
• kontrola svetla
• kontrola grejanja i
klimatizacije
• kontrola roletni i žaluzina
• prekidanje kola sa utičnicama
i selektovanim potrošačima
Dodatne prednosti prilikom projektovanja:
• ne treba mu dodatno napajanje jer se napaja energijiom preko KNX bus sistema
• može se upravljati sa jednog centralnog
mesta ili daljinski preko KNX bus sistema
• programiranje putem ETS software-a jednostavnim kopiranjem identičnih funkcija i prostim umnožavanjem
• lokalna automatizacija ■
ABB
Kumodraška 235
11010 Beograd
tel: +381 11 30 94 300
fax: +381 11 30 94 343
www.abb.rs
31
TEMA broja
Pre 100 godina Fritz Sauter je
u svojoj roditeljskoj kući u
Grindelvaldu, Švajcarska, postavio
temelj današnjeg poslovanja
kompanije širom sveta. Njegov
prvi proizvod bio je prekidač sa
satnim mehanizmom za jutarnje
isključivanje uličnog osvetljenja.
Infrastrukturni uslovi radionice
u švajcarskim brdima i slabe
logističke mogućnosti doveli su
do preseljenja u pogranični grad
Bazel. Tu je, iz ideje o efikasnom
iskorišćenju električne energije,
nastao veoma uspešan proizvod,
električni bojler za vodu Cumulus.
Međunarodno poslovanje u Evropi
počelo je da se širi...
Od prekidača
uličnog osvetljenja do
automatizacije zgrada
Tokom deset decenija nastajala je priča o
tehnološkim inovacijama i švajcarskom
kvalitetu i preciznosti. Sauter je danas lider
u oblasti energetski efikasnog upravljanja
zgradama. Glavni proizvod Sauter-ove automatizacije zgrada, stanica za automatizaciju EY-modulo 5, dobio je priznanje za
najbolji sistem automatizacije zgrada.
Softverskim rešenjem Energy Management
Solution Sauter prikazuje potrošnju energije celih sistema i kompleksa zgrada. Na taj
način, u stanju je da optimizacijom energije
štedi, redukuje emisiju CO2 i smanji operativne troškove. Sauter ECO10 predstavlja
osnovne principe kompanije u programu
od 10 tačaka. Ovi principi definišu tehnička
rešenja koja obezbeđuju napredno i održivo
upravljanje energijom, a istovremeno povećavaju energetsku efikasnost i štite životnu sredinu.
JUBILEJ SAUTER-A
PRE 100 GODINA.
ZA 100 GODINA.
Podrška u svim fazama
irom sveta
projekta širom
1941. Konstantna temperatura
zahvaljujući regulatoru equitherm®
Sauter je uvek uz svoje klijente: sa globalnom mrežom distribucije i prodaje kao i
kompetentnim i angažovanim specijalistima. Prati vas u svim projektnim fazama,
za vreme celog životnog ciklusa zgrada.
Tradicija neprestane inovacije, koja postoji
u Sauter-u, jeste ta koja ga osposobljava da
pravovremeno prepozna izazove budućnosti
i radi na vrhunskim rešenjima – za životne
prostore koji imaju budućnost.
Sa Sauter-ovim uređajem equitherm® temperatura tople vode u sistemima centralnog grejanja prvi put u istoriji reguliše se
automatski, u zavisnosti od spoljne temperature. Na taj način je omogućeno održavanje konstantne temperature u zatvorenom
prostoru.
1910. Prvi Sauter-ov prekidač
sa satnim mehanizmom
U roditeljskom domu u Grindelvaldu (region Berna/CH), Fritz Sauter osnovao je
svoju sopstvenu radionicu.
Konstruisao je visoko precizne prekidače sa
satnim mehanizmom, koji su postavili nove
standarde u pogledu kvaliteta i pouzdanosti.
Oni se primenjuju, pre svega, za uključivanje i isključivanje uličnih svetiljki, ali i radi
korišćenja jeftine struje noću.
1917. Rođen je uspešan proizvod
U cilju korišćenja noćne struje, razvijaju se
i drugi proizvodi za ovo tržište: električni
bojler Cumulus, kao i termostati za bojlere.
Kupci umeju da cene kvalitet Cumulus-a
[to mu je donelo višedecenijski uspeh.
Osim toga, Sauter-ov električni bojler trajno je obeležio jezik. U Francuskoj, stručnjaci kada govore o kotlu za toplu vodu, koriste
još i dan-danas izraz le cumulus.
1961. Pobednički pohod elektronike
Nagli razvoj elektronike dozvoljava nove
mogućnosti u oblasti regulacione tehnike.
Sa elektronskim rešenjem flexotron® na tržištu se pojavljuje višenamenski proizvod.
Svoju primenu nalazi, ne samo kod klimatizacije, grejanja i hlađenja, već i u industrijskim postrojenjima.
1974. Počinje era softvera
Na tržištu se pojavljuje sistem za automatizaciju zgrada EY1200 kojim se upravlja
pomoću softvera. Tako, opet prvi put, dovoljna je jedna osoba da rukuje i kontroliše veća postrojenja uz pomoć mikrokompjutera.
1997. Decentralna inteligencija
Era interneta otvara nove mogućnosti i
kompanija Sauter ih uspešno prati. Po prvi
put do tad, serija EY3600 omogućava rad
centralnih sistema za nadzor i upravljanje u
zgradama sa bilo kog personalnog računara
pomoću internet pretraživača.
2008. Nova rešenja za
energetsku efikasnost
1935. Početak regulacione tehnike
SAUTER BUILDING CONTROL SERBIA
Alekse Nenadovića 15
11000 Beograd
tel: +381 11 3835 571; 3836 236
fax: + 381 11 2452 260
[email protected]
www.sauter.co.rs
32
Razvoj termostata za bojlere označava početak regulacije grejanja. Novi izum, regulator
za klimatizaciju Reflex, predstavlja nastavak
tog procesa i postavlja kamen temeljac za
regulacionu tehniku u oblasti automatike
sistema grejanja i klimatizacije.
www.build.rs
Modularnost sistemskog rešenja iz porodice EY-modulo kompanije Sauter obezbeđuje efikasno upravljanje zgradama u
pogledu troškova i energije. Stanica za
automatizaciju modu525 je u međuvremenu dobila priznanje za najbolji sistem
automatizacije ■
TEMA broja
Načela o uštedi energije i što većem
stepenu iskorišćenja prirodnih
resursa na lokaciji, prisutna su u
arhitektonskim projektima još od
druge polovine 20. veka. U početku,
ona su se zasnivala na određenim
arhitektonskim rešenjima koja su
oblikom, orijentacijom, bojom ili
materijalom trebalo da doprinesu
ekološkim karakteristikama objekta.
Međutim, razvojem računarskih
tehnologija, automatizacije i
softverskih rešenja, paralelno
sa ovim naporima u arhitekturi
razvijana su i rešenja za energetsku
efikasnost i uštedu energije u oblasti
mašinskog i elektro inženjerstva:
solarna i geotermalna postrojenja,
KGH sistemi, automatizacija fasada,
sistemi upravljanja u zgradama i sl.
Ove dve priče, arhitektonska i
inženjerska, tekle su paralelno,
skoro svaka za sebe, sve do
poslednje decenije 20. veka. Tada
je, sa popularizacijom energetske
efikasnosti i potrebom da štedimo
novac, energiju i resurse, konačno
došlo do prave sinteze razdvojenih
strukovnih pristupa
KALZIP BIPV
SOLARNI KROVOVI
Sintezi pristupa doprineo je i razvoj tehnologije, kako u smislu materijala, rešenja i
preciznog merenja postignutih efekata, tako
i u smislu softvera koji u vidu 3D modeliranja energetske efikasnosti u zgradama mogu
već u projektnoj fazi da odrede razmere, odnos i prirodu sinteze arhitektonskog i mašinskog inženjerstva na jednom projektu.
Nekada su mašinski i elektro inženjeri dolazili na gotovo, pokušavajući da u dati arhitektonski projekat implementiraju solarne
kolektore ili fotonaponske sisteme, KGH
sisteme i dr. Zbog specifičnih zahteva koje
ove aplikacije nose sa sobom, često su nailazili na probleme, pa i sukobe, u kontaktu
sa arhitektonskim projektom, odnosno njegovim autorom. Jedan od problema koji je
svakako najviše ugrožavao originalno arhitektonsko rešenje bila je instalacija solarnih
sistema na fasadu ili krov zgrade.
Međutim, s obzirom na to da su ovo najizloženije površine objekta, preko kojih on
može da prima, iskorišćava i transformiše
sunčevu energiju, mnoge studije, eksperimenti i prototipovi solarnih fotonaponskih
panela išli su u pravcu pomirenja inženjerskog i arhitektonskog aspekta. Tako su nastala BIPV rešenja. Svakako da je jedan od
najznačajnijih pomaka na ovom polju napravila kompanija Kalzip svojim fleksibilnim rešenjem za solarnu arhitekturu...
Kalzip® BIPV rešenja
ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI
Hajduk Veljkova 11 (Master centar)
21112 Novi Sad
tel: +381 21 423 933; 483 06 18
tel/fax: +381 21 483 06 19
[email protected]: [email protected]
[email protected]
www.kalzip.com, www.falzinc.com
www.corus.com
34
U saradnji sa Uni-Solarom Kalzip je proizveo solarne ploče većeg iskorišćenja energije
i jednake energetske moći kao i ploče sa kristalnim solarnim ćelijama, što ih čini idealnim za ugradnju širom evropskog kontinenta. Prosečna godišnja osunčanost u Evropi
je od 876kWh/m2 na severu Škotske pa sve
do 1.752kWh/m2 na jugu Španije, dok je
prosečna osunčanost u Nemačkoj npr. oko
1.000kWh/m2.
www.build.rs
Ovo je omogućilo razvijanje fotonaponskih
sistema – PV (photovoltaic) koji će odgovoriti na zahteve različitih krovnih površina,
arhitektonskih stilova i energetskih potreba
objekta. Oni su u literaturi poznati kao integrisani fotonaponski sistemi u zgradarstvu
– BIPV (building integrated PV).
Kalzip® AluPlus Solar
Arhitekti treba da razlikuju krovne montažne i integrisane sisteme (BIPV). Kalzip®
AluPlusSolar je veoma otporan solarni
laminat integrisan u Kalzip profilisane limove i omogućava izvođenje konkavnih i
konveksnih krovova (nagiba od 60 stepeni).
Ovi paneli su prvo BIPV rešenje za solarne
krovove na tržištu.
Kalzip® AluPlusSolar AF:
• dimenzije 65/537mm
• debljina folije 1,0mm
• površinska obrada RAL 9006
• težina oko 7kg/m2 (sa solarnom folijom).
Kalzip® SolarClad
Kalzip® SolarClad fotonaponski sistemi
optimizovani su za instalaciju na metalne
krovove. Moduli se sastoje od kombinacije
veoma otpornog tankog filma sa ćelijama
od amorfnog silikona (a-Si) sa aluminijumskim nosačima koji mogu biti postavljeni na
metalni krov bez probijanja krovnog pokrivača. Kalzip® SolarClad moduli lagani su i
prilagodljivi površini te na taj način dozvoljavaju jednostavno uklapanje u postojeće
objekte ili nove arhitektonske projekte. Posebna prednost ovih panela, naročito važna
za naknadne montaže, jeste njihova mala
masa od 3 do 7kg/m2.
O ovim Kalzip® rešenjima možete saznati
više na sajtu Build magazina ili se raspitajte
direktno kod distributera za Srbiju, u preduzeću Aluminijumski krovni sistemi ■
TEMA broja
SECURIFIRE I
IPS VIDEOMANAGER
SecuriFire
SecuriFire
IPS VideoManager
SecuriFire je sistem koji sve ostale sisteme dojave požara ostavlja iza sebe kada je
u pitanju high-tech inteligencija i pouzdanost. Potpuno redundantna arhitektura
sistema pruža duplu bezbednost, što znači
da je u potpunosti isključena mogućnost
pada sistema.
Sistemi za video nadzor predstavljaju
ključni instrument u borbi protiv incidenata. Securiton nudi ove sisteme u različitim stepenima kompleksnosti i za širok
raspon primene. Najnoviji proizvod je
specijalni softver IPS VideoManager za
video analizu i snimanje.
Sav hardver i softver su duplirani i rade paralelno u dva odvojena i autonomna sistema.
Ako aktivni sistem zakaže, rezervni sistem
preuzima punu kontrolu. Ovo garantuje maksimalnu efikasnost i mogućnost detekcije
svakog požara u deliću sekunde – čak i onda
kada je sistem detekcije požara oštećen.
Video analizom mogu se detektovati osobe, požar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje
grafita ili druge vrste neuobičajenog ponašanja. Moguće je određivanje pozicija i izrada putanje kretanja detektovane osobe ili
objekta. Radi se o IP baziranom mrežnom
video sistemu za megapikselne kamere sa
visokom rezolucijom. Naravno, moguće je
integrisati i postojeće analogne kamere i sisteme. Sistem je visoko efikasan zahvaljujući
velikoj prilagodljivosti postojećim računarskim mrežama.
Modularna, decentralizovana struktura sistema daje vam maksimalnu slobodu
planiranja. Moguće je povezati do 16 autonomnih kontrolnih jedinica (centrala),
svaka kapaciteta do 14 adresabilnih petlji
sa maksimalno 250 javljača požara ili drugih adresabilnih elemenata po petlji (3500
elemenata po kontrolnoj jedinici). Korišćenjem centralnog računara kapacitet sistema
postaje neograničen.
Iako je sistem decentralizovanog dizajna,
on i dalje radi kao jedan kontrolni panel za
dojavu požara. Preko bilo kog upravljačkog
panela može se videti i upravljati statusom
svakog elementa u sistemu, do nivoa pojedinog javljača.
Ovaj sistem dojave požara se može jednostavno proširiti ili smanjiti - kada korisnik
definiše svoje potrebe, topologija sistema se
lako prilagođava. SecuriFire sistem bukvalno raste sa zahtevima korisnika.
Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju, video menadžmentu i prenosu
digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje
za sve potrebe i na različitim nivoima.
IPS VideoManager dopušta neograničenu
prilagodljivost u pogledu funkcionalnosti i
veličine – od jednostavnog jednokanalnog
video rekordera do globalne mreže video
klastera sa više od 10.000 kamera. Pomoću
visoke prilagodljivosti zahtevima klijenata i
nove softverske arhitekture IPS-VideoManager je perfektno i najefikasnije rešenje za
svaki nivo i potrebu.
Potencijalni korisnici ovog sistema su: policija, aerodromski objekti, zatvorske ustanove,
www.build.rs
Kompanija Securiton d.o.o.
je na nedavno završenom 37.
međunarodnom sajmu prevencije
i reagovanja u vanrednim
situacijama – 112 EXPO, predstavila
dva inovativna sistema tehničke
zaštite objekata: SecuriFire - novi
redundantni modularni sistem za
dojavu požara i IPS VideoManager
– inteligentni sistem za video
analizu i snimanje
IPS VideoManager
SECURITON – PROJEKTOVANJE,
UGRADNJA I SERVISIRANJE
• automatska dojava požara
• gašenje požara sprinklerom
i drendžerom
• gašenje požara u kontrolnim sobama
ekološkim sredstvima
(NOVEC, FM-200, inertni gas…)
• detekcija gasa
• dojava provale i prepada
• kontrola pristupa
• perimetarska zaštita
• video nadzor
• softver za integraciju tehničkih sistema ■
automobilska i petrohemijska industrija,
nuklearna postrojenja, javni saobraćaj, bolnice, muzeji, javni prostori i sl.
Kvalitet na svim nivoima je apsolutni
preduslov za pouzdano funkcionisanje
sigurnosnih sistema. Securiton proizvodi
se izrađuju prema visokim standardima
kvaliteta, što potvrđuju sertifikati renomiranih svetskih laboratorija ■
SECURITON d.o.o.
Alarm and Security Systems
Danila Lekića Španca 31
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82
318 50 17
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the Swiss Securitas Group
35
TEMA broja
Automatski sigurnosni sistemiaparati za sprečavanje eksplozije
gasa SG 2001 – nastali su kao
izraz težnji da se odgovori
potrebama potrošača gasa da
zaštite prostore u kojima žive.
Tako korišćenje ovog energenta
postaje pouzdano i bezbedno
Koncept pametne kuće odgovor je savremenog čoveka na izazov vremena da primenom sofisticiranih tehničko-tehnoloških
saznanja i standarda stvori sebi kvalitetniji
život. U nizu ključnih zahteva i ciljeva koji
se nameću i rešavaju kroz razvoj pametne kuće
pored ostalih su i pitanja optimizacije energetske sigurnosti i efikasnosti, te bezbednosti
i ekologije. Ovaj opšti, globalni imperativ,
pored niza drugih aktivnosti, podržalo je i
naše društvo, opredeljenjem za uvođenje gasifikacije u domaćinstva i privredu. Pošto još
nema većeg iskustva, naročito kod individualnih potrošača, stvara se određena bojazan
i otpor u spremnosti za korišćenje gasa, iz
razloga (ne)sigurnosti, odnosno, straha od
moguće eksplozije. Ova dilema se otklanja
ugradnjom sigurnosnih uređaja-aparata koji
mogu da spreče potencijalnu eksploziju.
Zato vam ovom prilikom predstavljamo
Program Automatskih sigurnosnih sistema-aparata za sprečavanje eksplozije gasa
– SG 2001. Oni su proizvod domaćeg znanja i iskustva, a po tehničko-tehnološkim
karakteristikama prate najnovije standarde i u ravni su evropskih. Primenom ovih
sistema isključena je greška faktor čovek.
Program sadrži jedanaest proizvoda: šest
sistema-aparata, tzv. aktivnih uređaja i pet
alarmnih, tzv. pasivnih uređaja.
Odlike sistema SG 2001
Adresabilnost – svaki detektor gasa poseduje jedinstvenu adresu (šifru) koja omogućava tačno lociranje mesta pojave gasa,
ispisujući na displeju centralne jedinice šifru, u vidu trocifrenog broja, kojom se obeležavaju detektori 001-256 (sa dodatnom
opremom koja se ugovara), i 001-032 (bez
dodatne opreme).
MODRIČ
Paunova 73
11040 Beograd
+381 64 00 99 866; 063 39 61 48
[email protected]
wwww.modric.co.rs
36
AUTOMATSKI SIGURNOSNI
SISTEMI-APARATI
ZA SPREČAVANJE EKSPLOZIJE GASA
SG 2001
AUTOMATSKI SIGURNOSNI
SISTEM SG 2001:
• detektor gasa serije 201
(od 2 do 256 detektora)
• centralna mikroprocesorska
jedinica tip 401.1 (mikrokontroler PIC Microchip)
• aktuator MC10 (zatvarač)
dovoda gasa
• ugrađen GSM modul
• mrežni ispravljač i punjač
• statički invertor
Ukupna dužina komunikacionih kablova
bez dodatne opreme je 600 metara.
Analognost – pored aktiviranja sopstvenog
alarma detektori šalju centralnoj jedinici
svoju jedinstvenu adresu, kao i izmerenu
koncentraciju gasa. Za svaki detektor mogu
se nezavisno podesiti pragovi alarma, optimalno prema radnim uslovima konkretne
prostorije.
Samoodržavanje – ogromna prednost sistema-aparata SG 2001 je periodično proveravanje kvaliteta senzora u samim detektorima vezanim u sistem. Zahvaljujući
ugrađenom programu u centralnoj jedinici,
periodično ili na zahtev korisnika, obavlja se
provera ispravnosti detektora analizom električnih karakteristika senzora.
nim dežurnim mestom i vlasnikom štićenog prostora, sistemi se mogu nadgraditi
u sisteme koji, pored redovne namene
obavljaju detektovanje i alarmiranje provale u štićene prostore
• sistemi-aparati SG 2001 mogu se raditi i
u varijanti bežične komunikacije između
detektora i centralne jedinice, na specijalni zahtev naručioca
• svi sastavni delovi sistema-aparata su
urađeni tako da se uređaji ne otvaraju u
cilju povezivanja u sistem već se to obavlja
preko brzorastavnih konektora
• sistemi-aparati imaju obezbeđenu upravljačku funkciju kroz beznaponsku komandu za upravljanje svim izvršnim
organima u sistemima automatskog
upravljanja.
Fleksibilni koncept – omogućava više različitih konfiguracija sistema, potpuno se
prilagođavajući postojećoj situaciji, zahtevima korisnika i pravilnikom o tehničkim
normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para.
Kontrola kvaliteta proizvoda i završna kontrola proizvoda vrši se u skladu sa evropskom normom EN 50194. Sistem kontrole
može se posmatrati kao posebnost u odnosu
na druge proizvođače zato što svaki proizvod ima neizbrisiv serijski broj na sebi,
kao i unutar kućišta, koji u dokumentaciji
proizvoda definiše poimenice lica koja su
učestvovala u reglaži i završnoj kontroli, kao
i montera koji je montirao proizvod i svih
servisera koji su imali bilo kakve zahvate u
okviru redovnih pregleda i intervencija.
Prednosti sistema u odnosu na slične:
• sistemi su zaštićeni sa dve lozinke bez čijeg poznavanja nestručna ili zlonamerna
lica ne mogu uticati na fabrički podešene
karakteristike
• poseduju autonomno napajanje koje
omogućava nesmetan rad sistema u celini
ili samo montiranog dela sistema, zavisno
od tipa sistema, što je vrlo značajno u periodima kada nema električnog mrežnog
napajanja
• po želji naručioca pored GSM komunikacije, koju poseduje SG 2010, sa central-
Pasivne sigurnosne sisteme, aparate i detektore gasa serije 201 odlikuje precizan
katalitički gasni senzor za gasove PG (prirodni gas) i TNG (tečni naftni gas), počev
od 0,05% DGE u vazduhu (DGE – donja
granica eksplozivnosti) i to kroz naponski
nivo direktno proporcionalan koncentraciji gasa i dve LED diode. Pri koncentraciji gasa od max. 20% od DGE, pali se LED
(žuta) dioda, i uz zvučni signal označava
prvi prag opasnosti. Druga LED dioda
(zelena) označava prisutnost električnog
napajanja detektora ■
Programabilnost – kod već montiranih
sistema-aparata SG 2001 centralna jedinica
omogućava programiranje i testiranje samostalno ili putem PC računara.
www.build.rs
PRVI KNX TRENING
CENTAR U SRBIJI
TEMA broja
PAMETNE KUĆE PO SVETSKOM STANDARDU
Velike svetske kompanije elektro-opreme prepoznale su vrednosti KNX standarda
i pristupile članstvu u KNX organizaciji. Pravi je trenutak da se i mi uključimo
u svetske tokove, stručnom edukacijom i primenom istih tehnologija u Srbiji.
Uz podršku KNX asocijacije iz Brisela, kompanija Vueko osnovala je prvi KNX
trening centar u Srbiji, sa ciljem da prenese stručno znanje iz oblasti automatike,
upravljanja i kontrole pametnim objektima
KNX trening centar
PREDNOSTI REGIONALNOG
TRENING-CENTRA:
vavei sistem KNX vizuelizacije
Stručnom obukom na sprskom jeziku, u
tehnološki potpuno opremljenom treningcentru, polaznici KNX kursa stiču praktično
i teoretsko znanje kroz praktičan rad i vežbe. Kao jedinstveni alat za planiranje i programiranje uređaja koristi se ETS softver za
koji je kompanija Vueko obezbedila kompletan prevod na srpski jezik. Posle ovog
kursa korisnici mogu potpuno samostalno
da planiraju i izvode radove u oblasti KNX
automatizacije objekata. Kurs traje pet radnih dana.
Kako postati KNX partner?
Posle praktično-teoretske obuke i završnog
testa, polaznici dobijaju sertifikat kao obučeni KNX partneri. Svi polaznici se registruju u jedinstvenu bazu podataka KNX
asocijacije iz Brisela i mogu se pronaći na
stranici www.knx.org. Važno je znati da
je ovaj sertifikat, kao i sam KNX, priznat
u celom svetu kao svetski standard. Lako
možete naći posao na svetskom tržištu
rada, gde trenutno vlada velika potražnja za
stručnjacima sa KNX sertifikatom zbog sve
veće gradnje ekoloških, energetski efikasnih
i pametnih objekata.
KNX je jedini otvoreni svetski standard
za kontrolu pametnih objekata! Odobren
je kao međunarodni standard (ISO/IEC
14543-3), evropski standard (CENELEC
EN 50090 i EN 13321-1 CEN), SAD
standard (ANSI/ASHRAE 135) i kineski
standard (GB/Z 20.965).
Fleksibilnost KNX instalacija
Za razliku od klasične elektro instalacije, KNX je zasnovan na BUS tehnologiji.
Komunikacija između aktuatora, senzora
i upravljačkih sistema vrši se preko magistrale podataka (TP, PL, RF, IP). Time se
postižu fleksibilnost i mogućnost upravljanja kompletnim sistemom sa jedne lokacije.
Jedna od najvažnijih osobina KNX-a jeste
modularna nadogradnja sistema, što investitoru daje mogućnost da naknadno dogradi novu KNX opremu koju nudi tržište i sa
njom dodatno dobije na funkcionalnosti.
Otvoren standard i
kompatibilnost jesu
prednosti za investitore
Ne vezujte se za proizvode samo jedne firme!
Globalizacija je pokazala da takve firme
mogu lako da nestanu sa tržišta, a sa njima
rezervni delovi i podrška za vašu opremu!
U KNX sistemu nesmetano funkcioniše
oprema različitih proizvođača, investitori i
projektanti imaju mogućnost da izaberu između 200 proizvođača opreme, koji najbolje
odgovaraju njihovim zahtevima i potrebama. KNX zaštitni znak garantuje njihovu
međusobnu kompatibilnost i zajednički
rad. Članice KNX organizacije jesu i najveći
svetski proizvođači elektro opreme: ABB,
Siemens, Schneider, Hager, MDT...
• ušteda troškova putovanja,
smeštaja i inostranih dnevnica
zaposlenih
• mogućnost organizovanja KNX
kurseva u prostorijama vaše
kompanije na teritoriji Srbije
• obuka se odvija na srpskom jeziku
• stručna literatura na srpskom jeziku
• praktičan rad sa ETS 3.0 F softverom
• praktičan rad sa KNX
komponentama raznih proizvođača,
montaža aktuatora, senzora,
njihovo programiranje i integracija u
celokupan sistem
• male grupe polaznika omogućavaju
posvećenost trenera svakom
polazniku.
Posebnu
ponudu čini
obuka za vavei
sistem KNX
vizuelizacije i
upravljanje
inteligentnim objektima (kuća, stan, vila,
hotel, poslovne zgrade, javni objekti,
firme, luksuzni brodovi, jahte, itd) ■
Energetski efikasan
KNX je zelena tehnologja, osmišljena da
smanji potrošnju energije. To investitoru daje
velike olakšice pri izdavanju, korišćenju ili
prodaji objekta. Takođe, svetski trend je da
zgrade poseduju energetski pasoš, taj trend
uskoro dolazi i u našu zemlju. Energetski efikasne zgrade imaju poreske olakšice, i jednostavno – jesu potreba savremenog doba ■
www.build.rs
VUEKO
Narodnog fronta 73a/47
21000 Novi Sad
tel: +381 60 3883 000
[email protected]
www.vueko.net
37
TEMA broja
Sa željom za jednostavnijim
rešenjima koja će u objektima
umanjiti prisustvo ventilacionih
instalacija, Reynaers uz svoj
program aluminijumske stolarije
nudi i inovativne ventilacione
aplikacije za energetski efikasne
savremene objekte.
U februaru 2009. godine, Reynaers
Aluminium predstavio je prvi
samokontrolni ventilacioni sistem
za vrata i prozore - Ventalis. Ovaj
sistem pruža pogodnije rešenje
za efikasne ventilacione sisteme,
naročito za arhitekte,
jer ima minimalni uticaj
na estetiku fasade ili enterijera
Ventalis na fasadi
VENTALIS
KONTROLA PRIRODNE
VENTILACIJE U ZGRADAMA
Osnovni
snovni problem koji se javlja kod gradnjee energetski efikasnih zgrada u današnje
eme jeste njihova zaptivenost. Sprečavreme
anjem curenja vazduha sprečavaju se i tovanjem
t i gubici,
bi i ali
li samim
i tim,
ti javlja
j lj se poplotni
treba da se vazduh u unutrašnjosti objekta
efikasno ventilira kako bi komfor ostao na
željenom nivou, a zdravlje korisnika ne bi
bilo ugroženo.
Ventalis
šema protoka vazduha
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
REGULACIONE JEDINICE VENTALIS:
Ventalis u enterijeru
REYNAERS ALUMINIUM
11070 Novi Beograd
Bulevar Milutina Milankovića 27
tel: +381 11 3132 177
063 1175 177
fax: +381 11 3132 193
kontakt osoba:
Saša Sretenović
[email protected]
www.reynaers.com
38
• zaptivenost vazduha, max. testiran
pritisak: klasa 2 (300Pa)
• zaptivenost vode: klasa 9A
(650Pa zatvoren i 450Pa otvoren)
• otpornost na vetar, max. testiran
pritisak: klasa 5 (2.000Pa)
• otpornost na vetar, ugibanje (C≤1/300)
• samoregulacija: klasa P3 ■
Uobičajene ventilacione instalacije cevovodima moraju da ispunjavaju oštre protivpožarne zahteve, javlja se problem kondenzacije na
cevima, i naravno – dobar ventilacioni sistem
ima svoju cenu ali i prostor koji mora da zauzme. Po teoriji koja stoji iza kontrolisane
ventilacije u stanovima, smer kretanja svežeg
(upumpanog) vazduha ide od suvih prostorija
(sobe) do prostorija sa povećanom vlažnošću
(kuhinje, kupatila, vešernice, itd) kroz prostor
za komunikaciju (hodnici, stepenište).
Vazduh ulazi/izlazi iz prostorija kroz rešetke u zidovima ili ispod vrata. Kretanje
vazduha pokreće se ili i podstiče promerima cevi, ventilatorima koji pokreću
strujanje, itd. Kontrola ventilacije mora
da spreči i pojavu preterane ventilacije
koja isušuje vazduh, stvara jako strujanje
i stvara povećane gubitke energije.
www.build.rs
Sa prirodnom ventilacijom najveći deo ovih
problema je otklonjen jer se ona zasniva na
prirodnim principima razlika temperature i
pritiska vazduha. Zato je Reynaers razvio
liš ć elemente
l
t koji
k ji se iinstaliraju
t li j
samoregulišuće
uz vrata i prozore prostorija sa suvim vazduhom. Oni se mogu povezivati u nekoliko konfiguracija zavisno od karakteristika
projekta.
Ventalis presek
Patentirane jedinice automatski se zatvaraju/otvaraju u skladu sa promenom
protoka vazduha, održavajući ga uvek na
istom nivou. Dodatno, podužni ventilacioni kapak korisnik može postaviti u
pet položaja, time prilagođavajući protok
broju osoba u prostoriji. U svakom od pet
položaja automatska jedinica nastavlja da
radi u skladu sa protokom vazduha.
Ventilacione jedinice ne propuštaju kišu ili
insekte. Takođe, baš kao i klasični sistemi
ventilacije cevima, zaštićene su od pojave
kondenzacije specijalnom izolacijom. Sistem
ventilacije u stolariji jednostavno se ugrađuje
između profila stolarije i termoizolacionog
sloja, odnosno nosećeg zida. Broj jedinica
određen je proračunom potrebnog protoka. Za razliku od standardnih ventilacionih
rešetki koje se mogu postavljati samo iznad
prozora, Ventalis može stajati sa bilo koje
strane prozora ili vrata. Ram Ventalisa može
se i povući od ravni fasade ukoliko je to želja
arhitekata. U svakom slučaju, važno je napomenuti da se instalacijom Ventalisa ne čine
veće izmene u projektovanju zgrade, rešenja
fasade ili instalaciji stolarije.
Naravno, svi ventilacioni elementi za ugradnju sa stolarijom naročito su predviđeni
da se uklapaju sa Reynaers aluminijumskim prozorima (ECO, CS68 i CS77).
Najveća prednost Ventalis ventilacionih
jedinica pokazuje se na većim staklenim
površinama kakve se primenjuju u energetski efikasnoj arhitekturi za iskorišćenje
toplote sunčevog zračenja ■
Cass University Business School
Architect: Bennetts Associates
Location: Londen, United Kingdom
Reynaers systems: CS 68, CW 86
REYNAERS aluminium
11070 Novi Beograd, Bulevar Milutina Milankovića 27
k\c1"*/(((*(*)(..›dfY1"*/(-*((.,(..
fax: +381 11 3132 193
e-mail: [email protected]
www.reynaers.com
TEMA broja
PROCAR SECURITY – CCTV
I PROTIVPROVALNI SISTEMI
Procar Security ugrađuje i projektuje CCTV (video nadzor),
protivprovalne sisteme, kontrolu pristupa, evidenciju radnog
vremena, interfone... i vrši montažu opreme za klimatizaciju
Visoka pouzdanost sistema obezbeđuje se
kvalitetnim izborom opreme, pravilnim rasporedom elemenata alarmnog sistema i
kvalitetnom montažom. Primena alarmnih
sistema pogodna je, od najmanjih poslovnih
i stambenih prostora, do velikih poslovnih i
magacinskih prostora, banaka, obrazovnih,
sportskih i objekata specijalne namene, itd.
Alarmni sistemi
Zaštita imovine je osnovna namena alarmnog sistema. Obezbeđuje se pravilnom procenom bezbednosne situacije na samom
objektu i analizom svih mogućih načina
ugrožavanja objekta i imovine. Na osnovu
toga, donose se odgovarajući zaključci – koje
mere, postupke i tehniku upotrebiti radi
ostvarivanja maksimalne zaštite imovine.
REFERENC LISTA – Beograd: Pollino, Pertini,
Složna braća, NIS Jugopetrol, F.F.I.S, Planum Tours,
Hidro Komerc P.J, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Makiš, S.P.C. Hram sv. Bogorodice, Beotas,
Srma Trans, Gigatron, Ž.G.P, Sarantis, Mikros Union, Mobil Beton, AK Rade Končar, O.Š. Svetozar
Miletić, O.Š. Vojvoda Stepa, FSTR UBA, Trgovačka
škola, Vesti AD, Mernokor, AD Frikom, Tip-Top Surčin, Maligan, Malac, Jet Direct, Vobi Haus, Vukas
Mering Batajnica... kao i: RB Kolubara d.o.o. Lazarevac, Jugoremedija Zrenjanin, Cobest Mladenovac,
Peštan i Šumadija Production Aranđelovac, Magaza
Zemun i Užice, Modriani Šimanovci, Poštanska štedionica Novi Sad i Kraljevo, SZTR Ponte Roso Novi
Sad, O.Š. Mladost Tomaševac... ■
PROCAR SECURITY
Ratarski put 10 b
11080 Zemun
mob: +381 63 39 43 43
tel/fax: +381 11 31 66 182
www.procar.rs
40
Alarmni sistemi sastoje se od:
• alarmne centrale odgovarajućeg kapaciteta,
koja poseduje automatsku dojavu alarma
putem PTT ili GSM mreže (opciono)
• akumulatora 7Ah, 12V (rezervnog napajanja za slučaj nestanka mrežnog napajanja)
• detektora (infracrvenih, mikrotalasnih, akustičnih, piezzo-električnih, vibracionih, magnetnih, kontaktnih i kombinovanih, žičnih i
bežičnih), jednog ili više, istog ili različitog
tipa zavisno od situacije na objektu
• sirene (unutrašnje i/ili spoljne antisabotažne, samonapajuće)
• bežičnih i žičnih panik tastera (opciono)
• detektora dima, povećanja temperature,
vlage, otrovnih i zapaljivih gasova i sl.
Ukoliko to ne učinite u predviđenom vremenu, potrebno je da razoružate sistem ponovnim ukucavanjem šifre, da se alarm ne
bi aktivirao.
Alarmne centrale imaju mogućnost podele
kapaciteta na dve ili više nezavisnih particija
– alarmnih celina. To znači da, ukoliko postoje dva ili više delova objekta kojima bi se
trebalo pristupati preko potpuno nezavisnih
šifratora, delovi objekta se organizuju (podele) prema zahtevanoj nameni, a onda im
se programski dodeljuju parametri koji služe
za identifikaciju. Sistem šifara je organizovan tako da postoji jedna glavna (master)
šifra i do 50 korisničkih šifara.
Detektovanje prisustva u štićenim prostorijama vrši se pomoću IC (infracrvenih)
detektora koji prate promene temperature.
Pored IC senzora tu su i dualni detektori
kretanja, koji sadrže IC detektor i mikrotalasni detektor. Rezervno napajanje služi
da obezbedi napajanje sistema u slučaju nestanka mrežnog napona. Kada se napajanje
iz mreže uspostavi ponovo, akumulator se
dopunjuje. Napomena: ceo sistem poseduje
tamper zaštitu od presecanja kablova, što
znači da će presecanje kablova na bilo kom
mestu u sistemu trenutno aktivirati alarm.
Video nadzor
šifarnik
senzor
Programabilne mikroprocesorske alarmne
centrale raspolažu različitim brojem zona
(4, 6, 8, 16... 128). Njihov izbor zavisi od
načina korišćenja objekta i zahteva koje korisnik postavlja pred sistem zaštite. Na centralu je moguće povezati veći broj šifratora.
Kompletna komunikacija sa alarmnom centralom obavlja se preko odvojenog šifratora.
Alarm se uključuje tako što se ukuca šifra
korisnika. Potpuno analogno, alarm se isključuje prilikom ulaska u štićene prostorije.
Za opisane operacije predviđeno je ulazno,
odnosno izlazno vreme, koje se specificira
za ulazno-izlaznu zonu. Samo jedna zona
definiše se kao ulazno-izlazna, dok se ostale
definišu kao trenutne, što znači da će povreda tih zona trenutno aktivirati alarm. Prilikom napuštanja prostorija otkuca se šifra
korisnika. Tada počinje da teče izlazno vreme, koje se takođe specificira u toku programiranja parametara centrale, u toku kojeg
treba da napustite prostorije.
www.build.rs
Moderni sistemi video nadzora omogućuju praćenje i snimanje svih događaja u, i
oko, vašeg poslovnog prostora ili kuće, a
svi snimci se digitalno arhiviraju u centralni uređaj video-nadzornog sistema.
Snimljeni materijal u centralnoj jedinici
može biti arhiviran i do nekoliko meseci.
Pored nadzora u samom objektu postoji mogućnost prenosa slike preko internet
mreže što omogućuje gledanje, snimanje i
pretragu snimljenog materijala sa bilo kog
mesta putem PC računara ili mobilnog
telefona. Funkcija sistema video nadzora
jeste obezbeđivanje informacija korisniku,
najčešće fizičkom obezbeđenju određenog
objekta, radi adekvatne reakcije, kao i arhiviranje informacija radi eventualne naknadne istrage.
Za sve savete i više detalja u vezi sa navedenim sistemima možete se obratiti firmi
Procar Security, uz čiju ćete stručnu pomoć i iskustvo odabrati sistem adekvatan
vašim potrebama ■
TEMA broja
ARHITEKTURA I CENTRALNO
UPRAVLJANJE U ZGRADARSTVU
Stvari u svetu ubrzano se pomeraju napred
i potrebno je da požurimo da uhvatimo korak. Projektovanje održivih objekata treba
od samog početka da uključuje analizu
energetske efikasnosti, tj. potrebne mašinske, elektro, vodovodne i kanalizacione
instalacije, da bi ona bila postignuta.
Dugo je arhitektonski projekat posmatran
kao osnova koja treba da bude nadograđena instalacijama, ali, danas, arhitektonska i
elektro ili mašinska priča na nekom projektu treba da teku paralelno. Arhitekti treba da poznaju mogućnosti integracije solarnih fotonaponskih panela ili kolektora,
ili pak, aplikacija za upravljanje prirodnim
osvetljenjem (solarnim zagrevanjem), te
da, prema karakteristikama određenih
aplikacija i ponudi proizvođača na tržištu,
rešavaju i fasade i krovove svojih objekata. Arhitekti treba da poznaju rešenja za
provetravanje, zagrevanje potrošne vode ili
sistema za grejanje, kako bi njihova integracija u objekat prošla što bezbolnije po
estetiku, ali i po budžet investitora.
Sistem centralnog upravljanja zatim treba da
oživi sve ono što sadrži jedan arhitektonski
projekat. On treba da predstavlja vezu arhitekture sa ugrađenim instalacijama, bilo u
energetskom, bilo u funkcionalnom, bilo u
estetskom smislu. KNX protokol koji okuplja preko 200 proizvođača uređaja, opreme i
softvera u građevinarstvu, garantuje da će sve
ugrađene aplikacije bez problema sarađivati
međusobno, ali i da će dozvoljavati modularno proširivanje ili smanjenje celog sistema
dodavanjem ili oduzimanjem uređaja.
Najzanimljivije u celoj priči sa arhitekturom koja koristi mašinske, elektro i druge
instalacije, u neposrednoj obostranoj komunikaciji već od idejnog projekta, jeste to
što arhitekti (i izvođači), neće imati znatno
više posla u odnosu na dosadašnja iskustva.
Na tržištu (ne samo našem), ovakav pristup projektovanju može doprineti stvaranju prepoznatljivog stila arhitektonskog
biroa ili izvođačke firme, a zatim i kruga
klijenata koji znaju šta žele i zašto to žele.
Zvuči opravdano, zar ne? ■
www.build.rs
Već decen
decenijama, arhitektura
koketira sa
s sistemima instalacija na
neposredniji način. Pa ipak,
neposredn
obično se radilo o određenim
tipovima projekata i ekstremnim
primerima dizajna koji je
postavljao nove standarde i u kom
instalacije korišćene pre svega
su instalac
postizanje određenog estetskog
za postiza
utiska
ti k ili ekskluzivnosti objekta.
Daleko rasprostranjeniji pristup
bio je da ugradnja instalacija, a
naročito sistema za automatizaciju
i centralno upravljanje u zgradama,
kao i svih pratećih podsistema i
uređaja, predstavlja neku vrstu
završnih radova gledano iz ugla
arhitekata.
Međutim, danas je moguće
pomiriti ove dve priče tako što je
projekat instalacija u potpunosti
integrisan, ne samo u palirski plan,
već i u celokupno arhitektonsko
i enterijersko rešenje objekta...
41
TEMA broja
Japanska firma Mitsubishi
Electric predstavlja jednog od
vodećih proizvođača opreme za
klimatizaciju u svetu. Klima M kao
ovlašćeni uvoznik i distributer za
teritoriju Srbije u svojoj ponudi
ima veliki izbor Mitsubishi Electric
proizvoda i rezervnih delova.
Deset godina iskustva prodaje,
instaliranja i servisiranja Mitsubishi
Electric uređaja na ovim prostorima,
najveća je preporuka firme Klima M
MITSUBISHI ELECTRIC
IDEALNO REŠENJE KOJE
ŠTEDI ENERGIJU KORISTEĆI
OBNOVLJIVE RESURSE
Mitsubishi Electric VRF sistemi koriste
isključivo freon koji ne sadrži hlor i koji
ne zagađuje okolinu. Korišćenjem freona
R410A postiže se veća efikasnost, produžava se dužina deonica, a smanjuju se dimenzije cevovoda kao i ukupna zapremina
freona u uređajima.
Ekonomično rešenje
za hladne dane
Ecodan toplotna pumpa vazduh-voda jeste sistem u split izradi sastavljen iz spoljne
jedinice Mitsubishi Electric i hidrotanka.
NOVO NA TRŽIŠTU VRF TEHNOLOGIJE
VRF sistemi – komercijalna
primena
Mitsubishi Electric VRF sistem bez zauzimanja prostora, uz minimalne troškove korišćenja energije, pruža grejanje sa dvostruko nižim troškovima od troškova grejanja na
gas. Ova serija predstavlja vrhunsku tehnologiju kojom je moguće klimatizovati velike
poslovne i stambene prostore, dok je kontrolu rada unutrašnjih jedinica moguće vršiti preko jedinstvenog kontrolnog sistema.
Da je Mitsubishi Electric otišao korak
dalje u korišćenju vrhunske napredne
tehnologije, govori i činjenica da je sistem
moguće povezati na internet i programirati
čak i kada se niko ne nalazi u prostoriji.
Prvi put na tržištu VRF tehnologije Mitsubishi Electric objavio je proizvodnju
dva modela vazduh-voda jedinica:
• ATW HEX (max. 40°C)
• ATW HEX Booster (max. 70°C).
Prednosti upotrebe Ecodan sistema:
• niski troškovi eksploatacije – visokoefikasni sistem toplotne pumpe vazduhvoda (COP 3,6kW) omogućava izuzetno
niske troškove eksploatacije
• nizak nivo buke – najnoviji modeli toplotnih pumpi omogućavaju tih i stabilan
rad jedinice; nivo buke je sveden na svega
52dBA na max. modu grejanja
• jednostavna instalacija i održavanje
(potrebno je samo povezati spoljnu jedinicu i bojler)
• stabilnost i pouzdanosti – Ecodan sistem
je dizajniran da funkcioniše na optimalnom nivou tokom cele godine; maksimalna
temperatura vode je 75°C, a sistem funkcioniše do spoljne temperature od -20°C ■
Koristeći sistem R2 Heat Recovery sa
ATW HEX jedinicama, u letnjem periodu
dobija se besplatna sanitarna voda. Sistem
definisan na ovaj način pokazuje prosečni
COP i preko vrednosti od 5,5 ■
POWER INVERTER SERIJA
Uređaji Power Inverter serije obezbeđuju
hlađenje malih računskih soba sa velikom visinskom razlikom spoljne i unutrašnje jedinice. Najnovija serija visokoefikasnih inverter
uređaja Mitsubishi Electric poseduje low ambient kit i garantuje operaciju hlađenja pri niskim spoljnim temperaturama do -15°C. Ovi
uređaji komercijalne serije pronašli su na-
KLIMA M
Bul. Despota Stefana 109 A
11060 Beograd
tel: +381 11 32 92 283; 20 84 650
fax: +381 11 20 84 651
www.klima-m.rs
42
www.build.rs
menu u zgradama i objektima sa visinskom
razlikom između spoljne i unutrašnje jedinice
do 30m, i do 75m ukupne dužinske razlike.
Seriju karakteriše veliki izbor različitih modela, različitog kapaciteta i funkcija, kao i dug
radni vek uređaja sa pouzdanim hlađenjem
24h dnevno. Izvedeni objekti: WIG Plaza,
Grawe osiguranje, NBG banka...
promo
ALP SISTEM
VAZDUŠNI KANALI SA STILOM
ALPactive
active – Idealno
alno rešenje
protiv
tiv štetnih mikroorganizama
ALPactive antibakterijski ventilacioni kanali
rešavaju, jednom zauvek, probleme povezane
sa dizajnom i održavanjem instalacija grejanja, klimatizacije i ventilacije. Oni su izuzetno
lagani, jednostavno se sastavljaju i omogućavaju velike uštede energije ograničavajući gubitke vazduha, a istovremeno zadovoljavaju
visoke sigurnosne i higijenske zahteve.
Zato je ALPactive pravi odgovor na sve
veću potrebu za čistim vazduhom u zgradama, kao što su bolnice, farmaceutske i
h
b
i d
ij u kojima
k ji
b k ij
prehrambene
industrije,
bakterije,
plesni i gljivice predstavljaju ozbiljnu pretnju u očuvanju čistoće.
Aktivni princip ALPactive, AglON antimikrob, sporo, ali neprekidno, emituje
jone srebra. Ovi joni napadaju funkcije
zidova membrane mikroba i bakterija,
ometajući njihovo disanje i zaustavljajući
njihovu reprodukciju.
ALPactive je efikasan protiv širokog spektra bakterija, kao što su, na primer, legionela, salmonela i listerija, kao i protiv gljivica
i plesni ■
THERMOSCREENS
VRHUNSKI KVALITET I MODERAN DIZAJN
Od avgusta 2010. godine, Klima M je postala zvanični eksluzivni zastupnik kompanije iz Velike Britanije za vazdušne zavese
– Thermoscreens. U ponudi se nalazi širok
asortiman električnih, vodenih i ambijentalnih tipova vazdušnih zavesa modernog
dizajna i vrhunskog kvaliteta. Tu je i novi
tip vazdušnih zavesa koji se, zahvaljujući
saradnji sa renomiranom japanskom kompanijom Mitsubishi Electric, može povezati
na već postojeći VRF sistem što predstavlja
veliku uštedu energije.
Zašto stavljati vazdušnu
zavesu?
Prednosti vazdušnih zavesa:
• komfor – vazdušne zavese pomažu u održavanju savršene temperature okruženja u
hladnim, toplim ili normalnim uslovima
– stvarajući ugodno podneblje za klijente
i zaposlene
• politika otvorenih vrata – vazdušne zavese promovišu politiku prodaje otvorenim
vratimaa u maloprodaji omogućavajući
nesmetan prolaz
• štednja energije – korišćenje vazdušnih
zavesa kod otvorenih vrata dovodi do značajnog smanjenja potrošnje energije u odnosu na mesta gde nema vazdušnih zavesa
• zaštita – vazdušne zavese pomažu u održavanju čistoće okruženja – štiteći od prašine, mirisa, insekata i uopšte spoljašnjeg
zagađenja
• zdravlje i zaštita – u uslovima hlađenja,
Termoscreens hladne vazdušne zavese
značajno smanjuju ulazak toplog vlažnog
vazduha u slučajevima kada je potrebno
da vrata budu otvorena prilikom utovara ili
istovara
• laka ugradnja – vazdušne zavese se vrlo
lako ugrađuju i održavaju tokom čitavog
radnog veka. To je jednostavno i isplativo
rešenje za savršeno okruženje.
To omogućava da vazdušna zavesa radi u
kombinaciji sa mnogim drugim tipovima
unutrašnjih jedinica, kao jedan sistem. Mogućnosti uštede energije korišćenjem VRF su
mnogobrojne i Mitsubishi Electric nudi širok
dijapazon opcija. City Multi VRF vazdušnu
zavesu možete prebaciti u režim hlađenja i
ona će se ponašati kao bilo koja druga unutrašnja jedinica sistema. Ovo može biti slučaj
na onim mestima gde postoji politika zatvorenih vrata. Sve VRF vazdušne zavese imaju
ugrađene posude za odvod kondenzata koji
se javlja prilikom hlađenja ■
Vazdušne zavese
na freonski gas
U saradnji sa japanskom
kompanijom Mitsubishi
Electric, Thermoscreen
je plasirao najnoviji proizvod – vazdušnu zavesu koja koristi energiju
toplotne pumpe ili VRF
sistema. Thermoscreen
je napravio vazdušnu zavesu koju je moguće povezati sa City Multi VRF
(izmenjivi protok freona)
sistemom.
www.build.rs
KLIMA M
Bul. Despota Stefana 109 A; 11060 Beograd
tel: +381 11 32 92 283; 20 84 650
fax: +381 11 20 84 651
www.klima-m.rs
43
promo
FLAGON TPO KROVNA MEMBRANA
Polykem
lykem SR, predstavlja Flagon TPO
– hidroizolacione membrane
italijanskog proizvođača Flag,
i svojim korisnicima, projektantima i
izvođačima daje osnovne
smernice za ugradnju....
Flagon TPO membrane isporučuju se u rolnama na euro paletama, skladište se na suvom mestu ili moraju biti zaštićene vodonepropusnim
pokrivačem od kiše, snega i vlažnosti. Dimenzije rolni su (debljina; širina; dužina): 1,2mm;
2,10m; 25m i 1,5/1,8/2,0mm; 2,10m; 20m.
Polaganje TPO membrane
1) Obodno fiksiranje – Za krovove sa balastom
i prohodne ravne krovove obavezno je obodno
fiksiranje perforiranim lajsnama Flag Bar (galvanizovani čelik, dim. 20/10). Lajsna se može
postaviti horizontalno i vertikalno, zavisno od
debljine termoizolacije i vrste ploče (ukoliko je
laka tavanica – ne može se postavljati horizontalno). Završno se postavlja na 15cm od ugla ili
ivice zida. Da bi se kompletirao Flagofil TPO,
detalj (zavareni profil sa perforiranom lajsnom)
mora biti zavaren na licu mesta fenom za varenje vrućim vazduhom, sa specijalnom brizgaljkom između fiksirane lajsne i vertikalnog zida.
2) Preklapanje omogućava zavarivanje traka
membrane. Preporučena preklapanja traka:
a) Flagon EP/PV slobodno položene (krov sa
balastom) – min. 5cm (preporučuje se 8cm)
b) Flagon EP/PR mehanički fiksirane (prohodan krov) – min. 10cm (preporučuje se 12cm),
bez obzira na izabrani način fiksiranja. Podloška i šraf moraju biti fiksirani na 2cm od ivice
membrane.
3) Čišćenje spojeva TPO Cleaner-om – spojevi membrane moraju biti očišćeni pre zavarivanja. Stoga, tokom instalacije, trebalo bi
uraditi test-zavarivanje da bi se utvrdio kvalitet
šava pre nastavljanja procesa postavljanja i varenja membrana. Nisu sve nečistoće vidljive te
treba pratiti proceduru za čišćenje opisanu na
CD-u Flag instrukcije za ugradnju membrana.
4) Zavarivanje se vrši automatskom mašinom
za varenje (za veće površine) i ručnim fenom
(za izradu detalja). Takođe, mogu se i lepiti
THF (tetrahydrofurane) sistemom.
4.1. Zavarivanje ručnim fenom (Leister) –
Trake moraju biti preklopljene min. 5cm/10cm
i najpre tačkasto zavarene (spot welding) na svakih 40cm, na 1cm od ivice donje membrane (za
40mm široku brizaljku) odnosno 3cm od ivice
donje membrane (za 20mm široku brizaljku).
44
Zbog vazdušnih rupaa mora se izvršiti predvare((pre-weldingg) duž pozadine završnog vara.
nje (pre-welding)
Za završno varenje ostavlja se 4cm membrane
(za 40mm brizaljku) ili 3cm (za 20mm brizaljku). Var bi treba proveriti pre početka završnog
varenja (finishing welding). Zavarivanje šava se
izvodi stavljanjem vrha fena između dve trake
pod uglom od 45º u pravcu linije zavarivanja
sa istovremenim pritiskanjem/rolanjem odgovarajućim valjkom preko gornje trake koja
se vari. Pritiskanje valjkom se mora izvesti paralelno i pod istim nagibom kao i vrh fena i
na nekoliko milimetara od njega (oko 10mm).
fazonski elementi) preporučuju se jer su izrađeni od istog materijala kao i membrane i
omogućuju odličnu kompatibilnost sa membranama. Za instaliranje se koristi ručni fen sa
toplim vazduhom.
Temperatura varenja zavisi od debljine membrane, spoljne temperature i vrha fena. Sa vrhom fena od 40mm, temperatura varenja se
kreće između 550-580°C. Ako se koristi fen sa
vrhom od 20mm, temperatura varenja je 470500°C. Brzina varenja je oko 100-120cm/min.
8) Provera ručnog i automatskog zavarivanja
– Pre završnog zavarivanja od posebnog je
značaja da se uradi probno zavarivanje sa
naknadnim testom ljuštenja:
a) Provera spoja tokom zavarivanja – Temperatura i brzina zavarivanja trebalo bi da budu
periodično proveravane pre i tokom procesa zavarivanja. Zavareni šav bi trebao biti ravan i bez
nabora ili drugih nedostataka.
b) Vizuelna provera spoja – Posle zavarivanja
trebalo bi izvršiti pregled svih zavarenih šavova
u pogledu kvaliteta a to se posebno odnosi na:
poprečne spojeve, proboje i preklope.
c) Mehanička provera spoja – (varenje ručnim fenom ili Varimat automatskom mašinom)
šav mora biti u potpunosti ohlađen. Mehanička
provera vrši se šrafcigerom ili specijalnom iglom
za ispitivanje šava. Provera se izvodi pritiskom
duž prednje ivice šava ne oštećujući samu traku/
membranu. Mehanička provera spoja nije provera procurivanja, ali koristi u lociranju bilo kog
defekta na spoju.
d) Pneumatska kontrola (varenje Saldamax
1000 automatik mašinom) – Duplo zavarivanje
(u dve linije) kreira vazdušni prostor između dva
vara koji može biti podvrgnut pneumatskom testu
(2bara) u trajanju od pet minuta, sa prihvatljivim
opadanjem pritiska od 20%. Da bi se postigla
dimenziona stabilnost na vazdušnom kanalu pri
različitim temperaturama (zima/leto), test bi trebalo izvesti minut posle početnog stavljanja kanala pod pritisak, uz vraćanje pritiska na 2 bara
na početku probnog perioda. Ova metoda testiranja garantuje integritet vara. Vodootporne dužine
moraju biti preklopljena sa 10cm. Širina duplog
zavarivanja je 4,2cm. Centralni deo duplog vara
je šupalj i tako formira vazdušni kanal koji omogućuje pneumatski test stabilnosti vara ■
4.2. Zavarivanje automatskom mašinom –
Automatsko zavarivanje se izvodi mašinom
koja ima ili klin oblikovan kao čvrsti grejač (Saldamax Mille – krovovi sa balastom, membrana
odvojena od podloge) ili fen za zavarivanje
vrućim vazduhom (Laister Varimat – prohodni
krovovi, membrana fiksirana za podlogu). Kod
krovova sa balastom optimalna temperatura za
zavarivanje je 500-530°C, uz brzinu varenja
170-200cm/min, a kod prohodnih 500-530°C
(u zavisnosti od debljine membrane i spoljne
temperature), uz brzinu 170-200cm/min. Pre
početka varenja preporučuje se podešavanje
mašine za radne uslove i test-zavarivanje sa mehaničkom proverom vara (destruktivni test).
4.3. Lepljenje hemijskim THF lepkom – Izvodi se četkom između ivica membrana koje
se lepe (preklop 5cm). Prilikom lepljenja vrši se
pritisak rolerom u trajanju od 5 sekundi posle
nanošenja lepka leti, i 10-15 sekundi zimi, na
rastojanju 2-3cm od četke. Moraju se proveriti
zalepljene ivice posle 12-24 sata, kad se nanosi
Flagon pasta za zaptivanje.
5) Početna ivica i detalj preklopa – Svi uglovi na početnim ivicama moraju biti zaobljeni
makazama. Kod višestrukog preklapanja gde
debljina spoja prelazi 1,2mm, završne/početne ivice svih T spojeva moraju biti zarubljene
ili pritisnute valjanjem. Na spoju ne treba da
bude više od tri membrane. Preko paralelno
poravnatih membrana polaže se 20cm široka
traka od istog materijala da omogući spoj sa
sledećim membranama.
6) Dopunska oprema – Gotovi TPO dopunski elementi – accessories/fittings (uglovi,
ispusti/slivnici, zaptivni prsten oko cevi i ostali
www.build.rs
7) Flagmetal gotovi profili se lako fiksiraju
specijalnim tiplovima/klinovima (min. 3/m`)
i moguće je da se pokrivači direktno zavare na
profil. U slučaju opšivanja i zatvaranja uvek bi
trebalo ostaviti otvore (koji se mogu širiti) na
spojevima da bi se izbeglo kidanje pokrivača
zbog linearnog širenja sekcije ■
POLYKEM SR D.O.O.
Aleksandra Seferovic dia
[email protected]; www.flag.com
arhitektura
GDE NAM JE
Sistem školovanja arhitekata
Inženjer ili umetnik? Arhitekta, sa Univerziteta u Beogradu, po vokaciji je inženjer. Arhitekte su članovi Inženjerske
komore. Arhitekte spadaju u onih par
procenata ljudi sa završenim fakultetom u
Srbiji. Pored arhitekata inženjera postoje
i arhitekte koje nisu školovane kao inženjeri, ali i oni koji uopšte nisu školovani
kao arhitekti a tako se potpisuju (najčešće
dizajneri enterijera, nameštaja i sl), što je
sve samo još jedan pokazatelj nejasnog
položaja struke kod nas. Kako bilo, biti
arhitekta po mnogo čemu razlikuje se od
ostalih profesija, ne samo inženjerskih već
i svih drugih koje podrazumevaju fakultetsko obrazovanje.
Stvarna razlika počinje već sa prijemnim
ispitom koji na arhitekturi podrazumeva
i procenu sposobnosti koja se ne zasniva
samo na tačnim/netačnim odgovorima na
testu (koji opet nije standardan i ne postoje
knjige u kojima pišu tačni odgovori), već i na
komisijskoj proceni crteža, skice, makete i
sl, što uključuje izvestan faktor subjektivnosti (kao što je to slučaj na umetničkim akademijama). Ovo dalje podrazumeva skoro
obavezne pripremne časove koji maturante
koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, ne računajući putne troškove za
one koji tokom cele školske godine putuju
u Beograd gde su mahom skoncentrisane
ovakve privatne škole.
Ako ne uspeš da se upišeš na budžet, već godinama unazad, plaćaš najskuplje školovanje
pod kapom Univerziteta u Beogradu (nije
mnogo drugačija slika ni u Novom Sadu).
Poslednjih godina nejasni su i kriterijumi za upisivanje završnih godina fakulteta
(master studija), kao i kriterijumi za vrstu
finansiranja nastavka školovanja. Sve ovo su
samo početni troškovi na koje se dodaju oni
svakodnevni: od pribora za crtanje i papira,
do neophodnih bržih računara i štampanja
radova.
Tek tada zapravo počinje… Studije arhitekture, po širini tema koje se obrađuju, takođe
predstavljaju izuzetak u odnosu na mnoge
druge školske programe. Uči se sve: od crtanja, istorije arhitekture, gradova i umetnosti,
preko urbanizma i zoniranja, ili inženjerskih
predmeta kao što su projektovanje instalacija, statika, mehanika, betonske, čelične
i drvene konstrukcije, pa sve do uređenja
enterijera i izrade specifikacija i organizacije gradilišta. Zapravo, malo je tema kojima
se aktivno bave studenti arhitekture, a koje
već nisu pokrivene na nekim drugim fakultetima i umetničkim akademijama. Tako
su brojne generacije arhitekata polagale i
preko 50 ispita, a zatim i diplomski, da bi
došli do diplome inženjera arhitekture na
Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu.
46
OBRAZOVANJE I ULOGA
PROFESIJE
Na početku, pre nego što počnemo sa iznošenjem konkretnih
sistemskih predloga za unapređenje položaja arhitekture u našoj
svesti, poslu, kulturi i društvu uopšte, važno je bliže se osvrnuti
na okruženje u kome se školuju i rade arhitekte u Srbiji poslednjih
decenija i kakve su perspektive za naredne. Ovakav pregled važan je, kako arhitektima, tako i drugim profesionalcima u oblasti
građevine, ali i onima koji pišu zakone, da se bliže upoznaju sa
jednom od najčudnovatijih profesija kod nas.
Edukacija arhitekata, poslednjih godina,
uvođenjem bolonjskog sistema, znatno
se razlikuje u odnosu na ranija vremena.
Mnogi u ovome vide urušavanje struke,
dajući primedbe da generacije koje sada
izlaze sa Arhitektonskog fakulteta nemaju dovoljno stručnog znanja za rad u
praksi. Ne znam… Pretpostavljam da bi
ovakva ocena imala smisla kada bi slučaj bio da je prethodnih pola veka kontinuiranog školovanja arhitektonskih
inženjera dalo brojne svetski priznate
rezultate, ili, kada bi nam gradovi bili
malo drugačiji. To nije slučaj, i ostaje
samo da vidimo koliko ćemo u novom
sistemu školovanja arhitekata dobiti a
koliko izgubiti.
REAKCIJE na tekst Gde nam je arhitektura, Build magazin broj 14. (iz pisama
Redakciji i komentara sa internet portala
Građevinarstvo.rs):
– Dodajem da nam je Inženjerska komora
Srbije institucija kroz koju upornim vuvuzelisanjem moramo saterati arhitektonsko delo
u urbanistički sklad da bi smo se kao arhitektonska struka izborili za gradograditeljstvo.
Prilika nam je bila javni uvid u novi predlog
za licence. A biće još prilika – važno je pisati,
govoriti, trubiti... – Biljana Pavlović.
– Dodao bih tome jedino aspekt koji nije
pomenut, a to su kadrovi koji rade na polju
arhitekture/građevinarstva. Ono što je loše
zadesilo arhitekturu, zadesilo je i njene poslenike i to u većoj meri one čiji je napor za
uređenijim sistemom bio veći. Oni su skrajnuti iz života, a njihovo mesto u poslu, životu,
stručnim raspravama, izložbama... zauzeli
su ljudi koji vide unapred najdalje do sutra
i čiji su interesi u profesiji i inače, prizemni.
Ovaj aspekt dopunjuje sumornu sliku o arhitekturi/građevinarstvu, a mogućnosti ozdravljenja čini još beznadežnijim – Boris Nemet.
www.build.rs
Međutim, specifičnost arhitekture kao profesije jeste da, makar onoliko koliko se tiče
klasičnog inženjerskog znanja, treba da se
tiče onih aspekata koji su komplikovaniji za
definisanje (funkcija, estetika, uticaj na okruženje, itd). Smatram da odnos treba da bude
i znatno povoljniji u korist ovih drugih nego
što je to dugo bio slučaj kod nas. Možda naše
posmatranje, ali i očekivanja od arhitektonske
struke, treba da se pomere od inženjerskog ka
dizajnerskom. Šokantno? Ne. Ovo je sasvim
uobičajena praksa u svetu i daje rezultate, i,
govoreći na osnovu neposredne, poslovne i
privatne, komunikacije sa desetinama tek diplomiranih arhitekata, verujem da ćemo ih i
mi osetiti za nekoliko godina kada bolonjske
generacije uđu u posao.
– …Dodao bih sledeće: Kako je arhitektura
ogledalo društva, slična situacija je kod nas
u prosveti, zdravstvu...
Kod nas nedostaju standardi, stručni integritet, opšte (društveno) dobro koje određuju
crvenu liniju dokle se može i šta nije za prodaju. Treba stvarati ambijent o neophodnosti
poštovanja civilizacijskih normi. Još uvek se
nadam da ima nade za nas – Ivan Hajzler.
– Kao mlad arhitekta jako sam pogođen
ovom situacijom u našoj profesiji. I slažem
se sa motivima ovog teksta. Mišljenja sam
da u koliko arhitektonska profesija ne pokrene reforme niko, nikad neće.
Zato mislim da je rešenje da se udružimo u
vidu nekakvog udruženja ili sindikata čiji bi
cilj bio da se bori za sve one arhitektonske
interese koji su nestali. Da se kod nadležnih institucija izdejstvuju pravila igre koja
će, to sigurno, biti od opšteg interesa. Kao
pojedinac ne mogu ništa da uradim, ali Vi,
kao časopis, imate sve uslove da uz pomoć
ostalih arhitekata pokrenete tu ideju – Bojan
Dragović ■
arhitektura
ARHITEKTURA – DEO II
ŠKOLOVANJE ARHITEKATA NA
INSTITUTU PRATT U NJUJORKU
ARHITEKTONSKE
DANAS
U decembarskom broju 2008. godine
Build magazin je objavljio intervju sa
Evan Douglis-om, njujorškim arhitektom i profesorom na Pratt institutu u
Njujorku. O obrazovanju arhitekata on
je tada, između ostalog, rekao:
Ali, važno je osvrnuti se i na svetske trendove u građevinarstvu i
položaj arhitektonske struke u eri održive gradnje, energetske efikasnosti i masovne izgradnje stambenih, poslovnih i industrijskih
objekata koja prati migracije stanovništva i tehnologije ka gradovima i pojedinim regionima sveta. Bez ovoga, možemo načiniti
savršen plan za naše okolnosti, ali će one ubrzo biti promenjene
bržom integracijom zemlje i društva u svetske tokove...
piše: Mladen Bogićević
I ne, zgrade nam se neće rušiti samo zato
što arhitekti neće biti pravi inženjeri,
isto kao što se ni klima uređaji, bela tehnika ili panoramski liftovi ne kvare i ne
raspadaju zato što za njihov dizajn nisu
odgovorni pravi mašinci već obični industrijski dizajneri.
Komentari onih koji su želeli da daju svoje mišljenje na ovu temu nadovezali su se
podsećanjem da slični problemi postoje i u
drugim strukama, pre svih, izdvajajući nedostatak standarda profesije i skrajnutom
pozicijom stručnjaka na mestima gde se o
profesiji odlučuje.
Struka među strukama
U svom komentaru, Goran P, dao je možda
najjasniju sliku uništavanja jedne struke u
koju je ulagano mnogo (kroz budžet, troškove studija, itd): „Dodao bih samo da se šteta
projektantskim firmama načinjena divljom
gradnjom može meriti milijardom evra (načinjenom u zadnje dve decenije) i isto toliko
izgubljene dobiti na ime nenaplaćenih taksi. Da ovo nije puka spekulacija dokazuje
aproksimacija: pomnožite broj prijavljenih
jedinica divlje gradnje sa 100m2 (neki prosek,
mada ima i daleko većih površina od toga) i
sa prosečnom cenom izrade glavnog projekta,
pa ćete doći do pomenute cifre. Od koga da
tražimo nadoknadu štete, kao ljudi od struke? Kako vratiti u red unakažene gradove?
Kako su divlje sazidani objekti dobijali struju
i vodu? Bez toga bi bili beskorisna gomila
građevinskog materijala. Hoće li neko prozvati nekadašnje ministre gradnje što nisu nista preduzeli da spreče ovakvu pojavu koja ne
postoji nigde u iole civilizovanom svetu?”
Elem... Mora se znati šta je moguće a šta
nemoguće, šta je optimalno a šta preskupo,
šta je smisleno a šta običan hir, ali, na kraju
krajeva, tu je investitor – onaj koji daje novac i svakako želi da zna šta za njega dobija.
Zato smatram da prvo treba da preispitamo
naše viđenje i položaj arhitekata, od projektovanja do gradnje jednog objekta, da bismo
zatim uopšte mogli da izričemo stavove o
načinu njihovog školovanja.
STATISTIKA – ŠIRI DALJE
Od 16. jula kada je postavljen na internet, zaključno sa 1. oktobrom 2010. godine, tekst Gde nam je arhitektura, na
portalu Gradjevinarstvo.rs zabeležio je
785 poseta sa 688 različitih IP adresa, i
to sa prosečnih 6:49 minuta po poseti.
Nije prošao ni jedan dan bez posete, a
u navedenom periodu ovo je bio 12. po
redu najčitaniji tekst na portalu. Ostavljeno je i pet komentara. Isti tekst je u
tom periodu zabeležio i preko 100 poseta na sajtu Build magazina.
Kada se ovome doda i 16.000 primeraka
Build magazina koji su poslati na adrese iz
naše baze širom Srbije, verujemo da smo
uspeli da skrenemo pažnju na problem
naše arhitekture. Nastavićemo sa ovom
pričom i zato vas molimo da nam se pridružite u vidu identifikacije problema i predloga za njihovo rešavanje, i, pre svega,
u vidu međusobne komunikacije, udruživanja i ličnog angažovanja ■
Retko se dešava da cena rada arhitekte bude
prihvaćena kao i svaka druga. Još od studentskih dana kada sam bio zamoljen da nacrtam
idejni projekat za kuću ili preuređenje stana
prvo sam govorio cenu. Uvek je bila velika.
Uvek. Treba li reći da je uvek bila manja od
dnevnica koje sam u isto to vreme, i za isto
onoliko vremena koliko bi mi trebalo da nacrtam nekoliko varijanti rešenja idejnog projekta, dobijao kao NKV radnik na istim ili sličnim
gradilištima? Odgovor na ponudu obično je
bilo zbunjeno pitanje: pa zar ne želiš da nešto
bude napravljeno po tvojoj ideji? Neuko? Duhovito? Bezobrazno? Po malo od svega toga...
www.build.rs
– Naravno... Ne morate da budete naučnik
ili inženjer – kreativni pojedinac bi trebalo
da bude sposoban da pronađe kreativna
rešenja, da oblikuje zgradu koja će u sebi
venčati zgradu odgovornu prema okruženju i zgradu koja je vizuelno zanimljiva.
Te stvari ne moraju se deliti. Ne morate
da idete kod jednog arhitekte koji će projektovati reprezentativnu zgradu a zatim
kod drugog koji će je prilagoditi lokalnim
klimatskim uslovima. Moje studente učim
da mogu da urade oba!
Pri tom, to ne znači da treba da budete
podjednako obrazovani u svakom aspektu.
Kad izađete iz škole, vi ćete svejedno biti
u prilici da radite sa inženjerima, izvođačima, tehničarima, dizajnerima tekstila,
enterijera, nameštaja, i to će sve biti poslovi o kojima znate ponešto, osnovno, čak
i više od toga, ali nećete u potpunosti biti
snalažljivi u svemu tome – građenje zato
i jeste proces koji čini saradnja. Ali dok su
u školi, vođen etičkim principima, pokušavam da im sve ove grane posla održim na
okupu kako ne bi upali u zamku verovanja
da umetnost i nauka nisu jedna ista stvar.
I to je lepota arhitekture, zar ne? Morate da
razmišljate o osnovnom konceptu objekta,
o tome kako će on stajati u prostoru, koje
materijale možete koristiti, kako ih povezati u jednu celinu, kako će štedeti energiju,
koliko bi to moglo da košta...
Jer, kad sazrite i ostarite, tada se sve pretvara u pitanje ekonomije... ■
47
arhitektura
Cenovnik za rad arhitekata kod nas jednostavno ne postoji i sličnu komunikaciju sa
klijentom doživeo je verovatno svaki arhitekta. Ne pita se za cenu kod lekara, malo
se provrti glavom, ali se plati, kod advokata,
zna se koliko je malterisanje po kvadratu ili
izrada stolarije, ali: zašto običan crtež košta toliko... šta tu ima, samo nacrtaš dve sobe, kuhinju i kupatilo... eventualno terasu, ili ako može
još jedna dečija... za slavu imamo puno gostiju
pa trpezarija mora da ima dugački sto... a ona
kuhinja što amerikanci imaju kao u krug...
voleo bih onako dnevnu sa dve odvojene garniture, to mi se baš sviđa... Naravno, ovakav
razgovor se vodi o stanu od 70 kvadrata.
A sa druge strane: arhitekta je zamislio zid
od staklenih prizmi i investitoru se to svidelo. Samo, arhitekta je zaboravio da pomene
cenu jednog takvog zida već u izvođenju
(energetska efikasnost ne važi za te manje
objekte). Na kraju, umesto prizmi, pola
predviđene površine naknadno se zaziđuje
blokovima. Onda se i građevinci i mašinci
prisete svih onih čudnovatih projekata koji
su pravili probleme prilikom izvođenja, pa
se priče o arhitekturi najčešće pretvore u
otvoreni rat različitih inženjerskih struka.
Problemi su jednaki za tek diplomirane i
nezavisne arhitekte, za manje i veće biroe, i
nastavljaju se, od studija, pa tokom nekoliko
decenija prakse, sve do tačke kada u novinama ne pročitate: S... K... (55), jedan od naših
najboljih arhitekata mlade generacije...
Projektovanje ili dizajn
Ekserom! Ekserom! – govorio je Zuko
Džumhur studentima koji su se žalili na
nedostatak pribora. Naravno da određene
slobode i uslovi moraju postojati za nastanak arhitektonskog projekta, ali, uvek
prvo treba postaviti i pitanje može li se i
bez njih rešiti neki problem.
Da uzmemo za primer jednu parcelu u urbanom tkivu: ona ima definisanu spratnost,
građevinsku i regulacionu liniju, indeks izgrađenosti, itd. Investitor želi da sagradi poslovni ili stambeni objekat. Svaki značajan
otklon, u smislu gabarita, od moguće površine korisnog prostora na datoj parceli, znači
manju potencijalnu zaradu.
Evo računice: ukoliko arhitekta želi da se
igra sa promenom dubine na fasadi, makar
u delu koji pokriva samo četiri kvadratna
metra u osnovi, na zgradi spratnosti P+4
gubitak u ukupnoj mogućoj površini iznosi
100m2. Kada se takav jedan izgubljeni kvadratni metar pomnoži sa zaradom od 100
evra dobija se gubitak od 2.000 evra. Kada
se na taj gubitak dodaju i sitne komplikacije u izradi oplate ne (čisto) pravougaone
osnove, armiranje, merenje, više termoizolacije zbog veće površine fasade, veća površina
fasadne obloge, više radnih sati, itd, trošak se
povećava u svakoj fazi izgradnje.
48
Razloga za sumnju u ovakav projekat je
mnogo. Da li je zarada 100 evra po kvadratu
ili znatno više? Da li je ukupan gubitak dve
ili pet hiljada evra, ili znatno više? Da li će
takva umetnička intervencija biti dovoljno
efektna da obezbedi investitoru kupce koji
će biti spremni da plate izgubljenu zaradu u
vidu veće cene preostalih kvadrata? Moguće,
ali teško. Četiri kvadratna metra po osnovi
zaista su malo prostora da se, zahvaljujući
njima, napravi toliko izuzetna arhitektura
da uspe, u ekonomskom smislu, da nadomesti izgubljeno.
Slično je i sa rešenjem funkcije… U poslednjih pola veka, još od graditeljskog buma
u celoj Evropi koji je započeo nakon Drugog svetskog rata, zajedno sa svetskim primerima gradova koji su za deceniju ili dve
pretekli po mnogim kriterijumima i mnoga
istorijska jezgra (Las Vegas, Hong Kong, i
dr), izgradili smo milione poslovnih i stambenih zgrada.
Kada se tako posmatraju stvari, lako je
uvideti da, bez obzira na razlike (u smislu standarda, klime, kulture, ekonomske
snage grada ili države), jedva da može postojati i matematička verovatnoća da je
moguće izgraditi poslovnu zgradu ili stan
koji negde na svetu već nemaju svog brata
blizanca, makar i dvojajčanog. Koliko mogućih varijanti rasporeda prostorija može
biti u stanu od 30, 50, 70 ili 100 kvadratnih
metara? Koliko velika razlika može biti u
arhitektonskom rešenju osnove poslovnog
objekta, kancelarijskih prostora ili tržnih
centara kakvi se zidaju svuda u svetu?
Evidentno je da su stvari jednostavnije nego
što se čini. Ovo su prve uvidele korporacije
koje su vlasnici brojnih objekata širom sveta.
Tako lanci hotela, restorana ili hipermarketa
imaju osnovne nepromenljive koncepte, pa
čak i arhitektonske ili tek enterijerske stilove, koje primenjuju bez obzira da li se objekat nalazi u Beogradu, Bankoku ili Parizu.
Pored toga što na taj način, korporativnom
arhitekturom, ističu svoj prepoznatljiv logo
u vidu cele zgrade, oni štede vreme i energiju
na razmatranje svakog projekta pojedinačno.
Primer je i tunelska gradnja stambenih jedinica u Holandiji: stambene jedinice (osnove
oko 3x10m), ređaju se poput hotelskih soba
sa jednim fasadnim zidom (oko 3x3m).
Standardi se znaju, spratnost se zna, raspored kupatila, kuhinje, boravka/sobe takođe,
zna se i sistem gradnje, i arhitekta tu nema
šta da traži. Međutim, raspisuje se arhitektonski konkurs za dizajn fasade. Kada je u
pitanju duža stambena lamela sa ovakvim
jedinicama, fasada se podeli na nekoliko
vertikala i različita arhitektonska rešenja
pojedinih segmenata stvaraju vizuelni utisak
nezavisnih kuća sabijenog tipa (sa odnosom:
visina>širina) kakve su karakteristične za tu
zemlju.
www.build.rs
I mnogi kritičari i teoretičari arhitekture
zastupaju dizajnerski koncept uloge arhitekata u savremenim projektima, po kom
se oni neće mnogo mešati u standardne
matrice osnovnog oblikovanja zgrada
(jedan od onih koji predviđaju da će se
najveći deo arhitektonske profesije, zbog
manje-više rešene funkcije, konstrukcije,
itd, u narednih nekoliko decenija zapravo
baviti mahom fasadama, jeste i ko-osnivač
londonskog biroa Foreign Off ice Architects
– FOA, Alejandro Zaera Polo). Ovome
je doprinela i činjenica da popularne projekte starhitekata (zvezda arhitekture, poznatih arhitekata), o kojima pišu i prenose
svi svetski mediji, sve češće prate problemi
sa preskupom gradnjom, neracionalnošću
prostora i primenjenih materijala, ali i nemogućnost kvalitetnog izvođenja takvih
projekata, koji zatim moraju biti obnavljani ili rekonstruisani svake godine ili decenije, a neretko i u potpunosti rušeni.
Čak i da postavljanje osnovnih matrica
zahteva veštine koje imaju samo arhitekti,
njihova uloga je, za najveći broj projekata,
već odavno ispunjena. Srž ovakvog gledanja na ulogu arhitekte zasniva se na uočavanju nepotrebnosti za utroškom energije,
vremena i novca za projektovanje rupe na
saksiji.
Kako će nam onda zgrade izgledati? Ne
znam. Možda bolje? Da, svima jeste jasno da se arhitektura izdvojila kao profesija zahvaljujući tome što je uspela da
stvori izuzetne građevine koje su prerasle
svoju ulogu i postale simboli svog grada, države pa i svoje epohe, ali, oni koji
lamentiraju nad arhitekturom kao nadri
graditeljstvom, zaboravljaju da su svi ti
objekti imali smisla samo onda kada su
predstavljali izuzetke u osnovnoj urbanoj
matrici u kojoj se nalaze.
Evo ponovo primera iz Holandije: ne možete projektovati zgradu tako da se svojom
arhitekturom nameće gradu, osim ukoliko
nije reč o javnom objektu – školi, muzeju,
pozorištu, itd. Ovo je prošle godine u Urbanističkom zavodu Beograda holandski
arhitekta Kees Kaan obrazložio rečima: da
iznad arhitekture jednog objekta postoji
arhitektura celog grada. Ono što je balkon
sa ogradom od kovanog gvožđa predstavljao za dvospratnicu između dva svetska
rata, to je za grad bila crkva, zgrada opštine ili suda – lajt motiv, reper, simbol…
Kada je arhitekta vaspitavan, a ne samo
obrazovan, u tom duhu, ovakva, nepisana ili na neki način definisana pravila, ne
doživljavaju se kao ograničenja umetničkih
sloboda već kao prosta pristojnost projektanta da prihvati vrednosti okruženja i
radi pod njihovim okriljem, bez preterane
sujete i ubeđenja da će od privatne zgrade
napraviti novi simbol u ravni Partenona ili
Ajfelovog tornja.
arhitektura
Sada bih se ponovo vratio na obrazovanje
arhitekata... Tokom godina provedenih na
studijama arhitekture, stekao sam utisak da
se zaboravlja na vaspitanje. Neprestanom
pričom o najboljim primerima savremene
svetske arhitekture (koji su nekim slučajem
najčešće slobodnostojeći objekti) kao i projektnim zadacima koji malo imaju veze sa
učestalošću određenog tipa objekta tokom
radnog veka jednog arhitekte (radi se na
primer, jedna kuća, jedna zgrada, jedan muzej, jedan paviljon, jedna banka) ne uspeva
se stvoriti svest o realnom ambijentu u kom
će teći profesionalni put arhitekata. Na primer, često se zaboravlja i da parter (prizemlje zgrade) sa maloprodajnim prostorima,
tokom celog životnog veka zgrade, neće pratiti arhitekturu fasade već ideju projektanta
lokala ili, opet pomenuti, korporativni duh
banke, robne marke, samoposluge ili restorana brze hrane, tj. korisnika prostora.
Ali, koliko će svršenih arhitekata imati
prilike da za svaki stambeni objekat projektuje po jedan muzej tokom karijere?
Koliko diplomskih radova ne sadrži slobodnostojeći objekat, a koliko će puta u
karijeri arhitekta imati priliku da projektuje zgradu uglavljenu u urbano tkivo,
sa samo dve fasade, od kojih je ta druga
zapravo krov? Rezultat je često sebičan
odnos prema okolini, agresivan pristup
rešenju fasade ili anvelope objekta, primena ekskluzivnih materijala ili upadljivih boja u neopravdanim količinama, i
sve ono što srećemo prolaskom kroz ulice
naših gradova.
Urbanizam, energija,
materijali…
Savremena zgrada u urbanom tkivu neće
doneti ništa spektakularno novo, u smislu
rešenja prostora, anvelope, pa čak i fasade.
Šta je onda to što novi projekti treba da
donesu? Krajnji kupac ili korisnik prostora,
a zatim i investitori, sve više insistiraju na
savremenom opremanju zgrade sistemima
za automatizaciju i centralno upravljanje, na
energetskoj efikasnosti objekta ili na smanjenju potrošnje vode (što je na mnogim
mestima u svetu jednako važna tema). Ovo,
po vokaciji, nije posao arhitekte, već inženjera drugih struka, ali uloga arhitekte ipak
ne prestaje da ima značaja.
Ranko Božović, dipl.inž.maš, u okviru
stručnog seminara Energetska ef ikasnost
– perspektive uštede energije u zgradarstvu
(Sava Centar, 5. mart 2010. godine), govoreći o svojoj ulozi savetnika za bioklimatsku optimizaciju poznatom arhitekti
Rem Koolhaas-u, objasnio je kako izgleda
saradnja dve struke (naslov predavanja:
Nova tehnologija projektovanja objekata).
Na postavljeno pitanje u kojoj meri mu je
dozvoljeno da utiče na arhitektonski projekat, Božović je odgovorio:
– Arhitekta može da kaže: nemoj da mi menjaš projekat, i onda više nemamo o čemu
da razgovaramo. Sa druge strane, Koolhaas želi da iskoristi prednosti koje mu pruža
energetski 3D model osnovne skice objekta
koju zatim razvija u skladu sa optimizacijom buduće potrošnje. Pametan arhitekta
će maksimalno iskoristiti ono što možemo
da mu ponudimo i oblikovati zgradu tako
da smanji potrošnju energije za 10, 20 ili 50
procenata…
Ne treba ignorisati ni činjenicu da danas
uloga proizvođača građevinskih materijala postaje sve značajnija za konačni izgled jednog objekta. Proizvođači raznih
fasadnih obloga nude gotova rešenja karakterističnih detalja, boja, tekstura, itd.
Naravno, ostaje prostora i za izradu delova objekta, ili pojedinih detalja, po specijalnoj narudžbini, ali, ukoliko arhitekta
nije u stanju da najveći deo posla uradi sa
već izabranim asortimanom jednog proizvođača fasade, treba da se zapita u vezi sa
svojim sposobnostima kombinovanja pa i
sa granicama svoje mašte.
Obično se tim povodom setim i reči profesora nacrtne geometrije Grujića da su sve
knjige na srpskom jeziku napisane sa trideset slova – kada savladaš njih, možeš da
pročitaš i sve knjige. Isto tako deca od istog seta kockica sklapaju nebrojeno mnogo
kombinacija različitih oblika pa tako nešto
ne bi trebalo da predstavlja problem ni za
jednog arhitektu.
Gde treba da stignemo?
Bez namere da poričem značaj inženjerskog
pristupa u arhitekturi (ako bi tako nešto
uopšte imalo smisla), želeo sam samo da
skrenem pažnju na probleme koje još uvek
ni ne stižemo da vidimo. Sve i da nam se nekim čudom dogodi opšta revolucija i povratak društva na relativno pristojan nivo poštovanja prema profesiji, svake prema sebi i
prema drugim, to i dalje neće biti dovoljno.
Marjanne Pearson iz konsultantske firme
Marjanne Pearson Associates decenijama se bavi zapošljavanjem arhitekata za
poznate svetske biroe. Na sajtu Gradjevinarstvo.rs pre godinu dana objavili smo
intervju sa njom iz koga izdvajamo sledeće delove...
– Morate imati propratno pismo! Ono će
stajati na prvoj strani. Tih prvih 75 reči su
ono zbog čega poslodavac treba da okrene
stranu i nastavi da čita CV. Dajte im odmah
dovoljno informacija da shvate ko ste i zašto
žele baš vas. Među osnovnim stvarima koje
podrazumeva jeste i to da mora biti atraktivno u grafičko-estetskom smislu – ukoliko
nemate sopstveno zaglavlje, napravite jedno
za tu priliku.
www.build.rs
Lako ćemo uočiti sve što ne valja kod nas,
malo teže ćemo to ispraviti, ali, pravi izazov
jeste da odmah prepoznamo probleme koji
su se u međuvremenu pojavili u svetskoj arhitekturi. Zato sam ovim tekstom želeo za
kratko prekinuti priče o načinima za uspostavljanje naše nove arhitektonske scene, o
našim sadašnjim problemima, o tome ko su
pravi stručnjaci i slične.
Izgubili smo korak pre nekoliko decenija i,
ma koliko i taj cilj sada izgledao daleko, ne
možemo, ako je tako nešto uopšte moguće,
trošiti snage da se vratimo u tu tačku jer svi
su drugi sa nje odavno otišli. Ne treba biti
preveliki optimista i nadati se da ćemo skoro uspeti da napravimo nadaleko poznatu
školu srpske arhitekture (poput one koju
imamo u košarci). Ali, možemo makar olakšati jedni drugima, struka struci i generacija generaciji, tako što ćemo, pre busanja u
grudi i insistiranju na svom viđenju stvari,
prihvatiti da su arhitektura i građevinarstvo
uopšte, dovoljno široke i zahtevne oblasti
da im ni daleko raznorodniji pristup neće
škoditi, naprotiv.
Crtanje kuća nikada neće, niti može biti
samo to. Arhitektura, i kada ne pokušava da dosegne one građevine koje su je i
svrstale u red umetnosti, predstavlja osovinu za sve druge profesije koje su uključene u jedan građevinski projekat. Arhitekta nije dizajner, niti inženjer, već nešto
treće, i njegovo pravo mesto u građenju,
kao i granice angažovanja, najbolje će odrediti svakodnevna praksa. Zato je važno
da svi akteri uvek imaju na umu da niko,
ni mašinac, ni građevinac, ni zidar, ni dizajner, ne može podići valjanu kuću sam,
i onda kada prati pravila i ciljeve samo
svoje struke.
Arhitektura se menjala od onog dana kada
smo je pustili niz vodu. Ne vredi stajati na
istoj obali i čekati da se vrati, ista. Ne vredi
ni da pođemo za njom, svako za sebe, isti.
Treba da je tražimo zajedno... ■
To je prilika da pokažete da ste kreativna
osoba, da ste sve shvatili ozbiljno, i da ste
sami sebi brend.
– Mislim da je slanje CV-ja deo prošlog, XX
veka. Ukoliko pošaljete e-mail sa onih obaveznih 75 reči i dodate: Napravio sam sajt
– 90% onih koji vide taj mail kliknuće na link.
Ljudi su radoznali. Ako će ih na linku dočekati nešto upečatljivo onda je to verovatno
najbolji način da pokažete ko ste i šta radite.
Arhitekti treba da imaju svoje sajtove. To je
najefikasniji način da pokažete svoje kvalitete – kaže Marjanne Pearson.
Ceo tekst vidi na www.gradjevinarstvo.rs
pod naslovom Kako treba da izgleda CV
arhitekata prilikom traženja novog posla ■
49
arhitektura
Da li ste me primetili?
Gde su oni koji se vode kao nestali u projektim biroima – mladi talenti? Da li arhitekte
treba da strahuju da će se ponoviti fenomen
izgubljene generacije s početka 90-ih? Kada
sam završila koledž 1994. i došla kući otac
mi je pružio brošuru svoje firme - prodaja
padobrana. Znao je da diplomirani arhitekta u recesiji koja nas je zadesila početkom
90-ih nema mogućnost da pronađe zaposlenje. Celo to leto provela sam u slanju
CV-a i nisam dobila nijedan odgovor.
Tako je bilo celoj generaciji. Tada, isto kao i
danas, firme su kresale budžete, građevinarstvo je stalo, i ostalo je malo mesta za arhitekte. Prema Ministarstvu rada SAD-a, od
tačke najveće zaposlenosti, jula 1990. godine,
pa do tačke najdubljeg pada u januaru 1993.
godine, čak 14,6% arhitektonskih biroa prestalo je sa radom – za samo 30 meseci. Mnogi
su napustili ovu profesiju da joj se nikada ne
vrate, a posvetili su se uglavnom tehnologijama – industrija koja je baš u to vreme počela da buja u Los Anđelesu i San Francisku.
Drugi su se pronašli u srodnim delatnostima,
kao nadzornici na gradilištima, menadžeri,
grafički dizajneri, ili dizajneri nameštaja...
Ali praznina koja je nastala u arhitektonskoj
profesiji nije se mogla primetiti sve do ekonomskog rasta počekom XXI veka.
U prethodnoj epizodi Nestalih...
Tada je, oko 2004. godine, rastuće tržište
vapilo za generacijama arhitekata od 19901994. kako bi popunili položaje u biroima
srednjom generacijom, ali... ona je odavno
bila u drugim profesijama. Izbor biroa je bio
ili da daju veću platu nego što je predviđeno
za taj položaj ljudima koji imaju 25-30 godina staža u profesiji, ili da prerano postave
nekoga iz najmlađe generacije na mesto za
koje nema dovoljno iskustva.
Konvencija AIA (Američkog instituta arhitekata) 1990. godine u Vašingtonu obilovala
je prezentacijama osiguravajućih društava,
banaka i agencija za nekretnine. Bili su im
potrebni profesionalci obučeni za timski rad i
rešavanje problema... Mladi arhitekti sa znanjem iz oblasti računara i grafike vrbovani su
od strane industrije elektronskih umetnosti i
programiranja igrica, i tu su jedino mogli steći
novo iskustvo u skladu sa svojom diplomom.
Peter Oberdorfer nije mogao pronaći posao nakon diplomiranja na odseku za dizajn
okruženja (U.C. Berkeley's College of Environmental Design) 1991. godine, i nekoliko
meseci je radio prekovremeno za malu platu,
da bi zatim otišao u Njujork i završio školu na
univerzitetu Columbia. Danas je predsednik
velike kompanije za vizuelne efekte Slash FX.
Učio je 3D modeliranje i animaciju da bi mu
se ubrzo stvorila prilika da dizajnira virtuelno
okruženje za film Silvestera Stalonea...
50
BUDUĆNOST ARHITEKTONSKE STRUKE
KOJA VRSTA OBRAZOVANJA
GARANTUJE OSTANAK U POSLU?
Novi problemi za arhitekte u svetu počeli su još pre dve decenije. Tadašnja svetska ekonomska kriza koju smo tada propustili da osetimo pogođeni onom ratnom, ostavila je bez
posla čitave generacije arhitekata koji su zatim hleb našli u raznim drugim zanimanjima.
Zatim je, petnaest godina kasnije, u građevinskom bumu, nastao problem zbog nedovoljno iskusnog stručnog kadra, da bi poslednja kriza donela iste probleme kao i pre dve
decenije, samo što sada više nema mnogo alternativa za arhitekte. O ovome govori tekst
Mimi Zeiger za Architect Magazine – Da li ste me primetili? (Have You Seen Me?), preveden
i objavljen na portalu Gradjevinarstvo.rs prošlog leta, ali je i dalje veoma aktuelan za razumevanje pozicije arhitekture na današnjem tržištu rada
izvor: www.gradjevinarstvo.rs
David Krantz, zajedno sa Ian Harris-om, režirao je i producirao film Archiculture koji
prati poslednji semestar pet studenata arhitekture na Pratt institutu. Tokom snimanja,
primetio je zanimljivu stvar:
– Ne znam da li je to do naše generacije ili ne,
ali primećujem veliku želju da se pravi arhitektura koja ima uticaj na društvo – da mu vraća
vrednosti koje uzima. Postojao je veliki progres, pre recesije, u smislu društva i održivosti.
Bili smo na tački kada ljudi počinju da shvataju
prednosti bolje investicije. Ali sada su vremena
teška, i taj princip je prosto oduvan – dodaje
Krantz ■
Velika potražnja za talentima kojih nije bilo
u periodu pre 2007. godine dovela je do ekspanzije međunarodne saradnje u oblasti
projektovanja sa zemljama koje su mogle da
obezbede ljude koji su mogli da obave zadatke. Počela je saradnja sa kućama za rendering iz Indije, Argentine, Slovačke, i svuda gde je standard života niži nego u SAD
(ovaj koncept rada svakako je dobro poznat
arhitektima u Srbiji – prim.prev.). Ovakva
praksa stvorila je paradoks: jeftina radna snaga u drugim zemljama obezbeđuje potrebne
projekte za rastući balon u SAD, uz primetni nedostatak iskusnih projekt-menadžera.
Naravno, u sadašnjoj ekonomskoj situaciji
potreba za njima je diskutabilna.
Sada situacija za mlade diplomirane arhitekte veoma liči na onu sa početka 90-ih,
a daleko veći broj njih je dobro upoznat sa
računarskim programima pa će još lakše da
ode u neku drugu profesiju koja će umeti da
iskoristi njihove sposobnosti i znanja.
Obrazovani... da li i spremni?
Suština teme današnje izgubljene generacije nisu ekonomske okolnosti, već pitanja
o realnoj vrednosti škola arhitekture. Da li
su diplomci pripremljeni kad uđu u posao
sa opštom diplomom za projektovanje? Da
li će dodatne specijalizacije doneti prednost na tržištu rada – ili će trpeti posledice
uskog obrazovanja? I na kraju, koja to specijalizacija garantuje posao?
www.build.rs
Mišljenja su da danas stvari nisu jednostavne
kao u starom modelu i da se u poslednje vreme školovanje arhitekata zasniva na dizajnerskim strategijama baziranim na računarima,
ne na starim građevinskim tehnologijama,
materijalima ili konstrukcijama – što opet
nije dovoljno da biste jednog dana implementirali zelene tehnologije u svoje projekte.
Ako ste obučeni jedino za rad na računarima
i imate tu filozofiju, onda verovatno nećete
imati šta da stavite u svoj CV čime biste postali zanimljiv kandidat. Ironično, ono što je
Oberdorfer-u pomoglo da nađe posao, može
samo smetati novoj generaciji arhitekata.
Kada je otpušten iz biroa gde je bio zaposlen
bezmalo dve godine, Jef Zaborski je zahvaljujući otpremnini mogao da posveti 20 sati nedeljno volonterskog rada u Međunarodnom
komitetu za spasavanje gde pomaže izbeglicama iz Butana da pronađu svoje mesto za
život u Njujorku. Traži stanove, radi nabavku
posteljine, nameštaja i drugih potrepština, i
ima nov pogled na sopstevnu situaciju:
– Rad sa ljudima koji su se našli u okolnostima
na koje ne mogu da utiču čini da pomislite: pa,
mogao bih da se posvetim svemu tome još više –
kaže Zaborski, koji ipak ne namerava da odustane od svoje profesije – Imam obrazovanje,
poznanstva i opšte znanje, pa sada razmišljam
kako bih mogao pomoći ljudima više, šta je to
što mogu da uradim kao arhitekta?
Svi i dalje samo drže palčeve i ne bave se mnogo prognozama. Izveštaj Ministarstva rada
pokazuje da su arhitektonske firme na svom
vrhuncu jula 2008. godine brojale 224.500
zaposlenih. Do marta 2009. godine ta brojka
je opala za 13%, na 195.100. Dok neki arhitekti popunjavaju vreme radeći na svojim
LEED akreditacijama, konobarisanju, volontiranju, mnogi čeprkaju okolo, radeći povremeno neki manji projekat ili crtajući u CADu tu i tamo. Po pravilu... ostaju na pola puta.
Nova izgubljena generacija možda neće biti
na vizit-kartama, jer prosto ne postoji više
ni mesto na kom mogu da se izgube – zaključuje Mimi Zeiger ■
promo
SAMOUKLAPAJUĆI
KROVNI I FASADNI
PROFIL PIANO
Građevinsku industriju, pored brojnih
problema koji dolaze van nje (kao što je to
slučaj sa poslednjom, i još uvek aktuelnom
svetskom krizom), pritiskaju i brojni problemi vezani za samu struku. Ovi problemi se pre svega otkrivaju prilikom početka
izgradnje i tokom izvođenja radova, i pritiskaju izvođače, bila kriza ili ne...
Jednostavnost kao potreba
Najveći i najprisutniji problemi prilikom
izvođenja građevinskih radova jesu:
• kratki rokovi – ubrzana kretanja na tržištu zahtevaju veoma brze reakcije pa
investitor ima sve manje vremena za čekanje na izvođenje radova kako bi u novom objektu mogao da započne da se bavi
svojom delatnošću
• nestašica kvalifikovane radne snage –
sve je manje raspoloživih kvalifikovanih
radnika koji mogu stručno, kvalitetno i
brzo obavljati zadatke koji se pred njih
postavljaju.
Proizvođači za građevinsku industriju svakoga dana iznalaze rešenja koja će u najvećoj mogućoj meri rešiti probleme sa kojima se suočavaju izvođači radova. Ovo je
jedini način da se ostane aktuelan, i uopšte,
da se ostane na tržištu.
Nova rešenja zato pre svega moraju da budu
pristupačna (optimalna cena) i pouzadana
(po mogućstvu da se oslanjaju na dobro poznate i oprobane materijale i sisteme koje
tržište i radnici poznaju), a zatim tek dolazi
na red ono što daje prednost u odnosu na
konkurenciju: jednostavnija ugradnja koja
istovremeno znatno utiče na kvalitet radova
otklanjajući što više mesta na kojima može
doći do greške ljudskog faktora.
INM zato sada predstavlja upravo proizvod koji će ispuniti estetske i funcionalne
zahteve, istovremeno olakšavajući rad izvođačima uz postizanje punog kvaliteta
izvedenih radova u kraćim rokovima, ali
na puno zadovoljstvo investitora. To je
samouklapajući krovni i fasadni profil sa
nevidljivim kačenjem – Piano.
Piano – elegancija
jednostavnosti
Piano je sasvim nov proizvod na tržištu
Srbije kada je reč o pokrivanju limovima.
On je zamena za klasične falcovane limove,
od kojih ga, pre svega, izdvaja jednostavnost
ugradnje na objektu. Spajanje limenih profila
na klik, ne samo da odvaja Piano od klasičnih sistema, već ga svrstava u red profila koji
će sve veću primenu nalaziti u budućnosti.
SAMOUKLAPAJUĆI PROFIL PIANO
PIANO PROFIL
sistem kačenja lima na klik
sa nevidljivim vijcima
Univerzalnost ovog proizvoda ogleda se u
širokom polju primene, jer, bez obzira na
površinu ravni na koju se postavlja, oblik,
arhitekturu i tip namene i konstrukcije
objekta, može biti primenjen na krovovima
i fasadama podjednako jednostavno i adekvatno.
Poseban princip spajanja traka lima odlikuje se jednostavnošću ali i bezbednošću
klasično pričvršćene limene obloge. Najveća
prednost u odnosu na druge sisteme oblaganja limovima jeste u estetici fasadne, zidne
ili krovne obloge – Piano obloga u potpunosti sakriva vijke.
Kačenjem na klik nije ni u najmanjoj meri
ugrožena bezbednost pokrivene površine.
Limovi su spojeni vijkom za krovnu konstrukciju, ali sam preklop vrši se jednostavnim postavljanjem dva falca jedan na drugi i
pritiskanjem dok veza ne legne.
Izbor materijala mora ostati deo ponude za
investitore jer brzina i cena ne mogu biti jedini aduti. Tako se i za Piano profil mogu
koristiti različite vrste limova – čelični pocinkovani, aluminijumski ili bakarni lim.
Ostale informacije i detalje u vezi sa montažom limova Piano profila možete preuzeti na sajtu INM, ili se raspitati direktno
kod proizvođača ■
INM
Put Nikole Pašića bb
31230 Arilje
tel: +381 31 894 440
fax: +381 31 894 441
[email protected]
[email protected]
www.inm-arilje.com
52
www.build.rs
promo
MAŠINOPROJEKT
KOPRING
Mašinoprojekt Kopring je vodeća
srpska kompanija u oblasti
projektovanja, konsaltinga i projekt
menadžmenta, sa dugom tradicijom
uspešnog poslovanja. Sa 230 stalno
zaposlenih predstavlja jednu od
najvećih projektantskih kompanija u
regionu iz koje godišnje izlaze stotine
hiljada isprojektovanih kvadrata...
Glavni Poštanski
centar Beograd
• površina:
28.000m2
• lokacija:
Zemun, Beograd
• projektovanje
Ono što razlikuje Mašinoprojekt od većine ostalih projektantskih firmi kod nas
jeste broj inženjera svih tehničkih struka
koji mogu da isprojektuju najveće i najsloženije objekte u najkraćem mogućem
vremenskom roku.
Poslovni kompleks EDB i EPS
• površina: 46.000m2
• lokacija: Blok 20, Novi Beograd
• projektovanje i projektni nadzor
Naselje za sportiste BU 2009. Belville
• površina: 270.000m2
• lokacija: Blok 67, Novi Beograd
• projektovanje i projektantski nadzor
Narodna banka Srbije
• površina: 50.000m2
• lokacija: Slavija, Beograd
• projektovanje, konsalting i stručni nadzor
Poslovni kompleks Airport City Belgrade
• površina: 80.000m2
• lokacija: Blok 65, Novi Beograd
• projektovanje, projektantski i stručni nadzor
Višedecenijsko iskustvo na velikim projektima i gradilištima prenosi se na mlade
inženjere koji nastavljaju uspešnu tradiciju
kompanije. Zaposleni u Mašinoprojektu
pomoći će investitorima da izaberu najbolju
ideju prema svetskim standardima, koristeći
najsavremenije materijale i rešenja koja će
biti realizovana kroz projekat kompanije.
Reference i prisutnost Mašinoprojekta na
tržištu najbolji su dokaz spremnosti da ponude svetski standard i kvalitet. Mašinoprojekt pruža pun obim usluga što se vidi, ne
samo po dugačkom spisku dugoročnih klijenata, već i po mnogobrojnim nagradama.
Naravno, potvrda svega toga jeste i činjenica
da Mašinoprojekt uspešno radi u projektantskom miljeu već više od pola veka ■
MAŠINOPROJEKT KOPRING
Dobrinjska 8 A
11000 Beograd
Stambeni kompleks Dr. Ivana Ribara
• površina: 100.000m2
• lokacija: Blok 64, Novi Beograd
• projektovanje i stručni nadzor
Hotelsko-poslovni kompleks Ashtrom
• površina: 70.000m2
• lokacija: Rajićeva ulica, Beograd
• projektovanje, projektantski i stručni nadzor
www.build.rs
Centrala: +381 11 36 35 700
Gen. direktor: 36 35 724
Teh. direktor: 36 35 767
Kom. direktor: 36 35 731
Fin. direktor: 36 35 728
fax: +381 11 2643 995
[email protected]
www.masinoprojekt.co.rs
53
promo
BUZON PODNOŽJA
BRZO, JEDNOSTAVNO I, PRE SVEGA, KVALITETNO
Preduzeće Buzon Pedestal
International sa više od 20
godina iskustva na području
gradnje, nudi ekskluzivni sistem
izrade terasa i ravnih krovova.
Sistem prilagodljivih podnožja
omogućava neuporedivo bržu
i jednostavniju montažu
kamenih i drvenih obloga terasa
i tehničkih podiznih podova,
koji se lako mogu dizati radi
eventualne brze i bezbolne
izmene raznih vodova i instalacija
Svakidašnjica u građevini jesu žurba i
stizanje rokova... Zato su građevinari neprestano u potrazi za inovacijama, koje bi
im omogućile dostizanje pravog kvaliteta
na brži, jednostavniji i, naravno, jeftiniji
način.
U preduzeću Buzon Pedestal International,
kao odgovor na te želje, razvili su prilagodljiva podnožja.
Buzon podnožja predviđena su za:
• krovne terase pokrivene
kamenim pločama
• terasne vrtove
• drvene i kamene terase
• razne vrste stalnih ili pokretnih
podijuma u jednoj ili različitim
visinama (pozorišta, koncerti, mitinzi...)
• stubove
• tehničke podove koji se mogu lako
podizati i koji imaju svoju primenu u
industriji (hemijskoj, mehaničkoj,
naftnoj...) kao i na televiziji i
elektrokomunikacionim salama.
54
Velika prednost Buzon podnožja jeste u
tome što se podovi postavljeni na njih mogu
dizati radi eventualne brze i bezbolne izmene raznih vodova i instalacija. Jednostavna
montaža i demontaža podova sa podnožjima Buzon zanimljiva je i svima koji postavljaju sajmovske štandove. Tako sajamska prezentacija, na vrlo jednostavan način
može u estetskom i funkcionalnom smislu
da se izdvoji iz okruženja pružajući ambijent kuće ili bašte u sajamskoj hali.
U milimetarskom hodu podnožja su prilagodljiva do visine od 850mm. Napravljena
su od visokokvalitetnog polipropilena, a
mogu izdržati i opterećenja preko 1.000kg
na podnožje. Kao dodatne delove podnožja,
preduzeće Buzon nudi i umetke, koji služe
pravljenju fuga između ploča (2 do 10 mm),
gumice koje sprečavaju klizanje, korektor
nagiba, element za podnožne letve …
S obzirom na to Maramo već godinama vredno sakuplja iskustva u radu sa Buzon podnožjima, rado će vas savetovati i pomoći ■
www.build.rs
MARAMO d.o.o.
Generalni zastupnik za Srbiju,
Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i
Hercegovinu, Crnu Goru
i Makedoiju
Dolenjska cesta 242 c
1000 Ljubljana
tel: +386 1 280 66 50
[email protected]
www.svet-parketa.si
promo
Fluidtherm program izrađuje se od
sirovine Polypropylene Random
(skraćeno, PP-R) type 3, visoke
molekularne težine. Za proizvodnju
Fluidtherm programa isključivo se
koristi repromaterijal renomiranih
svetskih dobavljača. Proizvodi iz
ove grupe imaju sve sertifikate koji
zadovoljavaju najviše standarde
prema testovima predviđenim
od strane nemačkog Ministarstva
zdravlja i nemačkih standarda
FLUIDTHERM PP-R
PROGRAM
Fluidtherm cevi i fiting namenjeni su za
instalacije tople i hladne vode. Ovaj proizvodni program u potpunosti zamenjuje
pocinkovane cevi za vodu za piće.
Upotrebljeni repromaterijali su najvišeg, na
nekoliko nivoa proverenog kvaliteta, nabavljeni su od najrenomiranijih svetskih proizvođača.
Fluidtherm je takođe predviđen za transport prehrambenih tečnosti, instalacije u
hemijskoj industriji, instalacije za navodnjavanje plastenika i bašti, instalacije za razvod
vazduha pod pritiskom, vakuum instalacije,
kao i instalacije za slanu morsku vodu, abrazivne tečnosti i naftu.
Upravljanje procesom proizvodnje i kvalitetom gotovog proizvoda, po propisanim
dokumentima, poštujući sve standarde iz te
oblasti daje gotov proizvod koji je u potpunosti usaglašen sa postavljenim zahtevima
kvaliteta, čime se garantuje njegova bezbednost i dug vek eksploatacije.
Peštan nudi u svom asortimanu cevi prečnika od Ø20 do Ø110mm.
Garantovani kvalitet potvrđuju sertifikati i standardi koje Peštan poseduje ISO
9001, SKZ, DWGV, MPA, SABS i dr, u
procesu uvođenja ISO14001 i ISO 18000,
kao i najsavremenije informacione tehnologije SAP.
Prednosti Fluidtherm-a:
• dug vek zahvaljujući
otpornosti na spoljne uticaje,
nema korozije
• niski gubici pritiska zbog glatkih površina
• smanjuje pojavu kondenzacije
na minimum, što je karakteristika
metalne instalacije
• apsolutno netoksični u skladu sa
normama za transport pijaće vode
• otpornost na mraz
• svi navojni umeci koji se ugrađuju
urađeni su prema EN10226
i garantuju nepropusne spojeve
• visoka zavarljivost, svi delovi
se mogu sastaviti putem
varilice ili električnog mufa
• mala težina (9 puta lakši od čelika)
olakšava transport i manipulaciju.
Kvalitet
Kvalitetom Fluidtherm PP-R programa u
Peštanu se upravlja preko kvaliteta repromaterijala koji se ugrađuju u proizvod kao
i kroz planski kontrolisano vođenje procesa proizvodnje, kroz autokontrolu i kontrolu od strane za to kvalifikovanih lica.
R&D
Razvojni sektor kompanije
Kvalitet proizvoda i proizvodnih procesa je
glavno pitanje. R&D sektor treba da bude
veoma uključen u kvalitet novih proizvoda
kroz potrebni nivo regulatornih zahteva. U
saradnji sa Sektorom obezbeđenja kvaliteta,
R&D sektor razvija plan kvaliteta za nove
proizvode.
Tokom prodaje svojih proizvoda na tržištu,
kompanija Peštan prati sve potrebne regulative u skladu sa zakonskim obavezama.
U ovom sektoru rade inženjeri koji iza sebe
imaju ogromno iskustvo u ovoj industriji.
Primarna funkcija sektora jeste da sprovede
istraživanje novih proizvoda i razvoj novih
rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu,
kompanija Peštan mora kontinuirano da
prolanalazi nove načine za tehnološki razvoj
asortimana. Kompaniji Peštan će sve gorepomenuto omogućiti da i u narednom vremenskom periodu ostane lider u proizvodnji
elemenata za vodovod i kanalizaciju ■
Komapanija Peštan je u 2009. godini sublimirala procese razvoja koji su bili podeljeni u više sektora u novoformirani Sektor
razvoja. U okviru R&D sektora podeljene
su funkcije na nekoliko osnovnih.
Primarna funkcija sektora jeste da sprovede
istraživanje novih proizvoda i razvoj novih
rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu,
kompanija Peštan mora kontinuirano da
pronalazi nove načine za tehnološki razvoj
asortimana.
Održavanje i unapređenje proizvoda je najvažnija sekundarna funkcija R&D sektora.
Ovo pomaže kompaniji da sačuva opseg
proizvoda ispred konkurencije i promeni
životni vek proizvoda. Postojeće proizvode
treba održavati kako bi i dalje bili u standardu koji je propisan prema normama za koje
su oni namenjeni.
www.build.rs
PEŠTAN
1300 Kaplara 189
34301 Aranđelovac-Bukovik
tel: +381 34 742 160
742 180
fax: +381 34 742 109
Beograd: +381 11 36 10 353
063 301 832
kontakt osoba: Radovan Grujić
www.pestan.net
55
promo
NOVI ARMAFLEX DUOSOLAR
MNOGO POUZDANIJI I ENERGETSKI EFIKASAN
Kompanija Armacell je poznati
proizvođač tehničkih pena i svetski
lider na tržištu za fleksibilne
izolacione materijale. U 2009. godini
kompanija je imala promet od oko
400 miliona evra. U Armacell grupi
radi ukupno oko 2.300 zaposlenih u
12 zemalja. Sedište kompanije je u
Muensteru, Nemačka.
Armaflex DuoSolar predstavlja novi
sistem koji uključuje spajanje
fleksibilnih nerđajućih cevi,
nove visokotemperaturne izolacione
materijale sa mikroćelijskom
strukturom i znatno čvršćom
zaštitnom folijom
Armaflex DuoSolar
Nova pena u Armaflex DuoSolar sistemu
ne samo da ima poboljšane tehničke karakteristike, već je dimenziono stabilna i
lakša za rukovanje. Inovacija je postignuta u strukturi zaštitne folije koja je mnogo otpornija na mehaničke uticaje i lakše
prolazi kroz prodore u zidovima, kanalima i plafonima.
Potpuno nov dodatak u programu jeste i
sistem za spajanje kod Armaflex DuoSolar
VA, predizolovane fleksibilne nerđajuće
cevi, koje se mogu spojiti brzo i sigurno na
komponente solarnih sistema.
Kroz intenzivno istraživanje i inovacione
tehnike proizvodnje, Armacell je u mogućnosti da usavrši ćelijsku strukturu elastomernih materijala i dalje poboljša tehničke
vrednosti. U poređenju sa tradicionalnim
elastomernim materijalima, novi Armaflex
DuoSolar karakteriše mnogo bolja penasta
struktura.
Zbog mikroćelijske strukture, izolacioni
materijal dimenziono je stabilniji i lakši za
rukovanje. Armaflex DuoSolar je mnogo
energetski efikasniji od njegovog prethodnika: sa toplotnom provodljivošću od λ0°C
= 0,038 [W/m∙K], novi izolacioni materijal
efikasno smanjuje toplotne gubitke u protoku tople vode od solarnog panela do rezervoara.
56
Otpor difuziji vodene pare zatvorene ćelijske strukture je poboljšana do μ ≥ 4.000,
što znači da je materijal takođe optimalno
zaštićen od prodora vlage.
Armaflex DuoSolar proizvodi sada su obezbeđeni i novom strukturnom zaštitnom folijom. UV-otporna obloga mnogo bolje trpi
mehaničke uticaje i štiti izolaciju od oštećenja u teškim situacijama prilikom instalacije
(npr. u nekorišćenom dimnjaku kroz koji su
već provučeni cevi i kablovi).
ARMAFLEX DUOSOLAR VA
Novi dodatak u proizvodnom programu
jeste sistem za spajanje koji je specijalno
razvijen za instalacije Armaflex DuoSolar
VA. Sa ovim proizvodom predizolovane
fleksibilne nerđajuće cevi mogu se povezati na komponente toplotnog solarnog
sistema lako i bez specijalnog alata.
Sistem je toliko jednostavan da je greška
praktično isključena. Projektovano je naleganje metal na metal i spajanje ostaje
čvrsto i nepropusno, čak i nakon odvrtanja
i zavrtanja nekoliko puta ■
Armaflex DuoSolar je dostupan kao obložena fleksibilna nerđajuća cev (Armaflex
DuoSolar VA) i bakarna cev (Armaflex
DuoSolar CU).
www.build.rs
Zbog patentiranog sistema za spajanje i
razdvajanje, predizolovane cevi mogu se
razdvojiti i ponovo spojiti tokom instalacije bez oštećenja zaštitne folije. Proizvodnja predizolovanih cevi se konstantno
nadgleda, obezbeđujući u svakom trenutku visok kvalitet. Upotrebom Armaflex
DuoSolar povećava se efikasnost celog
solarnog sistema.
Pored Armaflex proizvoda, vodećeg brenda
u oblasti fleksibilnih tehničkih materijala,
kompanija se bavi proizvodnjom tehničkih
izolacionih materijala, sistema zaštitnih
obloga, proitivpožarne zaštite kao i proizvoda za kontrolu buke, specijalnih pena za
višenamenske industrijske primene i penaste materijale koji se koriste kao kompoziti.
Više informacija na www.armacell.com ■
Armacell AG
Switzerland
Brunnmatt 522
CH-6264 Pfaffnau
kontakt osoba: Darko Tanasijević:
tel: + 381 11 346 20 73
+ 381 65 276 22 35
www.armacell.com
promo
IZOLACIJOM
DO MANJIH TROŠKOVA
GREJANJA I HLAĐENJA
KUĆA IZOLOVANA KAMENOM VUNOM OSIGURAVA VIŠI KVALITET ŽIVOTA
Kamena vuna je protivpožarna, toplotna i zvučna izolacija
U vreme kada je energija skupa i
njena cena neprekidno raste, zgrade
i kuće obnavljamo primarno radi
poboljšanja energetskog bilansa,
a ne samo zbog estetskog doživljaja
objekta. Energetski obnovljen dom
trošiće manje energije za grejanje i
hlađenje, što podrazumeva i manje
račune, dakle – finansijsku uštedu
Pravilnom izolacijom kuće smanjuju se ne
samo troškovi grejanja i hlađenja, već i
emisije CO2 u atmosferu ■
Ukoliko kuća ranije nije bila izolovana,
uštede energije i novca mogu biti čak i
do 80%, pa se primarna investicija može
vratiti već za nekoliko meseci. Pored toga,
dobro izolovana kuća kamenom vunom
osigurava i viši kvalitet života, jer se osim
ugodne temperature u unutrašnjosti, rešava
problem buke i vlage. Budući da se počinje taliti tek na temperaturama višim od
1.000°C kamena vuna pruža izvrsnu protivpožarnu zaštitu.
Zgrade i kuće, bilo da su novoizgrađene ili
su obnovljene, mogu biti toliko energetski
efikasne da troše i do 10 puta manje energije
od prosečnih objekata u Srbiji. No, današnja
nam tehnologija omogućuje i korak dalje –
gradnju objekata koje mogu biti čak i nezavisni od mreže električne energije.
Potvrda tome je i nedavno izgrađena prva
PassivePlus kuća u Danskoj koja proizvodi energiju i koja zahvaljujući izuzetno
maloj potrošnji (manje od 15kWh/m²)
višak energije vraća u mrežu. Između ostalog, za ovu PassivePlus kuću korišteno je
500mm Rockwool kamene vune za izolaciju krovova i zidova ■
NAJAVA KOMPANIJE ROCKWOOL
Organizujemo seminar o protivpožarnoj
izolaciji građevinskih objekata – 11.
novembra 2010. u Beogradu, hotel
Holiday Inn. Pozivamo sve zainteresovane
da se prijave na mail [email protected]
Rockwool Grupa je najveći proizvođač
kamene vune u svetu ■
Lykke Friis, danska ministarka za klimu
i energiju prilikom otvaranja prve
PassivePlus kuće u Danskoj
Godišnja potrošnje energije na grejanje (kWh/m2)
200-280
100
40
15
<15
prosečna zgrada u Srbiji
standardno izolovana zgrada
ROCKWOOL
Prodaja i razvoj u Srbiji
tel: + 381 60 101 32 97
niskoenergetska kuća
pasivna kuća
PassivePlus kuća
0
Prosečna zgrada u Srbiji na grejanje godišnje troši 200 do 280kWh/m2 energije,
standardno izolovana ispod 100, dok savremene niskoenergetske kuće troše 40,
a pasivne 15kWh/m2 i manje. Stoga se predviđa kako će energetska obnova postati
jedna od najznačajnijih aktivnosti u građevinarstvu ■
58
www.build.rs
Prodajna mesta u Srbiji:
Polykem SR, Beograd; tel: 011 36 26 134
Partizan UC, Beograd; tel: 011 25 11 067
Gille promet, Beograd; tel: 011 33 21 026
Filli Stahl, Beograd; tel: 011 105 831
Vranjković-Linea, Novi Sad; tel: 021 823 701
B+M Ritam, Zemun; tel: 011 37 77 700
[email protected]
www.rockwool.rs
promo
PROIZVODNJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA
MARKO TODOROVIĆ
MATOX
Svi smo svesni činjenice da je u današnje
vreme apsolutni prioritet, i jedino gde
se ne može praviti kompromis, svakako
očuvanje zdravlja ljudi i životne sredine.
Tradicionalne boje i lakovi koji su, na
žalost, na našem tržištu i dalje u upotrebi,
najčešće su bazirane na organski isparivim
rastvaračima, koji svojim isparenjima veoma
negativno utiču kako na zdravlje ljudi tako i
na atmosferu, odnosno ozonski omotač.
Na sreću, situacija počinje polako ali sigurno
da se menja, jer nove tehnologije i trendovi
u industriji boja i lakova navode proizvođače
da tragaju za sofisticiranim rešenjima i
novim proizvodima, koji će pored estetskih
i ekonomskih ispuniti i ekološke zahteve.
Zakonom koji je u našoj zemlji stupio na
snagu početkom ove godine definisano je
da nivo organski isparivih materija (VOC
– Volatile Organic Compound) ne sme da
bude veći od 130 grama po litru proizvoda,
a iz godine u godinu će se taj procenat
postepeno smanjivati, sve dok se organski
rastvarači potpuno ne izbace iz upotrebe...
Fabrika građevinskog materijala Matox
a.d, vođena vizijom menadžera da će organski isparive materije svakako morati
da se odstrane iz boja i lakova, još 2003.
godine krenula je u razvoj boja i lakova na
vodenoj bazi, u kojima nema organskih
rastvarača, već se kao medijum za razređivanje i čišćenje koristi najobičnija voda.
Takođe je bitno istaći da se velika pažnja
posvećuje kontroli kvaliteta, počevši od
ulaznih sirovina, kontrole u toku procesa i,
na samom kraju, završne kontrole gotovog
proizvoda. Kvalitet se potvrđuje i međunarodnim sertifikatima ISO 9001:2008 – menadžment kvalitetom i ISO 14001:2004 –
zaštita životne sredine.
Tragajući za što kvalitetnijim rešenjem,
obratili su se stručnjacima koji su se već
oprobali, pokazali i dokazali na polju proizvodnje ekoloških boja i lakova. Tako je i
potpisan ekskluzivni ugovor o preuzimanju
tehnologije i licencnoj proizvodnji sa renomiranom švedskom kompanijom Colorex
AB, i na osnovu toga ostvarena mogućnost
proizvodnje i distribucije u 13 zemalja Srednje i Istočne Evrope, počevši od Austrije,
zaključno sa Turskom.
Danas je Scala široko raširena na tržištu
Srbije i to u preko 70 mix-centara, a prisutna je i u Crnoj Gori, Makedoniji, kao i
u Bosni i Hercegovini. Strateški cilj je da
se u naredne dve godine Scala proizvodi
nađu i na tržištu ostalih zemalja u regionu.
Nepune dve godine nakon toga završena
je izgradnja modernih proizvodnih postojenja i startovala je proizvodnja boja i
lakova na vodenoj bazi pod robnom markom Scala. U tu grupu ubrajaju se sledeći
proizvodi:
• boje za zidove i plafone u enterijerima
• boje za spoljne mineralne površine
• boje i lakovi za spoljne drvene površine
• boje i lakovi za podove i parkete
• boje za metalne površine
• dekorativni materijali za zahtevnije obrade u enterijerima
• pastozni fasadni malteri
• boje i lakovi za industrijsku primenu.
Sve boje i lakovi proizvedeni po toj tehnologiji u fabrici Matox a.d. apsolutno su, po
svim važnim kriterijumima, identični proizvodima koji se proizvode u Švedskoj, jer
se sve sirovine i ambalaža uvoze iz Evropske
unije.
Svi oni koji su isprobali rad sa bojama na
vodenoj bazi shvatili su da to predstavlja
izuzetan komfor. Nema štetnih isparenja i
neprijatnih mirisa, kako prilikom same aplikacije tako i kasnije u toku sušenja. Prostorija koja se oboji može se odmah koristiti,
uz blago provetravanje. Predrasuda koja se
često pominje jeste da se boje na vodenoj
bazi veoma sporo suše nakon aplikacije. To
uopšte ne odgovara istini, jer je period sušenja ovih boja izuzetno kratak, a naravno
najviše zavisi od temperature i vlažnosti
vazduha. Takođe je predrasuda da te boje
nisu postojane i da ih voda može oprati odnosno odstraniti. Ni ta tvrdnja ne odgovara
istini. Naprotiv, površine koje se oboje ovim
bojama su, nakon potpunog sušenja, veoma
otporne na mokro brisanje, što je još jedna
velika prednost jer vaše zidove možete lako
održavati brisanjem kada se uprljaju, i na taj
način produžiti period između bojenja.
Ozbiljan odnos prema zdravlju čoveka i
očuvanju prirodne sredine takođe je prisutan i prilikom proizvodnje praškastih materijala za završne radove u građevinarstvu
koji izlaze iz fabrike FGM Matox a.d.
www.build.rs
Isključivo odabrane i proverene sirovine koriste se u procesu proizvodnje. Na primer, za
razliku od mnogih drugih proizvođača koji
kao punilo za praškaste proizvode koriste
rečni ili kvarcni pesak (silicium-dioksid),
proizvodi fabrike FGM Matox a.d. kao
punilo sadrže isključivo krečnjački kamen
(kalcijum-karbonat) koji se kontrolisano
prerađuje, melje, seje i granuliše u samoj
fabrici.
Pored ekološkog faktora, koji je svakako
najznačajniji, tu postoji i ekonomski faktor,
jer je krečnjak lakši (ima manju zapreminsku masu) od rečnog ili kvarcnog peska,
tako da je utrošak finalnog proizvoda daleko manji, a samim tim i gradnja rentabilnija.
Takođe, moguće je isporučivati materijale u
auto-cisternama ili silosima, i na taj način
se izbegava korišćenje papirne ambalaže,
olakšava manipulacija materijalom (istovar,
prenošenje do mesta rada itd) a istovremeno
se postiže i značajna finansijska ušteda ■
MATOX
Glavički put bb; 35250 Paraćin
tel: +381 35 570 511
fax: +381 35 562 160
www.scala.rs
MATOX Direct
Narodnog Fronta 86 v
M.M. Lug; 11050 Beograd
tel: +381 11 304 61 49; 34 73 973; 34 73 578
[email protected]
Kneza Danila 49-51; 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 322 52 53
www.matox.rs
59
promo
DEMAG ELEKTRIČNE
LANČANE DIZALICE
JEFTINO REŠENJE ZA TEŠKE
ZADATKE U INDUSTRIJI
Električne lančane dizalice
počele su da se primenjuju
u industriji sredinom
sedamdesetih godina
prošlog veka, međutim,
ozbiljnija ekspanzija
upotrebe ovog tipa
dizalica dogodila se
sredinom devedesetih
i traje do danas...
Treće, ujedno i tehnički najsloženije rešenje, jeste automatsko upravljanje dizalicom, koje omogućava obavljanje složenih
postupaka, koji se u vremenu ponavljaju
(ovakvo rešenje je prisutno u procesnoj
industriji – industrija papira, livnice, reciklažna industrija i sl.).
Tehničko rešenje lančane dizalice sa elektro
kolicima omogućava i korišćenje lančane
dizalice kao vitla sa kolicima za kranove.
Maksimalna nosivost koja se može ostvariti
na ovaj način je do 5.000kg.
Pokazalo se da električne lančane dizalice,
po pitanju pouzdanosti, ni malo ne zaostaju za standardnim rešenjima sa sajlom,
dok je uporednom analizom ustanovljeno
da su, za iste nazivne nosivosti, lančane dizalice jeftinije i do 50%. Zbog svojih malih
dimenzija, dizalice su upotrebljive u svim
granama industrije, pa tako lančane dizalice mogu da se nađu u prehrambenoj, hemijskoj, automobilskoj, industriji cementa, građevinskih materijala, proizvodnim i
skladišnim halama i dr.
Kao kuriozitet služi i podatak da se vetrogeneratori (ili vetrenjače kako se ovi sistemi popularno nazivaju), isporučuju uvek
sa jednom lančanom dizalicom nosivosti
najčešće do 1-2t, koja omogućava podizanje rezervnih delova do turbine i njihovu
jednostavnu zamenu.
Načini primene električnih
lančanih dizalica
Električne lančane dizalice odlikuju se
velikim brojem varijeteta u korišćenju i to
je, uz izuzetan odnos cene i upotrebljivosti, njihov glavni adut.
Osnovna varijanta lančane dizalice je stacionarno vešanje za fiksnu tačku (konzolu,
gredu i dr.). Na ovaj način omogućeno je
da se lančane dizalice koriste isključivo za
vertikalni transport materijala, ali i kao sastavni deo složenijih sistema (transportnih
platformi, transportnih liftova i sl.)
Takođe, fiksna dizalica može da se koristi i
kao vitlo na kranovima na kojima nije po-
60
trebno bočno pomeranje dizalice (čest slučaj
u postrojenjima za cinkovanje, hromiranje,
površinsku zaštitu). Maksimalna nosivost
lančanih dizalica za ovakvu primenu je do
5.000kg.
Varijanta koja omogućava veću mobilnost
jeste dizalica sa ručnim kolicima (jednošina dizalica). U ovom slučaju dizalice mogu
da se kreću duž određene, projektovane,
putanje. Ručno kretanje kolica podesno
je za kretanje dizalice u proizvodnim postrojenjima, u kojima je potrebno prebaciti obradak sa jedne na drugu mašinu.
Osim pravolinijskog kretanja, u ovom slučaju je moguće ostvariti i rešenje sa zakrivljenim (lučnim) putanjama, odnosno moguće
je kombinovanje transportnih linija unutar
proizvodnje sistemom prevodnica i/ili skretnica. Maksimalne nosivosti tereta koji se
mogu pokretati na ovaj način su do 2.000kg.
Najsloženija varijanta su električne lančane dizalice sa električnim kolicima, kod
kojih se pogon vrši preko elektromotora
i reduktora koji su integrisani u kolica, a
upravljanje može biti na nekoliko načina.
Najjednostavniji način je upravljanje preko
komandnog upravljača, koji se veša na samu
dizalicu.
Ovakav način kretanja je interesantan kada
putanje kretanja dizalice nisu previše dugačke, jer zahteva stalno prisustvo rukovaoca u neposrednoj blizini dizalice. Složenije
rešenje upravljanja je daljinskim upravljačem i omogućava znatno veću upravljivost
sistemom.
www.build.rs
Osim širokog spektra primene lančanih
dizalica u industriji, interesantno je napomenuti i dopunske mogućnosti koje su posledica upotrebe velikog broja standardnih
prihvatnih uređaja, koji su razvijeni za ovaj
tip dizalica. Primera radi, kao prihvatni
uređaji koriste se permanentni i elektromagneti različitih nazivnih nosivosti primenljivi u metalskoj industriji, pneumatske
hvataljke koje su specijalno razvijane za industriju stakla, specijalne traverze za papirnu industriju i mnogi drugi uređaji razvijeni
za specifične oblasti industrije.
Električne lančane dizalice su u prošlosti bile korišćene za lakše radne cikluse,
međutim savremene Demagove dizalice
se proizvode od klase 4m po FEM (za manje nosivosti), do klasa 2m+ za najveće nosivosti, što omogućava primenu ovog tipa
dizalica i u teškim radnim režimima ■
Ovlašćeni zastupnik
Demag Cranes and Components
TECON Sistem
Antifašističke borbe 21 b
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50
[email protected]:
www.demag.rs
TEMELJ VRHUNSKE GRADNJE
Gradnja savršenog doma počinje jednim savršenim blokom. Onog trenutka
kada izaberete POROTHERM, izabrali ste kompletan sistem gradnje koji
svojim svojstvima stvara idealno životno okruženje.
www.wienerberger.rs
Blok. Stvoren po meri čoveka.
promo
CONVERGENT GROUP SA
I
PENTRA-SIL® (PATENTIRANI)
NANO-LITIJUM (NL)
Convergent Group je vodeći
proizvođač Pentra-Sil (NL) na
svetu. Od 2001. godine ova
kompanija pokrila je više od
200 miliona kvadratnih metara
širom sveta za kompanije kao
što su: Audi, Ikea, Nestle, Gucci,
Decathlon, Daimler-Chrysler,
Bakker, Pepsi-Cola, L’Oreal, Lion
Food, Glasstech, Carsberg, TNT,
Maytag, Makita, HP, Costco, OBI,
Scania, Lufthansa, Otis, itd...
Pharma Group, skladište – Pentra Sil
Univerzitet u Helsinkiju, Finska – Stain (UVS) & Guard (HP)
Ukoliko vam je poteban visoki sjaj, estetika ili dugotrajnost poda, Convergent
Group ima proizvod za vas. Sa proizvodima iz njihove ponude, vaši podovi trajaće
duže i izgledaće bolje.
Convergent rešenja za podove zasnivaju se
na primeni litijuma koji završnom sloju daje
superiorne performanse u odnosu na druge
materijale u upotrebi. Pored prednosti u tehničkim karakteristikama ove podove odlikuju i zelene karakteristike (LEED, low VOCs,
itd) što je potvrđeno i brojnim sertifikatima.
Convergent specifični tretmani betona
čine betonske podove izdržljivim i lakim
za održavanje u raznovrsnim primenama:
• Pentra-Sil ® (NL) – učvršćuje, štiti,
zgušnjava
• Pentra-Sil ® (244+) – štiti od soli i
odbija prašinu
• Pentra-Guard ® (HP) – industrijski
premaz visokih performansi
• Pentra Protective Coating™
– industrijski završni premaz
• Pentra-Stain™ – umetnost litijuma
sa bojama.
CONVERGENT PALETA PROIZVODA
PRIMENJUJE SE NA NOVI ILI STARI BETON:
• industrijski proizvodni pogoni
• magacini, objekti za skladištenje
• maloprodajni i šoping centri
• parking, garaže, saloni automobila
• prostori za održavanje vozila
• avionski hangari, terminali
• bolnice i domovi zdravlja
• škole
• kafići, restorani, hoteli
• poslovne zgrade
• veterinarske klinike
• holovi, hodnici ■
Convergent Group S.A. je ISO 9001 –
ISO 14001 – EMAS i oslanja se na kvalifikovani inženjerski tim u tehnologiji
betonskog poda i mrežu od više od 65
distributera širom sveta. Za više informacija o materijalima i kompaniji obratite se
predstavništvu Convergent Group-a za
Srbiju ili pogledajte sajt kompanije ■
CONVERGENT GROUP SA
Rue de le Mesnil 34
B-5670 Viroinval
Belgium, Europe
phone: +32 60 390 752
fax: +32 60 390 751
[email protected]
CONVERGENT GROUP – BALKAN
Vlajkovićeva 25/1
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 3373 969
mob: +381 63 447 445
[email protected]
Ouklend, Novi Zeland, skladište – PS 244+
62
www.build.rs
www.convergent-group.com
promo
Super Spacer® je, prvi u svetu,
nemetalni distancer od
strukturalne pene. Tehnologija
koja je nagrađena Thermo Set
Spacer (TSS) nagradom, daje
maksimalane rezultate.
Od 1989. godine, Super Spacer®
prisutan je u toplotnoj efikasnosti
prozora u SAD i odavno je uzor za
sve ostale slične sisteme
SUPER SPACER
ENERGETSKI EFIKASNI PROZORI
Super Spacer®
Ugradnja Super Spacer® sistema za energetski štedljive
prozore može doneti uštede i
do 200 evra godišnje na grejanju. Kada se ovome doda
i manje rada klima uređaja
leti zbog bolje izolovanih
prozora koji čuvaju svežiji
vazduh u prostoriji od zagrevanja, jasno je da uštede
teku tokom cele godine, a ne
samo u zimskim mesecima.
Po računicama koje navode
u Tinisu, prozori sa Super
Spacer® sistemom mogu
da umanje račune i do 20%
i smanje emisiju ugljen-dioksida za oko tonu godišnje
– što je količina koju auto
proizvede za tri meseca ■
Super Spacer® testiran je na tržištu Severne Amerike već 20 godina i pokazao se kao
izdržljiv proizvod odličnih karakteristika
koji doprinosi smanjenju buke i potrošnje
energije. Poslednjih godina osvaja i evropsko tržište koje je znalo da brzo prepozna i
prihvati sve prednosti ovakvog sistema za
zastakljivanje prozora.
Super Spacer® dostupan je
u različitim bojama
Nije potrebna velika mudrost da se razume
koliko je neprimereno zastakljivati stolariju
pomoću metalnih lajsni koje predstavljaju
školski primer hladnog mosta. Koliko je
energetski efikasno imati duplo zastakljene
prozore (čak i sa ispunom od inertnog gasa)
ukoliko uz sve četiri ivice ostaju hladni mostovi? Zimi se hladnoća spolja preko stakla,
lajsne i drugog stakla prenosi na unutrašnjost objekta, dok se leti istim putem gubi
niža temperatura iz klimatizovanih prostorija. Kao i svaki gubitak temperature, ovo
znatno utiče na potrošnju energije i mesečne
račune. Bez obzira na cenu i jednostavnost
proizvodnje prozora sa metalnom lajsnom,
bilo je jasno da su potrebna bolja rešenja...
Super Spacer® je 950 puta manje propustan od običnih aluminijumskih lajsni, što
umanjuje ukupnu U-vrednost prozora i
do 0,2W/m²K. Super Spacer® izolacioni
sistem sa niskoemisionim mogućnostima
može da smanji gubitke temperature preko prozora do 94% u odnosu na isti prozor
sa uobičajenom aluminijumskom lajsnom.
Ovo ima vidnog uticaja na manju emisiju
ugljen-dioksida, značajne uštede energije
i manje račune za grejanje.
Komfor, zdravlje i bezbednost
Naravno, dobar prozor neće samo štedeti
energiju već i poboljšati celokupni kvalitet prostora za život i rad – samo zamenom
standardne lajsne Super Spacer® sistemom
može se smanjiti prenos buke do 2dB.
®
Pored ovoga, dobro izolovani prozori
sprečavaju pojavu kondenza, što je osnovni uzrok i za pojavu buđi i drugih alergenata koji kod korisnika prostora mogu
izazvati astmu i alergijske nadražaje.
Super Spacer® smanjuje kondenzaciju do
70% čime praktično eleminiše buđ, a time
i potencijalni rast bakterija i alergenata.
Termo-staklo sa Super Spacer® lajsnom
obezbeđuje prozoru i vetronepropusnost –
ovi prozori mogu da istrpe udare vetra brzine i do 246km/h. Takođe, uz pomoć Super
Spacer® lajsni moguće je izrađivati zakrivljena termopan stakla.
Porodično preduzeće Tinis Company,
osnovano 1992. godine, bavi se trgovinom staklom i svim pratećim proizvodima
koji su potrebni za izradu termo-stakala.
U svom asortimanu nudi i raznovrsno
građevinsko staklo, reljefno staklo, srebrna ogledala, reflektivna stakla, laminantna
stakla, obojena stakla, lakovana stakla...
Od pratećih materijala, u ponudi su lajsne
za temoizolaciona stakla, izolacione kuglice, zaptivne mase i drugi neophodni proizvodi. Sve navedeno, kao i Super Spacer®
lajsne za zastakljivanje, možete potražiti u
preduzeću Tinis na kontaktima ispod ■
Možda ste već svesni da će cena energije
rasti i da je neophodno da razmišljamo o
smanjenju emisije ugljen-dioksida i odgovornom odnosu prema resursima. Zato je
važno izabrati kvalitetno izrađene prozore
koji će zaista uštedeti i energiju, novac, i doprineti zdravijem okruženju.
Standardi koje ispunjava Super Spacer®:
• S. Amerika – ASTM E2188, E2189, E2190
• SAD – ASTM E773/E774, P-1
• Velika Britanija i Evropa - EN 1279
• ASTM E1886/E1996 and Dade County
Hurricane
• Kina - GB11944 - 1989
• Nemačka - DIN 1286 Teil 1&2
• Francuska- CSTB for CEKAL
• Velika Britanija - BSI 5713
• Kanada - CGSB 12.8, M-90
• Španija - SELLO-INCE
• Norveška - NBI testing ■
www.build.rs
TINIS
Narodnog fronta 6
11050 Beograd
tel: +381 11 3471 705
fax: +381 11 3046 260
[email protected]
www.tinisco.com
65
promo
MIKOM
PREDUZEĆE ZA PROJEKTOVANJE, IZRADU I
MONTAŽU ČELIČNIH KONSTRUKCIJA I OPREME
Sirmium Steel, Sremska Mitrovica
Ceo proces proizvodnje, koji se po najvišim
svetskim standardima odvija na jednom mestu, omogućuje kontrolu svih procesa u toku
projektovanja, pripreme proizvodnje, fabrikacije elemenata i montaže. Rezultati toga
jesu visok kvalitet, sigurnost, pouzdanost i
savremenost svih Mikom proizvoda, i to po
najpovoljnijim cenama i kratkim rokovima
realizacije ugovorenih radova.
odvoz elemenata na montažu
Pored programa proizvodnje i montaže čeličnih konstrukcija Mikom vrši i uslužno
sečenje, savijanje, bušenje, probijanje, zavarivanje i druge srodne operacije u obradi
proizvoda od čelika, kao i poluproizvoda iz
programa obojene metalurgije. To preduzeću omogućavaju najsavremenije mašine i
oprema koje poseduje.
Za izradu aluminijumske bravarije i fasada,
Mikom ima mašine i opremu renomirane
nemačke kompanje Elumatec koja je svetski
lider u proizvodnji mašina za obradu aluminijumskih profila (CNC dvoglava testera,
CNC obradni centar, testera za ukrajanje
fasadnih elementa pod uglom, mašina za
rezanje lajsni za staklo, mašina za manipu-
66
lisanje sendvič panelima, itd). Plastificirani
aluminijumski profili boje se po RAL karti,
pa je time omogućena apsolutna sloboda izbora boja. Mikom proizvodi različite vrste
elemenata: aluminijum sa termoprekidom
za spoljnu stolariju, hladan aluminijum za
unutrašnje pregrade, fasadne konstrukcije,
klizne sisteme sa i bez tmp, vrata sa dekor
ili ravnim panelima, lučne prozore, portale...
Centar Master – Sajam Novi Sad
Od značajnije opreme koju Mikom poseduje za izradu čeličnih konstrukcija i čeličnih polufabrikata izdvojimo: CNC obradni
centar za bušenje i sečenje FICEP, aparat za
gasno sečenje materijala (fotomat), Trumpf
laser TLF 3000 turbo, Peddinghaus CNC
mašina za probijanje i bušenje ploča i limova, makaze za sečenje limova (debljine do
13mm i 6m dužine), apkant presa (600t)
za savijanje limova debljine do 13mm i 6m
dužine, L, U, Z i C oblika, četvorovaljak
za savijanje limova debljine 40mm i širine
3.200mm, EPP automat za izradu zavarenih profila dužine 24m (I-profil max širine
2.000mm i kutije 2.000x1.300mm), Gietart
postrojenje za protočno sačmiranje čeličnom sačmom profila i limova... ■
www.build.rs
Firma Mikom d.o.o. osnovana
je 1993. godine i od tada,
neprekidnim razvojem i
osavremenjavanjem proizvodnje
i opreme sa kojom raspolaže, kao
i konstantnim usavršavanjem
stručnog kadra, postaje jedan od
lidera u regionu u projektovanju,
izradi i montaži čeličnih
konstrukcija i opreme.
O tome svedoči veliki broj
industrijskih, poslovnih, javnih
i sportskih objekata čije je
konstrukcije Mikom isprojektovao,
izradio u svojim pogonima i
montirao vlastitim sredstvima
auto salon Mercedes-Benz,
Chrysler, Jeep – Novi Sad
– Politika naše firme zasniva se na maksimalnom zadovoljenju zahteva, potreba i očekivanja naših klijenata, na konstantnom osavremenjavanju opreme i
stručnom usavršavanju zaposlenih, kao i
na upravljanju kvalitetom na svim nivoima – kaže Mirko Karać, generalni direktor i osnivač firme ■
čeličana Sisak
MIKOM
Miroslava Prodanovića 12
21000 Novi Sad
tel: +381 21 64 11 522
fax: +381 21 64 13 106
[email protected]
www.mikom.rs
promo
TENSAR GEOMREŽE NA
AERODROMSKIM PISTAMA
Armiranje asfaltnog sloja
aerodromske piste
Sanacija vojnog aerodroma, Ronneby,
Švedska, izvedena 1989. godine, odnosila
se na rešenje uobičajenog problema aerodromskih pista – reflektivne pukotine (reflective cracking). Ova vrsta oštećenja javlja
se na mestima gde se, ispod površinskih
slojeva asfaltne obloge, nalaze spojnice
betonskih ploča na kojima leže gornji slojevi, tj. sama pista. Bila je to prava prilika
da se dokaže efikasnost i dugotrajno rešenje problema primenom Tensar geomreža
za armiranje asfaltnog sloja aerodromske
piste.
Vojni aerodrom Ronneby nekoliko puta je
obnavljan nanošenjem novih slojeva i zakrpa od betona na aerodromsku pistu. Međutim, na mestima gde se, ispod površinske
obloge piste, nalaze spojnice između betonskih ploča koje čine bazu piste pojavile su
se pukotine. Ova oštećenja su lokalizovana
primenom impregniranih tkanih geotekstila. Ipak, bilo je potrebno dugoročnije rešenje
kakvo je bilo moguće samo uz primenu geomreža za armiranje piste.
Rekonstrukcija granulatnih
slojeva aerodromske piste
Ključni problem stare piste aerodroma u
Rigi, Litvanija, bilo je loše stanje betonskih ploča koje su služile kao podloga za
pistu. Godine 2001. Tensar je sproveo radove na kompletnoj granulatnoj podlozi
aerodroma rekonstrukcijom starih betonskih ploča i armiranjem slojeva od recikliranog betona Tensar geomrežom SS40.
Mestimična primena geosintetike zamenjena je Tensar kompozitnom geosintetikom
koju su činile geomreža i geotekstil. Ovaj
geokompozit prekriven je tanjim slojem asfalta na taj način ga armirajući.
Na spojevima osnovnih betonskih ploča
uklonjen je sav asfalt u širini od 1,9m.
Tokom ovog zahvata pokazalo se da je
uklanjanje prethodno postavljenih geotekstila veliki problem, čak i uz primenu
teške mehanizacije. Geotekstil je zaglavljivao mašinu za uklanjanje i drobljenje
asfalta.
Na tako očišćenu površinu postavljena je
kombinacija geotekstila i Tensar geomreža
i kanal iznad spojnice betonskih ploča ponovo je zaliven asfaltom. Tek sa tako pripremljenom podlogom prešlo se na postavljanje geomreže preko cele piste.
Od kada su urađeni ovi radovi sprovode
se redovna ispitivanja stanja piste. Nakon
četiri godine utvrđeno je da nigde na pisti
ne postoje pukotine na mestima gde se sastavljaju betonske ploče iz osnovne podloge piste.
AERODROMSKA PISTA
PRE I POSLE
ŠEMA
REFLEKTIVNE
PUKOTINE
• 200mm asfalta
• 300mm
betonske ploče
TENSAR
REŠENJE:
• asfaltni sloj (60mm)
• geomreža
• asfalt
• kompozit
• betonska ploča
Nakon dvanaest godina od izvedenih radova na sanaciji piste vojnog aerodroma, klijent je izvestio Tensar da su se pojavile prve
manje pukotine u poslednjih par godina, ali
da je generalno stanje piste odlično. Primena Tensar geomreža produžila je period između neophodnih sanacija nekoliko puta u
odnosu na ranije rešenje ■
Prilikom formiranja slojeva granulata za
podlogu piste nisu korišćeni lokalni, već
daleko viši standardi iz Velike Britanije
(A Guide To Airfield Pavement Design and
Evaluation, UK, 2000) ■
ŠEME SLOJEVA PISTE (77mm)
Glavni razlog sveobuhvatne rekonstrukcije
bilo je prilagođavanje piste za bezbedno sletanje putničkih aviona Boing tipa 747.
Predloženo rešenje bilo je formiranje dvoslojne podloge uz primenu Tensar geomreže SS40. Nakon ovako izvedene podloge,
predviđeno je da se pista asfaltira takođe
u dva sloja i to prvo asfaltni beton, a zatim
novi asflatni sloj velike gustine.
Nakon uklanjanja stare obloge, uređena
je glavna podloga i postavljen je prvi sloj
SS40. Zatim je drobljeni beton od stare
obloge posut i sabijen na celoj površini piste.
Zatim je dodat još jedan SS40, ali u sloju
kamena visokog kvaliteta za ovu vrstu radova (CBR > 80%). Ovako je formirana podloga za površinske slojeve piste.
68
aerodromska pista u toku radova
LIPEX
Križanićeva 12a
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 26 88 413
26 88 816
mob: +381 63 359 314
359 316
aerodromska pista u Rigi, Litvanija
www.build.rs
[email protected]
[email protected]
www.lipex.co.rs
www.tensar-international.com
promo
MIKOTERM – 15 GODINA
USPEŠNOG POSLOVANJA I
MNOŠTVO KREATIVNIH REŠENJA
U OBLASTI GREJANJA
autor: Vladimir Ivanović
Kvalitet i dizajn oduvek su bili prioriteti u poslovanju firme Mikoterm. Uz
korektan odnos prema partnerima i krajnjim kupcima, za preko 16 godina
postojanja Mikoterm je zauzeo značajno mesto na tržištu Srbije, Bosne i
Hercegovine, Makedonije, Crne Gore...
Društvo za proizvodnju, inženjering i marketing Mikoterm d.o.o. osnovano je 1994.
godine i 100% je u privatnom vlasništvu.
Kao jedno od poslednjih preduzeća koja
su počela da proizvode opremu za grejanje,
za veoma kratko vreme, novim rešenjima i
veoma atraktivnim dizajnom, pridobili su
simpatije krajnjih kupaca i montažera.
Naravno, kvalitet nikada nije bio sporan što
pokazuje i 15 godina opstanka na tržištu.
Uvek su se trudili da krajnje korisnike upoznamo sa novim sistemima, kao i sa mnogim
mogućnostima uštede deo energije. Samo
dva primera su: akumulaciono grejanje i solarna energija.
Akumulaciono grejanje
Akumulaciono grejanje je jedan od najekonomičnijih vidova grejanja u koji je moguće
uključiti i postojeću opremu. Osnovni energent je struja koja se koristi u noćnom periodu po četiri puta jeftinijoj ceni.
Sa tako smanjenim izdacima za električnu
energiju i primenom niskotemperaturnog
sistema (podnog ili radijatorskog grejanja
vođenog po spoljnoj temperaturi), uštedećemo još jedan deo tako uložene energije.
Ako se ovaj sistem kombinuje sa solarnim
sistemom, može se postići još veća ušteda i
u letnjem periodu obezbediti velika količina
sanitarne tople vode koja može da podmiri
čak i potrebe manjih bazena.
Automatika za kontrolu
i upravljanje
radom gorionika
U sebi ima radni termostat,
termometar i nalegajući
termostat kao i sve
sigurnosne elemente
70
Blok kotao
Compact
(sa donjim
izvodima)
snage 6-18kW
Iskustvo i ambicije
Ove godine preduzeće je ušlo u postupak
dobijanja CE znaka i postaće jedna od prvih firmi koja će dobiti CE znak za električne kotlove. Na ovaj potez odlučili su se
zbog velikog interesovanja zemalja Evropske unije za naše uređaje. Tokom 2010. godine počeo je izvoz u Rumuniju, Slovačku,
Poljsku...
Blok kotao
Compact
(sa gornjim
izvodima)
snage
6-24kW
Što se tiče domaćeg tržišta,iz Mikoterma kažu
da drže primat sa svim svojim proizvodima.
Vrhunski kvalitet rezultat je saradnje sa velikim evropskim proizvođačima komponenti
kao što su: Danffos, Wilo, Finder, Končar, ali
i domaćim: Magnohrom i NS Radijatori...
Naše proizvode možete naći na celoj teritoriji
Srbije kod svih veletrgovina i u radnjama
koje prodaju materijal za grejanje.
Dugogodišnje iskustvo nam daje za pravo
da predlažemo ili kritikujemo pojedina rešenja u grejanju jer smo dokazali da umemo
da napravimo proizvod koji je u potpunosti
svetskog kvaliteta. Od objekata u kojima su
ugrađeni naši uređaji izdvojili bismo sledeće: Delta City Beograd, stambeno poslovni kompleks Univerzitetski grad Beograd,
Metro, Merkator, Tempo centri i veliki broj
stambenih jedinica širom Srbije.
I u budućnosti ćemo nastaviti da unapređujemo kvalitet proizvoda i da svake godine
naše krajnje kupce iznenadimo nekim novim proizvodom ■
Diferencijalni termostat
Solar sa automatskom
regulacijom diferencije
Eliminator kamenca
Q50
Odlikuje se većim stepenom
iskorišćenja od svih do sada
poznatih uređaja na tržištu
Uređaj za otklanjanje
kamenca iz sanitarne vode i
iz instalacija kapaciteta
do 50 litara/čas
www.build.rs
Električni
kotao TK24
(zidni)
snage
6-24kW
Električni
kotao TK24
(podni)
snage
36-60kW
Proizvodni program čine još i:
• El. kotlovi 60-1.000kW podni
• Kombinovani izmenjivači toplote
• Automatike za kontrolu sistema grejanja
• Protočni bojleri (uskoro)
MIKOTERM
Sinđelićeva 4
18205 Niška Banja
tel/fax: +381 18 4542 002
www.mikoterm.com
NOVO ČITANJE URBANIZMA
ODRŽIVI RAZVOJ
DOSLOVCE
Uređenje gradova za više od polovine stanovnika na planeti
zapravo predstavlja uređenje životne sredine. Odavno smo
prešli prag kada su gradovi bili samo tačke koncentracije
stanovnika, trgovine, industrije i saobraćaja, iz kojih je lako
bilo otići i u koje je lako bilo doći, dopremiti ili otpremiti.
Danas je jednostavno nemoguće ispratiti održivi razvoj u
milionskim gradovima bez velikih rezova". Sve je više onih
"
koji upozoravaju da se situacija u gradovima mora promeniti
do te mere da moramo redefinisati i iznova postaviti principe
urbanog razvoja. Gradovi se rasprostiru toliko da više
nije moguće nadomestiti klimatske uslove drvoredima ili
parkovima, već se sve više insistira na gradnji zelenih krovova
kao površina koje predstavljaju integraciju urbane sredine
i prirodnih staništa, i to, bez ikakvih negativnih uticaja na
komfor ili kvalitet gradnje, čak naprotiv. Takođe, mnogi
podsećaju na značaj lokalne proizvodnje svega, pa i hrane.
U gradovima koji se prostiru kilometrima u krug ovo
znači stvaranje urbanog okruženja koje treba da pomiri
suprotstavljene" funkcije poslovanja, saobraćaja, stanovanja
"
i poljoprivrede. Dovoljno je zamisliti šta treba da se desi, pa da
u našim gradovima počnemo da proizvodimo bar deo hrane
koju danas uvozimo iz kine, poljske, španije, brazila, pa da bude
jasnije koliko smo daleko od ovog scenarija... ključ za uspeh
pre svega jeste saobraćajna komunikacija – problem sa kojim
se borimo sa malo, ili bez ikakvog uspeha. Ne treba sanjati o
gigantskim investicijama, ali ne treba se ni držati istih poznatih
rešenja" koja su nas i dovela ovde gde smo danas...
"
www.build.rs
priredio:
živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno
leto 2010
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
pejzaža – održivi
Mladen
Bogićević
71
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
osnove i karakteristike
Urbana poljoprivreda (urban agriculture)
je poljoprivredna grana koja se odnosi na
uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u
naseljenim mestima, ili u njihovoj neposrednoj blizini. Ona može biti povezana
i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, zasadom drveća sa voćem, akvakulturama, itd. Urbana agrokultura može
biti motivisana željom za zaradom, ali i
običnim hobijem u urbanim sredinama.
Takođe, može biti primenjena kao strategija za zapošljavanje ljudi, smanjenje
stope kriminala, i poboljšanja uslova života u gradovima. Ona doprinosi kvalitetu lanca hrane na dva načina:
• povećava količinu dostupne hrane za
ljude u gradovima
• obezbeđuje sveže voće, povrće i meso za
stanovnike gradova.
održivi razvoj gradova
urbana
agrokultura
Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja
se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u, ili u neposrednoj
blizini naseljenih mesta. Ona može biti povezana i sa hortikulturom,
uzgajanjem životinja, zasadom voćnjaka, akvakulturama, itd. Osnovna
karakteristika urbane agrokulture jeste lokalna proizvodnja hrane
za lokalnu upotrebu – zatvoren sistem snabdevanja u okviru lokalne
zajednice koji pruža mnogo prednosti: rekultivacija neuređenih
gradskih površina, zapošljavanje stanovništva, više hrane i zdravija
ishrana, povećanje ekonomske moći grada i njegovih stanovnika, jače
Xero Project
veze među stanovnicima...
Uobičajen način uzgajanja jeste biointezivni metod – način uzgajanja kojim, na što
manjoj površini, treba da se proizvede što
više organske hrane. Cilj ovakvog metoda je dugoročna održiva poljoprivreda na
principu zatvorenog sistema. Na sličan
način može se primenjivati i na manjim
komercijalnim farmama.
Power Garden, Kuba
Činjenice o gradovima koje govore u
prilog urbane agrokulture:
• preko 50% svetske populacije živi u
gradovima
• 800 miliona ljudi bavi se poljoprivredom
i hrani stanovništvo u gradovima
• siromašno stanovništvo troši od 40 do
60% svojih prihoda za kupovinu hrane
• do 2015. godine oko 26 gradova sveta
imaće više od 10 miliona stanovnika
• gradu od 10 miliona stanovnika svakog
dana potrebno je 6.000 tona hrane.
URBANA AGROKULTURA – PRIMERI
Još u antičkoj Persiji organski otpad iz gradova korišćen je za urbanu poljoprivredu.
Maču Pikču je poznat primer ponovne
upotrebe vode za irigaciju zelenih terasa
za proizvodnju hrane. Tokom svetskih ratova u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji primenjivan je koncept zvan Victory Garden
(bašta pobede) – sađenje hrane na privatnim parcelama ali i u javnim parkovima.
U Nemačkoj se početkom 19. veka pojavio sistem baštovanstva na parcelama od
400 do 500m2 koje su date na korišćenje
pojedincima za malu ili nikakvu naknadu
– allotment. Pored ovoga, drugi sistem
koji se danas primenjuje za proizvodnju
hrane u urbanim sredinama jeste zajedničko baštovanstvo – na određenim parcelama hranu može uzgajati više korisnika
(community gardening). P-Patch je poznati
koncept ove vrste karakterističan za Sijetl,
SAD. ■
72
Čikago
Urbana agrokultura
kao nosilac održivog
razvoja gradova
Organizacija za hranu i poljoprivredu pri
UN – FAO (Food and Agriculture Organization) urbanu agrokulturu definiše kao:
Industriju koja proizvodi, prerađuje i
prodaje hranu i gorivo, najvećim delom
orijentisanu na zadovoljavanje dnevnih
potreba korisnika u naseljenim mestima, i
to na zemlji i uz upotrebu vode koja je dostupna u tim istim urbanim i suburbanim
sredinama, korišćenjem i ponovnom upotrebom prirodnih izvora sirovina i otpada
za uzgajanje useva i domaćih životinja.
Savet za poljoprivredu, nauku i tehnologiju (CAST) je međunarodni konzorcijum
naučnika i profesionalaca sa sedištem u
Ames-u, Ajova, SAD. U svoju definiciju urbane poljoprivrede ova organizacija
uključuje i aspekte zdravije životne sredine
i uticaj na kvalitet života i zdravlje ljudi.
www.build.rs
Grant Park, Čikago
Danas su sve češći primeri da se urbanistički projekti rešavaju tako da implementiraju urbanu agrokulturu, što je u skladu
sa principima održivog razvoja. Urbana
agrokultura u velikoj meri doprinosi, kako
kvalitetu hrane koja je uzgajana u lokalnoj
klimi za lokalno stanovništvo, tako i bezbednosti hrane koja za daleko kraće vreme
dolazi do korisnika.
Urbana i suburbana agrokultura (UPA
– eng.) doprinosi ekonomskom rastu
grada kroz proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju prehrambene robe,
ali i posredno, kroz očuvanje ekonomske moći stanovništva kroz uštede.
Ovaj proces pokreće i druge grane privrede
(proizvodnja humusa, građevinske pripreme površina za uzgoj hrane, itd), i otvara
nova, lokalna, radna mesta. Ovo, zatim,
doprinosi smanjenju cene hrane usled manjeg transporta ali i dostupnosti sveže hrane za stanovništvo u gradovima.
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Na ovaj način urbana agrokultura doprinosi ekonomskoj moći grada jer se
pare ne odlivaju za dopremanje ili uvoz
prehrambenih proizvoda. Stanovništvu
ostaje više novca za kupovinu proizvoda
koje ne mogu napraviti sami, a još jedna
od prednosti lokalnog bavljenja poljoprivredom jeste i stvaranje boljih okolnosti za podizanje porodice, jer roditelji
mogu ostati aktivni na poslu u neposrednoj blizini male dece.
Priroda u gradovima
Proizvodnja hrane u gradovima i predgrađima pruža čitav spektar prednosti za lokalno
stanovništvo; kvalitetnija ishrana, zapošljavanje u delatnosti koja ima malo ili nimalo
rizika na radnom mestu, uzgajanje hrane za
sopstvenu upotrebu, uspostavljanje jačih
društvenih veza među stanovnicima, itd.
Postoji i ona stara da ništa nije ukusnije od
plodova iz sopstvene bašte... Iako je reč o
subjektivnoj tvrdnji, činjenica je da možete da znate šta ste koristili da proizvedete
hranu, što nikada nije slučaj sa hranom
koju kupujete u supermarketima, pa čak i
na pijaci.
Lokalno uzgajanje hrane, ne samo da pospešuje ekonomiju gradova i ekonomski
položaj lokalnog stanovništva, već u velikoj meri utiče i na ekonomsku snagu države, ali i ekološku sliku planete. Naime,
danas je za svaki proizvod prosek dužine
transporta preko 2.000km, pri čemu se
oslobađaju štetni gasovi usled sagorevanja
fosilnih goriva.
Kalifornija
Bruklin, NJujork
Belgija
Bruklin, Njujork
U mnogim delovima sveta izdvaja se kao
posebna prednost to što ova grana privrede
otvara radna mesta za nezaposlenu žensku
populaciju, koja je mahom marginalizovana u okvirima formalnog ekonomskog sistema u gradovima. Dovoljno je pogledati
pri(od)sustvo žena u projektima finansiranim od strane grada: izgradnja infrastrukure ili javnih objekata.
Naravno, zemljište u gradovima može biti
zagađeno putem vazduha, padavina, otpadnih voda, itd. Međutim, svako zemljište
se može testirati na prisustvo opasnih
materija, i postoje načini za rešavanje problema ove vrste, od zasada biljaka koje će
zemljište prečistiti, do većih zahvata poput
izolacije plodnog sloja zemlje od kontaminiranog zemljišta.
S obzirom da se korišćenje urbanih površina najčešće odnosi na zemljište i površine
koje nisu u vlasništvu korisnika (krovovi
garaža, javnih, industrijskih, poslovnih i
stambenih zgrada, nasipi, zelene površine,
itd), javljaju se problemi u smislu pravne
regulative. Iz tog razloga organizacije koje
popularizuju ovu granu privrede objavljuju brošure koje treba da pomognu lokalnim samoupravama da reše ove probleme
(jedna od njih je i Vodič za uređenje regulative u oblasti urbane agrokulture –
Guidelines for Municipal Policymaking on
Urban Agriculture, IDCR i FAO).
Ukoliko se odlučimo da grad projektujemo u skladu sa konceptom lokalne proizvodnje hrane, prednosti postaju još brojnije. Formiranje vertikalnih bašti uticaće
pozitivno na klimu u objektu uz koji je
postavljena, otvoriće mogućnost za akumulaciju i prečišćavanje atmosferskih voda
koje dalje mogu služiti za navodnjavanje,
kao tehnička voda za objekat, ili čak i kao
pijaća voda. Primenom ovog koncepta na
ceo grad rasterećuje se vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, umanjuje se efekat
vrelih ostrva, smanjuje se zagađenje vazduha i unapređuje kvalitet životne sredine.
www.build.rs
stvaranje potrebne
infrastrukture
za proizvodnju hrane
u urbanim sredinama
Stvaranje lokalne infrastrukture za uzgajanje hrane u urbanim sredinama podrazumeva stvaranje prostornih uslova
i distributivne mreže od proizvođača
do potrošača. Za obezbeđivanje prostornih uslova primenjuju se uglavnom
dva pomenuta modela: zajedničko uzgajanje hrane koje znači parcelu na kojoj radi više korisnika, ili allotment model gde se određena površina podeli na
manje parcele koje korisnici samostalno obrađuju, uz zajedničko korišćenje
ostave za alat i sl.
Sledeći korak jeste obezbediti mesto gde će
proizvođači moći prodavati svoje proizvode: pijace, lanci samoposluga i supermarketa, ali i omogućiti im neposredne kontakte sa restoranima, hotelima, itd. Treba
podsticati i udruživanje više proizvođača
kako bi mogli da postignu kontinuirani
tok isporuke robe, i samim tim, poverenje
kod kupaca. Naravno, lokalnu proizvodnju hrane treba podsticati i kampanjama,
urbanističkim projektima, projektima rekonstrukcije krovova zgrada svih tipova
(škola, bolnica, javnih ustanova, ali i hotela, industrijskih objekata i sl), i naročito
kroz projekte novogradnje.
Nezavisnost, u smislu resursa, energije,
hrane i vode, čine osnovu bezbednosti
i ekonomskog potencijala svake države.
Ne moraju da postoje posebna ulaganja,
ali mora da postoji sluh i prostor za razvoj strategije koja će otvoriti put razvoju urbane poljoprivrede u nekom gradu
ili državi. Postoji li kod nas? ■
LOGIČAN NASTAVAK PRIČE...
Na stranicama Build magazina pisali
smo o mnogim temama koje idu rame
uz rame sa urbanom agrokulturom.
Kada ovde dodamo i tekstove, odnosno
teme, koje smo objavljivali na portalu
Gradjevinarstvo.rs, dobija se jasnija slika o novim uglovima posmatranja održivog razvoja gradova:
• ušteda vode, ponovna upotreba i
prečišćavanje otpadnih voda
• ozelenjavanje krovova
• uticaj zelenila na urbanu sredinu
• efekat vrelih ostrva (heat island effect)
• toaleti za kompostiranje
• teški metali i zagađenje zemljišta
• otvorene vodene površine, itd.
Podsetićemo samo da zeleni krovovi štite
izolacione slojeve, apsorbuju atmosferske
vode i u velikoj meri doprinose povoljnoj
klimi u objektu. Zelena je trava, ali, zeleno
je i povrće... ■
73
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
– Morali smo da napravimo grad, ne za
poslovanje i automobile, već za decu i samim tim za sve ljude – rekao je jedan 2001.
godine u Džakarti, Indonezija, Enrique
Penalosa, tada već bivši gradonačelnik
Bogote, Kolumbija – Umesto da gradimo
auto-puteve, ograničili smo automobilski
saobraćaj... Investirali smo u visokokvalitetne trotoare, pešačke ulice, parkove,
biciklističke staze, biblioteke, oslobodili
smo se hiljada reklamnih tabli i zasadili drveće... Svi naši svakodnevni napori
imaju samo jedan cilj: sreću stanovnika
Bogote...
Zvuči kao politička propaganda, ali, reč je
o Bogoti u kojoj ste ne tako davno mogli
biti kidnapovani ili ubijeni čak i ako ste
samo nemi posmatrač haosa koji se dešava
na ulicama. Reč je o gradu u zemlji u kojoj
decenijama besni građanski rat između vladinih trupa i gerile, paralelno sa neprestanim
sukobima države sa narko-kartelima, gradu
koji su gušile ogromne saobraćajne gužve i
zagađenje vazduha...
Ali, to je i Bogota koju su od 1995. godine
vodila dva veoma neobična gradonačelnika, Enrique Penalosa i Antanus Mockus.
Ova dva čoveka učinila su da grad od šest
miliona stanovnika (po zvaničnom sajtu
grada) i pored svih problema pronađe svoj
model uspešnog razvoja.
Magija Mockus-a
Bogota je do ranih 1990.-ih bila poznata
kao jedan od najnesigurnijih gradova u
svetu. Godine 1993. bilo je 4.352 ubistva
(81 na 100.000 stanovnika), ali zahvaljujući revitalizaciji grada i konceptu integrisanja bezbednosnih faktora (Communidad
Segura), usvojenom 1995. godine, danas je
slika drugačija. Tokom 2007. godine u Bogoti je zabeleženo 1.401 ubistvo – 19 na
100.000 stanovnika.
Već do 2000. godine stopa ubistava opala je
za 42% u odnosu na 1995. godinu. Međutim, ovo nije postignuto primenom principa nulte tolerancije, već uz primenu daleko
suptilnijih i dugoročnijih rešenja, pre svega,
obrazovanjem stanovništva. Obrazovanje
stanovništa na primeru Bogote treba shvatiti najšire moguće, od ulaganja u obrazovanje do nikada ranije viđenih poteza gradskih vlasti...
Mockus, bivši profesor matematike, bio je
prvi čovek Bogote od 1995. do 1998. godine, a zatim i od 2001. godine. Pomalo
neobičnim pristupom uspeo je za samo tri
godine da pokrene točak napretka. Njegov svojevrstan stil ispoljio se već u predizbornoj kampanji, najjeftinijoj u istoriji
Kolumbije (samo 8.000 dolara) vođenoj
pod sloganom No P – ne publicitetu, politici, partijama i novcu (plata – špan.).
74
BOGOTA
NEKAD I SAD
Priča o Bogoti jedan je od najsvetlijih svetskih primera revitalizacije
grada sa kraja 20. veka, i kao urbanistički fenomen ide rame uz rame sa
Barselonom i drugim sličnim primerima. Naravno, grad od šest miliona ljudi u državi u kojoj bukte sukobi sa gerilom i narko-kartelima, ne
može izgledati kao katalonski grad na obali Mediterana, ali ono što
su dva gradonačelnika uspela da urade za samo nekoliko godina predstavlja pravi podvig o kom se kod nas malo zna.
Plan razvoja njegove administracije nazvan
je Formar Cuidad (Obrazujmo grad), i uključivao je sledeće: građansku kulturu, javne
prostore, životnu sredinu, socijalni napredak, urbanu produktivnost i institucionalni
legitimitet.
Mockus je građansku kulturu, glavni cilj
njegove administracije, definisao kao: zbir
navika, ponašanja, akcija i minimuma
zajedničkih pravila koja stvaraju osećaj
pripadnosti, doprinose harmoniji među
ljudima, i vode ka poštovanju zajedničke
imovine i nasleđa, kao i prepoznavanju
građanskih prava i dužnosti. Vodeći se
ovakvim principom njegova administracija vodila je brojne edukativne programe
za stanovnike Bogote. A edukativni programi? To je posebna priča…
Možda najneverovatnija priča iz vremena
Mockus-ovih mandata jeste ona da je grad
plaćao ulične pantomimičare da prate i oponašaju stanovnike Bogote na ulicama. Zvuči
pomalo čudnovato da ovakav potez bude
deo zvanične strategije za unapređenje grada, ali, podizanje svesti kod ljudi nikada ne
ide brže nego kad uoče sopstvene mane kod
drugih.
Ipak, nisu svi programi bili tako popularni.
Mockus je na sve načine pokušavao da menja navike stanovništva u vezi sa alkoholom,
nošenjem oružj, i igranjem sa vatrometom.
Proizvodnja i prodaja vatrometa su zabranjeni, a alkohol se mogao kupiti do jedan sat po
ponoći. Na kraju, procenat uspešnosti ovih
kampanja dao je rezultate od 77 do 92%.
Zbog Mockus-ovog (neuspešnog) pokušaja
kandidature za predsednika države, priliku
da vodi grad dobio je Penalosa. Ipak, Mockus
je ponovo izabran 2001. godine, a poznavaoci prilika zaslugu za ovo vide u neobičnom
performansu – okupao se u gradskoj fontani,
u pratnji medija, tražeći oproštaj od stanovnika Bogote za to što je zbog svojih ambicija napustio mesto gradonačelnika. Pomalo
nekonvencionalno, ali, dovoljno efektno za
prestonicu Kolumbije i novi mandat.
www.build.rs
Penalosa – ekonomija
u zemlji kokaina
...No, u gradu koji ima daleko ozbiljnijih
problema nema se vremena za konvencionalnosti. Pre svega, Bogota se nalazi u
Kolumbiji, zemlji sa stopom nezaposlenosti od oko 20%, sa preko 50% stanovništva koje živi ispod granice siromaštva,
zemlji sa opadanjem izvoza (ako se ne
računa izvoz opijata), i neprestanim političkim potresima.
Životna sredina je ugrožena sijasetom
problema, najviše deforestacijom (uništavanjem šuma), upotrebom pesticida i
zagađenjem vazduha. Ovaj poslednji problem naročito je primetan u Bogoti.
Zatim, tu su i uobičajeni problemi za gradove Latinske Amerike... Neplansko rasprostiranje gradova dovelo je do razvoja
siromašnih predgrađa (slum) od kojih najveći broj nema osnovnu infrastrukturu.
Pored ovoga, neplansko naseljavanje učinilo je da infrastruktura jezgra grada nema
dovoljne kapacitete za veći broj stanovnika, pa se javljaju problemi sa otpadnim vodama, ozbiljna zagađenja podzemnih voda
i povremeni problemi sa distribucijom pijaće vode.
Takođe, najveći gradovi Latinske Amerike,
poput Meksiko Sitija i Sao Paola, imaju veliki problem sa zagađenjem vazduha i jednom
od najvećih koncentracija smoga na svetu,
pre svega od automobila koji zakrčuju grad,
ali i zbog industrije i zastarelih tehnologija.
Ovo su okolnosti u kojima su Mockus i
Penalosa preuzeli političku odgovornost
u Bogoti. Penalosa je zanimanje za urbanizam nasledio od oca, eksperta za stanovanje pri Ujedinjenim nacijama, i čim je
preuzeo vlast započeo je sa skoro opsesivnom reformom gradskog javnog prevoza
(Transmilenio). Paralelno sa tim, počela je
i izgradnja gradske mreže biciklističkih
staza koja će postati još jedna karakteristika Bogote.
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Penalosa je proglasio tzv. Rat protiv automobila, uveo restrikcije za kola u saobraćajnom
špicu i smanjio saobraćajne gužve za 40%.
Zatim je izdejstvovao da Skupština grada
poveća takse za gorivo i polovina tako prikupljenih sredstava uložena je u gradske autobuse koji prevoze preko pola miliona ljudi
dnevno.
– Svake nedelje zatvorimo 120km glavnih
gradskih saobraćajnica za vozila tokom sedam sati – objašnjavao je Penelosa formulu
za uspeh – Milion i po ljudi svih uzrasta tada
voze bicikle, trče, sreću se i uživaju u svom
gradu. Za Božić zatvorimo ulice na celu noć
i tri miliona ljudi dođe da vidi svečanu rasvetu i da zajedno proslavi praznik.
Ipak, glavni uspeh bio je smanjenje troškova
same gradske uprave. Do 1994. godine, preko 45% budžeta grada gutali su organizacioni troškovi (1992. godine iznosili su 52% budžeta). Od 1995. godine oni su bili u stalnom
opadanju i već 1999. godine spušteni su na
samo 20% ukupnog budžeta. Sa druge strane, gradske investicije su od 1992. do 1999.
godine porasle sa 30% na 75% budžeta.
Za sve ove uspehe zaslužan je i period od
1992. do 1994. godine kada je gradonačelnik
bio Jaime Castro. Njegova administracija
obezbedila je veću autonomiju za gradonačelnika i uspela donekle da inicira sređivanje gradskih finansija. Mockus i Penelosa iskoristilu su naročito prvu prednost.
Biklisti i pešaci
na ulicama Bogote
Za vreme njegovog mandata oko 800
miliona dolara uloženo je u infrastrukturu, i to na takav način da su promenu
osetili i najugroženiji stanovnici grada,
njih oko 650.000. Duplirana su izdvajanja za obrazovanje i broj studenata se
popeo na 140.000 do 2000. godine, što je
bilo povećanje za 30% u odnosu na raniji period.
Paralelno sa razvojem jačala je i ekonomija
grada. Od 1.255 milijardi dolara 1997. godine, prihodi su već 2000. godine bili skoro
udvostručeni – na 2.461 milijardu dolara.
Jačanju gradske ekonomije najviše je doprinela taksa na gorivo za automobile, pojednostavljenje obračunavanja nekih poreza,
povećanje taksi u oblasti nekretnina koje su
u međuvremenu dobile na vrednosti usled
bolje infrastrukture, prilagođavanje tarifa
javnog prevoza, itd.
Dodatno, država je finansirala 52% formiranja novog gradskog prevoza. Povećanje
poreza na gorivo sa 14 na 20% ulivalo je u
gradsku kasu svake godine po 20 miliona dolara, novac koji je zatim korišćen za uličnu
infrastrukturu i poboljšanje javnog prevoza.
Zatim je usledila i prodaja akcija u preduzeću
za telekomunikacije (Telecomunicaciones de
Bogota), što je donelo dodatnu injekciju od
646 miliona dolara.
Budući da nisu poticali iz partija koje su se
dugo smenjivale na vlasti imali su slobodu
da formiraju svoju administraciju ne vodeći
se zaslugama partijskih kolega već sposobnostima pojedinaca.
Tako su uspeli oko sebe da okupe veliki broj
mladih obrazovanih ljudi i profesionalaca,
uz veliki broj žena, što svakako nije bila
karakteristika tradicionalne latinoameričke
politike. Posledice su bile smanjenje korupcije, povećana efikasnost službenika i bolja
komunikacija vlasti sa privatnim sektorom.
Dva čoveka
za milione ljudi
Dok je Penalosa dobio poverenje zahvaljujući svojim vizijama, Mockus za svoje
vođenje grada najviše može da zahvali
svojoj blesavosti. Tokom prvog mandata
šetao je ulicama u crvenim i plavim trikoima kao Super građanin, dajući prolaznicima savete o ponašanju. Započeo je
TV-kampanju za čuvanje vode reklamom
u kojoj se pojavljuje pod tušem. Drugu
kampanju, 2001. godine, vodio je skoro
isključivo na platformi zasnovanoj na
problemima saobraćaja, podsticao je ljude
da se okruže ljubavlju i učinio je dosta na
smanjenju korupcije u redovima policije.
www.build.rs
Metode jesu bile prilično neobične, ali su
rezultati bili impresivni. Prema New York
Times-u, Bogota je već 2002. godine bila bezbednija od Karakasa i Rio de Žaneira, ali i od
glavnog grada SAD Vašingtona, Baltimora,
itd.
Godine 2000. Penalosa je dobio nagradu
Stockholm Challenge Award za organizovanje Dana bez automobila - najvećeg i najuspešnijeg događaja te vrste u svetu. Nagrada
je Bogotu stavila u žižu, pa su Ujedinjene
nacije, u saradnji sa mnogim drugim organizacijama (npr. Dan zemlje), osnovale radionicu u Bogoti na koju dolaze gradonačelnici
zainteresovani da u svojim gradovima organizuju događaj ove vrste.
Transmilenio
prednost javnom prevozu
Početkom 1990.-ih Penalosa je rekao da
je Bogota grad koji mrze njeni stanovnici, koji se oseća nemoćno i od budućnosti
očekuje samo gore i gore stanje. Međutim, ni punu deceniju kasnije, stvari kao
da nisu mogle u većoj meri biti drugačije.
Penalosa kaže da je promena saobraćajne
kulture (javni prevoz i pune ulice) transformisala gradske javne prostore.
Osnovna karakteristika Bogote jesu pune
ulice. Nekada je ovo značilo zakrčenje grada
automobilima, dok su trotoari ostajali pusti i
na njima je cvetao kriminal. Zatim su uređeni
trotoari, parkovi, javne površine i biciklističke staze, javni prevoz zamenio je individualni, i ulice su preplavili pešaci i biciklisti. Stopa kriminala je opadala kako je broj pešaka i
biciklista rastao, a opšta sigurnost građana i
imovine lagano je rasla od centra ka periferiji. Ovo je pratio i rast cena nekretnina, što
je zatim omogućilo povećanje poreza i dalje
ulaganje u javni saobraćaj i uređenje grada.
Da bi se stvari pokrenule, ponekada su
potrebni odlučni potezi. Da bi oni imali
smisla, mora ih sprovoditi neko ko razume svoj grad, i živi sa njim i u njemu.
Zahvaljujući takvoj dvojici ljudi Bogota je
konačno počela da živi kao koliko-toliko
uređen grad. U svakom slučaju, daleko
srećniji nego što je bio pre ■
75
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
No.10 - Metro u Kopenhagenu
Metro u Kopenhagenu, glavnom gradu
Danske, završen je 2002. godine i povezan
je sa železničkim sistemom S-train koji povezuje glavni grad sa predgrađima i ostatkom države. Pored metroa, Kopenhagen
ima i javne bicikle koji se iznajmljuju tako
što ostavite novac i dobijete ga nazad kada
vratite bicikl. U 2006. godini ovaj metro
imao je procenat pouzdanosti od 98-99%
sa putničkim vagonima koji su poznati po
svojoj higijeni što je direktno povezano sa
izuzetno visokim stepenom kulture Danaca. Metro se oslanja na automatski sistem
zaustavljanja - ATS (Automated Train System) koji putem računara upravlja celim
sistemom na bezbedniji i efikasniji način.
Top 10 najboljih
sistema javnog prevoza
Javni prevoz je ključ za uspešno rešenje saobraćaja u velikim gradovima. Individualni prevoz automobilima podrazumeva prateću infrastrukturu (auto-puteve, obilaznice, parking mesta, itd), saobraćajne
gužve, zagađenje vazduha i zagađenje bukom, probleme sa postojećom
putnom i uličnom infrastrukturom koja treba da primi veće opterećenje
sa porastom broja stanovnika, itd... Za to vreme, Beograd se godinama
dvoumi da li će sistemu javnog prevoza biti pridodat i laki šinski metro
ili istinska podzemna gradska železnica (zastupnici klasičnog metroa u
Beogradu laki šinski metro smatraju nekom vrstom tramvaja).
Tema javnog prevoza čini okosnicu funkcionalnog grada i zato vam
predstavljamo ukupno jedanaest najboljih primera sistema javnog prevoza u svetu po izboru sajta AskMen.
No.9 - U-Bahn, Berlin
Podzemnu železnicu u Berlinu čini 132km
tunela. Metro je povezan sa S-Bahn-om,
nadzemnom železnicom koja povezuje Berlin sa drugim delovima Nemačke.
Kompletna mreža tunela ima dostupnost
mrežama operatera mobilne telefonije.
Voz u stanicu stiže na svakih dva do pet
minuta, kako u špicu, tako i van njega.
Kopenhagen
Berlin
Hong Kong
Njujork
No.8 - Hong Kong MTR
Oko 90% transporta ljudi u Hong Kongu
odvija se javnim prevozom, a najveći deo
upravo u metrou – MTR (Mass Transit
Railway). Metroom dugim 172km dnevno
se vozi oko 7 miliona ljudi, a vozovi su
poznati po svojoj tačnosti. Vrata vagona
imaju platforme koje povećavaju bezbednost za putnike koji ulaze u voz. Poznata
je opcija kupovine Octopus Card-a, kartice
kojom putnik limitira iznos koji će potrošiti za prevoz, parking, brzu hranu na metro stanicama, itd. Takođe, obezbeđena je i
puna pokrivenost 3G mrežom za mobilne
telefone i računare.
Počasno mesto – Portland, Oregon
Ovo je jedan od najinovativnijih sistema javnog prevoza u SAD. Čine ga
autobusi poznati po tačnosti, laka
železnica, tramvaji i žičara. u centralnoj gradskoj zoni prevoz autobusima je besplatan. Grad je poznat
i po razvijenom biciklizmu i dobroj
pokrivenosti biciklističkim stazama.
Pored sopstvenih bicikala, stanovnici
i posetioci mogu da se voze i biciklima
u sastavu sistema javnog prevoza ■
portland
76
No.7 – Metro u Njujorku
No.5 – Metro u Seulu
Njujorški metro je jedna od ikona grada,
poput Kipa slobode. Star je preko 100 godina i danas ima ukupno 375km pruge. U sistemu paralelno postoje i ekspresne linije, a
metro radi svakog sata svakog dana u godini. Nakon 11. septembra bezbednost u metrou je znatno povećana, a zajedno sa njom
i higijena (bio je poznat i po grafitima).
Sistem dnevno koristi 4,5 miliona ljudi.
Metropolitan metro u Seulu dnevno preveze 8 miliona putnika linijama dugim
287km koje su povezane sa autobuskim
javnim prevozom. Ovaj metro je posebno poznat po odnosu prema putnicima:
redovna obaveštenja na LED ekranima
(i na engleskom jeziku), Wi-Fi mreža,
roboti koji daju informacije, itd. Nije ni
čudo jer Južna Koreja planira da u periodu
2015-2020. godina ima robota u svakom
domaćinstvu i njihovo postavljanje u metrou je samo veliki test za ovu ideju.
No.6 – metro u Parizu
Pored 110 godina tradicije i 214km šina
sa najkraćim stanicama na svetu, pariski
Metropolitan metro odlikuje i najveća metro stanica na svetu – Chatelet les Halles.
Dnevno se njime vozi 4,5 miliona ljudi,
a pokriva veću oblast od one koju putnici mogu koristiti uz pomoć Navigo card-a
(kartice za naplatu). Sistem javnog prevoza
u Parizu obuhvata i autobuse, brzu železnicu (RER) ka predgrađima, ali i Velib –
sistem javnog prevoza biciklima.Autobusi
imaju prednost u odnosu na individualni
prevoz automobilima, dok neki smatraju
da metro nije pouzdan kao u nekim drugim gradovima, naročito kada se dese već
tradicionalni štrajkovi francuskih radnika.
www.build.rs
No.4 – Tube u Londonu
Tube (tjub), čuveni londonski metro, najstariji je i najduži na svetu – ukupna dužina podzemnih linija ima 400km. U 2007.
godini zabeleženo je da je ovaj metro prevezao preko milijardu putnika. Metro je
povezan sa drugim železničkim sistemima
van grada, uključujući i Docklands Light
Railway (laka železnica) koja putnike vozi
pored Temze. Tube karakterišu tapacirana
sedišta, LED ekrani za informacije, ali i povremena kašnjenja. Naravno, metro je pokriven poznatim Londonskim sistemom
CCTV kamera koje pokrivaju ceo grad.
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
No.3 - Taipei MRT
Metro u Tajpeju, Tajvan, jedan je od
najskupljih izgrađenih metroa na svetu.
Ipak, ovo se isplatilo jer već tri godine on
biva ocenjen kao najbolji metro na svetu
po bezbednosti, pouzdanosti i kvalitetu.
MRT pruža putnicima informacije na četiri jezika. U metrou (na stanicama i u vozovima) zabranjeno je pušenje, jelo, pa čak i
žvakanje žvakaćih guma. Putnici su ovom
metrou dali ocenu 95,5% za urednost. Pored metroa, sistem javnog prevoza Tajpeja
uključuje i sistem žičara ukupne dužine
preko 4km koja dnevno prevezu 1,1 milion putnika na relaciji zoološki vrt – predgrađe Maokong.
big dig
Ipak, možda najbolja odlika moskovskog
metroa jeste efikasnost. Mnogi ga smatraju najboljim na svetu jer nekada stiže
i po 40 vozova za sat vremena. Pored
svega, ovaj metro je poznat i po malom
broju nesreća te za mnoge predstavlja
najbolji metro na svetu.
Big Dig (velika rupa), nezvanično je ime projekta izgradnje tunela u Bostonu koji je trebalo
da izmesti auto-put 93 iz centra
grada. Ukupna dužina ove saobraćajnice ispod Bostona iznosi 5,6km, a projekat je pratila i
izgradnja tunela Ted Williams
(veza auto-puta 90 sa aerodromom), most preko reke Charles
i “zelena staza” Rose Kennedy
Greenway na mestu nekadašnje
trase auto-puta I-93.
Greenway, Boston
Pariz
Seul
London
Tajpej
No.2 – Moskovski metro
No.1 - Metropolitan metro, Tokio
Ovo je jedan od najstarijih sistema podzemne gradske železnice i jedan od najopterećenijih na svetu - preveze preko 7,5 miliona putnika svakog dana. Metro u Moskvi
ima ukupnu dužinu linija od 293km a
poznat je po reprezentativnim stanicama
koje odlikuje visok stepen higijene ali i arhitektura koju vredi videti.
Podzemna železnica u Tokiju preveze 8
miliona putnika dnevno, a deo je velike železničke mreže ukupne dužine 27.270km.
Sedišta u vozovima imaju grejače, obaveštenja su na japanskom i engleskom, a priča se da je nemoguće ugledati otpatke.
Šangajski metro – sastoji se od klasične podzemne i lake železnice. Otvoren je 1995. godine i danas je jedan
od najsavremenijih sistema sa najbržim razvitkom na svetu. Ima 268 stanica i preko 420km pruga što je ujedno i najduži sistem gradskih pruga na
svetu. Tokom 2009. godine dnevno je
prevozio 3,56 miliona putnika a 6.
jula ove godine, zabeležen je rekord
od 6,46 miliona ljudi ■
Šangaj
Tokio
Tokijski metro poznat je po preciznosti,
odustvu vandalizma i zločina, a na peronima su obeležena mesta gde će se naći vrata
voza kada se zaustavi u stanici. Ipak, dešavaju se i čuvene scene poznate sa YouTube-a: u špicu, radnici sa belim rukavicama
bukvalno će vas gurati u prepune vagone ■
Tokio
šema železnice
www.build.rs
Big Dig je bio najskuplji projekat
auto-puteva u SAD. Još 1985.
godine procenjeno je da će troškovi iznositi 2,8 milijardi tadašnjih dolara (što je vrednost
od oko šest milijardi dolara
2006. godine), ali cena je prešla
8,08 milijardi dolara (14,6 po
vrednosti iz 2006. godine).
U julu 2008. godine, Boston Globe je pisao da kamate iznose još
7 milijardi što će ukupnu cenu
podići na 22 milijarde dolara
a isplate zaostalih dugovanja
potrajaće do 2038. godine.
Mnogi su pretpostavljali da se
može desiti upravo tako nešto,
a jedan kongresmen je čak pitao:
zar nije jeftinije podići ceo grad
umesto spustiti jedan auto-put?
Pored cene, projekat su pratila
i hapšenja i naplate od preko
pola milijarde dolara zbog loše
izvedenih radova.
Park Rose Kennedy Greenway,
otvoren 2008. godine, dug je
oko 2,4km i zapravo čini niz
parkova i javnih površina u
centru Bostona na mestu nekadašnjeg puta I-93. On je predstavljao završnu fazu projekta
Big Dig. Međutim, park još nije
završen iako su do 2001. godine zvaničnici najavljivali da će
se to desiti 2005. godine. Planirana je i izgradnja objekata
za kulturu na ovom potezu ali
su ti radovi odloženi zbog krize i izrade urbanističke analize
prostora.
www.rosekennedygreenway.org ■
77
promo
PRIVREMENE
OGRADE I PLATNA
U GRAĐEVINARSTVU
Tradicionalni i jedinstveno
razvijeni mrežasti i rešetkasti
proizvodi od plastike, koje nudi
Sigma Promet, pružaju rešenja
za uštedu u troškovima,
poboljšanju produktivnosti
i zaštite u poljoprivredi
i pratećim delatnostima.
Privremena ograda
Mreže se mogu koristiti za privremenu
signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju
radi blokiranja ili preusmeravanja saobraćaja, radi obezbeđivanja mesta udesa ili
putnih radova. Mreže su najjednostavnije
i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti
ispuniti svoju funkciju.
Posebna pažnja posvećena je
razvijanju korišćenja plastičnih
mreža u građevinarstvu,
arhitekturi, saobraćajnoj
i ambalažnoj tehnici...
Platno za metalne
privremene ograde
Ovo platno čini tamnozelena, gusto pletena mreža sa rupicama za pričvršćivanje,
dodatno ojačana UV stabilizatorom za zaštitu od izlaganja sunčevoj svetlosti.
Prednosti mreža za ograđivanje
i signalizaciju:
• lako se mogu postaviti na bilo koji
potporni stub
• njihova svetla narandžasta boja je veoma
uočljiva
• lako se uklanja i može biti ponovo
korišćena
• boja – oranž sa UV stabilizatorom
• materijal – polietilen
• mogu biti korišćene za obeležavanje
regularnih ili neregularnih radnih mesta.
Dimenzije mreža iz ponude
Sigma Prometa:
• 1,80 x 50m
• 1,50 x 50m
• 1,20 x 50m
• 1,00 x 50m.
78
Sigma Promet je privatno
preduzeće osnovano 1991.
godine u oblasti proizvodnje i
prometa plastičnih mrežastih
proizvoda. Menadžment i
zaposleni u preduzeću imaju
višegodišnje iskustvo u struci i
široke međunarodne poslovne
kontakte.
Dužine traka mreže mogu biti proizvoljno
krojene bez rasipanja strukture materijala.
Zbog ovih karakteristika platno je upotrebljivo više puta.
Dimenzije platna za metalne
privremene ograde:
• 2,00 x 50m
• 1,50 x 50m
• 1,20 x 50m.
www.build.rs
Platno za skele
Za skele se koristi bela gusto pletena mreža sa mogućnostima štampe. Napravljena
je od UV materijala sa rupicama duž cele
dužine. Dozvoljava prolaz vazduha i svetlosti. U ponudi je dimenzija 2,50 x 50m.
Kompletna ponuda privremenih ograda
firme Sigma Promet predstavljena je i na
njihovom sajtu u odeljku za građevinarstvo ■
SIGMA PROMET
Svetozara Markovića 104
21220 Bečej
tel: +381 21 6914 941
6914 630
mob: +381 63 516 339
[email protected]
www.sigmaprom.rs
oglasi
“Frigoremont” DOO
Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
ʋʖʽʚʩʠɸʛʾʠʤʘʖɲʩʥʦʞʽʖ
ʈʛʡʪʖY
Servis, remont i montaža rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
tɾʝʘʤʷʛʿʛʙʦʖʷʛʘʞʣʧʠʞʫ
ʙʦʖʷʛʘʞʣʧʠʤʝʖʣʖʨʧʠʞʫ
ʞʞʣʧʨʖʡʖʨʛʦʧʠʞʫʦʖʚʤʘʖ
ʞʝʘʤʷʛʿʛʧʖʣʖʬʞʤʣʞʫ
ʦʖʚʤʘʖʣʖʤʗʽʛʠʨʞʢʖ
ʘʞʧʤʠʤʙʦʖʚʿʛ
tʅʦʤʞʝʘʤʚʿʖʗʛʨʤʣʧʠʛ
ʙʖʡʖʣʨʛʦʞʽʛ
www.build.rs
79
oglasi
Mil Mak Group d.o.o. Beograd
tel/fax: 011 228 03 96
mob: 069 510 00 07
e-mail: [email protected]
www.milmaktechnique.com
• KOCOVERK grejač građevina
• Švedski mobilni grejači
za intenzivno zagrevanje
• Izvođenje građevinskih
radova u zimskim uslovima
• Građevinski objekti,
brodogradilišta,
magacini, sportske hale,
staklene bašte...
80
www.build.rs
informator
građevinske
industrije
building
construction
directory
naručite
besplatan
primerak
(narudžbenica na sledećoj strani)
www.construction.rs
www.gradjevinarstvo.rs
Infonet Group
Luke Vojvodića 30, Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
[email protected]
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 15 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzeća
m.p.
tačnost podataka overava
Besplatni poslovni magazin
građevinske industrije
Free business construction industry magazine
Topic for the next issue:
Tema narednog broja:
PUBLIC SPACES /build 16/
JAVNE POVRŠINE /build 16/
registrujte se
za besplatne
primerke!
Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs
građevinarstvo
u porastu
više od milion poseta godišnje
Download

Računarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce