PRIVREDNO DRUŠTVO ZA KONSALTING,
PROJEKTOVANJE I NŽENJERING
www.deltainzenjering.rs
Investitor :
Naručilac :
Kompleks :
Objekat :
A
X
1
Montažni plac polja “E”
Object :
Mesto gradnje :
Place :
Projekat :
Baroševac
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu sredinu
Project :
PRIVREDNO DRUŠTVO ZA KONSALTING,
PROJEKTOVANJE I NŽENJERING
www.deltainzenjering.rs
Investitor :
Ugovor br. :
Contract No. :
Datum :
Date :
Broj projekta :
Project number
:Tom :
Vol. :
Knjiga :
Book :
Sveska :
Part :
20/10
Juli 2012.
20/10-01-SPU-00
A
X
1
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Investor :
Naručilac :
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Client :
Kompleks :
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Complex :
Objekat :
Montažni plac polja “E”
Object :
Mesto gradnje :
ZA.Q.01
20/10-01-SPU-00
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Complex :
Project :
Januar 2012.
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Client :
Projekat :
20/10
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Investor :
Place :
Ugovor br. :
Contract No. :
Datum :
Date :
Broj projekta :
Project number
:
Tom
:
Vol. :
Knjiga :
Book :
Sveska :
Part :
Baroševac
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu sredinu
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Investitor :
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Investor :
Naručilac :
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Client :
Kompleks :
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Complex :
Objekat :
Montažni plac polja “E”
Object :
Projekat :
Project :
Mesto gradnje :
20/10-01-SPU-00
No. :
Baroševac
Place :
Ugovor br. :
20/10
Contract No. :
Tom :
Knjiga :
A
Vol. :
Beograd,
Belgrade,
Broj :
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa
polja “E”, na životnu sredinu
Sveska :
X
Book :
1
Part :
Juli 2012.
delta inženjering
Direktor / General Manager
m.p.
s.p.
Bojan Tomić, dipl. ing.maš. /dipl.ing.mech.
INVESTOR'S AGREEMENT:
SAGLASNOST INVESTITORA:
We agree to the technical documentation of the, to its
purpose and its technical solution as well.
Saglasni smo sa tehničkom dokumentacijom kako sa
namenom tako i sa tehničkim rešenjem
INVESTITOR
INVESTOR
m.p.
s.p.
Potpis
Signature
SUPERVISSOR'S AGREEMENT:
Datum:
Date:
Juni
2011.
Revizija:
Revision:
0
SAGLASNOST VRŠILAC TEHNIČKE KONTROLE:
Projekat / Opis revizije:
Project / Revision description
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa
polja “E”, na životnu sredinu
SRBIJA - 11000 Beograd, Pariska br. 13/IV
Tel./ Fax (+381) 011-2.180.833; 32.82.382
[email protected]
Uradio:
Done by:
Uradio
Odobrio:
Approved:
Odobrio
SRBIJA - 11000 Beograd, Zaplanjska br. 86
Tel./ Fax (+381) 011-2473.475; 2472.226; 2467.059; 397.69.44
www.deltainzenjering.rs
Šifra delatnosti 74 202; Matični broj 17085123; PIB: SR100062229, PDV br. 130862423
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekat:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
1.0
ZA.Q.01
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu
sredinu
20/10-01-SPU-00
GENERAL PART
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
1.0
A/X/1
List:
Page:
1.0.1
Rev.:
Rev.:
0
OPŠTI DEO
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekat:
Object:
Projekat:
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu
sredinu
Project:
Broj projekta:
Project No.:
20/10-01-SPU-00
1.1
List of project books / parts
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
1.1
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
0
Spisak knjiga / svezaka projekta
Broj
Tom:
Knjiga:
Sveska:
Naziv objekta / Naziv projekta:
No.
Tom:
Book:
Part:
Object name / Project name:
A
X
1
ZA.Q.01
1.1.1
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu
sredinu
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekat:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu
sredinu
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10-01-SPU-00
1.2
Content of project
1.2
Naziv dokumenta
Broj dokumenta
Format
List
No.
Name of document
Document No.
Format
Sheet
1.
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9
NASLOVNA STRANA
FRONT PAGES
OPŠTI DEO
GENERAL PART
Spisak knjiga / svezaka projekta
List of project books / parts
Sadržaj studije
Content of study
Rešenje o registraciji preduzeća
Registration company document
Licenca preduzeća
Company License
Rešenje o imenovanju obrađivača
studije
Denomination for responsible person
Licence za obrađivača studije
Person's Licenses’
Potvrda o međusobnoj usaglašenosti
projekata
Certificate for mutual project
reconciliation
Spisak korišćenih propisa i standarda
Used regulations and standards
Rešenje o određivanju obima i sardžaja
studije
Study task
TEKSTUALNI DEO
TEXTUAL PART
20/10-01-SPU00
20/10-01SPU-00
20/10-01SPU-00
20/10--01SPU-00
20/10-01SPU-00
20/10-01SPU-00
A4
X
A4
X
A4
X
A4
(3+2) X
A4
3
X
-
-
20/10-01SPU-00
A4
X
20/10-01SPU-00
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
A4
X
Podaci o nosiocu projekta
2.0
Opis lokacije na kojoj se planira
izvođenje projekta
3.0
Opis projekta
4.0
Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac
projekta razmatrao
5.0
Prikaz trenutnog stanja životne sredine
na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro
lokacija)
20/10-01SPU-00
Opis mogućih značajnih uticaja projekta
na životnu sredinu
Procena uticaja na životnu sredinu u
slučaju udesa
20/10-01SPU-00
20/10-01SPU-00
0
1
2
3
4
Datum
5
Date
X
A4
1.0
ZA.Q.01
X
20/10-01SPU-00
Izveštaj obrađivača studije
7.0
A4
X
0
6.0
0
A4
20/10-01SPU-00
20/10-01SPU-00
6/11-01-SPU00
20/10-01SPU-00
20/10-01SPU-00
20/10-01SPU-00
2.
Revizija / Revision
20/10-01SPU-00
-
Rev.:
Rev.:
1.2.1
Sadržaj projekta
Broj
0.
List:
Page:
A/X/1
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10-01-SPU-00
1.2
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
Content of project
1/1/2
1.2
Naziv dokumenta
Broj dokumenta
Format
List
No.
Name of document
Document No.
Format
Sheet
9.0
Opis mera predviđenih u cilju
sprečavanja, smanjenja i gde je to
moguće, otklanjanja svakog značajnijeg
uticaja na životnu sredinu
Program praćenja uticaja na životnu
sredinu – monitoring
Revizija / Revision
0
20/10-01SPU-00
A4
X
20/10-01SPU-00
A4
X
10.0
Netehnički kraći prikaz podataka
navedenih u tačkama od 1.0 do 9.0.
20/10-01SPU-00
A4
X
11.0
Podaci o tehničkim nedostacima, ili
nepostojanju određenih stručnih znanja I
veština, ili nemogućnosti da se pribave
odgovarajući podaci
20/10-01SPU-00
A4
X
A4
X
A1
X
A1
X
A2+
X
A2
X
A2
X
A3
X
A2+
X
A2
X
A3
X
A2
X
A3
X
A3
X
A3+
X
A
3.
Prilozi
GRAFIČKI DEO
DRAWINGS
3.0
Situacija
3.1
Situacioni plan
3.2
Tečna goriva TNG šema
3.3
Tečna goriva TNG dispozicija
3.4
3.5
Tehnološka šema postrojenja za obradu
sanitarnih voda
Tehnološka šema postrojenja za obradu
otpadnih voda od prališta
3.6
Tehnološka šema kotlarnice
3.7
Dispozicija kotlarnice
3.8
Tehnološka šema transporta uglja
3.9
Dispozicija skladišta uglja
3.10
Šema instalacije za PP penu
3.11
Skladište boja i lakova-zone opasnosti
3.12
Skladište boja i lakova-zone opasnosti
3.9
PRILOG
ZA.Q.01
20/10-01SPU-00
20/10-01-IMT1-00
20/10-01-IMT1-01
20/10-09-PM02
20/10-09-PM03
20/10-11-PU01
20/10-14PMT-04
20/10-8.1PMT-02
20/10-8.2PMT-03
20/10-8.2PMT-01
20/10-8.2PMT-02
20/10-9.3-PM02
20/10-05-PM02
20/10-05-PM03
Rev.:
Rev.:
1.2.2
0
Sadržaj projekta
Broj
8.0
List:
Page:
1
2
3
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
4
Datum
5
Date
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekat:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
1.5
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja “E”, na životnu sredinu
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10-01-SPU-00
Denomination for responsible person
Investitor :
Investor :
Naručilac :
Client :
Kompleks :
Complex :
Objekat :
Object :
Projekat :
Project :
Mesto gradnje :
Place :
Ugovor br. :
Contract No. :
1.5
List:
Page:
A/X/1
1.5.1
Rev.:
Rev.:
0
Rešenje o imenovanju obrađivača studije
PD RB “Kolubara” Lazarevac
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja, Montažnog placa polja „E“na
životnu sredinu
Broj :
No. :
20/10-01-SPU-00
Baroševac
20/10
According to the statute of delta inženjering company,
I conclude this:
Na osnovu Statuta preduzeća delta inženjering
donosim sledeće:
DOCUMENT
REŠENJE
Responsible
designer
documentation are:
Objekt / Deo objekta
Object / Part of object
PD RB Kolubara, Montažni
plac polja „E“u Baroševcu
preparing
technical
Za odgovorne obrađivače studije o proceni uticaja
Postrojenja na životnu sredinu određujem:
Projekat
Project
Odgovorni projektant
Responsible designer
Dragoljub Kos, d.i.m.
Studija o proceni uticaja,
Montažnog placa polja „E“na
životnu sredinu
Tatjana Ristović, d.i.t.
Persons named above fulfill required conditions
concerning adequate education, estate exam and
practice, and License so that they are able to manage
and make by them selves technical documentation, or
parts of it, according to the Planning and Constructing
Law (Official Gazette of the Republic of Serbia No.
72/2009).
Beograd, juni 2012.
Ovlašćenje br.
Authorization no.
332 6482 04
371 B 284 05
Imenovani ispunjavaju propisane uslove u pogledu
stručne spreme, stručnog ispita i prakse i imaju
odgovarajuću Licencu da mogu samostalno rukovoditi
i izrađivati tehničku dokumentaciju, odnosno delove
tehničke dokumentacije, u smislu Zakona o planiranju i
izgradnji (Službeni glasnik Republike Srbija br.
72/2009).
m.p.
s.p.
delta inženjering
Direktor / General Manager
Bojan Tomić, dipl. ing.maš. /dipl.ing.mech.
ZA.Q.02
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
1.8
20/10-01-SPU -2
Used regulations and standards
Tom / Knjiga /
Sveska:
Vol. / Book / Part:
1.8
1/1/2
List:
Page:
1.8.2
Rev.:
Rev.:
0
Spisak korišćenih propisa i standarda
Pri izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, korišćene su odredbe Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu,
(Službeni glasnik Republike Srbije br. 135/04 i 36/09) i Pravilnika o sadržini Studije o proceni uticaja na životnu sredinu
(“Sl. glasnik RS” br. 69/05).
Značajno je pomenuti set zakona I Pravilnika o zaštiti životne sredine koji regulišu ovu oblast.
To su sledeći zakoni:
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik R.S. br. 135/04 i 36/09);
• Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 135/04 36/09);
• Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 135/04);
• Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Sl. glasnik R.S. br. 135/04);
• Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe (Sl. glasnik R.S. br. 92/11);
• Zakon o zaštiti od požara(Sl. glasnik R.S. br. 111/09);
• Zakon o bezbednosti I zdravlju na radu(Sl. glasnik R.S. br. 101/05);
• Zakon o zaštiti vazduha (Sl. glasnik R.S. br. 36/09);
• Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.
glasnik R.S. br. 69/2005);
• Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br.
69/2005);
• Pravilnik o sadržini Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
• Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o
proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
• Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja Studije
o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
Zakonska regulativa koja reguliše upravljanje hemikalijama je sledeća:
• Zakon o hemikalijama (Sl. Glasnik RS br.36/2009 i 88/2010)
• Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju , obeležavanju I reklamiranju određenog proizvoda (Sl. Glasnik RS 59/2010,
25/ 2011, 5/ 2012)
• Uputstvo o utvrđivanju preventivnih mera za bezbedno čuvanje, skladištenje, odnosno korišćenje naročito
opasnih hemikalija( Sl. Glasnik RS 94/2010)
• Spisak klasifikovanih supstanci (sl. Glasnik RS 82/2010)
Zakonska regulativa koja reguliše upravljanje opasnim otpadom je sledeća:
• Direktiva o opasnom otpadu (91/689/EEZ)
• Zakon o upravljanju otpadom ( Sl. Glasnik RS br. 36/2009 i 88/2010)
• Pravilnik o kategorijama, ispitivanju, I klasifikaciji otpada (sl. Glasnik R.S. br 56/2010)
• Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja I obeležavanja opasnog otpada (sl. Glasnik RS br.92/2010)
• Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ( Sl. Glasnik RS br. 92 / 2010)
Pored ovih navedenih Zakona i Pravilnika, pri izradi Studije o proceni uticaja objekta na životnu sredinu, korišćeni su još i
sledeći Zakoni, Pravilnici i ostala normativna akta:
-Zakon o vodama (Sl. glasnik R.S. 30/10 OD 7.5.2010.)
-Zakon o prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik R.S. br.88/2010);
-Zakon o planiranju i izgradnji objekata (“Sl. glasnik Republike Srbije” br.72/2009; 81/2009;64/10-US; 24/11).
-Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata
povećanog rizika od požara (Sl. list SRJ broj 8/1995);
Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog I lokalnog registra izvora zagađeivanja, kao I metodologiji za vrste, načine
I rokove prikupljanja podataka (“Sl. glasnik Republike Srbije” br.91/2010)
Pravilnik o tehničkim I drugim zahtevima za tečni naftni gas ( Sl. Glasnik RS br. 97/ 2010)
-Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji
podataka (Sl. list RS broj 54/92);
-Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS br. 71/2010 i 6/2011)
-Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS
br. 67/2011)
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
1.8
20/10-01-SPU -2
Used regulations and standards
Tom / Knjiga /
Sveska:
Vol. / Book / Part:
1.8
1/1/2
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
1.8.3
0
Spisak korišćenih propisa i standarda
-Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima
za njihovo dostizanje(Sl. glasnik RS br. 35/2011)
-Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS broj 54/92);
-Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik SRS broj 47/83);
-Uredba o kategorizaciji vodotokova (Sl. glasnik SR. Srbije br. 5/68.);
-Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati
procena uticaja na životnu sredinu (Sl. galsnik Republike Srbije br. 84/2005.);
kao i drugi važeći propisi i standardi koji se koriste pri izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i koji se posebno
odnose na ovakve vrste objekata.
Obrađivači studije:
Dragoljub Kos, dipl.inž.maš.
Tatjana Ristović, dipl.inž.tehn.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj
projekta:
Project No.:
1.4
PD RB “ Kolubara Lazarevac”
Montažni plac polja “ E ”
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga / Sveska:
List:
Rev.:
1.4.1
XXX
1/#/1
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
Company License
1.4
0
Licence preduzeća
Licenca preduzeća
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
1.5
PD RB “ Kolubara Lazarevac
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga / Sveska:
List:
Rev.:
XXX
1/#/1
1.5.1
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
Denomination for responsible designer
Investitor :
1.5
0
Rešenje o imenovanju odgovornog projektanta
PD RB “ Kolubara “ Lazarevac
Investor :
Naručilac :
PD RB “ Kolubara “ Lazarevac
Client :
Kompleks :
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Complex :
Objekat :
Montažni plac polja “ E “
Object :
Projekat :
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa
polja “E” NA ŽIVOTNU SREDINU
Project :
Mesto gradnje :
Place :
Ugovor br. :
Contract No. :
Broj :
No.:
Baroševac
20 / 10
According to the statute of delta inženjering company,
I conclude this:
Na osnovu Statuta preduzeća delta inženjering
donosim sledeće:
DOCUMENT
REŠENJE
Responsible designer preparing technical
documentation are:
Za odgovorne projektante na izradi tehničke
dokumentacije određujem:
Projekat
Project
Studija o proceni utcaja montažnog placa polj a“ E “ na životnu sredinu
Odgovorni projektant
Responsible designer
Dragoljub Kos, dipl. inž
maš.
Tatjana Ristović,
dipl.inž tehn.
Persons named above fulfill required conditions
concerning adequate education, estate exam and
practice, and License so that they are able to manage
and make by them selves technical documentation, or
parts of it, according to the Planning and Constructing
Law (Official Gazette of the Republic of Serbia No.
72/2009).
ZA.Q.02
Ovlašćenje br.
Authorization no.
332 6482 04
371 B284 05
Imenovani ispunjavaju propisane uslove u pogledu
stručne spreme, stručnog ispita i prakse i imaju
odgovarajuću Licencu da mogu samostalno rukovoditi i
izrađivati tehničku dokumentaciju, odnosno delove
tehničke dokumentacije, u smislu Zakona o planiranju i
izgradnji (Službeni glasnik Republike Srbija br.
72/2009).
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
1.5
XXX
Tom / Knjiga /
Sveska:
Vol. / Book /
Part:
Denomination for responsible designer
1.5
List:
Page:
1/#/1
0
Rešenje o imenovanju odgovornog projektanta
Broj
Naziv dokumenta
Broj dokumenta
Format
List
No.
Name of document
Document No.
Format
Sheet
Beograd,
Belgrade,
Rev.:
Rev.:
1.5.2
Revizija / Revision
0
1
2
3
4
Datum
5
Date
Juli 2012
m.p.
s.p.
delta inženjering
Direktor / General Manager
Bojan Tomić, dipl. ing.maš. /dipl.ing.mech.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj
projekta:
Project
No.:
1.6
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga / Sveska:
List:
Rev.:
1.6.1
XXX
1/#/1
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
Responsible designer’s Licenses
1.6
0
Licence za odgovorne projektante
Licence odgovornih projektanata
ZA.Q.02
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
1.7
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga /
List:
Rev.:
XXX
1/#/1
1.7.1
Sveska:
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
Certificates for mutual project reconciliation
By this, we confirm that, according to the Planning and
Constructing Law (Official Gazette of the Republic of
Serbia No. 72/2009), mutual project reconciliation of
projects which are the consisting part of technical
documentation is accomplished:
Investitor :
Investor :
Naručilac :
1.7
0
Potvrda o međusobnoj usaglašenosti projekta
Ovim potvrđujemo da je shodno Zakonu o planiranju i
izgradnji objekata (Službeni glasnik Republike Srbija br.
72/2009) izvršena međusobna usaglašenost projekata
koji čine sastavni deo tehničke dokumentacije:
PD RB “ Kolubara “ Lazarevac
PD RB “ Kolubara “ Lazarevac
Client :
Kompleks :
Complex :
Objekat :
Object :
Projekat :
Project :
Mesto gradnje :
Place :
Ugovor br. :
Contract No. :
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa
polja “E” NA ŽIVOTNU SREDINU
Broj :
No.:
Baroševac
20 / 10
Vrsta projekta
Type of project
STUDIJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
Pečat odgovornog
projektanta
Responsible designer's
impress
Dragoljub Kos, dipl. inž.
maš
Tatjana Ristović, dipl.
inž. tehn.
Beograd,
Belgrade,
Potpis
Signature
332 6482 04
371 B284 05
Juli 2012
delta inženjering
Direktor / General Manager
Bojan Tomić, dipl. ing.maš. /dipl.ing.mech.
ZA.Q.02
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
1.8
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga /
List:
Rev.:
XXX
1/#/1
1.8.1
Sveska:
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
Used regulations and standards
1.8
0
Spisak korišćenih propisa i standarda
1.8. Spisak korišćenih propisa i standarda
Pri izradi Studije o proceni uticaja objekata: Linije za bojenje traka od aluminijuma i čelika, na životnu sredinu, korišćene
su odredbe Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, (Službeni glasnik Republike Srbije br. 135/04 i 36/09) i
Pravilnika o sadržini Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (“Sl. glasnik RS” br. 69/05).
Značajno je pomenuti set zakona o zaštiti životne sredine koji regulišu ovu oblast.
To su sledeći zakoni:
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik R.S. br. 135/04 i 36/09);
• Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 135/04 36/09);
• Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 135/04);
• Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Sl. glasnik R.S. br. 135/04);
Na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 135/04 i 36/09), Ministarstvo životne sredine
i prostornog planiranja, donelo je određeni broj Pravilnika, kojim se bliže određuju odredbe navedenih zakona, a koji su
objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije br. 69 od 09.08.2005. i koji su stupili na snagu 7 dana kasnije. Ti
Pravilnici su sledeći:
•
•
•
•
•
•
Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.
glasnik R.S. br. 69/2005);
Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br.
69/2005);
Pravilnik o sadržini Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o
proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja Studije
o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik R.S. br. 69/2005);
Zakonska regulativa koja reguliše upravljanje hemikalijama je sledeća:
• Zakon o hemikalijama (Sl. Glasnik RS br.36/2009 i 88/2010)
• Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju , obeležavanju I reklamiranju određenog proizvoda (Sl. Glasnik RS 59/2010)
• Uputstvo o utvrđivanju preventivnih mera za bezbedno čuvanje, skladištenje, odnosno korišćenje naročito
opasnih hemikalija( Sl. Glasnik RS 94/2010)
• Spisak klasifikovanih supstanci (sl. Glasnik RS 82/2010)
Zakonska regulativa koja reguliše upravljanje opasnim otpadom je sledeća:
• Direktiva o opasnom otpadu (91/689/EEZ)
• Zakon o upravljanju otpadom ( Sl. Glasnik RS br. 36/2009 i 88/2010)
• Pravilnik o kategorijama, ispitivanju, I klasifikaciji otpada (sl. Glasnik R.S. br 56/2010)
• Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja I obeležavanja opasnog otpada (sl. Glasnik RS br.92/2010)
Pored ovih navedenih Zakona i Pravilnika, pri izradi Studije o proceni uticaja objekta na životnu sredinu, korišćeni su još i
sledeći Zakoni, Pravilnici i ostala normativna akta:
-Zakon o vodama (Sl. glasnik R.S. 30/10 OD 7.5.2010.)
-Zakon o prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik R.S. br.88/2010);
ZA.Q.02
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
1.8
XXX
Used regulations and standards
Tom / Knjiga /
Sveska:
Vol. / Book / Part:
1.8
1/#/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
1.8.2
0
Spisak korišćenih propisa i standarda
-Zakon o planiranju i izgradnji objekata (“Sl. glasnik Republike Srbije” br.72/2009; 81/2009;64/10-US; 24/11).
-Zakon o zaštiti kulturnih dobara (Sl. glasnik R.S. br. 71/94);
-Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik R.S. br. 37/88, 37/89, 53/93 i 92/93);
-Zakon o zaštiti na radu (Sl. glasnik R.S. br. 42/91 i 53/93);
-Zakon o postupanju sa opasnim materijama (Sl. glasnik R.S. br. 25/96, 26/96 i 101/2005);
-Zakon o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima (Sl. list SRS broj 44/77);
-Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ broj 27/90);
-Zakon o zaštiti od zagađivanja (Sl. list SRS broj 8/73, 31/77 i 6/89);
-Zakon o energetici (Sl. glasnik RS broj 84/2004).
-Pravilnik o jugoslovenskim standardima za protivpožarnu zašitu (Sl. list SRJ broj 18/81);
-Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata (Sl. list SFRJ broj 15/90);
-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl. list SRJ broj 11/96);
-Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (Sl. list SFRJ broj 30/91);
-Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata
povećanog rizika od požara (Sl. list SRJ broj 8/1995);
-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija (Sl. list SFRJ broj 24/87);
-Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama štetnih materija u vazduhu okoline (Sl. list SRS broj 31/78);
-Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama za njihovo ispitivanje (Sl. list RS
broj 23/94);
-Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji
podataka (Sl. list RS broj 54/92);
-Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS br. 71/2010 i 6/2011)
-Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode I rokovima za njihovo dostizanje (sl. Glasnik RS
br.67/ 2011.)
-Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS broj 54/92);
-Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ broj 33/87 i 13/91);
-Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. list SRS broj 31/82);
-Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik SRS broj 47/83);
-Pravilnik o načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Službeni glasnik RS broj 55/2001);
-Pravilnik o tehničkim normativima za skladištenje zapaljivih i opasnih materija (Sl. list SRJ broj 14/80 i 9/81);
-Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva (Sl. list
SFRJ broj 27/1971);
-Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje (Sl. list SFRJ broj 45/1967);
-Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da
ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima (Službeni list SFRJ broj 50/82, 4/85, 11/85, 65/85,
64/86 i 50/90);
-Uredba o kategorizaciji vodotokova (Sl. glasnik SR. Srbije br. 5/68.);
-Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati
procena uticaja na životnu sredinu (Sl. galsnik Republike Srbije br. 84/2005.);
kao i drugi važeći propisi i standardi koji se koriste pri izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i koji se posebno
odnose na ovakve vrste objekata.
Obrađivači studije:
Dragoljub Kos, dipl.inž.maš.
Tatjana Ristović, dipl.inž.tehn.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
1.8
ZA.Q.01
XXX
Used regulations and standards
Tom / Knjiga /
Sveska:
Vol. / Book / Part:
1.8
1/#/1
List:
Page:
1.8.3
Rev.:
Rev.:
0
Spisak korišćenih propisa i standarda
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj
projekta:
Project
No.:
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga /
List:
Rev.:
1.9.1
XXX
1/#/1
Sveska:
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
1.9
Design task
1.9
Projektni zadataka
1.9
Design task
1.9
Projektni zadatak
0
Kompleks:
Complex:
Objekt:
Object:
Projekat:
Project:
Broj
projekta:
Project
No.:
1.9
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC
Montažni plac polja “ E “
STUDIJA O PROCENI UTICAJA Montažnog placa polja “E” NA ŽIVOTNU
SREDINU
Tom / Knjiga /
List:
Rev.:
1.9.1
XXX
1/#/1
Sveska:
Vol. / Book / Part:
Page:
Rev.:
Design task
1.9
Projektni zadataka
0
CPBHJA
rPA^CKAYIIPABA
CEKPETAPHJAT 3A YPBAHH3AM
H TPA^EBHHCKE UOCJIOBE
Ceicrop 3a jasue o6jeKTe
ofl winner HHTepeca
sa jasne o6jeKxe
onnuer HHTepeca
IX-20 Bpoj: 350,31-589/09
10,09.2009.ro#HHa
Beorp
www.beograd.org.yu
PY^APCKH BACEH "KOJIYBAPA"
"nOBPfflHHCKH KOHOBH"
BAPOHIEBAIJ
.ZPIPEKEPH JA KOnOBH
BamHX saxxesa ofl 04.09.2009.ro^, sa Hs^aBaBbe HsBo^a HS nuaHa reHepairae
sa BHine KaT.^ap^eI[a KO BapomeB^ npHKasannx na KOIIHJH nuana 6p.95366/2009 05 09,07,2009,im KO EapomeB^ y P 1:2500, pa#H yrBp^HBaita onntrer
HHTepeca y yujty eKcnponpujannje nenoKpexHocxH H o6e36e^eBba npocxopa sa
npon3BO,i(H>y yriba o6aBemxaBaMO sac o cjie^eReM :
IIpeMa ILiaHy renepanHe peryjiannje sa no^py^je Hacejta BapomeBan,
3eoKe,Mej(OiiieBai( H BypoBo( CH.JIHCX rpa^a Eeorpa#a 58/08) cse npeflMexHe
Kax.napii;ejie KO BapoineBan cy napneJie jaBHe HaMene.
Kax.naprjene jy^KHO ofl HSMemxeHor Kopuxa peice TlemxaH H Kax.napnene y SOHH
npyre H HSMenrxeHe pexe jQeiuxaH najiase ce y
Kax.naprtejie cesepHo o^ Kopnxa HSMemxeHe peKe HeinxaH Hanase ce y npocxopnoj
noBpniHHCKH KonoBH-noBpinHHe sa py^apcKe
pp. SaKOH o nnaHHpaEby H H3rpaflH.H ("Cji, FjiacHHK PC" 72/09) cxyna Ha
cnary 11.09.2009x0^., xe ce peajmsaiprja na npe,nMexHOM no^pyqjy Moace BpnraxH
H>eroBHM
CaMocraiEHH
IloMofiHHK ceKperapa:
He6ojraa,
OBPA3AI4
H3AaBaH>e AKTA OAHOCHO H3BOflA MS
PEnygJlMKA
C P B U J A
fpAsiCKA ynpASA TPA.QA seorpAjOA
ca?#.$jv A y;:-v..:;:a^ y rfAKKXE wm
PS Kojiy6apa d, o. o.
IIoepwimcKU Konoeu — jBapoweeay
MWIOH CmojdKoeuh
Bapoiueeaii 064 836 11 84
CEKPETAPHJAT 3A YPBAHH3AM
H rPATbEBHHCKE DOCJIOBE
Ceicrop sa cnpOBCxfjeite nuaHOBa
3a rpal)eH>e
ITPE/^MET: 3axT6B sa
H3BO,IJA us Hjiana FenepajiHe Perynarpye sa
nacejta BapoiueBai^, SeoKe, MefloineBau, H BypoBo
MOJIHM Bac fla MH Ha ocHOBy HJI. 56, 57. H 169, SaKOHa o nuaroipaHby H
(,,Cny»c6eHH HiaenHK PCU 6p, 47/03 H 34/06) ns^aTe H3BOJI, HS
nuana, sa KaT. ^ap^eJle: 621, 622, 2123, 2124, 623, 626, aeo2081,
Aeo2129/l, 627, 628/2, 2147, 2129/5, 2129/6, 2128, 629/1, 629/2, 959/1, 959/2, 821/1,
834, 862/2, 852, 822/1, 855, 827, 829/3, 842/2, 842/3, 842/5, 843/1, 816, 817, 848/1,
843/2, 818/1, 818/2, 818/3, 819, 843/3, 848/2, 968, 967/1, 967/2, 840/1, 970/2, 839/1,
970/1, 971, 972, 836/2, 851/1, 849/1, 860/1, 862/6, 862/7, 962/1, 962/2, 962/3, 857/3,
826/3, 826/4, 833/2, 825/1, 825/2, 833/1, 826/5, 826/6, 841/1, 841/2, 966/1, 966/2, 847/2,
961/1, 961/2, 961/3, 961/4, 961/7, 961/8, 844/1, 844/2, 844/3, 958, 956/1, 956/2, 957,
960, 847/1, 813, 812/2, 822/2, 823/3, 823/1, 829/1, 828/1, 842/4, 842/6, J^. 857/1,
849/2, 846/2, 805/3, 835/1, 835/2, 823/4, 862/1, 850/1, 950, 951/4, 814/1, 814/2, 946/2,
946/4, 947/1, 947/3, 947/4, 947/5, 955/2, 961/5, 961/6, 955/1, 866/3, 861/1, 830/2, 831/2,
836/1, 803/1, 804, 963/1, 965, 862/5, 821/2, 820, 862/3, 860/2, 857/2, 845, 837, 826/1,
826/2, 841/3, 833/3, 823/2, 826/7, 826/8, 832,^53/2^815/1, 815/2, 815/3, 815/4, 815/5,
815/6, 948/2, 949/2, 856/2, 856/5, 856/6, 853/1, 951/3, 861/3, 826/9, 862/4, 951/5, 951/2,
951/1, 969, 937/2, 937/3, 842/1, 862/8, 946/3, 947/2, 947/6, 947/7, 824/1, 824/2, 824/3,
963/2, 963/3, 964, 830/1, 838/1, 828/2, 829/2, 805/4, 838/2, Aeo861/2, 858, 859, 851/2,
850/2, 846/1, 856/1, 856/3, 856/4, 948/1, 948/3, 948/4, 949/1, flpo86T/4K.o. BapomeBau.
H3BCm je noTpe6an pa^n:
Hspa^e euaSopaTa npeAnora sa yrBpfjHBaite Onnrrer HHrepeca y ipjjty
eKcnponpujaipije HenoKperHOCTH H o6e36eljeH>a npocxopa sa npoH3BOflH>y yrjta,
ITPHJIO3H Y3 3AXTEB
1) KonHJa njiana KaTacTapcKHX napijejia, He crapHJa OA 6 MCCBUJH, H3#aTa OA crpane
PenySjiHHKor FeoAercKor SaBOAa, LJeHTap sa KaTacrap HenoKperHOCTH
Jlasapesau,.
2) npe,zyior rpa<J)KRKor flena HSBOflA HS riTP sa noApynje Hacejba Bapomesau,
SeoKe, MeAomeBai; H BypoBO.
3) ,Q,OKa3 o ynjiaTH a^MMHUcrpaTHBHe TaKce.
Kor ceicropa
PEnYBJlMKACPEI/IJA
MMHMCTAPCTBO XMBOTHE CPEAMHE
1/1 npocTOPHor HJIAHUPAHDA
CeKTOp 3ayp6aHMCTHHKo,
npocropHo n/iaHnpai-be n cranoBahbe
Hewai-bMHa 22-26
1 lOOOBeorpaA
REPUBLIC OF SERBIA
MINISTRY OF ENVIRONMENT
AND SPATIAL PLANNING
Department For Spatial Planning
and Housing
22-26, Nemanjina Str.
11000 Belgrade
Flo Mepw npnpofle
Tel/Fax:+ 381 (011)3640-697 /www.ekoplan.gov.rs
Bp: 351-03-00260/2010-07
flaiyw: 19.03.2010,
nocTynajynw no aaxieey npuspeflHor flpyiujsa aa nponsBOflhby, npepafly v\i
yrxba PyflapcKM Sacen ,,Kony6apa" fl.o.o. us JlaaapeBLja, yn. CBeior Case 6p. 1, 6p.
351-03-00260/2010-07 OA 26.02.2010. roAnne aa MSAaearte nH$opMaLiMJe o
MuHMCTapcTBo >KMBOTHe cpeAMHe n npocTOpHor nnaHnpahba, Cexrop aa
npocjopHo nnannpanbe n cjanoBarte y cKnaAy ca nnaHOM 20. SaKOHa o
("Cn rnacHMK PC", 6p. 65/2008) a Ha ocnoBy vn. 53 v\3 cias 2.
4. SaKona o nnaHMpamy M viarpaAfeM ("Cn. rnacHMK PC", 6poj 72/09), FlnaHa
renepanHe perynaquje aa noApynje nacerba BapouieBaq, 3eoKe, MeAOLuesau v\O ("Cn. n
cpeAnne n npocTOpnur nnaHnpavta A^TOF pemerbew 6p. 031-01-00007/2009-07 OA
24.11.2009.
O
3a K,n. 6p, 2144/1, 2143, 807/2, 807/3, 808, 809, 910, 811 w 812/1 K,O. BapouieeaM
M
K,n. 5p, 867/1, 867/6, 866/1, 866/2, 870, 871/2, 1276, 1277, 862, 877, 1057, 1278,
1403/2, 1409, 1423, 989/3, 990/4, 990/7, 990/8, 1283/1, 1283/2, 867/2, 867/3, 867/4,
867/5, 867/7, 869/2, 990/3, 873/1, 875/3, 875/5, 1274/1, 1281, 1282/1, 1282/2, 1282/3,
1340/7, 1340/5, 974/3, 975/2, 1279, 1340/6, 1340/8, 856, 857, 858/1, 858/2, 869/1,
863/3, 871/3, 875/1, 875/6, 987/3, 863/1, 871/1, 1055, 863/2, 869/3, 875/4, 974/2,
990/2, 812/2, 864, 988/2, 1274/2, 1056, 872, 985/2, 986/2, 987/2, 859, 871/4, 865,
1275, 1280/1,. 1280/2, 1280/3, 1284/1, 1284/2, 1284/3, 1404/1, 1272, 1273, 842/3,
926/2, 928/3, 834/1, 834/2, 834/3, 835/1, 835/2, 855, 827, 825/2, 1326, 1328, 1331/1,
1331/2, 1333, 1334/1, 1334/2, 851, 852, 850/2, 850/3, 822/2, 854/1, 854/2, 572/2,
573/1, 573/3, 574/2, 574/5, 842/1, 868, 831/1, 930/2, 850/1, 848/1, 931/2, 828/2, 828/1,
825/1, 826, 788, 833, 840, 841, 572/3, 927, 928/1, 831/3, 947, 940, 832, 839/1, 839/2,
839/3, 829, 831/2, 887/1, 610/1, 610/4, 942, 610/2, 610/3, 962/1, 828/3, 831/4, 823,
824, 830, 831/5, 848/2, 848/3, 849, 853, 1382/2, 1390/2, 1416, 812/6, 812/5, 1426 M
812/1 K.O, 3eoKe
nilAHUPAHA HAMEHA:
y rpa<$>nHKe npvmore: Kapia 6p. 2 - Hawena noepiUMHa v\a 6p. 6 FlperneAHa Kapia - OcnoBe aa yrepfiyiBaite omuier uniepeca n
eKcnponpujaqvije, KOJS cy cacTaBHM A^O Flnana renepanne perynauwje aa
nacerba BapomeBaq, 3eoKe, MeAOLuesaM n Byposo ("Cn. nuci FpaAa BeorpaAa", 6poj
58/2008), KOHCTaTOBano je:
:V
£j Iff
/•-' ^
j: ., , '•
K.n. 6p. 2144/1 K.O. BapoiueBaq v\. 6p. 842/3, 926/2, 928/3, 834/1, 834/2, 834/3,
835/1, 835/2, 855, 827, 825/2, 1326, 1328, 1331/1, 1331/2, 1333, 1334/1, 1334/2,
851, 852, 850/2, 850/3, 822/2, 854/1; 854/2, 572/2, 573/1, 573/3, 574/2, 574/5,
842/1, 868, 831/1, 930/2, 850/1, 848/1, 931/2, 828/2, 828/1, 825/1, 826, 788, 833,
840, 841, 572/3, 927, 928/1, 831/3, 947, 940, 832, 839/1, 839/2, 839/3, 829, 831/2,
887/1, 610/1, 610/4, 942, 610/2, 610/3, 962/1, 828/3, 831/4, 823, 824, 830, 831/5,
848/2, 848/3 v\9 K.O. 3eoKe, npwnaflajy FlpocTopHOJ MenMHM ,,PyflapCKM
K.n. 6p. 2143, 807/3, 809, 810, 807/2, 808, 811 w 812/1 K.O. BapoujeBaM n K.n. 6p.
867/1, 867/6, 866/1, 866/2, 870, 87*2, 1276, 1277, 862, 877, 1057, 1278, 1403/2,
1409, 1423, 989/3, 990/4, 990/7, 99TO, 1283/1, 1283/2, 867/2, 867/3, 867/4, 867/5,
867/7, 869/2, 990/3, 873/1, 875/3, 875/5, 1274/1, 1281, 1282/1, 1282/2, 1282/3,
1340/7, 1340/5, 974/3, 975/2, 1279, 1340/6, 1340/8, 856, 857, 858/1, 858/2, 869/1,
863/3, 871/3, 875/1, 875/6, 987/3, 863/1, 871/1, 1055, 863/2, 869/3, 875/4, 974/2,
990/2, 812/2, 864, 988/2, 1274/2, 1056, 872, 985/2, 986/2, 987/2, 859, 871/4, 865,
1275, 1280/1, 1280/2, 1280/3, 1284/1, 1284/2, 1284/3, 1404/1, 1272 n 1273 K.O.
3eoKe, npwnaflajy
K.n. 6p. 853, 1382/2, 1390/2, 1416, 812/6, 812/5, 1426 M 812/1 K.O. 3eoKe,
npwnaflajy npocTOpnuM qerwHaivia ,,PyflapCKM paflOBM" M ,,HHcJ)pacTpyKTypHM
Oni/lC SEMJbMUJTA HAMEhbEHOr PYAAPCKUM PAflOBUMA:
HaMeKbeno py,qapcKMM paflOBMMa Koje Tie SMTM ypeT)eno (n onpeivirbeHo) no
osor nnana MO>Ke MMain paannHMTe nojeflUHaHHe naMene (aKTMBHH Ron,
oflnaranmnTe, aaniTHTHM nojac, MOHia>KHM nnaq, TpancnopTHM, MHcj3pacTpyKTypHM v\M paflno
paflosa) Mnja ynojpeSa Hnje jpajnor Kapaicrepa.
To 38MJt»wiuT8 Hwje npeABwlieHO 33 warpaflfey rpaTjeBWHCKwx oSjenaTa.
Y Murby saiuiMTe jasHor MHTepeca, Kao nospmnna naiviehbeHa "pyflapcKMM oBjeKTuwia M
aKTMBHOCTMMa Ofl onujTer MHTepeca" yiBpTjyje ce seM-nbuimre y o6yxBajy rpaHnqa
npocTopne Mennne "IIOBPLUMHCKM KonoBn", OflHocno flenosa eKcnnoajaMMOHMx norba
Konoea Doibe "E", Florbe "L4", Floibe "B", n oflJiarannuuTa y Y]on>y "A", y CKiiafly ca
saKOHOM nponncanviM npoqeflypawia npnOaarba ce ofloSpehbe sa eKcnnoaTaMMJy, y
poKy oflpefjenoM ofloBpefeeivj v\o flunaMMMn n y KonnHMHawa npeflsnTjeHMivi
npojeKTOM M ocianoM TexHUMKOM flOKyMeHTaqujoM nspaTjenoivi na ocnoBy
EKcnjioajaMMOHO norbe oSyxsaia npociop na Kojew je yTspTjeno
yrita, npociop neonxoflan sa opraHvisaunjy py^apCKnx paflosa n
py,qapcKMx o6jeKaia, KOJM ce o6ejie>KaBa na Tepeny
eneNienaia rpaHMHHMX nunnja M npociupe ce nsMeTjy sepiMKanHnx paenn .
HM3 re nMHMJe y flySuny AO noflnne yrrbenor cnoja.
pafloevi, oSyxsaiajy n nospujMHe y saiujviTHOM nojacy, njiannpane Kao
ypeTjeHe senene noBptuuHe y cj}yHKMMjn sauiTMTe n noKaquje npajeTinx
aKTMBHOCTM,
FIpocTopHa MeriMHa "MHtJjpacTpyKrypHM Kopn#op" (FloTMejiMHa 1, FloTLiejiMHa 2,
3, FloTMenviHa 4, FloTMennHa 5):
3eMrbMiiiTe y rpannuawa OBMX nomerwHa Hawefeeno je MCKibynMBo sa
OAHOCHO MSMeiiiTafee o6jeKaia caoGpaTiajne, enepreicKe n flpyre MHCJDpacTpyKTypB, a
ypeTjyje ce Kao jasno rpaTjeBMHCKO sewirbninTe npewa onuuTHM n nojeflnnaMHiviM
ypSaHMCTMHKor nnana sa nsrpaAH^y w ypefiette npociopa, Koja ce
paspafjyjy M ycarnamasajy na ocHOBy OArosapajyfte
cnHxpoHMSosaHo ca nspaAOM ypSaHMCTMMKor npojeKTa.
$ nojacy ujupuHe OKO 300 m M3Me?)y rpaHMqa npocTopnux Ljenwna
/;-; ;^;.konoBM" OAHOCHO "flonae E nocne 2020. roAnne" n npocTOpnnx qennna "Hacerbe
^ J?* Bapomesati", "Hace.n>e 3eoKe" M "Haceibe Byposo" ycnocTasita ce ynyTpaujyba
is'/%./jperynai4MJa sa nojeAnnaHHe nnannpane M nocTojelie nwHUJCKe o6jeKre M TO:
npyra (nojac saBpane rpaA^e 8 m OA Kpajhbwx nwHMJa KonoceKa);
nyr y nacerbenoM wecTy P201 ( seMJbuiiiHM nojac npocenno 17 m,
nojac o6ocTpano 10
nyr Jlasapesaq - Bapomesaq ca eneweHTHMa TexnviMKor
nyra M ocurypavba Kocune HOBOF Kopvrra peKe FleujTaH na KPMTUHHMM
DV 35 kV (MSBoTjaHKM nojac 5 m, nojeAnnaMHH saujTHTHM nojac AO 10 m
Tpace BOAoaa najMafee 20 m OA rpannqe eKcnjioaTaMnonor
, 25 m OA KOMnneKca BensuncKe nyivine - rpaACKe v\, Kao M
o6jeK3Ta KOJM caAp>Ke sanarbuse M eKcnnosuBHe waTepuje);
pena FleiUTaH y MSMeurreHOM KOpMTy, nojac perynaquje 50 m na A^-ny Jy>KHor
o6oAHor Kanana, OAHOCHO 35 m na ocTanoM Aeny M3MemTeHor KOpviTa;
146BOBOAM cannTapne BOAS y saiuTMTHOM nojacy AP>K3BHor nyra P 201 ;
racoBOA ( sauuTMTHM nojac 11 m ); v\M Ka6noBM M ocTana MHC^pacTpyKTypna MpejKa nn>Ker
perynaqujn
pesepsaquja
ApaHTjenoBaq.
sa wsrpaAH^y, cynKquoHaiiHO M TexHMHKO OAP>KasaHbe
npyre PB "Kony6apa" M ynpaBiba^e nsrpaTjeHMM o6jeKTOM y
nepwoAy, y rioTqennHM 1 n Ae-ny HoTuejiMHe 2, oSesSeTjyje ce
npy>KHor (sewrbniJUHor nojaca) sa 6yAyfty npyry JlasapesaM -
Flpewa noceSnuM npaavuinMa sa nsrpaAfcy M ypeTje^e YpOaHMCTUHKor nnana sa
cao6paTiaJHe oSjeKre, perynmue ce npuKTbynehbe v\e (ynnBHO - MsrwBHe
TpaKe) oSjeKra nywnne CTannqe "Hue - FleTpon". Ype?)eH?e noKaquje, noBpujMHe OA OKO
35 apw, nawenbene sa nsrpaAHby o6jeicra SensuncKe nyivine rpaACKor Tuna ca Tpn
ocTpsa M noTpe6HMM Spojewi TOMMOHMX iviecTa, paspaf)yje ce Kao
pemehbe ypSanncTUHKor npojexra sa npocTopny
BpaHKuqa
- Hacjioey
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
1
Rev.:
Rev.:
0
1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA
Privredno društvo za proizvodnju, preradi i transport uglja, „RB Kolubara“, d.o.o
Lazarevac, ul. Svetog Save br.1
PIB:
101 138 490
Matični broj:
077 88 053
Osoba za kontakt:
Joksimović Miodrag, zamenik direktora investicija, telefon
064-836 11 58
Objekat za koji se radi Studija: Montažni plac polja “E” PD RB “Kolubara” Lazarevac Ogranak
površinski kopovi BAROŠEVAC, na katastarskoj parceli br. 861/4 KO Baroševac
1.1. Uvodne napomene
Studija o proceni uticaja objekata Montažnog placa polja “E” PD RB “Kolubara” Lazarevac
Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC, na životnu sredinu , na katastarskoj parceli br. 861/4
KOBaroševac, izrađena je na osnovu:
-Zahteva Investitora;
-Rešenja br. . 353-02-925/2012-02 od 11.06.2012, o određivanju obima i sadržaja Studije o
proceni uticaja projekta na životnu sredinu, izdato od strane Ministarstva životne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja.
-Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09);
-Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 69/05).
Ova Studija se radi u skladu sa odredbama navedenog Zakona o proceni uticaja objekata,
odnosno radova na životnu sredinu (“Sl. glasnik Republike Srbije br. 135/04 i 36/09), a za potrebe
izdavanja potrebnih dozvola i saglasnosti za navedeni objekat, od strane nadležnih Ministarstava i
institucija.
Studija o proceni uticaja na životnu sredinu jeste dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet
činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i
planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
2
Rev.:
Rev.:
0
sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu
sredinu i zdravlje ljudi.
Studija o proceni uticaja objekta na životnu sredinu, predstavlja u stvari proces identifikacije,
procene i određivanja mogućeg uticaja na životnu sredinu, rada navedenog objekta. Takođe,
Studijom se određuju mere za sprečavanje, smanjivanje i uklanjanje negativnih posledica koje ovaj
objekat vrši na okolinu.
Cilj izrade Studije je procena mogućeg uticaja navedenog objekta na životnu sredinu i predlaganje
mera za svođenje uticaja u granice prihvatljivosti.
Studija o proceni uticaja objekta na životnu sredinu predstavlja sastavni deo projektne
dokumentacije, pa je tako treba shvatiti kao integralni deo planiranja aktivnosti.
Studija obuhvata projekciju mera zaštite životne sredine, u fazi rekonstrukcije objekta, u redovnom
režimu rada objekta i u slučaju udesa.
Studija o proceni uticaja na životnu sredinu sadrži:
-Identifikaciju izvora ugrožavanja životne sredine;
-Procenu štetnih uticaja na životnu sredinu i njene činioce;
-Predlog osnovnih mera i uslova za minimiziranje i smanjenje štetnih uticaja u granicama
prihvatljivosti.
1.2. Osnov za izradu Studije o proceni uticaja
S obzirom na moguće uticaje, koji su posledica izgradnje i eksploatacije objekta, Studija o proceni
uticaja objekta na životnu sredinu Montažnog placa polja “E” PD RB “Kolubara”, što je predviđeno
i Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09).
Relevantne pretpostavke za izradu ove Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, proistekle su
iz važeće planske dokumentacije za područje kompleksa polja „E“ u Kolubari, koja je posebno
analizirana.
Sve navedene pretpostavke stvorile su osnovu i polazni okvir za analizu problematike zaštite i
unapređenja životne sredine i polazne repere za izradu ove dokumentacije.
1.3. Osnovni okvir za izradu Studije o proceni uticaja
Osnovni okvir za izradu ove Studije o proceni uticaja čini prostor sa granicama mogućih negativnih
uticaja, kao konstanta koja je proistekla iz datog rešenja.
Od tehničke dokumentacije i projekata koji su sadržavali polazne elemente, poseban značaj
pripada projektnoj dokumentaciji navedenog objekta:
Postrojenja smeštena na polju „E“, koja su predmet ove Studije, kao i dokumentacija iz oblasti
geoloških, geotehničkih, inženjerskogeoloških, hidrogeoloških, klimatoloških i ekoloških
karakteristika područja. Rezultati koji su se nalazili u pomenutoj projektnoj dokumentaciji,
Prostornim i regulacionim planovima i ostaloj tehničkoj dokumentaciji, poslužili su kao deo
polaznih elemenata za izradu ove Studije o proceni uticaja navedenog objekta, na životnu sredinu.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
3
Rev.:
Rev.:
0
1.4. Planska dokumenta i ostala korišćena tehnička dokumentacija
Za izradu ove Studije o proceni uticaja Projekta: Montažni plac polja “E” PD RB “Kolubara”
Lazarevac Ogranak površinski kopovi BAROŠEVAC, na katastarskoj parceli br. 861/4 KO
Baroševac, korišćena je postojeća planska dokumentacija koja pokriva fabrički kompleks i šire
područje fabričkog kompleksa, i to:
− Prostorni plan prostorne regulacije obuhvatnog područja polja „E“ (2008.g)
− Plan generalne regulacije obuhvatnog područja polja „E“ (koji je usvojen krajem 2008.). U
sklopu plana generalne regulacvije određena je lokacija infrastrukturnih objekata
budućeg „Polja E“.
−
Idejno rešenje industrijskih infrastrukturnih objekata za potrebe PK „Polja E“ koji je uradio
„Kolubara-projektni biro avgusta 2009 godine.
Dopunski rudarski projekat plato sa prisutnim saobraćajnicama, pešačkim stazama i
slobodnim površinama, urađen od strane preduzeća “Delta inženjering” iz Beograda,
2011. godine,
− Geodetske podloge kojima raspolaže geodetska služba direkcije PB „Kolubara“, Vreoci i
topografska karta R=1:500 koje je uradio institut CIP iz Beograda (2008. godine)
− Projekat detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji Baroševac za nivo glavnih projekata
industrijskih i infrastrukturnih objekata,
− Rešenje o izdavanju vodnih uslova za izradu tehničke dokumentacije za sakupljanje,
prečišćavanje i ispuštanje otpadnih voda u recipijent – reku Peštan iz industrijskih i
infrastrukturnih objekata za potrebe PK »polje E«, u Baroševcu, opština Lazarevac bro III07 – 3251 – 10 / 2010 ,izdato od strane Gradska Uprava grada Beograda, Sekretarijat
za komunalne i stambene poslove, Uprava za vode.
− Na kraju se navodi i ostala korišćena dokumentacija:
-Geografska karta šire lokacije posmatranog područja,
Deo navedene dokumentacije, kao i izvodi iz projektne dokumentacije, se nalazi u Prilogu,
odnosno grafičkom delu Studije, koji su sastavni deo ove Studije o proceni uticaja.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
4
Rev.:
Rev.:
0
2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE
PROJEKTA
Opština Lazarevac administrativno pripada «regionu» Beograda i prema površini spada u četiri najveće
beogradske opštine. Ona obuhvata teritoriju od 384 km2 što predstavlja 0,4% površine Srbije. Administrativno,
opština Lazarevac se graniči sa tri beogradske opštine (Obrenovac, Barajevo i Sopot), sa tri opštine iz
Kolubarskog okruga (Lajkovac, Ljig i Ub) i sa jednom opštinom Šumadijskog okruga (Aranđelovac).
Geografski položaj
Opština Lazarevac zauzima veoma povoljan geografski položaj. Nalazi se na 55 km južno -jugozapadno od
Beograda. Prostire se između 44° 16' i 44° 34' severne geografske širine i 20° 11' i 20° 28' istočne
geografske dužine. Lazarevac leži na prelazu iz gornje u donju Kolubaru na nadmorskoj visini od 147m.
Povoljan geografski položaj obezbedio je da opština ima dobru saobraćajnu komunikaciju sa Beogradom i
centralnom Srbijom preko Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar.
Opštinu Lazarevac čine sledeća naseljena mesta: Lazarevac, Arapovac, Barzilovica, Baroševac, Bistrica,
Brajkovac, Burovo, Vrbovno, Veliki Crljeni, Vreoci, Dudovica, Dren, Županjac, Zeoke, Junkovac, Kruševica,
Leskovac, Lukavica, Mali Crljeni, Medoševac, Mirosaljci, Petka, Prkosava, Rudovci, Sokolovo, Stepojevac,
Strmovo, Stubica, Trbušnica, Čibutkovica, Šušnjar, Šopić, i sela Sakulja i Cvetovac koja su nestala širenjem
površinskih kopova. Lazarevac je najveće naselje (ima oko 23.000 stanovnika) i predstavlja upravni i
ekonomsko-kulturni centar opštine. Istovremeno, Lazarevac predstavlja subregionalni centar, jer zbog izrazite
privredne aktivnosti zapošljava veliki broj stanovnika beogradskih i drugih susednih opština. Značajnija naselja
u opštini su: Veliki Crljeni, Vreoci, Baroševac i Rudovci, jer su po svojoj strukturi mesta sa razvijenom
industrijom. Ostala naselja su uglavnom seoskog karaktera, sa prilično ujednačenim brojem stanovnika i
stepenom opremljenosti, sa izuzetkom Stepojevca i Dudovice, koji zbog svog položaja uz magistralni put
dobijaju karakter urbanih naselja sa prepoznatljivim centrom.
Veći privredni subjekti na teritoriji opštine su: Termoelektrana ''Kolubara'' u Velikim Crljenima, ''Kolubara Metal'',
''Kolubara Univerzal'', ''Hella'' – Vreoci, ''Kolubara Usluge'' i dr. U strukturi privrede opštine Lazarevac,
posmatrano po važnijim ekonomskim indikatorima (društveni proizvod), dominantno je učešće sektora vađenja
ruda i kamena, sektora prerađivačke industrije i građevinarstva.
Kolubarski basen je lociran 50 km jugozapadno od Beograda između sledećih koordinata:19° 53'
do 20° 30'istočne širine i i 44° 39' do 44° 45' geografske dužine. Morfololški, basen je predstavljen pretežno
ravničarskim i blago zatalasanim terenom, u kome je najviša kota 185 – 250 metara, dok je u delovima
aluvijalnih ravni reke Kolubare i pritoka, kota terena ispod 90 m.
Reka Kolubara svojim srednjim tokom deli basen na dva dela, istočni i zapadni. U istočnom delu
Kolubarskog basena nalaze se aktivni površinski kopovi polje "B" i "D", zatvoren površinski kop
polje "A" i perspektivna polja, odnosno budući površinski kopovi: polje "C", "E", "G", "F", "Šopić" i
"Veliki Crljeni". U zapadnom delu basena nalaze se "Tamnava-Istočno polje" površinski kop u
zatvaranju i "Tamnava-Zapadno polje " aktivni površinski kop, kao i perspektivni površinski kop
"Radljevo".
Početak rudarenja na prostoru na kome se danas nalazi Rudarski basen „Kolubara” vezuje se za
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
5
Rev.:
Rev.:
0
1896. godinu, u zapadnom delu Rudarskog basena. Podzemna eksploatacija lignita vršena je, do
1974. godine, u 12 jama:
• „Zvizdar”
• „Sokolovac”
• „Skobalj”
• „Radljevo”
• „Prkosava”
• „Veliki Crljeni”
• „Kolubara I”
• „Veliki Crljeni – Kolubara II”
• „Kosmaj – Kolubara III”
• „Baroševac”
• „Šopić”
• „Junkovac”
Polje «E» se nalazi u Baroševcu, površine 15 hektara.
Geografske koordinate Baroševca su:
44° 23′ 33" SGŠ
20° 22′ 05" IGD
Veliki preokret u proizvodnji uglja dogodio se 1952. godine, kada je, otvaranjem prvog površinskog
otkopa – Polja „A” (radilo do 1966.) u Kolubarskom basenu počela površinska eksploatacija
lignita. Kroz godine otvarani su novi površinski kopovi:
• Polje „B” (otvoreno 1952, proizvodnja uglja od 1956.),
• Polje „D” (otvoreno 1961, proizvodnja uglja od 1966.),
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
6
0
„Tamnava-Istočno polje” (proizvodnja jalovine i uglja od 1979.),
„Tamnava-Zapadno polje” (otvoreno 1994, proizvodnja uglja počela 1995.),
„Veliki Crljeni” (otvoreno 2008, ugalj od 2009.)
Mokra separacija, postrojenje za čišćenje kolubarskog lignita, počela sa radom 1956.
godine.
Početak rada postrojenja za sušenje uglja, Sušara – 1957.
Početak rada stare Toplane – 1957.
Prva faza Suve separacije krenula u pogon 1969.
Prestanak stare i početak rada nove Toplane – 1981.
Početak rada nove Sušare – 1986.
Kulturna baština opštine Lazarevac
Kulturno-istorijsko nasleđe Lazarevca ne obiluje spomenicima ili zaštićenim ambijentalnim celinama.
Zaštićeni spomenici kulture primarnog značaja predviđeni za trajno čuvanje su: Crkva svetog
Dimitrija, Spomen kosturnica izginulih ratnika u Kolubarskoj bici, 1914. godine, groblje
(varoški deo) iz XIX veka, Crkve brvnare u Vreocima i Brajkovcu. Istorijski objekti posebnih
vrednosti su: spomen park Dimitriju Tucoviću – lokalitet Vrapče brdo; zgrada u ulici Kralja
Petra I broj 1, zgrade u ulici Karađorđeva br.4,10,12 i 28. Pravoslavni hramovi u lazarevačkoj
opštini: Hram Svetog velikomučenika Dimitrija–Lazarevac; Hram Svetog arhangela Gavrila–Šopić;
Hram Prepodobne mati Paraskeve-Svete Petke–Lazarevac; Hram Pokrova Presvete Bogorodice–
Vreoci; Hram Pokrova Presvete Bogorodice – Baroševac; Hram Prenosa moštiju Svetog oca
Nikolaja – Mirosaljci; Hram Sabora srpskih svetitelja–Stepojevac; Hram Svetog velikomučenika
Georgija–Čibutkovica; Hram Svetog velikomučenika Georgija–Brajkovac; Hram Vaznesenja
Gospodnjeg-Rudovci i Hram Svetog Save – Trbušnica, Crkva Brvnara – Prenos moštiju Svetog
Nikole u Baroševcu, Hram Sv.Velikomučenika Georgija u Čibutkovici, Hram Sv.Trojice u
Junkovcu, Hram Sv.Dimitrija u Leskovcu, Crkva brvnara Sv.Georgija u Vreocima, Hram Sv.Apostola i
Jevanđelista Marka, Crkva Brvnara Vavedenje u Vreocima, Hram Sv.Velikomučenika Georgija
u Drenu.
2.1.
Usklađenost lokacije sa prostorno - planskom dokumentacijom
Prostornim planom Republike Srbije područje kolubarskog basena (na kome se nalaze energetski
i rudnički objekti) je definisano kao područje posebne namene.
Za Kolubarski basen viši prostorno-planski dokument je Prostorni plan Republike Srbije
(Službeni glasnik R.Srbije br.13/96).
Prostorni plan RepublikeSrbije kao strateški razvojni dokument orijentisan je pre svega, na
iznalaženje mogućnosti rešavanja najznačajnijih prostornih problema koji su nastali u
predhodnom periodu kao i na utvrđivanje dugoročnih (globalnih) ciljeva uređenja prostora i
naselja.
Prostornim planom Republike Srbije strateški je postavljen zahtev za obaveznim usklađivanjem
korišćenja prostora sa kapacitetom i ograničenjima prirodnih i stvorenih vrednosti a ca potrebama
socioekonomskog razvoja, što zapravo predstavlja osnovni koncept održivog razvoja.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
7
0
Strateški ciljevi zaštite životne sredine dati odredbama (Prostornog planiranja Republike Srbije)
PPRS predstavljaju faktore očuvanja ekološkog integriteta prostora tj. racionalnog korišćenja
prirodnih resursa i zaštite prirodnih vrednosti životne sredine.
Prostornim planom Republike Srbije definisani su osnovni ciljevi zaštite životne sredine i prirode:
• Kvalitetna životna sredina:čist vazduh, dovoljna količina kvalitetne i higijenski ispravne
vode za piće i rekreaciju, očuvano poljoprivredno zemljište, očuvani ekosistemi i biološka
raznovrsnost, zdravstveno bezbedna hrana, uređena naselja;
• racionalno korišćenje prirodnih resursa, naročito neobnovljivih i delimično obnovljivih
(mineralne sirovine, vode,zemljište), bolje iskorišćavanje sirovine i energije, smanjenje
otpada i povećanje stepena recikliranja, bezbedno deponovanje otpada, sanacija
ekoloških i prostornih posledica eksploatacije sirovina sa prioritetom izrazito degradiranih
i devastiranih lokacija, zona i pejzaža, obnova ekosistema, revitalizacija i rekultivacija
zona intezivne površinske eksploatacije mineralnih sirovina;
• sprečavanje degradacije prirodne sredine (vazduh, voda, zemljište, vegetacija) ;
• zaustavljanje erozije na ugroženim lokacijama i područjima;
• zaštita, obnova i sanacija stanja živog sveta;
• očuvanje prirodnih predela autohtonih vrednosti;
• očuvanje vrednih ambijenata i pejzaža;
Razvoj celog Kolubarskog lignitskog basena propisan je Strategijom razvoja energetike Republike
Srbije, koja je objavljena u Službenom glasniku PC, 44/05. Saglasno opštoj strategiji naznačenoj u
Prostornom planu Republike Srbije i u Prostornom planu Kolubarskog lignitskog basena,
razvoj ove oblasti odnosi se na efikasno i racionalno korišćenje prirodnih potencijala.
Elaborat rezervacije prostora u kolubarskom ugljonosnom basenu do 2020. godine sa projekcijom
razvoja do kraja veka eksplotacije u funkciji razvoja površinske eksplotacije uglja je bio hitan i
predstavlja podlogu za izradu i usvajanje Prostornog plana područja eksplotacije kolubarskog
lignitkog basena.
U skladu sa prethodno navedenim činjenicama, urađena je Strateška procena uticaja na
životnu sredinu Prostornog plana područija Kolubarskog lignitskog basena na životnu
sredinu, prema Zakonu o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik SRS 135/04).
Urađen je Plan generalne regulacije za područje naselja Baroševac, Medoševac, Zeoke i Burovo.
sa ciljem racionalnog uređenja i korišćenje prostora. Plan je usklađen sa Prostornim planom.
administrativnog područja grada Beograda, Prostornim planom područja eksploatacije
Kolubarskog lignitskog basena, Prostornim planom gradske opštine Lazarevac kao i sa
urbanističkim planovima susednih područja.
Takođe, u skladu sa prethodno navedenim činjenicama, urađena je Strateška procena uticaja
plana generalne regulacije za naselja Baroševac, Medoševac, Zeoke i Burovo na životnu
sredinu prema Zakonu o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik SRS 135/04).
2.2.
Aktuelna lokacija
Eksploataciono područje površinskog kopa „Polje E" zauzima prostor površine oko15 ha.
Nalazi se na prostoru katastarske opštine Baroševac.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
8
0
Situaciona karta postojećeg stanja rudarskih radova sa objektima infrastrukture prikazana je u
grafičkoj dokumentaciji ove Studije.
2.3. Pedološke, geomorfološke, geološke, hidrogeološke i seizmološke
karakteristike terena
Najveće prirodno bogatstvo ovog kraja je ugalj – lignit. To je niskokvalitetno gorivo sa visokim
procentom vode i pepela ali je značajno da je na području lazarevačke opštine utvrđeno prisustvo
oko 600 miliona tona ovog uglja a od toga su oko dve trećine eksploataciono-ekonomski isplative
rezerve, što u naredne dve do tri decenije predstavlja siguran izvor za proizvodnju električne
energije. Ugalj se u proseku nalazi na dubini od 20 do 22 metra pa su kopovi površinski.
Na ovom području su I druge mineralne
sirovine:
• dijatomejska zemlja - najstariji termoizolacioni materijal i sredstvo za filtriranje sa širokom
primenom u industriji hartije, boja i lakova, za izradu nezapaljivih pasti, zvučnih, toplotnih i
hidroizolacionih materijala, azotnih đubriva, plastičnih masa...
• kvarcni pesak koji se koristi u livničkoj industriji, za proizvodnju gas-betona, ravnog i ambalažnog
stakla i staklenog vlakna, te kao prirodno punilo u hemijskoj industriji i građevinarstvu;
• šljunak i opekarska glina koji se koriste u građevinarstvu i opekarskoj industriji
U istočnom i jugoistočnom delu opštine više je izvora mineralne vode – u Rudovcima, Kruševici,
Čibutkovici, Županjcu, Trbušnici i Brajkovcu, ali se još u većoj meri ne koriste za industrijsku
proizvodnju i širu potrošnju
Pedološke karakteristike
Zemljište je površinski sloj čvrste zemljine kore koji je manje ili više izmenjen pod uticajem
hidrosfere, biosfere i atmosfere.Zemljište je otvoren sistem pošto se unjemu neprekidno odvijaju
određeni procesi i reakcije. Unutar samog zemljišta vrši se razmena materije sa okolinom,
translokacije i transformacije materijala. Procesi i reakcije koje se odvijaju u zemljištu su veoma
kompleksne jer uključuju hemijske, biološke i fizičke reakcije ali se, takođe, nalaze pod uticajem
klime, vegetacije i drugih organizama. Svi ovi procesi u zemljištu se odvijaju spontano.
Na okolnom području i samoj lokaciji PK "Polja E" javljaju se sledeći tipovi zemljišta:
1. aluvijalna zemljišta,
2. parapodzol
3. podzol.
Aluvijalna zemljišta zauzimaju manju površinu, često su plavljena i nepovoljna za
poljoprivredu.Parapodzol je rasprostranjen na višim delovima terena i preovlađuje na ovom
području;spada u siromašniji tip zemljišta od prethodnog; koristan je za privredu celog područja jer
je još dovoljno plodan.
Parapodzol i slično zemljište pokriva više od 50% površine područja Kolubarskog basena i
rasprostranjen je na nadmorskoj visini od 100 do 200 m. Odlika ovog tipa zemljišta je formiranje
nepropustljive podloge ispod površine terena koja zadržava površinske vode. Ovaj tip zemljišta je
lošeg sastava sa relativno visokom kiselošću i ograničenim sadržajem hranljivih sastojaka.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
9
Rev.:
Rev.:
0
Sadržaj humusa varira sa dubinom i tokom poljoprivrdnih radova na ovom tipu zemljišta
neophodni su odvodnjavanja i đubrenje. Parapodzol je kao tip zemljišta dominantan i usled toga je
njegov poljoprivredni potencijal od važnosti za ekonomiju područja.
Podzol spada u tip zemljišta sa manjom plodnošću takođe od značaja za poljoprivredu u ovom
području. Podzol je tip zemljišta sa relativno smanjenim plodonosnim potencijalom u odnosu na
parapodzol. Nivo produktivnosti ovog zemljišta zavisi od matičnog supstrata.
Na području Kolubarskog regiona ovaj tip zemljišta se nalazi na lokalitetima velike vlažnosti pri
čemu dolazi do povećanja kiselosti zemljišta, ispiranja hranljivih sastojaka kao i pojave erozije.
Na širem ispitivanom prostoru, u najvećoj meri su zastupljeni sledeći tipovi vegetacije: močvarna
vegetacija, dolinska livadska vegetacija, livade i pašnjaci na brežuljkastim terenima i znatne
površine pod šumskom vegetacijom (Istočna Kipa).
Za ovo područje karakteristična je degradacija tla usled intezivnog kopanja uglja, što dovodi do
formiranja zemljišta najniže klase boniteta, deposola i tehnogenih zemljišta. To cy antropogena
zemljišta nastala odlaganjem jalovine.odlaganjem pepela, kao i sami površinski kopovi na kojima
se vrši eksploatacija uglja.
Geološke karakteristike
Polje "E" je izgrađeno od stena paleozojske, mezozojske i kenozojske starosti.
PALEOZOIK (Pz)
Paleozoik predstavlja osnovu (fundament) područja, u najvećoj meri je predstavljen raznim
vrstama metamorfisanih škriljavih stena, pri čemu hloritski škriljci preovlađuju.
Dno sinklinale je u centralnom delu ležišta, dok su u južnom i severnom delu krila antiklinale. U
južnom delu registrujemo prisustvo hloritskih škriljaca na površini terena sa padom ka severu; dok
je u severnom delu jezgreni deo antiklinalne forme Baroševačkog horsta.
MEZOZOIK (Mz)
Stene mezozoika su lokalno zastupljene. Registruju se u vidu pojava vulkanita/plutonita dacitskoandezitskog sastava u uzdignutim delovima paleoreljefa. Pojave vulkanita registrovane su u zoni
Baroševačkog horsta; kao i u južnoj zoni ležišta. Detaljnije izučavanje vulkanita nije vršeno, mogli
bi odgovarati dacitima sa ležišta/kamenoloma "Baroševac"
KENOZOIK (Kz)
Stene kenozoika su najzastupljenije u području ležišta. Predstavljene su serijom sedimentalnih
stena miocensko/pliocenske (Mz/PI-i) starosti, koje diskordantno naležu na paleozojski škriljavi
fundament. Produktivne su u pogledu uglja.
Formirane su u vremenskom periodu kraj miocena (M3) - početak pliocena (Ph). Izrađuju ih razne
vrste glina, peskova i alevrita. Početkom pliocena (Ph) stvorene su i naslage uglja koji sada
otkopavamo. Po starosti i vertikalnom prostornom razmeštaju mogu se razdvojiti na:
1. peskove i gline ispod glavnog ugljenog sloja,
2. međuslojne peskove i gline,
3. krovinske peskove i gline.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
10
0
Detaljniji prikaz i karakteristike ovih sedimenata dati su u poglavljima koja obrađuju u
hidrogeološkim karakteristikama ležišta.
Sa aspekta ekonomske geologije (ILMS aspekta) najbitniji su slojevi uglja. Ležište se sastoji od
dva zasebna ugljena sloja.
U višim delovima prisutan je gornji, odnosno povlatni ugljeni sloj. On je nešto mlađi od donjeg,
manje je debljine i znatno nižeg kvaliteta u poređenju sa donjim (glavnim) ugljenim slojem. Nalazi
se bliže površi terena, te je njegova eksploatacija olakšana i povoljnija.
Ekonomsku vrednost ležišta u mnogo većoj meri određuje donji (glavni) ugljeni sloj. On je nešto
stariji od povlatnog, na većoj je dubini, veće debljine i boljeg je kvaliteta. Lokalno ugalj je više
raslojen, mestimično su to proslojci uglja kroz jalovinu, te se može govoriti o prisustvu složene
ugljonosne serije. Morfološke odlike oba ugljena sloja u potpunosti odgovaraju morfo
karakteristikama cele sedimentne i metamorfone serije stena posmatranog područja.
Na kraju ciklusa sedimentacije, tokom Kvartara (Qi 2) talože se heterogeni šljunkovi i kvartarne
gline. Oni predstavljaju završni ciklus sedimentacije stena na ovim prostorima. Navedeno je
prikazano na dole navedenim slikama
Pregledna karta Kolubarskog ugljonosnog basena, sivo naznačeno
najproduktivnije područje sa aspekta količina i debljina uglja
Kolubarski ugljonosni basen, geološki profili A-B i C-D, crnom bojom ugljeni slojevi)
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
11
Rev.:
Rev.:
0
Paleozojski škriljci su najstarije stene u podini ugljenog
sloja sa svojstvom hidrogeološkog izolatora.Leže na
različitim dubinama preko sto metara u području dna
sinklinale i oko deset metara na krilima sinklinale.
Glina kao izolator ima najveće procentualno učešće u direktnoj podini uglja. Retko je čista, češće
je peskovita i sa proslojcima uglja i ugljevite gline, različite boje od sivo-zelene do plave.
Aluvijon reke Peštan izgrađen je od sedimenata: šljunkova, peskova, slabo do srednje zaglinjenih
peskova.U njima je formirana aluvijalna izdan. Prostiranje aluvijalnog kolektora je sa leve i desne
strane reke Peštan, a bočno prema severu naslanjaju se na terasne šljunkove.
Prema zapadu aluvijon Peštana prostire se do aluvijona reke Kolubare i sa njim sačinjava
jedinstven hidrogeološki kolektor.Aluvijalni šljunkovi i peskovi su ograničeni na niže delove terena ,
sa koeficijentom filtracije koji je određen na osnovu granulometrijskog sastava po obrascu USBRa i kreće se u vrednostima Kf = 1.4* 102 do 3.5* 106 cm/sec, što ukazuje neznatnu heterogenost
sredine.
U šljunkovima i peskovima aluvijona reke Peštan formirana je aluvijalna izdan zbijenog tipa. Izdan
se prihranjuje infiltracijom atmosferskih padavina i iz reke Peštan. Izdan je sa slobodnim nivoom,
dok su oscilacije u zavisnosti od hidroloških prilika koje variraju od 1 - 2 m, u toku hidrološke
godine. Pražnjenje izdani vrši se u reku Peštan i međuslojne peskove. Generalni pravac kretanja
vode je od istoka prema zapadu i paralelan je pravcu toka reke Peštan.
U višim delovima ležišta u krovini ugljene serije prostiru se terasni šljunkovi. To su sedimenti
različite granulacije, koji su dosta zaglinjeni. Debljina tog kolektora je od 2-Zm.
U višim delovima ležišta, gde se prostiru terasni šljunkovi formirana je terasna izdan, kao deo
krovinske izdani. Prihranjivanje izdani vrši se infiltracijom padavina, a pražnjenje je difuzno u
dolinskim stranama jaruga i potoka. Mala debljina sloja i izuzetna zaglinjenost šljunkova uticali su
da je ova sredina malo ispitivana. Na osnovu rasporeda litoloških članova izdan u krovini je sa
slobodnim nivoom.
Između dva ugljena sloja u međuslojnim peskovima formirana je međuslojna izdan koja je pod
pritiskom - subarterska. U zonama gde je ugalj merodavan ostvaren je neposredan kontakt sa
terasnim šljunkovima i aluvijalnim kolektorom. Izdan je sa slobodnim nivoom.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
12
0
Generalno posmatrano pijezometrijski nivo opada od istoka prema zapadu. Prihranjivanje izdani
vrši se u zoni isklinjenja gornjeg ugljenog sloja, preko aluvijona reke Peštan, infiltracijom
površinske vode. Izdan se prirodno prazni preko aluvijona reke Kolubare, gde je ostvarena
hidraulička veza između međuslojne izdani i izdani u aluvijonu reke Kolubare i veštačkim putem
preko vodozahvatnih objekata-bunara kojima se kaptira izdan za potrebe vodosnabdevanja.
U podini glavnog ugljenog sloja nalaze se sedimenti izgrađeni od glina.slabo peskoviti do peskoviti
sa proslojcima uglja.Njihova dubina zaleganja nije tačno određena obzirom da se istražnim
radovima išlo plitko u neposrednu podinu uglja.Na osnovu dosadašnjeg stepena istraženosti može
se reći da je reč o kolektoru ograničenog prostiranja i slabih filtracionih karakteristika.
Zbog slabe istraženosti hidrogeološkog kolektora u podini uglja nemamo dovoljno podataka o ovoj
izdani, tj. njenog prostiranja, hranjenja, pražnjenja itd. Zna se na osnovu strukturnog odnosa stena
sa svojstvima izolatora i kolektora da je izdan formirana u njima pod pritiskom.
Seizmološke karakteristike
Područje kolubarskog ugljenog basena nalazi se u seizmički aktivnoj zoni, gde se mogu dogoditi
zemljotresi značajnog seizmičkog intenziteta. Prema oficijelnoj seizmološkoj karti koja je podloga
za građenje u seizmičkim područjima za objekte I i II kategorije u smislu Tehničkih normativa, a za
period od 500 godina zemljotresna opasnost je procenjena intenzitetom 8° MCS za područje Uba,
Obrenovca i delove Lajkovca i Lazarevca, odnosno 9° MCS za deo Lazarevca i Lajkovca. Objekti
van kategorije i njihove lokacije moraju biti predmet posebnih seizmoloških istraživanja.
2.4
Blizina zona sanitarne zaštite, vodotokova i izvora vodosnabdevanja
U cilju zaštite voda od zagađenja predviđaju se sledeće zone sanitarne zaštite (Sl. glasnik SRS,
br. 33/78)
• Zone neposredne zaštite (zona strogog režima)
• Uža zona zaštite (zona ograničenja)
• Šire zone zaštite (zona nadzora)
• Pojas zaštite.
Na osnovu elaborata »Zona sanitarne zaštite», može se zključiti da se industrijski objekti
Kolubare nalaze u široj zoni zaštite izvorišta. Primena sanitarnih mera imala bi za posledicu
izmeštanja ili otežan rad objekata. U praksi primena ovih mera nije sprovođena jer je u pitanju
objekat od strateškog značaja u elektroenergetskom sistemu Srbije. Zato je potrebno da se
mere nadzora u ovoj zoni sprovedu u direktnoj saradnji sa nadležnim službama Kopova.
U Tabeli 2.3. date su osnovne karakteristike reke Kolubare, Kladnice, Tamnave, Peštana i Uba.
Osnovne karakŠerisŠike reka( Izvor:RHMZ Srbije)
Reka
ZA.Q.01
Merna mesta
Površina
zahvata,(kt2/z)
Tabela 2.3
Srednji protok
vode,
(m3/s)
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Kolubara
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Draževac
3588
20,8
Beli brod
Slovac
Valjevo
PaljuviViš
Koceljevo
1869
995
340
16,06
9,47
3,66
13
Rev.:
Rev.:
0
Kladnica
74
0,26
Tamnava
208
1,22
Peštan
Zeoke
125
0,78
Ub
Ub
214
0,97
Korito reke Kolubare usečeno je u površinske stene dubine od 4-7m. Samo korito je uzano i
vijugavo zbog prolaska kroz različita tla na području. Meandri su nepravilnog oblika, sa
mestimično oštrim skretnicama, što utiče na nestabilnost obala i samog korita.
Najveći vodostaj reke Kolubare javlja se u periodu od februara do aprila, sa učešćem od 42% u
ukupnom godišnjem protoku. Najmanji vodostaj javlja se od avgusta do oktobra, sa učešćem od
10% od ukupnog godišnjeg protoka. Najveći godišnji protok javlja se u martu, a najmanji u
septembru.
Eksploatacija lignita na površinskim kopovima uslovljava radikalne promene režima podzemnih
voda, tako da se na analiziranim područjima u daljoj budućnosti ne može računati sa stabilnim
snabdevanjem vodom iz podzemnih akvifera. Usled obaranja nivoa podzemnih voda sve veći broj
lokalnih izvorišta podzemnih voda neće biti upotrebljiv.
Neophodno je naglasiti da su vrlo složeni uslovi zaštite kvaliteta voda zbog postojanja velikih
koncentrisanih zagađivača.
Kolubarski regionalni sistem za vodu najvišeg kvaliteta u početnoj fazi razvoja koristi izvorišta
podzemnih voda. Akumulacija "Stuborovni" proširuje regionalni sistem i na zaštićeno izvorište
površinskih voda na slivu Jablanice.
Na području opštine Lazarevac izgrađeno je dvanaest vodovodnih sistema.Oni služe za
snabdevanje pijaćom vodom stanovništva i privrede kao i za tehnološku upotrebu. Obzirom na
planiran razvoj rudarsko-energetskih objekata mnogi od ovih sistema biće ugroženi u perspektivi.
Površinskom eksploatacijom uglja u centralnom delu Kolubarskog basena.Fizički se uništava
međuslojna izdan, veći deo aluvijalne izdani i remeti se režim podinske izdani. Pomenuti vodovodni
sistemi koriste podzemnu vodu iz izvorišta koja kaptiraju vodu iz različitih izdani.
Vodovodni sistem -Lazarevac-sastoji se iz dva podsistema i snabdeva stanovništvo više naselja
na području opština Lajkovca i Lazarevca.
Vodovodni sistem -Veliki Crljeni-snabdeva vodom za piće objekte termoelektrane i deo
stanovništva Velikih Crljena. Izvorište čini više bušenih bunara kojima se kaptira voda iz podinske
izdani,kapaciteta 25//s (planirano proširenje do 401/s). Planiranom izgradnjom površinskog kopaVeliki Crljeni-deo ovog izvorišta je ugroženo.
Vodovodni sistem- Vreoci- snabdeva vodom deo stanovništva u Vreocima i pogone-Kolubara
Prerade-. Izvorište čini više bušenih bunara kojima se kaptira voda sa različitih dubina iz tri
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
14
Rev.:
Rev.:
0
različita hidrogeološka kolektora. Kapacitet izvorišta u sadašnjem stanju iznosi 60//s Otvaranjem
površinskog kopa na ovom prostoru ugrožava se izvorište ovog vodovoda.
Vodovodni sistem -Medoševac- snabdeva vodom za piće stanovništvo naselja od Medoševca
do Rudovaca i industrijske objekte kopova na tom potezu. Bunarima se kaptira voda iz međuslojne
izdani ukupnog kapaciteta 30//s. Izgradnjom novih površinskih kopova na ovom prostoru, izvorište
sistema"Medoševac" se fizički uništava.
Vodovodni sistem -Tamnava-Istok 1 i 2 trenutno služi za vodosnabdevanje industrijskog kruga
u Kaleniću i stanovništva po obodu površinskog kopa-Tamnava-Istočno polje-, koji su ostali bez
vode za piće zbog uticaja površinskog kopa.Ukupan kapacitet sistema iznosi 30//s. Izvorište ovog
vodovodnog sistema je pod direktnim uticajem odvodnjavanja površinskih kopova.
Vodovodni sistem Kalenić-TE-TO je u izgradnji. Planirano je snabdevanje vodom za piće
industrijskog kruga u Kaleniću i stanovništva na potezu Veliki Crljeni-Stepojevac. Izvorište
"Kalenić" kaptira vodu podinske izdani, sadašnjeg kapaciteta 30//s sa planiranim proširenjem do
100//s.
Postrojenje za pripremu pitke vode »Kalenić« nalazi se na području rudarskog basena "Kolubara"
u okviru površinskog kopa "Tamnava-Zapadno polje".Postrojenje je izgrađeno u okviru investicije
izgradnje TE-TO "Kolubara B",za potrebe snabdevanja pitkom vodom kompleksa termoelektrane,
kao i nekih industrijskih objekata koji se nalaze u okviru obližnjih kopova. Projektom
vodosnabdevanja predviđeno je da namena postrojenja bude i snabdevanje pitkom vodom okolnih
naselja: Kalenić, Radljevo, Mali Borak, Veliki Crljeni, Vreoci i Stepojevac koja ne pripadaju
sistemima vodosnabdevanja okolnih opština.
Idejno rešenje izradio je Projektni zavod »Srbijaprojekt«, Beograd 1985.godine, a Glavni projekat
postrojenja SOUR Unioninvest RO Hidroterma, Sarajevo, 1986.godine. Glavne projekte objekta,
rezervoara, pumpne stanice za potis pitke vode, instalacija vodovoda i kanalizacije i
elektroinstalacija izradio je Projektni zavod »Srbijaprojekt« 1986.godine.
Ukupan projektovani kapacitet prerade postrojenja je 100 l/s. Trenutno, postoje tri bunara iz kojih
se dovodi sirova voda i to B1 ,B2 i BZ. Bunar B1 obezbeđuje oko 15-20 l/s sirove vode, a bunari
B2 i BZ obezbeđuju oko 25-30 l/s sirove vode, tako da se može obezbediti najviše oko 40-50 l/s.
Sirova bunarska voda koja se prerađuje na postrojenju za preradu vode u Kaleniću, projektovani
kapacitet je 100 l/s.
Postrojenje za pripremu pitke vode obuhvata sledeće faze obrade:
• aeraciju pri atmosferskom pritisku
• bazen za prihvat vode posle aeracije
• filtraciju sa biološkom oksidacijom amonijaka
• dezinfekciju gasnim hlorom
Predviđeni postupci aeracije, retenzije i filtracije pri dobrom vođenju tehnološkog postupka i pri
korišćenju adekvatne mašinske opreme mogu da obezbedekvalitet pitke vode u granicama MDK.
Koncepcija pripreme pitke vode na postrojenju posle rekonstrukcije predviđatretman
bunarske vode koji obezbeđuje kvalitet vode za piće prema važećoj zakonskojregulativi (Pravilnik
o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl.list SRS br. 42 od28-08.4998.god).
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
15
0
Na postrojenju PPV "Kalenić", tretiraju se vode iz postojećih bunara B1, B2 i B3 ioni obezbeđuju
ukupno oko 40 - 50 l/s vode.
REZULTATI ANALIZE BUNARSKE VODE
Uzorak: Sirova bunarska voda
Datum uzorkovanja: 30.09.1999.god. Tabela 2: Rezultati analize
bunarske vode 30.09.1999.god.
Parametar
Uzorak vode
Potrošnja KMnO4
4.1
MDK vrednost prema
pravilniku br. 42/98
do 8
Amonijak, mg/l
0,62
0.1
Suvi ostatak, mg/l
550
n.d.
pH vrednost
6.6
6.8-8.5
Elektroprovodljivost µ S/cm
740
Do 1000
Ukupna tvrdoća, mg/l
29
n.d.
Gvožđe, mg/l
0.745
0.3
Mangan, mg/l
0.161
0.05
Kalcijum, mg/l
119.2
200.0
Magnezijum, mg/l
53.4
50.0
Natrijum. mg/l
18.2
150.0
Kalijum. mg/l
17.6
12.0
Cink, mg/l
0.14
3.0
2.5.
Klimatske karakteristike
Na posmatranom području klima ima uglavnom karakteristike kontinualne klime, sa toplim i
vlažnim letom i hladnim zimama. Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temparaturom u
intervalu od -2,1 do -2,4°S, a najtopliji je jul sa prosečnom temparaturom od 20,7°S. Prikaz
klimatskih karakteristika se oslanja na višegodišnja osmatranja u meteorološkoj stanici Zeoke (M.
S. Zeoke). Podaci o temparaturi zemljišta su sledeći:
• najniža temparatura zemljišta na dubini od 50cm iznosila je 1,6°S (registrovano
u februaru 1982. god.),
• najviša temparatura zemljišta na istoj dubini iznosila je 24,0°S (registrovano u avgustu
1985. god.).. Na osnovu podataka dobijenih merenjima pojedinih klimatskih elemenata
(temperature i vlažnosti vazduha, padavina, visine snežnog pokrivača, temperature
zemljišta, pravca i brzine vetrova i dr. ) u meteorološkoj stanici "Kalenić", mogu se izvesti
zaključci o sledećim karakteristikama mikroklime :
Temperatura vazduha
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
16
Rev.:
Rev.:
0
1.srednje dnevne temperature vazduha :
zima
+1,5°C,
proleće
+11,5eC,
leto
+21,0°S,
jesen
+12,3°C.
2.srednje mesečne temperature vazduha :
najniže u januaru
+0,5°S,
najviše u julu i avgustu
+19,7°S.
Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi
+11,6°C.
Za rad na terenu povoljna je okolnost da su godišnje samo 32 dana srednje dnevne temperature
ispod 0°S. Ekstremni meseci u pogledu srednjih temperatura su januar (+0,5°C) i juli (+21,7°C).
Padavine
Prema srednjim godišnjim količinama padavina ovo područje se može ubrojiti u umereno humidne
oblasti sa srednjim godišnjim padavinama od 650 do 1000 mm.
1.Srednje mesečne količine padavina su
• maksimalne u junu, julu i avgustu (281 - 293 mm),
• minimalne u januaru i februaru (83,5 mm).
Snežni pokrivač veće debljine (>50 cm) u ravničarskom reonu ovog područja je relativno
retka pojava i prosečno traje po jedan dan, dok je pojava snežnog pokrivača za ovo
područje u proseku vezana za period od 15.12.-01.03. u godini i iznosi 10 cm (najduže 1719 dana), na osnovu osmatranja na staniči Vreoci i Kalenić.
Isparavanje
U analizi isparavanja korišćeni su podaci merenja na stanicama u Valjevu i Beogradu.
Maksimalne vrednosti su zabeležene u julu i avgustu (220 mm), a minimalne u decembru i
januaru (20 mm). Sa zemljišta pod niskim kulturama isparavanje je najveće u junu (158 mm),
a najmanje u januaru (18 mm).
Vetrovi
Osnovne karakteristike vetrova su sledeće:
- posmatrano područje je u znatnoj meri u toku godine izloženo dejstvu vetrova iz različitih
pravaca,
- dominantni pravci vetra su iz drugog i četvrtog kvadranta,
- u hladnijem periodu godine duvaju vetrovi iz pravca severa i severoistoka, što donosi
niske temparature, kao i košava, mada nešto slabijeg inteziteta,
- u toplijem delu godine dominantni vetrovi su vetrovi iz zapadnog i severozapadnog pravca
koji donose padavine,
- vetrovi iz istočnog i južnog pravca su modifikovani pod uticajem planinskog zaleđa
posmatranog područja (Kosmaj, Bukulja, Rudnik).
Čestina pojave pojedinih kategorija stabilnosti atmosfere, koje ukazuju na tip turbulentnih
kretanja koja odrećuje proces difuzije zagađujuđih materija u vazduhu
Jaki vetrovi ne predstavljaju čestu pojavu. Najčešće su iz pravca zapada i severozapada,
jačine do 6 bofora (11-14 m/s) i u proseku traju 12,3 dana u godini, a najčešće u periodu od
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
List:
Page:
A/X/1
Rev.:
Rev.:
17
0
aprila do avgusta i na njih otpada >30% ukupne učestalosti. Na osnovu raspoloživih
podataka osmatranja iz period 1974-1988.g. na SMS "Tamnava", odnosno 1949.-1991.g. na
GMS Valjevo, sračunate su za prosečnu godinu čestine javljanja vetrova iz pojedinih
pravaca i pojave tišina (u procentualnim iznosima u odnosu na ukupan broj osmatranja), kao
i srednje brzine vetrova (na osnovu merenja na visini od 10 m) za 16 pravaca, odnosno 8
glavnih pravaca ( u Valjevu). Vrednosti ovih veličina su prikazane u nastavku u tabeli 6. i 7
kao i grafički u vidu tzv. "ruže vetrova", na slici 8, za GMS Valjevo.
Čestine i brzine vetrova za GMS Valjevo za period 1949.-1991.g.
Tip
Pravac kretanja
Tišina
N
NE
E
SE
S
SW
čestine %
3.9
5.8
8.0
3.2
1.7
3.9
Brzine (m/s)
2.5
2.2
2.6
3.2
3.4
2.5
W
NW
18.2 8.4
2.3
46.9
2.9
2.6. Flora, fauna i ekosistemi
Uvidom u Registar zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Lazarevca (1948-1998.)
konstatovano je da se na području ne nalaze zaštićena prirodna dobra.U široj okolini nema
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
18
Rev.:
Rev.:
0
zaštićenih biljnih i životinskih vrsta i njihovih staništa. Stvoren je novi ekosistem kao posledica
delovanja rudarskih aktivnosti na području pri čemu je značajno izmenjena prirodna životna
sredina.
Prirodna vegetacija zadržala se samo pored reka potoka u vidu močvara, livada i manjih šumskih
kompleksa. Područje je nekada bilo bogato hrasto - lužnjakovom i jasenovom šumom. Danas je
šumska vegetacija pretvorena u oranice, a na površinskom kopu je potpuno iskrčena . Na
prostoru "Polja B" na kom je završena eksploatacija, do sada je rekultivisana samo površina od
oko 50ha, u krajnjem jugoistočnom delu kopa, koja je pošumljena stablima bagrema.Uništavanjem
prirodne vegetacije , uništena su i prirodna staništa mnogih životinja i ptica. Sada na ovim
prostorima preovlaćuju divlji zečevi lisice, jeleni košute. Od ptica je zastupljene su ptice selice kao
što su laste i rode. Od ptica koje su interesantne u smislu lova prisutne su prepelice i fazani. U
rekama se javljaju riblje zajednice. Raznovrsnost ribljeg fonda zavisi od količine kvaliteta
površinskih vodotokova. Reka Kolubara je najbogatija ribljim fondom. Zastupljene su vrste klen,
belica, štuka, ređe šaran, a veoma retko i smuđ. U reci Peštan kao i ostalim rekama i potocima riblji fond
je siromašniji.
2.7. Topografija i karakteristika pejzaža
Pejzažne karakteristike prostornih celina na analiziranom području predstavljaju bitan element za
sagledavanje ukupnih odnosa na relaciji planirani površinski kop-životna sredina. Potrebno je
imati u vidu da se pri ovakvim analizama radi o sprecifičnoj psiholološko afektivnoj kategoriji koja
se izražava kroz ukupno sinergično delovanje celokupnog okruženja na posmatrača uz
neizbežno prisutne kulturološke, sociološke i subjektivne implikacije.
U cilju kvantifikacije određenih pojava vezanih za fenomen ocene pejzažnih karakteristika vrši se
raslojavanje pejzaža na dve osnovne kategorije koje podrazumevaju fizičke odnosno materijalne
karakteristike i afektivne odnosno psihološke karakteristike.
U kategoriji materijalnih karakteristika pejzaža spadaju fizičke karakteristike koje mogu biti
prirodne i stvorene. Prirodne fizičke karakteristike pejzaža su morfologija terena, vegetacija,
vodene površine i nebo a stvorene izgrađenost i obrađenost. Psihološko-afektivne karakteristike
su živopisnost, jedinstvo, koherentnost, harmonija, intaktnost itd.
Morfologija terena predstavlja jedan od primarnih elemenata pejzaža tako da se uticaji u
domenu promene morfologije terena zbog izgradnje površinskog kopa smatraju i najznačajnijim.
Valorizacija vegetacije podrazumeva njen vizuelni i biološki kvalitet. Vizuelni doživljaj raznolikosti
biljnih vrsta dostiže svoju punoću u vegetativnom periodu. Teren kolubarskog basena koji je
nekada bio bogat šumama sada je značajno izmenjen.Područje Kolubarskog basena u
morfološkom pogledu predstavlja deo Donjokolubarskog basena. Ovaj basen jasno je ograničen
brdima koja se dižu sa niskih površi sa zapadneJužne i istočne strane,a na severu je otvoren
celom širinom prema dolini Save i Panonskoj niziji.
Basen pripada tipu otvorenih.obodnih basena potkovičastog oblika.kakvi se sreću i na drugim
mestima na granici dinarske planinske nizije. Dno basena široko je nekoliko desetina kilometara.
Morfološki, basen predstavlja pretežno ravničarski i blago zatalasani teren sa prosečnom
nadmorskom visinom od oko 150 m, u kome je najviša kota terena Stubički vis na obodu
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
19
Rev.:
Rev.:
0
Lazarevca sa 393 m.n.v, dok su u delovima aluvijalnih ravni reke Kolubare i pritoka, kote terena
ispod 90 m.n.v.
Rasprostranjenost terena sa visinama većim od 200 m je neznatna i čini svega oko 7% površine
basena. U površima su usečene rečne doline koje, zavisno od snage rečnog toka, geološkog
sastava i opšteg nagiba terena koje imaju različite dimenzije, odnosno dubine, nagibe strana i
izgled. Kolubara kao najjači tok područja, izgradila je najdužu i najveću dolinu.
U svom delu toka kroz Donjokolubarski basen, severno od Ćelija reka Kolubara je izgradila
prostranu aluvijalnu ravan. Zbog veoma malog nagiba terena, rečni tok je bio prinuđen da krivuda,
pravi meandre, menja pravac i napušta stara korita ili da se račva u nekoliko rukavaca.
2.8.
Nepokretna kulturna dobra
Cela kolubarska oblast je naročito bogata elementima od kulturnog interesa, Proširena
iskopavanja uglja su otkrila veliki broj raznih ostataka koji datiraju iz najranijeg neolitskog perioda
do srednjovekovnih nalazišta i do najnovijih elemenata ruralne arhitekture. Cela oblast
kolubarskog basena ima takođe i simboličnu istorijsku vrednost pošto je to bila lokacija na kojoj se
odigrala veoma važna „Kolubarska bitka” tokom Prvog Svetskog rata.Na području kolubarskog
basena nalaze se značajna kulturna nasleđa. Mnoga od njih otkrivena su prilikom rudarskih
radova i to u oblasti reke Kolubare. Od kulturnih nasleđa značajni su arheološki lokaliteti iz
praistoriskog doba mestima Rudovac i Veliki Crljeni. U Rudovcima se nalazi lokalitet Karađevac, a
y Velikim Crljenima Boljetin-Kolarovac. Arheloški lokaliteti iz rimskog perida pronađeni su u Velikim
Crljenima, (Rakovac), Rudovcima (Karaula) i u Stepojevcu (Baština).
Stara groblja i seoska groblja u glavnom potiču iz srednjeg veka, pa su po tome i značajna sa
aspekta kulturne baštine. Skoro sva veća mesta imaju spomen ploče, biste palim borcima tokom
NOB-a, kao i nadgrobne spomenike ratnicima.
Pored ovih kulturnih baština treba spomenuti i narodnu arhitekturu, crkve, manastire, groblja i
krajputaše. Stare kuće značajne kao narodna arhitektonska baštine sačuvane su u mestima
Baroševac, Veliki Crljeni, Vreoci, Zeoke, Junkovac, Mali Crljeni i Rudovci. Značjne crkve i
manastiri nalaze se u mestima Baroševac Vreoci, Junkovac Petka i Šopić.
Zaštita kulturnih spomenika u basenu Kolubara je započela 1991 i zbog toga je eksploatacija uglja
od strane EPS-a regulisana zakonom po pitanju procedura koje se primenjuju u slučaju
arheoloških nalazišta.
Na osnovu toga bilo koje nalazište koje se otkrije tokom eksploatacije treba da na odgovarajući
način ispita, odnese i klasifikuje arheolog sa Instituta za zaštitu kulturnih spomenika Republike
Srbije.
Eksploatacija uglja tokom zadnjih decenija otkrila je, u srednjem delu doline reke Kolubare, tri
naselja koja potiču iz ranog neolita. Prvo je pronađeno u pećini Salitra, sa ležištima koja datiraju od
starijeg paleolita do kraja gvozdenog doba, a druga dva u manastirima blizu Skobalja i Šimića blizu
Čučuge.
U predmetnoj oblasti većina arheoloških nalazišta se nalazi duž prilično uske sekcije zemljišta koja
se proteže između Tamnave Zapadnog i Tamnave Istočnog Polja.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
20
Rev.:
Rev.:
0
Četiri su važna arheološka nalazišta otkrivena u ovoj oblasti i arheološka agencija ih je uklonila da
bi se omogućilo iskopavanje uglja na kopu Tamnava Istok.Ova nalazišta su se nalazila blizu sela
Skobalj i to su:
• Mađarsko groblje: ono datira iz 18 veka naše ere i ima vertikalne nadgrobne spomenike
sa natpisima i primere umetnosti uklesavanja u kamenu koja je tipična za region PodrinjeKolubara.
• Ostaci Manastirina: to je selo koje se sastoji od horizonata koji datiraju od ranog
neolitiskog do srednjeg veka. U tom području je pronađena crna i svetlo smeđa pečena
grnčarija.
• Ostaci građevine iz 4-tog veka u Crkvini blizu Skoblja: sastoji se od velike vile iz kasnog
rimskog perioda. Blizu vile se nalazi interesantna kapela.
• Lokacija Kamalj blizu Skoblja
2.9.Naseljenost ili izgrađenost lokacije
Većina postojećeg stanovništva Kolubarskog basena potiče od naseljenika koji su u toku
poslednja dva veka formirali poljoprivredne zajednice. Naseljena područa organizovana su
u obliku seoskih naselja i raštrkanih sela, koja se sastoje od malih grupa kuća, okruženih
velikim parcelama obradivog zemljišta. Mala sela preovlađuju pošto više od 50% naselja
ima manje od 2000 stanovnika. Celo područje Kolubarskog basena odlikuje se malom
gustinom naseljenosti, niskim nivoom urbanizacije i malim selima.
Lazarevac predstavlja opštinski, administrativni, sudski, komercijalni centar, kao i centar koji
pruža razne vrste usluga. Nalazi se 15 km u pravcu jugozapada od "Tamnave-Zapadno
polje". Celokupno stanovništvo gravitira prema ovom centru. Stepojevac, kao jedno od većih
sela i Crljeni pružaju usluge od lokalnog značaja. Sva druga sela ne poseduju objekte za
pružanje usluga i u osnovi sačinjavaju deo grada Lazarevca
Prema popisu izvršenom 2002. godine, gustina naseljenosti u lazarevačkoj opštini znatno je iznad
prosečne u Srbiji. U centralnim delovima Srbije na kvadratnom kilometru u proseku živi 97
stanovnika, a u Lazarevcu i okolini – 153. Na teritoriji opštine, u preko 18 hiljada domaćinstava i
blizu osam hiljada seoskih gazdinstava, danas je oko 60 hiljada stanovnika od kojih skoro polovina
u
gradu Lazarevcu.
Širenje površinskih kopova i sve veća eksploatacija uglja, ali i neposredna blizina Beograda, uzrok
su izraženih demografskih pomeranja. Na to najdirektnije utiče činjenica da se gotovo trećina
naselja nalaze u eksploatacionom području a to su: Prkosava, Rudovci, Mali i Veliki Crljeni,
Baroševac, Zeoke, Medoševac, Vreoci i Cvetovac. Broj stanovnika u pojedinim naseljima
drastično se smanjuje a neka od njih se i potpuno iseljavaju. S druge strane, do naglog priliva
dolazi u gradu Lazarevcu, Velikim Crljenima, Stepojevcu, kako stanovništva sa opštinske teritorije
tako i ljudi iz drugih delova Srbije a i izvan nje, koje privlače ekonomske prednosti Lazarevca i
okoline.
Za vreme pedesetih i šezdesetih godina u Kolubarskom basenu došlo je do ozbiljne
migracije, kao posledica težnje za preseljenjem u glavne urbane centre. Ova vrsta kretanja
stanovništva izjednačena je, pa čak i preokrenuta zbog radova na površinskim kopovima u
Kolubari, koji su nudili mogućnosti za zaposlenje mlađem stanovništvu.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
21
Rev.:
Rev.:
0
Zajednice Lazarevca i Uba počela je da karakteriše pozitivna stopa migracije od početka
rudarskih aktivnosti, dok je na području Lajkovca zabeležena negativna stopa.
Tipični posedi na području Kolubare imaju 6-7 hektara po domaćinstvu, a većina
domaćinstava ima u vlasništvu jednu ili dve parcele. Neka domaćinstva takođe u vlasništvu
imaju i male pašnjake i šume, naročito u delu duž. reke Kladnice.
Industrijski radnici preovlađuju u opštini Lazarevac. Među njima je više od polovine (58%),
zaposleno u industriji iskopavanja i prerade uglja (na površinskom kopu).
Drugi po značaju je metaloprerađivački sektor (mehanizacija i oprema, proizvodnja električnih
uređaja i aparata) u kojoj je zaposleno 20,8% industrijskih radnika. Prehrambena inudstrija,
tekstilna, kožarska industrija, drvnoprerađivačka industrija, industrija gume i plastike, industrija
građevinskog materijala i industrija nemetala, zapošljavaju ukupno 20% industrijskih radnika.
Poljoprivreda takođe predstavlja važnu granu na ovom području: više od 70% zemljišta na ovom
području prekriveno je obradivom zemljom, ali je samo 30% stanovništva zaposleno u ovoj grani.
Poljoprivreda prolazi kroz značajne promene, pošto se obradivo zemljište stalno smanjuje usled
obimnog širenja rudarskih aktivnosti, širenja sela, izgradnje puteva i drugih aktivnosti. ona više
predstavlja neku vrstu dodatne aktivnosti za mnoge meštane, pošto oni obrađuju zemlju samo za
sopstvene potrebe. Zbog toga se stalno smanjuje doprinos poljoprivrede lokalnom bogatstvu.
Poljoprivrednici su uglavnom vlasnici zemljišta pod voćnjacima i vinogradima (98%). Usevi koji
preovlađuju su kukuruz, pšenica, zatim raž, ovas i ječam. Povrtarske kulture su takođe značajne,
a sorte koje preovlađuju su: krompir, paprika, pasulj, kupus, luk, grašak, itd. Gajenje biljaka u svrhu prerade
(šećerna repa, suncokret...), prilično je ograničeno. Proizvodnja deteline i veštačkih trava, takođe je prisutna, ali
ne u velikoj meri (oko 7%). Prosečna količina useva zavisi od agrotehničkih i meteoroloških uslova.
U energetskom sektoru realizovane su znatne investicije, što je pokazatelj prioriteta i važnosti
rudarskih aktivnosti, dok je udeo ostalih grana marginalizovan. Ovakva dominantna uloga naročito
je naglašena u opštini Lazarevac (86,2%) i Lajkovac (84,3%), gde su smešteni neki od najvećih
proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije.
2.10. Blizina važnih saobraćajnica
Drumski saobraćaj
U neposrednoj blizini grada su Ibarska magistrala (magistralni put M22) i pruga Beograd - Bar.
Ovaj teren sastoji se od tri doline vremenom nastale duž rečnih tokova Turije, Peštana i Onjega
koji se ulivaju u Kolubaru. Nešto dalje su planine Rudnik, Kosmaj, Venčac i Bukulja.
Drugi po značaju je magistralni put M4, (pravac istok- zapad) koji povezuje Valjevo i Aranđelovac.
Pored magistralnih puteva, značajni su i regionalni i to:
R203 Stepojevac- Brajkovac
R201 Stepojevac – Kruševica
Železnički saobraćaj
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
22
Rev.:
Rev.:
0
Industrijska pruga koja povezuje industrijske pogone rudarskog basena u Rudovcima, Baroševcu,
Vreocima i Velikim Crljenima, sve do termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, je od velike
važnosti za opštinu.
Vazdušni saobraćaj
Najbliži putnički aerodrom je „Nikola Tesla“ u Beogradu.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
23
Rev.:
Rev.:
0
Energetska infrastruktura područja (izvor: Prostorni plan područja
eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena).
3.0. OPIS PROJEKTA
Za potrebe PK „Polje E“ se gradi novi kompleks industrijskih i infrastrukturnih objekata. Ovaj
kompleks je površine 15 ha. Lociran je u Baroševcu i omeđen sa južne strane budućim
infrastrukturnim koridorom za izmeštanje reke Peštan, industrijskim kolosekom i putem VreociBaroševac, sa serverne strane zaštitnim pojasem do eksploatacoinog kopa „Polja E“ , sa
severoistočne strane regionalnim putem R-201 (50 m istočno od odvajanja za Strmovo) i sa
zapadne strane stacionažom 910 budućeg puta Vreoci- Baroševac.
U skladu sa generalnim projektom na površini infrastrukturnog kompleksa, se gradi MONTAŽNI
PLAC sa navedenim pratećim objektima:
• Zgrada radionice, alatnice, skladišta i carinskog magacina na montažnom placu
• Zgrada portirnice
• Skladište tehničkih gasova
• Skladište boja i lakova
• Upravna zgrada
• Upravna zgrada eksploatacije dizalica
• Kotlarnica sa skladištem za ugalj
• Interna pumpna stanica naftnih derivata i pretakalište
• Upravna zgrada pumpne stanice
• Postrojenje za prečišćavanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda
• Postrojenje za prečišćavanje vode od prališta
• Upravna zgrada polja „C“
• Upravna zgrada vatrogasne jedinice
• Magacinski prostor pomoćne mehanizacije
• Nadstrešnica pomoćne mehanizacije
• Nadstrešnica za zimsku službu
• Upravna zgrada za kamionski transport
• Upravna zgrada i magacin bušača
• Centralni magacin ulja
• Nadstresnica za dizalice
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
•
•
•
•
•
•
•
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
24
Rev.:
Rev.:
0
Nadstrešnica za opremu
Radionica za buldožere
Radionica za kamione
Pralište buldožera
Pralište kamiona
Trafostanica 35/0,4kV
Objekat za farbanje
MONTAŽNI PLAC
Dopunski rudarski projekat platoa sa pristupnim saobraćajnicama za Montažni plac u Kolubari
urađen je u svemu prema projektnom zadatku dobijenom od strane Investitiora, važećim
standardima i tehničkim propisima za ovakve vrste objekata i instalacija.
Na montažnom placu predviđa se montaža bagera:
- bager glodar kapaciteta Q=6000m3/h
- bager glodar kapaciteta Q=6500m3/h
- transporteri širine do 1800mm ili 2000mm
Prostor novog montažnog placa su njive, seoske kuće sa dvorištima, lokalni putevi i korito
reke Peštan. Predviđeno je uklanjanje svih objekata osim postojeće trafo stanice koja je u
neposrednoj blizini montažnog placa i deponije uglja kotlarnice . Postojeći tok reke Peštan se
zatrpava u potpunosti materijalima koji obezbeđuju delimičnu propusnost tako da bivši tok ima
ulogu drenaže evakuacije podzemnih voda kada poraste nivo podzemnih voda u sezoni celog
područja.
Predviđeno je više tipova kolovozne kontrukcije prema nameni i vozilima koja će se kretati
ili manipulisati na tim površinama.
Oko celog montažnog placa sa svim njegovim pratećim objektima, projektovana je ograda
sa ulazno-izlaznim kapijama, koja sadržaj samog montažnog placa odvaja od ostalog kompleksa.
Tokom 2007. godine Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije uradio je „Prostorni plan
područja eksploatacije kolubarskog lignitnog bazena“ , kojim su definisane namene površine
omeđene prostornim planom.
U toku 2008. godine IAUS je uradio „Plan generalne regulacije obuhvatnog područja polja „E“
(koji je usvojen krajem 2008.). U sklopu plana generalne regulacvije određena je lokacija
infrastrukturnih objekata budućeg „Polja E“. Površina lokacije je oko 15 ha.
Predviđeno je vodosnabdevanje infrastrukturnog kompleksa tehničkom vodom koji mora da
zadovolji sledeće:
• protivpožarne potrebe;
• pranje saobraćajnica i zalivanje zelenih površina ;
• dopunjavanje sistema recirkulacije prečišćenih tehnoloških voda sa prališta ;
Da bi se obezbedile dovoljne količine tehničke vode za zadovoljenje ovih potreba, predviđena
je izgradnja novog bunara na lokaciji u jugo-zapadnom delu kompleksa izdašnosti 20l/s.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
25
Rev.:
Rev.:
0
Kao rezervoarski prostor tehničke vode u okviru Hidrotehničkog projekata spoljašnje
hidrantske instalacije, projektovan je rezervoar, koji obezbeđuje potrebnu zapreminu vode za
gašenje požara, pranje saobraćajnica i zalivanje zelenih površina i dopunu sistema recirkulacije
prečišćenih tehnoloških voda sa prališta. Prema Projektu zaštite od požara, merodavni protok
vode za zaštitu od požara iznosi 20 l/s, tako da je projektovana korisna zapremina rezervoara oko
200 m3. Rezervoar sa pumpnom stanicom je polu-ukopan i lociran je u istočnom delu kompleksa,
u prostoru iza autobuske okretnice.
3.1.
ZGRADA RADIONICE, ALATNICE I CARINSKOG MAGACINA
Objekat skladišne hale i magacina u carinskoj zoni je lociran na montažnom placu, u okviru
površinskih kopova u Baroševcu. Objekti skladišne hale i magacina u carinskoj zoni čine
arhitektonsku i konstruktivnu celinu. Oni su, u funkcionalnom smislu strogo razdvojeni, gde
carinska zona sa magacinom ima zaseban ulaz spolja.
3.2.
ZGRADA PORTIRNICE
U objektu su predviđene sve instalacije potrebne za savremeno funkcionisane i eksploataciju
objekta, što podrazumeva elektroinstalacije jake i slabe struje, instalacije vodovoda i kanalizacije
split sistem klimatizacije.
3.3. SKLADIŠTE TEHNIČKIH GASOVA
Kompleks, na kome se predviđja izgradnja Objekta skladišta tehničkih gasova je na
montažnom placu u okviru površinskog kopa Baroševac-polje E. Zbog svoje namene objekat je
lokacijski izdvojen od Upravne zgarde, carinskog magacina i radionice, alatnice i na osnovu
„Idejnog rešenja infrastrukturnih objekata budućeg polja “E”, površinskih kopova u Baroševcu”.
Kompleks na kome se nalazi Objekat skladišta tehničkih gasova je prostorno organizovan
prema tehnološko-funkcionalnim zahtevima za ovu vrstu objekata u skladu sa iskazanim
potrebama i zahtevima investitora, odgovarajućim propisima i standardima za takvu vrstu objekata,
u svemu prema odredbama standard ONORM 7379.
Pristup vozila objekta, pešački i kolski prilazi objektu, zasnovan je na saobraćajnom rešenju
kompleksa koje je detaljno obrađeno u posebnom projektu saobraćajnica i spoljašnjeg uređenja, a
u skladu sa protivpožarnim zahtevima i parametrima zadatim Aktom o urbanističkim uslovima.
Sa severne strane objekta planirana je saobraćajnica minimalne širine 8.00 m u skladu sa
protivpožarnim uslovima i saobraćajnim rešenjem kompleksa, a radi olakšanja kretanja teretnih i
vatrogasnih vozila u okviru kompleksa.
Postojećom glavnom saobraćajnicom i internim saobraćajnicama ispred samog objekta je
omogućen dolazak i intervencija vatrogasnih vozila sa predfnje strane objekta.
Pristup objektu skladišta zapaljivih tečnosti za intervenciju vatrogasnim vozilom obezbeđen je sa
najmanje jedne strane a pristupna saobraćajnica je u skladu sa zahtevima Pravilnika o tehničkom
normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata
povećanog rizika od požara.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
26
Rev.:
Rev.:
0
Skladište tehničkih gasova montažnog placa čija je osnovna funkcija: skladištenje boca i baterija
boca kiseonika i acetilena, funkcioniše kao četiri odvojene celine-prostorije, od kojih svaka ima
poseban ulaz.
SKLADIŠTE TEHNIČKIH GASOVA
1 BATERIJE KISEONIKA
13.30 m2
2 SKLADIŠTE KISEONIKA
7.80 m2
3 BATERIJE ACETILENA
7.80 m2
4 SKLADIŠTE ACETILENA
8.60 m2
Acetilen
Acetilen je jedinjenje ugljenika i vodonika koje je na običnoj temperaturi i pritisku gas bez boje,
mirisa i lako zapaljiv.
Tehnički acetilen ima oštar, karakterističan, kiselkast miris koji potiče od prisustva fosfora i silicijum
vodonikovih jedinjenja.
Pod normalnim uslovima je gas. Nestabilan je. Minimalna temperatura paljenja je 305°C.
Sa vazduhom acetilen pravi eksplozivnu smešu, sa donjom granicom zapaljivosti od 2.5%
zapreminski i gornjom granicom zapaljivosti od 100% zapreminski. Granica eksplozivnosti je 2,285% na 20°C i 1,013 bara.
Zapaljiva smeša acetilena i vazduha pali se pri najslabijim izvorima plamena, na pr. varnicom
(mehanička ili elektro), pražnjenjem statičkog elektriciteta i sl.
U smeši sa kiseonikom, acetilen eksplodira pri atmosferskom pritisku, pri čemu temperatura u zoni
reakcije dostiže i do 3000°C. Donja granica zapaljivosti u kiseoniku je 2,3% zapreminski, a gornja
izosi 93% zapreminski. Temperaturna klasa je T3, a eksplozivna grupa C.
Zbir uskladištenih punih boca sa nominalnom zapreminama do 60 litara je 20 boca. Ukupan broj
boca je 44.
Kiseonik
Kiseonik je gas bez boje, mirisa i ukusa, ne gori ali potpomaže sagorevanje i neophodan je za
disanje jer omogućava sagorevanje. Svi zapaljivi materijali u kiseoniku gore mnogo burnije nego u
vazduhu, a temperatura paljenja im se snižava. U industriji se koristi zajedno sa acetilenom,
vodonikom i drugim gorivim gasovima za gasno zavarivanje i rezanje metala, čišćenje površina,
kaljenje itd.
Zbir uskladištenih punih boca sa nominalnom zapreminama do 60 litara je 20 boca. Ukupan broj
boca je 68.
3.4.
SKLADIŠTE BOJA I LAKOVA
Uskladištenje zapaljivih tečnosti čija je tačka zapaljivosti ispod 100°C vrši se na način određen
Tehničkim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju
zapaljivih tečnosti. Uskladištavanje posuda sa zapaljivim tečnostima u zatvorenoj prostoriji je
ograničeno brojem posuda koje se mogu smestiti u jednoj prostoriji građevinskog objekta,
namenjenog za uskladištavanje posuda za zapaljive tečnosti a vrši se prema sledećoj tabeli:
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
27
0
U objektu skladišta, boje i lakovi se drže u originalnoj proizvođačkoj ambalaži-pakovanjima od 1l,
2l i 5l na policama i ne pretaču se u skladištu.
Obzirom na grupu zapaljivosti materija koje se skladište ukupna kojičina boja I lakova koja se
predviđa je :
P skladište zapaljivih tečnosti =65,74 m2 (25,17+25,17), sa 50% zauzetosti prostora
Dozvoljeno skladištenje zapaljivih tečnosti I2 podgrupe zapaljivosti (ispod 23oC) za vatrootpornost
zida do 6h je 200l/m2 tako da na 5 m2 se skladišti ukupno 1000 l što je maksimalno dozvoljeno.
Dozvoljeno skladištenje zapaljivih tečnosti I3 podgrupe zapaljivosti (od 23oC do 38oC ) za
vatrootpornost zida do 6h je 200l/m2 tako da na 5 m2 se skladišti ukupno 1000 l što je maksimalno
dozvoljeno.
Dozvoljeno skladištenje zapaljivih tečnosti II grupe zapaljivosti (od 38oC do 60oC) za
vatrootpornost zida do 6h je 400 l/m2 tako da na 10m2 se skladišti ukupno 4000 l što je
maksimalno dozvoljeno.
Dozvoljeno skladištenje zapaljivih tečnosti III grupe zapaljivosti (od 60oC do 100oC) za
vatrootpornost zida do 6h je 600l/m2 tako da na 10m2 se skladišti ukupno 5000 l što je ispod
maksimalno dozvoljenih 18000l.
Ukupna količina zapaljivih tečnosti koja je predviđena za skladištenje je 1 000+1 000+4 000+5
000=11 000 l.
Tabela: karakteristike boja
FizičkoHemijske
osobine
Jed.
mere
gustina
gr/
cm 3
%
Sadržaj čvrstih
čestica
Temp. Isparav.
Top
pur
ay
Nitro
razre
đivač
Wax
900
710
20:
80
950
989
980
255
alu
250
Fiber
soft
999
260
filler
220
fine
110
seal
rally
0,88
0,1
0,99
1,28
1,58
1,17
0,996
1,453
1,11
1,36
1,58
1,13
1,03
44,6
11,5
76,6
73
49,1
96,9
80
79,2
48
82,1
98,2
57,4
-26
4
4
31
31
-26
-1
31
25
145
69
77
145
137
240
460
480
500
1,28,9
1,28,9
1,17
oC
Temp. ključanja
oC
Temp. paljenja
oC
Granice eksploz.
%
-26
126147
21
0,60,7
69
137
69
110
110
240
485
240
500
405
480
480
1,17
1,17
1,27,5
1,17
1,28,9
1,28,9
3.5 UPRAVNA ZGRADA
Objekat upravne zgrade na montažnom placu je lociran sa zapadne strane objekta Skladišta,
alatnice, radionice i carinskog magacina.
Sa severne strane objekat Upravne zgrade orijentisan je ka samom montažnom placu, a njegove
jugozapadne strane nalazi se glavna kapija za ulaz u montazni plac sa objektom portirinice.
3.6. UPRAVNA ZGRADA EKSPLOATACIJE DIZALICA
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
28
0
Objekat je sa svojom osnovom lociran unutar zadatih građevinskih linija.Pozicioniran je
prema zadatim urbanističkim uslovima na način da su pešački i kolski tokovi oko objekta
jasno izdiferencirani i podeljeni a prilazi i ulazi u objekat jasno naznačeni i nivelisani.
Pažnja je posebno posvećena tretmanu ulaza u objekat, i to ravnopravno za oba
dva dela objekta, namenjena budućim korisnicima. Objekat se sastoji iz dve iste polovine
objekta kao slika u ogledalu od kojih jedan polovina pripada Eksploataciji dizalice a druga
Ekspoataciji mašinske službe.Dispozicija oba ulaza je takva da omogućava prihvatanje svih
očekivanih pravaca kretanja van kompleksa.
3.7. KOTLARNICA I SKLADIŠTE UGLJA
Toplovodna kotlarnica sastoji se od :
• Sistema za dopremu i sagorevanje uglja i sistema za odvodjenje pepela, šljake i dimnih
gasova
• Pumpno izmenjivačke stanice
• Sistema za distribuciju toplotne energije do potrošača
• Sistema za održavanje pritiska
• Sistema za hemijsku pripremu vode
Samu kotlarnicu – Sistem za dopremu i sagorevanje uglja i sistema za odvodjenje dimnih gasova
čine:
Ventilator svežeg vazduha za sagorevanje
Ložište za sagorevanje uglja sa pokretnom ravnom rešetkom
Sistema za dovod uglja na rešetku za sagorevanje
Strmocevni kotao za zagrevanje vode za grejanje sa predložištem i ložištem
Prečistača dimnih gasova
Ventilatora dimnih gasova
Čeličnog dimnjaka
Toplovodni kotao je strmocevni kotao sa predložištem i ložištem, predvidjen za
sagorevanje uglja-sušena Kolubara, koji se mehanizovanim putem ubacuje na ravnu pokretnu
rešetku, smeštenu u predložištu kotla. Ugalj se na rešetku dovodi mehanizovano pomoću uređaja
za dopremu goriva,koji obuhvata: prihvatni levak za ugalj i regulator sloja.
Vazduh za sagorevanje se dovodi ventilatorima koji su postavljeni sa bočnih strana
kotlova. Vazduh se dovodi pod rešetku i prolazi kroz proreze rešetke. Napor ventilatora svežeg
vazduha je dovoljan za savlađivanje otpora strujanju vazduha u usisnom kanalu i da savlada otpor
strujanja kroz rešetku i sloj goriva..
Pepeo i šljaka se izvlače kroz levkove kotla pomoću pužnog transportera i mokrog
odšljakivača i pomoću trakastog transportera odvode do prikolice za prihvat šljake i pepela.
U predložištu se održava podpritisak 50 do 100 Pa koji se održava ventilatorom svežeg
vazduha i ventilatorom dimnih gasova sa frekventnom regulacijom broja obrtaja. Na predložištu je
ugrađen transmiter pritiska na osnovu čijeg merenja se vode frekventni regulatori oba ventilatora.
Kao gorivo u kotlu koristi se ugalj, sledećih karakteristika:
- ugalj :sušena Kolubara
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
29
Rev.:
Rev.:
0
- veličina granulacije za rešetku (grah,orah, kocka,komad) .............5÷120 mm
- donja toplotna moć(najnepovoljniji slučaj) ......................................16274 kJ/kg
Ugalj se skladišti u zatvorenoj deponiji, odakle se kosim transporterom dovodi do
kotlarnice i to na sredinu između bunkera. Tu ugalj prihvata reverzibilni horizontalni transporter,
koje promenom smera transportuje ugalj u levi ili desni bunker.
Potrošnja uglja je računata na prosečni zimski režim (spoljna temperatura 0ºC; svi potrošači rade
24 sata dnevno) koja iznosi 7,4 t/dan. Usvojen je kapacitet skladišta 115 tona. Specifična gustina
uglja je računata sa 700kg/m³.
U zgradi skladišta uglja nalaze se deponija uglja , utovarni koš ispod koga je postavljen
transporter sa trakom koji povezuje skladište uglja i bunkere u kotlarnici. Deponija je sa tri strane
ograđena betonskim zidom, visine 4m i na taj način odvojena od zgrade skladišta. Ugalj se u
deponiju dovozi kamionima koji u skladište ulaze kroz segmentna vrata koja se nalaze na
suprotnoj strani od utovarnog koša.
Otprašivanje transportne linije uglja od pokrivenog skladišta do kotlarnice , obuhvata punjenje
utovarnog koša na transporteru pomoću mobilnog utovarivača, pretovar na reverzibilni
transporter i punjenje dva prijemna bunkera iznad ložišta kotlova. Ugalj koji se koristi je sušeni
lignit. Kapacitet transportnog postrojenja je 22 t/h. Brzina transportera T1 je 0.3 m/s, a transportera
T2 0.6m/s. Postrojenje radi 20-40 min/dan.
Transport pepela iz kotlova je rešen na sledeći način: kroz levkove postavljene ispod
rešetke, pepeo koji propadne kroz proreze rešetke se skuplja u pužnom transporteru, i odvodi do
mokrog odšljakivača, u kojem se takođe skuplja i šljaka sa zadnjeg levka, koja ispada sa rešetke.
Iz mokrog odšljakivača pepeo se transportuje trakastim transporterom.
Produkti sagorevanja odvode se iz kotla u atmosferu kroz prečistač dimnih gasova uz
pomoć ventilatora, čeličnih kanala i čelićnog dimnjaka visine 27 m.
Uređaj za prečišćavanje dimnih gasova će zadovoljiti sledeće parametre:
Na osnovu odredbi propisa:
- Kotlarnice i energane toplotne snage do 10 MW mogu da koriste ugalj čiji je ukupni
sadržaj sumpora niži od 5% po toni ekvivalentnog uglja
• Protok dimnih gasova:
2,34 m3/s
• Temperatura:
180°C (max. 240 °C, u slučaju da ne radi zagrejač
vazduha)
Hemijska priprema vode
Kao sirova voda koristi se voda iz gradskog vodovoda. Za potrebe snabdevanja kotlova, punjenja i
dopune vrelovodnog sistema predvidja se postrojenje za tretman gradske vode koje se sastoji od:
- Postrojenja za hemijsku pripremu vode
- Postrojenja za filtriranje delimičnog toka vode
Postrojenje za hemijsku pripremu vode: Hidro soft
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
30
0
Sirova voda se omekšava u dupleks automatskom omekšavanju. Omekšavanje se sastoji od dve
kolone sa jakokiselom katjonskom jonoizmenjivačkom smolom, posudom za slani rastvor i
kontrolnom opremom koja vodi automatski proces regeneracije.
Automatska regeneracija jakokisele katjonske smole se vrši spororastvarajućom tabletiranom
solju. Minimalni pritisak na ulazu u postrojenje za omekšavanje je 3,5 bara.
Omekšana voda se dodaje u ekspanzioni sistem
3.8. INTERNA PUMPNA STANICA NAFTNIH DERIVATA I AUTO
PRETAKALIŠTE
A) PUMPNA STANICA
Rezervoari su dvokomorni, sledećih zapremina: 60 m3 za benzine i 100 m3 za dizel goriva.
Kapaciteti rezervoara za smeštaj različitih goriva su sledeći:
Broj rezervoara Vrsta goriva
Kapacitet (m3)
R-3.1/2
R-4.1/2
MB-98
BMB
ED
D-2
30
30
50
50
Dimenzije
rezervoara
∅2500 x 12800 mm
∅2900 x 15350 mm
Svi rezervoari su sa duplim plaštom, cilindrični, sa dva bočna torisferična danca, izrađeni od
čeličnog lima Č.0361 (SRPS EN 10025:2003). Predviđeni su za rad sa nadpritiskom do 0,5 bar.
Rezevoari se izrađuju prema SRPS M.Z3.014 i DIN 6600 B1.2
Rezervoari su ukopani tako da je gornja izvodnica rezervoara postavljena na minimalno 1,0 m
ispod kote terena. Rezevoar je osiguran od „isplivavanja”.
Nad svakim revizionim otvorom rezervoara postavlja se metalni šaht . Šaht u potpunosti treba da
štiti revizioni otvor sa priključcima od podzemnih i atmosferskih voda.
AUTOMATI
Automati za istakanje goriva u motorna vozila su:
Ozn. Tip automata
ZA.Q.01
A-1
“WAYNE DRESSER”
Aparat tip Global Star
VHH - SLOPING VERZIJA
C22-22 B2B C11-11 LPG
A-2
Aparat 2+2 pištolja za protoke
40L/min kombinovan sa TNG-om
“WAYNE DRESSER”
Kapacitet
Br.
kom.
Gorivo
4x40 lit/min
2x50 lit/min
1
MB95/BMB
+ TNG
2x40 +
1
D2
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
Aparat tip Global Star
HH C22-32 - SLOPING VERZIJA
A/X/1
List:
Page:
31
Rev.:
Rev.:
0
2x90 lit/min (brzotočeći)
Aparat sa 2+2 pištolja za protoke
40L/min i 130L/min.
“WAYNE DRESSER”
Aparat tip Global Star
HH C22-32 - SLOPING VERZIJA
A-3
2x40 +
2x90 lit/min (brzotočeći)
1
ED
Aparat sa 2+2 pištolja za protoke
40L/min i 130L/min.
Automati za utakanje goriva u motorna vozila direktno su povezani sa rezervoarskim prostorima i
postavljaju se na ostrvima Stanice.
Cevi su instalirane pod zemljom u kanalima dubine oko 80 cm od kote terena do gornje ivice cevi.
Cevi koje su namenjene za dovod goriva iz rezervoara do pumpnih automata, imaju dodatni sloj za
sprečavanje procurivanja goriva i elektrotporni sloj za sprečavanje statičkog elektriciteta.
Rezervoari benzina su vezani za zajedničku odušnu cev, kao i rezervoarski prostori za smeštaj
dizela, tako da je obezbeđen atmosferski pritisak u rezervoarima. Svaka nadzemna ventilaciona
cev se završava disajnim ventilom OPW-523-Metal UK za regulaciju zapremine gasa u
rezervoarima i smanjenje gubitaka goriva usled isparavanja, kao i barijerom protiv prodora
plamena.
Svaki priključak ventilacione cevi u rezervoarskom prostoru snabdeven je zaštitnim prelivnim
ventilom OPW-53 VAL.
B) PRETAKALIŠTE GORIVA
Za potrebe pretakanja dizel goriva (D2 i Eurodizela) iz skladišnih rezervoara u postojeće autocisterne Investitora, a za distribuciju istih na kopove, predviđena je utakačka rampa. Rampa je
locirana u zoni skladišnih rezervoara dizel goriva, uz pumpnu stanicu, na slobodnom prostoru,
gde se obavlja proces istakanja goriva.
Predviđeno pretakalište za zapaljive tečnosti sa armaturom i elementima koji čine celinu uređaja
za pretakanje ED I D2 (pretovarne ruke) urađeno je u skladu sa Pravilnikom o izgradnji
postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti ("Sl.list SFRJ"
br.20/71 i 23/71).
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
32
Rev.:
Rev.:
0
Predviđeno je pretakanje dizela D2 i Eurodizela u autocisterne sa po jednim otvorom, sa
zajedničke platforme pod nadstrešnicom na ostrvu.
Saobraćajni tok cisterni koje dolaze na utakanje sproveden je od istočnog ulaza na kompleks do
pretakališta. Za prilaz transportnih cisterni do mesta priključenja na pretakalištu radi pretakanja
zapaljivih tečnosti, predviđen je pristupni put koji je sastavni deo pretakališta.
Po završetku procesa punjenja cisterni, izlazak istih iz kompleksa Interne stanice je kroz zapadnu
kapiju.
Mašinske instalacija za skladištenje i utakanje dizela D2 i Eurodizela u autocisterne su dve
potpuno nezavisne, a identične instalacije, koje se sastoje od:
- utakačnih ruku za punjenje odozgo na rampi-platformi utakališta,
- rezervoarski prostor - ukopani skladišni rezervoari od po 100 m3,
- pumpne stanice,
- svih potrebnih cevovoda, armature i pomoćne opreme.
UTAKAČKE RUKE NA RAMPI - PLATFORMI
Pozicija utakanja cisterni je definisana položajem utakačke ruke.
Glavne dimenzije rampe-platforma zavise od gabarita vozila u koje treba spustiti utakačke ruke.
Najveća visina vozila koje može doći na utakanje je 3,3 m, a širina 2,6m. Polje na kom se vrši
utakanje je širine 3,5m, tako da se pozicioniranje vozila po širini izvodi približavanjem cisterne
ivičnjaku uz platformu.
Na platformi su predviđeni komandni ormani iz kojih se obavlja proces punjenja cisterne. Pod
platforme je rešetkasto gazište.
Platforme za utakanje goriva snabdevene su sa dve utakačke ruke.
REZERVOARSKI PROSTOR
Rezervoarski prostor se sastoji od dva ukopana skladišna rezervoara od po 100 m3.
Namena i osnovni podaci za rezervoare
Oznaka
Zapremina
Prečnik
Vrsta goriva
Tip
3
rezervoara
(m )
(mm)
R-1
D-2
horizontalni
100
2900
R-2
Eurodizel
horizontalni
100
2900
Dužina
(mm)
15350
15350
Rezervoari su podzemni, cilindričnog oblika sa duplim plaštom. Rezervoari se pune indirektno,
preko centralnog utakačkog šahta.
PUMPNA STANICA
Pumpna stanica se sastoji od dve pumpe, za D2 i Eurodizel pomoću kojih se vrši transport iz
skladišnih rezervoara na pretakačke ruke pa u auto-cisternu.
Kapac
Inst.
Oznaka
Gorivo
Tip
Napor
.
snaga
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
P-UR-1
P-UR-2
20/10 -01-SPU-00
D-2
Eurodizel
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
Centrifugalna
Centrifugalna
A/X/1
List:
Page:
(m3/h)
36
36
33
Rev.:
Rev.:
(mVS)
45
45
0
(kW)
11
11
Predviđene su pumpe proizvođača MZT Skoplje, za transport naftnih derivata, tip BCP 60-3. To
su centrifugalne, samousisne, horizontalne pumpe. Konstruisane su kao višestepene. Pumpe su
izvedene u protiveksplozivskoj zaštiti.
3.9
PRETAKALIŠTE TNG-a
Sastoji se od:
- pretakalište TNG-a,
- ukopani skladišni rezervoar TNG-a od 20 m3,
- pumpna stanica ,
- autopunilište sa jednim automatom za utakanje TNG-a u automobile,
- sve potrebne cevovode, armaturu i pomoćnu opremu.
Pretakalište se sastoji od cevovoda tečne i parne faze spojenih sa rezervoarskim prostorom. Oni
su zaštićeni tako što su učvršćeni za podlogu u pretakačkom stubu i smešteni na propisanom
rastojanju od internog puta.
Na cevovodima tečne i gasne faze se nalazi sva potrebna armatura pretakališta (zaporni ventili,
protivlomni ventili, filter, manometri, ventili sigurnosti itd.).
Odušne cevi ventila pretakališta su usmerene vertikalno nagore, visine najmanje 2,5 m iznad nivoa
terena i izvedene tako da njihovi završni krajevi imaju slobodni - okošeni otvor, koji omogućuje
ekspanziju ispuštenog gasa vertikalno nagore
Priključivanje transportnih cisterni na pretakalištu mora biti elastično izvedeno pomoću savitljivih
cevi u jednom komadu.
Zaštitna zona pretakališta je pojas širine najmanje 7,5 m, mereno od gabarita priključenih cisterni.
Autopretakalšte je opremljeno stabilnom instalacijom za raspršenu vodu koja mora imati kapacitet
od 10 litara u minuti na 1 m2 tlocrtne površine priključene cisterne u trajanju od najmanje 2 časa i
pritisak vode na mlaznicama od najmanje 3,5 bar.
Autopretakalište ima odgovarajuću vatrogasnu opremu.
SKLADIŠNI REZERVOAR TNG-a
Stanica ima jedan podzemni, horizontalni, cilindrični rezervoar nazivne zapremine V=20m3.
Rezervoar treba da bude izrađen u skladu sa SRPS-om i Pravilnikom o izgradnji postrojenja za
tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa ("Sl.list SFRJ" br.24/71 i
26/71) i odobren.Rezervoar je ukopan tako da mu se nivo plašta nalazi na 60 cm ispod nivoa
terena.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
34
Rev.:
Rev.:
0
Sva oprema rezervoara je montirana na gornjoj izvodnici i manlohu rezervoara. Postavljena je u
zaštitna okna - šahtove od metala, snabdevene dvokrilnim aluminijumskim poklopcima sa bravom,
tako da je isključena mogućnost varničenja pri zatvaranju-otvaranju šahta. Zaštitna okna su
vodonepropusna.
Rezervoar ima sledeću regulacionu, mernu i sigurnosnu armaturu:
− dva pokazivača nivoa tečnosti – jedan mehanički (merač tri nivoa) i jedan magnetni;
− jedan manometar, opremljen slavinom sa kontrolnim priključkom neposredno vezanim
na parni prostor rezervoara;
− jedan termometar, ugrađen u džep i neposredno vezan sa tečnom fazom u
rezervoaru;
− ventile protiv loma;
− dva sigurnosna ventila sa razvodnom glavom.
Rezervoar se štiti odgovarajućim hidrantima i mobilnom protivpožarnom opremom.
PUMPNA STANICA TNG-a
Pumpna stanica je objekat sa betonskom podnom pločom na koju se ankeriše postolje pumpe i
nadstrešnicom za zaštitu od snega i kiše.
Prostor oko rezervoara i pumpne stanice je ograđen žičanom ogradom sa vratima, visine 2m i
obezbeđen od neovlaštenog pristupa.
Pumpna stanica se sastoji od jedne pumpe koja služi za napajanje automata TNG-om.
Pumpa je SIHI 3608/7, sa trofaznim motorom od 6,8 kW, 400/690V 50Hz, n=1500 min-1.
AUTOPUNILIŠTE TNG-a
Za utakanje TNG -a u rezervoare motornih vozila predviđen je jedan distributivni stub - automat,
kapaciteta 50 lit /min pri radu na max. radnom pritisku od 18 bar, sa dva utakačka ’’pištolja’’.
Ozn.
A-1
Tip automata
Kapacitet
Br.
kom.
Gorivo
“WAYNE DRESSER”
Aparat tip Global Star
VHH - SLOPING VERZIJA
C22-22 B2B C11-11 LPG
Aparat 2+2 pištolja – tečna goriva
kombinovan sa 2 pištolja za TNG
(2+2)x40 lit/min
2x50 lit/min
1
MB95/BMB
+ TNG
Postavljen je na ostrvu izdignut minimum 14 cm od nivoa saobraćajnica i nalazi se na propisnom
rastojanju od ostalih objekata. Iznad automata postavljena je odgovarajuća nadstrešnica.
Pored distributivnog stuba postavlja se mobilna protivpožarna oprema.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
35
Rev.:
Rev.:
0
3.10. UPRAVNA ZGRADA PUMPNE STANICE
-
U ovom objektu predviđene su:
instalacija telefonskog i strukturnog kablovskog sistema,
instalacija sistema dojave požara,
instalacija sistema video nadzora,
instalacija sistema za merenje nivoa i količine goriva.
3.11 POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE SANITARNO FEKALNIH
OTPADNIH VODA
Na osnovu usvojenog kvaliteta komunalnih otpadnih voda i sa procenjenom potrošnjom na osnovu
postojećih normativa, došlo se do ulaznih parametara za PPOV od 475 m3/dan otpadne
komunalne vode sa biološkim opterećenjem BPK5 od 180 kg/dan u I fazi, odnosno 950 m3/dan
otpadne komunalne vode sa biološkim opterećenjem BPK5 od 360 kg/dan u II fazi. Za ovako
zagađene komunalne vode sa potrebnim visokim stepenom prečišćavanja predviđen je tehnološki
proces, koji će se obavljati u SBR biološkom reaktoru.
Planirani objekat je spratnosti P+1 i projektovan je kao postrojenje za prečišćavanje sanitarno –
fekalnih otpadnih voda. U prizemlju objekta se nalaze ulazni hol, i tehničke prostorije. Na spratu su
prostorije za boravak ljudi.
U prizemlju su organizovane sledeće prostorije: ulazni hol, ostava, hodnik, predprostor sa
umivaonikom i trokadero. Kao i tehničke prostorije: presa za mulj, kompaktor, duvaljke i prostorija
za dizel agregat. Na spratu: ulazni hol, hodnik, kuhinja, odvojene garderobe, odvojeni WC_i sa
predprostorima, elektro prostorija, komandna soba i magacin.
Predviđenom koncepcijom rešenja postrojenja za prečišćavanje sanitarno-fekalnih voda je
obuhvaćen kompletan tretman sa mehaničkim, fizičko-hemijskim i biološkim prečišćavanjem.
Odabrani proces prečišćavanja se sastoji od sledećih postupaka:
Tehnološki postupak na liniii vode
• Mehanički predtretman - Uklanjanje čvrstog inertnog materijala, izdvajanje peska,
suspendovanog materijala, masti i plivajućih materija na kombinovanom uređaju
kompaktor,
• Faza biološke obrade sa uklanjanjem organskog zagađenja i simultanim fazama
nitrifikacije i denitrifikacije za uklanjanje organskog azota u bioaeracionim i taložnim
bazenima,
• Taloženje aktivnog mulja i recirkulacija aktivnog mulja iz taložnog u bioaeracioni bazen,
• Doziranje ferihlorida za hemijsko uklanjanje fosfora,
• Kontinualno merenje procesnih parametara,
• Kontinualno merenje proticaja efluenta.
Tehnološki postupak na liniii mulja
• Pumpanje viška mulja u ugušćivač mulja,
• Ugušćivanje viška mulja u gravitacionom ugušćivaču sa skreperom,
• Prepumpavanje ugušćenog mulja, kondicioniranje i dehidratacija na trakastoj filter presi,
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
List:
Page:
A/X/1
36
Rev.:
Rev.:
0
• Sakupljanje muljne pogače i odvoženje na deponiju.
Tretman otpadnih materija
• Čvrsti otpadni materijal koji nastaje u procesu mehaničkog predtretmana na finom situ se
presuje u kompaktoru i odlaže u kontejnere koji se odvoze na deponiju i prazne.
• Masti, plivajuće materije i ulja se posebnom vijačnom pumpom odvodi u cev finog sita sa
presom, gde se presuje zajedno sa čvrstim otpadom i odvozi na deponiju,
• Pesak delimično ispran se odvaja u poseban kontejner i može se naknadno koristiti.
Tretman gasova sa neprijatnim mirisom
Neprijatni mirisi nastaju u prostorijama gde je smeštena oprema za mehanički predtretman i u
prostoriji u kojoj je smeštena filter presa za mulj.
Projektom je predviđena evakuacija zagađenog vazduha i njegovo prečišćavanje kroz
odgovarajuće filtere za neutralizaciju neprijatnih mirisa.
Servisni vazduh i hemikaliie
Servisni vazduh će se koristiti za aerisani peskolov u okviru mehaničkog predtretmana u
sastavu kompaktora i za servisni vazduh za trakastu filter presu.
Od hemikalija je predviđeno doziranje ferihlorida za hemijsko uklanjanje fosfora i doziranje
katjonskog polielektrolita za pripremu i kondicioniranje mulja pre filter prese.
Infrastruktura postrojenja
Pored navedenih procesa u okviru postrojenja egzistiraju i sledeće celine:
• Tehnološke cevne veze, ventili i armatura unutar i između objekata postrojenja,
• Instalacije internog vodovoda, kanalizacije, elektroinstalacije, grejanje,
• Komandna zgrada sa odgovarajućim sadržajem (komandno-kontrolna soba, prostorija za
elektroormane, dizel agregat, prostorija sa duvaljkama, garderoba, sanitarni čvor),
• Interne saobraćajnice,
• Uređenje zelenih površina.
Parametri sedimentacionog bazena su:
Indeks zapremine mulja
95
l/kg
Maksimalna zapremina mulja
360
l/m3
Taložljivost mulja (ATV-M 210)
1,81
m/h
Minimalna visina zamućene vode
Ukupna površina jednog SU-Bazena
1,58
41,2
m
m2
Visina vode
5,00
m
Zapremina jednog SU-Bazena
205,8
m3
Višak mulja koji nastaju u toku dana u sedimentacionim bazenima iznosi prosečno 213,80 kg/d i isti će se
prepumpavati utopnim muljnim pumpama u ugušćivač mulja. Svaki sedimentacioni bazen je
opremljen jednom utopnom pumpom za mulj.
U svaki sedimentacioni bazen će biti ugrađena sledeća oprema :
• Aerlift pumpe (Materijal: PE DN500, Nerđajući čelik, DN 65, uključujući el.motorne ventile,
montažni materijal) -1 kom.
• Usisni deo za aerlift pumpe (Materijal: PVC DN300-150) - kompl.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
37
Rev.:
Rev.:
0
Dovod vazduha pod pritiskom (Materijal: Nerđajući čelik, DN100, uključujući el.motorne ventile,
montažni materijal) -1 kom.
• Gravitacioni ventil/zasun (Materijal: PE, DN150) - 4 kom.
• Ugradni komadi za ugradnju u zid bazena (Materijal: PVC, DN150) -1 kom.
• Odzračni ventil (EI.Motorni ventil DN150) -1 kom.
• Nepovratne klapne (Materijal: Nerđajući čelik, DN150) -1 kom.
• Utopne pumpe za mulj (Q = 4 l/s, 2 kW) -1 kom.
Tehnološko rešenje definisano ovim projektom obezbeđuje sledeći kvalitet efluenta:
• Hemijska potrošnja kiseonika - HPK < 40 mg/l
• Biološka potrošnja kiseonika - BPK5 < 25 mg/l
• Suspendovane materije - SM < 30 mg/l
• Eliminacija azota - Nelim. > 96%
Navedene vrednosti su daleko ispod propisanih za upuštanje u recipijent ove klase i neće ugroziti kvalitet istog,
u svemu prema -Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vode) i rokovima za
njihovo dostizanje (sl. Glasnik RS br.67/ 2011.),
•
3.12. POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE VODE OD PRALIŠTA
Pralište za buldožere locirano je u okviru industrijskog kompleksa, ispred radionice za održavanje
buldožera. To je otvoreni objekat, ukupne neto površine 5249,28 m2. Plato prališta je površine 3494 m2.
Radni deo prališta sadrži sedam kanala, ukupne površine 500 m2. Taložnik se nalazi na površini od 1184
m2.
Oko prališta je projektovan obodni kanal za sakupljanje vode, koja se sliva u taložnik blata, odakle se vodi
u separator ulja, a dalje cevovodom u postrojenje za obradu voda.
Taložnik se pere nakon opranih oko 45 mašina.
Dnevna produkcija ovih voda 41m3. Za recirkulaciju i prečišćavanje ovih voda predviđen je
odgovarajući uređaj, koji obezbeđuje prečišćavanje ovih voda, kao i ogovarajući rezervoar sa
pumpnom stanicom za ponovno korišćenje ovih voda. Predviđeno je dopunjavanje ovog sistema
svežom vodom za deo gubitaka koji nastaje u procesu prečišćavanja i recirkulacije.
Postrojenje za prečišćavanje i recirkulaciju vode od pranja mehanizacije se sastoji od prethodnog
predtretmana vode sa prališta i samog prečišćavanja ove vode sa odlaganjem u poseban
rezervoar prečišćene vode. Ovaj rezervoar je povezan sa dopunom čiste vode za ponovno
korišćenje.
Predtretman ove vode se sastoji od betonskog ukopanog bazena, koji se sastoji od četiri
sukcesivne komore, međusobno hidraulički povezane. Prva komora predtretmana služi kao
komora za egalizaciju i taloženje. Egalizacija predviđa prihvatanje svih količina vode od pranja i
gravitaciono taloženje zaostalih mehaničkih nečistoća u vodi. U ovoj komori se nalazi pumpa koja
prispelu vodu određenim protokom od 1 l/s pumpa u sledeće komore predtretmana. Prolazeći
kroz drugu komoru voda se oslobađa ulja i masti kojima se zagadi na pralištu i dospeva u treću
komoru koja prikuplja tako obrađenu vodu. Treća komora predstavlja crpilište za servisnu pumpu
uređaja za finalnu filtraciju i prečišćavanje recirkulacionih voda.
U trećoj komori pretretmana, sa prethodno tretiranom vodom, se nalazi usisna korpa servisne
pumpe, koja zahvata ovu vodu i pumpa je kroz kompaktnii uređaj za prečišćavanje pod pritiskom.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
38
Rev.:
Rev.:
0
Voda po izlasku iz uređaja za prečišćavanje odlazi u prihvatni rezervoar za prečišćenu vodu, koji
se nalazi u okviru ukupnog bazena i u kome se nalazi pumpna stanica za ponovno korišćenje ove
vode u procesima pranja mehanizacije. Takođe je na ovu pumpnu stanicu povezan povratni vod
za ispiranje filtera.
Obzirom da se u ovom procesu gubi oko 10% procenata vode kroz otpadni mulj, rezervoar
prečišćene vode je povezan sa čistom vodom za dopunu, tako da je uvek dovoljna količina vode
za pranje mehanizacije na raspolaganju.
Otpadni mulj koji nastaje u procesima pretretmana, kao i određena količina ulja i masti, koji nastaju
u komori sa separatorom, se povremeno evakuišu i odvoze na odgovarajuću deponiju.
Taložna komora
Taložna komora prima izbistrenu vodu iz oba prališta zbirnim vodom. Taložna komora je površine
6 m2 i zapremine 12 m3 sa vremenom zadržavanja od 4 sata za nominalni protok od 3 m3/h. Uloga
taložne komore je da prihvati i izbistri vodu od pranja mehanizacije, pri čemu se izdvaja
suspendovani materijal, pesak i ostali čvrsti materijal, koji se taloži u u komori. Predviđeno vreme
retenzije od 4 sata obezbeđuje potpuno taloženje.
Na gornjoj ploči komore se predviđa postavljanje poklopaca od rebrastog lima na otvorima u ploči,
kroz koje će se vršiti čišćenje komore od nataloženog materijala, kao i montaža i servisiranje
pretovarne pumpe.
Koalescentni separator
Koalescentni separator masti i ulja i derivata vrši eliminaciju najsitnijih oblika nerastvorenih
masnoća sa stepenom prečišćavanja do 99%. Zauljene otpadne vode, sada već oslobođene
grubih uljnih materija koje su se izdvojile u predtaložnoj komori, preko preliva dotiču u koalescentni
separator u kome su smešteni koalescentni paketi.
Osnovne tehničke karakteristike koalescentnog separatora su:
•
•
•
•
Protok kroz uređaj.........................................................................................1-2 l/s
Prosečan sadržaj ulja na ulazu u separator..............................od 1000-3000 mg/l
Koncentracija ulja na izlazu iz separatora................................................≤ 10 mg/l
Izdvajanje i čestica ulja dimenzija.....................................................od 15-20 µ m
•
•
•
•
Prosečna efikasnost koalescentnog separatora....................................od 92-99%
Broj paketa............................................................................................................4
Broj ploča u paketu...........................................................................................115
Materijal od koga su izrađene koalescentne talasaste ploče.............................PP
Voda oslobođena čestica masti i ulja i derivata preliva u prihvatni rezervoar izbistrene vode.
Rezervoar izbistrene vode
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
39
Rev.:
Rev.:
0
Rezervoar izbistrene vode je dimenzija 3,0x1,65x3,2 m sa korisnom zapreminom od 15,84 m3, što
predstavlja rezervu od više od 5 satI za rad paketnog uređaja za finalno prečišćavanje vode od
pranja mehanizacije.
Na gornjoj ploči se smešta kompaktni uređaj za finalno prečišćavanje vode.
Kompaktni uređaj za finalno prečišćavanje
Za finalno prečišćavanje vode od pranja predviđen je kompaktni uređaj smešten u sopstveni
kabinet koji se postavlja na predviđeno mesto za ugradnju. Dimenzije uređaja su 2.000 x 1.200 x
2.400 mm, a težina je 1.500 kg. Sva oprema je smeštena u kabinet, koji je napravljen od
nerđajućeg čelika, zaštićenog od uticaja atmosferalija. Kabinet je opremljen sopstvenim sistemom
za grejanje, kao i zvučnom i termičkom izolacijom. Kabinet se postavlja na gornju ploču rezervoara
izbistrene vode.
Uređaj za recirkulaciju se sastoji od sledećih elemenata:
• servisna pumpa
• mehanički filter – 1 kom.
• filter aktivni ugalj – 2 kom.
• stanica za skladištenje i distribuciju koagulanta
• ventili i cevovodi DN 25
• merni instrumenti ( protokomer, pritisak i dr.)
• kontrolni kabinet
• držači
• kompresor za vazduh
Rad kompletnog uređaja se programira i kontroliše putem ugrađenog logičkog kontrolera.
Rezervoar prečišćene vode sa pumpnom stanicom
Po završetku finalnog prečišćavanja kroz uređaj za reciklažu voda se dovodi u rezervoar
prečišćene vode koji je u sklopu ukupnog bazena u nastavku posle rezervoara izbistrene vode.
Dimenzije ovog rezervoara su 3,0x1,65x3,60 ukupne zapremine 17,82 m3, koji predstavlja rezervu
za rad za više od 5 sati, čime se postiže sigurnost u radu sistema za pranje mehanizacije, kao i
mogućnost za slučaj potrebe učestalijeg pranja mehanizacije. Pored navedenog , zbog gubitaka
vode u procesu recirkulacije, ovaj rezervoar je povezan i na mrežu tehničke vode čime se
omogućava njegovo dopunjavanje i amortizacija gubitaka.
Pumpna stanica za prečišćenu vodu
U sklopu rezervoara se nalazi pumpna stanica koja prečišćenu vodu potiskuje na prališta. Ovu
pumpnu stanicu čine dve potopljene pumpe (1+1) koje se startuju sa prališta prema potrebi.
3.13. UPRAVNA ZGRADA POLJA »C«
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
40
Rev.:
Rev.:
0
Upravna zgrada polja »C« je spratnosti P+2, u osnovi oko 2000m 2. U prizemlju su smeštene
garderobe (za oko 1660 radnika), sanitarni čvorovi, ekonomati, blagajne, kuhinja sa restoranom,
prostorije za mašinske i elektroinstalacije. Prostorija za elektroinstalacije se nalaze i na narednim
etažama.
Na prvom spratu su kancelarije rukovodećeg kadra, dispečerske službe, sala za sastanke, manji
restoran, kopirnica i arhiva, sanitarni čvorovi.
Na drugom spratu su kancelarije pravne, ekonomske i HTZ službe, sindikata, sale za sastanke,
kopirnica i arhiva.
3.14. VATROGASNA JEDINICA
Objekat je spratnosti P+0. Od prostorija ima garažu za manja terenska vozila (3 garažna mesta),
kancelarije, magacine, radionicu,učionicu, garderobe, sanitarne čvorove, prostorije za mašinske i
elektro-instalacije.
3.15. NADSTREŠNICA I MAGACINSKI PROSTOR POMOĆNE MEHANIZACIJE
Objekat je spratnosti P+1. Objekat ima tri glavna ulaza i četiri ekonomska, kao i ulaz za
mašinsku prostoriju. U prizemlju su kancelarije , sanitarni čvor, restoran kuhinja i sindikalne
prostorije.
Pored toga, u prizemlju su i prostorije za mašinske i elektroinstalacije. Ukupna neto površina
prizemlja je 777,37 m2, a bruto površina je 920, 92 m2.
Na I spratu su u jednom delu kancelarije za inzenjere i sala za sastanke, kafe bar, biblioteka,
arhiva i prostorija za elektroinsalacije, sa sanitarnim čvorovima.
3.16. BULDOŽERSKA RADIONICA I MAGACIN
Objekat je spratnosti P+0, gabarita 100 x 35m. Radionički prostor je odvojen od kancelarijskog i
magacinskog. Radionički prostor se sastoji od: prostora za popravku buldožera,motornog
odeljenja,višenamenske radionice, dve servisne radionice, i prostor uljare . Ukupna neto površina
objekta je 2738 m2, a ukupna bruto površina je 2925,7 m2.
3.17 NADSTREŠNICA ZA ZIMSKU SLUŽBU
Objekat je spratnosti Pr, dimenzija, u osnovi, 17,1 x 5,6 m. Korisna visina ispod nadstrešnice je
5,0m, na ulazu, odnosno 4 m, sa druge strane
3.18 UPRAVNA ZGRADA ZA KAMIONSKI TRANSPORT
Upravna zgrada za kamionski transport se sastoji od sedamnaest zasebnih prostorija, a dimenzije
objekta su 25,64 x 11, 87 m, prizemne spratnosti.
3.19 UPRAVNA ZGRADA I MAGACIN BUŠAČA
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
41
Rev.:
Rev.:
0
Objekat je spratnosti P+0,neto površine 292,7 m2. Sastoji se odupravne zgrade, magacina i
nadstrešnice. U upravnoj zgradi su smeštene kancelarije, sala za satanke, čajna kuhinja, sanitarni
čvor.Magacinski deo je odvojen.
3.20 CENTRALNI MAGACIN ULJA
3.21 NADSTREŠNICA ZA DIZALICE
Objekat je spratnosti Pr, dimenzija, u osnovi, 21,6 x 10,6 m. Korisna visina ispod nadstrešnice je
7,0m, na ulazu, odnosno 5,15 m, sa druge strane
3.22 NADSTREŠNICA ZA OPREMU
Objekat je, u osnovi, pravouganog oblika, maksimalnih gabaritnih dimenzija 55,6 x 24,85 m,
nezavisne konstrukcije.
3.23 RADIONICA ZA KAMIONE
Radionica za kamione je objekat prizemne spratnosti, čija izgradnja je planirana na lokaciji
predviđenoj za izmeštanje objekata »Pomoćne mehanizacije« u Baroševcu.
Objekat se sastoji od 30 zasebnih prostorija. Dimenzije objekta su 65,22 x 23,54 m
3.24 PRALIŠTE BULDOŽERA
Pralište za buldožere je ukupne neto površine 5249,3m2, dok je plato prališta 3494 m2. Radni deo
prališta sadrži sedam kanala.Taložnik se nalazi na površini od 1184 m2.Oko prališta je
isprojektovan obodni kanal za sakupljanje vode, koji se sliva u taložnik blata, ili u prelivnu šahtu,
odakle se vodi u separator ulja, a dalje se vodi u postrojenje za preradu otpadnih voda.
3.25 PRALIŠTE KAMIONA
Pralište za kamione je ukupne neto površine 1485m2, dok je plato prališta 575,2 m2. Radni deo
prališta sadrži tri kanala i dve betonske rampe sa kanalima za podmazivanje.Taložnik se nalazi na
površini od 400,8 m2.Oko prališta je isprojektovan obodni kanal za sakupljanje vode, koji se sliva u
taložnik blata, ili u prelivnu šahtu, odakle se vodi u separator ulja, a dalje se vodi u postrojenje za
preradu otpadnih voda.
3.26 TRAFOSTANICA 35 / 0,4 kV
Mesto postavljanja trafo stanice je na montažnom placu, na platou 30 x 20 m. Trafo stanica je
postavljena na temeljima i predviđenim kablovskim kanalima. Sastavljena je od dve prostorije, prva
u kojoj su smeštena tri transformatora, a u drugoj, postrojenje 35 kV i 0,4 kV
3.27 OBJEKAT ZA FARBANJE
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
42
Rev.:
Rev.:
0
Kabina za farbanje je uređaj zatvorenog (komornog) tipa (dimenzija 15,2 x 6,75 x 9,1 m), u kojoj
se premazna sredstva nanose na radne komade. Premazna sredstva se na radne komade
nanose pneumatski, raspršivanjem pomoću ručnog pištolja za farbanje. Visok pritisak vazduha za
raspršivanje se postiže kompresorom za vazduh. Postoje 4 priključna mesta za pneumatske
instalacije. Dozvoljeno je i nanošenje premaznih sredstava četkom.
Maksimalna jednokratna količina premaznog sredstva za upotrebu, za potrebe rada 4
pneumatska pištolja, istovremeno iznosi 2 kg.
Maksimalna ukupna dnevna količina premaznog sredstva u kabini za farbanje iznosi 10 kg.
U kabini za farbanje postoji sistem prinudne , kontrolisane ventilacije. Ventilacija ima sistem
kontrolnog uređaja i vremenski davač, tako da se pri smanjenju, ili prestanku strujanja vazduha,
isključuju iz rada pištolji za nanošenje premaza. Ponovo se mogu uključiti, tek kada se 5 puta
izmeni vazduh u radnom prostoru. Ventilacijom je obezbeđen potpritisak u kabini, a motor
ventilatora je u odgovarajućoj Ex izvedbi.Kabina ima više ventilatora, pa su ventilacioni cevovodi
odsisnog vazduha posebno izvedeni, i dobro zaptiveni. Na svakom odsisnom cevovodu nalazi se
po jedan diferencijalni presostat, koji služi za kontrolu protoka vazduha. Usisni otvori za svež
vazduh postavljeni su u zoni bezbednosti.
U kabini za nanošenje premaznih sredstava, istovremeno se i vrši sušenje premaza, na
temperaturi od 15-25 oC.
Kabina za farbanje je uređaj koji zadovoljava standard SRPS EN 13355, Pravilnik zaštite od
eksplozije (Sl. List SFRJ br. 97 / 85) i Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se
nanose i suše premazna sredstva (Sl. List SFRJ br.57 / 85).
Noseća konstrukcija kabine za bojenje otporna je prema požaru, najmanje 2h, a noseći pregradni
i fasadni zidovi, kao i krov, moraju biti izrađeni od negorivog materijala i otporni prema požaru ½
sata.
Kabina za farbanje nema prozore.
Kabina je izrađena od nevarničećeg materijala.
Lista sa fizičko-hemijskim karakteristikama i količinama sirovina koje će se koristiti u
tehnološkom procesu, sa posebnim osvrtom na materije koje mogu biti štetne po ljudsko
zdravlje, ili životnu sredinu
Acetilen
Hemijska formula
Agregatno stanje
Molekulska masa
Gustina(kg/m3)
Temperatura ključanja(oC)
Temperatura zapaljivosti(oC)
Temperatura samopaljenja(oC)
Granice eksplozivne smeše(%zap)
Gustina pare
MDK- vodotokovi (mg/l)
ZA.Q.01
C2H2
gas
26
0,62
-84
-17,8
290
~ 1,5-82
0,91
200
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
MDK-radnog prostora (ppm)
MDK-naselja(mg/m3)
Kategorizacija toksičnosti
Kategorizacija zapaljivosti
Kategorizacija reaktivnosti
Temperaturna klasa
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
43
Rev.:
Rev.:
0
0,5
1
4
2
AT3
Benzini
Hemijska formula
Agregatno stanje
Molekulska masa
Gustina(t/m3)
Temperatura ključanja(oC)
Temperatura zapaljivosti(oC)
Temperatura samopaljenja(oC)
Granice eksplozivne smeše(%zap)
Gustina pare
MDK- vodotokovi (mg/l)
MDK-radnog prostora (ppm)
MDK-naselja(mg/m3)
Kategorizacija toksičnosti
Kategorizacija zapaljivosti
Kategorizacija reaktivnosti
Temperaturna klasa
smeša ugljovodonika
tečnost
~100
0,780
100-210
-20
220-260
~ 1-7
3,2
0,1
400
1,5
1
4
0
AT3
Dizel D2
Hemijska formula
Agregatno stanje
Molekulska masa
Gustina(t/m3)
Temperatura ključanja(oC)
Temperatura zapaljivosti(oC)
Temperatura samopaljenja(oC)
Granice eksplozivne smeše(%zap)
Gustina pare
Kategorizacija toksičnosti
Kategorizacija zapaljivosti
Kategorizacija reaktivnosti
Temperaturna klasa
smeša ugljovodonika
tečnost
0,850
150-360
43-88
220
~ 0,6-6,5
7
1
2
0
AT3
Propan-butan smeša (TNG)
Hemijska formula
smeša ugljovodonika
ZA.Q.01
List:
Page:
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
Agregatno stanje
Molekulska masa
Gustina(kg/m3)
Temperatura ključanja(oC)
Temperatura zapaljivosti(oC)
Temperatura samopaljenja(oC)
Granice eksplozivne smeše(%zap)
MDK- vodotokovi (mg/l)
MDK-radnog prostora (ppm)
MDK-naselja(mg/m3)
Kategorizacija toksičnosti
Kategorizacija zapaljivosti
Kategorizacija reaktivnosti
Temperaturna klasa
Ferihlorid
Naziv
CAS broj
Osobine
Gustina:
Temperatura ključanja
Temperatura topljenja
Napomena
Toksikologija
Klasifikacija i obeležavanje
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
44
0
gas/tečnost
51
1,83-2,48
-42,2
-20
405-450
~ 2,2-9,5
0,1
600
3
1
4
0
AT2
Gvožđe-III-hlorid, 39 – 41 % rastvor
7705 – 08
Jako korodirajuća, smeđa tečnost. Meša se sa vodom u svim
odnosima
1380 – 1420 kg/ m3
106o C
37o C
Izbegavati jako zagrevanje, alkalne metale, etilen- oksid
Akutna toksičnost, oralna LD-50 za pacove 316 mg/ kg
MDK u vazduhu radne zone 1mg/ m3
Nije predmet transportnih pravila
Polielektrolit
Prirodne materije, kao što su štirak, guma, polisaharidi i gline, već su odavno našli mesto u
procesu kondicioniranja industrijskog mulja mineralnog sastava. Organske sintetičke materije,
polielektroliti, koriste se u mnogo manjim dozama nego neorganski reagensi.
To su makromolekuli dugačkog niza (dobijeni sjedinjavanjem prostih monomera) koji su ili
naelektrisani ili imaju jonske skupine.
Prema jonskom karakteru ovih skupina razlikuju se:
-Nejonski polimeri, skoro isključivo poliakrilamidi molarne mase između 1 do 30 miliona.
-Anjonski polielektroliti molarne mase od nekoliko miliona, karakteristični po koegzistenciji skupina
koje omogućuju adsorpciju i negativno jonizovanih grupa. Najpoznatiji je poliakrilamid koji je
delimično hidrolizovan sodom.
-Katjonski polielektroliti, makromolekuli molarne mase manje od 1 miliona, čiji su nizovi pozitivno
naelektrisani zahvaljujući prisustvu aminske i iminske skupine IV.Ova organska jedinjenja su
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
45
0
apsolutno neškodljiva po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Jednostavna su i bezopasna za pripremu i
doziranje, a veoma efikasna za obavljanje procesa flokulacije mulja, odnosno njegovo
kondicioniranje.
Boje i lakovi se skladište u zatvorenoj ambalaži.
Fizičko-hemijske osobine, vrsta i količine ispuštenih gasova,
vode i drugih otpadnih materija koje nastaju pri radu projekta, sa posebnim osvrtom na
materije koje mogu biti štetne po ljudsko zdravlje , ili životnu sredinu
Otpadna voda
Tehnološko rešenje definisano ovim projektom obezbeđuje sledeći kvalitet efluenta:
• Sanitarno fekalne vode će se obrađivati u postrojenju do kvaliteta za upuštanje u prirodni recipijent.
• Tehnološke vode od pranja mehanizacije će se prečistiti do potrebnog kvaliteta I recirkulisati u
process.
• Vode od pranja pojedinih objekat će se prečistiti u lokalnim separatorima ulja I masti, I dovesti do
kvaliteta za upuštanje u prirodni recipijent
Kvalitet obrađenih voda, pre upuštanja u prirodni recipijent
Parametar
Sanitarno-fekalne
Od prališta
Hemijska potrošnja
< 40 mg/l
< 40 mg/l
kiseonika HPK
Biološka potrošnja kiseonika < 25 mg/l
< 25 mg/l
- BPK5
Suspendovane materije - < 30 mg/l
< 30 mg/l
SM
Eliminacija azota - Nelim.
> 96%
> 96%
Prema uredbi
< 40 mg/l
< 25 mg/l
< 30 mg/l
> 96%
• Navedene vrednosti su daleko ispod propisanih za upuštanje u recipijent ove klase i neće ugroziti kvalitet
istog.
• Pravno lice, odnosno preduzetnik koje ispušta otpadne vode u prijemnik i javnu kanalizaciju,
dužno je da postavi uređaje za merenje, da kontinuirano meri količine otpadnih voda i ispituje
biohemijske i mehaničke parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim merenjima
kvartalno dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite
životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine.
Opadni vazduh (iz kotlarnice)
Tennološko rešenje kotlarnice je takvo da granične vrednosti emisije su sledeće:
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Parametar
Emisija SO 2
Emisija azotnih oksida
Čvrste čestice
Ugljen monoksid
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
Iz kotlarnice
Max 2000 mg/l
Max 400mg/l
Max 50 mg/l
Max 150mg/ m3
List:
Page:
46
Rev.:
Rev.:
0
Prema uredbi
Max 2000 mg/l
Max 400mg/l
Max 50 mg/l
Max 150mg/ m3
• Protok dimnih gasova:
2,34 m3/s
• Temperatura:
180°C
Kvalitet otpadnog vazduha iz kotlarnice je takav, da neće ugroziti vazduh i eko sisteme.
Opadni vazduh (iz pretakališta)
Tehnološko rešenje pretakanja predviđa povratak gasne faze derivata u matični rezervoar, čime je eliminisana
mogućnost zagađenja vazduha radnog prostora, iznad MDK
Čvrste otpadne materije
-otpadni mulj u obliku filter kolača u količini od max 199,8 kg/h, odnosno 65,9 t/god. Kada
se od ovlašćenih institucijata otpad okarakteriše, sa njim treba postupati u skladu sa Pravilnikom o
načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl. Glasnik RS br. 92/2010) .
Ostali čvrsti otpad koji se može javiti na montažnom placu polja E je sledeći:
o Gvožđe i čelik
o Otpadno drvo
o Papir i karton
o Čelična burad
o Hidraulično ulje
o Boje i rastvarači
o Plastična ambalaža
o jalovina
o Pohabani rezervni delovi
Otpad će biti predavan operaterima koji su ovlašćeni da upravljaju ovom vrstom otpada.
Nastajanje buke, vibracija, svetlosti, toplote ili elektromagnetnog zračenja pri radu projekta
U radu postrojenja na montažnom placu polja “E” ne javlja se buka usled rada elektromotora,
pumpi, i ostale rotacione opreme. Iznad dozvoljenog nivoa za industrijske objekte(iznad 85 dB).
Pri procesu prečišćavanja otpadnih voda, koji se redovno odvija pri radu postrojenja, buka,
vibracije i toplota su u zakonskim ograničenjima, a svetlost i elektromagnetna zračenja, kao i drugi
parametri koji mogu uticati na životnu sredinu i radnu okolinu se ne javljaju.
Vrsta goriva i način na koji se koristi u tehnološkom procesu,
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
47
Rev.:
Rev.:
0
sa osvrtom na emisiju štetnih materija
U radu postrojenja na polju”E” u Baroševcu, kao gorivo za rad kotlarnice koristi se ugalj sušeni
lignit koji proizvodi Kolubara-Prerada –Vreoci, i to: komad (23,4% vlaga; 8,3% pepeo; DTE 16269
KJ/Kg), kocka ( 26,6% vlaga; 8,7% pepeo; DTE 16076 KJ/Kg) i orah (29,2% vlaga; 9,3% pepeo;
DTE 15688 KJ/Kg
Analiza drugih faktora projekta na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na
kumulativni efekat sa već postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji
Na posmatranoj lokaciji montažnog placa polja «E« ne postoje drugi faktori koji mogu uticati na
životnu sredinu.
Kumulativnih efekata rada novog postrojenja, neće biti, na protiv, radom postrojenja polja »E« u
Baroševcu, znatno će biti zaštićena životna sredina
Direktan uticaj projekta na ljudsko zdravlje
Kvalitet vazduha, voda, buka
Radom posmatranih postrojenja na montažnom placu polja «E«- Baroševac i postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda se u vazduh (atmosferu) ne emituju nikakve štetne materije, niti
prašina, preko dozvoljenih vrednosti (MDK), tako da nema direktnog uticaja na ljudsko zdravlje.
Stope obolevanja kao posledica moguće izloženosti zagađenju
Postrojenje svojim radom, tj. prečišćavanjem otpadnih voda i sagorevanjem uglja u kotlarnici
životnu sredinu ne emituje zagađenja koja mogu dovoditi do situacije da ljudsko zdravlje bude
izloženo.
Rad posmatranog projekta, s obzirom na usvojenu tehnologiju prečišćavanja, izabranu
opremu i uvođenje potpune automatizacije rada, neće izazivati nikakva oboljenja, pa
samim tim ne postoje ni stope obolevanja kao posledica moguće izloženosti zagađenju.
Kao zaključak se može navesti da redovnim radom ovog projekta ne dolazi do direktnog
ugrožavanja ljudskog zdravlja
Uticaj projekta na kvalitet zemljišta
Aktivnostima projekta se ne ugrožava kvalitet zemljišta, jer se nikakve štetne i opasne materije ne
izlivaju u zemljište, niti se na bilo koji način vrši degradacija zemljišta. Preduzete su sve mere
zaštite, opisane u poglavlju 8.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
48
Rev.:
Rev.:
0
4.0. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC
PROJEKTA RAZMATRAO
Kada su u pitanju alternativna rešenja, Nosilac projekta nije razmatrao drugu alternativu u smislu
tehnološkog rešenja.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
49
Rev.:
Rev.:
0
5.0 PRIKAZ TRENUTNOG STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA
LOKACIJI
I BLIŽOJ OKOLINI (MIKRO I MAKRO LOKACIJA)
Mikro lokacija
Lokacija polja “E” omeđena je sa južne strane budućim koridorom izmeštanja reke Peštan,
industrijskim kolosekom I putem Vreoci- Baroševac, sa severne strane zaštitnim pojasom do
eksploatacionog kopa polja “E”, sa severoistočne strane regionalnim putem R-201 (50 m istočno
od odvajanja puta za Strmovo), sa zapadne strane stacionažom 910 budućeg puta VreociBaroševac. Površina lokacije je oko 15ha.
Montažni plac polja E je u postojećem stanju malo naseljeni deo . Kako na ovom delu
nema nikakvih industijskih objekata, koji su proizvod antropogenog delovanja, na ovoj lokaciji nisu
vršena posebna merenja stanja životne sredine. U prilogu studije nalaze se ključni delovi izveštaja
merenja aerozagađenja na području opštine Lazarevac, urađen od strane Geološkog instituta
Srbije
Makro lokacija
Opština Lazarevac se graniči sa tri beogradske opštine (Obrenovac, Barajevo i Sopot), sa tri opštine iz
Kolubarskog okruga (Lajkovac, LJig i Ub) i sa jednom opštinom Šumadijskog okruga (Aranđelovac).
Geografski položaj
Povoljan geografski položaj obezbedio je da opština ima dobru saobraćajnu komunikaciju sa Beogradom i
centralnom Srbijom preko Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar.
Morfologija područja opštine Lazarevac
Na području opštine Lazarevac izdvajaju se sledeće celine:
Ravničarska zona, do100m nadmorske visine, zahvata 15-20 % teritorije na
severozapadnom delu opštine (slivno područje reke Kolubare). NJene karakteristike su plodnost zemljišta,
plavnost terena i visok nivo podzemnih voda. Ova zona pruža najveće pogodnosti za razvoj poljoprivrede.
Niža šumadijska zona-brežuljkasta zona, od 100 do 200m nadmorske visine, zahvata najveći deo
opštine (65% teritorije). Karakteristike ove zone su: mala nagnutost terena, neznatno izražena raščlanjenost
reljefa, erozivne pojave i nestabilnost padina kao i manje temperaturne oscilacije u zimskom periodu. Prema
makrorejonizaciji značajna je mogućnost seizmičnih pojava i aktivnosti većeg stepena (8-9 MCS).
Prirodni potencijali su: nalazišta lignita, mineralne sirovine, kvarcni pesak i vatrostalna glina u Baroševcu,
Rudovcima, plodno zemljište uz rasprostranjenost šumskih površina, podzemni vodni potencijali manjeg
kapaciteta.
Viša šumadijsko-brežuljkasta zona, iznad 200m, zauzima središnji prostor južnog dela opštine (20%
teritorije). Ima veoma bogat šumski fond, na dodiru dve različite prirodne celine – kolubarske ravnice i
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
50
Rev.:
Rev.:
0
zapadnog ruba šumadijskih površi. Posebnu prirodnu celinu čine brda koja zatvaraju Lazarevac s juga
i istok
Reljef opštine Lazarevac nagnut je prema reci Kolubari, koja predstavlja zapadnu granicu.
Severozapadni deo opštine je ravničarski, a jugoistočni je brdovit. U doba oticanja pliocenskog jezera
u ovoj oblasti postojale su na dnu jezera tri veće doline: dolina Turije, Peštana i Onjega. Ovim dolinama danas
teku istoimene reke. Niske terene predstavljaju aluvijalne ravni reka: Kolubare, Beljanice, Turije, Peštana, LJiga,
kao i donjih tokova Lukavice, Grabovice i Onjega. Između ovih ravničarskih terena prostire se brežuljkast teren
sa kog se uzdižu brda: Stubički i Kruševački vis, Starača, Razbojište, Belin grob, Glavica, Ćuk, Čovka i Vrapče
brdo. Najvišu tačku u opštini predstavlja Stubički vis sa 393m nadmorske visine. Najniža tačka je na
severozapadnoj granici opštine, na mestu gde reka Kolubara ističe sa Lazarevačke teritorije, iznosi 90m
nadmorske visine.
Klimatske karakteristike
Temperatura vazduha: S obzirom na geografsku širinu i karakteristike reljefa u ovom području
zastupljena je umerenokontinentalna klima. Meteorološki podaci se uzimaju iz meteoroloških stanica u
Zeokama i Kaleniću, koje su napravljene za potrebe površinskih kopova. Prema merenjima temperature
vazduha na meteorološkoj stanici Kalenić, u periodu od 1974. do 1986. godine, dobijeni su sledeći podaci:
srednje dnevne temperature vazduha – zima 1.7°S, proleće 10.1°S, leto 19.5 °S, jesen 10.6°S. Srednje
mesečne temperature vazduha su najniže u januaru (+0.5°S), a najviše u julu i avgustu (19.8°S),
apsolutna minimalna temperatura vazduha registovana je u januaru i iznosila je –20.6°S. U godini ima svega
tridesetak dana sa srednjim dnevnim temperaturama ispod 0 °S. Srednji broj smrznutih dana, sa
registrovanom minimalnom temperaturom ispod 0 °S, iznosi oko 74 dana (po mesecima: januar – oko 24
dana, februar – oko 17 dana, mart – oko 11 dana, april – oko 11 dana, oktobar – oko 2 dana, novembar –
oko 7 dana, decembar – oko 16 dana).
Temperatura zemljišta: Prema podacima merenja temperatura zamljišta, na dubini 50 cm od
površine terena, dobijeni su sledeći rezultati:
Prikaz temperature zemljišta
Nije registrovano zamrzavanje tla na ovoj dubini. Najniža registrovana temperatura zemljišta iznosila
je 2,2 °S, u januaru, a najviša registrovana iznosila je 23,1 °S, u avgustu.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
51
Rev.:
Rev.:
0
Padavine: Analizirajući podatke o padavinama uzetih sa stanice Kalenić, za period 1974 -1984,
zapaža se da su maksimalne dnevne padavine u junu mesecu, a minimalne dnevne padavine u januaru
mesecu. Najveće mesečne padavine su u junu mesecu, sa količinom 170mm, a najmanje u zimskim
mesecima i iznose 83.5mm. Opšta karakteristika vremenskog rasporeda padavina ukazuje na raspodelu
padavina svojstvenu kontinentalnom klimatskom režimu.
Vetrovi: Najčešće se javljaju vetrovi pravca pružanja severozapad, jugoistok i zapad. Brzina vetra
kreće se od 0,1 do 6,5 m/s.
Hidrološke karakteristike
Reke: Na teritoriji opštine Lazarevac reke pripadaju slivu Kolubare. Kolubara je pritoka Save i nastaje
od Obnice i Jablanice, 1km uzvodno od Valjeva. U Savu utiče istočno od Obrenovca. Duga je 86,4km, a
površina njenog sliva je 3 641km. Ima široku aluvijalnu ravan, koja dostiže širinu i do 3km. Mali generalni pad
reke Kolubare od 0.15% i velika količina nanosa uzročnici su neustaljenog toka reke. Proizvod toga
bila su česta meandriranja reke, pri čemu se stvarao veliki broj mrtvaja i zamočvarenih terena. Kolubara teče
duž cele zapadne granice opštine Lazarevac. LJig je najveća desna pritoka Kolubare, duga 33 km. Teče
proširenom dolinom koja se postepeno sužava prema ušću. LJig čini jugozapadnu granicu opštine Lazarevac,
a sa teritorije ove opštine prima pritoke Onjeg i Grabovicu. Lukavica je rečica koja protiče kroz Lazarevac. Izvire
ispod Stubičkog visa i uliva se u Kolubaru. Peštan je dobio ime po veoma peskovitom koritu. Izvire na severnoj
strani Bukulje. Teče pravcem jugoistok – severozapad. Posle 33 km toka, uliva se u Kolubaru kod Vreoca.
Turija izvire ispod Kosmaja. Duga je 36 km, uliva se u Kolubaru. Od pritoka ona prima Sibničku reku, Seonu i
Beljanicu. Raniji problemi ovih reka, vezani za promene toka i česta meandriranja, isključeni su regulacijom i
izmeštanjem većine pomenutih reka u donjim tokovima.
Jezera: Na području opštine izgrađeno je veštačko jezero Očaga u neposrednoj blizini grada
Lazarevca. Veštačka jezera Prkosava i Mirosaljci nastala su u depresijama prirodnog terena sa
određenim potrebama. Na odlagalištu p.k. Polje “D” nastalo je preko 10 jezera u depresijama neregulisanog
odlagališta. Pretpostavlja se da na području
odlagališta postoji više jezera. Ovaj prostor nije dovoljno istražen. Budućom tehnološkom
rekultivacijom planira se formiranje više jezera na prostorima aktivnih površinskih kopova. Za potrebe
formiranja novog površinskog kopa, Polja “E”, izgradiće se 4 akumulacije u slivu reke Peštan, uzvodno od
Rudovaca. Na teritoriji opštine Lazarevac postoji veći broj manjih jezera i bara koja su nastala od starih korita
Kolubare i njenih pritoka, takozvane mrtvaje, dok su neka nastala po osnovu eksploatacije uglja ili peska.
Podzemne vode: Ovaj kraj je bogat podzemnim vodama. U peskovito-šljunkovitim sedimentima
tercijara i kvartara egzistira više vodonosnih slojeva:
• izdan u aluvujalnim peskovima i šljunkovima
• izdan u šljunkovima i peskovima jezerske terase
• izdan u gornjepontskim peskovima
• međuugljeni vodonosni sloj, u sloju peska između I i II ugljenog sloja
• podinski vodonosni horizont u donjepontskim peskovima, ispod ugljene serije.
Na području istočnog i jugoistočnog dela opštine Lazarevac registrovane su pojave termomineralnih
voda u vidu izvora. Istražnim bušenjem na ovim lokacijama i na području Kolubarskog ugljonosnog basena
utvrđene su značajne količine termomineralnih voda. Zajednička karakteristika mineralnih voda po obodu
Kolubarskog ugljonosnog basena (Rudovci, Kruševica, Brajkovac i Čibutkovica) jesu ugljene kisele vode,
mineralizacije preko 2g/l. U okviru Kolubarskog ugljonosnog basena registrovane su pojave malo
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
52
Rev.:
Rev.:
0
mineralizovanih podzemnih voda. Samoizlivanje termomineralnih voda je do 5 l/s, a mogućnost
eksploatacije vode je 2-3 puta veća.
Prirodna zemljišta kolubarskog basena
Raznovrsnost pedogenetskih činilaca daje mozaičan pedološki pokrivač gde su zastupljena prirodna
zemljišta: gajnjača i pseudoglej sa prelaznim stadijumima, smonica, livadsko zemljište, ritska crnica i mineralnobarsko (močvarno) zemljište, aluvijalni, aluvijalno-deluvijalni i deluvijalni nanosi različitog porekla.
Nabrojeni tipovi zemljišta pripadaju grupi klimatogenih i topogenih zemljišta koja se javljaju sa određenom
pravilnošću. Prirodna zemljišta nemaju bitnog uticaja na karakteristike sadašnjeg površinskog dela soluma
spoljnih odlagališta, jer nije vršeno selektivno odlaganje, pa su deponovana najčešće u dublje slojeve i nisu od
značaja za razvoj spontane i antropogene vegetacije.
Biljni i životinjski svet
Područje opštine Lazarevac bogato je šumom. Šumski tereni mogu se razvrstati na dva dela:
brežuljkasti i ravničarski. U ravničarskim raste hrast (Quercus robur-htast lužnjak, Quercus petraea -hrast
kitnjak, i cer-Quercus cerris, a na brežuljkastom raste brest -Ulmus montana i klen -Acer kampestre).
Klimatski i zemljišni uslovi su veoma pogodni za gajenje svih glavnih kultura poljoprivrede: kukuruz,
povrće, voće, repa, suncokret i dr. Životinjski svet je raznovrstan. Od divljači najviše ima fazana, zečeva, srna i
lisica. Od domaćih životinja najviše se gaje svinje živina i goveda, a ređe konji i ovce. Vode ovog kraja bogate
su ribom, naročito u delovima opštine gde nema značajnih ljudskih aktivnosti.
Prirodna bogatstva
Ugalj-lignit je ekonomski najvažnije prirodno bogatstvo ovog kraja. Opština Lazarevac
raspolaže velikim rezervama uglja, koncentrisanim u više istraženih i istraženo otkopnih polja. Ugalj se nalazi
na dubini od 20 do 22 m, u proseku. Kvalitet lignita koji se eksploatiše spada u red niskokvalitetnih goriva sa
visokim sadržajem vode i pepela. Na teritoriji opštine procenjuje se da rezerve lignita iznose blizu
2,5
milijarde tona. Mali je procenat vanbilansnih rezervi, tj. onih rezervi gde je debljina uglja ispod 2m.
Kolubarski ugljeni basen nije samo veliko ležište uglja lignita, nego i drugih mineralnih sirovina.
Dijatomejska zemlja se javlja u vidu kontinualnog sloja, na površini od oko 1 km², debljine od 0.20 do 0.30m.
Ležište dijatomejske zemlje nalazi se na Polju “B“. Ovaj materijal predstavlja najstariji termoizolacioni materijal.
Kvarcni pesak se javlja između ugljenih slojeva. Kvarcni pesak ima široku primenu: u livničnoj industriji, za
proizvodnju gas-betona, ravnog i ambalažnog stakla, staklenog vlakna, kao prirodno punilo u hemijskoj
industriji i u građevinarstvu. Šljunkovi pripadaju kvartarnim sedimentima i leže iznad uglja. Šljunkovi se mogu
koristiti za proizvodnju agregata za beton i armirani beton kao tamponski sloj podloge u putogradnji i
bitumeniziranog nosećeg sloja podloge puteva. Opekarska glina javlja se u povlati uglja, neposredno ispod
obradivog tla, a iznad kvartarnih peskova i šljunkova. Debljina sloja u proseku iznosi 6 do7m. Ove gline imaju
široku primenu u opekarskoj industriji, i to za proizvodnju fasada i giter opeka, monta blokova, crepa itd.
Stanovništvo
Prema popisu iz 2002. godine, u opštini Lazarevac živi 58.511 stanovnika (u ukupnoj populaciji
Srbije učestvuje sa 0,8%, a Grada Beograda sa 3,7%), ili 152 stanovnika na km2, što je skoro dva puta iznad
republičkog proseka. U poslednje tri decenije prisutan je blagi trend povećanja gustine naseljenosti
(1971.godine 119, 1981.godine 133 stanovnika na km2). Konfiguracija terena, zajedno sa veličinom teritorije,
karakteristikama reljefa, brojem i teritorijalnim rasporedom stanovnika, kao i drugim prirodnim odlikama, uticali
su da se u opštini Lazarevac formira mreža od 33 naselja, ili 1.773 stanovnika po naselju po čemu spada u
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
53
Rev.:
Rev.:
0
gusto naseljene opštine. U Srbiji prosečan broj stanovnika po naselju iznosi 1.218 stanovnika. Prema ovom
pokazatelju, opština Lazarevac ima nešto niži stepen urbanizacije (51,1%,) u odnosu na republički
prosek (56,4%). Broj i struktura naselja uticali su da stanovništvo prema urbano-ruralnoj strukturi čini
59,7% gradskog i 40,3% seoskog stanovništva.
Geološka građa
Teritorija ove komune obuhvata ovaj deo naše zemlje koji je izgrađen od različitih stena, kako u
pogledu geološke starosti i načina pojavljivanja tako i u pogledu njihovog tepografskog i hemijskog
sastava. U geološki najstarije stene ove komune ubrajaju se paleozojski kristalni skrinjci, zatim
trijaski i kredni krečnjaci, peščari i laporci. O dosta burnoj geološkoj prošlosti ove okoline svedoči
velika masa izlučenih vulkanskih stena dacita i andezita u Rudovcima i Baroševcu. Ovako živoj
vulkanskoj aktivnosti i kretanju magme prethodili su snažni tektonski pokreti. Sagledavajući
rezultate najranijih istraživanja, konstatuje se da su za tercijalno geološko doba vezane ekonomski
najvažnije mineralne sirovine koje predstavljaju bazu privrednog razvitka komune. Te sirovine su
ugalj, lignit, infuzorijska zemlja, kvarcni peskovi itd. Osim ovih i krecnjaci predstavljaju vaznu
sirovinu. Rezerve infuzorijske zemlje nisu još dovoljno istražene. Istražene rezerve vatrostalnih
glina iznose oko 5 miliona tona. Kvarcni peskovi zauzimaju veliko prostranstvo i istražene rezerve
se cene na više miliona tona. Rezerve krečnjaka iznose 10 miliona tona, a rezerve granita 100
miliona tona. Pojave mineralnih voda daju osnovu da se ispitaju mogućnosti i uslovi eksploatacije,
jer mineralne vode ovoga kraja ne zaostaju po kvalitetu od bukovičke mineralne vode “Knjaz
Miloš”.
Hidrogeološke karakteristike
U sklopu terena nalaze se stenske mase sa svojstvima hidrogeoloških kolektora i izolatora. NJihov
međusobni raspored uslovio je formiranje više izdani: krovinske-formirane u aluvijalnim
šljunkovima i peskovima, međuslojne izdani - formirane u međuslojnim peskovima i podinske
izdani - formirane u podinskim peskovima.
Paleozojski škriljci su najstarije stene u podini ugljenog sloja sa svojstvom hidrogeološkog
izolatora.Leže na različitim dubinama preko sto metara u području dna sinklinale i oko deset
metara na krilima sinklinale.
Glina kao izolator ima najveće procentualno učešće u direktnoj podini uglja. Retko je čista, češće
je peskovita i sa proslojcima uglja i ugljevite gline, različite boje od sivo-zelene do plave. Na polju
"C" ugalj je zastupljen sa dva sloja značajnije debljine i više tanjih proslojaka u podini.
Aluvijon reke Peštan izgrađen je od sedimenata: šljunkova, peskova, slabo do srednje zaglinjenih
peskova.U njima je formirana aluvijalna izdan. Prostiranje aluvijalnog kolektora je sa leve i desne
strane reke Peštan, a bočno prema severu naslanjaju se na terasne šljunkove.
Prema zapadu aluvijon Peštana prostire se do aluvijona reke Kolubare i sa njim sačinjava
jedinstven hidrogeološki kolektor.Aluvijalni šljunkovi i peskovi su ograničeni na niže delove terena
U šljunkovima i peskovima aluvijona reke Peštan formirana je aluvijalna izdan zbijenog tipa. Izdan
se prihranjuje infiltracijom atmosferskih padavina i iz reke Peštan. Izdan je sa slobodnim nivoom,
dok su oscilacije u zavisnosti od hidroloških prilika koje variraju od 1 - 2 m, u toku hidrološke
godine. Pražnjenje izdani vrši se u reku Peštan i međuslojne peskove. Generalni pravac kretanja
vode je od istoka prema zapadu i paralelan je pravcu toka reke Peštan.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
54
Rev.:
Rev.:
0
Seizmika terena
Područje kolubarskog ugljenog basena nalazi se u seizmički aktivnoj zoni, gde se mogu dogoditi
zemljotresi značajnog seizmičkog intenziteta. Prema oficijelnoj seizmološkoj karti koja je podloga
za građenje u seizmičkim područjima za objekte I i II kategorije u smislu Tehničkih normativa, a za
period od 500 godina zemljotresna opasnost je procenjena intenzitetom 8° MCS za područje Uba,
Obrenovca i delove Lajkovca i Lazarevca, odnosno 9° MCS za deo Lazarevca i Lajkovca.
5.1. Analiza lokacije sa aspekta zaštite životne sredine i pogodnosti
izabrane lokacije za rad – odvijanje projekta
Stanje životne sredine po mnogim aspektima, na području opštine Lazarevac, takvo je da je
neophodno preduzeti mere poboljšanja, a potom i zaštite tako popravljenog stanja. Preventivno delovanje,
konkretne mere i aktivnosti na popravljanju stanja i sprovođenju zaštite životne sredine mora biti svedeno na
manje prostorne jedinice, gde se opština, kao administrativna i prostorno-geografska celina, sa određenim
karakteristikama i nadležnostima, pojavljuje u dvojnoj ulozi i to kao prostorni i organizacioni okvir
delovanja. Iako se u okviru ingerencije opštine nalaze samo neki aspekti zaštite životne sredine, sve aktivnosti i
procesi se odvijaju na tom prostoru, pa je utoliko potrebnije sagledati stanje u svim aspektima životne sredine u
opštini da bi se stvorila pouzdana osnova za racionalno i pravovremeno delovanje u pravcu popravljanja,
zaštite i unapređenja životne sredine, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Kvalitet životne sredine,
može da se procenjuje iz ugla uzročno – posledičnih odnosa. Uzročnu kategoriju kvaliteta životne sredine
predstavlja postojanje određenih sadržaja i aktivnosti koji prouzrokuju zagađenje i ugrožavanje životne sredine,
degradaciju prostora, poremećaje ekološke ravnoteže i druge promene koje imaju za posledicu
negativan uticaj na živi svet. Posledičnu kategoriju kvaliteta životne sredine predstavlja kvalitet življenja
stanovništva na određenom području. Kvalitet življenja i kvalitet životne sredine su neodvojivi i direktno se
ogledaju kroz prostorne uticaje između zagađivača i ljudskih staništa, kao i posledično kroz zdravstveno stanje i
mortalitet stanovništva. Kako je ekonomski aspekt, jedan od važnih parametara kvaliteta življenja, često
suprostavljen očuvanju kvalitetne životne sredine, dolazi do najvećeg problema koji se ogleda u pronalaženju
mere u nužnoj degradaciji i zagađenju životne sredine, u cilju obezbeđenja ekonomskih uslova života ljudi, sa
jedne strane, i neophodnom očuvanju životne sredine sa svim vitalnim resursima za život ljudi, sa druge strane.
Ovaj problem je posebno prisutan u opštini Lazarevac, imajući u vidu da se na teritoriji opštine nalaze ogromne
površine pod površinskim kopovima uglja, veliki pogoni za preradu uglja, krupni proizvodni energetski
kapaciteti, niz pratećih sadržaja (deponije, jalovišta, pogoni i dr.), kao i to da je teritorija opštine ispresecana
putnim, železničkim i energetskim koridorima.S obzirom na vidove zagađenja životne sredine, može se
zaključiti da je teritorija opštine većim delom ugrožena značajno više u odnosu na druge opštine koje
nemaju ovakvu privrednu strukturu. Utvrđeno činjenično stanje predstavlja polaznu osnovu za preduzimanje
mera i aktivnosti, prvenstveno na popravljanju pogoršanih uslova, otklanjanju i sprečavanju daljih
zagađenja i rekultivaciji degradiranih površina. Realizacija mera na poboljšanju kvaliteta životne sredine
direktno utiče na poboljšanje kvaliteta življenja u ovoj opštini.
Kvalitet vazduha na teritoriji opštine Lazarevac
Izvori zagađivanja vazduha na području opštine Lazarevca mogu se generalno podeliti u tri osnovne
kategorije:
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
55
Rev.:
Rev.:
0
Industrija kao izvor zagađenja vazduha.
Saobraćaj kao izvor zagađenja vazduha.
Ložišta kao kao izvor zagađenja vazduha.
Emisija zagađujućih materija je rezultat procesa sagorevanja fosilnih goriva i produkata emisije iz
tehnoloških procesa i industrijskih objekata.
Institut “Kirilo Savić” je 1996. godine izradio Katastar zagađivača, i tom prilikom registrovao sledeće
zagađivače na teritoriji opštine Lazarevac:
• RB Kolubara,
• TE “Kolubara“,
• JPKP Lazarevac,
• Autosaobraćajno preduzeće “Lasta“,
• Autosaobraćajno preduzeće “Strela“,
• Zavod za endemsku nefropatiju ,
• Dom zdravlja “Dr Đorđe Kovačević“,
• ložišta,
• saobraćaj.
Industrija kao izvor zagađenja vazduha
Dv a najveća industrijska izvora zagađenja vazduha na teritoriji opštine Lazarevac su "KolubaraPrerada" Vreoci i TE "Kolubara" Veliki Crljeni koji se nalaze 7km, odnosno 15km severno od
centra grada.
•
•
•
Locirani izvori zagađujućih materija u vazduhu u DP “Kolubara-Prerada“ su:
• Sušara i Klasirnica,
• dimnjak Toplane,
• utovar i transport uglja,
• jalovište Mokre separacije.
Osnovne zagađujuće materije koje “Kolubara-Prerada“ emituje u vazduh su: ugljeni, sumporni i
azotni oksidi, lako isparljivi ugljovodonici, fenol, čađ, čvrste čestice uglja i pepela. U cilju praćenja kvaliteta
vazduha i analize uticaja proizvodnih pogona na životnu sredinu, od 1987. godine različitim obimom i
kvalitetom se vrši kontrola kvaliteta vazduha merenjem emisije i imisije.
Emisiona merenja se rade diskontinualno, jednom godišnje a u skladu sa Pravilnikom o
graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i
evidencije podataka, Sl. glasnik br. 54/92.od 2002.god. Merenje imisije se vrši na šest mernih mesta i to:
Otpadne vode, Suva separacija, MZ Vreoci, Vodovod – Medoševac, Žičara (okretna stanica) i Montaža (stara
toplana).
Na ovim mernim mestima kontinualno (24 časa) se prate sledeći parametri : SO2 , NO2 , čađ, suspendovane
materije, taložne materije i fenol .
Izvori zagađujućih materija u vazduhu u TE “Kolubara“ su:
• dimnjaci ( dva dimnjaka visine 105m i jedan visine 130m ),
• deponija pepela i šljake - deponija uglja,
• transportni sistem za ugalj. Osnovne zagađujuće supstance koje TE "Kolubara" emituje u
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
56
Rev.:
Rev.:
0
vazduh su: sumporni, azotni i ugljeni oksidi, čvrste čestice pepela i šljake, čestice uglja .
TE "Kolubara" redovno vrši merenja sledećih parametara aerozagađenja:
• kontinualna merenja koncentracija sumpordioksida (SO2) i čađi na jednom mernom mestu koje se
nalazi u o.š. u Velikim Crljenima ;
• kontinualna merenja taložnih materija na 19 mernih mesta (ph, ukupne, sagorive, nesagorive,
rastvorne i nerastvorne taložne materije). Mreža mernih mesta je određena na osnovu ruže
vetrova koji duvaju najčešće u pravcu jugoistok -severozapad, tako da su i merna mesta
postavljena u zoni uticaja elektrane (uključujući i deponiju pepela) u navedenim pravcima;
• kontrolna merenja emisije štetnih materija i stepena otprašivanja elektrofiltera rade se jednom
godišnje (merenje stepena otprašivanja elektrofiltera, koncentracije sumpornih oksida, azotnih
oksida, ugljen-monoksida, analize uglja, pepela i šljake, koncentracije neorganskih jedinjenja fluora i
hlora ).
• Deponija pepela i šljake TE "Kolubara" ima najveći uticaj na aerozagađenje.
Saobraćaj kao izvor zagađenja vazduha
Saobraćaj kao izvor zagađenja utiče na emisije štetnih materija: ugljenmonoksida, mikročestica posebno iz
dizel motora, azotnih i sumpornih oksida olova, ugljovodonika itd. Prema nekim analizama automobili u Srbiji su
prosečno stari 12 godina. Motori takvih vozila emituju gasove koji su po količini i sastavu štetnih sastojaka izvan
svih postojećih medicinskih propisa i tehničkih standarda. Zbog nepotpunog sagorevanja goriva u istrošenim
motorima dolazi do povećane emisije čvrstih čestica. Zagađenju vazduha doprinosi i loš kvalitet goriva.
Osnovni uzrok za veliku emisiju zagađujućih supstanci su uslovi sagorevanja goriva koji se javljaju pri
radu automobilskih motora, bez obzira da li su sa pogonom za benzin ili na dizel gorivo. Kod motora sa
unutrašnjim sagorevanjem smeša goriva i vazduha sagoreva pod pritiskom znatno većim od atmosferskog i pri
višim temperaturama od onih koje se javljaju pri sagorevanju istih goriva u kotlovskim postrojenjima. Vreme
sagorevanja smeše takođe je ograničeno ciklusom rada motora i pod tim uslovima sagorevanje goriva je
nepotpuno, što pored niske energetske efikasnosti ima za posledicu veliku emisiju produkata sagorele i
nesagorele smeše goriva. Zbog znatno lošijeg mešanja goriva i vazduha, nego u slučaju benzinskog motora,
dizel motori emituju mnogo čestica dima i čađi naročito pri ubrzavanju i većim opterećenjima, zatim emituju se i
različiti ugljovodonici kojima se pripisuju mutagene aktivnosti. Ovaj problem naročito dolazi do izražaja u
Lazarevcu, gde se prevoz obavlja autobusima sa dizel pogonom, pa je koncentracija dima značajno povećana
duž glavnih saobraćajnica.
Broj registrovanih vozila na teritoriji opštine Lazarevcu (uključujući sva motora vozila: automobile,
kamione, traktore) iznosi 14.000, po evidenciji OUP-a Lazarevac. S obzirom na stanje puteva i
organizaciju saobraćajnica na prilazima ka gradu, taj broj predstavlja značajan parametar zagađenja
životne sredine.
Najopterećeniji putni pravac na teritoriji opštine je Vreoci – Stepojevac. Kamionskim
transportom, koji je značajan zagađivač životne sredine, transportuje se preko 250.000 t/god.
sirovog i sušenog uglja, sa 35.715 kamiona (2002.god.).
Najopterećeniji železnički pravac je industrijska pruga kojom se ugalj doprema sa Polja
"B" do Prerade uglja u Vreocima i odatle otprema do TE "Nikola Tesla" Obrenovac, TE "Kolubara"
Veliki Crljeni i TE "Morava" Svilajnac.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
57
Rev.:
Rev.:
0
Uticaj saobraćaja na životnu sredinu možemo posmatrati sa dva aspekta:
• problem protočnosti saobraćaja,
• problem izduvnih gasova. Problemi protočnosti saobraćaja su povezani i
sa problemima bezbednosti
saobraćaja. Nedostaci postojećeg saobraćajnog koncepta su:
• ne postoji saobraćajna studija Lazarevca,
• centar grada je opterećen različitim vidovima saobraćaja,
• povećani stepen motorizacije u poslednjoj deceniji prouzrokuje protočnosti
gradskog saobraćaja.
Problem izduvnih gasova:
• problem protočnosti saobraćaja, tj. disbalans između broja vozila
koncepta regulisanja saobraćaja
• tehničke neispravnosti motornih vozila (sistema za sagorevanje i sistema
izduvnih gasova).
Ložišta kao izvor zagađenja vazduha
Sve do 1982. godine potrošači u Lazarevcu su se snabdevali toplotnom energijom pomoću
individualnih kotlarnica snage 14 ,5 MW, koje su kao osnovno gorivo koristile mazut i ugalj. Prisustvo
velkih rezervi kolubarskog uglja, a sve izraženije teškoće u obezbeđivanju tečnih goriva, inicirali su izgradnju
industrijske kotlarnice za potrebe JP RB "Kolubare" i za toplifikaciju Lazarevca. Izgradnjom toplifikacionog
sistema za grejanje grada na ugalj, ukinut je veliki broj individualnih kotlarnica koje su bile stalan uzrok
zagađivanja vazduha u zimskim mesecima. Orijentacija na daljinsku toplifikaciju u opštini Lazarevac predstavlja
važan korak, ne samo u smislu racionalne potrošnje goriva, već i u smislu manjeg aerozagađenja životne
sredine. Toplifikacijom nisu obuhvaćena sva naselja i domaćinstva u opštini. Procenjuje se da je samo 5%
(600 do 700) individualnih domaćinstava priključeno na daljinsko grejanje.
Zakonska regulativa koja se odnosi na pitanja u vezi sa toplifikacijom u opštinama obuhvaćena je
Zakonom o energetici, donetim 2004. godine i njegovim podzakonskim aktima. Lokalne samouprave donose
program razvoja energetike kojim utvrđuju ukupne potrebe za energijom na svom području, kao i uslove i način
obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa strategijom i programom koji se definišu
Zakonom o energetici.
Skupština GO Lazarevac, na sednici održanoj 24.03.2006. godine, usvojila je Program toplifikacije
GO Lazarevac do 2010. godine, kojim je definisan sistema toplifikacije
naselja i domaćinstava na teritoriji opštine. Po usvojenom Programu orijentacija na delimičnu gasifikaciju će biti
realno ostvariva tek 2015. godine, što će takođe uticati na smanjenje aerozagađenja na teritoriji opštine
Lazarevac.
Analiza podataka kontrole kvaliteta vazduha
“Kolubara -Prerada“
Analizirajući rezultate merenja emisije štetnih materija zaključuje se sledeće :
Toplana:
• izmerene vrednosti koncentracija čestica u dimnim gasovima odstupaju od propisane
granične vrednosti emisije (GVE), ali su u projektovanim granicama;
• izmerene koncentracije azotnih oksida u dimnim gasovima su u okviru propisane GVE;
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
58
Rev.:
Rev.:
0
• izmerene koncentracije sumpornih oksida često variraju i povremeno prelaze GVE .
Sušara :
• nije dokazano prisustvo sumpornih i azotnih oksida u otpadnom gasu, izmerene su količine
fenola koje ne premašuju propisane granične vrednosti emisije (GVE);
• otpadni gas sadrži polutante koji produkuju neprijatne mirise, izmerene koncentracije
premašuju GVE.
Analizirajući rezultate merenja imisije štetnih materija zaključuje se sledeće :
• Izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija NO2 su ispod propisanih vrednosti GVI, osim na
mernom mestu u MZ Vreoci gde su povremeno izmerene vrednosti preko GVI.
• Izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija SO2 su ispod propisanih vrednosti GVI .
• Izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija čađi imaju sezonsku zavisnost. U letnjem
periodu su u dozvoljenim granicama, a u zimskom periodu na svim mernim mestima ima
prekoračenja. Najviše koncentracije su izmerene u najnaseljenijem delu na mernim mestima
Otpadne vode, MZ Vreoci i Montaža.
• Izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija suspendovanih materija su često iznad GVI
tokom cele godine, naročito na mernim mestima Otpadne vode, MZ Vreoci, Montaža i
Suva separacija.
• Konstantovano je prisustvo fenola u vazduhu, ali Zakonom nisu definisane propisane granične
vrednosti emisije za ukupne ugljovodonike i fenol.
Na osnovu višegodišnjeg praćenja kvaliteta vazduha i na osnovu prostorne raspodele štetnih
materija koja je urađena korišćenjem difuzionog modela i za određene meteorološke uslove, područje
MZ Vreoci se može grubom procenom podeliti po stepenu ugroženosti, sa aspekta zagađenosti
vazduha, na više zona:
• I zona – severozapadno od objekta Sušare, a u nepesrednoj okolini industrijske pruge i pruge
Beograd – Bar;
• II zona – u okolini Suve separacije u pravcu jugoistočnog vetra;
• III zona – u pravcu severoistočnog vetra u blizini taložnika otpadnih voda;
• IV zona – u pravcu vetra blizu laguna (postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda).
Koncentracija taložnih materija su na svim mernim mestima prelazile GVI tokom godine. Najviše
koncentracije su izmerene na mernom mestu Žičara zbog uticaja deponije jalovine Mokre separacije i
blizine provršinskog kopa.
U toku 2005.god. nastavljena su merenja imisije osnovnih zagađujućih materija na 4 merna mesta.
Merenje emisije na Sušari, Toplani i deponiji jalovine, a na mernom mestu Otpadne vode postavljena je
meteorološka stanica. Sva merenja vrši ovlašćena ustanova Rudarski institut – Zemun.
TE "Kolubara"
Analizirajući rezultate merenja emisije štetnih materija zaključuje se sledeće :
• izmerene vrednosti koncentracije čvrstih čestica najčešće prevazilaze GVE iz Pravilnika;
• izmerene vrednosti koncentracije azotnih oksida su najčešće u granicama GVE;
• izmerene vrednosti koncentracije sumpornih oksida često prevazilaze GVE za ovakva ložišta.
S obzirom na sadržaj ukupnog sumpora u gorivu ( prosečno 0,5% ) kao i da nije
ugrađeno postrojenje za odsumporavanje, ovakve vrednosti su i očekivane i realne.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
59
Rev.:
Rev.:
0
Analizirajući rezultate merenja imisije štetnih materija zaključuje se sledeće :
• izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija SO2 su ispod propisanih vrednosti GVI;
• Izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija čađi imaju sezonsku zavisnost. U
letnjem periodu su u dozvoljenim granicama, a u zimskom periodu na svim mernim
mestima ima prekoračenja. Kako postoji istovremeni uticaj i lokalnih kućnih ložišta, ne možemo celokupan
rezultat priznati kao isključivo delovanje Termoelektrane. Izmerene vrednosti srednjih dnevnih koncentracija
taložnih materija najčešće prelazi GVI.
Imisija taložnih materija je viša tokom zime nego tokom leta iz razloga što zimi postoji veći broj izvora
taložnih materija, jer su kućna ložišta znatno aktivnija. Izvršena analiza dobijenih rezultata imisije
pokazuje da se neposredan uticaj Termoelektrane oseća u zoni pravca severozapad – jugoistok,usled
strujanja vetrova. Ova zona, po navedenoj dužnoj osi, pruža se na severozapad do Ibarske
magistrale i na jugoistok do raskrsnice za Sokolovo.
Analiza rezultata imisionih merenja u centru Lazarevca
Da bi se dobila kompletnija slika aerozagađenja grada Lazarevca, opština je od oktobra 2004. godine, preko
ovlašćene institucije, uspostavila mrežu mernih mesta taložnih materija (16 mernih mesta). Rezultati ovih
merenja pokazuju da se najviše vrednosti javljaju na mernim mestima u severnom delu opštine, dok su
merna mesta u centru i južnom delu pokazala niske vrednosti ukupnih taložnih materija. Povišene vrednosti na
pojedinim tačkama su posledica blizine glavnih saobraćajnica, a tokom zime dolazi do porasta taložnih
materija, što je posledica aktivnosti kućnih ložišta. Dobijeni rezultati pokazuju da je samo merno
mesto br.1 (ul. Janka Stajčića u Šopiću) imalo srednju vrednost ukupnih taložnih materija iznad
godišnje granične vrednosti od 200 mg/m2dnevno. Sva ostala merna mesta bila su svojim rezultatima u
okvirima zakonskih propisa. Pojedinačno najbolje rezultate pokazalo je merno mesto br.8 (ul.Đure Jakšića),
gde ni jedan od 12 uzoraka nije imao rezultate iznad 200 mg/m2dnevno.
Otpaci koji imaju upotrebnu vrednost – sekundarne sirovine
U ovu kategoriju spadaju otpadne materije koje se mogu koristiti kao sekundarne sirovine,
neposredno ili uz odgovarajuću doradu i preradu (otpadni lim, plastika, papir i sl.)
Upravljanje sekundarnim sirovinama nije regulisano na adekvatan način – razvrstavanje se ne vrši
u skladu sa zakonskim zahtevima, već se po procesima ova problematika tretira različito (papir se
ne tretira kao sirovina, već kao komunalni otpad.
Rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda neće dolaziti do generisanja otpadnih materija
koje se mogu svrstati u sekundarne sirovine. Operater koji bude klasifikovao čvrsti otpad,
razmotriće da li neki od njih može da se koristi kao sekundarna sirovina.
Komunalni otpad
U ovu kategoriju spadaju otpadne materije koje se ne mogu ponovo koristiti ni prerađivati, već se
odlažu u kontejnere koje odvozi komunalno preduzeće na gradsku deponiju (otpad nastao
čišćenjem radnog prostora, šut, otpad iz procesa proizvodnje, ambalaža i sl.).
Opasan otpad
Čvrsti opasan otpad na polju „E”se sastoji od sledećeg otpada:
Muljne pogače
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
60
Rev.:
Rev.:
0
Gvožđe i čelik
Otpadno drvo
Papir i karton
Čelična burad
Hidraulično ulje
Prazna ambalaža od boja i rastvarača
Plastična ambalaža
Radom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dolaziće do izdvajanja određenih količina
muljeva, koji će se na samom postrojenju obezvodnjavati do dobijanja muljnih pogača.
Za ovaj otpad je potrebno, kada se dobiju prve količine nakon puštanja postrojenja u rad, izvršiti
karakterizaciju i katagirizaciju, da bi se obezbedio dokument za njegovo razvrstavanje i način
trajnog odlaganja.
Ostala zagađenja životne sredine
Buka
Na predmetnom postrojenju se tokom njegovog rada neće pojavljivati buka koja je veća od
dozvoljenih vrednosti za industrijske zone. Razlog za ovu konstataciju je taj što oprema birana
tako da ne premašuje dozvoljen nivo industrijske buke (85 dB).
U samom objektu buku će izazivati rad rotacione opreme (kompresori, elektromotori, mešalice), ali
je radno osoblje smešteno u posebnim prostorijama za boravak rukovaoca, tako da su oni
zaštićeni od uticaja buke.
Puštanjem postrojenja u rad moguće je obaviti merenje nivoa buke, ali se s obzirom na izbor
savremene opreme, očekuje da će nivo buke biti u granicama dozvoljenim za industrijske zone.
Prašina
Prašina se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja „E“
Vibracije
Vibracije se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja „E“ u Baroševcu
Jonizujuća i nejonizujuća zračenja
Jonizujuća i nejonizujuća zračenja se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja
„E“ u Baroševcu
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
61
Rev.:
Rev.:
0
6.0. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA
ŽIVOTNU SREDINU
6.1. Analiza neposrednih, posrednih, sekundarnih, kumulativnih, kratko-,srednje-,
i dugoročnih, stalnih, povremenih, privremenih, pozitivnih i negativnih uticaja
na životnu sredinu (kvalitativni i kvantitativni prikaz mogućih promena)
Uticaji na životnu sredinu za posmatrani objekat, se javljaju usled:
-Postojanja projekta,
-Korišćenja prirodnih resursa,
-Emisije i imisije zagađujućih materija,
-Izlivanja otpadnih voda,
-Nastajanja otpada i njegovog skladištenja ili uklanjanja,
-Eksplozije, požara, opasnih materija,
-Buke, vibracija, zračenja,
-Propusta u sistemu kontrole zagađenja,
-Prirodnih nepogoda.
Postojanje projekta
Projekat, u ovom slučaju montažni plac polja “E” u Baroševcu i samim svojim postojanjem i radom
u direktnoj su funkciji zaštite životne sredine. To se na prvom mestu odnosi na direktnu zaštitu
površinskih i podzemnih voda i zemljišta, jer se procesom prečišćavanja otklanja opasnost njihove
kontaminacije.
Dugoročno posmatrano postojanje projekta i njegov rad će imati pozitivne efekte na zaštitu životne
sredine. Negativnih uticaja neće biti.
Korišćenje prirodnih resursa
Za realizaciju ovog projekta koristiće se ugalj u količini od 7,4 t/dan.
Emisije i imisije zagađujućih materija
Emisija zagaćujućih materija u toku tehnološkog procesa, prema garanciji Isporučioca opreme,
neće preći dozvoljene granične vrednosti definisane u IPPC direktivi.
Izlivanje otpadnih voda
Sve otpadne vode koje se sakupljaju sa montažnog placa polja”E” biće prečišćene i ispuštene u
reku Peštan.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
62
Rev.:
Rev.:
0
Transport otpadnih voda se odvija cevovodnim sistemom u cevima koje su rezistentne na uticaj
otpadnih voda (materijal cevi: polietilen), ispitane na pritisak koji je daleko veći od radnog u
eksploatacionim uslovima, tako da do izlivanja otpadnih voda na posmatranom objektu neće doći.
Nastajanje otpada i način njegovog skladištenja ili uklanjanja
U procesu na montažnom placu polja ”E”nastajaće sledeće vrste otpada:
-otpadni mulj u obliku filter kolača u količini od max 199,8 kg/dan, ( od sanitarnotehnoloških voda), odnosno 65,9 t/god. ( od postrojenja za obradu voda od prališta). Nakon
izvršene karakterisatizacije ovog otpada, sa njim treba postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu
skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl. Glasnik RS br. 92/2010) Ovaj otpad će
biti predavan operaterima koji su ovlašćeni da upravljaju ovom vrstom otpada.
- otpadna ambalaža (čelična i plastična burad i kante, drvene palete i metalne šine za
vezivanje) u koju su upakovane boje, rastvarači i pomoćni materijali, zavisiće od asortimana
proizvodnje i načina pakovanja i dopreme
Eksplozije, požar, opasne materije
Eksplozije I Požar
Što se tiče klasičnog požara, treba konstatovati sledeće:
-U posmatranom postrojenju na polju “E”se koriste sirovine koje spadaju u lako zapaljive, I
eksplozivne materije (benzini, dizel, TNG, boje I lakovi…) . Projektom je rizik od požara sveden
na najmanju meru, obezbeđena je forsirana ventilacija objekta, (skladište boja) Ex izvedba
električnih instalacija, izvedeni evakuacioni putevi I Planom zaštite od požara treba
predvideti detaljno sve akcije koje treba izvesti u slučaju požara.
-Oko postrojenja se nalaze industrijske saobraćajnice, koje su istovremeno i protiv-požarni putevi,
t.j. u slučaju požara, pristup vatrogasnim ekipama je lako moguć;
-Projekat protiv-požarne zaštite biće sastavni deo projektne dokumentacije za postrojenja.
Posebnim Elaboratom protivpožarne zaštite predviđene su sve tehničke i organizacione mere
kojima se sprečava izbijanje požara i njegovo širenje na susedne objekte, kao i mere za
sprečavanje požara na elektro instalacijama.
Zaštita od požara I eksplozije je obezbeđena:
-Prinudnom ventilacijom svih prostorija
-Elektroinstalacija jeprojektovana u odgovarajućoj Ex izvedbi.
-Stvaranjem slobodnih površina oko objekta u određenoj širini;
-Obezbeđenjem pristupnog puta vatrogasnim vozilima sa svih strana požarno ugroženim
objektima;
-Izgradnjom protivpožarne hidrantske mreže sa potrebnim brojem protivpožarnih hidranata;
-Primenom određenog broja aparata za gašenje požara.
Opasne materije
Opasne materije koje se primenjuju na ovom postrojenju su :
Benzini,
Dizel gorivo,
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
63
Rev.:
Rev.:
0
TNG
Acetilen
Boje I lakovi (upakovani u originalnu ambalažu)
Gvožđe hlorid
Katjonski polielektrolit
Pored toga su propisane i posebne mere zaštite osoblja koje će raditi sa ovim hemikalijama. Te
dodatne mere su mere korišćenja ličnih zaštitnih sredstava.
Da bi se izbegle sve one opasnosti, koje bi u ovom konkretnom slučaju mogle nastupiti,
predviđena su određena tehnička rešenja i zaštita osoblja, a sve u skladu sa Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05). Ovo podrazumeva primenu osnovnih
pravila zaštite na radu.
Ono što ovde treba istaći je to, da su izvršioci na postrojenju, t.j. radnici u kontroli i održavanju
izloženi povećanim mogućnostima povreda, infekcije, zaraza i trovanja, što im može u većoj meri
ugroziti zdravlje.
Iz tog razloga je neophodno:
• Da radnici, pre pristupa ovim poslovima, moraju proći odgovarajući kurs za osposobljavanje
vršenja ovog konkretnog posla i sticanje odgovarajućih znanja za korišćenje sve predviđene
zaštitne opreme, o čemu je detaljno bilo reči u projektnoj dokumentaciji;
• Da radnici koji rade na postrojenju, koje je u radu, moraju biti opremljeni odgovarajućim
alatom, zaštitnom opremom, obućom, odećom, naočarima, rukavicama, a sve u skladu sa
propisima iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Naročitu pažnju obratiti na zaštitu pri korišćenju hemijskih sredstava za obradu vode. Radnici koji
rade na postrojenju moraju biti upoznati sa agresivnim delovanjem tih hemikalija. Pored njih
opasne za zdravlje su i same otpadne vode. Važne napomene u tom smislu su:
Rastvorene hemikalije su opasnije od istih u čvrstom stanju, zbog bržeg delovanja agresivnih
komponenata. Jako napadaju kožu, sluzokožu i oči. Takođe nagrizaju odeću i građevinski
materijal;
• Otpadne vode su takođe opasne zbog prisustva različitih zagađujućih supstanci i to
prvenstveno onih, koje daju otpadnim vodama kiseli ili bazni karakter;
• Hemikalije za obradu otpadnih voda: gvožđe-hlorid je veoma agresivne. Jako napada kožu.
Radnici koji rade na postrojenju, dolaze u direktan kontakt sa ovim hemikalijama u toku
eksploatacije. Moraju u toku rada voditi računa da se ne poliju tim agresivnim tečnostima. Pri
spravljanju rastvora obavezno koristiti gumene rukavice, gumenu kecelju i zaštitne naočare i ne
naginjati se nad posude sa hemijskim rastvorima.
U slučaju ako i pored preduzetih mera zaštite, dođe do dodira rastvora i nekog dela tela (ruke ili
oči), obavezno obaviti brzo ispiranje čistom vodom i po potrebi potražiti pomoć lekara.
Obuća mora biti vodonepropusna i sa hrapavim đonovima. Ovo je neophodno jer se često hoda
po vlažnim prostorima i površinama, gde može doći do klizanja, padanja i povređivanja.
•
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
64
Rev.:
Rev.:
0
Svi cevovodi, cevovodna armatura, pumpni agregati i sva ostala mašinska oprema postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda je proračunata za odgovarajuće parametre, izrađena od rezistentnih
materijala i definisana tako, da garantuje bezbednost osoblja koje radi na postrojenju.
Zaštitna sredstva i zaštitna oprema
Povrede koje mogu da nastanu od uticaja feri hlorida su:
-Opekotine na koži;
-Nadraženje očne sluzokože;
-Povreda disajnih puteva.
Sluzokoža očiju je jako osetljiva pri dodiru sa FeCl3 i neophodno je sprečiti taj dodir, jer može da
ostavi trajne posledice.
Iz navedenih posledica koji mogu da proisteknu iz dodira sa agresivnim medijumima potrebno je
preduzimati maksimalne mere predostrožnosti, kako do neželjenih posledica ne bi došlo.
Zbog toga će se na ovom mestu izneti kratka uputstva i nabrojati oprema koju treba uvek koristiti u
radu sa ovim sredstvima:
-Osoblje koje radi ferihloridom mora biti upoznato sa njihovim korozivnim dejstvima i opasnostima
koje mogu da izazovu pri nestručnom rukovanju;
-Osobe koje rade sa ferihloridom moraju biti snabdevene ličnim zaštitnim sredstvima:
a) naočarima,
b) štitnicima za lice,
c) gumenim ili plastičnim rukavicama,
d) gumenim čizmama,
e) zaštitnim odelom (ili zaštitnom keceljom) i
f) gasnom maskom;
-Uređajima i sudovima u kojima se nalaze sve hemijske supstance, ili se u njima pripremaju vodeni
rastvori, treba rukovati sa mnogo pažnje i nikada silom;
-Prostorija mora biti opremljeno slavinom sa tekućom čistom vodom za slučaj potreba ispiranja sa
delova kože, obuće i odeće
-U slučaju da dođe do izlivanjaferihlorida, za uklanjanje ne smeju se koristiti organske materije
(krpe, drvena strugotina i sl.), već samo pesak, pepeo, šljaka ili sl;
-U prostoriji u kojoj se radi sa ovim hemikalijama, moraju biti pri ruci pored slavine sa čistom
vodom i rastvori za ispiranje očiju i ugroženih mesta na koži;
-U slučaju dodira sa kiselim rastvorom potrebno je što pre ugroženo mesto oprati sa mnogo vode,
a zatim neutralisati jednim od rastvora: 2%-i rastvor sode bikarbone, 5%-i rastvor sode bikarbone
sa 5% natrijumovog hidrosulfata ili 5-10%-im rastvorom trietanolamina;
-Potrebno je posedovanje priručne apoteke sa svim potrebnim materijalom za pružanje prve
pomoći;
-Na vidnim mestima u prostoriji u kojoj se pripremaju i rastvaraju ove hemikalije, postaviti
upozoravajuće poruke, koje imaju za cilj izazivanje maksimalne pažnje i opreznosti, kod osoblja,
pri radu sa svim hemikalijama;
-Veoma je štetno pušenje u prostorijama u kojima se nalaze agresivne materije, pa je pušenje
strogo zabranjeno.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
65
Rev.:
Rev.:
0
Buka, vibracije i zračenja
Radom posmatranog postrojenja neće se izazivati buka koja će biti veće od dozvoljenih vrednosti
za industrijske zone. Udaljenost lokacije postrojenja od najbližih naseljenih objekata je takva da
uticaj buke neće postojati.
Vibracije se ne javljaju tokom rada postrojenja.
Zračenja se javljaju od tri merača debljine filma boje (dato u Prilogu studije), ali su preduzete i
adekvatne mere zaštite.
Propusti u sistemu kontrole zagađenja
Nosilac projekta je obavezan da sprovodi Program praćenja kvaliteta životne sredine. Strogim
postupanjem po tako definisanom monitoringu neće dolaziti do propusta u sistemu kontrole
zagađenja.
Fizičko-hemijske analize otpadnih voda na ulazu u postrojenje i izlazu sa postrojenja je potrebno
da sprovodi ovlašćena laboratorija i to 4x godišnje (jednom u tri meseca) za postrojenja kapaciteta
do 50 l/s, a prema Pravilniku o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl.
glasnik SRS br. 47/83).
Ovim se analizama prati efikasnost rada postrojenja i izbegava mogućnost ispuštanja prečišćenih
otpadnih voda koje nemaju postignute MDK vrednosti parametara kvaliteta.
Sprovedena karakterizacija i kategorizacija muljnih pogača obezbećuje stogu kontrolu postupanja
sa tom vrstom otpada i u tom slučaju ne može doći do propusta u sistemu kontrole zagađenja.
Prirodne nepogode
Projektnom dokumentacijom, kao i tokom izgradnje objekta planirani su mere i radovi, odnosno
primena tehničkih propisa radi zaštite od prirodnih nepogoda.
Pod prirodnim nepogodama podrazumevaju se sve nepogode koje nastaju delovanjem prirodnih
sila: poplave, klizišta, zemljotresi, požari i druge pojave, koje svojim delovanjem mogu da ugroze
živote stanovništva i nanesu materijalnu štetu većeg obima. Zaštita od elementarnih nepogoda
regulisana je Zakonom o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda (Sl.gl.SRS br. 20/77).
Zaštita od klizišta
Projektna dokumentacija i izgradnja objektata postrojenja na montažnom placu polja“E“je vršena
na osnovu detaljnih inženjerskogeoloških i mikroseizmičkih istraživanja, čime je postignuta
maksimalna zaštita od klizišta. Pred toga na osnovu tih rezultata lokacija se nalazi na terenu koji
nije podložan ovoj vrsti prirodne nepogode.
Zaštita od zemljotresa
Prema seizmološkoj karti teren Baroševca leži u zoni 8o seizmičkog inteziteta prema MCS skali.
U cilju zaštite od seizmičkih uticaja kod projektovanja i izgradnje objekta postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda obavezna je primena odgovarajućih Pravilnika. Objekat je građen u
odgovarajućem zaštitnom konstruktivnom sistemu, koji odgovara vrsti i karakteru objekata i
seizmičnosti područja.
Zaštita od požara
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
66
Rev.:
Rev.:
0
Zaštita od požara je sprovedena u skladu sa opštim merama u kompleksu i ostalim susednim
objektima, a pre svega postojanjem saobraćajnica kao osnovnih protivpožarnih puteva,
postojanjem spoljnih sistema protivpožarne zaštite objekata kompleksa, kao i unutrašnjim merama
koje se propisuju kroz PP Elaborat za sve objekte u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Sl.
Glasnik RS br. 111 /2009)
Zaštita od poplava
Pravni osnov kojim se reguliše zaštita od poplava čine Zakon o zaštiti od elementarnih i drugih
nepogoda (Sl.gl.SRS br.20/77) i Zakon o vodama (Sl.gl.RS br. 30/10)
7.0. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU
UDESA
7.1. Definisanje mogućnosti pojave akcidentnih situacija
Definisanje mogućih udesnih situacija je polazni korak u analizi rizika od posmatranog objekta na
životnu sredinu. Opšte je prihvaćeno da verovatnoća događaja i posledice koje on izaziva čine
osnovne elemente rizika.
Verovatnoća, kao mera mogućnosti pojave slučajnog događaja, određuje se na osnovu izvršene
analize mogućih udesnih situacija na objektu.
U ovim posmatranom objektu mogu se teoretski dogoditi sledeći hemijski incidenti manjih razmera:
• Nekontrolisano izlivanje i rasipanje benzina ili dizela
• Na slučaju pretakanja TNG u /iz auto cisterne, mogu se identifikovati sledeći rizični događaji:
-curenja pri diskonekciji
-curenja usled lošeg vara
- povećanja pritiska u instalaciji usled solarne radijacije
-loma utovarne ruke
-nepravilnog pozicioniranja ruke, i sl...
• Nekontrolisano izlivanje hemikalija za tretman otpadnih voda,
• Prosipanje čvrstog otpada (muljnih pogača) iz kontejnera;
• Požar I eksplozija
Nekontrolisano izlivanje i rasipanje benzina, dizela, ili hemikalija
Do nekontrolisanog izlivanja i rasipanja benzina, dizela, ili hemikalija za tretman otpadnih voda
može doći usled sledećih havarija i oštećenja na opremi:
-Pucanje cevovoda, ili ambalaže, eventualno procurivanje na zaptivkama
-Kvar na pumpama za prepumpavanje i doziranje,
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
67
Rev.:
Rev.:
0
-nepravilnog pozicioniranja utovarne ruke ili loma ruke
-Oštećenja na skladišnim rezervoarima.
Za tretman otpadnih voda se koristi gvožđe hlorid .Ova hemikalija je korodivna i agresivna i u
slučaju nekontrolisanog razlivanja može znatno oštetiti podove, opremu i predstavljati opasnost za
ljude. U cilju sprečavanja ovih akcidenata rezervoari sa rastvorima ovih hemikalija su stavljeni u
tankvane, izrađeni su od materijala otpornog na korozivno delovanje ovih hemikalija ili su zaštićeni
antikorozivnim premazima. Pored toga u toku rada sa ovim hemukalijama zaposleno osoblje treba
da koristi standardne zaštitne mere: korišćenje radnog odela, rukavica, obuće i zaštitnih naočara.
Prosipanje čvrstog otpada (muljnih pogača) iz kontejnera;
Prosipanje manjih količina čvrstog otpada ili muljnih pogača iz kontejnera ili traktorske prikolice u
kome se sakuplja i prevozi čvrsti otpad je većeg stepena verovatnoće. To se može javiti
nepažljivim rukovanjem kontejnerom i prosipanje sadržaja po pristupnoj saobraćajnici. Uzrok
može biti neispravan kontejner, ljudski faktor (nepažljivo rukovanje sa kontejnerom), prilikom
manevrisanja transportnih sredstava ili kakav drugi uzrok. U tom slučaju bi se rasuti sadržaj
pokupio i tlo ispralo čistom vodom.
Požar
Što se tiče požara, treba konstatovati sledeće:
Mogućnost paljenja postoji od varnice (ako cisterna nije uzemljena, nije na cisternu stavljen hvatač
varnica, korišćen nevarničeći alat, i sl...)
− Glavni projekat protiv-požarne zaštite biće sastavni deo projektne dokumentacije za
postrojenje.
− Projektom protivpožarne zaštite predviđene su sve tehničke i organizacione mere kojima
se sprečava izbijanje požara i njegovo širenje na susedne objekte, kao i mere za
sprečavanje požara na elektro instalacijama.
− Zaštita od požara je obezbeđena:
− Stvaranjem slobodnih površina oko objekata u određenoj širini;
− Obezbeđenjem pristupnog puta vatrogasnim vozilima sa svih strana požarno ugroženim
objektima;
− Izvođenjem električne instalacije i primenom uređaja u odgovarajućoj zaštiti;
− Izgradnjom protivpožarnre hidrantske mreže sa potrebnim brojem protivpožarnih
hidranata;
-Primenom određenog broja aparata za gašenje požara.
Mere prevencije
Kao mere za otklanjanje opasnosti od nepropisno izvedene opreme su preduzeta sledeća
rešenja:
- Pravilnim dimenzionisanjem i izborom armature i cevovoda za zadate maksimalne uslove
protoka, temperature i pritiska, kao i njihovoj odgovarajućoj hemijskoj otpornosti na radni
fluid je rešen problem opasnosti od prskanja opreme, armature i cevovoda.
- Armatura, cevovodi, instrumenti i oprema moraju da se održavaju u ispravnom stanju te se
na taj način maksimalno isključuje mogućnost curenja, isticanja ili prosipanja opasnih i
štetnih materija. Održavanje i redovni pregled instalacije i opreme se obavezno vrši u
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
68
Rev.:
Rev.:
0
skladu sa tehničkim propisima i preporukama proizvođača opreme, kao i odgovarajućom
zakonskom regulativom iz te oblasti.
- Opasnosti od korozije sa unutrašnje strane cevovoda otklonjena je odgovarajućim
dodatkom debljine zida cevovoda koja obezbeđuje potrebnu debljinu cevovoda. Zaštita od
havarije spoljnih čeličnih površina cevovoda, oslonaca i podkonstrukcije predviđena je
odgovarajućim osnovnim i završnim premazima po završetku montaže i ispitivanja
cevovoda.
Pored opštih propisa potrebno je u praksi primeniti i odredbe odgovarajućih specifičnih
pravilnika i primeniti ih u strategiji obezbeđenja radnog mesta.
Osnovni zadatak menadžmenta je da razvije procedure za bezbedan rad kako bi se eliminisao
ili maksimalno redukovao rizik, koji je povezan sa određenim radnim aktivnostima.
Svaki zaposleni, pored toga što mora biti stručno osposobljen za obavljanje poslova na svom
radnom mestu, mora proći:
• Odgovarajuću obuku sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara;
• Sve obuke moraju da se periodično ponovo obavljaju u skladu sa aktom o proceni
rizika;
• Svi podaci o izvršenoj obuci svakog zaposlenog moraju da se čuvaju u arhivi.
Zaposleni moraju biti obučeni u izvršavajnju zadataka za koje su angažovani, posebno na
mestima i u situacijama gde je prisutan visok stepen rizika u toku normalnog rada. Ovo se
posebno odnosi na neplanske vanredne situacije.
Rizici rastu povećanjem izloženosti opasnostima koje su prisutne na radnim mestima, opremi,
materijalima i supstancama koje se primenjuju kao i na opštem radnom okruženju.
Da bi se izbegle opasnosti koje bi mogle nastati usled loše organizacije rada neophodno je
preduzeti sledeće mere:
•
Potrebno je na vidnim mestima postaviti potrebna upozorenja.
•
neovlašćenim licima je najstrože zabranjen pristup, a naročito rukovanje opremom.
•
zabraniti bilo kakvo nagomilavanje materijala na postrojenju, koje ometa normalan rad.
•
neposredni rukovodilac je odgovoran za proveru psihofizičke spremnosti radnika za
obavljanje poslova i zadataka u toku smene koju vodi.
•
pre raspoređivanja na radne zadatke neopodno je izvršiti obuku i proveru znanja i
sposobnosti za samostalan i bezbedan rad svakog radnika ponaosob.
•
potrebno je da svaki radnikpoznaje tehničko-tehnološka uputstva sve radne operacije u
domenu opisa poslova koje obavlja
•
sistematizacijom poslova neophodno je utvrditi odgovornost ljudstva ponaosob za
održavanje potrebnog nivoa radne discipline koja garantuje siguran i bezbedan rad
pogona. Održavanje radno-tehnološke discipline se ogleda pre svega u:
1. doslednom pridržavanju propisanih procedura prilikom ispitivanja opreme i instalacije
na pritisak i hermetičnost.
2. doslednom vođenju procesa proizvodnje prema projektovanimparametrima i
režimima rada;
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
69
0
3. doslednom pridržavanju radnih uputstava, u kojima su razrađeni i postupci u slučaju
udesnih situacija, kao i mere zaštite;
4. organizaciji i koordinaciji rada sa zahtevima tehnološkog procesa;
5. bezbeđenju i korišćenju tehnički ispravne opreme i alata, neophodnih za bezbednu
manipulaciju, transport, pretakanje i održavanje opreme i instalacija;
6. evidentiranju svih uočenih i otklonjenih nedostataka na opremi i instalaciji;
7. definisanju postupaka pri curenju ili prosipanju opasnih materija, postupaka u slučaju
požara-eksplozije, kao i mera zaštite i ukazivanju prve pomoći i hitnih mera koje se
preduzimaju u slučaju akcidentnih situacija.
Nakon početka rada montažnog placa polja „E” , potrebno je u zakonskom roku uraditi dokument
Politika prevencije od udesa, u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
Zaštitna sredstva i zaštitna oprema
Navedene sirovine predstavljaju potencijalnu opasnost jer imaju štetno dejstvo na ljudski
organizam,pa su predviđene sledeće mere:
- fluidi se transportuju zatvorenim sistemom cevovoda i armature, manipulacija je
predviđena uz odgovarajuće mere predostrožnosti, kao i korišćenje odgovarajućih ličnih
i kolektivnih sredstava i opreme.
- u zavisnosti od uslova rada i potrebe neophodno je koristiti lična i kolektivna zaštitna
sredstva i opremu. Lična zaštitna sredstva koja se koriste u NIS RNP regulisana su
internim aktom. Lična zaštitna sredstva obuhvataju zaštitu kompletnog tela, očiju, ruku,
nogu, organa za disanje i ostalu specijalnu opremu, kako je propisano internim aktom i
to:
Za zaštitu disajnih organa:
Za zaštitu ruku:
Za zaštitu očiju:
Samostalan aparat pod pritiskom za disanje.
Zaštitne gumene rukavice.
Zaštitne naočare, vizir
Odgovarajuća zaštitna odeća za zaštitu od niskih
Za zaštitu kože tela:
temperatura pri rukovanju sa kriogenim tečnostima i
obuća.
Obavezno koristiti zaštitnu odeću i obuću. Odmah
isprati vodom i sapunom mesto dodira; ukloniti
Posebne higijenske mere i mere zagađene delove odeće uz prethodno odmrzavanje
opreza:
mlakom vodom. Ako je odeća prilepljena za kožu – ne
skidati
Kvalitet opreme u velikoj meri zavisi od dizajna i materijala.
Pravilna upotreba ličnih zaštitnih sredstava u velikoj meri doprinosi smanjenju rizika od udesa.
Radni rezultati na pojedinačnim radnim mestima pored drugih faktora u velikoj meri zavise i od
opremljenosti zaposlenih kvalitetnim i komfornim ličnim zaštitnim sredstvima.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
70
0
U skladu sa politikom upravljanja bezbednosti i zdravlju na radu, u krugu objekta moraju se
odrediti zone u kojima je obavezno nošenje ličnih zaštitnih sredstava.
8.0 OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA,
SMANJENJA I GDE JE TO MOGUĆE, OTKLANJANJA
SVAKOG ZNAČAJNIJEG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
71
Rev.:
Rev.:
0
Mere zaštite životne sredine od mogućeg negativnog uticaja eksploatacije objekata na
montažnom placu polja „E“ predstavljaju najznačajniji deo ove Studije.
Na osnovu uvida u postojeću tehničko-projektnu dokumentaciju može se konstatovati da je u cilju
zaštite životne sredine potrebno preduzeti sve neophodne mere, kako bi se sprečili, smanjili ili
eliminisali svi negativni uticaji na životnu sredinu.
Kompleksnim sagledavanjem svih mogućih aspekata uticaja pretakališta, kotlarnice i postrojenja
za prečišćavanje otpadnih voda, mogu se preduzeti određene mere i postupci kojima se
obezbeđuju potrebni ekološki uslovi, koji omogućavaju da se uticaj tog postrojenja svede u granice
prihvatljivosti.
Ako se karakteristike i stanje životne sredine počnu razmatrati istovremeno sa tehničkotehnološkim karakteristikama planirane aktivnosti, preventivnim merama zaštite se može postići da
se izbegne degradacija životne sredine.
S obzirom da se ova Studija o proceni uticaja pretakališta, kotlarnice i postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda, na životnu sredinu, radi paralelno sa izradom projektno-tehničke
dokumentacije postrojenja, to je potrebno sve mere predviđene ovom Studijom uvrstiti u Glavne
projekte.
Studija o proceni uticaja polja „E“ Baroševac, na životnu sredinu je pokazala da se, s obzirom na
sve posledice i njihov značaj, može smatrati da razmatrani objekat i procesi u njemu imaju nizak
nivo uticaja u redovnom režimu rada na životnu sredinu.
Mere zaštite životne sredine koje su sprovedene kroz adekvatan izbor tehnoloških postupaka,
kroz adekvatan izbor mašinske opreme i kroz adekvatan tretman otpadnih tokova, uticaj na
životnu sredinu su svele na još niži nivo.
Nakon sprovedene analize tehničke dokumentacije, razmatranja tehničko-tehnološke koncepcije
postrojenja, konstatovano je da je Projektant po nalogu Investitora(Nosilac projekta), a u skladu sa
važećom zakonskom regulativom, planirao čitav niz mera zaštite, od kojih se izdvajaju sledeće:
U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik RS br.135/2004 i 36/09) predviđene su
sledeće mere zaštite životne sredine,koje su istovremeno i obaveza Investitora:
8.1
MERE PREDVIĐENE ZAKONIMA I PODZAKONSKIM AKTIMA
A) Zakon o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)
− Vršiti redovno merenje kvaliteta vazduha
B) Zakon o vodama("Sl. glasnik RS", br. 30/10)
− Vršiti redovnu kontrolu kvaliteta prečišćene otpadne vode.
C) Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)
− Vršiti dnevnu evidenciju o generisanju i vrsti otpada
− Vršiti analizu otpada
− Razvrstavanje i karakterizacija
− Da izveštava Agenciju za zaštitu životne sredine
D) Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik RS 111/2009)
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
72
Rev.:
Rev.:
0
− Izrada Glavnog projekta zaštite od požara i projektne dokumentacije na koji
Ministarstvo unutrašnjih poslova daje saglasnost u delu koji se odnosi na zaštitu
od požara
8.2
PREDVIĐENE TEHNIČKO TEHNOLOŠKE MERE ZAŠTITE
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ARHITEKTONSKO-GRAĐEVINSKE
Postojeći tok reke Peštan se zatrpava u potpunosti materijalima koji obezbeđuju delimičnu
propusnost tako da bivši tok ima ulogu drenaže evakuacije podzemnih voda kada poraste
nivo podzemnih voda u sezoni celog područja
Objekti su svojom osnovom locirani unutar zadatih građevinskih linija i pozicionirani prema
zadatim urbanističkim uslovima, na način da su pešački i kolski tokovi oko objekata
izdiferencirani i podeljeni,, a prilazi i ulazi u objekat jasno naznačeni i nivelisani.
Predviđeno je više tipova kolovozne kontrukcije prema nameni i vozilima koja će se kretati
ili manipulisati na tim površinama
Zaštitna zona pretakališta je pojas širine najmanje 7,5 m, mereno od gabarita priključenih
cisterni.
Objekat skladišta tehničkih gasova je prostorno organizovan prema tehnološkofunkcionalnim zahtevima za ovu vrstu objekata u skladu sa iskazanim potrebama i
zahtevima investitora, odgovarajućim propisima i standardima za takvu vrstu objekata, u
svemu prema odredbama standard ONORM 7379.
Saobraćajni tok cisterni koje dolaze na utakanje sproveden je od istočnog ulaza na
kompleks do pretakališta. Za prilaz transportnih cisterni do mesta priključenja na
pretakalištu radi pretakanja zapaljivih tečnosti, predviđen je pristupni put koji je sastavni
deo pretakališta.
U skladištu boja i lakova obezbeđena je vatrootpornost zidova, podova i plafona, najmanje
2 sata
Krov skladišta za boje i lakove je izrađen od lakog materijala, a prozori i vrata se otvaraju
na spolja
Ulaz u skladište boja i lakova je predviđen da ima širinu 1,2 m i da se nesmetano može
vršiti manipulacija
Kabina za farbanje nema prozore.
Kabina je izrađena od nevarničećeg materijala
Pod prostora ili prostorije lakirnice mora biti gladak, izraden od negorivog materijala i u
zonama opasnosti mora provoditi statički elektricitet.
Kao spoljna zaštita podova i betonskog bazena u okviru postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda projektovana je hidroizolacija.
MAŠINSKO-TEHNOLOŠKE
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
73
Rev.:
Rev.:
0
Svi rezervoari za gorivo su sa duplim plaštom (zbog sprečavanja procurivanja)
Rezervoari su ukopani tako da je gornja izvodnica rezervoara postavljena na minimalno
1,0 m (ili 60 cm za rezervoare za TNG) ispod kote terena. Rezevoar je osiguran od
„isplivavanja”.
• Nad svakim revizionim otvorom rezervoara postavlja se metalni šaht . Šaht u potpunosti
treba da štiti revizioni otvor sa priključcima od podzemnih i atmosferskih voda.
• Cevi su instalirane pod zemljom u kanalima dubine oko 80 cm od kote terena do gornje
ivice cevi.
• Cevi koje su namenjene za dovod goriva iz rezervoara do pumpnih automata, imaju
dodatni sloj za sprečavanje procurivanja goriva i elektrootporni sloj za sprečavanje
statičkog elektriciteta.
• Svaki priključak ventilacione cevi u rezervoarskom prostoru snabdeven je zaštitnim
prelivnim ventilom OPW-53 VAL.
• Rezervoari za TNG imaju protivlomne i sigurnosne ventile
• Odušne cevi ventila pretakališta su usmerene vertikalno nagore, visine najmanje 2,5 m
iznad nivoa terena i izvedene tako da njihovi završni krajevi imaju slobodni - okošeni otvor, koji
omogućuje ekspanziju ispuštenog gasa vertikalno nagore
• distributivni stub – automat postavljen je na ostrvu izdignut minimum 14 cm od nivoa
saobraćajnica i nalazi se na propisnom rastojanju od ostalih objekata.
• Kabina za farbanje je uređaj koji zadovoljava standard SRPS EN 13355, Pravilnik zaštite
od eksplozije (Sl. List SFRJ br. 97 / 85) i Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima
se nanose i suše premazna sredstva (Sl. List SFRJ br.57 / 85).
• U kabini za farbanje postoji sistem prinudne , kontrolisane ventilacije. Ventilacija ima
sistem kontrolnog uređaja i vremenski davač, tako da se pri smanjenju, ili prestanku strujanja
vazduha, isključuju iz rada pištolji za nanošenje premaza. Ponovo se mogu uključiti, tek kada
se 5 puta izmeni vazduh u radnom prostoru.
• Transporter za ugalj u sastavu kotlarnice se otprašuje
• Praćenje radnih i drugih parametara, kontrola i upravljanje procesom na licu mesta
• Utovar i istovar materija obavljati danju
• Spajanje instalacije zavarivanjem koje vrši atestirani zavarivači
• Premošćenje prirubničkih spojeva u cilju sprečavanja pojave statičkog elektriciteta.
•
•
MERE ZAŠTITE OD ELEKTRIČNE ENERGIJE
• Sva elektro-oprema u zonama opasnosti treba da bude izvedena u odgovarajućoj Exzaštiti, obzirom da boje i rastvarači ( u komori za nanošenje boja) i goriva ( na pretakalištu),
ugalj ( u sitemu transporta) sa vazduhom čine eksplozivne smeše
• Zaštita od statičkog elektriciteta: u prostorijama u kojima je u arhitektonskim projektima
predviđen antistatik pod predviđena su po dva izvoda, u suprotnim uglovima prostorije, za
uzemljenje bakarne mreže koja se postavlja ispod antistatik premaza.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
74
Rev.:
Rev.:
0
• Gromobranska instalacija se predviđa kao klasična, postavljanjem pocinkovane trake
Fe/Zn 25x4mm po krovu na rastojanjima 5m, pošto se u delu pripremanja boje očekuje
ugradnja opreme u Ex izvedbi, pa taj deo objekta spada u I kategoriju.
• Temeljni uzemljivač se izvodi postavljanjem pocinkovane trake Fe/Zn25x4 u temelju. Iz
temeljnog uzemljivača ostavljaju se izvodi za uzemljenje opreme. Temeljni uzemljivač
postrojenja povezati sa postojećim uzemljivačem hale.
• Kao deo unutrašnje gromobranske instalacije predviđa se postavljanje odvodnika
prenapona (sa odgovarajućim osiguračem) u glavnom razvodnom ormanu.
• Na temeljni uzemljivač spojena je, na više mesta kako je prikazano u grafičkoj
dokumentaciji, cela čelična konstrukcija objekta. U prostoru Linije za bojenje kao i u
Postrojenju za preradu vode uzemljuje se sva tehnološka oprema kao i svi ostali metalni delovi
koji u normalnom radu nisu pod naponom.
Za svu elektro opremu moraju da postoje atesti i certifikati.
• Zaštita od direktnog strujnog udara
Rešena je izborom opreme i pribora iz proizvodnog programa registrovanih proizvođača, a
prema važećim standardima. Oprema i pribor su smešteni u razvodne ormane sa bravicama
za zaključavanje i ključem, na kojima se nalaze tablice opomene.
• Zaštita od struje kratkog spoja
Rešena je izborom i dimenzionisanjem elektroopreme, prema važećem Pravilniku.
• Zaštita od slučajnog dodira delova pod naponom
Ova vrsta zaštite rešena je u skladu sa važećim Pravilnikom i to postavljanjem opreme na
takva mesta da se delovi pod naponom slučajno rukom ili alatom ne mogu dodirnuti, a stepen
zaštite ormana i instalacionih elemenata takođe onemogućuje slučajni dodir.
• Zaštita od preopterećenja
Ova vrsta zaštite, takođe je rešena pravilnim izborom termičkih elemenata i osigurača, prema
važećem Pravilniku.
• Zaštita od nedozvoljenog pada napona
Rešena je prema važećem Pravilniku, pravilnim izborom preseka provodnika, što je računski
provereno.
• Zaštita od mehaničkih oštećenja
Ova vrsta zaštite je rešena prema odgovarajućim tehničkim propisima, vođenjem provodnika
na visini većoj od 2 m. Na mestima vođenja provodnika na visinama manjim od 2 m, oni se
postavljaju u zaštitne cevi. Niskonaponski kablovi se polažu u rov na dubinu 0,8 m uz
postavljanje mehaničke zaštite. Na mestima prolaska provodnika ispod puteva i betoniranih
staza kabel se uvlači u zaštitnu cev odgovarajućeg prečnika. Sve svetiljke postavljene na
mestima gde je moguće njihovo mehaničko oštećenje, imaju zaštitnu mrežicu.
HIDROGRAĐEVINSKE
• Da bi se obezbedile dovoljne količine tehničke vode za zadovoljenje ovih potreba,
predviđena je izgradnja novog bunara
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
•
•
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
75
Rev.:
Rev.:
0
Kao rezervoarski prostor tehničke vode, spoljašnje hidrantske instalacije, projektovan je
rezervoar od 200 m3 , koji obezbeđuje potrebnu zapreminu vode za gašenje požara,
pranje saobraćajnica i zalivanje zelenih površina i dopunu sistema recirkulacije
prečišćenih tehnoloških voda sa prališta. ( merodavni protok vode za zaštitu od požara
iznosi 20 l/s).
Rezervoar sa pumpnom stanicom je polu-ukopan
MERE ZAŠTITE OD POŽARA
Zaštita od požara mora biti definisana posebnim Glavnim projektom zaštite od požara
kojim se predviđaju potrebne mere zaštite od požara kao što su:
U zonama opasnosti se utvrđuje poseban režim rada, kao i ograničenja koja se sastoje u
sledećem:
−
Kod pojave požara postupiti u skladu sa operativnim protivpožarnim planom
−
Ulazak u zone opasnosti mora biti vidno obeležen odgovarajućim znacima
−
Strogo je zabranjen pristup svim nezaposlenim licima
−
Strogo je zabranjeno pušenje, upotreba otvorenog plamena, aparata koji varniče i
izvora visoke temperature
−
Strogo je zabranjena upotreba grejnih tela sa užarenim nitima
−
Zabranjena je bilo kakva intervencija nad mašinama u radu
−
U toku rada obavezno je pridržavanje svih mera zaštite na radu, koje su propisane
odgovarajućom legislativom i normativnim aktima preduzeća
−
Izdavanjem odobrenja za rad na popravkama unutar zona opasnosti, odgovarajuća
služba preduzeća je dužna da obezbedi i prisustvo dežurnih vatrogasaca, a po
mogućnosti i osobe koja je stručno osposobljena za pružanje prve pomoći
−
Intervenciji unutar zone opasnosti se može pristupiti samo kada je nedvosmisleno
utvrđeno da su obezbeđeni svi neophodni preduslovi za bezbednu intervenciju
Mere zaštite koje treba predvideti tehničkom dokumentacijom – Glavnim projektom, a
prema: Pravilniku o tehničkim normativima za uredaje u kojima se nanose i suše
premazna sredstva ("Sl. List SFRJ", br. 57/85):
− Električne instalacije u prostoru i li prostoriji lakirnice, kao i na uredajima postrojenja
lakirnice, ako se nalaze u zonama opasnosti, moraju biti izvedene tako da se
obezbedi protiveksplozivna zaštita.
− Prostor ili prostorija lakirnice mora imati odgovarajuću spoljnu i unutrašnju
protivpožarnu hidrantsku mrežu i prenosne protivpožarne aparate.
− Prostor ili prostorija lakirnice mora imati instalaciju za signalizaciju požara ručnim
aktiviranjem.
− Kabine za automatsko nanošenje premaznih moraju biti opremljene stabilnim
uredajem za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.
− Kabina za nanošenje boja mora imati prinudnu ventilaciju
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
76
Rev.:
Rev.:
0
− U prostoru ili prostoriji lakirnice, kao i na svim prilazima lakirnici, moraju se na vidno
mesto postaviti table na kojima su ispisana sledeća upozorenja i zabrane:
1) "Opasnost od požara i eksplozije";
2) "Zabranjeno pušenje i pristup sa otvorenim plamenom";
3) "Zabranjena upotreba alata koji varniči".
8.3
MERE ZAŠTITE OD UDESA
Nakon izgradnje montažnog placa „polja E”, potrebno je izraditi "Politiku prevencije udesa" u
skladu sa opasnostima koje mogu nastati na novim objektima, nakon početka rada
Izraditi i Plan zastite od požara za montažni plac polja E, koji će obuhvatiti nove objekte, 6
meseci nakon dostavljanja Rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova o izvršenoj
kategorizaciji ugroženosti objekata
MOGUĆI UDESI
Do nekontrolisanog izlivanja i rasipanja benzina, dizela, ili hemikalija za tretman otpadnih voda
može doći usled sledećih havarija i oštećenja na opremi:
-Pucanje cevovoda, ili ambalaže, eventualno procurivanje na zaptivkama
-Kvar na pumpama za prepumpavanje i doziranje,
-nepravilnog pozicioniranja utovarne ruke ili loma ruke
-Oštećenja na
skladišnim
rezervoarima.
prosipanje boje iz bureta
U Prostoriji za skladištenje boja u normalnom radu jednovremeno se drži količina od
maksimalo 10 kg. Pod je nepropustan sa nagibom od najmanje 1% od ulaznih vrata prema
suprotnom zidu duž koga se mora nalaziti kanal sa nagibom 2% u pravcu mesta prikupljanja
prosutih tečnosti u poseban sud zapremine min 200 litara, jer se smatra da maksimalno
može doći do izlivanja jednog bureta.
U prostoriji za nanošenje boja maksimalno jednovremeno može da se nađe 10 kg boje
eksplozija
Moguće je u toku rada da se stvori eksplozivna smeša isparljivih komponenti rastvarača , ili
goriva i eventualno paljenje varnicom, iskrom, i sl.Preduzete su mere:
− Ex- izvedba svih elektroinstalacija u zonama opasnosti od pojave eksplozivnih smeša,
upotreba nevarničnog alata, antistatik pod (pod koji mora provoditi statički elektricitet) u
zonama opasnosti
požar
Mere zaštite u slučaju požara: spoljna i unutrašnja hidrantska mreža, mobilni protivpožarni
aparati, stabilna instalacija sa ugljen-dioksidom za gašenje požara na celom montažnom
placu polja E
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
77
Rev.:
Rev.:
0
8.4
DRUGE MERE KOJE MOGU UTICATI NA SPREČAVANJE ILI SMANJENJE ŠTETNIH
UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
Imajući u vidu karakteristike lokacije objekta, a u cilju eliminacije štetnih uticaja rada postrojenja,
potrebno je preduzeti i druge mere:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ZA.Q.01
Monitoring “0-tog” stanja
U slučaju nekontrolisanog izlivanja goriva i maziva, obavezno izliveni sadržaj pokupiti
peskom i piljevinom, njime napuniti najlonski džak i odložiti ga na deponiju za odlaganje
opasnog otpada;
Čvrsti otpad koji se može reciklirati (papirni džakovi i manje papirne kese) ne sme se
spaljivati, već sakupljati i,po mogućstvu,vraćati za proizvodnju nove ambalaže;
Ostali čvrsti otpad, koji se ne može reciklirati i koji ima karakter komunalnog otpada,
sakupljati u zatvorene komunalne kontejnere, koje će JKP-Gradska čistoća odvoziti na
komunalnu deponiju.
Potrebno je vršiti redovnu kontrolu rada svih objekata, sve opreme i svih instalacija u
predmetnom objektu prema zadatim parametrima
Potrebno je vršiti redovno održavanje sve opreme, instalacija i kompletnog objekta
Potrebno je u skladu sa tehnološkim procesom funkcionisanja predmetnog postrojenja
izraditi interne Pravilnike i Uputstva: Uputstva za rad, Uputstva za bezbednost i zdravlje na
radu, Uputstva za protivpožarnu zaštitu, kao i dokument Politika prevencije od udesa sa
kojima su upoznati radnici zaposleni na objektu i njegovoj blizini i koji su dužni da ih se
pridržavaju
Sprovoditi stalnu obuku i edukaciju zaposlenih
Dostavljati zahtevane i zakonski propisane izveštaje nadležnim organima uprave, kao i
održavati kontakt sa njima
Pratiti naučna iskustva i stručnu literaturu, te izmenjivati iskustva s organizacijama iste
delatnosti
Postaviti znakove obaveštenja i table zabrane i upozorenja (zabranjen pristup
nezaposlenima, zabranjeno unošenje otvorenog plamena, svetiljki sa plamenom, sredstva
za paljenje i pušenje, zabranjena upotreba alata koji varniči i dr.)
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
78
Rev.:
Rev.:
0
9.0. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
– MONITORING
Prikaz stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta na lokacijama gde se očekuje
uticaj na životnu sredinu
Prikaz stanja životne sredine pre početka rada projekta je detaljno prikazan u poglavlju 5. ove
Studije, tako da se ovde neće ponavljati.
U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik RS br.135/2004 i 36/09), a prema
čl. 72 operater je dužan da prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na
životnu sredinu i indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije, nastanka, ili smanjenja nivoa
zagađenja.
U navedenoj tabeli Monitoring plana, definisani su parametri koje treba meriti. Najpre se radi
“nulto stanje” monitoringa, odnosno mere se koncentacije parametara u vazduhu i vodi, pre
početka rada postrojenja. Zatim se rade “garancijska merenja”, koja potvrđuju projektne
parametre, nakon čega se monitoring radi prema planu urađenom od strane akreditovane
laboratorije.
Planom monitoringa definiše se učestalost merenja i vrsta zagađujuće materije, koja se meri, i
buke, radi zaštite ljudstva
Koji
parametri će
biti praćeni
Emisija
Dimnih gasova
Ispust otpadne
santarnofekalne vode u
reku Peštan
Ispust otpadne
vode od prališta
u reku Peštan
ZA.Q.01
MONITORING PLAN
Gde
Kakav
su
je
parametri
parametar
koji će biti
koji će biti
praćeni
praćen
Ispust prečišćenog vazduha iz
Merenje akreditovanom
dimnjaka kotlarnice
metodom po standardu
ISO
Postrojenje za prečišćavanje
Merenje akreditovanom
sanitarno-fekalne vode
metodom po standardu
ISO
Postrojenje za prečišćavanje vode
od prališta
Merenje akreditovanom
metodom po standardu
ISO
Kojom
frekvencijom
će parametri
biti praćen
2x godišnje
2x godišnje
2x godišnje
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
Buka
Pralište kamiona i buldožera
Pretakalište tečnih goriva
List:
Page:
A/X/1
Merenje akreditovanom
metodom po standardu
ISO
Rev.:
Rev.:
79
0
1 x godisnje
Navedeni Plan merenja emisije mora sadržati identifikaciju:
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
svih stacionarnih izvora emisije
svih ispusta (emitera) po stacionarnim izvorima
svih zagađujućih materija i parametara stanja otpadnog gasa
procesnih parametara i uslova rada stacionarnih izvora
broj sukcesivnih analiza uzoraka otpadnog gasa, po svakom predmetnom ispustu, za svaku od
zagađujućih materija
kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta
metoda merenja emisije
granične vrednosti emisije
učestalost merenja na godišnjem nivou
obaveze operatera i ovlašćenog pravnog lica za merenje emisije i orijentacionih rokova za
dostavljanje izveštaja
obaveza nosioca projekta je merenje parametara, prema vrsti procesa, kako je definisano
pomenutim planom.
Merenje emisije zagađujućih materija u vazduh
Merno mesto
Ispust prečišćenog vazduha
iz dimnjaka kotlarnice
u atmosferu
Karakter
ispusta
Tačkasti
izvor
GVE zagađujućih
materija
(mg/Nm3),
Prema
prema
Uredbi
projektu
Čvrste čestice
10
Merenje
emisije
2x godišnje
20
SO2
2000
2000
NOx
400
400
CO
150
ZA.Q.01
150
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
List:
Page:
A/X/1
Rev.:
Rev.:
80
0
Monitoring otpadnih voda
Zaštita voda se ostvaruje preduzimanjem mera sistemskog i kontrolnog praćenja kvaliteta voda,
smanjivanjem zagađivanja voda zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti,
praćenjem uticaja zagađenih voda na zdravlje biljnog i životinjskog sveta i životnu sredinu. Ovim
projektom se predviđa upuštanje otpadnih voda , prema sledećem planu, u reku Peštan.
Merenje emisije zagađujućih materija u vode
Merno mesto
Karakter
ispusta
Ispust prečišćene vode iz
postrojenja za prečišćavanje
sanitarno-tehnoloških voda
GVE zagađujućih
materija
(mg/m3),
Prema
prema
Uredbi
projektu
kontinualni
HPK
<40
Merenje
emisije
2x godišnje
<40
BPK5
<25
<25
Suspendovane materije
<30
<30
Eliminacija azota
>96%
Merno mesto
Ispust prečišćene vode iz
postrojenja za prečišćavanje
voda od prališta
Karakter
ispusta
>96%
GVE zagađujućih
materija
(mg/m3),
Prema
prema
Uredbi
projektu
kontinualni
HPK
<40
Merenje
emisije
2x godišnje
<40
BPK5
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
20/10 -01-SPU-00
List:
Page:
A/X/1
<25
81
Rev.:
Rev.:
0
<25
Suspendovane materije
<30
<30
Eliminacija azota
>96%
Merenje buke
Merno mesto
Karakter
ispusta
>96%
Granična vrednost
Merenje buke
Buka prema
atestu
proizvođača
uređaja
Prema
Pravilniku
uređaj
75
85
1 x godišnje
uređaj
85
85
1 x godišnje
Pralište kamiona i buldožera
Pretakalište tečnih goriva
Monitoring zemljišta
Aktivnostima projekta se ne ugrožava kvalitet zemljišta, jer se nikakve štetne i opasne materije ne
izlivaju u zemljište, niti se na bilo koji način vrši degradacija zemljišta.
Obaveza Investitora je da
• Vrši dnevnu evidenciju o generisanju i vrsti otpada
• Da vrši analizu otpada
• Razvrstavanje i karakterizacija
• Da izveštava Agenciju za zaštitu životne sredine
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
82
Rev.:
Rev.:
0
10.0. NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA NAVEDENIH
U TAČKAMA OD 1.0 DO 9.0.
Opština Lazarevac zauzima veoma povoljan geografski položaj. Nalazi se na 55 km južno -jugozapadno od
Beograda. Prostire se između 44° 16' i 44° 34' severne geografske širine i 20° 11' i 20° 28' istočne
geografske dužine. Lazarevac leži na prelazu iz gornje u donju Kolubaru na nadmorskoj visini od 147m.
Povoljan geografski položaj obezbedio je da opština ima dobru saobraćajnu komunikaciju sa Beogradom i
centralnom Srbijom preko Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar.
Veći privredni subjekti na teritoriji opštine su: Termoelektrana ''Kolubara'' u Velikim Crljenima, ''Kolubara Metal'',
''Kolubara Univerzal'', ''Hella'' – Vreoci, ''Kolubara Usluge'' i dr. U strukturi privrede opštine Lazarevac,
posmatrano po važnijim ekonomskim indikatorima (društveni proizvod), dominantno je učešće sektora vađenja
ruda i kamena, sektora prerađivačke industrije i građevinarstva.
Reka Kolubara svojim srednjim tokom deli basen na dva dela, istočni i zapadni. U istočnom delu
Kolubarskog basena nalaze se aktivni površinski kopovi polje "B" i "D", zatvoren površinski kop
polje "A" i perspektivna polja, odnosno budući površinski kopovi: polje "C", "E", "G", "F", "Šopić" i
"Veliki Crljeni". U zapadnom delu basena nalaze se "Tamnava-Istočno polje" površinski kop u
zatvaranju i "Tamnava-Zapadno polje " aktivni površinski kop, kao i perspektivni površinski kop
"Radljevo".
Polje «E» se nalazi u Baroševcu, površine 15 hektara.
Geografske koordinate Baroševca su:
44° 23′ 33" SGŠ
20° 22′ 05" IGD
Kulturno-istorijsko nasleđe Lazarevca ne obiluje spomenicima ili zaštićenim ambijentalnim celinama.
Zaštićeni spomenici kulture primarnog značaja predviđeni za trajno čuvanje su: Crkva svetog Dimitrija,
Spomen kosturnica izginulih ratnika u Kolubarskoj bici, 1914. godine, groblje (varoški deo) iz XIX
veka, Crkve brvnare u Vreocima i Brajkovcu. Istorijski objekti posebnih vrednosti su: spomen park Dimitriju
Tucoviću – lokalitet Vrapče brdo; zgrada u ulici Kralja Petra I broj 1, zgrade u ulici Karađorđeva
br.4,10,12 i 28.
Urađena je Strateška procena uticaja na životnu sredinu Prostornog plana područija Kolubarskog
lignitskog basena na životnu sredinu, prema Zakonu o Strateškoj proceni uticaja na životnu
sredinu (Sl. glasnik SRS 135/04).
Urađen je Plan generalne regulacije za područje naselja Baroševac, Medoševac, Zeoke i Burovo.
sa ciljem racionalnog uređenja i korišćenje prostora. Plan je usklađen sa Prostornim planom.
administrativnog područja grada Beograda, Prostornim planom područja eksploatacije
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
83
Rev.:
Rev.:
0
Kolubarskog lignitskog basena, Prostornim planom gradske opštine Lazarevac kao i sa
urbanističkim planovima susednih područja.
Najveće prirodno bogatstvo ovog kraja je ugalj – lignit. To je niskokvalitetno gorivo sa visokim
procentom vode i pepela ali je značajno da je na području lazarevačke opštine utvrđeno prisustvo
oko 600 miliona tona ovog uglja a od toga su oko dve trećine eksploataciono-ekonomski isplative
rezerve, što u naredne dve do tri decenije predstavlja siguran izvor za proizvodnju električne
energije. Ugalj se u proseku nalazi na dubini od 20 do 22 metra pa su kopovi površinski.
Aluvijalna zemljišta zauzimaju manju površinu, često su plavljena i nepovoljna za
poljoprivredu.Parapodzol je rasprostranjen na višim delovima terena i preovlađuje na ovom
području;spada u siromašniji tip zemljišta od prethodnog; koristan je za privredu celog područja jer
je još dovoljno plodan.
Za ovo područje karakteristična je degradacija tla usled intezivnog kopanja uglja, što dovodi do
formiranja zemljišta najniže klase boniteta, deposola i tehnogenih zemljišta. To cy antropogena
zemljišta nastala odlaganjem jalovine.odlaganjem pepela, kao i sami površinski kopovi na kojima
se vrši eksploatacija uglja.
Polje "E" je izgrađeno od stena paleozojske, mezozojske i kenozojske starosti.
Područje kolubarskog ugljenog basena nalazi se u seizmički aktivnoj zoni, gde se mogu dogoditi
zemljotresi značajnog seizmičkog intenziteta. Prema oficijelnoj seizmološkoj karti koja je podloga
za građenje u seizmičkim područjima za objekte I i II kategorije u smislu Tehničkih normativa, a za
period od 500 godina zemljotresna opasnost je procenjena intenzitetom 8° MCS za područje Uba,
Obrenovca i delove Lajkovca i Lazarevca, odnosno 9° MCS za deo Lazarevca i Lajkovca. Objekti
van kategorije i njihove lokacije moraju biti predmet posebnih seizmoloških istraživanja.
Na osnovu elaborata »Zona sanitarne zaštite», može se zključiti da se industrijski objekti Kolubare
nalaze u široj zoni zaštite izvorišta. Primena sanitarnih mera imala bi za posledicu izmeštanja ili
otežan rad objekata. U praksi primena ovih mera nije sprovođena jer je u pitanju objekat od
strateškog značaja u elektroenergetskom sistemu Srbije
Eksploatacija lignita na površinskim kopovima uslovljava radikalne promene režima podzemnih
voda, tako da se na analiziranim područjima u daljoj budućnosti ne može računati sa stabilnim
snabdevanjem vodom iz podzemnih akvifera. Usled obaranja nivoa podzemnih voda sve veći broj
lokalnih izvorišta podzemnih voda neće biti upotrebljiv.
Na području opštine Lazarevac izgrađeno je dvanaest vodovodnih sistema.Oni služe za
snabdevanje pijaćom vodom stanovništva i privrede kao i za tehnološku upotrebu. Obzirom na
planiran razvoj rudarsko-energetskih objekata mnogi od ovih sistema biće ugroženi u perspektivi.
Koncepcija pripreme pitke vode na postrojenju posle rekonstrukcije predviđatretman
bunarske vode koji obezbeđuje kvalitet vode za piće prema važećoj zakonskojregulativi
Na posmatranom području klima ima uglavnom karakteristike kontinualne klime, sa toplim i
vlažnim letom i hladnim zimama. Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temparaturom u
intervalu od -2,1 do -2,4°S, a najtopliji je jul sa prosečnom temparaturom od 20,7°S. Prikaz
klimatskih karakteristika se oslanja na višegodišnja osmatranja u meteorološkoj stanici Zeoke .
Prema srednjim godišnjim količinama padavina ovo područje se može ubrojiti u umereno humidne
oblasti sa srednjim godišnjim padavinama od 650 do 1000 mm.
Snežni pokrivač veće debljine (>50 cm) u ravničarskom reonu ovog područja je relativno retka
pojava i prosečno traje po jedan dan.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
84
Rev.:
Rev.:
0
Jaki vetrovi ne predstavljaju čestu pojavu. Najčešće su iz pravca zapada i severozapada, jačine
do 6 bofora (11-14 m/s) i u proseku traju 12,3 dana u godini, a najčešće u periodu od aprila do
avgusta i na njih otpada >30% ukupne učestalosti.
Uvidom u Registar zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Lazarevca (1948-1998.) konstatovano
je da se na području ne nalaze zaštićena prirodna dobra.U široj okolini nema zaštićenih biljnih i
životinskih vrsta i njihovih staništa. Stvoren je novi ekosistem kao posledica delovanja rudarskih
aktivnosti na području pri čemu je značajno izmenjena prirodna životna sredina.
Prirodna vegetacija zadržala se samo pored reka potoka u vidu močvara, livada i manjih šumskih
kompleksa. Područje je nekada bilo bogato hrasto - lužnjakovom i jasenovom šumom. Danas je
šumska vegetacija pretvorena u oranice, a na površinskom kopu je potpuno iskrčena .
Morfologija terena predstavlja jedan od primarnih elemenata pejzaža tako da se uticaji u domenu
promene morfologije terena zbog izgradnje površinskog kopa smatraju i najznačajnijim.
Valorizacija vegetacije podrazumeva njen vizuelni i biološki kvalitet. Vizuelni doživljaj raznolikosti
biljnih vrsta dostiže svoju punoću u vegetativnom periodu. Teren kolubarskog basena koji je
nekada bio bogat šumama sada je značajno izmenjen.Područje Kolubarskog basena u
morfološkom pogledu predstavlja deo Donjokolubarskog basena. Ovaj basen jasno je ograničen
brdima koja se dižu sa niskih površi sa zapadneJužne i istočne strane,a na severu je otvoren
celom širinom prema dolini Save i Panonskoj niziji.
Od kulturnih nasleđa značajni su arheološki lokaliteti iz praistoriskog doba mestima Rudovac i
Veliki Crljeni. U Rudovcima se nalazi lokalitet Karađevac, a y Velikim Crljenima Boljetin-Kolarovac.
Arheloški lokaliteti iz rimskog perida pronađeni su u Velikim Crljenima, (Rakovac), Rudovcima
(Karaula) i u Stepojevcu (Baština).
Stara groblja i seoska groblja u glavnom potiču iz srednjeg veka, pa su po tome i značajna sa
aspekta kulturne baštine. Skoro sva veća mesta imaju spomen ploče, biste palim borcima tokom
NOB-a, kao i nadgrobne spomenike ratnicima.
Širenje površinskih kopova i sve veća eksploatacija uglja, ali i neposredna blizina Beograda, uzrok
su izraženih demografskih pomeranja. Na to najdirektnije utiče činjenica da se gotovo trećina
naselja nalaze u eksploatacionom području a to su: Prkosava, Rudovci, Mali i Veliki Crljeni,
Baroševac, Zeoke, Medoševac, Vreoci i Cvetovac. Broj stanovnika u pojedinim naseljima
drastično se smanjuje a neka od njih se i potpuno iseljavaju. S druge strane, do naglog priliva
dolazi u gradu Lazarevcu, Velikim Crljenima, Stepojevcu, kako stanovništva sa opštinske teritorije
tako i ljudi iz drugih delova Srbije a i izvan nje, koje privlače ekonomske prednosti Lazarevca i
okoline.
U neposrednoj blizini grada su Ibarska magistrala (magistralni put M22) i pruga Beograd - Bar.
Industrijska pruga koja povezuje industrijske pogone rudarskog basena.
Za potrebe PK „Polje E“ se gradi novi kompleks industrijskih i infrastrukturnih objekata. Ovaj
kompleks je površine 15 ha. Lociran je u Baroševcu i omeđen sa južne strane budućim
infrastrukturnim koridorom za izmeštanje reke Peštan, industrijskim kolosekom i putem VreociBaroševac, sa serverne strane zaštitnim pojasem do eksploatacoinog kopa „Polja E“ , sa
severoistočne strane regionalnim putem R-201 (50 m istočno od odvajanja za Strmovo) i sa
zapadne strane stacionažom 910 budućeg puta Vreoci- Baroševac.
U skladu sa generalnim projektom na površini infrastrukturnog kompleksa, se gradi MONTAŽNI
PLAC sa navedenim pratećim objektima:
• Zgrada radionice, alatnice, skladišta i carinskog magacina na montažnom placu
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
85
0
Zgrada portirnice
Skladište tehničkih gasova
Skladište boja i lakova
Upravna zgrada
Upravna zgrada eksploatacije dizalica
Kotlarnica
Interna pumpna stanica naftnih derivata i pretakalište
Upravna zgrada pumpne stanice
Postrojenje za prečišćavanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda
Postrojenje za prečišćavanje vode od prališta
Upravna zgrada polja „C“
Upravna zgrada vatrogasne jedinice
Magacinski prostor pomoćne mehanizacije
Nadstrešnica pomoćne mehanizacije
Nadstrešnica za zimsku službu
Upravna zgrada za kamionski transport
Upravna zgrada i magacin bušača
Centralni magacin ulja
Nadstresnica za dizalice
Nadstrešnica za opremu
Radionica za buldožere
Radionica za kamione
Pralište buldožera
Pralište kamiona
Trafostanica 35/0,4kV
Objekat za farbanje
Tehnološko rešenje definisano ovim projektom obezbeđuje sledeći kvalitet efluenta:
Sanitarno fekalne vode će se obrađivati u postrojenju do kvaliteta za upuštanje u prirodni recipijent.
Tehnološke vode od pranja mehanizacije će se prečistiti do potrebnog kvaliteta I recirkulisati u process.
Vode od pranja pojedinih objekat će se prečistiti u lokalnim separatorima ulja I masti, I dovesti do kvaliteta za
upuštanje u prirodni recipijent
Navedene vrednosti su daleko ispod propisanih za upuštanje u recipijent ove klase i neće ugroziti kvalitet istog
Kvalitet otpadnog vazduha iz kotlarnice je takav, da neće ugroziti vazduh i eko sisteme.
Tehnološko rešenje pretakanja predviđa povratak gasne faze derivata u matični rezervoar, čime je eliminisana
mogućnost zagađenja vazduha radnog prostora, iznad MDK
Čvrsti otpad će biti predavan operaterima koji su ovlašćeni da upravljaju ovom vrstom otpada.
U radu postrojenja na montažnom placu polja “E” ne javlja se buka usled rada elektromotora,
pumpi, i ostale rotacione opreme. Iznad dozvoljenog nivoa za industrijske objekte(iznad 85 dB).
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
86
Rev.:
Rev.:
0
Pri procesu prečišćavanja otpadnih voda, koji se redovno odvija pri radu postrojenja, buka,
vibracije i toplota su u zakonskim ograničenjima, a svetlost i elektromagnetna zračenja, kao i drugi
parametri koji mogu uticati na životnu sredinu i radnu okolinu se ne javljaju.
Na posmatranoj lokaciji montažnog placa polja «E« ne postoje drugi faktori koji mogu uticati na
životnu sredinu.
Kumulativnih efekata rada novog postrojenja, neće biti, na protiv, radom postrojenja polja »E« u
Baroševcu, znatno će biti zaštićena životna sredina
Postrojenje svojim radom, tj. prečišćavanjem otpadnih voda i sagorevanjem uglja u kotlarnici
životnu sredinu ne emituje zagađenja koja mogu dovoditi do situacije da ljudsko zdravlje bude
izloženo.
Montažni plac polja E je u postojećem stanju malo naseljeni deo . Kako na ovom delu nema
nikakvih industijskih objekata, koji su proizvod antropogenog delovanja, na ovoj lokaciji nisu
vršena posebna merenja stanja životne sredine. U prilogu studije nalaze se ključni delovi izveštaja
merenja aerozagađenja na području opštine Lazarevac, urađen od strane Geološkog instituta
Srbije
Stanje životne sredine po mnogim aspektima, na području opštine Lazarevac, takvo je da je neophodno
preduzeti mere poboljšanja, a potom i zaštite tako popravljenog stanja. Preventivno delovanje, konkretne mere i
aktivnosti na popravljanju stanja i sprovođenju zaštite životne sredine mora biti svedeno na manje prostorne
jedinice, gde se opština, kao administrativna i prostorno-geografska celina, sa određenim karakteristikama i
nadležnostima, pojavljuje u dvojnoj ulozi i to kao prostorni i organizacioni okvir delovanja. Iako se u
okviru ingerencije opštine nalaze samo neki aspekti zaštite životne sredine, sve aktivnosti i procesi se odvijaju
na tom prostoru, pa je utoliko potrebnije sagledati stanje u svim aspektima životne sredine u opštini da bi se
stvorila pouzdana osnova za racionalno i pravovremeno delovanje u pravcu popravljanja, zaštite i unapređenja
životne sredine, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou
Dv a najveća industrijska izvora zagađenja vazduha na teritoriji opštine Lazarevac su "KolubaraPrerada" Vreoci i TE "Kolubara" Veliki Crljeni koji se nalaze 7km, odnosno 15km severno od
centra grada.
Osnovne zagađujuće materije koje “Kolubara-Prerada“ emituje u vazduh su: ugljeni, sumporni i
azotni oksidi, lako isparljivi ugljovodonici, fenol, čađ, čvrste čestice uglja i pepela. U cilju praćenja kvaliteta
vazduha i analize uticaja proizvodnih pogona na životnu sredinu, od 1987. godine različitim obimom i
kvalitetom se vrši kontrola kvaliteta vazduha merenjem emisije i imisije.
Osnovni uzrok za veliku emisiju zagađujućih supstanci su uslovi sagorevanja goriva koji se javljaju pri radu
automobilskih motora, bez obzira da li su sa pogonom za benzin ili na dizel gorivo. Kod motora sa unutrašnjim
sagorevanjem smeša goriva i vazduha sagoreva pod pritiskom znatno većim od atmosferskog i pri višim
temperaturama od onih koje se javljaju pri sagorevanju istih goriva u kotlovskim postrojenjima.
Prisustvo velkih rezervi kolubarskog uglja, a sve izraženije teškoće u obezbeđivanju tečnih goriva, inicirali su
izgradnju industrijske kotlarnice za potrebe JP RB "Kolubare" i za toplifikaciju Lazarevca. Izgradnjom
toplifikacionog sistema za grejanje grada na ugalj, ukinut je veliki broj individualnih kotlarnica koje su bile stalan
uzrok zagađivanja vazduha u zimskim mesecima
Da bi se dobila kompletnija slika aerozagađenja grada Lazarevca, opština je od oktobra 2004. godine, preko
ovlašćene institucije, uspostavila mrežu mernih mesta taložnih materija (16 mernih mesta). Rezultati ovih
merenja pokazuju da se najviše vrednosti javljaju na mernim mestima u severnom delu opštine, dok su
merna mesta u centru i južnom delu pokazala niske vrednosti ukupnih taložnih materija.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
87
Rev.:
Rev.:
0
Radom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dolaziće do izdvajanja određenih količina
muljeva, koji će se na samom postrojenju obezvodnjavati do dobijanja muljnih pogača
Puštanjem postrojenja u rad moguće je obaviti merenje nivoa buke, ali se s obzirom na izbor
savremene opreme, očekuje da će nivo buke biti u granicama dozvoljenim za industrijske zone.
Prašina se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja „E“
Vibracije se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja „E“ u Baroševcu
Jonizujuća i nejonizujuća zračenja se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu
Uticaji na životnu sredinu za posmatrani objekat, se javljaju usled:
-Postojanja projekta,
-Korišćenja prirodnih resursa,
-Emisije i imisije zagađujućih materija,
-Izlivanja otpadnih voda,
-Nastajanja otpada i njegovog skladištenja ili uklanjanja,
-Eksplozije, požara, opasnih materija,
-Buke, vibracija, zračenja,
-Propusta u sistemu kontrole zagađenja,
-Prirodnih nepogoda.
Sve otpadne vode koje se sakupljaju sa montažnog placa polja”E” biće prečišćene i ispuštene u
reku Peštan.
Otpadni mulj je u obliku filter kolača u količini od max 199,8 kg/dan, ( od sanitarno-tehnoloških
voda), odnosno 65,9 t/god. ( od postrojenja za obradu voda od prališta). Nakon izvršene
karakterizacije ovog otpada, sa njim treba postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja,
pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl. Glasnik RS br. 92/2010).Otpad će biti predavan
operaterima koji su ovlašćeni da upravljaju ovom vrstom otpada.
U posmatranom postrojenju na polju “E”se koriste sirovine koje spadaju u lako zapaljive, I
eksplozivne materije (benzini, dizel, TNG, boje I lakovi…) . Projektom je rizik od požara sveden na
najmanju meru, obezbeđena je forsirana ventilacija objekta, (skladište boja) Ex izvedba električnih
instalacija, izvedeni evakuacioni putevi I Planom zaštite od požara treba predvideti detaljno sve
akcije koje treba izvesti u slučaju požara
Zaštita od požara I eksplozije je obezbeđena:
-Prinudnom ventilacijom svih prostorija
-Elektroinstalacija jeprojektovana u odgovarajućoj Ex izvedbi.
-Stvaranjem slobodnih površina oko objekta u određenoj širini;
-Obezbeđenjem pristupnog puta vatrogasnim vozilima sa svih strana požarno ugroženim
objektima;
-Izgradnjom protivpožarne hidrantske mreže sa potrebnim brojem protivpožarnih hidranata;
-Primenom određenog broja aparata za gašenje požara.
Do nekontrolisanog izlivanja i rasipanja benzina, dizela, ili hemikalija za tretman otpadnih voda
može doći usled sledećih havarija i oštećenja na opremi:
U ovim posmatranom objektu mogu se teoretski dogoditi sledeći hemijski incidenti manjih razmera:
Nekontrolisano izlivanje i rasipanje benzina ili dizela
Na slučaju pretakanja TNG u /iz auto cisterne, mogu se identifikovati neki rizični -događaji:
Nekontrolisano izlivanje hemikalija za tretman otpadnih voda,
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
88
0
Prosipanje čvrstog otpada (muljnih pogača) iz kontejnera;
Požar I eksplozija
Pravilna upotreba ličnih zaštitnih sredstava u velikoj meri doprinosi smanjenju rizika od udesa.
Radni rezultati na pojedinačnim radnim mestima pored drugih faktora u velikoj meri zavise i od
opremljenosti zaposlenih kvalitetnim i komfornim ličnim zaštitnim sredstvima.
U skladu sa politikom upravljanja bezbednosti i zdravlju na radu, u krugu objekta moraju se
odrediti zone u kojima je obavezno nošenje ličnih zaštitnih sredstava.
Mere zaštite životne sredine od mogućeg negativnog uticaja eksploatacije objekata na
montažnom placu polja „E“ predstavljaju najznačajniji deo ove Studije.
Studija o proceni uticaja polja „E“ Baroševac, na životnu sredinu je pokazala da se, s obzirom na
sve posledice i njihov značaj, može smatrati da razmatrani objekat i procesi u njemu imaju nizak
nivo uticaja u redovnom režimu rada na životnu sredinu.
Mere zaštite životne sredine koje su sprovedene kroz adekvatan izbor tehnoloških postupaka,
kroz adekvatan izbor mašinske opreme i kroz adekvatan tretman otpadnih tokova, uticaj na
životnu sredinu su svele na još niži nivo.
Nakon sprovedene analize tehničke dokumentacije, razmatranja tehničko-tehnološke koncepcije
postrojenja, konstatovano je da je Projektant po nalogu Investitora(Nosilac projekta), a u skladu sa
važećom zakonskom regulativom, planirao niz mera zaštite.
U Monitoring planu , definisani su parametri koje treba meriti. Najpre se radi “nulto stanje”
monitoringa, odnosno mere se koncentacije parametara u vazduhu i vodi, pre početka rada
postrojenja. Zatim se rade “garancijska merenja”, koja potvrđuju projektne parametre, nakon čega
se monitoring radi prema planu urađenom od strane akreditovane laboratorije.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
89
Rev.:
Rev.:
0
11.0. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI
NEPOSTOJANJU ODREĐENIH STRUČNIH ZNANJA I
VEŠTINA
Svi problemi oko nedostka ili nedorečenosti tehničke dokumentacije, su rešeni uz dodatna
snimanja na terenu i obavljanje konsultacija sa zaposlenim osobljem iz službe održavanja Pogona
za bojenje traka. Zalaganjem ljudi iz ove službe, njihovim sugestijama i nabavljanjem određene
sačuvane dokumentacije, ovi nedostaci su uspešno prevaziđeni.
Problemi u nepostojanju određenih stručnih znanja i veština nisu postojali.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
90
0
Z A K LJ U Č A K
Na osnovu lokacije objekta montažni plac polja „E“, položaja posmatranog objekta
postrojenja u odnosu na susedne objekte, definisanih tehnoloških procesa prečišćavanja
otpadnih voda sa obradom mulja, i spaljivanje gasovitog otpada izabrane mašinske
opreme postrojenja i iz svega ostalog, do sada iznetog u ovoj Studiji, može se zaključiti da
planirani objekat Montažni plac polja „E“, ukoliko se budu sprovodile propisane mere
zaštite, neće uticati na promene kvaliteta životne sredine.
Obrađivači studije:
________________________
Dragoljub Kos,dipl.inž.maš.
__________________________
Tatjana Ristović, dipl.inž.tehn.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
ADDITIONS
ZA.Q.01
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
91
0
PRILOZI
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
20/10 -01-SPU-00
DRAWINGS
ZA.Q.01
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
A/X/1
List:
Page:
92
Rev.:
Rev.:
0
GRAFIČKA DOKUMENTACIJA
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
10.0. NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA NAVEDENIH U
TAČKAMA OD 1.0 DO 9.0.
Opština Lazarevac zauzima veoma povoljan geografski položaj. Nalazi se na 55 km južno -jugozapadno od
Beograda. Prostire se između 44° 16' i 44° 34' severne geografske širine i 20° 11' i 20° 28' istočne
geografske dužine. Lazarevac leži na prelazu iz gornje u donju Kolubaru na nadmorskoj visini od 147m.
Povoljan geografski položaj obezbedio je da opština ima dobru saobraćajnu komunikaciju sa Beogradom i
centralnom Srbijom preko Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar.
Veći privredni subjekti na teritoriji opštine su: Termoelektrana ''Kolubara'' u Velikim Crljenima, ''Kolubara
Metal'', ''Kolubara Univerzal'', ''hella'' – Vreoci, ''Kolubara Usluge'' i dr. u strukturi privrede opštine
Lazarevac, posmatrano po važnijim ekonomskim indikatorima (društveni proizvod), dominantno je učešće
sektora vađenja ruda i kamena, sektora prerađivačke industrije i građevinarstva.
Reka Kolubara svojim srednjim tokom deli basen na dva dela, istočni i zapadni. U istočnom delu
Kolubarskog basena nalaze se aktivni površinski kopovi polje "B" i "D", zatvoren površinski kop
polje "A" i perspektivna polja, odnosno budući površinski kopovi: polje "C", "E", "G", "F", "Šopić" i
"Veliki Crljeni". U zapadnom delu basena nalaze se "Tamnava-Istočno polje" površinski kop u
zatvaranju i "Tamnava-Zapadno polje " aktivni površinski kop, kao i perspektivni površinski kop
"Radljevo".
Polje «E» se nalazi u Baroševcu, površine 15 hektara.
Geografske koordinate Baroševca su:
44° 23′ 33" SGŠ
20° 22′ 05" IGD
Kulturno-istorijsko nasleđe Lazarevca ne obiluje spomenicima ili zaštićenim ambijentalnim celinama.
Zaštićeni spomenici kulture primarnog značaja predviđeni za trajno čuvanje su: Crkva svetog Dimitrija,
Spomen kosturnica izginulih ratnika u Kolubarskoj bici, 1914. godine, groblje (varoški deo) iz XIX
veka, Crkve brvnare u Vreocima i Brajkovcu. Istorijski objekti posebnih vrednosti su: spomen park Dimitriju
Tucoviću – lokalitet Vrapče brdo; zgrada u ulici Kralja Petra I broj 1, zgrade u ulici Karađorđeva
br.4,10,12 i 28.
Urađena je Strateška procena uticaja na životnu sredinu Prostornog plana područija
Kolubarskog lignitskog basena na životnu sredinu, prema Zakonu o Strateškoj proceni uticaja
na životnu sredinu (Sl. glasnik SRS 135/04).
Urađen je Plan generalne regulacije za područje naselja Baroševac, Medoševac, Zeoke i
Burovo. sa ciljem racionalnog uređenja i korišćenje prostora. Plan je usklađen sa Prostornim
planom. administrativnog područja grada Beograda, Prostornim planom područja eksploatacije
Kolubarskog lignitskog basena, Prostornim planom gradske opštine Lazarevac kao i sa
urbanističkim planovima susednih područja.
Najveće prirodno bogatstvo ovog kraja je ugalj – lignit. To je niskokvalitetno gorivo sa visokim
procentom vode i pepela ali je značajno da je na području lazarevačke opštine utvrđeno
1
prisustvo oko 600 miliona tona ovog uglja a od toga su oko dve trećine eksploatacionoekonomski isplative rezerve, što u naredne dve do tri decenije predstavlja siguran izvor za
proizvodnju električne energije. Ugalj se u proseku nalazi na dubini od 20 do 22 metra pa su
kopovi površinski.
Aluvijalna zemljišta zauzimaju manju površinu, često su plavljena i nepovoljna za
poljoprivredu.Parapodzol je rasprostranjen na višim delovima terena i preovlađuje na ovom
području;spada u siromašniji tip zemljišta od prethodnog; koristan je za privredu celog područja
jer je još dovoljno plodan.
Za ovo područje karakteristična je degradacija tla usled intezivnog kopanja uglja, što dovodi do
formiranja zemljišta najniže klase boniteta, deposola i tehnogenih zemljišta. To cy antropogena
zemljišta nastala odlaganjem jalovine.odlaganjem pepela, kao i sami površinski kopovi na kojima
se vrši eksploatacija uglja.
Polje "E" je izgrađeno od stena paleozojske, mezozojske i kenozojske starosti.
Područje kolubarskog ugljenog basena nalazi se u seizmički aktivnoj zoni, gde se mogu dogoditi
zemljotresi značajnog seizmičkog intenziteta. Prema oficijelnoj seizmološkoj karti koja je
podloga za građenje u seizmičkim područjima za objekte I i II kategorije u smislu Tehničkih
normativa, a za period od 500 godina zemljotresna opasnost je procenjena intenzitetom 8° MCS
za područje Uba, Obrenovca i delove Lajkovca i Lazarevca, odnosno 9° MCS za deo Lazarevca
i Lajkovca. Objekti van kategorije i njihove lokacije moraju biti predmet posebnih seizmoloških
istraživanja.
Na osnovu elaborata »Zona sanitarne zaštite», može se zključiti da se industrijski objekti
Kolubare nalaze u široj zoni zaštite izvorišta. Primena sanitarnih mera imala bi za posledicu
izmeštanja ili otežan rad objekata. U praksi primena ovih mera nije sprovođena jer je u pitanju
objekat od strateškog značaja u elektroenergetskom sistemu Srbije
Eksploatacija lignita na površinskim kopovima uslovljava radikalne promene režima podzemnih
voda, tako da se na analiziranim područjima u daljoj budućnosti ne može računati sa stabilnim
snabdevanjem vodom iz podzemnih akvifera. Usled obaranja nivoa podzemnih voda sve veći
broj lokalnih izvorišta podzemnih voda neće biti upotrebljiv.
Na području opštine Lazarevac izgrađeno je dvanaest vodovodnih sistema.Oni služe za
snabdevanje pijaćom vodom stanovništva i privrede kao i za tehnološku upotrebu. Obzirom na
planiran razvoj rudarsko-energetskih objekata mnogi od ovih sistema biće ugroženi u
perspektivi.
Koncepcija pripreme pitke vode na postrojenju posle rekonstrukcije predviđatretman
bunarske vode koji obezbeđuje kvalitet vode za piće prema važećoj zakonskojregulativi
Na posmatranom području klima ima uglavnom karakteristike kontinualne klime, sa toplim i
vlažnim letom i hladnim zimama. Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temparaturom u
intervalu od -2,1 do -2,4°S, a najtopliji je jul sa prosečnom temparaturom od 20,7°S. Prikaz
klimatskih karakteristika se oslanja na višegodišnja osmatranja u meteorološkoj stanici Zeoke .
Prema srednjim godišnjim količinama padavina ovo područje se može ubrojiti u umereno
humidne oblasti sa srednjim godišnjim padavinama od 650 do 1000 mm.
Snežni pokrivač veće debljine (>50 cm) u ravničarskom reonu ovog područja je relativno retka
pojava i prosečno traje po jedan dan.
Jaki vetrovi ne predstavljaju čestu pojavu. Najčešće su iz pravca zapada i severozapada, jačine
2
do 6 bofora (11-14 m/s) i u proseku traju 12,3 dana u godini, a najčešće u periodu od aprila do
avgusta i na njih otpada >30% ukupne učestalosti.
Uvidom u Registar zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Lazarevca (1948-1998.)
konstatovano je da se na području ne nalaze zaštićena prirodna dobra.U široj okolini nema
zaštićenih biljnih i životinskih vrsta i njihovih staništa. Stvoren je novi ekosistem kao posledica
delovanja rudarskih aktivnosti na području pri čemu je značajno izmenjena prirodna životna
sredina.
Prirodna vegetacija zadržala se samo pored reka potoka u vidu močvara, livada i manjih
šumskih kompleksa. Područje je nekada bilo bogato hrasto - lužnjakovom i jasenovom šumom.
Danas je šumska vegetacija pretvorena u oranice, a na površinskom kopu je potpuno iskrčena .
Morfologija terena predstavlja jedan od primarnih elemenata pejzaža tako da se uticaji u
domenu promene morfologije terena zbog izgradnje površinskog kopa smatraju i najznačajnijim.
Valorizacija vegetacije podrazumeva njen vizuelni i biološki kvalitet. Vizuelni doživljaj raznolikosti
biljnih vrsta dostiže svoju punoću u vegetativnom periodu. Teren kolubarskog basena koji je
nekada bio bogat šumama sada je značajno izmenjen.Područje Kolubarskog basena u
morfološkom pogledu predstavlja deo Donjokolubarskog basena. Ovaj basen jasno je
ograničen brdima koja se dižu sa niskih površi sa zapadneJužne i istočne strane,a na severu je
otvoren celom širinom prema dolini Save i Panonskoj niziji.
Od kulturnih nasleđa značajni su arheološki lokaliteti iz praistoriskog doba mestima Rudovac i
Veliki Crljeni. U Rudovcima se nalazi lokalitet Karađevac, a y Velikim Crljenima BoljetinKolarovac. Arheloški lokaliteti iz rimskog perida pronađeni su u Velikim Crljenima, (Rakovac),
Rudovcima (Karaula) i u Stepojevcu (Baština).
Stara groblja i seoska groblja u glavnom potiču iz srednjeg veka, pa su po tome i značajna sa
aspekta kulturne baštine. Skoro sva veća mesta imaju spomen ploče, biste palim borcima tokom
NOB-a, kao i nadgrobne spomenike ratnicima.
Širenje površinskih kopova i sve veća eksploatacija uglja, ali i neposredna blizina Beograda,
uzrok su izraženih demografskih pomeranja. Na to najdirektnije utiče činjenica da se gotovo
trećina naselja nalaze u eksploatacionom području a to su: Prkosava, Rudovci, Mali i Veliki
Crljeni, Baroševac, Zeoke, Medoševac, Vreoci i Cvetovac. Broj stanovnika u pojedinim naseljima
drastično se smanjuje a neka od njih se i potpuno iseljavaju. S druge strane, do naglog priliva
dolazi u gradu Lazarevcu, Velikim Crljenima, Stepojevcu, kako stanovništva sa opštinske
teritorije tako i ljudi iz drugih delova Srbije a i izvan nje, koje privlače ekonomske prednosti
Lazarevca i okoline.
U neposrednoj blizini grada su Ibarska magistrala (magistralni put M22) i pruga Beograd - Bar.
Industrijska pruga koja povezuje industrijske pogone rudarskog basena.
Za potrebe PK „Polje E“ se gradi novi kompleks industrijskih i infrastrukturnih objekata. Ovaj
kompleks je površine 15 ha. Lociran je u Baroševcu i omeđen sa južne strane budućim
infrastrukturnim koridorom za izmeštanje reke Peštan, industrijskim kolosekom i putem VreociBaroševac, sa serverne strane zaštitnim pojasem do eksploatacoinog kopa „Polja E“ , sa
severoistočne strane regionalnim putem R-201 (50 m istočno od odvajanja za Strmovo) i sa
zapadne strane stacionažom 910 budućeg puta Vreoci- Baroševac.
U skladu sa generalnim projektom na površini infrastrukturnog kompleksa, se gradi MONTAŽNI
PLAC sa navedenim pratećim objektima:
3
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Zgrada radionice, alatnice, skladišta i carinskog magacina na montažnom placu
Zgrada portirnice
Skladište tehničkih gasova
Skladište boja i lakova
Upravna zgrada
Upravna zgrada eksploatacije dizalica
Kotlarnica
Interna pumpna stanica naftnih derivata i pretakalište
Upravna zgrada pumpne stanice
Postrojenje za prečišćavanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda
Postrojenje za prečišćavanje vode od prališta
Upravna zgrada polja „C“
Upravna zgrada vatrogasne jedinice
Magacinski prostor pomoćne mehanizacije
Nadstrešnica pomoćne mehanizacije
Nadstrešnica za zimsku službu
Upravna zgrada za kamionski transport
Upravna zgrada i magacin bušača
Centralni magacin ulja
Nadstresnica za dizalice
Nadstrešnica za opremu
Radionica za buldožere
Radionica za kamione
Pralište buldožera
Pralište kamiona
Trafostanica 35/0,4kV
Objekat za farbanje
Tehnološko rešenje definisano ovim projektom obezbeđuje sledeći kvalitet efluenta:
Sanitarno fekalne vode će se obrađivati u postrojenju do kvaliteta za upuštanje u prirodni recipijent.
Tehnološke vode od pranja mehanizacije će se prečistiti do potrebnog kvaliteta I recirkulisati u process.
Vode od pranja pojedinih objekat će se prečistiti u lokalnim separatorima ulja I masti, I dovesti do kvaliteta za
upuštanje u prirodni recipijent
Navedene vrednosti su daleko ispod propisanih za upuštanje u recipijent ove klase i neće ugroziti kvalitet
istog
Kvalitet otpadnog vazduha iz kotlarnice je takav, da neće ugroziti vazduh i eko sisteme.
Tehnološko rešenje pretakanja predviđa povratak gasne faze derivata u matični rezervoar, čime je
eliminisana mogućnost zagađenja vazduha radnog prostora, iznad MDK
Čvrsti otpad će biti predavan operaterima koji su ovlašćeni da upravljaju ovom vrstom otpada.
U radu postrojenja na montažnom placu polja “E” ne javlja se buka usled rada elektromotora,
4
pumpi, i ostale rotacione opreme. Iznad dozvoljenog nivoa za industrijske objekte(iznad 85 dB).
Pri procesu prečišćavanja otpadnih voda, koji se redovno odvija pri radu postrojenja, buka,
vibracije i toplota su u zakonskim ograničenjima, a svetlost i elektromagnetna zračenja, kao i
drugi parametri koji mogu uticati na životnu sredinu i radnu okolinu se ne javljaju.
Na posmatranoj lokaciji montažnog placa polja «E« ne postoje drugi faktori koji mogu uticati na
životnu sredinu.
Kumulativnih efekata rada novog postrojenja, neće biti, na protiv, radom postrojenja polja »E« u
Baroševcu, znatno će biti zaštićena životna sredina
Postrojenje svojim radom, tj. prečišćavanjem otpadnih voda i sagorevanjem uglja u kotlarnici
životnu sredinu ne emituje zagađenja koja mogu dovoditi do situacije da ljudsko zdravlje bude
izloženo.
Montažni plac polja E je u postojećem stanju malo naseljeni deo . Kako na ovom delu nema
nikakvih industijskih objekata, koji su proizvod antropogenog delovanja, na ovoj lokaciji nisu
vršena posebna merenja stanja životne sredine. U prilogu studije nalaze se ključni delovi
izveštaja merenja aerozagađenja na području opštine Lazarevac, urađen od strane Geološkog
instituta Srbije
Stanje životne sredine po mnogim aspektima, na području opštine Lazarevac, takvo je da je neophodno
preduzeti mere poboljšanja, a potom i zaštite tako popravljenog stanja. Preventivno delovanje, konkretne
mere i aktivnosti na popravljanju stanja i sprovođenju zaštite životne sredine mora biti svedeno na manje
prostorne jedinice, gde se opština, kao administrativna i prostorno-geografska celina, sa određenim
karakteristikama i nadležnostima, pojavljuje u dvojnoj ulozi i to kao prostorni i organizacioni okvir
delovanja. Iako se u okviru ingerencije opštine nalaze samo neki aspekti zaštite životne sredine, sve aktivnosti
i procesi se odvijaju na tom prostoru, pa je utoliko potrebnije sagledati stanje u svim aspektima životne
sredine u opštini da bi se stvorila pouzdana osnova za racionalno i pravovremeno delovanje u pravcu
popravljanja, zaštite i unapređenja životne sredine, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou
Dv a najveća industrijska izvora zagađenja vazduha na teritoriji opštine Lazarevac su "KolubaraPrerada" Vreoci i TE "Kolubara" Veliki Crljeni koji se nalaze 7km, odnosno 15km severno
od centra grada.
Osnovne zagađujuće materije koje “Kolubara-Prerada“ emituje u vazduh su: ugljeni, sumporni i
azotni oksidi, lako isparljivi ugljovodonici, fenol, čađ, čvrste čestice uglja i pepela. U cilju praćenja kvaliteta
vazduha i analize uticaja proizvodnih pogona na životnu sredinu, od 1987. godine različitim obimom i
kvalitetom se vrši kontrola kvaliteta vazduha merenjem emisije i imisije.
Osnovni uzrok za veliku emisiju zagađujućih supstanci su uslovi sagorevanja goriva koji se javljaju pri radu
automobilskih motora, bez obzira da li su sa pogonom za benzin ili na dizel gorivo. Kod motora sa
unutrašnjim sagorevanjem smeša goriva i vazduha sagoreva pod pritiskom znatno većim od atmosferskog i
pri višim temperaturama od onih koje se javljaju pri sagorevanju istih goriva u kotlovskim postrojenjima.
Prisustvo velkih rezervi kolubarskog uglja, a sve izraženije teškoće u obezbeđivanju tečnih goriva, inicirali su
izgradnju industrijske kotlarnice za potrebe JP RB "Kolubare" i za toplifikaciju Lazarevca. Izgradnjom
toplifikacionog sistema za grejanje grada na ugalj, ukinut je veliki broj individualnih kotlarnica koje su bile
stalan uzrok zagađivanja vazduha u zimskim mesecima
Da bi se dobila kompletnija slika aerozagađenja grada Lazarevca, opština je od oktobra 2004. godine, preko
ovlašćene institucije, uspostavila mrežu mernih mesta taložnih materija (16 mernih mesta). Rezultati
ovih merenja pokazuju da se najviše vrednosti javljaju na mernim mestima u severnom delu opštine, dok
su merna mesta u centru i južnom delu pokazala niske vrednosti ukupnih taložnih materija.
5
Radom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dolaziće do izdvajanja određenih količina
muljeva, koji će se na samom postrojenju obezvodnjavati do dobijanja muljnih pogača
Puštanjem postrojenja u rad moguće je obaviti merenje nivoa buke, ali se s obzirom na izbor
savremene opreme, očekuje da će nivo buke biti u granicama dozvoljenim za industrijske zone.
Prašina se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja „E“
Vibracije se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu polja „E“ u Baroševcu
Jonizujuća i nejonizujuća zračenja se neće javljati radom postrojenja na montažnom placu
Uticaji na životnu sredinu za posmatrani objekat, se javljaju usled:
-Postojanja projekta,
-Korišćenja prirodnih resursa,
-Emisije i imisije zagađujućih materija,
-Izlivanja otpadnih voda,
-Nastajanja otpada i njegovog skladištenja ili uklanjanja,
-Eksplozije, požara, opasnih materija,
-Buke, vibracija, zračenja,
-Propusta u sistemu kontrole zagađenja,
-Prirodnih nepogoda.
Sve otpadne vode koje se sakupljaju sa montažnog placa polja”E” biće prečišćene i ispuštene u
reku Peštan.
Otpadni mulj je u obliku filter kolača u količini od max 199,8 kg/dan, ( od sanitarno-tehnoloških
voda), odnosno 65,9 t/god. ( od postrojenja za obradu voda od prališta). Nakon izvršene
karakterizacije ovog otpada, sa njim treba postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu
skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl. Glasnik RS br. 92/2010).Otpad će
biti predavan operaterima koji su ovlašćeni da upravljaju ovom vrstom otpada.
U posmatranom postrojenju na polju “E”se koriste sirovine koje spadaju u lako zapaljive, I
eksplozivne materije (benzini, dizel, TNG, boje I lakovi…) . Projektom je rizik od požara sveden
na najmanju meru, obezbeđena je forsirana ventilacija objekta, (skladište boja) Ex izvedba
električnih instalacija, izvedeni evakuacioni putevi I Planom zaštite od požara treba predvideti
detaljno sve akcije koje treba izvesti u slučaju požara
Zaštita od požara I eksplozije je obezbeđena:
-Prinudnom ventilacijom svih prostorija
-Elektroinstalacija jeprojektovana u odgovarajućoj Ex izvedbi.
-Stvaranjem slobodnih površina oko objekta u određenoj širini;
-Obezbeđenjem pristupnog puta vatrogasnim vozilima sa svih strana požarno ugroženim
objektima;
-Izgradnjom protivpožarne hidrantske mreže sa potrebnim brojem protivpožarnih hidranata;
-Primenom određenog broja aparata za gašenje požara.
Do nekontrolisanog izlivanja i rasipanja benzina, dizela, ili hemikalija za tretman otpadnih voda
može doći usled sledećih havarija i oštećenja na opremi:
U ovim posmatranom objektu mogu se teoretski dogoditi sledeći hemijski incidenti manjih
razmera:
Nekontrolisano izlivanje i rasipanje benzina ili dizela
Na slučaju pretakanja TNG u /iz auto cisterne, mogu se identifikovati neki rizični -događaji:
Nekontrolisano izlivanje hemikalija za tretman otpadnih voda,
6
Prosipanje čvrstog otpada (muljnih pogača) iz kontejnera;
Požar I eksplozija
Pravilna upotreba ličnih zaštitnih sredstava u velikoj meri doprinosi smanjenju rizika od
udesa. Radni rezultati na pojedinačnim radnim mestima pored drugih faktora u velikoj meri
zavise i od opremljenosti zaposlenih kvalitetnim i komfornim ličnim zaštitnim sredstvima.
U skladu sa politikom upravljanja bezbednosti i zdravlju na radu, u krugu objekta moraju se
odrediti zone u kojima je obavezno nošenje ličnih zaštitnih sredstava.
Mere zaštite životne sredine od mogućeg negativnog uticaja eksploatacije objekata na
montažnom placu polja „E“ predstavljaju najznačajniji deo ove Studije.
Studija o proceni uticaja polja „E“ Baroševac, na životnu sredinu je pokazala da se, s obzirom na
sve posledice i njihov značaj, može smatrati da razmatrani objekat i procesi u njemu imaju nizak
nivo uticaja u redovnom režimu rada na životnu sredinu.
Mere zaštite životne sredine koje su sprovedene kroz adekvatan izbor tehnoloških postupaka,
kroz adekvatan izbor mašinske opreme i kroz adekvatan tretman otpadnih tokova, uticaj na
životnu sredinu su svele na još niži nivo.
Nakon sprovedene analize tehničke dokumentacije, razmatranja tehničko-tehnološke
koncepcije postrojenja, konstatovano je da je Projektant po nalogu Investitora(Nosilac projekta),
a u skladu sa važećom zakonskom regulativom, planirao niz mera zaštite.
U Monitoring planu, definisani su parametri koje treba meriti. Najpre se radi “nulto stanje”
monitoringa, odnosno mere se koncentacije parametara u vazduhu i vodi, pre početka rada
postrojenja. Zatim se rade “garancijska merenja”, koja potvrđuju projektne parametre, nakon
čega se monitoring radi prema planu urađenom od strane akreditovane laboratorije.
7
Kompleks:
Complex:
Objekat:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
2.
ZA.Q.01
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja montažnog placa polja „E“ na životnu sredinu
20/10-01-SPU-00
TECHNICAL PART
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
2.
A/X/1
List:
Page:
2.0.1
Rev.:
Rev.:
0
TEHNIČKI DEO
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Kompleks:
Complex:
Objekat:
Object:
Projekat:
Project:
Broj projekta:
Project No.:
2.1
1.
PD RB “Kolubara” Lazarevac
Montažni plac polja “E”
Studija o proceni uticaja montažnog placa polja „E“ na životnu sredinu
20/10-01-SPU-00
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
Report of responsible person for study
2.1
A/X/1
List:
Page:
2.1.1
Rev.:
Rev.:
0
Izveštaj odgovornog obrađivača studije
Osnov za izradu studije:
-
Broj ugovora: 20/10;
Rešenja br. . 353-02-925/2012-02 od 11.06.2012, o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni
uticaja projekta na životnu sredinu, izdato od strane Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja.
2.
Podloge za rad:
• Rešenje br. III- 07 -3251- 10 /2010 od 10.01.2010. godine o izdavanju vodnih uslova, izdato od strane
Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, Uprava za vode.
• Informacija o lokaciji br. 351-03 – 00260 / 2010 – 07
• Prostorni plan prostorne regulacije obuhvatnog područja polja „E“ (2008.g)
plana generalne regulacvije određena je lokacija infrastrukturnih objekata budućeg „Polja E“.
Idejno rešenje industrijskih infrastrukturnih objekata za potrebe PK „Polja E“ koji je uradio „Kolubaraprojektni biro avgusta 2009 godine.
Dopunski rudarski projekat plato sa prisutnim saobraćajnicama, pešačkim stazama i slobodnim
površinama, urađen od strane preduzeća “Delta inženjering” iz Beograda, 2011. godine,
Geodetske podloge kojima raspolaže geodetska služba direkcije PB „Kolubara“, Vreoci i topografska
karta R=1:500 koje je uradio institut CIP iz Beograda (2008. godine)
• Plan generalne regulacije obuhvatnog područja polja „E“ (koji je usvojen krajem 2008.). U sklopu
Projekat detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji Baroševac za nivo glavnih projekata industrijskih
i infrastrukturnih objekata,
3.
Varijantna rešenja:
− Na nivou Studije o proceni uticaja na životnu sredinu varijantna rešenja su razmatrana.
4.
Ograničenja:
− Nisu postojala.
5.
Revizije:
− Studija je urađena u reviziji 0.
6.
Dokumentacija studije je urađena u skladu sa:
−
−
−
−
Osnovama za izradu projekta, navedenih u tački 1. ovog poglavlja;
Podlogama za rad, navedenih u tački 2. ovog poglavlja;
Važećim propisima i standardima, navedenih u poglavlju 1.8 projekta;
Pravilima struke.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Broj projekta:
Project No.:
2.1
Tom / Knjiga / Sveska:
Vol. / Book / Part:
Report of responsible designer
2.1
List:
Page:
Rev.:
Rev.:
2.1.2
0
Izveštaj odgovornog projektanta
Obrađivači studije:
Dragoljub Kos, dipl.inž.maš.
Tatjana Ristović, dipl.inž.tehn.
ZA.Q.01
Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti delta inženjeringa
This document is not allowed to be used, printed or multiplied without written agreement of delta inženjering
Rev. 2 - 12.12.2010
Download

Студија о процени утицаја Монтажног плаца Поље "Е"