SEEC | Udruženje „SEEC” Srpski Ekološki Energetski Centar | Mart 2014
br. 3
SEEC br.3
03 | 2014
Sadržaj
Iznenađujući profit EPS-a
3
Počinje remont u Kostolcu 4
Saradnja u oblasti rudarstva
4
Završni detalji o kreditu 5
Usvojen Godišnji program poslovanja 6
Na pragu je i treći talas 7
Intervju: Mr Dragan Veljić, direktor Direkcije EPS-a za opšte i pravne poslove
8
„U susret tržištu električne energije” Otvorena i druga vrata tržišta
10
„Zvornik” spreman za podmlađivanje 12
TENT : Dobar rad svih blokova
13
Od danas važi novi Statut JP EPS-Izmene osnivačkih akata PD poslate Nadzornom odboru
14
Zorana Mihajlović posetila Kancelariju za otvaranje kopa „Radljevo“ na Ubu
14
Novi rekord TENT A - Na mreži 40 dana bez prekida
15
“Ugalj sa Radljeva stiže već 2018.”
15
Garancije porekla električne energije,Ozelenite svoju energiju
17
Kop „Radljevo”- novi oslonac energetike
20
Gradi se najveća energana u regionu
21
U „Radljevu” dovoljno uglja do 2040.
21
Prva grupa proizvodnih radnika prebačena u RB „Kolubara”
22
Ibarski rudnici plove niz Ibar
23
Šabac gradi toplanu na biomasu
24
Direktoru „Kolubare” nagrada „Zeleni oskar”
24
Zaštita životnе srеdinе prioritеt u Srbiji
24
Privredno društvo TENT ponovo dobilo „Zelenog Oskara“
25
Posebno ministarstvo za resor ekologije?
26
RTB Bor: Ispunjeni planski zadaci
27
1
SEEC br.3
03 | 2014
Iznenađujući profit EPS-a
Umesto očekivanog gubitka od oko 200 miliona evra Elektroprivreda Srbije završila prošlu godinu sa zaradom nešto manjom od
te sume
Aleksandar Obradović, v. d. direktora Elektroprivrede Srbije, saopštiće u ponedeljak konačne finansijske rezultate poslovanja
ovog javnog preduzeća u 2013, ali prema njegovim najavama EPS bi trebalo da je lane napravio profit od oko 200 miliona
evra. Taj rezultat ocenio je „kao jedan od najboljih u istoriji kompanije”. Bez svake sumnje i jeste, jer je 2012. godine napravljen
gubitak od 196 miliona evra.
Ovo je utoliko zanimljivija vest, ako se zna da je prvobitno prema poslovnom planu za 2013, bio predviđen gubitak od 22
milijarde dinara, jer je Obradović cele prošle godine bio u iščekivanju dnevnog gubitka od oko 100.000 evra.
I to je jedan deo priče.
Drugi je vest, koju je pre neki dan objavio Tanjug, po kojoj je češka energetska grupa ČEZ, po vlasničkoj i proizvodnoj strukturi
veoma bliska EPS-u, u čijem je predstavništvu u Srbiji radio i sadašnji v. d. direktora EPS-a Obradović, saopštila da joj pet
godina uzastopce pada profit, ali da je lane, ipak, napravila dobit od 1,29 milijardi evra. To je šest i po puta više od „najboljeg
rezultata u istoriji srpske elektroenergetske kompanije”.
Kao glavni razlog pada profita u ČEZ-u navode veliki pad veleprodajnih cena struje kao posledice obimne podrške obnovljivim
izvorima energije, zajedno sa stagnacijom evropske privrede i nesigurnošću u pogledu regulatornih uslova u energetici.
Gde su, dakle, propusti EPS-a da dostigne bar polovinu „pada” koji beleži ČEZ? Da li je zaista jedini razlog zašto EPS nije ni
blizu ČEZ-u to što nije na tržištu?
EPS je od januara 2013. na slobodnom tržištu za potrošače na visokom naponu. Od 1. januara ove godine tržište je otvoreno i
za potrošače na srednjem naponu. Još četiri meseca pa će, prema najavama iz Ministarstva energetike, biti otvoreno tržište i za
domaćinstva koja će moći da biraju od koga će kupovati struju.
Dakle, EPS je već na tržištu. Energetskom. O onom drugom, berzanskom, sa akcijama, još ćemo da popričekamo.
Upitan šta mogu biti razlozi da EPS ostvari profit od 200 miliona evra, a ČEZ šest i po puta više, dr Slobodan Ružić, bivši
pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku”, da razlog sigurno nije u tome što EPS nije na tržištu. Jer, on već dve godine
posluje tržišno.
– Glavni razlog za mali profit, „a opet jedan od najboljih u istoriji kompanije”, jeste što država poslednjih 20 i više godina cenom
kilovat-časa struje vodi socijalnu politiku, odnosno čuva socijalni mir u zemlji, pa je cena struje u Srbiji i dalje najniža u Evropi,
objašnjava Ružić.
Da je cena struje realna ili bar blizu ekonomske, ovo javno preduzeće bi imalo mogućnosti da napravi veći profit, a time i više
investira u nove proizvodne kapaciteta. Srbija 25 godina nije izgradila nijedan novi objekat za proizvodnju struje, kaže naš
sagovornik.
– Drugi bitan razlog je što se u ovom javnom preduzeću decenijama zapošljavaju ljudi po političkoj i partijskoj liniji koji ni po
čemu nisu potrebni EPS-u. Osim što povećavaju broj zaposlenih i dobijaju plate, nikakvu drugu dobit za ovo javno preduzeće
nemaju, kaže Ružić. Naprotiv, samo su trošak.
On se slaže da su ČEZ i EPS po strukturi i vlasništvu gotovo identični, zbog čega bi se moglo očekivati da naše srpsko
preduzeće ima još veći profit, ali sumnja da će se išta promeniti kada EPS iz javnog preduzeća pređe u akcionarsko društvo.
– Ništa se neće promeniti. Novom šemom EPS-a samo će doći do preraspodele moći. Ovo što se prezentuje javnosti, da će
2
SEEC br.3
03 | 2014
se prelaskom u ad uštedeti po 100.000 evra dnevno, samo lepo zvuči. Sve što najavljuju da će uraditi ovom reorganizacijom
država može da uradi i sada, ali neće, jer joj ovako odgovora, kategoričan je Ružić.
Zašto je EPS tu gde je, a ČEZ daleko ispred čak i kada beleži profitni minus, Miljan Vuksanović, šef ekspertne grupe E četiri,
kaže, da prvo treba videti na osnovu čega EPS tvrdi da je završio godinu s profitom od 200 miliona evra.
– Samo ukoliko su to finansijski rezultati do kojih se došlo po međunarodnoj knjigovodstvenoj metodologiji, profit se može
prihvatiti kao validan. Ako, međutim, rezultate poslovanja ne „overi” nezavistan revizor, nema osnova govoriti o zaradi, jer se u
tom slučaju porede jabuke i pomorandže, odnosno ČEZ i EPS, kaže on.
Ako su ovi finansijski rezultati posledica toga što se na prihodnoj strani nalaze, primera radi, zalihe uglja i plan eksploatacije,
onda o profitu nema govora. S druge strane treba videti i koji su stvarni razlozi zašto ČEZ-u uporno pada profit.
Izvor Politika
Počinje remont u Kostolcu
Radovi na revitalizaciji termoenergetskog bloka B1 TE „Kostolac” počinju danas i trajaće do 30. novembra. Remont košta 112
miliona dolara, a blok će po završetku radova imai snagu od 350 megavata
U PRIVREDNOM društvu Termoelektrane i kopovi „Kostolac“, danas počinju radovi na revitalizaciji termoenergetskog bloka B1,
koji će trajati do 30. novembra. Po okončanju radova, ovaj blok imaće snagu od 350 megavata, kao i obnovljeni blok B2, koji
sada elektroenergetskom sistemu Srbije isporučuje 8,5 miliona kilovat-sati struje dnevno.
Remont bloka B1, koji će koštati 112 miliona dolara, sprovodi se u okviru prve faze kreditnog aranžmana koji je Srbija sklopila
sa Republikom Kinom. Prva faza ovog aranžmana obuhvata i postavljanje sistema za odsumporavanje, podizanje pristaništa na
Dunavu i izgradnju industrijskog koloseka.
Izvor Novosti
Saradnja u oblasti rudarstva
Rudarstvo predstavlja veoma perspektivnu granu i dobru osnovu za razvoj srpske ekonomije imajući u vidu do sada potvrđena
rudna bogatstva u našoj zemlji ali i u opštini Žagubica. Kanada je vodeća zemlja u svetu po pitanju stepena razvijenosti
rudarstva i zokonske regulative.
Kanada Fond pruža finansijsku podršku projektu „Rudarstvo: Promovisanje ekonomskog upravljanja i razvoja za demokratsku
tranziciju“, koji u Srbiji realizuju Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i konsultantska kuća Breakthrough
d.o.o.
Čelni ljudi ovog projekta bili su učesnici okrulog stola na temu „Rudarstvo: ekonomski potencijal“ koji je lokalna samouprava
Žagubice organizovala 24. februara. Uvaženi gost opštine Žagubica bio je njegova ekselencija Roman Vaščuk, Ambasador
Kanade u Republici Srbiji.
Važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima sadrži brojne nedostatke i otežavajuće okolnosti za potencijalne investitore
u ovoj oblasti, i upravo ovaj projekat ima za cilj da ubrza donošenje novog Zakona po uzoru na najbolje svetske prakse u
rudarstvu. Donošenje novog Zakona ubrzalo bi i proces otvaranja rudnika zlata na Crnom Vrhu, gde je nedavno završeno
geološko istraživanje od strane kanadske kompanije Avala resurs, što bi za Žagubicu značilo unapređenje ekonomskog razvoja
opštine i povećanje zaposlenosti.
4
SEEC br.3
03 | 2014
Na području opštine radi RMU „Jasenovac“ Krepoljin, Rudnik kalcita na Crnom Vrhu i preduzeće „Mermer“ koje radi na
eksploataciji i preradi kamena.
Domaćin okruglog stola bio je predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović koji je na početku u najkraćem predstavio opštinu i
istakao značaj sastanka za lokalnu zajednicu:
„Posmatrajući naša strateška opredeljenja koja se baziraju na unapređenju uslova za bolju iskorišćenost raspoloživih resursa,
sigurno je da današnja tema „Rudarstvo-ekonomski potencijal“, od izuzetnog značaja za našu lokalnu zajednicu. Lokalna
samouprava daje punu podršku ovakvim inicijativama i pozitivnim idejama. I za sam kraj zahvalio bih se u ime opštine na
ukazanom poverenju da naša lokalna samouprava bude deo i učesnik ove inicijative.“
Ambasador Kanade u Srbiji Roman Vaščuk se zahvalio domaćinima i rekao da će odgovorno i uspešno rudarstvo igrati u važnu
ulogu u budućnosti Srbije:
„Mi smo u saradnji sa NALED-om i konsultantskom kućom Breakthrough pokrenuli ovaj projekat, jer verujemo da će odgovorno
i uspešno rudarstvo igrati važnu ulogu u budućnosti Srbije i u budućnosti kanadsko - srpskih ekonomskih veza. Srbija ima
svoju sopstvenu, dugu tradiciju u rudarstvu. Početkom 20. veka Srbija je bila u saradnji sa Međunarodnim invenstitora i opet na
početku 21. veka ima veliki međunarodni, a uglavnom i kanadski interes u partnerstvu sa Srbijom u rudarstvu. Sve ovo mora
da se odvija u zakonskom okviru Republike Srbije, koji se već osniva na dobrom međunarodnom iskustvu, ali može da se još
poboljša. Svima nama želim uspeha u ovom kratkom projektu, ali i u dugotrajnom razvoju rudnika i rudarstva u ovom kraju.“
Inicijativu za ubrzano donošenje novog Zakona o rudarstvu predstavila je Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a koja je
objasnila da se Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj uključila u ovaj projekat pre sve ga kako bi kroz zajedničke
aktivnosti promovisali potencijal rudarstva u Srbiji, koje može biti stub strategije ekonomskog razvoja zemlje.
Ekonomske i pravne aspekte trenutne politike i propisa u sferi rudarstva, kao i iskustva i primere dobre prakse predstavili su
Vilijam Infante,predstavnik kompanije Breakthrough d.o.o. i Ana Knežević Bojović, koordinator za regulatornu reformu NALED-a
O perspektivama rudarske industrije i problemima sa kojima se trenutno susreću govorili su menadžer kompanije „Avala
Resurs“ Džastin Van der Torn i direktor RMU „Jasenovac“ Saša Ognjanović.
Jedinstveno mišljenje učesnika okruglog stola u Žagubici je da bi svim investitorima treba obezbediti stabilne uslove
privređivanja čiji se temelji nalaze u odgovornom zakonodavstvu.
Izvor Danas
Završni detalji o kreditu
Delegacija kineske kompanije CMEC i Eksim banke boravila u boravila je u Kostolcu, gde je sa pregovaračkim timom
Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ razgovarala o završnim detaljima pre odobravanja ugovora o zajmu za
realizaciju druge faze kreditnog aranžmana sa Kinom.
Govoreći o drugoj fazi paketa projekata u Kostolcu, koji obuhvata izgradnju novog bloka u Termoelektrani „Kostolac B“ i
proširenje proizvodnih kapaciteta PK „Drmno“, Vang Hun, zamenica predsednika kompanije „CMEC“ je istakla da je ova
kompanija, koja će učestvovati u realizaciji ovih projekata, formirala svoj tim nakon prošlogodišnjeg potpisivanja komercijalnog
ugovora: -U prvoj fazi smo stekli dosta iskustva i sada pripremamo projekte za drugu fazu. Na terenu smo započeli geotehnička
istraživanja, očekujemo da to završimo sledećeg meseca, a onda zvanično počinjemo izradu idejnog projekta.
Glavni posao za CMEC u ovom trenutku je da se što kvalitetnije urade pripremni radovi. Sada proučavamo vašu zakonsku
regulativu i standarde, kako bismo dobili licence i dozvole neophodne za što skoriji početak radova. Posle potpisivanja
5
SEEC br.3
03 | 2014
ugovornog sporazuma za aplikaciju kredita počinjemo sa radovima u drugoj fazi, navela je Vang Hun.
Poseta predstavnika Eksim banke, po rečima Dragana Jovanovića, direktora PD „TE – KO Kostolac“, spada u redovnu
proceduru. U fazi odobravanja međudržavnog zajma banka obilazi mesto investicije i razgovara sa investicionim partnerima:
-Već drugi dan vodim veoma detaljne razgovore sa predstavnicima banke i dajemo im sva obaveštenja, koja su im još uvek
potrebna da bi doneli konačnu odluku na bordu o odobravanju zajma, kaže Jovanović.
Mi očekujemo i dobro bi bilo da to bude što pre i nadam se da ćemo u nekom kratkom roku imati predlog sporazuma o zajmu.
Sa kineskim partnerima potpisali smo ugovor komercijalni u kome smo definisali sve tehničke, ekonomske, komercijalne,
pravne elemente i taj ugovor će praktično stupiti na snagu potpisivanjem sporazuma o zajmu i njegovom ratifikacijom u
Skupštini Srbije. Tada će početi i realizacija ugovora, a bilo bi realno da to bude u drugoj polovini ove godine.
Revitalizacija bloka B1 u Termoelektrani „Kostolac B“, kao jedan od projekata iz prve faze kineskog kreditnog aranžmana,
počinje 1. marta, a kako je naveo Dragan Jovanović, ovaj veliki projekat će se raditi zajedno sa kineskim partnerima. Plan je
da se taj posao završi do kraja novembra i da blok B1 od decembra krene sa punom snagom, a to podrazumeva da prvi put u
svom životnom veku da izađe na snagu od 350 megavata, što je već i učinjeno sa blokom B2.
Izvor Danas
Usvojen Godišnji program poslovanja
Ugovorene cene za isporuku električne energije kvalifikovanim kupcima na većem su nivou od prvobitno planiranih. - Prihod
od električne energije uvećan za 7,2 milijarde dinara. – Usvojeni GPP za 2014. godinu trebalo bi uskoro da dobije saglasnosti
ministarstava i da ga potom usvoji Vlada Srbije
Na sednici Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, održanoj 19. februara, kojom je predsedavao prof. dr
Aca Marković, predsednik NO JP EPS, usvojeni su izmenjeni Godišnji program poslovanja JP EPS za 2014. godinu i programi
poslovanja zavisnih privrednih društava. Pored članova NO, sednici su prisustvovali članovi poslovodstva EPS-a, direktori i
predstavnici privrednih društava.
Kako je saopšteno na sednici NO, novi Godišnji program poslovanja za 2014. godinu usklađen je sa makroekonomskim
pretpostavkama i podacima iz Fiskalne strategije za 2014. godinu i sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu, koja je objavljena
u decembru prošle godine, posle usvajanja prvobitne verzije GPP. Na podatke u usvojenom Godišnjem progamu poslovanja
uticali su i aktuelni uslovi na otvorenom tržištu električne energije.
– Kako su ugovorene cene za isporuku električne energije kvalifikovanim kupcima na većem nivou od prvobitno planiranih
i prihod od električne energije je uvećan za 7,2 milijarde dinara – rečeno je na sednici. – Novine u GPP odnose se i na dve
hidroelektrane u sastavu PD „Drinsko-Limske HE”, koje su stekle status povlašćenih proizvođača električne energije.
Novim planom ukupni prihodi povećani su za 6,9 milijardi dinara na 240 milijardi dinara, dok su rashodi smanjeni za 5,8 milijardi
dinara i takođe iznose 240 milijardi dinara. Kako je rekao Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike i član NO EPS-a,
usvojeni GPP za 2014. godinu trebalo bi uskoro da dobije saglasnosti ministarstava i da ga potom usvoji Vlada Srbije.
Direktor za internu reviziju i kontrolu poslovnog sistema „Elektroprivrede Srbije” Jovan Koprivica upoznao je članove NO sa
Izveštajem Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja JP EPS i sa predlogom Odazivnog izveštaja. Članovi
Nadzornog odbora JP EPS razmatrali su i prihvatili inicijativu za pripajanje PD „Autotransport” Privrednom društvu „TE-KO
Kostolac”.
Milan Vujaković, koordinator za pravna pitanja investicija u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije i član Radne
grupe za primenu sporazuma u oblasti energetike, koji je postignut u tehničkom dijalogu Beograda i privremenih institucija
samouprave u Prištini, informisao je članove NO EPS-a o aktuelnoj situaciji. Vujaković je istakao da je Radna grupa na
sastanku održanom 5. februara zaključila da treba nastaviti sa aktivnostima u vezi sa osnivanjem novog energetskog subjekta
na severu Kosova i Metohije radi realizacije preuzetih obaveza iz tehničkog dijaloga.
Izvor EPS kwh
6
SEEC br.3
03 | 2014
Na pragu je i treći talas
Tek što je prošao drugi talas otvaranja unutrašnjeg tržišta električne energije u Srbiji, a već je u najavi skori dolazak trećeg,
finalnog. „Elektroprivreda Srbije“ uspešno je „isplivala“ u oba dosadašnja talasa, tako da sada spokojno može da se priprema
za treći, koji je najavljen Predlogom zakona o energetici, a o kome će se izjašnjavati naredni saziv Narodne skupštine
Republike Srbije.
Tim predlogom otvaranje tržišta električne energije za domaćinstva i male kupce predviđeno je za 1. jul ove godine. To je čak
šest meseci ranije od 1. januara 2015. godine, datuma koji je donedavno bio označen kao konačni rok za potpunu liberalizaciju
unutrašnjeg tržišta.
Da li će „Elektroprivreda Srbije“ biti spremna da se izbori sa konkurencijom i na tržištu za domaćinstva i male kupce?
Moraće. Ako ima nameru da preživi.
Ipak, mnogo toga će, kako pokazuju i iskustva iz okruženja, morati i da se promeni. Možda neće biti potrebno da se sve naglo
menja na samom početku treće faze liberalizacije, ali svakako promena mora da bude. Jer, više EPS neće biti jedini snabdevač.
Izvesno je da će neki novi snabdevač zakucati na vrata domaćinstava i ponuditi možda ne jeftiniji kilovat-sat, ali moguće jasniji
obračun za utrošenu električnu energiju, onakav kakav žele kupci.
Verovatno će pojedini snabdevači marketinškim trikovima i sitnim slovima u ugovoru neke kupce brzo prevesti na svoju stranu,
ali godine iskustva idu na ruku EPS-u. I to treba iskoristiti.
Osluškivanjem javnosti pokazalo se da kupce više ne interesuju zone i tarife, već žele da im jasno bude prikazan broj utrošenih
kilovat-sati, cena i iznos koji treba da plate. Zato im treba ponuditi i tu mogućnost, ali i sve druge opcije koje će zadržati kupce u
„dvorištu“ domaće elektroprivredne kompanije.
Kupce ne zanimaju ni unutrašnji problemi koji se u sistemu EPS-a gomilaju godinama, niti priče o tome zašto neko nešto nije
uradio. Kupce, i male i velike, one od kojih živi svaka elektroprivreda kompanija, zanimaju samo cena i kvalitet „robe“ i usluge. I
s tim EPS ne sme da se igra.
Prostora za manevrisanje nema previše, ali ni vremena. Prve dve faze liberalizacije nisu iznedrile mnogo novih snabdevača na
tržištu, ali baš zato je moguće zatišje pred buru. Moguće je da se trgovci tek spremaju i čuvaju adute za oštru i tešku borbu. A
EPS mora biti poptuno spreman za tu moguću buru. To duguje svim građanima Srbije, a i onima koji su decenijama gradili ovaj
veliki sistem.
Ova, 2014, godina biće sigurno jedna od značajnijih godina za transformaciju EPS-a. Posle godina obećanja, krajnje je vreme
da se sistem utegne i postane zaista efikasan i uspešan. S obzirom na resurse, i prirodne i ljudske, EPS ima sve uslove da
bude moderna i uređena kompanija. Suprotni scenario ne bi ni smeo da se razmatra. Nema mesta za dilemu da li EPS želi i da
li treba da bude uspešna i profitabilna kompanija.
I posle višegodišnjeg odugovlačenja EPS bi u ovoj godini trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo. To ne bi smelo da
bude samo puka promena pravne forme, već bi trebalo da uslede istinske organizacione promene koje će uvesti red, a samim
tim i dovesti do toga da odgovornost za svoj deo posla ima svaki pojedinac u sistemu EPS-a. To je u interesu ne samo kupaca i
države, već i svih zaposlenih u „Elektroprivredi Srbije“.
Izvor EPS kwh
7
SEEC br.3
03 | 2014
Intervju: Mr Dragan Veljić, direktor Direkcije EPS-a za opšte i pravne poslove-Korak ka
akcionarskom društvu
Usklađenost Statuta EPS-a sa Zakonom o javnim preduzećima omogućuje da se etapno uđe u promenu pravne forme. – U
JP EPS obavljene pripreme da se do kraja marta registruje EPS a.d. – Slede imenovanje izvršnih direktora i nova organizacija
Direkcije EPS-a
Ranije dogovoreni razgovor za list „kWh“ o toku priprema za promenu pravne forme JP EPS u EPS a.d. počeo je mr Dragan
Veljić, direktor Direkcije EPS-a za opšte i pravne poslove, saopštivši nam najnoviju vest: toga jutra Vlada Republike Srbije
dala je saglasnost na Statut EPS-a, koji je izmenjen u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Rekao je da je to zaista
ekskluzivna vest, a zašto? - zato što su se time stekli uslovi da se unapredi i učini efikasnijim upravljanje u EPS-u.
Na tim osnovama predstoji i promena pravne forme JP EPS u akcionarsko društvo, a očekuje se da se ova promena obavi
do kraja prvog kvartala ove godine. Ta nova okolnost učinila je da najveći deo ovog intervjua posvetimo onome što predstoji u
promeni organizacije JP EPS, saglasno Zakonu o javnim preduzećima i planovima za korporativizaciju EPS-a.
Novi Statut EPS-a stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Vlade. Šta posle ovoga sledi?
Sa Zakonom o javnim preduzećima sada treba usaglasiti osnivačka akta privrednih društava EPS-a. Taj posao je u finalnoj fazi,
pripremljeni su nacrti ovih dokumenta sa ugrađenim novinama iz Zakona o javnim preduzećima, tako da će nova, izmenjena,
osnivačka akta moći da se usvoje u toku marta. Mi smo na tome radili uporedo sa pripremom novog statuta, kako bismo mogli
sve aktivnosti da privedemo kraju onako kako je planirano.
Usklađivanje Statuta JP EPS i osnivačkih akata PD sa Zakonom o javnim preduzećima samo je jedan u nizu koraka koji su
činjeni istovremeno sa pripremama za promene u pravcu korporativizacije EPS-a. Ova strategija trasirana je „Polaznim
osnovama za reorganizaciju JP ‘Elektroprivreda Srbije’“, koje je svojim zaključkom u novembru 2012. godine usvojila Vlada
Republike Srbije. Takođe, ministar energetike prof. dr Zorana Mihajlović najavila je da će EPS pravnu formu promeniti do kraja
prvog kvartala ove godine. U samom EPS-u, uz izmene normativa, radi se i na uspostavljanju nove organizacije, koja mora da
bude u skladu sa novim zakonskim i statutarnim rešenjima.
Nova organizacija podrazumeva primenu zakonskog rešenja o dva nivoa upravljanja u javnom preduzeću. Šta to konkretno
znači?
Vlada Republike Srbije imenovala je u decembru 2013. godine Nadzorni odbor JP EPS upravo u skladu s važećim Zakonom o
javnim preduzećima. Nadzorni odbor je jedan nivo upravljanja u JP. Drugi nivo upravljanja je bord direktora, ili, kako je u Statutu
EPS-a zapisano, Izvršni odbor direktora, u kome je sedam izvršnih direktora sa direktorom JP EPS na čelu. Upravo se privode
kraju pripreme za imenovanje izvršnih direktora, koje na predlog direktora JP EPS imenuje Nadzorni odbor EPS-a. U isto vreme
priprema se i nova organizacija rada na nivou JP EPS. Uspostavljaju se oblici organizovanja koji će biti u korelaciji sa rešenjima
iz Zakona o JP, ali i na korak, dva od onoga što želimo da postignemo korporativizacijom.
Da li je bio potreban ovaj prethodni korak, sa primenom Zakona o JP, ako sve to i inače sledi pri promeni pravne forme i
stvaranju akcionarskog društva?
Ova organizacija biće aktuelna sve dok ne promenimo pravnu formu, kada se uvodi i skupština akcionara. Faktički, sada se
postavlja osnova budućeg EPS akcionarskog društva. Možda smo ovaj korak mogli da preskočimo, ali on će nam, bez sumnje,
pomoći da etapno uđemo u promenu pravne forme. Razmišljalo se i o tome da JP EPS, to jest ovaj deo jedinstvene kompanije
koji u žargonu nazivamo Direkcija ili Centrala JP EPS, i ne mora da se usklađuje sa Zakonom o javnim preduzećima budući
da je snabdevanje (trgovina na malo), kao delatnost od opšteg interesa, izmešteno u novo PD „EPS Snabdevanje“. Osnivač
je, međutim, smatrao da je EPS grupa subjekata od strateškog interesa i da zbog toga mora da se usaglasi sa Zakonom o
JP. Štaviše, i proizvodnja električne energije smatra se strateškom delatnošću iako kao takva nije određena kao delatnost od
opšteg interesa u Zakonu o energetici.
Imaćemo, dakle, izvršne direktore. A šta će biti sa direkcijama na nivou JP EPS?
Direkcija u sadašnjem smislu neće biti. Imaćemo organizacione celine u službi delatnosti za koje se imenuju izvršni direktori.
Te nove organizacione celine biće usaglašene sa funkcijama izvršnih direktora, koji će svoje upravljačke funkcije prostirati od
8
SEEC br.3
03 | 2014
borda direktora, preko organizacionih celina (koje se mogu zvati i direkcije), pa do privrednih društava. Na taj način uspostaviće
se mnogo bolje upravljanje i bolja kontrola nad izvršavanjem ciljeva i zadataka poslovne politike nego što su sada.
Da li to znači da će se pred PD samo izvršni direktor legitimisati kao upravljač, a ne i organizacioni oblik?
Da. Preciznije, izvršni direktor za određenu delatnost biće legitimisani upravljač ne samo pred privrednim društvima, nego i u
bordu direktora, pred Nadzornim odborom, osnivačem i, kasnije, pred skupštinom akcionara. Pri tome, u Izvršnom odboru –
bordu direktora, kao organu koji će činiti svi izvršni direktori i direktor JP EPS, objediniće se funkcije rukovođenja u celini, čime
će svaki od izvrnih direktora biti obavezan da vodi računa i o onome što se radi u ostalim delatnostima u kompaniji. Biće dužan
da prati ta kretanja i da radom u svom resoru omogućuje da se ukupna poslovna politika uspešno ostvaruje.
Takođe, izvršni direktor biće obavezan da po vertikali prati izvršenje odluka borda direktora i da preduzima mere za njihovu
realizaciju. Kako će se to realizovati u praksi? Ne nadam se da ćemo izbeći „dečje bolesti“ početka, ali verujem da će se vrlo
brzo pokazati da će JP EPS sa ovim novim sistemom rada i odgovornosti krenuti putem boljitka. Sada pripremamo normativna
akta za tu buduću organizaciju na nivou JP EPS, u kojima sve mora da bude sasvim jasno definisano i do kraja primenljivo.
Vratimo se promeni pravne forme. Ako smo tek sada dobili izmenjeni Statut, može li se do kraja marta EPS registrovati kao
a.d.?
Verujem da će moći. Ako bude imao odgovarajuću političku podršku za to, EPS će biti spreman. Mi smo nacrt (draft) dokumenta
za promenu pravne forme pripremili. Postoji i rešenje kako da se obezbedi procena vrednosti kapitala, koja, iako nije uslov
za promenu pravne forme, svakako predstoji. S obzirom, međutim, na to da je reč samo o promeni pravne forme, to jest
registrovanju a.d. bez izlaska na berzu, iskazaće se već upisani kapital kod Agencije za privredne registre (APR). Promene na
kapitalu zavisiće i od ishoda postupka uspostavljanja svojine na nepokretnostima u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, a do
tada kapital bi se iskazao prema vrednosti koja je zapisana u osnivačkim aktima JP EPS i PD EPS-a.
Uostalom, promena pravne forme je samo međukorak od JP do akcionarskog društva u pravom smislu. Prema tome, vrednost
sveg EPS-ovog kapitala biće procenjena pre nego što EPS a.d. izađe na berzu. To jeste vrlo složen, obiman i odgovoran posao,
za koji je potrebno dosta vremena, a sada se upravo priprema objavljivanje tendera za procenu EPS-ovog kapitala.
Podrazumeva li promena pravne forme akcionare?
Naravno da podrazumeva. Sa promenom pravne forme dobićemo i skupštinu akcionara. Poznato je da država ostaje većinski
vlasnik EPS-a i da će 15 odsto kapitala pripasti punoletnim građanima Srbije u vidu besplatnih akcija. Takođe, 7-8 odsto akcija
dobiće zaposleni i bivši zaposleni u EPS-u. Mali akcionari EPS-a su još pre neku godinu osnovali svoje udruženje, tako da u
EPS već postoji embrion akcionarskog organizovanja. Naravno, to je daleko od uloge koju u upravljanju EPS-om treba da ima
skupština akcionara. Faktički, kada bude osnovana skupština akcionara, u nju će se iz Vlade preseliti svo upravljanje EPS-om.
I to je najveća promena koja će se korporativizacijom EPS-a dogoditi. Pri tome, ne treba smetnuti s uma da će Vlada, vršeći
ulogu vlasnika u ime države, imati i u skupštini akcionara većinu. Zanimljivo je, međutim, ko će, pored države i malih akcionara,
postati vlasnik onog dela kapitala za koji će se akcije naći na berzi. No, to je pitanje za vreme kada prođemo sve korake u
korporativizaciji EPS-a, kroz koju ćemo ne samo menjati pravnu formu i organizaciju, nego i uvećavati vrednost kompanije. To
je pitanje za EPS na berzi.
Povratak „Kolubara–Usluge“
U procesu korporativizacije EPS-a moraćemo da ispravljamo ono što ometa normalno poslovanje. Moraćemo, recimo, da
sagledamo svaki konkretni slučaj preduzeća iz tzv. non-kor delatnosti, koja su početkom prošle decenije izdvojena iz EPS-a
i ostala u državnoj svojini, a nastavila da rade samo za EPS, jer se na tržištu nisu drukčije snašla. Takav je primer preduzeće
„Kolubara–Usluge“, u kome je zaposleno 1.470 radnika, koji više godina bez prekida rade u „Kolubari“.
Dakle, nije reč o povremenom angažovanju. Oni rade za znatno manje plate nego što bi primali da su radnici „Kolubare“, a
„Kolubara“ ima veće troškove nego dok je ovo preduzeće bilo u njenom sastavu. Sada je odlučeno da se oni vrate u PD RB
„Kolubara“. Zaposlenima će biti bolje, a „Kolubara“ neće uvećati troškove za njihovo angažovanje - kazao je Veljić.
Izvor EPS kwh
9
SEEC br.3
03 | 2014
„U susret tržištu električne energije” Otvorena i druga vrata tržišta
Srbija je uz sve teškoće i okolnosti zakoračila na put otvorenog tržišta električne energije. – EPS je do sada „imao monopol“ da
prodaje električnu energiju ispod tržišne cene, da ne može da naplati račune, da vodi socijalnu politiku, zbog čega je izgubio
šest milijardi evra. – Čeka se treća faza liberalizacije
Kako su se snašli kupci u drugoj fazi otvaranja tržišta električne energije, koliko snabdevača se uključilo u utakmicu i koji su
to najveći problemi – bile su glavne teme konferencije „U susret tržištu električne energije”, koju je 11. februara organizovao
„Balkanmagazin” pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i u partnerstvu sa JP
„Elektroprivreda Srbije”.
Branko Filipović, šef Odseka za proizvodnju, snabdevanje i tržište električne energije u Ministarstvu energetike, istakao je da
će država sav teret socijalnih problema građana preuzeti na sebe, a kompanijama će omogućiti da se bave biznisom i stvaraju
profit.
– Srbija je uz sve teškoće i okolnosti zakoračila na put otvorenog tržišta električne energije i u dogledno vreme raščistićemo sva
nerešena pitanja – rekao je Filipović.
Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku, podsetila je na zakonski okvir za funkcionisanje tržišta, ali i na to da se
kupci, bez obzira na sva organizovana predavanja, nisu dovoljno pripremili.
– Izazov je kako što jednostavnije objasniti kupcima njihov odnos sa mrežom i sa snabdevačem. U razgovoru sa kolegama iz
SAD i Nemačke čuli smo da je i kod njih na početku liberalizacije bilo dosta nerazumevanja – rekla je Hadžibabić.
Ona je kazala da je potrebno što jednostavnije objasniti kupcima odnos sa mrežom i sa snabdevačem, te da su po EU
direktivama doneta pravila o promeni snabdevača, po kojima promena može trajati najviše 21 dan, a prema njima, kupac se
obraća novom snabdevaču, koji razrešava odnose sa mrežarom.
– EPS je preživeo dva talasa liberalizacije i sledi treći talas otvaranja tržišta za domaćinstva. Videćemo da li će to biti od 1, jula,
kako je predviđeno nacrtom novog zakona o energetici ili od 1. januara 2015. godine – rekao je Obradović. – EPS je do sada
„imao monopol“ da prodaje električnu energiju ispod tržišne cene, da ne može da naplati račune, da vodi socijalnu politiku, zbog
čega je izgubio šest milijardi evra. Dobro je i za Srbiju i za društvo da EPS ima dodatne prihode jer, 30 godina nismo ulagali u
nove kapacitete. Uskoro očekujemo promenu Statuta EPS-a i osnivačkih akata zavisnih PD i nastavak reorganizacije, jer tržište
je surovo.
Obradović je naglasio da konkurencija napada najbolje klijente i niko neće firme sa problemima. On je pojasnio i da je veoma
važno kupcima objasniti razliku između snabdevača i distributera, ko je odgovoran za kvalitet električne energije, a ko za cene.
Prema rečima Željka Markovića, v. d. direktora PD „EPS Snabdevanje”, ovo PD je potpisalo ugovore sa kupcima koji čine više
od 70 odsto tržišta, a sa rezervnim snabdevanjem biće više od 95 odsto.
– Na tržištu je problem javnih nabavki električne energije, jer državni sektor nije planirao nabavke električne energije u 2013.
godini. Neki nisu tendere raspisali zato što su neobavešteni, ali većina nije zato što nije mogla po važećim zakonima da ih
raspiše – rekao je Marković. – Tek se sada tenderi raspisuju za ovu godinu, javljamo se na sve tendere i zaključujemo ugovore.
Već smo zaključili 50 ugovora po osnovu javnih nabavki, a još 150 je u toku.
U diskusiji su se čule i ocene da se, prema nekim istraživanjima, nakon otvaranja tržišta cene električne energije u zemljama
centralne i istočne Evrope približavaju cenama u 27 zemalja članica Evropske unije, što faktički znači da je liberalizacija donela
poskupljenje. O iskustvima na hrvatskom tržištu govorila je Tina Jakaša, direktor „HEP Opskrbe”, koja je istakla da u Hrvatskoj,
gde otvaranje tržišta traje već 10 godina u poslednjih pet godina svi kupci mogu da biraju snabdevača. Međutim, tek od 2010.
godine alternativni snabdevači ulaze na tržište, a danas njih 19 ima dozvolu.
– Alternativni snabdevači su ušli u trenutku kada je značajno pala veleprodajna cena električne energije na tržištu i kada se
10
SEEC br.3
03 | 2014
napravila velika razlika između veleprodajne i maloprodajne cene, jer su tada videli šansu da zarade – objasnila je Jakaša. –
Od polovine 2013. godine oni su prisutni i na tržištu domaćinstava. Sada se tu vodi prljava utakmica za svakog kupca. Koriste
spoljnu agencijsku prodaju od vrata do vrata, tražeći penzionere koji ne razumeju ugovore, čak se i lažno predstavaljajući da su
iz HEP-a. Imali smo i lažno oglašavanje, kada su u reklamama tvrdili da su 30 odsto jeftiniji od nas, iako to nije tačno.
Jakaša je kazala da elektroprivrede imaju velike kapacitete, pre svega u znanju i ljudima i da to treba predstaviti javnosti. Ona
je objasnila da se HEP sa konkurencijom, među kojima je čak i „Hrvatski Telekom”, bori novim proizvodima, paketima, stalno
dostupnim kol-centrom, jer se ne mogu boriti sa konkurentnom prodajom od vrata do vrata.
Srđan Kružević, direktor PD „Elektrovojvodina”, podsetio je da je Hrvatska već pet godina u ovom projektu, a Srbija tek ulazi u
drugu.
– Ono što je važno jeste da prodajemo srpsku struju kako bi zapošljavali ljude i isplaćivali plate – rekao je Kružević. – I dalje
se, međutim, bavimo socijalnim programom više nego biznisom, a na našem osnivaču je da vidi da li tako treba i da ostane.
– Na području „Elektrovojvodine” pojavila su se još dva snabdevača „Nova Komoditis” i GEN-I, koji su preuzeli tek 0,5 odsto
potrošača, što ukazuje da smo, ipak, uradili dobar posao i zadržali većinu kupaca.
Srđan Resavac, predstavnik slovenačkog GEN-I, ističe da su tog kupca na visokom naponu preuzeli 2013. godine i u 2014.
godini, a da su na srednjem i niskom naponu stekli 2,5 odsto tržišnog učešća i zaključili ugovore o isporuci 200 miliona kilovatčasova električne energije.
– Imamo osam odsto kupaca na prenosnom sistemu i to je veliki udeo s obzirom na početak. Na tenderu koji je raspisao EMS
bili smo rame uz rame po ceni sa „EPS Snabdevanjem” – rekao je Resavac. – Treba uskladiti Pravila o promeni snabdevača
i Zakon o javnim nabavkama, jer sada se procedure ne mogu ispoštovati. Sada imamo pet operatora distributivnog sistema i
komplikovano je kada imate kupca koji posluje na teritoriji na primer tri operatora distributivnog sistema, kada se moraju davati
tri računa umesto jednog.
Tržište nije supermarket
Ekonomista, prof. Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka rekao je da imamo tipičan slučaj nametanja tržišta
odozgo, političkim direktivama – sa svim posledicama koje ono nosi.
– Preti nam opasnost idealizacije tržišta i pretvaranje svega u supermarket, a tržište električne energije nije supermarket, jer se
tako stvara dominacija trgovaca nad proizvođačima i kupcima – poručio je Drašković.
Zakon protiv tržišta
Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije „Elektromreže Srbije” objasnio je da Zakon o javnim
nabavkama nije u skladu sa principima otvorenog tržišta električne energije.
– Na vreme smo krenuli u javnu nabavku, ali nismo uspeli da na vreme sve obavimo, jer je to višemesečni proces koji svako
može da zaustavi – kazao je Janković. – Mora doći do uinapređenja zakona o javnim nabavkama, jer je sada nespojiv sa
zakonom o energetici. Potrebno je omogućiti preduzećima da kupuju električnu energiju i na godišnjem, mesečnom i na
dnevnom i unutardnevnom nivou.
Izvor EPS kwh
11
SEEC br.3
03 | 2014
„Zvornik” spreman za podmlađivanje
Nakon revitalizacije ukupna instalisana snaga agregata iznosiće 125,6 megavata, što je 30 odsto više u odnosu na trenutnu
snagu.
– Prijemna ispitivanja modela nove turbine već u julu
Posle završetka revitalizacije četiri agregata hidroelektrane „Bajina Bašta” na redu je modernizacija HE „Zvornik”. Privredno
društvo „Drinsko- Limske HE” nastavlja sa podmlađivanjem proizvodnih kapaciteta. U Malom Zvorniku 12. februara održan
je sastanak sa svim izvođačima, isporučiocima opreme, stručnim timom i konsultantima, kada su postavljeni osnovni principi
funkcionisanja realizacije projekta revitalizacije HE „Zvornik”. Imenovane su ključne osobe ispred svih strana na projektu,
dogovoren način komunikacije i upravljanja projektom. Na ovom sastanku je izvođač „Voith Hydro” upoznao predstavnike
EPS-a i PD „Drinsko- Limske HE” da su aktivnosti na izradi modela nove turbine uveliko u toku i da se prijemna ispitivanja
modela očekuju već u junu ove godine.
Inače, tenderski postupak za projekat revitalizacije HE „Zvornik” je u potpunosti sprovođen po složenim i strogim smernicama
nemačke KfW banke. U svakoj od faza tenderskog procesa bilo je potrebno dobiti saglasnost konsultanta i KfW banke, kako
bi se moglo ići u narednu fazu. Ugovor za revitalizaciju HE „Zvornik”, između JP EPS, PD „Drinsko- Limske HE” i „Voith Hydro”,
ukupne vrednosti 63,15 miliona evra potpisan je 30. jula prošle godine.
– Značajnu ulogu imao je stručni tim, koji čine predstavnici EPS-a, HE „Zvornik”, PD „Drinsko-Limske HE”, kao i projektantski
inženjeri – ističe Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE”. – Radilo se nekad ne gledajući na vreme i praznike,
a pomoć su dali mnogi stručnjaci iz PD „Drinsko-Limske HE”. U svakom trenutku imali smo podršku poslovodstva EPS-a.
Posebno smo zadovoljni pohvalom v. d. generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije” na ceremoniji potpisivanja ugovora, koji
je rekao da je mnogo posla, truda i znanja iza stručnjaka koji su doveli do potpisivanja ugovora i da je veoma zadovoljan što je
tenderska procedura za izbor izvođača radova u ovoj modernizaciji prošla bez ijedne mrlje i primedbe.
Posle jula prošle godine kada je potpisan ugovor, usledio je period u kojem je ugovarač „Voith Hydro” bio u obavezi da dostavi
garanciju za dobro izvršenje posla, garanciju za povraćaj avansa i garanciju za osiguranje izvoznih kredita.
Prema rečima našeg sagovornika, revitalizacijom HE „Zvornik”, predviđena je kompletna zamena turbinske opreme
i turbinske regulacije, sistema rashladne vode i komprimovanog vazduha, generatora sa pobudnim sistemima, blok
transformatora, opreme generatorskog napona, opreme 110 kV razvodnog postrojenja. Planirano je da bude ugrađen
savremen sistem za upravljanje elektranom. Nova turbina će imati veći prečnik radnog kola i bolji stepen korisnosti. Sa novim
konstruktivnim rešenjima poput toga da glavčina radnog kola bude punjena demineralizovanom vodom, a ne uljem, upotreba
samopodmazujućih ležajeva bez korišćenja masti za podmazivanje, sprečiće se i zagađenje Drine koje bi se desilo u slučaju da
procuri turbinsko ulje ili mast.
– Nakon revitalizacije ukupna instalisana snaga agregata iznosiće 125,6 megavata, što je za 30 odsto više u odnosu na
trenutnu snagu koja iznosi 96 megavata. Ovo je praktično povećanje instalisane snage za snagu jednog agregata – ističe
direktor PD „Drinsko-Limske”.
Osim poslova vezanih za revitalizaciju glavne elektromašinske opreme, paralelno se sprovode i aktivnosti za zamenu opreme
za drenažu i pražnjenje, revitalizaciju hidromehaničke opreme i višenamenskih kranova–čistilica, rekonstrukciju sistema
sopstvene potrošnje i rekonstrukciju sistema za grejanje, hlađenje i ventilaciju mašinskih sala HE.
U toku su i dodatni radovi na prokopavanju rečnog korita kojim će se kota donje vode sniziti za oko 50 centimetara u odnosu
na kotu pre prokopavanja, što će se odraziti na porast proizvodnje električne energije. Trenutno se izvode i završni građevinski,
zanatski i instalaterski radovi na aneksu desne obale i platou leve obale na kojima će biti smešteni novo razvodno postrojenje i
nova komanda elektrane.
12
SEEC br.2
02 | 2014
Angažovanje domaćih firmi
Tokom više od 100 godina kompanija „Voith Hydro” je instalirala više od 40.000 turbina i generatora širom sveta sa ukupnim
instalisanim kapacitetom većim od 300.000 megavata. Značajno je i učešće domaćih firmi na ovom obimnom poslu.
Naime, „Voith Hydro” će na poslovima demontaže postojeće opreme, montaže nove opreme i pomoćnih sistema, izvođenju
zahtevnih građevinskih radova neophodnim zbog povećanja prečnika radnog kola i zamene vertikalne obloge sifona, kao i za
isporuku i ugradnju sistema za rashladnu vodu i sistema za upravljanje elektranom, angažovati veliki broj firmi iz naše zemlje.
Reč je o firmama „Elnos”, „Goša montaža”, „Institut Mihailo Pupin”, „Geosonda - Konsolidacija”, „Betomaks”, i druge.
Izvor EPS kwh
TENT : Dobar rad svih blokova
TENT A je u decembru sa proizvodnjom od 1.085 milijardi kilovat-sati premašio maksimalnu proizvodnju od 1.061 milijardu
kilovat-sati iz januara 1985. godine. – Plan proizvodnje za 2014. godinu čak 20.272 milijarde kilovat-sati
Od početka godine do kraja januara Privredno društvo „Termoelektrane Nikola Tesla” isporučile su elektroenergetskom sistemu
2.031.397.000 kWh električne energije. To je svakako respektibilan rezultat, iako je plan proizvodnje ostvaren sa 99,92 odsto.
Tome treba dodati potisnutu električnu energiju koja je iznosila 33.856.000 kWh sa kojom bi plan bio realizovan sa dodatnih
1,59 odsto.
Planom za 2014. godinu zaposleni u PD TENT imaju obavezu da predaju u elektroenergetski sistem 20.272 milijarde kilovatsati električne energije. Ovaj plan je izuzetno visok, ali sigurno i ostvariv shodno raspoloživosti termoenergetskih kapaciteta
instaliranih u PD TENT, i ukoliko bude uslova za rad na nominalnim opterećenjima blokova.
PD TENT je prošle godine predalo elektroenergetskom sistemu Srbije više od 20.064 milijarde kilovat-sati električne energije
što je minimalno (0,24 odsto) ispod plana. Sada je izvesno da je prošlogodišnji plan proizvodnje električne energije od 20.114
milijardi kilovat-sati bio predimenzioniran u odnosu na realne potrebe elektroenergetskog sistema Srbije.
Direktor za proizvodnju PD TENT Ljubiša Mihailović naglašava da ovi pokazatelji ukazuju na dobar rad proizvodnih kapaciteta
u protekloj godini, koja je, kako kaže, bila specifična i karakteristična po izuzetno velikom potiskivanju blokova. Po tom osnovu,
neproizvedena energija iznosi 2.695.597 MWh električne energije.
– Ukoliko se i to uzme u obzir PD TENT bi prebacilo proizvodni plan za 13,16 odsto – objašnjava Mihailović, koji ističe da
učešće TENT u ukupnoj proizvodnji EPS-a iznosi 52,04 odsto, a u proizvodnji termoelektrana u sistemu 75,3 odsto. – Ono
što je posebno značajno ne samo za TENT nego i za EPS jeste činjnica da su tokom prošle godine četiri bloka TENT A (3,
4, 5 i 6) radila u sekundarnoj regulaciji učestanosti. Na taj način, ističe Mihailović, omogućeno je maksimalno iskorišćenje
hidropotencijala. To znači, kako kaže, proizvodnju jeftinije energije, odnosno značajan finansijski dobitak za JP „Elektroprivredu
Srbije”.
Uprkos nepovoljnim uslovima za rad proizvodnih kapaciteta tokom minule godine, PD TENT je postiglo zapažene rezultate. Na
dnevnom nivou, 9. januara 2013. godine, ostvarena je najveća proizvodnja električne energije od početka rada TENT A, od 37
miliona i 340.000 kilovat-sati. Dva dana pre kraja januara, blok B1 na TENT B u radu sa obe linije zagrejača visokog pritiska
beleži rekordnu dnevnu proizvodnju svih vremena, koja iznosi 15.140 MWh.
Evidentirana su i dva nova rekorda na mesečnom nivou. TENT A je u decembru sa proizvodnjom od 1.085 milijardi kilovatsati premašio maksimalnu proizvodnju od 1.061 milijardu kilovat-sati iz januara 1985. godine. Odličan rezultat je postigao i
blok B 1 na TENT B. On je sa proizvodnjom od 449 miliona kilovat-sati „diskvalifikovao” rekord iz januara 2008. godine koji je
iznosio 440 miliona kilovat.-sati. Termoelektrana „Morava” u Svilajncu je prošlu godinu zaokružila prekoplanskom proizvodnjom.
Železnički transport je u potpunosti pratio proces termokapaciteta PD TENT. Za TENT A, TENT B, i TE „Kolubara” prevezao je
13
SEEC br.3
03 | 2014
više od 28.685 miliona tona uglja, što je 0,18 odsto više planiranog.
Pored realizacije proizvodnih bilansa, u PD TENT predstoje redovni godišnji remonti i rekonstruktivni zahvati. Najznačajniji
radovi biće na blokovima A1 i A3 u TE „Nikola Tesla A”. Kapitalni remont prvog, najstarijeg bloka na toj elektrani, trajaće 120
dana, a rehabilitacije bloka A3 180 dana.
Na bloku A3 predviđena su dva značajna zahvata. Rekonstrukcija elektrofiltera u cilju smanjenja emisija praškastih materija, za
šta su predviđena sredstva iz donacije Evropske delegacije. Drugi veliki posao se odnosi na zamenu korseta generatora, koji se
radi prvi put u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” na bloku tako velike snage.
EPS kwh
Od danas važi novi Statut JP EPS-Izmene osnivačkih akata PD poslate Nadzornom odboru
Novi Statut Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ stupio je na snagu danas. U skladu sa Statutom pripremljene su izmene
osnivačkih akata zavisnih privrednih društava u okviru sistema „Elektroprivrede Srbije“ i upućene su Nadzornom odboru JP
EPS na usvajanje. Nadzorni odbor ima rok od 15 dana da usvoji nova osnivačka akta zavisnih privrednih društava, a potom na
njih saglasnost daje Vlada Srbije.
Ovim promenama zvanično će započeti korporativizacija EPS-a, predviđena i u Polaznim osnovama za reorganizaciju EPS-a,
koje je Vlada Srbije usvojila još u novembru 2012. godine.
Cilj je da se sprovođenjem korporativizacije unutar sistema „Elektroprivrede Srbije“ ujednače poslovni procesi, obezbedi
jedinstven sistem upravljanja i vođenja poslova i optimizuju troškovi u finansijama, pravnim poslovima, informacionokomunikacionim tehnologijama, ljudskim resursima, javnim nabavkama i odnosima s javnošću. Na taj način EPS bi postao
efikasniji i profitabilniji, a svi procesi jasniji. Procene su da bi novom organizacijom EPS godišnje uštedeo 36 miliona evra,
odnosno 100.000 evra dnevno.
Usvajanjem novog Statuta EPS-a učinjen je prvi korak u korporativizaciji, a kada Nadzorni odbor JP EPS usvoji izmene
osnivačkih akata PD zaista se i stvaraju uslovi za sprovođenje korporativizacije koja je jedini način da EPS postane efikasniji,
transparentniji i da odgovornost konačno dobije ime i prezime, što je i u interesu i građana i osnivača, Vlade Srbije.
Izvor EPS
Zorana Mihajlović posetila Kancelariju za otvaranje kopa „Radljevo“ na Ubu
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović obišla je Kancelariju za koordinaciju poslova vezanih
za otvaranje Površinskog kopa „Radljevo“, koja je juče zvanično počela sa radom na Ubu, i tom prilikom izjavila da projekat
pokretanja novog ugljenokopa u okviru Rudarskog basena „Kolubara“ ima punu podršku Vlade Srbije. Nakon radnog sastanka,
kome su prisustvovali direktor RB „Kolubara“ Milorad Grčić i predsednik opštine Ub Darko Glišić, ministarka Mihajlović
izrazila je zadovoljstvo zbog činjenice da su krenuli konkretni koraci u realizaciji projekta koji ima veliki značaj za budućnost
elektroprivrede Srbije.
-Očekujemo da će prve tone uglja sa „Radljeva“ krenuti u nekoliko narednih godina, što je jedan od preduslova održavanja
proizvodnje u „Kolubari“ i stabilnosti našeg elektroenergetskog sistema. U prvoj fazi, planirano je da godišnja proizvodnja iznosi
oko 7,5 miliona tona lignita, a vrednost ulaganja neophodnih za to iznosi između 140 i 200 miliona evra, što su podaci koji
dovoljno govore o značaju ove investicije – rekla je Zorana Mihajlović.
Milorad Grčić, direktor RB „Kolubara“, istakao je da je početak rada kancelarije na Ubu simbolički važan dogadjaj za ovo
privredno društvo i dodao:
14
SEEC br.3
03 | 2014
-Pokretanje novog kopa je višegodišnji posao koji zahteva detaljno planiranje i ulaganja koja se mere stotinama miliona evra.
Napredovanje rudarskih mašina menja izgled kompletnih opština i smatram da Ub ima privilegiju što se upravo na njegovoj
teritoriji realizuje jedan ovako značajan projekat. Očekujem da ćemo, zajedničkim naporima, uspeti da ostvarimo planove i, u
roku od nekoliko godina, pokrenemo proizvodnju lignita na novom kopu.
Predsednik opštine UB Darko Glišić nakon radnog sastanka zahvalio se ministarki MihajlovićiVladi Srbije na podršci i
razumevanju koje su pokazali u proteklom periodu, kada je reč o otvaranju „Radljeva“.
- Ub ima sreću što će biti mesto ovako velikih ulaganja i nadam se da će ona biti zamajac razvoja kompletne naše opštine –
dodao je Glišić.
Izvor EPS
Novi rekord TENT A - Na mreži 40 dana bez prekida
Termoelektrana „Nikola Tesla A“ upisala je u svoju izuzetno bogatu proizvodnu istoriju još jedan rekord. Svih šest blokova
ove elektrane, prvi put otkako su izgrađeni i povezani na elektroenergetski sistem EPS-a, neprekidno proizvode i isporučuju
električnu energiju duže od 40 dana.
Od 23. januara ove godine ova najveća termoelektrana u jugoistočnoj Evropi, sa instalisanom snagom od 1.720 megavata, radi
bez ijednog zastoja na bilo kom od šest blokova.
Direktor TENT A Mihailo Nikolić je tim povodom izjavio da je održavanje u neprekidnom radu svih šest termoblokova u tako
dugom vremenskom periodu veoma složen i zahtevan tehnički posao, jer podrazumeva izuzetnu obučenost kadrova i uvid u
aktuelno stanje svakog uređaja i sistem da bi se preventivnim radovima predupredili eventualni otkazi.
- Ovakav rezultat je još važniji ako se zna da novca za ulaganja u remonte i održavanje sistema 2013. godine nije bilo
dovoljno. Ipak, zalaganje odlično osposobljenih kadrova i, po svemu sudeći, dobro isplanirani zahvati na remontnom i tekućem
održavanju, svakodnevni stručni nadzor tehničkog stanja na blokovima, omogućili su da se ostvari maksimum kada je to
najpotrebnije, odnosno tokom zimskog perioda - rekao je Nikolić.
Nesebično angažovanje svih zaposlenih ključ je ovako značajnog uspeha TENT A, koji je samo u februaru, umesto planiranih
958 miliona kilovat-sati, sistemu isporučio 967 miliona kWh iako je bilo planskog potiskivanja. Na ovaj način TENT A je dao svoj
puni doprinos opredeljenju EPS-a da izvozi električnu energiju i državi obezbedi neophodni devizni priliv.
Rad sa svih šest blokova TENT A nastaviće se do sledećeg vikenda, kada je predviđeno plansko zaustavljanje bloka A5, a to će
značiti da su blokovi na mreži bez prekida bili 44 dana.
Izvor EPS
“Ugalj sa Radljeva stiže već 2018.”
Prve količine uglja sa površinskog kopa Radljevo, za koji će ulaganja biti između 140 i 200 miliona evra, trebalo bi da budu
proizvedene već 2018-2019. godine.
To je najavila ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović.
Prve količine uglja kretaće se oko dva miliona tona godišnje, s tim da će se ta količina povećati do 7,5 miliona tona, rekla je
Mihajlovićeva novinarima, posle obilaska direkcije koja će se baviti pripremama za otvaranje tog površinskog kopa.
Podsetila je da se o otvaranju kopa Radljevo priča već 15 godina, i da je kop trebalo da bude otvoren još 2007. godine, ali da
se država time nije mnogo bavila.
15
SEEC br.3
03 | 2014
Kop Radljevo je važan za srpsku energetiku, ali, kako je rekla, i za “Kolubaru”, jer se nalazi u svim planovima tog Rudarskog
basena, čiji je cilj da ima stabilan energetski sistem.
Mihajlovićeva je kazala da je otvaranje kopa ozbiljan investicioni zahvat, da tome prethodi mnogo poslova, ali da joj je drago
što, napokon, istinski počinje da se radi na njegovom otvaranju.
Direktor rudarskog basena “Kolubara”, Milorad Grčić, kazao je da je otvaranje ovog površinskog kopa veoma važno kako za to
preduzeće, tako i za srpsku enegetiku.
Navodeći da je “svima jasno da se novi kop ne otvara svaki dan”, on je kostatovao da je to ogromna investicija merena
stotinama miliona evra, koja menja ličnu kartu opštine. Grčić smatra da je opština Ub u ovom slučaju veoma privilegovana, jer
se kop Radljevo nalazi na njenoj teritoriji.
Predsednik opštine Ub, Darko Glišić, ocenio je da će otvaranje novog kopa biti značajan zamajac u razvoju opštine, i da će
rezultirati mnogim benefitima koje otvaranje tako velikog sistema donosi.
Izvor Tanjug
Za završetak izgradnje nove topionice bakra i fabrike sumporne kiseline još 63 miliona evra
Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je danas u Boru, da je Rudarsko – topioničarski basen (RTB) „Bor“
važan privredni subjekt za Srbiju, kao i da za završetak najvećeg ekolokškog projekta na Balkanu, rekonstrukcije topionice
bakra i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline u Boru, nedostaje oko 63 miliona evra.
- Država će podržati uzimanje 63 miliona evra za završetak izgradnje nove topionice i nekoliko pratećih pogona i fabrika. Većim
delom će RTB iz sopstvenih sredstava finansirati ali će se tražiti i dodatne garancije Vlade Srbije, a ono što ćemo mi tražiti
je da te garancije ne utiču na povećanje javnog duga Vlade Srbije. Od generalnog direktora Basena tražim veću disciplinu,
odgovornost i ozbiljnost – rekao je Vučić, prilikom obilaska pogona u Flotaciji „Veliki Krivelj“ iz sastava RTB.
Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB naglasio je da će do kraja ove godine biti završena izgradnja nove topionice bakra i
fabrike sumporne kiseline.
- Do kraja godine svi radovi na ovom projektu biće završeni. Najvažnije je da Borani dobiju čist vazduh i zdravu životnu sredinu
– rekao je Spaskovski.
Zorana Mihajlović, ministarka energetike naglasila je da je RTB veliki potencijal.
- Maksimalno ćemo pratiti svaki korak u RTB – u, budući da je to važna kompanija i jedan od najvećih izvoznika s aovih
prostora, prošle godine – rekla je Mihajlovićeva.
Izvor Blic
16
SEEC br.3
03 | 2014
Garancije porekla električne energije,Ozelenite svoju energiju
“Garancije porekla imaju isključivu funkciju pružanja dokaza krajnjem kupcu da je dati udeo ili količina energije proizvedena iz
obnovljivih izvora”
(Direktiva 2009/28/EC).
Garancije porekla nude kupcima električne energije mogućnost da izraze zahtev za“zelenom“energijom i da sa svoje strane
stimulišu proizvodnju energije koja doprinosi razvoju energet-skog sistema pod ekološki prihvatljivijim uslovima.
Fizički gledano,potrošnja električne energije je uvek kombinacija ukupne proizvedene električne energije u okviru energetskog
sistema,što pokazuje da se potrošačima ne može obezbediti električna energija iz određenog izvora.Stoga su potrebni
eksplicitni sistemi praćenja da bi se locirali određeni atributi za obelodanjivanje određenje proizvodnje Da bi se ostvarili zahtevi
Direktive 2009/28/EC,čl.15,većina država članica EU je primenila eksplicitni mehanizam praćenja zas-novan na elektronskim
sertifikatima tj.garancijama porekla.
Garancija porekla postoje kako bi se potrošačima i kupcima električne energije lakše dostavile relevantne informacije o
električnoj energiji koju kupuju ili troše,kao i da bi im se omogućilo da izaberu proizvođače električne energije na osnovu
željenog atributa proizvodje.
Odvojeni eksplicitni mehanizam praćenja kao što je sistem garancija porekla,koristi sertifikate koji garantuju attribute
proizvodenog MWh električne energije.Sertifikat se izdaje za proizvođača električne energije koji ga dalje može prodati bez
obzira na to kome prodaje stvarnu električnu energiju.Električna energija i njeni atributi se tako odvajaju u određenom trenutku
proizvodnje.Kada krajnji korisnik (što je često snadbevač električne energije) kupi sertifikat,on može biti iskoriščen da bi se
obelodanio potrošeni MWh električne energije sa atributima sertifikata.Iskorišćenjem sertifikata,snabdevač vezuje atribute
sertifikata za potrošenu energiju.Jednom kada je sertifikat iskorišćen,povlači se iz opticaja.Ceo process je ilustrovan na slici.
Osnovni procesi koji opisuju funkcionisanje sistema garancija porekla su izdavanje, prenos i iskorišćenje garancije porekla.U
svakoj zemlji u kojoj se izdaju garancije porekla, koja se definiše i kao domen, imenuje se jedan određeni nadležni organ koji
je odgovoran za izdavanje garancija porekla proizvođačima električne energije i naziva se telo za izdavanje garancija porekla.
Garancija porekla se izdaje za proizvodnju 1 MWh električne energije.
Izdavanje se vrši na osnovu očitavanja mernih uređaja. Verifikovana očitavanja brojila se konvertuju u garancije porekla. Iako
svaka garancija porekla ima nominalnu vrednost od 1 MWh, one se obično izdaju kao paket, što je skup identičnih sertifikata sa
uzastopnim serijskim brojevima, koji obično pokrivaju mesečnu neto proizvodnju proizvodne jedinice.
Većina država članica EU je primenila eksplicitni mehanizam praćenja zasnovan na elektronskim sertifikatima
Merenje proizvedene električne energije za izdavanje garancija porekla se vrši na mestu predaje električne energije u prenosni
ili distributivni sistem što znači da se za proizvedenu energiju koja se koristi za pokrivanje sopstvene potrošnje ne izdaju
garancije porekla.
EMS-u, kao operatoru prenosnog sistema, dodeljena je uloga tela za izdavanje garancija porekla u Srbiji
Izdavanje se vrši u najkraćem mogućem periodu posle proizvodnje. Za velike proizvodne jedinice izdavanje se može izvršiti na
period od jednog dana ili jednog meseca dok se za male jedinice izdavanje može vršiti za duže periode. Čim vlasnik računa
u sistemu za administraciju garancija porekla registruje aktivnu proizvodnu jedinicu, garancije porekla mogu biti izdate za
proizvodnju te jedinice. Telo za izdavanje garancija porekla izdaje garancije bez posebnog zahteva korisnika sistema.
Za solarne elektrane (fotovoltažna postrojenja) postoji opcija izdavawa garancija porekla na 24 meseca ili na period zahtevan
od strane vlasnika računa u sistemu. Korisniku koji je registrovao pumpno postrojewe u sistemu za administraciju garancija
porekla će se za potrebe izdavanja garancija porekla uzeti u obzir i energija korišćena za pumpanje, tako da će ukupan broj
izdatih garancija porekla biti jednak razlici proizvedene energije i energije utrošene za pumpanje u MWh.
17
SEEC br.3
03 | 2014
Kada se podaci o proizvodnji verifikuju, telo za izdavanje izdaje garancije porekla na osnovu očitavanja brojila i proizvodnih
deklaracija.Korisnici sistema putem elektronskog sistema dobijaju obaveštenje o izdavanju.
U slučaju da se primeti greška u podacima o proizvodnji nakon što su garancije porekla već izdate (npr. Ako postoji greška u
podacima merenja), telo za izdavanje vrši korekciju. Ako nije izdato dovoljno garancija porekla,ručno se izdaju količina garancija
porekla koja nedostaje za odgovarajući proizvodni period. Ako je izdato previše garancija porekla, vrši se opoziv prekomerne
količine garancije porekla sa računa vlasnika. U slučaju da je vlasnik računa već izvršio prenos tih garancija porekla drugom
korisniku sistema, prekomerna količina će biti odbijena prilikom narednog izdavanja za proizvodnu jedinicu.
U slučaju da je korisnik računa u stanju blokade (npr. zbog neplaćanja naknade) garancije porekla se neće izdavati za vreme
trajanja blokade. Kada se status blokade promeni, retroaktivno će se izdati broj garancija porekla za period vremena u toku
koga je korisnik računa bio blokiran. Nakon izdavanja, garancije porekla ulaze u fazu prenosa, tokom koje se mogu preneti
unutar jedne zemlje (domena) kao i izvoziti ili uvoziti iz drugog domena.
Garancije porekla se prenose u paketima, a oni obično predstavljaju delove paketa koji su nastali u fazi izdavanja. Prilikom
prenosa garancija porekla u okviru jednog domena one ostaju u registru domena u okviru koga se vrši prenos,dok je za prenos
između više domena potrebno povezivanje domena koje je ostvareno kroz saradnju u okviru organizacije AIB (Association of
Issuing Bodies). Razmenjivanje podataka i komunikacija između registara pojedinih domena se ostvaruje putem elektronske
platform AIB Hub.
Iskorišćenje garancije porekla može da se izvrši za svoje ili potrebe druge strane. Ako je korisnik računa snabdevač on može
iskoristiti garanciju porekla za svoje potrebe zarad poboljšanja svog energetskog miksa kojom snabdeva kupca. Kada vlasnik
računa u registru odluči da realizuje vrednost garancije porekla, u svoju ili korist druge strane, on vrši iskorišćenje garancije
porekla. Vlasnik računa treba da na svom računu poseduje količinu garancija porekla koja će se iskoristiti pre nego se započne
iskorišćenje.
Garancije porekla se izdaju za proizvodnju u prošlosti.Važnost garancije porekla je 12 meseci od poslednjeg dana proizvodnog
perioda za koji se izdaje garancija porekla. Za proizvodne jedinice kojima se garancije porekla izdaju za proizvodni preriod od
mesec dana ovo bi značilo da se izdate garancije mogu iskoristiti 13 meseci od prvog dana proizvodnje.
Za solarne elektrane manje snage garancije porekla se mogu izdati za proizvodni period od 24 meseca što bi značilo da bi
one bile važeće za period od 36 meseci od prvog dana proizvodnje. Važno je napraviti razliku između datuma poslednjeg dana
proizvodnje i datuma izdavanja garancije porekla. U slučaju da garancije porekla nisu izdate odmah nakon kraja proizvodnog
perioda njihov životni vek se skraćuje za vreme za koje se odloži njihovo izdavanje.
Specifičan problem koji se javlja pri iskorišćenju garancije porekla se ogleda u potrebi uređivanja rezidualnog miksa proizvodnih
atributa jedne zemlje koji se uređuje za vremenski period od jedne godine i činjenice da garancija porekla ima važnost od
godinu dana, te da ona ne mora biti iskorišćena u godini u kojoj je proizvedena, tj. javlja se problem prenosa garancije porekla u
narednu godinu.
Praćenje električne energije ne može da se koristi ako garancije porekla nemaju vrednost. Stoga je veoma važno da se sistem
u Srbiji prilagodi sistemu važećem u EU. Neophodno je razviti pouzdan mehanizam praćenja pri čemu mora da se sprovede i
odgovarajući proračun rezidualnog miksa.
Uloga EMS u program garancija porekla Srbije
Na osnovu Zakona o energetici koji je usvojen avgusta 2011, JP Elektromreža Srbije je kao operatoru prenosnog sistema je
dodeljena uloga tela za izdavanje garancija porekla u Srbiji, a takođe EMS-u je dodeljena i uloga operatora registra sistema
garancija porekla. U sistemu garancija porekla u Srbiji EMS će biti i operator registra proizvodnih jedinica. Zadatak operatora
registra proizvodnih jedinica je verifikacija karakteristika registrovanih proizvodnih jedinica. EMS će delimično imati i ulogu tela
nadležnog za merenje. Biće odgovoran za obezbeđivanje kvalitetnih podataka i za dostavljanje podataka sa brojila. Sarađivaće
sa operatorima distributivnog sistema i radiće na svakodnevnoj verifikaciji i dostavljanju podataka.
Osnovne odgovornosti EMS su da razvija operativna uputstva i smernice, rukovodi dnevnim aktivnostima vezanim za garancije
18
SEEC br.3
03 | 2014
porekla, koordinira aktivnosti drugih organa koji rade na poslovima očitavanja brojila, registrovanju proizvodnih jedinica itd,
rukovodi i koordiniše obaveštavanje javnosti i zainteresovanih strana u vezi primene garancija porekla, obavlja poslove vezane
za članstvo u AIB, razvija i unapređuje pravila koja važe u domaćem domenu. Korisnik računa može biti bilo koje pravno lice
registrovano u Republici Srbiji.
Aspekti korišćenja sistema garancija porekla
Korisnici garancija porekla mogu imati dodatne koristi od sistema energetske sertifikacije. Proizvođači električne energije iz
obnovljivih izvora će sebi obezbediti dodatni prihod ako za svoju električnu energiju dobijaju garancije porekla. Proizvođači će
moći na otvorenom tržištu da prodaju garancije porekla odvojeno od električne energije. Prihodi od garancija porekla se mogu
uložiti u nove poslove.
Zauzvrat se traži razumevanje sistema garancija porekla, registracija proizvodnih jedinica i prihvatanje činjenice da električ na
energija više neće moći biti prodata kao obnovljiva u slučaju da je garancija porekla razdvojena i prodata na drugom tržištu
nezavisno od same električne energije. Snabdevači električnom energijom mogu sebi osigurati dodatnu zaradu od prodaje
garancija porekla. Oni će za svaku energiju koju kupe na tržištu ili od proizvođača moći da zatraže potvrdu o poreklu električne
energije u vidu garancija porekla. Time će steći pravo da dalje distribuiraju obnovljivu električ nu energiju i time pruže dokaz
svojim kupcima o poreklu električne energije koju koriste.
Ovo će biti najlakši i jedini način dokazivanja porekla električne energije.Zauzvrat će morati da ulože napor u savladavanje
pravila i načina rada novog tržišta garancija porekla električne energije. Moraće da otvore račun u elektronskom sistemu i
registruju proizvodne jedinice od kojih kupuju ili čiju elektri~ nu energiju distribuiraju, a imaće obavezu svakodnevnog ažuriranja
svog naloga u elektronskom sistemu. Mali kupci električne energije i domaćinstva će imati brojne prednosti korišćenjem ovog
sistema. Moći će da izaberu koju će električnu energiju koristiti tj. kupiti.
Odlukom za kupovinu obnovljive električne energije će postati bolji građani, svesni doprinosa očuvanju prirode. Imaće bolji
pregled o električnoj energiji koju koriste, a sistem koji će se uspostaviti imaće temeljne osnove za pokazivanje te energije.
Interesi korisnika (kupaca) za zaštitu prirode će biti bolje zaštićeni. Zauzvrat se od kupca traži da izdvoji više novca za kupovinu
električne energije.
Proizvođači će moći na otvorenom tržištu da prodaju garancije porekla odvojeno od električne energije
Kupci električne energije će imati međunarodno priznat sistem kojim će dokazati da zaista troše električnu energiju proizvedenu
iz obnovljivih izvora. Kao proizvođači će moći na svoje proizvode da dodaju etiketu da je određen proizvod proizveden
korišćenjem energije iz obnovljivih izvora. Time će se dodati vrednost proizvodu koji se prodaje.
Moraće da izuče sve prednosti koje ovaj sistem daje, i moraće se potruditi da nađu snabdevač a koji će im ponuditi električnu
energiju koja će biti pokrivena sertifikatima. Takođe će dodatni posao morati da se uloži za potrebe iskorišćenja garancija
porekla. Implementacija garancija porekla će omogućiti izvoz garancija porekla izvan granica naše zemlje u sve zemlje u kojima
važi ovaj sistem energetske sertifikacije. Takođe će omogućiti izvoz industrijskih proizvoda koji će imati veću vrednost ako je
u njihovoj prozvodnji korišćena obnovljiva energija koja je pokrivena garancijama porekla, a time će i cena proizvoda moći biti
viša na tržištu.
Priprema tržišta garancija porekla je veoma važna, jer korisnici moraju da se unapred upoznaju sa šemom garancija porekla
pre nego što odluče da se prijave za učestvovanje. Ako EMS postane posmatrač u evropskoj organiziciji tela nadležnih
za izdavanje garancija porekla (AIB) postaće moguća saradnja sa drugim članovima i omogućiće se da se ide u korak sa
informacijama o najnovijem razvoju u EU. Kada se pripreme i usvoje pravila domaćeg domena, EMS može tražiti punopravno
članstvo što će biti potvđeno nakon početka korišćenja sistema registra garancija porekla.
Izvor EMS
19
SEEC br.3
03 | 2014
Kop „Radljevo”- novi oslonac energetike
Jedna od najznačajnijih investicija u Srbiji u narednom periodu biće otvaranje površinskog kopa „Radljevo”u Kolubarskom
ugljenom basenu
Rudarski basen „Kolubara” ostvaruje oko 70 procenata ukupne proizvodnje uglja u Srbiji pomoću koga se proizvede 52
odsto električne energije u zemlji, a zahvaljujući novim investicijama i u narednom periodu ostaće oslonac stabilnosti
elektroenergetskog sistema. U planu je otvaranje tri nova kopa u Kolubarskom basenu:Polja„E”, Polja„G”i „Radljeva”. Za
realizaciju ovih projekata potrebna su ulaganja od 120 do 150 miliona evra godišnje. Vrednost ukupne investicije za kop
„Radljevo” procenjuje se na oko 700 miliona evra.Pokretanje proizvodnje na ovom kopu obezbediće stabilno snabdevanje
termoelektrana lignitom u trenutku kada kop „Veliki Crljeni” bude prestao sa radom.
Početkom marta u Ubu je počela sa radom Kancelarija iz koje će se upravljati poslovima vezanim za otvaranje kopa „Radljevo”.
Rudarski radovi počeće ove godine i trajaće do 2040. Prve isporuke lignita očekuju se 2018. godine. Početna proizvodnjabiće
dva miliona tona, dok maksimalna količinau prvoj fazi treba da dostigne 7,5 miliona tona lignita na godišnjem nivou.
Za tekućugodinu planiran je početak radova bagera dreglajna, početak odvodnjavanja i raseljavanja domaćinstava koja se
nalaze na teritoriji Uba. Pozavršetku eksproprijacije biće pušten u rad sistem na otkrivci, a dve godine kasnije i ugljeni sistem.
Maksimalana projektovana proizvodnja kopa je 13 miliona tona lignita godišnje.
Otvaranju svakog kopa prethodi niz izuzetno složenih procedura. U slučaju kopa „Radljevo” neophodno je izmestiti dva naselja,
što je oko 1.000 domaćinstava,uključujući prateće javne komunalne i privredne objekte, dok će četiri naselja biti delimično
iseljena.
„Kolubara” kao društveno odgovorna kompanija ispuniće sve obaveze u pogledu zaštite životne sredine.Kako bi se ublažio
negativan uticaj kopa na prirodnu okolinu, biće primenjena niz savremenih mera u površinskoj eksploataciji, kao i tehnološka
dostignuća za smanjivanje zagađenja. Poseban naglasak biće na rekultivaciji i revitalizaciji zemljišta po završetku eksploatacije.
Otvaranje kopa „Radljevo” planira se 15 godina, ali su tek 2010. godine učinjeni konkretni koraci u ovom obimnom poslu. Idejni
projekat sa studijom opravdanosti eksploatacije uglja uradile su nemačka konsultanska firma „Wattenfall” i Rudarsko-geološki
fakultet iz Beograda. Prema procenama sa kopa se može eksploatisati 355 miliona tona lignita, odnos jalovine i uglja je veoma
dobar i iznosi 3,1:1.
Izvor Serbia Energy
U male HE biće uloženo 250 mil. €
Ministarka Mihajlović potpisala je sa predstavnicima 20 lokalnih samouprava Memorandum o saradnji na izgradnji malih
hidroelektrana snage 60 megavata.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović je, nakon potpisivanja dokumenta u Vladi Srbije, izjavila da će izgradnja novih malih
HE za zemlju značiti i 200 do 250 miliona evra ulaganja i novo zapošljavanje.
Kako je naglasila, najvažnije je to što će biti ubrzan razvoj lokalnih samouprava gde se budu gradile male hidroelektrane.
Prema njenim rečima, drugi javni poziv za izgradnju malih HE na 143 lokacije uspešno je završen, i bilo je puno prijava - blizu
400.
Čelnici gradova i opština istakli su da će spremno dočekati investitore, da će to za njihove sredine značiti otvaranje novih radnih
mesta i veće prihode, uz puno korišćenje hidropotencijala na njihovim teritorijama, i izrazili zahvalnost Vladi Srbije na saradnji.
Izvor Tanjug
20
SEEC br.3
03 | 2014
Gradi se najveća energana u regionu
Rukovodstvo Rudarsko topioničarskog basena Bor i “Energotehnike Južna Bačka” iz Novog Sada potpisali su ugovor o
izgradnji nove Energane u RTB-u Bor.
Vrednost Ugovora o izgradnji, po principu “ključ u ruke” je 5,7 miliona evra, a radovi bi trebalo da budu završeni do kraja godine.
Energana će biti izgrađena do kraja godine u okviru projekta nove topionice i fabrike sumporne kiseline u RTB-u Bor i u njoj će
se od viška pare iz procesa u novim pogonima, dobijati električna energija.
Ovo će biti najveće postrojenje tog tipa u regionu. Osim električne energije, u njemu će se proizvoditi i demineralizovana voda
neophodna za rad kotlova u novoj topionici i fabrici sumporne kiseline.
Ugovor o izgradnji “Energotehnika” je dobila na javnom tenderu, pošto je imala najbolju ponudu. Ta kompanija biće projektant i
izvođač radova.
“Potpisali smo ugovor o izgradnji najvećeg postojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u regionu. Umesto
da otpadnu paru iz procesa u novoj topionici bacamo, od nje ćemo proizvoditi dva megavata struje”, izjavio je za Tanjug Blagoje
Spaskovski, generalni direktor RTB-a Bor.
Prema njegovim rečima, to je 25 odsto struje koju će nova topionica i fabrika sumporne kiseline trošiti.
“Na ovaj način uštedećemo 1,1 do 1,2 miliona evra godišnje, tako da će postrojenje samo sebe isplatiti u roku od pet godina. S
obzirom da je postrojenje gotovo potpuno automatizavino, u njemu će raditi samo 20 radnika”, rekao je Spaskovski.
Dragoljub Zbiljić, direktor “Energotehnike Južna Bačka” izjavio je da će ta kopmanija svakako ispoštovati rokove koji su
postavljeni i Energana će biti do kraja godine potpuno završena.
“Mi smo kao kompanija koja izvodi radove odlučili da sami finansiramo ovaj projekat, bez garancija države, samo na bazi
garancija RTB-a Bor, jer u rukovodstvo kombinata bakra imamo puno poverenje”, rekao je Zbiljić za Tanjug.
Izgradnjom nove Energane povezaće se tehnološki procesi u postojećim i novoizgrađenim termoenergetskim postrojenjima u
jednu funkcionalnu celinu, a nova Energana omogućiće i najracionalnije iskorišćenje viška vodene pare, kažu u RTB-u Bor.
Izvor Tanjug
U „Radljevu” dovoljno uglja do 2040.
Ulaganjima od oko 700 miliona evra u novi rudnik omogućiće se proizvodnja 13 miliona tona lignita, za stare i nove
termoelektrane
Posle bezmalo 15 godina čekanja počinju pripreme za eksploataciju prvih količina uglja iz površinskog kopa „Radljevo” u blizini
Uba, odakle se i upravlja svim sadašnjim, ali i budućim poslovima. U tom rudniku „Kolubarskog basena” proizvodiće se godišnje
oko 13 miliona tona lignita. Gotovo polovina trenutne proizvodnje svih kopova „Kolubare”, ali čija će proizvodnja, kada dostigne
pun kapacitet, zadovoljiti potrebe sadašnjih, ali i novih termoelektrana.
Iako bi se moglo pretpostaviti da je „Radljevo” dobra priča uoči predstojećih izbora, istina je da je novac za ovaj novi rudnik
obezbeđen i to uštedama u samoj „Kolubari”, nakon čega je odlučeno da pare budu usmerene u finansiranje novog kopa, čime
će se otvoriti oko 1.000 novih radnih mesta u okolini Uba.
– Vrednost ukupne investicije za kop „Radljevo” procenjuje se na oko 700 miliona evra. Pokretanje proizvodnje na ovom kopu
obezbediće stabilno snabdevanje termoelektrana lignitom u trenutku kada kop „Veliki Crljeni” bude prestao sa radom, kaže u
21
SEEC br.3
03 | 2014
razgovoru za „Politiku” Milorad Grčić, direktor Rudarskog basena „Kolubara”.
Radovi u „Radljevu” će, kaže on, početi ove i trajati do 2040. godine, a prve isporuke lignita očekuju se 2018. godine.
– Početna proizvodnja biće dva miliona tona, dok će maksimalna u prvoj fazi biti veća od 7,5 miliona tona lignita godišnje.
Maksimalna projektovana proizvodnja kopa je 13 miliona tona lignita godišnje, što je skoro polovina trenutne proizvodnje svih
kopova, a za ovu godinu planiran je početak odvodnjavanja i raseljavanja domaćinstava koja se nalaze na teritoriji Uba, kaže
prvi čovek „Kolubare”.
Prema procenama, sa kopa se može iskopati 355 miliona tona lignita. Odnos jalovine i uglja je veoma dobar i iznosi 3,1:1,
kaže Grčić i objašnjava da otvaranju svakog novog kopa prethodi niz izuzetno složenih procedura. Tako je u slučaju „Radljevo”
neophodno izmestiti dva naselja, oko 1.000 domaćinstava, uključujući prateće javne komunalne i privredne objekte, dok će
četiri naselja biti delimično iseljena.
– Rudarski basen „Kolubara” ostvaruje oko 70 procenata ukupne proizvodnje uglja u Srbiji zahvaljujući kome se proizvede više
od 52 odsto struje u zemlji. S novim investicijama i u narednom periodu ostaće oslonac stabilnosti elektroenergetskog sistema,
kaže Grčić i dodaje da je pored „Radljeva” u planu otvaranje još dva nova kopa – polja E i G. Za realizaciju ovih projekata
potrebna su ulaganja od 120 do 150 miliona evra godišnje.
Važnost ovog projekta je utoliko veća što je lignit s kopa „Radljevo” podjednako potreban i za tekući rad termoelektrana, ali i
novih blokova TENT-a B3 i „Kolubare B”, zaključuje Grčić. Ugalj u proizvodnji struje u Srbiji učestvuje sa čak 64,1 odsto.
Interesantno je da, iako je za „Radljevo” i „Kolubaru B” interes pokazala kineska kompanija „Sinomah Sienisi”, koja je svoje
predstavništvo za Evropu otvorila upravo na Ubu i bila spremna da u ova dva projekta uloži 1,3 milijardi evra, Kinezi još čekaju
svoju šansu, jer EPS nastavlja saradnju za gradnju „Kolubare B” s italijanskim „Edisonom” započetu 2011. godine.
I dok Kinezi započinju gradnju novog bloka u „Kostolcu B”, „Kolubara B” mora još da čeka. Dokle? Niko ne zna, ali je čudno što
za ove tri godine EPS ništa konkretno nije uradio s „Edisonom”.
Izvor Politika
Prva grupa proizvodnih radnika prebačena u RB „Kolubara”
Danas je 69 zaposlenih iz prve grupe od 1.470 radnika, koji su preko „Kolubara-Usluga”bili angažovani u proizvodnom procesu
„Kolubare”, potpisalo nove ugovore o radu u Rudarskom basenu„Kolubara”.
-Prebacivanje prve grupe radnika u stalni radni odnos u rudarski basen, je prvi korak u ispravljanju višegodišnje nepravde
prema radnicima koji su vrednim i predanim radom i maksimalnim zalaganjem godinama, radeći u direktnoj proizvodnji, bili
oslonac sigurnosti ispunjavanja planova proizvodnje uglje i otkrivke, a samim tim i stabilnosti održavanja elektro-energetskog
sistemaSrbije- rekao je Milorad Grčić, direktor RB „Kolubara”, koji se ovom prilikom zahvalio radnicima na strpljenju i
razumevanju.
Ističući da je neophodno da svi radnici budu jednaki, direktor Grčić je najavio da danas nove ugovore potpisuje prva grupa
od 1.470 radnika, a da će svi ostali u narednom periodu postati radnici RB „Kolubara”.Ovom prilikom Grčić je naglasio da će
prelazak ovih radnika u RB „Kolubara” poboljšati njihov status i kadrovski osnažiti „Kolubaru”.
Radnicima se obratio i Miodrag Ranković, predsednik Sindikalne organizacije„Kolubara”, koji je čestitajući zaposlenima istakao
njihovu vitalnu ulogu u proizvodnom procesu privrednog društva i naglasio da su oni budućnost rudarskog giganta.
Izvor Serbia Energy
22
SEEC br.3
03 | 2014
Ibarski rudnici plove niz Ibar
Zamena za prilično istrošene rezerve kamenog uglja u Ibarskoj dolini mogle bi biti gotovo stogodišnje rezerve kvalitetnog lignita
nedaleko od Kraljeva, gde se nekada eksploatisao
Ogromne su rezerve kvalitetnog uglja na oko četiri hiljade kvadratnih kilometara na području dve opštine Kraljeva i Čačka. To
je zaključak stručnjaka „Ibarskih rudnika“ posle geoloških radova i izrade studije koja bi trebalo da posluži kao strateški plan
nastavka rudarenja u ovom kraju i posle okončanja eksploatacije kamenog uglja u Ibarskoj dolini, što se predviđa za desetak
godina.
Prema toj studiji, „centralno“ nalazište kvalitetnog uglja, neke vrste lignita nalazi se u ataru sela Tavnik kod Kraljeva. Istina, tu
su se nekada i nalazila četiri rudnika Bresnica, Voljavča, Strmužak i Bajovac. Prvi ugljenokop otvorili su još Austrijanci, tokom
Prvog svetskog rata, a posle se ugalj kopao sa prekidima ponajviše u rudniku Bajovac.
I, taj rudnik je konačno zatvoren 1986. godine, prema oceni Srećka Bondžića, sadašnjeg direktora „Ibarskih rudnika“ ponajviše
zbog nade i usmerenja u eksploataciju bornih minerala u dolini Ibra. Uz to rudnik Bajovac je bio i loše opremljen a nedostajalo
je stručnjaka i rudara, budući da su ljudi u pomoravskom kraju više okrenuti poljoprivredi.
Pošto su borni minerali tek na početku eksploatacije a kamenog uglja ponestaje, ponovo je istraživan taj basen pokraj Zapadne
Morave, pa se pokazalo da na širem području ima više od stotinu miliona tona uglja. To je, tvrdi se u pomenutoj studiji, posle
sjeničkog, najveće nalazište uglja u Srbiji.
Koliko je potrebno ulaganja da bi se Bajovac ponovo otvorio, upitali smo stručnjake „Ibarskih rudnika“ i direktora Bondžića.
– Mi imamo istražno i eksploataciono pravo nad ovim zatvorenim rudnikom i u toj, da kažem, prvoj fazi moglo bi se za kratko
vreme, za tri godine, započeti sa eksploatacijom. Samo na tom nalazištu postoje rezerve od oko 26 miliona tona uglja, što bi uz
godišnji iskop od 200.000 tona, bilo dovoljno za narednih 78 godina – objašnjava nam Bondžić.
U tom smislu radiće se elaborat i studija izvodljivosti eksploatacije, a prve računice pokazuju da je neophodan trošak od
13,5 miliona evra, a u rudniku bi zaposlenje našlo 286 rudara i drugih radnika. Doznajemo još da problem radne snage ne bi
postojao, jer je u situaciji besposlice veliko interesovanje za rad u rudniku. Ali, gde naći novac za novu investiciju?
U „Ibarskim rudnicima“ ponajviše razmišljaju o strateškom partnerstvu sa nekim inostranim investitorom, jer uz proširenje
eksploatacije uglja moglo bi se u ovom, kako ga zovu, zapadnomoravskom ugljenom basenu kopati i oko 750.000 tona uglja.
Pokazala su to i neka istraživanja inostranih kompanija, a za taj kasniji obim eksploatacije potrebno je u otvaranje i opremanje
rudnika uložiti oko 50 miliona evra.
Naizgled veliki novac u ovoj situaciji, ali sve deluje privlačno pogotovo što bi pomenuta mogućnost stogodišnjeg kopanja većih
količina uglja omogućila i otvaranje, recimo, termoelektrane na području Kraljeva. S obzirom na pomenuto bogatstvo pod
zemljom, po mišljenju stručnjaka „Ibarskih rudnika“, to i nije nerealan strateški plan za nastavak rudarenja na ovom području.
Izvor Politika
23
SEEC br.3
03 | 2014
Šabac gradi toplanu na biomasu
Gradonačelnik Šapca održao sastanak s predstavnicima konsultantskog konzorcijuma koji treba da izradi studiju za izgradnju
toplane koja bi koristila biomasu.
Pre nekoliko dana, tačnije, 12. marta direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju Mateo Patrone i predstavnik
konsultantskog konzorcijuma potpisali su ugovor o izradi studije izvodljivosti za izgradnju toplane na biomasu.
Izrada tog dokumenta, od čijeg zaključka zavisi finansiranje projekta, trajaće naredna tri do četiri meseca.
EBRD je obezbedio dodatne donacije u iznosu od 800.000 evra kao pomoć gradu i Toplani u primeni projekta. Toliko će koštati
izrada svih studija koje će dati odgovore na pitanja kako da Šabac bude energetski efikasniji i tako obezbedi stabilnije grejanje i
niže račune za isporučenu toplotnu energiju.
Izvor Beta
Direktoru „Kolubare” nagrada „Zeleni oskar”
Direktor Rudarskog basena „Kolubara” Milorad Grčić dobitnik je „Zelenog oskara” (ECO EXPO statua) za uspešno sprovođenje
programa „Zeleni projekat“ u homogenizaciji uglja u Rudarskom basenu „Kolubara”.
Direktor Grčić jedan je od 11 dobitnika priznanja koja su uručena na svečanom otvaranju ECO EXPO – međunarodnog
sajma ekologije u Beogradu. Tradicionalni, četvrti po redu, Sajam ekologije u organizaciji Privredne komore Zelene Srbije, već
godinama okuplja stručnjake, institucije i kompanije iz zemlje, regiona i sveta koji su se istakli svojim radom i zalaganjem u
oblasti energetike, upravljanja otpadom, zelene gradnje i zaštite životne sredine.
Dvodnevnu manifestaciju svečano je otvorila prof. dr Zorana Mihajilović, ministar energetike, razvoja i zaštite zivotne sredine,
koja je ovom prilikom istakla posvećenost ministarstva u oblasti zaštite životne sredine. Ovom prilikom ona je najavila ulaganja
od 10 milijardi evra u ovoj oblasti u Srbiji u narednih deset godina.
Na ovogodišnjem sajmu predstaviće se oko 30 izlagača iz zemlje i inostranstva. Izazovi evropskih integracija, održivi razvoj i
prirodni resursi, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, neki su od tema na panel diskusijama najprestižnijeg sajma
ovog tipa u regionu.
Izvor RBK
Zaštita životnе srеdinе prioritеt u Srbiji
Zaštita životnе srеdinе jе jеdan od prioritеta Srbijе, izjavila jе danas Ministar еnеrgеtikе, razvoja i zaštitе životnе srеdinе Prof.
dr Zorana Mihajlović i naglasila da sе protivi dolasku “prljavih tеhnologija” kod nas kojе mogu da narušе životnu srеdinu.
Mihajlović jе, na otvaranju mеđunarodnog sajma “Eko еkspo”, rеkla da u Srbiji trеnutno niko nе možе da budе zadovoljan
stanjеm životnе srеdinе, posеbno kada jе rеč o gradovima Pančеvo, Bor, Zajеčar, ali i pojеdinim dеlovima Bеograda. Ona jе
istakla da svе institucijе i pojеdinci trеba zajеdnički da radе na unaprеđеnju životnе srеdinе.
Mihajlović jе najavila da sе radi izmеna zakona o zaštiti životnе srеdinе i da ćе rеsorno ministarstvo u slеdеćih nеkoliko mеsеci
završiti komplеtan zakonski okvir za tu oblast. Mihajlović jе izrazila očеkivanjе da ćе tokom dvodnеvnog sajma “Eko еkspo” biti
sklopljеno dosta ugovora za rеalizaciju poslova iz oblasti zaštitе životnе srеdinе i еnеrgеtskе еfikasnosti, jеr jе rеč o biznis, a nе
klasičnom sajmu, tokom koga učеsnici ugovaraju poslovе i mеđusobno razmеnjuju iskustva.
Ministru gospođi Mihajlović jе uručеna nagrada ambasadora životnе srеdinе “Eko еkspo” sajma, za kako jе istaknuto,
еnеrgičnost, odlučnost i viziju u očuvanju životnе srеdinе u Srbiji, rеšavanjе problеma zagađеnja i podsticanjе “zеlеnih
invеsticija”.
24
SEEC br.3
03 | 2014
Na sajmu, na komе su uručеnе nagradе i ostalim laurеatima, mеđu njima i “zеlеni oskar”, učеstvuju izlagači iz 10-ak zеmlja,
izmеđu ostalih iz BIH, Rеpublikе Srpskе, Turskе, Kipara i Južnoafričkе Rеpublikе.
Prеdstavnik Privrеdnе komorе Srbijе Siniša Mitrović poručio jе da jе Srbija dеo еvropskog pokrеta za sprеčavanjе klimatskih
promеna i očuvanjе biodivеrzitеta. On jе istakao da jе nеophodno državnim startеgijama i propisima ohrabriti ulaganja u “zеlеnu
еnеrgiju”, еnеrgеtsku еfikasnost i rеciklažnu industriju i otvaranjе novih radnih u tim oblastima.
Prеdstavnik kompanijе, suorganizatora sajma, “Zеlеna planеta” Saša Mihajlović istakao jе da jе prošlе godinе na tom sajmu
sklopljеno 30 ugovora izmеđu prеduzеća, i da sе očеkujе da ovе godinе budе još vеći broj ugovorеnih еkoloških poslova.
“Eko еkspo” sajam jе prilika i za 30.000 stručnjaka i inžеnjеra, koji su pozvani da učеstvuju, da sе еdukuju i razmеnе iskustva iz
svojih oblasti, rеčеno jе svеčanosti povodom otvaranja tog sajma.
Izvor MERZ
U životnu srеdinu uložiti dеsеt milijardi еvra u narеdnih dеsеt godina
U Srbiji ćе u narеdnih 10 godina u zaštitu životnе srеdinе biti uložеno oko 10 milijardi еvra, a vеć u sеptеmbru ćе počеti skrining
za poglavljе 27, kojе obuhvata pitanja iz ovе oblasti, rеkla jе danas ministar еnеrgеtikе, razvoja i zaštitе životnе srеdinе prof. dr
Zorana Mihajlović otvarajući Mеđunarodni sajam еkologijе “Eco Expo 2014“ u Bеogradu.
Otvaranjе ovog poglavlja, kojе jе jеdno od najzahtеvnijih u prеgovorima sa Evropskom unijom, očеkujе sе krajеm 2015. ili
počеtkom 2016. godinе, a nova vlada ćе formirati posеban tim za to poglavljе.
Invеsticijе su, kako jе rеkla, najpotrеbnijе u oblastima upravljanja otpadom, trеtiranja otpadnih voda, smanjеnja industrijskog
zagađеnja i dodala da ulaganja u oblast životnе srеdinе nе prеdstavljaju samo trošak, jеr donosе nova radna mеsta i ostvarеnjе
profita u različitim projеktima.
Mihajlović jе poručila da jе Vlada Srbijе posvеćеna zaštiti životnе srеdinе i oprеdеljеna da idе ka održivom razvoju i “zеlеnoj
еkonomiji”. Napomеnula jе, takođе, da bi bilo dobro da oblast životnе srеdinе budе objеdinjеna u unutar jеdnog ministarstva,
kako bi sе еfikasnijе ispunili svi zahtеvi u prеgovorima sa EU.
Na otvaranju čеtvrtog sajma „ECO EXPO 2014“, Mihajlović jе uručila priznanja kojе jе dodеlio organizator sajma Oskaru
Bеnеdiktu, zamеniku šеfa Dеlеgacijе EU u Srbiji, Nj. E. Kristеru Asp, ambasadoru Švеdskе u Srbiji, Filipu Radoviću, dirеktoru
Agеncijе za zaštitu životnе srеdinе i Žеljku Sеrtiću, prеdsеdnik Privrеdnе komorе Srbijе.
Izvor MERZ
Privredno društvo TENT ponovo dobilo „Zelenog Oskara“
U beogradskom Tržnom centru “Stadion Event place” juče je otvoren Međunarodni sajam ekologije ECO EXPO koji, po
četvrti put, organizuje nevladina organizacija “Zelena Eko Planeta” u saradnji sa “Privrednom komorom Zelene Srbije” i uz
podršku Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.Ovogodišnja sajamska manifestacija okupila je veliki broj značajnih
kompanija, ustanova, institucija i privrednika iz zemlje, regiona i sveta, koji su svojom delatnošću dali značajan doprinos u
oblasti očuvanja i zaštite životne sredine, među kojima je i PD TENT iz Obrenovca. Svečanom otvaranju četvrtog ECO EXPO
posvećenom ekologiji, koji je otvorila prof. dr Zorana Mihajlović, republički ministar energetike, razvoja i životne sredine,
prisustvovali su diplomatski predstavnici više ambasada u Beogradu, Delegacije EU u Srbiji, gosti iz zemalja u regionu,
predstavnici pojedinih ministarstava u Vladi Srbije, Privredne Komore Srbije, veliki broj izlagača i brojni gosti i novinari.
-Kao ministarstvo veoma ozbiljno se pripremamo za otvaranje poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, jer nas
prvi razgovori očekuju već u septembru ove godine, a potom i u novembru, i naš je plan da se krajem 2015. ili početkom 2016.
25
SEEC br.3
03 | 2014
otvore pregovori oko ovog, možda, i najkompleksnijeg poglavlja kada je reč o pregovorima sa EU, rekla je ministarka Zorana
Mihajlović i izrazila nadu da će u budućoj Vladi Srbije biti formirano posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Na ceremoniji svečanog otvaranja uručena su i priznanja, „Zeleni oskar“ kao i medalje, koje organizator dodeljuje zaslužnim
firmama i pojedincima za doprinos u unapređenju životne sredine i podizanju ekološke svesti. Među nagrađenima se i ovoga
puta našlo PD TENT, koje je, zajedno sa JP EPS, ovo priznanje dobilo za postignute rezultate u projektu ekološkog upravljanja
kvalitetom uglja na TENT B.
-U poslednjih petnaest godina TENT prati sve aktuelne događaje na planu ekologije i zaštite životne sredine sa ciljem da se
približi ekološkim normama koje važe u Evropi u čemu imamo podršku Delegacije EU u Srbiji i drugih. Drago mi je što su ljudi
koji brinu o zaštiti životne sredine prepoznali TENT-ovo angažovanje u ovoj oblasti i dodelili nam ovo priznanje, rekao je Milan
Petković, zamenik direktora PD TENT, naglasivši pri tom da TENT, od samog početka, redovno učestvuje na ovoj manifestaciji.
Iz „porodice“ JP EPS „Zeleni oskar“ su dobili i PD “RB Kolubara“, PD “TE-KO Kostolac“ i predsednik Nadzornog odbora JP EPS
prof. dr Aca Marković.
-Uz materiju, energiju i informaciju, i ekologija, zadnjih godina, sve više postaje jedan od osnovnih elemenata ekonomije i
nameće potrebu rešavanja problema u ovoj oblasti, sa ciljem da čovek, izučavajući promene u prirodi, gradi organizacione i
druge sisteme kako bi što uspešnije ovladao prirodnim poretkom, rekao je Aca Marković.
Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, je istakao da je JP EPS, iako je najveći zagađivač, dobitnik najvećeg
broja priznanja na ovogodišnjem sajmu ekologije, što dovoljno govori o podizanju ekološke svesti i naporima koji se čine u ovoj
kompaniji na poboljšanju kvaliteta u zaštiti životne sredine.
U umetničkom delu programa učestvovali su članovi AKUD „Lola“ iz Beograda.
Izvor TENT
Posebno ministarstvo za resor ekologije?
Nadam se da će u novoj vladi oblast zaštite životne sredine biti objedinjena u jednom ministarstvu, što bi omogućilo efikasniji
rad i dalo bolje rezultate - izjavila je juče ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović na otvaranju
Međunarodnog sajma ekologije „Eco expo 2014“.
Ministarka Mihajlović nije precizirala da li bi ministarstvo životne sredine moglo da bude poseban resor, ali je naglasila da ta
oblast mora biti u nadležnosti jednog ministra. Trenutno su nadležnosti iz sektora ekologije raspoređene na tri ministarstva,
energetike, poljoprivrede i prirodnih resursa.
- U zaštitu životne sredine u Srbiji u narednih deset godina trebalo bi da se uložili blizu 10 milijardi evra. Najviše će se ulagati u
upravljanje vodama, kako u vodosnabdevanje, tako i u tretman otpadnih voda, ali i u sanaciju industrijskih zagađenja i efikasnije
upravljanje otpadom. Već ima spremnih projekata iz tih oblasti, a sredstva će biti obezbeđena kroz razne partnerske projekte i
uz pomoć Evropske unije - rekla je Zorana Mihajlović.
Ministarka je dodala da je plan da se u pregovorima sa Evropskom unijom krajem 2015. godine otvori poglavlje koje se odnosi
na zaštitu životne sredine. Prema njenim rečima, poglavlje 27, vezano za tu oblast, jedno je od najobimnijih i najzahtevnijih
u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom zbog čega će nova vlada formirati poseban tim koji će se baviti samo tim delom
pregovora.
- Ulaganje u zaštitu životne sredine nije trošak već mogućnost da se zaradi, otvore nova radna mesta, smanje regionalne
razlike i poveća konkurentnost domaće privrede. Od ukupnog iznosa pomoći koji je Srbija u prethodnih 10 godina dobila od
Evropske unije, jedna četvrtina je bila namenjena oblasti zaštite životne sredine - naglasila je Zorana Mihajlović.
Izvor Danas
26
SEEC br.3
03 | 2014
RTB Bor: Ispunjeni planski zadaci
Radnici Rudarsko topioničarskog basen (RTB) Bor su prema planu, proizveli 5.966 tona katodnog bakra, i 21.300 tona
sumporne kiseline, čime je plan prebačen.
Samo u februaru proizvedeno je 2.957 tona katodnog bakra i 10.132 tone sumporne kiseline, a da bi se postigli ovi rezultati u
borsku Topionicu su u februaru dopremljene ukupno 20.383 tone vlažnog koncentrata bakra, od čega najviše iz flotacije “Veliki
Krivelj” koja preraduje rudu sa površinskih kopova “Cerovo” i “Veliki Krivelj”.
“Zabeleženo je visoko vremensko iskorišćenje topioničkih agregata od 98 procenata, a krajem februara na zalihama je bilo oko
1.000 tona bakra. Fabrika sumporne kiseline je radila stabilno i produkovala u proseku 361 tonu sumporne kiseline dnevno”,
izjavio je Tanjugu direktor Topionice i rafinacije bakra RTB-a Bor Boban Todorović.
On je dodao da u rezervoarima ima 11.351 tona kiseline koja se planski otprema u pogone hemijske industrije u Prahovu i
Šapcu.
Todorović je naveo da je u Elektrolizi proizvedeno 2.957 tona katodnog bakra, kao i 105 tona bakar-sulfata, a odbakrivanjem iz
otpadnog mulja u februaru je dobijeno oko cetiri tone bakra.
“Planski zadaci za februar su potpuno ispunjeni, a količina proizvedene sumporne kiseline je preko plana”, konstatovao je
Todorović.
Izvor Tanjug
Održano međunarodno savetovanje „Energetika 2014“ na Zlatiboru
Stručni skup posvećen izazovima i perspektivama srpske energetike „Energetika 2014“, trideseti po redu, u organizaciji
Saveza energetičara okupio je više od 200 učesnika. Na ovom skupu, koji se organizuje na Zlatiboru od 25. do 28. marta, biće
predstavljeno oko 100 stručnih radova iz oblasti energetike, objavio je portal PD „TE – KO Kostolac“.
Predsednik Saveza energetičara, prof. dr Nikola Rajaković, je na svečanom otvaranju ukazao na činjenicu da su
termoenergetika i hidroenergetika ključni oslonac proizvodnje električne energije u našoj zemlji. Skup je zvanično otvorio
Aleksandar Gajić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, podsetivši da stručni skupovi sa dugom tradicijom
predstavljau izuzetnu priliku za razmenu iskustva i znanja struke. Predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije, dr Aca
Marković, prisutne je upoznao sa dobrim proizvodnim učinkom ove kompanije u minuloj godini. On je između ostalog istakao da
je EPS prošle godine proizveo 37 milijarde kilovat – časova električne energije i da je izveo oko tri milijarde kilovat – časova u
zemlje našeg okruženja.
- Ulaganje u proizvodni sektor EPS-a biće osnov za uspešnost celog sistema, rekao je Dragan Jovanović, direktor PD „TE –
KO Kostolac“ i dodao: – Verujem da priprema EPS-a za buduće liberalizovano tržište električne energije suštinski vezano za
tehničku efikasnost našeg proizvodnog sektora, jer nemamo većeg prostora za postizanje konkurentnosti od činjenice da u
proizvodnom sektoru stvorimo tehnički opravdane uslove za smanjenje troškova proizvodnje električne energije. Interes naše
kompanije jeste da proizvedemo što više struje sa što manje uglja. Sva restruktuiranja koja očekuju EPS, korporativizacija
i drugi procesi, jesu neophodni, ali proizvodnja je nosilac svih strategija i svih pravaca. Ako i dalje ne budemo prepoznavali
potrebu da se kroz procese održavanja ulaže u postrojenja, imaćemo ozbiljnih problema. Investicione projekte imamo i umemo
da ih realizujemo. Sa ovog savetovanja, kao glas struke, treba poslati poruku da je proizvodni sektror EPS-a ono što garantuje
sjajnu poziciju na budućem liberalizovanom tržištu električne energije, poručio je Jovanović, a preneo web sajt kostolačke
kompanije.
Izvor Energetski portal
27
SEEC br.3
03 | 2014
Projekat monitoringa transparentnosti rada zagađivača iz sektora
energetike i rudarstva
Projekat monitoringa transparentnosti rada zagađivača iz sektora
energetike i rudarstva ima za cilj praćenje, monitoring i analizu rada
i transparentnosti rada najvećih zagađivača iz sektora energetike i
rudarstva.
Projekat ima za cilj praćenje, analizu nivoa uticaja na životnu
sredinu i lokalne zajednice najvećih zagađivača iz ova dva sektora
i izveštavanje o njihovom radu u skladu sa trenutnim važećim
propisima o zaštiti životne sredine i EU integracionim procesima.
Zagađivači iz sektora energetike i rudarstva su pojedinačni najveći
zagađivači životne sredine i u skladu sa aktuelnim zakonskim
okvirima imaju obavezu transparetnog informisanja javnosti i svih
zainteresovanih strana. Uticaji na životnu sredinu su nesumnjivo
veliki i negativni, sve aktivnosti koje mogu podići nivo informisanja
šire javnosti imaju za cilj da doprinesu nacionalnoj strategiji za
očuvanje životne sredine. U isto vreme naslanjajući se na praksu i
implementaciju nacionalne strategije za očuvanje životne sredine
ovaj projekat istovremeno ima za cilj i da svojim doprinosom
učestvuje u praćenju i izveštavanju procesa EU integracija u
sektorima energetike-rudarstva-zaštite životne sredine. Primerima
dobre i loše prakse SEEC ima za cilj da nivo značaja o savesnom
postupanju najvećih zagađivača podigne na najviši mogući nivo a u
skladu sa pozitivnim primerima iz EU.
Projekat će kao sredstva komunikacije koristiti sve tehnike i metode
informisanja širokog kruga javnosti, od dnevnog praćenja i izrade
vesti i članaka o sektorima i projektima zaštite životne sredine do
izrade publikacija izveštaja koje će se baviti analizom primerima
dobre i loše prakse. Imajući u vidu činjenicu da je ovaj projekat
SEEC-a jedistven u Srbiji zbog širokog kruga zainteresovanih
strana kojima će se projekat obraćati kroz dijaloške procese,
srpske i engleske kao i nacionalne-evropske potrebni su značajni
resursi za implementaciju istog. Održiva implementacija projekta,
konstantni monitoring-praćenje-analiza-izveštavanje podrazumeva
minimum godinu dana trajanja projekta.
SEEC | Udruženje „SEEC” Srpski Ekološki Energetski Centar
+381 (0) 69 10 19 488 | [email protected] | www.seec.rs
Vojvode Stepe 48 | 11500 Obrenovac / Beograd | Republika Srbija
28
Download

br.3