ISSN 2334-9506
Decembar 2013 N°1
Analiza strukture ukupne cene snabdevanja
električnom energijom u Srbiji
Hot Topic
42.06
SLO Produžen remont u NE
MPEEIndex
proračun cena na
osnovu istraživanja
tržišta od 29.11.2013.
Krško zbog havarije ali se
Aleksandar Katančević, Veljko Vuković
Maloprodaja
vratio na mrežu, HEP i GEN-I
Prvi januar sledeće godine je zvanični datum kada će se ukupan broj bili prinuđeni da kupuju
učesnika slobodnog tržišta električne energije povećati sa skromnih 26 na
struju iz drugih izvora
preko 2700. Međutim, nadolazeće posledice tog događaja moguće je osetiti
već sada tokom novembra meseca sa zaključenjem decembarskog broja
Market Player-a. Kreditno sposobni slobodni kupci električne energije žele ...opširnije na strani 16.
spremno da dočekaju svoju opciju na mogućnost.......................opširnije na str. 10.
NEMAČKA
36.80
DEC’13
MAĐARSKA
42.20
7.00
Multiutility koncept Hrvatskog Telekoma - novi
igrač na maloprodajnom tržištu električne energije
6.00
Maloprodaja
Djiana Hinić
Hrvatski telekom (HT) je sredinom oktobra dobio dozvolu Hrvatske
energetske regulatorne agencije (HERA) za obavljanje delatnosti snabdevanja
električnom energijom, a nekoliko dana zatim obavio je prvu tendersku
kupovinu. Nakon dvogodišnjih priprema, HT je ušao na maloprodajno tržište,
koje je, sa veleporodajnim prošle godine poraslo.........................opširnije na str. 9.
Srpski operator tržišta električne energije EMS
potvrdio namere da otvori berzu električne
energije u 2014.
5.00
4.00
Razlika u ceni HU-DE CAL'14 trgovano u 2013
Jun
Jul
Najavljeno otvaranje berze električne energije Srbije je u početnoj fazi, a
na realizaciji tog projekta zajedno rade Elektromreže Srbije (srpski operater
tržista električne energije-EMS), Ministarstvo za energetiku i Agencija za
energetiku Republike Srbije (AERS). Otvaranje berze nudi više pogodnosti za
srpsko tržiste električne energije među kojima su .......................opširnije na str. 17.
Tržište:
Tržište:
Profil:
DEC’13
CAL’14
Nov
Zemlja
Isporuka
EUR/MWh
DE
DEC'13
28.50
AT
DEC'13
28.25
DEC'13
24.30
DEC'13
31.00 - 39.00
TR
SEE
ELEKTRIČNA ENERGIJA - €/MWh
Profil:
DEC’13
CAL’14
Okt
Dec
Procena cena prirodnog gasa na
veleprodajnom tržištu u bileteralnoj trgovini
1
Tržište:
Sep
Veleprodaja
Boško Knežević
Profil:
DEC’13
CAL’14
Avg
IT
BASE
64.80
61.70
DE
PEAK
74.50
68.00
SLO
BASE
42.00
42.10
PEAK
54.60
54.73
BIH
BASE
42.50
42.25
PEAK
59.50
59.15
BASE
36.90
36.80
HU
PEAK
51.00
48.50
CRO
BASE
42.50
42.90
PEAK
59.50
60.06
MNE
BASE
43.75
43.90
PEAK
61.25
61.46
BASE
42.70
42.30
PEAK BASE
57.00 35.50
56.00 36.00
SRB
BASE
43.00
43.10
PEAK
60.20
60.34
MK
BASE
45.00
46.00
CZ
PEAK
63.00
64.40
GR
PEAK
50.50
47.50
RO*
BASE
35.00
38.00
PEAK
49.00
53.20
AL
BASE
45.50
46.20
BASE
46.75
46.50
PEAK
65.45
65.10
BG*
BASE
34.00
36.00
PEAK
47.60
50.40
TR
PEAK
63.70
64.68
BASE
58.00
55.00
PEAK
69.60
66.00
* Prikazane su cene bez izvozne takse koja iznosi dodatnih 5 EUR/MWh za RO i 6 EUR/MWh za BG
Pretplatite se na Market Player
i ostvarite 15% popusta na:
Handbook for Trading Electrical Energy
Procena cene sertifikata
za ugljen-dioksid
Period
Period
EUR/t CO2
EU-EA2
2013-2020
4.35
Green-CER3
n.a.
0.30
Procena cena uglja na veleprodajnom
tržištu u bileteralnoj trgovini
Zemlja
Isporuka
USD/t
DES ARA4
82.50
FOB RB5
87.25
Istraživanje cena
Zvanični Executive program priručnik za trgovinu
električnom energijom
MPEEIndex - Market Player istraživanje trgovine na bilateralnim tržištima, računato kao prosek indeksa cena električne energije za predstojeći mesec za tržište Jugoistočne Evrope (HU, SLO, CRO, SRB, BiH,
MK, MNE, AL, RO, BG, GR)
1 - JIE iznačava Jugoistočnu Evropu; 2 - označava dozvoljeni EU nivo emisije; 3 - označava smanjenje emisije putem ekoloških sertifikata; 4 - DES ARA označava isporuku sa broda u lukama Amsterdama, Roterdama
ili Antverpena u Holandiji gde su ARA parametri kvaliteta uglja: kalorična vrednost 6000 kcal/kg, ukupna vlažnost 12-15%, promenljivost supstance 22-37%, pepeo 11-15%, sumpor 0.75-1%; Hardgrov indeks
merljivosti 46-70%; Nominalna gornja vrednost 50mm; 5 - FOB RB označava isporuku čije troškove plaća kupac u luci Ričard beju u Južnoj Africi gde su RB parametri kvaliteta uglja: kalorična vrednost 6000 kcal/kg,
ukupna vlažnost max 12%, promenljivost supstance min 22%, pepeo max 11%, sumpor max 1%; kalcijum oksid u pepelu max 12%; Hardgrov indeks merljivosti 45-70%; Nominalna gornja vrednost 50mm
Disclaimer: Stratega East d.o.o. Belgrade nije odgovorna za štetu ili gubitke nastale usled donošenja poslovnih odluka na osnovu ove publikacije.
© Copyright ENERGY-EAST.COM
Free Licence
Decembar 2013
Margina proizvodnje el. en. iz gasa DEC'13 vrsno opterćenje (pik profil) - EUR/MWh
25.00
TR
IT
MK
HU
GR
DE
CRO
AL
SLO
SRB
RO
BG
CZ
20.00
15.00
10.00
5.00
-5.00
-10.00
-15.00
-20.00
-25.00
Istraživanje cena
Clean-Spark i Clean-Dark spread-ovi za sve članice EU ( računajući naplate za emisije CO2) su
upoređeni sa Dirty-Spark i Dirty-Dark Spread-ovima svih drugih zemalja koje nisu članice EU.
Margina poizvodnje el. en. iz uglja DEC'13 bazno operećenje (bazni profil) - EUR/MWh
40.00
IT
TR
AL
MK
MNE
SRB
BIH
GR
HU
CRO
SLO
DE
CZ
RO
BG
35.00
30.00
25.00
20.00
15.00
10.00
5.00
Clean-Spark i Clean-Dark spread-ovi za sve članice EU ( računajući naplate za emisije CO2) su
upoređeni sa Dirty-Spark i Dirty-Dark Spread-ovima svih drugih zemalja koje nisu članice EU.
Istraživanje cena
Godišnje cene aukcija prekograničnih kapaciteta za isporuku u 2014. godini
Izvor
AUT (APG)
SLO (ELES)
AUT (APG)
HU (MAVIR)
SLO (ELES)
CRO (HOPS)
HU (MAVIR)
CRO (HOPS)
HU (MAVIR)
RO (TRANSEL.)
HU (MAVIR)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
RO (TRANSEL.)
UKR (UKRENERGO)
RO (TRANSEL.)
BIH (NOS)
CRO (HOPS)
Ponor
Aukcionar
SLO (ELES)
CAO
AUT (APG)
CAO
HU (MAVIR)
CAO
AUT (APG)
CAO
CRO (HOPS)
CAO
SLO (ELES)
CAO
CRO (HOPS)
CAO
HU (MAVIR)
CAO
RO (TRANSEL.)
MAVIR
HU (MAVIR)
MAVIR
SRB (EMS)
EMS
HU (MAVIR)
EMS
RO (TRANSEL.)
TRANSELECTRICA
SRB (EMS)
TRANSELECTRICA
RO (TRANSEL.)
TRANSELECTRICA
UKR (UKRENERGO) TRANSELECTRICA
CRO (HOPS)
HOPS
BIH (NOS)
HOPS
Period isporuke
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
01.01 - 31.12.2014
Dodeljeni kapacitet (MW)
400
400
300
300
800
600
700
600
150
200
300
300
100
150
50
50
200
200
Cena (EUR/MWh)
5.60
0.25
5.20
0.48
0.23
0.38
0.52
0.11
0.33
0.50
0.51
0.43
0.12
1.10
0.10
0.02
0.15
0.15
Istraživanje cena
2
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
Cene na mesečnim aukcijama prekograničnih kapaciteta za isporuku u Decembru '13
Izvor
Ponor
Aukcionar
Period isporuke
GR (ADMIE)
ITA (TERNA)
SLO (ELES)
CRO (HOPS)
HU (MAVIR)
CRO (HOPS)
HU (MAVIR)
RO (TRANSEL.)
SRB (EMS)
HU (MAVIR)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
RO (TRANSEL.)
RO (TRANSEL.)
RO (TRANSEL.)
BIH (NOS)
BIH (NOS)
CRO (HOPS)
CRO (HOPS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
CRO (HOPS)
CRO (HOPS)
BIH (NOS)
BIH (NOS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
MNE (CGES)
MNE (CGES)
AL (OST)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
MK (MEPSO)
MK (MEPSO)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
BG (ESO)
BG (ESO)
UKR (UKRENERGO)
RO (TRANSEL.)
BIH (NOS)
BIH (NOS)
MNE (CGES)
MNE (CGES)
AL (OST)
MNE (CGES)
BG (ESO)
RO (TRANSEL.)
BG (ESO)
GR (ADMIE)
BG (ESO)
MK (MEPSO)
BG (ESO)
TR (TEIAS)
GR (ADMIE)
AL (OST)
MK (MEPSO)
GR (ADMIE)
TR (TEIAS)
GR (ADMIE)
ITA (TERNA)
GR (ADMIE)
CRO (HOPS)
SLO (ELES)
CRO (HOPS)
HU (MAVIR)
RO (TRANSEL.)
HU (MAVIR)
HU (MAVIR)
SRB (EMS)
RO (TRANSEL.)
RO (TRANSEL.)
RO (TRANSEL.)
RO (TRANSEL.)
RO (TRANSEL.)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
CRO (HOPS)
CRO (HOPS)
BIH (NOS)
BIH (NOS)
CRO (HOPS)
CRO (HOPS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
BIH (NOS)
BIH (NOS)
MNE (CGES)
MNE (CGES)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
AL (OST)
MK (MEPSO)
MK (MEPSO)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
BG (ESO)
BG (ESO)
SRB (EMS)
SRB (EMS)
RO (TRANSEL.)
UKR (UKRENERGO)
MNE (CGES)
MNE (CGES)
BIH (NOS)
BIH (NOS)
MNE (CGES)
AL (OST)
RO (TRANSEL.)
BG (ESO)
GR (ADMIE)
BG (ESO)
MK (MEPSO)
BG (ESO)
TR (TEIAS)
BG (ESO)
AL (OST)
GR (ADMIE)
GR (ADMIE)
MK (MEPSO)
GR (ADMIE)
TR (TEIAS)
CASC
CASC
CAO
CAO
CAO
CAO
MAVIR
MAVIR
EMS
EMS
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
HOPS
NOS
HOPS
NOS
HOPS
EMS
HOPS
EMS
EMS
NOS
EMS
NOS
EMS
CGES
EMS
CGES
EMS
EMS
EMS
MEPSO
EMS
MEPSO
EMS
ESO
EMS
ESO
TRANSELECTRICA
TRANSELECTRICA
CGES
NOS
CGES
NOS
CGES
CGES
ESO
ESO
ESO
ESO
ESO
ESO
ESO
ESO
ADMIE
ADMIE
ADMIE
ADMIE
ADMIE
ADMIE
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12.2013
02.12 - 06.12.2013
07.12 - 16.12.2013
17.12 - 20.12.2013
21.12 - 31.12.2013
01.12.2013
02.12 - 04.12.2013
05.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
01.12 - 31.12.2013
Dodeljeni kapacitet (MW)
0
0
300
300
500
400
306
450
500
602
250
100
250
200
250
450
350
450
125
175
/
100
200
200
250
250
200
200
150
150
201
192
201
150
99
100
225
225
75
75
75
75
50
50
50
40
125
175
125
125
100
115
50
50
55
90
35
25
183
133
50
50
75
109
67
92
Cena (EUR/MWh)
/
/
0.21
0.58
0.47
0.18
0.18
1.09
0.53
0.21
0.02
0.23
0.01
0.13
0.15
0.65
0.88
0.66
0.73
0.44
/
0.16
0.34
0.31
0.09
0.12
0.63
0.20
0.29
0.25
0.22
0.23 - 0.54
0.06
0.10 - 0.18
0.15
1.84
1.63
n.a.
0.33
n.a.
0.89
0.85
2.83
2.51
0.00
0.00
0.22 - 0.42
0.05
0.10 - 0.16
0.07
0.13 - 0.30
1.19 - 1.36
2.64
1.20
3.47
0.03
2.82
0.85
11.63
0.03
0.03
1.23
1.53
0.03
0.31
5.50
Istraživanje cena
ENERGY-EAST.COM
Free licence
3
Decembar 2013
Sadržaj
PREGLED VELEPRODAJNOG TRŽIŠTA
CENTRALNOISTOČNA EVROPA
NOV’13 PREGLED
DEC’13 PROGNOZA
CAL’14 PROGNOZA
JUGOISTIČNA EVROPA I TURSKA
NOV’13 PREGLED
AUKCIJE PREKOGRANIČNIH KAPACITETA
DEC’13 FORECAST
HIDRO PROIZVODNJA
PREGLED MALOPRODAJNOG TRŽIŠTA
■ Multiutility koncept Hrvatskog Telekoma – novi igrač na maloprodajnom tržištu električne energije
■ Analiza strukture ukupne cene snabdevanja električnom energijom u Srbiji
INTERVJU
■ Novih 170 MW instalirane snage u Srbiji zahvaljujući ElectraWinds
projektima: Ekskluzivni intervju sa Kurtom Derieuwom, menadžerom ElectraWinds za Srbiju
KOMPANJE
■ Predstavljamo kompaniju: Edelweiss Energia
■ Predstavljamo kompaniju: Proenergy
VESTI
■ Produžen remont u NE Krško zbog havarije ali se vratio na mrežu, HEP i GEN-I bili prinuđeni da kupuju struju iz drugih izvora
■ Srpski operator tržišta električne energije EMS potvrdio namere da otvori berzu električne energije u 2014.
■ Energetska strategija za JIE – 35 projekata vrednosti 30 milijardi evra
■ Trenutno najveće investicije u Elektroprivredi Srbije
■ U Elektroprivredi Srbije najavljuju otvaranje novog kopa Radljevo u okviru Kolubarskog basena
■ Remont Hidroeletrana Đerdap će biti uspešno završen do kraja godine
■ Uložiti 60 milijardi evra u energetiku Balkana do 2030.
■ U Makedoniji najavljeno raspisivanje novog tendera za izgradnju hidroelektrana Čebren 333MW i Galište 197MW
■ Prva turska nuklarna elektrana biće završena do 2023.
■ Startuje izgradnja Južnog toka u Srbiji
■ Otvoreno novo skladište nafte kapciteta 25.000m3 pored Dunava u gradu Smederevu, Srbija
■ Prva interkonekcija gasovoda Rumunije i Bugarske se otvara početkom sledeće godine
■ Ševron suspendovao ekspolataciju gasa iz škriljaca nakon masovnih protesta u Rumuniji
■ EU investira 134 miliona evra u gasne projekte u Grčkoj
■ Vetroelektrane u Srbiji
■ Puštena u rad solarna elektrana od čak 1MW-ta - najveća u Hrvatskoj
■ Rumunija na putu da dostigne zacrtanu kvotu od 24% proizvodnje iz obnovljivih izvora
ENERGETSKA EFIKASNOST
■ 75 miliona Evra iz EBRD-a za projekte energetske efikasnosti Zapadnog Balkana
OGLASI
MARKET PLAYER TIM
.....................................................................6
.....................................................................6
.....................................................................6
......................................................................7
.....................................................................8
.................................................................8
...........................................................8
..................................................................8
.....................................................................9
....................................................................10
....................................................................12
....................................................................14
....................................................................15
....................................................................16
....................................................................17
....................................................................18
....................................................................18
....................................................................20
....................................................................22
....................................................................22
....................................................................23
....................................................................24
....................................................................25
....................................................................26
....................................................................27
....................................................................28
....................................................................30
....................................................................31
....................................................................32
....................................................................32
....................................................................33
....................................................................34
....................................................................36
4
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
VREME
CEE CAO objavljuje raspoložive prekogranične kapacitete za aukciju u januaru '14
SRB Objavljuje mesečne raspoložive prekogranične kapacitete za srpsko-mađarsku granicu za januar '14
VREME
MK Podnošenje ponuda za godišnju aukciju prekograničnih kapaciteta za 2014 koju organizuje MEPSO
CET: 09:00 - 14:00
VREME
CEE Krajnji rok za podnošenje ponuda CAO-u za aukciju prekograničnih kapaciteta za januar '14
CET 12:00
CEE CAO objavljuje rezultate aukcije za januar '14
CET 15:00
SRB TSO EMS objavljuje mesečne raspoložive prekogranične kapacitete na srpsko-mađarskoj granici za januar '14
CET: 09:00-13:00
SRB Rezultati TSO EMS aukcije za srpsko-mađarsku granicu
CET: 17:00
SRB Rezultati TSO EMS aukcije za srpsko-mađarsku granicu
CET: 17:00
VREME
CRO Objavljivanje specifikacije za TSO HEP-OPS aukciju
VREME
RO Krajnji rok za podnošenje ponuda za januarsku aukciju za mesečnu isporuku za Transelectrica-u
VREME
RO Rezultati aukcije januarske aukcije za mesečnu isporuku za Transelectrica-u
VREME
RO
CZ
SK
SLO
BG
Badnje veče
Neradni dan
VREME
RO
CZ
SK
SLO
BG
HU CRO GR
AL
BiH
Božić
Neradni dan
VREME
RO
CZ
SK
SLO
BG
HU CRO GR Dan nezavisnosti, Sveti Stefan, drugi dan Božića, Boxing day
Neradni dan
VREME
CEE Objavljivanje mesečnog MPEEindex-a u izdanju Market Player-a za januar '14
CET: 12:00:00
VREME
RO
SK
SLO
BG
HU
Nova godina
CET: 12:00:00
Disclaimer: Stratega East d.o.o. Belgrade nije odgovorna za štetu ili gubitke uzrokovane poslovnim odlukama donesenim na osnovu prikazanog kalendara.
ENERGY-EAST.COM
Free licence
5
Decembar 2013
PREGLED VELEPRODAJNOG TRŽIŠTA
Centralnoistočna Evropa
NOV’13 PREGLED
ned. 48
ned. 47
ned. 46
ned. 45
U Mađarskoj se fizičkom isporukom (forward ugovorima) trgovalo po prilično visokim cenama, zaključno sa 9.00 EUR/MWh
iznad Nemačke cene pred samu isporuku. Pri isporuci cena ovog proizvoda je značajno pala na pribIižno 41 EUR/MWh i na skoro
2.00 EUR iznad cene proizvoda u Nemačkoj. Mađarsko tržište za dan-unapred električne energije se vezalo sa češkim i slovačkim
tržištem i koristilo povećanje protoka iz pravca Jugoistočne Evrope do kog je došlo usled povoljne hidro situacije. Pride, kombinovane
termoelektrane-toplane su uključene u Mađarskoj shodno početku grejne sezone, što podiže nivo ukupne potrošnje.
30.00
NOVEMBAR
25.00
2000
15.00
10.00
5.00
Prosek - 2€
0.00
10
30
20
-5.00
-10.00
Procena
Raspon isporuke HU-DE bazna energija (base-load) za novembar 2013.
CZ
SK
Novembarske cene električne energije u Češkoj i Slovačkoj bile su na 1.30 EUR ispod nemačkog proseka, što
je porast raspona u odnosu na oktobar kada su se kretale oko 0.50 EUR. Do ovoga je došlo provenstveno zahvaljujući
povećanju snabdevanja iz pravca Jugoistočne Evrope. U Nemačkoj nivo cena na kratkoročnom tržištu bio je prilično nizak
zahvaljujući dobroj proizvodnji iz vetroelektrana i temperaturama iznad proseka za ovo doba godine. Međutim, proizvodnja
iz vetroelektrana se smanjila, a temperature su pale sredinom i pred kraj meseca, pa je i nivo cena na kratkoročnom tržištu
porastao. Cene električne energije na kratkoročnom tržištu su bile mahom stabilne, a krajem meseca prosek je iznosio oko 39
EUR/MWh za ceo mesec novembar.
DEC’13 PROGNOZA
U Mađarskoj se u decembru fizičkom isporukom (forward
ugovorima) trguje za 5.50 EUR/ MWh višoj ceni u odnosu na
Nemačku, a cena se kretala oko 42.50 krajem novembra.
Trgovci mahom ignorišu činjenicu da u isporuci nije bilo
razlike u ceni između Mađarske I Nemačke tokom novembra,
što vodi jačem razilaženji u cenama tokom tokom Božićnih
praznika. Prošle godine cene električne energije u Mađarskoj
tokom Božićnih praznika bile su mnogo više u odnosu na
Nemačku jer su vremenske prilike u Zapadnoj Evropi bile
mnogo povoljnije.
6
ENERGY-EAST.COM
DEC’13 bazno opterećenje trgovano u HU i DE tokom
novembra i očekivani raspon prosečnih cena u
mesecu isporuke (Decembar)
Zatvaranje (petak)
01-11-13
08-11-13
15-11-13
22-11-13
29-11-13
DEC'13 HU
44.1
43.8
42.8
42.3
42.7
DEC'13 DE
37.5
37.9
38.5
36.6
36.9
Free licence
ned. 01
ned. 52
ned. 51
ned. 50
ned. 49
ned. 48
ned. 47
ned. 45
ned. 46
Decembar 2013
Prognozirani raspon cena
45.00
40.00
35.00
NOVEMBAR
30.00
0
CZ
5
15
10
20
DEC’13 HU Bazno opterećenje
DECEMBAR
25
5
10
30
DEC’13 DE Bazno opterećenje
15
20
25
30
Procena
SK
Trgovina decembarskim fizičkim isporukama (forward ugovorima) u decembru na češkom tržištu mahom je pratila
situaciju sa trgovinom istog proizvoda u Nemačkoj i zaustavila se na 35.80 EUR/MWh, što je raspon od 1 EUR između dva
proizvoda, nemačkog i češkog, istorijski u skladu sa očekivanom isporukom. U nemačkoj je trgovina forward ugovorima sa
fizičkom isporukom za decembar pala krajem novembra na 36.85 EUR/MWh čemu su doprinele povoljne prognoze vremena ali i
raspoloživosti resursa. Prema našoj proceni, raspon cene između Nemačke i Češke kretaće se oko aktuelnog 1 EUR.
CAL’14 PROGNOZA
CAL2014 raspon između Mađarske i Nemačke smanjo se
tokom novembra. Za ovo je zaslužno prvenstveno smanjenje
raspona na kratkoročnom tržištu. Takođe je 13. novembra
mađarska državna kompanije MVM prodala na aukciji 1.8 TWh
CAL14 proizvoda, što je stvorilo dodatni pritisak na mađarsko
tržište u predstojećoj godini. Tokom novembra, raspon cena za
CAL14 izgubio je za oko 0.5 EUR/MWh zbog čega Mađarska
prednjači nad Nemačkom za oko 5.30. Ovakav raspored cena
se može naći na udaru narednih dana usled aktuelne kupovine
koju obavlja hrvatska državna kompanije HEP za CAL14 i Q3 14.
CZ
SK
U Češkoj je trgovina za sledeću godinu u poslednjih nekoliko meseci blisko usklađena sa Namačkom, održavajući razliku od 1 EUR/MWh stabilnom tokom proteklog perioda.
Krive trgovine forwad ugovorima sa fizičkom
isporukom za mađarsko i nemačko tržište
Week 50'13
Dec'13
Jan'14
Q1
Q2
Q3
Cal'14
Cal'15
Cal'16
HU Bazno opterećenje DE Bazno opterećenje
46.00
43.45
39.80
36.95
44.55
40.10
43.80
39.95
36.15
33.15
44.40
34.90
42.30
36.80
42.45
36.20
43.25
35.80
Procena
50.00
45.00
40.00
35.00
30.00
HU Bazno opterećenje
Nedelja Dec Jan
50 '13 '13 '14
ENERGY-EAST.COM
Q1
Q2
Q3
Cal'14
Cal'15
DE Bazno opterećenje
Cal'16
Free licence
7
Decembar 2013
Jugoistočna Evropa i Turska
NOV’13 PREGLED
SLO
Novembarska isporuka u JIE je bila generalno stabilna, uprkos produženom remontu slovenačke i hrvatske nuklearne
elektrane Krško. Jeftini energetski bilans u regionu je bio podstaknut dobrom hidrologijom i proizvodnjom iz hidroelektrana,
kao i natprosečno toplim vremenom za ovo doba godine, što je potrošnju držalo u rasponu sličnijem jesenjem nego zimskom
periodu. Međutim, proizvodnja energije iz vode nije bila toliko velika, kao što može da bude slučaj u srednjem i jugozapadnom
Balkanu, da bi tržište bilo preplavljeno izvozom iz JIE.
TUR Prosečna cena električne energije za dan-unapred tržište u Turskoj je bila 54.95 EUR/MWh.
Aukcije prekograničnih kapaciteta
JIE Poslednje nedelje novembra su bile veoma interesantne zbog rezultata godišnjih aukcija prekograničnih kapaciteta i
jasnih prekograničnih premija plaćenih između jeftinijeg nemačkog tržišta na jednoj strani i za 5.60 EUR/MWh slovenačkog i
5.20 EUR/MWh skupljeg mađarskog tržišta na drugoj strani. Takođe, značajna premija od 1.10 EUR/MWh na godišnjem nivou je
bila plaćena za pravac između Rumunije i Srbije. Oba pravca između Srbije i Mađarske su bila plaćena skoro isto - 0.50 EUR/
MWh za pravac prema Srbiji i 0.43 EUR/ MWh za pravac prema Mađarskoj - odražavajući tradicionalno jednake periode za
mogućnosti arbitraže u oba pravca tokom jedne godine (veliki uvoz tokom hladnih zima i vrućih leta kao i izvoz tokom vlažnog
perioda i niske potrošnje u Srbiji).
Mesečne aukcije prekograničnih kapaciteta u JIE su pokazale dobra očekivanja viška električne energije u Bugarskoj, zemlji
sa stabilnim izvozom tokom cele godine, ali verovatno povećanim zbog efekta predstojećih praznika. Decembarski troškovi
prekograničnih kapaciteta u svim pravcima van Bugarske su bili značajni: 11.63 EUR/MWh prema Turskoj, 2.83 EUR/MWh i 2.51
EUR/MWh prema Srbiji, 2.82 EUR/MWh prema Makedoniji i 2.64 EUR/MWh prema Rumuniji. Pravci iz Srbije prema Albaniji sa
1.84 EUR/MWh i 1.63 EUR/MWh to Makedoniji su takođe bili značajni. Pravci iz Makedonije prema Grčkoj sa 1.53 EUR/MWh
i iz Albanije prema Grčkoj sa 1.23 EUR/MWh su bili podjednako značajni, odražavajući očekivanja trgovaca da će Grčka u
decembru biti zemlja sa najskupljom električnom energijom među zemljama JIE.
DEC’13 PROGNOZA
JIE Očekuje se da će tržište električne enrgije u JIE u decembru biti mirno kad su u pitanju cene za isporuku, pošto region u
prve dve nedelje ulazi sa natprosečnim raspoloživim hidro potencijalima, dok su tokom druge dve nedelje decembra Božić i
nacionalni praznici u Zapadnoj i srednjoj Evropi; zbog ovoga će industrijska potrošnja biti niska i stoga će jeftini uvoz električne
energije biti dostupan u JIE.
HIDRO PROIZVODNJA
JIE Predviđena satna proizvodnja hidroenergije je izračunata na osnovu pretpostavke da će elektrane proizvoditi istu količinu
električne energije svaki sat (profil base-load-a) mesečno sa ciljem pojašnjavanja udela angažovanog u odnosu na ukupni hidrokapacitet na mesečnom nivou.
Nivo vode u većim rekama sliva Dunava ( Dunav, Sava, Drina i druge) su trenutno iznad dugoročnog proseka za mesec novembar.
Očekuje se da će u prvoj nedelji decembra nivo vode porasti, što garantuje dobru proizvodnju iz hidroelektrana.
PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDRELEKTRANAMA: SRB, HR, BiH i SLO
1
Ukupni instalisani hidro-kapacitet 7950 MW
1. Obuhvata zemlje: SRB, HR, BiH i SLO
2. Istorijski najveća zabeležana mesečna hidro
proizvodnja za poslednjih 10 godina
izjednačena na mesečnom base-load
kapacitetu u pogonu za taj mesec. April mesec sa najvišim hidro-kapacitetima u
pogonu za JIE
2
3
4
Istorijski prosek za hidro u aprilu - 100% (3695 MW)
Trenutni hidrokapaciteti u pogonu - 97% (3584 MW)
3. Predviđeni trenutni hidro-kapaciteti u
pogonu
Istorijski hidro prosek za decembar - 95% (3504 MW)
4. Dugoročni prosečni proizvodni
hidro-kapaciteti za mesec decembar
5. Najmanji zabeleženi mesečni proizvodni
kapaciteti za poslednjih 10 godina, izjednačeni
na mesečnom base - load kapacitetu za taj
mesec
5
8
Najmanji zabeleženi mesečni hidro kapacitet 54%
ENERGY-EAST.COM
Procena
Free licence
Decembar 2013
MALOPRODAJNA TRŽIŠTA
Multiutility koncept Hrvatskog Telekoma – novi igrač na
maloprodajnom tržištu električne energije
CRO
Hrvatski telekom (HT) je sredinom oktobra dobio
dozvolu Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA)
za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom,
a nekoliko dana zatim obavio je prvu tendersku kupovinu.
Nakon dvogodišnjih priprema, HT je ušao na maloprodajno
tržište, koje je, sa veleporodajnim prošle godine poraslo za
više od 100 miliona evra, na oko 1,5 milijardi evra. Tako su
najveći igrači na hrvatskom tržištu električne energije HEP,
GEN-I i RWE dobili novu konkurenciju. Distribucija će se odvijati
preko Iskona, kompanije u vlasništvu Hrvatskog Telekoma.
U ekskluzivnoj izjavi za Market Player predstavnici Hrvatskog
Telekoma prokomentarisali su aktuelni poslovni poduhvat i
naglasili da je primarni motiv ulaska na tržište električne energije
zadovoljstvo aktuelnih korisnika. “Hrvatski telekom d.d. (HT)
se odlučio za ulazak na tržište snabdevanja električnom
energijom s misijom da prvenstveno osigura nagradu
postojećim kupcima, pružajući im dodatne pogodnosti na nove
usluge, u sklopu programa lojalnosti. U tom nastojanju HT će
maksimizirati sinergije s postojećim resursima (Customer Base,
CRM, billing sistem) u cilju optimizovanja strukture troškova,
a samim time i pružanja konkurentnije usluge, uz povećanu
prijatnost kupovine i brigu o krajnjem kupcu“, rekli su Market
Player-u predstavnici Hrvatskog Telekoma.
Energy For Life
Around the Clock Service
24/7 Scheduling Center
Intraday Trading
Reserve Energy Services
Full supply delivery
Rudnap Group A.D.
Bulevar Mihajla Pupina 6/21
11070 Novi Beograd, Srbija
ENERGY-EAST.COM
Sektor prodaje
Email: [email protected]
Tel: + 381 11 222 4133
Mob: + 381 65 222 4133
Ulazak na tržište električne energije je korak na koji se HT
spremao dve godine, i svakako je dobro promošljen potez,
a iz kompanije objašnjavaju kakva su očekivanja od ovog
poduhvata. „Svaka inicijativa koja se pokreće na nivou HT
grupe mora nakon izvesnog vremena isporučiti pozitivne
rezultate. Međutim, HT nije pod pritiskom da osigura izolovanu
profitabilnost projekta u najkraćem mogućem roku, već je
primarni cilj napraviti pozitivan bilans na nivou celokupne
grupe, pri čemu se poluga uspeha temelji na zadržavanju
postojećih kupaca koji su primarno korisnici telekom usluga.“
Sličan multiutility koncept uveliko primenjuje Mađarski
Telekom, koji svojim aktuelnim korisnicima telekomunikacionih
usluga nudi popuste od tri do osam odsto na osnovnu cenu
električne energije koju naplaćuje Hrvatska elektroprivreda
(HEP). Manjim kompanijama to smanjuje račun za električnu
energiju i gas za do 5%. Potrošači imaju priliku da biraju
između dva tarifna modela. Izbor najjednostavnije usluge
omogućava popust od 3% na osnovnu cenu gasa i 5 % na
osnovnu cenu električne energije, dok veći potrošači telekom
usluga dobijaju čak 5% manji račun za plin i 8% za električnu
energiju.
„U prvom koraku ulaska na nedavno liberalizirano tržište
snabdevanja električnom energijom, povoljnije cene
električne energije, u paketu s telekom uslugama, biće jedan
od elemenata diferencijacije ne samo među telekom rivalima,
već i šire“, rekli su predstavnici HT-a za naš magazin. „S obzirom
da je strategija HT-a osigurati održivi rast u poslovnom, ali i
ekološkom smislu, HT će u skorijoj budućnosti ponudi paletu
usluga koje će afirmisati učinkovitije korišćenje električne
energije te će omogućiti pristup u potpunosti obnovljivim
izvorima energije. Ultimativni cilj je uspostaviti maksimalnu
sinergiju s telekom resursima budući da je evidentna činjenica
da korisnik budućnosti želi imati apsolutnu kontrolu nad svojim
troškovima, bilo kada i bilo gdje.“ U HT naglašavaju da je Go
to Market strategija podeljina na nekoliko faza i da u inicijalnoj
svoje kupce neće uslovljavati ugovornim obavezama.
Pored modela koji praktikuje Mađarski telekom, prošlog
februara poljski telekom Orange uspostavio je saradnju sa
najvećom poljskom energetskom kompanijom PGE-om i
kreirao zajedničku ponudu. Slično je uradila u Netia koja
sarađuje sa RWE-om. Akcenat ovog modela je na poslovnim
korisnicima, jer sa veličinom potrošača raste i profitna marža,
a neke od usluga inkorporiranih u ponudu su garancija
cene, e-račun, 24/7 korisnička podrška i e-pregled trenutne
potrošnje zahvaljujući daljinskom merenju. Međutim sve su
prilike da će se HT bar u prvoj fazi fokusirati na domaćinstva
i male privrednike. „Budući da kućanstva, kao i mala i
srednja poduzeća predstavljaju glavnu bazu korisnika HT-a,
snabdevanje električnom energijom biće dizajnirano u skladu
sa specifičnim potrebama spomenutih kategorija kupaca“,
navode u kompaniji.
Praksa će pokazati da li će HT svojim kupcima moći da isporuči
i garanciju cene kao što rade kompanije u Poljskoj, ali i na
koji način će se zaštiti od neredovnih platiša. U prvoj fazi HT
će pokušati da pronađe najbolje rešenje i za kompaniju i za
korisnike. „Nakon inicijalne faze pružanja usluga napravićemo
analize koje će pokazati koji odnos s kupcem predstavlja
win win poziciju za obje strane“, rekli su u HT-u. S druge
Free licence
9
Decembar 2013
strane svesni su rizika koji sa sobom nose korisnici koji ne
izmiruju obaveze. „Zasigurno je to jedan od izazova o kojima
vodimo računa. Verujemo da smo dosadašnjom anticipacijom
rizika, a shodno tome i podešavanjem internih procedura
vezanih uz akviziciju korisnika, minimizirali predmetni izazov“,
navode u HT, ali pominju i procedure pomoću kojih se mogu
zaštititi, „Obustava isporuke električne energije definisana je
Opštim pravilima za snabdevanje električnom energijom te
HT poseduje mehanizme kojima se u slučaju predmetnog
scenarija ispunjavanju uslovi za isključenje.“
Otvaranje berze električne energije najavljeno za početak
sledeće godine u Hrvatskoj svakako bi olakšalo poslovanje, no
dok se to ne realizuje HT je spreman da koristi i berze zemalja u
okruženju, Slovenije i Mađarske. „Osnivanje nacionalne berze
električne energije je svakako pozitivan pomak u procesu
liberalizacije hrvatskog tržišta električne energije, jer će
omogućiti transparentnije odnose svih subjekata uključenih u
lanac vrednosti, a posebno će doprineti konkurentnijem intra
day tržištu. S obzirom na fleksibilnost koja je HT-u omogućena
od dobavljača električnom energijom, u operativnom smislu
HT će već početkom isporuke električne energije uživati
gotovo identične pogodnosti koje će u budućnosti pružati
i nacionalna burza“, rekli su Market Player-u predstavnici
kompanije.
D.H.
Analiza strukture ukupne cene snabdevanja električnom
energijom u Srbiji
SRB
Prvi januar sledeće godine je zvanični datum kada će
se ukupan broj učesnika slobodnog tržišta električne energije
povećati sa skromnih 26 na preko 2700. Međutim, nadolazeće
posledice tog događaja moguće je osetiti već sada tokom
novembra meseca sa zaključenjem decembarskog broja
Market Player-a. Kreditno sposobni slobodni kupci električne
energije žele spremno da dočekaju svoju opciju na mogućnost
promene trenutnog snabdevača, i rade na tome da procene
vrednost svojih profila na tržištu uz pomoć alternativnih ponuda
od strane potencijalnih snabdevača. Da bi uspeli u tome i došli
do adekvatnog poređenja cena, neophodni su im tačni iznosi
satnih dijagrama potrošnje. To nije samo problem krajnjeg
kupca kome nije poznat profil potrošnje, ili snabdevača koji
ne želi da snosi nepredvidivi rizik balansiranja usled velikog
satnog odstupanja, već je i problem samog javnog snabdevača
koji teško da ima satnu potrošnju svih svojih kupaca iako je
obavezan po zakonu da im obezbedi fiksnu regulisanu cenu
i ugovor o potpunom snabdevanju. Danas verovatno svako
razume da sama cena električne energije u velikom procentu
zavisi direktno od profila potrošnje, te svaka povećana satna
ujednačenost direktno i pozitivno utiče na manju prosečnu
cenu profila.
Pravne definicije mernih mesta kao i tumačenje regulative
postaju izuzetno složene u domenu kupaca sa velikim brojem
mernih mesta (poput trgovačkih lanaca, lanaca restorana,
hotela, lokala u vlasništvu kompanije, fabrika koje imaju
proizvodnju na različitim lokacijama i naponskim nivoima,
TARIFNI ELEMENT
itd.). Na izgled jasni zakoni ne definišu još uvek mogućnost
prenosa odgovornosti plaćanja za merna mesta koja pripadaju
vlasnicima lokala koji su mali kupci i koji stoga zadržavaju
pravo na javno snabdevanje, ali koje zakupljuju subjekti koji
slobodno biraju snabdevača. U tim slučajevima neki objekti
koje koriste kompanije koje će kupovati električnu energiju na
tržištu, najverovatnije će ostati u režimu javnog snabdevanja,
odnosno kupovine električne energije po regulisanim
cenama. Takođe, s obzirom da je jedan od kriterijuma za
određenje kupaca koji od početka naredne godine slobodno
biraju snabdevača to da li su njihovi objekti priključeni na
distributivni sistem električne energije napona višeg od 1kV,
zakon je donekle nedorečen u pogledu toga šta se dešava
sa objektima ovih kupaca čije je merno mesto na mreži niskog
napona koje je niže od 1 kV, odnosno da li ovi objekti ostaju u
režimu javnog snabdevanja, ili se i za njih ugovorom određuje
cena? Verovatno će se primeniti drugonavedeni pristup, ali
takva pitanja nikako ne bi smela da ostanu nedorečena u
momentu otvaranja tržišta.
Problemi identifikacije sopstvenih profila kao i tumačenje
zakona su samo neki od poslova kojima se već sada bave
novi učesnici na tržištu. Sa druge strane, ono što je takođe
nejasno većini učesnika, a što najveći problem postavlja pred
snabdevače električnom energijom, jeste struktura cene
prema krajnjem kupcu. Snabdevači žele da znaju, između
ostalog, iznos mrežarina (naknada za pristup prenosnom i
distributivnom sistemu) koje utiču na cenu električne energije,
TARIFNA STAVKA
Jedinica mere
EUR (RSD/EUR = 114.07)
Odobrena snaga
MW
329,00
Prekomerna snaga
MW
1.317,17
Viša dnevna tarifa
MWh
2,90
Niža dnevna tarifa
MWh
1,44
Ograničenje
MVarh
1,22
Prekoračenje limita
MVarh
2,45
AKTIVNA SNAGA
AKTIVNA ENERGIJA
REAKTIVNA ENERGIJA
10
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
kao i ko obračunava i naplaćuje mrežarine. Po svemu sudeći,
kod ugovora sa potpunim snabdevanjem, račun za mrežarine
će kupcu ispostavljati snabdevač, koji će biti dužan da tu
naknadu plati operatoru prenosnog ili distributivnog sistema
koji će direktno zaduživati snabdevača. Identifikacija tačnih
iznosa mrežarina je jako bitna kupcu u postupku nabavke,
kako bi mogao da uporedi krajnju cenu javnog snabdevača
sa cenom snabdevača iz ugovora, ali i da bi bio siguran kolika
je cena električne energije (bez mrežarina) na tržištu na malo
u poređenju sa cenom električne energije na tržištu na veliko,
kako u Srbiji tako i u regionu Jugoistočne Evrope, Nemačke i
tržišta centralne Evrope. Takođe, na cenu električne energije
koju snabdevač treba da ponudi krajnjem kupcu, utiču još
i troškovi koji su direktno uključeni u cenu, a to je trošak
nabavke električne energije na tržištu na veliko, kao i naknade
za rezervaciju prekograničnih kapaciteta koji se mogu
rezervisati na godišnjim, mesečnim i dnevnim aukcijama koje
organizuje operator prenosnog sistema, kao faktor cene koji
je relevantan za električnu energiju koju snabdevač nabavlja
iz inostranstva.
Tek kada su poznati svi faktori koji utiču na krajnju cenu, tada
snabdevač može da utvrdi svoju maržu kao finalni dodatak
na troškove, i time se završava proces formiranja cene za
krajnjeg kupca.
Kako smo gore objasnili, jedan od bitnih faktora koji utiče na
konačni trošak nabavke električne energije su mrežarine, čime
ćemo se malo detaljnije baviti u ovom broju Market Player-a.
Mrežarina za pristup prenosnom
sistemu za prenos električne energije
(visokonaponskom)
Na osnovu Odluke o utvrđivanju cena za pristup sistemu za
prenos električne energije koju je doneo operator prenosnog
sistema Javno preduzeće “Elektromreža Srbije” (“Sl. glasnik
RS”, br. 16/2013), cene za pristup sistemu za prenos električne
energije iznose:
Odobrena snaga i prekomerna snaga se plaćaju po
instalisanom konzumu, dok se aktivna i reaktivna energija
plaćaju u zavisnosti od stvarno potrošene količine električne
energije i direktno se dodaju na nabavnu cenu električne
energije po MWh. Ove tarife su jedinstvene za teritoriju cele
Srbije.
Cena distribucije aktivne energije za domaćinstva na
jednotarifnom sistemu merenja:
Sve kompanije čiji su objekti direktno priključeni na prenosni
sistem plaćaju samo ovu naknadu u pogledu mernih mesta za
te objekte.
Mrežarina za pristup sistemu za distribuciju električne
energije srednjeg i niskog napona
U Republici Srbiji postoji pet operatora distributivnog sistema
koji posluju kao zavisna društva Elektroprivrede Srbije, a to su:
„Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad;
„Elektrodistribucija Beograd“ d.o.o. Beograd;
„Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo;
„Centar“ d.o.o. Kragujevac;
„Jugoistok“ d.o.o. Niš.
Kupce koji počev od 01. januara 2014. godine slobodno
biraju snabdevača, do kraja tekuće godine snabdeva
javni snabdevač privredno društvo „EPS Snabdevanje“
d.o.o. Beograd po regulisanim cenama, koje osim cene za
električnu energiju naplaćuje od kupaca i naknadu za pristup
prenosnom i distributivnom sistemu. Ova naknada za pristup
je objedinjena, odnosno nisu posebno iskazane naknade za
pristup prenosnom i distributivnom sistemu, iako bi krajnji
kupac trebalo da zna tačan iznos svake naknade koju plaća,
što će biti veoma važno kada sa izabranim snabdevačem
bude dogovarao uslove snabdevanja.
Javni snabdevač plaća operatoru distributivnog sistema
naknadu za pristup sistemima, a operator distributivnom
sistema dalje plaća operatoru prenosnog sistema naknadu za
pristup prenosnom sistemu.
Troškovi pristupa distributivnoj mreži su višestruko veći u
odnosu na naknade za pristup prenosnom sistemu, pogotovo
u domenu široke potrošnje.
Naknade za pristup distributivnom sistemu u Srbiji nisu
jednake, i svaki operator distributivnog sistema sopstvenom
odlukom uređuje visinu ovih cena za teritoriju koju pokriva, pri
čemu se te naknade generalno povećavaju od severnog dela
teritorije prema jugu Srbije.
Radi poređenja, moguće je pogledati cene pristupa za aktivnu
energiju na niskom naponu i to za široku potrošnju:
A.K.
V.V.
RSD/kWh
EUR/MWh
“Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad
2.24
19.64
“Elektrodistribucija Beograd“ d.o.o. Beograd
3.15
27.62
“Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo
2.10
18.41
“Centar“ d.o.o. Kragujevac
2.45
21.48
“Jugoistok“ d.o.o. Niš
3.20
28.05
ENERGY-EAST.COM
Free licence
11
Decembar 2013
INTERVIEW
Novih 170 MW instalirane snage u
Srbiji zahvaljujući ElectraWinds projektima:
Ekskluzivni intervju sa Kurtom Derieuwom,
menadžerom ElectraWinds za Srbiju
SRB
ElectraWinds je belgijska komapnija koja posluje
isključivo u sektoru obnovljive energije. Od osnivanja 1998.
komapnija širi svoju mrežu po zemljama Evrope i Afrike.
ElectraWinds posluje u 11 zemalja – Belgiji, Francuskoj,
Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, Italiji, Irskoj, Holandiji,
Keniji i Južnoj Africi u kojima poseduje i upravalja eolskim
parkovima, solarnim elektranama, fabrikama za preradu čvrstih
i tečnih delova za proizvodnju biomase i bavi se istraživanjima
alternativnih izvora obnovljive energije. Proizvodnja i prerada
biodizela i tečnog otpada stavlja kompanuju na mapu sveta
kao jednog od najznačajnijih igrača u ovoj oblasti. Međutim,
najznačajnije aktivnosti kompanije tiču se energije vetra, što je
i dokazala nedavnom prodajom solarnih elekrana u Belgiji da
bi se posvetila suštini - vetru.Market Player je razgovarao sa
g. Kurtom Derieuwom, menadžerom ElectraWinds za Srbiju, o
potencijalima obnovljive energije Srbije i regiona.
Kurt Derieuw: Aktivna su četiri projekta - Energo Zelena i
tri vetroparka. Radimo na projektima dve vetroelektrane u
opštini Alibunar. Za jednu smo dobili sve potrebne dozvole,
a skoro ćemo i za drugu. Treći projekat je vetroelektrana u
opštini Kovačica, u fazi je razvoja i trebalo bi da bude jedna
od vetroelektrana u Srbiji najveće snage i proizvodnje.
Projekti su podrazumevali ozbiljno strateško planiranje, jer
srpsko zakonodavstvo pravi razliku između vetroelektrana
koje proizvode ispod i iznad 10 MW. Zato smo razvili projekat
male vetroelektrane od 8 MW - Malibunar, da bismo testirali
zakonske procedure i brzinu razvoja. Druga vetroelektrana u
Alibunaru biće veća - iznad 10 MW.
Investiranje 270 miliona evra u vetroelektrane u Srbiji
Kurt Derieuw: Vetroelektrana Malibunar je dobila sve
neophodne dozvole za proizvodnju od 8 MW. Imaće četiri
tribine, a građevinski radovi bi trebalo da počnu 2014. U ovaj
projekat biće investirano 16 miliona evra. Druga elektrana,
Alibunar imaće veću instaliranu snagu od 42 MW, 21 turbinu, a
zahteva investiciju od 80 miliona evra. Izgradnja je planirana
takođe za 2014. Najambiciozniji projekat je vetorelektrana u
Kovačici koja će imati instaliranu snagu of 120 MW, 38 turbina
i iziskuje investiciju od 170 miliona evra. Ukoliko dobijemo
sve potrebne dozvole na vreme, počeli bismo izgradnju u
2015. Trenutno radimo na pribavljanju finansija za projekat
u Alibunaru za koji imamo neophodne dozvole. Energetska,
građevinska i lokacijska dozvola su pribavljene, međutim još
uvek nismo dobili status povlašćenog proizvođača od vlade
zahvaljujući kom ćemo se povezati na mrežu. Niko to još uvek
nema regulisano, a bez toga jako je teško napraviti preciznu
finansijsku konstrukciju. Procenjujemo da je neophodno
potrošiti 1,5 to 2 miliona evra po instaliranom MW, 4 miliona
po turbini, dakle ukupna investicija u sva tri projekta bi iznosila
približno 270 miliona evra.
Market Player: Koliko dugo poslujete u Srbiji? Zašto ste
izabrali baš ovo tržište?
Kurt Derieuw: U Srbiji smo počeli da poslujemo pre pet
godina kada je počeo razvoj projekta za izgradnju postrojenja
za preradu životinjskog otpada. Obično ulazimo na tržište
neke zemlje sa projektima koji se tiču vetra jer je to najlakše
rešenje - razviti projekat i ući na tržište da bi se upoznali sa
zakonodavstvom zemlje. U Srbiji je bilo drugačije, jer smo bili
zainteresovani za preradu životonjskog otpada. Takođe smo
primetili da u Srbiji nema operativnih vetroelektrana, pa smo
simultano počeli da razvijamo i takve projekte. Trenutno je
aktivno postrojenje za preradu i uklanjanje otpada životinjskog
porekla - Energo Zelena, a radimo i na razvoju projekata
vetroelektrana.
Market Player: Koji su to projekti trenutno aktivni u Srbiji?
12
ENERGY-EAST.COM
Market Player: Šta nam možete reću o ovim vetroelektranama?
Koliko će energije proizvoditi, kada će početi izgradnja, koliko
su vredni projekti?
Free licence
Decembar 2013
Market Player: Da li srpsko zakonodavstvo i tržište pogoduju
razvoju projekata obnovljive energije? Koja je osnovna razlika
između lokalnog tržišta i tržišta zapadnih zemalja EU?
Kurt Derieuw: Opšti utisak je dobar. Svaka zemlja ima
jedinstvene propise koje naša kompanija treba da poštuje. Ali
u Srbiji je svakako drugačije, pre svega na zapadu je lakše
razvijati projekte jer je sve već jasno. U Srbiji se neki zakoni
menjaju dok je razvoj projekta u toku, pa planove moramo
prilagođavati novim propisima. Jednostavno, nije dovoljno
predvidljivo. Jednostavan primer: U zapadnoj Evropi turbina
se smatra opremom i ima sertifikat proizvođača kao deo
opreme, ali ovde se smatra građevinom s obzirom da je viša
od 50 metara, pa treba da dobije sertifikat kao građevina, a
to prati još niz propisa koje treba ispuniti npr. protivpožarna
zaštita.
Srbija se obavezala da učestvuje u 20-20-20 strategiji
Evropske komisije, i sada je neophodno dostići postavljeni
cilj od 27% proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Moj je
utisak da se Srbija mnogo ne oslanja na obnovljive izvore
energije zbog svog velikog hidro potencijala. Ali proizvodnja
samo iz hidroelektrana neće biti dovoljna da se ispuni cilj, pa
je neophodno računati i na alternativne izvore.
Market Player: Da li planirate da ulažete u još vetroelektrana
u Srbiji?
Kurt Derieuw: S obzorom da je Srbija predvidela da se do
2020 proizvodi 500 MW iz vetra, nećemo razvijati nove
projekte dok se kvota ne poveća. Studija je pokazala da
Srbija može da proizvede 1,000 MW električne energijie iz
vetroelektrana, pa ukoliko vlada poveća kvotu razvijaćemo
nove projekte.
Market Player: Kolikim potencijalom u obnovljivoj energiji
Srbija raspolaže, posebno u poređenju sa zemljama u
okruženju, Rumunijom i Bugarskom, na čijim tržištima
ElactraWinds takođe posluje?
Kurt Derieuw: Srbija je zemlja koja ima ogroman potencijal
obnovljive energije, ne samo vetra. Drvna biomasa, otpad iz
domaćinstava, životinjski otpad – sve se to može koristiti za
proizvodnju energije. Srbija je okružena zemljama koje imaju
mnogo aktivnih vetroparkova – Hrvatska, Mađarska, Rumunija,
Bugarska i Crna Gora. Ali u Srbiji nema vetroelektrana
koje rade. Mi imamo operativne solarne i vetroelektrane u
Bugarskoj i Rumuniji, i razvijamo još neke projekte u Rumuniji.
Ne možemo porediti Srbiju i Rumuniju jer je Rumunija mnogo
veća i ima veća vetrovita područja. Srbija je mala, međutim
ne treba zapostaviti mali region u kom je vetar jako dobar.
Rumunija već ima 12,000 MW električne energije proizvedene
iz vetra na mreži, dok se Srbija ograničila samo na 500 MW do
2020. To je velika razlika. Na primer, Nemačka je jedini neto
izvoznik obnovljive enrgije, dok Srbija zimi mora da uvozi jako
skupu energiju, a proces razvoja proizvodnje iz obnovljivih
izvora, stvaranja novih radnih mesta i prilika za inostrane
investicije je i dalje jako spor.
EnergoZelena – najmodernije postrojenje za preradu na
Balkanu
Market Player: Energo Zelena je trenutno vaše jedino
operativno postrojenje u Srbiji. Šta nam možete reći o ovoj
fabrici?
ENERGY-EAST.COM
Kurt Derieuw: Mi smo prvenstveno
došli u Srbiju da bismo izgradili
fabriku za preradu životinjskog
otpada i proizvodnju električne
energije iz životinjske masti. Naša ideja je bila da pustimo u
pogon vrhunsko postrojenje za uklanjanje i preradu otpada
životinjskog porekla. Srbija se približava EU, a jedna od stvari
koju se na tom putu treba regulisati je i bezbedno odlaganje
životinjskog otpada. Već je postojao adekvatan zakonski
okvir, međutim nije bilo adekvatne fabrike. Postojala su dva
stara postrojenja, ali postojala je objektivna potreba za novim,
i tu smo mi „uskočili“. Ovo je prva ovakva moderna fabrika u
Srbiji – ali takođe i u Evropi – koja radi u skladu sa srpskim
ali i evropskim standardima. Uložili smo 21 milion evra u ovu
fabriku, a otvorena je u prvom kvartalu 2013. Ovo je jedina
fabrika iz koje je dozvoljen transfer tečnog otpada kategorije
1 u EU, s obzirom da je izgrađena u skladu sa standardnima
Evropske Unije. Mi imamo odobrenje da loj proizveden u Srbiji
izvozimo u našu fabriku u Belgiji gde iz njega proizvodimo
električnu energiju.
Market Player: Postojenje radi već skoro godinu dana. Ukupan
kapacitet prerade je 150,000 tona godišnje. Koliko je otpada
prerađeno u prvoj godini i da li ste zadovoljni dosadašnjim
poslovanjem?
Kurt Derieuw: Prema zvaničnoj statistici u Srbiji godišnje na
raspolaganju ima oko 260,000 tona životinjskog otpada.
Tokom prve godine uspostavili smo saradnju sa 260 klijenata i
prikupili 25,000 tona otpada. Za sada radimo na, recimo, petini
svojih punih kapaciteta ali to će se uskoro povećati. Postoji
još aktivnih postrojenja u Srbiji, međutim naglasio bih da smo
mi jedino koje tretira otpad kategorije 1. Tretiramo sve što je
životinjskog porekla – potencijalno zagđen, opasan otpad. A
sirovine koje proizvedemo koriste se isključivo za proizvodnju
energije. Zato i izvozimo loj u Belgiju. Ipak, dug put je pred
nama. Kada budemo dostigli pun kupacitet zapošljavaćemo
100 ljudi. Prvobitno smo zaposlili 33 radnika, a već u toku prve
godine otvorili smo još 10 radnih mesta.
Market Player: Koji je najveći izazov sa kojim se suočavate i
gde vidite priliku za budući rast?
Kurt Derieuw: Najveći problem je što u Srbiji i dalje ima
mnogo divljih deponija; otpad se baca u reke, šume – svuda.
Životinjski otpad treba bezbedno da bude uklonjen i prerađen
jer su posledice nekontrolisanog odlaganja u prirodu zaraze,
otrovi koji ulaze u zemlju i zagađuju tlo i podzemne vode.
Kada smo došli na srpsko tržište vlasti su garantovale da će
se od momenta kad otvorimo fabriku ovakva praksa promeniti
i da će se postarati da se zakon o zabrani divljih deponija koji
postoji od 2009. primenjuje. Zato urgiramo da vlada počne
sa primenom zakona da bi se ova praksa iskorenila i da bi se
otpad bezbedno tretirao.
Kapacitet Energo Zelene je toliki da možemo tretirati sav
otpad ne samo iz Srbije, već i iz republika bivše Jugoslavije
– Makedonije, Crne Gore i BiH. U tim zemljama postoje
ograničene količine životinjskog otpada, pa nije isplativo
graditi fabriku, ali otpad se svakako mora tretirati. Zato smo u
pregovorima da od njih preuzmemo otpad koji ćemo uvoziti
u Srbiju, tretirati u Energo Zelenoj i izvoziti krajnji proizvod.
Naš cilj je da postanemo regionalna baza za bivšu Jugoslaviju.
Ukoliko bude neophodno voljni smo da uložimo i u izgradnju
još jednog ovakvog postrojenja.
D.H.
Free licence
13
Decembar 2013
KOMPANIJE
IT
Predstavljamo kompaniju: Edelweiss Energia
Edelweiss Energia je internacionalna kompanija koja
trguje električnom energijom, prirodnim gasom i proizvodima
iz oblasti zaštite životne sredine. Osnovana 2005, sa
sedištem u Sarniku, Italiji, kompanija pruža usluge naprednog
portfolio menadžmenta i razvoja “zelenih” tržišnih aktivnosti.
Kompanija posluje u sledećim oblastima: trgovina standardnim
proizvodima uz uzimanje pozicija na sopstvenu odgovornost
i rizik, a uz pomoć sopstvene iskustvene odluke - takozvani
“prop trading” (u oblastima električne energije, prirodnog
gasa, sertifikatima za ugljendioksid, kao i strukturiranim
ugovorima koji uključuju više energetskih proizvoda u jednom
ugovoru poput električne energije i gasa, ili električne
energije i uglja i sl.); trgovina nestandardnim proizvodima, a za
sopstveni račun i na sopstveni rizik (strukturnim proizvodima
za elektrane, profile električne energije, CO2 sertifikatima
i opcijama); menadžment portfolija za klijente (upravljanje
rizicima i optimizacija portfolija, izvršenje naloga, definisanje
i implementacija hedging strategija, monitoring tržišta i tržište
CO2 sertifikata).
Gospodin Mateo Kalvi, osnivač i generalni direktor Edelweiss
Energia, opisao je Market Player-u kompaniju kao jednu od
najaktivnijih italijanskih firmi koja se bavi trgovinim električne
energije sa obrtom koji je prošle godine iznosio 865 miliona
evra. “Kada je reč o našem kreditnom rejtingu nedavno ga je
procenila jedna od najznačajnijih italijanskih firmi za procenu
kreditnog rejtinga čiji izveštaji pokazuju da Edelweiss ima
bolji rejting od 98% kompanija u sektoru energetike koje
su analizirane, i da je mogućnost insolventnosti Edelweiss
Energia-e vrlo niska (0.37%),” rekao je g. Mateo. “Strogo
upravljanje rizicima je doprinelo da postignemo ovaj cilj.
Imamo dovoljno resursa da se izborimo sa dnevnim poslovnim
izazovima i sa ukupnim poslovnim planom.”
Kompanija trguje na organizovanim tržištima kao što su IPEX,
EXAA, EEX, EPEX, SouthPool, Borzen, Desmie i ima pristup
glavnim OTC platformama (elektronski i glasovni) shodni EFET
Master ugovoru. Pored prekogranične trgovine, Edelweiss
Energia je aktivna u trgovini fizičkih i finansijskih standardnih
proizvoda sa svim periodima isporuke (od intradnevne, dnevne,
mesečne, kvartalne, godišnje pa i sa više godina trajanja
isporuke ugovora) i trgovini fizičkih i finansijskih strukturnih
proizvoda (profili, opcije, proizvoda indeksiranih na fosilna
goriva (ugalj, prirodni gas, naftu)). Ali područje koje Edelweiss
istražuje sa ciljem daljeg razvoja trgovine je Jugoistočna
Evropa (JIE), posebno republike bivše Jugoslavije. “Radimo
na razvoju platforme za trgovinu električnom energijom na
Balkanu, već aktivni u Slovniji i sa konkretnim interesom za
Hrvatsku, a zatim bismo se progresivno širili i na ostala tržišta
jugoistične Evrope,” rekao je g. Kalvi.
Cene električne energije na tržištu jugoistočne Evrope
su jako promenljive posebno u kratkoročnoj trgovini (na
unutradnevnom tržištu kao i tržištu za dan unapred). Pošto
se Edelweiss bavi prekograničnom trgovinom, g. Kalvi
je objasnio svoj pogled na trgovinu cenovno povezanim
ugovorima sa različitim periodima isporuke kao i različitim
mestom fizičke isporuke (zemlje). “Visoka promenljivost cene
električne energije pravi prilike za trgovce. Mi se uspešno
snalazimo sa kratkoročnom promenljivošću i da svakodnevno
napravimo profit od fluktacije cena. Kada je reč o korišćenju
prilika koje se javljaju sa kratkoročnom, prekograničnom
promenljivošću, tu je situacija drugačija. Trenutno postoji samo
nekoliko granica koje omogućavaju unutardnevnu trgovinu
električnom energijom (na primer francusko-nemačka i
švajcarsko-nemačka granica) jer to je moguće samo na dobro
koordinisanim i integrisanim tržištima.”
Otvaranje nacionalnih berzi najavljeno za prvi kvartal 2014. u
Hrvatskoj i treći kvatal 2014. u Srbiji je prema oceni g. Kalvija
velika prednost za tržišta ovih zemalja. “Razvoj likvidnog,
transparentnog i efikasnog tržišta donosi, bez sumnje na duže
staze pozitivne rezultate trgovcima, klijentima i proizvođačima.
To je vrednost kojom treba svaka zemlja da raspolaže, a
posebno zemlje koje imaju velike ukupne račune za električnu
energiju.” G. Kalvi je objasnio značaj berze za podsticanje
interesovanja Edelweiss-a za hrvatsko tržište: “Pokušaćemo
da doprinesemo likvidnosti na veleprodajnom tržištu. Svuda
podstičemo razvoj još jednog regulisanog tržišta pored
postojećih OTC tržišta.” Takođe smatra plan Srbije da otvori
berzu električne energije odličnim potezom koji će tržište
Srbije približiti tržištu električe energije EU.
Edelweiss trguje u celoj Evropskoj uniji, ali njihovo domaće
tržište je u Italiji, zemlji sa najskupljom električnom energijom
u Evropi. G. Kalvi je objasnio Market Player-u koje su opcije
na raspolaganju da se snizi cena električne energije u Italiji
i da li hidro potencijali Balkana mogu da isporuče povoljnije
cene električne energije njihovom tržištu. “Ove godine imali
smo značajno smanjenje cena na kratkoročnom tržištu (počev
od intradnevnog, preko dnevnog i sedmičnog tržišta pa do
tržišta za mesec dana unapred) u Italiji,” izjavio je g. Kalvi. “To
je pokrenula velika količnina energije koja je proizvedena iz
novih obnovljivih izvora koji su u pogonu od 2013, posebno
na jugu Italije. Verujem da će interkonekcija Italije i Balkana
pre svega doprineti stabilizaciji tokova energije nego što će
sniziti cene u Italiji. Evropa (i svaka zemlja EU izdvojeno) je
na prekretnici: sa jedne strane, najavljeno je da će model
jedinstvenog, harmonizovanog tržišta biti operativan od 2015.
S druge strane, nažalost, EU je prilično daleko od najavljenog
modela, posebno ako se uzme u obzir balansiranje i izgled
tržišta dodatnih usluga.
D.H.
14
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
CRO
Predstavljamo kompaniju: Proenergy
Kompanija “Proenergy” je osnovana 2010. na inicijativu menadžerskog tima internacionalne kompanije za trgovinu
električnom energijom. Reč je o kompaniji izuzetno velikog iskustva ovlašćenoj da trguje električnom energijom na
veleprodajnom tržištu Jugoistočne Evrope i Evropske Unije. Proenergy holding čine firme koje imaju sve neophodne dozvole
da trguju na tržištu Srbije, BiH, Makedonije i Hrvatske. Osim toga, komapnija je aktivna i na slovenačkom i mađarskom
veleprodajnom tržištu električne energije. Osnovne aktivnosti kompanije tiču se arbitražne trgovine električnom energijom,
snabdevanja električnom energijom na maloprodajnom tržištu, snabdevanja i trgovine prirodnim gasom na maloprodajnom
tržištu, ugovora za električnu energiju sa cenom indeksiranom na prirodni gas (takozvani tolling ugovor), razvoja projekata za
proizvodnju električne energije i trgovine rezervama električne energije.
Liberalizacija tržišta električne enrgije dovela je na scenu mnoge trgovce i alternativne snabdevače električnom energijom.
Proenergy je jedan od “alternativnih” snabdevača čije usluge koristi više od 500 poslovnih korisnika. Kvalitet usluge koji
podrazumeva sigurnu isporuku i konkurentne cene električne energije učinio je da Proenergy bude izbor broj jedan velikog
broja poslovnih kupaca. No, kako je g. Marko Ćosić, generalni menadžer komanije ekskluzivno najavio Market Player-u,
Proenergy će otići i korak dalje. Naime od sledeće godine, kompanija će na hrvatskom tržištu postati dobavljač električne
energije i za domaćinstva. Kompanija planira da postane dobavljač električne energije i krajnim korisnicima u Srbiji i Makedoniji
kada tržište postne dovoljno liberalizovano. Predstavnici komapnije su uvereni da jaka konkurencija višestruko koristi krajnjem
potrošaču, i da pored razvoja novih proizvoda otvara mogućnost znatne uštede na računu za električnu energiju.
Proenergy nije samo dobavljač, već je i proizvođač eletrične energije iz obovljivih izvora. Komapnija ima u vlasništvu
vetroelektranu u okolini Zadra u Hrvatskoj instalirane snage od 35 MW. Projekat je razvijan sa partnerskom private-equity
kompanijom iz Londona i vredan je 50 miliona evra. Pored toga, Proenergy učestvuje i u izgradnji hidroelektrane u BiH koja će
imati snagu od 5 MW i zahteva investiciju od 10 miliona evra, a u toku je i razvoj projekta solarne elektrane na hrvatskom tržištu.
ENERGY-EAST.COM
Free licence
15
Decembar 2013
VESTI
SLO Produžen remont u NE Krško zbog havarije ali se vratio na
mrežu, HEP i GEN-I bili prinuđeni da kupuju struju iz drugih izvora
Redovni remont, koji je u NE Krško započet 1. oktobra
i bio planiran za 35 dana, je odložen za dodatne dve nedelje.
Naime, tokom pregleda i revitalizacije otkriven je kvar koji
je produžio povratak NE Krško u puni pogon i odložio
ponovni početak proizvodnje električne energije namenjene
slovenačkom i hrvatskom tržištu.
Direktor kompanije GEN Energija iz GEN grupe, g. Martin
Novšak za Market Player navodi da ova kompanija pažljivo
planira trgovinu električnom energijom tokom svakog
prekida rada NE Krško. “Samim tim, obezbeđivanje dodatne
električne energije iz drugih izvora izuzev nuklearnih je bilo
pažljivo planirano unapred. Osim toga, mi kompenzujemo
deo manjka sa uvećanom proizvodnjom u našim sopstvenim
hidroelektranama, a ostalo se uvozi iz šireg regiona
Jugoistočne Evrope i EU,” naveo je g. Novšak.
Kako saznaje Market Player, u vreme zaključenja ove vesti
(druga sedmica Novembra), dva fundamentalna faktora idu
na ruku GEN-u i HEP-u, a to su neočekivano toplije vreme za
novembar koje pozitivno utiče na manji konzum od očekivanog
sa jedne strane, kao i trenutne padavine koje poboljšavaju
hidrologiju i proizvodnju iz hidroelektrana na Savi.
Kvar je otkriven 8. oktobra i do njega je došlo kada se jedna
šipka sa nuklearnim gorivom slomila i pala na dno reaktorskog
bazena sa vodom za hlađenje. Goriva šipka, kao osnovni
element nuklearnog goriva u reaktoru, predstavlja metalnu
cev dužine oko 50 cm napunjenu radioaktivnim peletama. U
slučaju da dođe do oštećenja šipke i ako šipka nije dobro
zatvorena, može doći do curenja radioaktivne supstance
u vodu primarnog kola, što može prouzrokovati ozbiljnu
havariju u nuklearnim elektranama. NE Krško ima 235 gorivih
šipki koje su povezane u 121 gorivna elementa, a za ovu
godinu je planirana zamena 56 gorivnih elemenata. Odmah
po identifikovanju kvara, rukovodstvo NE Krško je pozvalo
francuski tim stručnjaka koji je sa specijalnim podvodnim
robotom pregledao bazen za hlađenje reaktora i uklonio sve
ostatke slomljene šipke, pritom ih stavivši u posebnu posudu
koja se nalazi u tom bazenu.
U izjavi za hrvatski “Jutarnji list” Andrej Stritar, direktor
slovenačke državne uprave za nuklearnu bezbednost, priznao
je da incident sa radioaktivnom šipkom koja je pala u bazen
samo posledica problema koji je trajao najmanje godinu dana.
”18. jula 2012. godine prvi je put primećeno da je porastao
nivo radioaktivnosti u rashladnoj vodi reaktora, ali jako
malo. To su bile količine radijacije daleko ispod maksimalno
dozvoljenih, pa zato ništa nismo preduzimali. Ali pratili smo
stanje. Ustanovili smo da je tokom godine radioaktivnost
16
ENERGY-EAST.COM
rasla“, izjavio je Stritar za “Jutarnji list”. Na pitanje zašto nisu
odmah reagovali, Stritar je objasnio da se nije moglo prići
reaktoru, pa su čekali redovni godišnji remont.
Na konferenciji za štampu održanoj 25. oktobra povodom
kvara u NE Krško, predsednik uprave NE Krško, Stane Rožman
je izjavio da je oštećenje veće nego što se mislilo, ali da nije
došlo do curenja u okruženje. „Nije bilo nikakvih posledica na
zaposlene ili na okolinu, a radioaktivnost reke Save zbog tih
događaja se nije povećala“, rekao je Rožman. On je takođe
objasnio da oštećenje na tri šipke za nuklearno gorivo u toj
elektrani nije ništa posebno ili jedinstveno, pa će nuklearka
nastaviti da radi stabilno i sigurno, piše slovenački portal
ePosavje. “Nuklearna sigurnost u nuklearci Krško nikad nije
bila dovedena u pitanje”, izjavio je Rožman.
Na konferenciji je otkriveno da je do lomljenja šipki došlo zbog
vibracije usled koje je slomljena jedna, a oštećno ukupno tri
šipke. Problem će biti privremeno saniran stabilizovanjem
gorivih šipki, a trajno otklonjen prilikom remonta 2015. godine
kada će manjom rekonstrukcijom unutrašnjih delova reaktora
vibracije biti trajno uklonjene. Rožman je najavio da će
oštećene šipke biti popravljene i da će biti osiguran stabilan
rad reaktora. On je takođe naglasio da su kratkoročne mere
dovoljne da osiguraju siguran i stabilan rad NE, ali da će
redovni ovogodišnji remont nuklearke, koji je bio planiran da
traje 35 dana, biti odložen za nedelju dana ili više.
Direktor Hrvatske Elektroprivrede, Tomislav Šerić je, povodom
kvara u NE Krško, izjavio da je dobro što su problemi u
nuklearnoj elektrani uočeni tokom redovnog remonta,
dodajući da je NE Krško izuzetno sigurna nuklearka. On
je takođe naglasio da dodatno produženje remonta znači
i dodatne troškove za HEP, koji će ono što inače preuzima
iz NE Krško morati da nadoknađuje kupovinom na tržištu
električne energije, piše hrvatski Novi List. Inače, NE Krško
zadovoljava oko 21% potreba hrvatskog tržišta električne
energije, dok je udeo ukupne proizvedene električne energije
na slovenačkom tržištu oko 30%.
Kako se navodi u saopštenju za štampu sa sajta NEK-a,
neposredno pre zaključenja ove vesti NE Krško je vraćena
na mrežu 19.11.2013. posle produženog prekida rada tokom
kojeg su preduzete mere kako bi se osiguralo njeno sigurno
funkcionisanje. Operativna snaga elektrane će biti postepeno
povećavana do punog kapaciteta tokom narednih dana
u skladu sa standardnim procedurama. Tokom prekida
rada, elektrana je bila podvrgnuta remontu i tehnološkom
unapređenju za koju u NEK-u kažu da pruža dobru osnovu
za planirano sigurno i stabilno funkcionisanje. Prekid rada je
Free licence
Decembar 2013
obuhvatao niz preventivnih remontnih radova smišljenih da
povećaju sigurnost i stabilnost funkcionisanja i 30 modifikacija
kako bi se povećala nuklearna sigurnost i dodatno smanjili
rizici.
NE Krško je od Zagreba udaljena oko 30km, a od Ljubljane
oko 60km. Ovo nije prvi put da dolazi do havarije u ovom
postrojenju, pošto je pre pet godina isključen reaktor jer je
curila rashladna tečnost, a u februaru ove godine je došlo do
pada pritiska u generatoru pare.
NE Krško je izgrađena 1983. godine, a na poslednjem
evropskom testu bezbednosti je proglašena za najsigurniju
nuklearku u Evropi. Ukupna instalisana snaga NE Krško iznosi
696 MW, dok prosečna godišnja proizvodnja iznosi 5.100 GW.
Vlasništvo nad NE Krško je podeljeno na jednake delove
između Hrvatske Elektroprivrede i slovenačke kompanije GEN
energija koje imaju pravo da koriste 50% njene proizvodnje
električne energije.
B.K.
Srpski operator tržišta električne energije EMS potvrdio namere
da otvori berzu električne energije u 2014.
SRB
Najavljeno otvaranje berze električne energije
Srbije je u početnoj fazi, a na realizaciji tog projekta zajedno
rade Elektromreže Srbije (srpski operater tržista električne
energije-EMS), Ministarstvo za energetiku i Agencija za
energetiku Republike Srbije (AERS). Otvaranje berze nudi više
pogodnosti za srpsko tržiste električne energije među kojima
su najznačajniji: mogućnost satnog balansiranja viškova i
manjkova snabdevača električne energije na domaćem
tržištu, smanjenje rizika kod velikih kupaca (potrošača)
električne energije ukoliko odluče da učestvuju kao balansno
odgovorna strana i da se direktno snabdevaju sa tržišta,
smanjenje uticaja monopola nacionalne kompanije na cene
električne energije, povećanje konkurencije i slobodno
formiranje cena električne energije, mogućnost za dodatnu
zaradu nacionalnoj kompaniji ukoliko odluči da podrži berzu
kao “market maker” (učesnik koji je spreman da u svako
doba proceni vrednost električne energije, bilo da mu se
nudi da kupi ili da proda drugom učesniku). Otvaranje berze
će ići paralelno sa dodatnom liberalizacijom srpskog tržišta
električne energije od 2014. godine gde se očekuje još veći
broj kupaca električne energije koji sami mogu da biraju
snabdevača.
Agencija za energetiku Srbije, kao regulatorno telo u oblasti
energetike, pruža punu podršku otvaranju berze električne
energije. “Mi podržavamo otvaranje berze električne energije
jer će to dovesti do stvaranja dinamičnog tržišta, povećanja
konkurencije i smanjivanja cena”, izjavila je za Market player
Ljiljana Hadžibabić iz Agencije za energetiku.
Na naše pitanje da li bi berzom trebalo trebalo da upravlja
neki novi operator, nezavistan od postojećih energetskih
subjekata, gdj. Hadžibabić je odgovorila da se u početku išlo
na to da berzom upravlja nezavisni operater, ali da je zbog
nedostatka stučnih kadrova i odgovarajućeg tela odlučeno da
berzom upravlja operator prenosnog sistema EMS (dodelio
mu se i status market operatera), dok bi se posle određenog
vremena oformila nezavisna institucija u čijoj bi nadležnosti
bilo upravljanje berzom. Takođe je dodala da još uvek nema
zvanične odluke Vlade po pitanju otvaranja berze.
će proraditi i biti otvorena za učesnike u trećem kvartalu
2014. To će pomoći Srbiji da utemelji svoj put ka EU gde su
tržište električne energije i energetika veoma bitne teme za
pregovore sa Unijom.
EMS se interesovao za francuski model EPEX Spot (www.
epexspot.com), po rečima g. Petrovića. EMS je spreman da
ponudi suvlasništvo u projektu francuskom EPEX-u i do 50%,
što bi značilo da postoji prostor za ulazak privatnog kapitala
u strukturu vlasništva, najavljuje Petrović. Ostaje nejasno da li
će buduća berza električne energije biti akcionarsko društvo i
na kojoj berzi će biti izlistana (Srbija ili van granica Srbije) ili će
biti pronađeno neko treće rešenje.
U Rudnap grupi takođe ističu da je otvaranje berze električne
energije korak u pravom smeru za srpsko tržište. “Rudnap
grupa podržava sve napore i svaki napredak koji ima za cilj
likvidnost, liberalizaciju tržišta i približavanje standardima
Evropske Unije,” naglasio je za Market Player g. Marko Ćurčić
iz Rudnap grupe.
Odgovarajući na naše pitanje kako bi otvaranje berze
električne energije uticalo na likvidnost tržišta, g. Ćurčić je za
naš bilten rekao da svaka berza popravlja likvidnost, ukoliko je
sama berza likvidna, ali to zavisi od onih koji organizuju berzu i
od toga kakve ugovore će obezbediti da bi se ona unapredila.
“Potrebno je naći market maker-a koji će uvek davati ponude
za kupovinu i prodaju električne energije.”, istakao je Ćurčić.
On je dodao da bi otvaranje berze sigurno pružilo realniju
sliku o tržišnoj ceni električne energije i pokazalo bi koliko
tržište zaista vredi, naglasiviši da bi Rudnap grupa sigurno
učestvovala na novoj berzi.
Ministarstvo energetike je krajem oktobra takođe najavilo
otvaranje berze električne energije početkom sledeće
godine, a budući naziv berze bi trebalo da bude SERPEX.
B.K.
Kako je najavio generalni direktor Elektromreže Srbije (EMS)
Nikola Petrović u svojoj izjavi za Tanjug, berza će krenuti
sa uhodavanjem od početka iduće godine, a zvanično
ENERGY-EAST.COM
Free licence
17
Decembar 2013
SRB
Energetska strategija za JIE – 35 projekata vrednosti 30 milijardi evra
Ministarski savet Energetske zajednice usvojio je na
11. sastanku održanom u Beogradu krajem okrobra energetsku
strategiju za region Jugoistočne Evrope koja podrazumeva listu
od 35 projekata čija je ukupna vrednost 30 milijardi evra. Od
ukupno predloženih 100 projekata, u oblasti elektroenergetike
usvojeno je 14, od čega je sedam projekata iz Srbije.
Ministarka energetike u vladi Srbije, Zorana Mihajlović objasnila
je da se projekti u elektroenergetici odnose na 5.000 MW, a
da Srbija u tome učestvuje sa 2.400 MW. Ukazala je i na značaj
ove strategije, s obzirom da se ceo region Jugoistočne evrope
od 2001. suočava sa problemom deficita električne energije.
Neki od projekata Ministarstva energetike koji bi potencijalno
mogli biti na kursu ove strategije, jer su klasifikovani kao
projekti od strateškog značaja, su izgradnja hidroelektrane
Bistrica, izgradnja termoelektrane Nikola Tesla B3, eksploatacija
na površinskom kopu Radljevo, izgradnja hidroelektrane
Đerdap 3, hidroelektrane Ibar i hidroelektrane Srednja Drina,
termoelektrana i rudnik Štavalj, transbalkanski koridor tj.
interkonekcja od 400 kV između Srbije, BiH i Crne Gore.
Predstavnici ministarstava nadležnih za sektor energetike u
osam ugovornih strana Energetske zajednice - Albanije, BiH,
SRB
D.H.
Trenutno najveće investicije u Elektroprivredi Srbije
Novih 350MW u TE Kostolac B
Upravni odbor Javnog preduzeća Elektroprivreda
Srbije (EPS) doneo je 5. novembra odluku o zaključivanju
ugovornog sporazuma za drugu fazu projekta Termoelektrane
Kostolac B, kojim su predviđeni izgradnja novog bloka B3 od
350 megavata i proširenje kapaciteta kopa Drmno sa 9 na 12
miliona tona uglja godišnje. Ukupna vrednost ove investicije
je 527,7 miliona evra, a novi blok bi trebalo da bude na mreži
krajem 2019. godine.
Neposredno pre zaključenja ove vesti, u Vladi Srbije je
20.11.2013. potpisan ugovor koji će omogućiti izgradnju novog
trećeg bloka snage 350 MW u Termoelektrani Kostolac i
proširenje kopa Drmno sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje.
Ugovor su potpisali vršilac dužnosti direktora EPS-a Aleksandar
Obradović, direktor Termoelektrane i kopova Kostolac Dragan
Jovanović i direktor kineske kompanije CMEC Džang Čun,
u prisustvu ministra energetike Zorane Mihajlović, ministra
saobraćaja Aleksandara Antića i ambasadora NR Kine Đang
Vansjua.
Ministarka eneregetike Zorana Mihajlović je najavila da
će nova termoelektrana omogućiti energetsku stabilnost
Srbije i da će, kada bude završena 2019. godine, zajedno sa
postojećim termoblokovima B1 i B2 u Kostolcu davati oko 20%
potrebnih količina struje.
V.d. direktora EPS-a Aleksandar Obradović je objasnio da
je taj projekat veoma značajan za EPS jer će omogućiti da
ta kompanija ispuni evropske direktive koje se tiču velikih
ložišta, kao i zbog toga što će doprineti profitabilnosti EPS-a.
Direktor Kostolca Dragan Jovanović je rekao da je
18
Makedonije, Moldavije, UNMIK Kosovo, Crne Gore, Srbije,
Ukrajine i komesar za energetiku EU Ginter Etinger, okupljeni
na Ministarskom savetu doneli su odluku o produženju primene
Ugovora o Energetskoj zajednici za 10 godina, odnosno
do 2026, umesto prethodno predviđenog roka do 2016.
Ministarka Mihajlović je ukazala na značaj usvojene direktive
o postepenom uklanjanju termokapaciteta koji negativno utiču
na životnu sredinu za šta je krajnji rok 2027. godina. Povlačenje
termoelektrana je proces koji će se postepeno odvijati da bi
omogućio članicama Energetske zajednice da naprave miks
koji će koristiti druge raspoložive resurse. “Ukoliko bismo
sada prestali da koristimo „prljavu“ energiju iz termoelektrana
i rudnika izgubili bismo čak pola proizvodnje struje u Srbiji,“
izjavila je ministarka Mihajlović. Ministarka je napomenula da
poštovanje direktive ne podrazumeva obustavu izgradnje
novih objekata poput TE Štavalj koja će koristiti mrki ugalj, ili
zatvaranje objekata kao što je termoelektrana Nikola Tesla
(TENT) u kom će se samo vršiti odsumporavanje. Prvobitni rok
za povlačenje termoelektrana bila je 2018. godina, međutim
energetski sistemi Balkana ne bi tako nešto podneli, pa je rok
pomeren za još skoro deset godina.
ENERGY-EAST.COM
potpisivanje ovog ugovora veliki uspeh za to preduzeće, ali
i obaveza, navodeći da je rok za završetak radova na novoj
termoelektrani 58 meseci, što znači da bi potkraj 2019. trebalo
da počne da proizvodi struju.
Direktor CMEC-a Đang je naglasio da to postrojenje neće
imati negativan uticaj na životnu sredinu, jer je emisija gasova
u skladu sa standardima Evropske Unije za 2018. godinu.
Đang je takođe dodao da će, osim iz Kine, oprema za
termoelektranu biti kupljena iz evropskih zemalja, kao što je
Nemačka i njena kompanija Simens.
Kako saznajemo iz EPS-a, ugovor je potpisan sa kineskom
kompanijom China machinery electric equipment i predviđa
podelu i realizaciju projekta na dve faze. “Kostolac je trenutno
naš najveći projekat koji radimo sa kineskim partnerom, jednom
od najvećih kineskih kompanija koja se bavi investicionom
izgradnjom novih elektrana, kao i drugim poslovima. Sa njima
smo 2010. godine zaključili opšti ugovorni sporazum u kom
nisu navedeni specijalni detalji već je napravljen okvirni
sporazum da se rade dve faze projekta.”
Prva faza
Naš izvor iz EPS-a dodaje za Market Player da je prva faza
ugovora vredna 253,7 miliona evra. “Prva faza predviđa
revitalizaciju dva bloka B1 i B2 kod Drmna, plus ugradnju
sistema za ekološku zaštitu koji se tiče odsumporavanja,
odnosno odstranjivanja sumpora iz gasova koji idu u
atmosferu, jer bez toga blok ne ispunjava EU standarde. Ova
faza takođe predviđa izgradnju pristaništa gde bi se krečnjak
neophodan za proces odsumporavanja dovozio, a ujedno i
odvozio gips kao nusprodukt odsumporavanja. Pristanište bi
se koristilo i za isporuke opreme, a ugovor predviđa i izgradnju
Free licence
Decembar 2013
jednog parčeta železničke pruge. Rehabilitacija B1 košta 82,3
miliona evra, rehabilitacija B2 47,6 miliona, a desumporizacija
96,2 miliona evra. To je ta prva faza u koju smo mi već duboko
zagazili, za B1 su već povučena sredstva. Sve to se finansira iz
kineske razvojne banke koja nam je dala povoljne kredite sa
3% fiksnom kamatnom stopom, sa pet godina grejs perioda i
deset godina otplate.”
Druga faza
Naš izvor objašnjava da druga faza predviđa izgradnju trećeg
bloka u TE Kostolac B snage 350 MW. “Druga faza se svodi
isključivo na izgradnju novih termokapaciteta, odnosno novog
termo bloka i mi smo za sad pri kraju tog posla. Radimo dve
stvari: na osnovu opšteg sporazuma je napravljen novi ugovor
koji je ispregovaran krajem avgusta i mi smo završili pregovore.
Ugovor je vredan 527,7 miliona evra. U međuvremenu je
urađena i studija izvodiljivosti koja je usvojena 5. novembra na
upravnom odboru EPS-a pa se kreće u realizaciju tog projekta.
Tu se očekuje aplikacija sa jos boljim finansijskim uslovima
sa 2,5% kamatne stope. Posao oko komercijalno finansijskotehnickih stvari je završen. Mi smo svoj deo posla završili
i očekujemo da se od 15. decembra potpiše komercijalni
ugovor i ako to bude mi očekujemo novi blok od 350 MW
na istoj lokaciji gde je Drmno 3. To je novi agregat i kada sve
saberemo troškovi su 960,000 evra po megavatu što je jako
povoljno, u Evropi ne možete da dobijete ispod 1,5 miliona.
Sve ove cene su fiksne i to se odnosi i na prvu i na drugu
fazu”, navodi naš izvor iz EPS-a.
Sledi potvrda Vlade
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i
zaštite životne sredine naveo je da odluku UO EPS-a uskoro
treba da odobri Vlada Srbije, a potom sledi potpisivanje
ugovora.
V. d. direktora EPS-a, Aleksandar Obradović je istakao: “Ovo
je veoma važan strateški projekat i jedan je od prioritetnih
u strategiji energetike Srbije. Gradnja trećeg bloka u TE
„Kostolac B“ je, takođe, i deo strateškog razvoja EPS-a,
a veoma je važno što će u vremenu kada sledi otvaranje
tržišta električne energije novi proizvodni kapacitet doprineti
stabilnosti i sigurnosti energetskog sistema Srbije. “
izgradnja HE Bistrica. “Tu se radi studija izvodljivosti i tehnička
dokumentacija, spremamo se dosta ozbiljno, ima jako puno
interesovanja za zajednička ulaganja. To je naš najbolji
projekat koji je u fazi projektovanja. Ono što znatno olakšava
posao je činjenica da nema eksproprijacije jer deo gde treba
da se izgradi ova HE nije previše naseljen. Ukupna planirana
snaga je oko 700 MW, a vrednost projekta je između 700 i
800 miliona evra. Neki pregovori se već vode u Ministarstvu
energetike i ima dosta zainteresovanih strana poput kanadskih,
norveških i kineskih firmi. U pitanju je reverzibilna HE i tu će se
proizvoditi najkvalitetnija vršna energija,” najavljuje naš izvor
za Market Player.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović je takođe izjavila
da su prioriteti tog ministarstva termoelektrana Štavalj od
600 megavata, koja će koristiti najkavalitetniji ugalj bez
štetne emisije, kao na primer kod lignita, kao i reverzibilna
hidroelektrana Bistrica, takođe od 600 megavati. Ona je dodala
da očekuje da do kraja godine budu obezbeđeni predugovori
za ova dva projekta. Premijer Ivica Dačić je takođe naglasio
da je od svih investicija u sferi energetike strateški najvažnija
izgradnja reverzibilne Hidroelektrane Bistrica.
Revitalizacija HE Zvornik
Drugi projekat je revitalizacija HE Zvornik koji se finansira iz
sredstava nemačke razvojne banke KfW. “Mi smo tendere
završili, izabrali smo najboljeg ponuđača dobili smo ponudu od
60 miliona evra ispod budžeta koji iznosi 70 miliona što je jako
povoljno. Drugo, što je najvažnije, nama će to raditi austrijska
firma Hidro Voith koji je originalni isporučilac opreme iz 1954.
Sada imamo mali zastoj vezan za dodatnu garanciju koju traži
KfW, pa ako to bude obezbeđeno, a nadam se da hoće, onda
do kraja godine krećemo sa avansom i počećemo realizaciju.
Ovaj projekat podrazumeva povećanje snage, tu se dobijaju
novi megavati sa nekih 24 MW na 31 do 32 MW po bloku, s tim
što u HE Zvornik imamo ukupno četiri agregata.”
Direktor EPS-a, Aleksandar Obradović je najavio da se
priprema revitalizacija HE Zvornik za koju je ugovor sa
izvođačem radova potpisan krajem jula i dodao da će nakon
završetka modernizacije snaga te elektrane biti povećana za
30 MW, a proizvodnja struje za 15%.
Završena revitalizacija HE Bajna Bašta
“Poslednji blok u EPS-u pušten u rad pre 23 godine i zato
je današnja odluka o gradnji novih 350 megavata delom i
istorijska”, naveo je Dragan Jovanović, direktor PD TE Kostolac.
On je naglasio da je projektom predviđeno da se poštuju svi
energetski standardi Evropske unije i Srbije, posebno u oblasti
zaštite životne sredine.
Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac d.o.o. se
sastoji od sledećih proizvodnih kapaciteta: površinskog kopa
Ćirikovac, površinskog kopa Drmno i Termoelektrana Kostolac
A i B. U okviru Termoleketrane Kostolac A postoje dva bloka:
blok A1 snage i 100 MW i blok A2 snage 210 MW. Kostolac B
takođe ima dva bloka B1 348,5 MW i B2 takođe 348,5 MW.
Novi treći blok B3, čija je izgradnja najavljena, bi trealo da ima
ukupnu snagu od 350 MW.
Projekat HE Bistrica
Pored Kostolca, u EPS-u uveliko rade i na drugim projektima
poput izgradnje HE Bistrica, revitalizacije HE Zvornik i Bajina
Bašta, kao i drugim projektima. Među navedenim projektima,
prema rečima našeg sagovornika, za EPS je najbitnija
ENERGY-EAST.COM
U oktobru ove godine je završena revitalizacija HE Bajina Bašta
tokom koje je izvršen remont sva četiri agregata i ugrađene
nove turbine iz Nemačke i generatori iz Austrije. Zamenjena
su i sva četiri transformatora težine po 110 tona, a obnovljena
je i kompletna visoko naponska oprema. “Revitalizacijom HE
„Bajina Bašta“ dobili smo novih oko 50 MW, skoro 15 MW
dodatnih po mašini. Samu revitalizaciju četiri agregata su
uradile domaće firme u saradnji sa austrijskom firmom Ajvis
Hajder,” objašnjava za naš bilten izvor iz EPS-a.
Tokom svečanog proglašenja završetka radova na revitalizaciji
HE Bajina Bašta, direktor EPS-a Aleksnadar Obradović je
istakao da se modernizacijom HE Bajina Bašta povećava
proizvodnja električne energije za oko 40 miliona KWh
godišnje dodavši da “u teškim uslovima u kojima živimo nije
lako dobiti dodatna 52 MW snage, što je isto kao da smo
izradili veoma dobru malu hidroelektranu.”
Obradović je takođe izjavio da “u narednim godinama, kada
EPS-u sledi borba sa konkurencijom na otvorenom tržištu, svaki
kilovat-sati energije biće važan. Zato je i ova modernizacija
Free licence
19
Decembar 2013
bitna, jer će svaki dodatni megavat i svaki proizvedeni kilovatsat više biti prednost u odnosu na konkurenciju. EPS danas
nije više monopolista na visokom naponu, zadržali smo 97%
tržišta, a za nepuna tri meseca sledi nam konkurencija na
srednjem naponu. EPS mora da se prilagodi tržišnim uslovima
poslovanja, jer drugačije neće preživeti. Često EPS vide kao
motor privrednog razvoja i niko to ne spori, a reorganizovani
EPS to može da bude”.
Prema podacima sa sajta HE Bajina Bašta, ukupna vrednost
projekta revitalizacije HE Bajina Bašta je 77 miliona evra, pri
čemu je od 30 miliona evra obezbeđeno kroz kredit KfW
banke, a 47 miliona evra obezbedio je EPS dok je nosilac
radova bila austrijska firma Adriatic Hidro. Ukupna instalisana
snaga ove HE je zahvaljujući revitalizaciji povećana sa
nekadašnjih 386 MW na 420 MW, a radni vek produžen za 30
do 40 godina. Takođe, godišnja proizvodnja biće povećana za
40 miliona KWh, odnosno za onoliko koliko bi ostvarila jedna
nova HE od 52 MW.
Projekti u TE Nikola Tesla
Naš sagovornik izdvaja još jedan bitan projekat koji se
finansira iz sredstava Japanske razvojne banke i agencije.
“Projekat podrazumeva ulaganje u odsumporavanje u TE
Nikola Tesla. Projekat je vredan preko 250 miliona evra,
ugovor je potpisan, mi smo spremili tendersku dokumentaciju
i sada čekamo saglasnost Japanske razvojne banke, kada je
dobijemo, sledi raspisivanje tendera”, objašnjava naš izvor.
Naš sagovornik dodaje da je u toku i projekat u TE Nikola Tesla
koji finansira švajcarska firma Simens. On se, kako saznajemo,
odnosi na digitalizaciju upravljanja u ovoj termoelektrani tako
što će se uvesti potpuno automatsko upravljanje blokovima
B1 i B2 koje će zameniti manuelno upravljanje. Projekat je
podeljen u dve faze, pri čemu je vrednost prve faze 7,3 miliona
evra, a vrednost druge 5,4 miliona evra.
B.K.
U Elektroprivredi Srbije najavljuju otvaranje novog kopa Radljevo
u okviru Kolubarskog basena
SRB
Zbog nedavnog prestanka proizvodnje na najvećem
kopu, rudarski basen Kolubara se suočava sa sve izraženijim
nedostatkom uglja kojim snabdeva teromelektrane Nikola
Tesla u Obrenovcu, Kolubaru A u Velikim Crljenima i TE
Morava u Svilajncu. Iz tih razloga u Elektroprivredi Srbije
(EPS) uveliko rade na otvaranju novih kopova, između
ostalih i kopa Radljevo. Otvaranje novog kopa bi trebalo da
zadovolji potrebe ovih termoelektrana, omogući dugoročno
povećanje njihovih trenutnih proizvodnih kapaciteta i premosti
nedostake u proizvodnji uglja našeg najvećeg rudarskog
basena na osnovu koga se proizvede oko 52 % električne
energije u Srbiji. Inače, u Rudarskom basenu Kolubara ugalj
se eksploatiše na četiri površinska kopa: Polje B, Polje D,
Tamnava-Zapadno polje i Veliki Crljeni.
Trenutno stanje u basenu Kolubara
U ekskluzivnoj izjavi za Market Player, g. Vladimir Ivoš, šef
službe za praćenje i realizaciju investicija u okviru EPS-a,
predstavio nam je trenutno stanje u basenu Kolubare i glavne
karakteristike projekta čijom će realizacijom biti povećana
proizvodnja uglja. „Kolubara kao proizvođač sa 30 miliona
tona uglja godišnje snabdeva TE Obrenovac i manjim delom
Kolubaru A. Jedan deo proizvodnje u iznosu od oko milion
tona odlazi za široku potrošnju, dakle za industriju, škole itd.
Trenutno je u Kolubari nezavidna situacija jer je najveći kop
prestao sa radom, ostalo je nešto malo uglja koji se nalazi ispod
groblja sela Vreoci. Ovo selo je predviđeno za izmeštanje i
ispod njega se nalaze zalihe od oko 400 miliona tona uglja.
Što se tiče mesnog groblja problem je već rešen i počelo je
otkopavanje otkrivke iznad uglja kao i sama eksploatacija
uglja.“ rekao je za Market Player g. Ivoš.
20
u slučaju budućeg proširenja kapaciteta. Da bi se podmirile
buduće potrebe krajnjih potrošača za ugljem, pokrenut je novi
projekat koji predviđa eksploataciju novih kopova. „Rešenje
za Kolubaru nije otvaranje više manjih kopova već otvaranje
dva nova kopa koja bi trebalo da zamene ove nedostajuće
količine. To je polje E u istočnom delu, koje ima malo teže
uslove i veću dubinu između 250-300 metara sa oko 300400 miliona tona rezervi uglja. Kop Radljevo na zapadnom
delu je sa nešto komplikovanijim uslovima otkopavanjima, tu
se nalazi oko 350 miliona tona kvalitetnijeg i devedesetak
miliona tona niskokaloričnog uglja. Mi nismo bogati vodama
ni suncem ni vetrom, ono što mi imamo je oko 3,5 milijardi
uglja, jedan deo tih zaliha je u Kostolačkom basenu, odnosno
kopu Dubravica koji se još uvek ne spominje, obzirom da je
u toku izrada elaborata o rezervama. U njemu se nalazi oko
500 miliona tona lignita. Na tom uglju može da se gradi neka
stabilna budućnost i proširenje kapaciteta u smislu proizvodnje
električne energije“, objašnjava za Market Player g. Ivoš.
Otvaranje kopa Radljevo
Kolubarski basen raspolaže sa rezervama uglja koje su,
obzirom na godišnju potrošnju uglja, sasvim dovoljne za
postojeće potrebe srpskoga tržišta električne energije. Po
g. Ivošu postojeće rezerve su u potpunosti adekvatne za
trenutne kapacitete glavnih potrošača Kolubarskog uglja, ali
ipak ne dovoljno velike za izgradnju novih kapaciteta. „Što se
Kolubare tiče, koliko ja znam, u jako problematičnom statusu
su i TE Nikola Tesla B3 i Kolubara B, da li će se graditi ne
znam. Nemaju velike šanse da se grade, između ostalog i
zbog toga što Kolubara ima ovoliko uglja koliko ima, i na svim
ovim najavljenim poslovima oko otvaranja novih kopova, radi
se o oko milijardu tona koji mogu da se otkopaju. Te količine
su, uzimajući u obzir potrošnju od oko tridesetak miliona
tona godišnje, dovoljne za postojeće blokove i nije za realno
očekivati da se na tom uglju može planirati veći kapacitet.“
Međutim, postojeće rezerve uglja kod sela Vreoci nisu dovoljno
velike da bi Kolubara mogla da snabdeva postojeće elektrane
Ivoš za Market Player navodi da je novi površinski kop
Radljevo bio prvobitno zamišljen za snabdevanje novih
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
blokova Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, ali i delom da
nadomesti nedostatak uglja koji Kolubara već ima da bi
isporučila postojećim blokovima u TE Nikola Tesla. „6 miliona
tona je potrebno za Kolubaru da nadomesti nedostatak
prema postojećim blokovima, a 7 miliona tona je rezervisano
za blokove koje tek treba da se grade. Znamo da ovaj drugi
slučaj neće glatko ići, ipak se mora otvarati ovaj kop jer je
evidentan nedostatak uglja za postojeće termo blokove.“
U početku je bilo zamišljeno da se u prvoj fazi otvaranja kopa
Radljevo eksploatiše 13 miliona tona uglja, ali se od toga
brzo odustalo, pa su raspoložive rezerve u inicijalnom delu
otvaranja ovog kopa prilagođene trenutnim potrebama. „Ne
bi se sada gradio puni kapacitet od 13 miliona projektovanih
tona, već bi se to svelo za 5-7 miliona miliona tona uglja u
prvoj fazi za Radljevo, automatski i cifre bi se pomerile unazad.
Ako je početna cifra od 700 miliona za puni kapacitet od 13
miliona, sada bi to bila cifra oko 300 miliona, pa i nešto manje
za ostvarenje prve faze.“, objašnjava Ivoš za Market Player.
Finansiranje projekta kopa Radljevo
Trenutno je u Kolubari krizna situacija koja se privremeno
može rešiti otvaranjem manjih kopova, ali su ipak neophodna
dugoročna rešenja koja će omogućiti sigurno snabdevanje
ugljem glavnih potrošača ovog rudarskog basena. Dugoročno
rešavanje ovog problema je opterećeno nedostatkom
adekvatnih finansijskih sretsdava za realizaciju projekta.
„Sve zavisi kako će se to dalje rešavati, da li će u Kolubari
otvarati još neki manji kop koji služi za premošćavanje ove
krizne situacije, to su manja ležišta od 20-30 miliona tona
koja traju 5-6 godina maksimalno. Posle mora da se vidi sta
dalje. Budućnost Kolubare je u stabilnoj proizvodnj na tri
površinska kopa sa mogućnošću da oni daju po 12 miliona
tona uglja. Tri kopa po 12 miliona, ne mora da daju toliko, ali
je potebno da imamo i tu rezervu koja bi davala sigurnost. To
bi bilo Radljevo, kop Polje E i Zapadno polje. To je strategija
Kolubare i mi tome težimo, koliko ćemo u tome uspeti zavisi i
od investicija koje ćemo moći da obezbedimo. Trenutno EPS
nije u velikoj mogućnosti da obezbedi tu veliku količinu para,
pošto je ukupan iznos za investiranje na nivou EPS-a oko 300400 miliona evra. Sve zavisi od kreditnih linija i od toga koga
možemo da zainteresujemo za ovu investiciju.“, navodi g. Ivoš.
Prvobitna zamisao za realizaciju projekta i izgradnju kopa
Radljevo je bila da se oni grade u saradnji sa stranim
investitorom zbog nedostatka finansijskih sredstava. Međutim,
za sada je jedino država glavni investitor. „Država je normalno
zainteresovana za izgradnju kopa. Taj kop je trebalo da bude
deo istog paketa (termo blok i kop), TE Kolubara B odnosno
TE NT B3, je trebalo da se radi sa stranim partnerom, sa
strukturom vlasništva od 50-50% ili 49-51%, gde bi taj strani
partner obezbedio sredstva za izgradnju površinskog kopa
što je bila početna ideja. Mi definitivno nemamo investitora
za nijednu od ovih elektrana, a prinuđeni smo da radimo taj
kop i ono što je jedino trenutno moguće je da se kop otvara
ili sopstvenim sredstvima ili kreditom iz ruskog , kineskog ili
nekog drugog aranžmana itd. S obzirom da EBRD banka,
koja je ovde dosta investirala ima politiku da finansira samo
u projekte koji su zeleni, a ugalj sam po sebi to ne može biti,
pa ne možemo očekivati neki pomak u tom smeru. Ono što
ENERGY-EAST.COM
je jedino preostalo i moguće je da država preko EPS-a, iz
sopstvenih sredstava pokrene realizaciju projekta,“ naglašava
Ivoš za Market Player.
Faze otvaranja
Vremenski rok za realizaciju kopa Radljevo će zavisiti od više
faktora. „Radljevo će biti otvoreno fazno. U slučaju da bude
korišćena potpuno nova mehanizacija, izgradnja jednog
sistema za otkopavanje jalovine traje minimum dve godine.
Ako se tome doda period ugovaranja i tenderisanja (pola
godine do godinu) bilo bi potrebno mimimum tri godine da
se sistem oformi, što još uvek ne znači da bi se počelo sa
proizvodnjom. Tu ima dosta aktivnosti oko eksproprijacije,
izmeštanja vodotokova, puteva, placeva, dalekovoda i
trafostanica itd. Posle dve godine rada jalovinskog sistema
stvorili bi se uslovi za silazak novog bagera čime bi se počelo
sa proizvodnjom uglja. Po meni, minimum je četiri godine za
početak rada sa novom opremom. Sve to se skraćuje ukoliko
koristimo opremu sa nekog kopa koj je prestao da radi, u tom
slučaju potrebno je da se mehanizacija preseli, revitalizuje,
eventualno rasklopi i ponovo sklopi.“ Ivoš dodaje da je cena
prozvodnje uglja oko 14-15 evra po toni, pri čemu će se
nastojati da se ona smanji na nivo ispod 11 evra po toni što je
evropski standard.
Kada su u pitanju ekološke posledice otvaranja novog kopa
Radljevo naš sagovornik za Market Player navodi da Kolubara
nema problema sa ekologijom i da ovaj basen nije zagađivač
okoline. Jedan od problema je degradacija poljoprivrednog
zemljista, ali tu postoje raznorazni projekti rekultivacije kojim
će ti problemi biti rešeni. On dodaje da je odsumporavanje
uglja trenutno predviđeno za blokove B1 i B2 u Obrenovcu
zbog toga što je to u skladu sa standardima EU.
Zeleni projekat iz kredita EBRD i KfW Banke
Sa našim sagovornikom smo takođe razgovarali o još jednom
projektu koji se odnosi na homogenizaciju uglja u Kolubari.
Cilj tog projekta je unapređenje životne sredine i podizanje
performansi rudnika i elektrana pri čemu se projekta finansira
od strane EBRD banke i KfW banke u ukupnoj vrednosti od
154 miliona evra. „Kredit EBRD i KfW banke je dobijen za
jedan BTO sistem (bager, transporter, odlagač) na istočnom
delu ležišta polja C gde uslovno rečeno imamo kvalitetniji
ugalj. Na zapadnom delu basena bi se radila homogenizacija
što bi obavljao odlagač, zato što u zapadnom delu ležišta
koji obuhvata Radljevo i Zapadno polje imamo problem sa
raslojenim ugljem, gde veliki broj malih proslojaka razblažuje
ukupnu kalorijsku moć uglja. Taj deo koji se odnosi na
homogenizaciju uglja se finansira iz sredstava KfW banke.
BTO sistem će se koristiti u polju C, što je početak otvaranja
polja E, tu bi radio taj sistem na otkrivanju što veće količine
kvalitetnijeg uglja na tom polju. Ceo projekat se finasira
iz sredstava EBRD u iznosu od oko 80 miliona evra, dok
je za drugi deo predviđen kredit KfW banke u visini od 65
miliona, plus donacije 9 miliona što je ukupno 74 miliona evra.
Predviđen je jedan odlagač za polje Tamnavu koji bi služio
za odlaganje ove međusobne jalovine, kao i oprema za
deponije, mašine, kontrolna soba, drobilice itd.“ Ivoš za Market
Player dodaje da su trenutno potpisani svi ugovori finansirani
Free licence
21
Decembar 2013
sredstvima EBRD banke i realizacija svih tih ugovora je u
toku pri čemu je ušteđeno milion evra. On navodi da druga
faza podrazumeva realizaciju KfW kredita za deponiju uglja
i homogenizaciju odnosno upravljanje kvalitetom tako da bi
se iskoritile i lošije partije uglja koje bi mešanjem ujednačaile
kvalitet uglja koji ide ka elektranama. On naglašava da je
homogenizacija uglja bitna za elektrane kako bi se obezbedio
ujednačen kvalitet uglja. To će elektranama omogućiti da ne
moraju da intervenišu mazutom, što će smanjiti troškove koji
inače postoje usled povećanog sagorevana mazuta i ostalih
derivata. Ivoš takođe dodaje da je projekat EBRD banke
ocenjen kao jedan od boljih i da izuzetno smanjuje emisiju
ugljen-dioksida u atmosferu.
B.K.
Remont Hidroeletrana Đerdap će biti uspešno završen do kraja
godine
SRB
U hidroeletranama Đerdap 1 i 2 u toku su završni radovi
na remontima hidrogeneratora koji će biti završeni do kraja
godine. To će omogućiti dvema najvećim hidroelektranama
na Dunavu da završe godinu u punom kapacitetu i da efikasno
koriste hidroenergetske potencijale Dunava.
“U HE Đerdap 1 trenutno je remont, odnosno pregled
hidrogeneratora broj 6 i zamena blok transformatora
broj 3. 4. novembra HE Đerdap 1 će biti kompletirana sa 5
hidrogeneratora u pogonu, a peti hidrogenerator od 12.
novembra ove godine po planu ide u revitalizaciju u trajanju
od 13 meseci. U HE Đerdap 1 odrađena je revitalizacija
agregata A4 i A6. U pogonu će biti pet hidrogeneratora, a
A5 ide u rasturanje i sklapanje, odnosno revitalizaciju”, izjavio
je za Market Player Slobodan Stamenov, direktor direkcije za
proizvodnju privrednog društva HE Đerdap.
U HE Đerdap 2 “trenutno je u toku remont hidrogeneratora
broj 7, koji treba treba da izađe iz remonta i uđe u pogon
13. decembra 2013 godine. U HE Đerdapu 2 agregat A1 je u
skraćenom remontu i on treba da uđe na mrežu 8. novembra
2013.”, dodao je Stamenov.
HE Pirot i Vlasine su takođe u sklopu sistema PD HE Đerdap.
Skoro završeni remonti hidrogeneratora u njima omogućavaju
rad u punom kapacitetu, objasnio je Stamenov.
On je dodao da Vlasinske HE od 28. oktobra uskoro završavaju
remont na 9 hidrogeneratora i da se deseti nalazi u probnom
radu. On će biti spreman za pogon nakon par dana ispitivanja.
“To znaci da HE Đerdap 2 ostaje u remontu sa sedmim
SEE
22
hidrogeneratorom do 13. decembra 2013., HE Đerdap 1 sa
šestim generatorom do 4. novembra i onda smo kompletirani”,
naglasio je Stamenov.
U toku je takođe i remont brodske prevodnice na HE Đerdap
1 koji traje do 2. decembra 2013. godine.
Privredno društvo Hidroelektrane Đerdap, koje je u
punom vlasništvu Republike Srbije, je sastavljeno iz četiri
hidroelektrane: HE Đjerdap 1 kao okosnica celog sistema, HE
Đerdap 2 koja se nalazi nizvodno 80km od Đerdapa 1, HE
Pirot, i Vlasinskih HE.
HE Đerdap 1 ima šest hidrogeneratora sa ukupnom instalisanom
snagom od 1.080 MW. Plan godišnje proizvodnje u HE Đerdap
1 je 5.349 GWh. HE Đerdap 2 ima ukupnu instalisanu snagu
od 270 MW koju proizvode 10 hidrogeneratora sa godišnjom
planom proizvodnje električne energije od 1.527 GWh. HE Pirot
ima dva hidrogeneratora ukupne snage 80 MW i godišnjom
planiranom proizvodnjom od 52 GWh, dok Vlasinske HE imaju
deset hidrogeneratora sa ukupnom instalisanom snagom od
129 MW, sa godišnjom planiranom proizvodnjom električne
energije od 164 GWh. U sklopu sistema “Vlasinskih HE” je
izgrađeno veliko pumpno akumulaciono postrojenje “Lisina”,
čiji je zadatak da vode iz Lisinskog jezera prema potrebi
prepumpava u Vlasinsko jezero koje je glavna akumulacija
sistema “Vlasinskih hidroelektrana”. Proizvodnja u ove četiri
HE čini 18-23% ukupne proizvodnje električne energije u
sistemu Elektroprivrede srbije (EPS-a).
B.K.
Uložiti 60 milijardi evra u energetiku Balkana do 2030.
U energetiku Balkana do 2030. treba uložiti do
60 milijardi evra jer je ona pokretačka snaga ekonomije u
regionu, izjavio je direktor NIS-a Kiril Kravčenko na konferenciji
„Energetska arena 2013“, održanoj povodom ovogodišnjeg
predsedavanja Srbije Energetskoj zajednici Jugoistočne
Evrope. Kravčeno je istakao da je navedeni cilj moguće
realizovati kroz međusobnu saradnju regionalnih energetskih
kompanija.
najveće investicije, kao i najveće uplate po osnovu poreza u
republičke budžete i kompanije iz tog sektora zapošljavaju
najviše ljudi”, kazao je Kravčenko. S obzorom na kapacitete,
energetski sektor može da pomogne integraciji regiona i
makroekonomskom razvoju, čak i u aktuelnim uslovma krize.
Poredeći balkanski region sa Centralnom Evropom ukazao
je na potencijal koji može da duplo poveća energetsku
efikasnost i energetske kapacitete u regionu.
“Energetika je pokretačka snaga ekonomija u regionu Balkana
budući da su osam od deset najvećih regionalnih kompanija
iz ove industrije. Iz energetike potiču i u ovaj sektor se slivaju
U prilog perspektive energetskog sektora ide i izjava premijera
Republike Srbije, Ivice Dačića da je energetika primarna grana
koja je zabeležila rast i da je projekcija Vlade Srbije da taj rast,
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
koji sada iznosi 1 ili 2%, od 2015/16. iznosi između 3 ili 5%.
Ministarka energetike u Vladi Srbije Zorana Mihajlović,
naglasila je da je vizija energetskog sektora Srbije da
iskoristi geografski položaj i da postane tranzitni koridor za
energiju i energente kao i da posle 2020. ponovo izvozi
električnu energiju, dok je strateški cilj zemlje da obezbedi
dovoljno energije i energenata po održivim cenama koje
će većina stanovnika moći da plati. Ona je podsetila na sve
zakonodavne procedure u oblasti energetike koje je Srbija
u prethodnom periodu usvojila, i posebno istakla zaokružen
zakonodavni okvri za obnovljive izvore energije. Međutim,
kao kritične tačke u energetskom sektoru Mihajlović je navela
brzinu otvaranja tržišta struje i gasa, zbog čega će kompanije
morati da budu dovoljno konkurentne na srpskom tržištu.
Fabrizio Barbasao, zamenik generalnog direktora za
energetiku u generalnom direktoratu za energetiku u okviru
Evropske komisije, istako je da je zakonodavstvo Srbije već u
velikoj meri usklađeno sa zakonodavstvom EU, međutim da je
jako važno za zemlju da u većoj meri otvori energetsko tržište,
da se poveća konkurentnost, te da se energetsko tržište
Srbije integiše sa tržištima zemalja u regionu i EU. “Energetska
zajednica otvara evropsko energetsko tržište van granica
Evropske unije. Kao rezultat otvaranja tržišta, milioni ljudi u
ovom regionu imaju dodatna prava i zaštitu. Kompanije mogu
da rade u uslovima veće transparentnosti. Uslovi za investicije
su poboljšani, ne samo zbog saznanja da investitori imaju
pristup tržištu od deset ili čak 50 miliona korisnika, već sa
mrežom od pola milijarde potrošača,” naglasio je Barbasao.
Ovogodišnja, šesta po redu „Energetska arena“ organizovnana
je pod pokroviteljstvom predsednika Vlade Republike Srbije,
a povodom predsedavanja
Srbije Ministarskim većem
Energetske zajednice.
D.H.
U Makedoniji najavljeno raspisivanje novog tendera za izgradnju
hidroelektrana Čebren 333MW i Galište 197MW
MK
Vlada Makedonije je najavila raspisivanje novog,
desetog tendera za izgradnju hidroelektrana Čebren i Galište.
Kako je saopšteno, novi tender će predviđati dodelu koncesija
za korišćenje vode na Crnoj reci gde bi buduće hidroelektrane
trebalo da budu izgrađene.
“U uslovima u kojim nastojimo da vodimo ekspeditivnu i
kvalitetnu politiku u oblasti voda i energetike, sa posebnim
akcentom na iskorišćavanje obnovljivih izvora energije koji
imaju ogroman značaj za sigurnost i bezbednost u snabdevanju
energijom i naročito za zaštitu životne sredine, Ministarstvo za
životnu sredinu i prostorno planiranje ubrzava aktivnosti na
realizaciji ovog projekta,” izjavio je ministar Abdulaćim Ademi.
Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje zaduženo
za objavljivanje tendera namenjenog izgradnji hidroelektrana
predložilo je izmenu tenderskih uslova makedonskoj vladi
koja je na svojoj sednici prihvatila ove izmene i pokrenula
proceduru za raspisivanje novog tendera za dodelu koncesija
na Crnoj reci.
“Nameravamo da u najkraćem mogućem roku objavimo poziv
za koncesije za korišćenje vode za proizvodnju električne
energije iz hidroelektrana na Crnoj Reci i verujemo da će
potencijalni koncesionari biti zadovoljni promenama koje su
izvršene u ovom tenderu,” objasnio je Ademi.
Ministar Abdulaćim Ademi je dodao da su uslovi novog
javnog poziva za realizaciju procedura za korišćenje voda
za proizvodnju električne energije iz hidroelektrana na Crnoj
Reci, poznatim kao Čebren i Galište, donekle usaglašeni sa
potrebama države i zahtevima budućih koncesionara.
Kako je objasnio Ademi, tender za koncesiju predviđa
izgradnju brane na Čebrenu koja bi bila visoka između 182,5
i 192,5 metara sa minimalnom ukupnom instalisanom snagom
ENERGY-EAST.COM
od 333MW, kao i izgradnju brane Orlov Kamen. “Minimalni
procent koji budući koncesionar treba da ponudi za AD ELEM
(AD Makedonske elektrane) u zajedničkoj kompaniji ne sme
biti ispod 35%. Kada hidroelektrana Čebren počne da radi
punim kapacitetom, cena za prenos električne energije koja
se plaća AD MEPSO-u biće fiksna i važiće za ceo koncesioni
period na nivou tarife za 2013. godinu u iznosu od 4,4 evra
po MWh. Hidroelektrana Tikveš će biti predata na koncesiju
3 meseca po potpisivanju koncesionog ugovora,” rekao
je ministar Abdulaćim Ademi, dodavši da novi tender ne
predviđa izradnju HE Galište, ali se ostavlja mogućnost njene
izgradnje u budućnosti ako to vlada odluči. Ademi je najavio
da sa ovim promenama vlada očekuje uspešno sprovođenje
tendera i izbor kompanije koja bi realizovala projekat.
Ademi je najavio da će u postupku za dodelu koncesija koju će
sprovoditi Komisija biti uključene sve relevantne institucije iz
oblasti voda, energetike, ekonomije, transporta i finansija i da
će značajnu ulogu imati Međunarodna finanijska korporacija
koja će potvrditi tendersku dokumentaciju sa predviđenim
izmenama. Ademi je takođe dodao da će tender biti objavljen
u domaćim medijima i jednom stranom listu.
Prema podacima sa sajta makedonskog ELEM-a, HE Čebren,
koja je zamišljena kao reverzibilna HE, bi trebalo da ima
ukupnu instalisanu snagu od 333MW za turbine i 347MW za
pumpu sa prosečnom proizvodnjom električne energije 840,3
GWh i 318,5 miliona evra vrednom investicijom. Izgradnja ove
HE bi trebalo da traje 6 godina.
HE Galište će imati prosečnu proizvodnju električne energije
od 262,5 GWh sa kapacitetom od 193,5 MW i visinom
investicije u iznosu od 200,2 miliona evra i vremenskim
rokom za izgradnju od 7 godina. Već postojeća HE Tikveš ima
ukupnu instalisanu snagu od 116 MW i godišnju proizvodnju
od 184 GWh, a izgradnja HE Čebren i Galište bi omogućila
Free licence
23
Decembar 2013
maksimalno korišćenje Crne reke sa ukupnom instalisanom
snagom od 640,5 MW i godišnjom proizvodnjom od 1.286,5
GWh. ELEM, odnosno AD Makedonske elektrane je preduzeće
koje upravlja elektranama i proizvodnjom električne energije
TUR
B.K.
Prva turska nuklarna elektrana biće završena do 2023
Turska je jedna od najbrže rastućih svetskih privreda,
ali i zemlja koja zavisi od uvoza prirodnog gasa, nafte i
uglja. Međutim, smanjenju energetske zavisnosti značajno
bi doprinela proizvodnja električne energije iz nuklearnih
elektrana, a prva takva elektrana bi prema najavama
zvaničnika trebalo da bude operativna najranije 2023-e. U
Turskoj se ideja o nuklearnoj energiji kao opciji za proizvodnju
električne energije razmatra već od polovine sedamdesetih.
Premijer Turske, Tajip Ergodan, glavni je zagovornik
ambicioznog nuklearnog programa koji bi podmirivao bar
10% energetskih potreba zemlje i smanjio zavisnost Turske od
skupih uvoznih ugljovodoničnih sirovina. Potražnja i potrošnja
neprestano raste, pa je prošle godine potrošnja porasla za
5%, na 242 TWh, a prognozirani rast potražnje energije je
na drugom mestu posle Kine. Prošle godine Turska je uvezla
energiju u vrednosti od 60 milijardi dolara, a procenjuje se
da joj je neophodno bar dodatnih 3.500 MW instaliranih
energetskih kapaciteta da bi zadovoljila sve potrebe.
Pozicija nuklearne elektrane na tržištu električne energije
Za Market Player gospodin Bakatjan Sandalkan, član
upravnog odbora Udruženja trgovaca energijom i bivši
potpredsednik RWE Turska, pojasnio je zašto su Turskoj
neophodne nuklearne elektrane. „S obzirom na raspoložive
prirodne resurse Turske, koji su jako ograničeni, i politiku vlade
koja se zalaže za smanjenje zavisnosti od uvoza energije i
energenata, na konstantno povećanje tražnje energije treba
odgovoriti iz svih raspoloživih izvora uključujući nuklearni.
Pitanje nije da li je Turskoj neophodna nuklearna elektrana
ili ne, već koliko energije Turska može da dobije zahvaljujući
nuklearnim elektranama,“ saopštio je g. Sandalkan.
„Nuklearna elektrana bi svakako uticala i na promenu cena
električne energije, međutim nije jedini faktor koji treba
uzeti u obzir,“ rekao je g. Sandalkan za naš magazin. “Pola
nuklearne generacije je u vlasništvu PPA (Agencija za javne
nabavke) u okiviru komapanije TETAS za veleprodaju koja je
u vlasništvu države, a druga polovina biće na veleprodajnom
tržištu. Izravnaće se rangiranje cena i sniziti veleprodajna cena
energije. Ipak, značajan uticaj imaće i ostali izvori energije koji
su u miksu ove generacije, posebno obnovljivi izvori energije
– solar i vetar.”
Prva nuklearna elektrana koja bi trebalo da bude puštena
u pogon je elektrana Akuju, u oblasti Mersin, na obali
Mediterana. Prema sporazumu koji su u maju 2010 potpisale
Rusija i Turska, ustanovljena je kompanija Akkuyu NGS Elektrik
24
u ovoj zemlji i nastalo je restruktuiranjem Energetskog sistema
Makedonije 2005. godine.
ENERGY-EAST.COM
Uretim Corp – Rosatomova ćerka firma, u čijem je elektrana
vlasništvu, a koja će graditi i rukovoditi elektranom. Predviđeno
je da u početku 100% vlasništva direktno ili indirektno bude
u rukama kompanija čije je učešće odobrila Rusija, dok bi
49% naknadno bilo prodato zainteresovanim investitorima, a
udeo Rusije u vlasništvu bi ostao 51%. Elektrana bi trebalo da
ima četiri VVER (voda voda energo reaktor) jedinice od po
1,200 MW snage, ukupno 4,800 MW. Nakon što svi reaktori
budu izgrađeni, elektrana bi proizvodila 35 TWh godišnje, a
ugovoreno je da TETAS otkupljuje 70% proizvodnje iz prva
dva reaktora i 30% iz trećeg i četvrtog u periodu od 15 godina,
dok će ostatak proizvedene energije biti prodavan na tržištu.
Predviđeni životni ciklus elektrane je 60 godina.
Prema inicijalnom planu radovi na izgradnji ove elektrene
je trebalo da počnu ove godine. Međutim, niz birokratskih
prepreka se postavio pred realizaciju ovog projekta vrednog
20 milijardi dolara. Ove jeseni u centru interesovanja je
kašnjenje sa pribavljanjem neophodnih dozvola, ali i polemike
o tome kad će se zapravo početi sa gradnjom i kada će prvi
reaktor biti pušten u pogon. „Jako je teško bez značajnih
odlaganja završiti ovakve mega projekte i ispoštovati planirane
rokove. Mišljenja sam da je realan rok da prvi reaktor počne
sa komercijalnom proizvodnjom tek 2023,“ prokomentarisao
je za naš list g. Sandalkan.
Nedavno su zvaničnici Akuju eletrane najavili kako planiraju
da prvi reaktor počne sa radom 2019-te, a da sve četiri jedinice
budu operativne do 2023-će, međutim mnogi smatraju
da je izvesnije da će prvi reaktor biti pokrenut eventualno
2020-e jer je za nuklearni reaktor ove veličine neophodno
testiranje od minimum šest do 12 meseci. Aron Štajn, saradnik
britanskog Kraljevskog instituta za bezbednost i zaštitu
ukazujeda postoji veliki problem sa pribavljanjem dozvola, i
da to otvara prostora za skepsu prema novim rokovima koje
su predstavnici komanije i vlada najavili. “Ukoliko uspeju da
prikupe dokumentaciju, i zaista otpočnu građevinske radove u
2016-oj, to će ipak ostaviti samo tri godine za izgradnju prvog
raktora i sedam za izgradnju cele elektrane, što je zaista jako
brzo”, skeptičan je Štajn.
Seizmička briga
Kao i svuda u svetu, posebno nakon ne tako davnog incidenta
u Fukušimi, javnost strahuje od potencijalnih katastrofa.
Planove izgradnje elektrane pratili su i neminovni protesti
boraca za zaštitu životne sredine, a jedna od zamerki javnosti
je i da će elektrana uništiti turistički potencijal oblasti na
Free licence
Decembar 2013
Sredozemlju u kojoj će biti izgrađena. Osim toga, Turska je
izuzetno trusno područje, a potresi su česti i u priobalnom
delu zemlje, ne samo duboko u kopnu kao što je bio slučaj
sa razornim potresom 2011-e. G. Sandalkan kao građanin
razume bojazan javnosti, ali je svestan i tehničke racionalnosti
projekta. “Kao građanin zabrinut sam zbog bezbednosti i
uticaja koji na životnu sredinu može imati izgradnja, rad, ali
i zatvaranje elektrane jer reč je o periodu koji podrazumeva
80 do 100 godina. S druge strane, kao profesionalac u oblasti
energetike, razumem tehničku racionalnost iza neophodnosti
da se obezbedi povećanje standardnog baznog opterećenja
(base load) za nacionalnu privredu koja se neprestano razvija.“
Već tri različite kompanije i institucije obavile su seizmičko i
hidrološko testiranje tla, uključujući tursku Kandili opservatoriju
zemljotresa. Kao navode predstavnici Akuju elektrane svi
rezultati su pokazali slične podatke – da je polje bezbedno
u pogledu zemljotresa. Ipak analiza o pozitivnom uticaju na
životnu sredinu biće obavljena početkom sledeće godine, a
Rosatomov Izveštaj o zaštiti životne sredine, koji turske vlasti
zahtevaju, biće predat u novembru Ministarstvu za zaštitu
životne sredine Turske sa nekoliko meseci zakašnjenja.
Izveštaj je već bio predat ali je vraćen sa brojnim pitanjima,
komentarima i sugestijama. Bez odobrenja ministarstva
Atomstroyexport, glavni izvođač radova za Rosatom, ne može
da otvori tendere za podizvođače vredne između 7.5 i 8
milijardi dolara, ali predviđa se da će neophodni dokumenti
biti prikupljeni, a tenderi otvoreni krajem novembra. Na
samom gradilištu radiće 10.000 ljudi, dok će 2.000 ljudi biti
usposleno u samoj kompaniji, što otvara mnogo postora i za
turske kompanije da se uključe kao podizvođači. Aleksandar
Superfin, izvršni direktor Akuju nuklearne elektrane je
nedavno izjavio da očekuje da će Turska komisija za atomsku
energiju izdati građevinsku dozvolu u 2015, pa će radovi na
izgradnji elektrane startovati već početkom 2016. Međutim,
tender koji je Turska komisija za atomsku energiju raspisala za
kompnijom koja bi ispitala i pregledala Rosatomove planove
reaktora i utvrdila da li dizajn reaktora ispunjava bezbednosne
standarde je nekoliko puta otkazan jer ponuđači nisu ispunili
previđene kriterijume.
Još jedno otvoreno pitanje je i pitanje finansija. Predviđeno je
da u projektu učestvuju i turski investitori, a ne samo građevinski
podizvođači. Međutim kako g. Sandalkan komentariše „puls“
turskih privrednika ovim povodom nije stabilan. “Turski
industrijalci imaju pomešana osećanja tim povodom. Nakon
incidenta u Fukušimi i akcija koje su zapadne evropske zemlje
preuzele nakon toga, mnogo se različitih faktora razmatra.
Moj je sud da će turske građevinske kompanije učestvovati
u projektu, međutim za tehnologiju i rad elektrane postaraće
se Rosatom. ”S druge strane, vlada Rusije planira da investira
ukupno 3 miljarde dolara u ovaj projekat u 2015, čime će se
obezbediti finansiranje dok se traže novi investitori, a što
prevazilazi inicijalno planirana sredstva. “Prvih 700 miliona
dolara je već utrošeno u 2011, drugih 700 miliona dolara su
na raspolaganju do kraja ove kalendarske godine”, izjavio je
Aleksandar Superfin osvrćući se sredstva koja je Rusija već
obezbedila. Kako je naveo, Atomstroyexport je u pregovorima
sa različitim ruskim fondovima koji bi učestvovali kao kreditori,
Rosatom je već pozvao Electricite de France SA (EDF) da
postane investitor, a pregovara se i sa turskim kompanijama
iz oblasti energetike i građevine, koji bi mogli da budu
angažovani ili kao akcionari, ili kao izvođači radova. Superfin
se nada da će u naredne dve godine pitanje finansiranja
biti u potpunosti rešeno, a smatra da će zainteresovanost
investitora biti još veća nakon što projekat dobije neophodne
ekološke sertifikate. Međutim, Rosatom će zadržati 51% akcija
i ukoliko bude neophodno sam finansirati projekat.
Planirana je izgradnja i druge nuklearne elektrane koja
je sredinom maja dogovorena sa japansko-francuskim
konzorcijumom. Japanski Mitsubishi Heavy Industries Ltd.
i Itochu Corporation, sa francuskim GDF Suez, gradiće
elektranu od 4,800 MW u gradu Sinop na obali Crnog mora,
a procenjena cena projekta je 22 miliona dolara. Očekuje se
da će prvi reaktor ove elektrane takođe biti aktivan od 2023.
Međutim, ako uzmemo u obzir sve probleme na koje je naišao
Rosatom i na odlaganja koja prate projekat elektrane Akuju,
nije izvesno da će planirani rokovi za izgradnju elektrane u
Sinopu biti ispoštovani.
D.H.
Investiori u projektu
SRB
Startuje izgradnja Južnog toka u Srbiji
Svečani početak radova na izgradnji gasovoda Južni
tok u Srbiji zakazan je za 24. novembar u selu Šajkašu u
Vojvodini. Tom prilikom biće potpisana i tri ključna sporazuma:
Sporazum o delatnosti od opšteg interesa, Sporazum o
transportu koji se odnosi na raspolaganje kapacitetima u
gasovodu i Sporazum o kreditu između firme Srbijagas i firme
Južni tok. Početak građevinskih radova zvaničnici najavljuju
za februar 2014.
Spekulisalo se da će radovi početi tokom decembra, međutim
24. novembar je određen za datum zvaničnog početka radova
ENERGY-EAST.COM
tokom novembarskog susreta predstavnika srpskog državog
vrha i delegacije Gazproma koju je predvodio predsednik
upravnog odbora Aleksej Miler, a kojoj se pridružio direktor
Naftne industrije Srbije (NIS), Kiril Kravčeko. Delegacija se
sastala sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a tom
prilikom Miler je istakao da je Južni tok jedan od najvećih
projekata u Evropi i zahvalio na naporima koje srpska strana
ulaže da se reše pitanja koja prethode početku izgradnje
gasovoda. Tokom sastanka sa premijerom Srbije, Ivicom
Dačićem razmatrala se mogućnost da jedan krak gasovoda
ide ka Makedoniji, drugi ka Rapublici Srpskoj, takođe da
Free licence
25
Decembar 2013
treći transportuje gas ka Kososvu i Metohiji. Tom prilikom
srpski premijer je izjavio da je izgradnja gasovoda Južni
tok dokaz doslednosti Srbije u ispunjavanju Energetskog
sporazuma koji je potpisala sa Ruskom Federacijom. “U
interesu je i Srbije i Rusije da se taj sporazum sprovede, a za
Srbiju je važan jer naša zemlja postaje regionalni energetski
centar”, dodao je Dačić. Prilikom sastanka čelnika Gazproma
sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije, Aleksandrom
Vučićem razgovaralo se o značaju potpisivanja sporazuma
o finansiranju i izgradnji, kao i sporazumu između Srbijagasa
i Gazproma. Reči je bilo i o mogućnostima vraćanja starih
dugova, a zaključeno je da je neophodno da se do kraja
godine pronađe način za njihovo vraćanje.
Dan nakon toga Srbiju je posetio i ministar odbrane Ruske
Federacije Sergej Šojgu, koji je sa premijerom Dačićem
razgovarao o unapređenju tradicionalno dobrih odnosa,
poslebno u pogledu ruskih investicija u Srbiju i poboljšanja
ekonomske saradnje.
U toku iste nedelje preduzeće Južni tok pribavilo je lokacijsku
dozvolu za prvu fazu, kao i građevinsku dozvolu za pripremne
radove na području Kovilja koju je ministar građevine Velimir
Ilić uručio izvršnom direktoru preduzeća Južni tok Srbija,
Dušanu Bajatoviću. Međutim, projektna dokumentacija još
uvek nije kompletirana, a u toku je izrada glavnog projekta po
deonicama pa će se i dozvole izdavati po fazama. Južni tok
kroz Srbiju još uvek nema ni glavnog izvođača radova, a tender
bi trebalo uskoro da bude raspisan i realizovan jako brzo jer
je vremena sve manje. Najverovatnije će biti angažovan jedan
izvođač izabran u zatvorenom postupku, a predloženo je da
to bude konzorcijum ruske i srpske komapnije.
Pitanje finansiranja buće rešeno zahvaljujući ruskom kreditu,
a sledeće godine 500 miliona evra biće na raspolaganju
preduzeću Južni tok Srbija što je dovoljno za realizaciju
projekta u 2014. Srbija je kredit dobila po istom modelu kao
i Bugarska, na 20 do 30 godina koji bi se vraćao iz tranzita
gasa uz godišnju kamatu od 4,25%. “U prvom kvartalu 2014.
godine ruski Gazprom će dati kredit od 175 miliona, sa
zalogom na buduće prihode Južnog toka. To će biti ulog u
kapital Srbijagasa, a toliko para će za srpski gasovod izdvojiti
i Gazprom”, rekao je Dušan Bajatović, generalni direktor
Srbijagasa. Međutim radovi će se finansirati i iz komercijalnih
kredita mahom ruskih banaka u drugoj polovini godine kada
će biti neophodno projektno finansiranje. “Sa otplatom kredita
koji je dao “Gazprom” nema problema, jer je predviđeno da na
uloženi kapital svaka strana ima garantovani prihod od osam
odsto”, naveo je Bajatović, “Nema nikakvog rizika da nećemo
naplaćivati pune takse, tarife i prihode kada Južni tok počne
da radi, zato što će prema jednom od sporazuma, o kojem
su razgovarali najviši rukovodioci dvaju zemalja, praktično
100 odsto kapaciteta zakupiti Gazprom po sistemu “puno za
prazno, odnosno transportuj ili plati” u sledećih 25 godina.”
Magistralni gasovod Južni tok jedan je od najvećih projekata
i najvrednijih investicija u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija
i gradiće se bar dve godine, a trebalo bi da bude u funkciji
od 2016. Predviđena vrednost projekta bila je 1.7 miljardi evra,
ipak prema najnovijim procenama iziskivaće ulaganje od
1.95 milijardi evra, a povećanje cene projekta je obrazloženo
rastom cene čelika.
Deonica Južnog toka kroz Srbiju duga je 422,4 km. Odvojak
za Republiku Srpsku dugačak je 105,8 km, za Hrvatsku 52,8
km. Kapacitet gasovoda je 40 milijardi kubnih metara godišnje,
a izgradnja podrazumeva eksproprijaciju 10,000 parcela
zemljišta, koja je prema rečima resornog ministarstva već
ugovorena. Ulaz Južnog toka iz pravca Bugarske u Srbiju biće
kod Zaječara, a izlaz kod Subotice, uz dva planirana odvojka
ka Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Razmatra se mogućnost da
jedan krak gasovoda ide ka Makedoniji i Kosovu i Metohiji.
Izgradnju Južnog toka kroz Srbiju će realizovati zajedničko
preduzeće Južni tok Srbija, sa vlasničkim udelom Srbijagasa
od 49% i ruskog Gazprom od 51%. Za gasovod je pripremljen
i prostorni plan područja posebne namene, a Srbija je usvojila
i poseban zakon o Južnom toku, koji će doprineti ubrzanju
eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda kroz Srbiju.
U Srbiji se smatra se da će zahvaljujući ovom projektu Srbija
dobiti na energetskom značaju, te da će osigurati energetsku
sigurnost kao i mogućnost izgradnje elektrana na gas –
doduše isključivo uz dosta više cene električne energije
na regionalnom tržištu električne energije, ali i niže cene
prirodnog gasa kako bi bile isplative. Očekuje se i godišnji
prihod od nekoliko stotina miliona evra od tranzitnih taksi, s
obzirom da je reč o magistralnom gasovodu.
D.H.
Otvoreno novo skladište nafte kapciteta 25.000m3 pored
Dunava u gradu Smederevu, Srbija
SRB
U industrijskoj zoni garada Smedereva, u Centralnoj
Srbiji na obali Dunava je otvoreno moderno skladište
namenjeno naftnim derivatima u vlasništvu kompanije Džet oil
Srbija.
Investitori iza Džet oil-a su: grčki Mamid oil - Džet oil helenik
production sa 50,5% udela, Nafta AD iz Beograda koja ima
30% udela i firma Mitan Handels iz Švajcarske sa ukupno
19,5% udela.
Kako je za Market Player izjavio direktor Džet oil Srbija g.
26
ENERGY-EAST.COM
Vuković, ukupni kapacitet skladišta je 25.000 kubnih metara i
biće namenjeno skladištenju naftnih derivata, odnosno dizela i
benzina. Iako su izgradjeni kapaciteti prvenstveno rezervisani
za potrebe investitora, Vuković ne isključuje mogućnost
zakupa kapaciteta zainteresovanim trgovcima.
G. Nebojša Atanacković iz kompanije Nafta AD je za Market
Player izjavio da je lokacija za izgradnju skladišta izabrana
zbog povoljnog geografskog položaja Smedereva. “Tražili
smo pre svega lokaciju na Dunavu zbog transporta vodom, a
sa druge strane, to je bilo najzgodnije zbog dalje distribucije
Free licence
Decembar 2013
jer je Smederevo na Koridoru 10. Pored toga, zahvaljujući
mostu ka Kovinu skladište je izuzetnoj vezi sa Vojvodinom.
Skladište je na samoj obali Dunava odmah pored zaštitnog
nasipa u industrijskoj zoni i u potpunosti je prilagođeno tom
kapacitetu. Luka koristi sopstveni pristan, a postoji i plutajući
dok na koji se vezuje brod koji dovozi derivate i onda se iz
njega vrši punjenje rezervoara. Atanacković je najavio da će
skladište služiti za potrebe Džet oil Srbija i Nafte AD, ali i za
sve ostale koji su zainteresovani. On je naglasio da već sada
postoji interesovanje za držanje neophodnih tromesečnih
državnih rezervi i da se za skladištenje interesuje i Naftna
Industrija Srbije (NIS).
Generalni direktor Džet oila, Džordž Stasis je prilikom otvaranja
izjavio da je u pitanju greenfield investicija u vrednosti od 10
miliona evra dodavši da se očekuje se da će prva faza projekta
uposliti 50 radnika, a u drugoj fazi se predviđa dupliranje
postojećeg kapaciteta na ukupno 50.000 metara kubnih.
Otvaranju novog skladišta je prisustvovao i Ambasador
Grčke u Srbiji, Konstatinos Ikonomidis koji je rekao je da je
izgradnja ovog skladišta naftnih derivata velika investicija koja
predstavlja priliku ne samo za Mamidakis grupu, već i za čitav
region i grad Smederevo.
Tokom otvaranja je istaknuto da skladište Džet oil-a ispunjava
sve standarde vezane za zaštitu životne okoline kao i dopunu,
skladištenje i otpremu derivata. Otvaranje skladišta je u skladu
sa Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje
trgovine derivatima nafte i biogorivom koji obavezuje vlasnike
da imaju skladišta kako bi mogli da trguju naftnim derivatima.
B.K.
Prva interkonekcija gasovoda Rumunije i Bugarske se otvara
početkom sledeće godine
BG
RO
“Prva interkonekcija između bugarskog i rumunskog
gasovoda je u završnoj fazi izgradnje, i očekuje se da će
biti kompletno završen i pušten u promet početkom 2014,”
najavio je nedavno Ivan Ajolov, zamenik ministra ekonomije
i energetike Bugarske. On je izrazio uverenje da će rad
interkonekcija gasovoda zemalja regiona ubrzati ekonomski
razvoj Jugoistočne Evrope i pripremiti energetski sektor
zemalja zapadnog Balkana za učeše na energetskom tržištu
Evropske Unije.
Sa otvaranjem interkonekcije gasovoda se kasni već više od
šest meseci, s obzirom da je prema prvobitnom planu trebalo
da bude operativna od maja 2013. Reč je o zajedničkom
projektu bugarskog Bulgantransgaza i rumunskog Transgaza,
koji je delimično sufinansiran iz fondova EU, a podrazumeva
izgradnju interkonekcije dugačke 23.8 km, od čega 15.4 km
ide preko bugarske teritorije, 7.2 km je na rumunskoj strani,
dok deonica od 1.2 km prolazi ispod korita Dunava. Projekat
iziskuje izgradnju dve stanice Ruse i Giurgiu. Planirano je da
početni kapacitet mreže iznosi oko 0.5 bcm/yn (milijardi kubika
godišnje), dok bi maksimalan kapacitet bio 1.5 bcm/y. Ukupna
vrednost projekta procenjena je na približno 224 miliona evra.
Projekat je inicirala bugarska vlada nakon sukoba Rusije i
Ukrajine 2009, usled kog je stanovništvo Bugarske duže od
tri nedelje ostalo bez snabdevanja gasom iz pravca Moldavije.
Ideja je povezivanje gasovoda Bugarske sa državama
u okruženju prvenstveno Rumunijom, Srbijom, Grčkom
i Turskom, čime bi se obezbedilo stabilno snabdevanje
bugarskog tržišta i izlaz Bugarske na tržište gasa, a projekte
podržava Evropska unija.
približno 120 bušotina. Prošlogodišnjem porstu proizvodnje i
stabilnosti snabdevanja u Rumuniji doprinela je prva istražna
buštotina u na Totea polju, gde su otkrivene značajne zalihe
prirodnog gasa, kao i eksploatacija iz bušotine Domino-1
na Crnom moru, čije se zalihe gasa procenjuju na 42 do 85
milijardi kubnih metara. Ovo je još jedan od razloga zašto je
povezivanje sa rumunskim gasovodom od strateškog značaja
za Bugarsku.
Prillikom nedavnog susreta Dragomira Stojneva, bugarskog
ministra ekonomije i energetike i Zorane Mihajlović,
ministarke energetike u Vladi Srbije, razgovaralo se o izgradnji
interkonekcije Niš-Dimotrovgrad-Dupnica, a plan je da Srbija i
Bugarska povežu gasovode najkasnije do 2017. Ovaj gasovod
trebalo bi da bude dugačak 180 km, sa godišnjim kapacitetom
od 1.8 milijardi kubika, a vrednost izgradnje projekta je 120
miliona evra. Otvaranjem još jednog pravca iz Srbije bi za
Bugarsku značio mogućnost nabavke gasa sa Mađarskog i
Evropskog tržišta (skladišta i trgovačkog centra “Baumgraten”
na granici sa Austrijom). Ova mogućnost je izuzetno atraktivna
za kratkoročne pozajmice (kupovine) radi optimizacije cene i
balansiranja gasnog sistema.
D.H.
Rumunija još uvek ima sopstvenu proizvodnju gasa
sa koncesijom u vlasništvu OMV-a. OMV Petrom Gas
snabdeva domaćinstva i industrijske kupce, što zahvaljujući
sopstvenoj proizvodnji, što zahvaljujući domaćim i inostranim
dobavljačima. U 2012. godini zabeležen je rast poslovanja,
pa OMV Petrom Gas zapošljava više 1600 ljudi, a eksploatiše
ENERGY-EAST.COM
Free licence
27
Decembar 2013
Tekovo
Mediesu Aurit
ROMANIA
Satu Mare
Csanadpalota
Arad
Kiskundorozsma
Orlovka
Mediaș
TRAN
S-BAL
KAN P
IPELIN
E
Isaccea
Horezu
Nab
Mehedinti
ucc
Prva interkonekcija
gasovoda Rumunije i
Bugarske (Ruse i Giurgiu).
Constanţa
BUCHAREST
Negru Voda
o-W
Silistra
GIURGIU
est
RUSE
Dobrich
R
IB
Sou
th S
trea
m
Kozloduy Oryahovo
Varna
Pleven
Na
bu
cco
-W
SOFIA
es
t
BULGARIA
Burgas
ITB
Dupnitsa
Stara Zagora
Malkoclar
IGB
tream
hS
ut
So
Petrich
Ševron suspendovao ekspolataciju gasa iz škriljaca nakon
masovnih protesta u Rumuniji
RO
Američka
energetska
kompanija
Ševoron
suspendovala je sredinom oktobra odluku o ekspolataciji
gasa iz škrljaca u Silistei, opština Pungesti, region Vaslui,
nakon četvorodnevnih protesta meštana koji su čak eskalirali
u otvoreno nasilje nakon što su kamioni sa opremom pokušali
da uđu u zonu u kojoj bi trebalo da bude bušotina.
“Naš prioritet je da ove aktivnosti sprovedemo na odgovoran i
bezbedan način prema životnoj sredini i shodno propisima za
zaštitu životne sredine prema kojima poslujemo” navodi se u
saopštenju koje je izdao Ševron. Međutim, u saopštenju se ne
pominje koliko dugo će suspenzija biti na snazi. Iz kompanije
naglašavaju da im je cilj da sa zajednicama u okviru kojih
posluju održavaju konstruktivne i pozitivne odnose, međutim
da imaju sve neophodne dozvole za istraživanje i ekspolataciju,
i da će se aktivnosti ekspolatacije na bloku EV-2 odvijati
28
ENERGY-EAST.COM
prema konvencionalnoj tehnologiji i u skladu sa pribavljenim
dozvolama. Ševron je početkom godine dobio sve potrebne
dozvole za ekpolataciju na ovom i još tri lokaliteta u području
Crnog mora, a ekpolatacija bi trajla pet godina.
Ševron je zbog protestanata koji su pokušali da se obračunaju
sa policijom povukao kamione sa opremom za bušenje
iz okruga sela Pungesti. Pod pritiskom protesta lokalne
vlasti su glasale da se zabrani ekspolatacija, i uprkos volji
demonstranata odlučile da raspišu lokalni referendum o
ekspolataciji gasa iz škrljaca zakazan za 24. novembar. No,
teško da će referendum oboriti odluku da se Ševronu dozvoli
ekspolatacija koja je došla sa mnogo višeg nivoa.
Premijer Rumuije Viktor Ponta podržava ekspolataciju
gasa iz škriljaca uz obrazloženje da je to put da Rumunija
Free licence
Decembar 2013
postigne energetsku nezavisnost, i umesto da uvozi proizvodi
sopstveni gas. Zamenik premijera Liviu Dragnea izjavio je da
demonstranti verovatno ne znaju da Rumunija za par godina
možda neće imati dovoljno gasa da podmiri potrebe privrede.
“Ukoliko ekspolatišemo gas iz škriljaca, cena ovog energenta
će biti niža u Rumuniji, razvijaće se konkurentnost industrije,
otvaraće se nova radna mesta, a ekomomija će se razvijati,“
dodao je Dragnea. I ostali rumunski zvaničnici upozoravaju da
je regionu Vaslui, ruralnoj i nerazvijenoj oblasti neophodan
ovak tip investicije i otvaranje novih radnih mesta. Američka
Administracija za energetske informacije (EIA) procenjuje da
Rumunija iz škrljaca može da ekspolatiše čak 51 trilion kubnih
stopa gasa, što bi podmirilo potrebe zemlje u narednih sto
godina i snizilo cenu gasa.
Protestani u Pungesti, mahom ratari, smatraju da će
ekspolatacija gasa iz škriljaca u potpunosti uništiti ovu, ionako
siromašnu oblast, ugroziti zdravlje stanovništva, a područje
pretvoriti u pustinju. Tehnologija ekspolatacije gasa iz škriljaca
podrazumeva upumpavanje vode i hemikalija koje rastvaraju
podzemne sedimentne formacije pod visokim pritiskom, pa
gas izlazi na površinu ili pak uporebu ekspoloziva koji deluje
lokalno i razaranjem šupljih stena izaziva curenje gasa na
površinu. Kritičari upozoravaju da ovi procesi pored toga
što pustoše tlo mogu da zagade podzemne vode, što vodi
nedostatku pijaće vode i izazovu zemljotrese, dok zagovornici
tvrde da se u SAD-u ovaj vid ekspolatacije koristi bezbedno i
da istovremeno dokazano obara cene gasa. Iako se značajne
debate vode o ovom pitanju, jedino su Bugarska i Francuska
od svih evropskih zemalja zabranile eskpolataciju gasa iz
škriljaca.
Zahtevi protestanata u Pungesti podržani su masovnim
protestom u Bukureštu u kom su učestvovali građani, nevladine
organizacije i organizacije za zaštitu životne sredine. Međutim
ovo je samo jedan u nizu protesta koji su u poslednja dva
meseca organizovani u Rumuniji. Javnost se pobunila protiv
mera vlada koje smatraju aktom korupciji i predajom resursa
korporacijama, kao i nedostatka transparentnosti koji prati
odluke vlade o predviđenim projektima.
Drugi sporan projekat je izgradnja najvećeg rudnika zlata
u Evropi u potkapatskom gradiću Rosia Montana za koji je
potrebne dozvole još 1999. dobila kanadska kompanija Garbiel
Resources, koja poseduje 80% kompanije „Rosia Montana
Gold Corporation“. Procenjeno je da je kapacitet rudnika 314
tona zlata i 1.500 tona srebra, a prema planu eksploatacija bi
trajala nekoliko decenija. Pri eksploataciji bi se koristio cijanid
i bile bi srušene četiri planine da bi se napravilo otvoreno
okno za ekspolataciju.
Na ovom lokalitetu plemenite metale su eskpolatisali još stari
Rimljani. Međutim, u poslednjih nekoliko godina rudnik ne radi.
Vlada Rumunije, koja ima manjinski udeo u vlasništvu rudnika,
donela je zakon koji bi ubrzao početak radova i kojim rudnik
dobija status „projekta od nacionalnog značaja“, međutim
zakon još uvek nije izglasan pred parlamentom. Iako neki
smatraju da je rudnik jedini način da se u ovoj oblasti otvore
nova radna mesta, drugi ukazuju da su mere vlade pri davanju
statusa „nacionalnog značaja“ rudniku način da korporacija
lakše oduzme zemlju stanovništvu koje se protivi rudniku
uz određenu kompenzaciju. S druge strane upozorava se
na efekte rušenja planina i na posledice upotreba cijanida
po životnu sredinu. Zbog rudnika masovni protesti su
organizovani u Bukureštu, Klužu i Timišoari, a protestanti su
zahtevali obustavu izgradnje rudnika i ostavku vlade Viktora
Ponte.
Očekuje se da parlament o ovom pitanju raspravlja sredinom
novembra. Međutim, ukoliko parlament ne izglasa zakon,
izvršni direktor Gabril Resources Džonatan Henri najavio
je da će kompanija tužiti Rumuniju za 4 milijarde dolara.
Angažovanje oko ovog projekta na čiju realizaciju čekaju već
14 godina koštao je kompaniju 580 miliona dolara, a sedam
izvršnih direktora je u međuvremenu smenjeno. Skorašnji
događaji u Rumuniji oborili su vrednost kompanije na berzi
u Torontu na svega 300 miliona dolara, što je u poređenju sa
prvim kvartalom 2012. kada je vrednost bila 2.5 milijardi dolara
užasan pad.
D.H.
Tekovo
Mediesu Aurit
ROMANIA
Satu Mare
Silistei, opština Pungesti,
region Vaslui
SILISTEA
Csanadpalota
Arad
Kiskundorozsma
Orlovka
Mediaș
TRAN
S-BAL
KAN P
IPELIN
E
Isaccea
Horezu
est
o-W
ucc
Nab
Mehedinti
Constanţa
BUCHAREST
Silistra
Negru Voda
GIURGIU
R
IB
ENERGY-EAST.COM
Free licence
29
Decembar 2013
GR
EU investira 134 miliona evra u gasne projekte u Grčkoj
DESFA, izvršni direktor ove kompanije Dr. Georg Paparsenos
je naglasio da je “odobrenje državne pomoći za razvoj četiri
pojekta i širenje mreže prirodnog gasa u Grčkoj koje je
najavljeno od strane Evropske komisije predstavlja opipljiv
dokaz poverenja koje okružuje ne samo razvojni program
kompanije DESFA, već i potencijal grčke ekonomije.” On je
dodao da ova odluka Evropske komisije podvlači značaj koji
završetak ovih projekata ima za samu energetsku politiku
EU i ona šalje jasan signal da su svi pokušaji oporavka grčke
ekonomije postavljeni na pravom putu.
Evropska komisija je odobrila finansijska sredstva u
iznosu od 134 miliona evra koja su namenjena realizaciji ukupno
četiri gasna projekta u Grčkoj. Sredstva će biti izdvojena iz
strukturnih fondova EU i biće uložena u unapređenje gasne
infrastrukture u ovoj članici EU.
Sredstva EU iz strukturnih fondova će biti dodeljena kompaniji
DESFA koja je jedini državni operater za prenos gasa u Grčkoj.
Sredstva imaju za cilj povećanje kapaciteta za prenos gasa i
unapređenje sigurnosti u snabdevanju gasa.
U saopštenju se takođe navodi da povećanje kapaciteta za
skladištenje tečnog gasa (LNG) u teminalu kod Revithusa
doprinosi boljoj ravnoteži u tražnji za gasom u južnom delu
zemlje i povećava sigurnost snabdevanja gasom. Izgradnja
kompresorske stanice kod mesta Nea Mesirvija poboljšava
protok gasa od severa prema jugu zemlje gde je zebeležena
veća potrošnja. Takođe, novi gasovodi visokog pritiska
omogućavaju diverzifikaciju izvora energije u oblastima gde
pre nije bilo pristupa prirodnom gasu. Ukupna vrednost
investicija uloženih u realizaciju projekata iznosi 414 miliona
evra.
Novac će biti uložen u 4 projekta: unapređenje kapaciteta
terminala tečnog prirodnog gasa na ostrvcu Revithusa
(Revithoussa) pored Atine, završetak izgradnje kompresorske
stanice Nea Mesimvrija (Nea Mesimvria) kod Soluna i izgradnja
gasovoda koji vode prema Peloponezu i ostrvu Eviji pored
Atine.
Kako prenosi ITAR-TASS, Hoakin Almunia, podpredsednik
Evropske komisije zadužen za politiku konkurencije EU je
izjavio da će “ova sredstva pomoći Grčkoj da proširi i ojača
svoju gasnu mrežu. Ovo će uvećati konkurenciju između
snabdevača gasa i koristiće potrošačima kroz diverzifikaciju
izvora energije.”
B.K.
Sidirokastron
Xanthi
Drama
IGB
U saopštenju objavljenom na internet stranici kompanije
Kipi
Komotini
Kavala
Kilkis
NEA MESIMVRIA
Aegean LNG
TAP
Alexandropoulis LNG
Thessaloniki
Katerini
GI
m
ea
r
I
h
ut
So
St
Larissa
Aegean
Sea
Thesprotia
Volos
EA
ST
M
ED
Lamia
GREECE
Halkida
EVIA
D
ME
I
POL
ALO
MEG
ST
ATHENS
REVITHOUSSA
Revithoussa
EA
Thiva
C R E TA
Investicije u gasnu infrastrukturu u Grčkoj
30
ENERGY-EAST.COM
Free licence
Decembar 2013
SRB
Vetroelektrane u Srbiji
Srbija ima veliki neiskorišćeni potencijal za
unapređenje energetske efiksanosti i proizvodnju iz
altertativnih izvora. Potencijal obnovljivih izvora energije je
naročito veliki i prelazi 3,68 miliona tona ekvivalenta nafte
(Mten). Razvoj obnovljivih izvora je, prema tome, postao
jedan od stubova nove energetske strategije Srbije, pored
bezbedenosti energetskog snabdevanja i tržišne liberalizacije
tokom sledeće decenije. Energetska strategija, kao ključni
krovni dokument, je nedavno usvojena od strane srpskih
vlasti otvarajući put održivoj energiji do 2030. Nova strategija
određuje okvire investicija, naročito u periodu do 2020. Plan
predviđa dodatnih 2.000 MW u termalnim i hidro sektorima,
naročito u oblasti reverzibilnih hidroelektrana i u sektoru
obnovljivih izvora energije.
U delu stručne zajednice, postoji mišljenje da je udeo
potencijala vetra, koji je procenjen na 0,103 miliona tona
ekvivalenta nafte(Mten) ili 1.200 GWh, potcenjen u dokumentu
strategije, i u vezi je sa trenutnom granicom od 500 MW
kapaciteta energije vetra, pokrivenom sa specijalnim
podsticajnim cenama otkupa električne energije. Međutim,
proučavajući studije o potencijalu energije vetra i status
trenutnih projekata, tržište obnovljivih izvora energije u Srbiji
bi trebalo da računa na 900 MW instalisanih kapaciteta vetra
do 2020.
Pravni okvir
Država garantuje povoljne cene za otkup električne energije u
roku od 12 godina za elektrane sa obnovljivim izvorima energije
i kada one isteknu, cena električne energije će biti u skladu sa
600
400
350
uslovima tržišta električne energije. Ministarstvo energetike je
usvojilo četiri uredbe vezano za izvore obnovljive energije.
•
•
•
•
Uredba o proceduri i uslovima za dobijanje statusa privilegovanog proizvođača električne energije
Uredba o podsticajnim merama za privilegovane proizvođače električne energije
Uredba o nivou iznosa specijalnih podsticajnih naknada za 2013. godinu
Uredba o metodu računanja i distribucije
podsticajnih naknada za privilegovane proizvođače električne energije.
Posle ovog paketa podzakonskih akata donetih u saradnji
sa Međunarodnom finansijskom korporacijom usledilo je
donošenje nove uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja
električne energije, donetom u julu 2013. zajedno sa
zvaničnim modelom ugovora o kupovini električne energije
(PPA) i preliminarnim ugovorima o kupovini električne energije
(preliminarni PPA), na osnovu kojih će privilegovani prozvođači
moći da koriste podsticaje za zelenu električnu energiju. Ipak,
ono što tek treba da se usvoji ove godine je izmena zakona
o energetici, koji će poboljšati regulatorni okvir u sektoru
obnovljivih izvora, primeniti treći energetski paket EU i rešiti
pojedine nasleđene probleme koji se odnose na dozvolu za
priključak na mrežu (GCA), nadležnost nad projektovanjem i
izgradnjom priključaka energetskih postrojenja na prenosni i
distributivni sistem, itd.
Ulaganje u obnovljive izvore energije sa posebnim naglaskom
na vetro-parkove može biti veće od dodate vrednosti u srpskoj
80 5 200
200
2030
500
300
300
60 3 150
100
2025
Vetroelektrane
Hidroelektrane (ispod 10MW)
500
208
250 43 1 100 10
Solarne elektrane
2020
Geotermalne elektrane
Hidroelektrane (iznad 10 MW)
300
42 5
Elektrane na bio gas
2015
Elektrane namenjene bio masi
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
MW
Predviđeni novi kapaciteti proizvodnje iz električne energije uz obnovljivih izvora, izvor: web stranica Ministarstva energetike Republike Srbije
ENERGY-EAST.COM
Free licence
31
Decembar 2013
ekonomiji izgradnje novih elektrana koji rade na ugalj. Ovo
značajno menja sliku o obnovljivim izvorima energije (OIE) koji
su sada značajan izvor ekonomskih prihoda, a ne više samo
priča o ekologiji i zaštiti životne sredine.
ih nezavisnoj trećoj strani) pre odobravanja sredstava, što
dodatno povećava troškove u očima zajmodavaca, i vrši
veći komercijalni pritisak u pitanjima kao što su emitovanje
dodatnih hartije od vrednosti od strane države ili proizvođača
električne eneregije.
Projekti energije vetra u Srbiji
Lista najnaprednijih projekata energije vetra u Srbiji:
Trenutno je oko 15 projekata u fazi izrade i većina njih, čineći
oko 80% kapaciteta, su smešteni u regionu Južnog Banata
u Vojvodini. Najsveobuhvatniji projekti, razvijeni u skladu sa
rigidnim međunarodnim standardima učinka zajmodavca i
najboljim iskustvima EU u razvoju energije vetra, su razvijeni
od strane kompanija članica SEWEA (Srpsko udruženje za
energiju vetra).
Finansiranje projekta i provera (due diligence)
Većini projekata, ako ne svim, jeste zajedničko nerešeno
pitanje finansiranja. Prema tome, fokus u 2014 će biti finansijsko
zatvaranje projekata posle koje će pratiti određene evaluacije
(due dilligence) i druge aktivnosti u zavisnosti od tipa
raspoloživih finansijskih opcija za projekte obnovljive energije
u Srbiji (direktno privatno finansiranje, finansiranje projekta
ili ‘On-Balance-Sheet finansiranje’). Pripremanje projekata
energije vetra za finansiranje znači prolazak na određenom
broju kritičnih provera (due dilligence) (komercijalnih, tehničkih
i pravnih). Ovo posebno važi za slučajeve u kojima je poreklo
kapitala iz finansijskih institucija poput Evropske banke za
obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodne finansijske korporacije
(IFC), raznih trgovačkih banki ili specijalizovane imovine hedž
fondova. Oni obično očekuju da sprovedu svoje sopstvene
provere (due dilligence) (u nekim slučajevima prepuštajući
Projekat
Građevinska dozvola
VE Pladnište [102 MW]
VE Čibuk [142,5 MW]
VE Alibunar [42 MW]
VE Malibunar [8 MW]
VE Kovačica [120 MW]
VE Košava [127,5 MW]
VE Picolina [9 MW]
VE Kula [6 MW]
VE Alibunar 1 [170MW]
VE Popadija [60 MW]
VE Kladovo [50 MW]
Potvrđeno
U procesu ishodovanja
A.K.
Puštena u rad solarna elektrana od čak 1MW-ta - najveća u
Hrvatskoj
CRO
Sredinom oktobra u Trnovcu Bartolovečkom, u blizini
Varaždina, otvorena je najveća solarna elektrana u Hrvatskoj.
Postrojenje ima snagu od 999 kW, a očekivana godišnja
proizvodnja je 1.113 MWh ekološki čiste električne energije.
Očekivana godišnja prizvodnja električne energije je oko
1.125KWh po kilovatu instalirane snage.
Investitor je kompanija Gumiimpex-GRP, čija je ovo treća
solarna elektrana u Varaždinu. Prethodne dve elektrane
snage 221 kW otvorene su u septembru, a nova elektrana je
izgrađena na slobodnom krovnom pristoru Gumiimpexovog
proizvodnog postrojenja. U kompaniji ističu pozitivan uticaj
koji će postojenje imati na okolinu jer će za 30 godina rada
ispustiti oko 10.260 tona manje ugljen-dioksida u odnosu na
isti obim proizvodnje električne energije u elektranama na
fosilna goriva.
Iako kompanija koja se primarno bavi proizvodnjom,
plasmanom i servisiranjem guma, Gumiimpex je ušao u
proizvodnju električne energije i stekao licencu povlašćenog
proizvođača, pa će i proizvedenu energiju, shodno ugovoru sa
HROTE-om, predavati u distribucijsku mrežu po povlašćenoj
tarifi.
Za projektnu dokumentaciju i izgradnju postarala se čakovačka
Solektra, ovlašćeni instaler solarnih elektrana, koja i sama
investira u solarnu energiju, a u oktobru je otvorila svoju treću
elektranu snage 299 kW u Križopotju.
D.H.
Rumunija na putu da dostigne zacrtanu kvotu od 24%
proizvodnje iz obnovljivih izvora
RO
Rumunija je otpočela sa investiranjem u sektor
obnovljive energije, a vrednost investicija je veća od 4.4
milijarde evra prema proceni nacionalnog regulatornog tela
za oblast energetike – ANRE. Predstavnici ANRE-a naveli
32
ENERGY-EAST.COM
su da je Rumunija Evropskoj komisiji predočila plan prema
kom će 24% energije biti proizvedeno iz obnovljivih izvora.
S obzirom na obim investicija u projekte obnovljive energije
i smanjenje potrošnje, Rumunija je sve bliže da ostvari taj cilj.
Free licence
Decembar 2013
Prema podacima koje je predstavio ANRE procena je da će
se 3.150 MW proizvoditi iz projekata koji su na kursu „zelene
strategije“, a u skladu sa predviđenim zakonskim regulativama.
Za sada se procenjuje da će 2.000 MW proizvoditi eolski
parkovi, a blizu 650 MW bi došlo od projekata koji se oslanjaju
na proizvodnju iz solarne energije. To su samo projekti koji
su do sada dobili potrebne licence dok projekti koji bi doneli
dodatnih 33 MW još uvek čekaju dozvole.
Za Market Player gospodin Trajan Toma iz kompanije Energie
Design Centrum – EnDC potvrdio je da će predviđena kvota
od 24% proizvodnje iz obnovljivih izvora biti ostvarena već
koliko početkom sledeće godine. Ova kompanija je već
uveliko uzela učešća u pomenutim projektima, pre svega
kao konsultant investitorima za ulaganje u solarnu energiju,
što je i primarna delatnost EnDC. S obzirom da je povraćaj
investicije u solarne elektrane, kako navodi Trajan Toma, 15
do 21%, održiva energija je ne samo ekološki opravdana, već
i unosna investicija.
Ovim poduhvatom Rumunija se približava strategiji 20-2020 Evropske unije koja podrazumeva smanjenje emitovanja
ugnjen-dioksida za 20%, udeo od 20% iz obnovljivih izvora
u ukupnoj proizvodnji energije i povećanju energetske
efikasnosti za 20% do 2020.
D.H.
ENERGETSKA EFIKASNOST
75 miliona Evra iz EBRD-a za projekte energetske efikasnosti
Zapadnog Balkana
SRB
Evropska banka za obnovu i razvoj je pokrenula
projekat za unapređenje energetske efikasnosti namenjen
zemljama zapadnog Balkana. Novi program pod nazivom
WeBSEFF II će obezbediti kreditne linije krajnjim korisnicima
u ukupnom iznosu od 75 miliona evra sa ciljem maksimalnog
korišćenja potencijala za uštedu energije, otvaranja novih
tržišta i obezbeđivanja efikasne i uspešne alokacije sredstava.
Kako je saopštila EBRD banka, novi program za unapređenje
energetske efikasnosti kombinuje neophodno dugoročno
finansiranje sa tehničkom ekspertizom, kao dve ključne
komponente koje je često teško obezbediti. Projekat
obuhvata investicije u opremu, sisteme i procese koji
omogućavaju smanjenje potrošnje energije, samostalne male
projekte obnovljive energije poput investicija u tehnologije
obnovljive energije, kao i energetsku efikasnost sektora
zgrada i investicije u obnovljivu energiju.
Finansijska sredstva predviđena programom će preko
kreditnih linija biti dostupna lokalnim bankama u Albaniji,
Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori
i Srbiji. Ta sredstva će biti iskorišćena za kreditiranje privatnih
i opštinskih korisnika investicija u energetsku efikasnost i
obnovljive izvore energije. Projekat je trenutno u prvoj fazi
i pokrenut je u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Korisnici
kredita ostvaruju uslove za investicione podsticaje u iznosu
od 5 do 10% odobrenih sredstava za privatni sektor i 10 do 15%
odobrenih sredstava za opštinski sektor sa stručnom pomoći
u implementaciji programa.
“Nadovezujući se na prethodne projekte u ovoj oblasti,
stavljamo poseban akcenat na obnovljive izvore energije i
energetsku efikasnost. S tim u vezi, mi ćemo naročito obratiti
pažnju na sektor gradskih opština gde i dalje postoji veliki
neiskorišćeni potencijal za uštede”, navodi g. Mateo Patrone.
WeBSEFF II je deo regionalnog programa za energetsku
efikasnost za zemlje zapadnog Balkana, koji je takođe deo
zajedničke inicijative za Investicioni okvir zapadnog Balkana
i EBRD-a. EU podržava ovaj program sa 11,5 miliona evra
bespovratnih sredstava koji će biti iskorišćeni za programe
tehničke saradnje i investicionih podsticaja za korisnike kredita
u vidu besplatnih konsultacija i saveta, kao i besplatne revizije
energetske potrošnje. Kako se navodi u saopštenju, ovaj
program se nadovezuje na projekt WeBSEFF I koji je EBRD
pokrenula 2009. zajedno sa osam banaka iz regiona. U okviru
ovog projekta do danas su odobrena 123 projekta energetske
efikasnosti i obnovljivih izvora energije, u ukupnom iznosu od
60 miliona evra kredita.
U saopštenju se ističe da je samo u Srbiji do sada obezbeđen
31 projekat energetske efikasnosti za obnovljive energetske
izvore, u ukupnom iznosu od 31 miliona evra kredita.
B.K.
Direktor EBRD za Srbiju Mateo Patrone je izjavio da “novi
finansijski okvir predstavlja značajan korak napred u našim
naporima da podržimo ekonomično korišćenje energije na
Zapadnom Balkanu u regionu gde i dalje postoje značajni
nedostaci.”
ENERGY-EAST.COM
Free licence
33
Decembar 2013
OGLASI
Sve neophodne informacije o
pristupanju tržištu električne energije u
Srbiji u jednom paketu
Kompanija Stratega East d.o.o. iz Beograda u saradnji sa
advokatskom kancelarijom VUK Poreski Advokati je
pripremila sveobuhvatan paket pravne i tehničke podrške
kao i uputstva, odgovore i tumačenja pravnih i tehničkih
akata.
Na jednom mestu možete dobiti:
•
Zakone i svu prateću regulativu koja je relevantna
za trgovinu, snabdevanje i kupovinu električne
energije na tržištu Republike Srbije;
•
Pripremljeno tumačenje i odgovori na pitanja koja
su ranije razmatrana u vezi sa funkcionisanjem
tržišta električne energije (zaključivanje ugovora,
planiranje nabavke, određivanje cena itd.);
•
Pripremljene sve neophodne osnovne informacije
oko pokretanja i vođenja poslova u vezi sa
trgovinom i snabdevanjem električnom energijom
za pravna lica;
•
Jedan primerak priručnika o trgovini električnom
energijomu štampanom izdanju na engleskom ili
srpskom jeziku;
•
tri (3) sata savetovanja putem telefona ili mejla od
advokatske kancelarije VUK Poreski Advokati;
•
tri (3) sata savetovanja putem telefona ili mejla od
kompanije Stratega East d.o.o. Beograd;
Wind Power Handbook
Sveobuhvatni piručnik o vetroelektranama u
Srbiji, prikladan za kompanije i profesionalce
koji rade na razvoju projekata vetroparkova u
Srbiji. Priručnik je dostupan na srpskom i
engleskom jeziku.
Handbook for Trading Electrical Energy
Priručnik za trgovinu električnom energijom
uskoro dostupan i na srpskom jeziku.
Kupci ovog paketa dobijaju popust od 20% na godišnju
pretplatu za stručni časopis iz oblasti energetike „Market
Player“.
Kontaktirajte nas:
[email protected]
[email protected]
34
ENERGY-EAST.COM
Kontaktirajte nas:
[email protected]
Free licence
Decembar 2013
www.kupistruju.rs
Energetski portal www.kupistruju.rs fokusoran je na
maloprodajno tržište. Namenjen je dobavljačima i
kupcima električne energije u Republici Srbiji i pruža
sveobuhvatne informacije o tržištu.
Biće aktivan u toku 2014.
[email protected]
Energetska konferencija
ENERGETIKA 2014
25.03 – 28.03.2014 Zlatibor, Srbija
www.savezenergeticara.org.rs
Kontakt: [email protected];
tel. +381 11 283315 +381 11 2637581,
faks +381 11 2639368
Obuka za poslove trgovine i nabavke
električne energije
Od januara 2014, svakog meseca dvodnevni kursevi iz
oblasti trgovine električnom energijom na srpskom i
engleskom jeziku u organizaciji kompanija Stratega East
doo i VUK poreski advokati iz Beograda. Kurs će
ponuditi sveobuhvatno znanje neophodno za trgovinu,
snabdevanje električnom energijom kao i process
nabavke električne energije.
Takođe svim polaznicima biće na raspolaganju i dodatna
stručna pomoć od strane organizatora seminara i nakon
završene obuke kako bi stečeno znanje što efikasnije i
primenili u praksi. Za dodatne informacije i grupne
popuste kontaktirati direktno menadžera prodaje:
Zoran Ignjatović,
telefon: +381 69 123 51 04
e-maila [email protected]
ili kontaktirajte Vuk Tax Attorneys
t: +381 11 202 8044
f: +381 11 202 8045
e-mail: [email protected]
Postavite Vaš oglas ovde
Molimo Vas kontaktirajte našeg menadžera
prodaje:
Zoran Ignjatović,
tel: +381 69 123 51 04
e-mail: [email protected]
ENERGY-EAST.COM
Free licence
35
Decembar 2013
MARKET PLAYER TIM
Aleksandar Katančević
Veljko Vuković
Glavni i odgovorni urednik
Poreski advokat
Ekspert za trgovinu električnom energijom sa značajnim
interancionalnim profesionalnim iskustvom. U poslednjih
deset godina profesionalno trgovao električnom energijom
za kompanije RWE, Essent, E.ON i HSE. Diplomirao u oblasti
energetskih sistema na Elektro-tehničkom fakultetu u Beogradu,
Srbija a master diplomu u oblasti elektroenergetskih sistema
steakao na Tehnološkom Univerzitetu u Helsinkiju, Finska.
Advokat sa dugogodišnjim iskustvom u poreskom i finansijskom
pravu. Osnivač advokatske firme VUK poreski advokati, koja
broji petoro zaposlenih, sa posebim fokusom na klijente iz oblasti
energetike. Pružaju savetodavne usluge za porez, due diligence
i zastupaju i pravno predstavljaju mnoge miltinacionalne
komapnije i klijente u oblasti poreskog prava. Ova advokatska
firma i G. Vuković lično su pravni savetnici magazina Market
Player za sva pravna pitanja vezana za tržišta električne energije.
[email protected]
[email protected]
Tel: +381 11 202 8044
Fax: +381 11 202 8045
Dijana Hinić
Odnosi s javnošću i
novinar za sektor energetike
Boško Knežević
Novinar za sektor energetike
Gospođica Hinić se više godina bavi odnosima s javnošću,
advertajzingom i key account menadžmentom na polju
energetike i komunikacija. Diplomirala je na novinarskokomunikološkom smeru na Fakultetu političkih nauka u
Beogradu, Srbija.
G. Knežević ima široko iskustvo u radu pri medijima, pre svega
na polju monitoringa i analiziranja, kao i korespondencije sa
institucijama. Diplomirao je na smeru za međunarodnu politiku
na Fakultetu politčkih nauka u Beogradu, Srbija.
[email protected]
mob: +381 (0)69-1235-204
[email protected]
mob: +381 (0)69-1235-205
Hristina Tančić
Junior Analyst
Matematičar sa Matematičkog fakulteta zadužena za razvoj
novih proizvoda za Market Player.
[email protected]
36
ENERGY-EAST.COM
Izdavač:
Stratega East d.o.o., Topličin venac 19-21, II sprat,
Beograd 11000, Srbija
e-mail: [email protected],
tel: + 381 11 202 8044, fax + 381 11 202 8045
Free licence
Download

Analiza strukture ukupne cene snabdevanja