www.gradjevinarstvo.rs
www.build.rs
build 26
broj 26 • godina VII
Tema
Tema broja
broja
Fasade
Ventilisane
kamene fasade
Fasada:
Vizuelni
Vizuelni simbol
simbol
energetske
energetske efikasnosti
efikasnosti
urbanizam
urbanizam
Suviše
pametan grad
energetska
energetska efikasnost
efikasnost
Prednosti propana:
Nisko-energetska
Nisko-energetska
alternativa
alternativa
green
green build
build
U potrazi za
energetskom održivošću
w w w. b u i l d . r s
Sumnjiv vetar?
Promovišite vaše preduzeće, proizvod,
uslugu ili tehnologiju u dva vodeća medija
iz oblasti građevinarstva i pratećih delatnosti i
iskoristite
%
popusta za oglašavanje u drugom mediju
do iznosa oglašavanja u prvom.
termoizolacija
/tema broja 27/
Besplatni poslovni magazin
građevinske industrije
Luke Vojvodića 30, Beograd
tel: 011 2562 004 • www.build.rs
Free business construction
industry magazine
Topic for the next issue:
THERMAL INSULATION
/build 27/
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
www.build.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
Infonet Group, Beograd, Luke Vojvodića 30 | tel/fax: + 381 11 2562 004, 2562 005 | e-mail: [email protected]
40
Tema broja:
Ventilisane
kamene fasade
Fasade
Prednosti propana:
Nisko-energetska
alternativa
Sadržaj
info www.gradjevinarstvo.rs
promo Oprema za tretman vode i doziranje
hemikalija – PROMINENT
8
22
Završni radovi u „mokrim čvorovima“
sa proizvodima „Austrotherm“&„Murexin“
23
Hidroizolacija betonskih konstrukcija
pod zemljom – DRACOMERX
24
Hidroizolacije mostovnih konstrukcija
– ICOPAL
25
urbanizam Suviše pametan grad
26
tema broja Fasada: Vizuelni simbol energetske efikasnosti
30
U detaljima je ušteda – NIP SPASIĆ
34
Sačuvajte toplinu vašeg doma
– HENKEL SRBIJA
35
RAPID – Kvalitet i postojanost
36
Tabaš potkonstrukcija
37
Estetika italijanskog dizajna: PURITY
– REYNAERS
38
DEMIT – specijalista za fasade:
Jedini pravi DEMIT na našem tržištu
– RAVAGO LAMBDA SR
39
Ventilisane kamene fasade
40
promo Video nadzor u funkciji detekcije provale:
Inteligentan softver za snimanje i video analizu
IPS-VideoManager – SECURITON
48
42
Evropski standard – HOUSEMATIK
43
TOBLER – skele, oplate za sigurnost na visini
44
zanimljivosti
46
energetska Prednosti propana:
efikasnost Nisko-energetska alternativa
48
green build U potrazi za energetskom održivošću
– energetska efikasnost
49
Sumnjiv vetar? Zašto su „inovativne“
turbine često sve samo ne to!?
53
narudžbenica
58
Sumnjiv vetar?
53
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.
build.rs
w
30
Fasada:
Vizuelni simbol
energetske efikasnosti
Suviše pametan
grad
U potrazi za
energetskom održivošću
26
49
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA
AGE Plan
Alumil YU Industry A.D.
Aluplast BGD
Austrotherm
Build magazin
Ciglana Todorović
Gradjevinarstvo.rs
Grolit-Rad
Henkel Srbija
LSG Building Solution
Marcom-Plast
Metalno-Mijatović
MG Kačarević
Mibainženjering
www.agplan.iz.rs
18
www.alumil.com
3
www.aluplast.co.rs
15
www.austrotherm.rs
13
www.build.rs
2, 7, 59
www.ciglane-todorovic.com
51
www.gradjevinarstvo.rs
50, 60
www.grolitrad.rs
16
www.ceresit.co.rs
1
www.lsg.rs
45
www.marcom-plast.rs
9
www.metalnomijatovic.com
14
www.mgkacarevic.com
10
www.miba.co.rs
17
OBO Bettermann
Pyroland
Rockwool Adriatic
San Torini
Systemair
Rubrika OGLASI
Art Concrete
Frigoremont
Gradjevinarstvo.rs
Gradmont
Kolubara Gas
SAX
Termoinženjering
Vugomal
www.obo.rs
52
www.pyroland.rs
11
www.rockwool.rs
21
www.san-torini.com
19
www.systemair.com
8
[email protected]
57
[email protected]
56
www.gradjevinarstvo.rs
57
www.gradmont.net
56
[email protected]
56
[email protected]
56
www.termoinzenjering.co.rs
57
[email protected]
57
Naslovna strana:
HENKEL SRBIJA
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stamenić
UREDNIK
Branislav Savić
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski
Fasade određuju
identitet zgrade
Bez obzira da li se radi o staklenoj, betonskoj, zelenoj ili od opeke, današnje fasade se projektuju sa
puno posvećnosti i brige o detaljima. Prošli su dani
kad su staklo i boja određivali dizajn objekta, njegov vizuelni identitet i načine na koji on komunicira sa okolinom.
Potražnja za energetski efikasnim i pametnim fasadnim sistemima sa kombinacijama specijalnih
stakala i dvostrukim, pa čak i trostrukim omotačima je u porastu u različitim gradovima sveta. Zašto
fasade? One zgradama daju identitet.
U današnje vreme ne radi se samo o projektovanju najkreativnije i vizuelno privlačne fasade, već o
odgovornom projektovanju sa primarnim fokusom
na našu budućnost. Ovde se radi o projektovanju
energetski efikasnih fasada koje mogu da obezbede
izolaciju, uštedu energije, komfor i estetiku.
Fasade mogu biti „pročitane“ na isti način kao što
i objekti mogu biti. Ritam fasade zgrade je vrlo
bitna karakteristika koja određuje njen karakter i
privlačnost, a koja je vrlo često zanemarena. Svaki
objekat ima neki ritam otvora, prozora i/ili vrata
koji se protežu preko njegove fasadne površine. Taj
ritam može biti jednostavan kao moduli sistema
zida-zavese ili konstruktivnog sistema koji se izražava na spoljnoj strani objekta. U stvari, ovo je tako
tipično da često ne uspevamo da vidimo taj ritam i
njegov uticaj na naša osećanja u vezi sa određenom
zgradom.
Arhitektura se oduvek bavila i uvek će se baviti
projektovanjem za budućnost. Kada projektujemo
i gradimo, oblikujemo ne samo životnu sredinu, već
i naše živote i živote budućih generacija.
Projektovanje objekata i njihova izgradnja arhitektama donosi neku vrstu besmrtnosti, a kreativna i
vizuelno stimulativna fasada za arhitektu je put ka
primećenosti, divljenju i priznatosti.
Za arhitektu fasada predstavlja krunu objekta, predstavu njegovog umeća opštoj javnosti, gde je ulaz
u zgradu njegov krunski dijamant. Za posmatrače
fasada je uvertira u operu - ona uvodi i upoznaje
publiku sa temama, ritmičkim varijacijama, stilom
konflikta i rešenjem koje će biti primenjeno u celom
objektu, kako bi pomoglo u pričanju priče o njemu.
Više od uvertire, fasada je veliki prag koji uvodi
i upoznaje ljude sa svetom koji se nalazi iza nje.
To važi za sve tipove zgrada i sve fasade, sve do
najskromnijeg doma. Sve dobre fasade emotivno
zaokupljuju posmatrača i uvlače ga u svoj svet, one
komuniciraju sa intelektom i predstavljaju koherentnu formalnu kompoziciju. Samo takve fasade
se s pravom mogu nazvati dobrim.
Dobra fasada ne čini dobar objekat, ali bez dobre
fasade ne može postojati ni dobar objekat.
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
OBRADA I UNOS PODATAKA
EEmilija Mitić
FINANSIJE
F
Jelena
Jele Hajduković
MARKETING
M
Dunja
Du Filipović
Jelena
J
Božić
Tan
Tanja Vićentijević
Ka
Katarina Đurić
Mon
Monika Ilomanoski
Mirjana Simović
IZDAVAČ
Infonet Group doo
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
www.build.rs
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo
oglašavanje putem paketa kojii obuhvataju štampano izdanje
et portal
i internet
Build
uild magazin
magazzin
zin već 6 godina,
god
četiri puta
p
godišnje, potpuno
tpuno besplatno stiže na a
adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika,
predstavništava, ustanova, organizacija,
strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa
i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno
vezani za građevinsku industriju.
Build magazin je izuzetno sredstvo za
promociju vaše kompanije, proizvoda,
usluge ili tehnologije.
Gradjevinarstvo.rs u poslednjih 11 godina
objedinjuje informacije o preduzećima i njihovim proizvodima i uslugama, kao i vesti,
stručne tekstove, zanimljivosti i ostale sadržaje
vezane za građevinarstvo.
Gradjevinarstvo.rs predstavlja nezaobilazno
on-line marketinško sredstvo građevinskih
kompanija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.
Na ovaj način omogućeno je pokrivanje oba medija
po veoma povoljnim cenama
Infonet Group | Luke Vojvodića 30, Beograd | tel: 011 2562 004
info
Saudijski princ pravi zgradu
od 1.600 metara u nekoj od
svetskih metropola
Saudijski princ Al Valid bin Talal razmatra mogućnost da u Moskvi izgradi najvišu
zgradu na svetu, koja bi bila visoka neverovatnih 1.600 metara. Princ još nije definitivno odlučio gde će zidati kulu, zbog čega
je pozvao druge velike gradove sveta, kao što
su London, Šangaj ili Njujork, da se uključe
u trku sa Moskvom i ponude poreske olakšice i državnu pomoć.
U raspravu o izgradnji tako visoke zgrade
uključili su se stručnjaci, koji kažu da to ne
bi bilo nemoguće, ali ukazuju da bi se graditelji suočili sa teškim problemima. Jedan od
najvećih je kako bi do vrha zgrade bila dopremana voda. To bi pred graditelje postavilo izuzetno velike tehničke, ali i finansijske probleme. U ovom trenutku cenu takve
zgrade teško je prevideti, ali je sigurno da bi
gradnja koštala više milijardi dolara.
Najviša zgrada u svetu sada je Burdž Kalifa, visoka 828 metara, a za 2017. godinu
predviđen je završetak izgradnje Kraljevske
kule u Rijadu, koja će postati prva građevina visoka od 1.000 metara. Prvobitno je
bilo predviđeno da Kraljevska kula bude visoka 1.600 metara, ali su geolozi zaključili
da sastav tla ne bi mogao da izdrži taj teret.
Planirani troškovi gradnje Kraljevske kule
iznose 4,6 milijardi dolara.
Turska gradi drugi Bosfor
Kada je pre skoro dve godine premijer Turske
Tajip Erdogan lansirao ideju o izgradnji kanala „Istanbul“ kako bi spasao milionski grad
na obalama Bosfora, mnogi su poverovali da
je to prazno obećanje kakva političari olako
daju uoči izbora da bi privukli glasače. Pogotovo što je taj grandiozno „ludi projekat“,
kako ga od prvog dana mnogi nazivaju, posle
toga sve do sada bio gurnut u zaborav.
Vlada je krajem aprila dala „zeleno svetlo“
za prokopavanje kanala „Istanbul“, a taj
posao je poveren Visokoj komisiji za planiranje. Pre tendera, koji se priprema, biće
izgrađeni prilazni putevi i drugi propratni
objekti. „Mi smo uvereni da je to veoma realan projekat o kome će se pričati u svetu“,
izjavio je pomoćnik premijera Ali Babadžan
najavljujući početak izgradnje kanala.
Kanal treba da se prokopa od Crnog do
Mramornog mora, zapadno od Bosfora.
Tako će stari, evropski deo Istanbula, postati veštačko ostrvo. On će biti dugačak
najmanje 45 kilometara, dubok 25 a širok
150 metara. Kanal će moći da primi i najveće ploveće grdosije, uključujući i tankere
koji svakodnevno prevoze naftu iz Rusije i
drugih zemlja u crnomorskom regionu.
U vladi još ne saopštavaju koliko će koštati mamutski projekat, ali veruju da to neće
biti veći problem za ekonomski sve moćniju
Tursku. Nije jasno ni kada će biti završen,
mada se nezvanično pominje 2023. godina,
kada pada stogodišnjica stvaranja moderne
turske države.
Kanal konačno treba da spase Istanbul, koji
je poslednjih godina ozbiljno ugrožen pošto
je Bosfor postao usko grlo za brodove koji
idu od Crnog do Mramornog mora i obratno. U pitanju je godišnje više od 50.000
manjih i većih plovila. Među njima je sve
više tankera koji, kako se procenjuje, kroz
milionski grad godišnje pronesu 150 miliona tona petroleja. I pored mera predostrožnosti učestale su havarije posle kojih je u
nekoliko navrata Bosfor bio u plamenu.
Pobornici zaštite megalopolisa pozdravljaju odluku vlade svejedno što će taj objekat
sigurno progutati desetine milijardi dolara.
„Istanbul se mora spasti, to nema cenu“, ističu oni i tvrde da je Bosfor sada čak tri puta
opterećeniji nego Suecki kanal.
Na obalama kanala treba, kako se planira,
da nikne moderni grad, novi aerodrom, a
gradiće se i luka. To će spasti stari Istanbul
koji je već ugrožen novim građevinama od
betona, gvožđa i stakla, koje, kao trn u oku,
narušavaju pogled na drevne vizantijske i
osmanske spomenike.
Šuplje zgrade rasipnici para
Sve zgrade koje budu izgrađene u Evropskoj
uniji posle 2020. godine moraju imati nulti
ili veoma nizak nivo potrošnje energije. One
treba da koriste što je moguće manje energije, a i ta energija mora da bude iz obnovljivih izvora. EU je odlučna u nameri da stane na put rasipanju energije. Prošle godine
je samo za uvoz energenata izdvojeno čak
400 milijardi evra. To bogatstvo je moglo
da bude potrošeno za podstrek ekonomiji
umesto da se rasipa na grejanje i hlađenje
energetski neefikasnih zgrada.
Zato je usvojila Direktivu o energetskim
karakteristikama zgrada koja predviđa da
najpre državni organi vlasti moraju da renoviraju tri odsto svojih zgrada godišnje kako
bi stimulisali tržište i dali primer drugima.
Potom, dobavljači energije imaju obavezu
da naprave uštedu od 1,5 odsto godišnje pa
moraju da propagiraju mere energetske efikasnosti kako bi to postigli.
PA vazdušne zavese
– Jedan model, velike mogućnosti
•
•
8
Simple installation
Intelligent • Calendar function
• Proactive • Eco mode
• Adaptive • BMS solutions
www.systemair.com
info
energetskoj efikasnosti otvara mnoga radna
mesta u građevinskom sektoru, a ovo je deo
privrede koji je naročito važno stimulisati.
Međutim, najveći problem je kako obezbediti finansije da bi se zgrade učinile energetski efikasnim. Prema procenama Evropske
komisije da bi Evropa uštedela 20 odsto
energije samo u zgradama u narednih sedam
godina potrebno joj je 70 milijardi evra.
Ono što je prema mišljenju Fione Hol, poslanice Evropskog parlamenta i članice Komiteta za industriju, istraživanja i energetiku, možda i najvažnije jeste da je Evropski
parlament uputio poziv svim državama članicama da sačine strategiju i mere za smanjenje energetske potrošnje u postojećim
zgradama za 80 odsto do 2050. godine.
„Ukoliko trošimo manje energije manje zavisimo od uvoza i eventualno nestabilnih ili
politički nesklonih delova sveta. Siromašni
građani zbog stalnog rasta cena energenata
ne mogu da ih plaćaju i država mora da im
pomogne tako što subvencioniše cenu, a to
nije održivo. U ovom trenutku je posebno
važno stimulisati lokalnu privredu, jer kada
ljudi troše toliko novca na račune za energente to je kao da spaljuju novac. To ne pomaže lokalnoj privredi i stvaranju poslova“,
navodi Hol i posebno naglašava da rad na
„Javni sektor ne može da potroši tu količinu novca“, kategoričan je Pol Hadson, šef
jedinice za energetsku efikasnost u Evropskoj komisiji. Zato je ključno da se uključi
privatni sektor.
„Jedan od načina je zajedničko ulaganje državnog novca i privatnih banaka. Upravo radimo na tome da ohrabrimo privatni sektor
da ulaže u energetsku efikasnost i svedemo
potencijalni rizik na najmanju meru“, kaže
Hadson, navodeći primer Grčke koja je svojevremeno to učinila i postigla dobre rezultate.
On kaže da nove članice EU mogu da pristupe regionalnim fondovima, mada postoje
i veliki transferi za energetsku efikasnost
siromašnijim članicama.
„Mnoge zemlje daju subvencije i jeftine kredite građanima kako bi svoje domove učinili
energetski štedljivim. Nemačka je najbolji
primer za to. Ona preko Razvojne banke
KFW preusmerava novac u regionalne banke, a one potom plasiraju kredite klijentima
sa kamatom od dva odsto, što je najniža stopa u Evropi“, navodi šef jedinice za energetsku efikasnost Evropske komisije.
On naglašava da su Direktiva o energetskoj
efikasnosti i Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada obavezujući propisi za
sve zemlje, tako da novac moraju pronaći.
Šan Hjuz, koja ispred „Knauf insolejšona“
lobira u evropskim institucijama i koja je
učestvovala u donošenju ovih propisa kaže
da su se neke članice EU snažno protivile
navodeći da njihova primena iziskuje mnogo para i da je neprimereno primenjivati ih
u vreme krize.
„Veliki evropski industrijalci i distributeri
energije koji će morati da naprave uštede
od 1,5 odsto pružali su snažan otpor. Ipak
nisu uspeli, tako da će taj novac biti značajan izvor finansiranja pri izradi nacionalnih planova za sanaciju postojećih objekata. Uprkos činjenici da su vlade određenih
evropskih država uključujući Nemačku i
Veliku Britaniju ’razvodnile’ neke od prvobitnih predloga koji se odnose na našu granu
privrede, čvrsto verujemo da će dogovorene
mere potpomoći upliv privatnih investicija
na tržišta izgradnje i renoviranja zgrada“,
kaže Hjuzova.
9
info
Korišćenje obnovljivih
izvora energije u porastu
Obnovljivi izvori energije se sve više koristi u svetu i do 2016. će biti drugi najveći
izvor električne energije, objavila je krajem
juna Međunarodna agencija za energiju
(IEA). Zemlje u razvoju sve više koriste
energiju vetra, Sunce, kao i hidroenergiju
kako bi odgovorile na povećanu potražnju,
ali i zbog rešavanja problema zagađenjem.
S druge strane, troškovi obnovljive energije sada su manji od troškova tradicionalnih
izvora energije poput uglja, prirodnog gasa
i nafte.
Obnovljivi izvori energije su sektor energetike koji se najbrže razvija i očekuje se da će
se u narednih pet godina proizvodnja iz svih
obnovljivih izvora, uključujući hidro izvore,
povećati za 40%. Do 2018. činiće četvrtinu
energije u svetu, dok je 2011. to bila petina.
Energija dobijena iz vetra, Sunca, geotermalnih izvora, kao i iz biljaka, odnosno nehidronergetiskih izvora, što ekolozi smatraju prihvatljivijim, takođe će brže rasti.
Energija iz tih izvora će do 2018. činiti 8%
energije u svetu, dok je 2011. to bilo 4%, a
2006. godine 2%.
Ipak, u razvijenim zemljama je prošle godine došlo do smanjenja subvencija za obnovljive izvore energije, navodi IEA. U izveštaju objavljenom u aprilu, IEA je navela da
energija u svetu danas nije čistija nego pre
20 godina zbog većeg oslanjanja na ugalj u
Kini, Indiji i delovima Evrope koji potiskuju nuklearnu energiju, dok su istovremeno
suočeni sa povećanom cenom gasa.
Građevinari buldožerima
sravnili majansku piramidu
staru 2.300 godina
Građevinska kompanija je buldožerima
sravnila jednu od najvećih piramida iz doba
Maja kako bi izvadila kamen potreban za
izgradnju puta. Šef Arheološkog instituta
Belizea, male tropske države u Centralnoj
Americi, dr Haime Ave izjavio je da je uništenje piramide otkriveno početkom maja i
da je preostao samo jedan manji deo centralnog dela piramide.
Ave je dodao da se razboleo čuvši vest o uništenju piramide Nomul i platforme hrama
koji su stari više od 2.300 godina i predstavljaju najznačajniji arheološki kompleks u
severnom Belizeu, blizu meksičke granice.
„Ne mogu da verujem koliko neki ljudi
mogu da budu glupi i bezosećajni... Oni su
koristili to da popune rupe na putu“, kazao
je Ave.
Nomil se nalazi usred privatnog polja šećerne trske i nema ravne kamene stranice koje
su karakteristične za piramide, ali Ave kaže
da graditelji nisu mogli da od piramide čija
je humka visoka 30m pomisle da je prirodno brdo jer je okolina ravničarska.
„Znali su da je reč o staroj građevini samo su
bili prokleto lenji“, kaže očajni dr Ave.
Kompleks Nomul se nalazi na privatnom
terenu, ali, prema zakonu Belizea, svi antički arheološki ostaci su pod državnom
zaštitom.
Alpina pred zatvaranjem?!
Najveći bankrot u istoriji posleratne Austrije završiće se, po svemu sudeći, po najgorem
mogućem scenariju. Poslednji pokušaji da
se nađe drugo rešenje su propali i stečajni
upravnik druge po veličini austrijske građevinske firme Alpine Bau GmbH, Štefan Ril
pokrenuo je postupak njenog gašenja.
Alpine u Austriji će biti razbijena na regionalne delove. Već su, posle sastanka
austrijskih ministarstava za privredu i rad,
sindikata, banaka i saveta preduzeća, austrijske građevinske firme pozvane da preuzmu
njene poslove u Austriji i u što je većoj meri
zaposlene. Koncern Alpine zapošljava oko
15.000 radnika od čega 7.500 u Austriji.
Interes za preuzimanje poslova i radnika u
Salcburgu, Tirolu i Štajerskoj su, navodno,
već izrazili i kod nas poznata firma Porr i
firma Hinteregger.
Mada se u svim medijskim izveštajima napominje da je za propast Alpine kriva njena
komplikovana holding struktura, koja obuhvata 200 društava, i rizične investicije u istočnoj Evropi, nema ni reči o sudbini firmi
koje je Alpina osnivala van Austrije u 25
država, među kojima je i Srbija. Nikakvih
promena nema ni u registrima Agencije za
privredne registre, a Koridori Srbije su „zatražili zvaničnu informaciju o statusu Alpine
Bau GmbH od međunarodnog nadzornog
organa Eptisa-Safege-IRD “. Odgovor još
nisu dobili.
„U skladu sa ugovorima koji su definisani
međunarodnim pravilima Svetske banke i
Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj
(EBRD), tek nakon dobijanja zvanične
potvrde o statusu kompanije Alpine Bau
GmbH, Koridori Srbije će biti u mogućnosti
da preduzmu dalje korake u skladu sa pravima i obavezama koji im prema ugovoru
pripadaju“, saopštili su iz Koridora Srbije. A
dalji koraci su, kako navode u Koridorima,
raspisivanje u najkraćem roku novih tenderskih postupaka za završavanje dve deonice
na Koridoru 10 na kojima je Alpine angažovana.
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o.
bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj
tel/fax: 011 8652 429
011 8653 099
e-mail: [email protected]
www.mgkacarevic.com
10
info
Radi se o deonicama Pirot Istok-Dimitrovgrad, gde su radovi započeti u novembru
2010. godine i rok da budu završeni je bio
540 dana, i o obilaznici kod Dimitrovgrada,
gde je gradilište otvoreno u aprilu 2010. godine i rok za završetak bio je 720 dana.
vincije Sečuan na jugozapadu Kine. Zgrada,
koja je otvorena ovog vikenda, smešta širok
spektar poslovnih kancelarija, hotela, pozorišta, tržnih centara, veštačko Mediteransko
selo i porodičnu-tematsku atrakciju kao što
je vodeni park koji se zove Rajsko ostrvo.
Može se, dakle, zaključiti da je Alpine ugovorene rokove već debelo probila. Radovi na
deonici Pirot Istok-Dimitrovgrad finansiraju se kreditom koji je Srbiji odobrila EBRD,
a obilaznica Dimitrovgrad kreditom Svetske banke. Ukupna vrednost radova na obe
deonice je 59,304 miliona evra.
Prema navodima austrijskih medija najveća
žrtva propasti Alpine Bau GmbH biće njeni
dobavljači i podizvođači, na koje otpada više
od milijarde od 1,9 milijardi njenog duga, i
mali investitori, koji su se 2010. godine poalavili na kamate na tri serije Aplininih obveznica u ukupnoj vrednosti od 290 miliona
evra. U Koridorima Srbije tvrde da im je
Alpine dostavila spisak od više od 50 firmi
sa kojima sarađuje u Srbiji.
Alpine Bau GmbH je koristila kredite u 48
finansijskih institucija u Austriji i van nje,
a najviše kredita uzela je od Bank Austria i
Erste grup (oko 100 miliona evra), a prošle
jeseni od Hypo Alpe Adria 25 miliona evra,
ali poslovne banke u Austriji su se, piše bečki dnevni list Di Prese, odlično obezbedile
„Zakonom za jačanje likvidnosti firmi“ koji
je u Austriji donet 2009. godine. Prema tom
zakonu austrijska država je preuzela gro garancija za bankarske kredite austrijskih firmi.
Odnosno, od ukupne sume od 2,5 milijardi
evra kredita koje je uzela austrijska privreda,
država je garantovala za 30 do 70 odsto odnosno za ukupno 1,4 milijarde evra. U slučaju Alpine, austrijska država je garantovala za
polovinu od ukupno 300 miliona evra kredita
i Alpine će biti prva firma na kojoj će zakon
kojim su se banke obezbedile biti primenjen.
Alpine inače u Austriji postoji 50 godina, ali
od 2012. godine nije više u austrijskom nego
u španskom vlasništvu.
Otvorena najveća građevina
na svetu u Kini
Kina je dobra u stvaranju velikih stvari od vetroparkova i gumenih patkica do gigantskih baterija. Najnoviji projekat super
veličine koji se pojavio jeste najveća slobodnostojeća zgrada na svetu - New Century
Global Center. Nova super-zgrada je visoka 100 metara, 500 metara dugačka i 400
metara široka, sa površinom od 1,7 miliona
kvadratnih metara. To je dovoljno veliko za
smeštaj 20 Sidnejskih opera ili tri puta veće
od Pentagona.
Objekat New Century Global Center se
nalazi u Čengduu, koji je glavni grad pro-
Zgrada je projektovana da bude krunski
dragulj novopodmlađenoj oblasti Čengdua,
koja se zove Tainfu novi distrikt. Gradska
metro linija se proširuje kako bi opslužila
novi okrug, dok se izgradnja novog aerodroma očekuje za 2020. godinu, pretvarajući
ceo prostor u novi ekonomski i kulturni
centar zapadne Kine.
Crvi uništili most
u San Dijegu
Potrebno vam je brzo i efikasno rešenje protivpožarne
zaštite na vašem objektu? Pyroland nudi jednostavna i
praktična rešenja iz oblasti pasivne protivpožarne zaštite
građevinskih elemenata i sistema za ventilaciju, koja su
sertifikovana od strane domaćih institucija. Dugogodišnji
rad naših stručnjaka u pomenutoj oblasti i sertifikovani
materijali obezbeđuju vam jednostavno i efikasno rešenje
za svaku vrstu protivpožarne zaštite.
•
•
•
•
Zaštita elemenata od čelika i drveta
Zaštita kanala za ventilaciju i nadpritisnu ventilaciju
Zaštita kanala za odvođenje dima KOMPENZATOR®
Zaštita prodora instalacija kroz protivpožarni sektor
Veliki deo novog železničkog mosta vrednog
40,6 miliona dolara u San Dijegu, SAD,
mora biti srušen i zamenjen zbog oštećenja
betona izazvanog najezdom morskih crva u
drvenoj oplati novog mosta. Zvaničnici grada San Dijego su najavili da kao posledicu
štete, izvođači sada moraju da sruše i izgrade
sekciju mosta od 152 metara.
Izvođači su odlučili da delovi mosta moraju
biti obnovljeni nakon pojave sitnih pukotina u betonskoj konstrukciji koje su izazvane
rušenjem drvenih ramova koji su korišćeni
kao oplata. Radnici na projektu veruju da
se oplata raspala zbog najezde morskih crva
koji su oslabili drvo. Dobijene pukotine u
betonu, ako se ne poprave, bi mogle dovesti
do narušavanje celokupne strukture zbog
infiltracije vode.
Stubovi i temelji mosta su prošli neoštećeni prilikom urušavanja drvene oplate i neće
zahtevati zamenu. Zvaničnik grada San Dijego, Dejvid Hiks, rekao je da će rušenje i
popravka koštati oko 3 miliona dolara i da
će produžiti rok gradnje za godinu dana. Izvođači radova na projektu su podneli zahtev
za naplatu osiguranja.
Most se nalazi pored međudržavnog autoputa 5 u primorskom gradu Oušnsajd u
San Dijego okrugu i premošćuje reku Santa Margarita i susedne plimske močvarne
oblasti. Novi projekat se nalazi između Los
Anđelesa i San Dijega na jednom od najprometnijih železničkih koridora u Americi
i zameniće stari čelični most.
Testirano i sertifikovano u skladu sa SRPS EN 1366.1/1366.9
Ljermontova 13, 11050 Beograd
tel: +381 11 3476 396 | mob: +381 63 696 212
e-mail: [email protected] | www.pyroland.rs
11
info
Otvoren most preko
Dunava koji povezuje
Bugarsku i Rumuniju
Sredinom juna svečano je otvoren drugi
most preko Dunava koji povezuje Bugarsku
i Rumuniju, a ceremoniji su prisustvovali vodeći političari dve zemlje i zvaničnici EU.
WeBSEFF II će pratiti bespovratna sredstva
u visini 11,5 miliona evra koja će obezbediti
Evropska unija za programe tehničke saradnje
i investicionih podsticaja za primaoce zajmova.
Zajmove iz novog programa moći će da traže kompanije iz privatnog sektora, energetske
uslužne kompanije, lokalne samouprave i nadležni za obnovu zgrada u javnom vlasništvu.
Prethodnik programa WeBSEFF II bio je
WeBSEFF I, pokrenut u aprilu 2009. godine. Prvi zajam iz WeBSEFF II odobren je
Raiffeisen banci BiH, od 5 miliona evra. Taj
zajam treba da omogući kreditoru da poveća
finansiranje energetske održivosti u BiH.
Most, koji povezuje Vidin u Bugarskoj i
Kalafat u Rumuniji, otvoren je kao jedan
od ključnih podsticaja za privredni rast u
jednom od najsiromašnijih regiona Evrope,
dok kritičari ističu da će ga oronula infrastruktura sa obe strane obale pretovoriti u
„most za nigde“, prenele su agencije.
Ovo je drugi most duž 500 kilometara duge
rečne granice dve zemlje. Prvi most koji povezuje gradove Ruse i Đurđu završen je 1954.
godine. Projekat vredan 282 miliona evra sa
106 miliona evra je podržala Evropska unija, kojoj su i Rumunija i Bugarska pristupile
2007. godine, a ostatak novca je dobijen od
nacionalnih finansija i privatnih investicija.
Novi most, čiji je projekat izgradnje počeo
1990-ih, deo je panevropskog Koridora
IV, koji povezuje Drezden u Nemačkoj sa
egejskom lukom Solun i sa Istanbulom na
istoku. Viseći most od čelika i betona ima
dve kolovozne trake u oba smera, prugu, dve
pešačke staze i stazu za bicikle, a njegova
ukupna dužina iznosi preko 3,5 kilometra.
12
Predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti istakao je da je neophodno unaprediti energetsku efikasnost na Zapadnom Balkanu
pošto cene energije rastu i očekuje se da se
taj trend nastavi.
„Visoke cene energije predstavljaju dodatno
optrećenje za biznis. Unapređenje energetske efikasnoti i povećanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora predstavlja efikasan
odgovor na taj izazov“, rekao je Čakrabarti
prilikom pokretanja novog fonda.
kuje da će „Dongfangu“ ta referenca pomoći u
proboju na druga evropska tržišta.
Rudnik uglja „Stanari“, kojim „EFT grupa“ upravlja poslednjih osam godina sada
zapošljava oko 470 ljudi, a do početka rada
termoelektrane broj zaposlenih u sistemu
povećaće se na 900. Osamdeset odsto novca potrebnog za izgradnju termoelektrane
obezbeđen je iz kredita Kineske razvojne
banke, a preostalih 20 odsto pribavili su
EFT i konzorcijum poslovnih banaka.
Otvoren most na
Port Mileni u Ulcinju
Ulcinj i Velika plaža su veliki razvojni resursi Crne Gore i most na Port Mileni je jedna
od važnih infrastrukturnih pretpostavki da
se zainteresuju pravi investitori za realizaciju tih projekata, ocenio je premijer Milo
Đukanović. On veruje da završetak mosta,
vrednog 3,9 miliona evra, uliva optimizam
Crnoj Gori u celini.
U saopštenju EBRD-a ocenjuje se da su potencijali za ulaganja u energetsku efikasnost
u regionu Zapadnog Balkana neiskorišćeni i
istovremeno upozorava da na tržištu postoje
brojne barijere.
EFT počeo izgradnju
termoelektrane „Stanari“
Izgradnja termoelektrane „Stanari“ u Bosni i Hercegovini, kapaciteta 300 megavata,
koju gradi „EFT grupa“ zvanično je počela
krajem maja. Zajedno sa modernizacijom
rudnika uglja „Stanari“, u projekat će ukupno biti uloženo oko 600 miliona evra.
75 miliona evra za
investiranje u energetsku
efikasnost i obnovljive izvore
Ovo će biti prva termoelektrana u vlasništvu
„EFT grupe“, a ovaj trgovac električnom
energijom godišnje će proizvoditi i raspolagati sa oko 2.000 gigavat-sati struje.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)
pokrenula je Fond za finansiranje održive
energije na Zapadnom Balkanu II (WeBSEFF II) sa ciljem da se investiranjem u
energetsku efikasnost i obnovljive izvore unapredi ponuda energije u regionu. Fond od 75
miliona evra pokriva Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
„U ovoj godini krećemo u izgradnju glavnih
objekata za elektranu i očekujemo da će početi sa radom početkom 2016. godine“, rekao je
Vuk Hamović, predsednik „EFT grupe“.
Prilikom polaganja kamena temeljca prisustvovali su i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i Ven Šugang, predsednik „Dogfang
Electric Coproration“ iz Kine, koja će graditi
termoelektranu. Milorad Dodik, predsednik
Republike Srpske, rekao je da će ova termoelektrana biti prvi objekat ove veličine koji se
gradi na tlu bivše Jugoslavije nakon više od 30
godina i da predstavlja značajnu investiciju u
vreme krize. Šugang je rekao da će „Stanari“
biti prvi takav projekat za kineske proizvođače
energetske opreme na evropskom tlu i da oče-
Most, dugačak 350m i širok 20,3m, trebalo
bi značajno da rastereti saobraćaj u ulcinjskoj opštini. Most će povezati već izgrađeni
bulevar u Ulcinju sa putem za Štoj, odnosno
Adu Bojanu.
Gradnja mosta, sa četiri trake za vozila, razdelnim ostrvom i trakama za pešake, bila je
poverena slovenačkoj firmi „Primorje“, koja
je sredinom prošle godine odustala od projekta zbog finansijskih problema i uvođenja
stečaja. Završne radove su, nakon toga, izveli
podizvođači, predvođeni firmama „Bemaks“
i „Metalac“.
Gradnja mosta na Port Mileni počela je krajem
oktobra 2010. godine, dok je ugovoreni rok za
završetak radova bio 15. jun prošle godine. Projekat je realizovan u skladu sa dinamičkim planom sve do aprila prošle godine, kada je zbog
obaveza prema bankama u „Primorju“ najprije
najavljen, a zatim u junu i uveden stečaj.
Radovi na mostu privremeno su obustavljeni, nakon što je izvođač otišao pod stečaj.
Raskidom ugovora Direkcija za saobraćaj
naplatila je bankovnu garanciju od 695.000
evra, tako da je gradnja na Port Mileni
nastavljena u septembru prošle godine, na
osnovu zaključaka Vlade, kojima je odobreno da podizvođači završe preostale radove.
info
Kinezi grade deonicu puta
Bar-Boljare
Kineska kompanija za telekomunikaciju i
infrastrukturu CCCC (China comunication
construction company) i njena kćerka firma
CRBC gradiće deonice autoputa Bar-Boljare, saopštila je početkom jula crnogorska
vlada.
izgrađeni apartmani, gradske kuće i vile u
okolini starog zaliva Trašte. Naša kompanija
je posvećena unapređenju i uključivanu lokalnih zajednica u projekte, pa očekujemo
da će lokalni izvođač blisko sarađivati sa
arhitektama, zanatlijama i radnicima na izgradnji, kako bi bili sigurni da ‘Luštica Bay’
ostaje autentičan proizvod koji u potpunosti
zadržava lepotu svog prirodnog okruženja“,
kazao je izvršni direktor kompanije „Luštica
Development“ AD Samjuel Majer.
U projekat „Luštica Bay“ do sada je uloženo
oko 27 miliona evra. Izgrađeni su pristupni
putevi, otvoren golf driving range i raščišćen
teren za svih 18 rupa budućeg golf igrališta.
Skoplje iduće godine dobija
hotel Hilton
Poznati svetski hotelski brend „Hilton“ je sa
kompanijom „Stoun bridž hotel“ potpisao
ugovor o franšizi kojom je potvrđena izgradnja hotela Hilton u Skoplju.
Izgradnja hotela Hilton u Skoplju stajaće
30 miliona evra. Hotel koji će se nalaziti
na obalama Vardara, na prostoru od 25.000
kvadratnih metara imaće konferencijske
sale i prateće objekte.
„Quaestus Private Equity“
želi da kupi „Nexe grupu“
Kompanija je ponudila cenu od 809 miliona evra za gradnju prioritetne donice puta
od Smokovca do Mateševa, u dužini od 42
kilometra, kazali su novinarima ministri saobraćaja i finansija Ivan Brajović i Radoje
Zugić.
Oni su saopštili da slede pregovori o tekstu
ugovora i kreditu sa kineskom državnom
Exim bankom o finansiranju projekta. Crnogorska vlada godinama bez uspeha pokušava da nađe partnera za „najveći infrastrukturni projekat“, autoput od Bara do granice
sa Srbijom.
„Nexe grupa“ izmenila je plan finansijskog i
operativnog restrukturiranja u kojem su glavne smernice da je potrebno ulaganje finansijskog partnera od 150 miliona kuna (oko
20 milona evra), pri čemu bi novi investitor
preuzeo 76% vlasništva u „Nexe grupi“, stoji u
saopštenju objavljenom na Zagrebačkoj berzi.
Na čelu konzorcijima ulagača koji su poslali pismo namere nalazi se „Quaestus Private
Equity“, u vlasništvu Borislava Škegre.
Prve evropske nagrade
za zelenu gradnju
„Bemax“ gradi apartmanski
kompleks na Luštici
Belgijska kompanija „Besix Group“, glavni izvođač radova projekta „Luštica Bay“, izabrala
je lokalnog podizvođača radova podgorički
„Bemax“ za izgradnju apartmanskog kompleksa u budućoj marini projekta „Luštica Bay“.
„‘Besix’ i podizvođač ‘Bemax’ će biti nosioci
prve faze projekta tokom koje ćemo gledati kako nastaju održivi, ekološki ispravno
Makedonski premijer Nikola Gruevski je
na ceremoniji polaganja kamena temeljca
izjavio da su napori da se strane investicije
privuku u Makedoniju doneli rezultata. Hotel, koji će biti završen sledeće jeseni, staviće
Skoplje na mapu gradova koji imaju ovaj
globalni hotelski brend, rekao je Gruevski.
Vlasnicima obveznica predlaže se namirenje
kroz 49% vlasništva u „Diviziji za cement,
betone i agregate“ i dodatno namirenje kroz
„mezzanine“. Hipotekarnim poverenicima
ponuđena je naplata kroz reprogram kredita
na rok od 10 godina, uz grejs period od tri
godine i otpis kamata. Ostalim poverenicima nudi se izmirenje obveza u roku od dve
godine, uz otpis glavnice od 30%.
PROIZVODNJA I UGRADNJA METALNIH KONSTRUKCIJA
I VENTILISANIH FASADA OD ALUMINIJUMSKIH
KOMPOZITNIH PANELA (ALUBOND, ETALBOND)
I KOMPAKT PLOČA (TRESPA, FUNDERMAX)
Šejkina 1, 11160 Beograd
tel/fax: +381 11 3429 827 | tel: +381 11 3433 773, 3433 623
proizvodnja: +381 11 8035 897, 8036 597, 8036 598
e-mail:
[email protected] | www.metalnomijatovic.com
14
Brojni „zeleni“ projekti, kompanije i lokalne samouprave ovog leta po prvi put imaju
priliku da, pred međunarodnim stručnim
žirijem, dokažu svoju posvećenost održivoj
gradnji učešćem u prvom specijalizovanom
evropskom nadmetanju koje organizuje
Svetski savet zelene gradnje.
Prve evropske nagrade za zelenu gradnju
imaju za cilj da predstave najbolje ideje za
iskorišćavanje potencijala održivosti zgrada.
Prednost će imati oni primeri koji objedinjavaju više prednosti zelene gradnje i inspirišu
druge da svoje projekte učine kvalitetnijim i
boljim za okruženje i zdravlje ljudi.
info
planiranju. Ilić je apelovao na građane da
upisuju imovinu u katastar nepokretnosti,
navodieći da bez toga neće moći da stavljaju
u promet i da trguju tim nepokretnostima.
„Ono iznosi 8.000 dinara. Upisuju se objekti
gde nije sporna imovina i privatne kuće do
300 kvadrata, lokali do 100 kvadrata, vikendice do 200 kvadrata. Kod spornih objekata
treba sačekati da se završi sudski proces“,
naveo je Ilić.
„Zelene zgrade smanjuju emisiju štetnih
gasova i troškove, stvaraju radna mesta i
unapređuju kvalitet života ljudi“, rekla je
tim povodom Džejn Henli, izvršni direktor
Svetskog saveta zelene gradnje.
Nagrade će biti dodeljene u tri kategorije: zelene zgrade, zakonski okviri za unapređenje
prakse zelene gradnje i održivo poslovanje
kompanija u oblasti zelene gradnje. Nominacije traju do 1. avgusta 2013. godine, a svečano
proglašenje dobitnika zakazano je za Svetsku
nedelju zelene gradnje koja se ove godine održava od 16. do 20. septembra u celom svetu.
Nominacije iz Srbije moraju biti dostavljene
putem Saveta zelene gradnje Srbije, člana
Svetskog saveta zelene gradnje.
Građevinske dozvole
u roku od 30 dana?
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić najavio je krajem juna da će posle
usvajanja novog zakona građevinske dozvole biti izdavane na jednom šalteru, u roku od
30 dana i da će biti besplatne.
„To su svet i investitori od nas tražili. Građevinska dozvola će se izdavati na jednom mestu, na jednom šalteru, za veoma kratko vreme do 30 dana i biće besplatna, a sukcesivno
do upotrebne dozvole samo stvarne obaveze
koje grad ili opština ulože u tu lokaciju će se
naplaćivati“, objasnio je Ilić.
On je precizirao da je zakon o legalizaciji
gotov i da je trenutno upućen na mišljenje
drugim ministarstvima, kao i da su sada odvojeni zakoni o legalizaciji i o prostornom
Ministar je dodao i da nije tačno da ne dolaze investicije u Srbiju, navodeći da je njegovo Ministarstvo iz nedavne posete Kini „donelo“ ugovore u vrednosti od 900 miliona
evra za Koridor 11, a koji će biti realizovani
do kraja godine.
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir
Ilić i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi
otvarili su 27. juna stručnu konferenciju na
kojoj je predstavljen Predlog koncepta reforme postupka izdavanja građevinskih dozvola u Srbiji. U predlogu za unapređenje
postupka izdavanja građevinskih dozvola,
koji je izradio USAID Projekat za bolje
uslove poslovanja, date su jasne i sažete
smernice za donošenje propisa kojima će se
izdavanje građevinskih dozvola učiniti bržim i transparentnijim.
energeto®
Vrhunski prozor
energeto® 8000 | foam inside
Uf-vrednost od 0,79 W/m²K
Uw-vrednost od 0,60 W/m²K
Predlog koncepta su, kako je saopšteno iz
USAID-a, razmotrili predstavnici državnih
organa i privrednici i on već služi kao izvor
preporuka za sprovođenje pravnih i institucionalnih reformi. Kada je reč o efikasnosti
postupka izdavanja građevinskih dozvola,
Srbija je na 179. mestu od 185 zemalja obuhvaćenih izveštajem „Doing Business“ Svetske banke za 2013. godinu.
Stručnjaci sa USAID Projekta za bolje uslove poslovanja navode da bi bruto domaći
proizvod (BDP) Srbije mogao da se poveća
za čak dva odsto ako se učešće građevinske
industrije u BDP podigne na nivo prisutan
u zemljama Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD). Oko 57 odsto
privrednika koji su učestvovali u najnovijoj
godišnjoj Poslovnoj anketi USAID-a smatraju da bi im efikasnije izdavanje građevinskih dozvola omogućilo da povećaju obim
poslovanja, dodaje se u saopštenju.
www.aluplast.net
ili 011 30 70 328
15
info
Čekajući najveći solarni park
u Evropi
Na jugu Srbije, gradnja najvećeg solarnog
parka u Evropi trebalo je da počne krajem
maja. Međutim, taj posao investitor, kompanija „Sekjurum ekviti parters“, odlaže do
jeseni, jer kažu da nemaju lokaciju. U ministarstvu energetike poručuju da su ponudili
listu zemljišta čija je površina 10 puta veća
od tražene.
sve ponuđene parcele i ponovo uputi zahtev za nove lokacije. Alesio Kolusi, direktor
„Sekjurum ekviti partersa“ kaže da projekat
kasni zbog problema koji su iskrsli i da je od
30 hiljada hektara koje je država ponudila
većina nepogodna za solarne panele.
„Teren nije pogodan zbog položaja, nivoa
zemljišta. Nažalost, samo 135 hektara je
moglo da se iskoristi za taj projekat. Mi smo
zaiteresovani i za napuštene kopove Kolubare i Kostolca, koje smo i posetili na poziv
Ministarstva“, objašnjava Kolusi.
Za izgradnju solarne elektrane predviđeno
je isključivo nepoljorivredno, zapušteno zemljište, ali koji mora zadovoljavati više kriterijuma – od klimatskih do infrastrukturnih. Srbija ima idealne uslove za korišćenje
solarne energije jer je sunčevo zračenje čak
40 odsto veće od centralnoevropskog proseka. Najbolje su lokacije na jugu Srbije jer
imaju i najviše sunčanih dana.
Projekat od hiljadu megavata, vredan 1,28 milijardi evra – jedan je od najvećih i u svetu pa
je sibolično nazvan – „Jedan giga“. Solarni paneli neće biti na jednoj već nekoliko lokacija,
a prvobitno su pominjane tri: područje Vranja,
Dimitrovgrada i Pirota. U Ministarstvu energetike kažu da su svoj deo posla ispunili.
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, kaže da je država investitoru dostavila listu sa 30 hiljada hektara površina u južnoj i centralnoj Srbiji i da se očekuje “dalje
postupanje investitora”.
„Sada je na investitoru da detaljno selektuje
pomenute parcele. Podsećam da u ugovoru
stoji tri hiljade hektara. Država je omogućila uvid u 30 hiljada parcela i izložila prema
određenim kriterijumima investitoru tako
da očekujemo dalje postupanje investitora“,
ističe Dejan Trifunović, pomoćnik ministra
energetike.
Investitor, koji je sa Vladom Srbije potpisao
obavezujući Ugovor, tvrdi da su pregledali
„Sekjurum ekviti parters“ obavezao se da
neće tražiti ni posticajne tarife države za
proizvedenu struju. Godišnje se od te investicije očekuje oko 30 miliona evra prihoda
u budžetu. Ranije je najavljivano da bi uz
taj posao Srbija mogla da dobije i tri nove
fabrike za proizvodnju solarne opreme.
Zakon o legalizaciji stupa na
snagu od jeseni
Javna rasprava o Nacrtu zakona o legalizaciji
je završena. U predlog novog propisa unose
se poslednje izmene, a nakon prikupljenih
saglasnosti nadležnih ministarstava, Vlada
Srbije daće „zeleno svetlo“ na jednoj od narednih sednica. S obzirom na to da od 6. juna
ove godine ne postoji zakon koji reguliše
legalizaciju bespravno sagrađenih objekata,
odnosno naknadno izdavanje građevinskih
i upotrebnih dozvola, Skupština Srbije bi
predlog novog propisa trebalo da razmatra po hitnom postupku. Međutim, ako se
poslanici o predlogu ne izjasne do sredine
jula, onda je realno da tek u septembru novi
zakon može da stupi na snagu.
GROLIT-RAD D.O.O.
BAZA: Ul. 7. Jula 19, 11 251 Ostružnica
5FMt'BY
KANCELARIJA: Ul. Mačvanska 22, 11 000 Beograd
5FMGBYt
www.grolitrad.rs
Preuzeće Grolit-rad d.o.o. je osnovano 1990. godine.
Bavimo se izvođenjem svih vrsta građevinskih radova.
Poslednjih devet godina stavljamo akcenat
na izgradnju benzinskih stanica.
U Vrnjačkoj Banji smo na vrlo atraktivnoj lokaciji,
u samom centru, napravili dve zgrade, gde smo
učestvovali kao izvođači radova i investitori,
sa16stanovima apartmanskog tipa veličine od 30-42m².
Prvi put se dešava da predlog Ministarstva
građevinarstva u lokalnim samoupravama
nije dočekan na „nož“. Opštine i gradovi,
prema rečima Saše Paunovića, predsednika
Stalne konferencije, na predloženi zakon o
legalizaciji nemaju bitnijih primedbi. Vraća
im se sloboda oko utvrđivanja visine naknade za uređenje zemljišta. Većina opština i
gradova će najverovatnije, bar do kraja ove
godine, svojim odlukama zadržati popuste
od 99 i 60 odsto, što je bilo predviđeno prethodnim zakonom. Ali te odluke mogu da
„padnu“ na Ustavnom sudu, jer je upravo
zbog popusta deo o legalizaciji iz Zakona
o planiranju i izgradnji proglašen neustavnim. Zato će i lokalne samouprave morati
da povedu računa i da svojim odlukama o
visini naknade i popustima ne diskriminišu
građane, koji su legalno gradili sa svim papirima i plaćenim taksama.
„Važno je da se lokalnim samoupravama
vraća ono što je ranije bila njihova nadležnost, a što se tiče stručnog dela zakona,
takođe nema ničeg spornog“, kaže Paunović. „Da bismo građanima omogućili lakšu
legalizaciju, verovatno će većina opština
ostaviti astronomske popuste do kraja godine. Inače, mislim da se ovim zakonom o
legalizaciji ništa bitno neće promeniti, ni on,
kao i prethodni, neće dati efekte. Jer, neće
biti velikog odziva građana, pošto sada imaju mogućnost da se kao vlasnici nelegalnih
zdanja upišu u katastar. Ko neće da prodaje
objekat već planira tu da nastavi da živi, njemu legalizacija nije ni potrebna. Dakle, ovaj
zakon o legalizaciji mora da se donese jer ne
smemo da budemo bez propisa, koji reguliše
tu oblast zbog onih koji hoće građevinsku
info
i upotrebnu dozvolu. Zakon je potreban i
zbog onih poslovnih zdanja velike površine,
jer oni bez legalizacije ne mogu da dobiju
tapiju.“
Nacrtom zakona predviđeno je da se naknadne građevinska i upotrebna dozvola,
„upakovane“ u jedno rešenje izdaju samo
za objekte sazidane do 11. septembra 2009.
godine, za koje je po ranijim propisima već
podnet zahtev za legalizaciju. Vlasnik mora
da priloži (ako to do sada nije uradio) glavni
projekat u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele, dokaz o
plaćenoj naknadi za uređenje zemljišta i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.
Vuković je rekao da država ukupno duguje građevinskim firmama oko 600 miliona
evra, a da su dugovanja građevinara još veća.
Taj sindikat tvrdi da nadležna ministarstva –
za građevinu, saobraćaj, rad i zapošljavanje,
regionalnog razvoja i lokalne samouprave,
nisu preduzela ni jednu meru za poboljšanje
položaja građevinarstva.
Odbijen je predlog javnog poziva za evidentiranje dugova države prema građevinskim
preduzećima, i nema volje da se pomogne
građevinskim preduzećima u restrukturiranju – Partizanskom putu iz Beograda,
Građevinaru iz Niša, Betonjerki iz Aleksinca, „Janku Lisjaku“ iz Beograda, kažu
građevinari.
STAKLENA FASADA
-OGLEDALO BUDUĆNOSTI
Urbanizam „rak rana“
Ministar građevinarstva, Velimir Ilić, kaže
da će od Vlade Srbije tražiti da se urbanizam
centralizuje. Teško je, kaže, u celoj Srbiji dobiti lokacijske i dozvole za gradnju od gradskih ili opštinskih sekretarijata i odeljenja.
„Urbanizam je rak-rana Srbije“, navodi Ilić.
„Nigde ne može da se dobije dozvola. Krenuo
je upis nelegalnih objekata u katastar, a od urbanizma je potreban samo jedan papir – da se
nelegalno zdanje ne nalazi na javnoj površini.
E, takvih papira izdaju svega dva-tri dnevno,
a ima 720.000 zahteva za upis u katastar.“
Građevinari najavili generalni
štrajk u avgustu
Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije najavio je
28. juna da će građevinari u avgustu stupiti
u generalni štrajk ukoliko država ne počne
da rešava njihove probleme. Predsednik tog
sindikata, Duško Vuković, rekao je na konferenciji za novinare da će do 8. avgusta biti
pripremljene štrajkačke aktivnosti u dogovoru sa preduzećima u kojima je situacija
najteža.
U preduzeću „Ratko Mitrović-Dedinje“,
kako navode, radnicima nisu isplaćene zarade za četiri meseca, ne dobijaju putne troškove i topli obrok, a u kolektivnom smeštaju u Dobanovcima nemaju vodu i struju.
Građevinari traže i da se hitno izradi strategija razvoja građevinarstva i dugoročni plan
podsticaja građevinske proizvodnje.
Sindikat, takođe, traži iste uslove na tenderima za domaća i strana preduzeća. Pored
toga, srpski građevinci traže da se, u slučajevima kada strane kompanije dobiju poslove
koje finansiraju inostrani kreditori, najmanje 49% ugovorenih radova poveri domaćim
firmama, traže pomoć prilikom nastupa
u inostranstvu, naplatu PDV-a tek po naplaćenim realizacijama, a ne unapred kao
sada, kao i redovnu isplatu zarada i drugo.
Građevinarstvo je u 2012. imalo pad od
25,7% izvedenih radova, proizvodnja cementa je pala za 15%, a taj trend se nastavlja
i u ovoj godini. Zaposlenost je pala na kritičnih 72.000 formalno zaposlenih radnika
u građevinarstvu, a povećao se broj zaposlenih u „sivoj zoni“ na više od 40%. Građevinari imaju zaradu za 10.000 dinara nižu od
prosečne u Srbiji, kažu u sindikatu.
„Nexe“ prodao firmu u Srbiji
Proizvođač građevinskog materijala „Nexe
grupa“ iz Našica u Hrvatskoj prodala je
87% udela u firmi „Jelen Do“ u Srbiji. Kako
prenose regionalni mediji, akcije je preuzeo
holandski investitor „Carmeuse“.
„Stupićemo u generalni štrajk, pa neka cela
građevina stane“, kazao je Vuković, dodajući
da građevinarstvo ionako skoro da ne radi.
On je naveo da su građevinari nezadovoljni odnosom vlade prema toj važnoj privrednoj grani i da „vladina radna grupa za spas
građevinarstva, koja je formirana u aprilu,
do sada nije ništa preduzela. Jednostavno ne
postoji politička volja da se nešto promeni.“
Ova transakcija, navode iz „Nexe grupe“,
deo je dugoročnog plana restrukturiranja i
orijentacije na osnovnu delatnost, a koji je
započet tokom 2012. godine.
Navedenom transakcijom firma će znatno
smanjiti finansijske obaveze prema osiguranim poveriocima, kao i svoju finansijsku
zaduženost, a što će pozitivno uticati na realizaciju plana predstečajne nagodbe i namirenje ostalih poverilaca, stoji u obaveštenju
„Nexe grupe“.
Poljski put 24, 22330 Nova Pazova
tel: +381 22 322 845 | fax: +381 22 323 745
mob: +381 63 535 579
www.miba.co.rs
17
info
Kupovina stana u Srbiji
kao lutrija
Kupovina stana u Srbiji je kao lutrija, samo
srećnici na kraju budu u dobitku. Kako bi
donekle osigurali svoj novac, kupci se i dalje
odlučuju za državu kao sigurnog investitora,
uprkos tome što su sve glasnije pritužbe na
najvećeg državnog graditelja – Građevinsku
direkciju Srbije (GDS).
Iz Građevinske direkcije su rekli da su na
osnovu izveštaja Fakulteta pokrenuli proceduru za izbor projektanta sanacije i na osnovu projekta će uraditi sve što je neophodno
kako bi se garantovala sigurnost i stabilnost
objekta. U GDS-u nemaju odgovor na pitanje kada će i da li će stanarima stići gas, kada
će početi sanacija temelja, koliko će trajati.
Saznaje se jedino da je na osnovu naloga
Uprave protivpožarne policije, urađeno ispitivanje svih instalacija u objektu (gas, vodovod, kanalizacija), koje je pokazalo da ne
postoje bilo kakva oštećenja instalacija.
Koridor 10 gotov do
početka 2016. godine
Kupci stanova u naselju Stepa Stepanović
čekali su na useljenje više od pola godine, a
obećane vrtiće i škole moraju da traže protestima u centru grada. Mnogo gore su prošli
kupci stanova GDS u beogradskom naselju
Braća Jerković. Posle manje od godinu dana
u svojim stanovima, sve je izvesnije da će se
iz njih iseljavati.
Putni Koridor 10 kroz Srbiju biće potpuno
završen najkasnije do početka 2016. godine,
a Koridor 11 od Beograda do Čačka najkasnije do polovine iste godine, najavio je
početkom juna direktor Koridora Srbije,
Dmitar Đurović. Obilaznica oko Beograda, koja je deo Koridora 10, biće završena
najkasnije za dve godine, rekao je Đurović
u Privrednoj komori Srbije, gde je održan
sastanak sa svim partnerima na izgradnji
koridora u Srbiji.
Zgrada im tone, pukotine su na zidovima,
zbog bezbednosti im je isključen gas, pa već
mesec dana žive i u strahu i bez tople vode.
Koliko su objekti loše urađeni, najbolje ilustruje to da je jedna zgrada utonula u zemlju
čak devet centimetara, što je četiri puta više
nego što je dozvoljeno. Pored toga, ni pojedine etaže više nisu u istoj ravni, iako su na
početku bile.
I Građevinski fakultet, koga je angažovala
GDS, je potvrdio da su pukotine i prsline
na nenosećim i nosećim elementima nastale
usled sleganja većeg od dozvoljenog i da taj
proces nije završen. Stručnjaci Građevinskog fakulteta ukazuju da je neophodno da
se provere sve instalacije, i da se uradi sanacija temelja i izgradnja drenažnog sistema
kako bi se rešio problem odvođenja površinskih i podzemnih voda na celoj lokaciji.
On je kazao da su u toku pregovori za izbor
izvođača radova za obilaznicu oko Beograda,
sa kompanijama iz Kine, Austrije, Italije, Češke i Izraela i najavio da će ugovor biti potpisan najverovatnije u septembru, a da bi radovi
mogli da krenu u martu iduće godine.
On je naveo da su u Srbiji trenutno otvorena 164 gradilišta i da su Koridori Srbije
osnovali radnu grupu koja kontroliše projekte i rešava probleme sa izvođačima kako
bi se ubrzali radovi i sprečili česti odštetni
zahtevi angažovanih kompanija.
Što se tiče Koridora 11, autoput od Uba do
Lajkovca će biti završen u toku iduće godine, a kineska kompanija Šandong haj-spid
grupa treba do 10. avgusta da započne radove na gradnju deonica od Obrenovca do
Uba i od Lajkovca do Ljiga, kada ističe rok
za početak gradnje, naveo je Đurović. Prema njegovim rečima, problem oko izmeštanja viševekovnog hrasta koji se nalazi na
trasi Koridora 11 u selu Savinac kod Takova
rešiće Ministarstvo građevine.
Još uvek aktuelan auto-put
i tunel kroz Frušku goru
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio
je da nema ni govora o odustajanju od izgradnje auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac sa tunelom kroz Frušku goru, jer taj projekat jedan
od prioriteta putne infrastructure naše zemlje.
Strateškim planom Vlade Srbije do 2021.
godine kao i Master planom usvojenim sa
EU, naši prioriteti su Koridor 10, Koridor
11, moravska transverzala od Kruševca prema
Kraljevu i put od Novog Sada preko Rume
do Šapca, rekao je Mrkonjić novinarima
prilikom posete gradilištu novog Žeželjevog
mosta na Dunavu u Novom Sadu. Kada će
svi ti projekti biti maksimalno realizovani trebalo bi da kažu i oni koji se bave finansijama,
napomenuo je ministar i ponovio da je taj put
sa tunelom „u prvom planu i nema govora da
se od njega odustane“. Master plan saobraćaja
je usvojen i bilo kakva promena u bilo kakvoj
vladi to neće promeniti, dodao je on.
Mrkonjić je rekao i da će dugovanja države
prema putarima biti izmirena i da će im, na
osnovu odgovarajućeg zakona, 1,3 milijarde
dinara biti obezbeđeno iz posebnih sredstava. Razmatra se i zahtev putara da se ponovo vratimo na sistem finansiranja održavanja puteva tako što bi bilo izdvajano 20% od
akciza i 30% od maloprodajne cene goriva,
kako je bilo do 2001. godine i kao što se čini
svuda u Evropi, kazao je ministar.
Nem
Nemanjina
18, 37000 Kruševac | tel/fax: 037 421 470 | mob: 064 163 86 92
e-mail: [email protected] | web: www.agplan.iz.rs
e-m
Konzole i sidra
za fasadnu opeku
u
Pečurkasti
tiplovi do
160mm
18
FIKSIRANJE:
– termoizolacije
– hidroizolacije
info
Mrkonjić je izrazio nadu da će svi poslovi
koje je u našoj zemlji započela austrijska firma Alpine, poput rekonstrukcije mosta na
Dunavu kod Beške, biti nastavljeni po dinamici koja je u ovom momentu najbolja.
I hrast i auto-put
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić rekao je da će problem hrasta koji
se našao na trasi budućeg auto-puta kod
Savinca biti rešen tako što će stablo biti
zaštićeno čeličnom oblogom. Asflat će biti
potpuno odvojen jednim betonskim armiranim nosačem tako da asfalt ne ošteti žile,
a ni žile asfalt”, rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, na taj način će se
izbeći moguća oštećenja auto-puta. „Napravićemo veliku pasarelu sa obe strane, da suve
grane ne bi padale na auto-put, i da ne bi
ugrožavale saobraćaj. Pasarelom će moći da
se dolazi do hrasta a pasarela će ujedno biti i
zaštita od hrasta“, objasnio je ministar.
Kako je rekao, hrast će štititi i debela staklena ploča koja će davati svetlost i koja će
biti brana od izduvnih gasova. „Ne možemo
stazu da promenimo jer izlazimo iz mosta.
Urađeni su svi stubovi i svi mostovi, mi smo
poslali eksperte i oni danima gledaju projekat, angažovali smo i stručnjake spolja.“
Ilić je istakao i da će postojati zaštita čeličnom oblogom oko hrasta i ponovio da će
sva zemlja i žile biti zaštićeni. Ministar kaže
da će učiniti sve što je u njegovoj mogućnosti da hrast ostane na tom mestu i da mu
je drago što i vlada insistira na tome i što
je i vicepremijer Aleksandar Vučić tražio od
njega da učini sve što je moguće.
Ipak, Ilić je istakao da oni koji guraju priču
o ostanku hrasta „nisu učinili ništa do sada“
i da niko nije pomenuo hrast kada je usvajan
prostorni plan za gradnju auto-puta. Kako
kaže, svi kulturni spomenici, crkve, manastiri
i domovi kulture su zaštićeni i nije ugroženo
nijedno groblje i nijedan značajan objekat.
Ilić je rekao da je i vlasnicima zemlje plaćeno za to drvo. Kako kaže, saglasnost na projekat dali su i sudski veštaci, Zeleni, lokalna
vlast, Skupština Srbije i Spomenici kulture,
a ceo problem bio bi izbegnut da je neko
ranije pomenuo hrast kod Savinca.
„Nadležni neka se pitaju što ranije nisu
reagovali, a ovi što se okupljaju kod hrasta, nema potrebe više da se okupljaju jer
ćemo učiniti sve da hrast ostane“, rekao je
Ilić. Ministar je istakao da finansije neće
biti problem i da će se autoput raditi i da će
hrast ostati pa „koliko košta da košta“, i da je
to stav i Vlade i države i predsednika.
Počinje izgradnja stambene
četvrti u Ovči
Izgradnja stambeno-poslove četvrti u beogradskom naselju Ovča, sa oko 1.200 socijalnih stanova i 200 stanova solidarnosti, sve
je bliža. Agencija za investicije i stanovanje
Grada Beograda raspisala je konkurs za izvođače pripremnih radova (izradu nasipa),
za prvu fazu izgradnje objekata socijalnog
stanovanja. Prema uslovima konkursa, kompanije mogu dostaviti ponude najkasnije do
26. jula 2013. godine. Agencija će odluku
o odabiru izvođača radova doneti do kraja
avgusta.
Kada celokupan kompleks u Ovči bude gotov, on bi trebalo da se, prema ranijim najavama, prostire na gotovo 8 hektara, a biće
izgrađeno blizu 100.000 kvadrata. U pitanju je prvo naselje u Beogradu čiji je izgled
osmislilo čak osam timova, a svaka od 15
budućih zgrada izgledaće drugačije.
19
info
Građevinska direkcija
traži izvođače za završetak
naselja „Stepa Stepanović“
Građevinska direkcija Srbije obavestila je
kupce stanova u naselju „Stepa Stepanović“
da firma „Ratko Mitrović Dedinje“ ne može
da završi zgrade 5A, 6I, 6J i 6Z.
„Ako sve bude po planu, za otprilike 24 meseca mogli bi da počnu radovi na prvoj liniji
metroa od Novog Beograda do Vukovog
spomenika, a prvi putnici bi tom linijom
mogli da se prevezu za četiri godine“, rekao
je Đilas. Sa Evropskom bankom za obnovu
i razvoj (EBRD) pregovarano je skoro godinu i po dana. Tek sredinom juna dobijena
je zvanična potvrda da su spremni da finansiraju radove, čija je projektna vrednost više
od 600 miliona evra.
Đilas kaže da je gradu neophodna garancija
Republike, jer na tome insistira EBRD.
„U najkraćem roku sprovešćemo postupak za
izbor novog izvođača radova“, objavljeno je
na sajtu GDS. „Kada bude bio izabran novi
izvođač biće definisani i novi rokovi za useljenje u ova četiri objekta. Detaljnije informacije
o novim rokovima za useljenje imaćemo po
okončanju postupka za izbor novog izvođača,
odnosno do kraja jula“, kažu u GDS.
Svi stanari u ovim zgradama zbog kašnjenja u primopredaji stanova imaju pravo na
novčano obeštećenje na mesečnom nivou.
Potrebno je da podnesu zahtev i prilože fotokopiju kartice tekućeg računa, dodaje se.
U septembru počinje izrada
idejnog projekta metroa
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa
saradnicima održao je u Lilu sastanak sa
francuskim kompanijama koje učestvuju u izradi projekta Beogradskog metroa.
Na sastanku su precizirani dalji koraci na
realizaciji druge faze donacije Republike
Francuske – izradi idejnog projekta prve linije Beogradskog metroa. Razgovaralo se o
tehničkim detaljima neophodnim za izradu
idejnog projekta prve linije, osobinama voznih garnitura, mogućim fazama izgradnje i
finansiranja pojedinih faza.
Imajući u vidu da je Evropska banka za obnovu i razvoj sredinom juna potvrdila da je spremna da finansira radove na izgradnji Beogradskog metroa, dogovoreno je da francuske
kompanije „Ežis“ i „Alstom“ obave neophodne pripreme kako bi sve bilo spremno da u
septembru započnu sa izradom idejnog projekta prve linije Beogradskog metroa. Idejni
projekt treba da bude završen za 11 meseci
i na osnovu njega mogli bi da budu raspisani
tenderi za izgradnju Beogradskog metroa.
Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da su
završene sve neophodne radnje oko finansiranja projekta beogradskog metroa i da će
na osnovu međudržavnog sporazuma, Francuska finansirati vozove i elektro-opremu.
20
„Beograd će moći sam da vraća taj kredit.
Tek 2020. počećemo da vraćamo prve rate“,
rekao je Đilas, naglasivši da je projektom
predviđeno da metro bude završen za četiri
godine, ali da ne može sa sigurnošću da kaže
koliko će zaista biti neophodno.
Raspisan tender za izradu
tehničke dokumentacije za
obnovu Starog sajmišta u
Beogradu
Željko Ožegović, član Gradskog veća Beograda, primio je 28. juna dr Rubena Fuksa,
predsednika Saveza jevrejskih opština, sa
kojim je razgovarao o rekonstrukciji spomeničkog kompleksa na Starom sajmištu.
Susretu je prisustvovala i Aleksandra Fulgosi, pomoćnica direktora Zavoda za zaštitu
spomenika kulture grada Beograda.
„Grad Beograd je rešen da nastavi poslove
na rekonstrukciji Starog sajmišta, a ti poslovi su praktično i započeti raspisivanjem
tendera za tehničku rekonstrukciju tog prostora. Naša je namera da ispravimo jednu
istorijsku nepravdu i da vratimo moralni
dug prema žrtvama koje su stradale na prostoru Starog sajmišta. Iako to nije lokalno
pitanje, već pre svega državno, mi ovim što
činimo želimo da podstaknemo sve one koji
mogu da daju svoj doprinos, od državnih
organa do nevladinih organizacija i Saveza jevrejskih opština, da nam pomognu. To
pitanje mora se rešavati na više nivoa, zbog
komplikovanosti imovinskih odnosa, nedostatka dokumentacije, umetničkih ateljea
koji tamo postoje, ali se mora razmišljati i o
programskom delu, za koji trenutno formiramo komisiju. Nastojanje da se suočimo sa
svim tim problemima jasno pokazuje našu
rešenost da taj prostor dobije status kakav
zaslužuje“, rekao je Željko Ožegović.
Dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština, sa zadovoljstvom je istakao je
da je, posle niza decenija, status Starog sajmišta počeo da se rešava.
„Poslednjih godinu dana primetno je da se
se stvari pomeraju u pozitivnom pravcu. Jevrejska zajednica je svakako zainteresovana za ceo projekat memorijala i očekujemo
mesto gde bismo napravili muzej holokausta,
koji ne bi samo komemorisao tadašnji “Judenlager Semlin”, kao prvu fazu logora Staro
sajmište, nego i ostale žrtve širom Srbije. Izrazili smo želju da nam se dodeli “Nemački
paviljon”, koji bismo uredili uz pomoć sličnih muzeja u Jerusalimu, Vašingtonu, Parizu,
Berlinu i drugih muzeja holokausta“, rekao je
predsednik Saveza jevrejskih opština.
Kompleks Starog sajmišta proglašen je za
spomenik kulture 1987. godine. Do sada je
obavljen veći deo istraživanja, prikupljena
dokumentacija i sačinjeni predlozi za memorijalni kompleks, a prvi praktični koraci
biće radovi na sanaciji Centralne kule.
Javni poziv za rekonstrukciju
šina u Ulici vojvode Stepe
Grad Beograd objavio je 2. jula poziv za dostavljanja ponuda za radove na rekonstrukciji tramvajskih šina u Ulici vojvode Stepe
kojima će biti obuhvaćena rekonstrukcija
tramvajske pruge, kolovoza i trotoara u delu
do okretnice tramvaja na Banjici. Radiće se i
na odvodnjavanju tramvajske baštice, kolovoza i trotoara, a biće obuhvaćena i tramvajska kontaktna mreža, saobraćajna oprema i
signalizacija, osvetljenje, elektroenergetska
infastruktura, kao i izmeštanje i zaštita postojećih komunalnih instalacija.
Planirani početak radova je u drugoj polovini
godine, a rok za završetak je godinu dana. Radovi će se odvijati po deonicama čime će biti
omogućeno funkcionisanje bočnih pravaca.
Grad je postavio nekoliko uslova potencijalnim ponuđačima, između ostalog da im je godišnji prihod u poslednje tri godine najmanje
18 miliona evra, a uz ponudu mora da bude
priložena tenderska garancija od 57 miliona
dinara. Vrednost projekta je 22 miliona evra,
a planirano je da se upotrebi deo sredstava iz
kredita EBRD-a i iz donacije EU ■
promo
Oprema za tretman vode
i doziranje hemikalija
– ProMinent
Kompanija ProMinent ima više od 50 godina iskustva u
oblasti tretmana vode i doziranja hemikalija. Na svaki
vaš zahtev, u oblasti tretmana vode i doziranja hemikalija,
proizvodi kompanije ProMinent omogućiće vam više
mogućih rešenja.
U oblasti doziranja hemikalija kompanija
ProMinent nudi kompletna rešenja sistema
za skladištenje, transport i dekontaminaciju. Pružaju uslugu koja podrazumeva ceo
proces kroz koji hemikalije prolaze: Skladištenje – transport – doziranje – merenje i
kontrola – neutralizacija.
ProMinent – Optimalno
rešenje za vas!
ProMinent oprema:
• Dozir pumpe:
1. elektro-magnetne membranske
2. elektro-motorne membranske
3. elektro-motorne klipne za visoke pritiske
4. procesne pumpe za doziranje hemikalija velikih protoka i pritisaka
• Pumpe za transport hemikalija i rezervoare
• Merno regulacionu opremu, merne sonde:
pH, hlor, brom, ozon, kiseonik, hlor-dioksid, hidrogen peroksid, konduktivnost,
mutnoću vode itd.
• Uređaje za pripremu polimera i sisteme
za doziranje
• Uređaje za doziranje tečnosti i praha
U tretmanu voda kompanija ProMinent je
prvenstveno opredeljena na oblast vode za
piće, proizvodnju hrane i pića, tretman vode
za bazene i tretman vode za potrebe industrije. U ovoj oblasti ProMinent ima veliko
iskustvo.
Za rešenje vaših zahteva ProMinent može
ponuditi širok spektar različitih tehnologija. Kompanija ProMinent pruža kompletna
rešenja tretmana voda, specifičnih zahteva i
sistema ključ u ruke.
U oblasti dezinfekcije vode ProMinent nudi
sledeću opremu:
• Uređaje za UV dezinfekciju
• Ozon generatore
• Hlor-dioksid uređaje
• Uređaje za elektrolizu hlora iz soli
• Filtere za vodu; peščane i filtere sa aktivnim ugljem
• Omekšivače vode
• Uređaje za izdvajanje gvožđa i mangana
iz vode
• Uređaje za reverznu osmozu
Predstavništvo kompanije ProMinent u
Beogradu zaduženo je za teritoriju Srbije,
Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i
Makedonije.
Otvaranjem predstavništva kompanije ProMinent povećana je briga o kako dosadašnjim tako i novim korisnicima ProMinent
opreme kako u servisu pre prodaje tako i u
postprodajnom servisu opreme.
22
www.build.rs
Formiran je magacin rezervnih delova i
opreme tako da se vreme isporuke bitno
skratilo. Predstavništvo kompanije ProMinent je počelo da obučava korisnike i servisere za njihovu opremu ■
PROMINENT
Mokroluška nova 1b
11010 Beograd
tel: +381 11 630 42 42
fax: +381 11 630 45 19
mob: +381 62 855 1 855
[email protected]
www.prominent.co.rs
promo
Završni radovi u „mokrim čvorovima“
sa proizvodima „Austrotherm“ & „Murexin“
Ploča Austrotherm UNIPLATTE® je proizvod namenjen za završne radove u kupatilima
i kuhinjama. Prepoznatljive je ružičaste boje, jezgro joj je od ekstrudirane polistirenske
pene (XPS) koja jako dobro zaptiva vlagu, a površinski sloj joj je obostrano armiran
tekstilno-staklenom mrežicom, koja je utisnuta u specijalan sloj malterske smeše.
Kao takva, ona predstavlja noseću ploču
za keramičku oblogu. Ploča je male težine, idealno je ravna, lepak odlično prijanja
na nju, jednostavna je za isecanje i oblikovanje, a zahvaljujući jezgru od XPS-a poseduje i odlična termoizolaciona svojstva.
Dimenzije ploče Austrotherm UNIPLATTE® iznose 600mm×1300mm (kada su u
pitanju ploče debljina 4mm i 6mm), odnosno 600mm×2600mm (za ploče debljina
10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 100 i 120mm).
Osim standardnih ploča, Austrotherm
d.o.o. tržištu nudi i adekvatne „L“ i „U“ profile, kao i posebne elemente za obziđivanje
kada u kupatilima.
Primena Austrotherm UNIPLATTE®:
• hidroizolacioni radovi
• oblaganje zidnih i podnih površina u suvim i vlažnim područjima
• oblaganje zidova i podova u novogradnji i
pri sanacionim radovima
• izrada konstrukcija – ugradnih ormarića,
regala, polica, stepenica
• izrada pregradnih zidova (u kupatilima,
WC-ima itd.)
• oblaganje cevi, instalacija itd.
• prekrivanje drvenih podnih konstrukcija.
Kompletno kupatilo sa Uniplatte
Pri lepljenju ove ploče, koristi se brzovezujući građevinski lepak Murexin Klebemörtel
KGX 45 koji se tačkasto nanosi (tzv. „pogače“) na poleđinu Austrotherm UNIPLATTE®. Ovaj lepak se, takođe koristi za popločavanje u tankoslojnom postupku, specijalno
za granitnu keramiku na podnom grejanju i
anhidritnim estrisima, otporan je na vodu i
smrzavanje. Odgovara klasi C2T S1.
Tečna folija Murexin Flüssigfolie 1 KS je
jednokomponentna hidroizolacija, bez rastvarača koja ne propušta vodu. Elastična je
i bezšavna, a svoju primenu nalazi upravo u
kupatilima i tuš-kabinama.
Uniplatte – sistem
Uniplatte – struktura
Dihtujuća traka Murexin Dicthband DB
70 je mikroarmirana, elastična traka za dihtovanje. Hemijski je otporna na razređene
kiseline, rastvarače i sone rastvore. To je elastična komponenta sistema za hidroizolaciju primenljiva u uglovima (zid i pod). Preko
ove trake se špahtl-masom izravnava površina, čime podloga postaje idealno glatka.
Pravilna primena i ugradnja Austrotherm
UNIPLATTE® je prezentovana u video zapisu na internet stranici www.austrotherm.rs (rubrika „Info-zona“, podrubrika „Video“), dok su pomenuti proizvodi
marke „Murexin“ detaljno predstavljeni na
internet stranici www.murexin.rs ■
www.build.rs
Oblaganje cevi
MP Austrotherm d.o.o.
Mirka Obradovića bb, 14000 Valjevo
tel: +381 14 291 310
fax: +381 14 291 313
[email protected]
www.austrotherm.rs
23
promo
Hidroizolacija
betonskih konstrukcija
pod zemljom
Trajnost i dobro funkcionisanje podzemnih delova
objekata uveliko zavisi od njihove zaštite od vode.
U području hidroizolacija, izolovanje konstrukcija pod
zemljom spada u red najzahtevnijih inženjerskih aktivnosti.
Brojni su parametri koji se moraju uzeti u
obzir kod odabira hidroizolacionog sistema, a najbitniji su:
• ne sme propuštati tečnost, vodenu paru
ni plin;
• ne sme menjati strukturu niti degradirati;
• mora podnositi agresivne mikroorganizme prisutne u terenu;
• mora zadržati fizičke i hemijske karakteristike tokom vremena;
• mora podnositi pomeranje konstrukcije;
• eventualna oštećenja moraju se jednostavno popravljati;
• aplikacija mora biti jednostavna.
VOLTEX – trajan i efikasan
sistem za celi životni vek
objekta
storu, što je garancija nepropusnosti u svakoj
tački. VOLTEX je vodonepropusan do 70m
vodnog stuba. Geotekstili štite bentonit od
mehaničkih oštećenja i daju mu fleksibilnost.
U fazi betoniranja vlakna geotekstila mehanički se vezuju za beton čime se stvara kontinuirana nepropusna membrana koja prati
rad objekta i traje koliko i on sam.
VOLTEX je hidroizolaciona membrana koja
se sastoji od granula Volclay bentonita zarobljenih između dva međusobno prošivena
geotekstila. Jedinstvena karakteristika Volclay
bentonita je povećanje volumena do 16 puta
u kontaktu s vodom od onoga u suvom stanju. U uslovima gde se nalazi kompresovan u
prisustvu vode ili vlage, bentonit se pretvara
u nepropusni gel i bubri u ograničenom pro-
Prednosti VOLTEX sistema su što se postavlja izrazito jednostavno i brzo po praktično
bilo kakvom vremenu (kiša i hladnoća) bez
specijalnih alata, prajmera i lepkova. Podloga na koju se postavlja može biti nepravilna,
ne mora nužno biti ni čista, ali mora biti bez
većih udubina i oštrih izbočina. VOLTEX se
postavlja direktno ispod armirane betonske
ploče, dok se kod izolovanja podrumskih zi-
dova postavlja na unutrašnju stranu spoljašnje oplate tako da se betonira direktno uz
izolaciju. Bitno je naglasiti i da je VOLTEX
u potpunosti ekološki proizvod.
VOLTEX se upotrebljava kao zaštita i hidroizolacija podzemnih betonskih konstrukcija
od stalne ili povremene vode. Izvrstan je kao
hidroizolacija podzemnih horizontalnih i
vertikalnih površina (temeljne ploče, zidovi
uz nasip, dijafragme i sl.) kod građevina kao
što su podrumi, garaže, skloništa, pothodnici, tuneli i ostali objekti ukopani u tlo.
Pre početka rada na hidroizolaciji objekta
svakako kontaktirajte DRACOMERX tehnički ured i zatražite stručni savet ili izradu
kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■
DRACOMERX tehnički ured
Majora Zorana Radosavljevića 346c
11273 Beograd-Zemun
Boban Uzunović
mob: +381 65 5009 100
[email protected]
Direktni spoj temeljne ploče sa dijfragmom
24
www.build.rs
www.dracomerx.com
promo
Hidroizolacije mostovnih konstrukcija
Austrijska kompanija Villas, kao jedan od vodećih evropskih proizvođača u sferi hidroizolacija,
u svom prodajnom asortimanu poseduje i izuzetno kvalitetne hidroizolacione sisteme namenjene
mostovnim konstrukcijama. U ovom članku predstavićemo dva sistema, jednoslojni i dvoslojni,
oba bazirana na bitumenskim hidroizolacionim trakama.
Dvoslojni sistem
Kod ovog sistema koriste se dve hidroizolacione trake, debljine po 4 milimetara, obe
100% zavarene.
5
Osnovna prednost dvoslojnog hidroizolacionog sistema ogleda se u činjenici da je dizajniran prema strogim nemačkim i austrijskim
standardima vezanim za hidroizolaciju mostova i kao takav garantuje najviši kvalitet.
Ovaj sistem ima najviše referenci i najviše se
koristi u „zemlji mostova“, Austriji.
4
3
postupak postavke, a samim tim i smanjuje
troškove izvođenja. Zbog toga, ovaj sistem
se uglavnom primenjuje i kod glavnih raspona mostova, kao i kod projekata jednostavnije konstrukcije.
2
1
1.
2.
3.
4.
5.
Betonska podloga
Villaseal + kvarcni pesak
Isovill DUO-1
Isovill DUO-2
Valjani asfalt
– abrazivni sloj
– zaštitna presvlaka
Jednoslojni sistem
4
Za premaz betonske podloge koristi se
dvokomponentni epoksi prajmer Villaseal
(smola plus učvršćivač), preko kojeg se posipa kvarcni pesak, odmah nakon premazivanja. Nakon toga, premazani prajmer se ostavlja 24 časa kako bi penetrirao u podlogu i
potpuno očvrsnuo.
3
2
1
1.
2.
3.
4.
Betonska podloga
Villaseal + kvarcni pesak
Isovill P-5-AB
Valjani asfalt
Kao i kod dvoslojnog sistema, kao prajmer
se koristi Villaseal, posut kvarcnim peskom
čime je obezbeđen kvalitetan spoj sa hidroizolacionom trakom, a što dalje direktno rezultuje odličnim vrednostima pri „pull-off“
testiranju.
ISOVILL DUO-1 je izrađen od SBS, a
ISOVILL DUO-2 od APP materijala, što
omogućuje iskorišćenje najboljih karateristika obe vrste materijala u istom sistemu.
Specifičnost ISOVILL DUO-1 je tekstura od
staklene tkanine koja mu daje izvrsnu otpornost na kidanje, uz istovremenu fleksibilnost
tokom postavljanja. Poliesterski filc na gornjoj
strani ISOVILL DUO-2 sprečava podizanje
bitumenske mase prilikom nanošenja vruće
valjanog asfalta i pojavu deformacija trake.
Isovill P-5-AB se pre svega ističe izuzetnim prijanjanjem trake za osnovu podlogu,
dobrom sposobnošću premošćavanja eventualnih pukotina, kao i velikom smicajnom
čvrstoćom.
Osnovna prednost jednoslojnog hidroizolacionog sistema sastoji se u korišćenju samo
jedne hidroizolacione trake, debljine 5mm,
što značajno pojednostavljuje i ubrzava
www.build.rs
Reference u Srbiji i Evropi
• Srbija:
– most „Sloboda“, Novi Sad (25.000m²)
– most „Mutnica“, Paraćin (2.500m²)
– most „Nova Beška“ (73.000m²)
– most Ada, Beograd (94.500m²)
• Bosna i Hercegovina – 31.328m²
• Švajcarska – 1.700m²
• Nemačka – 141.038m²
• Hrvatska – 26.460m²
• Luksemburg – 3.730m²
• Crna Gora – 3.780m²
• Slovenija – 20.635m² ■
ICOPAL d.o.o.
Stražilovska 7
11272 Dobanovci
tel/fax: +381 11 8444 005
[email protected]
www.villas.at
25
urbanizam
Suviše pametan grad
Mi već gradimo metropole budućnosti – zelene, ožičene, pa čak i korisne. Ali kritičari su
počeli da se pitaju da li mi stvarno želimo da živimo u njima.
Parkiranje u bilo kojoj metropoli može da
bude naporno iskustvo, ali Hristos Kasandras (Christos Cassandras) predviđa način
koji neće biti naporan: Neka sam grad oseti kada je neko parking mesto slobodno, i
neka navodi vozače do najbližeg mesta.
Profesor inženjeringa na Bostonskom
univerzitetu i njegovi studenti su u garaži na fakultetu već isprobali sistem „pametnog parkinga“ koji koristi aplikaciju
pametnog telefona i softver koji pronalazi
optimalno mesto za svakog vozača i govori im gde tačno da idu. „Svi dobijaju“, kaže
on. „Manje izgubljenog vremena, manje
utrošenog goriva, manje zagađenja.“
Kasandrasov projekat je samo jedan korak
u maršu ka onome što futuristi i urbanisti
zovu „pametan grad“ – ožičen grad pun
senzora koji koristi tehnologiju računarskog
oblaka i sofisticirani softver za transforma-
ciju gradova u inteligentne mašine koje se
prilagođavaju životima ljudi i usmeravaju
njihovo ponašanje. Zagovornici pametnih
gradova predviđaju budućnost u kojoj će
tehnički potkovani gradovi ponuditi bolje javne usluge, manje saobraćajnih gužvi,
smanjenje otpada i emisija štetnih gasova,
i sakupiti podatke koje će omogućiti bolje
razumevanje složenosti urbanog života i
glatko upravljanje gradovima.
Pametni grad je već postao krilatica u urbanom planiranju i akademskim krugovima,
kao i tema nezasite pokrivenosti u poslovnim i naučnim magazinima. Iako danas ta
vizija više postoji u domenu obećanja nego u
stvarnosti, gradovi kao što je Boston su počeli da ulažu vreme i komadiće svog budžeta
za postavljanje temelja. Na Masačusetskom
institutu tehnologije (MIT), Laboratorija
za osećajne gradove (Senseable Cities Lab)
razvija nove tehnologije za prikupljanje i
vizuelizaciju podataka o gradovima, a nedavno održani simpozijum na Bostonskom
univerzitetu okupio je lidere iz gradske vlade, kompanije IMB i Univerziteta kako bi
razgovarali o potencijalnim partnerstvima,
uključujući i osnivanje inkubatora o pametnim gradovima na Univerzitetu.
Ali, kako se političari, inženjeri i ekolozi
pridružuju ovoj priči, sve veći hor mislilaca
iz društvenih nauka, arhitekture, urbanizma
i dizajna počinje da upozorava. Izgradnja
nove, inteligentne urbane infrastrukture
može biti podjednako važna kao i izgradnja
vodovoda, ili puteva, ili metro-sistema – postavljajući razvojne obrasce za naredne decenije. Iako oni dele entuzijazam za sve ono
što bi pametni grad mogao da uradi, oni takođe ističu da bi programi pametnog grada,
sa malo javnog nadzora, mogli da nas stave
na put ka nekoj vrsti urbane budućnosti za
koju ne misle svi da je idealna.
Iza primaljive vizije, tvrde oni, vrebaju brojna
uznemirujuća pitanja. Grad koji prati svoje
građane, čak i zbog korisnih razloga, zadire
u lične slobode na koje možemo računati u
javnim prostorima. Ključni softverski sistemi i mreže koje se nalaze u osnovi gradskih
službi će verovatno biti u privatnim rukama.
I kako programi pametnog grada postaju
uspešniji, sve više se rizikuje preusmeravanje sredstava u probleme koje se mogu rešavati sa tehnologijom, umesto da se bore
sa teškim pitanjima koja se ne mogu olako
popraviti sa aplikacijom.
„Imali smo veoma dobre debate u stručnoj
i poslovnoj javnosti o prednostima, ali veoma malo o procenama rizika“, kaže Entoni
Taunsend (Anthony Townsend ), urbanista-
26
www.build.rs
urbanizam
istraživač sa Univerziteta u Njujorku i Instituta za budućnost, koji je govorio i pisao
kritički o pametnim gradovima.
Gradovi su ključne tačke za ljudsku civilizaciju, mesta gde ljudi žive, rade i stvaraju.
I oni se nalaze na ivici nove transformacije. Transformacije koja ne samo da menja
način na koji oni funkcionišu, već i živote
samih građana. Kako budu napredovali, ne
postoji samo jedan neizbežan put: Različiti
načini primene tehnologije može da stvori
različite gradove, od kojih ne moraju svi da
budu nepoželjna mesta za život.
D
Danas, programi pametnog grada imaju
te
tendenciju da budu ograničeni i prilično
p
precizni, mada bi ljudi mogli biti iznenađen
ni da znaju koji delovi njihovih gradova već
aanaliziraju informacije. Boston je povezan
ssa sistemom nazvan ShotSpotter, koji koristi
a
akustične
senzore za otkrivanje i ukazivanje
n mesta pucnjava. Gradsko saobraćajno
na
p
preduzeće
Bostona (MBTA) gradi široku
m
mrežu
od hiljada kamera za video nadzor u
celom metro sistemu, koje se prate iz operativnog centra, i takođe je postavilo senzore
za otkrivanje biološkog oružja. Oprema na
neboderima i drugim zgradama prati emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte;
analitički softver čak pomaže u predviđanju
potreba za održavanjem u delovima kanalizacionog sistema.
Drugi gradovi testiraju obimnije projekte. Kontrolna soba u Rio de Žaneiru, koja
je napravljena od strane kompanije IBM,
omogućava gradskim radnicima da prate
informacije sa terena kako bi bolje upravljali javnim događajima i katastrofama. Londonsko poluostrvo Grinič testira „urbani
operativni sistem“ firme nazvane Living
PlanIT, koji nudi jedinstvenu platformu za
integraciju usluga kao što su voda, saobraćaj,
energetika i ulična rasveta širom grada.
Krajnja vizija je grad koji je hiperefikasan,
lak za navigaciju i bez otpada – grad koji
stalno sakuplja podatke koji bi mu pomogli
u rukovanju sa hitnim slučajevima, katastrofama i borbi protiv kriminala. „Ideja je
da se poboljša kvalitet života građana“, kaže
Dejv Bartlet (Dave Bartlett), potpredsednik
industrijskih rešenja u IBM-u. Kako grad
kao što je Boston postaje sve više ožičen, vizija je da se povežu njegovi izolovani sistemi
kako bi bili moćniji, spajajući funkcije kao
što su nadzor, brojanje saobraćaja i monitoring zaštite životne sredine u zajednički tok
podataka koji pretvaraju grad u gotovo živi
organizam.
Međutim, kritičari koji posmatraju ove razvoje i slušaju snove njihovih vizionara vide
da se događa nešto drugo: Masivna promena u urbanim prioritetima koja se sprovo-
www.build.rs
di uglavnom sakriveno od očiju javnosti.
Mnogi od njih porede mreže koje se danas
grade sa načinom na koji su gradovi redizajnirani za potrebe automobilskog saobraćaja
u prvoj polovini 20. veka: Kako su zemljani
putevi asfaltirani, a zatim proširivani, potom
postavljeni kroz naselja i podignuti u nadvožnjake, oni su potpuno promenili gradove,
nabolje ili nagore. Infrastruktura pametnog
grada poput softvera, senzora i umreženih
sistema može delovati mnogo više kratkotrajna nego autoputevi ili kanalizacioni
sistemi, ali njeno nasleđe će na sličan način
oblikovati kako gradovi funkcionišu za buduće generacije.
Ovi kritičari se ne zalažu za to da gradovi
izbegavaju tehnologiju, već da neguju otvoreniju debatu o tome koji je najbolji način
da se ona usvoji – kao i javno emitovanje
pitanja koja gradovi moraju da postavljaju. Jedno pitanje je koliko se tačno gradovi
oslanjaju na privatne kompanije za postavljanje i održavanje sistema sa kojima se oni
pokreću. Projekti pametnog grada se oslanjaju na sofisticiranu infrastrukturu koju
opštinska ili gradska vlast nije sposobna da
napravi sama, ističe Taunsend, tvrdeći da što
27
urbanizam
se gradovi više oslanjaju na softer, oni neminovno skreću važne građanske funkcije i informacije u privatne ruke. U nedavnim razgovorima i u njegovoj novoj knjizi „Pametni
gradovi: Veliki podaci, građanski hakeri i
potraga za novom utopijom“ (Smart Cities:
Big Data, Civic Hackers, and the Quest for
a New Utopia), Taunsend prikazuje kompanije kao neophodnog posrednika bez kojih
grad ne može da funkcioniše.
Gradovi mogu lako izgubiti uticaj na privatne kompanije na koje se njihovi građani
oslanjaju, kao što neprekidne bitke političkih
lidera protiv komunalnih kompanija zbog
povećanja cena pokazuju. Takođe, softver
privatnog sektora može da radi iza vela: Taunsend kaže da dok su gradovi postavili dosta podataka dostupnih na internetu, postoji
manje briga o korišćenju privatnih alata koji
analiziraju te podatke – softveri koji mogu
pomoći zvaničnicima grada da odluče ko ispunjava uslove za neke usluge, odnosno u
kojim naseljima kriminal postaje problem.
„Algoritmi u vladi moraju biti iznešeni na
svetlost dana, a ne podaci“, kaže on. „Ono o
čemu ja brinem jesu de facto zakoni koji se
kodiraju u softveru bez nadzora javnosti.“
Još jedna zabrinutost jeste pitanje oko toga
šta će biti učinjeno da se zaštite velike količine podataka koji gradovi mogu da sakupe
o svojim građanima. Obilje video snimaka
sa nedavnog Bostonskog maratona kada je
eksplodirala bomba, iako su nastali na privatnim kamerama, pokazalo je koliko je video
nadzor korisan. Mada je prikazalo i koliko
ume da prožima svakodnevni život. Kamere, senzori i tehnologije praćenja mogu da
28
otkriju podosta o vašem životu: Gde živite i
putujete, šta kupujete, sa kim provodite vreme, pa čak i kada se tuširate. Umreženi pametni komunalno-merni sistemi, na primer,
prikupljaju i prenose detaljne informacije o
potrošnji energije, što pomaže potrošačima
da razumeju i smanje korišćenje energije, ali
takođe može da otkrije njihove navike. Kao
takvi, oni su se našli na udaru zbog ugrožavanja privatnosti i građanskih sloboda, a
neke države su usvojile zakone koji regulišu
koje vrste podataka se mogu deliti sa trećim
licima i kako ih potrošači mogu isključiti.
života – kontrolne sobe protiv gomile. Ova
podela se može videti čak i u okviru samog
pokreta pametnog grada, gde se pojavljuju
dva suprostavljena viđenja pametnog grada:
Urbani operativni sistem u kome centralni
mozak rešava probleme grada, u poređenju
sa samoorganizacionim sistemom u kome
tehnologija daje građanima više kontrole
nad javnim službama.
Adam Grinfild (Adam Greenfield ), urbanista i autor knjige „Grad je ovde za vas da
ga koristite“ (The City is Here for You to
Use), rekao je da je centralizovani model
pametnog grada „uznemirujuće saglasan sa
obavljanjem autoritarnosti“. Za njega, on
ponavlja mnoge greške ubanog planiranja
20. veka, kada su delovi gradova izdignuti
i promenjeni. Taunsend zagovara decentralizovani pristup, gradove koji su „manje kao
mejnfrejm, a više kao internet“.
U državi Masačusets, SAD, tehnologija za
automatsko prepoznavanje registarskih tablica koju koristi policija je izazvala zabrinutost kod građana i strepnju da će ih oni
svugde pratiti. Američka unija za građanske
slobode zagovara zakon koji će ograničiti
sposobnost da zadrže i koriste informacije
o građanima.
Den Hil (Dan Hill ), urabanista sa sedištem
u Italiji koji je kritički pisao o pametnim
gradovima, kaže da je za njega „pravi pametni grad društveni mediji i pametni telefoni,
kao i stvari koje se dešavaju na ulici na nivou
građana“. Ali on priznaje da društveni mediji imaju ograničenja kao lekovi za urbane
bolesti, i mogli bi da skrenu odgovornost sa
vlada. „Možemo li napraviti metro na taj
način? Možemo li napraviti bolnicu tako?
Verovatno ne“, kaže on.
Na širem planu, rasprave o pametnim gradovima imaju tendenciju da odražavaju
veću bitku oko planiranja gradova. Bitku
koja se suočava sa velikim merama vlada
protiv masovnog preoblikovanja urbanog
Danas u Bostonu postoje elementi obe ideje.
Bil Outs (Bill Oates), glavni rukovodilac za
informacije grada Bostona, koji vodi gradske tehnološke inicijative, priznaje da su
partnerstva sa privatnim kompanijama od
www.build.rs
urbanizam
ključnog značaja, s obzirom da vlada nije u
stanju da izgradi senzore i softver za umrežavanje, ništa više nego što može da izgradi
sopstvene automobile ili poslovne zgrade.
Sve do sada, kaže on, nijedan od projekata u
Bostonu nije zahtevao predavanje kompaniji gradske kontrolne podatke, mada on odmerava gde treba povući liniju u budućnosti.
Čak i da grad izgradi blisko partnerstvo sa
privatnim kompanijama, kaže on, postojaće
granice: „Nemamo nameru da predamo ove
stvari kompaniji i da kažemo ‘Nama treba
pametan grad sa vašim stvarima’.“
On takođe ukazuje na važnost građanskog
angažovanja kako bi bostonski programi
bili zasnovani na onome što ljudi žele, a ne
samo ono što Skupština grada odluči. „Naš
cilj je uvek bio da se povežemo sa građanima na nove načine“, kaže on.
U tom smislu, jedna od ključnih kreacija jeste Kancelarija gradonačelnika za nove urbane mehanike (Mayor’s Office of New Urban
Mechanics), namerna protivteža autoritativnoj, kontrolisanoj viziji urbane tehnologije.
Njeni direktori, Najdžel Džejkob (Nigel
Jacob) i Kris Ozgud (Chris Osgood ), pokrenuli su projekte kako bi povezali građane sa
gradskim službama i olakšali gradske pilot
projekte. Ovo je funkcionisalo uz angažovanje laboratorije Emerson koledža na 3D
igrici koja je dizajnirana da uključi građane
u proces urbanog planiranja Kineske četvrti,
kao i na igrici nazvanoj Community PlanIt
koja omogućava ljudima da se upoznaju i
doprinesu planiranju na nivou zajednice.
nisu tehnološki problemi sa jednim „najboljim“ odgovorom koje može biti optimizovano od strane sistema, kaže Kičin. Oni su
u osnovi politička pitanja o tome šta su naši
prioriteti. Što više energije gradovi ulažu u
rukovođenje u skladu sa „pametnim“ principima, on i drugi ukazuju, da će biti lakše
da se zanemare aspekti naših problema koji
nemaju tehnološko rešenje. Kritičari poput
Laure Kergan sa Univerziteta u Kolumbiji
su takođe istakli da ćemo uvek meriti ono
što je jeftino, zgodno, tehnološki moguće
i politički ekspeditivno da se izmeri. Čak
i najbolje projektovana kontrolna soba će
imati uvid u mali deo urbane realnosti.
Taunsend vidi ovu kancelariju kao znak da
grad već postavlja prava pitanja, nazivajući
je „prvim naporom pametnog grada koji deluje kao da je dizajniran od strane političkog
analitičara, a ne inženjera elektrotehnike“.
On se fokusira na uključivanje građana putem sredstava kao što je plan za pretvaranje
automobila građana u dobrovoljne posmatrače puteva: Nova aplikacija nazvana Street
Bump koristi akcelerometre pametnih telefona za otkrivanje rupa na putevima, koja
zatim tu informaciju šalje gradskim službama, i na taj način smanjuju potrebu za skupim pregledima putne mreže.
Bez obzira da li tehnologija dolazi od
građana ili grada, ovde je izgrađena filozofija o viziji pametnog grada, filozofija u kojoj
uvek postoji tehnološki odgovor na bolesti
grada. „To je skoro kao da se stvari mogu
svesti na jednostavnu jednačinu: tehnologija plus inovacije jednako urbana održivost“,
kaže Rob Kičin (Rob Kitchin), geograf koji
vodi Nacionalni institut za regionalnu i prostornu analizu na Nacionalnom univerzitetu Irske.
Najveći ljudski problemi sa kojima se gradovi suočavaju, tipa upornom siromaštvu,
socijalnoj nepravdi ili javnom obrazovanju,
Tu je još i osnovnije i nezgodnije pitanje o
tome kakav život, tačno, pametni gradovi
stvaraju. Kakav će život biti u pametnim gradovima? Kičin je pisao o ovom pitanju u svojoj knjizi „Kod/Prostor“ (Code/Space), koja
istražuje kako nove tehnologije oblikuju naš
svakodnevni život u gradovima. On se sada
upušta u projekat proučavanja kako softveri utiču na život u Dablinu i Bostonu (oba
su centar inovacija). „Postoji način na koji se
naši životi kodifikuju u softver“, kaže on.
Kičin ističe da on živi u zgradi blizu Dablina bez prekidača za svetlo, samo sa senzoriwww.build.rs
ma; ako se sistem ugasi zbog kvara, on je u
mraku. Iako često posmatramo računarske
tehnologije kao neutralne, one odražavaju
vrednosti njihovih kreatora (u ovom slučaju,
energetsku efikasnost umesto lične kontrole). Koliko želimo da naši gradovi misle za
nas? Taunsend kritikuje ideju da možemo
imati „i jare i pare“, živeći energetski intenzivan način života, dok naše zgrade tiho
smanjuju našu potrošnju energije u pozadini. Možda postoji prednost u edukaciji ljudi
da isključe svoja svetla, umesto da tražimo
da zgrade to učine umesto njih.
Uzmite primer tog pametnog sistema parkiranja na Bostonskom univerzitetu. Pogodnost parkiranja bez nerviranja zahteva
od ljudi da se parkiraju samo na mestima
rezervisanim za njih od strane softvera.
Ali, koliko god skromno zvučalo, sloboda
da se parkiramo gde želimo (da donosimo
sopstvene male izbore) pomaže u davanju
smisla našim životima, i izazovi gradskog
života mogu biti deo onoga što čini urbano
postojanje toliko atraktivnim.
Uređen, upravljiv grad je vizija sa trajnom
privlačnošću, od Platonove Republike do
Songdoa, potpuno novog pametnog grada
izgrađenog u blizini Seula. Ali, tu je jednako ubedljiva vizija grada kao haotičnog i dinamičnog vrtloga aktivnosti, novonastalog
sistema, urbane džungle pune opasnosti i
mogućnosti – mesto gde se možemo izgubiti. Hil ističe da efikasnost nije razlog zašto volimo da živimo u gradovima, i to nije
razlog zašto ih posećujemo. Turisti dolaze u
Beograd zbog užurbanog šarma centra grada i splavova, a ne da bi videli sterilne pejzaže Novog Beograda. U gradu gde sve može
biti izmereno, analizirano i kontrolisano, rizikujemo da izgubimo previđene prednosti
neprijatnosti. To je kao da su gradovi jedna
od poslednjih divljina. Divljina koje mi još
uvek pokušavamo da ukrotimo ■
29
TEMA broja
Fasada: Vizuelni simbol
energetske efikasnosti
Hajde da pričamo o koži. Koža je zaštitna membrana. Koža je interfejs između organizma
i okoline. Ljudi imaju kožu, zgrade imaju kože, pa čak i naša planeta Zemlja ima kožu.
Koža reguliše temperaturu i vlažnost, štiti od spoljašnjih elemenata (ili vakuuma svemira)
i omogućava unutrašnjem sistemu da funkcioniše u uređenom okruženju.
Pre pojave klimatizacionih sistema, koža
ili omotač zgrade je bio ključan u obezbeđivanju dobro provetrene, termički regulisane unutrašnje sredine. Koža je izolovala i provetravala. Nakon integracije
klimatizacionih sistema u zgradama, ova
zaštitna membrana je prestala da pruža
takve usluge. Naše oslanjanje na mehanizovano okruženje zavelo nas je od pasivnih strategija koje se koriste za smanjenje
potreba za grejanjem i hlađenjem, kao i za
ventilacijom i osvetljenjem enterijera.
Mehaničko grejanje i hlađenje unutrašnjosti
zgrada značilo je da omotač mora da bude
čvrsto zapečaćen i nepropusan kako bi zadržao tu cenjenu toplotnu udobnost. Samim
tim je i ventilacija morala biti mehanizovana. Kao stanari i projektanti ovih zgrada, mi
tek sada shvatamo da strogo oslanjanje na
mehaničku opremu dolazi po visokoj ceni:
više energije za rad i održavanje sve ove
mašinerije, kao i lošije zdravlje usled slabo provetrenih enterijera i nepromenljivih
temperatura.
30
Ovo novo shvatanje, koje dolazi u sklopu zelene revolucije, primorava nas da gledamo na
omotače zgrada na novi način. Mogli bismo
da se vratimo tehnikama i materijalima koje
su koristili graditelji iz 19. veka, ali umesto
toga, postoji veliki broj ljudi koji gledaju
napred. Nove tehnologije fasadnih omotača
su u izobilju. Fasade sa integrisanim fotonaponskim panelima su sve više popularnije.
Inteligentne fasade, poput one koja je implementirana na sedištu kompanije Caltrans 7 u
Kaliforniji, SAD, mehanički reaguju na uslove sredine preko centralnog sistema nadzora.
Ova „robo-koža“ automatski senči i provetrava zgradu kada je to potrebno.
Prve preteče inteligentnih fasada javljaju
se početkom 20. veka. Evropski izveštaj o
najboljoj fasadi (The European BestFacade
report) tvrdi da su fabrika „Steiff“ u Nemačkoj, koja je i danas u upotrebi, kao i Poštanska štedionica Oto Vagnera u Austriji, koristile metod duple fasade 1903. godine. U
Francuskoj 1930-ih godina, čuveni arhitekta Le Korbizije je projektovao svoju „Mur
www.build.rs
Neralistant“ fasadu, gde je vazdušni sloj
trebao da neutrališe spoljašnju klimu. Visoki troškovi su sprečili realizaciju ove ideje,
ali već posle Drugog svetskog rata počela je
postepena primena nove fasade u Evropi, a
od 1970-ih i u Severnoj Americi.
Međutim, sve do pre par godina mi nismo
imali realnu potrebu da izmenimo funkciju omotača zgrade. Kada je 2007. godine
globalno zagrevanje postalo shvaćena realnost namesto samo žustre rasprave, a i sa
rastućim globalnim tenzijama oko dragocenih fosilnih goriva, energetska efikasnost je
postala primarni fokus. Istraživanje i razvoj
u oblasti održivog dizajna doveo je do napretka u proizvodima i metodama koje se
koriste pri projektovanju i izradi fasada, dok
holističke analize građevinske fizike pomoću računarskog modelovanja dokazuju
da integrisano projektovanje može da maksimizuje energetsku efikasnost.
Kristijan Šitič (Christian Schittich) u svojoj
knjizi „Omotači zgrada“ (Building Skins),
TEMA broja
zahteva da se odnosimo prema fasadnom
oblaganju kao prema odgovornoj koži, a
ne kao ukrasnom pakovanju. Verner Lang
(Werner Lang) sugeriše, u istoj knjizi, da
pošto omotač zgrade ispunjava mnoštvo vitalnih funkcija, on je važan faktor za potrošnju energije zgrade. Možda ne bi trebali da
tretiramo fasadu kao kožu uopšte, već kao
sistem koji treba da bude integrisan sa celom zgradom.
Sara Hart, u svom članku za Društvo fasadnih inženjera SAD-a (Society of Facade
Engineering), objašnjava: „Evolucija omotača zgrade od statičkog omota do kompleksnog, aktivnog sistema zgrade je delimično
motivisano sa ekonomijom potrošnje energije i obećanjem o održivosti. Umnožavanje
privatnih i javnih istraživanja i proizvodnje
je dovelo do niza različitih proizvoda i procesa.“
Još jedan faktor u razvoju omotača zgrada
jeste svakako uticaj biomimikrije na industriju dizajna i projektovanja. Biomimikrijske zgrade primenjuju ovaj inovativni model
dizajna vrlo uspešno na omotače zgrada.
Primeri mogu biti viđeni na samoprečišćavajućim bojama korišćenim u Nemačkoj, fasadanim elementima koje prečišćavaju vazduh u Meksiku, zatim fasadnim elementima
koji se mehanički skupljaju i otvaraju radi
regulacije unutrašnje temperature na neboderima u Abu Dabiju, pa sve do termički
regulisane zgrade u Zimbabveu koja je preuzela oblik i osobine termitske humke.
Sa omotačima zgrada koji postaju glavni fokus u cilju smanjenja energetskih opterećenja objekata, počinjemo polako da shvatamo
ulogu inteligentnih fasada u transformaciji
načina na koji projektujemo zgrade. Kao što
je jedan pisac rekao, fasada može da bude
„vizuelni simbol energetske efikasnosti“.
Zbog estetskih i performativnih razloga,
ove inovacije tehnologija fasada bi trebalo
posmatrati kao priliku za efikanost i celokupnu integraciju zgrade.
Glavnu prepreku koju arhitekte moraju prevazići kako bi implementirali ove pametne
fasade jeste integrisano projektovanje. Korišćenje interaktivnog omotača podrazumeva
projektovanje sa većim nivoom komunikacije između enterijera i eksterijera, kao i bolje integrisana kombinacija sistema.
Koža je najveći organ ljudskog tela i ona je u
potpunosti integrisana sa performansom svakog drugog organa. Poređenje možemo nastaviti sa centralnim „mozgom“, tj. sistemom
upravljanja zgrade, njegovim senzorima, aktuatorima i komandnim žicama koje povezuju
kožu sa ostatkom zgrade i njenim stanarima.
Glavni cilj integrisanog projektovanja je da
se pokrene dijalog između svake grane inženjerstva od samog početka projektovanja.
Svaki stručnjak mora dati maksimum od
sebe kako bi odredio najefikasniji način izvođenja predloženog projekta. Ovaj pristup
procesu projektovanja je čak počeo da menja
specijalnost stručnjaka. U članku Sare Hart,
ona kaže da kako bi investitori doneli najprikladniji pravac delovanja „konsultanti za
fasade postaju multidisciplinarni stručnjaci
u arhitektonskoj profesiji“.
Era fasada kao pasivog omotača je završena. Njena smrt je odavno trebala da se desi,
prema pokojnom Rejnaru Banamu (Reyner
Banham), koji je 1969. godine napisao da je
intelektualna podela između strukture i njenih sistema očigledno pogrešna. On se požalio na činjenicu da je rasprava o tome šta
neku zgradu čini useljivom retko ide dalje od
projektovanja prostora i davanja formi. Kako
održivost postaje cilj, takvo razmišljanje izgleda kontraintuitivno. Da je Banam danas
živ, bilo bi mu drago da vidi najnoviji trend
koji je daleko od ove podele građevinskih
funkcija na ono što se često naziva „koncept
cele zgrade“ (the whole-building concept), u
kojim su svi sistemi – KGH, vodovod i kanalizacija, struja i fasada – projektovani da budu
međuzavisni. Za neke inženjerske umove,
prava inovacija može biti pronađena u procesu shvatanja koncepta celokupne zgrade.
Taj proces nikada nije bio važniji kako
održivost postaje bitan kriterijum performansi i tera na nezavisnost sistema kako bi
se ispunili ovi ciljevi. Fasade više nisu puki
omotači. Oni su još jedan vitalan sistem
koji može da poboljša ili ugrozi celokupni
pristup projektovanju i gradnji zgrada.
U narednom delu teksta prikazaćemo nekoliko inovativnih projekata fasada koje, svaka
Caltrans 7 - Kalifornija, SAD
www.build.rs
31
TEMA broja
na svoj način, otelotvoruje principe integrisanog projektovanja i fasada kao deo međuzavisnih sistema zgrada.
Bolnica Manuel Gea
Gonzalez, Meksiko Siti
Godine 1992, Ujedinjene nacije su nazvale
Meksiko Siti „najzagađenijim gradom na
planeti“. Sa procenjenih 35.000 hospitalizovanih ljudi godišnje zbog bolesti koje
se pripisuju prljavom vazduhu, završetak
skulpturalne fasade koja prečišćava vazduh
na gradskoj bolnici, berlinskog arhitektonskog biroa Elegant Embellishments, došao je
u pravo vreme.
Fasadni element Prosolve 370e
gant Embellishments) – trodimenzionalni
X i I moduli koji se pričvršćuju na čeličnoj potkonstrukciji. Svaka lagana, termički
formirana plastična ploča je obložena sa
praškastim, fotokatalitičkim, prečišćivačem
titanijum-dioksidom (TiO2), nanomaterijalom patentovanim od strane kompanije
Millennium Chem (sada Cristal Global )
2002. godine.
Direktori dizajna biroa Elegant Embellishments Alison Dring i Danijel Švag su koristili inovaciju iz kompanije Millennium
Chem kako bi stvorili skulpturalne ploče
koje ne samo da služe za elegantno ulepšavanje, već takođe i maksimizuju površinu, usmeravaju sunčevu svetlost u zgradu i
usporavaju protok vazduha kako bi stvorile
turbulencije koje bolje raspoređuju zagađivače vazduha preko površine pločica. Pametna ornamentika, svakako.
Neregularni i biomimetički obrazac pločica
proističe iz kvazikristalne, ili penrose, mreže
zasnovane na sunđerima i koralima. Šuplji
moduli napravljeni su od ABS-polikarbonatnih plastičnih tabli koje su vakumom
formirane preko aluminijumskih elemenata,
zatim isečene i obložene od strane robotske
prskalice sa slojevima TiO2 i prajmerima
koji prijanjaju na plastičnu podlogu.
Kao deo dvodecenijskog napora čišćenja
vazduha ovog megagrada, fasadna obloga
pokriva 2.500 kvadratnih metara bolnice Manuel Gea Gonzalez i prostire se 100
metara u dužinu. Fasada se sastoji od belih ploča Prosolve 370e (dizajn biroa Ele-
testiranja TiO2, biro Elegant Embellishments
procenjuje da bi fasada bolnice, sa svojom
raskošnom armaturom i velikodušnom površinom, trebala da eliminiše ekvivalentnu
količinu oksida azota proizvedenog od strane 8.750 vozila na putevima Meksiko Sitija
dnevno.
Sami Prosolve moduli mogu biti očišćeni sa
vlažnom krpom i ponovo naprskani na licu
mesta kada njegov TiO2 premaz počne da
se istanjuje ili nestaje, što bi trebalo da bude
otprilike kao i kod spoljašnje farbe.
BIQ – fasada od algi
Zgrada pod nazivom BIQ House ima bioadaptivnu fasadu od algi i koristiće se za
testiranje potencijala održive proizvodnje
energije u urbanim sredinama i za razvoj
samoodrživih „živih“ građevina. BIQ kuća
nastala je kao rezultat saradnje međunarodne inženjerske kompanije Arup, nemačke
kompanije Strategic Science Consultants i
austrijskog arhitektonskog studija Splitterwerk Architects, a predstavljena je na
međunarodnoj izložbi građevine u Hamburgu.
Osim impresivne geometrije sistema, ono
što je zaista posebno jeste njegova mogućnost odbijanja čestica koje zagađuju
vazduh. Kada UV zraci uzbude elektrone u
TiO2 česticama od 20 nanometara – samo
jedan gram čestica ima neverovatnu površinu od 500 kvadratnih metara – u premazu
pločica, elektroni razbijaju okside azota i
organske zagađivače pri kontaktu. Nusprodukti su voda i mala količina kalcijum nitrata (čest sastojak u đubrivu), koji se ispiraju sa
prvom kišom. Prema rezultatim nezavisnih
Fasadni panel sa algama
Fasada bolnice Manuel Gea Gonzalez - Meksiko
32
www.build.rs
U kompaniji Arup predviđaju da će se u
narednih pedesetak godina izgled i funkcionalnost građevina promeniti iz temelja. Kao
neke od trendova razvoja u gradnji zgrada,
Arup navodi već postojeće pilot projekte
farmi u neboderima, fotonaponske premaze
i robote za održavanje svih sistema u objektima. U Arupu veliki naglasak stavljaju na
adaptivne građevine koje se menjaju u skladu sa potrebama stanara i uslovima životne
sredine, i navode kako će „urbana izgradnja
budućnosti funkcionisati kao živ organizam
koji je u interakciji sa okolinom i korisnicima“. BIQ zgrada je jedan od koraka u ostvarenju ove vizije.
TEMA broja
BIQ fasada - Hamburg
Fasada BIQ zgrade izrađena je od algi i funkcioniše kao veliki biološki reaktor u kome za
vreme jačeg sunčevog zračenja alge brže rastu i na taj način osiguravaju dodatni hlad za
stanare. Biološki reaktori osim proizvodnje
biomase koja se može koristiti za proizvodnju električne energije, „hvataju“ toplotu,
pa se sa ova dva izvora obezbeđuju energetske potrebe objekta. Fotosinteza u ovom
procesu ima dvostruku ulogu. Dinamički
prilagođava osenčanost u skladu sa spoljašnjim uslovima, dok istovremeno mikroalge
postaju čist izvor obnovljive energije.
Al Bahr kule u Abu Dabiju
Za projekat Al Bahr kule u Abu Dabiju, arhitektonski biro Aedas je razvio jedinstveni
inteligentni omotač, inspirisan tradicionalnom arapskom mašrabijom (mashrabiya
– prozorska okna od drveta u tipičnoj ara-
bijskoj ornamentici), za koju biro tvrdi da
smanjuje unutrašnje toplotne dobitke izazvane sunčevim zracima za oko 50 odsto.
Mašrabije su drvena rešetkasta platna, isklesana po nekom geometrijskom dizajnu, koje
su pokrivali prozore tradicionalne arapske arhitekture (naročito kuća) od 14. veka. Često
postavljene na uličnom delu stanova, mašrabije nude zaštitu od tuđih pogleda, kao i od
sunca. Mašrabije zapravo i podstiču protok
vazduha, pomažući u hlađenju vode koje se
nalaze u glinenim loncima zahvaljujući njihovim poroznim površinama koje se „znoje“.
Spoljašnji omotač Al Bahr kula je zapravo
jednostavniji od mašrabija iz kojih vuče inspiraciju – bar u smislu da on služi jednoj
svrsi: osenčenju. Ali, dok su tradiconalne
mašrabije pasivne, moderna adaptacija biroa
Aedas se prilagođava prema položaju sunca.
Fasada se sastoji od 2.000 modula nalik kišobranima koji se otvaraju i zatvaraju radi
prilagođavanja poziciji sunca u odnosu na
doba dana. Kišobrani su automatizovani i
kontroliše ih sistem koji upravlja zgradama
– nešto nalik centralnom nervnom sistemu
koji omogućava da različiti sistemi zgrade
rade jedni sa drugim, a ne protivno sebi.
Prednost ovog pristupa, prema birou Aedas, je izbegavanje upotrebe tamnog obojenog stakla koje neminovno ograničava
www.build.rs
nadolazeće svetlo sve vreme, a ne samo
problematičnu direktnu sunčevu svetlost u
određenim periodima dana. Umesto toga,
ova dinamična fasada dopušta prodor svetlosti delimično u toku dana omogućavajući
Al Bahr - Abu Dabi
smanjeno korišćenje veštačkog osvetljenja u
unutrašnjosti. Ono što je prilično dobro kod
ovih modernih mašrabija jeste da u različitim stepenima otvorenosti, oni poprimaju
različite geometrijske šare od teselacijskih
heksagona do naizmenično okrenutih trokrakih zvezda ■
33
TEMA broja
U detaljima je ušteda
PRAVILAN IZBOR JE VAŽAN. PROIZVODI = DETALJI
Izbor kvalitetnih elemenata fasadnog sistema garantuje dobru i efikasnu toplotnu
izolaciju. Iako za kvalitetnije proizvode treba izdvojiti nešto veću svotu novca,
treba imati na umu da će i ušteda biti veća, a povraćaj investicije višestruko brži.
Zato, prilikom ugradnje termoizolacionog fasadnog sistema, postoji izbor materijala
sa kojim ne možete napraviti grešku! Proizvodi renomiranih proizvođača sa tradicijom
su najbolji izbor. Garanciju njihovog kvaliteta predstavljaju sertifikati
izdati od akreditovanih laboratorija.
NIP SPASIĆ je preduzeće koje kao zalog
za dobru saradnju polaže tradiciju, reference,
profesionalnost i kvalitet usluge. Dokaz kvaliteta
su sertifikati koje poseduju!
Tiplovi
oštećenja. Važni su kvalitet PVC granulata
od koga je proizvedena kao i kvalitet staklene mreže – EU je propisala standard kvaliteta za staklenu mrežu, ETAG 004.
PVC Lajsna sa okapnicom
sa staklenom mrežom
Služe za fiksiranje termoizolacionih ploča
sa podlogom (opeka, beton, blok...) ankerisanjem. EU je propisala standard kvaliteta
koji je potreban za tiplove, ETAG 014 (CE
znak za tiplove). Preduzeće NIP Spasić poseduje sertifikat kvaliteta ETAG 014.
PVC Ugaona lajsna
sa staklenom mrežom
Koristi se kao zaštita, oslonac i početna linija za montažu termoizolacionih ploča prilikom izrade fasade.
Kontakt lajsne sa staklenom
mrežom 6mm i 9mm
Ugrađuje se na balkonima, kod otvora prozora i vrata (gornja ivica fasade iznad prozora ili vrata). Sprečava kapilaran uspon vode i
oštećenje tj. pucanje fasade. Mehanički štiti
sve ivice na kojima je ugrađena, a da su pri
tome sve ivice idealno ravne.
AT
I T I PA
Ž
TI
TI PA
JU
OB
N
R
Služi za jednostavno ojačavanje i oblikovanje uglova fasada, štiti ivice od mehaničkih
Aluminijumski početni profil
NIP Spasić d.o.o.
N
Delovi fasada oko prozora i vrata su najkritičnija mesta fasade kod kojih su toplotni
gubici najveći. Kontakt lajsne sa staklenom
mrežom sprečavaju toplotne gubitke i prodiranje buke. Štite prozore i vrata u toku
montiranja termoizolacionog fasadnog sistema. Omogućuju estetski savršenu završnu
obradu. Staklena mreža olakšava i znatno
ubrzava završnu obradu fasada ■
Kralja Petra I Oslobodioca 68
35230 Ćuprija
tel: +381 35 477 465
fax: +381 35 474 176
[email protected]
www.nipspasic.rs
34
JU
R
OB
A
www.build.rs
Ž
TEMA broja
Sačuvajte toplinu
vašeg doma!
Štedite kvalitetno
Leti hladi, zimi greje!
Kvalitet izolacije utiče i na mesečne troškove. Ceresit sistemi vam garantovano štede i
do 40 odsto energije, samim tim i više od 40
odsto troškova. Investicija u Ceresit fasadne
sisteme sama sebe isplaćuje u roku od 3-5
godina!
Ukoliko živite u neizolovanim prostorima
suočavate se sa problemom konstantno
hladnih zidova, kondezacijom i strujanjem
vazduha, čak i ako su prozori zatvoreni. Da
bi vaš dom bio topao, potrebno je da ga zaštitite od spoljnih uticaja.
Idealan prostor za život
Zgrade u kojima živimo i radimo moraju da
nam obezbede što bolji život nezavisno od
vremenskih uslova. Kada je napolju hladno,
zidovi su tu da nas štite i greju i obrnuto kada je napolju toplo da nas zaklone i hlade.
Prijatan i ušuškan ambijent je preduslov za
srećan i produktivan život.
Nova generacija fasadnih
maltera!!!
Dom kakav ste oduvek sanjali
Najkvalitetnija termoizolacija vam pruža
trajnu i kompletnu zaštitu i obezbeđuje savršenu sredinu za život. Ugradnjom Ceresit
Fasadnog Sistema obezbeđujete do 25 godina dugotrajnu fasadu!
Toplotni gubici na objektu
Gasovi i isparenja, od kojih se 30-35 odsto
troši na grejanje i hlađenje objekata u kojima
živimo, glavni su uzročnik stvaranja efekta
staklene bašte. Ceresit fasadni sistem umanjuje potrošnju energije i pomaže nam da
sačuvamo kuću u kojoj živimo svi zajedno.
Silikatno-silikonski malteri – Henkel
znanje i iskustvo
Silikatno-silikonski malteri su potpuna
inovacija u ponudi Henkela, ali i na tržištu
Srbije. Kao jedan od najiskusnijih i najinovativnijih proizvođača, Henkel nudi svoj već
mnogo puta dokazani kvalitet u formi silikatno-silikonskih maltera.
Silikatno-silikonski malteri CT 174 i CT
175 su genijalni hibridi koji kombinuju najvažnije kvalitete, kako silikonskih tako i silikatnih veziva. U odnosu na akrilne maltere,
silikatno-silikonski malteri imaju mnogo
više prednosti za krajnje korisnike, od kojih
se izdvajaju dve najznačajnije:
• Samoperiv;
• Vodootporan.
Sastav silikatno-silikonskih maltera pomaže
da se obezbedi dugotrajna zaštita od bioloških uticaja, što čini malter izdržljivim i
lakim za održavanje. Sa svim ovim kvalitetima, silikatno-silikonski malteri su dostupni
velikom broju kupaca zahvaljujući pristupačnoj ceni.
www.build.rs
BioProtect formula – zdrava i izdržljiva
fasada!
BioProtect je efikasna i dugotrajna zaštita
fasade protiv bioloških zagađenja, razvijanja plesni i gljivica i drugih korozija do
kojih može doći. Zahvaljujući specijalnim
kapsulama koje sadrže biocide, aktivna
supstanca se ispušta u kontrolisanom režimu i osigurava dugotrajan efekat. Ovaj
proces je potpuno bezbedan za životnu
sredinu.
Silikatno – silikonski malteri imaju sve!
HENKEL SRBIJA
Bulevar oslobođenja 383
11040 Beograd
tel: +381 11 2072 250
2072 200
fax: +381 11 2072 255
www.ceresit.co.rs
35
TEMA broja
RAPID – Kvalitet i postojanost
Proizvodno građevinsko preduzeće „RAPID“ Apatin a.d. osnovano je pre šest decenija i
spada u grupu najvećih ciglarskih kompanija u Srbiji. „RAPID“ proizvodi fasadnu silikatnu
opeku u više formata i boja, pogodnu za zidanje svih vrsta zidova i oblaganje enterijera.
Savremenom automatskom tehnologijom,
od čistog prirodnog materijala – peska, nadaleko poznatog, „dunavca“, kao osnovne
komponente, i kreča, proizvodi se fasadna
silikatna opeka i blokovi u količini i kvalitetu koji u ukupnoj proizvodnji fasadne opeke
u Srbiji zauzimaju dominantan položaj.
nakvasiti vodom, a lepak naneti u tankom
sloju na zid i pločicu. Pločice se mogu lepiti
sa i bez fuge.
Fasadne silikatne pločice se mogu koristiti
i kao završni sloj termoizolacionih fasada
(demit fasade). Kada lepimo pločice preko
termoizolacionih fasada držimo se uputstva
proizvođača lepka. Nakon oblaganja, preporučljivo je fasadu zaštiti bezbojnim silikonskim premazom.
U tradiciji kompanije od samog nastanka je
proizvodnja gipsanih elemenata (dekorativnih,
pregradnih gips-ploča i dekorativnih lajsni i
ukrasa...) koje su apatinski gipsari ugradili u
reprezentativne objekte u zemlji, Rusiji, Poljskoj, Iraku, Uzbekstanu i mnogim drugim.
Gipsane ploče i elementi
Fasadna silikatna opeka
Fasadna silikatna opeka proizvodi se od kvalitetnog dunavskog peska i kreča. Zaparivanjem pod pritiskom prethodno ukalupljene
smese, dobija se opeka velike čvrstoće, pravilnih ivica i prirodne belosive boje.
Dodatkom pigmenata u još sirovu masu
dobija se proizvod istih kvaliteta i prijatnih
pastelnih boja. Fasadna silikatna opeka dostupna je u beloj, žutoj, smeđoj, crvenoj, zelenoj i
sivo-crnoj boji. Fasadna silikatna opeka zida
se produžnim krečno cementnim malterom
ili „gotovim” malterom za zidanje, a može se i
ugrađivati lepljenjem građevinskim lepkom za
spoljnu upotrebu. Pre ugradnje opeka treba da
bude nakvašena. U toku zidanja pažljivo treba
opeku čistiti od ostataka svežeg maltera.
Fasadnu oblogu od opeke potrebno je
pričvrstiti za konstruktivni zid ankerima od nerđajuće žice debljine 3-4 mm,
na razmaku od 100cm po horizontali i
po 50cm po vertikali. Duž ivica i otvo-
ra na fasadi ankeri se postavljaju na razmaku od 40 cm. Nakon zidanja, poželjno je zaštititi fasadu od prljanja i upijanja
vode bezbojnim silikonskim premazom.
Mere i kvalitet fasadne silikatne opeke
odgovaraju standardima JUS U. N3.300 i
evropskim normama EN 771-2.
Fasadne silikatne pločice
Fasadne silikatne pločice proizvedene su
od prirodnog materijala - dunavskog peska,
kreča i pigmenta. Pločice su izuzetno pogodne za završnu obradu zidova, kako unutrašanjih, tako i spoljnih. Lepe se na suve
i ravne zidove kvalitetnim lepkom za keramičke pločice. Pre lepljenja pločice treba
RAPID
Industrijska zona b.b.
25260 Apatin
tel/fax: +381 25 772 922
tel: +381 25 773 239
773 085, 773 939
+381 11 3188 876 /Beograd/
[email protected]
www.rapid.rs
36
www.build.rs
Apatinske gipsane ploče koriste se u građevinarstvu više decenija. Najveći i najpoznatiji proizvođač, firma „RAPID“, do sada je
proizvela i ugradila, u stambenim i poslovnim objektima u zemlju i inostranstvu preko
5 miliona m2 gipsanih ploča. Gipsane ploče
od 6 i 8cm koriste se za pregradne zidove
u stambenih objektima, školama, hotelima,
poslovnim zgradama...
Ploče nalaze svoju primenu i kod oblaganja fasadnih zidova sa unutrašnje strane,
dimovodnih i ventilacionih kanala, kao i za
protivpožarnu zaštitu (ploče su atestirane
na protivpožarnost F120 od strane IMS-a).
Radi lakše ugradnje, ploče imaju pero i žleb,
a povezuju se „Rapidol“ lepkom. „Rapidol“
lepak je kvalitetna praškasta masa proizvedena na bazi gipsa, mineralnih punila i
aditiva. Upotrebljava se za lepljenje gipsanih elemenata, zidnih keramičkih pločica,
kamena, terakote, itd.
Preduzeće „RAPID“ u svom proizvodnom
programu ima više od 500 različitih vrsta
ukrasnih gips-elemenata ■
Tabaš potkonstrukcija
TEMA broja
Firma TABAŠ doo je prilagođavajući se zahtevima
tržišta i uslovima eksploatacije objekata, a u skladu sa
odgovarajućim propisima i standardima, za ventilisane
fasade proizvela, i pripremila, više tipova visokokvalitetnog i fleksibilnog sistema potkonstrukcije Tabaš od
namenskih i atestiranih aluminijumskih profila i nosača
za trajno stabilne i ekonomične ventilisane fasade,
prilagodljiv svakom objektu i poziciji.
Tabaš potkonstrukcija:
1. za kamen d=3 i više cm
2. za kamen d=2cm, kao i za keramiku debljine 2cm, i više
3. za keramiku d=1 i 1,2cm
Sistem potkonstrukcije TABAŠ je kao rešenje koje utiče na dimenzije fasadnih ploča,
pre svega ograničen visinom - vertikalnošću
kamenih pozicija. U ovim slučajevima nije
bitna dužina samih ploča, kao i ni slog. Bitne su visine kamenih ploča i to: za kamen
d=3cm, moguće visine pozicija su do 200cm,
sa međusobnim rastojanjem vertikala potkonstrukcije od 100cm. Za kamen d=2cm,
vertikale su takođe na 100cm, vertikalni i
horizontalni profili su umesto d=4mm, u
ovom slučaju d=3mm, i nose mermerne ploče visine od 80cm. Ploče za fasadu treba da
su uvek dobrog kvaliteta, sa odgovarajućim
atestima, i bez ikakvih sumnji u kvalitet svake pojedinačne kamene pozicije.
U skladu sa primenama pooštrenih uslova
za novoizgrađene objekte gde se traži veća
Detalj sa „praznom“ horizontalnom fugom
i više cm. Inače, u praksi su urađena i rešenja sa profilima iz sistema potkonstukcije
TABAŠ koja su bila odgovarajuća i za slučajeve većih udaljenja lica kamena od 40cm,
u odnosu na konstrukcije objekta.
U sistemu su predviđeni i odgovarajući podmetači-distanceri ispod samih nosača – primara i sekundara, koji omogućavaju prekid
termo mosta ka konstrukciji objekta.
Primarni nosač TNp
energetska efikasnost, urađen je novi primarni nosač /oznake TNp/ i sekundarni
nosač /oznake TNs/ koji omogućava udaljenje lica kamena od konstrukcije objekta na
~26cm, što daje mogućnost da sloj termoizolacije umesto dosadašnjih 10cm, bude 15
Daljim razvojem rešenja i posebnim zahtevima došlo se i do mogućnosti da se u
horizontalnoj fugi potpuno ‚‚sakrije“ pero
aluminijumskog horizontalnog profila ako
se želi mogućnost da se ne vidi aluminijumski profil na fasadi, a kako je prikazano na
fotografiji.
U praksi se dolazi do različitih zahteva i
potreba, te se svakom objektu posvećuje
posebna pažnja da bi se našlo odgovarajuće
i ekonomično i visokokvalitetno tehničko
rešenje za konkretan slučaj ■
TABAŠ d.o.o.
Trajka Rajkovića 3
11077 Novi Beograd
tel: +381 11 22 70 554
mob: +381 63 85 05 677
mob: +381 64 11 09 151
fax: +381 11 22 80 183
Ventilisana fasada bez vertikalnih i horizontalnih fuga, kamen travertin d=2cm
www.build.rs
[email protected]
www.tabas.rs
37
TEMA broja
Estetika
italijanskog
dizajna – PURITY
U projektovanju i razvoju ovog jedinstvenog asortimana ručica, REYNAERS je udružio snage
sa italijanskim dizajnerom Leo De Karlom, koji je pet godina radio i za agenciju Philippe Starck
u Parizu. Konačan izgled je bio rezultat Leo De Karlovog proučavanja Reynaers korporativnog stila
i realizovanih projekata, trenutnih potreba tržišta okova i studije ciljne grupe krajnjih korisnika.
Kompanija REYNAERS je stvorila jedinstvenu REYNAERS seriju ručica pod nazivom “PuRity”, koristeći nove generacije
materijala i njihove mehaničke osobine, za
one koji žele vrhunski kvalitet i stil za svoje
prozore i vrata.
PuRity asortiman ručica je sposoban da zadovolji dve glavne namene.
Prvo, PuRity daje jedinstven dodir stila
Reynaers sistemima, ispunjavajući dnevnu
upotrebu Reynaers prozora i vrata čistim
zadovoljstvom. Drugo, PuRity asortiman
daje tržištu inovativni predlog ručice u pogledu materijala, proizvodnje, montaže, kao
i stepena modularnosti.
PuRity ručice su napravljene od potpuno
novog materijala, PuraTM, za koji je Reynaers dobio svetski ekskluzivitet za upotrebu u
proizvodnji ručica. PuRity ručice su proizvedene novim postupkom nazvanim BiovTM
(Bioecologic Ion Over-lay), koji kao proizvod
daje netoksičnu varijantu nerđajućeg čelika iz koga su odstranjene čestice hroma.
Kombinacija novog materijala i površinske
obrade donosi puno prednosti: ručice nisu
podložne koroziji, potpuno su alergijski neaktivne, 100% reciklabilne i vrlo lako se čiste
i održavaju 100% prirodnim sredstvima.
Koncept ugradnje PuRity ručica je „clickclack“, koji omogućava montažu i demontažu bez vijaka. Ovo skraćuje vreme,
omogućava jače i stabilnije naleganje i omogućava pozicioniranje ručice u idealnim položajima.
U nameri da ponudi kompletan asortiman,
Reynaers je koncipirao rešenje tako da se
PuRity može koristiti za sve tipove otvaranja prozora, vrata, kliznih i podizno-kliznih
vrata.
REYNAERS Aluminium SE
predstavništvo
Milutina Milankovića 27
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 7132 177
fax: +381 11 7132 193
mob: +381 63 1175 171
[email protected]
www.reynaers.com
38
www.build.rs
REF: LBMA
Sapphire Black
REF: WHMA
Moonlight White
REF: STST
Lithium
REF: GOSH
Or
REF: COMA
Obsidian
REF: BRMA
Belgian Chocolate
REF: CHSH
Polaris
REF: BLMA
Eclipse
PuRity ručice su dostupne u tri standardne
boje: Sapphire Black, Moonlight White i Lithium. Pet boja je dostupno na zahtev: Or,
Obsidian, Polaris, Eclipse i Belgian Chocolate.
JEDNOSTAVNA UGRADNJA
PRINCIPU „CLICK-CLACK“ ■
PO
TEMA broja
DEMIT – specijalista
za fasade
Jedini pravi DEMIT
na našem tržištu!
Među poznatim brendovima, sa kojima je kompanija
RAVAGO LAMBDA SR u partnerskim odnosima, izdvajamo
sinonim za kontaktne fasade, slovenački DEMIT sa preko
izvedenih 125.200 fasada, 20.000.000 kvadratnih metara
fasadnih sistema za 40 godina postojanja.
DEMIT ORIGINAL
– Iznad standarda među
fasadama
Četrdesetogodišnja tradicija potvrđuje da je
ovo pouzdan i trajan fasadni sistem. Garantuje najveći stepen toplotne zaštite objekata,
zdravu i udobnu unutrašnju klimu, kao i efikasnu zaštitu zgrada od različitih vremenskih i mehaničkih uticaja.
• Kvalitet, trajnost i pouzdanost
• Visoka otpornost na spoljašnje uticaje
• Garancija kvaliteta i trajnosti
DEMIT ORIGINAL je toplotno izolacioni fasadni sistem, koji se lako može ugraditi
na nove i stare, individualne, već korišćene
ali i druge objekte.
To je testiran, pouzdan i trajan fasadni
sistem, koji omogućava najveći stepen toplotne zaštite objekta, omogućava zdravu i
udobnu klimu u prostorima u kojima stanujete i stvara efikasnu zaštitu od različitih
vremenskih uticaja.
Posebnost sistema daju specijalno izrađene
fasadne ploče DEMIT koje daju fasadi dug
životni vek. Za trajnost fasade, potrebno je
napomenuti, da se koristi kvalitetan Stirofix
lepak, a za armiranje izuzetno elastičan i na
vremenske uticaje otporan DEMIT malter.
Uloga lepka jeste da se ostvari čvrsta povezanost između ploče i podloge, dok je uloga
maltera da ostvari elastičnu, i na atmosferske i mehaničke uticaje otpornu odlogu za
završni sloj.
Faze ugradnje
1. Priprema podloge
2. Nanošenje lepka
3. Lepljenje fasadnih ploča
4. Nanošenje prvog sloja armiranog maltera
5. Utiskivanje armirne mrežice
6. Nanošenje drugog sloja armiranog maltera
Lepak
DEMIT Strofix lepak
Izolacijske ploče DEMIT Orignal 039
DEMIT Original Graphite 032
Tiplovi
Tiplovi (u zavisnosti od podloge i visine objekta)
Malter
DEMIT Original malter
Mrežica
DEMIT armirna mreža
Prednamaz
DEMIT Primer [Basic, Silicate, Extra]
Završni sloj
DEMIT AcryLoxane [elast]
DEMIT Silicate [vital]
DEMIT Si-Si [q3tech]
DEMIT Mineral [nature]
7. Nanošenje prednamaza (prajmera)
8. Nanošenje dekorativnog sloja (završnog
sloja)
Jedini pravi DEMIT fasadni sistemi smanjuju vaše troškove energije od 40% do 60%.
A ne zaboravite da uzmete u obzir uštedu
pri kupovini ogreva i rashladnih sistema ■
Za sve informacije o proizvodima kontaktirajte:
RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.
Cara Dušana 207a
11070 Zemun-Beograd
tel: +381 11 7151 250
fax: +381 11 3164 949
DEMIT ORIGINAL komplet sistem – Objekat Skupštine opštine Šid
www.build.rs
[email protected]
www.ravago.rs
39
TEMA broja
Ventilisane kamene fasade
Ventilisana fasada se može definisati kao spoljni pokrivač i metod zaštite za zgrade, koji se sastoji
od šupljine između konstruktivnog zida zgrade i njene fasadne obloge. Pridev „ventilisana“ se koristi jer
šupljina omogućava prirodnu i kontinuiranu ventilaciju zida zgrade, slično efektu dimnjaka (hladni vazduh
ulazi unutra sa dna i izlazi topao na vrhu). Samim tim, sa „cirkulacijom vazduha“ na zidu, uobičajena vlažnost i
tipična kondenzacija tradicionalnih fasada se izbegava i postiže se veći izolacioni komfor. Ventilisana fasada
ima više prednosti, kao što su lako postavljanje fasadne obloge i mogućnost ugradnje elektro i vodovodnog
sistema u prostoru između zida zgrade i fasadne obloge, a nije ni zanemarljiva činjenica da se „pokrivaju“
greške u uzvođenju grubih građevinskih radova.
autor: Jovica Tabašević
Ventilisane fasade i zidne obloge su razvijene za zaštitu objekata od kombinovanog
dejstva kiše i vetra suprostavljanjem dejstva vode koja udara na zidove i održavanjem zgrade suvom, sa visokim stepenom
estetskih karakteristika i nespornim prednostima toplotne i zvučne izolacije.
a sam kamen ima posebne zahteve obrade
u odnosu na druge materijale, i u načelu je
skuplji, atraktivniji i najtrajniji materijal.
Ove fasade, kao i bilo koje druge, zahtevaju
povremeno održavanje, što je nominalno jednom do dva puta godišnje.
U pogledu toplotne energije, ventilisane
fasade mogu da smanje količinu toplote
koju apsorbuje zgrada u toplim vremenskim
uslovima usled delimične refleksije sunčevog zračenja od strane omotača, ventilisanog
vazdušnog sloja i zbog primene izolacionih
materijala, čime se postiže znatno smanjenje troškova klimatizacije objekta. Obrnuto,
zimi, ventilisani zidovi uspevaju da zadrže
toplotu, što dovodi do uštede u pogledu grejanja.
Uglavnom se na kamenim ventilisanim fasadama koriste prirodni materijali: mermer,
granit, peščar itd., kao i polimermeri, koji
imaju slične karakteristike, ali se i drugačije
ponašaju na spoljnim fasadama. Kamen koji
se koristi za spoljnje fasade treba da je kvalitetan, da ima odgovarajuće ateste i da je svaka
pojedinačna pozicija kontrolisana, a u slučaju
sumnje u moguće skrivene defekte i mane on
se ne ugrađuje. Preporuka je i da se na svakoj
pojedinačnoj poziciji izvrši blago obranje ivica kamena, tj. da ivice ne budu oštre.
Na kraju, ovaj fasadni sistem, zahvaljujući
„efektu dimnjaka“, ima efikasnu prirodnu
ventilaciju, otud naziv ventilisana fasada,
što posebno pomaže otklanjanju toplote
i vlažnosti i garantuje visok nivo životnog
komfora.
Za rešenja nošenja kamena na potrebnom
udaljenju od konstrukcije objekta, a radi
obezbeđenja ventilisanog sloja za prolaz
vazduha, koriste se dva osnovna načina: ankeri i potkonstrukcija, sve sa svojim specifičnostima i modifikacijama.
Pored toga, ventilisani zidovi imaju tendenciju da povećaju refleksiju spoljašnje buke
pošto ova posebna konstrukcija, koja se sastoji od slojeva omotača, vazdušnog sloja i
izolacionog materijala, obezbeđuje određeni
nivo akustične apsorpcije. To očigledno zavisi od osobina refleksije, apsorpcije i akustične transmisije materijala koji se koriste,
kao i njihovih dimenzija, debljina, pozicioniranja i ponašanja konstrukcije objekta.
Upravo zbog brojnih prednosti i tehnoloških inovacija, ventilisani fasadni zidovi se
sve više primenjuju u svetu savremene arhi-
40
tekture, dozvoljavajući slobodno tumačenje
fasada na moderan i potpuno nov način kao
savršeni odgovor za zahtevne projekte i neophodne performanse.
U sistemu ventilisanih fasada kao savremenog načina rešavanje spoljnih vertikalnih
površina objekta posebno mesto zauzimaju
rešenja ventilisanih kamenih fasada.
Na tržištu postoje i više desetina stranih i
malo domaćih proizvođača različitih, ali
sličnih sistema ankera i potkonstrukcija za
ventilisane kamene fasade.
Te fasade spadaju u složenije i skuplje fasade zbog toga što su što su materijali, u
ovom slučaju kamen, koji se koriste fizički
teški (uglavnom se koristi kamen debljine
2cm, što je preporučena najmanja debljina
za prirodne materijale, i 3cm, a ponekad su
debljine i veće od 4cm), te se iz tog razloga
nazivaju i „teške fasade“. Specifična težina materijala za d=3cm ide i do 90 kg/m2,
Sa sistemom potkonstrukcija se mogu adekvatno rešiti svi objekti, a sa sistemom ankera to nije moguće.
www.build.rs
Ankeri koji se koriste za kamene fasade su izrađeni od inoksa, a potkonstrukcije od inoksa
ili aluminijuma. Druga rešenja kao što su pocinkovani profili se ne preporučuju i nisu trajna, i kao takva se već duže vremena ne koriste.
TEMA broja
Poslednjih nekoliko godina u sistemima
potkonstrukcija preovladavaju više aluminijumski materijali u odnosu na inoks. Aluminijumske legure koje se koriste za izradu
potkonstrukcija su u načelu kvalitetnije od
materijala koji se koriste za prozore i slične
pozicije. Prednosti aluminijuma su brojne u
odnosu na inoks, a pored cene vrlo je bitna
lakša intervencija i rad na samim profilima
na licu mesta, kao i činjenica da sam materijal ne varniči prilikom obrade, itd...
Kod ventilisanih kamenih fasada potrebno je
obezbediti da sloj vazduha može da cirkuliše
i leti i zimi. Minimalan ventilisani sloj je širine od 2cm i to neprekinuto. Ventilisani sloj je
horizontalni razmak od kamena ili horizontalnog profila do sloja termoizolacije. Zbog
tolerancija u izvođenju grubih građevinskih
radova, poželjno je da taj sloj bude od 4 do
5cm. U nekim zemljama se to prihvata kao
minimalan prostor za strujanje vazduha.
Neophodno je omogućiti ulaz vazduha sa
donje strane fasade i izlaz na vrhu fasade.
„Ulaz“ u načelu ne predstavlja problem
za rešiti, i on treba da je veći od 50cm2 na
dužni metar fasade. Na vrhu fasade potreban je minimalan izlaz od 50cm2 na dužni
metar fasade (to je „prolaz“ od 5mm „visine“
na dužni metar fasade).
Bitno je napomenuti da ventilisane fasade
nisu vodonepropusne i da se to rešava detaljima koji su vezani za fasadne otvore, kao
i na druge načine. Sloj termike je do skora
(do 2012. godine) za naše prostore bio, na
primer, u Beogradu od 8 do 10cm, a sada
je 12 do 15cm, a i više, a sve u skladu za zaoštrenijim zahtevima za energetskoj efikasnosti objekta, kao i specifičnim potrebama.
Sloj termoizolacije, koja treba da ima sa
spoljne strane stakleni voal (kod kamene i
staklene vune), određuje se za svaki objekat posebno i zavisi od dosta uslova, te je
poželjno da se uradi i odgovarajući termički proračun, kao i proračun prolaza pare i
drugi proračuni, pa tako nije čudno doći i
do slojeva debljina termoizolacije od 30cm i
više santimetara.
Najbolje rešenje pri eksploataciji objekta
(kao i u fazi izvođenja radova na ventilisanoj kamenoj fasadi) je da termika ima kvalitetniji sloj zaštite od staklenog voala, a to
je da je termika sa spoljne strane trajno zaštićena odgovarajućim mrežicama i lepkom.
To je skuplje rešenje, ali znatno kvalitetnije
i trajnije.
Termika, a posebno vuna, ne sme da bude
mokra, tako da treba sve uraditi da se spreči
njeno kvašenje u fazi izvođenja radova, a naravno i u toku životnog ciklusa objekta.
Nažalost, zbog neodgovarajućeg načina fiksiranja termo sloja, kao i „zatvaranjem“ vlažne termike na mnogim objektima se dugo
posle prestanka padavina mogu primetiti
vlažne fleke na kamenim pločama.
Poslednjih godina je praksa da se fuge između kamenih ploča pune odgovarajućim
git masama (boje slične kamenu) jer je dokazano da se stvara cug u slobodnom prostoru iza kamene obloge, odnosno pojavljuje sličan efekat kao kod dimnjaka, te je na taj
način ventilacija još efikasnija.
Najčešće osnovne faze kod izvođenja kamenorezačkih radova na ventilisanim kamenim
fasadama su (očekuje se da su svi pripremni i
prethodni radovi završeni i odobreni, tako da
nema zastoja u redosledu sledećih radova):
• Postavljanje primarnih i sekundarnih nosači na projektovana odgovarajuća mesta
koji se fiksiraju za konstrukciju objekta.
Napominjemo da se primarni nosači fiksiraju uvek u noseći deo konstrukcije
objekta i da saglasno normativima treba
da imaju dva ankera ugrađena u armirano
betonsku konstrukciju. Ankeri su međusobno obavezno u vertikalnom položaju i oni su uvek od inoksa A4 kvaliteta.
Gornji anker prima zatezanje, a nosivost
zavisi od međusobnog udaljenja ankera
u betonu kao i od prečnika inoks ankera.
Beton mora da je zdrav i zreo. U skladu sa
zahtevom iz projekta mogu se postavljati
podmetači - distanceri ispod primarnih
i sekundarnih nosača, tako da se dobija
prekinuti termo-most između metalne
potkonstrukcije i konstrukcije objekta.
• Nakon toga se postavljaju vertikalni profili (fiksiranje na primarne i sekundarne
nosače) na idealan položaj potreban za
kamen.
• Po doterivanju vertikalnih profila u potrebnu ravan, vrši se finalno pritezanje
ankera u betonu i na ostalim delovima
objekta. Poželjno je pritezanje vršiti moment ključem. Zavrtnjevi koji se koriste
za vezu elemenata potkonstrukcije imaju
po jednu elastičnu i jednu ravnu podlošku
i kvaliteta su inoks A2.
• Sledeća faza je ugradnja termike. Ona
„ide malo“ ispred ugradnje kamena, tako
da se ne bi oštetila. U slučaju ako je kvalitetan vodoodbojni i paropropusni sloj na
www.build.rs
termoizolaciji može se uraditi veća površina termike.
• Kad je materijal za oblaganje fasade (kamen) spreman za ugradnju pristupa se
postavljanju horizontalnih nosača ili drugih profila koji prihvataju direktno kamenu oblogu.
Kod većih i zahtevnijih objekata je neophodna izrada kompletne projektne dokumentacije specifične za ventilisane kamene fasade. Ukoliko se grubi građevinski radovi na
objektu rade prema standardima i predviđenim normativima i sa dozvoljenim odstupanjima - tolerancijama, a što bi trebalo da
je normalno, radi ubrzanja radova mogu se
unapred izvršiti odgovarajuće pripreme za
izradu kamenih pozicija prema projektu, sa
minimalnim „davanjem“ nadmera kod pojedinih pozicija kamena, a ne da se čeka završetak grubih građevinskih radova da bi se
potom uzele mere na osnovu kojih se rade
„krojne liste“.
U svim fazama rada potrebno je da se nijedni drugi radovi ne izvode iznad mesta rada,
a svi kamenorezački i fasaderski radovi se
rade sa već obučenim i stručnim ekipama
montažera i ostalog osoblja potrebnog za
realizaciju radova.
Mikro bimetalna korozija koja se može
pojaviti na dodiru podloški od inoksa i aluminijumkih površina profila je beznačajna i
nije od uticaja na stabilnost i trajnost celog
sistema potkonstrukcije.
Svaki sistem ventilisanih kamenih fasada
ima svoje specifičnosti i potrebno je odabrati onaj koji zadovoljava sve konstruktivne
zahteve, ima odgovarajuće ateste i „pokriva“
sve detalje koji su planirani da se reše sa kamenim pozicijama.
Kamene fasade na objektima su jedne od
retkih površina koje su urađene u prirodnom
materijalu, a koji svakom objektu obezbeđuje posebnost. Odabirom odgovarajućih materijala, kvalitetnom i sigurnom ugradnjom
i održavanjem fasadne obloge obezbeđuje
se dugovečnost koja se računa na minimum
80 godina, što praktično ne obezbeđuje ni
jedna druga fasadna obloga ■
41
promo
Video nadzor u funkciji
detekcije provale
Inteligentan softver za snimanje
i video analizu IPS-VideoManager
Sistemi za video nadzor predstavljaju ključni instrument
u prevenciji i rešavanju incidentnih situacija. Kompanija
Securiton nudi ove sisteme u različitim stepenima
kompleksnosti i za širok raspon primena. Izdvojićemo
IPS-VideoManager, softver za video analizu, snimanje
i video menadžment.
zatvorenom prostoru. Moguće je nadzirati
prostorije, komunikacione delove objekta i
vrata. Video modul vrši analitiku u realnom
vremenu i alarmira operatera u slučaju nedozvoljenog ulaska u nadzirane unutrašnje
prostore. Modul obezbeđuje pouzdanu detekciju neovlašćenog ulaska u štićeni prostor, čak i pod lošim uslovima osvetljenja.
Reč je o video sistemu za megapikselne
IP kamere, sa kojim se jednostavno integrišu i postojeće analogne kamere i sistemi. Karakteriše ga izuzetna pouzdanost
u analizi, snimanju, video menadžmentu
i prenosu digitalnih video snimaka, kao
i funkcionalnost, operativna efikasnost i
lako korišćenje za sve potrebe i na različitim nivoima.
IPS-VideoManager ima neograničenu moć
prilagođavanja u pogledu funkcionalnosti i
veličine – od jednostavnog jednokanalnog
video rekordera do globalne mreže video
klastera sa više od 10.000 kamera. Zbog ove
osobine i nove softverske arhitekture svrstava
se u efikasno rešenje za svaki nivo zaštite.
IPS-VideoManager automatski obavlja video analizu u realnom vremenu i detektuje
rizične događaje. Posebno je praktičan za sisSECURITON
PROJEKTOVANJE,
UGRADNJA I SERVISIRANJE
• automatska dojava požara
• gašenje požara sprinklerom i drendžerom
• gašenje požara u kontrolnim sobama
ekološkim sredstvima (NOVEC, FM200, inertni gas, …)
• detekcija gasa
• video nadzor
• kontrola pristupa
• dojava provale i prepada
• perimetarska zaštita
• softver za integraciju tehničkih sistema ■
42
teme sa velikim brojem kamera ili za objekte
sa posebnim bezbednosnim zahtevima.
Ovaj softver ima module za video analitiku
koji detektuju osobe, požar, dim, ostavljeni
prtljag, ispisivanje grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili rizičnog ponašanja. Moduli služe i za određivanje pozicije i izradu putanje kretanja detektovane osobe ili objekta.
Moduli za video-analitiku se definišu za
svaku kameru posebno, uzimajući u obzir
zahteve koje određena kamera treba da ispuni. Na ovaj način, svaka kamera dobija
„zadatak“ u okviru sistema video-nadzora.
Moduli za detekciju provale u spoljašnjem
ili unutrašnjem prostoru pomoću svog zonskog koncepta prepoznaju da li se radi o
dozvoljenom kretanju u štićenoj zoni ili nedozvoljenom ulasku. Moduli se jednostavno
instaliraju i konfigurišu, a parametri se podešavaju prema okruženju.
IPS video modul za detekciju provale
primenjuje se za zaštitu perimetra i spoljašnju zaštitu objekata koji imaju ograničen
pristup. Modul vrši video analitiku u realnom vremenu i alarmira operatera u slučaju
upada nepozvane osobe u štićene otvorene
prostore. Obezbeđena je pouzdana detekcija neovlašćenog ulaska u prostor koji se štiti,
čak i pod teškim vremenskim uslovima, uz
visok stepen zaštite od sabotaže.
IPS video modul za unutrašnju detekciju primenjuje se za detekciju provale u
www.build.rs
Osnovne karakteristike ovih video modula su:
• upozoravaju operatera u realnom vremenu u slučaju nedozvoljenog ulaska u štićenu zonu
• prepoznaju aktivnosti u prostoru i omogućavaju praćenje objekata
• moguće je podesiti spoljašnje i alarmne
zone
• moguće je podesiti veličinu objekata, smer
kretanja, razdaljinu i perspektivu
• moguće je podesiti 3D georeferenciranje i
simultano potvrditi alarm
• moguće je podesiti dužinu trajanja alarma.
Video materijal se iz IPS-VideoManager
softvera izvozi sa vodenim žigom, čime se
garantuje autentičnost snimka ■
Securiton d.o.o.
Alarm and Security Systems
Danila Lekića Španca 31
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82, 318 50 17
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the
Swiss Securitas Group
promo
Evropski standard
– HOUSEMATIK
Privredno društvo „Housematik“ d.o.o. iz Velike Moštanice,
nadomak Beograda, osnovano je 2007. godine. Bavi se uvozom,
prodajom, ugradnjom i servisiranjem automatskih sistema ulaza i
pretovarne opreme. Njihov asortiman obuhvata segmentna i rolo
vrata (za industrijske i rezidencijalne objekte), rolo rešetke, brza PVC
vrata, senzorska vrata, protivpožarna vrata i zavese, parking rampe,
automatiku za kapije, pretovarne i hidraulične rampe, izolacione
zavese, trakaste PVC zavese.
Kompanija „Housematik“ bavi se ugradnjom samo onoga što zadovoljava standarde Evropske unije i što garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugrađene opreme.
Tim stručnjaka spreman je da realizuje i
najzahtevnije projekte i da brzo odgovori
na sve zahteve njihovih komitenata. Poseduju lager rezernih delova što serviserima
omogućava ekspeditivno obavljanje servisa
i odziv na prijavu u najkraćem roku.
Housematik je generalni zastupnik
kompanije MCA Grup, proizvođača segmentnih vrata i roletni. Od inostranih
partnera izdvajamo Gunther-Tore, ITW
IndustrieTore, Effertz, Inkema.
Svi paneli imaju podužna ojačanja i zaštitu
protiv priklještenja prstiju. Što se tiče završne obrade vrata mogu biti u bilo kojoj
boji iz RAL-karte. Pogon vrata može biti
mehanički (ručno) ili elektro-mehanički
(pomoću motora koji se smešta na plafon).
Aktiviranje vrata može biti pomoću tastera,
daljinskih upravljača itd.
Industrijska segmentna vrata
Izrađena su od čeličnih panela sa termo ispunom u vidu PUR pene čime se obezbeđuje dobra toplotna izolovanost prostora.
Segmentna vrata
U zavisnosti od dimenzija otvora, materijala
od kojih su vrata izrađena, sigurnosne opreme možemo razlikovati:
• kućni program segmentnih garažnih vrata
• industrijski program segmentnih vrata
U zavisnosti od prostora iznad vrata (nadvratne grede) razlikujemo više sistema vođenja:
• nisko vođenje (Low Lift) do 420mm
• normalno vođenje (Normal Lift) od 420
do 600mm
• visoko vođenje (High Lift) preko 600mm
• potpuno vertikalno vođenje (Full Vertical
Lift).
Garažna vrata su izrađena od čeličnih sendvič panela sa termo ispunom u vidu termoizolacione PUR pene kao i od drvenih panela. Sama tekstura panela može biti različita.
• debljina panela je 40mm
• visina panela iznosi 500mm i 610mm
• sistemi vođenja u zavisnosti od prostora
iznad vrata mogu biti: nisko (Low Lift) i
normalno vođenje (Normal Lift)
Te-Ko „Kostolac“
„TE Nikola Tesla“-TENT B
RB „Kolubara“
„Coca-cola Hellenic Srbija“ a.d.
„Carlsberg“ Srbija
„Deneza M Inženjering“
„Nacionalna logistika“
„Kuehne+Nugel“
„Carnex“
JKP Požarevac
Industrija mesa „Matijević“
JP „Ada ciganlija“
„Trans produkt – BUS“ prevoz
„Almont“ d.o.o.
„PMC inženjering“
„Grading“ d.o.o.
„Mecaplast Serbia“
„Harden“ d.o.o.
„Greiner packaging“ i mnogi drugi...
Ukoliko postoji potreba za kvalitetanim
proizvodom sa garancijom iz asortimana
firme „Housematik“, oni su tu da odgovore
na svaki zahtev.
Segmentna vrata imaju najširu primenu kod
privatnih i industrijskih objekata.
Segmentna garažna vrata
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Vrata se mogu podizati mehanički (ručno)
i automatski pomoću elektromotora koji
može biti smešten iznad (plafonski motor)
ili pored vrata (bočni motor). Komanda vratima se može zadavati pomoću daljinskog
upravljača, prelaskom vozila preko induktivne petlje, pritiskom taster i dr. Vrata mogu
sadržati pešačka vrata, prozore i kompletne
prozirne panele. Vrata sadrže više sigurnosnih sistema protiv pucanja opruga i sajli.
Iz bogate referenc liste izdvajamo:
• AD Aerodrom „Nikola Tesla“
• „Milšped“ d.o.o.
www.build.rs
Voljni da pomognu i daju savet i rešenje bazirano na njihovom dugogodišnjem iskustvu,
politika firme „Housematik“ je ne prisiljavati
kupca na odluku, već ponuditi najbolji savet,
servis i proizvode po povoljnim cenama ■
HOUSEMATIK d.o.o.
Stevana Stevanovića 4
11262 Velika Moštanica
tel: +381 11 8076 136
mob: +381 63 8898 685
+381 62 8890 150
+381 62 8890 151
[email protected]
www.housematik.rs
www.garaznavrata-benefit.rs
43
promo
TOBLER
skele, oplate za
sigurnost na visini
Bezbednost na visini i u radu. Unapredite svoje poslovanje
i uštedite dragoceno vreme.
Preduzeće Tobler-skele osnovano je 2006.
godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Od osnivanja do jula meseca
2007. godine, delatnost preduzeća više se
orijentisala na prodaju i iznajmljivanje skela.
Od jula meseca 2007. godine, firma ToblerSkele počinje sa proizvodnjom skela tipa:
MATO-1, 2, 3 i 8, Mato-R, N i S, kao i novog proizvoda LEOB RAM. Preduzeće je
ovlašćeno za proizvodnju ovih proizvoda od
firme Tobler AG - proizvođača ovih modela, koja svoje poslovanje razvija po svim
evropskim centrima.
U ostvarivanju poslovnih planova veliki
značaj ima raspoređivanje poslovanja po
svim regionalnim centrima i šire. Toblerskele imaju svoje predstavništvo u Beogradu, Prištini, zatim u Varni, Tirani kao i u
Švajcarskoj, Austriji i Rusiji.
Kao rezultat kvaliteta, veoma kratkog vremena isporuke i najvažnije – sigurnosti koje
obezbeđuje Tobler skelski sistem, njihovi
proizvodi su veoma traženi na tržištu. Tako
kupac prilikom kupovine na raspolaganju
ima i sve neophodne ateste kao i statičke
proračune za svaki element pojedinačno, ali
i za celokupnu montiranu skelu. Toblerskele poseduju standardni kvalitet ISO
9001:2008.
Tobler-skele je u mogućnosti da za svaki
sistem skela koji se nalazi na tržištu ponudi
kompatibilna rešenja sa povoljnom cenom.
Svaki element skele omogućava jednostavnu montažu u vrlo kratkom vremenskom
roku. Takođe, težina svakog pojedinačnog
dela može se daljim razvojem smanjiti na
minimum, a da se pri tome ne izgubi stabilnost i teretna snaga.
MATO-1 je skela koja ispunjava sve
evropske zahteve, standarde i norme. Njeni dodatni elementi (razne konzole za sve
namene), kao i brza montaža i demontaža
čine je veoma zanimljivom domaćim kupcima i šire. MATO skele tako ispunjavaju
sve zahteve savremene gradnje idući korak ispred ostalih, a najbolji partneri Tobler-Skela su one firme kojima je stalo do
sigurnosti svojih zaposlenih.
Pored nabrojanih skelskih sistema tipa
MATO, kao i LOEB RAM, u ponudu
Tobler-Skela spadaju i TOSK (cinkovani)
podupirači, i to: toplocinkovani i elektrocinkovani podupirači, klasa B i C. Tu su takođe
i oplate dostupne u više različitih veličina i
tipova oplatnih ravni, sa svim neophodnim
pratećim elementima.
U svim svojim prodajnim centrima preduzeće
Tobler-Skele je proširilo ponudu i na mogućnost iznajmljivanja skelskih sistema i platformi, u količinama prema potrebi klijenta.
Ovu ponudu čini nekoliko grupa proizvoda:
• iznajmljivanje statičnih skela za sve vremenske uslove, u željenim količinama
prema potrebama klijenta;
• iznajmljivanje pokretnih skela različitih
dimenzija;
• iznajmljivanje platformi različitih dimenzija – modeli sa i bez krovova.
Na sajtu Tobler-Skela možete pronaći sve
neophodne podatke, specifikacije i tehničke
karakteristike svih proizvoda, ili se možete
raspitati direktno kod proizvođača ■
Tobler
Skele d.o.o.
TOBLER-SKELE
selo Rajince
17523 Preševo
tel/fax: +381 17 664 658
Predstavništvo Beograd
Niški autoput 25
tel: +381 11 347 67 36
[email protected]
www.tobler-skele.com
44
www.build.rs
zanimljivosti
„Mataerial 3D“ štampač gradi strukture koje prkose gravitaciji
Kišobran fasada u Šangaju
Ranije ove godine, pisali smo o 3Doodler-u, olovci koja omogućava korisnicima da nacrtaju
3D objekte sa plastičnim vlaknom, skoro kao 3D štampač. To je zabavna mala spravica, ali
šta ako neko napravi uređaj koji nudi sličnu slobodu, osim što gradi objekte koji su 10 puta
veći? Taj uređaj može da liči na Mataerial 3D štampač koji koristi robotsku ruku i materijal
koji se brzo formira kako bi stvorio rigidne, slobodnotekuće strukture na skoro svakoj površini, pa čak i na vertikalnim.
Arhitektonski biro 3Gatti uzeo je inspiraciju iz širokih suncobrana koji se vide svugde tokom toplih letnjih meseci u Šangaju i
napravio novu fasadu za Madridski paviljon
izložbe Expo 2010. Nova fasada za prenamenjeni objekat poslovne i trgovinske namene
će imati čelične kišobrane koji se mogu pojedinačno otvarati i zatvarati i koristiti za upravljanje unutrašnje količine osvetljenja.
Nova kišobran fasada će zameniti bambusne otvore koje se nalaze na preklapajućim
čeličnim ramovima koji trenutno okružuju
zastakljene fasade zgrade. Nažalost, bambus
i ramovi su degradirani kako je paviljon pretvoren u maloprodajni i poslovni kompleks
nakon svetske izložbe Expo 2012.
Za razliku od većine 3D štampača koji stavljaju tanke slojeve duž horizontalne ravni, prototip Mataerial 3D štampača ekstrudira debele stubove iz bilo kog ugla. Uređaj koristi
termootporne polimere umesto klasične zagrejane plastike, što dovodi do toga da se strukture, nakon što materijal napusti mlaznicu, gotovo odmah stvrdnjavaju. Projektanti ovog
štampača su nazvali njihov metod proizvodnje (za koga se isčekuje patent) „antigravitacijsko
modelovanje objekta“.
Korisnici mogu da dizajniraju različite oblike u CAD softveru, i zatim ih pohrane u uređaj
kako bi stvorili putanju kretanja za ruku. Boja materijala takođe može biti promenjena tokom procesa štampanja ubrizgavanjem boje u uređaj u CMYK modu.
Možda nije baš toliko precizan i ograničen je na dizajn na bazi štapova, ali štampač Mataerial ima nekoliko prednosti u odnosu na tipični 3D štampač. Pored mogućnosti da gradi na
vertikalnim površinama, robotska ruka može da se kreće u bilo kom pravcu tokom procesa
štampe, i na taj način stvara više prirodne obline. Takođe, on nije ograničen na gradnju objekata unutar oblasti određene za štampanje, tako da on može da proizvede strukture velike
koliko i dohvat robotske ruke ■
Talasasta aluminijumska
fasada koja postaje
providna noću
U malom gradu Bresanoneu u severnoj
Italiji, postoji teretana koja je kao nijedna
druga. Eksterijer zgrade izgleda kao komad
zgužvane aluminijumske folije, i štaviše,
kada noć padne izgužvana zgrada postaje
transparentna, dok penjači na veštačkoj steni unutar nje uživaju u pogledima.
Kada su svi kišobrani otvoreni, fasada postaje ravna površina koja štiti unutrašnjost
od jakih vetrova i blokira višak solarnog
dobitka. Projektantski detalji biroa 3Gatti
takođe potvrđuju da su zatvoreni zvezdasti
oblici kišobrana aerodinamični, odbijajući
vetar u slučaju tajfuna ■
„Vertikale Kletterhalle“, ili vertikalna teretana za penjanje, je projektovana od strane
arhitekata Martina Mutšlehnera (Martin
Mutschlechner) i Barbare Lanc (Barbara
Lanz), a u saradnji sa lokalnim arhitektom
Volfgangom Meranerom (Wolfgang Meraner).
Zidovi zgrade su napravljeni od aluminijuma koji je protkan sa skromnim performacijama. Tokom dana, zgrada ima talasasti
efekat inspirisan izgledom zavese, dok noću
performacija omogućava da svetlo iznutra
čini zgradu transparentnom. Arhitekta Mutšleher kaže:
„Želeli smo da zgrada bude hermetična danju i potpuno transparentna noću. Prva ideja je bila da se stvori zavesa, dok je valovitost
46
Projekat biroa 3Gatti zadržava javnu interakciju izvorne fasade, i omogućava ljudima
da prilagode osenčenje kako bi obezbedii
željeni nivo svetlosti. Svaki kišobran se kontroliše preko sistema kotura koji upravlja sa
centralnim zajedničkim sistemom sa oprugom identičnim sa standardnim kišobranom, iako je malčice pretežak da vam stane
u torbu, jer je napravljen od čelika.
fasade dodat kako bi se stvorio moire efekat
(fr. moiré - vizuelni efekat sličan preklapanju
dve rešetke). Za nas je bilo veoma bitno da
imamo fasadu koja menja transparentnost u
toku dana i menja obrazce kako se posmatrač kreće kroz objekat“ ■
zanimljivosti
Fasada od ogromnih
betonskih cevi
Nedavno renovirani hotel Prahran, koji se nalazi u Melburnu, Australija, ne treba mešati
sa hotelom Tube u Meksiku. Iako oba hotela
odlikuje upotreba ogromnih betonskih cevi u
njihovoj arhitekturi, Prahran hotel nije zapravo
hotel, već pab. A ako se pitate zašto se zove hotel, pa, to je samo australijski termin za pab.
Lokalni arhitektonski biro Techne je angažovan da ponovo zamisli fasadu i koncept
zajedničkih prostorija u pabu. Nedavno završeni radovi na renoviranju uključuju kreativno
korišćenje 17 odvodnih betonskih cevi u fasadi strukture, enterijeru bašte i trpezarijskim
separeima. Uključivanje cevi ne samo da daje
pabu dramatičan i savremeni izgled, već i nudi
osećaj zaštite i intimnosti kroz prozore nalik
brodskim koji pružaju odličnu preglednost
okoliša i intimno iskustvo unutar paba.
Tokom dana, fasada od cevi ispunjava unutrašnji prostor sa obiljem prirodne svetlosti,
što prostor čini odličnim za ručavanje ili
druženje, istovremeno obezbeđujući da se
prostor paba izdvaja od tipičnih sumornih i
tamnih pabova na koje smo navikli ■
Istraživači otkrili ključ super trajnog drevnog rimskog betona
Beton je jedan od najčešće korišćenih građevinskih materijala na svetu i odgovoran je
za ogromnu emisiju ugljen-dioksida, ali su
istraživači nedavno otkrili tragove za više
ekološku betonsku mešavinu koji su koristili
Rimljani pre 2.000 godina.
Paulo Monteiro iz Nacionalne laboratorije
Lorens Berkli (Lawrence Berkeley National
Laboratory) Ministarstva energetike SAD-a,
profesor građevinarstva na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli, predvodio je tim koji je otkrio
2.000 godina star lukobran u Sredozemnom
moru koji je proizveden koriščenjem dela
energije koja je potrebna za stvaranje modernog betona - a pritom je i više izdržljiv.
„Portland cement je izvor ‘lepka’ koji drži zajedno većinu savremenog betona“, kaže se u saopštenju iz Berkli laboratorije. „Ali, on oslobađa ugljenik sagorevanjem goriva koje je potrebno
za zagrevanje mešavine krečnjaka i gline na 1.450 stepeni Celzijusa, kao i iz samog zagrejanog
krečnjaka (kalcijum karbonata).“
Rimljani su usavršili mešavinu koja koristi mnogo manje krečnjaka i koja cementira na 900
stepeni Celzijusa ili niže, kažu istraživači, što znači da je potrebno mnogo manje energije
da se napravi. U našem trenutnom okruženju eskalacije klimatskih promena usled rastućih
emisija ugljenika, ovaj drevni recept za beton može dramatično da smanji ukupnu emisiju
građevinske industrije.
Rimljani su mešali krečnjak i vulkanske stene za normalne betonske konstrukcije, dok su podvodne strukture napravljene od krečnjaka i vulkanskog pepela koji su formirali malter.
Kada se ova mešavina pomeša sa morskom vodom, topla hemijska reakcija se javlja koja
cementira mešavinu krečnjaka i pepela. Tajni sastojak je pozolanski pepeo bogat aluminijumom, a ispostavilo se da ga u naftom bogatoj Saudijskoj Arabiji ima dosta.
„Za nas, pozolan je važan zbog njegove praktične primene“, kaže Monteiro. „Može da zameni 40 odsto svetske potražnje za portland cementom, a postoje izvori pozolana širom
sveta. Saudijska Arabija nema letećeg pepela, ali zato ima planine pozolana“ ■
Energetski krov
za pasaž u Peruđi
Austrijski
arhitektonski
biro
Coop
Himmelb(l)au projektovao je nadstrešnicu
nad prolazom koja generiše energiju u Peruđi u Italiji. Nazvana „Energetski krov“,
struktura će se sastojati od tri sloja: fotonaponskih ćelija na vrhu, konstrukcije i vetroturbine u sredini, i zastakljenja na donjoj
strani.
„Energetski krov“ imaće ulogu baldahina
(nadstrešnice) duž ulice Via Mazzini u centru Peruđe, i u isto vreme će stvarati ulaznu
tačku u arheološki podzemni prolaz koji
vodi posetioce kroz istoriju Peruđe. Pasaž
povezuje centar grada sa mini metro stanicom Pinćeto. Istorijski dokumenti pokazuju
postojanje starog etrurskog gradskog zida u oblasti ispod trga Đakoma Mateotija, za koji biro Coop Himmelb(l)au predlaže da bude iskopan
kao deo podzemne javne galerije koja prikazuje istoriju Peruđe. Otvori u tlu na trgu bi vizuelno bili spojeni sa „Energetskim krovom“.
Krov se sastoji od tri sloja: gornji sloj koji sakuplja energiju, konstruktivni sloj u sredini i sloj na dnu koji je kombinacija ploča od stakla i
providnih pneumatskih jastučića. Gornji sloj sadrži transparentne fotonaponske ćelije za generisanje električne energije i stvara osenčeni
prostor ispod. Orijentacija pojedinačnih ćelija je generisana i optimizovana od strane posebnih kompjuterskih programa. Pored ovoga, pet
vetroturbina, koje se nalaze unutar konstruktivnog sloja, stvaraju dodatnu energiju. Krov i podzemni prolaz su energetski samodovoljni ■
47
energetska efikasnost
Prednosti propana:
Nisko-energetska alternativa
Iako se propan najčešće koristi za domaće, komercijalno i industrijsko grejanje, u toku je promena
u kojoj će tečni naftni gas (TNG) igrati veću ulogu u smanjenju energetske potrošnje u zgradama.
Propan sigurno ima mnogo stvari koje mu
idu u korist, posebno za udaljene seoske i
zabačene lokacije koje nisu u stanju da se
povežu na glavnu električnu mrežu. On ima
jake ekološke akreditive. Prema britanskoj
kompaniji BRE, tečni naftni gas je najniže
ugljenično-intenzivno dostupno gorivo.
Osim toga, nedavna studija energetske konsultanske kuće NIFES Consulting Group,
naručene od kompanije Calor Gas, pokazala
je da komercijalni objekti mogu smanjiti emisije ugljenika za 22 odsto zamenom starih kotlova na mazut sa kotlovima koji koriste tečni
naftni gas. Ovo je delom rezultat efikasnijeg
sistema, a delom rezultat emisionih faktora za
mazut sa 0,265 kilograma ugljen-dioksida po
kWh, koji je viši od faktora za TNG koji je
0,214 kilograma ugljen-dioksida po kWh.
Pored toga, posebna studija objavljena ove
godine u stručnom časopisu Environmental
Impact Assessment Review, pokazala je da,
u domaćinstvima, lož-ulje generiše dvadeset
odsto više emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od tečnog naftnog gasa.
dati oko 270 jedinica pare. Ovo omogućava
uskladištenje velike količine na licu mesta kao
tečnost u kontejnerima pod pritiskom. Takođe, pošto se skladišti pod pritiskom, teško
ga je ilegalno izvući van - što je sve veći problem za rezervoare za skladištenje maziva.
Ključa na -42ºC na atmosferskom pritisku,
što znači da na njegov učinak ne utiče hladno vreme. To znači da se može obezbediti
stalno snabdevanje gasom tokom cele godine bez obzira na spoljašnju temperaturu.
Iako veoma zapaljiv, on i dalje ima dobre bezbednosne akreditive, bar sa stanovišta zagađenja. Tečni naftni gas je netoksičan i curenja
TNG isparenja neće predstavljati nikakvo
značajno zagađenje za tlo ili vodu. Kao tečnost,
on je lakši od vode, tako da ima ekološku korist
da će uvek biti iznad nivoa vode. Bilo koje izlivanje tečnog naftnog gasa jednostavno isparuje
i ne izaziva zagađenje vode i zemljišta.
On je takođe više energetski efikasan. Ista
NIFES studija je takođe pokazala da zamena kotla na mazut postavljenog pre 15 godina sa kotlom na tečni naftni gas može da
smanji potrošnju energije za 11 odsto.
Pored toga, dobavljači tečnog naftnog gasa
obično poseduju rezervoare tečnog naftnog
gasa, i stoga su i odgovorni za njihovo održavanje. To znači da kada se svaki put TNG dostavi, rezervoar se proveri od strane vozača i, povremeno, ceo sistem bude proveren od strane
kvalifikovanog inženjera. U suštini, to znači da
je rezervoar jedna stvar manje o čemu vlasnik
kuće ili poslovnog prostora mora da brine.
Posmatrano iz perspektive dostave i učinka,
tečni naftni gas je takođe dokazano pouzdaniji. Jedna jedinica tečnog naftnog gasa će
TNG može biti integrisan sa nisko-ugljeničnom i obnovljivom tehnologijom kako bi
pružio rešenja za ruralni komercijalni razvoj
i renoviranje, koje kombinovano stvaraju pouzdano, celogodišnje, snabdevanje grejanja sa
većim uštedama u emisiji ugljenika i novca.
Ovo postaje sve više atraktivnija opcija.
Obnovljiva i nisko-ugljenična tehnologija koja može biti korišćena uz tečni naftni
gas obuhvata kotlove, solarne i fotonaponske instalacije, gasno apsorpcione toplotne
pumpe (GAHP) i kombinovane toplotne i
električne sisteme (CHP).
Moderni kondenzacioni TNG kotao će
smanjiti potrošnju goriva za čak 30 odsto
ponovnim korišćenjem energije koja inače bude izgubljena. Kondenzacioni TNG
kotlovi su pogoni za većinu komercijalnih
prostora. Niže emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte korišćenjem tečnog
naftnog gasa namesto mazuta čini kondenzacioni TNG kotao posebno pogodnim.
Gasno apsorpcione toplotne pumpe su nisko emisiono rešenje za grejanje i toplu vodu
koje mogu koristiti tečni naftni gas kao čisti
primarni izvor goriva. One su pogodne za
rad na otvorenom, što znači da nema potrebe za podstanicom, i mogu da postignu
visoki nivo efikasnosti.
Kombinovani toplotni i električni sistem je
efikasna, samostalna elektrana, koja je sposobna za proizvodnju i električne i toplotne
energije od jednog izvora goriva. Dok generator proizvodi električnu energiju, toplotni
nusprodukt se zarobljava i koristi za centralno grejanje i toplu vodu. Ako je potrebna dodatna toplota, rezervni kondenzacioni
TNG kotao može povećati proizvodnju.
Sa povećanom potražnjom za visoko efikasnim energetskim rešenjima, porast korišćenja tečnog naftnog gasa je svakako dobra alternativa. Za udaljene lokacije, on je možda
i najbolje rešenje ■
48
www.build.rs
U POTRAZI ZA
ENERGETSKOM ODRŽIVOŠĆU
ENERGETSKA
EFIKASNOST
Danas je energetska efikasnost u svetu prepoznata kao najjeftiniji i
najbrži način postizanja ciljeva održivog razvoja. Preko energetske
efikasnosti postiže se energetska sigurnost, jer nas smanjena potrošnja
energije čini manje osetljivim na promene cena energije i njene nestašice,
a ujedno se smanjuje zagađenje i tako direktno utiče na poboljšanje
uslova života. Istovremeno doprinosi većoj konkurentnosti proizvodnje i otvaranju radnih mesta te tako podiže životni standard.
Energetska efikasnost u zgradarstvu
Prema podacima iz studije koju je radio Svetski poslovni Savet za
održivi razvoj (WBCSD -World Business Council for Sustainable
Development), na građevine otpada lavovski deo od 40 odsto od
ukupne potrošnje svetske energije i sirovina, pa shodno tome, i emisije
ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Ovi podaci jasno govore da su najveći potencijali za ostvarenje
uštede energije upravo u zgradarstvu.
živeti u zelenom
om – zenergija – g
graditi zeleno
Leto 2013
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA
www.build.rs
49
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Taj potencijal se samo delimično koristi jer
praksa zelene gradnje kao i zakonski propisi o energetskoj efikasnosti, podrazumeva samo novogradnju i veće rekonstrukcije
(uobičajeno preko 1.000 metara kvadratnih). Kad se uzme u obzir da je građevinska aktivnost smanjena usled svetske ekonomske krize, jasno je da se na ovaj način
ne može značajno popraviti ni energetski
bilans, niti ugljenični otisak čovečanstva.
Osim gore navedenog, zelena gradnja je
predmet intenzivne sertifikacije koja dalje
otvara vrata komercijalizaciji i ekomanipulaciji širih razmera. Među mnogobrojnim standardima zelene gradnje, LEED
(Leadership in Energy and Environmental
Design), je svakako najrasprostranjeniji i
najviše kritikovan, o čemu je bilo više reči
u članku „Kritički osvrt na LEED“, objavljenom u prethodnom izdanju magazina
Build. Kritika u prvom redu ukazuje da
kroz svoj rejting sistem LEED građevinskoj industriji nameće trku za poenima i
tako se sve više udaljava od suštine održivosti i promoviše površan i pomodarski
pristup održivoj gradnji. Generalna je zamerka da zeleni programi uzaludno troše
dosta vremena i novca na stvari koje su
očigledne i još više na stvari koje su beznačajne i nevažne. S druge strane, energetska
efikasnost se ostvaruje i kontroliše uz pomoć visoke tehnologije, pa uvek postoji
mogućnost da idealisti i profiteri podlegnu
iskušenjima i posegnu za sofisticiranim ali
društveno, ekološki, pa i ekonomski neopravdanim rešenjima.
Energetska obnova
Međutim, istinski lideri u energetskoj
efikasnosti uviđaju da je najveći potencijal uštede u postojećem fondu zgrada
i ukazuju na potrebu energetske obnove
istog. S obzirom da se te uštede mogu
ostvariti relativno malim i jeftinim zahvatima, energetska obnova dobija još
više na značaju.
Programi Evropske unije za postizanje
energetske efikasnosti fokusiraju se po-
sebno na postojeći fond zgrada i u okviru njega stambeni sektor zbog njegovog
ogromnog potencijala. Novi evropski
Plan energetske efikasnosti stavlja naglasak na potrebu sistematske i sveobuhvatne
obnove postojećeg fonda zgrada sa ciljem
poboljšanja njihovih energetskih svojstava
kao i na poboljšanje energetske efikasnosti
uređaja i opreme koja se u njima koristi.
O potencijalu zgradarstva u našoj regiji,
a posebno stambenog sektora, govori podatak da domaćinstva prosečno troše tri
do pet puta više energije (200-400 kWh/
m2) nego u zemljama Evropske unije (75
kWh/m2), što predstavlja ne samo veliki
gubitak energije nego i veliku prepreku na
putu evropskih integracija.
Energetski efikasna
kuća
Energetski efikasna kuća je ona koja je
maksimalno efikasna ne samo u pogledu
potrošnje energije i smanjenja zagađenja,
nego i u zaštiti zdravlja i komfora stanara. Kontrola termičkog ugođaja je veoma
važna jer je u direktnoj vezi sa potrošnjom energije i zagađenjem i ima za cilj
poboljšanje celokupnog dizajna objekata
i naročito sistema za zagrevanje, hlađenje
i provetravanje objekata što će dalje eliminisati praksu koja za rezultat ima tzv.
„bolesne građevine“. To su građevine koje
svojim stanarima pored termalne neugode
prouzrokuju različite tegobe u rasponu od
alergija do težih hroničnih oboljenja.
Energetskom obnovom starih kuća i zgrada, naročito onih građenih pre 1980. godine, moguće je postići uštedu u potrošnji
toplotne energije od preko 60 odsto. Najveće uštede mogu se postići zamenom prozora i poboljšanjem izolacije celokupnog
spoljašnjeg omotača. Dodatna ulaganja u
termičku izolaciju pri obnovi već dotrajale fasade kreću se u ukupnoj ceni sanacije
fasade od 20 do 40 odsto, što daje povoljne
ekonomske rezultate i dugoročne uštede.
Pre nego što se dodaju sistemi za snabdevanje energijom važno je razmotriti sve
aspekte energetski efikasne zgrade u cilju
smanjenja energetskih opterećenja. Na taj
način se podstiče kompaktno rešenje s najnižim mogućim opterećenjem energetskih
sistema i okruženja.
Izbor odgovarajućeg sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije u zgradama treba
prilagoditi potrebama lokacije, funkciji
Vaš internet portal
Izuzetno moćno i nezaobilazno
online marketinško sredstvo
građevinskih kompanija.
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
50
www.build.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
zgrade i tehničkim mogućnostima, te dakako mogućnostima, ali i željama investitora.
Međutim, ne treba žuriti sa novim i skupim tehnologijama. Kuća je sistem, i
umesto nastojanja da se obezbedi dodatna
energija iz obnovljivih izvora, potrebno je
fokusirati se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora.
Istina je da se u zgradarstvu često zanemaruju osnovne stvari kao što su energetski
efikasni prozori, kućni aparati, zaptivanje,
izolacija, hladni krov i pasivni solarni koncept koji koristi elemente u eksterijeru i
enterijeru. Gubitak toplote, tj. energije se
može umanjiti za 40 odsto na jednostavan način zapušavanjem rupa, pukotina,
procepa i drugih otvora u omotaču kuće.
Nažalost, ova jednostavna rešenja se ne
promovišu jer nisu profitabilna.
Program energetske
obnove stambenog
sektora
Sistematska i sveobuhvatna energetska
obnova zahteva dobro osmišljen program
koji je prilagođen specifičnim potrebama
određenog sektora zgradarstva. A izrada
dobrog programa zahteva sredstva i vre-
ciglana
me. Zato je preporučljivo koristiti se iskustvima drugih, i upotrebiti ih uz potrebne
modifikacije. Isto tako iskustvo pokazuje
da se ma kako dobro osmišljen program
ne može uspešno sprovesti bez dobro razrađenog modela subvencija na državnom i
lokalnom nivou.
Primer iz sveta – Kanada: Ekoenergetsko renoviranje efikasno sprovedeno u
250.000 domaćinstava
Program Ekoenergetskog renoviranje (ecoEnergy Retrofit), koji je sprovela Kanadska
Vlada u periodu od 2007. do 2012. godine,
postigao je odličan uspeh i mogao bi poslužiti kao model za postizanje energetske
efikasnosti na način koji ispunjava osnovni postulat održivog razvoja, tzv. „triple
bottom line“: društvena, ekološka i ekonomska opravdanost.
TODOROVIĆ
Vlada Kanade je stvorila ovaj program
2007. godine da omogući Kanađanima da
umanje troškove renoviranja potrebne za
postizanje energetske efikasnosti, pa samim tim i svoje račune za energiju i pri
tome zaštite okruženje. Program Ekoenergetskog renoviranja je bio veoma uspešna
investicija za promociju energetske efikasnosti u vreme ekonomske krize.
„Naša vlada je mudro upotrebila teško zarađeni novac naših poreznika, podstičući
ih pritom da se odluče na dugoročnu energetsku efikasnost“, rekao je kanadski ministar za prirodne resurse. Podaci pokazuju
da su za svaki investirani dolar korisnici
programa investirali 10 dolara za proizvode i servise potrebne za energetsku efikasnost. A o finansijskom uspehu Programa
govore sledeći podaci:
• za svaki investirani dolar Vlada ubere
dva u vidu poreza
• ostvaren je pozitivan protok novca jer
se porez primi pre isplate granta koji se
odobrava jedino nakon završetka renoviranja
• povećanje zaposlenosti i otvaranje novih
radnih mesta.
Program je stekao popularnost u široj javnosti zbog svoje pristupačnosti i to je bio
presudan faktor njegovog uspeha. Učestvovala sam u realizaciji ovog projekta i na
Slobodana Bajića 149,
22410 Pećinci
tel: +381 22 435 123
mob: +381 63 533 040
Čalma tel: +381 22 685 235
Blaževac tel: +387 54 851 200
www.ciglane-todorovic.com
Naša reklama ste vi i vaše mišljenje nam je najbitnije.
Zato što vi to ne želite, mi ne odustajemo
od tradicionalnog kvaliteta i izgleda.
www.build.rs
51
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
osnovu tog iskustva mogu reći da je za pristupačanost programa potrebno sledeće:
• jednostavna registracija sa iscrpnim informacijama o troškovima i zagarantovanim naknadama - grantovima
• jednostavan i standardizovan energetski
pregled za domaćinstva koji eliminiše
nedoumice i promoviše transparentnost
i fer-plej
• slobodan izbor vrste zahvata, njihovog
obima i izvođača.
Ovakav program bi bio lako primenjiv i u
našoj regiji, ali za prvu fazu energetske obnove nije neophodan. Naime, prva faza bi
obuhvatila kuće bez fasada, a za njih nije
potreban nikakav energetski pregled, jer je
na prvi pogled jasno da kuća bez fasade ne
može biti energetski efikasna.
Globalni značaj
energetske efikasnosti
Nedostatak energije i nesigurnost u snabdevanju energijom s jedne strane, i zagađenje okoline i klimatske promene zbog
prekomerne potrošnje s druge strane,
dva su dominantna i usko povezana problema sa kojima se svet danas suočava.
Naučnici upozoravaju da se ubrzano približavamo tački iz koje nema povratka, tj.
tački (engl. tipping point) u kojoj zagađenje
dostiže takve razmere da može da ugrozi ili
potpuno uništi sposobnost planete da se obnavlja tako da klimatske promene i globalno
zagrevanje postaju neizbežni, a šteta po ekosisteme i ljudske zajednice nepopravljiva.
Komentarišući završni dokument samita
Ujedinjenih nacija o održivom razvoju Rio
+20, (20-22 juni 2012. godine) bivša predsednica komiteta Ujedinjenih nacija koji je
pre 25 godina iznjedrio koncept globalnog
održivog razvoja, i za čije se ime veže globalna definicija održivosti*, Norvežanka
Gro Harlem Brundtland, kaže: „Više se ne
možemo nadati da naše kolektivno delovanje neće preći tačku iz koje nema povratka. Ovo je suština koja je prenebregnuta u
završnom dokumentu.“
Simbolični naziv samita, Rio +20 trebalo
je da potakne nadu da svetski lideri ovaj
put imaju snagu i volju potrebnu da ispune
data obećanja, više nego da ukaže na tradiciju koja nije baš vredna hvale i proslave.
Naime, ovaj samit obeležava 20 godina od
održavanja prvog samita na kome je zacrtan program za rešavanje problema koji
su se tada ukazali, a danas su još izraženi* Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja
mogućnosti budućih generacija da zadovolji vlastite potrebe.
Sistemi podnog razvoda za savršenu vezu
OBO sistemi podnog razvoda su u stanju da ispune
zahtevne zadatke za električne instalacije.
Obezbeđujemo maksimalnu fleksibilnost u asortimanu,
brojne praktične, specijalne delove i sofisticirani pribor.
Sistemi za zalivanje u betonsku košuljicu // Sistemi koji se montiraju na pod
Sistemi ugradnih uređaja // Sistemi podesivi po visini // Sistemi za velika opterećenja
Sistemi za duple podove // Sistemi kompletnih rešenja
Istražite svet OBO sistema pomoću interneta ili direktno kod nas:
OBO Bettermann d.o.o. Stara Pazova
Evropska 2 22300 Stara Pazova
Tel: +381 22 2150 346 | www.obo.rs
52
www.build.rs
ji. Nažalost tradicija se nastavila; rezultat
ovog samita je izjava o viziji i planovima sa
dosta dobrih namera koje nikog ne obavezuju - rokovi i konkretne finansijske mere
su izostale.
Ma koliko razočaravajuće, više ne bi trebalo da nas čudi jer su se ovakvi samiti pretvorili u spektakl sa uobičajenim folklorom. Deo tog folklora su i demonstracije
aktivista čije parole u jednoj rečenici izražavaju suštinu: „Tražimo od svetskih lidera da ukinu subvencije industriji fosilnih
goriva i reinvestiraju ih u zelenu energiju.“
U ovoj poruci se kristalno jasno odražava
suština održivosti. Zelena ili čista energija
iz obnovljivih izvora (sunce, vetar i morske struje) je rešenje koje istovremeno
adresira oba problema: nestašicu energije
i zagađenje.
Malu utehu donosi stav najprominentnijih
zagovornika zaštite životne sredine prema
kome fokus treba pomeriti sa obezbeđenja
dodatne energije iz obnovljivih izvora na
smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih, jer je najzelenija ona energija koja nije upotrebljena ■
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
SUMNJIV VETAR?
ZAŠTO SU „INOVATIVNE“
TURBINE ČESTO SVE SAMO NE TO!?
Gotovo svake nedelje izbacuju se novinski i internet članci o novim
i inovativnim metodama za žetvu energije vetra. I svake nedelje više
megavata kapaciteta od horizontalnih vetroturbina sa tri lopatice
(HVTL) postaje operativno, i pored svih pretendenata. Zašto ovi
inovativni novi proizvodi ne ruše legendarni HVTL sa njegovog trona?
Da li je moguće reći koja opcija će verovatno biti održiva? Ovih osam
stavki su koristan način da se proceni koja tehnologija ima potencijal,
a koja je samo dobar koncept i ništa više.
1. Da li oni tvrde da prelaze Betzovu
granicu?
Godine 1919, Albert Betz je izračunao da
je maksimalna energija koja može biti izvučena iz vetra, bez obzira na vrstu uređaja koji se koristi, 59,3 odsto. Ovaj broj,
Betzova granica, izdražao je test vremena.
Niko u nezavisnom testiranju nije uspeo
da je prekorači, ali mnogi i dalje upravo
to i tvrde. Nedavno je kompanija Saphon
ovo tvrdila, ali ne postoji dokaza da je to
zapravo i slučaj. Ako vidite pomodarsku
vetroturbinu za koju se tvrdi da prelazi
Betzovu granicu, neka vam to bude znak
upozorenja.
2. Da li je to stara tehnologija koja se
pretvara da je nova tehnologija?
Sakupljanje energije iz vetra nije novost.
Talentovani i inteligentni mislioci i inženjeri rade na poboljšanju dobiti od energije vetra već hiljadama godina i kao rezultat
toga skoro svaki mogući pristup je pokušan. Velika većina je odbačena. Neki ljudi
koji izgleda ne znaju da koriste Google pretraživač i dalje izmišljaju stare tehnologije
i pretvaraju se da je njihov pristup nekako
nov.
Vetroturbine kompanija Savonius i Darrieus postoje već vekovima, ali su stekli svoja
imena tek pre oko 100 godina preko ponovnih pronalazaka. Savonuis vetroturbine su osnovne turbine sa motorom sa obrtnim momentom koje imaju maksimalnu
rotacionu brzinu jednaku brzini vetra.
Ovo ih čini odličnim za aplikacije sa većim
obrtnim momentom kao što je pumpanje
vode, ali ih to čini siromašnijim generatorima električne energije. Vetroturbine
kompanije Darrieus imaju aerodinamične
lopatice, ali lopatice lete u čistom vazduhu
u optimalnom uglu za proizvodnju električne energije 15 do 30 odsto vremena.
Između ovog i drugih izazova zajedničkih
za vetroturbine sa vertikalnom osom, njihova generacija energije je bolja od turbina
kompanije Savonius ali nikada nisu došle
ni izbliza HVTL turbina sa tri lopatice.
www.build.rs
Tako je kompanija Savonius uzela stari
model vetroturbine i primenila dosta ulepšavanja: rupice nalik golf lopticama na vodećim ivicama, šuplju unutrašnjost za koju
se tvrdilo da udvostručuje površinu koju
vetar zahvata, modularnost i ležajave sa
magnetnom levitacijom. Sve ove „inovacije“ samo ga čine još skupljim neefikasnim
generatorom električne energije. Pitanje
koje treba postaviti nije kako generatore
učiniti produktivnijim, već koliko jeftiniji
i jednostavniji za izgradnju oni mogu biti.
Kanalisane vetroturbine, kao i one sa
venturi-efektom, su se pojavile sa razoružavajućom regularnošću. Kod njih, neka
vrsta pokrova ili levka fokusira protok
vazduha do manje vetroturbine, povećavajući brzinu datoj zapremini vazduha korišćenjem poznatih principa.
53
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Nedavno je Invelox pobudio pažnju sa takvim uređajem. Turbine ovog tipa su testirane u prošlosti i nikada nisu prevazišle
neefikasnosti koje uvode virovi stvoreni
od strane levaka, uprkos hipotetičkim
poboljšanjima koja ignorišu realnu dinamiku fluida. Oni su svi manje efikasni u
proizvodnji električne energije iz date zapremine vazduha od vetrotrubina sa tri lopatice slične površine. I one deluju mnogo
teže, glomaznije i više osetljive na udare
vetra od običnih vetroturbina.
3. Da li je proizvod samo dizajnerski
koncept u odnosu na makar testirani
prototip?
Mnogi ljudi imaju ideje. Neki od ovih
ljudi imaju pristup kvalitetnim grafičkim
alatima. Oni stvaraju uređaje koji izgledaju fascinantno, i koji su često u pratnji sa
nekoliko pseudo-naučnih izjava sa kojim
tehničkim efektom će se iskoristiti. Ako
ne postoji funkcionalni, testirani prototip,
to bi trebalo da vam bude upozorenje da
to nije verovatna tehnologija.
na testiranja vetroturbina. Najpoznatija od
njih je Sandia Labs, koja testira i istražuje
uređaje za generaciju vetra već decenijama.
Ako bilo koja kompanija nema nezavisne
testove, a daje ekstravagantne tvrdnje, budite skeptični.
Navodno kompanija Sheerwind, koja stoji
iza koncepta Invelox sistema, nije dozvolila nikome izvan same kompanije da testira sistem do sada. Kao pozitivan primer,
razmotrite STAR (Sweep Twist Adaptive
Rotor) uređaj, koja se trenutno inkorporira u portabl vetrogeneratore u Kaliforniji,
SAD, od strane kompanije Uprise Energy.
Na svom internet portalu, kompanija
Uprise Energy je objavila link ka nezavisnom testiranju kompanije Sandia Labs
njenog adaptivnog rotora sa lopaticama,
dokumentovajući 12 odsto poboljšanja u
performansama za ovu tehnologiju malih
generatora.
5. Da li su navedeni patenti za druge
uređaje od onih što prikazuju?
Koncept nebodera „Strawscraper“ je tipičan primer toga. To je samo lep arhitektonski model sa dodatkom naučnog trabunjanja o piezo-električnom efektu.
Ako se tvrdi da je proces patentiranja u
toku (patent pending) ili su oni prihvaćeni,
a da pritom oni odražavaju tehnologiju i
njen napredak, svakako vredi baciti pogled
na nju. Patent kompanije Saphon, na primer, je za uređaj koji je veoma drugačiji od
onog koji je prikazan na fotografijama. Ali
to ih ipak ne sprečava da taj patent koriste
u svom marketinškom triku.
4. Da li su jedini rezultati testova oni
koji su sami obavili ili imaju rezultate
nezavisne laboratorije?
6. Da li su tvrdnje o efikasnosti zasnovane na standardnoj proceni ISO životnog
ciklusa koji je samostalno ocenjen?
Postoji nekoliko nezavisnih, renomiranih
kompanija za testiranje koji mogu da odrade dobro formulisana, dokazana i kredibil-
Svako može da tvrdi da njegov proizvod
ima veću efikasnost, ali šta oni pod tim
podrazumevaju? Zlatni standard je analiza
54
www.build.rs
Iznivelisanih troškova energije (LCOE –
Levelized Cost of Energy), u kojima su svi
troškovi u vezi sa sirovinama, proizvodnjom, transportom, izgradnjom, radom i
održavanjem uračunati u cenu po kWh na
osnovu očekivanih rezultata tokom trajanja uređaja.
Invelox, na primer, tvrdi dobitke od 81 do
661 odsto u efikasnosti. Čini se da kompanija nije izvršila potpuni LCOE test, a
izgleda da nije odrađeno ni nezavisno testiranje. Objašnjenje je da je relatvino mala
vetroturbina velike brzine, koju koriste u
svom uređaju, ostavljena na otvorenom,
upoređena sa istom vetroturbinom postavljenom na njihom uređaju. Ovaj princip
testiranja ima mnogostruke nedostatke. Sve
što su dokazali ovde je da mala vetroturbina
proizvodi više energije ako je postavite na
kraju velikog levka ili tunela koji iskorišćava Venturi efekat. Ovo je dobro poznato
već decenijama, i takođe se zna da ne opravdavaju troškove, kompleksnost i nedostatak primenjivosti ovog tipa uređaja.
7. Da li tvrde da integrišu skladištenje
energije u svom uređaju za generaciju
vetroenergije?
Mnogi inovatori na polju energije vetra
spekulišu da će oni biti u stanju da lako
ugrade skladištenje u svoje uređaje na
osnovu njihovih jednostavnih karakteristika, kao da je to prednost. Još jednom,
kompanija Saphon je idealan primer za
ovu tvrdnju, navodeći da bi njihov veoma
labavi hidraulički sistem mogao da ima
rezervoar za skladištenje. Radi konteksta,
vetroenergija je na putu da premaši nuklearni proizvodni kapacitet u naredne 3 do
4 godine praktično bez skladištenja, što
zahtevaju samo vanmrežne primene, koje
dolazi obično kao posebna komponenta i
gotovo uvek u obliku električne baterije.
Organizacije kao što je GE su izuzetak.
One poznaju tržište, znaju šta je potrebno, a njeni uređaji proizvode značajan
procenat ukupne svetske vetroenergije
svakog dana. Kada najavljuju integrisano
skladištenje, kao što su to nedavno uradili sa turbinom Brilliant, to je za shvaćeno
ciljno tržište, projektovano i smanjeno na
odgovarajući način.
8. Da li proizvod uvodi velike nove obaveze?
Vetroenergija velikih visina konstantno ponavlja istu ideju. Kao što ljudi stalno ističu,
vetar je jači i dosledniji što više idete od tla.
To je razlog zašto HVTL turbine postaju
sve više i zašto ljudi traže načine prevazilaženja sadašnjih ograničenja visine.
Mnogo različitih grupa i pojedinaca vide u
letećim generatorima jedne ili druge vrste,
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
koji su pušteni u atmosferu i zakačeni za
kablove ankerisane na tlu, kao alternativu
ovog problema. Varijante uključuju zmajeve od folije, generatore u obliku cepelina
ili balona, kao i manje čvrste zmajeve sa
propelerima na njima za generisanje energije. Ovo su samo neki od zanimljivijih
primera poslednjih godina.
Ovi uređaji će verovatno ostati samo ideja iz prostog razloga što bi postavljanje
puno njih visoko u atmosferu zahtevalo
praktično nevidljive kablove dugačke 1 do
4 kilometara koji se protežu preko zone
širokih vetrova. Ovo bi značilo da se značajna područja proglase za zone gde letovi
nisu dozvoljeni za većinu oblika avijacije,
iako bi putnički avioni mogli da lete iznad.
Ako se sistem pokvari, i uređaj padne sa
neba, on bi ogrnuo te kilometre kablova
preko svega na šta naiđe niz vetar, uključujući puteve i zgrade, što bi zahtevalo da
veliki prostor oko ovih vetrotubrina bude
bez ikakvih ljudskih struktura. A kod
čvrstih letećih krila, veoma teški objekti
sa rotirajućim propelerima bi pali sa neba
negde između 1 i 10 kilometara niz vetar u
slučaju kvara. Zato su, posle perioda ispitivanja, većina ovih uređaja pogodni samo
za udaljene lokacije na kopnu i moru.
Ne pomaže što varijante lakše od vazduha
zahtevaju sve ređi helijum koji je takođe
potreban za druge, verovatno mnogo
vrednije upotrebe, uključujući i njegovu
ulogu kao rashladno sredstvo za medicinske mašine. Postoje značajna pitanja oko
veličina ovih turbina, i, s obzirom na sve
veće visine tradicionalnih vetroturbina sa
tri lopatice, suočavaju se sa opadajućim
prinosima u svakom slučaju.
Postoji oko 240.000 vertikalnih vetroturbina sa tri lopatice širom sveta u veličinama
od nekoliko kilovata do sedam megavata
kapaciteta, kako na kopnu i podmorju,
tako i u ruralnim i urbanim sredinama.
Četiri od pet najprodavanijih malih vetrogeneratora su vetroturbine sa horizontalnom osom i sa dve ili tri lopatice. One
generišu mali deo od procenata električne
energije od vetra na svetu. Takođe, one
doživljavaju stalna poboljšanja u dizajnu,
uključujući:
• Modeli za slabiji naspram modela za jači
vetar
• Lopatice promenljivog nagiba
• Bez zupčanika naspram onih sa
zupčanicima
• Blage varijante dizajna lopatice radi
povećanja aerodinamične efikasnosti
• Viskotehnološki premazi
• Dizajn tornja
• Dizajn baze - kameno sidro naspram betonske baze naspram privezane plutajuće
bove naspram bove ankerisane za dno
mora.
Kao primeri tipova inovacija koje se stalno pojavljuju, a ipak nisu naročito privlačwww.build.rs
ni, navodimo vam dve nedavne priče. U
prvoj, Magdi Atia (Magdy Attia) i Marko
Ivanković sa Aeronautičkog univerziteta
Embry-Riddle su shvatili da imaju dizajn
za menjač koji bi trajao duže od sadašnjih
menjača i traže načine njegove postavke na
vetroturbine. U drugom primeru, softverski zasnovano, predvidljivo održavanje
koje se godinama koristi u drugim industrijama se primenjuje na vetroelektranama kako bi se optimizovali rasporedi održavanja, kupovina i stoga i troškovi. Ovi
primeri nisu primamljivi kao novotarske
vetrotubine, ali postoji ogroman novac u
smanjenju procenta ovde i procenta onde
u troškovima kada su ti troškovi u milijardama.
Industrija vetroenergije je remetilački
činilac jer potiskuje potrebu za fosilnim
gorivima po razumnoj ceni. Ta razumna
cena je usled decenija inkrementalnog
poboljšanja i velikog lanca snabdevanja i
poslovnih inovacija, a ne radikalnih tehničkih inovacija. Najefikasnija tehnologija je izabrana pre nekoliko decenija i
od tada postaje sve stabilnija.
Ako neko prodaje „novu“ tehnologiju generisanja energija iz vetra, budite oprezni.
Industrija vetra će teško biti poremećena
od strane nekoga sa idejom i PowerPoint
prezentacijom ■
55
oglasi
“Frigoremont” DOO
Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
D.O.O.
“S A X“
DOO
MERMERI
GRANITI
Servis, remont i montaža rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
rezanje blokova i ploča | poliranje, štokovanje, pikovanje, bunjanje
profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje
proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata
isporuka | ugradnja
Užice, Dimitrija Tucovića 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065
proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: [email protected]
Ledenice donje b.b, 76250 Gradačac, BiH
tel: +387 35 821 450 | fax: +387 35 821451
mob: +387 61 193 480 | [email protected]
www.gradmont.net
www.youtube.com/watch?v=xnfrRl4BHco
- Proizvodnja, transport i montaža
prefabrikovanih AB elemenata
- Projektovanje u visokogradnji
i niskogradnji
- Krovopokrivački i fasaderski radovi
- Proizvodnja i transport betona
prema evropskoj normi EN 206-1
sa vlastitom laboratorijom
- Izrada AB podnih ploča završno
sa ferbetonom
56
www.build.rs
oglasi
Oslobođenja 39, 26000 Pančevo
tel/fax: +381 13 2333 999
e-mail: [email protected]
www.termoinzenjering.co.rs
Termoinženjering akreditovana
laboratorija za ispitivanje:
r
r
r
r
r
r
r
r
r
r
r
TJHVSOPTOJIWFOUJMB
TUBCJMOJIQPTVEBQPEQSJUJTLPN
QPLSFUOJIQPTVEBQPEQSJUJTLPN
QBSOJILPUMPWB
HBTOJIJOTUBMBDJKBmOBNJWSTUPljVJOFQSPQVTOPTU
QSJSPEOPHHBTB5/(BLJTFPOJLBBDFUJMFOB
QSPDFTBTBHPSFWBOKBTWJIWSTUB
LPUMPWBOBTWFWSTUFHPSJWB
NFUBMOJIDFWOJI[BUWBSBNJB
SFHVMBUPSBQSJUJTLBHBTB
VMUSB[WVNJOPJTQJUJWBOKFEFCMKJOFNBUFSJKBMB
QFOFUSBOTLPJTQJUJWBOKF
ALUMINIJUMSKA BRAVARIJA, OGRADE, SISTEMI PROFILA
PO ZAHTEVU KUPCA, SVE VRSTE STAKLENIH FASADA,
VRATA, PROZORI, ROLETNE, BRISOLEJI i OSTALI SISTEMI
ZAŠTITE OD SUNCA, IZLOZI, ŠIBERI I HARMONIKE
PODGORICA, Nikšićki put - Komani bb
mob: +382 69 058 140, +382 68 055 198
e-mail: [email protected]
Jurija Gagarina 229/L.284, 11070 Beograd | tel: +381 11 7186 515
fax: +381 11 7186 540 | mob: +381 63 365 711 | e-mail: [email protected]
Vaš internet
portal
Izuzetno moćno i nezaobilazno online
marketinško sredstvo građevinskih kompanija.
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
DEKORATIVNO POPLOČAVANJE – štampani beton
www.build.rs
57
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 26 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzeća
m.p.
tačnost podataka overava
Promovišite vaše preduzeće, proizvod,
uslugu ili tehnologiju u dva vodeća medija
iz oblasti građevinarstva i pratećih delatnosti i
iskoristite
%
popusta za oglašavanje u drugom mediju
do iznosa oglašavanja u prvom.
termoizolacija
/tema broja 27/
Besplatni poslovni magazin
građevinske industrije
Luke Vojvodića 30, Beograd
tel: 011 2562 004 • www.build.rs
Free business construction
industry magazine
Topic for the next issue:
THERMAL INSULATION
/build 27/
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
www.build.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
Infonet Group, Beograd, Luke Vojvodića 30 | tel/fax: + 381 11 2562 004, 2562 005 | e-mail: [email protected]
www.gradjevinarstvo.rs
www.build.rs
build 26
broj 26 • godina VII
Tema
Tema broja
broja
Fasade
Ventilisane
kamene fasade
Fasada:
Vizuelni
Vizuelni simbol
simbol
energetske
energetske efikasnosti
efikasnosti
urbanizam
urbanizam
Suviše
pametan grad
energetska
energetska efikasnost
efikasnost
Prednosti propana:
Nisko-energetska
Nisko-energetska
alternativa
alternativa
green
green build
build
U potrazi za
energetskom održivošću
w w w. b u i l d . r s
Sumnjiv vetar?
Download

Fasade Ventilisane kamene fasade Fasada: Suviše pametan grad