www.gradjevinarstvo.rs
broj 24 • godina VI
www.build.rs
Tema
Tema broja
broja
Putna
infrastruktura
Propusne podloge
Infrastruktura
i recesija
Da li je arhitektura
otporna na prirodne
katastrofe?
Autoputevi
buduýnosti
Samoleÿeýi beton:
Put ka samoodrživoj
infrastrukturi?
green
green build
build
Ekomanipulacija
Ekomanipulacija
Konstrukcije
Konstrukcije od
od zemlje
zemlje
Tema broja:
Samolečeći beton:
Put ka samoodrživoj
infrastrukturi?
Putna
infrastruktura
41
Propusne
podloge
30
Sadržaj
info www.gradjevinarstvo.rs
poslovanje Skromni izgledi za evropsko
građevinarstvo do 2015.
promo Oduvek i zauvek Grad(i)ti
– BEOGRADSKI SAJAM (SEEBE)
Kvalitet pre svega – HIDROKOMERC
Skromni izgledi
za evropsko
građevinarstvo
Infrastruktura i recesija
38
21
Samolečeći beton:
Put ka samoodrživoj infrastrukturi?
41
22
SELMA – Semafori, Elektronika,
Mašinstvo, Automatika
42
24
Tehnička zaštita tunela – SECURITON
43
Sulfatno-otporni cement
niske toplote hidratacije
– LAFARGE Beočinska fabrika cementa
44
8
BENTOFIX® BFG 5000:
Geosintetička bentonitna folija za
hidroizolaciju podzemnih betonskih
konstrukcija – PD OPTICUS
25
AUSTROTHERM – godine prolaze, liderstvo
traje i opstaje
26
VARIOKIT modularni sistem:
Sistemska rešenja za mostove,
tunele i inženjersku gradnju – PERI-OPLATE 45
Rolo vrata na ručni pogon za vrata
koja se retko koriste – HÖRMANN
28
Da li je arhitektura otporna na
prirodne katastrofe? I može li biti?
46
30
Autoputevi budućnosti:
Putevi koji svetle u mraku
48
tema broja Propusne podloge:
Podloge koje cure kao sito
Hidroizolacija betonskih konstrukcija
pod zemljom – DRACOMERX
32
20 godina savremenog poslovanja – GATES
33
Zaštitne putne ograde – UTVA SILOSI
34
Vaš pouzdan partner u gradnji
– PUT INŽENJERING
36
TenCate Polyfelt® - Osnovne smernice
za ugradnju geosintetičkih proizvoda za
asfaltiranje: PGM 14, PGM-G i PGM-G E
– RAVAGO LAMBDA SR
37
green build EKOMANIPULACIJA: Zloupotreba
i krivotvorenje ideje održivosti, zelenog
pokreta i manipulacija u oblasti ekologije
21
Konstrukcije
od zemlje
49
Konstrukcije od zemlje: Gradnja sa
kompresovanim zemljanim blokovima
54
narudžbenica
58
54
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.
build.rs
w
Infrastruktura
i recesija
Autoputevi
budućnosti
48
38
Da li je arhitektura
otporna na prirodne
katastrofe?
I može li biti?
46
Ekomanipulacija
49
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA
ABR
Aluplast BGD
Attos Klima
Austrotherm
Beogradski Sajam
Build magazin
DE International
Gradjevinarstvo.rs
Građevinarstvo i oprem.
Hörmann
INM
Instalacija Inženjering
Jofi-Komerc
Legi SGS
MG Kačarević
Minichotherm
www.abr.co.rs
10
www.aluplast.co.rs
11
www.attos.rs
20
www.austrotherm.rs
27
www.seebe.com
23
www.build.rs
7, 56
[email protected]
9
www.gradjevinarstvo.rs
55, 60
www.gradjevinarstvo.rs
59
www.hormann.rs
29
www.inm-arilje.com
2
www.instainz.co.rs
39
[email protected]
41
www.legi.rs
13
www.mgkacarevic.com
18
www.minichotherm.co.rs
12
www.primat.rs
Primat
www.rockwool.rs
Rockwool Adriatic
www.schneider-electric.com
Schneider Electric Srbija
SDD Information Technology Group www.sdditg.com
www.systemair.com
Systemair
www.iwea.eu
Technoport
www.tensar.co.uk
Tensar International
www.termodom.rs
Termodom
www.utva.rs
Utva Silosi
Rubrika OGLASI
www.dekormont.weebly.com
Dekor-Mont
[email protected]
Frigoremont
[email protected]
Kolubara Gas
[email protected]
SAX
www.tehnikoms.rs
Tehnikom-S
www.zenitkop.co.rs
Zenit Kop
16
15
3
17
19
51
31
14
35
57
57
57
57
57
57
Oskar Nimajer
(1907-2012)
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stamenić
UREDNIK
Branislav Savić
Odlazak titana arhitekture
Bezz obziraa kojim
koj
ojim
im
m životnim
m stilom živite
živ
ivit
itee i čime
it
čiimee se
se
bavite,, zadivljujuće
zadiivl
vlju
j ju
ju
j će je živeti
ž veti i raditi
ži
rad
dit
i i do 104.
1104
04. godine.
godi
go
din
ne
ne.
Ali za Oskara Nimajera to je bio samo poseban završni čin u karijeri punoj sa izazovnom, radosnom,
kontra-intuitivnom aktivnošću.
On je bio odan sledbenik i saradnik Le Korbizijea,
uronjen u njegov strog modernistički pristup, ali
je ipak Nimajerov rad podrivao njegove principe
sa čulnim, zavodljivim krivinama i izrazito nemodernim preferiranjem estetski privlačne forme
nad funkcijom. Bio je ateista koji je izgradio katedralu, nekoliko crkava i džamija. On je takođe
bio i arhitektonski otac nacije, projektant glavnog
grada Brazila, Brazilije. I njegova doživotna ljubav
ka komunizmu ga nije sprečila da stvara raskošne,
hvalospevne vladine zgrade i bogate, diskutabilno
buržoaske privatne rezidencije.
Ovaj usavršen i plodan pragmatizam održao je
Nimajera u poslu preko devet decenija, gradeći
preko 500 objekata širom sveta u veoma različitim
političkim i ekonomskim klimama. Oskar, u svom
ogromnom arhitektonskom opusu ima, zajedno sa
Le Korbizijeom zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku, Zmijski paviljon za Zoološki vrt u Londonu
i zgradu Komunističke partije Francuske u Parizu.
na drugu
planetu.
Mnogi
ljudi
Nimajerov
dru
rugu
gu pla
p
lan
la
netu
netu
ne
tu. Mn
Mnog
ogii lj
og
ljud
udii ko
ud
koji
j vide N
ji
Ni
ima
m je
j rov
grad
grad po
po prvi
pr vi put
putt imaju sličan utisak.
utiisak. On je odvažan, skulpturalan, šaren i slobodan – i nimalo sličan
bilo čemu već viđenom. Samo je par arhitekata u
skorašnjoj istoriji bilo sposobno da prizove tako
rezonantan vokabular i da ga struktuira u tako brilijantno komunikativan i zavodni tektonski jezik.
Brazilija je sada grad pod zaštitom UNESCO-a jedini grad sa ovom oznakom koji ima ispod sto
godina starosti. Njegov slavni arhitekta (sa već
preko stotinu godina) je bio ikona koji je nedavno
dizajnirao niz „Converse“ patika. Ovo je sigurno
jedinstvena diverzifikacija za arhitektu svetske klase, populistu i pragmatičara.
U jednom intervjuu, Nimajer kaže: „Arhitektura
je bio moj način da izrazim svoje ideje, da budem
jednostavan, da stvorim svet jednak za sve, da posmatram ljude sa optimizmom, da svako ima ponešto. Ja ne želim ništa za sebe sem opšte sreće.
Zašto je to loše?“
Na kraju su pitali ovog doživotnog ateistu, koji je
proveo veliki deo svoje karijere projektujući crkve,
šta misli o sreći posle smrti. „Ništa“, odgovorio im
je Nimajer pušeći cigarilos.
Međutim, njegova reputacija će na kraju počivati
na percepciji Brazilije, glavnog grada Brazila izgrađenog ni od čega između 1956. i 1960. godine
kako bi spektakularno najavio dolazak Brazila na
međunarodnu scenu. Projekat je nastao iz odlučnosti, popustljivosti i pod pokroviteljstvom predsednika Kubičeka i, jasno, mnogo duguje urbanističkim planovima Lucio Koste. Ali na kraju će uvek
biti Nimajer, tvorac neodoljivih arhitektonskih
ikona centralne Brazilije, onaj sa kojim će grad biti
identifikovan.
Smrt Oskara Nimajera je prirodno tužna vest, ali
ona na kraju zaokružuje njegov životni opus. Sada
kao istorijska ličnost pored vršnjaka kao što su Alvar Alto, Le Korbizije i Mis van der Roe, njegova
karijera može da pređe u istorijski kontekst. Možda
su ga njegove pragmatične tendencije činile manje
ispravnijim modernistom, ali lepota i neposrednost
njegovih najboljih dela garantuje njegov status kao
globalni simbol značaja inspirativne arhitekture u
životima svih nas.
Kažu da je ruski kosmonaut Juri Gagarin kada je
posetio Braziliju, povezao to iskustvo sa sletanjem
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski
DIREKTOR
DIRE
MARKETINGA
Dunja Filipović
MARKETING
Jelena Božić
TTanja Vićentijević
Katarina Đurić
Monika Ilomanoski
Mirjana Simović
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Mitić
FINANSIJE
Jelena Hajduković
Stana Arsenić
IZDAVAČ
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Veći tiraž
► Dodatna distribucija
na sajmu
► Veći broj strana
►
sajamski
broj
/build 25/
Besplatni poslovni magazin građevinske industrije
Free business construction industry magazine
/build 25/ FAIR ISSUE
Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs
info
Južna Koreja gradi grad
vredan 290 milijardi dolara
Ovaj grad nije slučajno nazvan 8City jer je
osmica srećan broj! Barem je tako kod Kineza, baš kod onih za koje je namenjen ovaj
kockarski raj.
Posle 12 meseci gradnje postignuti su impresivni rezultati. Preko 4.200 radnika ugrađuje dnevno oko 6.300 metara kubnih betona
u dve smene što ovo gradilište čini najvećim
na svetu. Na gradilištu je postavljeno 70
dizalica i 30 pumpi za beton a opremu za
skele obezbeđuje kompanija Peri.
Ceo projekat vredan je oko 5,5 milijardi
dolara a završetak radova očekuje se krajem
2014. godine.
Nova najviša zgrada
u Evropi: Merkuri Siti u
Moskvi sa 339 metara
Kako bi privukla što više Kineza, koji svoje pare na kocku troše uglavnom u Makau,
najvećoj kockarskoj državi na svetu, Južna
Koreja gradi grad iz budućnosti kao raj za
kockare za koji planira da potroši 290 milijardi dolara.
Sve do sada, neboder Šard (Shard ) u Londonu, arhitekte Renzo Pjana, je bila najviša
zgrada u Evropi sa 310 metara visine. Ova
titula je sada prešla na toranj Merkuri Siti
koji se nalazi u Moskvi i koji je projektovan
od strane Mihaila Posokhina, Genadija Sirota i pokojnog arhitekte Frenka Vilijamsa.
8City je zamišljen kao luksuzno ostrvo u vidu
dva prstena koje će povezivati ogromna staklena kupola koja će zapravo biti promenada
sa kockarnicama. Projekat su podržali „Kempinski“, „Korean Air“ i „Daewoo“, a planira
se da izgradnja traje do 2030. godine.
Da bi brodovi mogli da savladaju visinsku
razliku od oko 26 metara, kako bi prošli Panamski kanal, grade se tri prevodnice u nizu
svaka duga po 403 i širine 55 metara.
Britanski list „Dejli mejl“ piše da su kineski
investitori rešeni da, bez obzira na ovaj problem, zgradu završe do aprila 2013. godine.
Porodica preminulog je odbila da premesti
grob jer nije zadovoljna odštetom koju investitori nude za premeštanje humke.
Taijuan je grad sa više od četiri miliona stanovnika i smatraju ga jednim od najvećih
industrijskih centara Kine. U poslednje vreme grad se proširio u nastojanju da postane
moderna regionalna metropola sa međunarodnim uticajem.
Brazilski arhitekta Oskar Nimajer, čija je
vizija pre 50 godina oblikovala futuristički
izgled Brazilije, preminuo je 6. decembra u
104. godini.
Predstavnica za štampu bolnice Samaritano u
Rio de Žaneiru potvrdila je vest o Nimajerovoj
smrti i kazala da je njen uzrok bila respiratorna
infekcija. Nimajer je poslednjih nekoliko nedelja proveo u bolnici. Njegov lekar Fernando
Gjorup rekao je da je brazilski arhitekta radio
i u danima pred smrt, kao i da su ga posećivali
inženjeri i drugi profesionalci.
Merkuri Siti će prema planovima biti završen početkom 2013. godine. Neboder će
imati 70 spratova i karakteriše ga fasada
od stakla koja je svetlucavo bakraste boje.
Ceremonija probijanja rekorda je održana
1. novembra kada je zgrada dostigla svoju
punu visinu od 339 metara.
Neboder Merkuri Siti će zadržati samo
kratko titulu najviše zgrade u Evropi (kao
što je i neboder Šard), pošto će Federacijska
kula, projekat nemačkih arhitekata Schweger Partners i NPS tchoban voss architects
BDA, biti završena 2013. godine sa veličanstvenom visinom od 506 metara (uključujući šiljak).
Moskva je evropski grad sa najviše nebodera: Sve u svemu, Moskva broji 87 objekata
koji su najmanje 100 metara visoki ili imaju
više od 40 spratova. Više od dve trećine njih
nije stariji od devet godina.
8
Porodica iz sela blizu kineskog grada Taijuana ne dozvoljava da se u okviru gradnje
kompleksa zgrada u ovom gradu u severnom pokrajini Šansi pomeri grob njihovog
pretka koji je tu zakopan 2004. Tako su radnici iskopali deset metara duboke temelje
zgrade i ostavili malo ostrvo zemlje u kojem
se nalazi grob.
Preminuo brazilski arhitekta
Oskar Nimajer
Najveće gradilište na svetu:
Proširenje Panamskog
kanala
Proširenje Panamskog kanala je projekat
veka koji će koštati oko 5,5 milijardi dolara. Prevodnice, na obalama Atlantskog odnosno Tihog okeana dugačke su po 1.800
metara. One se grade paralelno sa starim
prevodnicama a njima će prolaziti brodovi
širine do 49 metara i gazom dubljim od 15
metara.
Porodica odbila da sa
gradilišta premesti grob
pretka, kineska firma
nastavila gradnju
Nimajer, koji je 1988. godine osvojio najprestižniju nagradu u arhitekturi – Prickerovu
info
nagradu, smatra se ocem brazilske arhitekture. Čuveni arhitekta, pionir u upotrebi
prenapregnutog betona i svojim visokim,
krivudavim oblicima, učestvovao je u oblikovanju Brazilije 1960. godine i autor je
više od 600 drugih dela širom sveta. Krajem
1940-ih bio je istaknuta figura međunarodne arhitekture i radio je na zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku sa Le Korbizjeom.
Nimajer je 1956. postavljen za glavnog arhitektu na ambicioznom projektu izgradnje
novog glavnog grada Brazila u amazonskoj
džungli i zahvaljujući Braziliji postao je
jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata. Autor je više od 400 zgrada uključujući
i galeriju Serpentina u Londonu, Penang
džamiju u Maleziji i sedište Francuske komunističke partije u Parizu.
ISH 2013 u Frankfurtu za budućnost planete kroz
održivu tehnologiju
ISH je vodeći svetski sajam kupatila, usluga i
energije u zgradarstvu, klimatizacije i obnovljivih izvora energije. Na njemu učestvuju
svi najveći predstavnici industrije, predstavljaju se najsavremenije tehnologije iz ovih
oblasti, proizvodi koji su već dostupni na
tržištu ali i inovacije koje svoj komercijalni
potencijal ostvariti u godinama koje dolaze.
ISH – statistike:
• preko 200.000 posetilaca
• preko 2.350 izlagača
• 250.000m2 izložbenog prostora
ISH zapravo obuhvata dva velika pitanja
savremenog održivog građevinarstva: vodu
i energiju. Gravitirajući oko ove dve teme
ISH pruža spektar odgovora industrije
na izazove očuvanja resursa, uštede vode i
energije, efikasnosti u njihovom korišćenju,
proizvodnji i distribuciji.
Naredni sajam ISH u Frankfurtu biće održan od 12. do 16. marta 2013. godine. Na
regionalnoj konferenciji za novinare održanoj u Beču 4. decembra, u prikladnom prostoru bečkog Muzeja grejanja, Iris JeglitzaMoshage, potpredsednica Frankfurtskog
sajma, predstavila je sajam ISH ali i Franfurtski sajam.
Tu su predstavljena funkcionalna i dizajnerska rešenja vodovodnih aplikacija, efikasnih
uređaja za zagrevanje i hlađenje prostora,
proizvodi i sistemi održavanja i upravljanja
u zgradarstvu, itd.
Sajam ISH organizuje se svake druge godine, a za sve svoje posetioce ISH nudi nove
pogodnosti i ove godine: Niže cene čekiranja avio-karata, besplatan gradski prevoz,
itd. Zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma za Srbiju je firma Zodax.
„Energoprojekt Niskogradnja“
rekonstruiše puteve u Peruu
„Energoprojekt Niskogradnja“, u konzorcijumu sa kolumbijskom firmom „Conalvias
S.A.“, i Ministarstvom saobraćaja i komunikacija Perua, potpisali su ugovor o izvođenju
radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji deonice puta Pericos-San Ignacio u Peruu.
Dužina deonice iznosi 55km i nalazi se u
regionu Cajamarca, u planinskom području
Perua.
Kako je saopštio „Energoprojekt“, ugovorena vrednost radova koje će njihovo zavisno
preduzeće „Niskogradnja“ obavljati, iznosi
33 miliona dolara. Rok za realizaciju projekta je 18 meseci.
15. – 21. april , Minhen
ZEMLJA
PARTNER
Indonezija
Profitirajte od jednog od
najbrže rastuc´ih tržišta
na svetu!
Osetite sada puls buduc´nosti.
Ocˇekuje Vas sajam bauma 2013.
Ucˇestvujte i Vi na sajmu superlativa
sa oko:
570.000 m2 izlagacˇke površine
500.000 posetilaca
Prijavite se
3.300 izlagacˇa
online i uštedite!
Kontakt: DEinternational d.o.o.
Tel. +381 11 202 8014, [email protected]
Iskoristite Vaše prednosti i
prijavite se direkno online:
www.bauma.de/tickets/en
9
info
Izgrađena najuža kuća
na svetu
postići „ako svi pomognu - banke i vlasnici, ali
isto tako i kupci, dobavljači i radnici“.
Najuža kuća na svetu, „Keret House“ je otvorena krajem oktobra u bivšem jevrejskom
getu, Vola okrugu, između zgrada u Hlodnoj
br. 22 i Želazne 72 u Varšavi, Poljska.
Šulteis je izjavio da će broj radnika „Alpine“
pasti na devet do deset hiljada, s trenutnih
15.000, dok će se prihodi smanjiti na oko
2 milijarde evra, s 3,5 milijarde evra. On
je najavio da će se „Alpine“ u budućnosti
usredsrediti na profitabilna glavna tržišta u
Austriji i drugim zemljama nemačkog govornog područja, i ujedno se što je pre moguće, a najkasnije do 2014, povući iz Skandinavije, Azije i eventualno Češke.
Kao što smo izvestili prošle godine, izuzetno uska kuća sagrađena oportunistički u
uličici, varira u širini, od 122 santimetara na
najširem delu u unutrašnjosti, do malih 72
santimetara na najužem delu.
iznad površine ovog prolaza, struju dobija
od susedne zgrade i ima nezavisne vodovodne instalacije (kao vodovodni sistem na
nekim brodovima).
Kuća je na tri sprata koji su povezani merdevinama. Na prvom nivou je kuhinja sa
kupatilom i prostorom za obedovanje. Na
drugom je spavaća soba sa radnim stolom,
a postoji čak i mini potkrovlje za odlaganje
stvari. Enterijer je ofarban u belo, kao i spoljašnjost kuće.
Ipak, njena malena veličina nije uspela da
spreči arhitektu Jakuba Ščeznija (Jakub
Szczęsny) iz biroa Centrala, da tu smesti
kuhinju, toalet i tuš, kao i spavaću sobu
(jednokrevetnu, naravno). Po danu ovo je
iznenađujuće dobro osvetljen prostor, što je
karakteristika koju Ščezni pripisuje korišćenju materijala od polikarbonata, koje su svetle boje, i koji zbog relativno male debljine
maksimiziraju širinu unutrašnjeg prostora.
Projekat je nazvan Ermitaž, ali je poznatiji
kao Keret kuća (Keret House) pošto će u njoj
provoditi vreme (ako ne i stanovati) izraelski
pisac Etgar Keret. Zvanično, ne vodi se kao
kuća. Naime, budući da po građevinskom
zakoniku Poljske zbog proporcija objekta
on ne može da se zavede kao kuća, objekat
je zvanično umetnička instalacija.
Površina osnove objekta iznosi 14,5 metara
kvadratnih. Objekat je jednostavna trouglasta čelična konstrukcija, izolovana sendvič
panelima i obložena ivericom. Podignuta je
10
Ulaz u kuću je rešen pokretnim stepenicama: na pritisak dugmeta, one se spuštaju i
podižu. Kada su podignute, deo se podvlači
pod kuću, a deo postaje podna površina.
„Alpine“ odlazi iz Istočne
Evrope
Austrijska kompanija „Alpine“, deo posrnule
španske građevinske grupe FCC, planira da
smanji broj radnika za trećinu i da se povuče iz
Istočne Evrope, najavio je njen novi direktor.
Kompanija je pod pritiskom nakon što su
građevinski planovi stavljeni na čekanje
zbog vladinih programa štednje. „Alpine“
ima rok do kraja februara da izradi novi
plan kojim će uveriti banke da ne blokiraju
kreditne i garantne linije.
Jozef Šulteis (Josef Schultheis), kojem je početkom decembra poveren nadzora reogranizacije kompanije „Alpine“, rekao je za austrijske
novine „Salzburger Nachrichten“ da to može
„Alpine“-ove banke, među kojima su „Erste“ i „UniCredit Bank Austria“, pristale su
na predlog da do kraja februara ne raskidaju
kredite u vrednosti 600 miliona evra i osiguraju sredstva za premošćavanje nelikvidnosti u dvocifrenim milionskim iznosima.
Izvršni direktor kompanije „Alpine“ podneo
je ostavku u oktobru nakon što je kompanija
objavila upozorenje o dobiti. Naknadno su
objavili da njihovi interni računi pokazuju
da su u trećem tromesečju poslovali s gubitkom od 89 miliona evra.
Španska grupa FCC ima problema zbog
slabog tržišta u matičnoj državi, koja se nalazi u drugoj recesiji u poslednje tri godine.
Stoga su u FCC-u krajem decembra odustali od isplate dividende.
Ciglane „Nexe“ moraju na
zimski odmor
Industrija građevinskog materijala u Srbiji se već godinama opire krizi koja zatvara
ciglanu za ciglanom. Od zatvorenih tridesetak pogona najviše je onih malih, 12
je većih, međutim, ovih dana najavljuje se
krah čak i najvećih proizvođača iz sastava
info
izjavio je kako je pored smanjene tražnje na
loše rezultate poslovanja uticalo i crno tržište koje je oborilo cene proizvoda, pa su loše
rezultate ostvarili oni koji su radili legalno i
plaćali i državi poreze i radnicima doprinose. Skupi energenti samo su prelili čašu.
U Brčkom ukraden most
težak nekoliko tona
hrvatske kompanije Nekse grupe, koja je u
Srbiju došla na velika vrata i privatizovala
fabrike u Novom Bečeju, Sremskim Karlovcima, Jelen Dolu... Finansijski direktor
ove grupacije za Srbiju Šandor Kiš, koji je
ujedno i generalni direktor ciglane „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima, izjavio je da
je stanje katastrofalno, da će mnogi završiti
ovu godinu s gubitkom i ako ne krenu nove
investicije, spasa im nema.
Svetska kriza usporila je investicije u svim
zemljama i ugrozila stabilnost najvećih. Na
poslovanje kompanija Nekse grupe u Srbiji
nepovoljno se odrazilo i to što Nekse grupa iz Našica nije u mogućnosti da fondovima isplati iznos kamata po prispelim ranije
emitovanim obveznicama u Hrvatskoj, što je,
kako kaže Šandor Kiš, snizilo kreditni rejting
kompanije i alarmiralo banke na oprez. Gubitak ulagača ceni se na oko milijardu kuna,
što ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
Sagovornik kaže da je najteže u ciglani
„Stražilovo“, novobečejskoj fabrici „PoletKeramika“ i fabrikama betona u Novom
Sadu, Batajnici i Ostružnici, koji su na ivici
propasti. Jedini koji se drže iz ove grupacije
su proizvođači crepa u Novom Bečeju i kamenolom s krečanom u Jelen Dolu, ali za
njega je potpisan ugovor o prodaji.
Kiš dodaje da je ciglana u Sremskim Karlovcima 24. decembra prekinula proizvodnju
zbog remonta i zime, kada je i inače mala
prodaja simbolična. Radi samo pogon za
proizvodnju blokova, međutim, zbog male
potražnje i otežanog plasmana ove godine je
iskorišćeno manje od pola kapaciteta. Umesto mogućih 120 miliona jedinica normalnog formata blokova, ova godina zaključiće
se s proizvodnjom od samo 55 miliona.
Ciglana „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima još je proletos upozoravala na velike
probleme u oblasti građevinske industrije i
razmišljala da li nastaviti s proizvodnjom ili
stati, uprkos njenom izvanrednom položaju
uz reku Dunav i između dva velika centra –
Novog Sada i Beograda. Generalni direktor
„Nekse grupe“ za Srbiju Momčilo Radojčin
Most preko potoka Zovčica u Brčkom, težak
nekoliko tona, ukraden je sredinom oktobra.
Prema tragovima koji su ostali na zemlji može
se zaključiti da su kradljivci odvojili zavrtnje
za vezivanje gvozdene konstrukcije za betonske stubove i kompletnu je odvezli u pravcu
najbližeg asfaltnog puta. Pretpostavlja se da je
krađa izvedena nekim jačim traktorom.
Most je koristilo više porodica koje su prelazile na drugu stranu sa poljoprivrednom
mehanizacijom radi obrade zemlje. Zejneba
Pašalić, rekla je da su most na potoku, koji
je delio njeno imanje na pola, sagradili ona i
muž osamdesetih godina prošlog veka.
Ona smatra da vrednost mosta nije onolika
koliki je značaj imao pri obradi zemlje, jer
sada ne zna kako da traktor, koji treba da
joj uzore parcelu na desnoj obali, pređe na
drugu stranu.
energeto®
Vrhunski prozor
energeto® 8000 | foam inside
Uf-vrednost od 0,79 W/m²K
Uw-vrednost od 0,60 W/m²K
Makedonija planira izgradnju
aerodroma na Ohridu
Ministarstvo transporta Makedonije objavilo je oglas sredinom novembra u kome se
pokazuje interesovanje za izgradnju novog
aerodroma na Ohridskom jezeru. Aerodrom
na vodi bio bi izgrađen putem koncesija ili
na bazi privatnog partnerstva.
Zainteresovani su do 10. decembra trebali
da dostave izjave o interesovanju, sa kratkim
opisom aktivnosti kompanije i kopije operativnih i finansijskih izveštaja za poslednje
tri poslovne godine.
Skopski „Utrinski vesnik“ prenosi da država
ovim „opipava puls“ da li postoje inostrani
i domaći investitori zainteresovani za realizaciju takvog projekta u gradu pod zaštitom
UNESCO-a.
www.aluplast.eu
ili 011 30 70 328
11
info
Za autoput od Kosova
do Albanije milijarda evra
Autoput „Ibrahim Rugova“ koji povezuje
Kosovo sa Albanijom, dug je 102 kilometra,
a u novembru su završeni radovi do 64. kilometra. Cena celog projekta mogla bi dostići
čak milijardu evra.
Radnici konzorcijuma „Bechtel-Enka“ rade
neprekidno već dve godine na izgradnji tog
autoputa. Rok za završetak projekta, prema
planovima, je 36 meseci.
„Ovo je autoput po međunarodnim parametrima, na kojem se postižu velike brzine,
od 120 do 130 kilometara na sat. Deo je
regionalne putne infrastrukture, po međunarodnim parametrima i projektima“, kaže
Ela Ruči iz konzorcijuma „Bechtel-Enka“.
Pre nekoliko godina, put od Prištine do Tirane trajao je 12 sati, a sada samo tri. Vlada
Albanije uložila je blizu 3 milijarde evra u
autoput na albanskoj strani. Sa druge strane,
tzv. Vlada Kosova je do sada isplatila 560
miliona evra, a ceo projekat, sa eksproprijacijom zemljišta, mogao bi dostići cifru od
milijarde evra.
Tzv. Vlada Kosova već je počela pripreme
za izgradnju još jednog autoputa, ovog puta
prema makedonskoj granici.
„Strabag“ preuzima sve više
gradilišta u Sloveniji
Zbog stečajeva vodećih slovenačkih građevinskih kompanija, ali i „dampinških“ cena,
austrijsko građevinsko preduzeće „Strabag“
sve više osvaja slovenačka gradilišta i dobija
tendere za nove projekte.
Samo u zadnjih nekoliko meseci „Strabag“
je uspeo na javnom tenderu dobiti nekoliko
velikih poslova, poput više od 100 miliona
evra vredne investicije u regionalni centar
za zbrinjavanje i recikliranje otpada blizu
Ljubljane, te poslove na održavanju lokalnih
puteva, dok je nakon propasti ljubljanskog
„SCT“-a, velenjskog „Vegrada“ i drugih
najvećih slovenačkih građevinskih kompanija udeo slovenačkih graditelja sve manji.
septembra u Banjaluci potpisali predstavnici
„Elektroprivrede RS“ i nemačke kompanije
RWE.
„Nemamo ništa protiv konkurencije, ali
samo ako ista pravila važe za sve“, rekla je
za Alenka Abveršek iz slovenačke privredne
komore, izražavajući sumnju da „Strabag“ u
Sloveniji nastupa s dampinškim cenama, a
ima i prednost jer ga prate austrijske banke,
dok slovenačke banke ne mogu davati dobra
jemstva slovenačkim građevinarima.
„Ugovorom je definisan odnos od 60 odsto
za RWE, a 40 procenata „Elektroprivreda
RS“ u zajedničkoj kompaniji. Reč je o izgradnji četiri hidroelektrane, „Buk Bijela“,
„Foča“, „Sutjeska“ i „Paunci“, a projekti su
instalisane snage 260 megavata, ukupne godišnje proizvodnje od 760 gigavat-sati električne energije iz obnovljivih izvora, čija je
orijentaciona investiciona vrednost oko 460
miliona evra“, rekao je ministar industrije,
energetike i rudarstva Republike Srpske
Željko Kovačević.
Slovenački list iznosi i kritike slovenačkih
građevinskih kompanija koje navode da
„Strabag“ većinu građevinskog materijala
nabavlja u Austriji te da slovenački građevinari nemaju šanse na javnim tenderima za
građevinske poslove u susednoj državi, gde
se teško prihvataju i jemstva slovenačkih
banaka.
Za hidroelektrane na Drini
460 miliona evra
Početak izgradnje četiri hidroelektrane na
Drini planiran je za iduću godinu. Elektrane će se graditi na osnovu Ugovora o strateškom partnerstvu u istraživanju, razvoju,
izgradnji i korišćenju hidroenergetskog potencijala gornjeg sliva reke Drine, koji su 26.
On je dodao da je značajan deo projektnotehničke dokumentacije već završen, idejni
projekt, studija izvodljivosti za „Buk Bijelu“
i „Foču“, nacrt studije uticaja na životnu
okolinu i lokacijski uslovi.
Kovačević je istakao da bi početak izgradnje
prve hidroelektrane „Buk Bijela“ trebalo da
usledi početkom oktobra 2014. On tvrdi da
se u svemu vodilo računa o zaštiti životne
sredine. „Garancija da će sve ekološke pretpostavke biti ispunjene jeste izbor ovog strateškog partnera, koji radi u svim zemljama
najbolje energetske projekte ispunjavanjem
ekoloških uslova“, naglasio je Kovačević.
• Izvođenje centralnog grejanja
sa akcentom na kotlarnice
• Održavanje centralnog grejanja
• Izvođenje ventilacije i klimatizacije
Tradicija
firme od 1908. godine
12
Milentija Popovića 4, 11070 Novi Beograd
Carigradska (Ðure Strugara) 2, 11108 Beograd
tel: +381 11 3241 840 | fax: +381 11 3235 594
mob: +381 63 259 674 | e-mail: [email protected]
www.minichotherm.co.rs
Kamena ograda
Svetski vrh zelene gradnje
ponovo u Srbiji
Beška zvanično koštala
5,3 milijardi dinara
Međunarodna izložba i konferencija o održivoj gradnji Serbia Green Building Expo
2013, održaće se po drugi put od 27. februara
do 1. marta 2013. godine u hali Belexpo centra
u Novom Beogradu, saopštio je organizator
ovog događaja, Savet zelene gradnje Srbije.
Nakon nešto više od godinu dana posle
puštanja u saobraćaj novog mosta preko
Dunava kod Beške i natezanja investitora i
izvođača radova oko toga koliko je koštala izgradnja ovog kolosa preko velike reke,
Javno preduzeće „Putevi Srbije“ utvrdilo je
konačnu cenu radova.
Drugi po redu Serbia Green Building Expo
fokusiraće se na svetske trendove u održivoj
gradnji iz oblasti arhitektonskog i inženjerskog održivog projektovanja, upravljanja zelenim investicijama, energetske efikasnosti i
korišćenja obnovljivih izvora energije, upravljanja otpadom, racionalnog korišćenja
vode, energetske analize i sertifikacije zgrada, te najnovijih održivih proizvoda i rešenja
koji se primenjuju u zelenoj gradnji.
Tel:
+381 11 800 14 07
Fax:
+381 11 800 16 73
offi[email protected]
info
11194 Rušanj - Beograd
Novo Naselje 10
www.legi.rs
LEGI je brend koji prati inovacije. Zahvaljujući
visokom stepenu zaštite od korozije, LEGI proizvodi imaju 20 godina garancije protiv korozije
(svi elementi su prema DIN EN ISO 1461 normi toplo
Ukupno odobrena suma za izgradnju mosta Beška iznosi 5.322.171.977,52 dinara,
nakon što je odbijena suma za kašnjenje na
projektu.
Pored izložbenog dela predviđene su i brojne konferencije tokom kojih će predavači iz
celog sveta predstaviti svetska naučna i tehnička saznanja i najnovije trendove iz oblasti održive gradnje i tržišta nekretnina.
Pored mnogobrojnih predavača iz zemlje i
sveta, na drugoj konferenciji zelene gradnje,
gostovaće i Nadav Malin, vodeći ekspert za
održive materijale u zelenoj gradnji i jedan
od prvih licenciranih predavača za LEED
standard zelene gradnje. Malin je vodio tim
koji je stvorio Nacionalnu bazu zgrada sa
izuzetnim karakteristikama za Ministarstvo
energetike SAD.
„Nemoguće je biti u toku savremene građevinske industrije i zelene gradnje bez praćenja rada Nadava Malina. Zato je naša želja i
obaveza bila da ga dovedemo u Srbiju“, kaže
Marija Golubović, predsednik Saveta zelene gradnje Srbije.
Malin će u Beogradu za domaće stručnjake
govoriti o perspektivama razvoja poslovanja
u novim okolnostima ograničenih resursa,
primeni zelenih standarda i aktuelnih tržišnih prilika.
U „Putevima Srbije“ kažu da je austrijskom
preduzeću „Alpine“, kome je povereno i
projektovanje i izgradnja mosta, do sada
isplaćena ova cifra. Ovakva odluka znači
da investitor, orijentaciono, nije odstupio
od cene koju je ponudio još krajem januara
2012. godine, kada je s izvođačem potpisao
memorandum. Tada su usaglašene 42 od 43
stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo
otvoreno pitanje oko produžetka roka izgradnje, na osnovu čega je izvođač radova
tražio dodatni novac, koji je dosegao, kako
se moglo čuti, čak do 100 miliona evra.
Ako izvođač radova nije zadovoljan konačnom odlukom investitora, u JP „Putevi
Srbije“ kažu da je prva instanca za žalbu
po ugovoru nezavisni FIDIC inženjer koji
donosi svoj stav. Ukoliko jedna od strana u
postupku ne bude zadovoljna, drugi učesnik
može da pokrene arbitražu.
Da podsetimo, ugovorena cena je bila oko
37 miliona evra, najpre su se koplja lomila
oko toga da li posao treba dodeliti domaćoj
„Mostogradnji“ koja je predvodila srpski
konzorcijum i dala najpovoljniju ponudu
za izgradnju mosta, ili, pak Austrijancima.
Posle toga je usledila rasprava zašto se tako
mnogo kasnilo s izgradnjom, investitor je
prigovarao izvođaču, u jednom momentu
je bilo u opciji i da im se posao oduzme,
a izvođači su optuživali investitora da nije
stvorio preduslove za izgradnju. Ugovor o
izgradnji je potpisan 2006, a most je pušten u saobraćaj 3. oktobra 2011. Da li će
se utvrđenom cenom staviti tačka na Bešku, ili će završiti na arbitraži, kao koncesija
Horgoš-Požega koja je poverena istoj firmi,
ostaje da se vidi.
FLOR
LEGI proizvodi imaju glatke površine, bez šiljaka
i nepotrebnih materijala, a jednostavan dizajn
omogućava brzu i laku montažu. Samim tim, svi
proizvodi iz LEGI asortimana spremni su da odgovore na mnogobrojne zahteve kako privatnih lica, tako i
projektanata i arhitekata.
Ukrasnа ogradа
3D ograda
Sa svojom višestrukom namenom, LEGI ograde nalaze primenu u ograđivanju privatnih, industrijskih, komunalnih i
sportskih terena, kao i zelenih površina.
Kapije
13
info
Rusija odobrila kredit Srbiji
od 800 miliona dolara za
obnovu „Železnica“
Rusija je odobrila Srbiji kredit od 800 miliona dolara za železničku infrastrukturu sa
rokom otplate od pet godina, rekao je krajem
novembra ruski ministar finansija Anton Siluanov. Siluanov je precizirao da će kamata
na taj kredit koji će biti na raspolaganju već
ove godine, biti 4,1% na godišnjem nivou.
Predviđeno je da u poslovima obnove železničke infrastrukture u Srbiji ruske kompanije učestvuju sa 70%, a srpske sa 30%.
Država duguje milijardu
Proizvodnja građevinske industrije Srbije
desetkovana je i radi sa 30 odsto kapaciteta.
Pored toga građevinska operativa beleži pad
od 30 odsto u periodu januar-avgust u odnosu na isti period lane.
Većina ozbiljnih firmi je u kolapsu ili pred
stečajem, pre svega zbog velikih dugova, a
pritom država konstantno duguje domaćim
građevinskim firmama između 600 miliona
i milijardu evra, izjavio je krajem oktobra
savetnik predsednika Privredne komore Srbije Aca Popović.
„Kredit će služiti za infrastrukturne projekte: Izgradnju novih pruga, obnovu, kupovinu
lokomotiva i drugo“, objasnio je Siluanov.
Građevinske firme otprilike isto toliku duguju drugim firmama, za poreze i doprinose
i drugo, rekao je Popović novinarima u PKS,
gde je održana zajednička sednica odbora
Udruženja za građevinarstvo PKS i Privredne komore Vojvodine. On je rekao da
građevinskoj industriji Srbije treba pomoći
u celosti i da je PKS predložila čitav paket
mera za pomoć toj važnoj industrijskoj grani, a najvažnija je reprogramiranje dugova.
„Mi smo predlagali da Narodna banka Srbije, vlada i građevinska operativa udružene
preko PKS nađu neki model da se dugovi
reprogramiraju po nižim kamatnim stopama, da se dugovanja koja firme imaju prema
državi ‘prebiju’, kao što se to nekada radilo,
jer je mnogo novca koji je bio planiran za
isplatu već izvedenih radova otišao na predizbornu kampanju“, naveo je Popović. On
je rekao da bi bolje bilo da se država zaduži
i plati dugove i tako zaustavi lanac nelikvidnosti, kao i da će se veći deo tog novca vratiti državi.
Veliki problem je i dalje, prema njegovim rečima, neuređeno domaće tržište za
građevinsku operativu. Sekretar Udruženja
za građevinarstvo u PKS Goran Rodić je
kazao da je građevinska industrija Srbije
kompletno u padu kako na domaćem tržištu tako i u izvozu i da se neka značajnija
pomeranja u toj oblasti ne očekuju u bliskoj budućnosti.
On je rekao da po statistici građevinska
operativa beleži pad od 15 odsto u periodu januar-avgust u odnosu na period prošle
godine, ali da je prema podacima PKS pad
duplo veći. Rodić je istakao da je domaća
operativa potcenjena kod države, s obzirom
Predviđeno je da u se u prvoj fazi projekta
realizuje izgradnja i elektrifikacija drugog
koloseka pruge Beograd-Pančevo, rekonstrukcija šest deonica pruge na Koridoru 10
ukupne dužine 111 kilometara, i nabavka
dizelmotornih vozova od ruske kompanije
„Metrovagonmaš“.
Prema ranijim informacijama Ministarstva
saobraćaja Srbije, druga faza projekta biće
izgradnja 68 kilometara jednokolosečne
pruge Valjevo-Loznica, a treća rekonstrukcija dela pruge Beograd-Bar, koji prolazi
kroz Srbiju.
Ukupna vrednost projekta procenjena je na
920 miliona dolara, a Srbija će morati da
obezbedi 15% sredstava odnosno 120 miliona dolara.
Ušuškajte svoj dom...
t.BUFSJKBMJ[BTVWVHSBEOKVt)JESPJ[PMBDJKB
t5FSNPJ[WVǏOBJ[PMBDJKBt'BTBEOJNBUFSJKBMJ
t4UBLMFOFQSJ[NFt1PLSJWLFJLSPWOJQSP[PSJ
t-BNJOBOUOJQPEPWJt,FSBNJLBJTBOJUBSJKF
t%SWFOBHSBêBt.BÝJOFJBMBUJ
t0HSFWCSJLFUJJESWP
14
tFNBJMPGGJDF!UFSNPEPNSTtXXXUFSNPEPNST
info
da su na velikim projektima u niskogradnji
angažovane velike strane firme, za koje naši
građevinari rade kao podizvođači.
bi radovi mogli da počnu na proleće. Kineska bespovratna pomoć iznosi oko milion
evra (10 miliona juana).
energiju. Prvi put obuhvaćeni su i socijalni
stanovi, a uvođenjem energetskih pasoša
napravljen je prvi korak.
Imaš dinar?!
„Sredstva će biti iskorišćena za pomoć onima kojima je u Srbiji najpotrebnija. Ovo je
drugi put da Kina Srbiji dodeljuje bespovratnu pomoć“, rekao je Dinkić.
Prvi energetski pasoš dobila je poslovna
zgrada na beogradskom Dedinju. Potvrdu o energetskoj efikasnosti dobiće uskoro
još 150 zgrada u Srbiji. Sprečavanju daljeg
rasipanja energije trebalo bi da doprinese i
usvajanje Zakona o racionalnoj potrošnji.
Ministar finasija Mlađan Dinkić izjavio je
da je Vlada Srbije zamolila Kinu da sa 1,8
milijardi dolara podrži energetske i saobraćajne infrastrukturne projekte u Srbiji.
On je početkom novembra na konferenciji
za novinare nakon sastanka sa zamenikom
kineskog ministra za trgovinu Džung Šanom i potpisivanja sporazuma o kineskoj
donaciji Srbiji, kazao da se ta molba kineskoj vladi i Eksim banci odnosi na deonice
autoputa od Beograda do Ljiga, od Pojata
do Preljine i od Novog Sada do Rume, Šapca i Loznice, kao i za izgradnju kapaciteta
termoelektrane „Kostolac 2“ koja bi počela
2014.
Dinkić je kazao da bi Eksim banka dala
kredit Srbiji po preferencijalnim uslovima, a
da bi u radovima zajedno učestvovali kineske i srpske kompanije po principu koji se
već primenjuje na izgradnji mosta ZemunBorča.
On je kazao i da bi sporazumi o realizaciji tih projekata trebalo da budu spremni za
potpis u prvom kvartalu 2013. godine, a da
Srbija najveći rasipnik
energije u Evropi
Od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema
izolaciju, ne samo po evropskim standardima,
već ni po našim važećim domaćim propisima. Otuda ne čudi što su naša domaćinstva
najveći rasipnici energije u Evropi.
Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba
da ima termoizolaciju od 12 centimetara,
čime se troši tri puta manje energije.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović
kaže da je povećanje energetske efikasnosti
prioritet rada ove Vlade i resornog ministarstva, a da je cilj da se donese Zakon o
racionalnoj potrošnji energije i svi podzakonski akti, njih oko 30.
Predstoji dosta rada, jer najčešća slika srpske
kuće ili zgrade pokazuje neizolovane krovove, neomalterisane zidove i vrata i prozore
koji ne dihtuju.
Kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je
prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala
samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo sto hiljada dinara za grejanje i hlađenje,
a investiciju isplatilo za dve-tri godine. Ministarstvo građevina otvorilo je i sajt kako bi
građane obavestilo o tom poslu.
Vlada je odlučna da kroz energetsku efikasnost poboljša kvalitet življenja i da štedi
15
info
Mrkonjić: Završićemo
Koridor 10 pre nego
Rumuni i Bugari Koridor 4
Srbija će završiti gradnju drumskog Koridora 10 pre nego što Rumuni i Bugari
završe njihov Koridor 4, izjavio je ministar
saobraćaja Milutin Mrkonjić.
„Ne ulazim u procene oko rokova izgradnje
mosta Kalafat preko Dunava (koji će spojiti Rumuniju i Bugarsku), jer mi je želja da
sve što se gradi što pre bude i gotovo. Ipak,
mislim da taj most neće biti skoro gotov, jer
sam nedavno bio tamo“, rekao je Mrkonjić.
On je kazao da Srbija upravo zato i žuri da
završi Koridor 10 kako nas tranzit ne bi zaobišao Koridorom 4 preko Rumunije i Bugarske, koje su članice EU.
Ministar je istakao da je cilj da se veliki broj
kamiona, najviše turskih, usmeri na naš Koridor 10 koji je najkraći put od Evrope ka
Turskoj, na osnovu čega bi imali značajne
prihode od putarine.
„Zato smo i žurili, pa možda i napravili
neke propuste u realizaciji, na primer kod
projektovanja i eksproprijacije, ali sada tih
grešaka više nema i sada je sve definisano i
očekujem da ćemo završiti Koridor 10 pre
16
nego što Bugarska i Rumunija završe Koridor 4“, naveo je Mrkonjić. Ovakvi projekti
su, prema njegovim rečima, često podložni
mogućnosti korupcije.
„Moram, ipak, da se pohvalim da su sa Koridorom 10 i Koridorom 11 svi projekti licitirani i bili na tenderima. U krajnjoj liniji
međunarodne banke i ne dozvoljavaju drugačiji način rada“, rekao je Mrkonjić.
On je kazao da su na tim tenderima firme koje
su ponudile najnižu cenu dobijale posao uz
obavezu da ih rade po uzusima banaka kreditora - Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
„Tvrdim da na Koridoru 10 i na Koridoru
11 nije bilo korupcije i da su tu građevinari
potpuno čisti“, naglasio je Mrkonjić.
Ranije je najavljeno da će ceo Koridor 10
kroz Srbiju, sa šest traka autoputa, biti završen do kraja 2015. godine.
Vlasnici bespravnih objekata
ostaju bez povlastica?
Odluka Ustavnog suda, kojom se iz Zakona
o planiranju i izgradnji kao neustavne brišu
sve odredbe o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, još nije dostavljena Skupštini
Srbije, a time ni Vladi, niti resornom Ministarstvu građevinarstva. Tekst odluke je još
na redakciji, a zakonodavcu od 6. decembra
teče rok od šest meseci da pripremi i usvoji
izmene i dopune zakona. Za to vreme sporne odredbe o legalizaciji biće u primeni.
Iako nadležni još nemaju obrazloženje Ustavnog suda, prema nezvaničnim informacijama odredbe su neustavne zbog predviđenih
astronomskih popusta i smanjenog obima
dokumentacije. Ustav garantuje jednakost
građana, što u procesu legalizacije, onako kako
predviđa Zakon o planiranju i izgradnji, znači
diskriminaciju svih investitora, koji su gradili po propisima. Nakon objavljivanja odluke
Ustavnog suda u „Službenom glasniku“ za
oko šest meseci, vlasnici bespravnih objekata u
naknadnom izdavanju građevinske i upotrebne dozvole najverovatnije, dakle, neće moći da
računaju na popuste od 99 i 60 odsto niti na
smanjeni obim potrebne dokumentacije.
Ali, moći će da upišu vlasništvo nad svojim
objektima u katastru nepokretnosti što će
omogućiti takozvana katastarska legalizacija po predlogu Ministarstva građevinarstva,
o kojem bi uskoro trebalo da se izjasni Vlada
Srbije. Oko pitanja zemljišta, međutim, još se
lome koplja.
Oko upisa vlasništva nad zemljištem ispod
objekta još nije postignuta saglasnost, na-
info
ravno kada je reč o tuđim parcelama, uključujući i državne. Jedni smatraju da zemljište
ispod objekta bespravni graditelji moraju da
plate i da to treba da bude uslov za katastarsku legalizaciju. Drugi kažu da treba upisati
vlasništvo, a da onda oštećeni u sudskom
postupku mogu da traže nadoknadu.
Srbija gradi najsporije
na svetu
Za dobijanje svih građevinskih dozvola u
Srbiji je investitoru potrebno da prođe kroz
18 procedura. A na to će, ukoliko sve bude
teklo u najboljem redu, čekati 269 dana,
navodi se u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja u zemljama
sveta.
sti, po Plaćanju poreza na 149, a najlošije
smo – već godinama – plasirani u oblasti
dobijanja građevinskih dozvola.
Najkraće se, po izveštaju Svetske banke,
čeka na dobijanje dokaza o vlasništvu nad
zemljištem (šest dana) i na dozvolu za početak radova i tehnički pregled zgrade (po
jedan dan).
Najduže je potrebno za dobijanje same
građevinske dozvole (90 dana), dok se za
dozvole i saglasnosti od toplane, vodovoda,
Inspekcije rada i slično, kao i za upis zgrade
u registar, čeka između 45 i 60 dana.
Porez na izgradnju jednog takvog skladišta u
predgrađu Beograda koštao bi, po proračunu Svetske banke, oko 5,4 miliona dinara.
U regionu Istočne Evrope i Centralne Azije
se u proseku za dobijanje svih građevinskih
dozvola čeka nešto kraće nego u Srbiji – 226
dana. U Finskoj je, na primer, investitoru za to
potrebno svega 66 dana, koliko i u Hongkongu. Apsolutni rekorder je ipak Singapur, koji i
inače prednjači na svim listama o biznis-okruženju – u toj azijskoj zemlji-gradu za dobijanje
građevinskih dozvola potrebno je tek 26 dana.
Lošije od Srbije su, između ostalih plasirani
Zimbabve (614 dana), kao i Haiti, gde je investitoru za dobijanje svih građevinskih dozvola
i saglasnosti potrebno čak tri godine.
Po tome smo na 179. mestu na svetu, među
185 država čiji su uslovi za biznis mereni u
tom istraživanju. Kako su izračunali analitičari Svetske banke, za dobijanje svih potrebnih građevinskih dozvola i saglasnosti
koje mora imati investitor koji želi da na
svom zemljištu podigne skladište, potrošiće
tačno 6.341.769 dinara. U tu cifru, naravno,
nisu zaračunati mito i korupciju kojima će
u Srbiji svakako morati da „podmaže“ da bi
sve išlo kako treba.
Izveštaj je pravljen po standardizovanim
procedurama: Uzeta je u obzir gradnja magacinskog objekta jedinstvene vrednosti.
Lokalni saradnici Svetske banke tada izračunavaju sve troškove i procedure potrebne
za izgradnju takvog objekta a dobijeni podaci se potom rangiraju po zemljama. Srbija
je u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke
na 86. mestu globalne liste koja meri lakoću
poslovanja i među deset ekonomija koje su
sprovele najveći broj reformi, a na prošlogodišnjoj listi bila je na 95. mestu, saopštila je
ta međunarodna finansijska institucija.
U oblasti Osnivanje preduzeća Srbija je na
listi Svetske banke na 42. mestu, po Upisu nepokretnosti na 41, po Međunarodnoj
trgovini na 94, po Dobijanju kredita na 40,
po Dobijanju priključka za struju na 76, i po
Zaštiti investitora na 82. mestu.
U oblasti Sprovođenje ugovora Srbija je na
103. mestu, kao i u Rešavanju nesolventno-
U 2013. izgradnja dva
regionalna puta
Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave u Vladi Srbije Verica Kalanović
najavila je da će naredne godine započeti
izgradnja dva regionalna puta koji će doprineti ekonomskom razvoju Srbije.
Kalanović je na javnoj debati o novom konceptu države i održivog razvoja u funkciji
smanjenja nezaposlenosti navela da će jedan
regionalni put biti u Vojvodini, a drugi u
Pomoravlju, uz napomenu da je putna infrastruktura veoma važna u privlačenju stranih
investitora.
Predsednik PKS Miloš Bugarin naglasio je
da je Srbiji neophodna nova politika koja
će doprineti dugoročnoj promeni privredne
strukture i rastu zaposlenosti.
Bugarin je naveo da je potrebno definisati
novu politiku privlačenja investicija, koja će
podrazumevati zamenu za skupe finansijske
stimulacije investitora.
On je istakao i da je potrebno izgraditi strategiju za uključivanje domaće industrije u
velike infrastrukturne projekte i podići kapacitete domaćih kompanija za učešće u tim
projektima, čime će se direktno doprineti
rastu zaposlenosti.
17
info
Zaha Hadid projektuje
za Beograd
Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje
projekat stambeno-poslovnog kompleksa od
94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike konfekcije ispod Beogradske tvrđave.
Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata
današnjice, staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko“ u
podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio
sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalni centar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor. Ako se obistine
namere investitora grčke kompanije „Lamda“, koja je zgradu fabrike „Beko“ u stečaju
kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i
angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će
biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se
moći pohvaliti da ima avangardne građevine
koje je projektovao slavni arhitekta.
„Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet
zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u
kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan
je tako da zadovolji najviše standarde zelene
gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između
Kalemegdana i Sportskog centra ‘Milan Gale
Muškatirović’ i povezaće grad i reku. I što je
najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta“, kažu
u kompaniji „Lamda divelopment“ i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u
koji će uložiti više od 200 miliona evra.
Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa
Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj
Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će
glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu
zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent“. U „Lamdi“ potvrđuju da
je projekat u skladu sa domaćim propisima
i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
uvrštene u finalno rešenje.
Ali dok je plan detaljne regulacije prošle
godine bio na javnom uvidu, deo stručne
javnosti pobunio se protiv gradnje na toj
lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović,
arhitektom i autorom prethodnog plana
za taj blok iz 1969. godine, tvrdili su da će
nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu
sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida
na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke
su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti
dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj
planski dokument smatrali su tada, kao što
misle i danas, da industriji na toj lokaciji
više nije mesto i prenamenili je u sadržaje
poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.
Budući višenamenski centar nalazi se u
okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao
deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji
je prethodio urbanističkom projektu i koji
je usvojen u martu ove godine propisao je
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.
Protivnici gradnje, umesto novih kvadrata
predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje,
odnosno zabavni park sa zelenim površinama,
pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.
„Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa
uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost“, kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Izgradnja beogradske železničke stanice
„Prokop“ biće nastavljena već početkom
januara, najavio je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.
Nastavak izgradnje „Prokopa“
početkom januara 2013.
Ministar je podsetio da je Srbija sredinom
decembra dobila kuvajtski kredit od 25 miliona evra za nastavak gradnje tog veoma važnog dela Beogradskog železničkog čvora.
Mrkonjić je rekao da će najverovatnije Kinezima biti ponuđeno da iznad stanice, na
ploči, izgrade komercijalne sadržaje.
„Dobili smo deo sredstava kojima će biti završena saobraćajna infrastruktura ‘Prokopa’,
a ono što je iznad ploče ostaje kao komercijala i to ćemo verovatno ponuditi Kinezima“, istakao je on.
Mrkonjić je naveo da će radovi na saobraćajnoj
infrastrukturi „Prokopa“ početi pre proleća, jer
i u toku zime može da se radi unutar stanice.
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o.
bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj
tel/fax: 011 8652 429
011 8653 099
e-mail: [email protected]
www.mgkacarevic.com
18
info
Za završetak i unutrašnjih saobraćajnica u
„Prokopu“, prema njegovim rečima, potrebno je obezbediti još oko 60 miliona evra.
na stuba na dubinama od 40 metara ispod
dna reke, izbetonirano je prvih 50 metara
noseće konstrukcije, a trenutno se od pristupnih saobraćajnica grade prelazi preko
Velikog i kanala Vizelj.
počinju 2013. Kompletna rekonstrukcija
Narodnog muzeja sačekaće neka bolja vremena, kada bude više para za kulturu u Srbiji“, potvrdila je nova direktorka Narodnog
muzeja Bojana Borić Brešković.
Svaki sledeći deo mosta koji se bude betonirao je kraći. Prvo će se betonirati strana
kolovoza prema Zemunu, a potom i ona ka
Borči. Radi se sa pokretne skele, kao i na dva
glavna stuba u Dunavu.
Ministarstvo kulture objavilo je sredinom
novembra da ima najniži budžet za kulturu
u regionu, iz kojeg je za potrebe Narodnog
muzeja opredeljeno tek 1,1 milijarde dinara,
i to za naredne tri godine.
„Na stubu broj četiri u toku je izrada naglavne glave, a stubu broj pet izbetoniran je
prvi segment u visinu. Svi radovi odvijaju se
planiranom dinamikom i završetak mosta i
pristupnih puteva planiran je za kraj 2014.
godine“, kažu u Direkciji za građevinsko
zemljište.
Breškovićeva kaže da je svesna kako to nije
dovoljno da bi istitucija, koja bi trebalo da
bude ponos prestonice, u potpunosti bila
rekonstruisana, ali uverava da se i sa ovoliko
sredstava Narodni muzej može privesti svojoj
nameni. Kako kaže, prioritet je da se zbirka
muzeja postane dostupna za publiku.
Ministar saobraćaja je ranije izjavio da je
ponudio predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem lokalitetu Glavne železničke stanice u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji stanice „Prokop“, naprave Kuvajtski
poslovni centar.
Vlada Srbije odustala je od
rekonstrukcije Narodnog
muzeja u Beogradu
Počela glavna faza radova
na mostu Zemun-Borča
Vlada Srbije odustala je od rekonstrukcije
Narodnog muzeja u Beogradu, i odlučila se
za delimičnu sanaciju jedne od najznačajnijih ustanova kulture u Srbiji, koja je već
deset godina zatvorena za posetioce.
Graditelji mosta Zemun-Borča počeli su
glavnu fazu radova na novom prelazu. Do
sada je pobodeno svih 26 šipova za dva glav-
„Rok za završetak sanacije je kraj 2015. godine. Radovi u nekoliko faza po etažama
Take a rest – Systemair will do the work for you
DVS sileo fans – Systemair solution
Bulevar Zorana Đinđića 87, III/8 - 11070 Beograd, Srbija
tel: +381 11 6304-988 | fax: +381 11 6304-998
email: [email protected] | www.systemair.com
systemair
19
info
Skupština grada Beograda
prihvatila studiju o
beogradskom metrou
Studija opšteg koncepta metro sistema grada Beograda usvojena je na sednici Skupštine grada 9. novembra. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podsetio je da je prvi
koncept beogradskog metroa bio laki šinski
sistem, ali je gradska vlast zaključila da za
Beograd taj model nije dovoljan i da grad
mora da dobije nezavisni šinski sistem.
„Beogradski metro se ni na jednom jedinom
mestu neće ukrštati s drumskim saobraćajem. ‘Alstom’ je jedna od najvećih svetskih
firmi koja se ovom oblašću bavi i sa njom
ćemo pregovarati javno, a cene koje bude
nudila uporedićemo sa drugim cenama. Tu
neće biti prostora za korupciju i bilo kakve
zloupotrebe. Cena metroa će zavisiti od
toga da li je nadzemni ili podzemni i koliko ima stanica, a što se građevinskih radova
tiče, to je ogroman projekat i on zaslužuje
raspisivanje međunarodnog tendera“, rekao
je Đilas.
Prema njegovima rečima, iduće godine grad
će ući u izradu studije za drugu liniju metroa. „U izgradnju metroa ćemo ući samo
ako obezbedimo finansijska sredstva. Jasno
je da Beograd u vreme krize, sa budžetom od
600 miliona evra, nema mogućnosti da sam
gradi metro, ali očekujemo da ćemo iz krize
izaći i da ćemo pregovarati i sa Evropskom
bankom za obnovu i razvoj i Evropskom
investicionom bankom, ali i svima ostalima
koji su spremni da ponude povoljne kredite
sa velikim grejs periodom.“
Solarni punjač za telefone
i na Tašu
Novi javni solarni punjač za mobilne telefone „Strawberry Tree“ postavljen je u
Tašmajdanski park, saopštila je kompanija
„Strawberry Energy“. Solarni punjač, koji je
postavljen u saradnji sa opštinom Palilula i
Gradom Beogradom, pomoći će posetiocima Tašmajdanskog parka da napune svoje
mobilne telefone, tablet računare i multimedijalne uređaje energijom Sunca.
U Beogradu je to drugo „Strouberi drvo“, a
osmo u Srbiji, ali je dobilo novi dizajn koji je
uradio arhitekta Miloš Milivojević. Konstrukcija punjača je dugačka više od tri i po i visoka
pet metara i prati linije pravog drveta ■
Prva linija metroa trebalo bi da bude duga
14 kilometara, a ukupna dužina čitavog
metroa 41 kilometar. Metro mreža bila bi
nosilac javnog saobraćaja, a njoj bi se prilagodili svi ostali oblici. Studija predlaže i
metro stanice i napravljeno je saobraćajno
modelovanje broja putnika, koje je pokazalo da je maksimalni kapacitet ovog sistema
18.000 putnika u vršnom satu sa vozilima
dužine do 70 metara, a čak 24.000 u vršnom
satu sa vozilima od 90 metara. Prema svim
istraživanjima, kad sve tri linije budu urađene najviše što ćemo imati na pojedinim stanicama biće oko 12.500 putnika.
Klimatizacija, ventilacija, grejanje
OTAPANJE OLUKA I KROVOVA, STEPENIŠTA I TOVARNIH RAMPI,
GREJANJE TERASA I PODNO GREJANJE
t HSFKOJLBCMPWJ[BPUBQBOKFPMVLBJLSPWPWB
t HSFKOJLBCMPWJ[BQSJMB[OFSBNQFTUB[FTUFQFOJÝUB
t HSFKOJLBCMPWJ[BPUBQBOKFDFWPWPEBJUFIOJǏLJIWPEPWB
t iQBNFUOJHSFKOJLBCMPWJwTBNPSFHVMJÝVǎFTOBHF
t HSFKOJLBCMPWJ[BQPEOPHSFKBOKF
t HSFKOFGPMJKF
t EFUFLUPSJUFNQFSBUVSFJWMBHF
t DFOUSBMOPVQSBWMKBOKFJQSPHSBNJSBOKF
t QSBUFǎJQSPHSBN[BNPOUBäV
20
Temerinski
put 26 A, 21000 Novi Sad | tel: 00 381 21 419 999 | fax: 00 381 21 419 900 | e-mail: [email protected] | www.attos.rs
poslovanje
Skromni izgledi za evropsko
građevinarstvo do 2015.
Kombinovano tržište šest evropskih zemalja uključeno
u izveštaju Evropskog arhitektonskog barometra
(European Architectural Barometer) i ispitivanju
istraživačke firme Arch-Vision, koja se nalazi
u Roterdamu u Holandiji, pokazuje prve znake oporavka,
ali realni rast se ne očekuje ranije od 2015. godine.
Iako britanske arhitekte vide napredak u obimu posla,
većina drugih tržišta se i dalje pogoršava.
Ovo su neki od zaključaka izveštaja za treći
kvartal 2012. godine Evropskog arhitektonskog barometra, koje se sprovodi među
1.200 arhitekata u šest evropskih zemalja.
Evropski arhitekti deluju kao vodeći indikatori za građevinske aktivnosti.
Evropsko tržište će nastaviti svoj pad u narednim godinama, ali sa svakom godinom
negativni razvoj će slabiti. Realni rast za
kombinovano tržište šest zemalja se očekuje
ne ranije od 2015. godine. Do tada, tri od šest
zemalja će pokazati rast, dve će se zadržati
na nivou 2014. godine, a samo će Italija registrovati i dalji pad građevinskih aktivnosti.
U trećem kvartalu 2012. godine, britanske
arhitekte su prijavile najveće povećanje poslovanja drugi kvartal zaredom. Samo 17
odsto je pomenulo da ima pad u obimu posla, dok je njih 15 odsto prijavilo smanjenje
prometa u trećem kvartalu. Većina ostaje na
nivou iz drugog kvartala 2012. godine, ili su
zabeležili porast dva indikatora.
Velika Britanija, zajedno sa Nemačkom,
predstavlja jedinu zemlju gde poslovanje u
arhitektonskim praksama raste iz kvartala u
kvartal. Iako izgleda da britanski arhitekti
imaju više projekata u planu, broj građevinskih dozvola u zemlji i dalje opada, što utiče
na ukupnu prognozu za britansko građevinsko tržište na negativan način.
Nestabilna situacija u francuskom građevinskom tržištu primećena u drugom kvartalu
je sada još više zabrinjavajuća. Učešće arhitekata koji su primetili jak negativan razvoj
u obimu poslovanja se povećao sa 23 odsto u
drugom kvartalu na 33 odsto u trećem kvar-
talu. Ukupno, 45 odsto od svih
francuskih arhitekata je prijavilo
pad u poslovanju. Isti trend može
biti primećen kada je u pitanju
promet. U poređenju sa drugim
zemljama, udeo novih projekata
koji su započeti u trećem kvartalu u Francuskoj je nizak (24%). Samo Holandija pokazuje niži udeo (22%). Broj građevinskih
dozvola u Francuskoj brzo opada u poslednja
dva kvartala i ako se ovaj trend nastavi u četvrtom kvartalu, kombinacija sa smanjenom
vrednošću arhitektonskog poslovanja dovešće do značajnog prilagođavanja u prognozi
poslovanja u građevinskoj industriji u Francuskoj u narednom kvartalu.
Posle dva relativno stabilna kvartala u poslovanju španskih arhitekata, postojala je nada
da bi ovo mogao biti početak oporavka ovog
sektora. Ali španski arhitekti su imali težak
treći kvartal. Opet, mnogi od njih su prijavili pad u broju poručenih poslova (51%), dok
samo njih 14 odsto zapaža povećanje. Španski
arhitekti imaju jednu od najvećih udela u projektima koji su započeti u trećem kvartalu, ali
i dalje ostaju najpesimističniji kada je u pitanju budućnost. Njih 40 odsto očekuje praznu
knjigu porudžbina u narednih dvanaest meseci. Nesigurnost iz prošlosti se može videti u
njihovom stavu prema budućnosti. Prognoza
firme Arch-Vision za Španiju je -12% u 2012.
godini, dok se za 2013. godinu očekuje manje
negativni trend za sektor (-5%).
Italija sa druge strane jeste mnogo više pozitivnija kada je u pitanju budućnost. Samo
23 odsto arhitekata očekuje praznu knjigu
porudžbina, dok se njihova situacija zapravo
pogoršava. U Italiji se može videti značajan
Predviđanje kretanja građevinske industrije (promene u odnosu na prethodnu godinu)
2012.
2013.
2014.
2015.
-4%
-3%
-2%
1%
€ 733 mlrd
€ 710 mlrd
€ 698 mlrd
€ 702 mlrd
-2%
-3%
-1%
2%
6%
2%
1%
4%
-2%
-2%
-1%
0%
-12%
-5%
-3%
0%
-16%
-15%
-10%
-8%
www.build.rs
-13%
-3%
-1%
2%
pad prometa iz kvartala u kvartal. Rad na veoma malim projektima, ili sa veoma niskim
cenama može biti objašnjenje za ove rezultate. Naredne dve godine će doneti ozbiljno
smanjenje italijanskog građevinskog tržišta.
Broj poslova holandskih arhitekata pokazuje istu sliku već četvrti kvartal zaredom.
Preovlađujući udeo profesionalaca doživljava smanjenje poslovanja. To dovodi do vrednosti iz kvartala u kvartal koji su neznatno
bolji od onih u Francuskoj. U isto vreme,
zbog efekata poslednjih nekoliko kvartala, Holanđani su ponovo na veoma niskom
obimu poslovanja u poređenju sa godinama
pre krize. Opadajući obim poslovanja holandskih arhitekata, u kombinaciji sa smanjenim
brojem izdatih građevinskih dozvola, rezultira značajnim korekcijama predviđanja firme
Arch-Vision za 2012. godinu. Oni sada prijavljuju pad od 13% za 2012. godinu, a očekuje
se pad od 3% za 2013. godinu.
Ovi i mnogi drugi rezultati razvoja evropskog građevinskog tržišta se može naći u
izveštajima Evropskog arhitektonskog barometra – međunarodnim istraživanjima
koji su sprovedeni među 1.200 arhitekata u
Evropi. Ova studija se sprovodi u Nemačkoj,
Francuskoj, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i
Holandiji od strane firme Arch-Vision četiri
puta godišnje. Pored pokazatelja prognoze
za evropsko građevinsko tržište, specifična
tema je istaknuta svakog kvartala. Tema
trećeg kvartla 2012. godine je „Održivost“.
Arhitekte mogu da se koriste ne samo kao
pouzdan izvor za buduće obime poslovanja
građevinske industrije, već je i njihova uloga
veoma važna jer oni imaju veliki uticaj na
načine na koji se projekti grade i koji materijali se koriste ■
21
promo
Oduvek i zauvek Grad(i)ti
Beogradski sajam će od 16. do 20. aprila 2013. godine
organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji
regiona jugoistočne Evrope – SEEBBE, najvažnije mesto
okupljanja profesionalaca iz građevinske industrije.
Sve kompanije čije ime nešto znači u
građevinarstvu su prisutne na ovoj strukovnoj smotri koja je izrasla u najveću
priredbu Beogradskog sajma. Ovo je i
najveći i najvažniji sajam građevinarstva u
regionu, značajniji čak i od onih koje organizuju države iz regiona koje su članice
Evropske unije.
Izlaganje na ovoj specijalizovanoj manifestaciji tradicionalni izlagači, kojih svake godine ima preko 80 odsto od ukupnog broja
izlagača, smatraju najekonomičnijim načinom da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim kupcima za koje nisu znali.
Broj prijavljenih izlagača je do ovog trenutka
prešao šest stotina, od čega je trećina iz inostranstva. Primetno je povećano interesovanje
izlagača iz inostranstva. Popunjeni su veći
deo svih hala, kao i najatraktivnije pozicije na
otvorenom izložbenom prostoru. Osim već
tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske, Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene su izložbe Rumunije, Tajvana i, po prvi put,
nastup nemačke pokrajine Hessen u hali 4.
Posetioci, koji dolaze ne samo iz Srbije, već
svake godine sve više iz zemalja regiona,
imaju mogućnost da uživo vide eksponate,
da ih dodirnu i prisustvuju njihovim demonstracijama, ali i da ih uporede sa konkurencijom.
Očekujemo veliku posetu stručnjaka iz
okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sajam
doživljavaju kao centralno mesto okupljanja građevinske struke i platformu za
prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj
manifestaciji se saznaju trendovi na tržištu,
upoznavaju se novi proizvodi, postupci i
procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti.
U tim interaktivnim odnosima između izlagača i posetilaca, u dijalogu stručnjaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam
SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku
napred celokupnu građevinsku delatnost.
Sagradite svoj poslovni uspeh na sajmu
građevinarstva od 16. do 20. aprila ■
BEOGRADSKI SAJAM
Bulevar Vojvode Mišića 14
11000 Beograd
tel: +381 11 2655 310
2655 899
2655 301
2655 248
fax: +381 11 2655 219
[email protected]
www.seebbe.com
22
www.build.rs
promo
Kvalitet
pre svega
Hidrokomerc d.o.o. je jedno od najbolje snabdevenih srpskih privrednih društava
specijalizovanih za proizvodnju i promet vodovodnog i kanalizacionog materijala.
Preduzeće Hidrokomerc d.o.o. je osnovano 23. 09. 1991. godine. Osnivač je gospodin Nikolić Duško koji je ujedno i direktor. Lokacija preduzeća je na teritoriji
opštine Lučani u industijskoj zoni i obuhvata prostor od jednog hektara.
Proizvodni program obuhvata proizvodnju
vodovodnih i kanalizacionih cevi, cevi za
gas i cevi za optičke kablove kao i fitinga
za unutrašnje vodovodne instalacije (PPR)
i kompresionog fitinga.
Od osnivanja privrednog društva trgovinska
delatnost je bila osnovna ali danas je ona
praktično sporedna delatnost, koja služi da
se kupci sem artiklima iz proizvodnog programa snabdeju i sa ostalim materijalom neophodnim za spajanje i montažu cevovoda.
Pored stalnog ulaganja sredstava za povećanje proizvodnje i proizvodnog asortimana,
Hidrokomerc d.o.o. posebnu pažnju posvećuje poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda. U tu svrhu značajna sredstva su uložena
u razvoj sistema kvaliteta i dobijanje sertifikata ISO 9001:2008 a takođe i u nabavku
opreme za sopstvenu laboratoriju za ispitivanje i obezbeđenje kvaliteta proizvoda.
PRES čija proizvodnja je započeta u drugoj
polovini godine. Cilj proizvodnje je da se na
domaćem tržištu ponudi roba domaćeg proizvođača, koja je po izgledu i karakteristikama u najmanju ruku ekvivalentna sa robom
koja dolazi iz inostranstva, a značajno niža
sa cenom u odnosu na stranu robu.
U 2011. godini od Akreditacionog tela
Srbije dobijen je Sertifikat o akreditaciji
kojim se potvrđuje da laboratorija zadovoljava zahteve standarda SRPS ISO/
IEC 17025:2006 i da je kompetentna za
obavljanje poslova ispitivanje kvaliteta.
Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. snabdeva sa robom sve veće vodovode, a po opremljenosti spada u veća preduzeća te vrste u
Republici. Preduzeće nikad nije poslovalo sa
gubitkom i nema nijedan dan blokade računa.
U 2012. godini, na osnovu istraživanja i analize tržišta, privredno društvo Hidrokomerc
d.o.o. ulaže sredstva u nabavku opreme za
proizvodnju kompresionog fitinga AQUA-
Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. nastavlja da prati zahteve i potrebe kupaca i
nastojaće da konstantnim unapređenjem
proizvodnje i kvaliteta svojih proizvoda
opravda poverenje svojih kupaca ■
HIDROKOMERC
Dragiše Mišovića b.b.
32240 Lučani
tel: +381 32 817 209
820 035, 818 833
fax: +381 32 820 036
[email protected]
www.hidrokomerc.co.rs
24
www.build.rs
promo
BENTOFIX BFG 5000
®
Geosintetička bentonitna folija
za hidroizolaciju podzemnih
betonskih konstrukcija
Geosintetička bentonitna folija Bentofix® BFG 5000 predstavlja
vrhunac tridesetogodišnjeg razvoja i konstantnog usavršavanja
procesa proizvodnje bentonitnih folija svetskog lidera u proizvodnji
geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“.
Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u skladu sa najstrožim standardima u oblasti
proizvodnje geosintetičkih materijala,
podleže konstantnoj, strogoj internoj i
eksternoj kontroli i poseduje ateste i sertifikate vodećih svetskih instituta za ispitivanje geosintetičkih materijala.
Sastav i najvažnije osobine Bentofix®-a:
Bentofix® BFG 5000 sastavljen je od dva
sloja geotekstila, nosećeg – tkanog i pokrivnog – netkanog, između kojih se nalazi
inkapsuliran specijalnom metodom iglanja,
natrijum bentonit u obliku najfinijeg i najkvalitetnijeg praha. Zahvaljujući patentom
zaštićenom procesu, prirodni natrijum bentonitni prah se trajno stabilno zadržava na
svom mestu u lavirintu pregrada od vlakana
koje se stvaraju tokom procesa proizvodnje.
Bentofix® BFG 5000
Najviši mogući kvalitet komponenti koji
čine Bentofix® BFG 5000, omogućavaju
maksimalnu fleksibilnost, mehanička i fizička svojstva, kao i jednostavnu ugradnju.
Zbog svog potpuno prirodnog porekla i najvišeg stepena kvaliteta, natrijum bentonitni
prah je veoma stabilan i omogućava predvidljive dugoročne performanse geosintetičke bentonitne folije Bentofix® BFG 5000.
Posebno važno svojstvo prirodnog natrijum
– bentonita u obliku praha jeste njegova sposobnost bubrenja kada dođe u kontakt sa vodom, naročito sa podzemnim vodama, što rezultira njegovim prevođenjem iz stanja suvog
praha u nepropustan gel procesom bubrenja,
kada se njegov volumen povećava oko 20
puta. Ova i niz drugih osobina geosintetičke
bentonitne folije Bentofix® BFG 5000, čine
ga idealnim materijalom za hidroizolaciju
podzemnih betonskih konstrukcija.
Bentofix® BFG 5000 je robustan materijal
otporan na ekstremne vremenske uslove i u
potpunosti koristi fizičke i mehaničke osobine svih komponenti od kojih je izrađen.
Osim izvanrednih mehaničkih osobina, Bentofix® BFG 5000 poseduje i izuzetno veliku
otpornost na bušenje, kao i sposobnost samozaptivanja u slučaju nastanka manjih rupa.
Takođe, geotekstili vrhunskog kvaliteta koji
čine sastavni deo geosintetičke bentonitne
folije Bentofix® BFG 5000, pružaju izuzetno
visok stepen zaštite od mehaničkih oštećenja
koja mogu nastati prilikom procesa ugradnje.
Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000:
Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000 vrši se jedino
procesom preklapanja, prilikom kojeg nije potrebno vršiti posipanje dodatnog bentonitnog
praha na mestima preklopa, niti paste dobijene
mešanjem smese bentonita sa vodom, kao ni
bilo kakvo međusobno lepljenje susednih rolni
primenom različitih tipova lepljivih traka.
„Energetski kompleks
Elektroprivrede Srbije“
u Beogradu
Takođe, nije potrebno vršiti ni „tiplovanje“
susednih rolni na mestima preklapanja. To
je naročito značajno ako se ima u vidu da
Bentofix® BFG 5000 na zonama preklapanja, kao i na celoj svojoj površini, sadrži
(specijalnom metodom tokom proizvodnog
procesa) impregniranu dodatnu koncentraciju bentonitnog praha koji omogućava maksimalnu čvrstinu veze između dve susedne
rolne prilikom procesa ugradnje.
Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u tri standardne veličine i isporučuje se u rolnama. U
zavisnosti od primene, odabir veličine rolne
omogućava jednostavno čuvanje i rukovanje
na gradilištu, odnosno na mestu postavljanja.
Dimenzije Bentofix®-a BFG 5000:
• Mikro lajner: ......................... 1,25×2,5m
• Mini lajner: .............................. 2,5×15m
• Maksi lajner: ............................... 5×40m
Geosintetička bentonitna folija Bentofix®
BFG 5000 je uspešno ugrađena i ugrađuje
se na velikom broju kapitalnih stambenih,
poslovnih, industrijskih i infrastrukturnih
objekata na celoj teritoriji Srbije.
Na navedenim poslovima partneri su nam
vodeće izvođačke kompanije i investitori iz
Srbije, EU i celog sveta.
Tržni centar „Tempo – Ada“
u Beogradu
Gotovo ceo kompleks
stambenog naselja
„Stepa Stepanović“
u Beogradu
Ekskluzivni zastupnik nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ u Srbiji,
je kompanija „OPTICUS“ iz Beograda.
Ponuda kompanije „OPTICUS“ za tržište
Srbije je koncipirana tako da vrši nabavku,
isporuku i ugradnju svih tipova geosintetičkih materijala koji se ugrađuju prilikom izvođenja najrazličitijih objekata, pruža usluge
inženjeringa na osnovu bogatih iskustava iz
celog sveta, od projektovanja do izvođenja.
Pored navedenog, sa timom inženjera kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ rešavaju
raznovrsne projektne zadatke i izvođačke
poslove za koje daju i garanciju ■
PD OPTICUS
Tržni centri „Merkur“
u Beogradu i Novom Sadu
www.build.rs
Knez Mihajlova 6, 11000 Beograd
kontakt osoba: Mileta Gajić
tel/fax: +381 11 3221 306
3348 120, 2182 970
mob: +381 64 3800 942
[email protected]
25
promo
Austrotherm – godine prolaze,
liderstvo traje i opstaje
Austrotherm d.o.o je deo grupacije „AUSTROTHERM INTERNATIONAL“ i već duže od 11 godina postoji
i uspešno posluje u Srbiji. Kompanija je 2005. godine preuzela poziciju srpskog lidera u proizvodnji
termoizolacionih ploča na bazi EPS-a (ekspandiranog polistirena, tj. „stiropora“) i XPS-a (ekstrudiranog
polistirena, tj. „stirodura“) i tu poziciju neprikosnoveno drži i utvrđuje sve do današnjih dana.
Centrala Austrotherm d.o.o. se nalazi u Valjevu, gde je smeštena i jedna od tri srpske
EPS-fabrike ove kompanije. Druge dve se
nalaze u Srbobranu i u Nišu, pri čemu u
Nišu kompanija poseduje i pogon za proizvodnju termoizolacionih ploča od XPS-a.
Reč je o jedinoj XPS-fabrici koja uopšte
postoji u Srbiji. Austrotherm d.o.o. je fizički
prisutan i u Beogradu, preko svoje kancelarije za marketinško-tehničku podršku.
Austrotherm d.o.o puno pažnje poklanja
konstantnom obogaćivanju svoje palete proizvoda. U periodu 2001-2012, kompanija je
na tržište Srbije, kao i na tržišta okolnih zemalja, osim svojih gore pomenutih standardnih proizvoda „izbacila“ i sledeće proizvode:
Austrotherm AMK®: Element ispune za
međuspratne konstrukcije („monta od stiropora“).
Austrotherm PPG®: Sistemska ploča za
podno grejanje, sa distancerima za postavljanje cevi.
poslednja međuspratna ploča
Austrotherm EPS®A100
Austrotherm TPE®
Austrotherm EPS® AF PLUS: Fasadna
termoizolaciona ploča od EPS-a obogaćenog primesama grafita koji pločama daje
karakterističnu sivu boju. Poseduje do 20%
bolja termoizolaciona svojstva u odnosu na
ekvivalentni „beli“ EPS.
Austrotherm EPS® T650 / T1000: Ploča za
zvučnu izolaciju od udarne buke. Ugrađuje
se u „košuljicu“ međuspratne ploče, iznad
termoizolacione ploče. „T650“ je idealna za
ugradnju u stambenim i poslovnim prostorima, dok se „T1000“ primenjuje i ugrađuje
u industrijskim objektima, tamo gde udarnu
buku ne proizvode samo ljudi već i teške
mašine (opteretivost ploče je 1000kg/m²).
Austrotherm UNIPLATTE®: Ploča na
bazi XPS-a, obostrano obložena specijalnom
malterskom smešom u koju je već utisnuta
armaturna mrežica. Primarno se koristi za završne radove u „mokrim čvorovima“ (kupatila
/ kuhinje), jer se na ovu ploču direktno polaže
i lepi keramička obloga. Sa ovim proizvodom
se izrađuju pregradni zidovi, ormarići, regali, stepenice i police u „mokrim čvorovima“,
oblažu se kade, umivaonici, cevi i instalacije u
istim itd. Proizvod nalazi veliku primenu i u
izgradnji danas modernih wellness centara.
Austrotherm TPE®: Tavanski podni element koji se sastoji iz dva sloja - donji sloj
je stiropor (u debljini od 60mm ili 100mm),
a gornji sloj čini drvo (iverica/OSB, debljine
8mm). Primenjuje se na pod poslednje međuspratne ploče - one koja odvaja nezagrevano
potkrovlje od etaže ispod potkrovlja (koje se
zagreva). Funkcija proizvoda je da „sačuva“
kosi krov
(iznutra, između krovnih rogova)
Austrotherm EPS® A30
Austrotherm KLEMMFIX®
Austrotherm KLEMMFIX PLUS®
pod međuspratne ploče (u „košuljici“)
Austrotherm EPS® A100
Austrotherm EPS® A120
Austrotherm EPS® A150
kosi krov (spolja)
Austrotherm EPS®A150
konstruktivni deo međuspratne ploče
Austrotherm AMK®
cokle, rubovi
međuspratnih ploča,
izbegavanje „hladnih
mostova“
Austrotherm XPS® P (FS)
ravan krov
Austrotherm XPS® 30 (FS)
fasadni zidovi
Austrotherm EPS® AF (FS)
Austrotherm EPS® AF PLUS (FS)
spoljni podrumski zidovi
i ispod temeljne ploče
Austrotherm XPS® 30 (FS)
sanitarna područja
Austrotherm UNIPLATTE®
26
podno grejanje
Austrotherm PPG®
zvučna izolacija od udarne buke
Austrotherm EPS® T 650
Austrotherm EPS® T 1000
www.build.rs
toplotu u zagrevanoj etaži ispod potkrovlja,
odnosno da omogući čvršći pod tavana na
koji se onda mogu oslanjati teži tereti.
Austrotherm KLEMMFIX / KLEMMFIX PLUS®: Ploča za izolaciju prostora između krovnih rogova. Elastična je, tj. idealna za „uglavljivanje“
između krovnih rogova. Izrađuje se od
belog („KLEMMFIX“) ili od sivog „grafitnog“ stiropora („KLEMMFIX PLUS“).
Austrotherm EPS-granulat: U ponudi su
granule svih 5 kategorija belog stiropora
(EPS) od kojih se izrađuju termoizolacione
ploče (A30, AF, A100, A120 i A150). Granule su prečnika od 0,5mm do 10mm, a primena im je višestruka, u zavisnosti od prečnika.
Granule prečnika 0,5mm-1mm se koriste kao
ispuna za jastuke. Granule prečnika 2mm5mm čine, zajedno sa peskom, cementom,
vodom i aditivom (plastifikatorom), osnovu
za proizvodnju tzv. „lakih betona“, koji su sve
zastupljeniji u građevinarstvu. „Laki beton“ se
koristi za izradu pada (kosine) na ravnim krovovima, plivajućim podovima, industrijskim
toplim podovima, kao i za izradu ravnajućih
slojeva. Zahvaljujući prisustvu EPS-granula,
zapreminska masa betona je znatno smanjena,
a to važi i za masu cele konstrukcije. Granule
takođe poboljšavaju i termoizolacione karakteristike betona, kao i njegovu mehaničku
obradivost. Granule prečnika 5mm-10mm se
koriste u industriji nameštaja, kao ispuna za
tzv. „lazy bag“ fotelje i vreće ■
Rolo vrata
na ručni pogon
za vrata koja se
retko koriste
Na rolo vrata SB koja proizvodi Hörmann lako se može
naknadno ugraditi motor WA 300 R S4.
Foto: Hörmann
promo
Laka za rukovanje: Zahvaljujući tehnici
zateznih opruga vratima se može lako
rukovati i kada nisu na motorni pogon.
Dva šampiona na istoj talasnoj dužini
Svejedno da li se radi o manjoj radionici,
proizvodnom pogonu ili trgovini – za vrata koja se retko koriste Hörmann sa svojim
novim rolo vratima SB nudi robusno i povoljno rešenje, kojim je moguće lako ručno
rukovati. Težina zastora se izjednačava preko zateznih opruga koja je takođe razvio
HÖrmann. Tako da je potrebna minimalna
snaga pri podizanju ili spuštanju čak i veoma velikih vrata.
Ručno se može upravljati vratima i do pet
metara širine i četiri i po metara visine, pri
čemu se mogu zadržati u svakoj željenoj
visini. Tako i pešaci veoma brzo mogu da
prođu kroz vrata jer vrata ne moraju da se
otvore do kraja. Ukoliko dođe do promene
u korišćenju objekta ili se jave dodatni zahtevi, onda se vrata bez problema mogu nadograditi motorom. Takođe novo razvijeni
motor WA 300 R S4 koji je prilagođen rolo
vratima SB, ima meki polazak i meko zau-
Mihael Šumaher je novi ambasador grupacije
Hörmann. Najuspešniji vozač formule 1 svih
vremena i vodeći evropski proizvođač vrata su
dogovorili dugoročnu partnersku saradnju koja
će krenuti početkom 2013. godine. Mihael Šumaher će se kao predstavnik preduzeća koje
posluje širom sveta pobrinuti za to da marka
Hörmann bude još poznatija.
Za retko korišćena vrata Hörmann nudi
sa svojim rolo vratima SB povoljno
i istovremeno robusno rešenje.
Zahvaljujući tehnici zateznih opruga
vratima se može jednostavno rukovati
i kada su u varijanti bez motora.
stavljanje što utiče na miran rad vrata. Kao
zastor se pored aluminijumskih Decotherm
profila ispunjenih poluuretanskom penom
mogu dobiti i jednozidni aluminijumski
profil HR 120A, perforirani profil HR 120
aero kao i aluminijumska rolo rešetka ■
„Radujemo se što smo uspeli da pridobijemo
svetski poznatog i cenjenog Mihaela Šumahera
za ambasadora marke Hörmann“, kaže Martin
Hörmann, jedan od suvlasnika firme Hörmann.
„Mihael Šumaher je već dugi niz godina simbol za
uspeh, ambiciju, iskustvo, opčinjenost tehnikom
i porodične vrednosti – i time savršeno odgovara
porodičnom preduzeću kao što je Hörmann, koje
se razvilo u vodećeg evropskog ponuđača kvalitetnih vrata, garažnih vrata i motora.
I Mihael Šumaher veruje u novonastalo partnerstvo: „Marka Hörmann je za mene pojam još od
početka moje karijere. Još su tada bila na našoj
stazi za karting postavljena Hörmann-ova industrijska vrata, a i današ još viđam njihove proizvode na mnogim stazama formule 1, kao što
je u Španiji, na Nirburgringu ili Šangaju“ ■
Hörmann Serbia d.o.o.
Rasploživi zastori: Za rolo vrata SB mogu se koristiti Decotherm-profili
(npr. za zagrevane proizvodne pogone), HR 120 A (za negrejane hale), HR 120 aero
(za ograđivanje unutrašnjih prostorija, npr. delovi magacina) kao i rolo-rešetka HG-L
(za zatvaranje unutrašnjih prostorija, npr. lokali u tržnim centrima)
28
www.build.rs
Udarnih desetina 32
11271 Beograd-Surčin
tel: +381 11 844 0821
mob: +381 62 760 126
[email protected]
www.hormann.rs
TEMA broja
Propusne podloge:
Podloge koje cure kao sito
Propusni beton je zapažen u građevinskoj industriji u Sjedinjenim
Američkim Državama nakon što je kongres usvojio Zakon o čistim
vodama 1987. godine (Clean Water Act). Uz ograničenja količine
prelivenih atmosferskih voda koja su dopuštena sa puteva, parkinga
i drugih nepropusnih površina, neki projektanti su počeli da traže
ekološke alternative. Našli su ih u egzotičnom, vodoupijajućem betonu
koji je prvi put testiran na Floridi pre oko 30 godina kao način odbrane
od poplava. Inženjeri su postavili visoko porozni beton duž puteva na
Floridi koji su često bili poplavljeni. Propusna površina je obezbedila
brzo sušenje kolovoza, koji nisu ostali poplavljeni nakon oluja.
Jednostavno rečeno, propusni beton se sastoji
od cementa, šljunka i vode bez peska u mešavini. Odsustvo finih agregata rezultiralo je
betonom sa 15 do 20 posto praznog prostora,
dozvoljavajući vodi da prođe kroz njegovu
površinu. Ostavite baštensko crevo da teče
na pravilno postavljenom propusnom betonu
i neće se formirati barica; voda kao da nestaje
slično kao Alisa kroz ogledalo.
Koje su prednosti propusnih
podloga?
Kako je interesovanje građevinske industrije
za propusne betone počelo da raste, američki
Institut betona (American Concrete Institute) počeo je da eksperimentiše sa betonskim
mešavinama i tehnikama. Pre nego što su
postale široko prihvaćeno sredstvo za ublažavanje urbanih poplava, propusne podloge su
morale da se dokažu i da izdrže kažnjavajuće
cikluse zamrzavanja-odmrzavanja u zimskim
oblastima, kao što je Nebraska. Inženjeri su
otkrili, da sa malim podešavanjem mešavine i
dubokim (od 30cm do 40cm) slojem šljunka
ispod, ovaj tip podloge ne samo da će preživeti cikluse zamrzavanja i odmrzavanja, već
takođe predstavlja jedinstvenu korist zimi:
smanjuje potrebu za uklanjanjem snega.
Kada sneg padne na konvencionalnim površinama, on se lepi za njih kao lepak. Kako
dnevne temperature rastu, neki delovi snega
se tope, stvarajući ćebe od leda kada termometar padne ispod nule. Na propusnom
betonu, porozna struktura omogućava propuštanje toplote iz zemlje čime se sneg topi
odozdo; zajedno sa površinskim topljenjem,
voda se odvodi kroz površinu, ostavljajući
iza sebe suvu površinu bez leda.
Još jedna prednost: Ako sadite drveće pored
propusne podloge, koreni dobijaju vodu i vazduh, tako da rastu nadole i šire se horizontalno, umesto da teže površini usputno savijajući
i lomeći trotoare i puteve. Iz perspektive zelene gradnje, propusni beton takođe služi kao
„prva linija odbrane“ za zagađene vode, slično
kao travnate površine ili stajaće vode. Kako se
voda filtrira kroz slojeve šljunka, bakterije aerobno degradiraju ugljovodonike. Bakterije u
zemlji završavaju posao, tako da kada kišnica
koja prođe kroz beton i dođe do izdana, ona
je u potpunosti pročišćena. Propusni beton
takođe smanjuje količinu atmosferskih voda
koje se odvode u opštinsku kanalizaciju, smanjujući potrebu za preterano velikim sistemima odvodnjavanja i ograničavajući dopiranje
mulja i zagađivača do slatkih voda.
Cilindar propusnog betona sa čvrstoćom na pritisak od 3.000psi (20.684kPa)
dozvoljava prolaz od skoro 70 litara vode u minuti po kvadratnom metru.
30
www.build.rs
Održavanje
Da bi ispravno funkcionisao, materijal mora
da ostane porozan, što znači da on mora
ostati čist pri ugradnji i nakon nje u upotrebi.
Vremenom prašina, mulj, nafta i drugi zagađivači formiraju tanak, ali vodonepropusan,
film preko površine betona. Kada se ovo desi,
propusna površine ne funkcioniše adekvatno.
Održavajući ga tako da ostane propusan i
besprekorno čist zahteva ulične čistače koji
kombinuju pranje i usisavanje, i povremeno
hidrauličko pranje, što je kontinuirana obaveza i trošak za koji morate biti svesni i koji
mora biti jasno naveden u specifikacijama.
Iako ova mešavina betona (mešavina portland
cementa, agregata šljunka veličine graška ili
promera oko 0,9cm, i malo ili nimalo peska)
jeste jednostavan koncept, njegova logistika je
daleko od jednostavne. Da bi ovaj visoko porozni beton obezbedio trajnu površinu, uslovi
moraju da budu skoro savršeni. Beton zahteva
tačnu proporciju agregata i vode, specijalnih
hemijskih mešavina, pravilno mešanje tokom
isporuke, i stručno postavljanje. Ako odlučite
da koristite propusne podloge u nekom od
projekata, nemojte to raditi sami. Angažujte
najbolje izvođače u vašem kraju i radite sa
najvećim i najsofisticiranijim dobavljačima.
Propusne podloge nisu toliko betonski proizvod, već sistemi za asfaltiranje koji uključuju
zemljište, podlogu i, naravno, mešavinu.
Priprema podloge je presudna
Pošto se voda odvodi kroz propusni beton,
ona mora negde da ode. Na peskovitom tlu,
propusne podloge se ponekad mogu postaviti
direktno. Većina zemljišta zahtevaju šljunčani
tampon sloj najmanje 15cm debljine koji će
delovati kao drenaža, zadržavajući atmosferske vode dok polako otiču u zemljište. Ako je
zemljište bogato glinom, i/ili se zemljište zamrzava zimi, morate osigurati da se bilo koja
vlaga u betonu odmah ocedi – da biste ovo
postigli, odmah konsultujte inženjera.
Primer pripreme podloge: Kada je zemljište
glinovito i često mrzne, poželjno je dodatno
iskopati podlogu za nekih 30cm. Zatim staviti
sloj netkanog geotekstila na zemljište kako bi
se sprečilo rasipanje šljunkovitog sloja zajedno
sa blatom, potom dodate 25cm čistog, lagano
sabijenog agregata (od 1,9cm do 3,8cm drobljenog krečnjaka). Radi osiguranja, možete
staviti dva ili tri reda odvoda koji su spojeni sa
najbližom atmosferskom kanalizacijom; ako
neuobičajeno velike padavine izazovu plavlje-
TEMA broja
nje debelog sloja šljunka, kišna kanalizacija
služi kao ventil u slučaju prelivanja.
Konvencionalni beton uvek ima donji stroj
za drenažu, ali važno je da šljunčani sloj ispod propusnog betona ostane izravnan u cilju
maksimalnog zadržavanja vode i filtriranja u
zemljište. U nekim slučajevima, ovo može biti
prednost; nekada je teško uspostaviti prolivanje vode pri velikim rasponima betona.
peraturama, reduktore vode i modifikatore
viskoznosti koji pomažu obradivosti. Cilj je
praktična mešavina koja se „lako“ postavlja
i daje podlogu sa 15% do 20% praznine u
strukturi (podseća na kolač od pirinča). Proizvođači betona mogu odlučiti da dodaju mali
procenat sitnih čestica, obično leteći pepeo
(reciklirani materijal koji potiče iz elektrana
na ugalj), radi bolje čvrstoće na pritisak, tako
da se betonske površine ne mrve vremenom.
Klimatski pogodna mešavina
Pravilno postavljanje i sušenje
Tipična mešavina propusnog betona sastoji se
od agregata veličine zrna graška, portland cementa i vode u razmeri 0,25:0,30 (oko jedne
trećine suvlje od tipičnog betona). Zbog niskog sadržaja vode, propusni betoni ne mogu
biti pumpani. To je mešavina sa kojom je teško
raditi, ne izliva se iz kamiona niti širi lagano, a
njegova visoka poroznost dozvoljava vazduhu
da uđe i isparava brzo vlagu (hidratacija), čineći
potrebno da proces izlivanja i finiširanja bude
završen u roku od 20 minuta. Da biste se izborili
sa ovim karakteristikama, možete dodati hemikalije koje usporavaju hidrataciju, stabilizuju mešavinu, i pružaju nešto duže vreme za rukovanje.
Izlivanje propusnog betona zahteva visoko koordinirani napor. Tipični izazovi koji se mogu javiti
uključuju vađenje suve mešavine iz kamiona i niz
levak, teško razlivanje i kratko vreme za rukovanje od 15 minuta ili manje.Važno je imati dovoljno ljudi i da svi shvate njihov specifičan posao.
Dodaci betonu uključuju i aerant agense (hemikalije koje dodaju mikroskopske vazdušne
džepove cementnoj pasti tako da vlaga ima
gde da se proširi bez oštećivanja betona)
kako bi se sprečilo pucanje na niskim tem-
Dramatičan trenutak je onda kada suva, srebrna, metalik pasta započinje njen spori tok duž
levka. Jedan radnik usmereva levak, dok drugi
primorava čvrstu mešavinu ka dole rukom ili
lopatom. Beton se izliva na zemlju u humkama dok radnici grabuljama i lopatama razvlače mešavinu. Čvrsta mešavina je teška za rukovanje i podseća na vlažan šljunak. Zatim, da
izravnjate mešavinu koristite mehanički linijski vibrator postavljen 1,5cm iznad površine.
Umesto da ravnate sa letvom, koristite valjak
od čelične cevi. Profil površine nije kritičan
kada je reč o propusnom betonu. Izdignuća ili
www.build.rs
ulegnuća neće postati jezerca – nesavršenosti
postaju nevidljive u takvoj gruboj površini. Sa
druge strane, važno je izbeći prekomerno „glačanje“ površine, koje bi ga zapečatilo i samim
tim, onesposobilo njegovu funkciju.
Odmah nakon nabijanja betona sa čeličnim
valjkom, nanesite na beton sredstvo za negu
i zatim pokrite površinu sa polietilenskom
oblogom, a sve u roku od 15 minuta od postavljanja. Sa veoma poroznom strukturom
i veoma niskim sadržajem vode, vlaga brzo
isparava i ugrožava proces očvršćavanja. Nepravilno očvrsli beton je glavni uzrok pucanja
propusne podloge. Ne možete prskati vodu
na površinu koja bi usporila hidrataciju, jer bi
to cementnu pastu ispralo na dno, ostavljajući
nepropusni sloj ispod i lošu, krtu koru iznad.
Plastična obloga, zapečaćena trakom i ukotvljena duž ivica sa vrećama za pesak, mora
da ostane na mestu sedam dana. Proveravajte je dnevno i popravite bilo koje rascepe.
Nakon uklanjanja polietilena, dajte betonu
punih 21 dan za očvršćavanje pre nego što
dozvolite protok saobraćaj preko njega.
Iako proces može da zvuči složen i zahtevan,
on je takođe veoma efikasan. Jednom kada
izvođač stekne iskustvo sa propusnim podlogama, niži troškovi radne snage mogu rezultirati u ekonomičnosti, a samim tim i u profitu.
Kako potražnja za ovim proizvodima raste, oni
sa potrebnim iskustvom će imati prednost ■
31
TEMA broja
Hidroizolacija
betonskih konstrukcija
pod zemljom
Trajnost i dobro funkcionisanje podzemnih delova
objekata uveliko zavisi od njihove zaštite od vode.
U području hidroizolacija, izolovanje konstrukcija pod
zemljom spada u red najzahtevnijih inženjerskih aktivnosti.
Brojni su parametri koji se moraju uzeti u
obzir kod odabira hidroizolacionog sistema, a najbitniji su:
• ne sme propuštati tečnost, vodenu paru
ni plin;
• ne sme menjati strukturu niti degradirati;
• mora podnositi agresivne mikroorganizme prisutne u terenu;
• mora zadržati fizičke i hemijske karakteristike tokom vremena;
• mora podnositi pomeranje konstrukcije;
• eventualna oštećenja moraju se jednostavno popravljati;
• aplikacija mora biti jednostavna.
VOLTEX – trajan i efikasan
sistem za celi životni vek
objekta
storu, što je garancija nepropusnosti u svakoj tački. VOLTEX je vodonepropusan do
70m visine vodenog nivoa. Geotekstili štite
bentonit od mehaničkih oštećenja i daju mu
fleksibilnost. U fazi betoniranja vlakna geotekstila mehanički se vezuju za beton čime se
stvara kontinuirana nepropusna membrana
koja prati rad objekta i traje koliko i on sam.
VOLTEX je hidroizolaciona membrana koja
se sastoji od granula Volclay bentonita zarobljenih između dva međusobno prošivena
geotekstila. Jedinstvena karakteristika Volclay
bentonita je povećanje volumena do 16 puta
u kontaktu s vodom od onoga u suvom stanju. U uslovima gde se nalazi kompresovan u
prisustvu vode ili vlage, bentonit se pretvara
u nepropusni gel i bubri u ograničenom pro-
Prednosti VOLTEX sistema su što se postavlja izrazito jednostavno i brzo po praktično
bilo kakvom vremenu (kiša i hladnoća) bez
specijalnih alata, prajmera i lepkova. Podloga na koju se postavlja može biti nepravilna,
ne mora nužno biti ni čista, ali mora biti bez
većih udubina i oštrih izbočina. VOLTEX se
postavlja direktno ispod armirane betonske
ploče, dok se kod izolovanja podrumskih zi-
dova postavlja na unutrašnju stranu spoljašnje oplate tako da se betonira direktno uz
izolaciju. Bitno je naglasiti i da je VOLTEX
u potpunosti ekološki proizvod.
VOLTEX se upotrebljava kao zaštita i hidroizolacija podzemnih betonskih konstrukcija
od stalne ili povremene vode. Izvrstan je kao
hidroizolacija podzemnih horizontalnih i
vertikalnih površina (temeljne ploče, zidovi
uz nasip, dijafragme i sl.) kod građevina kao
što su podrumi, garaže, skloništa, pothodnici, tuneli i ostali objekti ukopani u tlo.
Pre početka rada na hidroizolaciji objekta
svakako kontaktirajte DRACOMERX tehnički ured i zatražite stručni savet ili izradu
kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■
DRACOMERX tehnički ured
Bulevar Kralja Aleksandra 578
11000 Beograd
Boban Uzunović
mob: +381 65 5009 100
[email protected]
www.dracomerx.com
32
Direktni spoj temeljne ploče sa dijfragmom
www.build.rs
20 godina
savremenog poslovanja
Kompanija „GATES“ d.o.o. ove godine obeležava dvadeset
godina uspešnog poslovanja na tržištu Srbije i regiona.
Kompanija „GATES“ d.o.o. se bavi proizvodnjom industrijskih i garažnih vrata, konzolnih kliznih kapija, automatizacijom kliznih i
zaokretnih kapija, kao i postavljanjem sistema za zatvaranje prostora, protokolizacijom
(prolazi i parking mesta), automatskim rampama, automatskim stubićima, parking sistemima, senzorskim automatskim vratima za
ulaz u poslovne objekte, banke, markete, itd.
Kompanija „Gates“ nalazi se u Tršćanskoj
ulici br. 21, Zemun. Kancelarije i proizvodnja
su smešteni u zgradi fabrike satova „INSA“,
dok je njihov proizvodni pogon organizovan
na površini od 2.300m2 sa najsavremenijom
opremom i mašinama za proizvodnju.
Proizvodni i prodajni
program
• Automatska vrata „BFT“- Italy;
• Snaga i pouzdanost - prilagođena za korišćenje krila težine do 150kg (120kg +
120kg ako su dva krila) uz neprekidni
radni ciklus;
• Sigurnost pri radu - elektronski sistem
upravljanja obrtnim momentom, brzinom i usporavanjem;
• Brzo postavljanje – sistem AUTOSET
dozvoljava automatsku regulaciju svih parametara neophodnih za funkcionisanje;
• Bešuman rad;
• Ugrađeni radio prijemnik;
• Elegantno i funkcionalno – blago zaobljene linije i prikladne dimenzije.
Kao generalni zastupnici firme „BFT“Italy u Srbiji vrše snadbevanje kompletnog
programa tog, vodećeg svetskog proizvođača automatike, po najboljim uslovima.
Garažna i industrijska
segmentna vrata
Kompanija „GATES“ d.o.o. proizvodi, isporučuje i montira automatska, segmentna,
termoizolovana garažna i industrijska vrata
po potrebnim dimenzijama. Industrijska
vrata se izrađuju od aluminijumskih panela
sa ispunom od pleksiglasa/leksana.
TEMA broja
Infrastrukturna rešenja
Kompanija „Gates“ je od skora i zastupnik
kompanije „EJ“ iz Francuske, ranije poznate pod imenom „NORINCO“, koja razvija,
proizvodi i plasira na tržište veoma široki
spektar infrastrukturnih rešenja u obliku rastegljivog gvožđa, nerđajućeg i galvanizovanog čelika, aluminijuma i kompozita za:
• odlivke i pribor za putnu infrastrukturu;
• telekomunikacionu i kablovsku mrežu;
• rešenja urbanog mobilijara;
• glavne infrastrukturne projekte: tunele,
pristaništa, aerodrome itd.
Želeli bi posebno da izdvojimo njihovu proizvodnu liniju pod nazivom SELFLEVEL,
koja po svojim karakteristikama najviše
odgovara našem tržištu. U pitanju su poklopci i rešetke koji prate/kreću se (dišu) sa
asfaltom u zavisnosti od vremenskih uslova
(godišnjeg doba). Ugradnjom ovog proizvoda stavlja se tačka na propadanje/izbijanje
šahtovskih poklopaca i njihovog rama.
Za proizvodnju segmentnih termoizolovanih garažnih i industrijskih vrata koriste
se kompozitni paneli, sa visokokvalitetnom
poliuretanskom izolacijiom, debljine 40mm.
Sa obe strane panela nalazi se pocinkovani,
plastificiran čelični lim.
Paneli korišćeni za segmentna garažna i industrijska vrata su, sa unutrašnje strane, ojačana jakim čeličnim pločama koje omogućavaju sigurno
fiksiranje šarki i drugih dopunskih elemenata.
Za izradu segmentnih vrata koristi se lim debljine 0,45mm sa polimernom prevlakom, čime je
obezbeđena zaštita od korozije i veća čvrstoća.
Za međupanelnu izolaciju koristi se energofleks uz pomoću kojeg je izbegnuto stvaranje vlage među panelima. Kompletan okov,
uključujući i torzione opruge, prekriven je
slojem cinka debljine ne manje od 20μm.
Svi metalni profili su debljine ne manje od
2mm, čime je izbegnut prevremeni kvar
vrata u slučaju nepravilnog rukovanja. Vrata
poseduju visoki stepen zvučne izolacije i nizak stepen termopropustljivosti.
Kao zastupnik kompanije „EJ“ u Srbiji,
kompanija „Gates“ pruža svu tehničku podršku pri projektovanju i ugradnji, kao i naravno snabdevanju proizvoda iz programa
ove vodeće svetske kompanije ■
GATES
Tršćanska 21
11080 Beograd - Zemun
tel: +381 11 3169 571
3169 572, 3077 426
fax: +381 11 3713 680
mob: +381 64 8648 307
[email protected]
www.gates.co.rs
www.build.rs
33
TEMA broja
Zaštitne putne ograde
Preduzeće „UTVA Silosi“ je locirano u najekskluzivnijem
delu industrijske zone Kovin i prostire se na površini od
gotovo 25ha. Blizina svih važnijih magistralnih drumskih
saobraćajnica i blizina Beograda, te potencijal budućeg
razvoja železničkog, rečnog i vazdušnog saobraćaja pružaju
neograničene mogućnosti za intenzivan razvoj preduzeća.
Proizvodni program firme čine:
• toplovaljani čelični limovi;
• hladnovaljani limovi od nisko ugljeničnog čelika;
• toplovaljani rebrasti čelični limovi;
• sliteri;
• šavne cevi (kvadratne, pravougaone i
okrugle);
• profili za građevinsku bravariju;
• hladno oblikovani profili;
• zaštitne ograde za puteve;
• čelične trake sa oborenim ivicama;
• čelične pocinkovane trake za uzemljenje;
• silosi i silosna oprema;
• program izrade istegnutog metala;
• zavojnice, spirale, pužni transporteri;
• izrada i montaža objekata;
• kontejneri za smeće;
• čelične konstrukcije.
U savremenom putnom saobraćaju uz razvoj putogradnje velika pažnja se poklanja
opremi puteva. Značajni element opreme
puteva čine zaštitne ograde za puteve koje
svojom funkcijom omogućuju sigurnost u
saobraćaju.
Zbog nepredvidljivog opterećenja od strane
raznih vrsta vozila profili zaštitne ograde
moraju imati osobinu da pretrpe plastične
deformacije bez loma ili moraju delovati
unutar granice elastičnosti. Čelik je pokazao
tu plastičnu sposobnost i ponaša se zadovoljavajuće bez loma čime je efikasnost čelične
zaštitne ograde posebno kod težih udaraca,
•
•
•
•
•
•
•
odnosno većih poprečnih opterećenja, pokazala prednost u odnosu na druga rešenja.
U proizvodnom programu poseduju više
vrsta zaštitnih ograda i to:
• jednostrana ograda;
• jednostrana ograda sa odstojnikom;
• dvostrana ograda;
• dvostrana ograda sa odstojnikom;
• ostali elementi zaštitnih ograda za puteve.
Pored izrade zaštitnih ograda za puteve vrše
i njihovu ugradnju. Zaštitne ograde za puteve isporučuju korisniku (kupcu) po metru,
dok za potrebe održavanja isporučuju i pojedine elemente zaštitnih ograda.
UTVA SILOSI
Dunavska 46
26220 Kovin
tel: +381 13 741 484
741 625
fax: +381 13 742 821
tel: +381 18 882 040, Dahop Utva
[email protected]
www.utva.rs
34
Elementi zaštitnih ograda za puteve su:
• štitnik profil B l=4.300mm;
• štitnik profil A l=4.300mm;
• stub zaštitne ograde;
• podupirač tip B;
• podupirač tip A;
• podesiva spojnica;
• odstojnik jednostrani;
• u spojnica;
• odstojnik dvostrani;
• traka jednostrane ograde sa odstojnikom;
• podložna pločica M10;
www.build.rs
podložna pločica M16;
stub za objekat;
sidrena ploča;
završni komad - lični;
završni komad - kosi;
vijčana roba za zaštitne ograde;
reflektujuća tela (katadiopteri) i dr.
Takođe proizvode i zaštitne žičane ograde za puteve sa farmerskim (žičanim) pletivom za opremanje javnih puteva visine
h=1.500mm do 2.000mm, koja se sastoji od
sledećih elemenata:
• zatezni stub zaštitne žičane ograde;
• unutrašnji profil zateznog stuba zaštitne
žičane ograde;
• kosnik zateznog stuba zaštitne žičane
ograde;
• središnji stub zaštitne žičane ograde;
• vijčana roba za vezu zateznog stuba i
unutrašnjeg profila;
• farmersko (žičano) pletivo.
Rade više vrsta zaštitnih žičanih ograda i to:
• žičana ograda bez nastavaka iznad pletiva;
• žičana ograda sa jednim ili više nastavaka
iznad pletiva;
• žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim vratima;
• žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim i dvokrilnim vratima.
Materijal za izradu je čelik kvaliteta S235JR
prema standardu SRPS EN 10025. Zaštitne
žičane ograde se postavljaju da predstavljaju
fizičku prepreku sa minimalnom mogućnošću prolaza za krupne divljači, krupnije
predstavnike male dlakave divljači, ljude i
domaće životinje. Zaštitne žičane ograde
za puteve isporučuju kupcu po metru, dok
za potrebe održavanja isporučuju i pojedine
elemente zaštitnih žičanih ograda. Zaštitna
žičana ograda se postavlja celom dužinom
trase autoputeva, izuzev na mestima gde već
postoje prirodne i veštačke prepreke koje
funkcionalno zamenjuju zaštitne žičane
ograde ■
Siloin d.o.o. Kovin
Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju
i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
tel: 013 741 484 | fax: 013 742 821
e-mail: [email protected]
“Dahop Utva” Aleksinac
Društvo za hladno
oblikovanje profila
tel: 018 882 040 | fax: 018 882 041
e-mail: [email protected]
SIGURAN PARTNER
Dunavska 46, 26220 Kovin | tel: 013 741 484, 741 625 | fax: 013 742 821 | e-mail: [email protected] | www.utva.rs
TEMA broja
VAŠ POUZDAN PARTNER
U GRADNJI
Put Inženjering punih 20 godina radi kao specijalizovano
preduzeće za izgradnju infrastrukture u niskogradnji i visokogradnji,
kao i proizvodnje kamenog agregata i betona. Preduzeće se bavi
i transportom, uslugama građevinske mehanizacije i specijalne opreme.
Ponuda Put Inženjeringa
Fabrika betona:
• proizvodnja svih marki betona;
• izrada ferobetona.
Niskogradnja:
• sve vrste iskopa;
• ugradnja ivičnjaka, kanalica, rigola;
• asfaltiranje;
• izgradnja mostova, propusta;
• izrada kanalizacije, kolektora;
• pobijanje larsen talpi za obezbeđenje
obrušavanja terena;
• proizvodnja i ugradnja sistema betonske
odbojne zaštitne ograde na putevima u
skladu sa standardom EN1317.
Proizvodnja:
• kamenog agregata iz sopstvenog kamenoloma;
• Betonblock kocki za izradu pregradnih
zidova;
• nosača za mostovske konstrukcije;
• prednapregnutih šupljih ploča;
• elemenata za prefabrikovanu gradnju
(temelji, čašice, stubovi, grede, krovne rožnjače).
Transport:
• auto-mikseri za prevoz betona;
• kiperi;
• damperi;
• pumpa za beton;
• niskonoseća prikolica;
• prikolica za transport betonskih gotovih
elemenata;
• autodizalice nosivosti 35t, 40t, 70t;
• specijalna niskonoseća prikolica nosivosti
do 60t.
Visokogradnja (fotografije iznad):
• proizvodnja prefabrikovanih armiranobetonskih konstrukcija (temelji, čašice,
stubovi, T nosači svih dimenzija, A nosači
do 30m, prednapregnute šuplje ploče, rožnjače) takva je da se mogu izvesti različiti
tipovi konstrukcija svih raspona i rastera
sa upotrebom tipskih elemenata čime se
ostvaruje racionalizacija sistema;
• izgradnja hala po crtežima klijenata ili
prerada po sistemu i statičkim proračunom preduzeća Put Inženjering;
• montaža prefabrikovanih elemenata;
• izrada temelja i temeljnih greda;
• izrada armature u sopstvenom armiračkom pogonu;
• izrada objekata po sistemu ključ u ruke.
Za detaljnije informacije možete se informisati na sajtu Put Inženjeringa ili direktno na kontakte date na dnu strane ■
PUT INŽENJERING
Knjaževačka bb
18000 Niš
tel: +381 18 215 355; 575 574
fax: +381 18 576 600
[email protected]
[email protected]
www.putinzenjering.com
36
www.build.rs
TenCate Polyfelt
TEMA broja
®
Osnovne smernice za ugradnju
geosintetičkih proizvoda za asfaltiranje:
PGM 14, PGM-G i PGM-G E
Ravago Lambda SR iz Beograda je multinacionalna kompanija
koja posluje u okviru RAVAGO GROUP. Među poznatim svetskim
brendovima, sa kojima je u partnerskim odnosima, izdvajamo
TenCate Polyfelt® najvećeg austrijskog proizvođača geosintetike.
Očuvanje putne mreže u dobrom stanju je
veliki izazov za putare. Samo prosto polaganje novog asfaltnog sloja preko starog
ispucalog i oštećenog sloja bitumena ili betona, neće obezbediti dugotrajno rešenje. U
kratkom vremenskom periodu novi sloj asfalta biće uništen reflektujućim pukotinama
usled habanja i temperaturnih razlika. Ovaj
problem je opštepoznat, a rešenje je TenCate Polyfelt® PGM-G E, sloj za armiranje,
koji štiti novi asfalt od pukotina počev od
donjih slojeva puta. Novi sloj asfalta mora
biti ojačan (armiran), zaštićen od formiranja
novih pukotina upotrebom geosintetičkih
proizvoda ugrađenih između starog i novog
sloja asfalta, u skladu sa evropskim standardom EN 15381. Geosintetički kompozit TenCate Polyfelt® PGM-G E upotrebljava
se da bi produžio životni vek putne površine
i do 4 puta, što je izuzetno važno uzimajući
u obzir veliku uštedu u eksploatacionom
veku nove putne površine.
Pripremni radovi
Čišćenje površine puta i pukotina od otpada, prašine i rastinja. Spojeve koji su u lošem
stanju, izuzetno nejednake površine ili velika ulegnuća potrebno je izravnati. Procenat
šupljina na površini puta ne sme biti veći
od 8%. Pukotine čija širina je veća od 4mm
potrebno je popuniti odgovarajućim materijalima do nivoa okolne površine.
Nanošenje veznog sloja
Za vezne slojeve pogodne su obe vrste bitumenskih emulzija, razređene i katjonske
(min. 65%). Naročito se preporučuju polimer-modifikovani bitumeni, dok bitumeni
koji sadrže topitelje ne bi trebalo da se koriste. Faktori uticaja: Klimatski uslovi, asfaltni
zastori i saobraćajno opterećenje. Preporučena vrsta veznog sloja: Polimer-modifikovani bitumeni (ili emulzije) i standardni bitumeni (ili emulzije).
Preporučena količina veznog sloja
Neophodna količina materijala za izvođenje
veznog sloja izračunava se na osnovu količine koja je neophodna da bi došlo do zasićenja ugrađenih netkanih proizvoda tipa
PGM 14, PGM-G i PGM-G E i kako bi
se postiglo potpuno vezivanje.
Nanošenje veznog sloja prskanjem uvek
treba vršiti pomoću kalibrisane prskalice
montirane na kamion kako bi se obezbedilo
nanošenje odgovarajuće količine.
Ugradnja proizvoda iz serije PGM 14 i
PGM-G i PGM-G E
Ugradnju ovih proizvoda mora vršiti samo
osoblje koje je obučeno za to ili takozvani
odobreni izvođač.
Početak radova
Početak ugradnje određuje izvođač, pri čemu
se uzima u obzir kvalitet upotrebljenog veznog
sloja i preovlađujući klimatski uslovi. Ukoliko
je odabrani vezni sloj bitumen – bilo polimermodifikovani ili razređeni – može se odmah
početi sa polaganjem proizvoda za izvođenje
kolovoznog zastora. Međutim, ukoliko će vezni sloj biti emulzija, polaganje PGM proizvoda mora se odložiti do trenutka neposredno
pre razlaganja emulzije. Vreme razlaganja nije
moguće tačno predvideti - ono se razlikuje u
zavisnosti od klimatskih uslova.
Upotreba mašine za ugradnju proizvoda
Prilikom polaganja proizvoda PGM 14,
PGM-G ili PGM-G E širine veće od 1,0m
ili u većim količinama, preporučuje se upotreba mašine za ugradnju proizvoda.
Postupak ručnog polaganja
Za polaganje proizvoda PGM 14, PGM-G ili
PGM-G E širine manje od 1,0m obično nije
neophodna upotreba mašine za ugradnju proizvoda. Proizvodi za izradu kolovoznog zastora
se u tom slučaju mogu polagati ručno. Emulzije se preporučuju za ručno polaganje zato što
omogućavaju vršenje naknadnih korekcija.
Spajanje traka
Za spajanje traka u podužnom smeru duž
puta, preporučuju se sučeoni spojevi. Razmaci između traka ili otvori širine do 40mm
mogu se zanemariti na mestima na kojima
ispod trake nema većih pukotina.
Sečenje
Svi tipovi proizvoda se jednostavno seku
pomoću noža ili makaza.
www.build.rs
Uk
U
kllaan
njjan
anj nabora ili neravnina
Uklanjanje
Trak
Tr
raakkkee je
je potrebno
po
Trake
polagati bez gužvanja. Manji
naabo
n
bori
ri (5-10mm)
(55nabori
su nevažni i mogu se zanemaariittii,i, ali
m
ali nabore koji mogu napraviti tri sloja
al
mariti,
trak
tr
ake potrebno
potrre
po
trake
je ukloniti sečenjem ili zagrevanjjem
nj
em. Se
em
Sečenje:
S
Seče
eččee
Veliki nabori seku se nožem ili
njem.
ma
m
akkaazama
zama
za
m Jedan deo nabora se zatim polaže
makazama.
naa vvezni
n
ezni ssloj i nanosi se dodatnih 0,8kg/m²
ezni
ez
ma
ase p
pre
ree postavljanja drugog dela na svoje
mase
mest
me
sto.
st
to. Zag
Zagrevanje:
Z
Za
ag
Nabor može da se regulimesto.
pal
p
alje
jenj
njjem pomoću gasnog gorionika. Vodite
šee paljenjem
raču
č na d
računa
daa sse na tkanini ne naprave rupe.
Nanošenje posipa
Posipanje proizvoda za izradu kolovoznih
zastora obično nije potrebno; međutim,
usled određenih okolnosti, može biti neophodno da se traka zaštiti:
• Usled izbijanja proizvoda korišćenog za
vezni sloj naročito usled visokih temperatura okoline;
• Ukoliko je tačka razmekšavanja veznog sloja
suviše niska, usled čega točkovi vozila za izvođenje kolovoznog zastora pomeraju trake.
Vremenski uslovi
Vetar: Ukoliko se javi potreba usled slabog
prijanjanja trake na vezni sloj, pređite blagim pritiskom gumenog valjka.
Kiša: Trake se ne pokrivaju dok kiša ne
ispari. Manja količina preostale vlage je
prihvatljiva ukoliko je temperatura zastora
dovoljna da omogući isparavanje.
Nanošenje sloja bitumena
Mogu se koristiti sve vrste asfalta vezanih bitumenom i makadama u okviru temperaturnog
raspona između 140°C i 180°C. Sloj asfalta
koji se polaže iznad traka mora biti najmanje
40mm debljine. Bitumen se nanosi primenom
konvencionalnih metoda, uzimajući u obzir
sledeće: saobraćaj na gradilištu može da se
odvija na pravilno položenim trakama PGM
14, PGM-G i PGM-G E. Kada se vezni sloj
u potpunosti stvrdne, može se dozvoliti javni saobraćaj preko traka PGM 14, PGM-G
i PGM-G E u kratkom periodu, pri čemu
se mora voditi računa o smanjenom trenju
između traka i guma na vozilima. Na trake
PGM 14, PGM-G i PGM-G E se ne nanosi
nikakav dodatni vezni sloj (izuzetak su preklopi). Na tragove točkova mora se naneti posip
ukoliko dođe do izbijanja veznog sloja. Zbog
slabog trenja između traka i guma na vozilima,
nemojte do maksimuma opteretiti finišere ■
RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.
Cara Dušana 207a
11080 Beograd-Zemun
tel: +381 11 71 51 257
fax: +381 11 316 49 49
[email protected]
www.ravago.rs
37
TEMA broja
Infrastruktura i
RECESIJA
Zašto bi trebalo da investiramo i reinvestiramo u našu
javnu infrastrukturu koja je u stalnom stanju propadanja?
Kako su meseci prolazili i dubina i oštrina finansijske krize
2008. godine postajali jasniji, mi u redakciji magazina Build
smo pomislili da je ovo tačno ona remetilačka promena
potrebna da nas natera da iznova promenimo ekonomiju
na globalnom nivou.
Izgledalo je kao savršen podsticaj za rešavanje klimatskih promena u realnim uslovima,
za zamenu našeg razmišljanja industrijskog
doba i infrastrukture, kao i za stvaranje zdravijeg okruženja za našu decu. Za nas je bilo
očigledno: Zelena tehnološka revolucija je
bila logičan „motor“ povlačenja ekonomije
iz jarka i postavke sveta na više sigurniji i
održiviji put.
Rani znaci su bili tu:
• Američki milijarder Voren Bafet je kupovao pruge, jedan od najekonomičnijih
vidova dugolinijskog transporta;
• Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama objavio je planove za
izgradnju američke brze železnice;
• Kina i neke zemlje Zapadne Evrope
(predvođene Nemačkom) su u velikoj
meri ulagale u obnovljive izvore energije;
• Troškovi proizvodnje solarnih panela su
opadali; i
• Električni automobili i pametne mreže
su bile teme o kojima se sve više raspravljalo.
Razmišljajući o ambicioznom cilju koji je
najavio Džon Kenedi 25. maja 1961. godine – slanje čoveka na Mesec do kraja decenije – uzbudili smo se samo zamišljajući
mogućnosti i nenadmašne inovacije čiste
tehnologije koje se naziru u budućnosti.
Uvereni smo da ovo nije samo momenat
u vremenu u tranziciji ka održivoj zelenoj
ekonomiji, već naša moralna odgovornost.
Do sada bi velike ekonomije sveta trebale da
postavljaju ciljeve slične Kenedijevom i da
napreduju u tom pravcu. Kako bismo obnovili same temelje, velike ekonomije treba da
prate korak sa razvitkom tehnologija i štite
svoje građane u budućnosti, postavljajući
lestvicu visoko i pružajući primer ostalima.
Prvi i osnovni zadatak sa kojim se suočavaju
nacije razvijenih zemalja ove godine jeste
pretvaranje recesije u oporavak.
Možda pravo pitanje nije zašto je Kenedi
postavio taj cilj, već zašto ne postavljamo
sebi ciljeve opet?
38
www.build.rs
Savršeno dobra kriza će
propasti
Svaka kriza sa sobom nosi plodove oporavka.
Ono što jeste paradoksalno jeste činjenica da
je izlazak iz ekonomoske krize jedino moguć
negiranjem postojanja krize i što većim pokretanjem proizvodnje i industrije. Naravno,
naša ekonomija je nepobidno vezana za ekonomiju regiona i Evropske unije i bez njihovog pokretanja se ne možemo ni mi pokrenuti. Moramo pomenuti i političku paralizu
Sjedinjenih Američkih Država, kao i usporavanje kineske ekonomije kao faktore koji
ne doprinose bržem prolasku globalne krize.
Svetskoj finansijskoj krizi nije pristupljeno
na pravi način, i činjenje onoga što je zaista
potrebno da se ona stabilizuje na dugi rok se
smatra previše politički rizičnim prema američkim i evropskim političarima koji sprovode
rigidne ideologije i štite kratkoročna nasleđa.
U međuvremenu, ovde u Srbiji, a i u regionu, imamo ogromnu infrastrukturu, od kojoj je većini prošao „rok trajanja“, koja ima
veliku potrebu za rekonstrukcijom ili zamenom. Spisak je beskrajan: Stambene i javne
zgrade koje rasipaju energiju, trošni putevi
i zarđali mostovi, preopterećena električna
mreža i objekti za preradu vode će svi zahtevati decenije istraživanja i razvoja, planiranja, renoviranja, proizvodnje, izgradnje i
održavanja. Životi naše dece će bukvalno
zavisiti od toga.
Nikada više u našim životima nećemo imati
hitnije razloge ili bolju priliku da preduzmemo ogroman posao infrastrukturne obnove:
1. Velika obučena radna snaga je nezaposlena, lako dostupna i u riziku da postane
trajno nesposobna za rad sa svakim prolazećim mesecom.
TEMA broja
2. Obeshrabreni stariji radnici su primorani
da odu u penziju prevremeno, sa oskudnim prihodima, dodajući pritisak na već
preoterećen penzioni sistem.
3. Mladi radnici, trenutno nezaposleni i sa
malom mogućnošću zaposlenja, manje će
naučiti i zarađivati tokom njihovih života.
4. Prilika bez presedana postoji da se povećaju ciljane tehničke veštine za radnike
kroz školovanje i volontiranje, kao i preko
mentorskih programa.
5. Pouzdana infrastruktura je od ključnog
značaja za ekonomiju i uspostavljanje
moderne i efikasne baze za proizvodnju
i trgovinu.
6. Ubrzane klimatske promene nas sada primoravaju da se prebacimo sa ofanzivnog
na defanzivni položaj.
7. Troškovi kreditiranja nikada neće biti
niži.
Dakle, šta čekamo?
Reč je o štednji
Koristimo izraz „mi“ u globalnom smislu,
jer smo kao (navodno) najpametnija vrsta sa
suprotno postavljenim palcem na planeti svi
zajedno u ovome.
Verujemo da se svi mi možemo složiti da je
globalnoj ekonomiji potrebna „intervencija“
neke vrste koja bi je ponovo pokrenula. Pravi problem jeste u tome što mi ne možemo
da se dogovorimo kako da dođemo „odavde“ do „tamo“. Kada je filozof i začetnik političke ekonomije Adam Smit uveo koncept
„nevidljive ruke“ kako bi opisao samoregulišuću prirodu tržišta pre više od 250 godi-
na, sigurni smo da nije predvideo negativne
posledice te iste ruke koja ima svoj „palac
na tržištu“.
Dakle, to je mesto gde vlada treba da dođe
do izražaja – postavljanje pravila tržišta kroz
politiku i regulativu i vođenje računa o javnom interesu kroz investicije (potrošnju)
finansirane od strane prihoda (poreza). Nažalost, to se dešava samo na malom nivou i
u lokalnoj sferi.
Prošlo je već četiri godine od kraha iz 2008.
godine. Evropska centralna banka nastavlja
da se neadekvatno bori sa bankarskim „požarima“, a sada profitabilne američke banke
oklevaju da pozajmljuju novac jer je to previše
„rizično“. Nakon ukidanja miliona radnih mesta u poslednje četiri godine, mnoge korporacije su sada profitabilnije nego ikada i sede
na gomilama novca. Berzanski trgovci i dalje
profitiraju kako njihovi kompjuteri brzo ulaze
i izlaze na tržišta, reagujući iz minuta u minut
na izveštaje o evropskim polumerama.
Takođe je sada potpuno jasno, kao što je
više ekonomista predviđalo, da evropske
mere štednje (koje su uvedene da bi napale
hronične deficite) nisu uspele da uliju poverenje u tržišta predviđena od strane politi-
čara. Nije iznenađujuće da te mere štednje
vode Evropu nazad u recesiju, povlačeći sa
sobom i Sjedinjene Američke Države, a od
nedavno, i Kinu sa njima.
Da dodamo so na ranu, čini se da tamo postoji dovoljno novca da se plate neki poslovi
koji hitno treba da se završe. Slučajno je to
za potrebe turizma u Švajcarskoj i Kajmanskim ostrvima. Jedan odsto privrede se sasvim dobro snalazi.
Kako „sigurnost“ izgleda?
Dozvolite nam da kažemo na ovaj način.
Kada najveća ekonomska i vojna sila na
svetu, koja takođe ima valutu u kojoj se obračunava rezerva, nije dovoljno „sigurna“ da
li da investira u svoju budućnost, ona šalje
poruku koja odzvanja širom sveta.
Sedamdeset odsto američke ekonomije je
vođeno potrošnjom naroda koji je izgubio
20 godina neto vrednosti od 2007. godine,
vraćajući ih finansijski nazad u 1992. godinu. Obučena radna snaga iz srednjeg staleža
se smanjuje, popunjavajući poslove sa minimalnom zaradom koji su tradicionalno bili
zauzeti od strane mlađih radnika sa nižim
obrazovanjem. Plate i penzije padaju, tako
Izvor buke
Izvor buke
Prijemna prostorija
www.build.rs
39
TEMA broja
da preduzeća ne zapošljavaju jer potražnja
jednostavno ne postoji. To je začarana silazna spirala koji su neki ekonomisti već prozvali „izgubljenom decenijom“.
Jednostavna logika (i mnogi ekonomisti)
sugerišu da pravilno ciljana, velika infrastrukturna investicija jeste doza adrenalina
potrebna da oživi bolesnu ekonomiju. To je
radno intenzivni poduhvat koji se ne može
obaviti nigde drugde nego u samoj zemlji.
On bi dao arhitektonskoj, inženjerskoj i
građevinskoj struci preko potreban posao
u njihovom polju ekspertize i stvorio nove
mogućnosti u komunikacionim i tehničkim delatnostima, od kojih bi svaka od njih
injektirala novac direktno u naselja i zajednice u kojima obitavaju.
Sektori van građevinskog bi videli neposredne korisiti kako vodoinstalateri, električari,
izvođači, kamiondžije, softverski inženjeri,
dobavljači, i njihove porodice ponovo stiču
poverenje u državu dok se prihodi u domaćinstvu povećavaju. To se, zatim, odatle
proteže naviše i preduzeća svih vrsta počinju
da zapošljavaju kako bi zadovoljili povećanu
tražnju. Poreski prihodi rastu sa primanjima, pomažući u plaćanju troškova.
Poreski podsticaji direktno vezani sa stvaranje radnih mesta i poboljšanje energetske
efikasnosti će održati pozitivno kretanje.
A za onu grupu „ali mi to ne možemo da
priuštimo“ koja tvrdi da će potrošnja ostaviti veliki teret duga njihovim unucima, imamo dva pitanja:
1. Možete li sebi priuštiti da ne uradite to?
2. Ako ne sada, kada?
Izveštaj „Pripremanje za rizike 21. veka“
(Preparing for 21st Century Risks), koji je
nedavno objavila Alijansa za američku proizvodnju (Alliance for American Manufacturing), naglašava oštru realnost:
„Američki način života zavisi od dinamične
privrede, postojanje koje se zasniva na stručnoj
radnoj snazi, inovacijama i infrastrukturi svetske klase. Veći deo ove kritične infrastrukture
je ranjiv na napade, katastrofalne vremenske
uslove, zastarelost i propadanje. Neposredna
nacionalna bezbednost, pripravnost i ekonomske potrebe zahtevaju podjednako jaku
domaću proizvodnu bazu koja je, iz mnogih
razloga, erodirala tokom godina.“
Ova realnost opisuje skoro svaku razvijenu
zemlju na planeti, i premda se recepti obnove razlikuju od zemlje do zemlje, pokretačka sila koja stoji iza ideje jeste univerzalno
primenljiva. Možete se kladiti da će korporacije, bankari i privatni investitori trčati da
ugrabe svaku priliku da investiraju nešto od
tog viška novca u velike inicijative koji će
se odvijati tokom decenija. Oni samo čekaju
signal. I mi zaista nemamo više vremena za
gubljenje.
Klimatske promene su ovde
Bezočno smo ignorisali već nekoliko decenija upozorenja naučnika, pravdajući se sa
negativnim uticajima na ekonomiju. Sada
se alarmi oglašavaju svuda na svetu, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Rekordna suša u Teksasu prošle godine,
najveća suša od 1956. godine, je devastirala
useve kukuruza i soje, što je za posledicu
imalo veću cenu hrane u narednoj godini.
Toplotni talasi su iskrivili železničke šine i
asfalt na autoputevima. Sve oštrije zime su,
takođe, imale svoj danak na dotrajalu infrastrukturu.
Nacionalne agencije Sjedinjenih Država su
procenile 2006. godine da je ukupna materijalna šteta i ekonomski uticaj sezone uragana iz 2004. godine bio 45 milijardi dolara.
Godine 2011, Nacionalna administracija
za okeane i atmosferu (NOAA - National
Oceanic and Atmospheric Administration)
napravila je rang listu najskupljih uragana
od 1900. do 2010. godine i otkrila da su se
svi osim jednog desili u 21. veku.
Iako je bilo lako odložiti akciju i zažmuriti
onda kada su klimatske promene bile samo
buduća „verovatnoća“, mi sada moramo da
ih rešavamo direktno. Voda i ušteda energije
40
su kritična pitanja koja ne mogu više čekati.
Ekstremni vremenski događaji su sada, po
prvi put, direktno vezani za klimatske promene.
www.build.rs
Američka vojska je počela da „zeleni“ u velikom stilu, pošto je iskusila strateške slabosti konvoja za snabdevanje fosilnih goriva
u Iraku. General Stiven Anderson (Steven
Anderson) je, poput mnogih vojnih lidera,
shvatio da potrošnja fosilnih goriva čine
SAD ranjivim na druge načine. „Postoji
velika veza između energije i vojske. Što se
više energije koristi, to ste manje vojno efikasni zato što ste ranjivi.“
Mnoge bitke tek predstoje pre nego što globalna „zelena tehnološka revolucija“ dobije
bilo kakav zalet i one će biti vođene u političkim i korporativnim centrima moći. Ako
se političari velikih zemalja ikada slože da
daju „zeleno svetlo“ realnim akcijama za rešavanje klimatskih promena kroz zelene infrastrukturne incijative, ostatak sveta može
da stekne pouzdanje koje nam svima treba
kako bi prilagodili naše prioritete i ekonomije ka više održivoj budućnosti ■
Samolečeći beton:
TEMA broja
Put ka samoodrživoj
infrastrukturi?
Bilo da govorimo o zgradama, mostovskim konstrukcijama,
putevima, branama ili parkinzima, beton je neophodan za
građevinsku industriju.
Međutim, beton ima jedan ozbiljan nedostatak: On ima malu zateznu snagu i ima
tendenciju da puca kada je podvrgnut tenziji. Čak i kada su ojačane čelikom, betonske
konstrukcije postaju ranjive kada su izložene vodi, jer sićušne pukotine na površini dozvoljavaju vodi da prodre unutar konstrukcije i ugroze čeličnu armaturu.
Zbog ovoga inženjeri često koriste veće
količine čelične armature unutar betonske
konstrukcije nego što je neophodno kako bi
sprečili da pukotine postanu previše velike –
ovo je višak čelika koji ne samo da je skup,
već i nema nikakvu konstruktivnu svrhu.
dom i pretvaraju hranljive materije u krečnjak, koji se zatim učvršćuje na ispucaloj
površini i popunjava je.
„Dodali smo betonskoj mešavini ‘sredstvo za
lečenje’, tačnije čestice sastavljene od bakterijskih spora (uspavane bakterije) i odgovarajuće hrane okružene premazom“, objašnjava Džonkins. „Način na koji samolečeći
beton funkcioniše jeste taj kada se pukotina
nada da će sistem postati komercijalno dostupan u naredne dve do tri godine.
Kada smo već kod te teme, Džonkins kaže da
je komercijalni potencijal značajan, posebno
u vlažnim sredinama kao što su podrumski
zidovi, podzemne garaže za parkiranje, tuneli
i infrastruktura kao što su vijadukti koji pate
od posledica kristalizacije soli na površini koje
su veoma štetne po betonsku konstrukciju.
Kada je upitan o preprekama koje će ova
tehnologija morati da prevaziđe, Džonkins
je rekao da je najveći izazov u ovom trenutku proizvodnja sredstva za lečenje u velikoj
meri po prihvatljivoj ceni. On kaže da je cilj
njegovog tima da proizvede sredstvo za 2-3
evra po kilogramu, što bi trebalo da bude oko
30 do 45 evra po kubnom metru betonske
mešavine (15 kilograma sredstva za lečenje se
primenjuje po kubnom metru betona).
Štaviše, kada beton zaista pukne, reparacija
može biti jako zahtevna i skupa, naročito
u sredinama gde je ograničen pristup konstrukciji ili strukturama kao što su podzemna skladišta za opasni otpad, tuneli, mostovi i slične strukture, gde je obavljanje
reparacija otežano, i može predstavljati bezbednosni rizik.
Bolje rešenje, prema mikrobiologu dr Henku Džonkinsu (Henk Jonkins), profesoru sa
Delft Univerziteta tehnologije (Delft University of Technology) iz Holandije, jeste
razvijanje rešenja koje omogućava betonu
da se samozaleči prirodnim putem.
u betonu javi, pucanje otvara čestice koje izbacuju bakterijske spore i hranljivu materiju
u pukotinu. Dolazeća voda aktivira bakterijske spore, pretvarajući ih u aktivne bakterije,
koje zatim pretvaraju hranljivu materiju u
krečnjak. Ovaj proces ima za posledicu zatvaranje (samo-popravku) pukotina.“
Od 2006. godine Džonkins blisko sarađuje
sa građevinskim inženjerima u razvoju sredstva za lečenje koje sadrži bakterije koje se
aktiviraju onda kada dođu u kontakt sa vo-
Sistem je već uspešno testiran u laboratoriji,
i tim ima u planu otvoreno testiranje u punoj veličini u narednoj godini. Ukoliko se i
ovi testovi pokažu uspešnim, Džonkins se
Na ovom nivou, on kaže da će se dodatni
troškovi sami isplatiti u prvih pet godina
u pogledu troškova za reparaciju koji bi
bili izbegnuti. Osim toga, kaže on, još više
značajnija finansijska korist bi bila dobijena
kroz povećani životni vek konstrukcija.
Projekat samoisceljujućeg betona je deo šireg istraživačkog projekta na Delft Centru
za materijale. Za sada, beton puca kada se
izloži tenziji. Za nekoliko godina, ako profesor Džonkins i njegov tim budu uspešni,
te pukotine će automatski lečiti same sebe u
novoizgrađenim strukturama ■
20 GODINA
SIGURAN I POUZDAN PARTNER
#*56.&/4,"&.6-;*+"t)*%30*;0-"$*+"
/"'5"t/"'5/*%&3*7"5*t670;*;70;
/JÝt5SH1BWMB4UPKLPWJʉB
UFMGBYtUFMGBYtNPC
KPĕLPNFSD!PQFOUFMFLPNST
www.build.rs
41
TEMA broja
SELMA – Semafori, Elektronika,
Mašinstvo, Automatika
Preduzeće „SELMA” iz Subotice osnovao je
septembra 1989. godine Martin Paloš.
Bilo je to jedno od prvoosnovanih privatnih
preduzeće u tadašnjoj Jugoslaviji.
Samo ime preduzeća „Selma“ nastalo je od
početnih slova imena delatnosti kojima se
preduzeće počelo baviti – Semafori, Elektronika, Mašinstvo, Automatika.
i zastarelih semaforskih
uređaja, tako da su sposobni da otklone i najsloženije kvarove.
„Selma“ se brzo na tržištu pozicionirala i postala prepoznatljiva kao preduzeće
za proizvodnju, održavanje i projektovanje signalizacione opreme. Vremenom se
delatnost jasno kristalizovala i profilisala.
Najuže definisanu delatnost danas čini proizvodnja, servisiranje, razvoj i projektovanje
saobraćajne signalizacije, sistema nadzora,
parking i naplatnih sistema, uređaja za slepe
i slabovide osobe, radarskih sistema i sistema centralnog upravljanja.
U svom proizvodnom
programu poseduju kvalitetne uređaje, koji mogu
da odgovore i najzahtevnijim evropskim zahtevima.
Jedan od njih je regulator
saobraćaja „FOTON“, kruna preduzeća, na koji su
izuzetno ponosni. Uređaj
za regulisanje saobraćaja
„Foton“ je savremeni mikroprocesorski uređaj, projektovan po konceptu savremenih industrijskih kontrolera, i
po uzoru na uređaje savremenih evropskih
proizvođača regulatora saobraćaja. Uređaj
je originalni proizvod preduzeća „Selma“ iz
Subotice koji je odobren od strane „TÜV
Rheinland“.
Poslovanje ovog renomiranog preduzeća
je organizovano kroz nekoliko sektora, od
razvojnog i projektnog sektora, preko proizvodnje, do servisnog sektora. Projektno
odeljenje radi projektnu dokumentaciju po
zahtevu investitora, kako za semafore tako i
za parking sisteme. U razvojnom sektoru se
razvijaju i testiraju inovacije vezane za bezbednost saobraćaja, do konačnog proizvoda,
spremnog za dalju proizvodnju. Svi proizvodi
se sklapaju u proizvodnom sektoru po ispitanim i atestiranim projektima, korišćenjem
visoko kvalitetnih repromaterijala, uvezenih
iz zemalja Evropske unije. Servisni sektor
servisira i održava semaforske uređaje širom zemlje. Serviseri poseduju veliko stručno iskustvo u servisiranju, kako novih tako
Na osnovu novog zakona o bezbednosti
saobraćaja, rodila se inicijativa za razvoj
novog proizvoda, takozvani uređaj za nadzor i evidentiranje prekršaja u saobraćaju
„SELSmartCam“, koji prepoznaje prekršaje
(prelazak na crveno svetlo, prekoračenje dozvoljene brzine) i dokumentuje u vidu slike ili video snimka, radi daljeg kažnjavanja
prekršioca. Uređaj je testiran i odobren od
strane „Direkcije za mere i dragocene metale“ Beograd.
Pored pomenutih uređaja, „Selma“ u svom
proizvodnom programu ima kako hardverske uređaje: analizatore saobraćaja, mobilne
semafore, brzinski displej, laserski radar „FamaLaser III“, tako i softverska rešenja koja
to mogu da proprate u normalnim uslovima
ili specifičnim situacijama.
SELMA ELECTRONIC CORP.
Beogradski put 58
24000 Subotica
tel: +381 24 553 681
fax: +381 24 553 682
[email protected]
www.selma.rs
42
www.build.rs
Regulator saobraćaja „Foton“
Koliko dobro i uspešno rade u „Selmi“, dokaz je i to da su prisutni na tržištima svih
bivših jugoslovenskih republika. Takođe,
njihovi uređaji su našli primenu i u drugim
zemljama, poput Omana, Alžira, Slovačke,
Rumunije, Bugarske.
Jedno od njihovih osnovnih strateških poslovnih opredeljenja za naredni period jeste
da naprave labaratoriju za merenje i baždarenje radarskih uređaja. Njihovo generalno
poslovno opredeljenje jeste praćenje savremenih tokova i novih dostignuća u ovoj
oblasti proizvodnje i poslovanja i njihova
implementacija na našim prostorima. Svi
proizvodi „Selme“ imaju standard ISO 9001,
kao i druge neophodne standarde, sertifikate
i ateste, ali i pored toga vode se idejom da je
ipak neophodno stalno i konstantno ulaganje u modernizaciju i osavremenjavanje.
Preduzeće „Selma“ je stavilo naglasak na
kvalitet svojih proizvoda i usluga. Neprestanim praćenjem najnovijih tehnologija,
razvojem i poboljšavanjem svojih proizvoda
osigurava mesto među vodećim preduzećima na polju saobraćajne tehnologije ■
TEMA broja
Tehnička zaštita tunela
Tuneli su važan i vrlo osetljiv element putne infrastrukture, i od izuzetne je važnosti da
funkcionišu besprekorno i maksimalno sigurno. Nesrećni događaji u tunelima širom sveta
poslednjih godina su pokazali da su brzi i pouzdani sistemi tehničke zaštite obavezni radi
zaštite života i sprečavanja bilo kakve veće štete.
Kompanija Securiton projektuje, ugrađuje i održava savremene sisteme tehničke
zaštite pomoću kojih se sigurnost u tunelu
možu podići na najviši nivo. Prvenstveno
se misli na sisteme za detekciju požara,
detekciju opasnih koncentracija gasova i
video nadzor.
Brza i pouzdana detekcija požara je najbolji način da se u svakom trenutku obezbedi
sigurnost korisnika tunela. Pravovremena
dojava požara aktivira odgovarajuće mere u
pravo vreme, kao što je rano upozoravanje,
aktiviranje ventilacionog sistema ili zatvaranje objekta za saobraćaj.
Za detekciju požara u tunelima koriste se
gotovo isključivo linijski detektori temperature. Samo oni ne daju lažne alarme i
nisu osetljivi na uslove okoline. Securitonov
SecuriSens MHD 535 je temperaturni
adresabilni senzorski kabl koji detektuje početni požar u rekordnom vremenu. Unutar
senzorskog kabla se nalaze veoma osetljivi
senzori koji sa vrhunskom tačnošću signaliziraju svaki porast temperature i svaki porast infracrvenog zračenja. Moguće je podesiti vrednosti maksimalne i diferencijalne
vrednosti temperature na kojoj će reagovati
svaki senzor ili grupa senzora.
Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je veoma otporan – i savršen za agresivne sredine. Sistem pouzdano funkcioniše na temperaturama od -55°C do +125°C i u uslovima
100% vlažnosti vazduha. Sistem je usaglašen sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2,
B, C), a dizajniran je u skladu sa EN 54-22,
budućim standardom za linijske detektore
temperature.
U zvaničnom testiranju MHD 535 je dokazao da u tunelima reaguje duplo brže nego
ostali linijski detektori temperature, čak i
je rizične događaje. Posebno je praktičan
za sisteme sa velikim brojem kamera ili za
objekte sa posebnim bezbednosnim zahtevima.
Ovaj softver ima module za video-analitiku
koji detektuju osobe, požar, dim, zaustavljeni automobil, ostavljeni prtljag, ispisivanje
grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili
rizičnog ponašanja.
Kompanija Securiton je ugradila sistem
za detekciju požara i video nadzor u tunel
Straževica 2 (dužine 765m) koji se nalazi
na obilaznici oko Beograda.
pri uslovima brzog protoka vazduha. Zbog
infracrvene osetljivosti senzora na zračenje
toplote, kabl MHD 535 će izvršiti alarmiranje i pre nego što dođe do povećanja
ambijentalne temperature do postavljenog
praga alarma. Tako će, na primer, u slučaju prolaska kroz tunel vozila sa zapaljenom
prikolicom ili postojanja stalnog požara pri
velikoj promaji MHD 535 izvršiti alarmiranje i pre povećanja ambijentalne temperature do alarmnog praga, tj. pre nego što dođe
do većeg razvoja požara.
Detekcija opasnih koncentracija gasova
obezbeđuje pravovremeno upozoravanje i
aktiviranje ventilacionog sistema u tunelu.
Securiton nudi sisteme detekcije opasnih
koncentracija otrovnih, zapaljivih i eksplozivnih gasova koji se mogu koristiti na
objektima različitih namena: industrija, saobraćaj, podzemne garaže i sl.
Sistem za video nadzor je važna karika u
tehničkoj zaštiti tunela. Securitonov najnoviji proizvod je specijalni softver IPSVideoManager za video analizu i snimanje,
koji se koristi sa megapikselnim kamerama.
IPS-VideoManager automatski obavlja video-analizu u realnom vremenu i detektu-
Moguće je integrisati i postojeće analogne
kamere i sisteme. Sistem je visoko efikasan
zahvaljujući velikoj prilagodljivosti postojećim računarskim mrežama. Karakteriše ga
izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju,
video menadžmentu i prenosu digitalnih
video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje za sve
potrebe i na različitim nivoima.
Tuneli su samo jedan od mnogih vrsta
objekata gde je upotreba IPS-VideoManager sistema preporučljiva. Potencijalni
korisnici su i policija, aerodromski objekti,
zatvorske ustanove, automobilska i petrohemijska industrija, nuklearna postrojenja, bolnice, muzeji, javni prostori i sl.
Kvalitet na svim nivoima je apsolutni preduslov za pouzdano funkcionisanje sistema
tehničke zaštite. Securitonovi proizvodi se
izrađuju prema visokim standardima kvaliteta, što potvrđuju sertifikati renomiranih
svetskih laboratorija ■
SECURITON
Alarm and Security Systems
Danila Lekića Španca 31
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the
Swiss Securitas Group
www.build.rs
43
TEMA broja
Sulfatno-otporni cement
niske toplote hidratacije
Rešenje iz kompanije Lafarge za
specifične zahteve projekata
Armirani temelj vetrenjače
Kompanija LAFARGE svojim proizvodnim programom može da zadovolji sve, pa
i najteže zahteve specifičnih projekata. U protekom periodu je bilo projekata
koji su zahtevali upotrebu betona koji će biti otporan na dejstvo hemikalija,
pre svega sulfata. S druge strane, postoji stalna težnja da se skupljanje betona
svede na najmanju moguću meru i na taj način izbegnu troškovi oko izvođenja
dilatacija ili eventualnih sanacija pukotina koje nastaju usled prirodnog
skupljanja betona.
Kompanija Lafarge je kao odgovor na zahteve tržišta, u aprilu 2012. god. promovisala
novi sulfatno-otporni cement niske toplote hidratacije CEM III/B 32.5N LH/SR.
Cement ima nizak sadržaj trikalcijum-silikata (C3S) i trikalcijum-aluminata (C3A)
uz visok sadržaj metalurške zgure, što ovaj
cement čini pravim izborom za betone koji
će biti izloženi dejstvu agresivnih sredina kao
i za ugradnju masivnih betona koji zahtevaju
nižu toplotu hidratacije. Bitno je napomenuti
da rastvorne soli koje imaju negativan uticaj
na beton (sulfati, nitrati, amonijumove soli...)
ne potiči samo iz zemljišta i podzemnih
voda, već treba uzeti u obzir da te hemikalije
mogu nastati i u industrijskim postrojenjima.
Stoga, prilikom projektovanja industrijskih
rezerovara i kanalizacionih kolektora treba
ozbiljno razmotriti upotrebu sulfatno-otpornog cementa CEM III/B 32.5N LH/SR.
Tokom razvoja proizvoda vršena su ispitivanja samog cementa i betona spravljenog od
cementa CEM III/B 32.5N LH/SR na dejstvo različitih hemikalija. Beton je podvrgnut
dejstvu 10% rastvora natrijum-sulfata, 10%
rastvora uree, 2% rastvora amonijum-nitrata, 2% rastvora sirćetne kiseline i 5% rastvora
mlečne kiseline. Dobijeni rezultati su dokazali da je ovaj tip cementa najbolje rešenje za
betone koji će biti izloženi dejstvu pomenutih hemikalija. To praktično znači da kompanija Lafarge ima gotovo rešenje za betone
LAFARGE
Beočinska fabrika cementa
Trg Beočinske fabrike cementa 1
21300 Beočin
tel: +381 21 874 100, 874 226,
874 160, 874 225, 874 478
fax: +381 21 871 277
[email protected]
www.lafarge.rs
44
za kanalizacijske kolektore i crpne stanice za
vodovod, podove za farme, betone za bazene
bio-otpada, silose za skladištenje različlitih
materijala kao što su veštačka đubriva.
Betonirani temelj vetrenjače
ali kao poređenje se može uzeti podatak da
se kod zidova dilatacije izvode maksimalno
na 6 metara dužine zida. Kod betona koji je
bio spravljan sa cemenom CEM III/B 32.5N
LH/SR, dilatacije su izvođene na 12 metara
dužine zida i to bez nastalih pukotina.
Limanski kolektor
S druge strane, niska toplota hidratacije cementa (ispod 250J/g nakon 7 dana) obezbeđuju da se ovaj cement može koristiti za
spravljanje betona za brane i masivne temelje
vetrenjača vetroparkova ali i druge vrste betona kod kojih oslobođena toplota hidratacija
može izazvati skupljanja u betonu (podovi,
betoniranja pri povišenim temperaturama
i slično). Generalno, na beton deluju sile i
mehanizmi koji izazivaju skupljanje poput
sleganja betona ili tla i skupljanje usled oslobađanja toplote hidratacije. Skupljanja betona
koja izazivaju pukotine, mogu se eliminisati
merama kao što su: adekvatna priprema tla,
nega betona kako bi se sprečilo njegovo isušivanje, adekvatan sastav betona (uz eventualnu upotrebu kompenzatora skupljanja)
i pravilna ugradnja. Izvođenje dilatacija jeste
još jedna od mera gde se kompenzuju skupljanja betona i izbegava nastanak pukotina.
Maksimalna površina betona za jednu dilataciju je 24-36 puta debljina ploče. To znači da
za ploču debljine 10cm, dilatacija mora da se
izvede na 3m do maksimalnih 4,5m dužine
ploče. Zahvaljujući svojim osobinama, cement CEM III/B 32.5N LH/SR u značajnoj
meri smanjuje skupljanja betona i na taj način
se izbegava jedan od uzroka nastanka neželjenih pukotina u betonu. Konkretna prednost
upotrebe ovog tipa cementa je mogućnost
betoniranja elemenata većih dimenzija (ploče, zidovi) uz značajno manji broj izvedenih
dilatacija, čime se postiže ušteda u radu i
materijalu. Ukupan broj i način izvođenja dilatacija svakako zavisi od dimenzija objekta,
www.build.rs
Upravo takve osobine cementa omogućuju
izbegavanje izvođenja dilatacija tamo gde
one nisu poželjne ili značajno utiču na troškove izvedenih radova: bazeni, rezervoari,
podovi industrijskih postrojenja.
Dosadašnja iskustva su pokazala prednosti
koje imaju betoni spravljani sa ovim tipom
cementa:
• Visok nivo krajnih čvrstoća – iako se radi o
cementu klase čvrstoća 32.5, uz pravilan izbor hemijskih dodataka dobijaju se identične čvrstoće kao sa CEM II cementima klase
42.5 (za istu količinu cementa);
• Umeren priraštaj čvrstoća – priraštaj čvrstoća je (očekivano) niži nego kod CEM
II cemenata klase 42.5, ali on nikako nije
spor – nakon 7 dana se dostiže 70% od
projektovane čvrstoće betona;
• Pokretljivost betona – dobijaju se betoni koji
dugo vremena zadržavaju konzistenciju i veoma su pokretljivi (nema efekta tiksoptopije), što značajno olakšava ugradnju;
• Dobijanje betona bez pukotina – dobijeni
su betoni koji nisu imali nijednu pukotinu (površina od 7.000m2 ili betonski
zidovi dužine 12m).
Referentni projekti na kojima se ugrađivao
beton koji je u svom sastavu imao i sulfatnootporni cement CEM III/B 32.5N LH/SR
su: Farma muznih krava PKB u Vrbovskom,
Limanski kolektor, Crpna stanica Veternik.
Razvoj proizvoda se ne završava na ovom koraku. Tim stručnih ljudi u komapaniji Lafarge, nastavlja da radi na recepturama za beton
sa cementom CEM III/B 32.5NLH/SR, a
kao rezultat daljeg razvoja će se sigurno javiti
nove primene za ovaj tip cementa ■
TEMA broja
VARIOKIT modularni sistem
Sistemska rešenja za mostove,
tunele i inženjersku gradnju
VARIOKIT modularni sistem za inženjersku gradnju nemačkog proizvođača oplata
i skela PERI razvijen je na osnovu već poznatih kombinacija dozvoljenog opterećenja
u tunelogradnji, mostogradnji i visokogradnji. Zahvaljujući standardnim sistemskim elementima
koji mogu da se iznajme, izrađuju se ekonomične nosive konstrukcije optimizovane za različita
geometrijska rešenja.
Izuzetno raznovrsna primena
Mostovi:
• sistem nagurivanja;
• slobodna konzolna gradnja;
• spregnute konstrukcije;
• izrada pešačkih staza ili venaca;
• izrada parapeta:
- platforma oplate venca;
- kolica oplate venca;
- konzola oplate venca.
Tuneli:
• otvoreni metod građenja:
- monolitno;
- delimično monolitno;
- poseban metod livenja;
• tehnike miniranja:
- delimično monolitno;
- poseban metod livenja.
Inženjerska gradnja:
• opšta inženjerska gradnja;
• nosive skele za velika opterećenja;
• penjajuća tehnika.
Prednosti sistema
Maksimalno redukovanje specijalnih elemenata
Svega nekoliko različitih elemenata koristi
se pri izradi ovog modularnog sistema:
• 3 ključna elementa (penjuća šina RCS,
univerzalni čelični profil SRU i navoj za
velika opterećenja SLS);
Pfänder tunel, Bregenz,
Austrija
• dodatni pribor poput konzolnih cevi i
spojnica.
Postoji samo nekolicina tipiziranih spojnica sa posebnim prednostima:
• neophodan je manji broj veznih elemenata (bolcne i osigurači);
• standardizovana opterećenja u odnosu na
vrstu spoja;
• jednostavna montaža shodno zahtevima
gradilišta.
Perfektno prilagođavanje potrebama gradilišta zahvaljujući finom podešavanju
dužine za optimalnu primenu:
• čelični profil SRU (16 dužina u rasteru od
72cm do 6m);
• penjuća šina RCS (5 dužina u rasteru od
2,5m do 10m);
• navoj za velika opterećenja SLS (8 dužina
kontinualno podesivih u rasteru od 40cm
do 4,80m).
Veliki izbor sistemskih elemenata
Standardni elementi ovog sistema skraćuju
vreme projektovanja, uz maksimalnu mogućnost prilagođavanja rešenja oplate uslovima na samom gradilištu. Optimalne dodatne
komponente kao što su mehanizam za premeštanje, električne ili hidraulične komponente pospešuju učinak sistema VARIOKIT.
VARIOKIT u mostogradnji
Novi most kod Beške, Srbija
Fleksibilna i ekonomična VARIOKIT oplatna kolica za izradu glavnog nosača mosta i
oplate venca, perfektno prilagođena individualnim zahtevima gradilišta.
www.build.rs
Most na auto-putu preko reke Rio Sordo,
Portugal
VARIOKIT u tunelskoj gradnji
U zavisnosti od projekta specifično koncipirana tunelska konstrukcija za oplatu, izrađena od sistemskih VARIOKIT elemenata.
Opciono dostupne dodatne komponente,
kao što su električni uređaji i hidraulični
mehanizmi, povećavaju efikasnost.
VARIOKIT u inženjerskoj
gradnji
Nosive skele za velika opterećenja su već
dugi niz godina u upotrebi u inženjerskoj
gradnji. PERI je, kao prvi proizvođač, redefinisao njihovu upotrebu u okviru inženjerskog modularnog sistema VARIOKIT ■
PERI-OPLATE d.o.o.
Ugrinovačka 201 a
11272 Beograd-Dobanovci
tel: +381 11 2175 191
2175 193
fax: +381 11 3185 962
mob: +381 63 633 843
[email protected]
www.peri.rs
45
TEMA broja
Da li je arhitektura
otporna na prirodne katastrofe?
I može li biti?
Ne bi trebalo da postoji negiranje klimatskih promena
i rezultata koje one donose na životnu (kako neizgrađenu,
tako i na izgrađenu) sredinu. Arhitekte stoje na liniji fronta
u ratu protiv klimatskih promena i ekstremnih vremenskih
prilika.
Majansko proročanstvo je ipak izgleda
bilo pogrešno protumačeno. Kraj sveta
nije nastupio 21. decembra 2012. godine,
i sve radosti i problemi življenja su ostali.
Ali, uvek postoje nova proročanstva i novi
„stručnjaci“ koji će u njima videti kraj sveta. Šta ćemo sa njima raditi? Hoćemo li
dozvoliti da nam kao prethodni put predstavljaju remetilačku silu ili ćemo nastaviti da živimo kao do sada? Kao do sada?
Teško. Sa ili bez proročanstava, čovečanstvo
se kreće ka novom ratu. Ne onom klasičnom, nacija protiv nacije, već čovečanstva
protiv planete koja vida svoje rane. Ali, ovaj
rat se ne bije konvencijalnim oružijem. On
se bije mudrošću i učenju na greškama, snalažljivošću i prihvatanjem sopstvenih krivica. Možemo ga dobiti jedino suočavanjem
sa samima sobom i nepobitnim istinama i
pokušati da se izborimo sa posledicama.
Uragan Katrina uništio je Nju Orleans 2005.
godine, toplotni talas u Čikagu 1995. godine
ubio je preko 700 ljudi, snežna oluja u Kanadi
je 1998. godine ostavila četiri miliona ljudi bez
energije i naterala 600.000 da se privremeno
isele iz svojih domova, od posledica toplotnog
talasa u Evropi 2003. godine umrlo je oko
30.000 stanovnika kontinenta, cunami u Indijskom okeanu 2004. godine je usmrtio oko
250.000 ljudi, zatim cunami u Japanu prošle
godine nakon razornog zemljotresa, zemljotresi u Čileu i na Haitiju, vulkan na Javi, zemljotres u Kraljevu, poplave u Srednjoj Evropi
i nedavni uragan Sendi koji je pogodio istočnu
obalu Severne Amerike... prirodne nepogode
su zaista tu, i to su sve posledice ovog novog
„tihog“ rata. Nijedan rat ne prolazi bez žrtava,
a u ovom slučaju gubitnici smo samo mi.
„Svako ko misli da ne postoji dramatična
promena vremenskih obrazaca negira realnost“, rekao je guverner države Njujork
Endru Kuomo (Andrew Cuomo) na konferenciji za novinare dan posle uragana Sendi.
„Mi imamo novu realnost, kao i staru infrastrukturu i stare sisteme.“
Dakle, šta nam je činiti? Moramo da se menjamo radi budućnosti naše dece i planete
Zemlje (koja nije moja, niti tvoja, niti vaša,
niti njihova – već svačija: prošlih, sadašnjih
i budućih generacija biljaka, životinja i ljudi). A u međuvremenu nam ostaje samo da
se na najbolji način branimo od prirodnih
katastrofa. Drugim rečima, moramo se fortifikovati (nemojte nas bukvalno shvatiti,
molim vas).
Kako je uragan Sendi protutnjao preko cele
istočne obale, poređenja sa uraganom Katarina su bila neizbežna. Očevici su dokumentovali posledice oluje preko interneta,
škole i berze su bile zatvorene, cela naselja
su bila evakuisana, skoro osam miliona ljudi
je ostalo bez struje, otkazano je oko 16.000
letova. Procenjuje se da je oko 20 milijadi
dolara u imovini oštećeno ili unušteno, dok
je desetine ljudi poginulo.
Prirodne nepogode se sa razlogom zovu
Božja dela. Nije bilo ništa što je bilo ko
mogao da uradi da zaustavi uragan Sendi.
Naprotiv – ne računajući dobro organizovan
odgovor vlasti Sjedinjenih Američkih Država i mnogih pojedinačnih činova junaštva
– čovečanstvo je samo pogoršalo situaciju.
46
Kaako
K
ko? Kr
ko?
K
rozz zanemarivanje
zan
a em
emar
ariv
ar
ariv
ivan
anjjee n
a e iin
aš
nfr
fras
astr
truk
tr
u uk
Kako?
Kroz
naše
infrastrukt rree i našeg
tu
naš
ašeg
egg stalnog
sttaalnog
ln
nogg neuspeha
neu
e sp
peh
ha smanjenja
sm
manje
anjeenj
an
njaa
ture
emisija štetnih gasova, koji pogoršavaju klimatske promene i podstiču ekstremne vremenske nepogode.
www.build.rs
Američka vojska i globalna industrija osiguranja se slaže sa guvernerom Kuomom (kao i
naučni establišment, što nije iznenađujuće).
Američko ministarstvo odbrane i sve četiri
grane službe navode klimatske promene kao
pretnju nacionalnoj bezbednosti; dok ih osiguravajuće kuće, sa svoj strane, smatraju kao
najozbiljnije pretnje.
Ipak kratkovidni komercijalni, politički i verski
interesi imaju misiju da diskredituju klimatologe i druge naučnike, dezinformišu čovečanstvo o jasnim i prisutnim opasnostima od
klimatskih promena i blokiraju nacionalne i
TEMA broja
međunarodne napore za rešavanje tog problema. I radeći to, oni su otišli daleko izvan granica zdravog skepticizma ili razumne sumnje.
Hotimično neznanje i lični interes poricanja
klimatskih promena ugrožava naše nacije i planetu, podjednako kao i što to radi terorizam.
Američko društvo građevinskih inženjera je
u svom izveštaju o infrastrukturi iz 2009. godine dao Sjedinjenim Američkim Državama
ocenu D (ekvivalent oceni 2 – dovoljan), i
procenilo da će biti potrebno 2,2 biliona dolara u narednih pet godina kako bi se ispravilo stanje infrastrukture. U međuvremenu su
Sjedinjene Države potrošile oko 7,8 biliona
dolara za odbranu i nacionalnu bezbednost
u deceniji posle 11. septembra, uključujući i
troškove ratova u Avganistanu i Iraku.
To nije stvar resursa, to je stvar prioriteta. Zamislite da Sjedinjene Države nisu u
ratu protiv terorizma ili ratu protiv droge,
već u ratu protiv klimatskih promena, uz
arhitekte i inženjere koji ponosno služe na
prvim linijama fronta. U toj alternativnoj
Americi, usvajanje održivih tehnologija je
politički imperativ, a ne dobra volja; gde
se podrška i finansije ulivaju u istraživanje i razvoj koji može da revolucionizuje
građevinsku nauku; gde bi svaka novogradnja i renoviranje ciljalo najviše ekološke
standarde i energetsku efikasnost.
Postavljena su i prva načela projektovanja
bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije u uslovima dužeg nestanka struje ili
vode, goriva za transport hrane, ekstremnih
temperatura, itd. Ključne elemente zgrada
prilagođenih pasivnom preživljavanju izneo
je i Aleks Vilson (Alex Wilson), urednik internet portala Building Green, EBN:
•
•
• Otpornost na oluje – zgrade moraju biti
sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada „stogodišnje“ oluje sada se javljaju
na svakih dve ili tri decenije. Jedan od
najstrožijih propisa za zgrade koji se odnosi na oluje na snazi je u Majamiju (Miami–Dade County building code). Snažni
•
•
vetrovi nisu retkost ni u Srbiji pa prilikom
projektovanja i izvođenja treba voditi računa da krovovi pružaju manji otpor vetru (dobro zatvaranje oboda krova) jer će
tokom svog životnog veka zgrada morati
da preživi i desetinu i više snažnih oluja;
Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke zgrade (neboderi) možda ne mogu da
opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju mnogo energije da bi bile operativne a
mogu generisati samo manji deo te energije (kao posledica njihove geometrije), i u
njima je znatno otežana komunikacija, pa
čak i snabdevanje vodom u slučaju nestanka električne energije (liftovi, pumpe za
vodu, itd). Zato je možda bolje opredeliti
se za nešto niže zgrade, na primer, lamele;
Pasivni dizajn – Zgrade bi trebalo da
mogu da održavaju podnošljivu temperaturu u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg
nestanka energije za zagrevanje ili hlađenje. Danas već veoma dobro znamo kako
da napravimo energetski efikasne zgrade:
rešenje detalja, izolacija, prirodna ventilacija i kruženje vazduha u zgradama, pasivno solarno zagrevanje, pasivna zaštita
od pregrevanja, itd. Sve ove strategije bi
trebalo da postanu standardna praksa i
neodgovorno je ignorisati ih;
Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje
takođe treba da bude standardna praksa
jer omogućava ljudima da koriste zgrade
u kako-takvim uslovima i kada nema električne energije na duže vreme;
Obnovljivi izvori energije – upotrebom
obnovljivih izvora na samom objektu ili
na parceli, umanjuje se zavisnost od mreže
za distribuciju električne energije. Tako
havarija koja se dogodi stotinama pa i
hiljadama kilometara daleko neće imati
presudan uticaj na upotrebljivost objekta.
Zato treba iskoristiti potencijal solarnih
fotonaponskih panela i kolektora za zagrevanje vode, vetra ili biomase (opalog
lišća, trave, drveta na parceli i u neposrednoj okolini). I kada u regularnim uslovima ovi sistemi u maloj meri doprinose
ukupnim potrebama za energijom u zgrawww.build.rs
di, u kriznim situacijama redefinisane primarne potrebe mogle bi biti zadovoljene
iz ovih izvora. Mogu biti korisne i pumpe
ili osvetljenje na solarno napajanje;
• KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju,
grejanje i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani tako da u određenim uslovima
mogu da rade i samo zahvaljujući energiji
koju dobijaju iz solarnih panela. Moguće
je koristiti se i prirodnim zakonima strujanja vazduha za ugradnju alternativnih
rešenja koja će funkcionisati poput kanala
za ventilaciju u zgradama pre pojave električne energije;
• Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih
voda na parceli ili u objektu jeste jedna od
osnovnih komponenti zgrada prilagođenih za pasivno preživljavanje.
Vlasti mogu čak i da prihvate vrstu briljantnog kontraintuitivnog dizajna koji su arhitekte i urbanisti prikazali 2010. godine
na izložbi Muzeja moderne umetnosti pod
nazivom „Rastuće struje: Projekti za dokove
Njujorka“ (Rising Currents: Projects for New
York’s Waterfront). Jedan tim, na čelu sa Stivenom Kaselom (Stephen Cassell ) i Adamom
Jarinskim (Adam Yarinsky) iz biroa Architecture Research Office i Suzan Drejk (Susan
Drake) iz biroa Dlandstudio, predložili su
zamenu betonske periferije donjeg Menhetna sa močvarama i propustljivim betonskim
ulicama projektovanim da apsorbuju kako
brzo nadolazeće talase, tako i spori rast nivoa
mora. Ovi biomimetički baferi bi bili jako
korisni za vreme uragana Sendi (fotografije
iznad i levo).
Nadamo se da će neko dobro proistići iz svih
skorašnjih katastrofa. Uragan Sendi će možda poslužti kao poziv za buđenje onima koji
žive u stanju poricanja posledica klimatskih
promena i hitne neophodnosti ulaganja u infrastrukturu. Politički prokret prema naučnoj
realnosti i ekološkoj odgovornosti će imati
duboke pozitivne efekte na naš ekosistem i
ekonomiju. Koliko prirodnih katastrofa treba
da se desi da bismo nešto uradili?! ■
47
TEMA broja
Autoputevi budućnosti:
Putevi koji svetle u mraku
Putevi se grade na sličan način već preko sto godina. Sa zastrelim dizajnom i tehnologijom, dolazi
do velikog broja nesreća. Predviđa se da će autoputevi budućnosti biti u korelaciji sa automobilima
budućnosti. Pa, budućnost je možda već i stigla. Projekat pametnog autoputa koji će svetleti u mraku
i koga karakterišu iluminirani vremenski pokazatelji će biti postavljen u Holandiji sredinom 2013. godine.
„Jednog dana sam sedeo u svom automobilu
u Holandiji i bio sam zapanjen sa ovim putevima na koje mi trošimo milione, a za koje
niko nije briga kako izgledaju i kako se ponašaju“, rekao je dizajner ovog novog koncepta autoputeva, Dan Rosegarde (Daan
Roosegaarde). „Počeo sam da zamišljam taj
autoput budućnosti gde tehnologija iskače
iz kompjuterskog ekrana i postaje deo nas.“
Projekat pametnog autoputa (Smart Highway) Studia Rosegarde (Studio Roosegaarde) i infrastrukturne kompanije Heijimans
je osvojio nagradu „Najbolji budući koncept“ na takmičenju Dutch Design Awards,
i već je otišao van okvira koncepta. Studio
je razvio foto-svetleći prah koji će zameniti oznake na putu - on se puni na sunčevoj
svetlosti, što mu omogućava da svetli do deset sati tokom noći. „On je sličan boji koja
svetli u mraku koju smo imali kada smo bili
deca“, objašnjava dizajner Rosegarde, „ali
mi smo se udružili sa proizvođačem farbi
i pogurali njen razvoj. Ona je sada gotovo
radioaktivna.“
Posebne boje će se takođe koristiti za bojenje markera poput snežnih pahulja širom
površine puta - kada temperatura padane do
određene tačke, ove slike će postati vidljive,
što ukazuje da će površina biti verovatno
klizava. Rosegarde kaže da ova tehnologija
postoji već godinama, na proizvodima tipa
hrane za bebe, i da ju je studio samo unapredio.
Prvih nekoliko stotina metara ovog pametnog puta koji svetli u mraku i ima indikatore vremena će biti postavljeno u provinciji
Brabant, Holandija, sredinom 2013. godine.
Pored navedenog, put će karakterisati prioriotetna indukciona traka za električna
vozila, interaktivno osvetljenje koje se pali
kada automobili prolaze i osvetljenje koje se
napaja na snagu vetra koji će biti postavljeni
u narednih pet godina.
Ideja nije samo da se koriste više održive
metode osvetljavanja glavnih saobraćajnica,
što ih čini sigurnijim i efikasnijim, već ponovo razmatranje načina na koji projektujemo autoputeve u isto vreme dok se smišljaju
novi dizajni automobila. Kako to Studio
Rosengarde posmatra, automobili i interni
navigacioni sistemi povezani sa globalnim
48
sistemom (koji sadrži podatke o uslovima
saobraćaja) predstavljaju samo jednu polovinu naših budućih sistema za upravljanje
putevima - putevi moraju da postignu svoj
deo pogodbe i takođe postanu inteligentni,
korisni upravljači sa informacijama.
„Istraživanja o pametnim transportnim sistemima i pametnim putevima postoje već više
od 30 godina - pozovite bilo kog saobraćajnog stručnjaka ili stručnjaka za infrastrukturu
i videćete i sami“, kaže Emina Sendijarević iz
Studia Rosegarde. „Ono što nedostaje jeste
implementacija tih novih inovacija i stvaranje tih inovacija intuitivnih i vrednih samim
korisnicima, tj. vozačima. Da bismo ovo postigli, promena mentaliteta mora da se dogodi u okviru jedne zemlje i njenog naroda, ali i
unutar kompanija, kao što je Heijmans.“
„Ovo je priča koja prevazilazi koncept
‘pametnog autoputa’ kao takvog – radi se o
činjenici da kompanija Heijmans i Studio
Rosegarde neće više da čekaju da inovacije
pronađu svoj put kroz politički sistem, već
će početi sa izgradnjom ovog pametnog
autoputa odmah.“
Sve ukupno, studio ima oko dvadeset ideja
koje će na kraju biti prezentovane, i bilo je
dosta interesovanja od strane zemalja širom
sveta za njihove projekte. „Indija je zaista
zainteresovana za ovaj koncept; oni imaju
dosta restrikcija i nestašica struje, tako da bi
ovo bilo odlično rešenje za njih“, kaže Sendijarevićeva.
Rosegarde se takođe nada da će svoj dizajn
uspeti da plasira na tržište Sjedinjenih Američkih Država, posebno na zapadnu obalu,
gde kompanije kao što je Google već imaju autonomna vozila koja saobraćaju po njihovom
kampusu: „Zapanjuje me da je većina tehnoloških inovacija na zapadnoj obali bazirana na
www.build.rs
ekranima. Uvek sam zamišljao da će tehnologija izaći van okvira ekrana i postati deo našeg okruženja. Vrlo je važno da nastavimo da
zamišljamo kako će naša stvarnost izgledati.
Mnogi ljudi su mi usput rekli da ono što sam
želeo nije moglo da se ostvari, a moj je posao
bio da dokažem da oni nisu u pravu.“
Novi koncept autoputeva izgleda dolazi u
pravo vreme pošto su vlasti u Velikoj Britaniji najavili da će osvetljenje na autoputevima, stambenim ulicama i pešačkim stazama
biti isključeno ili zatamnjeno već od devet
časova uveče kako bi se uštedeo novac (što
je u nekim slučajevima i po stotine hiljade
funti) i da bi se ispunili zeleni ciljevi. I to se
ne dešava samo u Velikoj Britaniji. Zemlje
čitavog sveta u jeku ekonomske krize pristupaju ovakvim merama.
Neke opštine u Velikoj Britaniji preuzimaju na sebe troškove postavljanja novog
osvetljenja sa dimerima, što je trošak za koji
mora da se čeka od četiri do pet godina za
povraćaj novca, a za to vreme su mogli da
sačuvaju taj novac za više efikasne i sigurnije načine uštede na troškovima osvetljenja.
Prema izveštajima zvaničnika, u Engleskoj
skoro 5.000 kilometara puteva nije osvetljeno, na deonici od 75 kilometara osvetljenje
se gasi između ponoći i pet ujutru, dok se
mnogo opština prebacilo na kontrolisano
osvetljenje. Potpuno gašenje osvetljenja na
velikim putnim pravcima je uštedelo Agenciji za autoputeve oko 400.000 funti u 2011.
godini.
Ali, ni nije ovo dobro rešenje. Većina nesreća
u saobraćaju se dešavaju u mraku. Takođe,
nedostatak osvetljenja, prema nekim izveštajima, podstiče porast kriminala. Iako ove
tehnike smanjenja ili potpunog gašenja svetla mogu uštedeti novac u smislu energije,
one donose mnogo veće troškove u pogledu
bezbednosti, sigurnosti i nesreća.
Kako se budućnost uz pomoć tehnologije
sve više približava, nedovoljno je razvijati se
u samo jednom planu i pravcu. Sa sve bržim
rastom stanovništva i ekonomija, infrastruktura takođe napreduje. Ona ne može ostati
na nivou na kome se nalazi poslednjih sto
godina. Napredak je neizbežan, a promena
neumoljiva. Održivi, autonomni i zeleni putevi definitivno jesu naša budućnost ■
EKOMANIPULACIJA
ZLOUPOTREBA I KRIVOTVORENJE
IDEJE ODRŽIVOSTI, ZELENOG POKRETA
I MANIPULACIJA U OBLASTI EKOLOGIJE
Globalna afirmacija zelenog pokreta i održivog razvoja odvija se
kontinuirano od druge polovine 20. veka do danas. Na prostoru
bivše Jugoslavije kontinuitet je bio prekinut u kritičnoj fazi tog
procesa koji je obeležio poslednju deceniju 20. veka. U toj fazi
razvijeno potrošačko društvo je bilo poprište zelene potrošačke
revolucije i prvog talasa zelenog konzumerizma, zelenog
marketinga i propagande, komercijalizacije i manipulacije zelenog.
A krajnji rezultat je suštinska promena: Zloupotreba i krivotvorenje
zelenog pokreta i održivog razvoja postale su njegov sastavni deo.
Sada kada se ovaj prostor, ili konkretnije prostor srpsko-hrvatskog
govornog područja, ponovo priključuje glavnom toku evolucije
održivosti, od presudnog je značaja da se ta suštinska promena
registruje i označi terminom koji je najbolje definiše: Ekomanipulacija.
Usvajanje termina sa jasnom definicijom je uslov za prepoznavanje
i suzbijanje ove štetne i opasne pojave koja se javlja u bezbroj
varijacija, brzo i lako regeneriše i adaptira, i koja je postala
najodrživiji vid zelenog.
zima 2012/13
živeti u zelenom – zenergija
rgija – graditi zeleno
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA
www.build.rs
49
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Koji su fenomeni
obeležili poslednju
deceniju prošlog veka
i kako se to odrazilo
na dalji razvoj
zelenog pokreta
i održivosti?
Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija
Ujedinjenih nacija u izveštaju pod nazivom
„Zajednička budućnost“ upozorila na globalnu ekološku krizu i usvojila definiciju
održivog razvoja, činilo se da su na pomolu
velike promene. Izveštaj je izazvao zabrinutost potrošača i došlo je do značajnog
porasta potražnje proizvoda koji su zeleni,
eko, etični, organski ili kako je kojoj industriji već priličilo.
„Naravno, potražnja je propraćena odgovarajućom ponudom i izgledalo je da će
postojeći štetni proizvodi i procesi biti
potisnuti sa tržišta i da će ih vremenom u
potpunosti zameniti zeleni, tj. manje štetni
proizvodi, što bi dalje dovelo do restrukturiranja kompletne privrede u skladu sa
potrebama zaštite životne okoline,“ kaže
dr Ričard Gozden (Richard Gosden) u eseju „Zeleno, porez na budale“ (Greening all
the Way to the Bank) i analizira kako i zašto
nije došlo do zelene potrošačke revolucije
mada je izgledala sasmim izvesna.
Umesto toga formirala su se dva uporedna
tržišta: za etične i za neetične proizvode.
U nekoliko kratkih godina prvobitni polet
potrošača da putem potrošnje poznate kao
zeleni konzumerizam spase svet, eksploatisan je od strane proizvođača, reklamnih i
marketinških agencija toliko da je to dovelo do masovne zloupotrebe i krivotvorenja ideje održivosti i zelenog pokreta.
Što je zeleni konzumerizam više posustajao,
zelena propaganda i marketing su postajali
žešći tako da je postalo gotovo nemoguće
prepoznati, pa samim tim i izbeći njihove zamke. Potreba za usvajanjem termina
koji će ovaj fenomen definisati i učiniti lakše prepoznatljivim dovela je do toga da je
1999. godine u desetom izdanju Oksford
rečnika engleskog jezika ušao termin greenwashing sa značenjem: „Dezinformacija
prezentovana od strane proizvođača da bi
stvorili sliku o sebi kao o organizaciji koja
se odgovorno ponaša prema životnoj sredini i njenoj zaštiti.“
Ova engleska leksema je masovno usvojena u drugim jezicima, pa i kod nas, ali se
isto tako često doslovno prevodi kao „zeleno pranje“. Iako veoma rasprostranjen
ovaj prevod je neprimeren. „Zeleno farbanje“ je primereniji prevod ali zbog svog
kolokvijalnog karaktera nije podoban, a
„zeleno ispiranje mozga“ iako značenjski
opravdan, nepraktičan je za upotrebu.
S obzirom da je opšteprihvaćeni termin sa
jasnom definicijom neophodno sredstvo
za prepoznavanje i efikasno suzbijanje ove
štetne i opasne pojave čija je suština mani-
pulacija u oblasti ekologije, smatram da je
ekomanipulacija najprimereniji i najpraktičniji prevod za stručnu i svakodnevnu
upotrebu. Stoga sam taj termin unela u srpsko-hrvatsku verziju Vikipedijinog članka
o greenwashing-u (http://sh.wikipedia.org/
wiki/Ekomanipulacija).
Grehovi
ekomanipulacije
Vremenom su se izkristalisale različite
kategorije popularno nazvane „grehovi
ekomanipulacije“. TerraChoice, ekološka
marketing kompanija, vodeći autoritet u
oblasti, je 2008. godine definisala „Sedam
grehova ekomanipulacije“.
Prvi greh je da se proizvod deklariše kao
zelen samo po jednoj osnovi neprihvatljivo uskog kriterijuma i bez pridavanja značaja drugim, nekada važnijim aspektima
zelenog i održivog. Sledeći grehovi su sami
po sebi razumljivi, greh nedostatka dokaza, greh neodređenosti, greh beznačajnosti, greh otvorenog laganja, zatim prikazivanja manjeg od dva zla, u smislu da je
zelena tvrdnja tačna u okvirima kategorije
proizvoda, ali postoji opasnost da kupac
previdi značajnije aspekte uticaja na prirodnu sredinu te kategorije u celosti. Sedmi
greh je obožavanje lažnih etiketa; preko
reči i slika se stvara impresija da je proizvod preporučen od strane neutralnog arbitra ili eksperta iz te oblasti. I pored toga
što se lista grehova stalno proširuje, ima
znakova poboljšanja; istraživanja kompanije TerraChoice pokazuju da je 2010. godine procenat proizvoda široke potrošnje
koji su „bezgrešni“ porastao (4,5%) u odnosu na prethodnu godinu (2%).
Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog programa sertifikacije, ovom
je programu otvorio mogućnost manipulacije koja po svom značaju prevazilazi
jednostavni rejting ekomanipulacije, a
sertifikacija je prerasla u čitavu industriju.
Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego
relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju
da je zadovoljen standard, ali ne govori
puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod dobije naizgled validan sertifikat od
nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske asocijacije su uticali na razvoj sistema sertifikacije koji sledi niže standarde.
Dobar primer je šumska i drvno-prerađivačka industrija koja se u ranim 90-im
godinama dvadesetog veka našla na udaru
kritika zbog masovnog krčenja šuma, ali
umesto da se pridruži rigoroznom zelenom standardu koji je već postojao, industrija se udružila i kreirala svoj program:
Savet za održivo upravljanje šumama (FSC
– Forest Stewardship Council) sa sličnim, ali
mnogo neodređenijim standardima.
50
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Ali nije samo industrija ta koja pribegava
ekomanipulaciji širokih razmera, to čine
vlade i uvažene međunarodne institucije.
Najsvežiji primer je trgovinski rat koji
Sjedinjene Američke Države i Evropska
unija vode protiv jeftinih kineskih solarnih panela.
U poslednjoj deceniji kineska vlada je investirala milijarde dolara u istraživanje i
razvoj proizvodnje solarnih panela što je
dovelo do strmoglavog pada njihove cene
tako da sada čista zelena tehologija ne košta puno više od prljave tehnologije fosilnih goriva. Ali velika je opasnost da će i
ova kao i sve prethodne zelene revolucije
biti ugušena. Istina je da i Kina, kao i SAD
i EU, daje milijardske subvencije naftnim
kompanijama i kompanijama za eksploataciju uglja, ali Kina za razliku od ostalih
subvencioniše i solarnu industriju.
Bankrot mnogobrojnih proizvođača solarnih panela u SAD-u i EU je rezultat nedovoljnog ulaganja u čiste tehnologije, a ne
posledica nelojalne kineske konkurencije
kako to lobisti koji zagovaraju uvođenje
specijalnih tarifa nastoje prikazati. Istina
je sušta suprotnost njihovim tvrdnjama:
Ogromna većina poslova u solarnom sektoru van Kine je instalacija i održavanje
panela, tako da jeftini paneli povećavaju
zaposlenost i naravno obavljaju svoju prvobitnu namenu – umanjuju klimatske
promene. Za zemlje van EU, kojima je
uglavnom potrebna temeljita obnova i
modernizacija energetskog sektora, ovo je
odlična prilika da to urade na pravi način i
po pristupačnoj ceni.
linu, tako je i pokret za zaštitu prirode jačao i doveo do zakona za zaštitu prirodne
okoline.
Najteža posledica ekomanipulacije je svakako to što udvostručava potrebu za regulacijom; kako samog zelenog tako i mera
za sprečavanje njegovog krivotvorenja i
zloupotrebe. Marketing i prodaja zelenih
proizvoda koji to nisu, usporava proces
širenja istinski zelenih proizvoda, tehnologija i inovacija. Činjenica da ekomanipulacija nije uvijek namerna i planirana
ne umanjuje štetni efekat i može da ima
dalekosežne posledice i ugrozi potrošače.
Ponekad je rezultat propusta u istraživanju i razvoju proizvoda, nedovoljne provere i kontrola, žurbe da se što pre izbaci
na tržiste i tako stekne strateška prednost
u odnosu na konkurenciju.
Zato je „Zeleni“ bio logičan izbor imena
partije čija je platforma utemeljena na zaštiti životne okoline u kontekstu društva
u celini. Prve Zelene partije su osnovane
70-ih godina 20. veka, a danas su rasprostranjene širom sveta i u mnogim zemljama učestvuju na izborima i imaju mesta u
parlamentu. Glavne karakteristike Zelenih
su aktivizam na polju ukidanja vladinih
subvencija industrijama i kompanijama
koje uništavaju resurse i zagađuju prirodu, promovisanje „zelene takse“ koja će
ohrabriti proizvođače i kupce da odbace
proizvode koji imaju negativan efekat na
prirodnu okolinu, antiglobalizam, borba
protiv upotrebe nuklearne energije i nagomilavanja upornih organskih zagađivača
(POP – Persistent Organic Pollutants).
A šta znači zeleno?
Zeleno je simbol prirode i svega što je vezano za prirodu uključujući i njeno očuvanje. Svest o potrebi očuvanja prirode je
stara koliko i čovečanstvo i manifestovala
se u različitim formama i u različitim delovima sveta kroz celokupnu istoriju. Kako
su posledice ljudske aktivnosti postajale
očiglednije i pogubnije po prirodnu oko-
Održivo i zeleno nisu
sinonimi iako se tako
koriste
Održivost se više koristi u smislu čovekove
održivosti na planeti otkako je postalo očigledno da je način na koji zadovoljavamo
PLUTAJUĆI BAGERI I SEPARACIJE
za eksploataciju peska i šljunka kao i separisanje frakcija
TECHNOPORT / IWEA-KG
Telefon: 00 386 41 626 586
E-mail: [email protected]
www.iwea.eu
www.build.rs
51
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
potrebe sadašnjosti neodrživ jer ugrožava
planetu pa i sam opstanak čovečanstva.
To je ujedno i najrasprostranjenija definicija održivog razvoja: Održivi razvoj je
razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja mogućnosti budućih
generacija da zadovolji vlastite potrebe.
52
logije. Zato je Papanek puno putovao u
nastojanju da nauči o stvarnim potrebama
i stvarnim rešenjima od lokalnih i tradicionalnih kultura. Jedna od njegovih destinacija bila je i bivša Jugoslavija za koju u
jednom intervjuu kaže: „Jugoslavija je na
dobrom putu. Oni žele proizvoditi za izvoz i razvijati turizam, ali pri tome žele
zadržati humanistički pristup.“ Ovaj komentar i činjenica da je njegova knjiga „Dizajn za stvarni svijet“, kod nas prevedena
ubrzo po objavljivanju (Nakladni Zavod
Marko Marulić, Split 1973.), jasno ukazuje
da smo tada u pogledu održivosti pripadali
avangardi u pravom smislu te reči; svet nije
bio spreman za Papanekove ideje o održivom, društveno i ekološki odgovornom
dizajnu i one su naišle na otpor i porugu.
Zato prvi talas tada nije identifikovan kao
održivost nego je još uvek ostao pod kišobranom zelenog. Isto je bilo sa dizajnom.
Takozvani zeleni dizajn se zadovoljio time
da njegovi predmeti imaju smanjen štetni
uticaj po prirodnu okolinu, što nikako ne
znači da su rezultat održivog načina proizvodnje. Danas svet Papaneka slavi upravo
zbog ideja zbog kojih ga je ismejao pre 40
godina; više ne izgledaju tako radikalne,
našle su uporište u konceptu ekosistema i
na njima se razvija novi talas koji karakteriše preduzimljivost i optimizam.
Ono što danas smatramo početkom održivosti od Bruntlandskog izveštaja iz 1987.
godine koji je doneo gore navedenu definiciju održivog razvoja, ustvari je njegov
treći talas. Treći talas u suštini reciklira
ideje prvog uz primenu iskustava iz prethodnog perioda od četrdesetak godina
koliko je proteklo između ta dva talasa.
Viktor Papanek koji je svoje ideje o održivom tj. društveno i ekološki odgovornom
dizajnu objavio u knjizi „Dizajn za stvarni svijet“ (1971.) zajedno sa Rejčel Karson
(Rachel Carson) i Džejmskom Lovlokom
(James Lovelock) je začetnik i pripadnik prvog talasa održivosti.
Recikliranje zelenog
Etičan pristup dizajnu po Papaneku se
zasniva na odgovornoj upotrebi resursa
i rezultira proizvodima koji su bolje prilagođeni lokalnim potrebama, za razliku
od centralizovanog dizajna koji se zasniva
na upotrebi univerzalne moderne tehno-
Iako je recesija ranih 90-tih već bila daleko iza nas, održivo još uvek nije zaživelo,
a zelenom je trebalo skoro dve decenije
da prevaziđe otpor koji je izazvao zeleni
konzumerizam i ponovo uđe u modu kao
„novo crno“. Godine 2006, za Dan Zemlje,
www.build.rs
časopis Vanity Fair je pokrenuo godišnjak
„Zeleno“, što najavljuje novi talas zelenog
konzumerizma. Godine 2009, izdavač je
ukinuo to izdanje sa objašnjenjem da je
zeleno u međuvremenu integrisano u način života, da prožima sve aspekte života
društva, i da mu specijalno izdanje nije
potrebno.
Ali to nije cela priča. Prema najnovijem istraživanju kompanije TNS Media Intelligence, već krajem 2008. godine, interesovanje
za teme o okruženju – uključujući klimatske promene, globalno zagrevanje, zeleni
konzumerizam i održivost, je opalo za 27%
u odnosu na početak iste godine. Tome je
doprinela globalna finansijska kriza i zeleni zamor – generalizacija i marginalizacija
– klišetizirane priče u kojima se isti značaj
pridaje topljenju leda na Grenlandu kao i
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
nekom zelenom detalju iz života slavnih.
Izgleda da je to bio kraj romanse mode i
zelenog.
Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju
nesto više, pokazuju najpogubniji efekat
ekomanipulacije, a to je percepcija da je zeleno/održivo skuplje od neodrživog, koju
podržava nerealna jeftinoća ovog poslednjeg. Naime, niske cene se postižu kroz
eksternalizaciju troškova, tj. bazirane su na
ekonomskim kriterijima uz potpuno zanemarivanje štete po okruženje i troškove
saniranja te štete. Proizvođači/investitori
pokupe profit, a posledice snosi društvo u
celini i troškovi su uglavnom projektovani
u budućnost (npr. čišćenje posle izlivanja
nafte iz tankera, čišćenje rečnih tokova i
dekontaminacija zemljišta). Krajnji rezultat: Zeleno/održivo ima status luksuza koji
možemo priuštiti u dobrim vremenima,
a koji se može ili mora odbaciti u teškim
vremenima. A u stvari je obrnuto: „Recesija čini ‘slučaj okruženja’ jos važnijim“,
kaže Zak Goldsmit (Zac Goldsmith), bivši
urednik magazina „Ekolog“. „Ako bi se
pravilno iskoristilo ubrzanje mogli bismo
iz recesije izaći sa zelenom ekonomijom za
sve, a ne samo sa mogućnošću izbora za
one sa dubljim džepom.“
Godine 2011. se čini da je uz zeleni konzumerizam, zeleni marketing najodrživiji vid
zelenog, posle zatišja koji donose recesije,
skepticizam i ekomanipulacija, vraća se sa
još većom žestinom.
uvek se doživljava kao luksuz dostupan
manjini zanesenjaka i dobrostojećih, a ne
kao osnovno ljudsko pravo.
S druge strane, nalazi ovog istraživanja su
sasvim relativni u svetlu podataka koji slede. Iste te 2011, druga istraživačka grupa
je ispitivanjem javnog mnenja došla do poražavajućeg rezultata da 41% Amerikanaca
pogrešno veruje da zeleni proizvodi imaju
pozitivan uticaj na prirodno okruženje!?
Samo 29% njih razume da termin označava proizvode koji imaju smanjen štetni
uticaj u poređenju sa (postojećim) proizvodima koji su im konkurencija. Ova studija
pokazuje da u javnosti postoji mnogo dobre volje da se veruje u marketinške poruke iako se već nebrojeno puta pokazalo
ne samo da su netačne, nego i da su takve
mahinacije nerazdvojni deo marketinške
strategije koja omogućava proizvođačima
da postignu nezaslužen kredit i profit.
Međutim, nekoliko decenija borbe sa zelenim konzumerizmom i ekomanipulacijom donosi prve rezultate, na korist ali i
na štetu svih. Ispitivanje koje je kompanija Carbon Trust radila u Velikoj Brita-
niji pokazuje da samo 7% ispitanika drži
kompanije za reč kad su u pitanju njihove
tvrdnje u pogledu smanjenja štetnog uticaja njihovih proizvoda na prirodnu okolinu
i klimatske promene. S druge strane 53%
veruje da kompanije naprave jednokratno
poboljšanje da dobiju publicitet i vrate se
uobičajenom načinu poslovanja.
Zaključak
Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija
UN u izveštaju pod nazivom „Zajednička
budućnost“ upozorila na globalnu ekološku krizu i usvojila definiciju održivog
razvoja, činilo se da su na pomolu velike
promene. Mada se uskoro uvidelo da promene nisu tako velike i sveobuhvatne jer
su zahvatile samo razvijeno potrošačko
društvo, fenomeni koji su ih pratili obeležili su poslednju deceniju prošlog veka.
Vek poznat po afirmaciji zelenog završio se
njegovom komercijalizacijom i manipulacijom, što je dovelo do zamora koji izaziva
rezistenciju i skepticizam potrošača. Zeleno je postalo masovno komercijalno sredstvo koje unosi zabunu i različita istraživanja potvrđuju da ni danas široka javnost ne
razume šta taj pojam tačno znači.
Prostor bivše Jugoslavije, ili konkretnije
srpskohrvatskog govornog područja, između ostalog i zbog objektivnih okolnosti
u kojima se nalazio u tom periodu, tada
nije bio izložen ovim fenomenima. S obzirom da se oni brzo i lako recikliraju i globalizuju, neophodno je uspostaviti relaciju
između tih fenomena i njihovih manifestacija, razumeti ih u potpunosti i označiti
terminima koji će ih jasno definisati, da
bismo izvukli pouke i eventualno izbegli
zablude i zamke kroz koje je razvijeno potrošačko društvo već prošlo ■
Istraživačka grupa Grail pokazuju da se
kupcima povratila vera u zeleno ali da
zbog smanjene kupovne moći to više odražave njihove želje nego stvarno stanje, jer
konkretna kupovina zelenog iznosi samo
10% od procenta kupaca koji se deklarišu
kao zeleni. Osim toga, zbog raširene ekomanipulacije, a i zbog recesije, kupci ne
žele da plate više ako nema dokaza da je
zeleni proizvod ili servis „efikasan i istog
kvaliteta“ kao njegova alternativa. Etična kupovina je još uvek marginalna, i još
www.build.rs
53
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
KONSTRUKCIJE OD ZEMLJE:
Gradnja sa kompresovanim
zemljanim blokovima
Sa dugom listom prednosti, komprelj i blokovi
bl k i či
id l i
sovanii zemljani
čine idealni
građevinski materijal. Otprilike jedna
četvrtina svetskog stanovništva živi
u domovima napravljenim od zemlje,
uglavnom u zemljama u razvoju. To
ima smisla, ipak. Zemlja je bilo jeftina
ili besplatna, a kuće izgrađene od njih
imaju dosta prednosti, uključujući:
• materijal za gradnju je iz lokalnog
porekla;
• kuće imaju veliku toplotnu masu;
• kuće su vazdušno propusne;
• nisu toksične i
• otpone su na požar, uragan, zemljotres
i tornado.
Međutim, graditelji na zapadu nisu prihvatili građenje zemljanim materijalima na način na koji su to uradile zemlje u razvoju,
i to zbog jednog glavnog razloga – cene.
Zemlja može biti jeftina, ali rad nije, zbog
čega mehanizacija ima toliko smisla za graditelje koji su zainteresovani za praktičnu
održivost. Kompresovani zemljani blok
(KZB) je dokazana tehnologija koja omogućava da konstrukcije od zemlje budu
konkurentne sa konvencijalnim metodama gradnje.
Prema umetnosti izgradnje sa prirodnim
t ij li
k b kuće
k ć su građene
đ
E l
materijalima,
kob
u Engleskoj u 13. veku, i kob je bio istaknuti materijal za gradnju sve dok industrijalizacija
i jeftin transport u kasnom 19. veku nije
izrodio savremene građevinske tehnike.
Kob se generalno pravi od gline pomešane
sa slamom, peskom i vodom. Ova mešavina
se zatim nanosi na kamene temelje i utaba u
mestu stvarajući osnovu, koja se zatim ostavlja da se osuši pre nego što se doda obloga,
omogućavajući graditeljima veliku fleksibilnost u dizajnu i arhitekturi.
može da funkcioniše dobro u nerazvijenim
lj
b niskih
i kih troškova
t šk
d ali
li ne
zemljama
zbog
rada,
i za zemlje kao što je SAD. S obzirom na
relativno niske cene i jednostavnosti prevoza
drugih raspoloživih građevinskih proizvoda,
zemljani materijali generalno ne dokazuju
svoju finansijsku izvodljivost.
Dugotrajan dom
je održiv dom
Iako je zemlja bila originalni zeleni građevinski materijal (ili, bolje rečeno, braon
građevinski materijal), ona nikada nije stekla
popularnost u građevinarstvu Sjedinjenih
Američkih Država koje je naviklo na brzinu
i ekonomičnost. Beton i cigle su stvorene od
strane ljudi za potrebe gradnje - zemlja nije.
Većina formi zemljane izgradnje, kao što
su kob i adob (ćerpič) zgrade (tradicionalni
objekti građeni sa zemljanim materijalima),
jesu radno-intenzivne, što je pristup koji
Kompresovani
zemljani blokovi
Konstrukcija od kompresovanih zemljanih blokova, međutim, jeste ekonomski
održiva opcija koja može da se takmiči sa
konvencijalnim metodama gradnje. Koristeći najnovije tehnologije mahaničke
kompresije, domovi mogu biti izgrađeni
po još nižoj ceni nego sa ciglama i drvetom, jer zemljani blokovi mogu biti proizvedeni po stopi od 500 ili više po satu.
Jedna kompanija koja čini zemljane zgrade pristupačnim jeste Advanced Earthen
Construction Technologies (AECT), KZB
proizvođač iz San Antonija u Teksasu,
SAD. Oni kažu da, koristeći njihovu tehnologiju za proizvodnju blokova, možete
da izgradite mali pravougaoni dom za oko
90% troškova za izgradnju klasičnog doma
od opeke. „Mi smo gradili kuće koje su od
760 dolara po kvadratnom metru, pa sve
do 3.000 dolara po kvadratnom metru, u
zavisnosti od pogodnosti koje su ugrađeni
u domove“, kaže Lorens Džeter (Lawrence
Jetter), predsednik kompanije AECT.
Objašnjavajući veliku varijaciju u ceni, on
pojašnjava: „Ono što se dešava sa kućama
54
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
od kompresovanih zemljanih blokova jeste
da klijenti počinju da razmišljaju o lukovima i svim takvim sličnim stvarima. U tim
slučajevima, odjednom njihova obična mala
kuća postaje skupa.“ Jedna od prednosti izgradnje sa zemljanim materijalima, njegova
fleksibilnost u dizajnu, može da bude glavna
zamka za investitore koji poseduju kreativni
nagon, ali nemaju finansijsku uzdržanost.
Prednosti gradnje
sa zemljom
Džeter priznaje da je moguće izgraditi
konvencijalni dom jeftiniji od onog izvedenog od zemljanih blokova, ali pitanje
kvaliteta zatim postaje dominantno. „Možete otići i kupiti ivericu i fasadne obloge
i izgraditi kuću koja je jeftinija od one od
zemljanih blokova, ali za deset godina ona
će biti za đubre“, kaže Džeter. „Troškovi
posedovanja kuće od zemljanih blokova su
mnogo manji. Jedan kućevlasnik je imao
kuću od 280 kvadratnih metara za koju je
plaćao račun za struju od 320 do 340 dolara mesečno u letnjem periodu. Njegova
nova (zemljana) kuća je površine od 530
kvadratnih metara i račun je od 100 do 145
dolara mesečno u letnjem periodu zato što
su zemljani blokovi mnogo efikasniji.“
Za Dena Pauela (Dan Powell) iz kompanije Earth Tek Inc., proizvođača kompresovanih zemljanih blokova iz Novog
Meksika, SAD, održivost je korist broj
jedan kompresovanih zemljanih blokova.
„Oni (zemljani domovi) su hladniji leta i
topliji zimi“, kaže Pauel. „Po mom isku-
stvu, kada je leti spoljašnja temperatura 37
stepeni Celzijusa, u kući je temperatura
oko 20 stepeni.“ Takva vrsta efikasnosti
hlađenja dolazi zbog zemljane kuće koja
ima debljinu zidova od 30cm ili više, pod
pretpostavkom da su vrata i prozori zatvoreni. Ovo čini dom koji nije samo energetski efikasan već i udoban, pošto hlađenje
dolazi prirodno, a ne preko klimatizacije.
Institut Auroville Earth istražuje, razvija i
obučava ljude tehnologijama zasnovanim
na korišćenju zemlje. Institut se nalazi u
Indiji, zemlji koja je često pogođena svim
vrstama prirodnih katastrofa, od zemljotresa preko cunamija do ciklona. Njihova
istraživanja su pokazala da, iako je kvalitet
izgradnje objekta glavni faktor u tome da
li će on stajati nakon zemljotresa, zemljani
objekti su preživeli velike zemljotrese sasvim dobro, dok su neke obližnje kamene
građevine bile svedene na ruševine. Ovo
istraživanje je vodilo vlade, i unutar i izvan
Indije, da odobre zemljanu tehnologiju gradnje instituta za korišćenje pri obnovi područja koja su podložna katastrofama.
Zemljani domovi nisu samo otporni na
prirodne katastrofe, oni su i izdržljivi. Prema Auroville Earth institutu, Rameseum u
Tebi, Egipat, je najstarija zemljana zgrada
na svetu izgrađena pre 3.300 godina. I ona
nije jedina. Širom sveta je uobičajeno videti stare zemljane zgrade koje još uvek stoje
i odolevaju zubu vremena dok su njihovi
suparnici odavno svedeni na ruševine. Dugotrajan dom je održiv dom jer mu je potrebno manje popravki i manje podsticaja
da ga sruše i izgrade ponovo.
Pa, zašto nije svaka
zgrada izgrađena
od kompresovanih
zemljanih blokova?
„Zato što niko ne zna kako to da uradi“,
kaže Džeter. „Arhitekte i inženjeri ne znaju ništa o tome. Ne znaju. I to nije njihova
krivica; nisu ih to učili.“ Zemljana blokovska konstrukcija je relativno nova stvar u
savremenom građevinarstvu, tako da obrazovni sistemi sporo reaguju. Džeter se ipak
nada, jer se na nekoliko univerziteta, kao
što je Univerzitet u Koloradu, A&M Univerzitet u Teksasu i Univerzitet u Oklahomi, sada predaje o zemljanoj gradnji.
Pauel ukazuje na loše normative i reklamni
sistem u Sjedinjenim Američkim Državama. „Naši normativi i reklamni sistemi su
usmereni na drvo i beton“, kaže on. „I drvne i betonske industrije su toliko velike da
će oni uraditi sve da zemljani blokovi ne
budu igrač u ovom poslu.“
Sa listom izazova jednako dugačkom kao
listom pogodnosti, nije ni čudo što izgradnja od zemljanih blokova ima poteškoće
da postane popularna u razvijenim zemljama. Sa tehnologijom kompesovanih
zemljanih blokova, glavni izazov - cena
- prestaje da bude problem, čineći kompresovane zemljane blokove održivom opcijom za izvođače zainteresovane za rad sa
visoko održivim materijalom i za investitore koji žele sveukupno održivi, udoban,
izdržljiv dom po pristupačnoj ceni ■
Vaš internet portal
Izuzetno moćno i nezaobilazno
online marketinško sredstvo
građevinskih kompanija.
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
www.build.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
55
Da li znate...
... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno
besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera,
uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih
udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su
profesionalno vezani za građevinsku industriju
industriju??
Da li znate...
... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju
vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?
oglasi
Projektovanje i izvođenje enterijera
Preko 20 godina iskustva u radu
sa sistemima Rigips i Armstrong
/ spušteni plafoni / pregradni zidovi /
/ adaptacija potkrovlja / venecijaneri /
/ trakaste zavese / tende i komarnici /
/ projektovanje / stručni saveti /
“Frigoremont” DOO
Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
e-mail: [email protected]
www.dekormont.weebly.com
www.dekormont.yolasite.com
Ustanička 164, 11000 Beograd
tel/fax: 011 207 10 34 | mob: 063 232 167, 062 232 203, 065 21 76 622
Servis, remont i montaža rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
D.O.O.
“S A X“
DOO
MERMERI GRANITI
Grejanje
Vodovod
rezanje blokova i ploča | poliranje, štokovanje, pikovanje, bunjanje
profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje
proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata
isporuka | ugradnja
Užice, Dimitrija Tucovića 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065
proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: [email protected]
20 sa Vama
godina
SVE ZA BRAVARE
LIMOVI/HLADNOVALJANI/TOPLOVALJANI/POCINKOVANI
Toše Jovanovića 11, Beograd
+381 11 354 84 83
ČELICI/CEVI/FLAHOVI/NOSAČI/UGAONICI
RADIJATORI/MEŠALICE/GRAĐEVINSKA KOLICA...
USLUGE SEČENJA I SAVIJANJA LIMOVA
www.tehnikoms.rs
PRODAVNICA OKOVA ŠRAFOVA I ALATA
Bulevar JNA 8a, 11222 Beograd
Tel.: +381 11 394 22 42, 394 20 42
e-mail: [email protected]
www. zenitkop.co.rs
www.build.rs
57
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 24 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzeća
m.p.
tačnost podataka overava
U pripremi je 11. štampano izdanje kataloga
GRAÐEVINARSTVO
i opremanje
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeýima nudimo
oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje
i internet portal.
• sadrži detaljne informacije
o preduzeýima, proizvodima i uslugama
graĀevinske industrije
• detaljna klasikacija proizvoda i usluga
• štampa se jednom godišnje
• besplatno se distribuira preduzeýima
koja posluju u domenu graĀevinarstva
• promovisan na sajmovima
graĀevinarstva i nameštaja
Na ovaj naÿin omoguýeno
je pokrivanje oba medija
po veoma povoljnim
cenama
Luke Vojvodiýa 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • [email protected]
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
Qpsubm hsb}fwjotlf joevtusjkf
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
Download

rstvo.rss - BUILD magazin