www.gradjevinarstvo.rs
broj 18 • godina V
www.build.rs
Tema broja
Elektroinstalacije
i osvetljenje
Buduýnost osvetljenja
Sve-elektriÿni svet?
arhitektura
arhitektura
Verujemo
u arhitekturu
urbanizam
urbanizam
Uliÿna borba
green
green build
build
Urbani džepovi
Šta je to
„održivi“ krov?
Da li znate...
... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno
besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera,
uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih
udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su
profesionalno vezani za građevinsku industriju?
Da li znate...
... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju
vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?
Construction Chemicals
BASF Srbija d.o.o., EBC
Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++ 381 11 30 93 432
Istine i zablude
Tema broja
o kompaktnim
fluorescentnim izvorima
kao alternativi klasičnim
sijalicama
Budućnost
osvetljenja
30
24
Sadržaj
20
info www.gradjevinarstvo.rs
8
arhitektura Verujemo u arhitekturu
20
tema broja Budućnost osvetljenja
Kompanija Google predstavila je
novu Android LED sijalicu
Brickhouse (SMART INTERNATIONAL)
53
24
Prečišćavanje otpadnih voda
(AS-IMPEKS)
54
28
Tensar geomreže na infrastrukturnim
projektima (LIPEX)
56
Geosintetika – Definicija i tipovi
proizvoda (POLYKEM SR)
57
Istine i zablude o kompaktnim
fluorescentnim izvorima kao
alternativi klasičnim sijalicama
30
Sve-električni svet?
34
Svi počinju od temelja,
mi počinjemo od krova (STATIK)
58
36
Primena kranova u procesu kreiranja
bioenergije (TECON Sistem)
59
INDUSTRIJA NAMEŠTAJA BAJMOK
60
Zidovi u enterijeru (VANEX)
61
IMPOL SEVAL
Valjaonica aluminjuma a.d.
62
2 u 1 (ROBERT BOSCH)
63
Spoljno osvetljenje:
tehnologija, tehnike i svetiljke
tema broja PHILIPS LIGHTING
Lider u oblasti osvetljenja
40
ZUMTOBEL – Vodeći međunarodni
dobavljač integralnih rešenja rasvete
za različita područja primene
42
Savremene električne instalacije
(SCHNEIDER ELECTRIC)
43
Rasveta za sve (TRGOVINA MATEJIĆ)
44
Ovako se u današnje vreme
otvaraju vrata (HÖRMANN SERBIA)
45
Savremene elektroinstalacije
(ALING-CONEL)
46
Ultrabrza detekcija požara (SECURITON)
47
urbanizam Ulična borba: pejzažni urbanizam
protiv novog urbanizma
promo Energetski odgovorna gradnja
48
uslov za sutra (ESAL)
50
Savremene hidroizolacije
(IZOLACIJA HOLDING)
52
zanimljivosti Sijalica koja radi 110 godina
green build Urbani džepovi
64
65
Šta je to „održivi“ krov?
68
Pretvaranje prozora u elektrane
70
Čovečanstvo emitovalo
rekordnih 30,6 gigatona ugljenika
u 2010. godini
72
Novi domovi će 2015. biti manji,
sa više akcenata na zelenim
tehnologijama
73
Pretvaranje betonske džungle u zelenu
74
narudžbenica
78
Verujemo u
arhitekturu
70
Pretvaranje
prozora u
elektrane
48
Ulična borba
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.
build.rs
w
Sve-električni
svet?
34
Spoljno
osvetljenje:
tehnologija,
tehnike i svetiljke
Urbani
džepovi
36
65
68
Šta je to
„održivi“ krov?
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLAS
Airco
Aluplast BGD
AS Impeks
Bar System
Basf Srbija
BT System
Build magazin
Delta Term
Distron
Eko-solar
Elem & Elgo
Esal
Expol-MB
Flash
Gates
Geo-del-Mlava
GMB Automatik
Građevinarstvo i oprem.
Gradjevinarstvo.rs
Hörmann Serbia
INM
Jadranski sajam A.D.
Jelovica
Kalcer
Kumal
Laboratorija
Legi SGS
LM Svem inženjering
Manes
www.airco-ltd.com
9
www.aluplast.co.rs
23
www.asimpeks.com
55
www.barsystem.co.rs
19
www.basf.rs
3, 21
[email protected]
13
www.build.rs
2, 7
www.deltaterm.com
29
www.distron.net
30
[email protected]
20
www.elemelgo.rs
16
www.esal.si
51
www.ledreklame.rs
36
www.flash-as.co.rs
17
www.gates.co.rs
15
www.geodelmlava.co.rs
18
www.gmb.co.rs
37
www.gradjevinarstvo.rs
79
www.gradjevinarstvo.rs
80
www.hormann.rs
27
www.inm-arilje.com
69
www.adriafair.co.me
71
www.jelovica.rs
72
www.kalcer.rs
12
www.kumal.hr
35
www.testo.rs
14
www.legi.rs
10
www.lmsvem.com
22
www.manesdoo.com
31
MG Kačarević
Mikro princ
MJ Inženjering
Murexin
Nid prof. elektronika
Philips Electronics
Promoter BBM
Razo
Rolomatik
Saj-Commerce
Smart-Net
Somborelektro
Stratus Printwork
Struja
Termodom
TJ Maxim
Vueko
www.mgkacarevic.com
25
www.mikroprinc.com
11
www.mj.rs
68
www.murexin.com
39
www.nidproel.com
38
www.philips.com
41
www.promoterzemun.com
33
www.razo.co.rs
34
www.rolomatik.com
75
www.sajcommerce.rs
66
[email protected]
26
www.somborelektro.rs
28
www.ledwork.net
24
www.struja.rs
64
www.termodom.rs
8
www.tjmaxim.com
32
www.vueko.net
49
Rubrika OGLASI
www.alu-pvc-jankovic.com
Alupo Janković
[email protected]
Centrotehnica
www.egerton.rs
Egerton
www.fox.rs
Fox Electronics
www.gradjevinarstvo.rs
Gradjevinarstvo.rs
www.nlbleasing.rs
NLB Leasing
www.noveco.co.rs
Noveco
Serbia Cable Commerce [email protected]
www.stridon.rs
Stridon Group
www.svetlost-produkt.co.rs
Svetlost-Produkt
76
76
76
77
77
76
76
77
77
76
Fotografiju ustupio Philips Electronics, Beograd
REDAKCIJA
KORAK PO KORAK
Leto. Velika količina dnevne svetlosti. Toplote.
Idealni uslovi za rad na gradilištima. Čujete li?
Čujete li kovitlac zvukova sa obližnjih gradilišta?
Udar metala o metal, burgije o beton, zagasiti zvuk
mašina. Osećate li u vazduhu miris svežeg drveta,
u ustima prašine? Zasuze li vama oči, kao i meni,
kada prolazite pored nekog gradilišta? Možda
nam se zajedno plače iz više razloga. Prvi, i evidentni, jeste pomenuta prašina i uslovi na gradilištima. Drugi, onaj malo tužniji razlog, jeste muk.
Muk napuštenih gradilišta. I vapaj nepostojećih.
Svi smo svesni kroz koje poteškoće danas prolazi
industrija u Srbiji. Posebno pogođena industrija jeste građevinska, koja je uvek bila nosilac privrede i
pokazatelj razvoja opština, gradova ili država. Kako
nam kažu, svetska ekonomska kriza zvanično je
prošla. Da li je vreme oporavka građevinske industrije u Srbiji došlo ili se o njemu samo spekuliše?
Građevinska industrija se deli na dva dela: proizvodnu i uslužnu. Industrija građevinskih materijala u Srbiji nije konkurentna iz dva razloga.
Prvi je nedostatak kvalitetnog proizvoda, drugi je
nedostatak proizvodnih postrojenja. Srbija uglavnom uvozi građevinske proizvode iz sušte nužnosti. Osim poneke kompanije koja je preostala iz
doba stare Jugoslavije, proizvodnja građevinskog
materijala nije doživela svoj puni razvoj. Tu se
krije potajna mogućnost našeg oporavka. Strane
kompanije koje ulažu u Srbiju, rade to iz jednog
razloga – a to je interes. Znači, interes postoji. I to
je dovoljno. Ostalo je na nama. Vlada Republike
Srbije pokušava da privuče strane kompanije sa
svojom proizvodnjom u zemlju. Neke kompanije su već odavno prisutne na ovim prostorima, i
njihova sedišta i proizvodni procesi su locirani u
mestima gde je infrastruktura obezbeđena. Dakle,
da bismo privukli potencijalne investitore u našu
zemlju, moramo imati infrastrukturu.
Kao što smo mogli videti u vestima, pa i na licu
mesta, infrastruktura u Srbiji se zaista gradi, doduše
sporo. Možda ste se i zapitali zašto se stalno priča
o infrastrukturi, ali njen razvoj direktno utiče na
priliv inostranog kapitala i da bi se taj kapital ovde
prikazao u vidu novih fabrika, proizvoda i radnih
mesta potrebno je vreme. Odmah vam mogu reći,
građevinska industrija u Srbiji neće se oporaviti sutra, neće ni za godinu dana, ali će se oporaviti. Potrebno je samo da shvatimo jednu stvar – da bi bilo
šta napredovalo, oko njega se mora raditi.
Proizvodnja građevinskih materijala u Srbiji predstavlja vrlo veliki izazov. Prvenstveno zbog nedostatka osnovnih proizvodnih procesa, nepostojanja
fabričkih postrojenja, nedostatka sertifikovanih
materijala koji bi se mogli izvoziti i nedovoljne
obučenosti naših radnika. Sve nabrojano, generalno, predstavlja veliki problem. Za prevazilaženje
toga, mora se krenuti od osnovnog principa poslovanja – korak po korak. To praktično znači da bi
se građevinska industrija oporavila i zaživela nekim
novim životom, problemi se moraju raščlanjivati i
kao takvi rešavati zasebno. Krenućemo od početka:
• proizvodni procesi kao takvi nisu nerešiv problem. Investicijama od strane Vlade Republike
Srbije, preko investicija stranih ulagača, dobija se
mogućnost izgradnje ili rekonstrukcije fabričkih
postrojenja i poboljšanja kvaliteta proizvoda
• sertifikacija proizvoda u Srbiji je odavno zaživela i ona se radi prema evropskim standardima, i
predstavlja veliku izvoznu šansu preduzećima
• kontinuirano obrazovanje zaposlenih omogućiće kompanijama da budu u koraku sa novim tržišnom sferom koja zahteva konstantno
usavršavanje.
Svaki od ovih problema predstavlja izazov za bilo
koju kompaniju, pogotovo u današnjoj Srbiji, ali
to nisu nepremostivi izazovi. Njima treba pristupati direktno, bez bojazni i pojedinačno. S verom
u bolju budućnost.
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
GLAVNI UREDNIK
Tomislav
Tom
Stamenić
UREDNIK
Branislav
Savić
Br
IZVRŠNI UREDNIK
IZVR
Aleksandra Jovanović
Aleks
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipović
MARKETING
Jelena Božić
Tanja Vićentijević
Katarina Đurić
Monika Ilomanoski
Ivana Đurić
Aleksandra Radosavljević
Vesna Vukajlović
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Mitić
FINANSIJE
Jelena Hajduković
Stana Arsenić
IZDAVAČ
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Besplatni poslovni magazin građevinske industrije
Free business construction industry magazine
Topic for the next issue:
INTERIOR
/build 19/
Tema narednog broja:
ENTERIJER /build 19/
Registrujte se za besplatne primerke!
Luke Vojvodića 30, 11090 Beograd | tel: 011 2562 004 | www.build.rs
info
Izgradnja objekata
vezanih za predstojeće
velike sportske događaje
London – Olimpijada 2012.
Na inicijativu gradonačelnika Borisa Džonsona, vrši se zelena transformacija Londona
koja uključuje i obnovu najčuvenijih građevina ove, po mnogima, prestonice sveta. Zgrade
dobijaju niskoenergetsko osvetljenje, osigurava se da kuće u olimpijskim naseljima budu
što više ekološke, a priprema se i vozni park sa
električnim automobilima koje će zvaničnici i
sportisti koristiti tokom trajanja igara.
Početkom juna završena je, tačno na vreme i po predviđenom budžetu, Olimpijska
košarkaška arena. Ona je jedan od najvećih
privremenih objekata ikada korišćenih za
Olimpijske igre, po podacima zvaničnog
sajta Olimpijskih igara London 2012. Ona je
zajednički projekat biroa Sinkler Najt Mec,
Vilkinson Ajre (Sinclair Knight Merz, Wilkinson Eyre) i KSS-a. Obezbeđuje mesta za
12.000 ljudi, visoka je 35m, a dugačka 115m,
a za izgradnju je upotrebljeno 1.000 tona čeličnih profila prekrivenih sa 20.000m2 bele
reciklažne, ekološke PVC membrane.
Izveštaji kažu da će, jednom kada Igre budu
bile gotove, arena biti razmontirana i predata sledećoj državi koja će ugostiti Olimpijadu 2016. godine.
Rio de Žaneiro - Svetsko prvenstvo 2014.
i Olimpijske igre 2016.
Brazil ima ambiciozne planove kao domaćin Svetskog prvenstva 2014. i Letnjih
olimpijskih igara 2016. godine. Kritičari
ekonomske sile u usponu, sa druge strane,
kažu da Brazil, u nastojanju da na vreme
bude spreman, zanemaruje osnovni proces
urbanog planiranja.
nekretnina i potrebom za državnim stambenim subvencijama. Tu bi trebalo da bude
uključena i reforma hipotekarnog tržišta i
oporezovanja imovine.“
Stotine porodica iz Rio de Žaneira, koje
treba da ustupe svoje kuće za izgradnju
stadiona i smeštaja za sportiste, podnele
su tužbu protiv grada, optužujući vlasti da
su nadoknade neadekvatne.
Neki stanovnici budućeg naselja Svetskog
kupa i Olimpijskih igara na zapadu metropole izjavili su da su im kao kompenzacija
ponuđene sume značajno niže od vrednosti
njihovih nekretnina. Drugi stanovnici čiji se
objekti nalaze na mestu planiranom za izgradnju kažu da su im ponuđene alternativne
lokacije koje su manje i udaljenije od posla u
odnosu na njihove domove. Neki ogorčeno
izjavljuju da su nakon povratka sa posla stajali
na gradilištu – njihove kuće su srušene tokom
njihovog odsustva zajedno sa nameštajem.
Zvaničnici Rija odbacuju optužbe. Po njihovim tvrdnjama, u maju mesecu već je 129
od 629 porodica potpisalo ugovore o kompenzaciji. U proseku, kompenzacija iznosi
oko 24.000 reala (10.500 eura).
Tržište nekretnina u Velikoj
Britaniji i „preporuke“ EU
Dok EU traži od Velike Britanije radikalno
preispitivanje njenog još uvek pregrejanog
tržišta nekretnina, broj vlasnika nekretnina u
Velikoj Britaniji čija vrednost na tržištu je niža
u odnosu na nekadašnju je bez presedana.
Preporuke Evropske komisije fokusirane su na
pozive na promenu politike koja bi dovela do
pristupačnijeg vlasništva i manjih rizika za
potrošače i banke. Upozoravaju da su cene,
uprkos naglom padu tokom recesije, „ostale
na izuzetno visokom nivou“, da smanjuju broj
transakcija, zaustavljaju potrošnju u domaćinstvima i pogađaju poreske obveznike visokim
stopama stambenih kredita, doprinoseći pogoršanju britanske fiskalne pozicije.
EU je pozvala na sveobuhvatnu reformu „sa
ciljem da se ublaže problemi dostupnosti
Četiri od pet kuća koje su kupljene u Velikoj
Britaniji od 2006. godine, danas vredi manje
nego u momentu kupovine. Od 4,32 miliona nekretnina kupljenih od 2006. godine,
3,45 miliona, dakle 80%, vredi manje nego
ranije.
Vlasnici ne žele da budu na gubitku, te mnogi
nisu spremni da postave realne početne uslove za kupovinu njihove nekretnine. U proteklih pet godina, najbolje su prošli oni vlasnici
koji su svoje nekretnine kupili 2009. godine
kada je tržište dotaklo dno u toku krize.
Kinezi kopiraju austrijsko
seoce
U Halštatu (Hallstatt), smeštenom između
jezera i planina, upisanom na listu svetske
baštine UNESCO-a, turizam je osnovna
privredna grana. Međutim, mir meštana grubo je narušen poslednjih dana juna.
Razlog su kineski špijuni koji su došli da kopiraju ovo seoce.
Celu stvar je otkrila lokalnim medijima 14.
juna vlasnica Griner Bauma (Grüner Baum),
hotela iznad jezera, koja je tokom dve nedelje
ugošćavala kinesku turistkinju. Iznenađena
što je vidi prikovanu za sto sa laptopom u
kome su bili projektni planovi, našalila se sa
njom da ne treba da radi za vreme odmora.
Ona joj je objasnila da je zapravo arhitekta
i da radi za za odsek nekretnina preduzeća
Čajna Minmetals (China MinMetals).
Sa nama štedite Vaše vreme,
energiju i novac…
t."5&3*+"-*;"4676(3"%/+6t10,3*7,&*130;03*
t)*%30*;0-"$*+"t,&3".*,"*4"/*5"3/"013&."
t-".*/"5/*10%07*t%37&/"(3"å"t."À*/&*"-"5*
t5&3.0*;76Ǝ/"*;0-"$*+"t'"4"%/*."5&3*+"-*
8
Beograd: Smederevski put 14, 011/41-44-000; Zrenjaninski put 84g, 011/ 33-17-166
Resnik:tPančevo:tNovi Sad: 021/82-44-28
Kragujevac: tČačak:tPožarevac: 012/53-18-24
Palić: tJagodina:tŠabac: 015/37-55-49
Smederevo: tNiš-Brzi Brod: 018/45-42-790
Niš-Bubanj: Pasi poljana bb, 018/42-64-925
e-mail: [email protected]
www.termodom.rs
info
Gradonačelnik je sa druge strane saznao u
maju mesecu da jedno kinesko preduzeće
namerava da reprodukuje 27 zgrada ovog
sela i da iskopa veštačko jezero po ugledu
na Halštatsko, u provinciji Guangdong,
na jugoistoku Kine. Nameravaju da u tom,
za njih egzotičnom, okviru naprave luksuzne apartmane i tržne centre. Jin Liang
potpredsednik filijale za nekretnine preduzeća China Minmetal samo je objavio:
„Radovi će trajati šest godina i koštati 645
miliona evra“.
Ministar je konstatovao da su Bugarskoj neophodni bolji putevi, navodeći da je u prethodnih 20 godina izgrađeno 177km autoputeva,
a u poslednje dve godine, izgrađeno je 52km,
a gradi se još 132km. Do kraja 2011. godine
biće početa gradnja još 117km puteva.
U Rumuniji su krajem maja potpisani ugovori za izgradnju pet traka autoputa u vrednosti
od 693 miliona evra. Ovi radovi obuhvataju
deo panevropskog koridora koji će prolaziti
kroz Rumuniju od Nadlaka na zapadu do
Konstante na istoku. Radove će izvoditi pet
konzorcijuma koji obuhvataju kompanije iz
Rumunije, Italije, Portugala i Španije.
„Za nekoliko godina, Rumunija će imati
845km autoputa, a trenutno ima jedva oko
300“, kaže ministar saobraćaja Anca Boagiu.
Kao trešnjica na torti (ili u ovom slučaju
– štrudli), Kinezi nisu nikoga obavestili o
ovom svom projektu!
Ponosni na svoje seoce i kulturno nasleđe,
meštani nisu bili iznenađeni posetama
stotina kineskih turista proteklih meseci.
„Za 900 duša ove zajednice sve je postalo
kristalno jasno: u stvarnosti se radilo o
arhitektama špijunima koji su želeli da što
preciznije osmotre mesto“, objašnjava se u
evropskoj štampi.
Izgradnja autoputeva kroz
Evropu
Bugarska će do 2020. godine imati sedam
autoputeva i sedam brzih puteva kao deo
transevropske putne mreže, najavio je u
junu ministar regionalnog razvoja i infrastrukture Bugarske Rosen Plevneliev.
Izgradnja tih puteva koštaće oko 3 milijarde
evra, a EU će dati 80% ili 2,5 milijarde evra.
Očekuje se da će sredstva, na predlog Evropske
komisije, odobriti Evropski parlament, krajem
ove ili početkom sledeće godine.
Početkom juna, ministar turizma Elena
Udrea zahtevala je da se zaustavi kontraverzni projekat izgradnje puta koji treba da
prođe kroz srce Bukurešta. Već mesecima
traje borba mnogih Rumuna za zaustavljanje
ovog projekta koji sa jedne strane ugrožava
istorijski Bukurešt, a sa druge strane se kosi
sa preporukama EU o favorizovanju nezagađujućeg saobraćaja kroz gradske centre.
niz rasprava. Prošlog meseca, preduzeće nije
uspelo da isplati poljske podizvođače i radovi
na autoputu su prekinuti.
Luna Ring (Mesečev prsten)
Japanska korporacija Šimicu (Shimizu
Corporation) pravi projekat izgradnje solarnih panela širine oko 19km i dužine
oko 11.000km na mesečevoj površini.
Solarni pojas bi prikupljao solarnu energiju direktno od Sunca i onda je slao pravo
na Zemlju putem mikrotalasa i lasera.
Plan je da se 13.000teraWatt-a kontinuirane energije šalje na prijemne stanice širom Zemlje, odakle bi se dalje distribuirala
stanovništvu. Pošto su planovi NASA-e
za povratak na Mesec trenutno zamrznuti, Shimizu planira da sprovede ovaj projekat
izgradnje ogromne konstrukcije na Mesecu
pomoću robota. Ljudi će biti uključeni samo
kao nadgledni organi.
Poljska država raskinula je ugovor sa kineskim preduzećem COVEC - China Overseas Engineering Group Company.
„COVEC neće završiti dve sekcije na A2 autoputu. Trenutno analiziramo pravne aspekte
dva moguća dalja puta: jedan je tender, a drugi
su pregovori. Već smo razgovarali sa 16 kompanija. Drugi takođe istupaju sa svojim ponudama i mi ćemo sve razmotriti“, kaže Andžej
Macijevski, direktor direkcije Autoputeva
Poljske. Prema njegovim rečima, COVEC treba da plati 188 miliona evra odštete zato što
nije ispunio odredbe ugovora.
U saopštenju kompanije kaže se: „Praktično neiscrpna, nezagađujuća solarna energija
osnovni je izvor zelene energije koja donosi
napredak prirodi kao i našim životima. Shimizu Corporation predlaže Luna Ring za
neograničen suživot čovečanstva i planete
Zemlje.“
Septembra 2009. godine, COVEC je pobedio
nekoliko evropskih konkurenata na tenderu za
izgradnju 49km autoputa A2 koji treba da poveže prestonice Poljske i Nemačke. COVEC
je dobio posao za 330 miliona evra, što se smatra veoma niskom cenom, te je ovo izazvalo
Mada je to odlična ideja, koja podseća na
sličnu zamisao iz filma Moon, plan je jednostavno neizvodljiv. Budući da još ne
možemo da naučimo robote da voze kola,
kako možemo da očekujemo od njih da sagrade čitavu solarnu farmu na Mesecu?
9
info
77% energije iz obnovljivih
izvora
U izveštaju međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change) kaže se da je
dostupnost energije dobijene iz obnovljivih
izvora, kao što su vetar i sunce, praktično
neograničena i da može da podmiri do 77%
svetske potrebe za energijom do polovine
ovog veka, ali vlade moraju da usvoje politiku koja će staviti njih u prvi plan.
U izveštaju se kaže da obnovljivi izvori bioenergija, vetar, solar, geotermal, hidro i
snaga okeana - trenutno učestvuju u dostavi
samo 13% globalne energije.
U drugom delu panela, predstavnici država
članica Ujedinjenih nacija usvojili su rezime koji je vrlo bitan za kompanije koje se
bave obnovljivim energijama i za aktiviste
kako bi izvršili pritisak na državne vođe da
promene politiku prema načinu dobijanja
energije i da ulože u nove investicije i infrastrukturu.
Struja iz pustinje za Evropu
Pogoni za eksploataciju solarne energije u Sahari - i to veliki broj, trebalo bi u
budućnosti da obezbede veliku količinu
električne energije za Evropu. To je vizija
projekta koji se zove Dezertek.
Od pustinjske struje neće profitirati samo
Evropa koja ulaže, već i severna Afrika gde
bi trebalo da se otvore nova radna mesta,
nada se solarni pionir.
Kod potencijalnih severnoafričkih partnera
postoji strah da Evropa u stvarnosti nije zainteresovana za ravnopravno partnerstvo već
samo za struju i to što je moguće jeftiniju.
Prema izveštaju, da bi se dostigao cilj stvaranja skoro 80% svetske energije iz ovih obnovljivih izvora, potrebne su investicije vlada i
privatnog sektora veličine 5,1 biliona dolara
do 2020. godine i skoro 7,2 biliona dolara u
periodu između 2021. i 2030. godine.
Prema IPCC proceduri, 120 eksperata i istraživača pripremili su Specijalni izveštaj o
obnovljivim izvorima energije i smanjenju
klimatskih promena (Special Report on Renewable Energy Sources and Climate Change
Mitigation) na oko 1.000 strana, poredeći
više od 160 mogućih scenarija o obnovljivoj
energiji.
Zbog jačine sunčevog zračenja, solarne elektrane su u severnoj Africi znatno efikasnije
od onih u centralnoj Evropi. Nije reč samo o
solarnim ćelijama već i o solarno-termičkim
elektranama koje, uz pomoć velikih ogledala, zagrevaju vodu i pretvaraju je u paru koja
zatim pokreće turbine za proizvodnju struje.
„To je prednost koja omogućava da se solarna energija prikupljena tokom dana sačuva i
tokom noći. Dakle, solarna energija može da
se isporučuje bilo kada“, objašnjava Kniz.
„Koncept Dezertek spaja najbolje svetske lokacije za korišćenje sunčeve energije, a to su
pustinje, i najbolju svetsku tehnologiju najrazvijenijih zemalja sveta proizvodeći stotinu puta više struje nego što čovečanstvu treba“, kaže Gerhard Kniz, suosnivač fondacije
Dezertek i tvorac ove ideje.
U Evropi neki sugerišu da bi sa projektom
trebalo sačekati dok se politička situacija na
nemirnom severu Afrike ne smiri. Ali Kniz
je sasvim drugačijeg mišljenja: „Sa političkim
promenama u severnoafričkim zemljama,
mogao bi da se napravi veliki korak napred.
Prethodne vlade bile su pre svega zainteresovane da osiguraju svoj položaj i zadrže moć,
a nove moraju da se pobrinu za to da ljudima
obezbede razumne životne uslove i to kroz
otvaranje novih radnih mesta.“
UVEK KORAK ISPRED DRUGIH
Tel:
011 800 14 07
Fax: 011 800 16 73
Mob: 060 54 55 002
11194 Rušanj Novo Naselje 10
offi[email protected]
www.legi.rs
i jednostavna montaža, povoljne cene, dugogodišnja garancija,
razlog su za poverenje i zadovoljstvo kupaca koje imamo godinama.
Vašim potrebama u industrijskom, komunalnom, sportskom, poljoprivrednom i privatnom sektoru.
DIN EN ISO 1461 evropskoj normi, toplo pocinkovani i po želji
troškova za održavanje.
Funkcionalni i ekonomični ogradni sistemi i kapije.
jednako stabilne bez obzira na različitost terena i visinske razlike
zemljišta, a horizontalna linija na panelnoj konstrukciji je obavezno
sigurnost.
Za sve vrste ograda nudimo mehaničke varijabilne kapije koje mogu
širinu otvora i do 10 metara, kao ponudi klizne kapije na električni
pogon do 25 metara širine.
Postoji mogućnost izrade kapija drugih dimenzija i dizajna po specijalnoj porudžbini.
10
LEGI SISTEM – SINONIM ZA KVALITET!
info
Abdelaziz Benouna, bivši generalni sekretar
marokanskog Centra za istraživanje i tehnologiju smatra da bi trebalo ulagati u Dezertek jer
to podržava demokratizaciju severne Afrike.
vreme. Bundestag je odlučio da rudnici od
2018. godine više neće dobijati subvencije države, ali to ne znači stavljanje katanca na njihova
vrata. Ima se na umu i eventualna privatizacija.
Još se ne zna ko će i koliko morati da izdvoji za pustinjske elektrane. Prvi korak najavljuje EU: 30 miliona evra investicija za
pilot projekte, za sada u Egiptu i Maroku.
Nemačkoj će ubuduće ruskog gasa biti
potrebno još više. Gazprom će postepeno
povećavati proizvodnju gasa – ove godine
računa se sa 519 milijardi kubnih metara, a
2014. – 570 milijardi.
Nemačka zatvara nuklearke
Poslednjeg dana juna, nemački Bundestag
odlučio je da zatvori sve nuklearne elektrane do 2022. godine. Sedam najstarijih
nemačkih nuklearnih elektrana, koje su
isključene posle nesreće u Japanu, više neće
biti uključivane na mrežu. Ostale nuklearne elektrane će postepeno, u narednih
11 godina, okončati proizvodnju struje.
Ovim se Nemačka, nakon što je pre pola
godine odlučila u korist produženja rada nuklearki, vratila odluci crveno-zelene vlade od
pre 10 godina u vezi sa prekidom proizvodnje
nuklearne energije. Usvojeno je još sedam
zakona koji se tiču okretanja ka obnovljivoj
energiji i podsticanju ekološke struje.
Napuštanje nuklearne energije vraća ugalj
na veliku scenu jer su nuklearke proizvodile
23% domaće struje. Istovremeno, vetar, voda
i sunce to ne mogu da nadoknade u skorije
trana, kaže da je odluka Berlina „daleko od
života i realnosti“.
Solarni tunel povezuje
Pariz i Amsterdam
Belgijska kompanija Enfinity koja proizvodi i ugrađuje sisteme čiste energije, pronašla je način da sistem brze železnice, koji
postaje sve popularaniji u svetu, učini privlačnijim - korišćenjem solarnih panela.
Već se grade ili planiraju novi gasovodi –
Severnim tokom gas će poteći već na jesen,
sve je bliža izgradnja i Južnog toka ispod
Crnog mora.
U državnoj agenciji za energiju izračunali su
da je Nemačkoj do 2020. potrebno dodatnih 3.600km visokonaponske mreže, kako
bi povećanje ponude obnovljivih izvora
energije imalo smisla. To je još jedan razlog
zbog kog stručnjaci računaju na prirodni gas
i biometan kao prirodno gorivo.
Nemačka vlada pobrinuće se da dugoročno
ne raste zavisnost od isporuka ruskog gasa,
ali srednjoročno to je neizbežno.
Iako će zbog ovakve odluke nemačke vlade
Rusija imati koristi, većina Rusa ne shvata odluku o napuštanju nuklearne energije,
a ukrajinski predsednik Janukovič, koji se
zalaže za izgradnju novih nuklearnih elek-
Tunel je originalno projektovan i izveden
sa ciljem zaštite regionalnih šuma postavljanjem šina kroz planine umesto sečenja
postojećih šumskih dobara. Ali on sada ima
mnogo veću ulogu u zaštiti prirode.
Postavljeni na preko 3,2km, 16.000 solarnih panela proizvodi dovoljno energije da
snabde sve vozove u Belgiji jedan dan godišnje, pored snabdevanja energije stanici
Antwerp; ovo je otprilike 3,5MW/h energije svake godine. Cena celog projekta je
procenjena na oko 20 miliona dolara.
11
info
Izgradnja novih gradova
u okolini prestonica
REŠITE SE AKUSTIKE
U PROSTORU
Da li ste primetili da nas nekad
iznenada u zatvorenim javnim
prostorima zaboli glava, da nekad
slabo razumete šta vam neko priča
ili svojim razgovorom ometate nekog
pored vas? Razlog za takve
neprijatnosti je akustika u prostoru!
je rešenje
za prostornu akustiku!
Veoma široka primena je u:
• Školama: učenici bolje razumeju
predavanje a mir za profesore
• Kancelarijskim prostorima:
lakša komunikacija među
zaposlenima
• Bolnicama: bolesnicima je
obezbeđen mir, a zdravstvenim
radnicima bolja koncentracija
KALCER d.o.o. | Batajnički drum 294, Zemun
Tel/fax: +381 11 84 86 094, 84 88 316, 84 88 317
E-mail: [email protected] | www.kalcer.rs
12
Istanbul: Turski premijer Redžep Erdogan u maju je najavio da će oko Istanbula
biti izgrađena dva nova grada, koji će biti
otporniji na zemljotres. Tada je rečeno da će
izgradnja početi nakon opštih izbora koji su
održani 12. juna.
„Jedan od gradova biće izgrađen na evropskoj strani Istanbula, na obali Crnog mora,
a drugi na azijskoj strani“, izjavio je turski
premijer. Dodao je da se time želi sprečiti
da u nekom jakom zemljotresu strada više
hiljada ljudi.
Turski seizmolozi tvrde da će Istanbul i okolina biti pogođeni snažnim zemljotresom, koji
se očekuje u severnom delu Anadolije, koja se
nalazi samo 20km od metropole, i u kome bi
moglo da nastrada 100.000 ljudi.
Oko 20.000 ljudi poginulo je u dva snažna zemljotresa koji su 1999. godine opustošili veoma naseljenu zonu na severozapadu zemlje.
Nakon revolucije, priliv novca za ovaj projekat je smanjen, ali SODIC ne izgleda preterano zabrinut da će se desiti veće smetnje
u razvoju projekta.
Gradnja Andrićgrada iliti
Kamengrada
U Višegradu je na Vidovdan svečano obeležen početak radova na izgradnji Andrićgrada, grada u kamenu, koji će se raditi po
ideji reditelja Emira Kusturice.
Andrićgrad će biti građen u tri etape, a planirano je da bude završen 2014. godine.
Ovo je jedan od najvećih poduhvata koji će
biti realizovan na ovom prostoru.
Projekat izgradnje Grada u kamenu realizovaće
se po ideji Kusturice i to na ušću reke Rzave
u Drinu, nedaleko od mosta Mehmed-paše
Sokolovića u Višegradu. Grad u kamenu prostiraće se na površini od 17.000m2, a u njegovoj
izgradnji učestvovaće oko 2.000 radnika.
„Zbog pretnje od mogućeg zemljotresa, plan
je da se izgradi stambena zona koja će biti
sigurnija“, izjavio je Erdogan, napomenuvši
da će naseljavanje u ova dva nova grada biti
na dobrovoljnoj osnovi.
Egipat: Dva nova naselja nazvana Istočni i
Zapadni grad, zajednički poduhvat preduzeća SODIC i Solidier International, prvobitno je bio zamišljen za apsorbovanje viška
stanovništva i razvijanje modela okrenutog
pešacima koji će olakšati saobraćajne gužve i zagađenje izazvano saobraćajem. Sada
se predviđa da će ovi novi centri dobiti oko
2,5 miliona stanovnika u narednih 10 godina.
Projektovani su tako da obezbede sve što je
stanovništvu potrebno: trgovine, usluge državnih i komunalnih službi. Zapadni grad
će zahvatati površinu od 1.200km2 zemljišta
duž puta Aleksandrija – Kairo. Istočni grad
će biti izgrađen duž Puta 90 blizu kampusa Američkog univerziteta. SODIC očekuje da svaki od projekata košta najmanje
4,2 miliona američkih dolara.
Kamengrad bi trebalo da izgleda kao da je
napravljen pre nekoliko vekova. U njegovom
sklopu biće 50 kamenih kuća, zgrade gradske skupštine, pozorišta, muzeja, biblioteke,
gimnazija, spomen kuća nobelovca Ive Andrića, po kome grad nosi naziv, kao i drugi
prateći objekti, crkva, stari han, dućani...
Udaljavajući se od ranijeg modela razvoja
egipatskih gradova kod koga su rezidencijalne i komercijalne oblasti bile odvojene, što
je primoravalo stanovništvo da svakodnevno
koristi automobile ili javni prevoz, Istočni i
Zapadni grad vezaće sve usluge u jedinstveno urbano tkanje. Iako nisu predviđeni da
prime mnogo ljudi, gradovi će omogućiti
ljudima da plate svoje komunalne račune i
da kupuju, a da ne moraju da se svakodnevno suočavaju sa ludim saobraćajem.
Andrićgrad biće izgrađen u javno-privatnom
partnerstvu. Sredinom aprila potpisan je
ugovor kojim je formirano preduzeće za izgradnju ovog grada. Kusturičino preduzeće
Lotika je vlasnik 51% kapitala preduzeća, a
Vlada RS i Skupština opštine Višegrad preostalih 49%. Kustrica će biti najveći finansijski nosilac projekta, a deo novca obezbediće
vlada RS. Opština Višegrad je obezbedila
lokaciju i infrastrukturu. Izgradnja Andrićgrada koštaće između 10 i 15 miliona evra.
Mnogi arhitekti angažovani su na ovom ogromnom projektu, a svaki od njih ima jedinstven
pristup. Ali pažnja je usmerena na održivost.
Kamnegrad poslužiće i za potrebe eventualnog snimanja filma u režiji Emira Kusturice
Na Drini ćuprija, prema romanu Ive Andrića.
info
Podstaknuta građevinska
industrija
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je
krajem maja da je država u građevinarstvo
u ovoj godini uložila oko pola milijarde evra.
Država nema nameru da bude investitor
osim dva velika gradilišta u Beogradu. Samo
na gradilištu nekadašnje kasarne Stepa Stepanović zaposliće oko 35.000 radnika, a na
245 gradilišta širom Srbije i do 80.000 ljudi.
Rezultati su najvidljiviji u visokogradnji,
primarnoj građevinskoj industriji i finalnoj
proizvodnji, a posla ima i u velikim infrastrukturnim projektima.
Država je pokrenula stanogradnju u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Ove vesti su najviše podsticale posetioce portala www.gradjevinarstvo.rs da ostave komentar.
Mere NBS i građevinarstvo
Banke od 1. jula više ne izdaju stambene
kredite s učešćem ili depozitom manjim
od 20%, dok je učešće za sve kredite u evrima – minimum 30%.
Prema njegovim rečima, „država nije konkurencija građevinskim firmama“, ali je
bilo nužno da pokrene ulaganje u građevinarstvo.
Vlada Srbije usvojila je uredbu o subvencionisanju kreditnog finansiranja u projektima
stanogradnje i Izveštaj o pregovorima Ministarstva finansija i Razvojne banke saveta
Evrope za projekat socijalne stanogradnje u
Srbiji za 2011. godinu.
Prema rečima arhitekte i investicionog konsultanta Mahmuda Bušatlije, problem je u
tome što u Srbiji tržište nekretnina u poslednje dve godine živi na subvencionisanim
kreditima, „što znači da je to potpuno lažno
tržište jer samo određene kategorije imaju
mogućnost da kupe stan“.
NBS povećavanjem obaveznog učešća želi
da motiviše banke da ove pozajmice odobravaju i u dinarima. Guverner Šoškić ukazuje
da je „ovo jedan u nizu koraka koji vode stabilizaciji finansijskog sistema, a stabilizacija
finansijskog sistema znači stvaranje uslova
za obaranje kamatnih stopa u sistemu“.
Prema podacima NKOSK-a, 55% korisnika
stambenih zajmova ulaže u gotovini više od
20% vrednosti nekretnine, u proseku 35%,
što je bio glavni argument da se poveća limit
obaveznog učešća.
Zahvaljujući ovim merama, nakon dve
godine krize, zabeležen je rast u građevinskom sektoru, a između 100.000 i 120.000
ljudi koji rade u ovom sektoru, dobilo je
posao, prema rečima ministra Dulića.
Od početka, ministar Oliver Dulić je insistirao da NBS razmotri ovu odluku. Kritike
ove odluke su stizale i od strane Udruženja
banaka Srbije, Udruženja za građevinarstvo
Privredne komore Srbije, od direktora Direkcije za građevinsko zemljište, od građevinaca
i prodavaca nekretnina...
Početkom jula, iznet je podatak da je Zakon o podsticanju građevinske industrije doneo prve rezultate i da su primanja i broj
ugovorenih poslova u prva četiri meseca
ove godine veći nego u istom periodu prošle
godine. Od januara do aprila ove godine, u
poređenju sa istim periodom 2010. godine,
vrednost izvedenih radova povećana je za
više od 30%, a ugovorenih poslova za gotovo 60%.
Povodom kritika građevinskog sektora da
će odluka NBS zaustaviti stanogradnju i da
će hiljade radnih mesta biti ugašeno, Šoškić
je rekao da je pitanje građevinske industrije,
pitanje ponude i tražnje. „Građevinska industrija je već godinama u problemu zbog
drugih stvari. Ne može biti ozbiljnog napretka građevinske industrije ako kvadratni
metar košta četiri prosečne srpske plate“,
izjavio je Šoškić.
„Imperativ tržišta je da nešto vredi onoliko
koliko je neko spreman da plati za to. Taj
imperativ ovde kao da ne važi, jer mnogi
drže jako visoke cene nekretnina uprkos
tome što nema nikog ko bi ih kupio. U takvoj situaciji oni vlasnici koji su bliži vlasti
tu razliku nadoknađuju putem subvencija.
Sve dok tržište ne bude slobodno imaćemo
i ovakve cene“, tvrdi Bušatlija.
Ovaj stručnjak naročito ističe neusklađenost
cene i kvaliteta gradnje „koji je neizmerno
lošiji od onog koji graditelji iskazuju“ zbog
čega investitori mogu da ulože 500€/m2, a da
te stanove onda prodaju četiri puta skuplje.
Naglašava da ovi investitori imaju ogroman interes da država nastavi da odobrava
subvencionisane kredite i da svi ovi faktori
zapravo sprečavaju pad cena. Ovaj stručnjak
smatra i da za veće investitore plaćanje visokih naknada za gradsko građevinsko zemljište i nije toliki problem, prvenstveno
zato što je pitanje da li ih uopšte plaćaju i
koliko.
„Profiti na izgradnju u Srbiji ne mogu biti
četiri puta viši nego u EU, gde zarada retko
premašuje 10-12% na godišnjem nivou“, zaključuje Bušatlija.
U svakom slučaju, funkcija guvernera je da
vodi računa o finansijskoj stabilnosti države,
a na pojedinim ministarstvima je da brinu o
građevinskoj industriji.
Nova termoviziska kamera TESTO 882
SVA OPREMA ZA MERENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NA JEDNOM MESTU
Nova termoviziska kamera testo 882 sa 320x240 piksela – još jasnije slike. Sa 76.800 temperaturnih
mernih tačaka videćete svaki detalj iz daljine. Više informacija na: www.testo.rs
Bulevar Mihaila Pupina 6, 11070 Novi Beograd
tel/fax:
011/31-21-741, 011/31-21-755 | e-mail: [email protected]
14
PRODAJA | SERVIS | ETALONIRANJE
info
Zato ministar Dulić početkom jula najavljuje kontrameru Vlade kojom će se povećati mogućnost subvencionisanih stambenih
kredita i kompenzovati činjenica da se više
ne može dobiti kredit bez 20% učešća.
slovanja svih preduzeća. Istovremeno, odmah se pristupa pripremama za sprovođenje
sveobuhvatne reorganizacije grupe, uz podršku svih poverilaca, što bi trebalo da omogući
održiv nastavak poslovanja na duži rok.
I sve će (ponovo) biti dobro...
Krajem juna, pet banaka najvećih poverilaca odblokiralo je račune ovih preduzeća. Ali
među bankama nema mnogo razumevanja za
zahtev radnika da se ponište privatizacije i da
preduzeća preuzme država. Koliko je poznato
bankarima, Đurašković je u skoro svim privatizovanim firmama ispunio 95% preuzetih
obaveza investiranja i socijalnog programa.
Katanac na puteve?
Hapšenje vlasnika Nibens grupe Mila Đuraškovića i sedam rukovodilaca u putarskim
preduzećima iz te grupacije pokrenulo je
lavinu događaja koji su obeležili period između dva broja Build-a.
Vlasnik i deo rukovodstva Nibens grupe
uhapšeni su pod sumnjom da su oštetili kruševački FAM. FAM je kasnije oduzet Đuraškoviću raskidom ugovora, ali problem je bio
šta učiniti u slučaju putarskih preduzeća.
Naime, njima su bili blokirani računi, nemaju niti za struju i telefon, niti za energente i repromaterijal neophodne za rad, a plate
nisu isplaćivane i po sedam meseci.
Preduzeća duguju bankama ukupno oko
110 miliona evra i još gotovo isto toliko
dobavljačima. Vlasnik je u okviru grupacije napravio sistem začaranog kruga dugovanja u kome su preduzeća jemčila pri
uzimanju kredita jedna za druge. Za isti
iznos zadužene su sve firme žiranti, te su
na taj način dugovi umnožavani.
Istini za volju, država se ne može amnestirati
od odgovornosti za teškoće sa kojima se bore
putarska preduzeća. Sindikati zaposlenih su
godinama ukazivali da im država ne isplaćuje
izvršene radove. Čekajući svoj novac, ona nisu
plaćala svojim dobavljačima, nisu imali ni za
plate, pa su morala da se zadužuju kod banaka.
„Problem Đuraškovića bila je nesrazmera u koju je upao. Kad je kupio preduzeća
i krenuo u posao, imao je promet 250-260
miliona €, a prošle godine promet je bio 130
miliona €. Znači, imao je 50% pad poslovne aktivnosti. S druge strane, krediti su mu
danas četiri puta veći od vremena kad je postao vlasnik svih tih putarskih preduzeća. To
je suština njegovih problema, a ne izvršavanje obaveze iz privatizacije“, rekao je jedan
bankar za nedeljnik Novi magazin.
Ministar Mrkonjić negira bilo kakvu vezu
svog ministarstva sa privatizacijom Nibens
grupe mada je za mnoge poslove angažovalo
baš tu grupaciju. U vezi sa proverom poslovanja ove grupacije pre nego što je angažovana
za poslove od državnog značaja, ministar je
izjavio: „Moj cilj je od starta bio da na što
više gradilišta angažujem domaće kompanije. Proverili smo bonitete firmi, dobili
garancije banaka i sproveli tendere. Nibens
je naša najveća putarska kompanija, koja ima
licencu za izgradnju autoputeva. Strane firme
koje su privatizovale neka naša putarska preduzeća otpustile su polovinu radnika, a Nibens nije otpustio nikoga. Nećemo Nibensu
oduzimati posao koji su dobili. Čim se osposobe, dobiće i nove poslove. Radnici ne smeju
da ostanu bez posla i hleba. Ja to ne dam!“
Činjenicu da su odobravali vredne kredite firmama, koje su uvezane međusobnim
jemstvima, bankari, samo nezvanično, jednostavno objašnjavaju: „Smatrali smo da
nam je naplata sigurna, pošto je reč o firmama koje rade sa državom.“
Kad je u pitanju probijanje rokova, ministar izjavljuje da su oni minimalno ugroženi
jer je Nibens „imao samo jednu deonicu od
24km na severu. Na tenderima oni nisu
mogli da dobiju posao zbog konkurentnijih inostranih kompanija“.
Radnici preduzeća iz ove grupacije počeli
su sa protestima zahtevajući skidanje blokade računa, isplatu zaostalih zarada i raskid
ugovora o privatizaciji, kao i omogućavanje
nastavka rada na više deonica Koridora 10.
Posle dužih pregovora, postignut je dogovor među bankama poveriocima, u čijem
je postizanju aktivno učestvovala Agencija
za privatizaciju. On podrazumeva, između
ostalog, postavljanje novog profesionalnog
menadžmenta od nadležnih organa preduzeća iz grupacije koji će koordinirati njen
rad, a čiji je prevashodni zadatak održavanje
kontinuiteta proizvodnje i konsolidacija po-
Tršćanska 21
11080 Beograd-Zemun
tel/fax: 011 307 74 26
011 316 95 71
011 316 95 72
mob: 064 864 83 07
e-mail: [email protected]
www.gates.co.rs
• Segmentna industrijska i garažna vrata
• Industrijske konzolne klizne kapije
• Automatizacija svih vrsta kliznih kapija
• Automatska senzorna vrata
• Automatske rampe i stubići
• Kontrola pristupa i parking sistemi 15
info
„The“ Koridor
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je još 2008. poručio kako Koridor kroz
našu zemlju mora biti gotov do 2010, ako
ne želimo da nas ne pregaze susedi. Posle je
obećao krajnji rok 1. maja 2012, a početkom
jula da će Koridor biti završen za dve godine: do polovine 2013. godine. Kada je reč
o izgradnji Koridora 10 u Srbiji, postalo je
iluzorno govoriti o bilo kakvim rokovima.
I sam ministar Mrkonjić se jednom prilikom
našalio, izjavivši da je to jedini način da pritisne izvođače i investitore da ozbiljno rade.
Kada će zaista ova evropska saobraćajnica biti kompletirana u Srbiji, danas se ne
može precizno reći, tim pre što je po ko
zna koji put produžen rok završetka severnog kraka Koridora od Horgoša do Novog
Sada. Prvi rok bio je do 1. februara, da bi
se sve prolongiralo za avgust.
Štrajkovi putara, rasplamsavanje krize u
Grčkoj, teškoće s budžetom, sporo projektovanje i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kiše... samo su neki od faktora koji
pogubno utiču na poštovanje rokova.
Graditelje autoputa na severu zemlje delimično je omeo i problem u vezi sa Nibens
grupom, a delimično pristajanje na veoma
nepovoljan ugovor. Od ukupno gotovo 10
milijardi dinara (ugovorena vrednost radova)
učešće države je 35%. Ostatak novca, prema
ugovoru, obezbeđuju sami izvođači (Putevi Užice, Planum, Borovica, PZP Beograd),
a svaku ispostavljenu fakturu investitor im
plaća na odloženo u roku od 30 meseci.
16
Država kao svoj veliki uspeh navodi zatvorenu finansijsku konstrukciju za ovaj
kapitalni projekat. Krediti su obezbeđeni, a
deo sredstava planiran budžetom. Ali, s obzirom da država finansira samo severni krak
Koridora 10, a da je u tom poslu kreditiraju
izvođači, izgleda da su se kapitalni rashodi
pretočili u javnu potrošnju - plate, penzije...
Iako iz Nibens grupe na ovom projektu učestvuje samo PZP Beograd i kao podizvođač
Vojvodinaput-Bačkaput, ni drugim članicama konzorcijuma ne cvetaju ruže, pa se
prilično muče da se rastegnu i po tuđim
deonicama. Poseban problem je izgradnja
obilaznice oko Subotice, čiji rok je produžen do 10. oktobra, jer se na trasi isprečilo
sedam dalekovoda.
Od Niša do bugarske granice nedostaje
85km autoputa. Izgradnja obilaznice oko
Dimitrovgrada u dužini od 8,7km poverena
je austrijskoj Alpini na rok od 720 dana, a
vrednost radova je 31,5 milion evra koje je
odobrila Svetska banka. Istoj kompaniji je
krajem prošle godine poverena i izgradnja
14,3km autoputa od Pirota do Dimitrovgrada na rok od 540 dana, vrednost radova
je 30 miliona evra, a finansira se iz kredita
EBRD.
Od Niša prema makedonskoj granici nedostaje 75km autoputa. U novembru 2010.
potpisan je ugovor s firmom Aktor S.A. za
izgradnju samo 7,9km na rok od čak 540
dana, a 21,8 miliona evra obezbeđeno je iz
Helenik plana. U okviru ovog programa još
pre nekoliko godina je obećano 100 miliona evra, međutim, strahuje se da bi kriza u
Grčkoj mogla da ugrozi ovaj projekat.
Čekajući „kineski“ most
Godinu dana utrošeno je na opsežne pripreme za dolazak kineskih građevinara, 45%
radova trebalo bi da izvode naša preduzeća,
a svi pripremni radovi su spremni.
„Radovi na mostu Zemun-Borča preko
Dunava su počeli. Stigli su prvi radnici i
kontejneri iz Kine, dobijena je dozvola za
formiranje gradilišta i napravljen je pristupni put. Gradske vlasti nisu zadovoljne
dinamikom radova, ali verujemo da će se
to popraviti. Očekujem da će, kada zaista
počne da se radi, gradnja ići dinamikom kojom kineske građevinske firme rade svuda
po svetu i u Kini“, izjavio je gradonačelnik
Beograda Dragan Đilas.
On je izrazio uverenje da će most i 27km
pristupnih saobraćajnica biti završeni u
roku, na proleće 2014. godine.
U Saobraćajnom institutu CIP, koji zajedno sa Kinezima projektuje saobraćajnicu,
kažu da ćemo za 170 miliona evra dobiti
jeftin objekat po svim evropskim i svetskim
standardima. „Svi projekti koje Saobraćajni
institut CIP radi zajedno sa kineskom stranom, uključujući i projekat izrade i organizacije gradilišta, spremni su i prošli su kontrolu. Oni su predati investitoru i može se
odmah graditi“, kaže Dragoslav Dragićević
iz CIP instituta.
Strožiji kriterijumi
bezbednosti na gradilištima
Po novoj Uredbi o bezbednosti i zdravlju na
radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, koja stupa na snagu 1. jula, investitor je glavni odgovorni za bezbednost i zaprećene su mu rigorozne novčane kazne.
Investitor ili zastupnik investitora dužan
je da odredi jednog ili više koordinatora
za izradu projekta i jednog ili više koordinatora za izvođenje radova, da izradi Plan
preventivnih mera pre početka radova na
gradilištu, kao i da prijavi gradilište nadležnoj inspekciji rada najkasnije 15 dana
pre početka radova.
info
Novina koju donosi ova uredba, odnosi se i
na obavezu investitora da čim dobije ideju da
gradi i ulaže, angažuje koordinatora za izradu plana preventivnih mera koji će propisati
preventivne mere bezbednosti na konkretnom gradilištu, kao i za aktivnosti u okolini
gradilišta. Minimalni zahtev na svakom gradilištu jeste nošenje zaštitnog šlema na glavi.
Otpornost objekata
na zemljotrese
Posle niza zemljotresa u Kraljevu i katastrofe u Japanu, pokrenute su rasprave koliko su
stvarno otporne zgrade u prestonici i da li
bi poklekle usled snažnog podrhtavanja tla.
Tome je doprinela i izjava ministra zdravlja
Zorana Stankovića da bi loš seizmološki
proračun mogao da dovede od urušavanja
Kliničkog centra u slučaju potresa.
Prema procenama stručnjaka, u jakom zemljotresu bile bi ugrožene smo zgrade podignute pre 1964. godine, a i od njih samo
bi 10% pretrpelo ozbiljna oštećenja. SFRJ
je tek posle razornog zemljotresa u Skoplju,
1963. godine usvojila Privremene tehničke
propise za građenje u seizmičkim područjima. Tada je počeo da se primenjuje način
gradnje kojim je u znatnoj meri pojačana
otpornost zgrada.
CAME AUTOMASTSKI SISTEMI
Klizne kapije | Krilne kapije | Parking prostori
Kontrola pristupa | Parking sistemi
Automatska vrata
URBACO
Automatski potapajuči stubovi
BREDA
Segmentna vrata | Folding vrata
Zaštitne gume i utovarne rampe
ROLLING CENTER
okov za kapije i vrata
FLASH
Proizvodnja | Servis
Uredba, kojom se propisuju minimalni zahtevi za bezbednost i zdravlje na radu, odnosi
se na sve koji kroče na gradilište.
„Između 30 i 40 smrtnih povreda i više od
1.000 teških povreda godišnje na gradilištima, u koje nisu ubrojani smrtni slučajevi koji
su nastupili kao posledica teških povreda,
poziva da se obavezi zaštite na radu pristupi
s velikom odgovornošću. Drugi razlog donošenja uredbe jeste usklađivanje sa propisima
EU“, kaže direktorka Uprave za bezbednost i
zdravlje na radu Srbije Vera Božić Trefalt.
Građevinari smatraju da se prilikom primene Uredbe mora uzeti u obzir da je 70%
firmi u ovoj grani industrije u blokadi računa, kao i da Zakonom o javnim nabavkama nije omogućeno domaćim građevinskim firmama da budu izvođači radova,
već posluju kao podizvođači, na granici
rentabilnosti, ulaze u minus ne bi li opstali, postaju zavisni od bankarskog sistema.
POGINUO RADNIK NA GRADILIŠTU
MOSTA PREKO ADE CIGANLIJE
Na gradilištu mosta preko Ade važe vrlo
ozbiljne mere zaštite i za one koji na njemu
rade, ali i za posetioce.
Ipak, nesreća se dogodila. Radnik A. A.
(23) poginuo je 19. juna, posle pada sa
visine od 12m na gradilištu mosta na Adi
Ciganliji. Nesreća se dogodila na novobeogradskoj strani, na gradilištu na Maloj Adi,
tokom priprema za demontažu jednog od
čeličnih delova na bočnom rasponu mosta. A. A. je na trenutak otkačio sigurnosni
pojas kojim je bio opasan. Da bi završio
posao koji je započeo trebalo je da se sa
jednog mesta prikači na drugo i praktično
je prilikom prebacivanja tzv. veze, što je
potrajalo tek nekoliko sekundi, došlo do
tragičnog pada.
Ovo je prvi nesrećan slučaj na izgradnji
mosta preko Ade Ciganlije, a u Direkciji se
nadaju da je i poslednji.
„Danas je na snazi Pravilnik o tehničkim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, donet
1981. godine, mada projektanti sve češće
koriste i Evrokod 8, koji nije naš zvaničan
dokument. To je propis EU koji se odnosi
na projektovanje objekata na dejstvo zemljotresa. On sadrži najnovije preporuke
o proračunu konstrukcija na dejstvo zemljotresa“, objašnjava profesor Građevinskog fakulteta Mira Petronijević.
Što se tiče KCS, izgradnja centralnog
objekta počela je 1975, a za arhitektonskograđevinske radove i projekat bio je zadužen
Trudbenik.
Godinu dana pošto je Trudbenik obavio
svoj deo posla, promenjena je zakonska regulativa o projektovanju objekata. U vreme gradnje centralnog zdanja KCS objekti
su projektovani da izdrže 7. stepen seizmike, dok je 8. stepen važio za javne objekte.
Zakonodavci su 1981. obavezu podigli za
stepen, pa je za javne objekte obavezujući
postao 9. stepen skale, što godinu ranije
izgrađeni KCS nije ispunjavao.
Ozbiljnost pristupa gradnji KCS upotpunjava revizija dokumentacije koju je obavio
Građevinski fakultet u Beogradu.
17
info
Holcim: za zaštitu životne
sredine 10 miliona evra
Novi centar Kraljeva
na desnoj obali Ibra
„Kompanija Holcim Srbija je prošle godine
u Srbiju plasirala 40 miliona evra. Reč je o
novcu izdvojenom za plate, poreze, dobavljače... Plasiranje novca u zemlju u kojoj
posluje jeste nešto najbolje što jedna kompanija može da toj zemlji da, a upravo je
to ono što radi Holcim“, izjavio je Gustavo
Navaro, generalni direktor Holcim Srbija.
Novi centar Kraljeva trebalo bi da nikne na
143ha zemlje na desnoj obali Ibra, tačno
preko puta mesta gde se sada na levoj obali
uređuje utvrda koja treba da spreči urušavanje starog jezgra grada. Kako planiraju
gradski urbanisti, u novom centru grada
trebalo bi da nikne veliki sportsko-rekreativni centar koji obuhvata i novu halu
sportova, zatvoreni bazen i druge terene
na samom ušću Ribnice, ali i čitav kompleks poslovnih i stambenih objekata.
Aleksandar Milošević, direktor komunikacija
u preduzeću Holcim Srbija naglasio je da su
prioriteti u radu kompanije, između ostalog,
zaštita zdravlja na radu, uključivanje u lokalnu zajednicu, zaštita životne sredine i upotreba alternativnih goriva. On je dodao da je na
projekte zaštite životne sredine od 2002. do
2010. godine Holcim uložio 10 miliona evra.
Milošević je podsetio da je švajcarska kompanija Holcim u decembru 2001. godine stekla vlasništvo nad 70% cementare u Popovcu i da je po ugovornoj obavezi bila dužna
da u predviđenom roku uloži 85 miliona
dolara, a da je ta investicija premašena jer
je uloženo 89,6 miliona dolara. Milošević
je naglasio i to da ukupna ulaganja Holcima
u Srbiji premašuju 100 miliona evra.
Aleksandar Obrenov, direktor za bezbednost i zdravlje na radu u kompaniji Holcim
Srbija istakao je da su bezbednost i zdravlje
na radu jedna od strateških oblasti u kojima se sprovodi korporativna odgovornost.
U tom smislu, dodao je on, praktikuju se redovni sastanci, razgovori i obuke sa zaposlenima. Broj povreda na radu se zahvaljujući
tim aktivnostima smanjuje i u 2010. godini
ih je svega bilo dve, zaključio je Obrenov.
18
„Kraljevo definitivno mora da se širi na desnoj
obali reke jer u gradu više nema parcela koje
su interesantne investitorima. Gradski kej je
potpuno iscpljen i mi moramo da ponudimo
nove lokacije onima koji su voljni da ulažu.
Zato i imamo nameru da napravimo još jedan
alternativni centar grada na lokaciji Crkvine“,
kaže Aleksandra Sretović, direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva.
„Samom izgradnjom nasipa ka Vojnom
naselju omogućavamo da se Kraljevo
mnogo više približi reci. Zato i jeste u perspektivi izgradnja još jednog mosta, čime
će se za gradnju i širenje grada otvoriti
jedno ogromno područje na desnoj obali
reke“, kaže Sretovićeva.
Energetski nezavisan vrtić
Prvi energetsko nezavisni vrtić u Beogradu
biće izgrađen u opštini Savski venac koja je
donirala plac površine 10ha, a pod pokroviteljstvom društveno-odgovornih kompanija koje bi donirale sredstva i opremu.
Vrtić na 2 nivoa, ukupne površine 700m2
moći će da primi 80 dece. Pored prostorija za kreativne radionice, vrtić će imati
kuhinju, trpezariju i podrumski prostor
površine 300m2.
Srećko Šević, načelnik Odeljenja za ener-
getsku efikasnost i obnovljive izvore energije grada Beograda, kaže da je ideja da se
izgradi jedan objekat koji ne uzima energiju
od okoline i da on bude pokazni poligon za
savremene tehnologije.
Očekuje se da detaljna izrada plana projekta bude gotova u avgustu, a sledeće
godine počeće realizacija projekta.
„Izgradnja mosta iz Skopljanske ulice za
ovakav posao je prioritet. On ne samo da
bi rasteretio sadašnje mostove, već bi omogućio da se sav tranzit iz pravca velikih naselja od Jarčujaka, preko Čibukovca i nadalje ka Ribnici usmeri na tu saobraćajnicu i
na mesto gde nameravamo da gradimo novi
poslovno-administrativni centar“, kaže Sretovićeva.
Novi pešački most planiran je nešto niže od
Skopljanske, tačno sa gradske terase, a povezivao bi centar grada sa Ribnicom. Idejni
projekat za ovaj most usvojen je još pre tri
godine, ali je zbog besparice njegovo podizanje odloženo. Po tadašnjim proračunima,
koštao bi oko milion evra.
„Izolacija će biti takva da će objekat imati
veoma malu potrošnju za grejanje i hlađenje,
jedan deo će se snadbevati toplotnom energijom iz kolektora, jedan deo solarne energije
će se pretvarati u električnu struju, što će biti
iskorišćeno i za osvetljenje, a jednim delom
će se verovatno geotermalnom vodom dobijati energija za zagrejavanje“, kaže Šević.
„Objekat bi koristili i investitori kao svoj
pokazni centar za savremene tehnologije u
građevinarstvu, grejanju, klimatizaciji, upotrebi obnovljivih izvora energije. Nakon tri godine takvi kabineti se skidaju i ostaje vrtić.“
Šević je istakao da Grad Beograd planira da
svake tri godine napravi sličan objekat jer se
izmena tehnologije dešava relativno brzo ■
Biti prisutan na tržištu znači imati lager koji će u svakom trenutku moći da odgovori zahtevu građevinara-izvođača radova.
Bar system je ostao dosledan svojoj poslovnoj politici i u želji da izvođači na jednom mestu imaju što veći izbor kvalitetne
opreme koja im je potrebna, proširio svoj prodajni program.
Transport betona na visinu i njegovo kipovanje je uvek problem. Rukovodeći se time u prodaju smo uvrstili sve vrste
kvalitetnih kibli za beton od italijanskih proizvođača, kapaciteta od 150l do 2500l sa manuelnim i automatskim kipovanjem.
Za “sitna” betoniranja tu je program mešalica kapaciteta od 200l do 360l na monofazni ili trofazni napon.
Kada se beton izlije onda je potrebno izvibrirati ga da bi dobio svoju strukturu. Upotrebom konvertora snage 1,8kVA koji
dozvoljavaju korišćenje dve vibro igle, a imamo ih u dimenzijama od 38mm do 66mm, to ne predstavlja problem.
Večiti problem struje na gradilištu može se premostiti upotrebom adekvatnih agregata snage od 2kVA do 10kVA sa
Hondinim motorom na benzinski ili dizel pogon.
Ne malo puta su se izvođači radova našli u problemu posle obilnih padavina ili suočavajući se sa podzemnim vodama.
Interventno rešenje je u programu muljnih i drenažnih pumpi na bezinski pogon sa Hondinim motorom i električnih
potapajućih pumpi i pumpi sa plovkom.
Transport manjeg tereta u rasponu od 200kg do 1.000kg može se rešiti upotrebom konzolnih ili dizalica sa postoljem.
Dužina sajle je 25m a po želji kupca može se izvršiti promena do 40m.
A kada nam kažu da imaju problem sa podizanjem kolica na visinu... tu su kolica sa preklapajućom ručkom i japaneri koji
sigurno olakšavaju transport na gradilištu.
Naše je bilo da Vas obavestimo o ovome a vaše da proverite da li su ovo samo reči na papiru.
#"3TZTUFNEPPr Čika Ljubina 10/3 11000 Beograd
Magacin veleprodaje: Žorža Klemensoa 56
(bivša Francuska 56, Luka Beograd)
5FMt'BY
FNBJMPGGJDF!CBSTZTUFNDPSTt www. barsystem. co. rs
arhitektura
VERUJEMO
U ARHITEKTURU
Ne pitajte se šta arhitektura može učiniti za vas, već šta vaša nacija
može učiniti da unapredi arhitekturu!
Izuzetne građevine javne namene, kao što su
stadioni, akvadukti, opere, muzeji ili gradske
većnice, od davnina predstavljaju najizdržljiviji dokaz tehnološke i umetničke snage civilizacije, a samim tim i njene kulturne i političke ambicije. Današnje zgrade sudova, škole,
autoputevi, ambasade i sl. jesu poput skupa
nacionalnih ideala i stručnosti u određenom
vremenu i prostoru. Arhitektonska politika,
do pre tri decenije samo ideja u povoju, danas
za mnoge zemlje predstavlja moćno sredstvo
u službi različitih domena, poput funkcionalnog, praktičnog ili, pak, samo simboličnog.
20
To itekako ima smisla, naročito kada se
postavi pitanje - zašto razvijene zemlje ne
bi usmerile oblast koja ima širok spektar
uticaja: od upotrebe resursa do urbanog razvoja, od javne bezbednosti do ekonomskog
rasta?
desio se 1977. godine, sa usvajanjem zakona koji arhitekturu tretira sa un intérêt
public (javni interes), zvanično je prikazujući kao socijalno pitanje i predočavajući
vladinu odgovornost da je brani i promoviše. Ovaj zakon omogućio je stvaranje
Conseil d’Architecture, d’Urbanisme et de
l’Environnement (CAUE), sa kancelarijama širom 91 francuskog administrativnog
departmana, koje se bave savetovanjem lokalnih zvaničnika, privrednika i građana u
oblasti građevinskih projekata i konkursa.
Francuska, Holandija, Finska, Nemačka,
Danska i Norveška su samo neke od mnogih zemalja (pretežno evropskih) koje su
predstavile velike nacionalne arhitektonske
smernice, zatim inicijative finansirane iz
državnog budžeta, pa čak i vladine agencije posvećene unapređenju projektovanja u
oblasti javnih objekata.
Norveška nacionalna arhitektonska politika,
usvojena 2009. godine, iako među najmlađima, impresionira svojim dalekim dometima,
uz učešće 13 od 18 ministarstava (od ministarstva odbrane do ministarstva za decu
i jednakost). Dokument sadrži preko 100
strana, uvažavajući arhitekturu kao sredstvo
za unapređenje društva i čuvanje kulture, ali
i kao sredstvo stimulisanja ekonomije.
Ove ideje tek uzimaju zamaha. Evropski forum za arhitektonsku politiku (FEPA – Forum Européen des Politiques Architecturales),
osnovan 1997. godine i lociran u Briselu,
izlazi u susret najboljim praktičarima, sazivajući zvaničnike i deleći znanja i iskustva kako nacije mogu najbolje formulisati
i primeniti sopstvene politike ili sisteme.
U Evropi, nacionalna arhitektonska politika postaje standard u istoj meri kao i nacionalna klimatska, energetska ili stambena
politika.
Stavljajući u prvi plan tri velika prioriteta –
održivi razvoj, urbanu i socijalnu transformaciju, i znanje i inovaciju, arhitektonska
politika Norveške počinje sa pozicijom vlade, koja treba da deluje kao uzor, a završava
se ciljem povećavanja zastupljenosti norveške arhitekture u međunarodnim okvirima. „Stvar nije samo u promovisanju arhitekture, već u mogućnosti da arhitektura i
politika zajedno rešavaju probleme“, kaže
Lote Grep Knutsen (Lotte Grepp Knutsen),
državni sekretar u ministarstvu kulture.
Francuski sistem je najstariji, a po mnogima, i najuspešniji, dokazujući da vladini napori ne samo da mogu podići kvalitet građevinarstva, već mogu i utvrditi
stav, kako među političarima tako i među
građanima, da je arhitektura povezana sa
mnogobrojnim stvarima koje su predmet
nacionalnog interesa. Odlučujući momenat za francusku arhitektonsku politiku
www.build.rs
arhitektura
PREGLED NACIONALNIH ARHITEKTONSKIH POLITIKA
Austrija
Austrija je savezna država, poput Nemačke,
što znači da je njenih devet federalnih jedinica (Bundesländer) prvenstveno odgovorno za
primenu arhitektonske politike; drugim rečima,
regionalne vlade definišu njihove sopstvene
standarde za projekte iz federalnog budžeta.
Na zahtev austrijske skupštine, progres u provincijama se analizira na svakih pet godina.
Danska
U pouzdanom skandinavskom maniru, politika Danske, usvojena 2007. godine, počinje
davanjem prioriteta kvalitetu života, no najzanimljivije što su zajedno predstavili ministarstvo ekonomije i ministarstvo kulture, jeste
akcenat na arhitekturi koja promoviše turizam
i izvoz. Danski arhitektonski poslovi utvrđuju
konkurentni, dinamički i globalno orijentisani
sektor sa potvrđenim međunarodnim iskustvom i sposobnošću za proboj na tržištima.
i umetnost (Baukultur) 2000. godine, koja ide u
prilog svakoj profesionalnoj organizaciji koja je
povezana sa projektovanjem. Inicijativa se, zapravo, prvenstveno fokusira na podizanje svesti
kod svih onih koji na bilo koji način učestvuju u
graditeljskim poduhvatima, podvlačeći regulaciju
za dobijanje projekata putem saveznih konkursa.
Italija
Kao zemlja sa najvećim brojem arhitekata u prestonici, Italija ima nacrt arhitektonske politike, ali
joj nedostaje politička pozadina koja će podržati njen razvoj i implementaciju. Vlada je 2001.
osnovala direkciju DARC (le Direzione Generale per l’Architettura e l’Arte Contemporanee),
zasnovanu na francuskom modelu finansiranja
opštinskih konkursa. Međutim, DARC nije bila
uspešna kada je reč o primeni ovog rešenja.
Francuska
Za uspeh francuske arhitektonske politike i
inicijative zaslužna je sveobuhvatna, višeslojna mreža koja funkcioniše odozgo na dole,
promovišući projektovanje sa ekonomskog
i kulturnog aspekta. Ova mreža obuhvata
mnoštvo savetodavnih tela, agencija u sklopu ministarstava, i mnoge druge odseke.
Holandija
Ova zemlja ima interesantnu rotirajuću poziciju
glavnog arhitekte, na kojoj se rotiraju osvedočeni profesionalci u struci, tako da ova pozicija
nikako ne predstavlja mesto za razvoj karijere
jednog birokrate. Glavni arhitekta ima odgovornost i obavezu da stimuliše kvalitet arhitekture i prikladnost javnih građevina u kontekstu
urbanizma, da savetuje vladu po pitanju arhitektonske politike, ali i da vrši izbor arhitekata
koji se angažuju na državnim projektima.
Nemačka
Savezno ministarstvo za transport, građevinu i
stanovanje pokrenulo je inicijativu za arhitekturu
Norveška
Norveška politika objedinjuje diskusije o pejzažnoj arhitekturi, otvorenom prostoru, životu
u gradovima, kulturnom nasleđu, održivosti i
proširivanju znanja. NTR (National Tourists
Routes) možda na najbolji način oslikava ciljeve ove politike: projekat Norwegian Public
Roads Administration predstavlja kampanju
za razvoj i unapređenje 18 turističkih ruta,
koja se ogleda u desetinama impresivnih
projekata, dela združenih napora inženjera i
pejzažnih arhitekata, koji uključuju vidikovce
uređene u vidu platformi, pešačke mostove,
kioske i info-punktove.
Ujedinjeno Kraljevstvo
U Ujedinjenom Kraljevstvu, kao model unapređenja standarda u projektovanju i razvoju javnih objekata i javnih površina postoji
Komisija za arhitekturu i građenu sredinu
(CABE – Commision for Architecture and the
Built Enviroment). Od svog osnivanja 1999.
godine, kroz CABE, koja je postala deo Saveta za dizajn (Design Council) prošlo je
preko 3.000 velikih projekata, u kojima je ova
komisija učestvovala nezavisnim kritikama,
ali i tehničkim savetovanjem.
SAD
SAD su do sada sprovele više inicijativa vezanih za projektovanje, uz posebna obeležja
tokom mandata predsednika Kenedija, Džonsona, Niksona, Regana i Klintona, uključujući
stvaranje ustanova: National Endowment for
the Arts, Federal Design Improvement Program i Presidential Design Awards.
®
MASTERTOP
MASTERTOP Podovi:
Higijenski, fleksibilni i bezbedni
U svim oblastima gde
higijena ima najviši prioritet,
potvrdili su se podni sistemi
MASTERTOP 1300. Oni su
izdržljivi, otporni, visokog
komfora upotrebe i imaju
malo isparenje.
Održavaju se izvanredno
zahvaljujući površini bez
fuga i pora. Antistatičke
varijante su pogodne za
dijagnostičke prostorije
i operacione sale.
BASF Srbija d.o.o., EBC
www.build.rs
Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++ 381 11 30
93 432
21
arhitektura
Uz jedan veliki izuzetak, razvijene zemlje su
u protekle dve decenije usvojile centralizovane arhitektonske politike. Da li je takva
politika, oličena kroz federalnu agenciju ili
komisiju, izvršne organe ili neke druge vidove centralnih mera primeljiva u SAD?
a
i politik
a
r
u
t
k
Arhite dno na
je
rade za problema
ju
n
rešava
Vlada SAD je kroz istoriju i sama promovisala arhitekturu i dizajn. Tomas Džeferson je
bio prvi zagovornik ideje da arhitektura može
igrati značajnu ulogu u pogledu širenja nacije
i priraštaja, što je tada predstavljalo pitanje od
izuzetnog značaja za bivše kolonije. Pogled na
graditeljsko nasleđe zemlje pokazuje impresivne primere projektovanja, od urbanističkog
koncepta City Beautiful pa do širokog opsega
velikih infrastrukturnih projekata federalnih
objekata, memorijala i spomenika.
Najdirektnije angažovane institucije u promovisanju projektovanja na najvišem nivou u
SAD jesu NEA (The National Endowment for
the Arts, osnovana za vreme mandata predsednika Džonsona, 1965) i GSA (General Services Administration’s Design Excellence Program,
počela sa radom tokom Klintonove administracije, 1994), a zatim i National Endowment
for the Humanities, President’s Committee on
the Arts and the Humanities, Smithsonian, kao
i State Department, koji nadgleda prezentaciju
države na međunarodnim izložbama i izgradnju ambasada i rezidencija u inostranstvu.
ŠKA
NORVE
IJA
BRITAN
KA
je
ktura
Arhite teres
in
javni
Tim koji vodi Adam Jarinski (Adam Yarinski,
AIA), a čine ga još i dekan Arhitektonskog
Preduzeće LM SVEM INŽENJERING je privatno preduzeće osnovano
2005. godine. Osnivač i vlasnik
preduzeća je dipl. inž. Milan Živković,
čovek iza koga stoji preko 38 godina
plodonosnog rada u jednom od
nekadašnjih giganata u bivšoj
SFRJ i SRJ u ovoj branši ˝SVETLOST˝ A.D. Beograd.
Osnovne delatnosti preduzeća su:
1. izvođenje elektroradova
jake i slabe struje
2. usluge inženjeringa
3.
22konsalting NEMAČ
USK
FRANC
A
A
IJ
AUSTR
ITALIJA
Očigledno je, dakle, da u SAD postoji podrška, ali je ona raspršena i razjedinjena, te se
stoga ne registruje kao moćna u onoj meri
u kojoj je to slučaj sa ostalim državama. Pa
ipak, činjenica je da postoji razvijena svest o
važnosti projektovanja u američkoj kulturi,
kao i u ekonomiji.
Džejson Šubah (Jason Schupbach), direktor
dizajna u NEA, kaže: „Za sada nemamo
neko posebno gledište, ali pomno pratimo
modele drugih (nacija) i sigurno je da će to
gledište biti formirano tako da model može
da funkcioniše u SAD i sistemu koji ovde
imamo“.
A
DANSK
VELIKA
te?
nien a)
r
a
f
lce
enj
Il do t nečinj
(Slas
fakulteta Univerziteta u Sirakuzi - Mark
Robins (Mark Robbins, AIA), kao i Džejms
Lima (James Lima, HR&A), trenutno se
bavi istraživanjem strategija koje mogu poboljšati GSA i usmeravati investicije NEA
u kvalitetan projekat, društvene zajednice
i kreativno planiranje prostora, sa ciljem
utvrđivanja etike kvalitetnog projektovanja
širom federalnih agencija, u domenu urbanog projektovanja, pejzažne arhitekture,
grafičkog dizajna i javnih prostora uopšte.
Trenutno istraživanje ima korene u seriji
diskusija koje je Jarinski organizovao 2008.
godine, uz pomoć inženjera Gaja Nordensona (Guy Nordenson), gde je bilo reči o
infrastrukturi, održivom razvoju i kontroli
klime. Ove debate su vodile ka njihovom
predlogu o osnivanju jedne vrste federalne
komisije za projektovanje koja bi predstavljala podršku postojećim federalnim agencijama, kao i samim korisnicima federalnih
fondova, čime bi se osigurao čvršći nad-
REFERENCE:
» Poslovni centar BLUE
- BLOK 26, N. BGD, 25000 m2
» Benzinske stanice širom Srbije
- NIS, LUKOIL, OMV
» Poslovni centar ROHE u Rakovici
» Univerzitetska biblioteka u Beogradu
» Mašinski fakultet u Beogradu
» Visoka zdravstvena škola
strukovnih studija u Beogradu
» Fakultet organizacionih nauka
u Beogradu
» Stambena zgrada Hidrotehnika
- Ustanička, 115 stanova
» Stambena zgrada Đ. Kratovca,
22 stana
www.build.rs
Pavla Jakšića 10
11351 Beograd-Vinča
tel: 011 806 57 48
fax: 011 240 16 22
mob: 064 117 62 28, 063 282 457
e-mail: [email protected]
www.lmsvem.com
rubrika
zor pri izboru i izvođenju projekata (javne
nabavke i sl). U tom trenutku, Kongres je
upravo planirao odobravanje stimulativnog
paketa za velike infrastrukturne projekte u
iznosu od 789 milijardi dolara, te je predlog
došao u pravi čas.
„Vlada je prepoznala povezanost različitih
institucija, na primer, to što se zone delovanja HUD-a (U.S. Department od Housing
and Urban Development) i DOT-a (U.S.
Department of Transportation) preklapaju,
tako da postoji potreba da svako priča sa
svakim. Stoga smo razmatrali kako da poboljšamo komunikaciju među agencijama“,
kaže Robins. Nekoliko agencija već uveliko
imaju mali istorijat međusobne saradnje u
pitanjima projektovanja; na primer: Stejt
Department konsultuje GSA za svoje projekte u inostranstvu.
Kompleksnost vladinih struktura i podela
odgovornosti samo je jedna od mnogobrojnih prepreka sa kojima se sjedinjena strategija suočava. SAD nisu kompaktne poput
Norveške (5 miliona stanovnika), a daleko
su čak i u odnosu na Francusku (62 miliona stanovnika), te se ono što se finansira
od poreza, a pritom ima predznak kulturno,
tretira sa određenom dozom sumnje na Kapitol Hilu, bez obzira na to što arhitektura i
dizajn ne moraju nužno predstavljati umetnost ili kulturnu baštinu.
Kultura u SAD, u svom najopštijem značenju
i domenu, teži da bude polarizovana i politizovana na način koji je nepojmljiv u Evropi, gde građani očekuju od svojih vlada da
subvencionišu stvari od javnog značaja koje
im prijaju i u kojima uživaju, a to svakako
podrazumeva umetnost. Francuski istoričar
arhitekture Žan-Luj Koen (Jean-Louis Cohen) kaže da se ideološko ili političko pitanje
nikada ne postavlja, objašnjavajući to veoma
malim rizikom da će francuski arhitektonski
programi biti napušteni ili defundirani, čak
i tokom mandata konzervativnih političkih
snaga, smatrajući da su ti programi omogućili
mnoge opipljive, stvarne beneficije u izgrađenim sredinama, kao i delotvornost razvoja, ali
i same francuske kulture.
Zahvaljujući naporima FEPA i ostalih foruma, mnoge druge zemlje, a posebno članice
EU, na putu su usvajanja zvaničnih arhitektonskih politika, uverene u socio-ekonomsku i socio-kulturnu isplativost promovisanja arhitekture i svih njenih aspekata.
Sjedinjenim Američkim Državama, dakle,
nedostaje jedna jaka institucija, odnosno
federalna agencija koja bi bila ekvivalent
ministarstvima kulture u razvijenim evropskim zemljama, pa čak i u nekim zemljama
u razvoju koje su prihvatile slične modele po
uzoru na one u EU.
Ipak, negativna iskustva britanske CABE
mogu biti poučna i uticati na oprez kod
nacija koje tek usvajaju nove arhitektonske politike. Uprkos hiljadama projekata i
podstreku koji je davala, CABE je oktobra
2010. godine ostala u potpunosti van budžeta, usled ekonomske krize.
U poslednjem času, spas za CABE je došao
udruživanjem sa Savetom za dizajn (Design
Council), premda je broj zaposlenih u Komisiji drastično smanjen. Interesantno je da je
Savet za dizajn tada bio pošteđen ukidanja
finansiranja iz budžeta, najverovatnije zbog
povezanosti sa ministarstvom trgovine, kao
i potreba industrije i proizvodnje, dok je
CABE bila primarno povezana sa ministarstvom kulture. U budućnosti će obe institucije biti zasnovane na komercijalnim izvorima
prihoda, po principu konsultovanja kakvo je
CABE već vršila za potrebe Olimpijskog komiteta, kao i za nacionalnu železnicu.
energeto®
Sinonim za kvalitet i
energetsku efikasnost
kod prozora
Kao suština se nameće vrednovanje dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. U nameri da
SAD ostanu konkurentne, što je i predsednik Barak Obama u toku godine naveo
kao ključ za oporavak nacije, jasno se može
sagledati da su dugoročni ciljevi pravi izbor
u pogledu investiranja u brze železnice, održivost i dobijanje čiste energije iz obnovljivih prirodnih izvora.
Dobro isplanirana arhitektonska politika
može uticati na prevazilaženje političke
kratkovidosti koja konstantno guši navedene napore pri ostvarivanju navedenih
ciljeva, omogućavajući donošenje vrednih
zakonskih propisa koji će međusobno povezati različite profesije, naročito kada je u
pitanju sfera ekonomije, koja obuhvata stvaranje novih radnih mesta, povećanje izvoza
ili, pak, poboljšanje zdravlja nacije. Iako nacionalna arhitektonska politika SAD deluje
zamršeno i tesno povezana sa ishodom izbora, nijedna politička partija ne poseduje
dizajn, kao ni faktore koji na njega utiču.
„Dizajn ne bi trebalo posmatrati kao
luksuz koji postavlja dodatne troškove,
već kao proces kojim se povećava kvalitet života. Naše mogućnosti efikasnog
takmičenja na stranim tržištima umnogome zavise od često podcenjenog ali integralnog elementa – kvaliteta dizajna.“
(Ronald Regan, Presidential Design Awards
1987)
„Novac se troši na sve moguće načine; stoga se treba nadati da će svaki potez imati
potencijala koliko god je to moguće“, kaže
Robins, nastavljajući: „Ukoliko nastupimo
sa nečim što demonstrira vrednost arhitekture, ne poput neke vrste post-fakto mase ili
dekoracije, već fundamentalno, u odnosu na
svest o našem okruženju i načinu života, to
će biti neverovatno. Izazov je pokazati kako
snaga naših disciplina u dizajnu može voditi
ka tome da se svi ostali delovi naše kulture
učine boljim, efikasnijim i uspešnijim.“ ■
www.build.rs
energeto® 8000 | foam inside
Uf-vrednost od 0,82 W/m²K
Uw-vrednost od 0,61 W/m²K
raspoloživo u mnogobrojnim dekorima
www.aluplast.eu
ili 011 30 70 328
23
TEMA broja
Kako tradicionalne
inkandenscentne
sijalice postaju prevaziđene,
nove, energetski efikasne
zamene brzo preuzimaju
tržište - i one mogu
vremenom promeniti
način na koji osvetljavamo
naše domove.
U Sjedinjenim Američkim
Državama donesen je novi
zakon koji će ugasiti
131-godišnju sijalicu
Tomasa Edisona, koju su
korisnici oduvek povezivali
sa toplinom doma.
Od 1. januara, tradicionalne
inkandenscentne sijalice od
100 i 150 vati ne prodaju se
više u saveznoj državi
Kaliforniji. A za godinu
dana, ove energetski
neštedljive sijalice neće se
prodavati nigde u
Sjedinjenim Američkim
Državama.
Budućnost
osvetljenja
Godinee 2013, inkandenscentna sijalica od
75 vati će, takođe, otići u istoriju (Kalifornih izbaciti iz radnji godinu dana ranija će ih
di A
ik i moratii
je). Dokk ćće 2014
2014. godine
Amerikanci
da se oproste od njihovih omiljenih - iako
energetski neefikasnih - inkandescentnih
sijalica od 60 i 40 vati.
Rezultat prelaska na efikasnije kompaktne
fluoroscentne sijalice (CFL - Compact Fluorescent Light) ili na najnovije visokoefikasne
halogene koje su proizvođači predstavili
značiće mnogo veće cene - oko 2 dolara za
sijalicu nasuprot dosadašnjih 50 centi za
inkandenscentne. Ali osim toga, za mnoge
graditelje, promena će proći neopaženo zato
što se, za sada, menjaju samo sijalice a ne i
grla.
zavidno tržište za energetski efikasne kuće
ide veoma dobro.“
D k G
i
(D
G
) meDerek
Grinauer
(Derekk Greenauer),
nadžer u D&R International, konsalting
kompaniji o energetskoj efikasnosti, slaže se.
„Ako se izvođači ne opamete i ne počnu da
koriste LED (light-emitting diode) osvetljenje i tehnologije, kao i druge nove proizvode
koje će imati za osvetljavanje domova, mogu
slobodno da se oproste od zelenog talasa koji
će razdvojiti konkurentne izvođače od onih
koji to nisu.“
„Nije tako teško promeniti navike u pogledu korišćenja energetski efikasnih sijalica“,
kaže Džim Bejles (Jim Bayless), vlasnik
građevinske kompanije GreenBuild Construction iz Folsoma u Kaliforniji.
U stvari, prema procenama Nacionalnog
udruženja proizvođača električne opreme
(National Electrical Manufacturers Association), oko četvrtina prodatih sijalica u Americi jesu CFL sijalice, i mnogo stručnjaka
ih je prihvatilo. Oni koji nisu, savetuje Leri
Vajnštajn (Larry Weinstein), predsednik dizajnerske kompanije DBS-Shared Solutions
America iz San Dijega, trebalo bi da ih prihvate.
„Arhitekte i izvođači u većini slučajeva sada
posluju sa gubicima“, kaže Leri. „Onima
koji su dovoljno mudri da shvate da postoji
LED SPOT LIGHT
LED DOWNLIGHT
MR16 - GU10 - E27
6W - 12W - 26W
Izvođači i vlasnici nekretnina koji će žaliti
zbog gubitka poznate inkandescentne sijalice u obliku slova A, kaže Vajnštajn, radiće to
samo zato „što ne znaju za bolje“.
Ono što oni možda ne znaju jeste činjenica da
CFL sijalica - najverovatnija zamena ujedno i
za ugradno kućno osvetljenje i za nosive izvore svetlosti kao što su stone lampe - traje oko
pet godina i koristi 75% manje energije od
tradicionalnih, inkandescentnih sijalica, koje
complete solution for signage and arhitectural light
Novi Beograd, Bul. Zorana Djindjića 87 L6/4
Tel/Fax: 011/ 313 9572; Mob: 063/ 285 200
Email: [email protected] - www.ledwork.net
led trake, led moduli...
24
www.build.rs
LED STREET LIGHT
TEMA broja
Prema novim pravilima, sve sijalice će trošiti 25% do 30% manje energije u odnosu
na tradicionalne proizvode danas. Do 2020.
godine, sve sijalice bi trebalo da budu 70%
efikasnije.
CFL sijalice su već za 70% efikasnije od tradicionalnih inkandescentnih sijalica. Visoko
efikasne halogen sijalice efikasnije su za oko
30%, tako da one predstavljaju dobar izbor
za sada, ali neće biti 2020. godine osim ako
proizvođači ne nađu način da ih unaprede.
se kvare, u proseku, posle sedam meseci normalnog korišćenja. CFL sijalice koštaju oko
četiri puta više od inkandescentnih.
Ono što sigurno većina ne zna jeste razlika
između lumena - količine svetlosti, od jula
na kutijama sijalica vidno istaknuta na zahtev vlade SAD-a – i vata, dosadašnjeg merila prosečnog potrošača o tome koliko je jaka
svetlost određene sijalice.
Na primer: Stara inkandescentna sijalica
od 60 vati proizvodi 800 lumena. Dakle,
ako izvođači ili vlasnici nekretnina žele da
zamene sijalice od 60 vati sa sličnom, ali
energetski efikasnijom sijalicom, treba da
biraju između CFL sijalice, visokoefikasnih
halogenih ili LED sijalica koje proizvode
800 lumena. Ta informacija će biti jasno ispisana na pakovanju od jula.
„Veliki izazov“, kaže Hempton Njusam
(Hampton Newsome), advokat i glasnogovornik za Federalnu trgovačku komisiju
SAD-a (Federal Trade Commission), „jeste
pomoći ljudima da shvate da kada traže količinu svetlosti koju sijalica proizvodi, gledaju u lumene.“
Zato je dobro što prelaz sa dosadašnjih sijalica na energetski efikasnije traje tri godine,
kaže Piter Soarez (Peter Soares), direktor
razvoja proizvodnje Philips-a. „To će potrošačima obezbediti vreme da razumeju zakonodavstvo“, kaže on.
Mada to može potrajati. „Edukacija potrošača o sijalicama nije postojala dugo, dugo
vremena“, primećuje Teri Mekgovan (Terry
McGowan), direktor inženjeringa Američkog udruženja proizvođača osvetljenja (American Lighting Association). „Činjenica je da
potrošači donose odluke kada se nađu ispred
polica i da se zbune sa svim tim etiketama.
Stvarno ne znam šta će raditi.“
Super efikasne, dugotrajne LED sijalice ispunjavaju sve kriterijume, s obzirom da su
oko 90% efikasnije od inkandescentnih, ali
toliko su inovativne i tako skupe da se projektanti i izvođači retko usuđuju da ih uključe u svoje projekte. Ipak, Soarez iz kompanije Philips Lighting veruje da će projektanti
i izvođači gravitirati prema mešanom korišćenju energetski efikasnih halogenki, CFL
sijalica i LED sijalica.
Njegovo predviđanje: „Kada god se desi neka
promena, uvek postoji malo ludila.“ Uistinu,
neki očekuju da će potrošači pojuriti ka inkandescentnim sijalicama kako se 1. januar
2012. godine približava, nagomilavajući ih
kao mleko i hleb pre snežne oluje.
Razumevanje pravila
Dok će novi zakon postepeno izbaciti iz
upotrebe tradicionalnu sijalicu, on neće
zabraniti njenu upotrebu. Umesto toga,
američko Ministarstvo energije (DOE –
Department of Energy) postavilo je standard
energetske efikasnosti za sve sijalice, a današnje standardne inkadescentne sijalice ne
mogu postići te standarde. Nove, efikasne
halogen sijalice – oblika kao inkandescentne sijalice - mogu da postignu te standarde.
One nisu efikasne kao što su kompaktne
fluoroscentne sijalice (CFL), ali one emituju istu, toplu svetlost kao njihove zabranjene
rođake i lakše ih je prigušiti nego tvrdoglave CFL sijalice, od kojih većina može da se
priguši samo do određenog nivoa.
Najednostavnije rešenje, koje on sugeriše,
jeste ugradnja tradicionalnih grla i upotreba
štedljivih sijalica kao što su halogen, CFL
ili LED sijalice. Uistinu, tradicionalna grla
daju korisnicima najviše fleksibilnosti zato
što su ona kompaktibilna sa većinom sijalica. „Graditelji koji se još uvek drže inkandescentnih sijalica preći će na halogene“,
predviđa Soares. „Oni koji već koriste CFL
sijalice preći će na LED. Na kraju, postojaće
dosta izbora na policama.“ I to će možda
uvesti promenu u načine na koji ljudi osvetljavaju svoje domove.
„Izvođači se već trude da nametnu upotrebu
CFL sijalica u kućama“, primećuje Mekgo-
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. bavi se
proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj | tel/fax: 011 8652 429, 011 8653 099
e-mail: [email protected] | www.mgkacarevic.com
www.build.rs
25
TEMA broja
van, „tako da to neće biti tako dramatična
promena. Ali to je nešto na šta će morati
da obrate pažnju. Jednostavno, moraće da
obrate pažnju, jer će samo ti proizvodi biti
dostupni u prodaji.“
„Uzimamo proizvod koji je bio za jednokratnu upotrebu i pretvaramo ga u proizvod
koji traje duže“, kaže Soares, koji primećuje
da LED sijalice mogu da traju nešto više od
25.000 sati – dok neki predviđaju da mogu
da sijaju duplo duže od toga.
To bi trebalo da bude dobra stvar, kometariše dizajner osvetljenja Glen Hajmiler (Glenn
Heimiller), predsednik odbora za energiju
i održivost Međunarodnog uruženja dizajnera osvetljenja (International Association
of Lighting Designers). „Ako žele da ugrade
energetski efikasnije osvetljenje, ne bi trebalo da brinu zbog gubitka inkandescentnih
sijalica“, kaže on. „Ono što bi trebalo da
vidite u dobrom projektu osvetljenja, jeste
kombinacija različitih svetlosnih izvora.“
Ali izgled nije jedina razlika koju će postepena gravitacija ka LED sijalicama stvoriti.
Mekgovan predviđa da će LED sijalice promeniti elektroinstalacije u svetu. LED sijalicama nisu potrebni visokonaponski kablovi
kao što ih imamo danas u zgradama. Tako
da će niskonaponski umeci, konektori i instalacije zauzeti to mesto.
Soarez se slaže sa time. „Projektanti i investitori često se opredeljuju za jeftine inkandescentne sijalice samo zbog cene,“ kaže
on. Sa tim jeftinim relikvijama van tržišta,
predviđa on, profesionalci bi trebalo da se
koncentrišu na dostavu sijalica koje su najprikladnije današnjim grlima, prostoriji u
kojoj se nalaze i životnim stilom vlasnika.
On predviđa vreme kada će sami zidovi biti
elektroprovodljivi tako da izvori svetlosti
nemaju potrebu za kablovima.
Šta nam to donosi budućnost
Još uvek se projektanti, investitori i dizajneri
osvetljenja slažu da je LED sledeća velika
stvar u osvetljenju - sa ili bez zakona koji će
naterati graditelje i potrošače u tom pravcu.
26
Mnoge LED sijalice za kućnu upotrebu
pakuju se u tradicionalnim pakovanjima,
sa srednjim brojem zavrtnja na bazi sijalice tako da mogu da stanu u standardna
grla i na taj način zamene tradicionalne
inkandescentne sijalice. Ali ubrzo, kaže
Mekgovan, one neće izgledati uopšte kao
sijalice, iz prostog razloga zato što one to
i nisu. „To će biti instalacija koja se osvetljava iznutra, ali vi nećete videti nikakvu
sijalicu u njoj - samo čipove i površine i
izvore svetlosti“, dodaje on. „Izgledaće sasvim drugačije.“
Kada se njihova visoka cena smanji, visokotehnološko, visokoefikasno osvetljenje će,
najverovatnije, promeniti način na koji svet
osvetljava svoje objekte.
www.build.rs
„Ne znam šta će projektanti i izvođači raditi dok to vreme ne dođe“, kaže Mekgovan.
„Ali veoma je jasno da će ovo otvoriti ceo
spektar mogućnosti postavljanja svetla tamo
gde želimo i tamo gde ga sada nemamo“ ■
TEMA broja
Kompanija Google
predstavila je novu
Android LED sijalicu
Kompanija Googlee predstavila je novu, izvanrednu, LED sijalicu koja može biti
kontrolisana sa svakim Android uređajem
korišćenjem kompanijskog, novog, otvorenog wireless protokola umrežavanja. Pretraživački gigant radio je zajedno sa kompanijom Lighting Science Group (LSG) na
razvoju omnidirekcionalne sijalice od 60W,
čija jačina svetlosti može biti smanjena ili
povećana za sekundu korišćenjem uređaja
opremljenih Android platformom kao što
su pametni telefoni, palmtopovi i laptopovi.
Pametna sijalica je savršen test poligon za
Google-ov novi protokol, koji će utabati put
novom talasu energetski efikasnih kućnih
sistema.
Nova generacija tehnologija u osvetljenju
prevalila je veliki put od uređaja iz osamdesetih godina prošlog veka koji su tapšanjem
kontrolisali gašenje i paljenje sijalica. Nova
28
novim pametnim sistemima koji se samo
podešavaju ne bi li osigurali energetsku efikasnost.
sijalica kompanija Google i Lighting Science
Group bazirana je na LED sijalici A19 kompanije LSG i karakteriše je ugrađen radio
koji se povezuje sa novim Google-ovim
otvorenim wireless protokolom umrežavanja. Prikazan u maju, na Google konferenciji
u San Francisku, protokol se može koristiti
za upravljanje uređaja i termostata, takođe,
tako da je vrlo moguće da on prokrči put
www.build.rs
Veštačko osvetljenje troši oko 11% električne energije prosečnog domaćinstva, tako da
su pametniji sistemi osvetljenja siguran put
smanjenju ugljenog otiska urbanog okruženja - koji je zaslužan za neverovatnih 38%
emisija CO2 u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nove LED sijalice pojaviće se u prodaji
krajem godine po ceni sličnoj standardnoj
LED sijalici ■
Energija sunca uhvaæena
solarnim panelima besplatno
zagreva sanitarnu toplu
vodu zadovoljavajuæi skoro
u potpunosti godišnje
potrebe objekta,
drastièno smanjujuæi
upotrebu konvencionalnih
izvora energije.
Energija sunca se može
efikasno integrisati u sistem
grejanja tokom meðusezona;
idealna je upotreba u
kombinaciji sa panelnim
sistemima grejanja
(podno, zidno,
plafonsko).
Svaki kWh dobijen
pretvaranjem sunèevih
zraka u toplotnu energiju
predstavlja osetnu uštedu
kada se poredi sa drugim,
skupim gorivima.
Ogranièavanje upotrebe
fosilnih goriva nije samo
ekonomski isplativo,
veæ i smanjuje negativan
uticaj svakodnevnih
aktivnosti kao što su
pranje i grejanje na
klimu i prirodu.
Štaviše, to je GIACOMINI!
Italijanski proizvoðaè
prepoznat širom sveta
kao lider u oblasti
proizvodnje opreme
za grejanje, hlaðenje,
i vodovod.
SOLARNI SISTEM: I KUÆA MOŽE STVORITI ENERGIJU
Da li je moguæe da objekat proizvodi deo potrebne energije umesto da je samo troši? Solarni sistemi danas ovo omoguæavaju sa
umerenom investicijom u sigurnu i testiranu opremu. Korišæenje toplote je veoma važno za porodièni budžet: proizvodnja sanitarne
tople vode i grejanje objekta može da uèestvuje i do 80% u ukupnom utrošku energije u objektu. Meðutim, izuzetno veliki deo
ove energije može se obezbediti solarnim sistemom koji je konstruktivno jednostavan, ali sa veoma važnim zadatkom da konvertuje
sunèeve zrake, koji su dostupni besplatno i u velikim kolièinama, u energiju za zagrevanje vode. Opremanje objekata sa solarnim
sistemom je izbor velike odgovornosti u pogledu oèuvanja životne sredine i buduæih generacija, kako zbog smanjenja korišæenja
fosilnih goriva, resursa koji su sve više retki, tako i smanjenja emisija gasova odgovornih za klimatske promene.
Banjaluèka 3, 11000 Beograd
Tel/Fax: 011 7440 705
6457 722, 3089 135
E-mail: [email protected]
www.deltaterm.com
TEMA broja
Povodom aktuelnog
povlačenja klasičnih
sijalica (inkandescentnih,
tip „A“) sa tržišta
zemalja Evropske unije,
autor ovog rada osvrnuo se
na javnosti manje poznate
činjenice vezane za
kompakt-fluorescentne
sijalice, najčešće
pominjane i predlagane
za zamenu klasičnih
sijalica sa užarenim
vlaknom.
U daljem tekstu, pod
pojmom „kompaktna
fluorescentna sijalica“
(ili „kompakt-fluo sijalica“)
podrazumevaće se
„štedljiva“ fluorescentna
sijalica sa integrisanim
predspojnim uređajem i
standardnim podnoškom
E27 (ili E14), predviđena za
zamenu klasičnih sijalica sa
užarenim vlaknom
široko korišćenih
u domaćinstvima,
restoranima
i hotelima.
Nebojša Radivojević d.i.a.
Savetovanje Osvetljenje 2009
30
ISTINE I ZABLUDE
o kompaktnim fluorescentnim
izvorima kao alternativi
klasičnim sijalicama
Plan povlačenja inkandescentnih sijalica sa
tržišta zemalja EU:
• 1.9.2009. – Sve matirane klasične sijalice
i bistre sijalice snaga iznad 80W
• 1.9.2010. – Bistre klasične sijalice snage
iznad 65W
• 1.9.2011. – Bistre klasične sijalice snage
iznad 45W
• 1.9.2012. – Bistre klasične sijalice snage
iznad 7W
• 1.9.2016. – Sijalice energetske klase C
(halogene energy saver sijalice)
Osnovne činjenice:
• Klimatske promene su evidentne
• Postoji realna potreba za smanjenjem individualne potrošnje električne energije, u
cilju smanjenja globalne emisije CO2
• Fluorescentni izvori svetlosti energetski su efikasniji od inkandescentnih
(lm/W )
• Političari, proizvođači i trgovci stvaraju
dogmu o kompakt-fluorescentnim sija-
www.build.rs
licama kao odličnoj alternativi klasičnim
sijalicama
• Javnost nije dovoljno upoznata sa svim
aspektima vezanim za upotrebu kompakt-fluorescentnih sijalica, odnosno
ukupan energetski, ekološki i zdravstveni
bilans njihovog korišćenja
Resursi potrebni za
proizvodnju i transport
Utrošak energije za proizvodnju štedljive
kompaktne fluo sijalice je, prema različitim
izvorima, od 6 do 40 puta veći nego za proizvodnju klasične sijalice.
Uzimajući u obzir masu i zapreminu štedljivih
kompaktnih fluo sijalica, mnogostruko je veći
utrošak energije (odnosno veća je emisija CO2)
za njihov transport od proizvođača (najčešće
u Kini) do prodajnih objekata širom sveta.
Takođe, proizvodnja kompaktnih fluo sijalica
iziskuje daleko više materijalnih resursa.
TEMA broja
Svetlosni fluks
(snaga svetlosnog zračenja)
Na fabričkim pakovanjima kompaktnih fluo
sijalica naznačene su njima ekvivalentne sijalice sa užarenim vlaknom. Na primer, za
sijalicu od 11W navodi se da je ekvivalentna
klasičnoj od 60W. Međutim, ako obratimo
pažnju na svetlosni fluks sijalica (naveden
na pakovanju svake sijalice), uvidećemo sledeće vrednosti:
• 11W kompaktna fluo sijalica: 570-610lm
• 60W klasična sijalica: 710lm.
Možemo zaključiti da u ovom slučaju razlika u svetlosnom fluksu ekvivalentnih sijalica
iznosi 15-20%.
Potrošnja električne energije
Prividna snaga klasične sijalice od 60W iznosi 60VA.
S obzirom da je faktor snage standardne
kompakt-fluorescentne sijalice znatno manji
od jedinice (kreće se u rasponu 0,45-0,65),
smanjenje potrošnje električne energije korišćenjem takve sijalice treba posmatrati u
odnosu na prividnu snagu.
Tipični primeri: Kompaktna fluo sijalica nominalne snage 11W: 90mA x 230 V = 20,70
VA. Kompaktna fluo sijalica nominalne snage 20W: 175mA x 230V = 40,25 VA.
Kompaktne fluo sijalice sa visokim faktorom snage (>0,90) su skuplje i nema razloga
da se kupci opredeljuju za njih, s obzirom da
im to ne bi donelo dodatne uštede (privatni
potrošači ne plaćaju reaktivnu energiju).
Kompaktne fluo sijalice prljaju distributivnu mrežu višim harmonicima. Prisustvo
viših harmonika je nepovoljno kako za distributivnu mrežu tako i za potrošače.
Mogućnost zamene
inkandescentnih sijalica
kompakt-fluorescentnim
Kompaktne fluo sijalice nisu prikladne za
korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama i zidnim svetiljkama, ugradnim svetiljkama, kao i nekim
poluotvorenim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane elektronike na visoke temperature. Može se okvirno računati da 50%
svetiljki u domaćinstvima nije prikladno za
kompaktne fluorescentne sijalice, te zabrana
klasičnih sijalica iziskuje dodatne troškove
kupovine novih svetiljki. Kompakt-fluo
sijalice dostižu maksimalni svetlosni fluks
30-60 sekundi nakon paljenja (što može
biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji)
Za razliku od kompakt-fluorescentnih, klasične sijalice su standardnih oblika i veličina.
Usled veće emitujuće površine kompaktfluorescentnih sijalica, njihova svetlost teže
se optički kontroliše i usmerava unutar reflektorskih svetiljki (lusterski reflektori, stone lampe itd), čime se stepen iskorišćenja
takvih svetiljki smanjuje.
Standardne kompakt-fluorescentne sijalice ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za inkandescentne sijalice, kao ni
sa elektronskim prekidačima. Dimabilne
kompakt-fluorescentne sijalice su izuzetno
skupe. Temperatura boje svetlosti kompaktfluorescentnih sijalica se ne snižava pri dimovanju (slabost u poređenju sa klasičnim
sijalicama).
Za proizvodnju klasične
sijalice potrebni su samo:
• Staklo
• Lim
• Bakar
• Kalaj
• Volfram
Svi sastojci su potpuno
netoksični i jednostavno se
recikliraju!
Za proizvodnju tipične
kompakt-fluo sijalice
potrebni su:
• Staklo
• Lim
• Bakar
• Kalaj
• Živa
• Olovo
• Antimon
• Barijum
• Arsen
• Itrijum
• Jedinjenja fosfora
• Cink-berilijum-silikat
• Kadmijum-bromid
• Jedinjenja vanadijuma
• Torijum
• Plastika
Kvalitet svetlosti
Kvalitet svetlosti klasičnih inkandescentnih
sijalica superioran je u odnosu na sve ostale
veštačke izvore svetlosti. Razlog za to leži u
kontinualnom spektru, koji svetlost inkan-
R5,)'),(#575-5,(#'5-.,.)0($'
R5,)$%.)0($5#5#40)í($5,)05
5 !,)'),(-%#"5#5&%.,)5#(-.&#$
R5-./*(#ĕ.0)95
5 ,(5,.)((,,-5/Francuska/
Beogradski put bb, Topola 34310 | tel: 034 720 885, 814 037 | fax: 034 722 042 | mob: 064 156 48 20
e-mail: [email protected]
www.build.rs| 1118'(-))8)'
31
TEMA broja
Radni vek sijalica
Deklarisani radni vek kompakt-fluo sijalica
(pri 50% otkaza) realan je samo u idealnim
uslovima: 2,7 sati rada dnevno, ciklusi od 60
minuta rada i 90 minuta isključenja, sijalica
radi u idealnim uslovima (izvan svetiljke)
itd. U stvarnosti, više od 50% kompaktnih
fluo sijalica renomiranih brendova otkaže
pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a
kod sijalica jeftinih brendova radni vek je
još kraći (u praksi svega 2-3.000 sati).
Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo
izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako
nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak,
zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere
u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja
materijala u enterijeru, hrane, odeće i sl.
32
Pretpostavka za uspešnu reciklažu su disciplinovani potrošači!
Uticaj na ljudsko zdravlje
i prirodnu sredinu
Troškovi reciklaže jedne kompaktne fluo
sijalice kreću se, prema različitim izvorima,
od 0,30 do 1,00 evra. Reciklaža kompaktnih
fluo sijalica nije ekonomski isplativa i vrši se
samo u svrhu bezbednog odlaganja žive.
Energetski skokovi u plavom delu spektra
fluorescentnih izvora (čak i onih toplobele svetlosti) utiču na hormonski disbalans u
ljudskom organizmu, s obzirom da sekrecija melatonina i serotonina, hormona koji
regulišu čovekov cirkadijalni ritam (noćnodnevni biološki časovnik), zavisi od signala iz
očnih receptora za plavu svetlost. Melatonin
ima pozitivni onkostatični efekat, a njegova
sekrecija se inhibira kada se u oku detektuje
svetlost sa izraženom plavom spektralnom
komponentom. Jednostavnije rečeno, kada
smo noću izloženi svetlosti iz fluorescentnih
izvora sa izraženom plavom spektralnom
komponentom, organizam dobija poruku da
je dan, te pojačava lučenje dnevnih hormona
(melatonina, kortizola – hormona stresa itd).
U Srbiji (i velikoj većini zemalja u svetu) ne
sprovodi se reciklaža kompaktnih fluo sijalica, te živa iz sijalica završava na deponijama smeća, a odatle stiže u podzemne vode,
rečne tokove i, na kraju, završava u lancu
Nekoliko studija sprovedeno je kako bi se
potvrdila veza između rada u noćnim smenama (pod fluorescentnim svetlom) i povećane učestalosti pojave raka dojke kod žena.
Studija sprovedena u Danskoj ( J. Hansen,
Česta paljenja i gašenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica značajno skraćuju njihov
radni vek. Instalacija kompaktnih fluo sijalica (kako jeftinih tako i renomiranih proizvođača) u slabo ventilirane svetiljke može
drastično smanjiti njihov radni vek.
descentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.
ljudske ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju omasovljenja korišćenja kompaktnih fluo sijalica.
Reciklaža
www.build.rs
TEMA broja
Epidemiology No. 12, pp. 74-77, 2001), kao i
neke kasnije studije, dokazale su da žene koje
rade u noćnim smenama imaju veću stopu
oboljevanja od raka dojke (i do 30%!)
Indikativno je da su fluorescentni izvori,
pogotovo neutralno i hladnobele svetlosti,
problematični za učestalo korišćenje u domovima tokom večernjih i noćnih sati.
Odlaganje žive
Živa je izuzetno toksičan element, ali i tehnološki neizbežan sastojak svake kompaktfluo sijalice u količinama do (dozvoljenih)
5mg. Kvalitetne sijalice renomiranih proizvođača sadrže manje žive (1-2mg), ali su
one značajno skuplje.
Realnost je da će se većina potrošača, primoranih na kupovinu kompakt-fluo sijalica
usled zabrane klasičnih sijalica, odlučivati za
jeftinije varijante - sa većim sadržajem žive.
Argument pobornika kompakt-fluo sijalica
da se upotrebom klasičnih sijalica u atmosferu oslobađa više žive nego što je sadrži
ekvivalentna kompakt-fluo sijalica nije relevantan, jer se sagorevanjem uglja u termoelektranama oslobađa elementarna živa.
Živa iz kompakt-fluorescentnih sijalica završava na deponijama smeća, gde se mikrobakterijskim procesima u metanskoj sredini
sjedinjuje u metil-živu, daleko toksičniju od
elementarne žive. Monometil-živa sa deponija, pretežno putem podzemnih voda, ulazi
u ekosistem i potom u ljudski lanac ishrane.
Zaključak
Oko 5% električne energije utrošene u stanovima otpada na osvetljenje. Racionalnijim
korišćenjem bojlera, klima uređaja, šporeta ili
veš mašine može se ostvariti značajno veća
ušteda električne energije (kao i smanjenje
emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom
klasičnih sijalica kompakt-fluorescentnim!
Uzimajući u obzir ukupni energetski bilans
proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže
kompaktnih fluo sijalica, da li je masovna
upotreba tih sijalica odgovor na problem
globalnog zagrevanja? NE.
Upotreba kompakt-fluorescentnih sijalica:
• Dnevne, radne i spavaće sobe: nepreporučljivo
• Stepeništa, hodnici, pomoćne prostorije,
dežurna svetla: preporučljivo (uz obavezujuću reciklažu sijalica)
Štedljive alternative
Halogene sijalice klase “C”
Radni vek 2.000 sati. Dostupne u standardnim
balonima. Oko 30% efikasnije od klasičnih sijalica. Ne sadrže živu. Kontinualan spektar!
LED sijalice sa podnoškom E27 (npr.
OSRAM Parathom)
Radni vek do 25.000 sati. Ne sadrže živu,
nema UV i IR zračenja. Neprikladne za loše
ventilirane svetiljke. Još uvek visoka cena.
Šta preduzeti kada se kompaktna fluo sijalica razbije u stanu*
(a što nije istaknuto na fabričkim pakovanjima?)
• Otvoriti prozor i napustiti
prostoriju. Provetravati 15
minuta
• Sakupiti staklene ostatke
sijalice korišćenjem krutog
papira ili kartona (nikako golim rukama obzirom da živa
prodire kroz kožu)
• Lepljivom trakom sakupiti
male fragmente stakla
• Pod obrisati vlažnim papirom
ili krpom
• Ukoliko se preostali ostaci
usisavaju, kesu iz usisivača
nakon čišćenja treba izvaditi
• Sve predmete upotrebljene za
čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u plastičnu
kesu, i dobro je zatvoriti
• Odeću ili posteljinu na koje
su pali delovi sijalice ne treba
više upotrebljavati, već ih
treba baciti
Ne zaboravimo, najštedljivija sijalica je ugašena sijalica ■
Napomena - * Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (U.S. Enviromental Protection Agency) za odlaganje
slomljenih kompaktnih fluo sijalica
Promoter BBM d.o.o.
Light & Energy Solutions
Timočka 19, 11080 Zemun | tel/fax: +381 (011) 210 87 34
e-mail: [email protected] | www.promoterzemun.com
Izrada svih tipova svetlećih reklama, horeca proizvoda, 3D slova i logotipa, pleksiglas galanterije, sajamskih štandova i uređenje enterijera,
proizvodnja LED modula i dioda po vodećim svetskim standardima, izrada kontrolera i softvera za upravljanje svetlosnim efektima
www.build.rs
33
/svetlosni efekti mogu biti po potrebi naručioca
i programirani tako da odgovaraju trenutnoj nameni/
TEMA broja
Sve-električni svet?
Poslednji trend jesu kuće koje funkcionišu isključivo pomoću struje.
Ovo se naročito odnosi na zero-energy objekte i njihovo društvance.
Njima nije potrebno ni ulje, ni gas, ni toplotna mreža niti biomasa.
Međutim, da li struja zaista obezbeđuje ubedljivu alternativu na
tržištu grejanja po pitanju ekologije i ekonomije? Da li idemo ka
sve-električnom svetu?
Panel koji je održan u januaru ove godine, u sklopu čuvenog
minhenskog sajma građevine BAU 2011, pokušao je da nađe
odgovore na ova pitanja. Rasprava je vrludala između oštre polemike
i opšteg slaganja. Napokon je, na kraju debate, identifikovan igrač koji
bi morao da igra ulogu nekoga ko će olakšati snabdevanje objekata i
naselja energijom i upravljati njome…
Eksperimentalne kuće sa takmičenja Solar
Decathlon Europe zahtevaju veoma malo
energije budući da mogu biti snabdevane
strujom i grejanjem korišćenjem isključivo sunčeve energije. Ovde se za razmenu
energije među zgradama oslanja jedino na
struju – fosilna goriva i toplotna mreža više
nisu potrebni. Međutim, da li ove zgrade
na struju mogu predstavljati model za naše
gradove? Ovo je bilo pitanje koje je diskusioni panel želeo da razreši. Predsedavajući
je bio Johanes Lang (Johannes Lang) BINE Informationsdienst, a učesnici panela: prof. Manfred Heger (Manfred Hegger)
- HHS, TU iz Darmštata, prof. Dirk Miler (Dirk Müller) - E.ON Centar za istraživanje energije, prof. Jirgen Šmit (Jürgen
Schmid) Fraunhofer IWES, Klaus Prajzer
(Klaus Preiser) – preduzeće Badenova i dr
Knut Kibler (Knut Kübler) - iz nemačkog
Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju.
Profesor Heger bi želeo da vidi trajna, jednostavna i robustna tehnička rešenja za
tehnologiju usluga u zgradama. Idealno bi
bilo da one budu trajne koliko i sama zgrada
i podjednako lake za korišćenje. Za njega,
zgrade koje funkcionišu isključivo pomoću
električne energije samo su jedna od nekoliko mogućnosti.
Profesor Miler veruje da će na kraju postojati dve vrste koncepta energije za zgrade:
prvo, električne zgrade koje pre svega koriste
toplotne pumpe za snabdevanje zgrade grejanjem i hlađenjem; drugo, postojaće zgrade
sa sistemom kogeneracije koje koriste različito kombinovanu toplotnu i električnu
energiju – u potpunosti vođene električnom energijom i sa električnom efikasnošću
većom od 40%.
Klaus Prajzer vidi toplotne pumpe kao
ključne komponente u zgradama na struju.
Međutim, on smatra da je ova tehnologija
po pitanju ekologije diskutabilna jer – s obzirom na široko rasprostranjene preferencijalne stope koje nude distributeri električne
energije – to na kraju izjednačava sadašnju
strukturu elektrana sa centralizovanim
termoelektranama na ugalj i nuklearnim
elektranama. Štaviše, on veruje da u većini
slučajeva toplotne pumpe nemaju ni komercijalnog ni privrednog smisla.
Mišljenje profesora Šmita jeste da toplotne
sisteme koji koriste električnu energiju treba
upotrebljavati u visokoenergetski efikasnim
zgradama kao što su pasivne kuće. Takođe,
on ovo vidi kao najbolji način primene toplotnih pumpi. Kod postojećih zgrada, postoji značajan potencijal za kogeneraciju,
gde bi gorivo trebalo da stiže iz obnovljivih
izvora, naročito iz biomase.
Za dr Knuta Kiblera, ima mnogo toga da
se kaže o energetskoj budućnosti koju čini
sve-električni svet. On veruje da se ovaj pravac razvoja već može videti u građevinskom
sektoru. Ipak, smatra da ne treba sav novac
staviti na jedan broj. Drugi mogući energetski svetovi moraju takođe biti ispitani putem održivog istraživanja.
Tokom trajanja rasprave postalo je jasno da
ne mogu svi developeri da idu svojim putem. Razlog ovome jeste činjenica da toplotne i gasne mreže – uključujući i mreže za
koje se očekuje da u budućnosti budu 100%
sa obnovljivim energijama – jedino mogu da
funkcionišu ekonomski ukoliko se postigne
visok nivo potražnje za određenom vrstom
energije. Da bi se ovo postiglo, moraju biti
razvijeni i prihvaćeni regionalni koncepti
energije kako bi se razvili optimalni koncepti gradnje i sistemi distribucije energije
u skladu sa lokalnim uslovima i strukturom
naselja. Tu bi lokalne vlasti morale da igraju
mnogo aktivniju ulogu u budućnosti nego
što su to činile u prošlosti. Ovo je bio aspekt
oko koga su se, uprkos njihovim različitim
mišljenjima, svi učesnici panela složili ■
Bakarska 5, 11010 Beograd
Tel: 011/397-7505, 397-7504 • Fax: 011/397-7510
E-mail: [email protected] • www.razo.co.rs
Automatski osigurači / Utičnice
Razvodne table / Prekidači / Ormani
FID sklopke / Kontaktori / Kablovi
Bimetali / Modularni program / Releji
34
Preduzeće „RAZO“ ima specifičan pristup prodaji prvenstveno
opreme „SCHNEIDER-ELECTRIC“-a i ostalih proizvođača putem
mreže prodajnih mesta obeleženih logom „SCHNEIDER-ELECTRIC“
po celoj Srbiji
www.build.rs
e-mail: [email protected], [email protected] | www.kumal.hr
TEMA broja
Spoljno osvetljenje
osvetljava društvena
okupljanja, daje nam
utehu osećajem
sigurnosti, omogućava
nam da radimo i da se
igramo i pospešuje
estetiku naših bašta
od sumraka do
svitanja.
Sa velikim izborom
spoljnog osvetljenja,
izbor pravog ponekad
je obeshrabrujući.
Shvatanje dostupnih
tehnologija, tehnika
osvetljenja i svetiljka
omogućiće vam da
bolje iskoristite vaše
imanje nakon
zalaska sunca.
SPOLJNO
OSVETLJENJE:
tehnologija, tehnike
i svetiljke
Tehnologija spoljnog
osvetljenja
Različita tehnologija može osvetljavati
spoljašnost naših domova. Ako ste proveli
neko vreme u kupovini i planiranju spoljnog
osvetljenja, verovatno ste primetili da su izvori svetlosti proizvedeni za različite tipove
energije: električnu, solarnu i gasnu.
Električna energija
Električna energija je konvencionalni izvor
energije koja opslužuje standardne i niskonaponske izvore svetlosti.
Standardni 220V AC sistem (220 voltni sistem naizmenične struje) povezan je sa vašim
kućnim strujnim ormanom prema lokalnim
građevinskim normama. Instalacije treba da
budu zaštićene od atmosferalija i zahtevaju posebne mere ugradnje koje će osigurati
bezbednost. Dosta proizvođača nudi energetski efikasne proizvode koji pomažu u
smanjanju troškova električne energije za
razliku od tradicionalnih rešenja. Dodatna
oprema poput tajmera, fotoćelija i detektora
pokreta automatizuje i olakšava upotrebu
spoljašnjeg osvetljenja.
Niskonaponsko osvetljenje je, takođe, povezano sa kućnim instalacijama; ali za razliku
36
www.build.rs
od standarnih, ono koristi transformator
koji konvertuje 220V AC sistem sa kućne
mreže na 12V AC sistem. Sistem niskonaponskog osvetljenja je pouzdan, ali ako
sistem nije propisno isplaniran i korektno
izveden, može se javljati pad napona (tj.
smanjenje dostupne snage zbog udaljenosti
instalacija). Niskonaponsko osvetljenje daje
manje svetlosti od standardnog; ali ipak, korišćenje ovog tipa osvetljenja smanjuje brigu
oko bezbednosti i koristi manje energije,
smanjujući na taj način troškove.
Solarna energija
Solarna energija je alternativni vid energije koju proizvode solarne ćelije ili fotonaponske ćelije. Dok sunce sija, fotonaponske ćelije sakupljaju i konvertuju
energiju iz sunčeve svetlosti u električnu.
Ova električna energija je sačuvana u unutrašnjoj, dopunjivoj, bateriji. Kada sunce
zađe, unutrašnji fotootpornik omogućava
dodatnu otpornost unutar strujnog kola
svetiljke, i samim tim omogućava i protok
elektriciteta unutar kola. Svetiljke se pale
kako elektricitet teče. Svetiljke na solarnu
energiju su onoliko pouzdane koliko je
pouzdano trajanje, dostupnost i intenzitet
sunčeve svetlosti u vašem kraju. Osvetljenje na solarnu energiju nema operativne
troškove, bezbedno je za instalaciju i ne
zahteva ožičavanje.
TEMA broja
Gas
Gas je konvencionalni izvor energije koji
osvetljava putem gorenja. Svetlosni izvori koji se pokreću na gas imaju unutrašnji
sistem cevovoda koji doprema fosilna goriva (prirodni gas ili propan) i automatsko
paljenje koje je kontrolisano unutrašnjim,
električnim prekidačem. Kada se prekidač
aktivira, upaljač zaiskri paleći fosilno gorivo i stvarajući plamen. Osvetljenje na gas je
bilo u širokoj upotrebi pre pojave električnog osvetljenja. Ova vrsta osvetljenja pru-
ža staromodni tip svetlosti koje je relativno
bezbedno i pouzdano.
jedno ili sve vrste osvetljenja koristeći razne
tehnike osvetljavanja.
Sijalice za spoljašnje
osvetljenje
Tehnike osvetljavanja su metode primene
svetla, sa jednog ili više svetlosnih izvora, na
specifične elemente ili površine, u cilju postizanja željenog efekta. Tri osnovne tehnike se koriste u spoljnom osvetljenju: svetlost
usmerena na dole, gore i poprečno. Radi dobijanja tehnike u kojoj je svetlost usmerena
na dole, sijalice se postavljaju iznad elementa
ili površine koja se osvetljava. Tehnika osvetljavanja na gore i poprečno koristi izvore
svetlosti koji su postavljeni na nivou zemlje.
Pri korišćenju tehnike osvetljavanja na gore,
izvor svetlosti se postavlja ispod predmeta
osvetljenja, usmeravajući svetlost na njega,
dok se poprečno osvetljenje postavlja ispred
elementa koji osvetljavamo, usmeravajući
svetlost kroz vazduh. Druge tehnike su, suštinski, varijacije ove tri, osnovne, tehnike.
Spoljni izvori svetlosti od 12V i 220V, električni ili solarni, koriste raznovrsne lampe ili
ono što se uobičajno naziva sijalice:
• Diode koje emituju svetlo (LED - LightEmitting Diode)
• Kompaktne fluorescentne
• Inkandescentne
• Fluorescentne
• Halogene
• HID (High-Intensity Discharge)
Tehnike spoljnog
osvetljenja
Osvetljenje, unutrašnje ili spoljašnje, tipično
se klasifikuje kao ambijentalno, direktno i
indirektno osvetljenje. Ambijentalno, nazivano i obično, osvetljenje osvetljava velike
površine. Direktno osvetljenje obezbeđuje
svetlo koje je koncentrisano na mali prostor za specifičnu namenu, dok indirektno
osvetljenje usmerava vaš pogled na neki element dekoracije, naglašavajući taj element i
doprinoseći dramatičnosti prostora. U zavisnosti šta biste želeli da postignete sa svojim
spoljnim osvetljenjem, možete upotrebiti
Široko osvetljenje - koristi izvore svetlosti
koji su postavljeni na terenu ili na fiksnom
mestu na zidu, plafonu ili stubu. Osvetljenje
na ovaj način povećava vidljivost u bašti i
cvećnjaku i na ulazima.
Osvetljavanje staza - koristi mnogobrojne
izvore svetlosti koji su postavljeni duž trotoara ili staza. Svetlost usmerena na dole
povećava vidljivost noću, omogućavajući
bezbedno hodanje vašom baštom.
ORMANI OD POLIESTERA I ABS-A POGODNI ZA UGRADNJU
ELEKTROOPREME, SISTEMA KLIMATIZACIJE, BAZENSKE TEHNIKE,
AUTOMATIKE, ZAVRŠNE OPTIČKE KUTIJE...
OPŠTE KARAKTERISTIKE:
• Materijal Poliester ojačan sa 25% staklenih vlakana
• Samogasivost V-0 prema standardu UL-94
(materijal nezapaljiv)
• Indeks zaštite IP-54
ZAVRŠNE OPTIČKE KUTIJE - ZOK
od 6 do 24 vlakana
• Namenjene su za završavanje
optičkih kablova kapaciteta
od 6 do 24 optička vlakna (6, 8, 12 i 24)
• Predviđeni su za unutrašnju montažu
KABLOVSKI RAZDELNIK
od 6 do 24 vlakana
• Namenjen za završavanje
kablova u mreži
za pristup
strukturnom
kabliranju
E-I E-IIv E-IIh
E-IV
E-VI
E-I: 340 mm x 688 mm x 250 mm / E-IIv: 340 mm x 1028 mm x 250 mm
E-IIh: 600 mm x 688 mm x 250 mm / E-IV: 600 mm x 1028 mm x 250 mm
E-VI: 800 mm x 1028 mm x 250 mm
GMB AUTOMATIK DIREKCIJA
GMB AUTOMATIK PROIZVODNJA
Kvarnerska 26, 11040 Beograd
tel: 011/36 92 584 | tel/fax: 011/36 99 106
Lj. Živkovića Španca 76, Vranić
tel: 011/83 www.build.rs
40 475 | tel/fax: 011/83 40 368
e-mail: [email protected]
web: www.gmb.co.rs
37
TEMA broja
Tačkasto osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene ispred elemenata i služi
da naglasi arhitektonske detalje ili teksture
i detalje bašte.
Unakrsno osvetljenje - koristi mnogobrojne
izvore svetlosti postavljene ispred predmeta
koji osvetljavamo. Osvetljavanje predmeta iz
dva ili više uglova doprinosi stvaranju igre
svetlosti i senke, stvarajući dramatičnu tačku
fokusa.
ambijentalnu svetlost koja doprinosi osećaju
topline društvenog događaja u vašem vrtu
nakon zalaska sunca.
Osvetljenje stepeništa - koristi izvore svetlosti postavljene na stepenicama. Osvetljavanje stepeništa poboljšava njegovu
vidljivost noću, doprinoseći bezbednijem i
olakšanom kretanju.
Spoljni izvori svetlosti
Pozadinsko osvetljenje ili osvetljavanje
silueta - koristi izvore svetlosti postavljene iza elemenata koji se koriste u pejzažnoj
arhitekturi. Osvetljavanje na gore naglašava
oblik tog elementa.
Spoljašnje osvetljenje se može koristiti na,
bukvalno, bilo koji način oko vašeg doma.
Izvori svetlosti su dizajnirani i proizvedeni
za specifične tipove energije koje koriste, kao
i za različite tehnike osvetljenja. Dostupni
su u različitim veličinama i stilovima.
Osvetljenje sa strane ili senčenje - koristi
izvore svetlosti postavljene sa strane elementa koji se osvetljava. Osvetljavanje sa
strane naglašava strukturu pejzažnog elementa i dozvoljava vam da kreirate i pozicionirate senke.
Spoljni izvori svetlosti su ili pomerljivi ili
fiksni. Pomerljivi izvori svetlosti su obično
solarne svetiljke koje se sa lakoćom mogu
premeštati sa mesta na mesto, dok su fiksni
izvori svetlosti umreženi i postavljeni na
specifičnim lokacijama. Fiksni izvori svetlosti su ili konstantni (tj. odaju konstantno
osvetljenje) ili podesivi i mogu biti dimovani po želji. Uobičajni tipovi izvora svetlosti
uključuju zidne, plafonske, direktne, stepenišne, stubne i dvorišne svetiljke. Specijalni
tipovi izvora svetlosti uključuju potopljive
svetiljke, svetiljke za zastave, svetiljke za
košarkaške table, svetiljke koje reaguju na
pokret, svetiljke programirane za rad od
sumraka do svitanja, kao i svetiljke manjeg
intenziteta radi smanjenja svetlosnog zagađenja.
Svetlosno okrznuće - koristi izvore svetlosti postavljene blizu baze vertikalne površine. Osvetljavanje na gore naglašava teksturu
i detalje fasade objekta.
Mesečevo osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene na granama drveta koje
osvetljavaju na dole. Ovaj način osvetljavanja obezbeđuje dramatično svetlo koje se
filtrira kroz grane drveta.
Osvetljenje drveća - koristi izvore svetlosti
koji su postavljeni pri stablu drveta. Osvetljavanje na gore naglašava strukturu i oblik
drveta, kao i njegovu razgranatost.
Osvetljenje bazena - koristi izvore svetlosti
postavljene na raznim lokacijama unutar bazena. Osvetljenje bazena poboljšava vidljivost, obezbeđujući bezbedno plivanje noću.
Takođe, ono nudi dramatičan svetlosni efekat koji doprinosi ambijentu vaše bašte.
Osvetljenje trema - koristi izvore svetlosti
postavljene na različitim mestima po tremu.
Osvetljenje površina po tremu obezbeđuje
Pro
fes
ion
a
ika
ron
t
k
lna Ele
Direktno osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene na raznim mestima po vašem
domu gde se obavlja specifična aktivnost.
Osvetljavanje košarkaškog terena, na primer, omogućava njegovo korišćenje posle
zalaska sunca. Još jedno popularno mesto
za postavku direktnog osvetljenja jeste roštilj, omogućavajući njegovo korišćenje i po
mraku.
Bezbednosno osvetljenje - koristi izvore
svetlosti postavljene na različitim mestima
po vašem domu. Postavljanje detektora prisustva pored prozora i vrata gde se može
desiti provala u vaš dom jeste odlična vrsta
zaštite od lopova i vandalizma.
Uobičajne lokacije spoljnog osvetljenja:
• ulazi
• garažna vrata
• stepenice
• staze
• pristupni putevi
• tremovi, platforme
• bazeni
• sportski tereni
• ograde
• arhitektonski detalji
• pejzažni detalji ■
NID Profesionalna Elektronika
luspojlb
f
m
F
!
b
o
m
b
o
jp
t
Q spgf
BETONSKE BAZE
- odmeravanje agregata
- odmeravanje cementa
- doziranje i korekcija vode
- prateća automatika
MERENJE U POKRETU
- vaga na traci
- protočna vaga
- merenje u slobodnom padu
KLASIČNA MERENJA MASE
- kolske vage 10t,20t,30t,60t
- železničke vage
- vage na kranovima
- magacinske vage
38
Branka Ćopića 3. 35250 Paraćin; tel:035/571/744, fax:035/573/536
www.build.rs
www.nidproel.com;
[email protected]
> Gradnja
> Keramika
> Lepljenje
> Farbanje
> Fasade
MUREXIN d.o.o
Radojke Lakić 24
11000 Beograd - Zvezdara
Tel/Fax.: +381 11 24 22 133
TEMA broja
Philips Lighting je proizvođač
kompletnog sistema osvetljenja:
izvora svetlosti i svetiljki, predspojnih uređaja i kontrolera. U saradnji
sa arhitektama i dizajnerima kreira
inovativna rešenja i proizvode koji
unapređuju život, a koji se koriste
u različitim oblastima osvetljenja
unutrašnjih i spoljašnjih prostora,
sportskih objekata i dekorativnog
osvetljenja.
LED osvetljenje - svetlost
budućnosti
Philips Lighting, lider u oblasti osvetljenja, u
svom poslovanju je usredsređen na inovativne
načine korišćenja svetlosti uz brigu o očuvanju
životne sredine. Prepoznajući važnost očuvanja
prirodnih resursa koji bitno utiču na opstanak čoveka, Philips Lighting posebnu pažnju
usmerava na postizanje maksimalnog učinka
osvetljenja, uz minimalno korišćenje električne
energije. Upravo iz tog razloga na svim velikim
projektima Philips Lighting koristi nove LED
tehnologije osvetljenja koje, u odnosu na konvencionalne, imaju izuzetno dug vek trajanja.
One doprinose održivom razvoju gradova, racionalnom korišćenju energije, pružaju osećaj
sigurnosti i bezbednosti u večernjim časovima,
imaju umanjene troškove održavanja, smanjuju emisiju CO2 i svetlosno zagađenje.
LED osvetljenje je verovatno najrevolucionarnija promena u osvetljenju od samog
pronalaska električne sijalice, jer transformiše
prirodu osvetljenja otvarajući nove mogućnosti. Milioni varijanti raznih boja i dinamičnih
efekata, omogućavaju dizajnerima da boje
svetlošću, da je uklapaju sa raspoloženjem ljudi ili da njome ispune prostor.
PHILIPS LIGHTING
LIDER U OBLASTI OSVETLJENJA
BGP430 postavljenih na stubove visine 4,5m.
Nove LED svetiljke imaju ukupnu snagu od
60W i ostvaruju uštedu u potrošnji električne
energije od skoro 50%. Okvirna projekcija je
da bi na ovaj način godišnje moglo da se uštedi oko 50.000kW/h. Nova posađena stabla
platana krase dugovečnost, lepota i otpornost
na čestice prašine i čađi, što je veoma bitno
zbog prometa saobraćaja na Bulevaru. Naše
LED svetiljke zadovoljavaju iste kriterijume,
jer su potpuno zaštićene od prodora vlage i
prašine (IP66). Dugovečne i nadgradive, pratiće rast platana i razvijati se sa njima.
Philips Lighting je vodio računa i o komforu građana. Kontrolisani svetlosni snop
(optika) omogućava kontrolu blještanja i
svetlosnog zagađenja. Ova svetiljka zadovoljava uslove zero-candela što postaje obavezan uslov u zemljama EU. Pored uštede
energije, Philips LED svetiljke doprinose
kreiranju prijatne atmosfere u gradovima
koja privlači turiste, a stanovnicima daje
osećaj sigurnosti i bezbednosti.
Na trotoarima Bulevara instalirano je 266
Philips LED svetiljki City Soul LEDgine
PHILIPS ELECTRONICS REPRESANTATIVE
OFFICE BELGRADE
Trg Nikole Pašića 5/V
11000 Beograd
tel: +381 11 3231 983
fax: +381 11 3230 962
[email protected]
www.philips.com
40
Philips ColorReach Powercore svetiljka se
koristi za osvetljenje frontalnih fasadnih platna bočne fasade kao i za osvetljenje širokih pilastra na centralnom kubusu, dok se ColorBlast
svetiljka koristi za osvetljenje uskih pilastra.
Osvetljenje sportskih objekata
Philips Lighting je neprikosnoveni lider u
svetu u oblasti sportskog osvetljenja. Sve tipove sportskih objekata, od teniskih i terena
za mali fudbal, do profesionalnih stadiona i sportskih objekata, moguće je opremiti
Philips osvetljenjem.
Reprezentativan primer osvetljenja sportskih
objekata jeste Sportski centar FSS u Staroj
Pazovi, u okviru koga postoji pet fudbalskih
terena, sportska sala, teniski tereni, hotel i
prateći objekti.
Ulično urbano osvetljenje
Beograd je među retkim evropskim gradovima koji u korak prate novu LED tehnološku
revoluciju u osvetljenju. Gradska vlada se odlučila na hrabar vizionarski potez i odabrala,
prvi put u Srbiji, LED osvetljenje za Bulevar
kralja Aleksandra u Beogradu. Najsavremenije
Philips LED osvetljenje je deo strategije koja
treba da doprinese smanjenju potrošnje i poboljšanju energetske efikasnosti u prestonici.
Multimedijalno osvetljenje je postavljeno diskretno na pojedinim fasadnim platnima frontalne fasade u vidu sedam Philips Vidiwall
panela, dimenzija 1,5x1,5m koji rade u definisanom ritmu. Na taj način se, pored interesantnog svetlosnog doživljaja, prolaznicima
omogućava i sagledavanje grafičkih i slovnih
simbola koji ih obaveštavaju o kulturnim dešavanjima u gradu.
Dekorativno osvetljenje
Kao vodeća svetska kompanija u oblasti
osvetljenja, Philips je optimizovao mehaničke, optičke, termičke i elektronske karakteristike svojih proizvoda.
Osvetljenje kao umetnost
Zgrada Palata Albanija nalazi se na raskrsnici
tri veoma značajne i dinamične ulice u Beogradu: Terazija, Knez Mihailove i Kolarčeve.
Pored tako važne pozicije, objekat je ugaona
zgrada na kojoj dominiraju tri fasade što ga
čini još monumentalnijim na panorami ovog
dela grada. Koncept osvetljenja je zamišljen
kao kreiranje žive, dinamične fasade koja
prati ambijent srca grada. Osvetljenje se sastoji iz dva segmenta: multimedijalni paneli i
dinamičko osvetljenje fasade.
www.build.rs
Celokupno sportsko osvetljenje objekta povereno je Philips-u. Glavni fudbalski teren osvetljavaju ArenaVision projektori sa inovativnim
MHN-SE sijalicama snage 2kW. Da bi se
postigao nivo horizontalne osvetljenosti od
1.500 lx, odnosno nivo osvetljenosti u pravcu
glavne TV kamere od 1.400lx, bilo je potrebno
ukupno 130 projektora. Na taj način, ispunjen
je zahtev investitora da osvetljenje terena zadovoljava zahteve za održavanje Evropskog fudbalskog prvenstva mladih reprezentacija.
Dva pomoćna fudbalska terena su osvetljena
OptiVision projektorima koji su snabdeveni
MHN-FC sijalicama snage 2kW. Sportska
sala je osvetljena Philips Tempo 3 projektorima sa HPI-TP sijalicama snage 400W, dok
je za osvetljenje teniskih terena upotrebljen
projektor OptiFlood.
Realizacijom ovog značajnog projekta, Philips
je još jednom potvrdio lidersku poziciju u
oblasti sportskog osvetljenja, ponudivši najefikasnija i najkvalitetnija rešenja koja su u
skladu sa svim evropskim standardima ■
TEMA broja
Mi želimo da upotrebimo
svetlo da bi stvorili iskustva,
učinili rad lakšim i poboljšali
komunikacije i sigurnost uz
potpunu svest o našoj
odgovornosti prema okolini.
Od osnivanja preduzeća 1950.
godine od strane dr. Valtera
Cumtobela (Walter Zumtobel),
ova vizija vodila je Zumtobel u
stvaranju inovativnih rešenja
rasvete koja ispunjavaju najnovije
ergonomske i ekološke standarde
i stvaraju dodatnu estetsku vrednost. Ciljevi u srži ove filozofije
uvek su bili emocionalni efekti
svetla u arhitektonskom okruženju, raspoloženje ljudi i energetski optimizovana upotreba svetla.
Kao vodeći međunarodni dobavljač integralnih rešenja rasvete za različita područja
primene, Zumtobel stvara jedinstvenu korist za klijente uz kombinaciju tehnologije,
dizajna, emocije i energetske efikasnosti.
Sa više od 50 distributivnih centara i predstavništvima u više od 70 zemalja kompanija, Zumtobel pokazuje internacionalnu
prisutnost kod svakog kupca. Kompanija
Zumtobel pridaje veliki značaj građenju
svetske mreže sa internacionalnim kontaktima specijalista i partnera za projektovanje
unutar industrije rasvete.
Emotivno delovanje svetla
ZUMTOBEL
Vodeći međunarodni dobavljač
integralnih rešenja rasvete za različita
područja primene
u svojim rešenjima. Istovremeno, kompanija
Zumtobel posebnu pažnju pridaje potrošnji el.
energije za rasvetu. Naš koncept je ravnoteža
između svetla za dobrobit čoveka i optimalne
energetske efikasnosti: human light + energy efficiency = „Humanergy Balance“.
Nova tehnologija na zadatku
Cilj kompanije Zumtobel je da čoveku obezbedi svetlo optimalnog kvaliteta za svako
aplikativno područje koristeći pri tome sve
dostupne tehničke mogućnosti. Moderne
tehnologije poput Waveguide, LED i tehnologije mikropiramidalnih struktura, brzo se
pretvaraju u proizvode i sisteme visokog kvaliteta otvarajući put za nove svetlosne koncepte. Posebna pažnja primenjenog istraživanja
pridaje se energetskoj efikasnosti. Primena
upravljanja rasvetom u zavisnosti od dnevnog
svetla kao i upotreba svetiljaka sa povećanim
stepenom svetlosne efikasnosti daju pri istim
preduslovima, u smislu svetlosnih izvora, više
svetla od konvencionalnih rešenja.
Sa integralnim rešenjima rasvete, Zumtobel
stvara svetlosne atmosfere koje upotpunjuju
doživljaj interakcije svetla i arhitekture u njihovoj raznovrsnosti oblikovanja. Kombinovana upotreba svetiljki, upravljanja rasvetom
i sigurnosnom rasvetom prilagođava se arhitekturi zgrade i aplikativnom području. Savršena kombinacija optimalnog kvaliteta svetla,
tehnološke inovacije i dizajna daje dodatnu
vrednost tehničkom rešenju osvetljenja.
ZUMTOBEL LICHT d.o.o.
Nenad Ilić, dipl.ing.el.
Sales Manager Srbija/Crna Gora
Jurija Gagarina 31b/10
11070 Novi Beograd
Mob: +381 69 5444 802
[email protected]
www.zumtobel.com
42
Kompleksna rešenja rasvete
od jednog dobavljača
Zumtobel stvara rešenja rasvete u saglasnosti sa arhitekturom i uz prilagođavanje aplikativnom području i to optimalnom kombinacijom svetiljaka, upravljanjem rasvetom i
sigurnosnom rasvetom. Rešenje rasvete uvek
uključuje kombinaciju proizvoda i usluga i
prilagođava se korisniku.
Saradnja sa projektnim partnerima za više mogućnosti
Mnogobrojni koncepti rasvete i inovativni proizvodi kompanije Zumtobel razvijeni su tokom
izrade arhitektonskih projekata i implementirani su u saradnji sa internacionalno aktivnim
arhitektima, dizajnerima i elektroprojektantima. Mnoge od ovih ideja i inovacija su dalje
razvijene da bi postale profesionalna rešenja
rasvete i ostvarila dodatni uspeh na tržištu.
Svetlo stvara dobar osećaj
Kako bi postigao najbolji mogući kvalitet svetla za čoveka, Zumtobel u svojim razvojnim
centrima istražuje podsticajno delovanje svetla
na zdravlje i kontinuirano ga implementira
se razvija zajedno sa njegovim tehnološkim
svojstvima i svetlosnim karakteristikama.
Inovacije za veću
funkcionalnost
Zumtobel rešenja rasvete zasnivaju se na
širokom rasponu svetiljki i sistema za kontrolu rasvete najvišeg kvaliteta. Strategija
kompanije je brza implementacija aktuelnih
tehnologija u koncepte rasvete.
Dizajn prati funkcionalnost
Kombinacija inovativne, energetski efikasne
tehnologije rasvete i kreativni dizajn prisutni su kroz kompletan asortiman proizvoda.
Ali dizajn proizvoda nije cilj sam po sebi već
www.build.rs
Zumtobel Group, sa sedištem u Dornbirnu u Vorarlberg regiji u Austriji, jedan je od
nekoliko globalnih igrača u industriji rasvete.
Grupa, koja je pokrenuta kao Elektrogeräte und
Kunstharzpresswerk W. Zumtobel KG 1950. godine, zapošljava 7.329 radnika na dan bilansa
stanja (30. april 2010. godine), a u 2009/10
finansijskoj godini objavljeno je konsolidovanih prihoda u iznosu od 1.117,3 miliona evra.
U okviru svoje multibrend strategije, u poslovanju sa profesionalnom rasvetom i rešenjima
rasvete, Grupa je predstavljena na tržištu sa
brendovima Zumtobel i Thorn. Komponente
za upravljanje rasvetom i LED komponente /
module proizvodi kompanija Tridonic koja je
deo Zumtobel grupe. Od 2010. godine Grupa
takođe razvija B2C poslovanje sa inovativnim
LED svetiljkama pod brendom LEDON ■
TEMA broja
SCHNEIDER ELECTRIC
Projektujete ili gradite nov
objekat, ili možda
renovirate postojeći?
Schneider Electric ima
rešenja za vas!
SAVREMENE ELEKTRIČNE
INSTALACIJE
Ako planirate da gradite poslovnu zgradu
čeka vas mnogo više od teškog rada. Susrešćete se sa velikim brojem kako tehničkih
tako i finansijskih zahteva.
U poslednje vreme ovi zahtevi se povećavaju. Danas od električne instalacije očekujemo da bude pouzdana, da sistemi imaju
mogućnost nadgradnje i da u isto vreme
zadovoljavaju stroge kriterijume u pogledu
energetske efikasnosti.
Protivpanična rasveta
i evakuacioni znakovi
kriterijumi bezbednosti iz dana u dan pooštravaju, pored standardne panik rasvete, na
raspolaganju su i svetiljke sa mogućnošću
autotestiranja, kao i adresibilni sistem koji
omogućava konstantan nadzor ispravnosti
sistema.
Uz odgovarajuće adaptere adresibilni
DARDO sistem panik rasvete lako se može
povezati na centralni sistem za nadzor i
upravljanje vašeg objekta.
Detektori prisustva za
racionalniju potrošnju
Schneider Electric nudi širok asortiman
proizvoda i rešenja, kao i kompatibilnost sa
ostalim instalacionim sistemima na tržištu.
Sa njihovim rešenjima opremićete svaki prostor u skladu sa vašim potrebama i željama.
Panik rasveta - Automatskim uključenjem
u slučaju nestanka napajanja, panik rasveta
obezbeđuje jasno obeležavanje izlaza za slučaj
nužde i omogućava efikasnu evakuaciju ljudi.
Pod protivpaničnom rasvetom podrazumevaju se svetiljke i evakuacioni znakovi. Prema evropskim standardima i direktivama
minimalni osvetljaj u nivou poda mora biti
1 lux duž centralne linije puta evakuacije.
Evakuacioni znakovi moraju se postaviti pored svakih vrata, stepenica i pri svakoj promeni pravca kretanja duž evakuacione linije.
U zavisnosti od zahteva i tipa objekta, na
raspolaganju su vam svetiljke sa autonomijom od jednog ili tri sata. S obzirom da se
instalacija podrazumeva parapetni razvod
i podne kutije sa svim potrebnim energetskim i komunikacionim utičnicama.
Instalacioni stubovi i mini stubovi pravo su rešenje za open space prostore gde ne
postoji mogućnost postavljanja parapeta.
I uz to, nagla ekspanzija telekomunikacionih
servisa zahteva napredni sistem kabliranja.
U ponudi su kablovi Cat. 5, Cat. 6, Cat. 7,
kao i odgovarajuće komunikacione utičnice.
LAN kablovi i rešenja
za strukturni kablovski sistem
Detektori pokreta i prisustva – Ako zamislite modernu poslovnu zgradu i beskrajne
hodnike, polako dobijate sliku koliko je moguće uštedeti na računu za električnu energiju kada svetla ne bi ostajala nepotrebno
uključena.
Parapetni razvod,
podne i uslužne kutije
U narednim danima besplatno preuzmite
katalog sa celokupnom ponudom rešenja za
udobnije poslovanje.
Posetite www.SEreply.com i ukucajte šifru:
90237t ■
Pravilno raspoređeni detektori pokreta ili
prisustva umnogome će doprineti povećanju energetske efikasnosti vašeg objekta.
Optiline 45: Parapetni razvod, podne i
uslužne kutije - Moderni poslovni prostori
na prvom mestu zahtevaju fleksibilnost.
Kompanije žele udobnost za svoje zaposlene, što podrazumeva i da su vam sve potrebne instalacije na dohvat ruke.
Takođe, neophodna je i mogućnost jednostavne reorganizacije prostora ili proširenja.
Kancelarijski nameštaj ćete lako pomeriti,
ali ne i utičnicu za vaš računar. Moderna
www.build.rs
SCHNEIDER ELECTRIC SRBIJA d.o.o.
Vladimira Popovića 38 - 40
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 3773 100
fax: +381 11 3121 222
[email protected]
www.schneider-electric.rs
43
TEMA broja
Trgovina Matejić je kompanija koja
se bavi uvozom i distribucijom
električne opreme i rasvetnih tela
više od 15 godina sa idejom
o jednoj novoj misiji – da se
ubrzano razvija u ovom sektoru
zahvaljujući jakoj distributivnoj
mreži na teritoriji Balkana kao
i svojim dobrim klijentima,
pored savremenog shvatanja
logistike, usluga i komunikacije.
Trgovina Matejić vodi računa o sugestijama i kritičkim primedbama svojih klijenata
u nastojanju da saradnju podigne na najviši
mogući nivo. Nastoji da se što brže razvija
i da postane dinamična kompanija, lider u
svom sektoru, koja zadovoljava zahteve visokog kvaliteta i estetike proizvoda.
Misija i vizija Trgovine Matejić jeste da:
• proizvode u prodajni asortiman uvršćuje
prema željama i zahtevima klijenata
• nastoji da svaki novi poslovni potez nudi
mogućnost za buduća poboljšanja u saradnji sa klijentima
• vodi računa da zadovolji interese između
zaposlenih, poslovnih partnera i društvenog okruženja
• se firma razvija u pravcu ponude najboljih
proizvoda pod najpovoljnim uslovima
Svesni činjenice da uspeh leži u ljudima,
menadžment kompanije poklanja veliku pažnju izboru kvalitetnih kadrova i njihovom
kasnijem praktičnom i teorijskom usavršavanju, imajući na umu: „Naša velika vrednost je naš kadar“.
U Trgovini Matejić kažu da su: uporni, odlučni, fleksibilni i uvek spremni za timski rad.
Trgovina Matejić distribuira pretežno
proizvode sopstvene robne marke Mitea
lighting. U asortimanu Mitea lighting-a su
rasvetna tela za sve vrste poslovnih prostora,
kao i dekorativna rasveta namenjena za kućnu upotrebu. Takođe vam mogu ponuditi i
veliki izbor sijalica različitih namena.
RASVETA
ZA SVE
U Trgovini Matejić posebno preporučuju i predstavljaju LED fleksibilne trake i
OFFICE LINE – rasvetu za poslovne prostore.
LED fleksibilne trake
Specifičnost ovog proizvoda, njegova originalna primena i različitost nameću se
kao pravo rešenje u savremenim potrebama
direktnog i indirektnog dekorativnog opremanja enterijera i eksterijera. Samim tim što
je ušteda znatno veća u potrošnji električne
energije i duži je vek trajanja, LED trake, takođe, imaju manju stopu zagađenja životne
okoline, tj. rade bez UV zračenja.
diode. Potrošnja električne energije po segmentu iznosi ≈0,72W, odnosno po metru
kod jednobojnih modela 4,8W ili 7,2W kod
RGB modela. Montaža LED fleksibilnih
traka je jednostavna i praktična.
RGB trake zahtevaju posebne kontrolere
koji pomoću daljinskog upravljača omogućavaju upravljanje i promenu režima rada
LED trake sa distance do 100m. Svrha rada
kontrolera je promena jačine svetla, brzine
promene boja i samog menjanja boja.
Pored LED traka u ponudi je i prateća oprema koja je neophodna za primenu i upotrebu ovog tipa rasvete, a to su: napajanja, kontroleri, dimeri, konektori, obujmice i završne
zaštitne kapice.
LED trake su primenjive u poslovnim i
stambenim prostorijama, hotelima, galerijama, ugostiteljskim objektima, automobilima
kao i na mnogim drugim mestima.
Trgovina Matejić u ponudi ima LED fleksibilne trake u IP20 zaštiti u beloj, crvenoj,
plavoj, zelenoj, žutoj i RGB boji. Vodootporni modeli su dostupni u IP67 i IP68 zaštiti.
Radni napon svih LED traka je 12V DC
i u pakovanjima su od po 5m. Postoji više
modela i to sa 30 i 60 LED po metru. Ugao
pod kojim se reflektuje svetlo za sve tipove
LED traka je 120˚. Na poleđini LED trake
se nalazi jako lepljiva traka za pričvršćivanje,
koja se upotrebljiva samo na čistim i ravnim
površinama. LED trake su pogodne za nastavljanje i sečenje nakon svake treće LED
Pod sloganom Rasveta za sve na jednom
mestu, a prema vašim potrebama, Trgovina
Matejić vas poziva da ih posetite u njihovom izložbenom salonu i uverite se u dobar
kvalitet i asortiman, kao i dobre cene sa još
boljom uslugom ■
OFFICE LINE
TRGOVINA MATEJIĆ
Birčaninova 1, 37000 Kruševac
Tel: +381 37 447 170
Fax: +381 37 447 160
[email protected]
www.matejic.rs
44
• Office line je linija proizvoda funkcionalnog i savremenog dizajna namenjena različitim
tipovima poslovnog prostora.
• Ova linija proizvoda može se koristiti u kombinaciji sa drugim rasvetnim telima u cilju postizanja savršenog spoja svetla i prostora. Upotrebom visokokvalitetnih materijala u proizvodnji kao što su aluminijum, polikarbonat, čelik i drugi, nastaje idealan proizvod.
• Većina svetiljki koristi flourescentne sijalice koje su veoma ekonomične i imaju veliku efikasnost, posebno vezanu za uštedu električne energije, zaštitu životne sredine i dužeg veka
trajanja. Zbog jednostavne montaže, široke primene i lakog održavanja, ovi proizvodi svoje
mesto nalaze kako u profesionalnim tako i u amaterskim krugovima.
• Elegantan dizajn omogućava široku primenu u: hotelima, poslovnim zgradama, kancelarijama, prostorijama za učenje, velikim kompleksima, tržnim centrima, halama, velikim
hodnicima, recepcijama i dr.
• Izuzetan spoj kvalitetnih materijala, jakog svetla, visoke uštede energije i dizajna ovih proizvoda
daje savršeno enterijersko rešenje.
www.build.rs
Ovako se u
današnje vreme
otvaraju vrata
Nekada je otvaranje bilo ručno. U današnje vreme, motori na garažnim vratima
se podrazumevaju, tako da se lako mogu
otvarati iz vozila preko radio signala.
Moderni daljinski upravljači nisu samo
komforni, nego pored toga služe i kao lep
modni detalj. Danas imate mogućnost
otvaranja vrata elegantno i na mnogo različitih načina.
Garažna vrata se
u današnje vreme
otvaraju radio signalom,
transponderima pa čak
i prevlačenjem prsta
dnostavno drži ispred prijemnika. Međutim,
može i bez dodatnih delova na svežnju ključeva: preko brojčane šifre. Preko male tastature možete uneti redosled brojeva. Osobe
koje se brinu o oštećenjima zato što kodni
taster stoji izdvojeno, mogu da se oslone i na
varijantu sa zaštitom od vandalizma. Lako
dostupan iz udobnosti vozila, sa mogućnošću unosa brojeva, instaliran bez postavljanja
kablova. U tu svrhu postoji varijanta radio signala upravljačkog
elementa, koja se može postaviti
skoro svugde u krugu do 50m.
Nagrađen: model HSD 2 od Hörmann-a dobio je
poznatu nagradu Red dot za svoje veoma kvalitetno
kućište od aluminijuma ili od hromiranog čelika
visokog sjaja.
Ključ taster, koji radi sa uobičajenim sigurnosnim ključem, jeste opcija za ljude koji
zaboravljaju preko noći ostavljeni daljinski
upravljač u vozilu. Sa transponderom ćete naročito elegantno i jednostavno otvoriti svoja
vrata. U tu svrhu mala pravougaona pločica
od jake plastike služi kao ključ. Ona se je-
TEMA broja
Takođe, sledeće ekskluzivno rešenje za otvaranje bez ključa,
koje još nije toliko prošireno, jeste skener otiska prsta. Ovde ne
postoji opasnost od zaturanja i
gubitka ključa ili zaboravljanja šifre. Takoreći, on je uvek sa vama.
Možete memorisati do 100 različitih otisaka prsta u čitaču otiska
prsta kao što je model FL 100 od
Hörmann-a i tolikom broju osoba dozvoliti ulaz u garažu. Ovo je
izuzetno pogodan način ulaska u
kuću za decu. Na taj način izbegavate gubitak ključeva i skupu
zamenu cilindra brave.
Osobe sa ukusom dokazuju svoj stil do u
tančina pomoću visokokvalitetnog daljinskog upravljača na svežnju ključeva, kao što
je model HSD 2 ili HSP 4 od Hörmann-a.
Sa kućištem od aluminijuma ili hromiranog čelika visokog sjaja, model HSD deluje
veoma kvalitetno. Tog mišljenja je bio i žiri
za dodelu poznate nagrade Red dot, koja
je dodelila nagradu za dizajn. Kod modela HSP, hromirani prsten služi za ključeve,
Ekskluzivan pribor za ekskluzivnu
prostoriju za vozilo: čitač otiska prsta:
model FL100 od Hörmann-a.
a crna osnovna boja daje plemenit izgled.
Pored toga, model HSP 4 ima ergonomski
dizajn – zahvaljujući obliku pločice, on ne
odgovara samo svakom džepu, nego i dobro
leži u ruci ■
HÖRMANN SERBIA
Komfor preko radio signala: automatska
garažna vrata i ulazne kapije su u današnje
vreme skoro podrazumevane. Pored daljinskog upravljača vrata se u današnje vreme
otvaraju na različite načine.
Ergonomski oblik pločice: model HSP 4 ne
izgleda samo lepo, nego i dobro leži u ruci.
www.build.rs
Udarnih desetina 32
11271 Beograd-Surčin
Tel: +381 11 8440 821
Mob: +381 62 760 126
[email protected]
www.hormann.rs
45
TEMA broja
Kako odabrati adekvatnu
električnu opremu u Vašem
stanu, kući ili poslovnom
prostoru, a pri tom ne narušiti vizuelni izgled enterijera?
Aling-Conel je Vaš partner
koji će lako rešiti ovo pitanje.
Napravili su paletu proizvoda koja će zadovoljiti i najprobirljivije korisnike i obezbedili su kompletan elektroinstalacioni materijal
u istom dizajnu, sa velikim izborom boja
čijom kombinacijom se može postići skladnost sa svakim enterijerom. Na raspolaganju je više proizvodnih programa u zavisnosti od upotrebe i želje korisnika.
ALING mode
Prvi modularni program sklopki i priključnica proizveden u Srbiji čija paleta obuhvata
instalacione sklopke, regulatore rasvete, IC
detektore pokreta, priključnice, komunikacione priključnice za antene,
priključnice za računarske mreže (Cat5, Cat6,
Cat7), telefonske priključnice. Modularnost
omogućava kombinovanje komponenti sa
instalacionim kutijama ugrađenim u zid, kao
i veoma jednostavnu promenu komponenti u
slučaju izmena na instalaciji. Takođe, postoji,
uz pomoć određenih adaptera, i mogućnost
ugradnje kompletnog programa za instalacije
na zid što je veoma značajno kod renoviranja
objekata, proširenja instalacije i slično.
ALING-CONEL
Železnička 10
21432 Bačka Palanka-Gajdobra
Tel: +381 21 762 674
762 586
Fax: +381 21 762 779
[email protected]
www.aling-conel.com
46
SAVREMENE
ELEKTROINSTALACIJE
Skkl k priključnice,
ikl
kljj č i regulatori
l
i iitd.
d iizrađuđ
Sklopke,
ju se u dve osnovne boje: bela i tamnosiva
(antracit), a zaštitne maske u velikoj paleti
boja koja uključuje metalizirane varijante i
varijante izrađene od drveta.
MODE Intelligence
Nova nadgradnja programa Aling mode
sa inteligentnim regulatorima rasvete, inteligentnim priključnicama koje mere ili
ograničavaju snagu potrošača, a sve to uz
mogućnost daljinskog upravljanja preko bežične kućne mreže. Kućni server omogućava
programiranje i praćenje svih događaja u
vašoj instalaciji, komunikaciju sa globalnom
mrežom i mrežom mobilne telefonije.
PRESTIGE line
Program za ugradnju u zid za klasični sistem ugradnje u montažne kutije 60mm sa
mogućnošću horizontalnog ili vertikalnog
nizanja do četiri komponente u nizu. Paleta proizvoda obuhvata sve instalacione
komponente koje su potrebne za jednu
kućnu instalaciju sa sklopkama 10 i 16A,
regulatorima rasvete, priključnicama, komunikacijskim priključnicama za antenske sisteme, računarske i telefonske mreže.
Program se izrađuje u više standardnih
kombinacija boja.
Prestige line je najrasprostranjeniji oblik
izvođenja električnih instalacija, dizajniran
elegantno i nenapadno tako da ga možete
koristiti u svakom enterijeru, bilo da je reč
o stambenom ili poslovnom prostoru.
ARMOR line
Program sklopki, priključnica i razvodnih
kutija za ugradnju na zid u pancirnoj izvedbi, izrađen od metala i sposoban da izdrži
kako slučajne udare tako i vandalske napawww.build.rs
de. Za Vašu garažu, terasu, ulaz, radionicu.
Pri tome, estetski element nije zanemaren:
program je dizajniran tako da na Vašem
zidu izgleda perfektno sa kombinacijom
neutralnih boja koja će pristajati uz svako
okruženje.
POWER line
Još jedan dopadljiv program sklopki, priključnica i razvodnih kutija za ugradnju na
zid izrađen od plastične mase u beloj boji
ili sivoj neutralnoj kombinaciji. Za one koji
žele ekonomičnije rešenje instalacije na zid
od rešenja sa metalnim kućištem.
Priključni pribor
Serija prenosnog priključnog pribora od
nekoliko vrsta različitih utikača do produžnih kablova sa više priključnica. Izrađuju se produžni kablovi u više varijanti sa
različitim dužinama kabla i različitim brojem priključnica. Za zaštitu Vaših uređaja
koji su osetljivi na električne udare tu su
varijante sa prenaponskom zaštitom, a za
računarske sisteme izrađuju se produžni
kablovi sa master-slave priključnicama kod
kojih se isključivanjem računara automatski
isključuje i napajanje za periferije (monitor,
štampač, skener...) ■
TEMA broja
Ultrabrza detekcija požara
– čak i u agresivnim sredinama
SecuriSens MHD 535
temperaturni senzorski kabl
SecuriSens MHD 535 je temperaturni senzorski kabl koji detektuje početni požar u
rekordnom vremenu. Unutar senzorskog
kabla se nalazi mnoštvo veoma osetljivih
senzora koji sa vrhunskom tačnošću signaliziraju svaki primetan porast temperature i
svaki porast infracrvenog zračenja. Razmak
između senzora se može birati, na raspolaganju su kablovi sa senzorima postavljenim
na razmaku od 2 do 20 metara. Senzorski
kabl može biti maksimalne dužine 2.000
metara.
guće je stalno imati pregled trenutne situacije – samo klikom miša na računaru.
MHD 535 se ističe svojim brojnim prednostima u poređenju sa drugim linijskim
detektorima temperature. Poseduje kratko
vreme reagovanja, pozicije senzora su jasno
definisane, senzori ne zahtevaju rekalibraciju i instalacija je veoma jednostavna zahvaljujući veoma fleksibilnom senzorskom
kablu.
Požar u tunelu može imati vrlo ozbiljne
posledice. Brza i pouzdana detekcija požara je najbolji način da se u svakom trenutku
obezbedi sigurnost korisnika tunela. Pravovremena dojava požara aktivira odgovarajuće mere u pravo vreme, kao što je rano
upozoravanje, aktiviranje ventilacionog
sistema ili zatvaranje objekta. Sa kratkim
vremenom reagovanja i drugim vrhunskim
karakteristikama MHD 535 je savršeno
prilagođen za upotrebu u tunelima. U zvaničnom testiranju MHD 535 je dokazao da
u tunelima reaguje duplo brže nego ostali
linijski detektori temperature, čak i pri uslovima brzog protoka vazduha. Zahvaljujući
ovim performansama, u slučaju opasnosti je
povećana mogućnost spasavanja svih ljudi u
tunelu.
Pomoću specijalnog softvera MHD Config
Software moguće je programirati kontrolnu
jedinicu za tili čas – u skladu sa uslovima u
nadgledanoj sredini. Na primer, moguće je
podesiti vrednosti maksimalne i diferencijalne temperature na kojoj će reagovati svaki
senzor ili grupa senzora. Pomoću vizuelnih
prikaza alarma i temperaturnih profila, moSECURITON
PROJEKTOVANJE,
UGRADNJA I SERVISIRANJE
•
•
•
•
•
•
•
•
automatska dojava požara
automatsko gašenje požara
detekcija gasa
dojava provale i prepada
kontrola pristupa
perimetarska zaštita
video nadzor
softver za integraciju tehničkih sistema
Kada je u pitanju ljudski
život, ni najbolja tehnička
zaštita nije dovoljno dobra.
Upravo zbog toga je
Securiton sa SecuriSens
MHD 535 učinio detekciju
požara još pouzdanijom.
Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je veoma otporan – i savršen za agresivne sredine. Sistem funkcioniše pouzdano na temperaturama od -55°C do +125°C i u uslovima
100% vlažnosti vazduha. Sistem je usaglašen sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2,
B, C) i dizajniran je u skladu sa EN54-22,
budućim standardom za linijske detektore
temperature.
U industrijskim postrojenjima postoji mnogo faktora koji mogu uticati na pouzdanost
rada sistema za detekciju požara: visoka
vlažnost vazduha, prašina, agresivni gasovi,
velike razlike u temperaturama i drugo. SecuriSens MHD 535 temperaturni senzorski
kabl ispunjava sve uslove pouzdane i brze
detekcije požara u industriji, pa se može
koristiti za zaštitu npr. transportnih traka,
kosih mostova, kablovskih kanala, pilana, siwww.build.rs
losa, utovarnih rampi, itd. Jedna verzija detektora je prilagođena za rad u eksplozivno
ugroženim prostorima.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, MHD
535 daje mnogo sigurnosti za uloženi novac. Postavljanje, konfigurisanje i puštanje u
rad su jednostavni, sam sistem ima dug vek
trajanja, a zahtevani troškovi za održavanje
su minimalni ■
SECURITON
Alarm and Security Systems
Danila Lekića Španca 31
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the
Swiss Securitas Group
47
urbanizam
ULIČNA BORBA
pejzažni urbanizam protiv
novog urbanizma
U njihovom prvom dijalogu, pejzažni urbanista Čarls Valdhajm
(Charles Waldheim) i novi urbanista Andres Duani (Andres Duany)
otkrivaju da problem nije u širenju gradova, nego je u onom što se
nalazi svima ispred ulaznih vrata – ulica.
Nova urbana mreža
Prethodnih godina kontraverza se dobrim
delom krčkala oko relativnih vrednosti novog urbanizma, najuticajnijeg pokreta urbanog projektovanja za poslednje dve decenije, i pejzažnog urbanizma koji je prihvaćen
od strane Harvard univerziteta, ali još uvek
predstavlja nov koncept.
Mnogim projektantima, izvođačima i zvaničnicima, debata – ako su je uopšte svesni
– sigurno zvuči akademski. Ali, ipak, pobednik te debate bi mogao da oblikuje izgrađeno okruženje narednih decenija.
Mnoge od tih diskusija fokusirane su na to
da li pejzažni urbanizam, koji je specijalizovan za projektovanje skupih, javnih, otvorenih prostora koji imaju ekološke karakteristike, predstavlja zeleniju formu širenja
gradova. Prema komentarima harvardskog
profesora Čarlsa Valdhajma, najvećeg imena pejzažnog urbanizma, i odgovora Andresa Duanija, najvećeg stručnjaka novog
urbanizma, na Kongresu za novi urbanizam
(Congress for the New Urbanism) održanog
4. juna, optužbe po pitanju politike širenja
gradova se čine neosnovane.
koji su šampioni u projektovanju kompaktnih zajednica, nisu u potpunosti izbacili
ideju širenja gradova, imali su dosta uspeha u popularizaciji njihovih ideja o ulicama
stvorenim za pešake. Valdhajm, koji je studirao arhitekturu na Univerzitetu Pensilvanije sredinom osamdesetih godina, zapazio
je da je novi urbanizam postao prekretnica
u projektovanju urbanih naselja u Severnoj
Americi tokom njegove karijere.
Sada profesor pejzažne arhitekture na Harvard univerzitetu, Valdhajm se obratio učesnicima Kongresa za novi urbanizam, kojih
je bilo oko 1.000, održanog u Viskonsinu.
Našalio se da je putovao sa diplomatskim pasošem – svojevrsno priznanje neprijateljstva
između pokreta novih urbanista i pejzažnih
urbanista. Uverio je učesnike kongresa da
on u potpunosti podržava „razvijanje gustih
urbanih naselja bez emisija štetnih gasova.“
„Pejzažne arhitekte se ne izvinjavaju za korišćenje koncepta širenja“, rekao je on.
Pravi problem i kamen spoticanja stručnjaka
jeste ono što se nalazi ispred svačijih ulaznih
vrata. Potrebno je malo zaći u istoriju da bismo objasnili koliko je problem ukorenjen.
Prva je Džejn Džejkobs (Jane Jacobs) u njenom romanu iz 1961. godine „Smrt i život
velikih američkih gradova“ (The Death and
Life of Great American Cities) hvalila urbane
ulice, sa njihovim pravilnim uličnim frontovima – način urbane izgradnje koji je napadan od 1920-tih godina zbog planiranja
gradova i ulica prema automobilima. Taj
napad, uprkos svemu, nastavio se narednih
pola veka – do nedavnog pada tržišta nekretnina – kada se krenulo u širenje urbanih
naselja širom SAD-a, ređanjem saobraćajnica sa parkinzima i garažnim vratima.
Novi urbanizam je počeo da se razvija
osamdesetih godina, propagirajući dobro
organizovane ulične pejzaže kao vrlo bitne
za privlačenje pešaka. Iako novi urbanisti,
48
Valdhajm je predstavio naselje nazvano Lafajet park (Lafayette Park) – modernističko
naselje od 32ha u Detroitu, izgrađeno kasnih pedesetih godina prošlog veka – koji
pojašnjava razlog sukoba mišljenja između
pejzažnog i novog urbanizma.
Iako je veoma drugačiji od bilo kog novog urbanog naselja, Lafajet park je ispunio mnoge
ciljeve novog urbanizma, složio se Valdhajm.
Kompaktan je, ima mešavinu različitih tipova objekata sa različitom namenom, i projektovan je sa mrežom saobraćajnica koje se
spajaju. Ali, Lafajet park, koji su projektovali
modernisti Ludvig Hilbersajmer (Ludwig
Hilberseimer) i Mis van der Roe (Mies van der
Rohe), zajedno sa pejzažnim arhitektom Alfredom Kaldvelom (Alfred Caldwell), okreće
www.build.rs
svoje zgrade od ulica dajući prednost frontovima koji većinom sadrže zelenilo. Lafajet
park pokazuje da se može stvoriti naselje „bez
tog određenog alata“ zgrada koji su okrenuti
saobraćajnicama, kaže Valdhajm. I dodaje da
je ovo „značajna razlika“ između novog urbanizma i pejzažnog urbanizma.
Ova, neverovatno iskrena, procena poslužila je Duaniju da započne svoje izlaganje.
Hilbersaimer nije obezbedio „ni baštu u
dvorištu niti živahnu ulicu napred“, kaže
Duani, dodajući da „Zbijenost i urbanizam
nisu isto“. Pokušao je da to objasni ovako:
„Ukoliko nema velike zbijenosti, ljudska
bića neće tuda prolaziti“, osim kada ima
privlačnog uličnog fronta.
Kritikovao je renderovane slike pejzažnih
arhitekata koje pokazuju Lafajet park pun
pešaka. „Zaista sumljam da se ljudi koji su
ovde dodati uz pomoć fotošopa, zaista nalaze tamo“, rekao je on, „ali ako se bilo ko
od njih snalazi tamo i oseća udobno na toj
mreži puteva iz 19. veka, to pokreće pitanje
da li bi trebalo da bude razmirica između
ovih ideja i vizije novog urbanizma.“
Nastojanje pejzažnih urbanista da ostave
netaknute potoke i močvarna područja, bez
obzira gde se oni nalaze, „seče mrežu“, rekao
je Duani, objašnjavajući da su za pejzažne arhitekte „cevovodi anatema“. Menheten ima
2.700 izvora koji su cevovodima preusmereni, dodao je on. Ako se svaki od ovih izvora
poštuje ekološki, grad ne bi mogao da funkcioniše saobraćajno i njegovi građani bi bili
raštrkani, objašnjava Duani. Odbijanje da se
izvori vode preusmere kroz cevovode na drugo mesto gde bi bili upotrebljeni, negativno
utiče na gustinu grada i povećava korišćenje
automobila – pogotovo u urbanim centrima.
„Zar nije urbano jezgro postizanje ekološke
održivosti drugim metodama?“ zapitao je on.
Najveći napadi harvardskog profesora Valdhajma bili su upućeni težnjama novih urbanista ka retro dizajnu. „Vaš kulturni program je iz oko 1979. godine“, dodao je on.
Prema novim urbanistima, „dvadeseti vek bi
trebalo gledati kao istorijsku anomaliju. (...)
Još uvek postoji latentni i siromašni neoklasicizam u srži novog urbanizma.“ Valdhajm
urbanizam
se zalaže da mladi arhitekti imaju pravo da
budu „deo arhitekture kao kulture na najvećem nivou“ ali da, bez obzira na to, teže
urbanizmu koji je svestan svog okruženja.
Duani se složio da „naš najveći prkos jeste
prvoklasni dizajn“. Dodao je da je Valdhajm
„neverovatno obavešten“ o ranjivosti koncepta novog urbanizma u ovom polju. Pejzažni urbanizam je ponekad sam sebi dovoljan, ali je „skoro uvek bolje projektovan i
bolje prezentovan“.
U novom urbanizmu postoji vrlo malo neprijateljstva prema modernizmu, osim što
on izmešta tržište i, samim tim, modernizam se generalno izbegava, dodaje Duani.
Sledbenici klasične i tradicionalne arhitekture koji gravitiraju prema konceptima novog urbanizma, mogli bi da se ne slože sa
Duanijem po ovom pitanju.
Zastupnici ova dva pravca „urbanizma“
mogu se složiti oko smanjenja emisija štetnih gasova i u drugim aspektima ekološkog
učinka, dodaje Valdhajm. Jedan nezavršen
projekat koji je on predstavio: Lower Don
Lands u Torontu, projektovan od strane Ken
Grinberga (Ken Greenberg), koji je smatran
novim urbanistom, i pod vođstvom glavnog
projektanta i pejzažnog urbaniste Majkla
Van Valkenburga (Michael Van Valkenburgh).
„Spreman sam da taj projekat i njegove karakteristike u vidu zbijenosti i ugljeničnog
otiska koji odaje suprostavim bilo kom projektu u ovoj prostoriji“, rekao je Valdhajm.
Valdhajm je, takođe, predstavio naselje The
High Line u Njujorku, za koje Duani kaže
da ga novi urbanisti „obožavaju“. Ali cena
jeste problem – The High Line „košta 90.000
dolara po dužnom metru, dok dobra ulica
košta oko 2.100 dolara po dužnom metru“,
objašnjava Duani. „Mora da postoji predlog
(pejzažnog urbanizma) koji je isplativ.“
Pejzažni urbanizam, sa samo šačicom završenih projekata od kojih su većina parkovi,
nije isproban u nošenju sa problemima velikih metropolitskih sredina – uključujući
centre gradova, urbanih naselja, kao i manjih gradova, na čemu su novi urbanisti
decenijama radili. „Mi nemamo projekata
koji su relevantni“, kaže Valdhajm, misleći
na broj projekata u državi Floridi. „Imamo
mnogo posla ako želimo da dođemo do pozicije hegemona koju oni uživaju.“
„Kao neidealistički pragmatisti“, kaže Duani, novi urbanisti „će upiti znanja o tome šta
funkcioniše od pejzažnih urbanista“. Ali, rekao je Valdhajmu: „ako ne upijete (od novih
urbanista) principe projektovanja uličnih
frontova i mogućnosti „stavljanja potoka u
cevovod“, prevlast će ostati nepromenjena“.
Propast i oživljavanje – „Smrt i život“ ako
želite – gradova jeste jedan od velikih trendova našeg vremena. Veliki deo ovog oživljavanja usmeren je na urbane ulice, kao što
su to primetili Džejkobsova i novi urbanisti,
koji su usmeravali važnost izgradnje frontova u cilju stvaranja atraktivnih ulica. Bez
obzira koliko su pejzažni urbanisti kreativni,
Valdhajmova prezentacija će ostaviti mnoge
u sumnji da li je ova grupa ljudi shvatila poruku – i do kog stepena će pejzažni urbanizam promovisati realni urbanizam ■
POSTANITE KNX PARTNER,
BRZO I LAKO DO KNX –SERTIFIKATA:
k.=Ó[email protected]>QGQ
J=ONLOGKIFAVEGQ
k3PNQJQHEPAN=PQNQJ=ONLOGKIFAVEGQ
k0N=GPE[email protected]=%43OKBPRANKI
E+.8GKILKJAJP=I=N=VJED
LNKEVRKx==JFEDKR=IKJP=Ú=
ELNKCN=IEN=JFA
k'N=PEOK>QGQV=R=RAEOEOPAI
+.8REVQAHEV=?EFAEQLN=RHF=JFA
EJPAHECAJPJEIK>FAGPEI=
DODATNA OBJAŠNJENJA O POKRETIMA NOVOG I PEJZAŽNOG URBANIZMA
Novi urbanizam je pokret u urbanom projektovanju koji promoviše susedstva unutar kojih
se može šetati i unutar kojih su zastupljeni različiti tipovi stanovanja i zaposlenja. Pokret je
nastao u SAD početkom osamdesetih, a i dalje je značajan po reformama mnogih aspekata
razvoja nekretnina i urbanog planiranja.
Novi urbanizam je nastao pod snažnim uticajem standarda urbanog dizajna koji su bili
značajni pre masovne upotrebe automobila i obuhvata principe kao što su tradicionalni dizajn susedstva i tranzitno orijentisani razvoj. Takođe, blisko je povezan sa regionalizmom,
environmentalizmom i širim konceptom „pametnog rasta“.
KNX sertifikat kao i KNX je priznat
u celom svetu kao svetski standard.
KNX partnerstvom ulažete
u buduınost vaše karijere.
Organizaciono telo koje zastupa ideje novog urbanizma je Kongres za novi urbanizam
(Congress for the New Urbanism), koji je osnovan 1993. godine. Prilikom osnivanja ovog
tela doneta je Povelja novog urbanizma (Charter of the New Urbanism), koja se zalaže za
restruktuiranje javne politike na principima novog urbanizma.
Pejzažni urbanizam je teorija u urbanizmu koja promoviše korišćenje principa pejzažnog
projektovanja, umesto arhitekture, po kojoj je ovaj metod uspešniji alat u organizovanju
gradova i poboljšanju urbanog iskustva. Pejzažni urbanizam se razvio, prvo, teoretski u
poslednjih petnaest godina i daleko je od toga da postane koherentna doktrina. Ova teorija opisuje „mogućnost stvaranja urbanih efekata koji su se, tradicionalno, postizali kroz
izgradnju objekata putem organizacije horizontalnih površina“.
Čarls Valdhajm je dao ime ovom pokretu – Pejzažni urbanizam – želeći da opiše skorašnje
pojavljivanje pejzažne arhitekture kao medijuma urbanog reda za savremene gradove. „Poreklo pejzažnog urbanizma se može naći u postmodernim kritikama upućenih modernističkoj arhitekturi i planiranju.“ ■
Izvor: Wikipedia
www.build.rs
Narodnog fronta 73a/47
21000 Novi Sad
tel: +381 60 3883 000
[email protected] • www.vueko.net
49
promo
Efikasna energetska obnova
objekata sa Esalovim
proizvodima značajno
smanjuje troškove grejanja
i hlađenja omogućavajući
brzu isplativost investicije
Savremena izgradnja ne podrazumeva samo
projektovanje i realizaciju projekata u zadatim finansijskim okvirima, već sve više i
odgovornost prema društvenim i ekološkim
potrebama budućih generacija. Objekat
mora korisniku pružati osećaj sigurnosti,
zaštitu od vremenskih i drugih uticaja, kao i
prijatno stanovanje i rad u dugom periodu i
bez većih troškova obnove.
ENERGETSKI ODGOVORNA
GRADNJA
USLOV ZA SUTRA
drugi način, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao
i doslovce neograničen izbor veličina ploča,
pružaju beskrajne mogućnosti u stvaranju
jedinstvenih, privlačnih fasada.
Ventilisana fasada sa
izraženom crtom trajnosti i
prestiža
Posebno projektovani sistem ventilisane fasade Swisspearl® je sa stanovišta građevinske fizike najpouzdaniji. Unutrašnji slojevi
obezbeđuju zgradi nosivost kao i toplotnu
i zvučnu izolovanost, dok spoljašnja obloga
efikasno štiti unutrašnje slojeve od kiše, vetra i snega. Najveći deo padavina otiče preko fasadne obloge, dok vetrenje omogućava
brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije
u atmosferu i sprečava nastanak kondenza u unutrašnjim slojevima. Najrazličitije
mogućnosti korišćenja Swisspearl® ploča
omogućuju oblikovanje spoljašnjeg omotača u nagibu čime se umanjuje uticaj sunca.
Takođe je moguća i estetska integracija elemenata koji služe kao senila.
Swisspearl® fasadne ploče su dostupne u
različitim specifičnim načinima završne
obrade. Nakon obrezivanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim
dimenzijama. Swisspearl® fasadni paneli
mogu da se postave u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na
Prednosti Valovitka® jesu jednostavna, brza
i ekonomična ugradnja. Prvenstveno ih koristimo za pokrivanje krovova novoizgrađenih objekata, a zbog jednakih dimenzija i
profilacije, idealne su za zamenu stare salonitne krovne ploče. Ploče lako pričvršćujemo na postojeće neoštećene letve i noseću
konstrukciju.
Ploče sa naglašenim vertikalnim linijama
ne stvaraju samo prirodnu zatalasanost
krovnog pokrivača i fasade već obezbeđuju i visoku statičku čvrstoću. Pokrivanje na
preklop povećava kontinuiran rad krovnog
pokrivača onemogućavajući pojedinačno
pomeranje ploča.
Visoka izdržljivost kao i dugoročan kvalitet
cementnog jezgra i premaza dokazani su
milionima ugrađenih ploča širom sveta u
poslednjih trideset godina.
Objekti prekriveni i obloženi
valovitim pločama dobijaju
na estetici
Esalovi osnovni proizvodi su valovite krovne
ploče Valovitka®. Zbog svojstava vlaknocementa, ploče obezbeđuju veliku sigurnost
u primeni, a zbog sistema pokrivanja, odlično ventilisanje i regulisanje vlažnosti u prostoru. Time se sprečava nastajanje kondenza na unutrašnjoj strani ploče što je osnova
trajnosti drvene konstrukcije i letava.
Fasadni i krovni sistemi Esal sa odgovarajućom izolacijom i ventilisanjem omogućavaju energetsku i finansijsku efikasnost,
čime se značajno produžava trajnost objekata i utiče na smanjivanje emisije štetnih
gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Ekološki besprekorne vlakno-cementne
ploče dodatno doprinose prijatnom osećaju
stanovanja kao i prirodnom i karakterističnom izgledu objekata ■
ESAL d.o.o. Beograd
Bulevar Mihajla Pupina 10ž, lokal 70
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 3115 784
mob: +381 63 318 558
[email protected]
www.esal.si
50
www.build.rs
promo
IZOLACIJA je prva srpska firma
koja je počela profesionalno da
se bavi izolaterskim radovima u
građevinarstvu. Osnovani smo
daleke 1959. godine. Višedecenijsko
iskustvo i integrisana znanja na
brojnim projektima uz konstantno
unapređenje tehnologije osnovni
je moto naše kompanije.
U želji da Srbija uhvati i zadrži korak sa svetskim pravcima u zaštiti mostovskih konstrukcija, postavljeni su inovativni tehničko-tehnološki zahtevi koje hidroizolacija mora da ispuni.
Reč je o jednom od najsavremenijih materijala
i metoda koji se u svetu koristi kada je u pitanju
zaštita mostovskih konstrukcija - hidroizolacioni sistem za mostove nanet prskanjem – (airless) erles sprej tehnikom, na bazi metil-metaakrilatnih smola – skraćeno MMA.
Na mostovima se zbog dejstva specifičnih
sila posebno projektuju hidroizolacioni slojevi koji imaju funkciju da zaštite betonsku
konstrukciju od vode, vlage, vetra i mraza koji
su drastični na ovim mestima zbog njihovih
lokacija. Izolacioni sistemi za mostove naneti prskanjem, na bazi MMA omogućavaju
kompletnu hidroizolacionu zaštitu podloge
od korozivnog dejstva vode i hloridnih jona
u slučaju kada se koriste za: betonske mostove, čelične mostove, mostovske elemente,
mostovske servisne cevi i kanale.
IZOLACIJA je autorizovani izvođač Eliminator sistema od strane Stirling Lloyda
iz Engleske, koji je proizvođač navedenog
materijala.
Superiornost MMA sistema je iskazana u više osobina koje ga čine jedinstvenim i zbog kojih se ovaj sistem pokazao
kao jedan od najboljih, ako ne i najbolji.
Te osobine su:
• 100% efektna zaštita površina na koje se
nanosi uz pomoć jedinstvene MMA tehnologije
• Neprevaziđen način međusobnog povezivanja hidroizolacije, kolovoznog zastora i
podloge
• Hidroizolacija bez spojeva, preklopa, ivica,
• Sistem koji je hemijski povezan sa podlogom i slojevima iznad hidroizolacije
• Jedinstveni sistem kvaliteta od proizvodnje do potvrde prilikom ugradnje
• Veoma brza, pouzdana i sigurna ugradnja
sa mogućnošću završetka na površinama
preko 2.000 m2/dan
• Praktično bez ograničenja u atmosferskim uslovima, ugradnju je moguće izvesti i na -20oC, kao i na +50oC temperature
podloge
• Jaka i izdržljiva hidroizolacija – bez posebne
zaštite nakon ugradnje, a u uslovima ugradnje na železničkim mostovima - ugradnja
tucanika direktno na hidroizolaciju
• Originalno razvijena receptura i sistem
razvijen u sopstvenim laboratorijama.
52
IZOLACIJA HOLDING
SAVREMENE HIDROIZOLACIJE
Navedene prednosti pokazane su na konkrenim primerima u praksi. U 2010. godini je
tnim
li
iš projekata,
j k t od
d kojih
k jih se neke
k
realizovano
više
zbog svojih specifičnosti izdvajaju.
Čelični most na prelazu između Srbije i
Republike Srpske – most Sremska Rača
Projekat je izdvojen kao specifičan zbog zahtevane brzine i kratkih rokova za ugradnju
hidroizolacije
Petlja Careva Ćuprija
Projekat je specifičan zbog: mogućnosti
ugradnje hidroizolacije na betonima starim
i do 7 dana, rada na niskim temperaturama,
prilagođavanja izvođenja radova hidroizolacije u odnosu na ostale radove, kao i zbog
mogućnosti obrade velikih površina u kratkom roku - do 2.500m2/dan.
jem na delovima konstrukcije koja se ne sanira.
Kod ugradnje MMA sistema Eliminator,
i
dl
iigra veoma bit
l
priprema
podloge
bitnu ulogu
u
uspešnosti celog sistema. Na čeličnim površinama, sva rđa, prljavština i druga zagađenja
moraju biti uklonjena do metalnog sjaja. Zagađenja od ulja i masti potrebno je ukloniti
odgovarajućim rastvaračima pre peskarenja.
Kod betonske podloge, sve nepravilnosti u
betonskoj ploči moraju biti pregledane i popravljene, betonska ploča treba da je čista,
suva i bez leda, mraza, cemetnog mleka, nevezanog agregata, ulja, masnoća, mahovine,
uraslih algi, prašine i ostalih prljavština.
Obzirom da se predviđeni sistem hidroizolacije MMA tehnologijom isključivo zasniva na hemijskim reakcijama materijala koji
se upotrebljavaju u sprezi sa podlogom, od
vitalnog značaja za funkcionalnost sistema
jeste da podloga bude zadovoljavajuća za nanošenje MMA sistema hidroizolacije.
Pull-off test je test prijanjanja hidroizolacije za podlogu i njegova učestalost varira od
projekta do projekta u zavisnosti od toga šta
je predviđeno tehničkim specifikacijama. Rezultati testova moraju zadovoljiti standarde
propisane uslovima proizvođača.
Fazno izvođenje radova, nastavci u radovima,
promptno rešavanje pitanja kvaliteta podloge
na kojoj se izvode radovi na hidroizolaciji,
kao i striktni rokovi koji se moraju ispuniti
su samo neke od okolnosti pod kojima Izolacija izvodi radove na pripremi i sanaciji hidroizolacije.
Sanacija mosta Gazela
Projekat sanacije mosta Gazela je u ovom trenutku najprestižniji projekat sanacije mostovske
konstrukcije u Srbiji. Ovo je specifičan projekat
komplikovane sanacije sa isprepletenim operacijama radova sa više izvođača, pri tom se radi u
urbanim uslovima sa izuzetno jakim saobraća-
Izolacija kao svoje najveće vrednosti ističe
kvalitet usluge, iskustvo u obavljanju radova
i poverenje klijenata koje se meri u hiljadama
kvadrata izvedenih projekata ■
IZOLACIJA HOLDING
Miška Jovanovića 9
11050 Beograd
tel: +381 11 3986 641
fax: +381 11 3986 615
[email protected]
www.izolacija.rs
www.build.rs
BRICKHOUSE
promo
Fasada je istinski važan aspekt svakog objekta, umešnost
i privlačnost njenog oblikovanja su ideje koje zaokupljaju
arhitekte širom planete. Uspešno obavljen zadatak sugeriše
na opšti kvalitet objekta, ali i interesantnu i dobro
osmišljenu unutrašnjost.
Brickhouse koji posluje u okviru preduzeća
Smart International je zvanični distributer
Feldhaus Klinker – Nemačka i Vandersanden – Belgija, vodećih svetskih proizvođača fasadnih cigli (u punom formatu i brick
slip formatu) i fasadnih sistema. Brickhouse u svojoj ponudi ima preko 100 različitih
tekstura i boja opeke i klinker cigli, kao i
adekvatnih brick-slip pločica dostupnih po
porudžbini, dok u svakom trenutku ima na
raspolaganju oko 30-tak.
energetskoj efikasnosti. Ali, energetski pasoš
će morati da poseduje i svaka zgrada prilikom
prodaje nepokretnosti, iznajmljivanja itd.
Spoljna izolacija zidova sa estetski prihvatljivom oblogom, ekonomski opravdana, laka za
montažu, bez dopunskih troškova održavanja
jeste perfektno rešenje ovog problema.
Brickhouse je usresredila poslovanje na ponudu sistema fasada isključivo izrađenih od
opeke i klinker cigle za oblaganje novih, ali
i za rekonstrukciju ili nadogradnju starih
objekata, kao i za široku upotrebu u enterijerima jer daje topao i relaksirajući efekat
za korisnike, sa ekološkim prirodnim materijalom, estetski prihvatljvim, koji nikoga ne
može ostaviti ravnodušnim.
Showroom: Bul. Mihajla Pupina 115,
upr. zgrada G.P. Napred 115
Napraviti estetski prihvatljiv objekat, obložiti ga adekvatnim materijalima, približiti
ga zainteresovanim klijentima i pružiti satisfakciju vlasnicima, proceniti koliko uložiti u eksterijer objekta a da bude ekonomski
prihvatljiv jeste dilema koja graditelje i investitore zaokuplja već godinama.
Takođe, u porastu je i svest o globalnom
zagrevanju, uštedi energije, redukciji CO2,
sprečavanju klimatskih promena, što produbljuje priču da fasade pored estetskih vrednosti moraju ujedno biti i energetski efikasne.
Sem estetskih kriterijuma, od 2011. godine se
uvodi Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, dok će u budućnosti zakonska regulativa
i legislativa biti striktna u pogledu termičkih
performansi objekata. To znači da će sastavni
deo tehničke dokumentacije biti elaborat o
Brick slip sistem
Ovaj koncept uključuje mehaničke i athezivne fiksatore izolacije i izolacionih ploča
sa spoljne strane zgrade, koje se nakon toga
pokrivaju profilisanom rabic mrežom ili se
direktno lepe preko termoizolacije, dok za
finalni izgled fasade možete postaviti brick
slip opeku, malterisati ili raditi nešto potpuno treće. Ovaj sistem dugoročno štiti vašu
imovinu i pomaže u sprečavanju nepotrebnog gubljenja energije kako za grejanje tako
i hlađenje objekta. Često se ovaj sistem upotrebljava za rekonstrukciju i restauraciju starih i dotrajalih objekata bez izolacije.
Složeniji i kvalitetniji radovi, kraći rokovi i
niže cene sa nabavkom materijala i ugradnje
su cilj savremene gradnje. Brza i efikasna izgradnja čak i 3x brže od klasičnog zidanja, sa
vođicama u specijalno profilisanim izolacionim pločama (stiropor, styrodur ili kamena
vuna) ili pak profilisana rabic mreža su prednosti brick slip sistema. Sistem je otporan na
ciklično smrzavanje i topljenje i nakon dužeg
izlaganja takvim uslovima ne pokazuje znake
potencijalnog odvajanja i odlepljivanja.
Prednosti brick slip sistema:
• smanjenje efektivnih troškova za rušenje
(kod objekata kod kojih se radi rekonstrukcija)
• redukcija nepotrebne energije i emisije CO2
• smanjenje kondenzacije i uništavanja vaše
imovine
• zaštita konstrukcije i poboljšanje izgleda
vašeg objekta
• visoka zaštita od udara
• superiorna zaštita od atmosferskih uticaja
• vrlo niski troškovi održavanja
• očekivani životni vek min. 30 godina
• izuzetno pozitivni efekti na životnu sredinu
• težina kompletne fasade (bez nosećeg dela
konstrukcije) iznosi oko 30-35 kg/m2
• tanke ploče od klinkera ili ručno formirane cigle debljine od 9-20mm
• debljina izolacije na zidu može varirati od
60-160mm
• neograničeni izbor boja, tekstura, dimenzija
• može se kombinovati sa drvetom, kompaktima /Fundermax, Trespa/ malterom, kamenom, veštačkim kamenom i natur betonom
• optimalna termoizolacija može smanjiti
troškove grejanja za 60%
• laki fasadni sistem koji ne zahteva temeljenje
• pločice od cigle imaju potpuno iste karakteristike kao i cela klinker cigla tj. ručno
formirana cigla ■
ZAŠTO CIGLA? KONCEPT „BRICK-SLIP“ SISTEMA?
Klinker i ručno formirana cigla je stari ali i dugotrajan, prirodan, stilizovan i pre svega ekološki
građevinski materijal koji se koristi od davnina na mnoštvo načina.
Ime Feldhaus i Vandersaden su odavno sinonim za reč kvalitet. Napredne proizvodne tehnike u
kombinaciji sa mnogo godina iskustva i tehničkog znanja su garancija za pouzdanost, doslednost i
snagu svih proizvoda od klinker cigle.
Cigle ispunjavaju sve uslove savremenog dizajna u kombinaciji sa kontinuiranim razvojem u njihovoj proizvodnji. Sa različitim bojama i teksturama omogućavaju pojavu individualnosti i autentičnog
dizajna i teksture koja ne može ostaviti nikoga ravnodušnim.
Svi proizvodi su otporni na mraz, postojanog su oblika i boja, zbog svoje jednostavnosti i dugotrajnosti daju izgled objektima za sva vremena, ali i uspešan spoj tradicionalnih i savremenih
kvaliteta.
www.build.rs
SMART INTERNATIONAL
Svetog Save 43, 11000 Beograd
Tel: +381 11 3086 573, 3086 574
3112 135
Fax: +381 11 3086 695
[email protected]
www.brickhouse.rs
53
promo
Preduzeće AS-IMPEKS d.o.o.
osnovano je 1992. godine
i osnovna delatnost mu je
trgovina.
Pošto su uspeli da prebrode sve nedaće u
veoma teškom periodu poslovanja do 2000.
godine kao priznanje dolazi im ponuda od
slovenačke firme ProSigma iz Maribora da
budu njihovi generalni zastupnici u Srbiji za
sve njihove programe. Takođe su dokapitalizacijom postali vlasnici 25% firme. Od tada
pa do danas njihova saradnja je sve uspešnija,
a broj programa koji rade u Srbiji stalno raste. Od programa švedske fabrike AJ Off ice
koji se bavi opremanjem svih vrsta poslovnih
prostora, sa kojim je saradnja i počela, došli su do najaktuelnijh programa iz oblasti
prečišćavanja svih vrsta otpadnih voda kao i
drugih segmenata vezanih za zaštitu čovekove okoline.
Između toga postoji još čitav niz programa sa
kojima se možete upoznati na njihovom sajtu.
U ovom tekstu želimo da stavimo akcenat
na pomenuta dva programa tj. na program
AJ Office i program isporuke i montaže
prečistača za sve vrste otpadnih voda, kako
sanitarnih tako i industrijskih.
Veliki broj klanica, mlekara, pogona finalne
prerade mesa, voća i povrća, vinarija, proizvođača sokova, hotela, motela, pojedinaca
i lokalnih samouprava u Srbiji, ali i u Crnoj
Gori i Republici Srpskoj, obratio se preduzeću As-Impeks za savet u rešavanju problema iz tih oblasti. Celokupna tehnologija se
uvozi iz Nemačke, Češke i S.A.D-a, a samo
neophodan fiting nabavlja se na domaćem
tržištu od proverenih proizvođača.
Podrazumeva se da je svaki deo tehnike koji
ugrade atestiran i odgovara svim zahtevima
predviđenim za zemlje EU. Veliki ugled i
kvalitet proizvoda njihovih dobavljača: Rewatec, Wissmann, Ecofluid iz EU kao i
Georg Fischer Signet LLC iz S.A.D.-a, garantuju, kako njima tako i njihovim kupcima,
PREČIŠĆAVANJE
OTPADNIH VODA
veoma visok stepen sigurnosti u ugrađenu
opremu kao i njenu dugovečnost i efikasnost.
SBR i USBF prečistači koje nude su najviše
klase kao što su i sve vrste merača protoka
kako za pomenute grupe kupaca tako i za
zahtevnije kupce kakvi su Lukoil, Mol, NIS,
OMV kao i druge kompanije čiji su zahtevi
daleko složeniji zbog prirode posla kojim se
bave i robe koju isporučuju.
Kako je u međuvremenu, zbog velikih investicija, preduzeće ProSigma iz Maribora
postalo većinski vlasnik firme, As-Impeks je
značajno pomognut stalnim savetima i treninzima zaposlenih za nove programe kao i
posetama samim fabrikama koje isporučuju
opremu. Njihovo iskustvo je od neprocenjivog značaja jer su oni u Sloveniji isporučili i
ugradili nekoliko stotina prečistača svih vrsta kao i merača protoka i druge neophodne
instrumente i uređaje propisane za tu oblast
dokumentima EU.
Sve faze izgradnje prečistača, od izrade projektne dokumentacije do isporuke i montaže
opreme, detaljno su obrađene na veoma visokom profesionalnom nivou, tako da njihovi
kupci mogu biti apsolutno sigurni u svoju
investiciju. To je posebno važno ako se ima u
vidu da su to, po pravilu, značajne investicije,
koje ne utiču na povećanje produktivnosti i
broj zaposlenih, ali predstavljaju zakonsku
obavezu koju smo kao zemlja u procesu približavanja EU preuzeli i usvojili u zvaničnim
dokumentima. To znači dodatno opterećenje
za firme koje su obavezne da instaliraju opremu za prečišćavanje svojih otpadnih voda
kao i dovođenje okoline u propisane uslove.
Ako se osvrnemo na zvaničan podatak Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja da se u Srbiji prečisti samo
oko 4% otpadnih voda, onda postaje sasvim
jasno da su potrebe za investicijama u ovoj
oblasti ogromne. Firma As-Impeks se trudi
da svim zainteresovanim kupcima obezbedi
najbolju moguću opremu po prihvatljivim
cenama uz kompletnu uslugu: od izrade
projekta od strane sertifikovanog projektanta
do isporuke i montaže uz garantne rokove
prenete od proizvođača opreme; sertifikate,
licence, servis, rezervne delove itd. Takođe,
njihove prateće poslovne banke spremne su
da kreditno pomognu njihove potencijalne
kupce pod najpovoljnijm uslovima na tržištu.
Program švedske fabrike AJ Office namenjen je kompletnom opremanju svih vrsta
poslovnog prostora, kancelarija, magacina,
arhiva, radionica, hotela, restorana, bolnica...
Firma putem kataloške prodaje uspešno distribuira ove proizvode na teritoriji Srbije već
10 godina. Tokom tog perioda distribuirali
su više od 800.000 besplatnih kataloga. Takođe svakodnevno slanje mejlinga na hiljade
adresa potencijalnih kupaca pomoglo je da u
proteklom periodu steknu oko 6.500 stalnih
i povremenih kupaca. Isporuka veoma kvalitetne robe švedskog proizvođača, koji je u
međuvremenu postao i suvlasnik, 49%, njihovog većinskog vlasnika, stavilo ih je u poziciju pouzdanih isporučilaca kojima veruju i
najveće firme, institucije i diplomatska predstavništva u Srbiji.
Navešćemo samo neke od njih: US Steel,
Zdravlje – Leskovac koji je sada u vlasništvu
islandske kompanije Actavis, Galenika, BAT,
FC Novi Popovac, Baal Packaging, NBS,
Valy, Coca – Cola, gotovo sva ministarstva
Republike Srbije, desetak ambasada, USAID… Na njihovom sajtu u meniju reference
možete pronaći veliki broj eminentnih firmi,
koje su deo referenc liste.
Kupujte sa poverenjem, kupujte od
As-Impeks-a ■
AS-IMPEKS
Boška Stojanovića bb
14000 Valjevo
tel: +381 14 248 438
tel: +381 14 248 838
tel/fax: +381 14 220 090
[email protected]
www.asimpeks.com
54
www.build.rs
promo
TENSAR GEOMREŽE
NA INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA
K išć j Tensar
Korišćenje
T
geomreža
ž
na projektu modernizacije
pruge
Modernizacija pruge između Bratislave i
Trnave uključuje izmeštanje koloseka u dužini od 2,4km. Ova pruga je deo Evropskog
koridora V. Deo izmeštene linije ide preko
veoma lošeg terena sa malim kapacitetom
nosivosti. Izmeštanje počinje sečenjem i produžavanjem prvog nasipa do visine od 8,5m
u dužini od 400m. Nastavlja se železničkim
viaduktom dužine 700m iza koga je oporac i
sledeći nasip visine 7m i dužine 600m. Tu je i
most raspona 40m iznad rečice uz nasip. Ovo
je značilo da smo imali suprotstavljenu krutu
mostovsku konstrukciju sa mekšim nasipom
uz predviđeno sleganje od oko 500mm.
Najvažnije stvari su bile striktne i precizne:
• Smanjiti totalno sleganje i različito sleganje ne samo u podužnom nego i u poprečnom smeru
• Rešiti problem prelazne zone između nasipa i mosta
• Bitno je istaći da je predviđeno sleganje
oporca između 25 i 60mm a za nasip iza
Opis projekta:
Šenkvice - geoćelije,
Slovačka
Primena:
Geoćelijski madrac za železnički nasip
Tensar proizvodi:
RE 80 - rebra geoćelijskog madraca
SS 30 - osnova geoćelijskog madraca
SS 20 - tehnološki sloj
Datum:
započeto tokom oktobra 2002. godine
Klijent / Investitor:
Slovačka železnička uprava, Bratislava
Projektant:
PRODEX s.r.o, Bratislava
Izvođač:
Doprastav a.s, Mlynske Nivy
Osnovni tehnički detalji:
Visina nasipa: prosečno 7,5m
Dužina objekta: ~ 850m
Površina: ~ 22.000m2
Kosina:
Dužine RE greomreža: 4,0-6,0m
Visinsko rastojanje geomreža: 0,5-1,5m ■
Lipex d.o.o.
d
je zvanični distributer
kompan
kompanije Tensar International za
područja Srbije, Crne Gore i Makedonije. Kompanija Tensar je pionir
lider na području proizvodnje
i lide
i primene geomreža.
samog oporca i do 300mm. Sve to uz što
manje oštećenja po okolinu.
Geoćelije su uzete kasnije posle prvih upoređenja raznih metoda.
Ovo područje je kavartalni sediment koji se
nalazi iznad neogenog sedimenta. Bušotine
su rađene na svakih 40m ispod viadukta,
odnosno 100m ispod nasipa. Kvartalni sedimenti variraju između 4 i 10m. Nivo voda
je toliki da je površina gotovo cele godine
vlažna, uz prosečnu temperature 9,6º C.
Najbitniji deo je bio definisanje dreniranja zbog
kvalitetnog proračuna. Kao prvo postavljanje
vertikalnih prefabrikovanih drenova do dubine
od 11m trougaono raspoređeni na rastojanju
od 1,4m. Za nasipe visine preko 4m projektovane su geoćelije od jednoosnih HDPE geomreža sa silama 80kN/m i dvoosne geomreže
30kN/m. Za nasipe do 4m visine umesto geoćelija tkani geotekstil sa 600kN/m.
Nasip je građen u 5 faza, tako da smo mogli
pratiti sleganje nakon završetka svake faze.
Originalnim projektom predviđeno je iskopavanje i nasipanje pogodnim materijalom:
• 100.000m³
• Ekološka zaštita okoline
Šipovima i Vibro kamenim stubovima –
slični problem ~15.000m³.
Poprečni preseci na koti 23.200km
U početku geoćelije su bile predviđene samo
kod mosta, kada se uvidelo kao se ovom metodom rešava problem različitog sleganja između oporca i nasipa, geoćelije su dodate i
iza spoljašnih oporaca.
Osmatranje:
Uzeto je za karakteristične 5 poprečnih
preseka na nasipu i postavljeni instrumenti
(piezometi, inklinometri, klizajući deformometar). Osmatranje se vrši tokom process
gradnje kao i dve godine nakon puštanja u
saobraćaj. Dobijeni podaci o sleganju pokazuju vrednosti od svega 42% od predviđenih
sleganja bez geoćelija ■
Podužni presek
LIPEX
Križanićeva 12a; 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 26 88 413
26 88 816
mob: +381 63 359 314
359 316
[email protected]
[email protected]
www.lipex.co.rs
www.tensar-international.com
56
www.build.rs
promo
GEOSINTETIKA
Definicija i tipovi proizvoda
POLYKEM
M SR je multinacionalna kompanija koja posluje u okviru RAVAGO
firme
GROUP. Osnovna aktivnost fi
rme je zastupanje i distribucija visokokvalitetnih
građevinskih materijala, najpoznatijih svetskih proizvođača. Među poznatim
svetskim brendovima, sa kojima je POLYKEM SR u partnerskim odnosima,
izdvajamo Geofelt, najvećeg austrijskog proizvođača geosintetike.
Familija geosintetičkih proizvoda se sastoji
od tekstilnih, gumenih i plastičnih materijala kao i bitumensko – polimernih i specijalnog materijala bentonita.
Geotekstil (GT) se može podeliti u dve podgrupe: netkani geotekstil i tkani geotekstil.
Netkani geotekstil (GTnw) se proizvodi
od sintetičkih vlakana koja se obrađuju i vezuju mehanički ili termički.
Tkani geotekstil (GTw) proizvodi se tkanjem dva ili više sintetička vlakna:
1. paralelno sa pravcem tkanja
2. vertikalno u odnosu na tkanje
Geogrids - geomreže (GG) mogu biti: ekstrudirane, pletene i vezane. Osnovna namena im je za ojačanje i poboljšanje strukture zemljišta.
Ekstrudirane geomreže
Proizvode se najčešće od high density polietilena ili polipropilena koji su ekstrudirani, a
zatim izvlačeni u jednom pravcu
Pletene geomreže
Proizvode se najčešće od high modulus poliester sintetičkih vlakana obloženih zaštitnim
slojem od sintetičkog materijala koji obezbeđuje otpornost spojeva.
Vezane geomreže proizvode se od dva ili
više vlakana putem vezivanja (bonding). Ove
mreže obično su kompozit koji čine centralno jezgro napravljeno od vlakana poliestera
visoke čvrstoće i istrajnosti i zaštitni sloj tj.
obloge od polietilena. Osim toga, postoje i
proizvodi u kombinaciji sa geotekstilom.
Biotekstil i biomat (BT)
Biotekstil se proizvodi od prirodnih vlakana (juta, kokosova vlakna i sl.) sastavljenih
u kompozit koji je prilagodljiv obliku tla na
koje se polaže. Ovi proizvodi se koriste kao
privremeno rešenje za zaštitu od erozije tla,
naročito kosina, sve dok vegetacija ne izraste
i preuzme tu ulogu.
Biomat se proizvodi u kombinaciji prirodnih
vlakana (slama, kokosova vlakna, vlakana agave i sl.) umetnutih između mreža napravljenih
od sintetičkih materijala (polipropilen ili poliamid) ili prirodnih materijala (juta). Osnovna
namena mu je kao i kod biotekstila.
Geomats (GA)
Geomat se proizvodi od sintetičkih materijala (polietilen velike gustine, poliamid,
polipropilen i drugi) zamršenih u deformabilni oblik debljine 10-20 mm. Koristi se na
kosinama da poboljša otpornost na eroziju
prouzrokovanu dejstvom kiše i vododerina.
Geocell (GL) se sastoji od ćelija postavljenih jedna do druge spojenih trakama od
ekstrudiranih sintetičkih materijala u formu
saća. Osnovna funkcija Geocell-a je da zadržava zemlju ili drugi rastresiti materijal na
mestu kako bi sprečio klizanje niz kosinu.
Geonet (GN) je mreža izrađena od dve
preklopljene serije vlakana koja su ukrštena
pod konstantnim uglom (između 60° i 90°)
formirajući konstantne i pravilne otvore.
Ove mreže se proizvode od ekstrudiranih
termoplastičnih polimera. Geonet u kombinaciji sa geotekstilom (ima funkciju filtera)
i/ili geomembrane (ima funkciju barijere)
može da se koristi za drenažu.
Geosintetika za drenažu (GCD)
Može biti napravljena kako od homogenog
tako i od kompozitnog materijala.
Kompozitne materijale nazivamo još i geokompozit za drenažu. Sastavljeni su od geonet ili geomat sloja umetnutog između dva
sloja geotekstila.
www.build.rs
g
Glineni geosintetički
materijali (GCL)
p
Ovo su proizvodi
napravljeni od bentonita
geosinte
i geosintetike:
tanak sloj gline koja nabubri
umetnuta između dva sloja geotekstila ili
zalepljena za sintetičku membranu. Delimo
ih u tri vr
vrste:
Prvi tip – sloj bentonita fiksiran između dva
geot
sloja geotekstila
zašivenih jedan za drugi
Drugi tip – pravi se od natrijumovog bentonita pomešanog sa rastvorljivim lepkom i
postavljenim između dva sloja geotekstila
Treći tip – sastoji se od bentonita sa lepkom
koji ga povezuje sa geomembranom (HDPE).
Kao i kod drugog tipa i ovaj je samovezujući
Sintetičke geomembrane (GMS) mogu
biti homogene i sa ojačanjem. Isto tako
mogu biti plastomerne i elastomerne.
Plastomerne geomembrane – trake debljine
0,5-2,5mm i sa malim koeficijentom propustljivosti. Proizvode se mešavinom termoplastičnih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP)
i nekoliko različitih aditiva rastopljenih i redukovanih do tražene debljine.
Elastomerne membrane – su trake debljine
0,5-2,0mm, sa malim koeficijentom propustljivosti. Proizvode se u dve faze. U prvoj fazi
se proizvodi homogenizirana mešavina koja se
sastoji od nevulkaniziranog polimera i nekoliko različitih aditiva. U drugoj fazi se homogena
mešavina propušta kroz zagrejane valjke i na taj
način dovodi na traženu debljinu, istovremeno
se vulkanizijući da bi se dobila ravna traka.
Bitumenske geomembrane (GMB) trake debljine 3-6mm. Proizvode se pravljenjem livene
mešavine koja se sastoji od bitumena, plastomernih i elastomernih polimera i mineralnih
punilaca. Sloj za ojačanje može biti: tkani ili
netkani poliesterski filc ili stakleni voal.
Ove membrane se koriste za hidroizolaciju
krovova i za geotehničke i hidro projekte:
kanale, brane, rezervoare...
U dodatne proizvode spada GEO-CEV koja
je obično perforirana i koristi se za drenažu i
to najčešće kod deponija. Osim cevi, koristi se
i GEO-FOAM (pena) u blokovima napravljenim od ekspandiranog polistirena. Upotrebljava se za termičku izolaciju kao laka ispuna
ili kao kompresovani vertikalni sloj kojim se
smanjuje pritisak zemlje na potporne zidove.
Za sve navedene materijale, Polykem obezbeđuje edukaciju i podršku u projektovanju
i ugradnji, kao i sertifikaciju izvođača ■
POLYKEM SR d.o.o.
Dimitrija Tucovića 28/A II sprat
11000 Beograd
Tel: +381 11 24 34 856
Fax: +381 11 24 58 093
[email protected]
57
promo
STATIK
Svi počinju od temelja, mi počinjemo od krova
Statik d.o.o. Kovin osnovan je 1991. godine kao firma za poljoprivrednu
proizvodnju, trgovinu i inženjering. Osnovna delatnost firme u tom periodu
bila je izgradnja industrijskih, stambenih i poslovnih objekata.
Statik d.o.o. 1995. godine proširuje svoju delatnost na izgradnju čeličnih
spiralno motanih silosa po LIPP tehnologiji, izradu opreme za mehanički
kontinualni transport i fabrike stočne hrane.
Statik d.o.o. je u Srbiji jedna od vodećih firmi u oblasti proizvodnje i montaže silosa i
celokupne prateće opreme što svedoči i refernc lista sa preko 100 izvedenih objekata
širom Srbije. Proizvode silose za skladištenje žitarica, brašna, stočne hrane, hemijskih,
građevinskih materijala, kao i za ostale zrnaste i praškaste materijale. Celokupna oprema
izrađuje se u sopstvenim specijalno opremljenim pogonima i radionicama, a sve sa ciljem
proizvodnje opreme visokog kvaliteta.
Usluge
• projektovanje i inženjering
• transport i ugradnja betona
• bravarske usluge
Projektovanje i inženjering
Projektni biro firme Statik d.o.o. svojim dugogodišnjim iskustvom nudi veoma kvalitetna i stručna rešenja.
Tim vrhunskih i iskusnih stručnjaka izaći će
u susret svim vašim željama i potrebama i
ponuditi najbolje rešenje.
Izrađuju idejne projekte, glavne projekte,
projekte izvedenog stanja. Poseduju sve neophodne licence za projektovanje i izvođenje radova.
Statik d.o.o. 2005. godine u svoj proizvodni
program uvodi proizvodnju i transport betona.
Kapacitet betonske baze je 30 m3/h betona.
Danas, Statik projektuje i izrađuje:
• silose sa celokupnom pratećom opremom
• fabrike stočne hrane sa celokupnom pratećom opremom
• sušare za žitarice
• industrijske objekte
• podna skladišta
• poslovne objekte
• stambene objekte
Statik d.o.o. trenutno zapošljava 105 radnika,
od čega: 7 diplomiranih inženjera, 2 inženjera i 50 visokokvalifikovanih majstora. Dosta
pažnje polažu na usavršavanje svojih stručnjaka kako bi odgovorili na zahteve novih
trendova u skladištenju i transportu materijala, sa ciljem postizanja još višeg nivoa
kvaliteta proizvoda i usluga.
Proizvodi
•
•
•
•
•
•
•
58
silosi
oprema za silose
građevinski objekti
fabrike stočne hrane
mešaone stočne hrane
proizvodnja betona
penobeton
Prednosti LIPP tehnologije
izrade silosa
• veoma kratak rok montaže
• potpuno nepropustljiv
• automatizovana, efikasna montaža na licu
mesta
• niski investicioni troškovi
• niski troškovi montaže
• niski troškovi održavanja
• ćelije se mogu koristiti za skladištenje
različitih materija od žitarica i drugih zrnastih, praškastih materija sve do tečnih
goriva i drugih proizvoda koji se nalaze u
tečnom stanju
Za razliku od klasično izgrađenih silosa, silosi
izgrađeni po LIPP tehnologiji su najpogodniji
za sigurno skladištenje materijala. LIPP tehnologija duplog falca je najbrži, najjednostavniji i najpovoljniji način izgranje silosa.
Čelični silosi po LIPP sistemu izrađuju se iz
neprekidne čelične trake motanjem na licu
mesta. Međusobno spajanje vrši se duplim
falcovanjem. Ova tehnologija motanja silosa
omogućava izradu silosa prečnika od 2,7m
www.build.rs
do 25m, i visine do 35m. Motanje se izvodi
pomoću dve mašine, od kojih je jedna spoljašnja, a druga unutrašnja. Debljina čelične trake od koje se izrađuju silosi: 1,5 do 4,0mm.
Traka širine 495mm se uvodi u mašinu za rolovanje gde se vrši profilisanje trake. Formira
se falc širine 30-40mm oko tela silosa koji
ima ulogu u ojačanju same konstrukcije silosa.
Širok spektar materijala se može koristiti za
izradu silosa, međutim najčešće se koristi klasična čelična traka i pocinkovana čelična traka.
Tipovi silosa:
• silosi sa gravitacionim pražnjenjem
• silosi sa prinudnim pražnjenjem
Po LIPP tehnologiji se pored silosa mogu izrađivati rezervoari i tankovi različitih dimenzija, u zavisnosti od želja i potreba klijenata ■
STATIK d.o.o.
Smederevska 72
26220 Kovin
Tel/ Fax: +381 13 741 224
741 533
[email protected]
www.statik.rs
promo
Primena kranova
u procesu kreiranja
bioenergije
Primena kranova je moguća u svim segmentima industrije. Investitori u nekim situacijama,
kao najekonomičnije i najadekvatnije rešenje često vide neke druge vidove transporta
(poput viljuškara), koji su sa stanovišta industrijske logistike često usko grlo u sistemu.
Primera radi, predstavljamo vam specijalno rešenje koje je Demag Cranes primenio u Engleskoj,
u procesu prerade sena u pelete.
U skladu sa principom „razmišljajte globalno, delujte lokalno“, mnoge kompanije su
počele da vode računa o odgovornom ponašanju sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine, kao i smanjenja emisije CO2.
Demag Cranes & Components se pridružio ovom trendu, projektovanjem i izradom
specijalnog krana, koji služi za manipulaciju
senom, koje se koristi kao ulazna sirovina
za proizvodnju peleta, za potrebe termoelektrane Drax Power Ltd., koja spada u red
najvećih termoelektrana u Velikoj Britaniji.
Da bi bile zadovoljene potrebe za preradom
sirove slame, Demag Cranes & Components je konstruisao, proizveo i instalirao
specijalan sistem za automatsku manipulaciju u okviru skladišta površine 1.700m2.
Kapacitet skladišta je 936 bala slame, dimenzija 2.500×1.300×1.200mm, koji mogu
da se slože u piramidu visine 8m.
Termoelektrana koja kao bazično pokretačko gorivo koristi ugalj, najnovija je, najčistija
i energetski najefikasnija termoelektrana u
Velikoj Britaniji. Sa godišnjom proizvodnjom od 4.000MW iz šest generatora, ova
termolektrana obezbeđuje oko 7% potreba
cele Velike Britanije.
Proizvodnja koja se odvija 24 sata, podrazumeva da je potrebno preraditi oko 400t/h.
Slama se dovozi kamionima do mesta za
istovar, na kojima je preuzima automatski
kran. Sistem za prihvat slame se sastoji od 6
grabilica koje mogu da u jednom hodu prihvate i transportuju do 12 bala slame.
Specijalna grabilica sa
sofisticiranim senzorskim
sistemom
Precizna manipulacija
Nominalna nosivost krana je 22t, na rasponu od 22,28m i visine dizanja 11,26m. Brzina kretanja krana je frekventno regulisana
i kreće se od 3-40m/min. Kretanje kolica sa
dizalicom je takođe frekventno regulisano i
kreće se od 2-40m/min. Zbog lakše manipulacije i održavanja, kao i velike frekvencije
rada ugrađeno je specijalno otvoreno vitlo,
čiji režim rada zavisi od opterećenja. Kada je
sistem maksimalno opterećen sa 22t tereta
(12 bala slame), brzina dizanja je 16m/min.
Kada je sistem opterećen sa 50% nominalane nosivosti (11t i manje), brzina dizanja
je 24m/min. Dopunsku pouzdanost sistemu
daje sistem za digitalno merenje i kontrolu
preopterećenja.
Ekološki doprinos sistema
Planirana proizvodnja oko 100.000t peleta,
zameniće oko 60.000t uglja u procesu proizvodnje električne energije. Na ovaj način
emisija ugljen dioksida na godišnjem nivou
je smanjena za oko 120.000t, što je velik doprinos zaštiti životne sredine.
Kako bi se obezbedio maksimalan učinak
termoelektrane, napravljeno je prototipsko
postrojenje koje procesira slamu pšenice, ječma i hmelja. Ovo postrojenje je nastalo kao
rezultat pokretanja posebnog programa za
procesiranje biomase u CO2 neutralne pelete. Pelete se koriste u procesu proizvodnje
električne energije, kao dodatak uglju.
Prednost ovakvog rešenja grabilice, koja je
podeljena u dva segmenta, jeste u tome što
može da se podešava, kako bi omogućila optimalno prihvatanje bala sena. Kada je teret
prihvaćen, senzori automatski proveravaju
količinu vlage u senu, kako bi se obezbedilo
da vlaga bude u prihvatljivim granicama.
Zatim, kran se prebacuje u automatski mod
i transportuje bale sena na lokaciju za odlaganje, za preciznošću od 15mm. Frekventna
kontrola svih kretanja omogućava da se teret precizno pozicionira na tačno određeno
mesto.
Kada senzor u proizvodnji alarmira sistem da
je potrebno ubaciti dopunsku količnu sena,
kran se automatski aktivira i po utvrđenom
algoritmu prihvata određenu količinu sena
i dostavlja ga do trakastog transportera koji
seno dalje odvozi do pogona za peletiranje.
www.build.rs
Mali, ali veoma značajan doprinos dao je
Demag Cranes & Components svojim tehničkim rešenjem automatskog skladišta za
bale sena ■
Ovlašćeni zastupnik
Demag Cranes and Components
TECON Sistem
Antifašističke borbe 21b
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50
[email protected]; www.demag.rs
59
promo
INDUSTRIJA
NAMEŠTAJA
BAJMOK
Istorijat razvoja
Proizvodni program
Preduzeće je registrovano 7. aprila 1958. godine, počevši sa proizvodnjom građevinskog
materijala i umetničke stolarije. Godine
1963. nastavlja sa radom pod novim nazivom Samostalna industrija nameštaja Bajmok sa tridesetak zaposlenih, a 1977. godine pripaja se Industriji nameštaja „Žarko
Zrenjanin“. U paleti proizvoda izdvajaju se
stolice i ukrasni nameštaj, a broj zaposlenih
INB proizvodi nameštaj od bukovog masiva, medijapana (furniranog medijapana) i
iverice (furnirane iverice).
2. prodaja nameštaja
3. opremanje poslovnih prostora (hoteli,
bolnice, restorani, stambeni i rezidencijalni objekti, poslovni i ostali javni objekti.)
4. izrada nameštaja po specijalnoj narudžbi
Prilikom narudžbe proizvoda, kupci imaju
mogućnost odabira boje drveta kao i inteziteta sjaja laka, od dubokog mata, preko
polusjaja do visokog sjaja. Za lakiranje se
koriste poliuretanski lakovi koji su otporni
Preduzeće u svom sastavu ima:
• stovarište rezane građe
• industrijsku energetiku
• sušionice
• krojačicu masiva
•
•
•
•
•
•
•
•
•
se povećava na sedamdeset. Tokom 1987.
godine INB se izdvaja i nastavlja poslovanje
kao samostalna radna organizacija. Preduzeće je ponovo preregistrovano 1997. godine u Društveno preduzeće INB Bajmok.
Nakon privatizacije 4. septembra 2003. godine, INB Bajmok postaje akcionarsko društvo. Preduzeće se sada bavi proizvodnjom
stolica i stolova, a pruža i usluge popravke i
restauracije starog nameštaja. U tom periodu zapošljava oko sto radnika.
INB danas
Posebnu pažnju i domaćih i stranih kupaca,
naročito na brojnim sajamskim izložbama,
i drugim poslovnim događajima, privlači
asortiman stilskog nameštaja.
Bajmočka fabrika nameštaja stekla je visok
renome u opremanju ugostiteljskih objekata
i hotela, a INB je kao afirmisani proizvođač
stilskog nameštaja postao poznat i po restauratorskim radovima na starom stilskom
nameštaju.
U 2006. godini pokrenuta je nova proizvodna linija za izradu trpezarijskih komoda,
vitrina i pločastog nameštaja. INB se danas
prilagođava različitim zahtevima potrošača
te izrađuje nameštaj po specijalnim zahtevima i narudžbama kupaca.
60
Industrija nameštaja
Bajmok je renomirani
prozvođač stolica,
stolova, stilskog
nameštaja,
i nameštaja modernih
linija, sa referencama
kako na domaćem tako
i na inostranom tržištu.
na vlagu, visoke temparature i grebanje.
Kupci takođe imaju mogućnost odabira
mebl štofa. U štof karti se nalazi preko pedeset izuzetno kvalitetnih mebl štofova, kao
i eko kože. Kupci, takođe mogu dostaviti i
svoj mebl štof za izradu nameštaja.
S obzirom na postojanje velikog broja modela nameštaja, boje drveta i štofova, postoji
izuzetno veliki broj kombinacija, te tako kupac lako može da prilagodi proizvod svom
ambijentu i potrebama.
Asortiman proizvodnje podeljen je u dve
osnovne stilske linije:
• linija modernog nameštaja
• linija stilskog nameštaja
Delatnost
1. proizvodnja trpezarijskog nameštaja i nameštaja za kuhinje i dnevne boravke
www.build.rs
krojačicu pločastih materijala
liniju pripreme furnira
liniju za obradu pločastih elemenata
liniju za obradu masiva
lakirnicu
liniju montaže
tapetariju
skladišta
salon za prodaju u krugu fabrike
Tržište i plasman
INB izvozi 30 % svoje proizvodnje u zemlje
bivše SFRJ, dok se ostatak proizvodnje realizuje na domaćem tržištu putem veleprodajne mreže ■
INDUSTRIJA NAMEŠTAJA BAJMOK
Štrosmajerova 14, 24210 Bajmok
Veleprodaja Bajmok:
Tel/Fax: +381 24 762 003
Maloprodaja (Vivana d.o.o.)
salon 1 Bajmok: +381 24 762 568
salon 2 Palić: +381 24 755 440
[email protected]
www.inbajmok.com
promo
Pri izboru materijala za
završnu obradu enterijera
dobro je odabrati one koji u
najvećoj meri skraćuju vreme
rada, smanjuju mukotrpno
čišćenje, koji su neškodljivi
za zdravlje te pogodni za
održavanje (po mogućnosti
perivi) čime im se znatno
produžava vek trajanja.
Boje, pre svega, služe za zaštitu površina nemaju samo dekorativnu, nego i zaštitnu
funkciju.
Navedene karakteristike svojstvene su
DULUX TRADE programu za dekorativnu obradu enterijera. Dulux Trade nudi
široku paletu od preko 1.246 nijansi boja.
Izbor može biti olakšan korištenjem programa Mouse Painter Studio koji služi za
preliminarnu vizualizaciju boja u Vašem
prostoru – na digitalnoj fotografiji uz pomoć miša i tastature možete obojiti sobu i
videti kako se pojedine boje slažu.
Takođe, na svim prodajnim mestima Dulux Trade boja nalazi se display sa karticama
boja koje se mogu odneti kući i kombinovati.
Osim palete Dulux Trade boja, moguće je
izmešati i boje iz paleta boja RAL, NCS,
BS, Pantone itd. tako da je na raspolaganju ukupno preko 15.000 različitih nijansi.
Ukoliko želite biti sigurni kako deluje određena boja ili odabrana kombinacija boja, isprobajte je pomoću Dulux Colour Sampler testera
od 250ml. Tako možete na delu zida, stolarije
ili metalne površine načiniti probni premaz i
izbeći moguće razočaranje lošim izborom boje.
Fabrički nijansirane boje za enterijere Dulux Colours of the World - program zidnih boja nudi 29 fabrički toniranih nijansi,
u pakovanju od 2,5l i 5l, pogodan je za sve
koji žele da brzo urede svoj prostor, uz maksimalnu uštedu vremena i novca.
DRVO I METAL U EKSTERIJERU
Hammerite boja za metal –
direktno na rđu!
Program Hammerite za dekorativnu zaštitu
metala, daje veliku uštedu na vremenu i radu:
jedan premaz Hammerite boje za metal zamenjuje 3 sloja: 1 premaz osnovne boje, međupremaz i 1 premaz uobičajenog završnog laka.
Karakteristike boja
Za zidove u stambenom prostoru – radnim
sobama, dnevnom boravku, spavaćim sobama itd, izloženim umerenom habanju i prljanju, prikladna je Dulux Trade Vinyl matt
zidna boja. Dostupna u celoj paleti boja
Dulux Trade, veoma izdašna i visoke moći
prekrivanja, otporna je na čišćenje mokrom
krpom. Dulux Trade Vinyl matt je vodeća
zidna boja na britanskom tržištu već dugi
niz godina.
Za zidove u npr. javnim prostorima, hodnicima i dečijim sobama, preporučuje se
korištenje Dulux Trade Diamond Matt,
odnosno Dulux Trade Diamond QD
Eggshell polumat zidnih boja, kako u beloj, tako i u celoj Dulux Trade paleti boja.
Izuzetne izdržljivosti i otpornosti na pranje i habanje, specijalna Diamond tehnologija sprečava stvaranje mrlja i omogućava njihovo lako uklanjanje i pranje.
Diamond Matt i Diamond QD Eggshell
mogu se nanositi direktno na drvene površine u enterijeru i na stare uljane premaze
– samo ih treba lagano išmirglati.
Zašto odabrati Hammerite boje?
1. Direktna primena na rđu
Boja se nanosi direktno na rđu bez prethodnog nanošenja antikorozivnog premaza.
2. Vrhunski kvalitet
Hammerite formula pruža potpunu i lepšu zaštitu metalnih površina, otpornu na
atmosferske uticaje i pranje
3. Ušteda vremena
Posao je gotov za samo nekoliko sati. Potrebno je samo ukloniti rđu i boju koja
otpada, nakon čega odmah možete započeti s bojenjem
Premaz boje otporan je na kišu već nakon 1
sata, a suv na dodir nakon 2 sata. Nanošenje
drugog premaza moguće je već nakon 4 sata
4. Trajnost
Sa samo 2 premaza Hammerite boja stvara neprobojnu prepreku prodoru vlage i
sprečava dalji razvoj korozije do 6 godina
nakon nanošenja
5. Velik izbor boja
Proizvodi su dostupni u širokoj paleti boja
te u sjajnoj, polumat i efekt varijanti, u
pakovanjima od 0,75 i 2,5l
www.build.rs
Potražite i naše specijalne proizvode za
ograde, garažna vrata, baštenski nameštaj i
radijatore.
Sadolin – čuvar vremena
Drvo zahteva poseban pristup i negu da
bi zadržalo svoja konstrukcijska i estetska
svojstva. Asortiman Sadolin nudi tankoslojne i debeloslojne lazurne premaze i razne
proizvode posebne namene.
Dugogodišnja skandinavska tradicija sa
drvetom i njegove intenzivne primene garantuju kvalitet i lepotu primene sistema iz
asortimana Sadolin.
Zašto odabrati Sadolin?
1. Vrhunski kvalitet
Boje Sadolin ne pucaju i ne ljušte se. Osiguravaju dugotrajan dobar izgled drveta
2. Široka paleta boja
Proizvodi Sadolin nude široku paletu boja
kaoja može da zadovolji i najveće zahteve
u uređenju eksterijera i enterijera
3. Lako nanošenje
Vrhunski kvalitet proizvoda omogućava
jednostavnu upotrebu
4. Trajnost
Sadolin proizvodi nude dugotrajnu zaštitu u različitim atmosferskim uslovima.
5. Lagane za održavanje
Posebna prednost proizvoda Sadolin jeste
jednostavno obnavljanje i lako održavanje
6. Sigurne za zdravlje
Sadolin stalno razvija tehnologiju premaza u skladu s najvišim ekološkim i zdravstvenim standardima ■
Ovlašćeni uvoznik i distributer
za Srbiju i Crnu Goru:
VANEX d.o.o.
Balkanska 29/3, 11000 Beograd
Tel: +381 11 2688 865
Fax: +381 11 2681 644
e-mail: [email protected]
www.dulux-srbija.com
61
promo
IMPOL SEVAL
Valjaonica aluminjuma a.d.
Višedecenijska tradicija u preradi aluminijuma je rezultirala visokim ugledom kako
na domaćem, tako i na svetskom tržištu
(na koje plasira 95% svoje proizvodnje).
Proizvodni program Impol Seval Valjaonice aluminijuma čine sledeće grupe proizvoda
(koji najširu primenu imaju u građevinarstvu):
1. Toplovaljane trake
2. Toplovaljane ploče
3. Hladnovaljane trake
4. Hladnovaljani limovi
5. Bojene trake i limovi
6. Embosirane trake i limovi
7. Orebreni limovi
8. Profilisani limovi, nebojeni i bojeni, ravni
i lučno savijeni
9. Finalni proizvodi za građevinarstvo (spušteni plafoni, roletne, solomatik C 80).
Spoljašnje
S
lj š j žaluzine
ž l i (solomatik)
( l
ik)
Spoljašnje žaluzine (solomatik), dizajnirane
su za široku primenu na komercijalnim i rezidencijalnim objektima.
Osnovna karakteristika solomatika, što ih
čini idealnim sistemom za zaštitu od sunca, jeste sprečavanje direktnog zagrevanja
velikih staklenih površina, čime se eliminiše
efekat staklene bašte.
IMPOL SEVAL Valjaonica
aluminijuma a.d. Sevojno
je najveći prerađivač
aluminijuma u Republici
Srbiji i jedini proizvođač
valjanih proizvoda od
aluminijuma.
se eliminiše efekat refleksije računarskih
monitora ili TV ekrana, čime se stvaraju najpodesniji uslovi za zaštitu očiju od
zamaranja.
• Maksimalizacija prirodnog dnevnog
svetla – kada je spoljašnji nivo svetla nizak, sistem za zaštitu (zastor) može biti
povučen u gornji položaj, čime će raspoloživo dnevno svetlo biti najbolje iskorišćeno.
• Zaštita biljaka, nameštaja, slika i umetničkih dela od štetnog uticaja sunčevih
zraka, što se postiže ugradnjom senzora
za svetlost, koji automatski spušta zastor
solomatika kada ste odsutni iz kancelarije/kuće.
• Zaštita od hladnoće – tokom zimskih
meseci spušten zastor solomatika redukuje količinu hladnoće koja se unosi preko
staklenih površina.
Naše bojene trake i vaša mašta
ulepšavaju svet!
• Komunikacija – sistem solomatika dozvoljava pogled na okolinu tj. osigurava
da zaposleni u zgradi nemaju osećaj da su
odsečeni od spoljašnjeg sveta.
Solomatik C 80
• Pametne kuće – Ovaj sistem zaštite od
sunca sjajno se uklapa u savremenu tehnologiju izgradnje tkz. pametnih kuća
namenjenih komfornijem stanovanju i
povećanju energetske efikasnosti ■
Osim toga, ovim sistemom zaštite postižu
se višestruki efekti:
• Redukcija solarnog zračenja, koje ulazi
u zgradu (čak do 90%), čime se povećava energetska efikasnost, jer se smanjuje potrošnja električne energije za rad
klima-uređaja. Efikasnost se povećava i
cirkulacijom vazduha između solomatika
i staklenih površina. Prema ispitivanjima,
solomatik C80 snižava temperaturu u
prostoriji za 10 do 12ºC.
• Smanjenje aero–zagađenja, zbog ređeg
korišćenja klima uređaja, koji svojim radom generišu emisiju štetnih gasova.
• Komforniji rad u poslovnim prostorima
i dnevnom boravku, jer automatizacijom
upravljanja solomaticima, zahvaljujući
širokoj varijabilnosti položaja lamela,
postiže se inteligentno zasenčenje kojim
62
www.build.rs
IMPOL SEVAL
VALJAONICA ALUMINIJUMA a.d.
Prvomajska b.b.
31205 Sevojno
Tel: +381 31 591 100
591 101
591 110
591 120
591 170
591 124
Fax: +381 31 532 962
[email protected]
www.seval.rs
promo
2u1
• GLM 80 Professional jee las
llaserski
aser
as
e sk
er
skii da
d
daljiljjiigiba i oosvetljenim
gi
svet
sv
e lj
et
ljen
en
nim
nomer sa senzorom nagiba
displejem
kad ssee p
po
osttav
a i u
• Postaje digitalna libela kad
postavi
mernu vođicu
• Pojednostavljuje posredno merenje visine
i dužine
• Ima litijum-jonsku bateriju koja se puni
preko kabla za mikro USB uređaj
a to
au
toma
mats
t ki p
rreepo
epoozn
znaj
aje
je ugao
uggao n
u
agiib
ag
ba,, a u
ba,
reeđaj
đaj
đa
automatski
prepoznaje
nagiba,
uređaj
izzraaču
čuna
nava
na
va odgovarajuću
odgov
odg
dggov
ovar
a aj
ajuć
ajuć
u u visinu
viisi
sinu
inu
nu pomoću
pom
omooćću sinuomoć
sinu
si
n izračunava
ssn
ne funkcije.
ffu
funk
unk
nkci
kci
c je.
jee. Po
Po istom
ist
stom
oom
mp
rriinccip
pu ta
ttakođe
akkoođe
đe ssee sa
s
sne
principu
laakkooćo
ćom mo
ćom
m
ggu
um
erit
er
itii ud
it
uudaljenosti
dallje
jeno
n st
sti
ti d
doo p
pov
ovrš
ov
r ii-lakoćom
mogu
meriti
površipop
oput
u staklenih
sta
takl
k en
kl
enih
ih
h fasada
fas
asad
ada
da koje
koje
ko
je n
efl
f ek
ektu
tuju
tu
j
ju
naa poput
nee re
reflektuju
zrake laserskog snopa: uređaj se jednostavno
usmeri na reflektujuću tačku iznad prozorskog stakla i GLM 80 Professional brzo i pouzdano utvrđuje stvarnu udaljenost uz pomoć
senzora nagiba i sinusne funkcije.
Za profesionalce koji žele da na jednostavan
način mere udaljenosti, visine i nagibe, sada
je dostupan Bosch GLM 80 Professional.
U jednom uređaju ujedinjene su funkcije daljinomera i merača nagiba, a kada se
postavi u mernu vođicu R 60 Professional,
proizvedenu u tu svrhu, postaje digitalna libela. Na taj način ovaj svestrani alat pokriva
vrlo širok spektar primene i postavlja nove
standarde na području merne tehnologije.
Rešenje vrhunske
tehnologije za
precizna merenja.
Bosch laserski dalji
daljinomer
postavljen u vođicu
za merenje postaje
digitalna libela.
meettaarraa, teži
m
teeži 140
140
40 grama
grama
raamaa i može
moože see poneti
pon
one
net
eti naa
metara,
grrad
gr
adil
ad
adil
dil
iliš
ište
ište
t čak
čakk u džepu
džžeepu
pu jakne
jak
akne
kn
nee ili
ili
li pantalona.
pan
nta
talo
lona
lon
lo
na
gradilište
Sasvim nova prime
primena
jjednim
d i klik
klikom
Kada se GLM 80 Professional postavi u mernu vođicu R 60 Professional, koja je razvijena
posebno za ovu svrhu, on postaje digitalna libela. Integrirano prepoznavanje vođice osigurava da uređaj pri uključenju automatski prelazi u modus merenja nagiba i da se displej rotira.
Tako se uz tačnost od ± 0,2 stepena mogu, npr.
proveriti nagibi krovnih greda i bočne strane
stepenica ili izravnati sanitarni objekti poput
kada za tuširanje. Pritom pomaže zvučni signal
koji se javlja na položaju od 0 i 90 stepeni.
Brži put do rezultata kroz
pojednostavljeno merenje
visine i dužine
GLM 80 Professional zamenjuje laserski daljinomer DLE 70 Professional. Zadržane su
proverene funkcije poput izračunavanja površine i obima ili minimalne/maksimalne funkcije. Integrisani senzor nagiba sada ima ključnu ulogu pri posrednom određivanju visine i
dužine koje je dosad zahtevalo više merenja s
preciznim nivelisanjem. Radi preko obe ose
uređaja i pokriva, zavisno od referentne strane, radijus od 120 ili 360 stepeni. S njim je,
na primer, moguće jednim jedinim merenjem
odrediti visinu građevine. Pritom se cilja na
gornju ivicu spoljnog zida kako bi se laserski
zraci mogli reflektovati. Senzor nagiba potom
GLM 80 Professional meri udaljenost do
80 metara, a tačnost merenja iznosi ± 1,5
milimetar. Svi podaci mogu se očitati na velikom osvetljenom displeju. Displej se automatski rotira s uređajem kada on prelazi iz
vertikalnog u vodoravni položaj. Uređajem
se upravlja preko preglednih dugmića koji
su označeni simbolima. Napaja se pomoću
litijum-jonske baterije koja se puni preko
kabla za mikro USB uređaj. Po punjenju
baterije moguće je do 25.000 pojedinačnih
merenja. Dimenzije uređaja GLM 80 Professional iznose samo 111 x 51 x 30 mili-
GLM 80 Professional i merna vođica R 60
Professional dostupni su pojedinačno ili u
setu u specijalizovanim Bosch radnjama od
maja 2011 ■
Tehničke karakteristike uređaja Bosch GLM 80 Professional
(zamenjuje DLE 70 Professional)
Merno područje
Tačnost merenja
0,05 – 80m
± 1,5mm
Tačnost merenja
(u mernoj vođici R 60 Professional)
± 0,2°
Merni polumer senzora nagiba
0 – 360° (referentna strana:
bočna strana uređaja)
0 – 120° (referentna strana:
poleđina uređaja)
Napajanje
Laserska dioda / razred lasera
Zaštita od prašine i prskanja vode
Dimenzije (dužina x širina x visina)
Težina (uključujući bateriju)
Litijum-jonska baterija 1,25Ah
635nm, < 1mw, razred 2
IP 54
111 x 51 x 30mm
140g
www.build.rs
ROBERT BOSCH d.o.o.
Milutina Milankovića 11a
11070 Novi Beograd
Tel: +381 11 2052 351
Fax: +381 11 2052 355
[email protected]
www.bosch-professional.rs
63
rubrika
SIJALICA KOJA RADI
110 GODINA
Svetski rekord koji prkosi svim poznatim zakonima fizike
dešava se u Kaliforniji. Reč je o sijalici koja duže od jednog veka
nastavlja da radi u vatrogasnom domu u Livermoru.
Livermor, američki gradić na istoku Kalifornije, 8. juna proslavio je rođendan sijalice
koja sija manje-više neprestano od 1901.
godine… Sasvim neobičan rekord!
priključena na gradsku elektranu na 110V
(te podložna problemima sa elektranom), a
ne na pomoćni generator koji radi u slučaju
nestanka struje.
Ginisova knjiga svetskih rekorda proglasila
ju je „najstarijom poznatom sijalicom na svetu“. Riplijev Verovali ili ne istraživao je 1972.
godine i proglasio je za najstariju. Priznali
su je čak i predsednik SAD-a, Kongres, Senat, Senat i skupština države Kalifornije…
Godine 1976, uz kompletnu pratnju policije
i vatrogasaca, prebačena je na svoje sadašnje
mesto u 6. vatrogasno odeljenje Istočna avenija 4550, u Livermoru, Kalifornija. Tada je
povezana na odvojeni izvor struje na 120V i
od tada nije prekidala sa radom.
Mnogi mediji su izveštavali o njoj. Jedna
španska medijska kuća napravila je emisiju u
kojoj je jedna od glavnih zvezda bila upravo
livermorska sijalica. Emisija govori o tome
kako su nekada proizvodi pravljeni da traju,
a onda se, negde 1920. godine, shvativši da
im kvalitet proizvoda umanjuje mogućnost
zarade grupa biznismena sastala i dogovorila da to promeni – od tada proizvodi imaju
sve kraći vek trajanja. Ne bavimo se samo mi
u Srbiji zaverama.
Ona je tokom sveg tog vremena ostavljana da stalno gori u vatrogasnom domu kao
noćno svetlo iznad vatrogasnih kola. Počela
je sa radom na 60W, a trenutno sija na 4W.
Danas je sijalica ponos zajednice i postala
je nezamisliva turistička atrakcija koja bi
trebalo da privuče još više sveta ponovnim
ozvaničenjem tog rekorda.
U svakom slučaju, sijalica koja je nedavno
proslavila 110. rođendan nastala je pre tog
kobnog datuma za potrošače. Ona pripada
unapređenim inkadescentnim svetiljkama,
koje je izmislio Adolf A. Šaje (Adolphe A.
Chaillet). Ovu ručno duvanu sijalicu sa karbonskim vlaknom proizvelo je preduzeće
Šelbi elektrik (Shelby Electric Company).
www.lighting.rs
011.3098.557
64
Denis Bernal vlasnik preduzeća Livermore Power & Light Co, poklonio je sijalicu
1901. godine vatrogasnom domu. Tada je
prvi put instalirana. Dva puta je seljena u
različita vatrogasna odeljenja, ali nije prestajala sa radom duže nego što je potrebno
da se u drugom domu instalira, izuzev kad
je 1937. godine renoviran vatrogasni dom
u kome je bila. Tada je bila isključena oko
nedelju dana. Tokom prvih 75 godina bila je
www.build.rs
„Niko ne zna zašto nastavlja i dan danas
da sija“, kaže Lin Ovens, penzionisani šef
vatrogasaca i predsednik komiteta proslave
stodesetogodišnjice sijalice. Grad Livermor
i njegov vatrogasni dom nameravaju da ostave sijalicu da radi dokle god može. Riplijev
muzej je tražio za svoju zbirku, ali trenutno
ne postoji plan šta će uraditi sa njom kada
prestane sa radom.
Naučnike je takođe zaintrigirala ova enigma,
ali za sada nisu našli nikakvo racionalno objašnjenje. Starost sijalice je dokumentovana
natpisima iz lokalnih novina i, što je važnije, inženjeri iz GE su je proučili. Međutim,
od kad je objavljen njen rekord, zabranjeno
je da se dodiruje, te je naučnicima onemogućeno da joj se približe!
Pošto je, uz veliko veselje, proslavljen njen
stodeseti rođendan, očekuje se da će i naučnička znatiželja biti zadovoljena ■
URBANI
DŽEPOVI
Državni funkcioner drži predavanje o strategiji države
o održivom razvoju na jednom fakultetu. Poziva studente da i oni daju doprinos svojim projektima. Grupa
studentkinja odlučuje da napiše projekat koji ne samo
da se oslanja na održivi razvoj, doprinosi boljitku zajednice, već i promoviše njihovu struku koja je marginalizovana čak i u nekim stručnim krugovima u zemlji.
Projekat je prihvaćen i kabinet funkcionera daje svoju
preporuku. Svim opštinama glavnog grada šalje se projekat kao predlog saradnje. Prva ga prihvata opština
koja čini geografski centar grada. Anketiraju se građani, biraju se lokacije…
Prva lokacija je izabrana i počinje se sa radom. Na projektu sarađuju: mladi stručnjaci sa fakulteta, opština
koja ga finansira, stanovnici mesne zajednice svojim
angažovanjem na projektu koji će poboljšati kvalitet
njihovog života, organizacije koje prepoznaju projekat
kao nešto vredno podrške…
Rezultat: opština dobija svoj prvi urbani džep - gradski
prostor malih dimenzija sa velikom upotrebnom, socijalnom i ekološkom vrednošću.
Ako priču niste prepoznali ni nakon spominjanja termina koji je već ušao u širu upotrebu, velika je verovatnoća da ćete pomisliti da vam prenosimo još jednu „zelenu
priču“ sa Zapada. Tako zvuči, ali, na sreću, ovo je priča
o uspehu mladih ljudi iz Srbije koji su doneli pozitivnu
promenu, ne u inostranstvu, nego u svojoj zemlji.
www.build.rs
Osnovni ciljevi
projekta „Urbani
džepovi“ jesu
unapređenje
kvaliteta života
gradskog
stanovništva,
podizanje nivoa
svesti stanovništva
o njihovoj ulozi u
očuvanju i
unapređenju
životne sredine
i aktivacija lokalne
zajednice na
rešavanju pitanja
životne sredine,
kao i promocija
pejzažne
arhitekture
kao struke
budućnosti.
živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno
leto 2011
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
pejzaža – održivi
Autor:
Aleksandra Jovanović
65
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Ova priča je, zaista, sasvim zelena.
Ne samo da se radi o projektu koji je održiv, već su njegovi tvorci mladi stručnjaci sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mogli ste da pročitate vesti o nagradama
koje su u svetu osvajali studenti sa ovog fakulteta. Radovi njihovih stručnjaka, u Srbiji koja se umiva za Evropsku uniju, dolaze do izražaja na raznim manifestacijama,
konferencijama, tribinama… Nalaze svoje
mesto u planiranju neke daleke budućnosti, kada se stvore uslovi… U teoriji cenjeni, u praksi – u najboljem slučaju, cene ih
kao nekog „ko zna sa cvećem“.
Sivi okvir priče
U praksi, umesto da uradimo što više možemo na očuvanju i unapređenju našeg
neposrednog životnog okruženja, mi se
okrećemo rešenjima koje je razvijeni svet
počeo da napušta kao loša još pre nekoliko
decenija. Investitori reklamiraju okruženje
objekata i naselja koje grade naglašavanjem
blizine tržnog centra i velikog parkinga.
Neosporno je da su to pogodnosti za svakog čoveka u urbanom društvu, ali šta je
sa zelenilom, sa onim tako bitnim delom
našeg okruženja koje traži tako malo, a za
uzvrat nam daje tako mnogo? Sistematski
ga uništavamo i ne razmišljajući o tome da
se vraćamo priči o nekadašnjim blokovima
gde je na nekoliko hiljada stanovnika bilo
po jedno kržljavo drvo kome se klanjalo
kao božanstvu – toliko je neobično bilo u
svem tom betonu. I pošto su nas u našoj
Zašto su urbani džepovi važni?
Ovi prostori su važni jer predstavljaju neposredno životno okruženje gradskih stanovnika i, kao takvi, imaju brojne potencijale:
• unapređenje ekoloških uslova mikrolokacije
• ostvarivanje ekonomske dobrobiti u neposrednom okruženju
• socijalizacija otuđenog gradskog stanovništva (jedna od osnovnih potreba čoveka
kao socijalnog bića jeste kontakt sa drugim ljudima; ovakvi prostori mogu pružiti
mogućnost za ostvarivanje različitih socijalnih kontakata i interakcija)
• bezbedno igranje dece
• bavljenje rekreacijom
• bavljenje različitim vrstama hobija
• odmaranje i beg od gradske vreve
• razvijanje različitih umetničkih sadržaja, vizuelnih repera itd.
Ukratko, aktiviranjem i adekvatnim uređenjem ovih prostora može se značajno unaprediti ekološki, sociološki i ekonomski okvir života gradskog stanovništva.
http://urbani-dzepovi-beograda.weebly.com
gluposti, kao sreća u nesreći, zaustavile vesele devedesete, mi se nakon njih vraćamo
na stari put: uništavamo ono što je naša
prednost – lepu, zelenu Srbiju.
I zbog toga što misle da je isplativije, zbog
toga što malobrojni kupci nisu naučeni da
razmišljaju o svom okruženju kao o nečemu što je deo njihove svakodnevice i čiji
izgled utiče na krajnju vrednost njihove
nekretnine, investitori i ne konsultuju pejzažne arhitekte. Zašto bi?
Urbani džepovi:
ideja i realizacija
prvog projekta
Daliborka Stojaković, Jelena Radojković,
Jovana Kovačević, Lena Madžarević, Mirjana Jovanović, Nada Jadžić i Vesna Gvozdenov, odlučile su da iskoriste mogućnost
koja im se ukazala i da učine ono što mogu
za svoju zemlju i svoju struku. Godine
2008, u vreme kad je ministar Božidar Đelić držao predavanje na temu Nacionalne
strategije održivog razvoja na Šumarskom
fakultetu, one su bile studentkinje koje
su, uz svesrdnu pomoć svojih profesora
„SAJ-COMMERCE“ d.o.o.
| Maršala Birjuzova 8, 11000 Beograd | Tel: 011/2624-061, 3286-718 | Fax: 011/2638-695
e-mail: [email protected] | www.sajcommerce.rs
KOTLOVI
BOJLERI
d.o.o.
SVI BOJLERI SU DUPLO VAKUUMSKI EMAJLIRANI
• Na pelet sa švedskim
gorionikom 15-50 kW
• Na pelet sa Eragon
gorionikom 50-300 kW
• Na pelet, drvenu piljevinu
100-7000 kW
• Na čvrsto gorivo od 24-1000 kW
• Na tečno-gas gorivo 15-6000 kW
66
• Akumulatori
vode sa i bez izmenjivača 750-3000l
www.build.rs
• Sa jednim izmenjivačem-horizontalni
veličine 80 i 120l
• Sa jednim izmenjivačem veličine
130,160, 200, 300, 400, 500, 800 i 1000 l
• Sa dva izmenjivača veličine
200,300,400,500,800,1000 l
• Akumulatori vode
300, 500, 850, 1000, 1500, 2200 l
• Solarni kolektori „TINOX“
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
Andreje Tutundžića, Nevene Vasiljević i
Dragana Vujičića, napisale projekat kao
odgovor na poziv ministra da studenti daju
svoj doprinos Strategiji.
Njihov projekat bavi se malim, najčešće
zapuštenim prostorima unutar naselja.
Ti prostori koji su oduvek bili, ili su vremenom postali, delovi grada pored kojih
se samo silom prilika prolazi i gde se ne
zadržava, prostori koji predstavljaju ruglo
naselja i celog grada, imaju veliki potencijal ako im se posveti malo pažnje i ulože
čak i minimalna sredstva. A dobrobit za
zajednicu je velika jer upravo ti zapušteni
prostori ispred naših domova jesu ono što
čini našu svakodnevicu. Da li će ona biti
lepa ili ružna, zavisi dosta od nas samih.
Urbani džep
gradski prostor malih dimenzija sa velikom upotrebnom,
socijalnom i ekološkom vrednošću
U slučaju prvog projekta, urbanog džepa
na Vračaru, on je finansiran sredstvima opštine. Stanovništvo je aktivno učestvovalo
u izvođenju projekata koji se odužio zbog
naše stare boljke – administracije.
Decembra 2010. godine, mnogi mediji izveštavali su o realizaciji ovog projekta, na uglu
Nebojšine i Braničevske ulice, čije su autorke
Daliborka Stojaković i Lena Madžarević. Realizacijom ovog projekta, ideja ovih devojaka
dobila je potvrdu u stvarnosti. Potrebno je tako
malo, da bi se napravilo nešto tako vredno.
postojeće stanje
Projekat je nazvan Urbani džepovi Beograda. Kabinet ministra Đelića ga je prihvatio
i dao preporuku. Poslat je beogradskim
opštinama, a prvi projekat je urađen na
opštini Vračar.
Ideja projekata jeste da se stanovništvo što
više uključi u celu priču. Pošto opština da
par predloga lokacija koje odgovaraju svojom veličinom i brojem stanovništva koje
bi ih koristilo, vrše se ankete u izabranim
naseljima. Na osnovu odgovora ispitanika
– njihove zainteresovanosti i spremnosti
da podrže ovaj projekat, bira se jedna od
ponuđenih lokacija.
Nakon toga, pristupa se izradi projekata.
To je deo koji su na sebe preuzeli mladi
stručnjaci pejzažne arhitekture i hortikulture Šumarskog fakulteta.
Projekat mogu da finansiraju opštine, grupe građana, kompanije i organizacije ili pojedinci. Takođe, finansiranje može biti u
obliku javno-privatnog partnerstva – model koji se sve više upotrebljava u razvijenim zemljama jer se pokazao kao izuzetno
uspešan. Ovako zamišljen sistem finansiranja predstavlja još jedan korak napred koji
je ovaj projekat ponudio Srbiji.
Autorkama projekta pridružile su se kolege: Ana Matović, Marko Ivošević, Marko
Nikolajević, Miloš Milanović, Miloš Stanojević, Nataša Petrović, Nikola Nikolić
i Semka Đurić. Zajedničkim radom oni
čine sve što mogu ne samo da ispune svoj
ovogodišnji plan o rasprostiranju lepih i
funkcionalnih urbanih džepova po teritoriji glavnog grada, već i da, pristupom
poslu i profesionalnošću, zaraznom verom u ono što rade, dopru do što većeg
broja svojih sugrađana. Da prošire ideju o
lepoti življenja u sredini koja vodi računa
izvedeno stanje
ZELENA BUDUĆNOST
BLIZU NAS
Pošto je jedan od osnovnih ciljeva ovog
projekta i što veće uključivanje stanovništva kako bi se ono edukovalo o značaju
njihovog neposrednog životnog okruženja
i mogućnostima koje ono pruža, po realizaciji svakog projekta, pa i ovog prvog,
planirano je da se prati kako stanovnici
održavaju i koriste svoj urbani džep.
Za opštinu Vračar su, pored ovog realizovanog, urađena još dva projekta: za
prostor u Baba Višnjinoj ulici i prostor između Makenzijeve ulice, Mutapove i ulice
Ivana Đaje. Projekat Urbani džepovi Beograda dobio je inicijalnu podršku gradskog
Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Beogradski festival cveća - BLUM i Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije ukazali su
poverenje ovom projektu.
Planirano je da, tokom 2011. godine, svaka od beogradskih opština dobije po jedan
urbani džep. Bez obzira na skoro sigurne
poteškoće koje kod nas prate svaki novi
projekat koji se ne uklapa u standardne
poslove opštinske administracije, ovi projekti imaju sve izglede za uspeh.
www.build.rs
o svojim zajedničkim, javnim prostorima.
Ono što su do sad uradili daje nadu da će
uspeti. Anketirani Beograđani pozitivno
reaguju. Doprinose svojim idejama.
Javljaju se i prvi sponzori (pojedinci, grupe građana, preduzeća i organizacije…) kojima se dopala mogućnost da pomognu u
ulepšavanju svoje životne sredine.
U odabiru mesta koja će postati novi,
funkcionalni urbani džepovi, značajan
faktor jeste iskazana spremnost okolnog
stanovništva da u njegovoj realizaciji učestvuje. To učešće ne mora biti materijalno.
Ono se može ogledati u želji da se što više
pomogne kako bi urbani džep u njihovom
komšiluku nastao i kasnije opstao, prelivajući se, možda, i na susedne zapuštene
prostore.
Termin urbani džepovi ušao je u široku
upotrebu tako da se koristi i za produkte
delatnosti koji nisu u neposrednoj vezi sa
ovim timom pejzažnih arhitekata i njihovim projektima. Njima to ne smeta. I to
je jedan oblik njihovog uspeha. Idu dalje.
Korak po korak. Sigurno ka cilju. Nakon
zelenijeg Belog grada, druge opštine, drugi
gradovi... ■
67
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
izdržljivo krovnih sistema
standarda izdržljivosti
može, umnogome, p
povećati životni vek,
kako krovova tako i zgrada.
ŠTA JE TO
„ODRŽIVI“
KROV?
Izazov
zov definisanja pojma „održivog krova“
čan je zadatku kada slepi ljudi opisuju
sličan
na Jedan čovek zameni masivnu nogu
slona.
za stub, drugi doživljava surlu kao zmiju,
dok ostali mešaju uši sa velikim ventilatorima i kljove sa vrhovima koplja. I kao što
svaka individualna percepcija ne uspeva
da shvati veličinu celog slona, tako i prvi
utisci o održivim krovovima ne otkrivaju
njihov pravi potencijal.
Reči kojima trenutno opisujemo održive
krovove stvaraju više zabune nego jasnoće.
Održivi krov se može opisati kao topao i
cool. Oni nisu samo „energetski efikasni“ i
ne proizvode samo „čistu energiju“. Često
su održivi krovovi opisani određenom bojom koju ispoljavaju: „belu“ da bi reflektovali sunce, „plavu“ od sakupljanja kišnica,
„zelenu“ zbog živog tepiha biljki i „crnu“
od odsjaja solarnih panela. Ali iza ovih opisa leži činjenica da moderni krovovi imaju
mnogo namena i da utiču na okruženje na
mnoge, različite, načine:
• Energija: Efikasni krovovi mogu ujedno da sačuvaju i da proizvedu energiju.
Potencijal energetske uštede kroz korišćenje krovnih sistema sa izolacijom
mogao bi da prevaziđe cifru od 700
biliona Btu jedinica svake godine, dok
se solarni potencijal krovnih površina
sveta ne može ni pojmiti.
• Voda: Prihvatanje i ponovno korišćenje
kišnice može igrati veliku ulogu u sma-
njivanju potrošnje vode i otpadnih voda
koje idu u zastarele kanalizacione sisteme širom svetskih gradova
gradova. Korišćenje
ove vode za potrebe održavanja zelenila
i za tehničke potrebe zgrada, takođe,
može smanjiti potražnju za vodom.
• Vazduh i klimatizacija: Pored toga
što štede energiju tokom sezone klimatizovanja objekata, hladne površine
krovova pomažu smanjenju efekata
toplotnih ostrva u urbanim sredinama,
smanjujući na taj način zagađenje vazduha i globalno zagrevanje.
• Materijali: Otpad sa krovova čini oko 5%
od sveg čvrstog otpada koji se godišnje stvara u Sjedinjenim Američkim Državama.
Poboljšani materijali i ponovno korišćenje
krovnih materijala nude jednu od najboljih
prilika ze smanjenje deponija širom sveta.
• Životni vek: Često propadanje zgrada
počinje sa krovom koji curi što vodi ka
oštećenju unutrašnjih površina, pojave
buđi i šteti konstrukcijama. Razvoj novih
Ивана Цанкара, 11080 Земун
тел: 011 307 62 45 | факс: 011 307 62 46
моб: 063 315 841 | [email protected] | www.mj.rs
68
Kako je javno priznan
priznanje kompleksne uloge
krovnih površina poraslo,
pora
ograničeni opisi
održivih krovnih sistem
sistema zasnovani na samo
jednoj karakteristici sta
stapaju se u jedan i opisivanje poprima sveobuh
sveobuhvatniji pristup. Odličan primer ovog trenda jeste krov na Nacionalnom centru za istra
istraživanje velikih reka i
obrazovanje ((Jerry F. C
Costello National Great
Rivers Research & Educ
Education Center Confluence Field Station)
n u A
Altonu, SAD, koji je
skoro primio nagradu Inovacije u dizajnu
2010. godine Centra za ekološke inovacije u
krovnim sistemima (Ce
(Center for Environmental Innovation in Roofing’s
Roofi
2010 Innovation
in Design award) za njegov sveobuhvatan doprinos konceptu održivih krovova.
Ovaj objekat služi kao laboratorija i mesto za
učenje za istraživače i studente koji studiraju
ekologiju i upravljanje velikim rekama. Održive karakteristike ovog krova uključuju:
• krovnu vegetaciju koja sadrži lokalne
biljke da bi se na taj način smanjio uticaj
na lokalnu ekologiju
• solarne panele montirane na krovu
koji snabdevaju električnom energijom
dovoljnom za polovinu potrebnog osvetljenja zgrade
• sveobuhvatan sistem zadržavanja kišnice
koji obezbeđuje vodu potrebnu za navodnjavanje vegetacije u zgradi i van nje
• visokoefikasnu krovnu izolaciju koja
smanjuje potrebu za grejanjem i hlađenjem objekta
• visokoefikasni krovni sistem koji je projektovan na način da produžava životni
vek objekta
Производња и одржавање јавних сатова:
фасадних, торањских, стубних /једнострани,
двострани, тространи, четворострани/, зидних.
Сви они могу бити различитих облика
и димензија. Механизми сатова су израђени од
квалитетних материјала које контролише дигитални
матични сат синхронисан на ГПС тачно време.
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
• krovne površine koje se koriste kao
učionice i mesta za sastanke što proširuje
iskorišćenost krovnog prostora
Za profesionalce, višestruki pristup održivom krovu kao na primeru zgrade Nacionalog centra za istraživanje velikih reka
i obrazovanje, nameće veliki broj izazova.
Postoje nove tehnologije koje treba razumeti i primeniti, a ove nove tehnologije
zahtevaju nove veštine projektovanja i izvođenja ne bi li se one efeikasno integrisale
u sveukupan projekat krova.
Što se tiče obnovljivih izvora energije, nove
tehnologije mogu obuhvatati sisteme solarne energije koji zahtevaju znanje rukovanja
sa ovim sistemima kao i znanje projektovanja elektroinstalacija i osvetljenja. Nove tehnologije zadržavanja kišnice mogu zahtevati
poznavanje klimatskih uslova kao i projektovanja u odnosu na njih i teren. Takođe, ispitivanje energetske efikasnosti novih, visokoefikasnih materijala može zahtevati nova
saznanja iz oblasti grejanja i hlađenja.
Sa svim ovim na umu, efikasna integracija
sistema predstavlja, možda, najkritičniji izazov. Koje su posledice sprovođenja
mnogih, različitih zelenih strategija unutar
sistema jednog objekta? Koji su kompromisi i kako sveukupan održivi doprinos
krovnih sistema može biti optimizovan?
Zbog povećanja kompleksnosti održivih
krovova, potrebni su sofisticiraniji projekti i odlučnije metode. Kao odgovor ovom
problemu, Centar za ekološke inovacije u
krovnim sistemima razvio je dobrovoljan,
zasnovan na konsenzusu, vodič za sisteme
održivih krovova nazvan RoofPoint. Slično cilju programa za ceo objekat kao što
je LEED, misija RoofPoint-a jeste da služi
kao vodič za odabir ekološko-inovativnih
krovnih sistema; kao spisak koji identifikuje načine na koji krovni sistemi obezbeđuju ekonomske i ekološke beneficije;
kao sistem poređenja različitih alternativa
krovnih sistema; i kao platforma za sveobuhvatni program sertifikacije koji prepoznaje i nagrađuje ekološki odgovorne
kompanije.
www.build.rs
RoofPoint je organizovan u pet funkcionalnih delova koji predstavljaju primarne
ekološke doprinose modernih krovnih sistema: upravljanje energijom, upravljanje
materijalima, upravljanje vodama, upravljanje životnim ciklusom krova i inovacije krovnih sistema. Svaki funkcionalni deo
je razbijen na priznanja kao što su: količina prirodne svetlosti koju krov daje, sadržaj recikliranih materijala, program održavanja krova i inovacije u dizajnu. Svako
priznanje ima poseban strategijski cilj i
kriterijum ocenjivanja, a poeni se dobijaju ostvarivanjem ovih ciljeva i kriterijuma
krovnih sistema. Ovi poeni se, zatim, sabiraju da bi se dobila celokupna ocena koliko je neki krovni sistem održiv.
Trenutno, RoofPoint se primenjuje kao
pilot program koji finansiraju kompanije
koje su članice Centra za ekološke inovacije u krovnim sistemima.
RoofPoint je jedan korak bliže prikazivanju i objašnjavanju značajne uloge krovne
industrije i njenoj ulozi u održivom razvoju. Komercijalni krovovi prekrivaju preko
4,6 milijardi metara kvadratnih površine u
Severnoj Americi, i ako se efikasno koriste, ova ogromna oblast krovnih površina
može doneti velike dobrobiti, kako kroz
energetsku efikasnost, tako i kroz proizvodnju čiste energije ■
69
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
PRETVARANJE PROZORA
U ELEKTRANE
Ako
A
Ak
o nova
no
ovaa ttehnologija
ehno
eh
hno
olo
logi
g ja razvijena
gi
raz
azvi
vijjeenaa na
na MIT-u
MIT-u
MI
MITT-u
T((M
Mas
asač
ačus
ač
ussetski
sk
ki in
iinstitut
inst
nst
stit
itu
utt ttehnologije
ehno
eh
nolo
logije
giije
je – M
Ma
ass
ssasaa(Masačusetski
Massacchusetts
ch
hus
uset
e ts Institute
Instiitu
ute of
of Technology)
Tech
Tech
Te
c no
nolo
logy
gy) is
gy
iispuni
spu
p ni
ni ssva
vvaa
očekivanja, jednog dana svi prozori zgrada
mogu biti korišćeni za dobijanje električne
energije a da se pritom ne naruši sposobnost da se vidi kroz njih.
Ključna tehnologija jeste fotonaponska
ćelija napravljena od organskih molekula
koja sakupljaju energiju od infracrvenog
svetla usput dozvoljavajući vidljivoj svetlosti da prođe kroz nju. Fotonaponske
ćelije se stavljaju kao sloj na obično staklo
i mogu proizvesti energiju za osvetljavanje i za druge uređaje, i smanjili bi cenu
ugradnje korišćenjem postojećih prozora
i fasada.
Danas, instalacija tankofilmnih solarnih
sistema košta od polovine do dve trećine
ukupne cene, dok polovina cene panela
odlazi na staklo i strukturalne delove, kaže
Vladimir Bulović, profesor elektro inženjerstva na odseku elektro inženjerstva i računarskih nauka (Department of Electrical
Engineering and Computer Science). Ali ovi
transparentni fotonaponski sistemi koje je
on razvio zajedno sa Ričardom Lantom
(Richard Lunt), istraživačem u Laboratoriji za elektroniku, mogli bi da eliminišu
mnoge od ovih troškova, kažu oni.
Istraživački rad Bulovića i Lanta koji opisuje njihov novi sistem objavljen je na internetu u žurnalu Applied Physics Letters, i
pojaviće se u sledećem štampanom izdanju
ovog žurnala.
Prethodni pokušaji stvaranja providnih
solarnih ćelija rezultirali su ili ekstremno
slabom efikasnošću (manje od 1 odsto od
pristižuće solarne radijacije se pretvara u
elektricitet), ili su blokirali previše svetlosti da bi se mogli koristiti kao prozori. Ali
istraživači sa MIT-a su bili uspšni u pronalaženju specifične hemijske formulacije
za njihove ćelije koje, kada se kombinuju
sa delimično infracrvenim-reflektivnim
premazom, daju ujedno veliku transparentnost vidljivog svetla i mnogo bolju efikasnost od ranijih verzija - uporedivo sa netransparentnim organskim fotonaponskih
ćelijama.
Na novim zgradama, ili onim gde bi se
prozori inače menjali, dodavanje transparentnih solarnih ćelijskih materijala
na staklo predstavljalo bi, relativno mali,
70
p
po
ove
veećaaj cen
cce
ene
ne, bu
b
udu
ući d
sstaklo,
tak
aklo
ak
lo,, ra
rramovi
m vvii i
mo
povećaj
cene,
budući
daa st
iin
nst
stal
tal
alac
aaccijje koštaju
košttaju isto
ko
istto
is
o ssaa il
iilii bez
b z solarnih
be
sola
so
larn
rnih
ih
instalacije
k
ko
mpo
mp
on
nen
enti,
ti, ka
ti
ka u iistraživači
kažu
ssttrraaživa
živvaači
ži
ačii i dodaju
do
od
daajju
ju da
da je
je
komponenti,
rano proceniti koliko bi to zaista koštalo. I
sa modernim prozorima i fasadama od duplog stakla, fotonaponski materijal bi mogao da se postavi na jednoj od unutrašnjih
strana, gde bi bio u potpunosti zaštićen od
vremenskih uslova ili pranja prozora. Da
se kompletira sistem, bili bi potrebni samo
žičane konekcije na prozoru i kontroler
napona.
nje optimizacije
op
pttiim
miiiza
zaci
za
acciijjee kompozicije
kom
ompo
mp
po
ozi
zici
zici
cije
je i konfigurakon
nfi
f gu
gurraanje
je fotonaponskih
fot
oton
on
nap
apo
apon
on
nssk
kiih
kih
h materijala.
maatteerrij
ijal
ala..
cije
Istraživači očekuju da će nakon dodatnih
istraživanja u laboratoriji koja će pratiti
rad na proizvodnji, ova tehnologija postati
praktični komercijalni proizvod za deceniju. Pored toga što je tehnologija pogodna
za premaz direktno na staklo u procesu
proizvodnje novih prozora, ona, isto tako,
može biti premazana na fleksibilne materijale koji bi potom mogli biti postavljeni na
postojeće prozore ili fasade, kaže Lant.
Korišćenje površine prozora postojećih zgrada obezbedilo bi mnogo veću površinu potrebnu za proizvodnju solarne energije nego
tradicionalni solarni paneli, kaže Bulović.
Tokom jutra i večeri, kada je Sunce nisko na
nebu, strane velikih gradskih zgrada su jasno
osvetljene, pojašnjava on i dodaje da vertikale
zgrada ovih potencijalnih farmi svetla mogu
proizvesti značajnu količinu energije.
Dodatno, većina troškova postojećih solarnih panela dolazi od staklene podloge
na koju se postavljaju ćelije, i od rukovanja
staklom u fabrici. Opet, većina tih troškova ne bi postojala ako se ovi procesi uvrste
u postojeću proizvodnju i instalaciju prozora ili fasade. Naposletku, kaže Bulović,
„veliki deo troškova bismo eliminisali na
ovaj način“ u poređenju sa današnjim solarnim instalacijama.
Ovo ne bi bilo krajnje rešenje potreba
sveta za obnovljivom energijom, ističe
Bulović, već je deo „porodice rešenja“ za
proizvodnju energije bez stvaranja štetnih
gasova. „Ovo rešenje je privlačno zato što
se može instalirati na stvarima koje već postoje“, što je mnogo bolje nego nabavljanje zemljišta i infrastrukture za ceo novi
sistem.
Fino podešavanje
ćelija
Istraživanje je još uvek u ranoj fazi, upozorava profesor Bulović. Do sada su postigli
efikasnost od 1,7% proizvodnje energije
kod prototipskih solarnih ćelija, ali očekuju da će sa budućim razvojom dostići 12%,
što bi ih učinilo uporedivim sa postojećim,
komercijalnim, solarnim panelima. „Biće
izazov doći do toga“, kaže Lant, „ali to je
pitanje eksitonskog inženjerstva“, zahtevawww.build.rs
Maks Štejn (Max Shtein), vanredni profesor
nauke o materijalima i inženjerstva na univerzitetu Mičigen (University of Michigan),
kaže: „Ovo istraživanje pokazuje koristan
efekat koji je zasnovan na jasnoj nauci i
inženjerstvu.“ Ali dodaje da je ovo „samo
jedan od mnogih drugih metoda kojima se
slična funkcionalnost može postići“, i kaže
da je najveća nesigurnost trenutno zato što
je ta tehnologija nova, „životni vek organskih fotonaponskih ćelija je nepoznanica
za sada, ali nada ipak postoji.“
Pride, Štejn kaže: „Potencijal ove tehnologije je odličan ako se projektuje daleko
u budućnosti“, ali samo ako se efikasnost
poboljša kao što istraživači očekuju.
Kao dodatna prednost izdvaja se proces
proizvodnje ove organske solarne ćelije
koji bi bio „zeleniji“ od današnje, energetski intenzivne, proizvodnje silikonskih solarnih ćelija. Proces proizvodnje solarnih
ćelija u MIT-u održava staklene panele na
sobnoj temperaturi, objašnjava Bulović.
Postavljanje ovog sistema na fasade i prozore bi blokiralo dodatno zagrevanje unutrašnjosti zgrada, potencijalno smanjujući
potrebe klimatizacije objekata.
Ovo istraživanje je finansirano od strane
Centra za Eksitoniku - energetskog istraživačkog centra finansiranog od strane
američkog Ministarstva energije (U.S. Department of Energy) ■
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
33. SAJAM GRAĐEVINARSTVA
Budva, 21 - 25.09.2011.
A.D. Jadranski sajam, 85310 Budva, Trg slobode 5, CRNA GORA
Tel: +382 33 410 413 Fax: +382 33 452 132, 410 425
www.adriafair.co.me e-mail: [email protected] [email protected]
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
ČOVEČANSTVO EMITOVALO
REKORDNIH 30,6
GIGATONA UGLJENIKA
U 2010. GODINI
Prema neobjavljenim procenama Međunarodne energetske agencije (IEA - International Energy Agency), čovečanstvo je emitovalo istorijski visok nivo ugljenika prošle
godine, dovodeći nas do cifre od 30,6 gigatona (što je više za 1,6 gigatona u odnosu
na 2009. godinu). Ova procena opovrgava
glasine koje kruže okolo da će globalna recesija pripomoći smanjivanju emisija ugljenika, i koja je navela naučnike da izjavljuju
da ćemo sa tom činjenicom imati minimalne šanse u promeni globalnog zagrevanja i
smanjenju klimatskih promena.
„Ove cifre pokazuju da su emisije sada
blizu nivoa na kome možemo reći da je
normalan za prošla vremena. Prema procenama Međuvladinog panela o klimatskim
promena (Intergovernmental Panel on Climate Change’s) takav pravac bi značio oko
50% mogućnosti povećanja prosečne svetske temperature za više od 4 stepena Celzijusa do 2100. godine“, izjavio je profesor
Sa sadašnjim procenama iz 2010. godine,
zaista zastrašujuća računica može se napraviti. IEA procenjuje da, kako bismo
izbegli najgore posledice globalnih klimatskih promena, moramo bolje držati nivo
globalne emisije ugljenika ispod 32 gigatona do 2020. godine. Ako se prošlogodišnji
nivo nastavi i u 2011. godini, dostićićemo
taj cilj devet godina pre planiranog. Usred
najlošijeg trenutka globalne ekonomske
krize - od 2008. do 2009. godine - globalne
emisije su se, zapravo, smanjile za mali deo
i, mada se očekivao njihov mali porast prošle godine, ovaj skok je poprilično šokirao
naučnike širom sveta.
„Ova vest je šokirala svet. Ipak, čak i sada,
političari svih velikih svetskih sila razmatraju neobične i riskantne načine ekstraktovanja poslednjih svetskih rezervi fosilnih goriva - čak i ispod artičkog leda koji
se topi“, kaže Džon Soven (John Sauven),
izvršni direktor Greenpeace-a u Velikoj
Britaniji. „Ne gasite vatru benzinom. Sada
je na nama da ih zaustavimo.“ ■
Bićemo iskreni, ova informacija potresla je
redakciju Build magazina - pitamo se da li
smo uzaludno pisali. Naravno, svesni smo
da mi imamo mali doprinos smanjenju
globalnog zagrevanja, ali svaki put mora
krenuti od edukacije i podizanja nivoa svesti pojedinaca i profesionalaca. To je nešto
čemu mi težimo.
72
Londonske škole ekonomije, Lord Stern.
„Takvo globalno zagrevanje poremetilo bi
živote stotinama miliona ljudi širom planete, što bi dovelo do širokih masovnih
migracija i konflikata. Ovo je rizik koji bi
svaka normalna osoba želela da smanji“,
dodaje profesor Stern.
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
NOVI DOMOVI ĆE 2015. BITI MANJI,
SA VIŠE AKCENATA NA ZELENIM
TEHNOLOGIJAMA
Arhitekte i građevinari pretpostavljaju
da će novi domovi nastaviti sa trendom
smanjivanja kvadrature pod rastućim
uticajem demografskih promena, ali i iz
drugih razloga.
stati manji, dok 68% tvrdi da će postati ze2015 godine,
godine što prilično nadmašuje
leniji 2015.
ostale trendove obuhvaćene istraživanjem:
više tehnologije (29%), bolja dostupnost
(20%) i više različitih zahteva za intervencijama u spoljašnjem prostoru (10%).
Prema skorašnjem istaživanju NAHB
(National Association of Home Builders),
arhitekte i projektanti, građevinari i predstavnici drugih struka koji učestvuju u
projektovanju i izvođenju, veruju da će
se fenomen smanjivanja kvadrature stanova vezan za recesiju nastaviti i nakon
ekonomskog oporavka. Zaključci pomenutog istraživanja pod nazivom Novi dom
2015. (The New Home in 2015) govore da
će prosečan novi dom nastaviti da se smanjuje i do 10% do sredine decenije, te će
u proseku biti oko 200 metara kvadratnih
(istraživanje za SAD). Ove podatke prenosimo kako bismo predstavili tendencije
građevinske industrije u SAD, tržišta koje
važi za jedno od najvećih na polju rezidencijalne gradnje. Premda oni nisu relavantni za područje naše zemlje, pa ni Evrope,
ovo predstavlja uvid na koji način globalna
ekonomska kriza utiče na razvoj građevinske industrije.
Zanimljivo je, pak, primetiti da su zelene
tehnologije koje trebaju biti implementirane u nove domove 2015. u najvećoj meri i
najisplativije, jer se ovim metodama postiže efikasnost kako u pogledu energije, tako
i u pogledu potrošnje energenata. Ispitanici navode mnoge zahteve, među kojima su
najzastupljeniji prozori sa niskom emisijom (termalna efikasnost), zatim kompozitnu drvenu građu (podvlake, rebra, rešetkasti nosači), nove armature i sisteme za
efikasnije snabdevanje vode (manji gubici),
kao i interesovanje za Energy Star Home –
združeni program Agencije za zaštitu životne sredine (U.S. Environmental Protection
Agency) i Ministarstva za energiju (U.S.
Department of Energy), koji nudi efikasna
rešenja i proizvode pospešujući štednju i
čuvajući okolinu.
„Prema mišeljenju naših stručnjaka, korisnici se zaista trude da smanje energetske
troškove. Kada kažu zeleno oni misle na
smanjivanje troškova grejanja, hlađenja, i
vođenja domaćinstva“, kaže Rouz Kvint,
Na listi trendova primena zelene tehnologije je u samom vrhu. Prema ispitanicima
u istraživanju, 74% kaže da će domovi poJednoporodične kuće će biti manje
74%
Jednoporodične kuće imaće više
"zelenih" osobina
Jednoporodične kuće biće tehnološki
opremljenije
68%
29%
Jednoporodične kuće imaće bolji pristup
20%
Jednoporodične kuće imaće više izmeštenih
funkcija napolju, npr. kuhinje, kamini
10
20
30
40
50
60
70
80
Tabela 1 - Verovatni trendovi u sledećih pet godina
2%
150 do 185
13%
185 do 225
63%
225 do 280
22%
280 do 500
1%
0
10
Ipak, ne utiču samo ekonomija i energetski
troškovi na smanjenje kvadrature. Želje i
očekivanja korisnika se takođe menjaju.
Prema Kvintovoj, dom više ne predstvavlja
ono što je bio ranije; stanari više ne doživljavaju investiranje u dom kao investiciju
u životni prostor, pa čak ni kao prostor
koji se može proširiti po potrebi. Starijim
generacijama iz perioda bejbi bumera (baby
boomers, 1946 – 1964) koji stare, danas su
potrebni manji stanovi i to takođe objašnjava tendenciju ka smanjivanju kvadrature.
Ranija istraživanja trendova u stanovanju
pokazala su da će prostori sa jednom fiksnom namenom, kao što su medijateke,
hobi sobe, velike trpezarije i sl, drastično
manje biti zastupljene u novim domovima
2015. godine, već će biti zastupljeni veliki
multifunkcionalni prostori, u kojima će
biti kombinovane funkcije dnevnog boravka, zabave i razonode, radnog prostora,
kao i kuhinje i obedovanja. Jedini prostor
koji ima blagu tendenciju ka rastu kvadrature u 2015. jeste porodična soba; 52% ispitanika iznosi pretpostavke da će se sobe
za dnevni boravak sjediniti sa nekim prostorijama, dok 30% tvrdi da će sve zajedno
nestati, stvarajući jednistveni multifunkcionalni prostor dnevne zone.
10%
0
Manje od 150
pomoćnik potpredsednika za istraživanja
(
Quint NAHB Economics
u NAHB (Rose
Quint,
and Housing Policy). Ispitanici tvrde da bi
iskorišćavanje prednosti zelenih tehnologija moglo biti i većeg obima, ali rešenja koja
imaju bolje performanse su skuplja, pa je
i pored dužeg roka za otplatu, interesovanje za takva rešenja u padu na listi zahteva,
zbog nepovoljnih uslova kreditiranja.
20
30
40
50
60
70
Tabela 2 - Prosečna površina kuća u 2015. godini (m2)
www.build.rs
80
Kvintova navodi da su ljudi postali realističniji po pitanju svojih potreba i da radije
zasnivaju svoje želje i očekivanja na osnovu potreba nego na osnovu načina života,
i dodaje: „Kuća postaje manje skupa kada
odstranite zidove i iskombinujete mnoge
životne prostore u jednoj sobi. Time se
takođe postiže i veći volumen prostora sa
smanjenom kvadraturom“.
Interesantni su i podaci koji pokazuju da će
infrastruktura igrati značajno veću ulogu u
projektovanju novih domova, kako bi se
obezbedila jednostavnija ali i suptilnija
dostupnost pri renoviranju i adaptacijama,
kao i podrška za nove tehnologije koje su
predviđene u kućama za 2015. godinu ■
73
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
PRETVARANJE
BETONSKE DŽUNGLE
U ZELENU
Nije
Nij
Ni
je mnogo
je
mno
n go
o zab
zabavno
bav
a no naglas izgovoriti
t
T reč,
č u stvari,
t i podseća
d ć na
rečč b
beton.
Ta
hladni, tvrdi, sivi svet.
Sama supstanca betona je dosadna. Čak
ga ni njegovo mesto u istoriji i koreni od
Rimskog Carstva ne čine preterano privlačnim. Suočimo se sa tim – beton je dosadan. Većina ga prepoznaje odmah, kada
vidimo ružne stambene i poslovne zgrade
iz šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, koje su tada predstavljale moderan stil u arhitekturi.
Ekološki uticaj
Ali sve to plaća okolina. U svetu se svake
godine napravi trideset milijardi tona betona.
„Način na koji se beton pravi je vrlo
prost“, kaže profesor Ulm. „Pravi se od cementa. Cement je u suštini krečnjak i glina. Zatim se cement meša sa vodom da bi
stvorio sveprisutan materijal koji oblikuje
naše okruženje i gradove.“
S obzirom da naša očekivanja od ovog materijala nisu velika, vreme je da posetimo
Masačusetski institut tehnologije (Massachusetts Institute of Technology), bolje poznat pod imenom MIT.
„Beton je, najverovatnije, najstariji materijal na svetu napravljen od strane čoveka“,
kaže on. „Neki ljudi kažu da je korišćen
za drugi sloj egipatskih piramida, dok je
moderni cement napravljen tek u kasnom
devetnaestom, ranom dvadesetom veku.“
Kada upoznate ove istraživače, njihova
strast prema betonu postane zarazna. Beton je, ipak, imao ogroman uticaj na čovečanstvo. Pomoću njega smo premošćavali reke lako, živeli jedni iznad drugih u
relativnom komforu i vozili automobile
hiljadama kilometara, a da se zaglavimo u
blatu.
Hamlin Dženings (Hamlin Jennings), izvršni direktor laboratorije za ispitivanje održivosti betona na MIT-u (skup akademika
iz različitih profesija koji ispituju beton do
najsitnijih detalja), kaže da je beton jedna
fascinirajuća supstanca. „Beton je relativno
jeftin materijal. On je, ujedno, i materijal
koji lako prašta – obični radnici ga mogu
napraviti, on može biti korišćen u različitim klimama, od Južnog pola do tropskih
delova Zemlje. I on može da se stvrdne
pod vodom.“
74
Alii ovo
Al
ovo je bio
bio
o lakši deo posla. Sledeće dve
go
odine
di jjedan
edan akademik
a
godine
sa MIT-a, Roland
Pelenk (Roland
(
Pellenq), igrao je video igru
koja je bila zaista
zais naporna. On je dodavao,
otklanjao, pom
pomerao i menjao molekule
tradicionalnom modelu betona. I onda je
jjednog
d
d
dana napravio istoriju. Ponovo je
izumeo beton.
Ova verzija betona je jača, izdržljivija i
zelenija. Zovu ga zeleni beton, i njega ne
treba mešati sa gomilom proizvoda koji
se već tako zovu, a koji su uglavnom modifikovani samo promenom imena, a ne i
promenom molekularnog sastava.
„Skoro svaki građevinski fakultet na svetu,
skoro bez izuzetka, ima grupu ljudi koji,
na ovaj ili onaj način, rade na razvoju betona“, kaže profesor Dženings. „Koprcali
su se probajući ovo ili ono i formulacija se
jeste promenila za poslednjih pedeset godina, ali ne radikalno.“
Testiranje
Betonsko doba
Ovde se beton tretira sa divljenjem, koje
je obično rezervisano za dijamante i zlato, pogotovo od strane Franc-Jozef Ulma
(Franz-Josef Ulm), jednog od glavnih profesora na Odseku za građevinsko inženjerstvo.
mo
m
ode
del be
b
eto
tona
na na molekularnom nivou.
model
betona
G
Go
od
diine
n 2200
0099,
00
9, tri
t godine nakon svakodnevGodine
2009,
no
og rrada
ada n
ad
mo
nog
naa modelovanju,
svi atomi su doššl
li na
na svoje
svo
vo
ojjee m
e
šli
mesto
i prikazali su živopisnu
sst
tab
bil
ilnu m
ilnu
matric
stabilnu
matricu na monitoru.
Ovaj proces kombinovanja vode, cementne paste, peska i kamena, stvara užasno
mnogo CO2 gasova – koje neki naučnici
povezuju sa globalnim zagrevanjem – oko
5% do 10% ukupne svetske emisije. Naučnici sa MIT-a hteli su da vide da li ova
cifra može biti smanjena. Ipak, naučnici sa
MIT-a imaju naviku pravljenja velikih iskoraka sa minimalnim promenama – tako
malim da su, u ovom slučaju, nevidljive
ljudskim okom.
Uprkos njegovoj dostupnosti svugde po
svetu i lakoći korišćenja, molekularna
struktura betona ostala je nepoznanica decenijama. Posebno jedan njen deo – hidrat
kalcijum silikata – koga je bilo nemoguće
analizirati elektronskim mikroskopom ili
nano-indentacijom.
„Hidrat kalcijum silikata ne otkriva svoje
tajne olako“, kaže profesor Hamlin Dženings. „On je delom amorfan; sadrži dosta
vode, koja isparava menjajući strukturu.
Tako da ono što vidite u elektronskom
mikroskopu, koji zahteva postojanje vakuuma, suštinski je različito od onoga što
je inače tamo.“
Tako da su se naučnici okrenuli svojim
kompjuterima, i koristeći najsavremeniju računarsku matematiku, napravili su
www.build.rs
Ali nemojte odmah da tražite zeleni beton
u fabrici betona. U najboljem slučaju, prva
građevina koja će koristiti ovu novu tehnologiju biće izgrađena tek za pet godina.
Posao naučnika sa MIT-a je gotov, ali taj
posao je bio da dostave „dokaz koncepta“.
Sada je na svetskoj građevinskoj industriji
da uzme ovu novu vrstu betona i da ga uvrsti u svoje standardne materijale. Smeša će
biti vučena, gurana, stezana, zamrzavana,
ispravljana i udarana sve dok ne počne da
moli za milost zvaničnike vlade i industrije.
Tek kada se dokaže u stvarnom svetu, moći
će da preuzme titulu „najkorišćeniji materijal na svetu“ od svog bliskog rođaka.
Kako će se naš svet promeniti je, takođe,
nešto što naučnici sa MIT-a nisu ispitivali.
Njihova pronalazačka faza će, nesumljivo,
voditi ka ubedljivoj inovativnoj fazi daleko od kembričkog kampusa. Ali nije teško
zamisliti sve mogućnosti, i dobre i loše.
Manje udarnih rupa na putevima? Manje
radova na putevima i gužvi u saobraćaju?
Ogromne uštede kompanija i vlada pri
izgradnji nekretnina? I šta će se desiti sa
brojem građevinskih radnika? Zgrade koje
duže traju znače manje radnika, ali više
zgrade i duži mostovi napravljeni sa novom, čvršćom, cementnom pastom možda
će značiti više posla.
Ništa, kao što kažu, nije zapisano u kamenu – ili betonu ■
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
oglasi
VELIKI IZBOR GOTOVE
PVC STOLARIJE
proizvedene u SRBIJI
od petokomornih profila
E
IŽEN
sa ugrađenim
okovima SN ENE
C
CENTROTEHNICA
Vojvode Stepe 496/e, 11000 Beograd
tel: 011 394 87 82, 394 83 10 | fax: 011 394 83 21 | mob: 063 279 451
e-mail: [email protected] | www.centrotehnica.com
AKUMULATORI, GUME I ULJA
ZA GRAÐEVINSKE I KAMIONSKE MAŠINE
Generalni predstavnik preduzeća
- Hrvatska
Odaberite opremu
sa naših zaliha namenjenu
graðevinskoj industriji,
gde možete naæi:
• platforme Genie
• dizalice
• viljuškare
• kontejnere
• rovokopaèe
Posetite naš sajt www.nlbleasing.rs ili nas pozovite
putem telefona 011 222 0 111 ili 011 222 0 113
76
www.build.rs
Prozor jednokrilni
Prozor jednokrilni
Prozor jednokrilni
Prozor jednokrilni
Prozor jednokrilni
Prozor jednokrilni
Balkonac
Balkonac
Balkonac
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Prozor dvokrilni
Balkonac dvokrilni
Balkonac dvokrilni
Balkonac dvokrilni
Sobna vrata
Karolaj vrata
Karolaj vrata
Ukrasni panel vrata
Ukrasni panel vrata
Ukrasni panel vrata
Ukrasni panel vrata
Sigurnosna vrata
Sobna vrata
50x60
100x100
80x120
100x120
80x140
120x140
80x200
70x210
80x210
120x120
160x120
200x120
120x140
140x140
160x140
180x140
200x140
140x210
160x210
180x210
80x200
110x210
140x210
100x200
110x210
130x210
140x210
86-96x205
kral. mas.
70,80,90x205
4.315
7.665
8.069
8.786
8.766
10.943
12.357
12.357
12.337
12.676
13.672
17.060
12.926
14.004
14.959
15.519
18.703
23.565
23.565
23.565
20.974
26.733
26.733
26.733
36.085
36.085
6.950
3.790
6.690
7.500
8.500
8.400
10.300
11.900
11.900
11.700
11.990
12.900
15.900
12.500
13.500
13.990
14.900
17.500
19.700
22.700
23.700
12.700
18.700
24.700
24.700
24.700
34.700
34.700
13.650
6.190
7. jula br. 23, 12000 Požarevac
prodajni centar Požarevac, Prote Mateje bb.
tel: 012/551-340, mob: 063/87 07 301
[email protected]
www.svetlost-produkt.co.rs
oglasi
SERBIA CABLE COMMERCE DOO
Filipa Višnjica 4a, Novi Sad
VELEPRODAJA KABLOVA.
VELEPRODAJA ELEKTRO-MATERIJALA.
Tel: 021 661 62 84
Fax: 021 661 35 04
Mob: 063 590 703, 063 590 882
E-mail: [email protected]
STRIDON GROUP
Firma Stridon Group d.o.o. bavi se prodajom
ručnog električnog alata renomiranih svetskih
proizvođača: BOSCH, METABO, MAKITA, SKIL…
ručnog alata: UNIOR, TOPTUL, WOLCRAFT…
kao i brusnog i reznog alata: RUKO, KLINGSPOR…
Pored navedenog bavimo se i prodajom HTZ opreme,
kao i uslugom SERVISIRANJA ručnog alata
raznih proizvođača.
Možete nas kontaktirati na brojeve telefona
ili se upoznati sa našim asortimanom putem
naše web strane.
Vojislava Ilića 141 g
11000 Beograd
tel/fax: 011 2886 509
2891-485
e-mail: [email protected]
web: www.stridon.rs
www.build.rs
77
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 18 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzeća
m.p.
tačnost podataka overava
U pripremi je 10. štampano izdanje kataloga
GRAÐEVINARSTVO
i opremanje
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeýima nudimo
oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje
i internet portal.
• sadrži detaljne informacije
o preduzeýima, proizvodima i uslugama
graĀevinske industrije
• detaljna klasikacija proizvoda i usluga
• štampa se jednom godišnje
• besplatno se distribuira preduzeýima
koja posluju u domenu graĀevinarstva
• promovisan na sajmovima
graĀevinarstva i nameštaja
Na ovaj naÿin omoguýeno
je pokrivanje oba medija
po veoma povoljnim
cenama
Luke Vojvodiýa 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • [email protected]
postavite visoke ciljeve uz nas
... za sve koji imaju potrebu za informacijama iz graĀevinarstva
... za sve koji žele da pruže informacije svim ÿiniocima graĀevinske industrije
Download

jeve uz nas - BUILD magazin