www.gradjevinarstvo.rs
broj 20 • godina V
www.build.rs
Tema
Tema broja
broja
Upravljanje
vodama
Postizanje
vodonezavisnosti
u zgradama
Preÿišýavanje
otpadnih voda
u Srbiji
transmaterijali
transmaterijali
Predenje
Predenje novih
novih
materijala
materijala u
u nit
nit
green
green build
build
Besplatna
Besplatna energija
energija
Voda:
Voda: kljuÿni
kljuÿni sektor
sektor
kome
kome je
je potrebno
potrebno
“ozelenjavanje”
“ozelenjavanje”
SAJAMSKI
broj /21/
Besplatni poslovni magazin
građevinske industrije
Free business construction industry magazine
Topic for the next issue: FAIR ISSUE /build 21/
Veći tiraž • Dodatna distribucija na sajmu • Veći broj strana
:: registrujte se za besplatne primerke
Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs
Tema broja
Upravljanje
vodama
42
Prečišćavanje
otpadnih voda
u Srbiji
56
Sadržaj
info www.gradjevinarstvo.rs
intervju Provereni kvalitet u srpskim kućama
8
(HÖRMANN SERBIA)
21
promo LETAČ - od ideje do realizacije
24
Embosirane i orebrene trake od
aluminijuma (IMPOL SEVAL)
DOW CHEMICALS - vrhunska izolacija
(POLYKEM SR d.o.o.)
HUOT-ova rešenja za smanjenje
gubitaka vode
48
Da li su cevi u vašem domu zaštićene
od mržnjenja?
49
promo Svečano otvoren Regionalni centar
25
za kontrolu leta (GEZE GmbH)
50
26
Centralni sistem upravljanja sportskom
infrastrukturom na primeru hale “Čair”
(TEHNICOM COMPUTERS)
51
52
Siguran put u budućnost sa jednim
od najvažnijih mostova u Srbiji!
(VILLAS Austria GmbH)
27
Električni kotao Oganj
- iskra koja pokreće sve (KATANA)
Energetska efikasnost poslovnih i stambenih objekata (FON INŽINJERING)
28
Stabilni sistemi za automatsko
gašenje požara (SECURITON)
53
Energetski odgovorna gradnja (ESAL)
29
Tensar tehnologija kod potpornih
konstrukcija (LIPEX)
54
30
Robusna oprema za upotrebu
na otvorenom (BOSCH)
55
FILLI STAHL - vaš partner za krov,
fasadu i hidroizolaciju
BAUDER - visokokvalitetna tehnička
rešenja za industrijske objekte
31
tema broja Postizanje vodonezavisnosti u zgradama 34
Kanalizacioni sistemi i prečišćavanje
gradskih otpadnih voda u Republici
Srbiji – stanje i perspektive
42
Primena hidroizolacije
kod velikih vodoprivrednih objekata
(IZOLACIJA a.d.)
46
Kompletni vodovodni i kanalizacioni
materijal (UNIPROGRES)
47
transmaterijali Predenje novih materijala u nit
green build Besplatna energija
56
57
Voda: ključni sektor kome je potrebno
'ozelenjavanje'
62
Kako zelena infrastruktura čini gradove
više održivim i prijemčivim
63
narudžbenica
66
Predenje
novih
materijala
u nit
Kako zelena
infrastruktura
čini gradove
više održivim
i prijemčljivim
63
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.
build.rs
w
34
Da li su cevi u vašem
domu zaštićenje od
mržnjenja?
Postizanje
vodonezavisnosti
u zgradama
49
62
57
Voda:
Ključni sektor
kome je potrebno
“ozelenjavanje”
Besplatna
energija
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA
ALP Project Sistem
Aluplast BGD
Avalon Partners
Bar system
Beogradski Sajam
Beotubi
Benic Spatial Solutions
Build magazin
E.W.E. Ecosystem
Esal
Flash
Fliegl
Gates
Gradjevinarstvo.rs
Gređevinarstvo i oprem.
Heli viljuškari group
HL Hutterer & Lechner GmbH
Hörmann Serbia
INM
Kalcer
Korad-G
Laboratorija
Legi SGS
Landesmesse Stuttgart
www.alp.rs
62
www.aluplast.co.rs
15
www.avalon.rs
14
www.barsystem.co.rs
45
www.seebbe.com
61
[email protected]
42
www.benicspatial.rs
9
www.build.rs
3
www.ecosystems.co.rs
36
www.esal.si
59
www.flash-as.co.rs
19
www.fliegl.rs
20
www.gates.co.rs
18
www.gradjevinarstvo.rs
22-23, 68
www.gradjevinarstvo.rs
67
www.heli.rs
38
+381 64 615 91 21
39
www.hormann.rs
7
www.inm-arilje.com
60
www.kalcer.rs
8
+381 63 868 80 31
10
www.testo.rs
12
www.legi.rs
17
www.messe-stuttgart.de
1, 32-33
Metinvest SMC
MG Kačarević
Microfill
Murexin
Nid profesionalna elektronika
Presskan
Rolomatik
Skala-M
Struja
Superlab
Termodom
Termoenergetika armature
www.metinvestholding.com
43
www.mgkacarevic.com
40
www.microfill.co.rs
35
www.murexin.com
13
[email protected]
44
www.presskansystem.cz
41
www.rolomatik.com
2
www.skala-m.rs
37
www.struja.rs
11
www.super-lab.com
63
www.termodom.rs
16
www.termoenergetika.rs
34
Rubrika OGLASI
CWG Balkan
Fittich S.A.
Frigoremont
Gradjevinarstvo.rs
Invent
TIS-Jelovica
S1 Construction
SV Montsistem Bau Plus
Termo-Simax Inženjering
www.cwg.rs
65
www.fittich.eu
64
[email protected]
64
www.gradjevinarstvo.rs
64
www.invent.co.rs
65
www.jelovica.co.rs
64
+381 62 510 533
64
www.svmontsistem.com
65
www.termosimax.co.rs
65
Naslovna strana:
LANDESMESSE STUTTGART
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stamenić
DO POSLEDNJE KAPI
Ne smemo napredovati a ne razmišljati: ko je ako
ne mi odgovoran za sve ono što se dešava na ovom
t N
li ići d
lj razvijati
ij ti se bbrže,
ž biti
svetu.
Ne bi
bismo smeli
dalje,
okrenuti tehnologiji, a ne stati i razmisliti. Razmisliti na koji način mi, kao ljudska rasa, sa svojim
tehnološkim (ne)dostignućima, upropašćavamo
naš dom – planetu Zemlju. Nekada smo se mogli
opravdati rečima da nismo znali šta smo činili; da
nismo znali kako naša delovanja mogu da poremete
tako veliku stvar kao što je planeta. Nekada smo
mogli koristiti ta opravdanja. Danas više ne.
Naravno, nije samo neznanje jedini krivac za
stanje sveta danas. Pored njega, krivicu možemo
i prebaciti svetskim moćnicima, političarima i
konglomeratima čija je jedina vodilja uvek bio, i
biće, novac. Dok su brzi načini dolaska do njega
uvek štetili životnoj sredini, zdravlju ljudi i planeti
Zemlji, ušuškanost običnog čoveka nije išla u prilog prirodi. Krivica se može prebaciti i na obične
ljude, građane ovog sveta, koji su dozvolili ovakav
način ponašanja. Ali, to pitanje se ne sme gledati
samo jednostrano i krivica se ne sme tako olako
prebacivati.
Da, pogrešili smo. Da, imamo šansu da prestanemo da grešimo. Da li ćemo imati šansu da popravimo nastalu štetu? To zavisi od majke prirode i
da li smo spremni da promenimo naša ustaljena
ponašanja. Možemo pričati o globalnom zagrevanju, promeni klime, otapljavanju glečera, sve češćim pojavama prirodnih nepogoda kao direktnih
rezultata našeg ponašanja. Trebalo bi da pričamo
o razlozima koji stoje iza ovih promena, ne bismo
li shvatili kako one nastaju i na koji način možemo smanjiti uticaj tih promena na naše okruženje
i zdravlje ljudi.
Voda, kao jedan od glavnih gradivnih elemenata
života, oduvek je bila od životnog značaja. Dovoljno govore podaci da je ljudsko telo sačinjeno
od oko 70% vode, a isto tako je oko 70% plane-
te prekriveno vodom, od čega je 97% slana voda
mora i okeana, a 2% je zaleđeno na polovima i u
l č i
d k jje ttekk 1% d
t
išć j
glečerima,
dok
dostupno
za kkorišćenje.
Samo ovi postotci nam mogu preneti sušti značaj
koju voda ima za nas, biljke i životinje, prirodnu
sredinu, klimu, i samu planetu.
Tema broja koja se nalazi pred vama se upravo
bavi upravljanjem voda, kako generalno, tako i u
zgradarstvu. Smatrali smo da je potrebno skrenuti
pažnju na ovu problematiku, koja, ako se nešto ne
preduzme, može predstavljati ogroman problem
za funkcionisanje održivog razvoja i čitavog sveta.
Održivi razvoj po definiciji predstavlja integralni
ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj,
usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim
generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i
poboljšanje kvaliteta života. Spremnost političara i ljudi ka održivom razvoju polako postaje
sve bitniji činilac u budućem razvoju sveta. Naša
obaveza mora biti usmerenje svih naših snaga ka
ovom cilju. Ako ne zbog nas, onda zbog naših potomaka.
Možda se pitate na koji način možete uticati na
smanjenje klimatskih promena, na svest ljudi oko
vas i, u krajnjoj meri, na budućnost planete Zemlje. Više puta smo se ovom tematikom bavili u
podlisku Green Build, kao i u samom časopisu i na
našem internet portalu www.gradjevinarstvo.rs,
gde smo prenosili iskustva i načine koji vode ka
održivoj sutrašnjici. Ali ono što svako može da
uradi, ako već nije u stanju da utiče na svet oko
sebe u meri u kojoj bi želeo, jeste da se vodi parolom boraca za životnu sredinu iz 1960-ih godina:
Razmišljaj globalno, deluj lokalno.
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
U
UREDNIK
Bra
Branislav
Savić
IZVRŠ
IZVRŠNI UREDNIK
Aleksa
Aleksandra Jovanović
DIZAJ I PRIPREMA
DIZAJN
Ivan Anđelovski
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipović
MARKETING
Jelena Božić
Tanja Vićentijević
Katarina Đurić
Monika Ilomanoski
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Mitić
FINANSIJE
Jelena Hajduković
Stana Arsenić
IZDAVAČ
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
info
Najveći solarni most
KLIZNA VRATA
KOJA ULAZE U ZID
Blackfriars Bridge – most Blekfrajars, viktorijanski železnički most u srcu Londona, trenutno je na dobrom putu da postane
najveći solarni niz u Londonu i najveći solarni most na svetu. Kada instalacija bude
završena, krov nove Blekfrajars železničke
stanice postaće dom za preko 6.000m2 solarnih panela što će obezbeđivati polovinu
energetskih potreba stanice.
Ako imate problem sa malim prostorom
u kojem bi klasična vrata prilikom
otvaranja zauzimala dosta prostora,
pri čemu taj deo zida treba
da je prazan, bez slika,
postera ili komada nameštaja.
Idealno rešenje u ovom slučaju bi bila
klizna vrata koja ulaze u zid. Vrata se
sastoje od pocinkovanog rama koji se
ugrađuje u zid i u koje ulazi vratno krilo.
KLIZNIM VRATIMA DOBIJATE:
UŠTEDU U PROSTORU, ESTETIKU,
PRECIZNOST, BEZBEDNOST
Zbog nedostatka novca su, takođe, zaustavljeni radovi na 10.000km pruga. Kineski
dnevni list China Daily piše, pozivajući se
na izjavu inženjera China Railway Tunnel Group Vanga Mengšua, da ugovarači
radova duguju velike sume i distributerima
čelika i cementa.
Sudar dva voza velike brzine krajem jula,
kada je poginulo 40, a povređeno 177 ljudi,
takođe je doveo do ubrzanja preispitvanja železničkih projekata i do zaustavljanja nekih.
Sky Tree - najviši toranj
na svetu
Sa neverovatnih 634m Sky Tree (Nebesko
drvo) u Tokiju biće najviši toranj na svetu.
Na vrh ovog remek dela savremene arhitekture i građevinarstva stiže se liftom koji prelazi
350m za manje od jednog minuta. Pogled koji
ovaj toranj nudi prava je poslastica za oči.
Proletos ste mogli da pročitate na portalu
Gradjevinarstvo.rs o tunelu od 3,2km sa
16.000 solarnih panela na krovu. Ovi paneli
obezbeđuju energiju za signalizaciju, osvetljenje i grejanje železničkih stanica, kao i
nekih vozova koji koriste belgijsku želez
ničku mrežu.
Kada zvanično bude bio otvoren u februaru
2012. kao televizijski toranj, ulaznica do prve
panoramske platforme na 350m koštaće 18
evra, dok će do druge koja se nalazi na visini od
450m iznositi oko 27 evra. Ko poželi, moći će
da prođe vazdušnim hodnikom odnosno spoljnim stepeništem urađenim od stakla.
Most Blekfrajars, na kome je sada počeo
rad, imaće preko 4.400 visokoefikasnih
HIT fotonaponskih panela (HIT skraćenica
za Heterojunction with Intrinsic Thin layer
- visokoefikasne solarne ćelije) instaliranih na
novosagrađenom krovu. Instaliraju ih londonska preduzeća Solarcentury i Jacobs.
Blekfrajars premošćava reku Temzu, a originalni most je sagrađen tokom doba parnih mašina
1886. godine. Nova Blekfrajars stanica trenut
no se rekonstruiše kao deo programa nadgrad
nje Network Rail Thameslink koji se finansira iz fonda britanskog Odseka za sigurnost u
saobraćaju i životno okruženje - Department
for Transport’s safety and environment. Ovaj
program ima za cilj nabavku dužih vozova –
što znači više mesta za putnike – na relaciji od
Bedforda do Brajtona preko Londona.
Solarna instalacija generisaće, tvrde,
900.000kW/h struje svake godine, što će
biti kombinovano sa drugim merama za
uštedu energije kao što su sistemi za prikupljanje kišnice i sunčane cevi za prirodno
osvetljenje.
Kina: nedostatak novca
zaustavlja projekte
KALCER d.o.o. | Batajnički drum 294, Zemun
Tel/fax: +381 11 84 86 094, 84 88 316, 84 88 317
E-mail: [email protected] | www.kalcer.rs
8
U Kini su, zbog nedostaka gotovine za isplatu radnika i isporučilaca, neki projekti
izgradnje puteva i železnice zaustavljeni.
Mnogi imigranti, od šest miliona koliko
ih radi na železničkim projektima u Kini,
nisu plaćeni već mesecima, pokazuje novi
zvanični izveštaj.
Kako će takva građevina opstati na trusnom
japanskom tlu? Po svemu sudeći, bez problema. Konstrukcija može da smanji vibraciju
zemljotresa za 50%. Simulacije su pokazale
da će bez problema izdržati i zemljotres od
osam stepeni Rihterove skale, a možda čak
i jači.
Inače, u srcu Nebeskog drveta nalazi se drevna
tehnogija gradnje pozajmljena od japanskih
hramova. Naime, shimabashira, centralni
stub od ojačanog betona odvojen je od spoljne čelične školjke i ponaša se kao kontrateg
kada se toranj zaljulja. Inženjeri imaju puno
poverenje u ovakav način gradnje, budući da
se petospratne pagode sa takvim stubovima
nikada nisu srušile za vreme zemljotresa.
Takođe, Sky Tree gotovo da nije oštećen ni
posle stravičnih zemljotresa koji su danima
razarali Japan od 11. marta.
info
Ekonomska kriza pogađa
evropske arhitekte
Istraživanja pokazuju da se arhitekte plaše nedostatka projekta u teško pogođenoj
Španiji i Italiji. Prema Evropskom arhitektonskom barometru (European Architectural
Barometer) i ispitivanju istraživačke firme
Arch-Vision, koja se nalazi u Roterdamu u
Holandiji, proširenje ekonomske krize u
Evropi predstavlja pretnju za arhitekte u
najteže pogođenim zemljama.
Arhitekte u Španiji, Italiji i Holandiji kažu
da su patili zbog manjeg angažovanja tokom
krize. Čak 54% španskih arhitekata i 61%
italijanskih arhitekata kažu da je nedostatak poslova njihova najveća pretnja. Španija
i Italija (zajedno sa Grčkom, koja nije bila
uključena u ovo istraživanje) suočavaju se
sa rastućim ekonomskim problemima zbog
evropske dužničke krize.
U Velikoj Britaniji, koja je bila primorana
da preduzme sopstvene mere štednje, arhitekte takođe nalaze manje posla, sa 41%
ispitanika koji navode manja angažovanja
kao najveću pretnju, a 29% ukazuje kao
najveću pretnju nedostatak angažovanja.
Projekti renovacija, sa druge strane, bili su
svetla tačka: 51% britanskih ispitanika navodi upravo projekte renoviranja kao njihove najveće šanse.
Arhitekte u Nemačkoj, koja je ostala relativno netaknuta tokom krize, pokazuju manje
zabrinutosti. Dvoje od troje nemačkih arhitekata kažu da ekonomska kriza nije imala
nikakve posledice na njihove kompanije,
a 38% ispitanika ne vidi predstojeću krizu
kao pretnju za njihovo poslovanje. Nisu svi
nemački ispitanici imali tako ružičaste stavove – 28% ispitanika ne vidi nove prilike za
svoje poslovanje.
milijardu dolara. Poređenja radi, najavljena
snaga solarne elektrane Ivanpah u Kaliforniji, koja se smatra za najveću centralu te
vrste u svetu, iznosi 392MW.
U Francuskoj je 31% arhitekata odgovorilo
da oni ne vide nove poslovne mogućnosti,
dok je 29% identifikovalo rast cena kao najveću pretnju.
Evropski arhitektonski barometar anketirao
je 1.200 arhitekata u Nemačkoj, Francuskoj,
Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i Holandiji u
trećem kvartalu 2011. godine.
Koreanci grade solarnu
elektranu u Nevadi
Konzorcijum južnokorejskih kompanija
Korea Midland Power - KOMIPO i POSCO Engineering & Construction pobedio
je na tenderu za izgradnju i upravljanje solarnom elektranom u Nevadi, SAD, prenosi
novinska agencija Reuters.
Ukupne investicije u novu solarnu elektranu
planirane snage 300MW procenjene su na
Solarna elektrana u Nevadi treba da bude
završena decembra 2014. godine. Elektrana će biti razmeštena na 627ha u pustinji,
udaljenoj 25km od Las Vegasa. KOMIPO
i POSCO su dobili pravo da upravljaju stanicom tokom 50 godina, do 2064. godine,
prema uslovima sporazuma. Za izgradnju
novog objekta biće odgovorna POSCO
Engineering & Construction, a KOMIPO
preuzima na sebe upravljanje i eksploataciju
centrale.
KOMIPO u projektu učestvuje sa 30%,
POSCO sa 10%, a ostala sredstva će investirati privatni investitori.
Dva puta brže do cilja
%XOHYDU2VORERÓHQMD%HRJUDG
/Showroom: UDGQRYUHPH RGGRK/
WHO_ID[
PRE
HPDLORIILFH#EHQLFVSDWLDOUV
www.benicspatial.rs
Milimetar GPS predstavlja veliki skok u automatizaciji
građevinskih mašina i gradilišta. Lagan je za korišćenje
i na najkomplikovanijim poslovima. Prenosiv sa jedne
mašine na drugu, nadogradiv sa 2D na 3D.
To je sistem koji raste sa Vama i Vašim mogućnostima.
9
info
Trgovinski rat oko solarne
energije između SAD i Kine
SAD i Kina pripremaju se za trgovinski
rat oko solarne energije, piše američki list
New York Times koji navodi da je američko ministarstvo trgovine otvorilo istragu
koju su zatražili američki proizvođači
koji optužuju Kineze za damping solarnih
ploča u SAD-u, odnosno za prodaju tog
proizvoda koji zahvaljujući milijardama
dolara vladinih podsticaja prodaju po ceni
nižoj od troška proizvodnje i distribucije.
Kineska trgovinska grupacija odmah je optužila Belu kuću da je komercijalnu pritužbu pretvorila u “političku farsu, koja je vrlo
verovatno tek predstava za javnost koju je
Obamina administracija priredila zbog nadolazećih izbora”. U Vašingtonu solarna
energija predstavlja politički spornu temu,
delimično zbog činjenice da je letos bankrotirala Solindra - kompanija koja je proizvodila solarne ploče, a koja je pre toga dobila
preko 500 miliona dolara saveznih kredita.
Američko ministarstvo trgovine doneće
preliminarnu odluku o antidampingu najkasnije krajem marta, a o tužbi u vezi podsticaja najkasnije sredinom juna sledeće godine. Inače, kineske kompanije su izgubile
gotovo sve parnice vezane za antidamping i
podsticaje u poslednjih nekoliko decenija.
Upotreba solarne energije u SAD ubrzano
raste, ali kineski proizvođači solarnih panela
razvijaju se još brže pa su u poslednjih pet
godina uspeli da udvostruče svoj udeo na
američkom tržištu.
Zbog činjenice da obuhvata složena pitanja
poput proizvodne politike, otvaranja novih
radnih mesta i klimatskih promena,rasprava
o solarnim pločama mogla bi se pretvoriti u
politički najžešći trgovinski slučaj u posled
nje vreme.
Solarna energija doprinosi američkoj električnoj energiji sa manje od 0,5% od teorijskih
mogućnosti, ali količina nove solarne potrošnje
u vatima koja se u zemlji instalirala od 2008.
godine raste po godišnjoj stopi od preko 70%.
Proizvođači koji su zatražili istragu zahtevaju
da se na kineske solarne ploče nametne carinska stopa od preko 100%.
Kakve god mere američka vlada odluči da
preduzme, one će možda doći prekasno
za spas američke industrije solarnih ploča.
Kina, čija je vlada veliki pobornik kompanija koje se bave zelenom energijom, već
učestvuje u svetskoj proizvodnji solarnih
panela sa preko tri petine, što joj daje veliku
prednost u globalnim razmerama.
Kina izvozi 95% proizvedenih panela, a to joj
je pomoglo da naglo spusti veleprodajne cene
solarnih ploča sa 3,30 dolara po vatu kapaciteta 2008. godine na samo jedan ili 1,2 dolara.
Seul “najpametniji” grad
Južnokorejska prestonica, Seul, našla se na
čelu rang liste najpametnijih gradova sveta,
koju je sastavila kompanija Erikson. Autori rejtinga najvećih svetskih gradova koji
koriste tehnologije pametne i komforne
gradske sredine uzeli su kao osnov brzinu
i kvalitet uvođenja informaciono-komunikacionih tehnologija u gradske strukture.
Rejtingom su obuhvaćena 24 najveća grada
sveta, a pored dostupnosti visokotehnoloških usluga, autori su ocenjivali nivo bruto
domaćeg proizvoda, ekologije, zdravstvene
zaštite i obrazovanja.
Seul je zauzeo vodeće pozicije zahvaljujući sveobuhvatnoj realizaciji programa
u oblasti ekologije, a, sem toga, južnokorejska prestonica je široko koristila informaciono-komunikacione tehnologije u
realizaciji svojih projekata.
Iza južnokorejske prestonice je Singapur, koji
je veoma uspešno realizovao inicijative u zdrav
stvenoj zaštiti, kao i u upravljanju gradskim
saobraćajem. Treće mesto je zauzeo Stokholm,
koji je uspešno rešio neke ekonomske probleme. Među prvih deset pametnih gradova našli
su se i Njujork, London, Tokio, Pariz, Peking,
Los Anđeles i Šangaj.
Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge
KORAD-G
Luke Lazarevića bb, 15220 Koceljeva
Tel/Fax: 015 556 973 | Mob: 063 868 80 31
Izvodi radove antikorozione zaštite čelične konstrukcije
na elektroenergetskim postrojenjima, dalekovodima
i trafostanicama na 110KV, 220KV i 400KV
u Srbiji i inostranstvu.
10
Jedini ruski megapolis na listi je Moskva,
koja je poboljšala svoje pozicije, podigavši se
za jedan stepenik, na 11. mesto. Zajedno sa
Sidnejem, Buenos Ajresom i Pekingom, ruska prestonica se svrstala u prosečnu grupu.
Autori rejtinga su preporučili upravama tih
gradova da “odrede ključne tačke rasta, u
koje mogu da se uvedu informaciono-komunikacione tehnologije, a zatim da iniciraju i koordiniraju razvojne programe.”
Prema rečima Patrika Regarda, pametni
gradovi uspešno privlače nove ideje, kapital
i kvalifikovane ljude. “Takvi rezultati zahtevaju stalno unapređenje ekonomije, kao i
socijalnog i ekološkog konteksta”, ističe.
Rusi ulažu u nekretnine
u svetu
Rusi će do kraja 2011. godine za kupovinu
nekretnina u inostranstvu potrošiti više
od 15 milijarde dolara, izjavio je Stanislav
Zingel, direktor međunarodne agencije za
nekretnine Gordon Rock.
Hipotekarni krediti čine trećinu ove sume.
Međutim, većina ruskih privatnih investitora ne čeka odobrenje bankarske pozajmice i
investira sopstvena sredstva, objašnjava Zingel, a prenosi ruska agencija RIA Novosti.
Udeo hipotekarne kupovine je ove godine
smanjen na 30-40%.
Ruski kupci se najčešće odlučuju za ulaganja u objekte nepokretnosti koji se nalaze u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj.
U ranijem zajedničkom istraživanju agencije Gordon Rock i kompanije Lowell Finance
navedeno je da su ruski građani u kupovinu
stanova van svoje zemlje prošle godine uložili više od 12 milijardi dolara. Rusi su 2009.
godine, prema podacima ruske agencije za
nekretnine DOKI, za kupovinu nekretnina u
inostranstvu potrošili 11,3 milijarde dolara.
Morgan Stanley banka prošlog meseca je prognozirala da će Rusi 2012. godine u strana tržišta nekretnina uložiti 12 milijardi dolara.
Foto: SLV
Vodeći svetski sajam
za roletne, kapije i zaštitu
od sunca R+T 2012
Vodeći svetski sajam za roletne, kapije i
zaštitu od sunca R+T 2012 održaće se od
28. februara do 3. marta 2012. godine u
Štutgartu.
info
Kubanci napokon mogu da
trguju svojim nekretninama
Kubanska vlada dozvolila je građanima
da kupuju i prodaju nepokretnu imovinu.
Do sada su građani Kube mogli samo da, u
komplikovanim aranžmanima ili na crnom
tržištu, vrše zamenu nekretnina.
R+T u Štutgartu, sajam roletni, vrata, kapija
i sistema za zaštitu od sunca, proširio je svoju mrežu. Sajam R+T podržavaju i poznati
savezi: Savezno društvu za roletne i zaštitu od
sunca (BVRS), BVT - Savez za vrata koji su
stručni i idejni nosioci sajma, te Industrijski
savez Tehničke tkanine – roletne – zaštita od
sunca (ITRS), takođe stručni nosilac sajma.
Na stručnoj konferenciji za novinare, održanoj 27. oktobra 2011. godine, direktor
sajma u Štutgartu, Ulrih Kromer fon Berle
je izjavio:
“Odgovorno korišćenje energije globalni
je zadatak. Pojmovi kao što su energetska
efikasnost i primena obnovljivih energija
dobijaju sve veći značaj u čitavom svetu
zbog sve veće oskudnosti fosilnih goriva i
opasnosti od proizvodnje atomske energije.
To je radno područje koje R+T, vodeći svetski sajam za roletne, vrata i zaštitu od sunca,
već dugo vreme kvalitetno pokriva. Roletne
i elementi za zasenjivanje nude važan doprinos uštedi energije i, pored toga, štite od
provala. Tokom zime moguće je roletnama
smanjiti troškove grejanja, a leti zaštita od
sunca montirana sa spoljne strane sprečava
zagrevanje prostorija i time smanjuje troškove klimatizacije. Proizvođačima u oblasti izrade vrata takođe je stalo do uštede
energije.”
Ovo je još jedna odluka u nizu važnih reformi koje sprovodi predsednik Raul Kastro.
Cilj kubanskog predsednika i Vlade jeste da
se oživi posustala kubanska ekonomija.
Granma, dnevni list kubanske Komunističke partije preneo je vest o stupanju na snagu propisa od 10. novembra koji važi samo
za kubanske građane i one sa stalnim boravištem na Kubi.
Rekonstrukcija puta Sarajevo
– Podgorica – Tirana
Savjet ministara BiH utvrdio je Prijedlog
memoranduma o razumijevanju između
tri nadležna ministarstva BiH, Crne Gore
i Albanije za rekonstrukciju i modernizaciju puta Sarajevo – Podgorica – Tirana.
Memorandumom je predviđeno formiranje
zajedničkog stručnog tima koji će brojati
devet članova, po tri iz BiH, Crne Gore i
Albanije.
“Dokument je i potvrda volje tri nadležna
ministarstva da zajednički rade na rekonstrukciji i modernizaciji puta Sarajevo –
Podgorica – Tirana na osnovnoj regionalnoj
mreži u jugoistočnoj Evropi”, saopštio je
Savjet ministara BiH.
Sa druge strane, i predsednik ITRS-a, Bernd
Sejbold, izrazio je stav da je saradnja sa R+T
sajmom veliki korak za ovu organizaciju:
“R+T je najvažniji sajam ove vrste u svetu.
Ovo će biti i važno mesto za predstavljanje
tehnologije koja je tri godine deo ITRS-a digitalna štampa kao zaštita od sunca. Ova
vrsta zaštite poslednjih godina pozicionirala
se kao rastuća grana zaštite od sunca posled
njih godina.”
Memorandum koji će zaključiti Ministarstvo komunikacije i transporta BiH, Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Crne Gore i Ministarstvo javnih
radova i transporta Albanije ima državni,
regionalni, te, samim tim, i međunarodni
značaj.
Prihvatanje memoranduma svojevrsna je
potvrda spremnosti Evropske komisije i
međunarodnih finansijskih institucija da
finansiraju projekte razvoja putne infrastrukture.
11
info
Autoput Bar – Boljare
Savremeni Skadar na Bojani
Autoput Bar – Boljare koji je počeo da se
gradi nakon što je svečano obeležen početak radova uz prisustvo premijera Hrvatske,
Srbije i Crne Gore ni nakon tri godine nije
mrdnuo iz Gornjih Mrka.
Međutim, Ministarstvo pomorstva i saobraćaja Crne Gore saopštilo je da će njegova izgradnja početi iduće godine. Izabrani
konsultant, kako se očekuje, počeće sa radom u januaru 2012. godine i imaće rok od
pet meseci za pripremu tehničke studije o
opcijama za realizaciju projekta.
Vlada Crne Gore veoma optimistički je
ušla u projekat gradnje autoputa Bar-Boljare. Realizacijom tog posla stoleća, tvrdilo
se, trebalo je da se promeni slika zemlje i
život ljudi duž trase zamišljenog puta dugog
170km. “Samo čovek koji živi u bespuću
zna od kolikog je značaja put”, navodilo se u
zvaničnim dokumentima crnogorske vlade
uz citiranje reči Petra II Petrovića Njegoša:
“Onaj ko ne putuje, taj i ne živi”.
Elan kojim se pristupilo poslu, još u vreme ekonomskog buma, nisu, međutim,
pratile aktivnosti na terenu. Jer, pregovori
vlade sa pobednicima na tenderu jedan za
drugim propadali su. Najpre, hrvatskom
konzorcijumu na čelu sa preduzećem Konstruktor iz Splita nije uspelo da obezbedi
bankarske garancije za projekat. Zatim je
na red došao grčko-izraelski konzorcijum
Aktor-HCH koji je tvrdio da, samo ako
dobiju posao, novac uopšte nije problem.
Ponuda je glasila: 64 kilometra autoputa Crnu Goru bi koštalo skoro milijardu i 600 miliona eura, pa bi Crna Gora
dobila najskuplji autoput na svetu, jer bi
svaki njegov kilometar koštao 25 miliona evra. Iako su se razmetali da nemaju
problema sa finansijama, iz konzorcijuma
Aktor-HCH je, kada je trebalo dostaviti garancije, stiglo samo Pismo o namerama uz zahtev za novo produženje roka.
i da Bar ima velike komparativne prednosti,
za nekoliko godina te prednosti će se istopiti jer se Bar ne naslanja ni na jedan put, a
luka Drač će se naslanjati na stranu Hrvatske. Imate Ploče, luku koja vas direktno vodi
sa trasom do Zapadne Evrope”, naveo je.
Pad vrednosti građevinskih
radova u Sloveniji
Državni zavod za statistiku Slovenije
objavio je da su prošle godine obavljeni građevinski radovi u vrednosti od 2,4
milijarde evra što je za 16% manje nego
pre dve godine. Vrednost radova na stambenim zgradama je, prema saopštenju
Zavoda, pala za više od 39%, najviše na
višespratnicama, gde je obavljeno za 47%
manje građevinskih radova.
Tender je potom i zvanično proglašen propalim, a Vlada je, uprkos sugestijama dela
domaće stručne i političke javnosti, ali i važnih međunarodnih finansijskih institucija
i dalje pokušavala da do cilja stigne prečicom, odnosno, da umesto raspisivanja novog
tendera, sklopi posao sa kineskom EXIM
bankom, koja je ispostavila neprihvatljive
zahteve.
Ukupna vrednost građevinskih radova u
Sloveniji iznosila je:
• 2006. god. - 2,4 milijarde evra
• 2007. god. - više od 2,9 milijardi evra
• 2008. god. - nešto manje od 3,6 milijardi
evra
• 2009. god. - manje od 2,9 milijardi evra
Prošle godine, vrednost građevinskih radova
je na nestambenim objektima pala za 3%, ali
je vrednost na garažnim objektima porasla
za 234%, na sportskim dvoranama za 110%
i na muzejima i bibliotekama za 37%.
Početkom novembra, direktor crnogorske
Agencije za promociju stranih investicija Petar Ivanović ocenio je da bi za Crnu Goru
bilo bolje da je gradila jadransko-jonski autoput, za koji je, od američke firme Behtel,
Crna Gora dobila relevantnu ponudu i koji
ne bi bio građen u javno-privatnom partnerstvu, za koji je Ivanović rekao da predstavlja
model koji je svugde propao.
“Država bi se, po Behtelovoj ponudi, značajno
zadužila, ali pod povoljnim uslovima, a korist
bi bila višestruka”, rekao je Ivanović.
“U Albaniji imate već blizu 100km autoputa. To je plan: da se do 2013. godine kompletan autoput završi od luke Drač do Prištine. Koliko god to nama izgledalo čudno
Nova termoviziska kamera TESTO 882
SVA OPREMA ZA MERENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NA JEDNOM MESTU
Nova termoviziska kamera testo 882 sa 320x240 piksela – još jasnije slike. Sa 76.800 temperaturnih
mernih tačaka videćete svaki detalj iz daljine. Više informacija na: www.testo.rs
Bulevar Mihaila Pupina 6, 11070 Novi Beograd
tel/fax:
011/31-21-741, 011/31-21-755 | e-mail: [email protected]
12
PRODAJA | SERVIS | ETALONIRANJE
> Gradnja
> Keramika
> Lepljenje
> Farbanje
> Fasade
MUREXIN d.o.o
Radojke Lakić 24
11000 Beograd - Zvezdara
Tel/Fax.: +381 11 24 22 133
info
Pogibeljni putevi u BiH
Prema istraživanju EuroRAP - European
Road Assessment Programme (Evropski
program za ocenjivanje puteva) više od
51% magistralnih puteva u Bosni i Hercegovini izrazito je rizičan. Na putevima
u BiH mogućnost pogibije veća je čak 2-3
puta nego na bilo kom evropskom putu,
tvrdi Džon Doson (John Dawson), predsednik EuroRAP.
Prema procenama, ako u narednoj deceniji
ne bude potpune rekonstrukcije ili izgradnje
novih puteva, u budućnosti bi se broj stradalih u saobraćajnim nesrećama na putevima u
BiH mogao povećati. Poseban oprez, upozoravaju rezultati ovog istraživanja, potreban je vozačima na crnim deonicama:
• Gorica - Grude
• Buna - Stolac - Hutovo - Neum
• Šuica - Posušje - Široki Brijeg - Mostar
• Ljubuški - Tasovčići
• Šujica - Livno - Kazanci.
Istraživanje je istovremeno pokazalo da su
najsigurniji magistralni putevi u BiH:
• Kaonik - Blažuj
• Doboj - Maglaj
• Strmica - Bosansko Grahovo
• Prača - Mesići
• Glavica - Baraći.
JP Putevi RS trebalo bi da vrše popravke
čim se uoče propusti, da više vode računa
o garantnim rokovima koje daju izvođači
radova na putu, a da nadzorni organi treba da budu stroži. “Ima slučajeva de se cela
saobraćajnica rekonstruiše ili asfaltira, a da
se nadzorni organi retko pojave”, kaže Milenko Jaćimović, predsednik Udruženja za
unapređenje i bezbednost saobraćaja Srpske.
Problem sa kojim se vozači u BiH svakodnevno susreću jesu ulegnuća i rupe koje se
pojavljuju prilikom radova i raznih prekopavanja, a posledica su, pre svega, nekvalitet
nog presvlačenja kolovoza asfaltom.
Svaki od puteva je pod garancijom nakon
završetka radova, rekonstrukcije ili izgra-
dnje putne mreže, navode u JP Putevi RS
koje upravlja sa 4.191.125km magistralnih
i regionalnih puteva.
Na osnovu EuroRAP metodologije, većina puteva u BiH pripada putevima visokog ili srednjeg rizika koji su 2-3 puta opasniji od puteva u većini evropskih zemalja.
Prema analizama prikupljenih podataka,
utvrđeno je da 68 deonica dvokolovoznih
puteva, tj. 56,2% ili 1.055,90km pripada
deonicama visokog rizika, drugim rečima
postoji veća mogućnost da se dese nesreće
sa fatalnim ishodom na ovim deonicama.
Putevima visokog srednjeg rizika pripada 27
analiziranih deonica dugih 493,55km; srednjeg rizika je deset deonica dužine 152km,
dok je samo deset deonica dužine 196km
označeno ovim istraživanjem kao put kategorije niskog rizika, tj. kao putevi na kojima
je mali rizik od saobraćajnih nesereća.
Prvi samit energetskih
menadžera
Centralno evropski forum za razvoj – CEDEF je 14. decembra 2011. u Vršcu održao
Prvi Samit energetskih menadžera, uz institucionalnu podršku Vlade Republike Srbije, a u saradnji sa Agencijom za energetsku
ef ikasnost RS, Pokrajinskim sekretarijatom
za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, opštinom Vršac, kompanijama Global
Intercontinental Utilities BGD, Henkel Ceresit, Würz Energy, Vaillant, Volksbankom i
brojnim energetskim menadžerima.
Cilj Samita, koji je otvorila Verica Kalanović,
potpredsednica Vlade RS za privredni i regionalni razvoj, bio je da poveže energetske
menadžere gradova, opština i industrije iz
Srbije kako bi razmenili iskustva i predstavili
aktuelne i buduće projekte iz oblasti energetske efikasnosti. Tom prilikom formirana je i
Mreža energetskih menadžera Srbije MEMS,
koju je pokrenuo CEDEF kao nastavak aktivnosti na jačanju kapaciteta energetskog
menadžmenta, a u cilju ostvarivanja dalekosežnih rezultata od interesa za primenu ukupne energetske strategije Srbije.
Memorandum o osnivanju MEMS-a potpisali su predstavnici: Agencije za energestku
efikasnost RS, Pokrajinskog sekretarijata za
energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, Privredne komore Srbije, Stalne
konferencije gradova i opština, fakulteta sa
Beogradskog, Novosadskog, Niškog i Kragujevačkog Univerziteta, kao i veliki broj
energetskih menadžera gradova i opština,
industrije, transporta i javno-komunalnih
preduzeća.
Poslovanje i izdavanje
građevinskih dozvola
u Srbiji
U Izveštaju o uslovima poslovanja za 2012.
(Doing Business) Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije navodi
se da je Srbija po uslovima poslovanja 183
zemlje pala za četiri mesta na 92. poziciju.
Sa tom pozicijom, Srbija bez Kosova našla
se na začelju u poređenju sa zemljama EU,
ali i regiona.
Srbija je sprovela reforme u domenu upisa
nepokretnosti uvođenjem ubrzane procedure i u domenu rešavanja nesolventnosti. Po
upisu nepokretnosti, Srbija se tako našla na
39. mestu, sa šest procedura, trajanjem od
11 dana i troškom od 2,8% vrednosti nepokretnosti, a prošle godine bila je na 100.
poziciji.
Najslabija tačka i dalje su građevinske dozvole, gde je Srbija, u izostanku reformi od
prošle godine, na 175. mestu - za sticanje
građevinske dozvole potrebno je 279 dana,
Lider u racionalizaciji troškova električne energije
www.avalon.rs
14
info
19 procedura, a trošak je 16 BDP po stanovniku. Poražavajuće je što se građevinska
dozvola teže dobija u samo osam zemalja
sveta.
Primena zakonskih propisa o izdavanju
građevinskih dozvola značajno je uticala na
pad građevinske aktivnosti u zemlji, ocenjuju članovi Srpskog poslovnog kluba Privrednik, a usled toga, kompletna građevinska
delatnost već dve godine snosi ozbiljne posledice.
svelo na 160 dana, Saša Simić, predsednik
Granskog sindikata građevine, industrije
građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede Nezavisnost rekao je za
dnevni list Danas: “Procedura za dobijanje
građevinskih dozvola je zaista smanjena.
U zakonodavnom smislu tu je svakako došlo
do pomaka, međutim, u praksi se stvari nisu
pomerile sa mrtve tačke, odnosno delimično
su se i pogoršale.”
Simić objašnjava: “Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz
septembra, broj izgrađenih stanova smanjen
je u odnosu na isti period prošle godine za
38,5%. Prema tome, ne možemo da konstatujemo da je zabeležen pomak. Do napretka
je svakako došlo kada je reč o projektima od
nacionalnog značaja, odnosno u izgradnji
mostova, obilaznica i slično. Međutim, te
objekte uglavnom rade strane kompanije,
tako da se ne može reći da srpska građevinska industrija ubira značajnije prihode u toj
oblasti”.
energeto®
Sinonim za kvalitet i
energetsku efikasnost
kod prozora
Završen most na Savi kod
Obrenovca
Svi znaju da se friziraju podaci o broju
izdatih dozvola i da se barata sa 100 puta
većim ciframa od realnih. U mnogim gradovima se tvrdi da građevinska dozvola
može da se dobije za osam do deset dana,
ali to je varljivo vreme jer brojnu dokumentaciju na osnovu koje se podnosi zahtev za
njeno izdavanje treba pripremiti.
Oliver Dulić, ministar životne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja izjavio je
da je prosečno vreme za izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji 160 dana, a ne 280
dana, kako se navodi u izveštaju Svetske
banke o uslovima poslovanja. Dulić je napomenuo da je “Svetska banka nesumnjivo
koristila stari zakon i procedure iz starog
zakona kada je ocenjivala Srbiju”.
Ministar Dulić je rekao da prilikom procenjivanja nije uzeto u obzir ni da je od
2008. smanjen broj procedura neophodnih
za dobijanje građevinske dozvole sa 27 na
trenutnih 16, ni smanjena cena građevinske
dozvole. Navodi da se resorno ministarstvo
suprotstavilo izveštaju Svetske banke, koji je
urađen “aljkavo”, jer je “želeo da zaštiti Srbiju”. “Izveštaj Svetske banke čitaju investitori
koji žele da dođu u Srbiju i kada vide takav
podatak, verovatno ustuknu ili razmisle da li
bi došli”, smatra Dulić.
Primena novih, bržih i lakših procedura za
izdavanje dozvola, prema njegovim rečima,
zavisi pre svega od lokalnih samouprava.
Povodom tvrdnji ministra Olivera Dulića
da se posle donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji prosečno vreme za izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji sa 280
Most na Savi kod Obrenovca, vredan 1,5
milijardi dinara, koji su zajednički izgradili Grad Beograd i Ministarstvo životne
sredine, rudarstva i prostornog planiranja
pušten je u saobraćaj 1. decembra.
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda naglasio je da je taj most jedan od najznačajnih
projekata, pored mosta na Adi. “Čelični deo
mosta preko reke dugačak je 442m, na surčinskoj strani je izgrađena prilazna rampa
dužine 180m, što čitavu konstrukciju mosta
čini dugom 622m”, naveo je Đilas prilikom
obilaska mosta.
energeto® 8000 | foam inside
Most na Savi, između Obrenovca i Surčina,
počeo je da se gradi 1994. godine, a radovi
su obustavljeni tri godine kasnije, da bi se
početkom 2011. nastavili. Most kod Obrenovca, koji je jedini od Šapca do Ostružnice,
širok je 14,5m, ima dve saobraćajne trake,
trotoare na obe strane i dva pojasa za instalacije i infrastrukturu i deo je tzv. Sremske
gazele koja će od mosta voditi do petlje Dobanovci na autoputu.
Uf-vrednost od 0,82 W/m²K
Uw-vrednost od 0,61 W/m²K
raspoloživo u mnogobrojnim dekorima
www.aluplast.eu
ili 011 30 70 328
15
info
Novi zakoni
Skupština Srbije usvojila je 22. novembra
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i
koncesijama, izmene Zakona o održavanju
stambenih zgrada i Zakon o komunalnim
delatnostima.
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i
koncesijama treba da podstakne javno-privatno partnerstvo i privuče domaće i strane
investitore i banke da učestvuju u finansiranju projekata od opšteg interesa. Kroz takvo
partnerstvo trebalo bi da se sprovedu infrastrukturni projekti koji na izgradnju čekaju
godinama, a koji se odnose na modernizaciju putne i komunalne infrastrukture i
pružanja usluga od javnog značaja, za šta je
neophodno privući privatne investicije.
Novi zakon, koji uvodi mogućnost javnoprivatnog partnerstva, omogućiće lokalnim
samoupravama da projekte na svojoj teritoriji sprovedu i bez uključivanja Vlade, a cilj
zakona je uspostavljanje dugoročnog part
nerskog odnosa javnog i privatnog sektora.
Javno-privatno partnerstvo može biti ugovorno ili institucionalno, kroz osnivanje
zajedničkog preduzeća koje će sprovoditi
određene projekte.
Zakon uvodi novi mehanizam investiranja između javnog i privatnog partnera i
omogućava više modela povezivanja. Među
njima je i mogućnost da privatni investitor
svojim sredstvima izgradi školu ili obdanište, a lokalna samouprava da plaća naknadu
i da se nakon određenog vremena ti objekti
vrate lokalnoj samoupravi.
Utvrđeno je da će za projekte od nacionalnog značaja biti zadužena Vlada Srbije, a za
one koji su od lokalnog značaja - lokalna
samouprava.
Izmene Zakona o održavanju stambenih
zgrada predviđaju da skupština stanara,
glasovima većine od ukupnog broja članova,
donosi odluke o izvođenju radova na sanaciji ravnog krova i pretvaranju zajedničkih
prostorija u stan.
Gazela puštena u saobraćaj
Svih šest traka na mostu Gazela otvorene
su za saobraćaj 12.11. uveče.
“To je bio vrlo zahtevan projekat, jer nije
bila reč o rehabilitaciji već rekonstrukciji
mosta, u koji je ugrađeno više od 2.000t dodatnog čelika”, objasnio je Slavoljub Tubić,
pomoćnik generalnog direktora preduzeća
Putevi Srbije.
Zakonom o održavanju stambenih zgrada do
sada je bilo predviđeno da se odluke o radovima donose uz saglasnost vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima
pripada više od polovine ukupne površine.
Ustavni sud Srbije je 20. aprila ove godine
utvrdio da ta odredba zakona nije u sagasnosti sa Ustavom Srbije.
Zakon o komunalnim delatnostima bi
trebalo da omogući privatne investicije i
bolje uslove za poslovanje u toj oblasti.
Predlagač zakona je naveo da će taj propis omogućiti transprentan i jednostavan
ulazak privatnog kapitala kroz javno-privatno partnerstvo.
Komunalnu delatnost vodosnabdevanja,
trolejbuski prevoz i groblja moći će da
obavljaju samo javna preduzeća ili privred
na društva u kojima je većinski vlasnik sa
najmanje 51% kapitala država ili lokalna
samouprava, dok će sve ostale komunalne
delatnosti moći da budu poverene drugim
privrednim društvima.
Komunalnu delatnost mogu obavljati
javna preduzeća, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, precizirano je zakonom. Novi zakon će omogućiti razvoj i investicije u one sektore u
kojima je situacija loša. To se odnosi na
prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionu mrežu, upravljanje otpadom i vodosnabdevanje.
Propisani su i kriterijumi na osnovu kojih
se određuju cene komunalnih usluga, što do
sada nije postojalo.
Tubić je naglasio da je most Gazela saobraćajna žila kucavica Beograda i da taj most dnevno pređe oko 160.000 vozila naglašavajući da
je austrijsko preduzeće Strabag sa domaćom
Mostogradnjom, kao podizvođačem, kvalitetno uradilo posao.
Tubić je naveo da će radovi na rekonstrukciji
Gazele biti nastavljeni ispod mosta do februara, kada će most biti potpuno obnovljen.
Najava izgradnje obilaznice
i tunela kroz Frušku goru
Predsednik Vlade Vojvodine Bojan
Pajtić najavio je sredinom decembra
da će u prvoj polovini naredne godine
krenuti izgradnja obilaznice oko Iriga
i tunela kroz Frušku goru. U toku je
izrada projektne dokumentacije i traženje investitora, a postoji i interesovanje stranih investitora za ulaganje u taj
projekat.
Ušuškajte svoj dom...
t."5&3*+"-*;"4676(3"%/+6
t10,3*7,&*130;03*t."À*/&*"-"5*
t)*%30*;0-"$*+"t-".*/"5/*10%07*
t,&3".*,"*4"/*5"3/"013&."
t%37&/"(3"å"t'"4"%/*."5&3*+"-*
t5&3.0*;76Ǝ/"*;0-"$*+"
t0(3&7#3*,&5**%370
16
tFNBJMPGGJDF!UFSNPEPNSTtXXXUFSNPEPNST
info
Inače, problem Irižana s tutnjanjem vozila
– čak 20.000 dnevno – kulminirao je od
kada su zbog radova na putu Novi Sad–
Inđija vozila preusmerena na ovaj, inače
najfrekventniji srpski put. Od pomenutih
20.000 vozila, čak oko 8.000 su teški kamioni koji prolaskom ovim putem izbegavaju naplatu putarine. Prosta matematika
je pokazala - da su svi teški kamioni koji
su prošli kroz Irig samo u prethodne tri
godine platili putarinu, to bi bilo dovoljno
novca da se izgradi i obilaznica oko Iriga
i tunel kroz Frušku goru, što je nekoliko
miliona evra.
Idejno rešenje obilaznice oko Iriga i tunela
kroz Frušku goru postoji još od 23. decembra 1982. godine kao diplomski rad Dušana Sekulskog na Građevinskom fakultetu u
Beogradu.
“Ovaj deo puta je veoma značajan jer je to
deo pravog koridora sever–jug, na kojem
saobraćaj treba da se odvija nesmetano, a
u Srbiji od ideje do realizacije ne može
da dođe ni nakon gotovo 30 godina. Sa
stručnog aspekta, sve je ovo veliko razočarenje i struka je veoma degradirana, a
ljudi koji danas predstavljaju struku treba da budu iz nje izbačeni. Potresno je
to koliko ljudi ovde imaju ignorišući stav
prema svemu što im se događa”, razočaran je dr Sekulski.
Jarboli
Težak položaj građevinara
U Srbiji je ove godine bez posla ostalo
između pet i šest hiljada građevinara, a
trend pada građevinske aktivnosti biće
nastavljen i u 2012. godini.
Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za
rad izjavio je da, prema njegovim procenama, u Srbiji 20% od ukupnog broja radnika
radi na crno naglašavajući da je broj ovih
radnika veći nego prošle godine.
Problem, kako on kaže, predstavljaju i fantomska preduzeća koja nisu prijavljena, a
zapošljavaju od 30 do 50 ljudi. U takvim
slučajevima Inspekcija rada nije nadležna.
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala
Duško Vuković kaže da se “skoro svake
godine za oko 5% smanji broj građevinara”.
On dodaje da je državni program za pomoć
građevinarima, sa oko 245 projekata, dao
određene rezultate, ali da te mere nisu dovoljne da izvuku iz krize građevinski sektor.
U domaćem građevinskom sektoru je, prema njegovim rečima, trenutno zaposleno
oko 110.000 radnika.
Predsednik sindikata je naveo da, sa druge
strane, sve više ljudi radi na crno, da su pla-
Parkirne rampe
Ukrasne ograde
te građevinara sve manje i da ne podmiruju
potrošačku korpu.
Vuković je kazao da je sindikat uvojio deklaraciju za 2012. kojom se zahteva dalja primena Posebnog kolektivnog ugovora, veća zaposlenost i stimulativne mere za dalju podršku
i pomoć građevinskim preduzećima - povoljniji krediti za kupovinu stanova i stvaranje
uslova za njihov nastup u inostranstvu.
Vuković je kazao da bi u 2012. na javnim nabavkama poslove trebalo davati poslodavcima
koji primenjuju Kolektivni ugovor i podržavaju
sindikalno delovanje, obezbediti mere za smanjenje rada na crno i formirati posebno ministarstvo za građevinarstvo. Država je ove godine pokušala da pomogne građevincima tako
što je finansirala gradnju infrastrukture, stanova za tržište i za socijalno ugrožene, tako da je
na 250 gradilišta angažovano 85.000 radnika.
Naredne godine država će građevincima pomoći sa 17 milijardi dinara. Bitno je da država pomaže građevincima, čak i kad je i drugima teško, jer kako nadležni kažu, tu na svaki
uloženi dinar dolaze tri dinara investicija u
druge delove privrede, a novo radno mesto
povlači četiri novozaposlena radnika.
Pritom, građevina se u krizi pokazala kao
najranjivija - za tri godine u svetu je bez posla ostalo pet miliona građevinskih radnika.
Samonosive kapije
www.legi.rs
Tel:
Mob:
+381 11 800 14 07
+381 11 800 16 73
+381 60 54 55 002
11194 Rušanj - Beograd
Novo Naselje 10
[email protected]
UVEK KORAK ISPRED DRUGIH
Specifičnost LEGI dizajna pruža maksimalnu
stabilnost i sigurnost našim proizvodima
u najrazličitijim sredinama.
Upotrebom specijalne tehnologije (sve ogradne
konstrukcije su toplo pocinkovane po DIN EN
ISO 1461 evropskoj normi, i po želji plastificirane)
omogućena je garancija na zaštitu protiv korozije
do 20 godina.
Za sve vrste ograda nudimo odgovarajuće kapije:
jednokrilne, dvokrilne, klizne i samonosive. Po
potrebi možemo ugraditi i motorizaciju za kapije.
U našoj bogatoj ponudi možete pronaći gabione,
parkirne rampe, jarbole, pocinkovane rešetke,
stepeništa, žicu, žičane proizvode, itd.
Sa kompletnom ponudom možete se upoznati
putem našeg sajta ili nas lično posetite.
e-mail: [email protected]
17
http://www.legi.rs
info
Američki univerzitet
na mestu niške kasarne
Američka kompanija Clean earth capital
kupila je zemljište nekadašnje kasarne
Bubanjski heroji u Nišu po početnoj ceni
od oko 1,5 miliona evra.
Prema najavi direktora i suvlanika Filipa
Harolda Beja (Philip Harold Bay), na površini od nešto više od 15ha planira se izgradnja hotela, šoping mola, univerziteta i
stambenih zgrada, a izgradnja celog kompleksa trajaće između 8 i 10 godina. On je
dodao da će oko 50% cele površine biti iskorišćeno za stanogradnju.
“Univerzitet o kome govorim će se baviti primenjenim naukama, elektronikom,
projektovanjem. Imaćemo apartmane za
prodaju i za iznajmljivanje. Nećemo graditi
luksuzne stanove u prvih šest godina, fokus
će biti na srednjoj klasi. U okviru kompleksa
će svakako biti i stanova namenjenih iznajmljivanju studentima”, objasnio je Bej.
Za sada se ne zna precizno kada će otpočeti izgradnja, ali prema planovima investitora, u naredna dva meseca trebalo bi da
bude izrađen master-plan.
zaboraviti na pomenutih 21.000m2 stambenog prostora što, kada se pretvori u novac,
pokazuje da je kompleks, zapravo, prodat
za čak 16 miliona evra”, kaže gradonačelnik
Niša, Miloš Simonović, podsećajući kako
treba uračunati i najmanje desetak miliona
evra od naknade za gradsko građevinsko zemljište, te činjenicu da će na realizaciji ovog
projekta raditi stotine lokalnih neimara.
Grad Niš je od Ministarstva odbrane zemljište dobio bez naknade, a zauzvrat, Vojsci Srbije predaće oko 300 stanova. Ukoliko
ih investitor ne izgradi, po slovu Ugovora,
biće aktivirana pomenuta bankarska garancija na deset miliona evra.
Koridor 10
Prvog dana novembra, nakon obilaska radova na izgradnji obilaznica oko Dimitrov
grada, novi šef programskog tima Svetske
banke zadužen za Balkan Baher El Hefnevi
(Baher El-Hifnawi) izjavio je da bi Srbija
trebalo da ubrza izgradnju istočnog kraka
Koridora 10, od Niša do bugarske granice.
On je naglasio da je putni Koridor 10 prioritetan za evropske integracije Srbije.
Clean earth capital Serbia, preduzeće koje je
formalno kupilo kasarnu, registrovano je u
Nišu sredinom novembra, a u vlasništvu je
Clean earth capital sa sedištem u Kaliforniji, SAD. Kako je novinarima pojasnio Filip
Harold Bej, reč je o “mešovitom američkoevropskom kapitalu”.
Na konkurs koji je Grad Niš raspisao za
prodaju zemljišta nekadašnje kasarne pristigle su dve ponude, ali je komisija u startu odbacila jednu jer “nije poslata na pravu
adresu”, niti je bila navedena katastarska
parcela za koju se dostavlja ponuda. Početna cena na konkursu bila je 1.014 dinara
po kvadratnom metru, dok je Clean earth
capital kupio po ceni od 1.020 dinara.
“Stvarna cena daleko je veća od 153 miliona,
što mnogi kritičari prećutkuju. Jer, ne treba
biti završen do aprila kao što je planirano.
Austrijska Alpina kasni s radovima oko dva
do tri meseca.
Alpina, koja gradi obilaznicu oko Dimitrovgrada i autoput od bugarske granice
do Pirota, neće uspeti do aprila sledeće godine, kako je ugovoreno, da završi ove dve
deonice. Zoran Kostić, tehnički direktor
ove austrijske kompanije, kaže da je septembar realan rok za završetak. On kaže
da je ovo preduzeće najviše problema imalo sa nerešenom eksproprijacijom, sa fundiranjem i podzemnim vodama, a uzrok
kašnjenja je i arheološko otkriće rimskog
puta Via Militaris. Alpina je, kako bi ubrzala radove, sada angažovala 600 radnika i
120 kamiona.
Mihajlo Mišić, direktor preduzeća Koridori Srbije kaže: “Oni sada rade onako kako
mi to očekujemo. U jednom trenutku sam
se iznenadio vezano za broj radnika i za sve
aktivnosti na gradilštu”.
Grčka preduzeća grade krak Koridora od Niša
prema makedonskoj granici, koji se finansira
iz Helenik plana. U vezi sa njihovim radom,
Mišić kaže: “Ja ne mogu da kažem da li će
Grci da ispoštuju rokove ili ne, i Aktor i Terma
su ozbiljne firme iza kojih stoje bankarske garancije. Kriza koja je u Grčkoj budi nedoumicu da li će oni završiti ovaj posao ili ne”.
U Koridorima Srbije kažu da je rano govoriti o prekoračenju rokova za ovu deonicu
budući da se grčka firma Aktor obavezala
da 7,5km autoputa od Donjeg Neradovca
do Srpske Kuće sagradi za osam meseci.
Izgradnja severnog kraka Koridora 10 od
Beograda do Horgoša je, sredstvima iz budžeta, posle velike kampanje i uz mnogo
problema, privedena kraju. Međutim, iako
je novac obezbeđen od Svetske banke i iz
grčkog kredita, radovi od Niša do Dimitrov
grada i od Niša do Preševa kasne. Istočni
krak Koridora, prema Dimitrovgradu, neće
Evropska investiciona banka i Srbija pot
pisale su 7. decembra ugovor o bespovratnom kreditu od tri miliona evra za završetak projekata na saobraćajnom Koridoru 10
kroz Srbiju, saopštila je EIB. U saopštenju
se navodi da će biti obezbeđena tehnička
podrška za izgradnju deonice od 83,4km
autoputa između Niša i Dimitrovgrada, za
izgradnju 74,1km autoputa od Leskovca do
granice sa Makedonijom, kao i završetak
sekcija A i B obilaznice oko Beograda.
Tršćanska 21
11080 Beograd-Zemun
tel/fax: 011 307 74 26
011 316 95 71
011 316 95 72
mob: 064 864 83 07
e-mail: [email protected]
www.gates.co.rs
18
• Segmentna industrijska i garažna vrata
• Industrijske konzolne klizne kapije
• Automatizacija svih vrsta kliznih kapija
• Automatska senzorna vrata
• Automatske rampe i stubići
• Kontrola pristupa i parking sistemi
info
Tzv. Koridor 11
Srbija ne odustaje od izgradnje autoputa koji će je povezati sa Crnom Gorom.
U realizaciji ovog projekta očekuje se pomoć Azerbejdžana i Turske, koji će sa po
300 miliona evra kreditirati izgradnju dela
autoputa. Bar tako piše u predloženom
Zakonu o budžetu za narednu godinu, kojim su predviđene državne garancije.
Autoput Beograd - južni Jadran ključna je
deonica Koridora 11. Predstavlja drumsku
vezu između dve države, a istovremeno povezuje luke na Jadranu sa lukama na Dunavu i dalje sa celom mrežom panevropskih
koridora. To će ujedno biti i najkraća veza
Mađarske i Rumunije preko Srbije i Crne
Gore sa južnom Italijom i Albanijom. Projekat izgradnje autoputa je star više od tri
decenije, a tek u avgustu prošle godine otvoreno je prvo gradilište na deonici od Uba do
Lajkovca u dužini od 12,5km. Trebalo je da
radovi budu završeni do 26. decembra ove
godine, ali zbog problema u Preduzeću za
puteve Beograd, koje je deo domaćeg konzorcijuma, taj rok je probijen.
Sredinom decembra ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izrazio je zadovoljstvo dinamikom kojom se obavljaju radovi.
Mrkonjić je na gradilištu u Nepričavi rekao
da je ispunjeno obećanje koje su u novembru
dali on i predsednik Boris Tadić, prilikom
obilaska radova, da će izgradnja te deonice
autoputa biti ubrzana, uz angažovanje većeg
broja radnika.
Inače, dužina trase od Beograda do Bara je
423km - 258 na teritoriji Srbije i 165 u Crnoj Gori. Prema procenama projektanata,
ukupna vrednost radova je oko 4,9 milijardi
evra - na srpskom delu 2,4, a na crnogorskom 2,5 milijardi evra.
Trasa autoputa je poznata. Od Beograda
pun profil vodi preko Obrenovca, Lajkovca, Ljiga, Požege, Arilja, Peštera, Berana,
Podgorice do Bara. Sporan je, međutim, još
samo ulazak autoputa u Beograd, jer je Sava
podelila projektante. Republička reviziona
komisija još nije odlučila da li će trasa u Beograd ući levom ili desnom obalom Save.
Ipak, smatra se da će biti usvojena varijanta koja ide levom obalom da bi se izbegli
ogromni troškovi saniranja klizišta Umka i
Duboko.
Na delu od Beograda do Boljara (granica sa
Crnom Gorom) predviđene su dve računske
brzine, od 100km/h za brdovit i planinski
teren, do 120km/h na ravničarskim deonicama.
Prognozirano saobraćajno opterećenje za
2020. godinu je od 30.000 do 40.000 vozila na dan. Na autoputu će biti izgrađeno
250 mostova, 62 tunela, 13 denivelisanih
raskrsnica i jedan granični prelaz. Ministar
Mrkonjić je kazao da je ukupna vrednost
radova na dve deonice - od Obrenovca do
Uba i od Lajkovca do Ljiga, oko 250 miliona evra.
Kasni izgradnja
Žeželjevog mosta
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu upozorio je sredinom decembra da
gradnja Žeželjevog mosta kasni pola godine, a Železnice Srbije tvrde da odgovornost za snose izvođači radova - firme Azvi,
Tadei i Konsaldi iz Španije i Italije.
CAME AUTOMASTSKI SISTEMI
Klizne kapije | Krilne kapije | Parking prostori
Kontrola pristupa | Parking sistemi
Automatska vrata
URBACO
Automatski potapajući stubovi
BREDA
Segmentna vrata | Folding vrata
Zaštitne gume i utovarne rampe
ROLLING CENTER
Okov za kapije i vrata
FLASH
Proizvodnja | Servis
“Na Žeželjevom mostu se sa radovima kasni
šest meseci. Ugovori sa izvođačima, španskim i italijanskim firmama Azvi, Tadei i
Konsaldi potpisani su još u januaru 2011, na
osnovu idejnog projekta i tzv. Žutog fidika i
oni su bili obavezni da u roku urade glavni
projekat”, rekao je Mrkonjić prilikom obilaska gradilišta.
Ministar je u saopštenju naveo da projekat
još nije završen iako je rok bio u julu, “tako
da se, uprkos svim dosadašnjim upozorenjima, sa radovima kasni već šest meseci”. Na
taj način je, prema izjavi Mrkonjića, ugrožen ugovoreni rok za završetak izgradnje,
novembar 2013. godine, “što finansijeri izgradnje nisu smeli da tolerišu”.
Finansiranje izgradnje mosta realizuju
Evropska komisija i Železnice Srbije.
“Postoji evidentno kašnjenje u realizaciji
projekta izgradnje Žeželjevog mosta preko
Dunava na železničkom Koridoru 10 ”, navodi se u saopštenju i podseća da su firme
- izvođači radova glavni projekat predale 7.
decembra, što je znatno kasnije od ugovorenog roka. Ipak, ističu da kašnjenje izvođača
sa predajom glavnog projekta za izgradnju
mosta ne mora da ugrozi krajnji rok (novembar 2013) ukoliko se pojača dinamika i
nađu rezerve u planu realizacije projekta.
Železnice Srbije navode da je u toku tehnička kontrola predate dokumentacije, kao
i utvrđivanje razloga za kašnjenje predaje
glavnog projekta za izgradnju mosta. Posle prihvatanja glavnog projekta steći će se
uslovi za prijavu početka izvođenja radova.
19
info
Most na Adi
- poklon Beograđanima
u novogodišnjoj noći
Most na Adi biće otvoren za saobraćaj u novogodišnjoj noći, pa će Beograđani već u prvim minutima 2012. godine moći da pređu
sa jedne na drugu obalu Save.
Građanima će na raspolaganju za početak
biti po jedna ulazna i izlazna rampa sa obe
strane mosta - na čukaričkoj i novobeogradskoj - dok će u toku naredne godine biti nastavljeni radovi na završetku svih pristupnih
saobraćajnica, odnosno pretljama Hipodrom, Radnička i ulica Jurija Gagarina.
Koliko košta most
kod Beške?
Građane Srbije bi most kod Beške mogao da košta dva i po puta više nego što su
ugovorili austrijsko preduzeće Alpine i JP
Putevi Srbije.
Izvođaču radova koji se pre pet godina obavezao da most izgradi za 37 miliona evra do
sada je isplaćeno 43 miliona evra, ali on traži da mu, na ime naknadnih troškova, bude
uplaćeno dodatnih 50 miliona evra. Sa druge strane, JP Putevi Srbije procenjuje da ova
investicija košta ukupno 52 miliona evra i
više od toga ne želi da plati.
Direktorka beogradskog predstavništva Alpine Nevenka Sinđić je, pošto nema odobrenje da daje izjave o ceni mosta samo kratko
rekla: “Radi se na konačnom obračunu i do
kraja godine će se sve znati”.
U početku će preko mosta saobraćati 13 autobusa sa linije 94, a razmatra se i uvođenje
kratke mini bus linije koja bi samo služila
da preveze građane sa jedne na drugu stranu
od Ade do Novog Beograda, najavio je ranije direktor Direkcije za javni prevoz Zoran
Šarac.
Prema njegovim rečima, uvođenje nove linije koja bi išla od Banovog brda do Novog
Beograda biće u opticaju kada se Požeška
ulica spoji sa novim mostom.
Vozila na liniji 94 kretaće se od Novog Beograda ulicama Ivana Ribara, Jurija Gagarina,
Omladinskih brigada, Bulevarom Milutina
Milankovića i Proleterske solidarnosti, preko novog mosta, kroz Bulevar vojvode Mišića, ulicom Teodora Drajzera, Bulevarom
kneza Aleksandra Karađorđevića do naselja
Miljakovac 1, navode u Direkciji.
“Ovaj most ne pripada ni vlasti ni opoziciji,
već svima koji žive u Beogradu. On je poklon Beograđanima za Novu godinu i zbog
toga je najprimerenije da ga oni tačno u ponoć, uz vatromet, šetnjom otvore”, poručio
je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
Most na Adi, kao sastavni deo unutrašnjeg
magistralnog prstena, dugačak je 969 metara i širok 45 metara, sa pilonom visokim
200 metara. Ima šest saobraćajnih traka, a
biće uređena i dva koloseka za metro i dve
pešačko-biciklističke staze.
20
Generalni direktor Puteva Srbije Zoran
Drobnjak nije želeo da komentariše šta
kompanija Alpine traži ističući da nadzorni organ, engleska kuća Skot Vilson (Scott
Wilson) treba da utvrdi šta je urađeno i ispostavi konačni račun koliko to košta. Drobnjak priznaje da je ponuđena cena mosta na
tenderu bila niska, ali su pravila kreditora,
u ovom slučaju Evropske banke za obnovu i
razvoj i Evropske investicione banke, takva
da se bira ponuđač koji nudi najnižu cenu
radova.
Za sekretara Udruženja za građevinarstvo
PKS Gorana Rodića, računica je jednostavna: Alpine može da traži para koliko hoće,
ali Putevi Srbije moraju da isplate ono što je
potpisano ugovorom i kroz anekse ugovora. Izmene projekta sigurno su, kaže Rodić,
zahtevale dodatne radove koji su, moguće
je, poskupeli izgradnju mosta. Pored toga,
poznato je da je Alpine na gradilištu kod
Beške imala veliki problem sa klizištem.
Nezahvalno je napamet procenjivati, smatra Rodić, koliko je tačno to sve uticalo na
cenu mosta.
Tokom novembra i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, nagovestio je da
će konačna cena biti viša od ugovorenih 37
miliona. “Ceo posao je svojevremeno licitiran na bazi idejnog, a ne glavnog projekta.
A idejni projekat nikad nije dovoljan da
bi se precizirala ukupna vrednost radova.
Ubuduće, dok sam ja ovde, poslovi se neće
ugovarati dok se ne uradi glavni projekat”,
izjavio je tada Mrkonjić.
Na konferenciji za štampu 20. novembra
ministar nije želeo da otkrije koliko je Srbiju koštala izgradnja novog mosta kod
Beške, ali je najavio da će cifra biti obelodanjena u naredna dva dana. Do zaključenja ovog broja Builda javnosti nije data ta
informacija.
intervju
Provereni kvalitet
u srpskim kućama
Nemačka firma Hörmann, vodeći svetski proizvođač
garažnih i industrijskih vrata, otvorila je poslovnicu u
Srbiji
olakšala
S
biji da
d bi kupcima
k
i
l kš l putt do
d pravog kvaliteta.
k lit t
Prodaja je organizovana preko dilera, a od sada će
proizvodi brže i jednostavnije stizati direktno iz
proizvodnih pogona u Nemačkoj
Vodeći svetski proizvođač garažnih i industrijskih vrata – nemačka firma Hörmann,
nedavno je otvorila filijalu u Srbiji. Na više
od hiljadu kvadrata u Surčinu, u neposrednoj blizini autoputa Beograd – Šid, smeštene su poslovne prostorije i magacin.
Hörmann proizvodi su i do sada bili prisutni na srpskom tržištu, ali će otvaranjem
predstavništva, kako kaže Bojan Simović,
direktor filijale Hörmann Serbia, između
ostalog, prodaja i distribucija proizvoda biti
brža i efikasnija.
B.S: Hormann je na našem tržištu već punu
deceniju zastupljen preko dilera koji su direktno iz naših fabrika u Nemačkoj uvozili
naše proizvode. Zahvaljujući kvalitetu i pouzdanoj funkciji, naši proizvodi su se brzo
etablirali na tržištu i pronalazili put do kupaca. Bilo je samo pitanje trenutka kada će
Hörmann otvoriti svoju filijalu u Srbiji, a sve
sa ciljem da budemo dostupniji kupcima.
Build: S obzirom na to da je ime Hormann
postalo sinonim za kvalitet, pre svega, industrijskih i garažnih vrata i van granica
Evrope, šta donosite na srpsko tržište?
B.S: Sa 18 fabrika u Evropi, tri u SAD i
dve u Kini, i godišnjim prometom od preko
milijardu evra, Hörmann je vodeća evropska kompanija u proizvodnji garažnih i
industrijskih vrata, kao i dodatne opreme.
Uz to, mnogo naših proizvoda je prijavlje-
Poslovne prostorije sa magacinom prostiru
se na više od hiljadu kvadrata: Segmentna
vrata - Jedan od Hörmannovih proizvoda
no za evropske patente, a za neke proizvode
konkurenciji ni danas nije jasno kako smo
uspeli da ih uvedemo u serijsku proizvodnju.
Recimo, za pešačka vrata na garažnim vratima koja nemaju prag, posedujemo evropski
patent. Slogan firme je „Dobro ime mora da
se zasluži“, a mi ćemo ovde, u Srbiji, da potvrdimo i nastavimo tu tradiciju. U kvalitet
Hörmann-ovih proizvoda uvereni su kupci
na svim kontinentima, a siguran sam da će
tako biti i ovde.
Build: Vaši proizvodi se nalaze na hiljadama objekata koji predstavljaju svojevrsna
remek dela arhitekture. Da pomenemo
samo neke od njih: Pasaž Evropa u Hamburgu, fabrika Poršea u Lajpcigu, BMW-a
u Minhenu, zgrada Univerziteta u Vajmaru... Šta biste, kao prvi čovek Hörmann-a
u Srbiji, izdvojili iz asortimana?
B.S: Za industrijska garažna vrata ASR 40
kao i ALR Vitraplan dobitnici smo priznanja Red Dot za 2010. godinu u kategoriji
Architektur und Interior Design. Godine
2007. smo dobili priznanje za naš daljinski
upravljač HSD 2. Ta nagrada se dodeljuje
za izuzetne dizajnerske kvalitete. Kriterijumi su stepen inovativnosti, funkcionalnost i
ekološka kompatibilnost.
Build: Proizvodnja Hörmann vrata, poznato je u poslovnom svetu, počela je u
porodičnoj firmi, i danas je najviše fabrika
u Nemačkoj. Kako je organizovana distribucija, konkretno, kako kupci u Srbiji
mogu da dođu željene robe?
B.S: Prodaja je isključivo preko dilera. To
mogu da budu stovarišta građevinskog
materijala, firme koje proizvode i montiraju stolariju, kojima su osim sopstvenih
proizvoda, potrebna i vrata kako bi mogle
da ponude sve iz jedne ruke. Trenutno radimo na proširenju dilerske mreže kako bi
put do naših kupaca bio što jednostavniji.
Hörmann Serbia sebe vidi kao servis svojim
dilerima – radimo na promociji proizvoda,
obučavamo njihove montere, posredujemo
između njih i naših fabrika u Nemačkoj,
obezbeđujemo i kataloge i sve neophodne
tehničke informacije, vodimo ih na seminare, a takođe, sa nama imaju priliku da posete
i proizvodne pogone u Nemačkoj.
www.build.rs
Bojan Simović, direktor filijale
Hörmann Serbia
Build: Prava roba nađe svoga kupca, a poznato je da se za kvalitet novac ne štedi.
Koliko cene Hörmann proizvoda odgovaraju ovdašnjim tržišnim uslovima?
B.S: Raduje me što sve češće upoznajem
ljude koji cene kvalitet i koji su svesni zašto naša vrata koštaju malo više nego vrata
drugih proizvođača. Ono što odlikuje naše
proizvode jeste, pre svega, kvalitet, a ne
smemo zanemariti ni funkcionalnost, kao ni
dizajn. Porediti cene sa proizvodima drugih
proizvođača je prosto nemoguće. To je kao
da poredite luksuzni automobil visoke klase
sa automobilom neke niže klase. Činjenica
je da se investitori, kada su im neophodna
vrata koja obavljaju svoju funkciju na duži
vremenski period, bez izuzetaka odlučuju
za Hörmann. Ipak, prepoznavši želju privatnih lica da povoljno dođu do kvalitetnih
garažnih vrata, Hörmann je u celoj Evropi
pokrenuo akciju EuropaPromotion 2011,
u kojoj se veoma povoljno nude neki naši
proizvodi.
Build: Vi ste novu eru poslovanja u Srbiji
započeli upravo tom akcijom...
B.S: Kao i u svim drugim zemljama u kojima je Hörmann direktno prisutan i mi
smo pokrenuli akciju Europa-Promotion.
U akciju su uključeni određeni modeli garažnih segmentnih vrata u dve boje i dva dezena, ulaznih vrata za kuću u istim bojama
i dezenima, kipujuća garažna vrata, kao i
motori za klizne i krilne kapije ■
HÖRMANN SERBIA
Udarnih desetina 32
11271 Beograd-Surčin
Tel: +381 11 8440 821
Mob: +381 62 760 126
[email protected]
www.hormann.rs
21
Gradjevinarstvo.rs je jedinstven internet portal za sve koji imaju potrebu za informacijama iz građevinarstva, kao i
za sve koji žele da pruže informacije svim činiocima građevinske industrije.
Gradjevinarstvo.rs predstavlja izuzetno moćno i nezaobilazno on-line marketinško sredstvo građevinskih kompanija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.
PROFIL FIRME
Vaše preduzeće će biti predstavljeno logotipom, podacima, proizvodnim
programom, opisom delatnosti, fotografijama, video zapisom...
Biće istaknuto u svim kategorijama i pri svim pretragama kojima je obuhvaćeno.
Objava profila firme uključuje: logotip, adresu, brojeve telefona, broj faksa, e-mail,
adresu internet prezentacije, imena kontakt osoba, spisak svih kategorija (proizvodi
i usluge), opis delatnosti (proizvodnog programa, reference...), do 6 fotografija,
video zapis, linkove ka vestima i tekstovima, prioritetno isticanje Vaše firme
u svim kategorijama u kojima se nalazi
120 EUR/godina
PROMO TEKST
Izuzetan način za predstavljanje kompanija, proizvoda ili tehnologija.
Promotivni tekstovi mogu sadržati prateće fotografije i tabele.
Naslov sa linkom ka tekstu se nalazi na početnoj strani kao i u do
3 tematske kategorije.
Ovi tekstovi ulaze u sistem pretrage i do njih je jednostavno doći i pretraživanjem
ključnih reči na portalu, ali i preko internet pretraživača.
60 EUR/mesec
SPONZORISANI LINK
Ovakav način oglašavanja sastoji se u tome da se oglašivačima nudi povezivanje odabranih ključnih reči uz naziv firme, brend ili proizvod čime se
doseže maksimalan broj pripadnika ciljnih grupa.
Ovaj vid kontekstualnog oglašavanja bazira se na sistemu koji skenira tekst
na pojedinoj stranici, pronalazi određene (sponzorisane) reči zakupljene
od oglašivača i vizuelno ih ističe. Prelazeći mišem preko tako istaknute reči,
korisniku se prikazuje oblačić sa oglasnom porukom oglašivača.
Uz ovaj način oglašavanja na portalu sleduje i prikaz banera pri unosu
izabrane reči u polje “Pretraga” ili klikom na link te reči (u levom stupcu, na
svim stranama). Veličina banera je 468x60 ili 120x600px.
120 EUR/mesec
BANERI
Baneri na celom portalu (na vrhu svih strana)
Ovi baneri pokrivaju sve kategorije i primenjuju se u slučajevima
kada nije potrebno definisati posebnu ciljnu grupu.
Baneri su naizmenični. Najviše 2 banera se mogu smenjivati
pri otvaranju svake stranice portala (verovatnoća prikazivanja
jednog banera je 50%).
H1 (468x60)
300 EUR/mesec
H2 (120x60)
200 EUR/mesec
Baneri (fiksni) na početnoj strani (home page) portala
Najposećenija strana portala. Sadrži najnovije vesti i tekstove,
linkove ka svim kategorijama...
HP (120x160)
180 EUR/mesec
HP (120x60)
110 EUR/mesec
Baneri (fiksni) u kategorijama
(grupama proizvoda i usluga) portala
Oglašavanje u kategorijama omogućava vam da profilišete
posetioce portala kojima će biti prikazan vas oglas.
Ovde se ubraja i oglašavanje u rubrici vesti, tekstovi,
promo tekstovi...
K1 (468x60)
90 EUR/mesec
K2 (120x160)
60 EUR/mesec
K3 (120x60)
40 EUR/mesec
K4 (120x600)
100 EUR/mesec
NAPOMENE: za zakup na period od 6 meseci odobrava se popust od 5% • za zakup na period od 12 meseci odobrava se popust od 10%
minimalan period zakupa je 3 meseca • PDV (18%) nije uračunat
Zakupom profila, banera i promo teksta
(na minimalno 6 meseci) ostvaruje se popust od 40%
Paket 1
meseci
puna cena
Paket 2
meseci
puna cena
profil
12
120
profil
12
120
baner K3
6
240
baner K3
6
480
promo tekst
6
360
promo tekst
6
720
ukupno:
720 -40% = 432
ukupno:
1320 -40% = 792
Paket 3
meseci
puna cena
Paket 4
meseci
puna cena
profil
12
120
profil
12
120
baner K3
12
480
baner HP120x60
12
1320
promo tekst
6
360
promo tekst
12
720
sponzorisani link
6
720
sponzorisani link
12
1440
ukupno:
1680 -40% = 1008
ukupno:
3600 -40% = 2160
* Cene su prikazane u evrima, bez PDV-a
promo
Letač - od ideje do realizacije
Letač d.o.o. građevinska kompanija, posluje još od davne 1990. godine u poslovima građevinarstva i to u
svojstvu investitora, projektanta i izvođača radova, i od tada su izgradili veliki broj poslovnih industrijskih
objekata namenjenih tržištu, ali i ostvarili veliki učinak na izgradnji saobraćajnica, kanalizacionih sistema i
drugih građevinskih formi.
Outlet centar Inđija
Zahvaljujući profesionalizmu u svim oblastima svoje delatnosti, Letač se na tržištu
pokazao kao pouzdan i proveren partner.
Njihov rad u procesu poslovanja, od ideje
do realizacije, karakterišu kvalitet, pouzdanost u ispunjavanju obaveza i potpuna
pravna sigurnost.
Naravno, kompanija Letač prati trendove u
oblasti u kojoj posluje, tako da iz godine u
godinu usavršava sopstvene kadrove, osavremenjuje tehničke kapacitete i edukuje sopstveni menadžment.
Ovo je firma koja svojim kapacitetima svakako može odgovoriti svim potrebama tržišta i prihvatiti poslove koji su velikog obima
i specifičnih zahteva. Kompanija se već duži
niz godina bavi poslovima niskogradnje, ali
poslednjih godina može se svakako podiči-
ti i rezultatima koje je postigla na izgradnji
kompletnih proizvodno-poslovnih objekata sa celokupnim uređenjem saobraćajnica
unutar njihovog fabričkog kruga. Uspeli su
da kreiraju jednostavan sistem funkcionisanja koji im pre svega omogućava da pruže
njihovim komintentima vrhunsku uslugu uz
minimalnu novčanu nadoknadu, u razgovoru sa nama ističu nadležni u ovoj veoma
uspešnoj srpskoj kompaniji.
• Technology Park - Mühlbauer
Technologies
U novembru 2011. godine, u Staroj Pazovi,
počeli su sa izgradnjom tehnološkog parka
nemačke kompanije Mühlbauer technologies
koja se bavi proizvodnjom tehnoloških rešenja, neophodnih za izradu identifikacionih
dokumenata visokog stepena bezbednosti.
Aktuelni projekti vezani za
2011. godinu
• Fashion Park outlet centar Inđija
Resursi kompanije angažovani su na izgradnji prvog Outlet centra u Srbiji. Gradnja
centra započela je u maju 2011. godine, a
otvaranje prve faze centra od 15.000m²
predviđeno je za 1. mart 2012. godine.
Technology Park Mühlbauer Technologies
• Gorenje Home
Uspešna saradnja preduzeća Letač sa kompanijom Gorenje se nastavlja izgradnjom proizvodnog pogona za Gorenje Home u Zaječaru.
Kompanija Letač je i u 2011. godini opravdala poziciju jednog od lidera na polju izgradnje industrijskih objekata ■
LETAČ
Kralja Petra I bb, 22320 Inđija
tel/fax: +381 22 560 524
tel/fax: +381 22 510 031
[email protected]
www.letac.rs
Gorenje Home
24
www.build.rs
promo
Embosirane
i orebrene trake
od aluminijuma
Visoki ugled, koji Impol Seval ima na
domaćem tržištu i među mnogobrojnim
kupcima širom sveta, posledica je posebne pažnje koju fabrika posvećuje kvalitetu
svojih proizvoda.
Kvalitet je prioritet broj jedan u radu Društva Impol Seval a.d. u svim funkcijama i
na svim nivoima, jer je to osnovni mehanizam za postizanje zadovoljstva kupaca
i realizaciju strateških ciljeva Društva. To
se ostvaruje doslednom primenom sistema
menadžmenta kvalitetom u skladu sa standardom ISO 9001:2008.
Proizvodni program Impol Seval Valjaonice
aluminijuma čine sledeće grupe proizvoda
(koje najširu primenu imaju u građevinarstvu):
• Toplovaljane trake
• Toplovaljane ploče
• Hladnovaljane trake
• Hladnovaljani limovi
• Bojene trake i limovi
• Embosirane trake i limovi
• Orebreni limovi
• Finalni proizvodi za građevinarstvo (spušteni plafoni, roletne, solomatik C 80)
Predstavljamo vam dva proizvoda Impol
Seval-a: embosirane i orebrene trake, kojima je zajednička karakteristika reljefna površina, zbog čega imaju specifičnu namenu.
Embosirane trake
Embosirane trake dobijaju se propuštanjem
aluminijumske trake kroz gumene valjke sa
reljefnom površinom, čime se identična reljefna struktura prenosi na traku.
Zbog tako povećane površine i termičkih
karakteristika aluminijuma, embosirane
trake se primenjuju u rashladnoj tehnici: za
unutrašnje oblaganje zamrzivača, rashladnih vitrina i komora. Osim toga, koriste se
Impol Seval Valjaonica
aluminijuma a.d. Sevojno,
je renomirani evropski
proizvođač valjanih
proizvoda od aluminijuma
i najveći prerađivač
aluminijuma u
Republici Srbiji.
pri proizvodnji kvarcnih grejalica, ali i toplotnih komora tj. sušara za voće, povrće,
lekovito bilje, drvo itd.
Zbog svoje dekorativnosti (mogu biti nebojene ili bojene u bojama RAL ton karte)
koriste se u građevinarstvu za izradu panela,
lamperije, spuštenih plafona i drugih elemenata enterijera (maske za radijatore i sl).
Embosirane trake se, takođe, primenjuju za
oblaganje kamp-prikolica.
Orebrene trake
Orebrene trake dobijaju se valjanjem aluminijumskih traka čeličnim valjcima, čija
površina je specijalno obrađena tj. umesto
standardne, glatke površine, ovi valjci imaju urezanu teksturu koja može biti različito
dezenirana. Pri procesu valjanja aluminijum
se utiskuje u narezanu teksturu, tako da se
s lica dobija rebrasta površina, dok je traka sa
naličja glatka (pošto je donji valjak klasične,
glatke površine).
Tako dobijena površina trake ima jako izražene protivklizne karakteristike, te se stoga
veoma široko primenjuje u oblastima gde je
neophodno redukovati klizavost.
Orebreni limovi se pre svega koriste u proizvodnji saobraćajnih sredstava (za gazišta i
platforme vatrogasnih kola, saniteta, autobusa, čamaca i jahti, železničkih vagona, prikolica za prevoz havarisanih vozila itd.).
Osim toga, primenjuju se i pri izradi teretnih
liftova, a u građevinarstvu i industriji za izradu stepeništa, mobilnih platformi i skela.
U ponudi se nalaze dva dezena orebrenih
limova: duet i kvintet.
Uverite se u vrhunski kvalietet valjanih proizvoda od aluminijuma kompanije Impol
Seval Valjaonice aluminijuma a.d. Sevojno ■
www.build.rs
IMPOL SEVAL
VALJAONICA ALUMINIJUMA a.d.
Prvomajska b.b.
31205 Sevojno
Tel: +381 31 591 100
591 101
591 110
591 120
591 170
591 124
Fax: +381 31 532 962
[email protected]
www.seval.rs
25
promo
DOW CHEMICALS
- vrhunska izolacija
POLYKEM SR d.o.o. iz
Beograda je multinacionalna
kompanija koja posluje u
okviru RAVAGO GROUP.
Osnovna aktivnost je
zastupanje i distribucija
proizvoda Dow Chemicals-a
iz programa Building solution
namenjenih termoizolaciji
i poboljšanju energetske
efikasnosti građevinskih
objekata.
STYROFOAM™ plava, ekstrudirana polistirenska pena – XPS, jeste izolacioni
materijal izuzetnih karakteristika, razvijen
1941. godine u fabrici DOW Chemical
Company.
Zahvaljujući tehnologiji proizvodnje ekstrudiranjem, ploče imaju jednoliku strukturu zatvorenih ćelija. Ova zatvorena ćelijska
struktura pruža brojne prednosti prilikom
ugradnje: niska vrednost toplotne provodljivosti za dugi period, odlična mehanička
čvrstoća, nema kapilarnog upijanja, visoka
otpornost na vlagu, postojanost na cikluse
smrzavanja i odmrzavanja, dugi rok upotrebe, mala težina i laka obrada, lako se reže
jednostavnim alatima, otporna na truljenje
i starenje, čista, bez mirisa i ne nadražuje
kožu. Ovakve karakteristike omogućavaju ugradnju STYROFOAM™ proizvoda
bez zaštite od vlage u posebnim sistemima
izolacije kao što su inverzni ravni krovovi, spoljašnji podrumski zidovi, izolacija
poda ispod ploče, kao i izolacija protiv
smrzavanja u stambenim zgradama i inženjerskim objektima.
DOW je razvio širok spektar izolacionih
proizvoda koji odgovaraju specifičnim zahtevima u građevinarstvu i industriji:
• Shapemate – za izolaciju spoljnih zidova,
podrumskih zidova i serklaža
• Roofmate – za izolaciju ravnih i kosih
krovova i međuspratnih konstrukcija
• Floormate 500, 700 – za izolaciju industrijskih podova i podova sa velikim opterećenjem
• Styrofoam LB – za izolaciju PVC i aluminijumskih panela
• Styrofoam RTM GV X – za izolaciju
hladnjača kamiona i vagona
U skladu sa propisom EC 2037/2000 o
supstancama koje troše ozonski omotač, DOW je sva svoja proizvodna mesta
STYROFOAM-a u Evropi preveo na
tehnologiju bez HCFC-a.
STYROFOAM™ izolacija od ekstrudiranog polistirena (XPS), proizvod koji je
izumeo Dow pre više od 60 godina i koji
se redovno specificira za različite građevinske projekte širom sveta, uznapredovala je u
smislu energetske efikasnosti, što omogućava ispunjavanje novih zahteva.
Za proizvode STYROFOAM™-a koristi se reciklirani ugljen-dioksid kao glavno sredstvo produvavanja, čime se postiže
potencijal globalnog zagrevanja (Global
Warming Potential - GWP) manji od pet.
Poboljšana termička otpornost proizvoda iz
asortimana STYROFOAM™-a dodatno
doprinosi energetski efikasnom građevinskom projektovanju, tako što se postiže još
bolji učinak izolacije na osnovu postojećih
nivoa debljine proizvoda, i tako smanjuje
potrebna energija za grejanje i hlađenje.
Dow veoma ozbiljno shvata odgovornost
koju ima kao pronalazač i predvodnik tehnologije za STYROFOAM™ i nastaviće sa
istraživanjima u cilju dodatnog poboljšanja
kvaliteta proizvoda koji je postao neizostavni deo energetski efikasne arhitekture.
Za sve navedene materijale, Polykem Sr
obezbeđuje edukaciju i podršku u projektovanju i ugradnji ■
Počev od 1. januara 2012. godine, Dow
Chemicals poboljšava lambdu (λ) proizvoda STYROFOAM™ na 0,002 W/mK
Sada je prilikom pripreme specifikacije poznato ne samo da svi proizvodi
STYROFOAM™-a pružaju dugoročnu
mehaničku čvrstoću i otpornost na vlagu,
na koje se računa u mnogim primenama,
već i da su celokupni asortiman i opseg
debljine proizvoda ROOFMATE™-a i
FLOORMATE™-a, napredovali u smislu
termičke otpornosti, čime se postiže poboljšana lambda od λ=0,002 W/mK.
26
www.build.rs
POLYKEM SR d.o.o.
Dimitrija Tucovića 28/A II sprat
11000 Beograd
Tel: +381 11 24 34 856
Fax: +381 11 24 58 093
[email protected]
promo
Siguran put u budućnost
sa jednim od najvažnijih mostova u Srbiji!
Most Beška – 1975. godine jedan od najmodernijih mostova tog vremena – u potpunosti je
renoviran i proširen novim mostom „blizancem“
blizancem“
blizancem sa po dve naizmenične trake u oba smera
smera.
Na taj način ovaj objekat pledira na laskavu titulu jednog od najimpresivnijih
mostograditeljskih projekata u Evropi.
Most Beška – jedan od najvažnijih u Srbiji, nalazi se u Vojvodini na oko 50km
severozapadno od Beograda. Predstavlja
vezu centralne i zapadne sa jugoistočnom Evropom na jednom od glavnih saobraćajnih čvorišta. Posao kompletnog
renoviranja i proširenja sa dve na četiri
trake pripao je austrijskom izvođaču Alpine Bau.
Impresivnost nove
građevine
Stari most Beška građen je u periodu od
1971. do 1975. godine i sa dužinom 2,2km
predstavlja jedan od najdužih mostova u
svetu građen na klasičnom principu konzola. Danas, to je najduži i najviši most na
Dunavu. Nova konstrukcija mosta, blizanca
starog mosta, široka je 14,4 metara, dok je
dužinom u izgradnji podeljena na tri dela:
severni krak 1.485m, centralni 540m i južni
krak od 180m. Noseća konstrukcija je visine od 9,8 do 21,6m, dok je visina između
stubova od 22,6m do 40m. Najviša tačka na
mostu iznosi 48m i na tom mestu je glavna
konzola sa rasponom od 210m koja je podeljena u segmente od po pet metara.
Pored dimenzija impresivne su i količine
materijala koje su upotrebljene: 10.000 tona
ojačanja, 67.000 kubnih metara betona,
1.000 tona specijalnog čelika, 2.500 tona
oplata i 50.000 tona zaštite.
Pouzdanost Villasovih
rešenja
U skladu sa kriterijumima kvaliteta koje
predviđa nemački propis izvođenja u građevinarstvu ZTV-ING određen je dvoslojni
hidroizolacioni sistem sa zaštitom od valjanog asfalta. Villas dvoslojni sistem čine prvi
sloj sa oznakom ISOVILL DUO 1, elastomerna bitumenska hidroizolaciona mostna
traka i drugi sloj sa oznakom ISOVILL
DUO 2, plastomerna bitumenska hidroizolaciona mostna traka. Ovi materijali bili
su podvrgnuti temeljnoj kontroli kvaliteta
– od strane samog proizvođača materijala,
te izvođača hidroizolacije, kao i od strane
akreditovane institucije za vršenje testova
prionljivosti. Rezultati kontrole su, prevazilazeći dva pa i tri puta minimalne zahtevane
vrednosti, bili više nego impresivni. Ovo je
i više nego dovoljan garant sigurne vodonepropusne budućnosti mosta Beška.
Za ovaj most upotrebljeno je
ukupno 73.470 m2 Villas mostnih
hidroizolacionih traka
Ispunjenost zahteva
u svakom pogledu
Hidroizolacionim radovima prethodila je temeljna priprema podloge, nanošenje dvokomponentnog epoxi premaza. Sve se to dešavalo
2010. godine, 4.800m2 ISOVILL DUO 1
i ISOVILL DUO 2 je ugrađeno pre zime.
U proleće 2011. nastavilo se sa izvođenjem pojačanim intenzitetom. Nedeljno je ugrađivano i
do 10.000m2 hidroizolacije. Ukupno 68.600m2
je u 2011. godini isporučeno i ugrađeno.
Hidroizolaterski radovi, te zaštitni sloj završeni
su tri dana pre isteka predviđenog roka.
Sigurnost Villasovih rešenja
Villas ima dugu tradiciju kvalitetnih i sigurnih mostnih hidroizolacionih rešenja počev
od 60-ih godina prošlog veka. Upravo u skladu sa svim iznetim podacima, finalni test za
73.470m2 ISOVILL DUO 1 i 2 koji se sastojao u opterećenju 16 šlepera svaki sa po 22
tone, prošao je očekivano – uspešno ■
VILLAS Austria GmbH
Najduži betonski most na Dunavu sa preko 48 metara visokim stubovima
www.build.rs
Industriestrasse 18
9586 Fürnitz, Austria
[email protected]
www.villas.at
27
promo
Energetska efikasnost
poslovnih i stambenih objekata
Nadoknada ventilacionih gubitaka
primenom pločastih izmenjivača
vazduh-vazduh rekuperatora
Grub
Gruba
G
Gr
ruba
ba procena
proc
pr
occen
na govori
govo
go
vori
rii d
daa na
nam
m je,
je, zavizaavisno od akti
i no
n sti potrebna količina od
aktivnosti
30-100m3/h svežeg vazduha po čoveku.
Sa energetske strane gledano, pri spoljnim
uslovima niske temperature zimi i visoke
temperature leti, potrebna količina energije za održavanje konfornih uslova sredine može biti veoma velika. Uobičajeno
rešenje za ovakve probleme jeste primena
rekuperatora energije.
Fon Inžinjering je firma koja se proteklih
šest godina intenzivno bavi razvojem, konstrukcijom, a sada već i proizvodnjom rekuperatora energije. Glavni ciljevi su nam bili
povećanje površine za razmenu energije, kao
i povećanje turbulentnosti strujanja između
ploča. U tom smislu razvili smo ploču čija je
stvarna površina za 19% veća u odnosu na
efektivnu površinu. Takođe, imajući u vidu
raznovrsnost objekata, namenu i prostorna ograničenja, razvijena je serija osnovnih
ploča RFI 250, 375, 500, 625, 750, 1.000 i
1.250, sa kućištem jezgra u kome može biti
integrisan i by-pass.
Prostorna ograničenja za smeštaj opreme
su svakodnevni problem sa kojim se jednako sreću kako projektanti tako i izvođači
radova. Pojednostavljeno, zahtev je postići
potrebne tehničke parametre za zadate
uslove (namena objekta, gubici, dobici i
prostorna organizacija), a sve to usklađeno
sa građevinskim i arhitektonskim uslovima.
Isključivost koja je prisutna u prethodnoj
konstataciji navela nas je da na drugačiji
način razmišljamo o konfiguraciji opreme, a
pre svega priključaka za vazduh, vrste i rasporeda vazdušnih instalacija, distributivnih
elemenata i, svakako, same opreme.
Principijalna šema rekuperatora
priključke bez obzira da li se postavljaju
u horizontalnom ili vertikalnom položaju,
jer izmenjivač stoji po dijagonali
2. zaptivanje je kritično po svim smerovima
3. demontaža izmenjivača
4. priključni smerovi su ograničeni
5. nadgradnja i povezivanje na drugu opremu je takođe problematična, što se može
reći za odvod kondenzata.
Prethodne konstatacije su rezulat kako naših, tako i iskustava drugih izvođača radova.
Rešenje za koje smatramo da je odgovor na
prethodne probleme jeste dezintegracija na
komponente i sklopove koji se međusobno
slobodno povezuju prema zadatim uslovima na objektu. Uslovi da se sam izmenjivač
uradi kao posebna kompaktna konstrukcija
sa priključcima na četiri strane i termič-
Ovom prilikom, zadržali bi smo se na opremi,
namenjenoj za objekte restorana, prodajnih
prostora, sala za sastanke i stambenih objekata.
kim poklopcima
ki
pookllop
p
kim
na dve strane, pri čemu je
bby-pass
p integrisan
i t
u samom nosećem ramu.
Ventilatorske sekcije su posebne, dimenzijski odgovaraju priključcima na izmenjivaču.
Samim tim, primenom klasičnih centrifugalnih ventilatora sa jednim ili dva usisa stoje
na raspolaganju šest mogućnosti od koji pet
iz smera rekuperator – ventilator box i jedan
iz smera ventilator – rekuperator. Konekcija
između ventilatora i rekuperatora je jednostavna i rasklopiva. Priključci PK1, PK2,
PK3 i PK4 omogućavaju da se u njih smesti filter, drenažni odvod, pogon by-pass-a ,
regulacioni demper i sl. Dužina priključnih
elemenata je posebno prilagodljiva sa konekcijom na euro spojnice. Na identičan način
pravi se konekcija sa medijumskim izmenjivačem, elektrogrejačem, strujnom jedinicom
sa direktnom ekspanzijom itd.
U toku 2011. godine prethodni princip primenili smo na šest različitih sistema, kako
u pogledu kapaciteta tako i prostorne organizacije. Na objektu RHC Ribarska Banja
ugrađene su tri konfiguracije za grejanje
i hlađenje pri čemu je bilans vazduha 2 x
6.000m3/h, u kombinaciji sa medijumskim
izmenjivačem 62kW/20kW.
Na objektu DIS Zemun ugrađena su tri sistema (3.200m3/h, 17/19kW) sa direktnom
ekspanzijom.
Rezultati ovakve koncepcije ohrabruju pre
svega u pogledu energetske efikasnosti, a takođe i prostorne organizacije opreme ■
FON INŽINJERING
Polazni sklop je rekuperator RFI. Uobičajena konstrukcija rekuperatora podrazumevala je pločasti izmenjivač smešten u
paralelopipednom kućištu sa ili bez ventilatora, by-pass-a, filterskih uložaka, dodatnih
izmenjivača toplote i sl. Kompaktan rekuperatora ima svoje slabe tačke:
1. gabarit paralelopipeda, čije dimenzije
zahtevaju jedinstveni prostor uvećan za
28
Pore
Pored
Pore
ed ev
evidentnih
vi
napora i rezultata
energetske
ta
ata
a za
za poboljšanje
po
kasnosti
efik
efi
kas
asno
as
n s poslovnih i stambenih
no
objekata,
ob
bje
jeka
k ta
ka
ta, u delu građevinskih
materijala
mate
ma
te
eri
rija
jal i konstrukcija neophoja
dno
dn
o je poboljšanje
po
efikasnosti u
p
po
pogledu
gled
gl
edu
uv
ventilacionih gubitaka
i do
d
dobitaka,
b ta
bi
t k tim pre što u takvim
prostorim
prostorima borave ljudi, odvijaju
se određene
određe delatnosti zbog čega
imamo p
potrošnju kiseonika, pa je
istu potre
potrebno nadoknaditi.
Beogradska 7, pf 106
18000 Niš
tel: +381 18 4602 900
tel/fax: +381 18 4602 999
mob: +381 63 403 524
[email protected]
www.fon-ing.rs
www.build.rs
promo
Efikasna energetska obnova
objekata sa Esalovim
proizvodima značajno
smanjuje troškove grejanja
i hlađenja omogućavajući
brzu isplativost investicije
ENERGETSKI
ODGOVORNA GRADNJA
USLOV ZA SUTRA
Savremena izgradnja ne podrazumeva samo
projektovanje i realizaciju projekata u zadatim finansijskim okvirima, već sve više i
odgovornost prema društvenim i ekološkim
potrebama budućih generacija. Objekat
mora korisniku pružati osećaj sigurnosti,
zaštitu od vremenskih i drugih uticaja, kao i
prijatno stanovanje i rad u dugom periodu i
bez većih troškova obnove.
Objekti prekriveni i obloženi
valovitim pločama dobijaju
na estetici
Esalovi osnovni proizvodi su valovite krovne
ploče Valovitka®. Zbog svojstava vlaknocementa, ploče obezbeđuju veliku sigurnost
u primeni, a zbog sistema pokrivanja, odlično ventilisanje i regulisanje vlažnosti u prostoru. Time se sprečava nastajanje kondenza na unutrašnjoj strani ploče što je osnova
trajnosti drvene konstrukcije i letava.
Prednosti Valovitka® jesu jednostavna, brza
i ekonomična ugradnja. Prvenstveno ih koristimo za pokrivanje krovova novoizgrađenih objekata, a zbog jednakih dimenzija i
profilacije, idealne su za zamenu stare salonitne krovne ploče. Ploče lako pričvršćujemo na postojeće neoštećene letve i noseću
konstrukciju.
Ploče sa naglašenim vertikalnim linijama
ne stvaraju samo prirodnu zatalasanost
krovnog pokrivača i fasade već obezbeđuju i visoku statičku čvrstoću. Pokrivanje na
preklop povećava kontinuiran rad krovnog
pokrivača onemogućavajući pojedinačno
pomeranje ploča.
Ventilisana fasada sa
izraženom crtom trajnosti i
prestiža
Posebno projektovani sistem ventilisane fasade Swisspearl® je sa stanovišta građevinske fizike najpouzdaniji. Unutrašnji slojevi
obezbeđuju zgradi nosivost kao i toplotnu
i zvučnu izolovanost, dok spoljašnja obloga
efikasno štiti unutrašnje slojeve od kiše, vetra i snega. Najveći deo padavina otiče preko fasadne obloge, dok vetrenje omogućava
brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije
u atmosferu i sprečava nastanak kondenza u unutrašnjim slojevima. Najrazličitije
mogućnosti korišćenja Swisspearl® ploča
omogućuju oblikovanje spoljašnjeg omotača u nagibu čime se umanjuje uticaj sunca.
Takođe je moguća i estetska integracija elemenata koji služe kao senila.
Swisspearl® fasadne ploče su dostupne u
različitim specifičnim načinima završne
obrade. Nakon obrezivanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim
dimenzijama. Swisspearl® fasadni paneli
mogu da se postave u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na
drugi način, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao
i doslovce neograničen izbor veličina ploča,
pružaju beskrajne mogućnosti u stvaranju
jedinstvenih, privlačnih fasada ■
www.build.rs
Fasadni i krovni sistemi Esal sa odgovarajućom izolacijom i ventilisanjem
omogućavaju energetsku i finansijsku
efikasnost, čime se značajno produžava
trajnost objekata i utiče na smanjivanje
emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Ekološki besprekorne vlakno-cementne ploče dodatno doprinose prijatnom
osećaju stanovanja kao i prirodnom i karakterističnom izgledu objekata ■
ESAL d.o.o. Beograd
Bulevar Mihajla Pupina 10ž, lokal 70
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 3115 784
mob: +381 63 318 558
[email protected]
www.esal.si
29
promo
Kompanija Filli Stahl
osnovana je 1988. godine,
i time je nastavljena
stogodišnja tradicija
kompanije Filli&Co.
Zahvaljujući visokim
standardima kvaliteta u
proizvodnji i usmerenju
na pružanje kompletnih
rešenja, tržište je vrlo
brzo prepoznalo i
nagradilo pouzdanost
preduzeća, omogućivši
brz rast i razvoj Filli Stahl-a,
najpre u Austriji, a potom
i u regionu.
FILLI STAHL
VAŠ PARTNER ZA KROV,
FASADU I HIDROIZOLACIJU
Filli Stahl i na srpskom tržištu nudi uslugu u vidu organizovanog servisa na terenu, savetovanja i edukacije projektanata,
izvođača i investitora. Upravo ta usluga
čini Filli Stahl kvalitetnim i pouzdanim
partnerom koji će za vas uvek osigurati
najbolji izbor optimalnih rešenja.
Preduzeće je smešteno neposredno u ulici Majora Zorana Radosavljevića i, pored
upravnih prostorija i magacina, na istom
mestu vrši se i uslužno savijanje limova za
opšiv do dužine od sedam metara.
Sve na jednom mestu za
krovove
Potrebno vam je razrađeno rešenje za falcovane ili ravne krovove? Želite stručni
savet, informaciju o materijalima, cenama, uslugama? Potrebno vam je profilisanje limova na gradilištu ili isporuka profilisanih limova iz magacina?
Želite da unajmite mašinu za profilisanje i
zatvaranje falceva kao i svu drugu opremu
i prateći alat za vrhunsko izvođenje krovnih pokrivača? Tada je Filli Stahl pravo
mesto za vas!
Filli Stahl na tržištu Srbije nudi sve vrste
Prefinih tehničkih rešenja za aluminijumske krovove i fasade.
Prefa nudi za svoje krovove i fasade: 40 godina garancije; 75.000 sunčanih sati; 35.000
litara kiše/m2; 90 metara snega.
FiS građevinski sistemi
Odlukom iz 1995. godine o širenju na tržište
jugoistočne Europe, Filli Stahl se našao pred
novim izazovima. Marka FiS građevinski sistemi predstavlja našu prekretnicu i obuhvata
prvenstveno trapezne profile koje u vlastitoj
režiji proizvodimo od aluminijuma i čelika
u pocinčano plastificiranoj i alucink izvedbi u širokom izboru boja. Naravno, svi naši
proizvodi su ispitani i raspolažu potrebnim
atestima. U našem uslužnom centru izrađuju
se svi fazonski komadi i nude se s potrebnim
priborom. FiS paneli rade se po narudžbi.
Manje narudžbine režu se u našem vlastitom pogonu na željenu dužinu. Savetovanje,
projektovanje, vođenje projekta i isporuka iz
jedne ruke dokazanog kvaliteta.
U Filli Stahl-u ćete dobiti profesionalnu uslugu, predloge i proračune uz pomoć
stručnjaka zaposlenih u kompaniji. Iza svih
njih stoji bogato iskustvo, ne samo u prodaji
već i u tehničkoj podršci na mnogobrojnim
projektima ■
PARTNERI KOMPANIJE
FILLI STAHL
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
30
Fis BAUSYSTEME
Bauder (PVC i TPO membrane)
Prefa (aluminijumski krovovi)
Rockwool
VM Zink
Figo Professional
Heller Snow Stop
Amonn
Lehmann
Enke
Zambelli
Knauf
Stubai ■
FILLI STAHL
Majora Zorana Radosavljevića 346 c
11273 Beograd-Batajnica
tel: +381 11 3166 415
fax: +381 11 3166 416
mob: +381 62 510 533
[email protected]
www.fillistahl.at
www.build.rs
promo
VISOKOKVALITETNA TEHNIČKA
REŠENJA ZA INDUSTRIJSKE
OBJEKTE
BAUDER
Filli
li Stahl na tržištu Srbije nudi sve vrste
Bauderovih tehničkih rešenja za hidroizolaciju industrijskih i stambenih objekata.
Bauder Thermofol U15 - visokokvalitetno
tehničko rešenje za hidroizolaciju industrijskih i stambenih objekata.
Samo izvođenje krovopokrivačkih radova
nosi veliku odgovornost za konačan uspeh
jednog projekta. Filli Stahl ovom segmentu
posvećuje posebnu pažnju. Komunikacija sa
projektantima i neposrednim izvođačima
odvija se i putem direktne obuke i besplatne
edukacije koju će za izvođača vršiti specijalizovani limari kompanije.
BauderTHERMOPLAN T je moderan
FPO hidroizolacijski sastav najboljeg
kvaliteta. Postavlja visoke standarde sigurnosti, jednostavnosti postavljanja i
trajnosti, uz mnogo godina izvanredne i
uspešne upotrebe.
Zavisno o području primene, ove raznovrsne hidroizolacione membrane su dostupne
u tri varijante. Napravljene su od posebno
kvalitetne termoplastične legure savitlji-
Visokokvalitetan jednoslojni sintetički
hidroizolacioni sastav (FPO) na PIR izolacionom materijalu, mehanički osiguran,
u skladu sa industrijskim građevinskim
propisima
Sa preko 150 godina iskustva
i ekspertize u krovnoj industriji,
Bauder je široko poznat po
kvalitetu hidroziolacionih
membrana, izolacija, zelenih
krovova, usluga i po
inovacijama proizvoda.
Danas, kompanija Bauder
Group je jedna od najvećih i
najcenjenijih organizacija u
građevinskoj industriji.
Njeno ime predstavlja
sinonim apsolutnog kvaliteta
kombinovan sa sposobnošću
pronaleženja pravog krovnog
rešenje za svaki projekat.
Bauderov pristup jeste
da predstavi industriji
najnaprednije hidroizolacione
sisteme i zelene krovove koje
pružaju potpuno pouzdano
rešenje koje ispunjava uslove
ravnih krovova današnjice
i budućnosti.
vih poliolefina (FPO), ne sadrže halogene,
plastifikatore i teške metale i zadovoljavaju
najviše specifikacije, a jednostavni su za postavljanje. Zahvaljujući svojoj kompatibilnosti, mogu se deliti s dodatnim razdelnim
slojevima u skoro svakoj situaciji.
BauderTHERMOPUMM T kombinuje
postojanost oblika, rastezljivost i mogućnost
podnošenja velikih mehaničkih opterećenja
s izvanrednom otpornošću na UV zrake i
toplotu ■
FILLI STAHL
Bauder - primer tehničkog
rešenja zelenog krova
Visokokvalitetan jednoslojni sintetički
hidroizolacioni sastav (FPO) na različitim
izolacionim materijalima, pod zelenim
krovom
www.build.rs
Majora Zorana Radosavljevića 346 c
11273 Beograd-Batajnica
tel: +381 11 3166 415
fax: +381 11 3166 416
mob: +381 62 510 533
[email protected]
www.fillistahl.at
31
TEMA broja
POSTIZANJE
vodonezavisnosti
U ZGRADAMA
Većina današnjih zgrada
ne iskorišćava slobodne
i raspoložive vodne
resurse - kišnicu koja pada i
otpadne vode koje stvaraju
ukućani. Kišnica i otpadne vode
mogu biti sakupljane i tretirane
za korisno korišćenje kao što je
piće, kupanje, pranje, ispiranje
toaleta i navodnjavanje.
Ponovno korišćenje voda
pre slanja u zajednički objekat
za preradu otpadnih voda ne
samo da štedi vodu, već takođe
smanjuje zagađenje i potrebu
za obimnom infrastrukturom
za otpadne i atmosferske vode.
Dodatno, takvi sistemi
ponovnog korišćenja voda
uzimaju u obzir zdravlje i
bezbednost javnosti pri nivou
tretmana koji je neophodan za
svaku vrstu vode u zavisnosti
od nameravane upotrebe.
34
Sada, zamislite zgradu koja ispunjava sve
potrebe za vodom zahvaljujući sakupljenoj
kišnici i otpadnim vodama i osigurava da
nijedan deo otpadnih voda i kišnice ne napusti lokaciju. Takav smeo cilj je inspirisao
mnoge projektantske timove da razmišljaju
van okvira dok slede zahteve vodonezavisnosti koje je postavio izazov Living Building Challenge - verovatno najrigorozniji
reper zelene gradnje dostupan danas.
Sledeći ovaj izazov, projektantski timovi
osmišljavaju nove, inovativne mogućnosti
održive gradnje.
Pitanja zaštite životne sredine se ponekad
opisuju kao pitanja srednje klase - pitanja
od interesa samo za ljude koji su pobegli
od teških problema koje pogađaju najsiromašnije slojeve društva. Ima istine u toj
tvrdnji, ali se ignoriše da su čista voda, zdrav
vazduh, i netoksična staništa osnovna prava
koja su važna za sve.
Prikupljanje kišnice i skladištenje u velikim
cisternama ne samo da čuva vodu iz vlažnih
meseci za upotrebu u suvim mesecima, već,
takođe, sprečava kišnicu da ide u kanalizacione sisteme kada su oni zapušeni i kada se
prelivaju, što ponekad dovodi do prelivanja
netretirane kanalizacije direktno u vodene
tokove.
Slično tome, sve dok zdravstveni zvaničnici
govore da ne postoje pretnje po zdravlje, ponovo korišćenje sivih voda za potrebe koje
ne zahtevaju pitku vodu, na primer, za ispiranje toaleta, dobro je za sve.
www.build.rs
Voda, za koju se nekada smatralo da je ima u
relativno neograničenoj količini, i koja je suviše jeftina da bi se merila sada je po pitanju
cene za mnoge ljude nepristupačna. Prosečno
domaćinstvo u zapadnim zemljama koristi
oko 400 galona vode dnevno za unutrašnju
i spoljnu upotrebu, i potroši oko 500 dolara
godišnje na komunalne troškove za vodu i
kanalizaciju. Kako cena vode bude rasla brže
od prihoda domaćinstva, očuvanje voda se
mora povećati da bi se poboljšala ekonomska
situacija domaćinstava sa niskim prihodima.
Vodonezavisna zgrada je ona zgrada koja
prikuplja kišnicu i reciklira svoje otpadne
vode za ponovnu upotrebu, eliminišući potrebu za vodosnabdevanjem iz javnog vodovoda i priključenje na kanalizacionu mrežu.
Cilj vodonezavisnosti ne treba da ide ka otcepljenju zgrade od opštinske infrastrukture
vodovoda i kanalizacije. Čak i u energetskoj
nezavisnosti, veza sa komunalnom mrežom
može biti poželjna kao podrška u hitnim slučajevima i kao način prodaje viška energije
elektrodistribuciji. Na isti način, veza sa opštinskim vodovodnim i kanalizacionim sistemom može biti poželjna u cilju borbe protiv
požara i u slučaju neophodnih održavanja
sistema. Možda će u budućnosti biti dostupno prodavanje vode za zgrade koje proizvedu
višak vode, koje bi se koristile za snabdevanje
drugih korisnika u zajednici. Korišćenje cilja
vodonezavisnosti omogućava zajednici da istraži šta je moguće, zatim da primeni te strategije koje štite njihove resurse voda i eliminišu
zagađenja voda, imajući sve vreme na umu
jedinstvenu važnost i neophodnost vode.
TEMA broja
Dokazane strategije ponovnog korišćenja,
kao što je korišćenje otpadne vode od tuširanja za potrebe ispiranja toaleta nakon tretmana na licu mesta, trenutno nisu dozvoljene
u mnogim državama. Zbog teškoća u snalaženju sa svim važećim zakonima, propisima i
agencijama, mnogi projektantski i izvođački
timovi nisu sigurni na koji način da postignu
nezavisnost voda ili dodatnu uštedu voda.
Regulatorna razjašnjenja i reforme predstavljaju neophodan korak ka realizaciji naprednog očuvanja voda u objektima.
Zašto bismo se brinuli
o vodi?
Ekonomska održivost: troškovi komunalija
su u bržem porastu od prihoda domaćinstva
Troškovi komunalija vezanih za vodu rastu
širom sveta (pogotovo u zapadnim zemljama), prevashodno usled povećane tražnje,
smanjene ponude i visokih cena snabdevanja
vodom, prenošenja kišnica i tretiranje otpadnih voda. Voda postaje sve skuplji resurs i
porodice sa niskim prihodima ne mogu je
olako priuštiti. Očuvanje i ušteda voda ima
potencijal da smanji ekonomske teškoće porodicama sa manjim prihodima.
Održivost životne sredine: postoji poveća
potražnja za vodom i smanjenje raspoloživosti vode
U poslednjih pet godina, skoro svaki region u
Sjedinjenim Američkim Državama je doživeo nestašicu vode. Najmanje 36 država (od
50 koliko čine SAD) očekuje lokalne, regionalne ili nacionalne nestašice vode do 2013.
godine, čak i kada nisu sušni uslovi (prema
- United States Environmental Protection
Agency. 2008. Water Supply and Use in the
United States). Rast populacije, klimatske
promene i navike korišćenja vode stavljaju
značajne zahteve na ograničene zalihe voda i
sistema za tretman otpadnih voda.
Zagađenja zbog navika korišćenja voda, neadekvatno upravljanje kišnicom i tretman otpadnih voda dodatno smanjuje dostupnost sveže
vode. Kada se otpadne vode tretiraju, uvek po-
stoji nešto što je preostalo. Mulj, nusproizvod
tretmana, može da sadrži neželjene elemente
kao što su teški metali i uporna organska jedinjenja. Ovi zagađivači mogu da procure u podzemne vode ili mogu biti pokupljene od strane
kišnice i preneseni do površinskih izvora vode.
Na sličan način, kada se prikupljenom kišnicom nekog objekta ne upravlja na licu mesta,
ona može da pokupi zagađivače dok teče kroz
nepropusne urbane podloge u pravcu vodotokova. Osim toga, u mnogim zajednicama,
kišnica može da preoptereti kapacitet kanalizacione mreže i izbaci otpadne vode direktno
na površinu bez prethodnog tretmana.
Voda koja se koristi za piće, kupanje, kuvanje, sanitarije, baštovanstvo i navodnjavanje
predstavlja odličnu priliku za očuvanje i
smanjenje zagađenja. Upravljanje kišnicom,
zajedno sa smanjenjem tražnje objekta za
pitkom vodom, kao i otpadne vode pravilno tretirane na licu mesta, sačuvale bi
naše snabdevanje svežom vodom, smanjile
zagađenje i umanjile potražnju za vodovodnom i kanalizacionom infrastrukturom.
Obrazovanje i ravnopravnost: sredstva i
znanje treba da budu dostupni tako da svako
može da živi sa manjom količinom vode
Oni sa ograničenim resursima često nisu
svesni sa kojim se sredstvima postiže očuvanje vode, ili ne mogu da ih priušte. Po-
rodice sa niskim primanjima, kao i vlasnici
i izvođači stambenih i poslovnih objekata
mogu imati koristi od primene mera očuvanja i ponovnog korišćenja voda.
Uticaj: šire usvajanje reformi je neophodno
Merila u oblasti zelene gradnje i dalje nastavljaju da utiču na građevinsku industriju
i da je guraju ka višim nivoima vodoefikasnosti. Popularni LEED sistem (pogledati
tabelu 1) sertifikacije Američkog saveta
zelene gradnje (USGBC - US Green Building Council ) dodeljuje poene za postizanje
smanjenja upotrebe vode u objektima. Savet zelene gradnje Kaskadija regije (Cascadia Region Green Building Council ), koja
je severozapadni odsek USGBC, nedavno
je uveo novi standard performansi zelenih
zgrada - Living Building Challenge (pogledati tabelu 2), koji zahteva još veće smanjenje - 100% očuvanja i ponovnog korišćenja
(iliti vodonezavisnost). Vodonezavisna zgrada bi prikupljala kišnicu i tretirala sopstvene
otpadne vode za ponovno korišćenje, tako
da se uopšte ne koristi opštinska voda i da se
ne proizvodi kanalizacija. Ovaj ambiciozni
uslov je naglasio potrebu za regulativnom
reformom u cilju postizanja značajnije konzervacije kroz ponovnu upotrebu voda.
Efiksani sistemi sakupljanja i ponovnog korišćenja voda uključuju se u izabrane pro-
LIVING BUILDING CHALLENGE
Izazov Living Building Challenge pokušava da podigne nivo i bliže definiše meru prave održivosti u izgrađenom okruženju koristeći standarde onoga što je trenutno moguće i dostupno. Projekat koji postigne ovaj nivo učinka može da tvrdi da je najzeleniji na celom svetu,
i služiće kao uzor drugima koji žele da ga slede. Mada može biti jako teško postići izazov
Living Building Challenge, razumevanje standarda i dokumentovanje u skladu sa zahtevima
je samo po sebi jednostavno: samo šesnaest jednostvanih i značajnih zahteva koji moraju
biti ispunjeni.
U srcu izazova Living Building Challenge jeste uverenje da naše društvo treba da brzo pronađe stanje ravnoteže između prirodne i izgrađene sredine. Savet zelene gradnje Kaskadija regije (Cascadia Region Green Building Council), koja je severozapadni odsek USGBC
smatra da je izdavanje izazova Living Building Challenge čin optimizma i vera da tržište
može postići visoke ciljeve, a projektantski timovi već odgovaraju na poziv: U kratko vreme
otkada je predstavljen na kongresu Greenbuild 2006. godine, na desetine vlasnika zgrada,
projektanata, investitora i izvođača širom Severne Amerike i širom sveta prihvatilo je izazov.
Trka je počela.
ITALIJANSKA TEHNOLOGIJA NA DOHVAT RUKE
Mišarska 4, 34300 Aranđelovac | tel/fax: 034 701 140 | mob: 063 710 73 93
MICROFILL od 2003. uspešno zadovoljava potrebe firmi iz oblasti izgradnje vodovodnih,
gasnih i kanalizacionih instalacija komunalnih preduzeća, proizvođača plastičnih cevi i fitinga.
Isporučujemo opremu za zavarivanje PEHD/PP cevi za vodu i gas italijanske firme “ITS Tecnodue“
Naš asortiman obuhvata sledeće:
r QPMVBVUPNBUTLFIJESBVMJNJOFNBØJOF[BNJFPOP[BWBSJWBOKF1&)%DFWJ
r BVUPNBUTLF$/$
NBØJOF[BNJFPOP[BWBSJWBOKF1&)%DFWJ
r VSFåBKF[BLPOUSPMVQPTUVQLB[BWBSJWBOKBJØUBNQVQSPUPLPMB
r SVNJOFNBØJOF[BNJFPOP[BWBSJWBOKF
r VSFåBKF[BFMFLUSPGV[JPOJ[BWBSJWBOKF1&)%DFWJ
r SBEJOJNJLFNBØJOF[BJ[SBEVGJUJOHB1&)%QPTUVQLPNNJFPOPH[BWBSJWBOKB
r SVNJOFFLTUSVEFSFTBHSBOVMBUPNJFMFLUSPEPN
r VSFåBKF[BQPMJGV[JPOP[BWBSJWBOKFQMPNJBJMJTUPWBPE1&)%NBUFSJKBMB
r HSFKOFQMPNJFEFMPWFQSJCPSJUE
Uz opremu isporučujemo potrebnu dokumentaciju:
r VQVUTUWP[BSBE
r %74OPSNF
r UBCMJDF[B[BWBSJWBOKF
Da bismo što bolje izašli u susret potrebama naših kupaca, vršimo i obuku za rad na našoj opremi.
Kao i prethodnih godina, prisutni smo na Sajmu Građevinarstva
u Beogradu od 24. do 28. aprila 2012. godine, hala 2 nivowww.build.rs
B.
35
[email protected] | www.microfill.co.rs
TEMA broja
Tabela 1: Liderstvo u oblasti energetike i
dizajna zaštite životne sredine (LEED - Leadership in Energy and Environmental Design) nagrađuje jedan poen za postizanje
20% smanjenja korišćenja vode u zgradi,
dodatni poen za smanjenje od 30% i inovacijski poen za postizanje 40% smanjenja. Sistem ocenjivanja takođe obezbeđuje
kredite za smanjenje vode koja se koristi
za navodnjavanje, dodeljujući jedan poen
za 50% smanjenja korišćenja vode koja se
koristi za uređenje zelenila, i dva poena
za 100%. Pored toga, postoje dva poena
na raspolaganju za “inovativne tehnologije otpadnih voda”, koji nagrađuju ponovnu
upotrebu vode na licu mesta.
Tabela 2: Living Building Challenge (LBC)
nagrađuje objekte koji postižu Net Zero
Water, gde “100% korišćenja vode u objektu dolazi od sakupljenih izvora ili od sistema voda zatvorene petlje koji sagledavaju
uticaje oticanja vode na ekosistem i da li
su na odgovarajući način pročišćene bez
upotreba hemikalija”, kao i zgrade koje postignu održiv protok vode gde se “sto posto
kišnice i otpadnih voda iz zgrade upravlja
na licu mesta i integriše u sveobuhvatni
sistem koji ispunjava zahteve projekta”.
Tabela 3: Pored kišnice, vodonezavisni
objekat može biti opskrbljen drugim izvorima vode zatvorenih petlji. U toplom i
vlažnom okruženju, vodena para može biti
sakupljana preko principa kondenzacije. U
toploj, sušnoj klimi, voda se može izdvojiti
iz akvifera (akvifer, izdan = Podzemni vodonosni sloj poroznih stena, peska ili šljunka koji je nastao dejstvom vode. To je geološka struktura u kojoj se voda deponuje i
iz kojeg se mogu iscrpeti određene količine
vode) ako se tretirana otpadna voda koristi
za ponovno punjenje akvifera u iznosu koji
je jednak izvađenom.
jekte tako što se traži dozvola za sistem za
koji se veruje da ispunjava namere propisa.
Uklanjanje regulatornih barijera može dovesti do rasprostranjenijeg usvajanja inovativnih vodovodnih sistema i tada će investitori, izvođači, arhitekte i inženjeri biti u
boljoj mogućnosti da se kreću kroz zamršenu mrežu zakonskih okvira.
ECO SYSTEMS
Pregled vodenih sistema:
uvod u sisteme
vodonezavisne gradnje
Zgrade koje su vodonezavisne ne oslanjaju se
na opštinske izvore vode. Umesto toga, one
prikupljaju kišnicu i otpadne vode na licu mesta (tabela 3). Prikupljanjem otpadnih voda i
njihovim tretmanom mogu se dobiti sive vode
(greywater - otpadne vode iz kade i lavaboa)
ili crne vode (blackwater - otpadne vode iz wc
šolje). U nastavku su navedeni tipovi voda koji
se mogu koristiti u vodo nezavisnoj zgradi.
Pitka voda, često se naziva “sveža”, “voda
iz slavine - česmovača”, ili “pijaća” voda, a
obično dolazi iz opštinskog izvora ili bunara i uglavnom se smatra da je jedini izvor
vode koji je na raspolaganju domaćinstvima.
Obično se koristi za sve - piće, kupanje, ispiranje toaleta i navodnjavanje.
U vodonezavisnom objektu, pijaća voda može
biti proizvedena kroz sakupljanje i prečišćavanje kišnice, bez upotrebe hemikalija, ili tretiranjem sivih voda kada kišnica nije dostupna.
Kišnica je proizvod kondenzacije vodene pare
u atmosferi koja se vraća na površinu Zemlje
preko padavina. Kišnica je primarni izvor sveže vode za većinu područja na svetu.
U vodonezavisnom objektu, kišnica se prikuplja preko nepropusnih površina tipa krovova i prenosi preko oluka i cevi do rezervoara
ili cisterni za ponovnu upotrebu. Filtrirana i
blago tretirana kišnica je prihvatljiva za nepijaće korišćenje tipa navodnjavanja, ispiranja
toaleta i pranje veša, dok je dodatni tretman
potreban za korišćenje kišnice kao pitke vode.
Obično takav tretman podrazumeva filtraciju u kombinaciji sa dezinfekcijom ultraljubičastom svetlošću ili ozon tretmanom. Kišnica
generalno zahteva veliki skladišni sistem za
korišćenje tokom cele godine, u slučaju da se
otpadna voda ne koristi.
Pri uvođenju kišnice treba principijelno da
se koristi samo kišnica sa krovova, pošto se
time dobija garancija da u kružni tok kišni-
skladište
kišnice
sistemi
protivpožarne
zaštite
toalet
mehaničko
hlađenje
navodnjavanje
ce neće dospeti previše prljavih supstanci.
Značajno poboljšano delovanje u tome
imaju ozelenjeni krovovi, koji su u stanju da
filtriraju teške metale, čađ i prašinu.
Kišnica se, po pravilu, sakuplja u cisterni, filtrira od mulja i izlaže zračenju UV-svetla, da
bi konačno dospela u prava spremišta. To su
rezervoari za vodu iz kojih se snabdevaju potrošači kišnice. Voda koja dospeva u spremišta
za čuvanje, najpre se filtrira i pomoću uređaja
za doziranje dobija neophodnu tvrdoću.
Odatle voda preko pumpi dospeva do razvodnika, a onda dalje razvodi prema pojedinim potrošačima. Kišnica se, u principu,
dovodi preko posebnog sistema za kišnicu
(dovod) i, ni u kom slučaju, ne sme da dospe
u sistem za pitku vodu.
Sive vode (greywater) jesu otpadne vode
dobijene iz domaćih procesa kao što su pranje ruku, pranje veša i kupanje. Sive vode su
dobile ime po njihovom sumljivom izgledu i
prema njihovom statusu pošto nisu ni sveže
(kao pijaće vode), niti teško kontaminirane
(kao crne vode).
Nemaju sve zemlje definiciju za sive vode, a
tamo gde definicija i postoji, ona se razlikuje
Partizanske vode 4, 11000 Beograd
Tel: 011/2500-113 • Tel/fax: 011/2512-024 • Mob: 065/500-11-33
E-mail: [email protected] • www.ecosystems.co.rs
PUQBEOF!WPEF
WPEB![B!QJ^F
FOFSHJKB
_WSTU!PUQBE
36
JTUSBAJWBOKF!0!SB[WPK!!+!!TQFDJKBMOJ!USFUNBOJ!WPEF![B!QJ^F
TQFDJKBMOJ!USFUNBO!PUQBEOJI!WPEB
www.build.rs
TEMA broja
kada
lavabo
skladište sive vode
veš mašina
toalet
navodnjavanje
akviferi
od zemlje do zemlje. Definicija koju, generalno, preferira zelena građevinska industrija
najšira je i najviše prihvaćena i glasi da se siva
voda sastoji od svih otpadnih voda sem onih iz
toaleta i pisoara. Takva definicija sivih voda bi
uključivala otpadne vode iz tuševa, kada, lavaboa, sudopera, mašina za pranje veša i sudova.
Kuhinjske otpadne vode iz lavaboa i mašina
za pranje sudova ponekad nisu klasifikovane
kao sive vode zbog potencijalnog zagađenja iz
ostataka hrane ili toksičnih hemikalija kao što
su one koje se nalaze u nekim sredstvima za
čišćenje domaćinstava i deterdžentima.
košta koliko i zamena cevi, možda 20 ili 30
američkih dolara. Sa druge strane, kompletni
sistemi, sa svim sijaličicama i alarmima, koštaju od 4.000 do 5.000 dolara.
Siva voda se dobija od uobičajenih aktivnosti
u jednom domaćinstvu kao što je brijanje, tuširanje i pranje veša. S obzirom da sive vode
predstavljaju 50-80% uobičajene potrošnje
vode u domaćinstvu, ekolozi smatraju da je
njeno ispuštanje u kanalizaciju bacanje i propuštanje mogućnosti za očuvanje resursa. Ona
se može lako zadržati, tretirati na licu mesta, i
ponovo koristiti za vodokotliće i zalivanje, za
koje se uobičajeno koristi pijaća voda.
U oba slučaja, sivim vodama mora se upravljati sa velikom pažnjom. Iako nemaju veze
sa fekalnom kanalizacijom, sive vode mogu
da sadrže veliki broj bakterija i nečistoća.
Siva voda gubi kvalitet veoma brzo. Relativno malo vremena je potrebno da počne da
se oseća neprijatno, pa ne bi trebalo da stoji
neiskorišćena duže od 24 časa.
U vodonezavisnom objektu, sive vode bi
trebalo tretirati do nivoa koji je potreban za
njegovu predviđenu upotrebu. Na primer,
sive vode koje će se koristiti za ispiranje toaleta će zahtevati minimalan tretman dok bi
dodatno primarno i sekundarno filtriranje
sa dezinfekcijom bilo neophodno pre nego
što ona može da se koristi kao pijaća voda.
Sive vode mogu biti prikupljane čitave godine i zahtevaju minimialno skladištenje.
Sistemi za prečišćavanje sivih voda mogu biti
sasvim jednostavne instalacije. Mogu biti jednostavni kao cevi koje dreniraju podzemne
i atmosferske vode u zemlji i koriste ih, na
primer, za irigacione sisteme. To su najosnovnija rešenja i njihova ugradnja može da
Takođe, propisi u mnogim državama ne
dozvoljavaju ponovno korišćenje voda iz sudopere zbog mogućeg zagađivanja otpacima
hrane i velikim procentom hemijskih sredstava za pranje. Isto tako, negde je zabranjena
i ponovna upotreba sivih voda iz veš mašine
jer u njima mogu biti prane i pamučne pelene na primer, pa bi i ova voda bila zagađena
fekalijama bez obzira što nema kontakta sa
glavnom fekalnom kanalizacijom.
Crna voda (blackwater), takođe poznata
kao kanalizacija, odnosi se na vodu koja je
kontaminirana ljudskim izmetom, ostacima
hrane, hemikalijama (uključujući i one koje
se nalaze u mnogim sredstvima za čišćenje
domaćinstava) i rastvaračima (često se nalaze u bojama). Crne vode potiču iz toaleta,
pisoara, kuhinja i industrijskih sudopera. U
- bešumna kanalizacija
- ulicna i kucna kanalizacija
- vodovodne cevi
- korugovane cevi
- cevi za navodnjavanje
- bunarske cevi
- pvc oluci
Generalni zastupnik za teritoriju Srbije
Milutina Milankovica 1C, 11070 Novi Beograd
Tel/fax: +381 11 311 4534; +381 11 311 0812
e-mail: [email protected] | www.skala-m.rs
www.build.rs
37
TEMA broja
NOVA GREEN SERIJA VILJUŠKARA
vodotokove - zeleni krovovi i zelene površine, zemne barijere (nasipi) za prečišćavanje vode…
U KORAK SA NAJKVALITETNIJIM
toalet
bioreaktor/živa mašina
pijaća voda
mašina
za sudove
POBOLJŠANJA:
- Motori napredne generacije
NISSAN, ISUZU, KUBOTA (Japan)
- Manja potrošnja goriva
- Smanjena emisija izduvnih gasova
- Ergonomičan dizajn
- Usavršeni hidrodinamički prenos
- Bolje manevarske sposobnosti
kada
lavabo
biosolidi
nekim državama, otpadne vode iz kuhinja se
klasifikuju kao crne vode.
U zgradi koja je vodonezavisna, crne vode bi
trebalo da budu ponovo korišćene za najmanji
nivo upotrebe, kao što je navodnjavanje i ispiranje klozetske šolje. Crna voda ne bi trebalo
da se prikuplja za pijaće potrebe gde kišnice
ima u izobilju. Međutim, u veoma suvim oblastima, kao što su pustinje, može biti neophodno da se tretiraju crne vode za pijaću upotrebu u cilju postizanja nezavisnosti voda.
HELI CHINA je najveći proizvođač viljuškara
i rezervnih delova u Aziji. Sa godišnjom
proizvodnjom od 60.000 viljuškara predstavlja
najbrže rastuću kompaniju u toj oblasti.
U 2010. godini postigli su prestižno 5. mesto
na svetskom tržišu sa izvozom u više od
70 zemalja širom sveta.
Uspeh kompanije je baziran na
dugom iskustvu, kineskim i japanskim
dostignućima i konstantnom sledu
svetskih tendenciji razvoja
viljuškara.
HELI VILJUŠKARII d
d.o.o.
o o nudi:
Viljuškare: Elektro, dizel i gasne...
Servisiranje i rezervne delove...
Lizing za nove i polovne viljuškare...
Rent: Najam sa i bez vozača...
Svi proizvodi su uskladu sa
EC standardima: 98/37/EC, 2000/14/EC,
EN ISO 3744:1995, EN 1726-1:1998
Cara Dušana 207, 11080 Beograd-Zemun
Tel/Fax: +381 (11) 31 63 180
Mob: +381 (64) 825 10 21
E-mail: [email protected]
www.heli.rs
38
Crne vode sadrže patogene koji moraju biti
na odgovarajući način tretirani ako se želi
da se koriste bezbedno. Tretiranje sivih voda
radi se prvo izdvajanjem organskih materija iz tečnosti. Štetni patogeni se uništavaju kroz kompostiranje i pravilno tretiranje
vode. Kompost se može koristiti kao đubrivo za neprehrambene useve. Tečne komponente se mogu tretirati preko membranskog
bioreaktora ili žive mašine (living machine),
koji koriste oblike biološkog tretmana. Živa
mašina imitira funkciju čišćenja koju imaju močvare i obično zahteva više prostora
nego membranski bioreaktor koji se oslanja
na napredno filtriranje zajedno sa manjim
sudovima koji podržavaju aktivno biološko
okruženje.
Svetska građevinska industrija već nekoliko godina intenzivno radi na smanjenju
uticaja zgrada i ljudi na vodne sisteme u
našem okruženju. Za to postoje brojne
mogućnosti:
• smanjenje potrošnje vode u zgradarstvu
uz pomoć štedljivih sistema i uređaja - sanitarija, sistema za navodnjavanje zelenih
površina, kolektora za kišnicu, itd.
• ponovna upotreba sivih voda - korišćenje
vode iz lavaboa, kada i tuš-kabina, sudopera, itd.
• prečišćavanje kanalizacionih voda na parceli, sprečavanje odvođenja atmosferskih
voda direktno u kanalizaciju ili prirodne
www.build.rs
Ušteda vode je jedan od osnovnih principa
zelene gradnje, pored konstruktivnih sistema, uštede energije, uticaja objekta na okolinu, itd. Ušteda vode ne zasniva se samo na
vrhunskim i skupim tehnologijama već na
pažljivom projektovanju instalacija i izboru
proizvoda povezanih sa upotrebom vode.
Zeleni krovovi, kombinovani sa metodama
sakupljanja voda koji koriste infilitracijske
rovove ili cisterne, smanjuju oticanje kišnice koja doprinosi kombinovanom prelivanju
kanalizacije (combined sewer overflows –
CSO). S obzirom da je energija uložena u
pijaću vodu, prihvatanje kišnica za funkcije
koje sive vode ili prečišćene crne vode mogu
da obavljaju (navodnjavanje, protivpožarna zaštita, otklanjanje đubreta, čišćenje ili
hlađenje) čuva energiju, a ujedno i vodu.
Zeleni krovovi ne zadržavaju samo kišnicu,
već deluju i kao prirodni filteri za bilo koji
tip vode koji se nađe na njima. Oni redukuju
oticanje kišnice i odlažu vremenski period
koji je potreban da sva voda otekne, smanjujući mogućnost havarija na odvodnim
sistemima, eventualna izlivanja i poplave u
izgrađenim sredinama.
Zeleni krovovi redukuju zagađivače, koji se
prenose lokalnim drenažnim sistemima i na
kraju ulivaju u površinske vode. Jedan od
zagađivača koji može da se kontroliše putem zelenih krovova je azot.
Automobilski saobraćaj, poljoprivredna
đubriva i industrija mogu da predstavljaju
velike zagađivače azotom. Čestice azota dospevaju do tla putem prašine, kišnih kapi ili
jednostavno putem gravitacione sile. Kada
kišnica raznese jedinjenja azota, može doći
do eutrofizacije površinskih voda. Samim
tim, zeleni krovovi smanjuju zagađenje azotom i poboljšavaju kvalitet voda.
Rezultati nekih studija govore da se ostaci teških metala i ostalih štetnih materija,
koji se nalaze u kišnici, brže razlažu u zemljišnom supstratu nego u rekama i zato se
procenjuje da preko 95% kadmijuma, bakra
i olova i 16% cinka mogu da se prečiste iz
kišnice putem zelenih krovova (The London
Ecology Unit, 1993).
Značaj uštede vode
u zgradarstvu
Oko 70% planete prekriveno je vodom, ali
97% od toga je slana voda mora i okeana,
2% je zaleđeno na polovima i u glečerima,
a tek 1% je dostupno za korišćenje. Prema
USGBC (Savet za zelenu gradnju SAD)
zgrade u SAD troše 30% ukupne energije,
65% električne energije, 30% emisije gaso-
TEMA broja
®
va, 30% sirovina koje se koriste, 30% otpada (136 miliona tona godišnje) i 12% pijaće
vode. Američki institut arhitekata – AIA
kaže da prosečan zeleni objekat troši 30%
energije manje od od onog koji propisuju
osnovni standardi. U SAD su procene da već
90% građevinara ima nekog dodira sa zelenom gradnjom, a zelene zgrade čine do 10%
objekata u SAD.
• efikasni uređaji bele tehnike – veš-mašine
koje štede vodu i električnu energiju dajući
iste rezultate higijene
• zdravlje korisnika – iako LEED sertifikacija ne uključuje filtere za prečišćavanje vode,
dodatno filtritanje vode važna je tema za
veliki broj korisnika, pa se zato arhitektima
preporučuje da predvide neki od proizvoda
koji će dodatno filtrirati pijaću vodu.
U SAD broj stanovnika povećao se za 90%
od 1950. do 2000. godine, a potražnja za
vodom u istom tom periodu porasla je za
209%. Četvoročlana porodica u SAD prosečno troši 400 galona dnevno, tj. oko 1.500
litara (1 galon tečnosti iznosi oko 3,8 litara)
- 70% čini utrošak u kući. Od toga je 26% za
toalete, a 15% isteče kroz slavine.
Vodokotlići
Agencija za zaštitu okoline SAD-a (EPA –
US Enviromental Protection Agency) kaže
da će do 2013. godine čak 36 država u SAD
imati problem sa vodom na lokalnom, regionalnom ili državnom nivou. Globalno zagrevanje koje dovodi do pojave klime sve je
očiglednije i kod nas, pa je kontrola potrošnje vode važna ne samo zbog nižih računa
već i zbog odgovornosti prema okruženju i
narednim generacijama.
Proizvodi koji smanjuju
potrošnju vode u zgradarstvu
Pri izboru proizvoda za njihove objekte, arhitektima se savetuje da biraju one sa Energy
Star nalepnicom koja garantuje minimalni
standard efikasnosti određen od strane Vlade,
mada je poželjno koristiti i zahtevnije standarde, poput onih koje ispunjavaju proizvodi sa
GreenSpec liste koju formira USGBC.
Takođe, moguće je i savetovati se sa proizvođačima, odnosno distributerima koji mogu
da ponude različita rešenja iz svog asortimana.
Isti principi važe i kod prethodnog izbora materijala u enterijeru za kuhinje i kupatila.
Kod izbora sanitarija (slavina, tuševa, wc-šolja,
itd.) postoji nekoliko osnovnih smernica:
• korišćenje manje količine vode – ukoliko uređaj koristi manje vode za funkciju koju ispunjava, automatski se postiže
efikasnost u konačnoj računici (međutim,
prve varijante glava štedljivih tuševa nisu
pružale podjednako dobar osećaj korisnicima, ali uz pomoć novih tehnologija
razvijeni su proizvodi koji sa manje vode
pružaju isti utisak)
• kontrola efikasnosti uređaja – napredak elektronike doprineo je boljoj kontroli količina
korišćene vode; najefikasniji su oni uređaji
koji uopšte i ne koriste vodu, kakvi su npr.
savremeni pisoari ili toaleti koji neutrališu
nečistoće hemijskim putem ili koriste ulja i
druge tečnosti za zaptivanje sifona
• efikasnije korišćenje energije – zagrevanje
vode za slavine, veš-mašine i sl. solarnom
energijom
Agencija za zaštitu okoline kaže da toaleti
troše 26% vode u enterijerima. Federalni zakon - EPACT (Energy Policy Act iz 1992.
godine) kaže da toaleti ne smeju koristiti više
od 1,6gpf (gallons per flush - galona po ispiranju, tj. oko 6 litara) a visokoefikasni toaleti
spuštaju tu granicu na 1,3gpf (oko 5 litara)
štedeći tako oko 20% vode za ovu upotrebu.
Tehnologije koje koriste pritisak iz cevi,
umesto proste gravitacione sile za ispiranje
toaleta, prave značajne uštede vode pružajući jednaku ili bolju higijenu.
HL pruža više od odvoda
Šta sve HL90Pr
može da učini za Vas?
- može da blokira neprijatan miris i bez vode
u sifonu, jednom zauvek!
- može optimalno da se poveže sa svakom
hidroizolacijom i ne dozvoli prodor vode
ispod hidroizolacije
- može da izdrži 300kg tereta
- može da se prilagodi svakoj visini kupatila
i bude u idealnoj ravni sa pločicama
- može da se ugradi u rekordnih 69mm visine
- može da odvede vodu koja prodre
između pločica
Jedna od varijanti je i ugradnja vodokotlića
sa mehanizmom za dva nivoa količine vode
– niži i viši, kakvi se prodaju već dugo i kod
nas. Viši nivo ispušta 1,6, a niži 0,8gpf (oko 3
litre), tako da se korišćenjem ovih vodokotilića
potrošnja vode može smanjiti za 20% i više.
Sistemi koji umesto ispiranja vode koriste hemikalije koje nečistoće neutrališu hemijskim
putem, nisu pogodni za poslovne prostore i
kućnu upotrebu, već je uobičajena njihova primena za javne toalete, kabine za gradilišta, tj.
svuda gde je upotreba vode ograničena.
,,Suvi'' sifon
f uvek sprečava pojavu
neprijatnih mirisa iz slivnika
Pisoari
Osnovni zahtev za pisoare je 1gpf (3,8 litara). Novi proizvodi ove vrste, koji se aktiviraju mehanički ili elektronski, troše 0,7gpf
(2,5 litara) što je dovoljno da se postigne
najviši zahtevani nivo uštede po LEED
standardu od 30%. Neki pisoari dostižu i
0,13gpf (0,5 litara), a postoje i oni koji uopšte ne koriste vodu. Kontrolisani uređaji,
mehanički i elektronski, mogu da smanje
potrošnju vode u pisoarima za 40%. Mogu
se podesiti i da ispuštaju više vode, ali to povećava i potrošnju.
Suvi pisoari ne koriste vodu i imaju zapravo
kanistere koji se menjaju. Oni funkcionišu
po sistemu sifona i začepljuju se tečnim čepom, kao što je alkohol sa mineralima, ili
biljno ulje, koji zaustavljaju isparenja.
Tuševi
Osnovni vladin standard EPACT odredio je
granicu od 2,5gpm (gallons per minute - 9,5
litara po minuti) za tuš-glave. Efikasne glave za tuševe prosečno koriste 1,5 do 2gpm
(6-7,5 litara), što predstavlja uštedu od 20www.build.rs
Od sad i pomoć pri planiranju IN-LINE,
tuševa u ravni poda PLANNING AID.
Posetite HUTTERER&LECHNER.com
i osmislite boju kupatila i optimalno
rešenje odvodnje.
Distribucija:
deltaterm.com | [email protected]
hiposistem.rs | [email protected]
rehau.com | [email protected]
purator.rs | [email protected]
Predstavnik i tehnička podrška:
Miroslav Ćurčić, mob: +381 64 615 91 21
39
TEMA broja
40%. Ključ uspešnog dizajna glava tuševa
nije samo u tome da se smanji količina vode
u vremenskom intervalu već i da korisnik
ima jednak doživljaj. Tehnologije danas koriste termodinamiku, brzinu i prečnike tuš
glava i postižu luksuzniji doživljaj sa manje
vode. Njihova upotreba je naročito pogodna
za ugostiteljske objekte (spa, motele, hotele)
i objekte za rekreaciju. Preporučuju se i za
zdravstvene ustanove, naročito one za bogatiju klijentelu (klinike za estetske operacije,
staračke domove i sl).
Tuš kabine sa prskalicama (car wash effect
- efekat perionice automobila) dugo nisu
mogle ispuniti zelene standarde. Međutim,
zahtev tržišta naterao je proizvođače da ulože dodatne napore da istovremeno obezbede što zeleniji proizvod sa podjednakim utiskom za korisnike. Četiri prskalice u ovim
kabinama svakako da troše više nego jedna
standardna, ali one sada mogu biti zamenjene onim koje štede i do 36%, tj. 1,6 umesto
2,5gpm (6 umesto 9,5 litara), što će reći da
je ušteda 3,6gpm (13,5 litara po minuti).
Savetuje se i upotreba kabina sa srednjim
protokom umesto onih sa visokim jer ukupno troše 8-11gpm (30-40 litara po minuti), nasuprot kabinama sa visokim protokom
koje troše više od 12gpm (45 litara). Trenutno je u ponudi i kabina sa JettedShower sistemom koja koristi samo 4gpm (15 litara)
za dve prskalice i glavu tuša.
Slavine, elektronske slavine i
aeratori za kuhinje i lavaboe
Neki proizvođači isporučuju na tržište slavine sa manjim protokom, ali ima i onih koji
nude mogućnost izbora najbolje kombinacije prema specifičnim potrebama objekta. Na
primer, možete birati nezavisno tip aeratora
(prstena na vrhu slavine zbog kog se voda ne
sliva u sporom mlazu) i vrstu mehanizma za
uključivanje i isključivanje slavine.
Aeratori sami mogu znatno uticati na uštedu vode, pa tako neki troše samo 0,5gpm
(do 2 litra) što je za 75% manje od standardnih koji troše 2,2gpm (preko 8 litara).
Uobičajeni su aeratori koji potrošnju smanjuju za 30%, tj. oni sa protokom od 1,5gpm
(ispod 6 litara). Pri ovom protoku korisnik
ne može primetiti nikakvu razliku u efikasnosti slavine. Takođe, aeratori mogu imati
posebne karakteristike kao što je posebna
trajnost (antivandal) ili antimikrobne osobine zahvaljujući posebnim agensima.
Kod slavina se za uštedu vode koriste i različiti merni sistemi (tajmeri i sl). Tako neki
proizvođači slavina nude podešavanje vremena tečenja vode, pa utrošak po jednom
aktiviranju slavine može biti od 0,13gpm pa
sve do 0,08gpm (0,5 do 0,3 litra po minuti).
Ovo dovodi do ušteda od 48-68%. Vremenski ograničeno tečenje vode na slavinama
onemogućuje da neko ostavi otvorenu slavinu pa se posebno preporučuje za javne i
školske objekte.
Jedno od rešenja je i aktiviranje pedalom
koja se pritiska nogom, pa voda teče samo
dok neko stoji na pedali (poput slavina u
toaletu voza), čime korisnik ne mora da dodiruje bateriju. Tako je moguća ušteda vode
i za 30%.
Naravno, postoje i elektronski uređaji koji
rade po principu digitalnog oka (kao i automatska klizeća vrata) koji takođe omogućavaju bolju higijenu i preciznu kontrolu
potrošnje vode po jednom aktiviranju.
Elektronske slavine poslednjih godina sve
se češće upotrebljavaju i u stambenim enterijerima. Neke od njih isporučuju se sa aplikacijama za programiranje rada po potrebi
korisnika:
• vreme tečenja po jednom aktiviranju
• vreme aktiviranja – koliko će vremena
trebati da voda poteče nakon aktiviranja
slavine
• zaključavanje – koliko vremena može da
prođe između dva aktiviranja
• domet senzora – udaljenost na kojoj ruka
aktivira senzor (može se podesiti da voda
teče sve dok su ruke ispod slavine)
• mogućnost nastavka tečenja nakon zadatog vremenskog intervala ako su ruke u
zoni slavine.
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. bavi se
proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj | tel/fax: 011 8652 429, 011 8653 099
e-mail: [email protected] | www.mgkacarevic.com
40
www.build.rs
Hands-free tehnologija podrazumeva aktiviranje bez dodira slavine i u velikoj meri
utiče na uštedu vode. Postoji i tehnologija
aktiviranja i deaktiviranja dodirom gde se
tečenje vode uključuje i isključuje prilikom
dodira bilo koje tačke slavine (cevi, aeranta
ili ručke). Ovo pruža dodatne pogodnosti
pri radu u kuhinji, na primer kada je potrebno napuniti veću posudu vodom. Naravno,
proizvođači snabdevaju tržište uređajima
koji kombinuju ove dve tehnologije.
Ipak, bez obzira na sve napretke visoke tehnologije, ukoliko slavine nemaju dodatno
i efikasne aeratore ne mogu dobiti LEED
standard. Elektronske slavine same po sebi
nemaju znatnije prednosti u odnosu na ostale
sisteme za kontrolu potrošnje vode na slavinama (prethodno navedene mogu da postižu
istu potrošnju savesnim korišćenjem), ali one
doprinose boljim higijenskim uslovima za korisnike (smanjuju širenje bakterija ili raznošenje organskih materija koje pogoduju razvoju
mikroorganizama kod obrade sirove hrane).
Njihova posebna prednost je u tome što su jednostavne za korišćenje svim korisnicima bez
obzira na uzrast ili eventualne invaliditete.
Filtracija vode
Filtracija vode ne spada pod LEED standardizaciju ali je važna tema u savremenom
građevinarstvu u delu koji se odnosi na zdravlje i komfor korisnika prostora. Posredno,
uključivanje aplikacija za prečišćavanje vode
u objektu znatno doprinosi očuvanju planete
– korisnici zbog bojazni za zdravlje ili ukusa
industrijski dezinfikovane vode u gradskom
vodovodu kupuju vodu u plastičnim flašama, pa se filtriranjem na licu mesta štedi na
duplom transportu vode za piće (vodovod i
transport flaširane vode na istu adresu), a sve
plastične boce ipak ne završe na reciklaži.
Filtracija vode eliminiše štetne materije kao
što su živa, olovo i pesticidi. Neka rešenja
zasnivaju se na filtraciji vode kroz minerale što znatno doprinosi ukusu pijaće vode.
Filtracija vode može naći svoje mesto kod
kuhinjske sudopere, kupatilskog lavaboa ili
u sklopu frižidera.
TEMA broja
Efikasni uređaji bele tehnike
LEED sertifikacija objekta uključuje korišćenje efikasnih tehnologija koje se odnose na
zagrevanje i upotrebu vode. Na primer, može
se doći do LEED poena korišćenjem mašina
za pranje veša i posuđa koje imaju oznaku
Energy Star. Proizvođači bele tehnike nude
i proizvode koji koriste manje vode od standardnih uz jednaku higijensku efikasnost.
Savetuje se i upotreba protočnih bojlera koji
greju vodu samo onda kada je potrebna. Naravno, sva topla voda u objektu može biti deo
većeg sistema čiji osnov čine solarne ploče za
zagrevanje vode na krovu objekta. Oni u Srbiji mogu dovesti vodu na temperature i preko 700ºC leti, pa će zapravo mašine za pranje
priključene na ovaj sistem, a ne samo direktno
na vodovod, imati zadatak samo da dogreju
vodu do potrebnih temperatura. Tržište, ne
samo u SAD, sve je bolje snabdeveno uređajima koji objedinjavaju sve ove aplikacije.
Navodnjavanje zelenih
površina
Prema programu WaterSense agencije EPA
30% vode u stambenom sektoru odlazi za
navodnjavanje zelenih površina, što u SAD
iznosi ukupno 7 milijardi galona dnevno (26
miliona hektolitara), dok BuildingGreen daje
podatak da čak 50% vode u urbanim sredina-
ma služi za navodnjavanje. Zavisno od lokalnih klimatskih uslova, ovaj procenat varira u
različitim delovima SAD – 10% na severu, i
čak 70% na zapadu i jugozapadu zemlje.
Procene su da je čak 50% ove količine neiskorišćeno zbog preteranog zalivanja, isparavanja, raznošenja vetrom, loše postavljenih
ili održavanih sistema za navodnjavanje itd.
Načini uštede i primenjeni sistemi zavise od
isplativosti, vrste i namene objekta, pa je važno
znati da je, bez obzira da li se radi o vikendici,
javnom objektu ili kući, moguće pronaći neki
od načina za što efikasniju upotrebu vode.
Optimalno rešenje za uštedu ove vode jeste
sadnja autohtone vegetacije, tj. one kojoj navodnjavanje i nije preko potrebno. Kada je
navodnjavanje neophodno, preporučuju se
pametni sistemi:
• kapalice - voda biva isporučena ispod biljaka direktno na tlo, bez gubitaka koje
odnese vetar ili koji ispare sa lišća
• sistemi za kontrolu vlažnosti - obezbeđuju dodavanje vode na onim mestima gde
je zaista potrebna
• sistemi praćenja vremenskih uslova - u
skladu sa vremenskim uslovima, tipu zemljišta i vrstama bilja na zelenoj površini
prilagođavaju upotrebu vode za svaki deo
površine posebno
• sakupljanje atmosferskih voda - izgradnja
rezervoara koji će prikupiti vodu iz oluka,
slivnika, drenažnog sistema i sačuvati je
za kasniju upotrebu
• sakupljanje sive vode - korišćenje za zalivanje filtrirane upotrebljene vode iz kuće
(npr. iz tuš kabina).
U SAD već su dostupne detaljne preporuke
za sisteme za navodnjavanje zelenih površina koje je izradila EPA u okviru WaterSense
programa.
Zaključak
U objektima je moguće ostvariti znatne
uštede vode izborom proizvoda koji će
obezbezbediti optimalnu potrošnju, a pri
tome se ne mora izgubiti na estetskom kvalitetu enterijera ili izdvojiti više novca. Bez
obzira na ograničenu ponudu tržišta u Srbiji, navika arhitekata da razmišljaju u skladu
sa održivom gradnjom pri projektovanju
objekata, polazna je tačka za uspostavljanje
održive gradnje i kod nas.
Zelena gradnja je i nastala pre svega kao
etički koncept struke, da bi tek zatim došla
do priznatih standarda ili bila proglašena
obaveznom u nekim gradovima i državama
sveta. Zadatak arhitekata nije da čekaju nametanje standarda, već da implementiraju
standarde u svaki naredni projekat - ne zato
što mora, nego zato što treba, i zato što je,
na kraju krajeva - isplativo ■
Poređenje gradnje kanalizacionih sistema gravitacione kanalizacije i kanalizacije pod pritiskom
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
u ravničarskim terenima
u terenima sa visokim nivoom podzemnih voda
u retko naseljenim mestima
u zaštićenim zonama
kao zajednički sistem za nekoliko domaćinstava
kod delova naselja koji su niži od postojeće kanalizacije
na terenima gde imamo veliki broj ostalih instalacija
kod ukrštanja sa vodotocima, gasovodima, vodovodima
kod ulica koje se nalaze ispod kota gradske kanalizacije
kao zajednički sistem za nekoliko mesta koja koriste PPOV
u geološki nestabilnim terenima
u zajedničkom rovu sa gasovodom i vodovodom
www.build.rs
41
Preduzeće u okviru usluga klijentima nudi:
- konsalting pri izradi studija i projekata
- kvalitetan projekat koji garantuje izgradnju i funkcionalnost sistema
- stručnu podršku u eksploataciji i servisiranju sistema
TEMA broja
Gradske otpadne vode se
sastoje od upotrebljenih voda
iz domaćinstava, ustanova,
škola, ugostiteljskih objekata,
i dr. koje su u nekim
slučajevima pomešane
sa industrijskim otpadnim
vodama. Gradske otpadne vode
sadrže različite supstance
koje, kada se neprečišćene
ispuste u vodoprijemnik (reke,
kanali, jezera), na različite
načine zagađuju životnu
sredinu. Da bi se smanjili
negativni uticaji otpadnih voda
na vodne resurse i životnu
sredinu uopšte, neophodno je
pre ispuštanja otpadne vode
izvršiti njeno prečišćavanje.
Prema EU direktivi vezanoj
za upravljenje vodama i
prečišćavanje otpadnih voda
(EU Directive 91/271/EEC)
organizovano odvođenje svih
komunalnih otpadnih voda
predstavlja trajnu obavezu
države. Skupština Srbije je
2010. godine usvojila novi
Zakon o vodama (Sl. gl. R.
Srbije 30/2010) koji velikim
delom usklađuje domaću
regulativu sa regulativom
Evropske unije i uvodi
dugoročne obaveze
sakupljanja i prečišćavanja
gradskih otpadnih voda
(princip zagađivač plaća).
Autor: Aleksandar Đukić,
Magistar tehničkih nauka
Građevinski fakultet Univerziteta
u Beogradu
KANALIZACIONI SISTEMI
i prečišćavanje gradskih otpadnih
voda u Republici Srbiji –
stanje i perspektive
Postojeće stanje kanalisanja
i prečišćavanje otpadnih
voda u Republici Srbiji
Kanalisanje naselja
Na kanalizacione sisteme je priključena
skoro polovina stanovništva centralne Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine, pri
čemu je procenat priključenja na kanalizaciju znatno viši u centralnoj Srbiji. Poredeći
ove podatke sa podacima iz zemalja Evropske unije, gde je procenat priključenja preko 80%, a u nekim zemljama i preko 95%,
može se zaključiti da su kanalizacioni sistemi prilično nerazvijeni.
Stanje kanalizacionih sistema nije u potpunosti poznato, ali uobičajeni problemi
su zasipanje, prevelika infiltracija, ulaz atmosferskih voda u sanitarnu kanalizaciju
i nepostojanje sistema merenja i praćenja
rada kanalizacije. Ako se ovome doda da je
u jednom broju mesta, uključujući najveće
gradove kao što su Beograd i Novi Sad, kanalizacija izvedena većim delom po opštem
sistemu, može se zaključiti da su potrebna
značajna sredstva za kompleksne radove
na rekonstrukciji i proširenju kanalizacione
mreže u budućnosti kako bi se omogućilo
efikasno sakupljanje i transport gradskih
otpadnih voda.
Prečišćavanje gradskih
otpadnih voda
U periodu od šezdesetih godina do danas, u
Srbiji je izgrađeno više od četrdeset postro-
Beotubi d.o.o.
jenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih
voda (PPOV), od kojih su neka samo započeta. Postrojenja koja rade suočavaju se sa
nizom problema u radu: zasipanje peskom,
hidraulička preopterećenja usled infiltracije i ulaska atmosferskih voda, akcidentna
zagađenja industrijskim otpadnim vodama usled odsustva ili nepravilnosti u radu
uređaja za predtretman industrijskih otpadnih voda, zastarela i neispravna oprema,
nedovoljno obučeno osoblje, i drugo.
Možda najveći problem u radu postojećih
postrojenja jeste taj što su troškovi rada i
amortizacije veći od sakupljenih sredstava
od naplate usluga kanalisanja, prečišćavanja i ispuštanja otpadne vode. Već duži niz
godina cena komunalne usluge vodosnabdevanja, kanalisanja i prečišćavanja voda je
pod kontrolom države i njen nivo ne omogućava pokriće operativnih troškova postojećih sistema, a kamoli razvoj i amortizaciju.
Ekonomska neodrživost i tehnički problemi
u eksploataciji su već doveli do zatvaranja
nekih postrojenja za prečišćavanje otpadnih
voda u Srbiji. Novi Zakon o vodama uvodi
novine u politiku cena usluga vodosnabdevanja i kanalisanja, tako da se uvodi princip
korisnik plaća, odnosno da cena vode treba
da omogući pokriće svih troškova ovih usluga. Puna primena ovih zakonskih postavki
očekuje se u budućnosti, a preduslov za to je
usvajanje i primena odgovarajuće metodologije i sistema određivanja cene vode.
Danas je u radu oko dvadeset postrojenja za
prečišćavanje komunalnih otpadnih voda na
teritoriji Srbije. Značajna gradska postrojenja koja rade navedena su u tabeli ispod.
Milutina Milankovića 34, 11070 Novi Beograd
tel: 011 / 212 00 12, 212 00 13 | fax: 011 / 613 37 52
e-mail: [email protected] | www.beotubi.co.rs
Vaša rešenja
za vodovod
i kanalizaciju!
42
www.build.rs
TEMA broja
Metinvest je internacionalna vertikalno
integrisana grupa koja proizvodi i prodaje
širok asortiman proizvoda po konkurentnim
cenama, uključujući proizvode rude gvožđa,
koksa i uglja, poluproizvoda i proizvoda od
čelika, kao i valjane proizvode i cevi.
Svoje proizvode izvozi u više od 75 zemalja
preko svojih distributivnih centara koji
pokrivaju većinu ključnih regiona u svetu.
Na tržištu Srbije iz našeg
proizvodnog programa u ponudi je:
Toplovaljana žica • Limovi
Šipkasti i pljosnati čelik • L profili
U, I nosači • Debeli limovi
Rebrasta armatura u šipci
Toplovaljana i hladnovaljana traka
Cevi • Armaturna mreža
PPOV Subotica
Praktično sva navedena postrojenja primenjuju sekundarni (biološki) tretman sa procesom aktivnog mulja. Samo novoizgrađeno postrojenje u Subotici pored uklanjanja
organskih i suspendovanih materija vrši i
uklanjanje nutrijenata (jedinjenja azota i
fosfora) do nivoa traženog EU direktivama.
Na neki vid sekundarnog prečišćavanja
otpadnih voda priključeno je oko 10% staOkrug
Br.
Beogradski
Borski
Braničevski
Zaječarski
Zlatiborski
1
1
-
Jablanički
2
Kolubarski
Mačvanski
Moravički
Nišavski
1
1
-
Pirotski
2
Podunavski
1
Pomoravski
2
Pčinjski
Rasinski
Raški
Toplički
-
Šumadijski
4
Severna Bačka
Zapadna Bačka
1
1
Južna Bačka
2
Severni Banat
Srednji Banat
Južni Banat
Srem
Ukupno
1
1
21
novništva u Srbiji, dok se uklanjanje nutrijenata vrši na manje od 2% gradskih otpadnih
voda. Svi ovi podaci ukazuju na ogromno
zaostajanje Srbije u odnosu na standarde
koji se primenjuju u Evropskoj uniji.
U poslednjoj deceniji izgradnja ili rekonstrukcija kanalizacije uglavnom su finansirane iz sredstava lokalnih samouprava
uz povremeno učešće Republike. Sa druge
gradska PPOV
Kapacitet
(ES)
Naziv
10.000
Kladovo
5.000
Soko Banja
10.000
6.000
110.000
Vlasotince
Medveđa
Valjevo
50.000
G.Milanovac
9.500
20.000
35.000
45.000
35.000
Dimitrovgrad
Bela Palanka
Velika Plana
Jagodina
Paraćin
25.000
4.000
125.000
8.000
160.000
180.000
50.000
13.000
60.000
Aranđelovac
Aranđelovac
Kragujevac
Topola
Subotica
Sombor
Bečej
Bač
Kikinda
110.000
Vršac
1.070.500
Tabela: Gradska PPOV u Srbiji
www.build.rs
METAL
IZ PRVE
RUKE
Metinvest SMC d.o.o.
Alekse Bačvanskog 6, 11040 Beograd
Tel. + 381 11 2660 007
+381 11 3670 411
+381 11 3671 264
Fax. + 381 11 2660 006
Email: [email protected]
www.metinvestsmc.rs
www.metinvestholding.com 43
TEMA broja
strane, rekonstrukcija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je najčešće rezultat saradnje sa međunarodnim
institucijama, uz sufinansiranje od strane
Republike i lokalne samouprave. Tako je u
protekloj deceniji izvršena ili započeta rekonstrukcija ili izgradnja gradskih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Topoli,
Subotici, Vrbasu, Leskovcu. Za niz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih
voda priprema se tehnička dokumentacija,
što je obaveza lokalnih samouprava i preduslov za pribavljanje sredstava za realizaciju,
bilo kod domaćih ili kod inostranih izvora
finansiranja.
Obrada muljeva
Poseban problem predstavlja obrada mulja
koji nastaje u procesu prečišćavanja otpadnih
voda, jer u ovom trenutku nema pouzdanih
saznanja o nivoima obrade i dispoziciji mulja iz postroj enja za prečišćavanje otpadnih
voda. U Srbiji se ne primenjuju procesi naknadnog tretmana mulja (na primer spaljivanje ili kompostiranje), a nije poznato da
li se mulj koristi u poljoprivredi. Praktično
svaki mulj izdvojen iz procesa prečišćavanja
odlaže se na deponijama čvrstog otpada, što
dugoročno nije održivo. Samo na nekoliko
većih postrojenja primenjuju se postupci obrade mulja koji obezbeđuju dobijanje
biogasa iz mulja, koji sadrži visok procenat
metana koji se može energetski iskoristiti.
Budući razvoj kanalisanja
i prečišćavanja gradskih
otpadnih voda u Srbiji
EU direktiva 91/271/EEC o prečišćavanju
gradskih otpadnih voda nalaže da sva naselja – tačkasti izvori zagađenja veći od 2.000
ekvivalentnih stanovnika, moraju imati postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. U
Srbiji, prema popisu iz 2002. godine, ima
ukupno 509 naselja većih od 2.000 ekvivalentnih stanovnika, od kojih se 216 nalaze u
Vojvodini, a 293 u centralnoj Srbiji. Ukupan
broj potrebnih PPOV je manji od broja naselja, jer će neka PPOV prečišćavati otpadne vode iz nekoliko naselja. Kako je trenutno u Srbiji samo dvadesetak postrojenja u
funkciji, biće potrebno izgraditi u narednom
PPOV Kragujevac
Pro
fes
ion
a
nik
tro
lna Elek
a
periodu više od stotinu postrojenja kako bi
se dostigli zahtevi zakonske regulative.
Razvoj kanalizacionih sistema i izgradnja
gradskih postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda zahtevaće značajna
sredstva i vreme. Najnovije analize ukazuju
da investicije u rekonstrukciju i dogradnju
kanalizacionih sistema i postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda u narednih
15 godina, za dostizanje priključenosti 70%
stanovništva na kanalizaciju i na postrojenja
za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda,
treba da iznose oko 3 milijarde evra, od čega
najveći deo ide u investiranje izgradnje nove
kanalizacione mreže i izgradnju postrojenja
za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
Domaća građevinska preduzeća su uglavnom osposobljena za izvođenje građevinskih
radova na izgradnji kanalizacionih sistema
i postrojenja za prečišćavanje komunalnih
otpadnih voda. Takođe, postoje firme koje
uspešno mogu izvršiti montažu opreme. U
pogledu primene i ugradnje domaće opreme
na postrojenjima za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, situacija je danas znatno
lošija jer se praktično sva oprema za prečišćavanje u današnjim uslovima mora uvoziti.
Da bi se obezbedila primena dva osnovna
principa na kojima se temelji politika u
oblasti voda u Evropskoj uniji i u Srbiji, a
to su zagađivač plaća i korisnik plaća, odnosno da naknada za usluge u domenu voda
mora da obezbedi pokrivanje svih troškova
obezbeđenja usluge, biće potrebno znatno
povećanje cene komunalnih usluga za vodosnabdevanje i kanalisanje (cena vode).
Dosadašnja iskustva ukazuju da je ekonomska cena samo za prečišćavanje 1m3 gradske
otpadne vode, u zavisnosti od stepena prečišćavanja, lokalnih uslova i veličine postrojenja, u rasponu od 0,15 do preko 0,5 evra po
1m3. U ovu cenu su uključeni operativni troškovi (fiksni i varijabilni), troškovi kapitala
i amortizacija. Pored ovoga, biće potrebno
uspostaviti nova sistemska rešenja koja će
obezbediti odgovarajuće uslove za plasman
sredstava u različite sektore komunalnih delatnosti, vodoprivrede i obrazovanja ■
NID Profesionalna Elektronika
!FFmfluspojlb
b
mo
b
o
jp
t
f
g
p
s
Q
BETONSKE BAZE
- odmeravanje agregata
- odmeravanje cementa
- doziranje i korekcija vode
- prateća automatika
MERENJE U POKRETU
- vaga na traci
- protočna vaga
- merenje u slobodnom padu
KLASIČNA MERENJA MASE
- kolske vage 10t,20t,30t,60t
- železničke vage
- vage na kranovima
- magacinske vage
44
Branka Ćopića 3. 35250 Paraćin; tel:035/571/744, fax:035/573/536
www.build.rs
www.nidproel.com;
[email protected]
H20 nosači
Jedna od glavnih karakteristika H nosača je njihova stabilnost. Širok izbor
dimenzija od 245cm do 590cm zadovoljava potrebe izvođača radova i
omogućava uštedu vremena prilikom šalovanja. Zaštićeni su premazom
melaminske smole, lagani su i prilagodljivi zbog različitih dužina. Jednostavni
su za korišćenje. Njihova je namena – nosači plafonske oplate.
Standardne dužine: 245, 250, 265, 275, 290, 300, 330, 360,
390, 450, 490, 590cm
Vodootporna šper ploča (blažujka)
Šperploča izrađena od brezovog, topolovog, bukovog drveta, na čiju je
površinu obostrano nanesen fenolni film, a koja se primarno primjenjuje
pri izradi oplatnih sistema ili pri ručnom šalovanju.
Izrađuje se unakrsnim slaganjem i lepljenjem furnira, naknadnim brušenjem
i egalizovanjem na nazivnu debljinu, nanošenjem fenolnog filma i zaštitom
rubova bojenjem akrilnom bojom.
Žuta oplatna ploča
Ovaj tip oplate je veoma zahvalan jer je veoma rentabilan. Naime, ovo je
oplata koja ima solidne karakteristike, veoma jednostavna za montažu i
skladištenje, male težine.
Elementi su:
• paneli od drveta, iverice, tj. tri unakrsno slepljena sloja čija je debljina
27mm (paneli 21mm debljine se ređe koriste)
• distanceri-rasponke dimenzija od 10 do 100cm (u odnosu na potrebnu
debljinu zida)
• vezivni elementi-stubovi.
OSB ploča
Trgujemo vodootpornim OSB-3 pločama:
• Dimenzije: 2500x1250mm, 2440x1200mm)
• Na skladištu držimo standardne debljine (8, 9, 10, 11, 12, 15,
18 i 22 mm) u dve varijante: obične i falcovane
• Koriste se za izradu pregradnih zidova, postavljaju se ispod parketa
kao izolator, za oblaganje potkrovlja...
Sistemska oplata
Pločasti materijali
Distanceri
Podupirači
Skele
Dodatni elementi
Radne platforme
Industrija nameštaja
Vaš siguran oslonac
BAR system d. o. o • Čika Ljubina 10/3 11000 Beograd
Magacin veleprodaje: Žorža Klemansoa 56
(bivša Francuska 56, Luka Beograd)
Tel: + 381 11 3039 188, + 381 11 3039 189 • Fax: + 381 11 3039 024
e-mail: [email protected] co. rs • www. barsystem. co. rs
TEMA broja
Primena hidroizolacije kod
velikih vodoprivrednih objekata
Izolacija a.d. lidersku poziciju na polju hidroizolacije mostova, dopunjuje pozicioniranjem i delovanjem u oblasti
vodoprivrede. Postrojenje za preradu vode Makiš II je jedan od objekata vodoprivrede na kome je kompanija
učestvovala. Radovi su izvođeni u dve faze premazima na bazi polimercementa, završeni su u roku i u skladu sa
tehničkim uslovima.
Veliki vodoprivredni objekat na kome Izolacija izvodi sanacione radove jeste dovod
Strvna u okviru sistema Vlasinskih hidroelektrana. Prilikom definisanja tehničkih rešenja uzete su u obzir sve osobenosti objekta
i celog sistema, a u prvom redu karakteristike terena na kome su objekti izvedeni, način
funkcionisanja sistema. Kanal Strvna drenira vode Strvničke i Preke reke, kao i vode
malih vodotoka koje preseca. Dovod je projektovan i izveden kao trapezni kanal, kasnije zatvoren betonskim pokrovnim pločama.
Delom je izgrađen od betona, a delom od
kamena zidanog u cementnom malteru, sa
bokovima u nagibu 1:1. Dimenzije kanala se
menjaju duž njegove trase, sa povećavanjem
profila prema ulivu u Vlasinsko jezero. Dužina kanala je približno 16 kilometra.
• nepromenljivost fizičko-mehaničkih karakteristika tokom vremena
• mogućnost upotrebe u sistemima za vodosnabdevanje.
Uslovi koji su ovim projektom postavljeni u
pogledu kvaliteta geomembrane moraju se
ispuniti, kako bi se obezbedila dugogodišnja
funkcionalnost sistema kanala uz minimalne
troškove održavanja. Takođe, izvođenje radova je u skladu sa svim tehničkim uslovima
i praćeno je propisanom dokumentacijom,
atestima za materijale i detaljnom metodologijom i termin-planom izvođenja radova.
Predviđeno je da se vodoodrživost korita
kanala ostvari upotrebom hidroizolacione
folije - EPDM geomembrane i u skladu sa
tim je odabran i Izvođač radova – Izolacija
a.d. Izbor geomembrane izvršen je na osnovu analize različitih geosintetičkih materijala koji danas postoje na tržištu.
Imajući u vidu značaj projekta, krajnje efekte
koji se postižu sprečavanjem oticanja vode iz
kanala i specifičnost trase i postojećeg stanja
kanala (geomembrana se ugrađuje preko postojeće obloge kamena i betona), kriterijumi za
izbor EPDM geomembrane su sledeći:
• mogućnost prilagođavanja različitim nepravilnostima podloge
• mogućnost prilagođavanja pomeranjima
podloge
• otpornost na UV zračenje i oksidaciju
• otpornost na niske temperature
• pouzdanost spojeva
• mogućnost jednostavne ugradnje i održavanja u toku eksploatacije
IZOLACIJA a.d.
Kumodraška 257, 11221 Beograd
tel: +381 11 3986 641
fax: +381 11 3986 615
[email protected]
www.izolacija.rs
46
Zahtevane fizičko - mehaničke osobine
geomembrane
• Trajnost - Geomembrana mora imati takve karakteristike da njena jačina i
elastičnost moraju ostati nepromenjene
u minimalnom vremenskom periodu od
trideset godina i to prvenstveno sa aspekta
istezanja, omekšavanja, topljenja, pucanja,
kao i da moraju imati očekivanu trajnost
od minimalno pedeset godina.
• Vodonepropusnost - Geomembrana apsolutno mora da bude vodonepropusna
u svojoj kompletnoj površini, kako po
fabričkoj površini, tako i po spojevima
izvedenim na gradilištu.
• UV otpornost i postojanost na toploti Geomembrana mora da bude postojana
na uticaj toplote i uticaja UV zračenja.
www.build.rs
• Postojanost na hladnoći - Uzimajući u
obzir temperaturne opsege za region u
kome se sprovodi projekat, izuzetno je
važno da geomembrana zadržava fleksibilnost u zimskim uslovima, čak i
pri temperaturama ≤ -30°C. Prema EN
495-5, geomembrana ostaje fleksibilna
pri temepraturama ≤ -45°C.
• Masa membrane - Masa po jedinici površine treba da bude takva da geomembrana ne ispliva kada je potopljena, odnosno
preko 1.000gr/m2.
• Elastično izduženje i čvrstoća na zatezanje - Geomembrana mora imati svojstvo
elastičnosti, odnosno velikog istezanja,
kako bi se mogle kompenzovati neregularnosti podloge bez posledica po fizičkomehaničke osobine membrane.
• Dimenziona stabilnost - Dozvoljeno odstupanje u pogledu dimenzione stabilnosti (prema EN1107-2) je ≤0,5%.
• Otpornost na cepanje i otpornost na probijanje - Oni su od značaja kako u toku
eksploatacije tako i u toku ugradnje.
• Hemijska otpornost - Geomembrana
mora da bude otporna na hemijske uticaje.
• Otpornost na proboj korenja - Zahteva se
da geomembrana i da spojevi budu otporni na proboj korenja prema DIN 4062,
FLL testu ili sl.
• Kompatibilnost sa živim svetom - Geomembrana mora da ima stabilnu hemijsku strukturu, tako da u kontaktu sa vodom ne dolazi do emitovanja bilo kakvih
hemijskih komponenti koje su štetne
po živi svet. Proizvođač materijala mora
posedovati dokaz da se materijal može
koristiti u sistemima za navodnjavanje, u
sistemima za pripremu vode za piće.
• Ekološki materijal - Zahteva se da materijal bude hemijski inertan čime se garantuje da membrana neće imati štetan
uticaj na kvalitet vazduha i vode, odnosno
da neće emitovati zagađenja u okolinu.
• Pouzdanost spojeva geomembrane Spojevi geomembrane izvedeni na terenu
moraju imati iste karakteristike (vodonepropusnost, čvrstoća pri prekidu, izduženje pri prekidu) kao i sama membrana.
Odabran je materijal koji ispunjava sve pomenute uslove, a Izolacija a.d. je brzinom i
kvalitetom izvedenih radova zadovoljila tražene uslove kvaliteta i ispunila termin-plan
za ovu fazu radova ■
Kompletni vodovodni
i kanalizacioni materijal
Od 1997. godine preduzeće poseduje sopstveno skladište veličine 4.400m2, a 2004.
godine na istom lokalitetu izgradili su
upravnu zgradu od 200m2 i prodajno-izložbenu halu od 250m2.
Preduzeće Uniprogres poseduje sopstvena
dostavna i utovarna vozila za nesmetanu
isporuku asortimana do mesta kupca i to:
pick up, kombi, kamion i viljuškar.
Svojim prepoznatljivim i profesionalnim
radom od osnivanja uspeli su da ostvare poslovne kontakte i usluže gotovo sve vodovode,
komunalna preduzeća, direkcije, vodoprivredne organizacije i veće građevinske operative
na teritoriji država Srbije i Crne Gore.
To je, prvenstveno, zasluga njihove operativnosti, povoljnih i prikladnih cena, kao i
TEMA broja
Od svog osnivanja 1991.
godine preduzeće
Uniprogres d.o.o. bavi se
prometom i trgovinom
kompletnim vodovodnim
i kanalizacionim
materijalom sa akcentom
na kompletnom učešću na
investicionim zahvatima i
održavanju već postojećih
cevovoda i instalacija, jer
u svom asortimanu imaju
kompletan asortiman koji
je za to potreban.
kvalitetne i proverene robe uz koju obavezno dostavljaju i atest o kvalitetu.
Nadaju se veoma dugom postojanju na ovim
prostorima, i s pravom očekuju proširenje
kruga poslovnih saradnika na obostrano zadovoljstvo.
Kompletan asortiman poteban za izgradnju
i održavanje vodovoda i kanalizacije sastoji
se od cevi svih vrsta, vodovodne armature,
spojnih i fazonskih elemenata i fitinga, i to:
• PVC cevi za vodovod Ø63 - Ø630 za pritisak 6, 10 i 16 bari
• TPE cevi za vodovod Ø63 - Ø630 za pritisak 6, 10 i 16 bari
• Fluidterm program za kućnu instalaciju
• PVC cevi za uličnu kanalizaciju Ø160 Ø630
• PVC cevi za kućnu kanalizaciju Ø50 - Ø160
• PVC fazonske komade za uličnu i kućnu
kanalizaciju
• PVC cevi za kablovsku ptt i el. kanalizaciju
• TPE cevi korugovane za kanalizaciju
• TPE cevi za gasifikaciju Ø20 - Ø630 za
pritisak 4 bara
• PE spiral-cevi za fekalne kolektore, podmorske ispuste, transport industrijskih
otpadnih voda Ø300 – Ø3.000
• pocinkovane i crne cevi (šavne i bešavne),
fiting (pocink i mesing)
• betonske cevi armirane i nearmirane
Ø300 - Ø2.500
• drenažne PVC cevi Ø100 - Ø400
• šaht poklopci, kišne i kanalske rešetke i
žablji poklopci
• liveno gvozdeni fazonski komadi
• zasuni pljosnati i ovalni Ø50 - Ø800
• povratni i nepovratni ventili, hvatači nečistoća, žablji poklopci
• leptir zatvarači, vazdušni ventili
• podzemni i nadzemni hidranti i hidrantske kape
• vodomeri, merači protoka ■
www.build.rs
UNIPROGRES
Vladimira Nazora b.b.
22400 Ruma
Tel: +381 22 474 265
479 808
474 440
433 420
Fax: +381 22 473 019
[email protected]
www.uniprogres.rs
47
TEMA broja
HUOT-ova rešenja
za smanjenje
gubitaka vode
Među glavne probleme u sistemima javnog vodosnabdevanja
vodosnabdevanja, sa aspekta energet
energetske efikasnosti, spadaju stara i neodržavana oprema, nedostatak novčanih sredstava
i neefikasno gazdovanje energijom.
Zbog niskog nivoa standarda građana,
cene komunalnih usluga su često dotirane
od strane opština tako da je za njih veoma
značajno da unaprede tehničke i finansijske
mogućnosti svojih komunalnih preduzeća.
Distributivni sistemi su vrlo raznoliki, sastavljeni od PVC, AC, livenih, PE i pocinkovanih cevovoda. U vodovodima je često
evidentna nenamenska potrošnja vode u
letnjim mesecima (zalivanje, pranje javnih i
privatnih površina itd).
Problem bilansiranja vode posebno je izražen tamo gde nema merenja i kod velikog
broja hidrantskih mreža preduzeća koja ne
rade i koje su prikačene pre mernih instrumenata, gde postoje veliki gubici zbog dotrajalosti i nenamenske potrošnje.
U najvećem broju vodovoda se ne može
na zadovoljavajući način uraditi bilans
vode, ne znaju se lokacije curenja, a gubici
u transportu pitke vode u Srbiji se procenjuju na 40-50%!
Cenu kubika pitke vode opterećuju podjednako, sa jedne strane troškovi cene električne
energije a sa druge troškovi radne snage, hemikalija, analize i ostalo. Jedno od mogućih
rešenja za koje mogu da budu zainteresovani
vodovodi jeste nabavka tehničke opreme koja
bi smanjila uticaj električne energije (npr. no-
HUOT predstavništvo
Nebojšina 12, 11118 Beograd
mob: +381 65 3368 899
[email protected]
www.huot.rs
48
Osnovni cilj u oblasti
vodosnabdevanja koji je
naša zemlja definisala za
naredni period, sadržan i u
novom zakonu o racionalnoj
upotrebi energije, odnosi
se na obezbeđenje urednog
i efikasnog snabdevanja
vodom.
vih pumpi i potisnih cevovoda). Ovakvo rešesred
nje je često preskupo za većinu manjih i srednjih vodovoda i može dostići visoke iznose.
Na tržištu postoje rešenja koja mogu omogućiti kontrolu nad cenama komunalnih
usluga i koja imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi što je nemoguće
izraziti u novcu.
Rešenja francuskog
proizvođača HUOT
Glavni rizik curenja u jednoj vodovodnoj
mreži dolazi od priključaka koji imaju
dvostruko više delova koje treba zaptivati u odnosu na cevi na koje su instalirani.
Cena koštanja priključka je manja od 1%
ukupnih troškova izgradnje mreže.
Kompanija HUOT, francuski proizvođač
koji obezbeđuje dizajniranje, industrijski
proces kao i prodaju kompletnog priključnog sistema za mrežu pitke vode ističe
nekoliko osnovnih principa za dugotrajno
zaptivanje u vodovodnoj mreži:
1. Dobra konstrukciona rešenja (spojnice
namenjene cevima od bilo kog materijala različitih spoljnih prečnika, ogrlice za
ugradnju bez teflona, pravi i ugaoni servisni
ventili za vertikalno ili horizontalno bušenje pod pritiskom, vodomerni šahtovi od
polietilena sa opremom i sigurnosni ventili
sa zaključavanjem za vodomere i dr.)
2. Elastične osobine i oblik gumenih zaptivki
(gumene zaptivke integrisane na prirubnicama spojnica, široke pritezne gume, odvojeno pritezanje na obe strane spojnice,
velika naležuća površina na cev, mesingani
nazubljeni prsten protiv izvlačenja cevi,
mogućnost montaže pod uglom i dr.)
3. Epoksidna zaštita (zaštita korozije i elektrolitičkih procesa; garantovana debljina
epoksidnog filma 300 μm; montaža šrafovima bez matica sa urezanim zaštićenim navojima)
4. Dokaz o ispravnosti za pitku vodu
Kompanija Huot posluje od 1901. godine,
deo je industrijske grupacije koju čini pet
kompanija, prisutna je na pet kontinenata i
ispunjava u potpunosti sve zahteve evropskog standarda EN805:
1. Preporučeni životni vek vodovodne mreže: 50 godina
www.build.rs
2. Materijali u kontaktu sa pitkom vodom u
skladu sa sanitarnim pravilima
3. Sprečavanje zagađenja (test na podpritisak -0,8 bars)
4. Kapacitet zaptivanja pod uglom (apsorbuje sleganje tla)
5. Obavljanje konstrukcionih poslova u
skladu sa važećim standardima
Rezultati jedne studije sprovedene pre nekoliko godina pokazuju da zbog infrastrukturnih problema Italija godišnje izgubi 42%
vode ili 4 milijarde kubnih metara, a da
ukupni troškovi po ovom osnovu iznose između 3,9 i 5,2 milijarde evra na godišnjem
nivou. Studija pokazuje i da trošak neinvestiranja u unapređenje mreže dugoročno nije
održiv, kao i da gubici usled infrastrukturnih
problema neprekidno rastu usled klimatskih
promena i uvećanja urbane populacije ■
Priključak:
3 zaptivke
Cevi:
3 zaptivke na svakih
12 metara
Priključak:
3 zaptivke
Da li su cevi u vašem
domu zaštićene od
mržnjenja?
Prema svetskim meteorolozima, ova zima
će biti neoubičajeno hladna sa dosta padavina. Tokom hladnih zimskih meseci,
zamrznute cevi su ozbiljan rizik za vaše
zdravlje i dom. Sa prvim danima zime,
stiže pravo vreme da zaštitite svoj dom i
sprečite mržnjenje cevi.
Nauka je vrlo jednostavna. Voda smrzava
kada se njena toplota prenosi na hladan vazduh van cevi. Kada se voda zaledi, prelazi iz
tečnog u čvrsto stanje i postaje led. Kristalna
struktura leda čini je mnogo manje gustom
nego kada je u tečnom stanju, što objašnjava
poznati fenomen ekspanzije. Pritisak koji se
javlja širenjem leda u ograničenom području
cevi izaziva razilaženje šavova na cevima.
Kada se cev razdvoji, stotine litara vode može
da isteče iz pukotine i da izazove značajnu
štetu okolnoj konstrukciji i materijalima.
Istraživanje koje je sproveo Građevinski istraživački savet Univerziteta Ilinois (The
Building Research Council at the University
of Illinois) utvrdilo je da potencijal zamrzavanja vode unutar cevi postoji kada spoljašnja
temperatura dostigne -6,66°C ili niže. Spoljašnje slavine i cevi koje se nalaze na promaji,
u nezagrejanim oblastima, ili unutar spoljnih
zidova najpodložnije su smrzavanju.
Pre hladnijeg vremena, budite sigurni da
svi ukućani znaju gde se nalazi glavni ventil za vodu. Proverite ventil, tako što ćete ga
isključiti, a zatim uključiti, kako biste bili
sigurni da on pravilno radi. Dok još uvek
toplije vreme dozvoljava (i nismo zaglibili
duboko u minus), odvojite malo vremena da
ostvarite sledeće zadatke u nastojanju da zaštitite svoj dom i sprečite mržnjenje cevi:
• Proverite dihtunge na vratima i prozorima i uverite se da su oni funkcionalni
• Zamenite one dihtunge koji nedostaju ili
su oštećeni
• Zapečatite praznine koje uvlače hladan
vazduh unutar prostora korišćenjem silikona ili akrilnog lateksa
• Zapečatite spoljašnje praznine i pukotine
korišćenjem pur pene
• Ako imate bazen ili sprinkler sistem proverite da li su njihove instalacije pravilno
drenirane u skladu sa uputstvima proizvođača
• Otkačite creva sa spoljnih česmi; iscedite
preostalu vodu iz creva
TEMA broja
Da li znate šta da radite
ako imate zaleđene cevi
u vašem stanu ili kući – ili,
čak, da li znate da li imate
problem? Naučite kako da
identifikujete i popravite
zamrznute cevi ili, još bolje,
da sprečite uopšte pojavu
zamrznutih cevi.
m
kap po kap, mlake
vode. Ovo će omogućiti
nastavak kreta
kretanja vode kroz vodovodne cevi.
Samim tim, kada se voda kreće, manje je verovatno da će se zamrznuti.
Ako dođe dan kada treba da odvrnete slavinu tokom hladnih zimskih meseci i shvatite
da vode nema ili da ide samo kap po kap (a
da nije problem u vodosnabdevanju), onda
postoji dobra šansa da su vam vodovodne
cevi zaledile. U tom slučaju, hitna akcija je
neophodna i ona se mora preduzeti odmah
kako bi se sprečila bilo kakva šteta u vašem
domu od mogućeg curenja vode nastalog
raspuknućem cevi.
• Ako imate neku spoljnu slavinu koja nije
otporna na mraz, isključite joj dovod
vode, otvorite slavinu i pustite da višak
vode isteče
• Stavite izolaciju na svaku cev i slavinu
koja je izložena vremenskim uslovima
• Vodovodne cevi koje se nalaze unutar
kuće u oblastima koje se ne greju, tipa
potkrovlja, garaža, podruma itd, trebalo
bi izolovati izolacijom napravljenom od
polietilena ili neoprenske pene
• Podesite vaše daljinsko grejanje na minimum od 12°C kada izlazite iz stana na
duže vreme tokom hladnih zimskih meseci.
Čak i sa preventivnim merama na snazi, zima
je nepredvidiva, a dodatni problem (kao što
je gubitak energije vašeg doma) mogu se
desiti. Ako izgubite električno napajanje, a
pritom se grejete na struju, vaš dom neće
biti grejan u tom periodu. U zavisnosti od
spoljašnje temperature i trajanja vremena
pre nego što se struja vrati, to može da predstavlja ozbiljan problem. Ukoliko imate dodatni izvor napajanja, kao što je generator,
ne trebate da budete zabrinuti. Međutim,
ako nedostaje električno napajanje vašeg
doma duži vremenski period, sve vodovodne
cevi, čak i cevi unutar grejnih površina vašeg
doma, mogu biti pod rizikom smrzavanja.
U takvim slučajevima treba da otvorite sve
pristupne tačke cevima (revizije, plafonske
ploče i sl.) tamo gde se one nalaze unutar
zidova ili spuštenih plafona. Ovo će omogućiti prodor unutrašnje toplote koliko god
da je ostalo da cirkuliše u ovim oblastima i
pomoći održavanju toplote vodovodnih cevi
u većoj meri nego što bi inače bio slučaj. Takođe bi trebalo da odvrnete svaku slavinu i
da na taj način omogućite stabilano kapanje,
www.build.rs
Identifikujte lokaciju zamrznute cevi prateći
vodovodne cevi od slavine do negrejanih
delova vaše kuće (za one koji ne znaju položaj cevi unutar zidova ili plafona, najbolje
bi bilo da potraže pomoć vodoinstalatera i
da mu pritom prilože arhitektonsko-građevinski projekat objekta). Potražite primetno
nagomilavanje mraza ili leda na spoljnoj
strani zidova cevi. Kada nađete zamrznuti
deo cevovoda, moraćete da zagrevate taj deo
površine i da na taj način otapate zamrznute
cevi. Nikada ne treba odmrzavati zamrznute
cevi upotrebom otvorenog plamena, jer to
predstavlja ozbiljnu opasnost od požara, a
takođe, možete oštetiti kako vodovodnu
cev, tako i okolni materijal. Umesto toga,
treba koristiti fen, izvore toplote tipa kvarcne grejalice, portabl grejače, kalorifere ili
čak peškire natopljene u toplu vodu kojima
oblažete zamrznute cevi.
Ostavite slavine odvrnute i postupno krenite da odmrzavate od slavine ka zaleđenom
delu cevi. Ovo omogućava vodi, kako se
topi, da pobegne i smanjuje pritisak unutar
cevi. Cevi više nisu zamrznute onda kada
se uspostavi pritisak vode. Imajte na umu
da treba da zavrnete glavni ventil vode dok
odmrzavate zamrznute cevi, pošto se svakog
trenutka može javiti pucanje cevi. Ukoliko
se desi da vaša cev pukne ili da nabubri, popravke su neophodne.
Naoružani razumevanjem naučnih saznanja o zamrznutim cevima, informacijama o
vremenskoj prognozi, kao i znanjem o prevenciji i neophodnim korektivnim merama,
možete sprečiti pojavu mržnjenja vodovodnih cevi i zaštiti svoj dom od značajnih
oštećenja izazvanih vodom ove zime ■
49
promo
Svečano otvoren
Regionalni centar
za kontrolu leta
Pre par meseci, u Beogradu, tačnije u Surčinu, svečano je
otvoren novi Regionalni centar za kontrolu leta
leta.
Izgrađeni objekat predstavlja poslednju
reč tehnike, kako u pogledu sistema za
navođenje i upravljanje avionima, tako i
sa stanovišta prateće opreme i svih drugih
ugrađenih sistema. Kompleks regionalne
kontrole leta opremljen je i pratećim sadržajima, čime su zaposlenima omogućeni
optimalni uslovi rada.
Glavni izvođač, kompanija Deneza M je u
rekordnom vremenu završila ovaj kompleksni objekat i pokazala da je spremna za
izvođenje radova na sličnim i složenijim
projektima. Pored svog značajnog obima,
projekt je tehnološki veoma složen i zahtevao je angažovanje velikog broja podizvođača.
Izrada fasade i ulaznih partija pripala je
kompaniji Valve Profil iz Kraljeva. Projektni zahtev je bio da se obezbedi kontrolisani
ulaz zaposlenih i posetilaca, ali da se na istim ulaznim pozicijama obezbedi efikasna i
nesmetana evakuacija. Dodatni uslov je bio
da se obezbedi dovoljno snažan automatski
pogon, kako bi moglo da se upravlja krilima
vrata čija je težina veća od 200 kilograma.
Ulazna vrata objekta su opremljena staklom
otpornim na metke, čime je uvećana težina
svakog pokretnog krila na više od 200 kilograma.
Imajući u vidu sve postavljene tehničke
uslove Investitor se opredelio za GEZE
Pogone TSA 160 NT Z-Invers. Na objekat
je ugrađeno ukupno osam GEZE pogona
sa pripadajućom opremom, a sistem je povezan na sistem zaštite od požara, sistem
pristupne kontrole i sistem evakuacije.
Predstavljanje GEZE GmbH
GEZE GmbH je svetski priznat i poznat
proizvođač sistema za vrata, prozore i sigurnosne tehnologije. Kao vodeća inovativna
kompanija sa vrhunskim rešenjima dizajna, ova porodična firma je osnovana 1863.
godine. Kao proizvođač i distributer vrhunskih tehnologija GEZE je svojim inovativnim rešenjima uticao značajno na izgradnju
objekata i na konačna rešenja koja su primenjena na svim kontinentima.
GEZE zatvarači za vrata poznati su širom
sveta, a u Nemačkoj GEZE je najznačajniji isporučilac automatskih kliznih vrata.
Milioni ljudi svakodnevno prolaze kroz
vrata koja zatvara GEZE gornji zatvarač
TS 5000, a mnogi objekti imaju ugrađene
sisteme Slimdrive serije automatskih kliznih vrata.
Pored ovoga, GEZE proizvodi i kompletan
program sistema za otvaranje prozora za
ventilaciju i otvaranje u slučaju požara u cilju
evakuacije dima. Ovo je deo ukupne GEZE
ponude sigurnosnih sistema namenjenih sigurnosti i bezbednosti ljudi i objekata.
Arhitektama, GEZE nudi prestižni sistem
potpuno integrisanog stakla (IGG) koji
omogućava slobodu projektovanja.
GEZE proizvodi nalaze se na najreprezentativnijim objektima širom sveta. Kompanija
je predstavljena u svetu sa preko 23 zavisnih
preduzeća, a fleksibilnu i efikasnu prodaju i
servis obezbeđuje 1.900 zaposlenih ■
GEZE GmbH
tel: 011 3287 248, 3283 668
mob: 063 217 729 Ivan Albunović
mob: 062 77 19 78 Andreja Egarić
mob: 064 25 35 421 Amir Mujezinović
email: [email protected]
web: www.geze.com
50
www.build.rs
promo
Centralni sistem upravljanja
sportskom infrastrukturom
na primeru hale “Čair”
Opis centralnog sistema za nadzor i upravljanje sportskom infrastrukturom predstavljen
je preko tehničkih rešenja na rekonstrukciji, adaptaciji, sanaciji i dogradnji sportske hale
“Čair”, gde se kao glavni nosilac posla pojavila beogradska kompanija Tehnicom Computers
Za potrebe datog posla Tehnicom Computers
je implementirao svoje rešenje automatizacije
elektroenergetskih i termotehničkih instalacija u objektu. U želji da se korisniku obezbedi
pouzdanost i dug vek eksploatacije sistema,
korišćena je oprema renomiranog proizvođača
Schneider Electric. Instalirani sistem centralnog nadzora realizovan je pomoću Vijeo Citec SCADA softverskog paketa. Omogućeno
je softversko praćenje sistema klimatizacije,
tiv za inženjere kroz ceo proces realizacije
ovog projekta. Omogućeno je da se grejanje
i osvetljenje automatski regulišu u skladu sa
radnim vremenom. Takođe, sistem se može
konfigurisati tako da se u zadatim danima
održava određeni režim rada.
ventilacije i grejanja, kao i sistema unutrašnjeg
i spoljašnjeg osvetljenja hale. Takođe, napravljen je novi softver (ticketing aplikacija), koji
omogućava štampanje ulaznica sa bar kodom,
pa će pristup događaju posetioci imati jednostavnim provlačenjem ulaznice kroz bar kod
čitač na ulaznim kapijama dvorane.
morao fizički da ode do lokacije na kojoj se taj
sistem nalazi. Ako bi do takve situacije došlo
u vreme trajanja neke sportske manifestacije,
bilo bi nametnuto pitanje otežanog pristupa
i brzine reagovanja tehničkog osoblja. Centralizacijom je ostvarena fleksibilnost, lako
korišćenje i potpuni pristup alarmima sistema
u različitim delovima. Uz to, korisnici imaju
kompletan uvid u podatke koji im omogućava
donošenje odluke o prioritetu intervencija na
sistemima bez obzira na to gde se nalaze.
Integracijom svih sistema koji zahtevaju
upravljanje, ostvarena je konekcija između
upravljanih sistema i kontrolera na udaljenim
lokacijama sa centralnim kompjuterom. Komunikacija se obavlja putem lokalne Ethernet mreže i Modbus TCP/IP protokola.
Optimalno korišćenje energije kroz buduću
eksploataciju hale predstavljalo je impera-
Da bi mogao da odgovori na alarm nekog od
sistema ili da podesi njegovo funkcionisanje,
rukovaoc kompletnog sistema bi tradicionalno
U skladu sa pravilima Evropske rukometne
federacije definisani su sledeći režimi korišćenja sportskog terena: režim rekreacije,
treninga, utakmice, emergency režim rada
TV prenosa, režim CTV prenosa, kao i
režim HDTV prenosa. Za svaki od navedenih režima definisan je nivo osvetljenosti
koji mora da se ostvari na terenu. Ovi nivoi
osvetljenosti se ostvaruju uključenjem različitih grupa reflektora.
Za upravljanje kombinacijom grupe reflektora koristi se PLC u kombinaciji sa touch
screen panelom, smešten lokalno u prostoru,
u razvodnom ormanu sa koga se napajaju
reflektori. Ugrađeni su reflektori sa brzim
startom, proizvođača Philips, čime je predupređen problem sporog paljenja reflektora
u situaciji nestanka mrežnog i uključenja
agregatskog napajanja.
Nakon završene rekonstrukcije, hala Čair
postala je reprezentativni objekat, jedna od
najmodernijih hala na ovim prostorima, koji
zadovoljava visoke standarde za održavanje
sportskih takmičenja i tako spremno dočekuje održavanje Evropskog prvenstva u rukometu, u januaru 2012. godine ■
TEHNICOM COMPUTERS
Bulevar Vojvode Mišića 37 b
11040 Beograd
tel: +381 11 3060 800
fax: +381 11 3961 915
[email protected]
www.tehnicomcomputers.com
www.build.rs
51
promo
Električni kotao Oganj
- iskra koja pokreće sve
Preduzeće
Pr
red
duz
uzeć
ećće Katana
a sse
eb
bavi
avi proizvo
proizvodnjom
odn
njom
jom ko
kotlova
otl
tlov
va se
serije
eri
rije
Oganj još od 1996. godine. Znanje, ideje i stvaralački duh
učinili su da danas u proizvodnom centru poseduju već
devetnaest patenata iz oblasti termo-dinamike, od kojih
su tri već u serijskoj proizvodnji.
Imate efikasan sistem za grejanje? Onda
vam nedostaje samo varnica koja treba da
ga oživi...
Električni kotao tipa Oganj predstavlja rešenje koje ne zahteva posebne energente, mnogo prostora i skupe priključke, a imajući u vidu
da radi na sasvim drugačijem principu od klasičnih el. uređaja (voda je u funkciji grejača),
kotao će trošiti minimum električne energije
potrebne da bi sistem efikasno ispunjavao svoj
zadatak. Zato prvo pitanje nije: koliko troši
vaš kotao, već: koliko troši vaš objekat?
Kotlovi Oganj
U firmi Katana stručnjaci sa iskustvom pronalaze originalna, efikasna i funkcionalna
rešenja za vaše domove i poslovne prostore.
Kotlovi serije Oganj, bazirani na sopstvenim patentima i velikom iskustvu inženjera,
mogu se lako uklopiti, ali istovremeno i zadovoljiti potrebe prostora svih veličina.
Oganj je električni protočni kotao i bojler čiji
je princip rada zasnovan na direktnom pretvaranju električne energije u toplotnu. Može se
koristi kod klasičnog etažnog grejanja (radijatorsko grejanje) ili kod podnog grejanja za grejanje kuća, stanova i objekata drugih namena.
Mogućnost izbora tipa električnog kotla odgovarajuće snage, a prema potrebama vašeg
prostora, kao i precizan režim rada trenutnog
uključivanja/isključivanja, učiniće da trošite
tačno onoliko energije koliko je potrebno da
svoj prostor učinite prijatnim za život i rad.
Najvažnije prednosti grejanja ovim uređajima:
• dimenzije su mu 50-100 puta manje od
klasičnih kotlova iste snage
• zbog svoje jednostavnosti, kao i zbog
činjenice da se voda zagreva direktno
protokom struje kroz nju, praktično ne
postoji mogućnost kvarova i pregorevanja
grejača
• grejanje ovim kotlom je dva do tri puta
jeftinije u odnosu na ostale načine
• u slučaju nestanka tečnosti u grejnom
sistemu kotao prestaje sa radom, što isključuje mogućnost kvarova, termičkih
oštećenja i požara
52
• Oganj ima pet puta veću snagu u odnosu na svoju veličinu i do 75% manju potrošnju električne energije za iste grejne
efekte, u istim uslovima rada.
Kada se govori o samim električnim kotlovima za grejanje, bez obzira na sve prednosti
jednog ili drugog tipa, proizvođača i sl, razlika u samom kotlu može da se kreće od 30 do
50% potrošnje u zavisnosti od kvaliteta kotla,
tj. jedan može biti bolji od drugog do dva puta.
Naravno, ovo se odnosi na rezultate koje kotao
postiže u identičnim uslovima rada.
Izbo
Iz
borr poda
pod veoma je važan kod podnog greIzbor
janj
ja
njaa i ima
ima veliku važnost za energetsku efijanja
kaasn
snos
ostt celog
ce sistema grejanja. Apsolutno se
kasnost
prrep
p
epor
oruč
uču
u podovi od kamena, poliranog
preporučuju
b toona
be
naa,, ke
kkeramičkih pločica, itd. Ovim pobetona,
d vi
do
vim
ima
ma se
se daje prednost u odnosu na klasidovima
č n masivni
ča
maasi
siv
iv parket, laminat i druge podove
čan
baz
azi drveta
azi
drvv zato što oni imaju sposobnost
dr
naa bazi
velike akumulacije temperature ali i zato što
ne predstavljaju termoizolacioni sloj između
cevi i prostorije koju treba grejati.
Ova karakteristika omogućava korišćenje
jeftine noćne struje za postizanje željenog
temperaturnog nivoa u podu koji će masa
materijala akumulirati i emitovati u toku
celog dana i na taj način izbeći uključivanje u četiri puta skupljoj prvoj tarifi.
U dobro izolovanom objektu kada se u toku
trajanja devetočasovne jeftine struje temperatura poda zagreje na 27°C u prostorijama
bude oko 24°C. Za period osamnaestočasovne skupe struje temperatura u prostorijama opadne za 3°C odnosno na 21°C tako
da se grejanje ne mora uključivati do sledeće
jeftine tarife.
Međutim, razlika u količini potrebne
energije za zagrevanje objekta može biti i
deset puta veća kod loše izolovanog u odnosu na odlično izolovan prostor – dakle,
toplotni gubici mogu biti i do deset puta
veći sa lošom izolacijom!
Tako zapravo osnovno pitanje nije: koliko
troši kotao, već koliko troši objekat? Naime, sistem grejanja u nekom objektu samo
nadokađuje toplotne gubitke zidova, poda,
plafona i prozora, dakle, što su gubici veći,
to je veća i potrošnja. Loše izolovan objekat
neće pružati komfor čak ni kada je sistem za
grejanje na granicama svojih kapaciteta jer
toplotni gubici mogu biti jednaki, ili veći, od
toplotnih dobitaka iz sistema.
Podno grejanje i efekti
akumulirane temperature
Predstavljamo vam primer upotrebe električnog kotla Oganj kod podnog grejanja.
Prenos toplote sa cevi na cementnu košuljicu i dalje na podnu oblogu poboljšava se
aplikacijama od metala u vidu leptir-pločica. One se postavljaju na cevi i prilikom
izlivanja cementne košuljice ostaju duboko
u njoj (veličine su oko 10x12cm). Tako se
temperatura sa cevi prenosi na ove metalne
pločice koje je zatim distribuiraju 40 puta
brže celom svojom površinom u termalnu
masu poda, jer je prolazak tolpote kroz metal 40 puta brži.
Na taj način se, sa istom količinom vode i
cevi, višestruko povećala površina grejnih
tela u podu, odnosno, u ovom slučaju – cevi.
www.build.rs
Celokupna podstanica Oganj 3
– dole desno (crno)
Tamo gde nije instalirano podno grejanje
već klasično radijatorsko grejanje, a gde su
veliki gubitci toplotne energije zbog neizolovanog ili loše izolovanog objekta, moguće
je ugraditi dodatni rezervoar koji će imati
ulogu akumulatora toplote. Kada su ispunjeni preduslovi: dobra izolacija i razveden
efikasan sistem grejanja, potrebna je još
samo prava iskra – kotlovi tipa Oganj ■
KATANA
Miloja Radosavljevića 70
34000 Kragujevac
tel: +381 34 326 003
tel/fax: +381 34 326 059
mob: +381 63 611 570
[email protected]
www.katana.rs
promo
Securiton ugrađuje sisteme za automatsko gašenje požara raspršenom
vodom (sprinkler i drendžer), sisteme
za gašenje požara ekološkim sredstvima (FM-200, Novec, Ecaro 25, inertni
gasovi i drugi), kao i hibridne sisteme
R-102 i Piranha.
• Sprinkler sistemi su najrasprostranjeniji
sistemi za automatsko gašenje požara, prvenstveno zbog velike efikasnosti gašenja i
ekonomične cene. U slučaju požara aktiviraju se samo mlaznice zahvaćene požarom.
Sprinkler sistemi se izvode kao mokri ili
suvi, u zavisnosti od toga da li u prostoru
koji se štiti postoji opasnost od smrzavanja.
Treća varijanta sprinkler sistema je preakcioni sprinkler sistem koji je kombinacija suvog
i mokrog sistema, a koristi se u prostorima
gde bi šteta od slučajnog aktiviranja sprinkler mlaznice bila velika. Aktivira se preko
sistema za automatsku dojavu požara. Za
zaštitu osetljivijih prostora (npr. elektro sale)
moguće je usloviti aktiviranje sistema istovremenim uključenjem automatske dojave
požara i pilot linije sa sprinkler mlaznicama.
Oblast primene: velike javne garaže, garaže
u stambenim objektima, standardna i visokoregalna skladišta, industrijski objekti, itd.
SECURITON
Projektovanje, ugradnja i servisiranje:
• automatska dojava požara
• automatsko gašenje požara
• detekcija gasa
• dojava provale i prepada
• kontrola pristupa
• perimetarska zaštita
• video nadzor
• softver za integraciju tehničkih sistema
STABILNI SISTEMI ZA AUTOMATSKO
GAŠENJE POŽARA
• NOVEC pripada grupi hemijskih ekoloških sredstava za gašenje požara, koji ne
oštećuju materijalna dobra, niti čovekovu
okolinu. Važna osobina ovoga gasa je da
ljude pa može da se koristi u
nije štetan za ljude,
prostorima sa stalnim boravkom ljudi.
Novec se nalazi u bocama u tečnom stanju,
a za gašenje je potrebna veoma mala količina gasa. Zbog visoke gustine tečnosti i niske
koncentracije potrebnog sredstva za gašenje,
boce koje sadrže Novec ne zauzimaju mnogo prostora, te su pogodne za instalaciju u
gotovo svako okruženje.
Oblast primene: izložbeni prostori, muzeji, arhive, računarski centri, kontrolne sobe
za procesnu industriju, finansijski centri
i banke, osiguranja, vojna industrija, farmaceutska i medicinska oprema, knjižare,
telekomunikacioni centri, univerziteti, itd.
maceutska i medicinska oprema, knjižare,
telekomunikacioni centri, univerziteti, itd.
• PIRANHA sistemi predviđeni su za gašenje
kuhinjama Ovi sistesiste
požara u komercijalnim kuhinjama.
mi koriste kombinaciju agensa i vode i na mnogim poljima su nadmašili sve konvencionalne
sisteme za gašenje požara jednim sredstvom.
Piranha sistemi vrše brzo gašenje plamena pomoću PRX™ tečnih sredstava koja u
formi tankog filma poklope plamen, a nakon
toga sledi gašenje vodom koja brzo hladi i
sprečava povratak požara.
Piranha sistemi su dostupni u više različitih
veličina i mogu se kombinovati u skladu sa
veličinom kuhinje koju treba zaštititi.
Oblast primene: restorani, škole kulinarstva,
sportski kompleksi, ugostiteljski objekti sa 4
i 5 zvezdica.
• Sistem gašenja požara inertnim gasom je
siguran i prirodan način za gašenje požara.
PROINERT sistem koristi smešu IG-55,
koja ne oštećuje ozonski omotač i ne utiče
na globalno zagrevanje, budući da se koriste
gasovi argon i azot iz prirode.
Securiton ugrađuje opremu za automatsko
gašenje požara koja poseduje važeće FM,
UL, VdS i LPCB ateste. Projektovanje sistema vrši se prema SRPS i EN normama,
kao i NFPA i FM propisima ■
Proinert nudi mnogo prednosti u odnosu
na druge inertne sisteme koje se ogledaju u
nekoliko projektnih poboljšanja. Specijalno
patentirani ventil automatski smanjuje visok
izlazni pritisak iz boca na nivo pritiska koji je
potreban na mlaznicama pri gašenju požara.
Tako je obezbeđen idealan izlazni pritisak, te
nisu potrebne skupe cevi neophodne za visoke pritiske, kao kod drugih inertnih sistema.
Proinert sistem je projektovan za delovanje
na veliku daljinu. Boce sa gasom i sektorski
ventili omogućuju zaštitu više prostorija sa
jednom baterijom boca koja je smeštena daleko od zaštićenih prostorija.
Oblast primene: izložbeni prostori, muzeji, arhive, računarski centri, kontrolne sobe
za procesnu industriju, finansijski centri
i banke, osiguranja, vojna industrija, farwww.build.rs
SECURITON - Alarm and Security
Systems
Danila Lekića Španca 31
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82
318 50 17
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the Swiss Securitas Group
53
promo
TENSAR TEHNOLOGIJA
KOD POTPORNIH KONSTRUKCIJA
Lipe
Lipex
Li
ip
pe
ex d.o.o.
d.o.
d.
d.o.
o.o.
o. je
je zvanični
zvan
zv
anič
ani
ični
ni d
distributer
istr
is
triib
but
ute
err kompanije
kom
omp
pa
an
niije
je Tensar
Ten
ensar
ssa
ar
In
nte
tern
rnat
atio
atio
iona
ona
nal za
nal
za p
odručj
od
ručj
ru
čja Srbije,
Srrbi
S
bije
je, Crne
Crrn
C
ne
e Gore
Gor
ore i Ma
M
ak
ke
ed
do
oniije
e.
International
područja
Makedonije.
Kompanija Tensar je pionir i lider na području proizvodnje
i primene geomreža.
Još od ranih osamdesetih godina, Tensar
tehnologija se primenjuje u izgradnji različitih potpornih konstrukcija širom sveta.
Ova tehnologija obezbeđuje bržu i jeftiniju
gradnju, a pri tome sve ove konstrukcije su
potvrđene i BBA serifikatima za životni vek
od 120 godina cele konstrukcije (sertifikat
obuhvata komplet od projekata preko Tensar materijala do izvedene konstrukcije).
Poseban segment predstavljaju vertikalne
konstrukcije – sistem TW1, suvomontažni
sistem koji ne zahteva upotrebu nikakvog veziva ili armaturne mreže. Ceo sistem se zasniva na izuzetnim karakteristikama jednoosnih
HDPE geomreža i njihovoj vezi sa blokom na
licu uz pomoć Blue connector, takođe izrađenih
od istog materijala. Ovakva veza omogućava
čvrstu i pouzdanu vezu betonskog bloka na
licu zida i bloka armirane zemlje i za koji zapravo preuzima sva opterećenja i napone u toj
potpornoj konstrukciji.
u svetu je ispod visine 65m-Dubai) niti u pogledu pozicije (obalni zid reke u UK), kosina
na kojoj se postavlja (Mihas, Španija), ni klimatskih uslova gde se gradi (Rostov, Rusija).
Dodatna prednost ovog sistema je da, osim
što predstavlja potpornu konstrukciju, može
i da preuzme sva opterećenja kakva su kod
oporaca mostova (Dubai). Takođe, ispod je
uporedni prikaz cene izgradnje gravitacionih, armirano betonskih i Tensar sistemom
izgrađenih potpornih konstrukcija.
Fujairah, Dubai, 65m
Hempton Vejl, UK
Kod nas se sistemom armirane zemlje rade
potporne konstrukcije još od 2002. godine,
prva takva konstrukcija na Mokroj Gori,
pa preko Ovčar Banje (najviša konstrukcija vertikalnog potpornog zida u Srbiji), a
od skoro postoji i sertifikovani proizvođač
blokova (raznih oblika i boja), tako da ova
tehnologija postaje sve dostupnija i našim
graditeljima.
Dodatna korist koja se ostvaruje ovakvim sistemima jeste upotreba lokalnog, manje kvalitetnog, materijala za popunu, a takođe i korišćenje agregata sa krupnijim zrnom i do 125mm
(ovo je moguće jer Tensar geomreža ima jako
mali faktor oštećenja prilikom ugradnje).
Tensar učestvuje u svim segmentima izgradnje
ovakvih potpornih konstrukcija od besplatnog predloga rešenja, preko izrade kompletnog projekta, do podrške prilikom izgradnje
prisustvom na terenu i uputstvima za pravilnu
upotrebu ove tehnologije i podrške davanjem
svih sertifikata za ove konstrukcije.
Za ovakve potporne konstrukcije ne postoje
ograničenja u pogledu visine (trenutno najviša
Uz Tensar tehnologiju, gradićete brže, pouzdanije i jeftinije potporne konstrukcije ■
Mihas, Španija
Rostov, Rusija
Oporac mosta, Dubai
LIPEX
Križanićeva 12a; 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 26 88 413
26 88 816
mob: +381 63 359 314
359 316
[email protected]
[email protected]
www.lipex.co.rs
www.tensar-international.com
54
www.build.rs
promo
Robusna oprema
za upotrebu na otvorenom:
m:
Optički niveliri iz kompanije Bosch,
ch,
ce
od profesionalaca za profesionalce
Četiri različita modela kako bi ispunili zahtevanu udaljenost i tačnost.
Idealno za upotrebu na otvorenom, zahvaljujući stabilnom metalnom
kućištu sa IP54 zaštitom od prašine i prskanja vode. Visoka preciznost
u stepenima ili gonima na velikim razdaljinama do 100 metara.
Jednostavno rukovanje.
Bosch sada širi svoj asortiman optičkih nivelira – prethodno zastupljenih sa modelima
GOL 26 D Professional i GOL 26 G Professional – sa alatima GOL 20 D Professional
i GOL 20 G Professional koji imaju mogućnost uvećanja 20 puta. Sva četiri modela
omogućavaju jednostavno i precizno vršenje
klasičnih zadataka nivelisanja, kao što su
utvrđivanje i prenos visina na otvorenom
terenu ili na gradilištima. Korisnici mogu
da izaberu da li će vršiti merenje u stepenima ili gonima, izborom odgovarajuće vrste
modela – D za stepene, ili G za gone.
Zahvaljujući svom stabilnom metalnom
kućištu sa IP54 zaštitom od prašine i prskanja vode, ovi alati su posebno robusni i
odgovarajući za upotrebu na otvorenom.
Pravi alat za klasične
zadatke nivelisanja
Sa tačnošću nivelisanja od tri milimetra na
razdaljini od 30 metara, modeli GOL 20 D
Professional i GOL 20 G Professional obezbeđuju visoku preciznost na razdaljinama
do 60 metara. Oni su, stoga, pogodni za uobičajene zadatke nivelisanja, na primer postavljanje odvoda ili temelja. Korisnici kojima je potrebna još veća tačnost, kao što su
geometri, mogu birati između već dostupnih modela GOL 26 D Professional i GOL
26 G Professional, koji imaju maksimalno
odstupanje od 1,6 milimetara na 30 metara
i rade precizno na razdaljini do 100 metara.
Jednostavno za korišćenje
Sva četiri modela su u svakom trenutku
spremna za upotrebu budući da ne zahtevaju napajanje. Sa svojim 5/8" navojem, oni su
kompatibilni sa standardnim građevinskim
stativima kao što je BT 160 Professional
kompanije Bosch. Optički niveliri se ravnaju
pomoću tri zavrtnja za vodoravno podešavanje. Oni su pravilno pozicionirani kada
je mehur centriran u kružnoj libeli. Sve što
treba da uradite da to potvrdite je da nakratko pogledate penta-prizmu iznad nje. Ukoliko je libela ravna, integrisani kompenzator
alata automatski vrši fino podešavanje.
Optički nivelir je inicijalno poravnat sa
svojim ciljem – obično mernom letvom –
pomoću integrisanog ciljnog kolimatora.
Oštru sliku garantuje teleskop sa uvećanjem
20 puta ili 26 puta i presekom objektiva od
36 milimetara. Kao rezultat toga, objektiv
je naročito brz. Vrednosti na mernoj letvi
mogu se, stoga, jasno videti i sa lakoćom
očitati zahvaljujući krstićima u vidnom polju. Horizontalno poravnanje se vrši putem
ugaonog podešavanja sa frikcionom spojni-
Specifikacija
Merna jedinica
Uvećanje
Presek objektiva
Tačnost nivelisanja
Radno područje
Navoj stativa
Zaštita od prašine i vode
Dimenzije
(dužina x širina x visina)
Težina
Bosch GOL 20 D Professional
Bosch GOL 26 D Professional
360 stepeni
20 puta / 26 puta
36 mm
3 mm na 30 m /
1,6 mm na 30 m
60 m / 100 m
5/8"
IP 54
Bosch GOL 20 G Professional
Bosch GOL 26 G Professional
400 gona
20 puta / 26 puta
36 mm
3 mm na 30 m /
1,6 mm na 30 m
60 m / 100 m
5/8"
IP 54
215 x 135 x 145 mm
215 x 135 x 145 mm
1,7 kg
1,7 kg
www.build.rs
com kojom se upravlja podešavanjem zavrtnjeva na svakoj strani.
Bezbedan transport
Kako bi se sprečilo oštećenje optičkog nivelira, a posebno kompenzatora, tokom
transporta, oni se isporučuju u prenosnom
koferu sa mehanizmom za zaključavanje.
Prenosni kofer je dostupan i kao dodatna
oprema.
Svi optički niveliri kompanije Bosch predstavljaju izuzetnu vrednost. Modeli GOL
26 D Professional i GOL 26 G Professional
sa uvećanjem 26 puta već su dostupni u
specijalnim trgovinama. Oni se isporučuju
sa poklopcem objektiva, klatnom, usadnim
trnom, imbus ključem i prenosnim koferom
sa mehanizmom za zaključavanje. Takođe,
dostupan je komplet koji uključuje građevinski stativ BT 160 Professional od 5/8" i
mernu letvu GR 500 Professional.
Novi modeli GOL 20 D Professional i GOL
20 G Professional su dostupni u specijalnim
trgovinama. Predmet isporuke je isti kao i
kod modela sa uvećanjem 26 puta. Komplet
koji uključuje građevinski stativ BT 160
Professional od 5/8" i mernu letvu GR 500
Professional ■
ROBERT BOSCH d.o.o.
Milutina Milankovića 11a
11070 Novi Beograd
Tel: +381 11 2052 351
Fax: +381 11 2052 355
[email protected]
www.bosch-professional.rs
55
transmaterijali
Predenje novih
materijala u nit
Nova tehnika bi mogla da omogući stvaranje raznih
vlakana za elektronske i fotonske uređaje.
Istraživači sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT - Massachusetts Institute of
Technology) uspeli su da stvore finu nit koja
funkcioniše kao dioda, uređaj u samom srcu
moderne elektronike. Ovaj podvig - omogućen zahvaljujući novom pristupu tipu proizvodnje vlakana poznat kao izvlačenje vlakana
(fiber drawing) - može stvoriti mogućnosti
za farbrikovanje širokog spektra elektronskih
i fotonskih uređaja unutar kompozitnih vlakana, korišćenjem različitih materijala.
Tehnike izvlačenja vlakana koriste se za izradu optičkih kablova za većinu današnjih
širokopojasnih komunikacija, ali ove tehnike
su ograničene na materijale koji se mogu delimično topiti i razvlačiti kao gumena bombona na temperaturama koje se koriste za
izvlačenje vlakana. Novo delo pokazuje način
sinteze novih materijala u toku procesa pravljenja vlakana, uključujući i materijale čije
su tačke topljenja daleko veće od temperature koje se koriste za obradu vlakana. Jednostavan dokaz koncepta putem demonstracije
sprovedene od strane istraživača sa MIT-a
bi mogao da otvori vrata širokom spektru
sofisticiranih uređaja na bazi kompozitnih
vlakana, kažu istraživači sa MIT-a.
Rezultati, deo doktorskog istraživačkog projekta koji se bavi naukom o materijalima, Nikolasa Orfa (Nicholas Orf ), su objavljeni u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije
nauka (Proceedings of the National Academy
od Sciences). Koautori rada bili su Orf (sada na
postdoktorskim studijama na MIT-u); Džon
Joanopulos (John Joannopoulos), profesor fizike; Joel Fink (Yoel Fink), profesor; Mark Baldo (Marc Baldo), profesor; Ofer Šapira (Ofer
Shapira), istraživač u istraživačkoj laboratoriji
elektronike; postdoktorski student Fabien Sorin; i Silvajn Danto (Sylvain Danto), koji je
bio na postdoktorskim studijama u to vreme.
Rad je sproveden u istraživačkoj grupi profesora Finka.
56
staklene šipke nalik ogromnom modelu vlakna koji će se proizvoditi. Ovaj preoblikovani
materijal se zagreva dok ne dostigne konzistenciju gumene bomobone i potom se izvlači
u tanka vlakna. Materijali koji čine preoblikovani materijal ostaju nepromenjeni kako se
njihove dimenzije drastično smanjuju.
U aktuelnimom istraživanju, preoblikovani
materijali sadržali su selen, sumpor, cink i
kalaj, ugrađeni u okviru sloja materijala od
polimera. Proces izvlačenja, koji se vrši na
temperaturi od samo 260°C, kombinuju ove
materijale i stvaraju vlakna koja sadrže cink
selenid, iako to jedinjenje ima tačku topljenja od 1.530°C.
Rezlutirajuće vlakno je bio jednostavan,
ali funkcionalan uređaj poluprovodnika
koji se zove dioda - vrsta jednosmernog
ventila za elektičnu struju, koji dozvoljava da elektroni teku kroz njega u jednom
smeru. Dioda, koja nikada do sada nije
napravljena na ovaj način, jeste osnovni
gradivni element za električna kola.
“To pokazuje da mnogo više vrsta materijala može biti uključeno u vlakna nego ikada
ranije”, kaže Orf. Zato što je fizički aranžman koji se nalazi u preoblikovanom materijalu sačuvan u izvučenom vlaknu, na kraju
bi trebalo da bude moguće integrisati više
složenih elektronskih kola unutar strukture
samog vlakna.
Takva vlakna se mogu koristiti kao senzori
za svetlo, temperaturu ili u druge svrhe, kaže
Orf. Ili bi ta vlakna mogla biti tkana, tako
da se od njih mogu praviti solarne ćelije,
dodaje on.
Svi prethodni radovi na izvlačenju vlakana
završili su sa istim materijalima sa kojima su
počeli, samo u različitim oblicima, kaže Orf,
dodajući: “U ovoj metodi, novi materijali
nastaju tokom procesa izvlačenja.”
Profesor Fink kaže da je njegova grupa istraživača radila više od jedne decenije na
proširivanju vrste materijala i struktura koji
mogu biti inkorporirani u vlakna. On kaže
da, uprkos brzom napretku u poslednjih nekoliko decenija u raznim oblicima elektronike “bilo je malo napretka u unapređenju
ukupne funkcionalnosti i sofisticiranosti
vlakana i tkanina... jednog od najranijeg
oblika ljudskog izražavanja”.
Izvlačenje vlakana podrazumeva pripremu
preoblikovanog materijala, kao što su velike
Istraživanje grupe, kaže on, proizašlo je od
osnovnog pitanja: “Koliko sofisticirana vlawww.build.rs
kna mogu biti?” Tokom godina, uključivali
su sve više i više materijala, strukture i funkcija u vlakna. Ali, jedno od najvećih ograničenja bio je skup materijala koji može biti
integrisan u vlakna; ovaj novi rad je u velikoj
meri proširio tu listu. Rad nam pokazuje da
je moguće, kaže Fink, “korišćenje tehnologije izvlačenja vlakana kao način sintetisanja novih materijala. To je prvi put da je ovo
igde demonstrirano.”
Cink selenid, specifično jedinjenje formirano u ovom procesu izvlačenja, važan je materijal zbog svojih elektronskih i optičkih
osobina, kaže Orf. Takva vlakna se mogu
koristiti u novim fotonskim kolima, koja
koriste svetlosne zrake da obavljaju funkcije
slične onima koje sprovode elektroni koji
teku u elektronskim kolima.
Iako je ovaj eksperiment proizveo petnaest pojedinačnih dioda u vlaknu, svaku
odvojenu od druge, profesor Fink kaže
da kroz nastavak istraživanja oni misle da
mogu da stvore stotine, i čak da ih međusobno povežu u obliku elektronskih kola.
Profesor Džon Balato (John Ballato), direktor Centra za nauku optičkih materijala
i inženjerske tehnologije Univerziteta Klemson (Center for Optical Materials Science and
Engineering Technologies at Clemson University), dodaje: “Postojalo je rastuće međunarodno interesovanje za poluprovodnička
optička vlakna u poslednjih nekoliko godina.
Takva vlakna nude potencijal da se spoje sa
optoelektronskim prednostima poluprovodnika, (za) koje znamo iz fotonika silicijuma
i integrisanih kola, sa svetlosnim smernicama i velikim dužinama optičkih vlakana.”
Novo istraživanje sa Masačusetskog instituta tehnologije je prilično značajno, kaže on,
zbog “korišćenja vlakana kao hemijskih reaktora u mikročvrstom stanju u cilju stvaranja materijala koji se generalno ne stvaraju
normalnom proizvodnjom vlakana”.
Balato, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, dodaje da je slična tehnika korišćena
za dobijanje reakcija korišćenjem gasova, ali
da je prema njemu, “ovo prva metoda koja
širi svoj koncept na čvrsta stanja, gde uistinu
više obilnih prilika postoji za dobijanje šireg
spektra materijala”. Taj proces je toliko fleksibilan i ima potencijal da se koristi sa tolikim spektrom materijala, kaže on, da se “ono
može smatrati važnim korakom ka ‘vlaknima
koje rade sve’ - stvara, propagira, oseća i manipuliše fotonima, elektronima i fononima”.
Istraživanje je podržano od strane američke
vojske (U.S. Army) kroz MIT Institut za
vojne nanotehnologije (MIT Institute for Soldier Nanotechnologies) i od strane Centra za
istraživanje materijala i inženjerstva Nacionalne fondacije za nauku (Materials Research
Science and Engineering Center Program of
the National Science Foundation) ■
BESPLATNA
ENERGIJA
Strategije pasivne gradnje
koje svaki izvođač može da iskoristi
Čak i za one koje nisu spremni da učine puni skok,
postoje koraci koje svaki izvođač može - i treba
- da preduzme u cilju dramatičnog povećanja
performansi objekta.
Zbog svog visoko tehnoloških uslova,
današnji programi pasivne gradnje mogu
izgledati kompleksno, ali osnovna premisa je
jednostavna: umesto da se koristi energiju za
grejanje i hlađenje doma sa aktivnim sistemima
koji su često skupi, pasivni objekat se koristi
klimatskim kontrolama koje priroda pruža
besplatno - sunce, hladovina, zemlja i vetar.
Dakle, koliko dobro to funkcioniše? Prema
Pasivhaus institutu Sjedinjenih Američkih Država
(PHIUS - Passive House Institute U.S.), objekti
zgrađeni prema standardima instituta može se
pohvaliti uštedama između 80% i 90% na troškove
grejanja i hlađanja u poređenju sa tradicionalno
izgrađenim objektima - nudi utočište od visokih
računa za struju, što praktično niko ne može
da zanemari.
Pasivna gradnja
se može činiti
kao najsavremenija
u energetsko
efikasnoj gradnji,
ali njeni principi su
daleko od novih a u industriji gde su
ulozi preveliku da se
riskira na hir, to je
dobra stvar. Srećom
po izvođače, ljudi
širom sveta koristili
su pasivnu gradnju da
izgrade i zadrže svoje
domove udobnim više
od hiljadu godina.
Zašto? Zato što
oni funkcionišu,
besplatna energija
nikada ne izlazi
iz mode.
živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno
zima 2011/12
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
pejzaža – održivi
57
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
I za razliku od aktivnih sistema obnovljive
energije, kao što su solarni paneli, koji moraju da se oslanjaju na vladine subvencije
da bi bile isplative, pasivni objekat je dokazao svoju sposobnost da vrati inicijalno
ulaganje i mnogo više.
“Kako da utvrdite koliko se vaši dodatni troškovi povećavaju zavisi delom od
osnovnih stvari”, kaže Majkl Hindl (Michael Hindle), direktor arhitektonskog biroa INDRAlogic Architecture iz Baltimora
i sertifikovani konsultant pasivne gradnje.
“Ako obično koristite najjeftinije prozore
i ciljate minimalnom poklapanju sa normama, onda da, to će biti skuplje. Ali ako
želite da izgradite dobru kuću, pasivna
kuća nije mnogo skuplja.”
“Ima vrlo precizne ciljeve, ali nije propisano kako da dođete do njih.”
Drugi: Termičke performanse
omotača
U cilju pomoći graditeljima u snalaženju
sa ponuđenim opcijama, Pasivhaus institut
nudi Planski paket pasivne gradnje (PHPP Passive House Planning Package), eksel fajl
na 30 strana koji računa uticaj pojedinih
elemenata na ukupne performanse u kući,
vodeći graditelje ka standardima koje kuća
treba da ispunjava da bi dobila sertifikaciju.
Sve ove pažljive pripreme dovešće vas
samo donekle ako omotač objekta ne obavlja dobro svoju funkciju održavanja stabilne temperature u prostoriji. Postizanja
tog 'termos' učinka zahteva dve stvari:
više izolacije i pažnju ka toplotnim mostovima.
Ali za one izvođače koji još nisu spremni
da se u potpunosti upuste u ovaj izazov,
još uvek postoje načini da se smanji grejanje i hlađenje potrebno za udobnost jedne kuće. Hindl preporučuje četiri koraka
koje građevinari mogu da preduzmu i na
taj način iskoriste neke od moći pasivnih
principa.
Prvi: Orijentacija
Međutim, čak i u poređenju sa konstrukcijama koje su u potpunosti u skladu sa
građevinskim normama, Hindl smatra da
je objekat koji je građen pasivnim standardima ima ekonomskog smisla. On ukazuje
na projekte koji su izgrađeni za manje od
2% povećanja inicijalnih troškova i ipak su
isporučili obećanih 80% do 90% uštede na
grejanju i hlađenju. Prema studijama slučaja, kaže on, tipična pasivna kuća se isplati
za šest do osam godina. “To je uporedivo
sa drugim prilično umerenim standardima
energetske efikasnosti kao što je Energy
Star, ali zarada je mnogo veća.”
Troškovi takođe zavise od regiona, kaže
Metju Hauard (Matthew Howerd), predsednik kompanije M.C. Howard Builders
Corp. iz Minesote. Zato što se ušteda energije oslanja na elemente - i miks onoga što
priroda daje se dramatično menja - kakav
će vam dom biti u mogućnosti da se osloni
na pasivne uštede energij zavisiće na osnovu njegove lokacije i klime.
Za one koje žele da zarade priznanje pasivne kuće, njihov dom mora da ispuni
rigidni skup zahteva, uključujući i test nepropusnosti vazduha (blower-door test) koji
ne sme biti viši od 0,6 ACH na 50 paskala;
godišnju potrebu za grejanjem i hlađenjem
ne više od 4,75 kBTU po kvadratnoj stopi
godišnje; i korišćenje primarne energije ne
veće od 38,1 kBTU po kvadratnoj stopi
godišnje.
Uprkos teškim i brzim standardima, “to
nije propisana metodologija”, kaže Hindl.
58
“Ne trebate kuću koja izgleda kao jedna
od onih pasivnih solarnih kuća iz 70-tih
ili 80-tih godina sa celim zidom stakla na
južnoj strani”, kaže on. “Ljudi su projektovali kuće sa ogromnom količinom solarne
dobiti, tako da je kuća tokom dana postajala jako topla, dok bi se noću u potpunosti
ohladila.”
letnje sunce
zimsko
sunce
Zahvaljujući prelasku na super-izolovane
kuće, domovi sada mogu ostati prijatni
uprkos dobijanju manje količine toplote.
Ali da bi se postigao pravi balans, Hindl
kaže, orijentacija mora biti dobro promišljena. U najmanju ruku, kaže on, “izađite
na lokaciju sa vašim smartfon kompasom i
utvrdite gde je jug, i orijentišite vašu kuću
u skladu sa tim”.
Ali za bolje opcije, on preporučuje ulaganje
u analizu solarne putanje (solar pathfinder
analysis), koja prikazuje dnevne specifičnosti o položaju sunca tokom cele godine,
koliko sunčevog zračenja pogađa lokaciju,
i koliko je ona pogođena senkom. Sa tim
informacijama, graditelji onda mogu planirati prema tome i obezbediti da dom dobija odgovarajuću količinu sunčeve svetlosti
tokom svake sezone, s obzirom na lokalnu
klimu.
“Najbolja investicija koju možete učiniti jeste zapošljenje energetskog konsultanta koji
bi izašao na lokaciju, davao savete o projektu i omotaču, i naravno, pomogao vam da
se dodatno edukujete”, kaže Hindl.
www.build.rs
I dok je izbegavanje termalnih mostova od
kritične važnosti za termički performans
objekta, neuspeh u pažljivom projektovanju zidnih sistema, u cilju izbegavanja
mostova, može takođe da bude rizik po
zdravlje. “Ako premošćavanje izaziva da
unutrašnje površine padnu ispod tačke
rose (Tačka rose ili rosište je temperatura na
kojoj bi se vodena para kondenzovala u vodu,
kada bi se posmatrani deo vlažnog vazduha
do te temperature ohladio, a da pri tom barometarski pritisak ostane nepromenjen. Kondenzovanu vodu zovemo rosa. Tačke rose
je temperatura zasićenja), to može izazvati
kondenzaciju, kao i probleme buđi i truljenja koje ona donosi”, kaže Hindl.
U cilju maksimiziranja izolacije, neki izvođači su počeli zamenu tradicionalnih materijala za okvire sa prerađenim drvetom
I-nosača, koji se tipično koriste za podne i
krovne konstrukcije, kaže Majk Knezović,
direktor komunikacije PHIUS-a. “Dobijate deblje zidove koji omogućavaju veliku
količinu izolacije, koristeći uobičajno dostupne materijale koji su jeftiniji od standardnih okvira.”
U cilju postizanja nepropusnog omotača,
temelji i krovovi takođe zahtevaju dodatnu izolaciju. Za krov, Hindl preporučuje
korišćenje rešetkastih nosača ispunjenih sa
visokim nivoom izolacije. Temelji, međutim, mogu biti teži pošto zahtevaju čvrstu
izolaciju, koja izaziva ekološku zabrinutost.
Iako nije nikakva tajna da nisu sve izolacije stvorne jednako, Hindl upozorava
posebno protiv ekstrudiranog polistirena i
penaste, zatvoreno ćelijske izolacije, zbog
njihovog visokog potencija za globalno
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
zagrevanje i kancerogenih supstanci koje
sadrže.
“Studije pokazuju da ako ste uradili R-40
zid (zid sa vrednostima U od 0,15 W/m²K),
što i jeste ono što verovatno pasivnoj kući
i treba u podnebljima umerene klime, korišćenje zatvoreno ćelijske izolacije iliti
XPS izolacije, doprinosi šteti u vrednosti
od 80 godina u smislu emisija ugljenika u
poređenju sa tipičnom kućom koja se greje
na fosilna goriva”, kaže on.
Da biste izbegli problematične materijale,
on predlaže dobro izolovane podove iznad
negrejanih neiskorišćenih prostora i podruma.
Pored dobro projektovanih zidnih sistema i odgovarajuće izolacije, Bil Artur (Bill
Arthur), arhitekta i konsultant pasivne
gradnje u arhitektonskom birou Coalesce
Architecture iz Solt Lejk Sitija, predlaže
okupljanje vodovodnih instalacija u jednu
gomilu u cilju deljenja jedinstvenih rupa
kroz koje one prolaze.
Podizvođači bi takođe trebali da znaju šta
je cilj projekta i da dobiju obuku za njihovo ostvarenje, kaže Džerod Denton (Jarrod
Denton), partner u arhitektonskoj firmi
Signum Architecture i konsultant pasivne
gradnje. On predlaže najmanje poludnev-
nu edukaciju o pasivnoj gradnji za sve koji
učestvuju u gradnji. “Ako električar zna da
će bušenjem rupe u zidu stvoriti termički
most, onda su svi na istoj strani, ka putu
dostizanja prave pasivne gradnje.”
Planski paket pasivne gradnje takođe
može biti koristan resurs za obezbeđivanje
čvrstog omotača, čak i kada projekat nije u
potpunosti posvećen postizanju pasivhaus
standarda, kaže Alan Abrams iz kompanije
Abrams Design Build. Kada radi na projektima rekonstrukcije, Abrams koristi deo
tabela Planskog paketa pasivne gradnje
koji je posvećen omotaču objekta i sa time
on izračunava na koji će način promena
plana uticati na BTU gubitak (BTU - British Thermal Unit - osnovna mera termalne
energije). “Na primer, ako promenim debljinu zidova sa 15cm na 20cm, ili ako koristim trostruko zastakljena stakla, onda je
to zaista brza analiza koliko će BTU jedinica biti sačuvano.”
kada je cilj da pobegnete od oslanjanja na
aktivne sisteme za regulaciju temperature,
taj način razmišljanja mora da se promeni.
“Moramo da odvojimo termalne performanse od solarne toplotne dobiti i orijentišemo zastakljivanje mudro, tako da
postiže solarnu dobit zimi, ali izbegava
opteređenje sistema za klimatizaciju leti”,
kaže Hindl.
Tipično, kaže on, objekat će imati najveću
korist imanjem prozore niske toplotne dobiti na istoku objekta, zapadnoj i severnoj
Treći: Prozori
Konvencionalna mudrost je već dugo bila
da što je manji dobitak sunčeve toplote
preko prozora, to je bolje. Držite dalje
spoljne elemente od petljanja sa unutrašnjom temperaturom kuće, mudrost se nastavlja, i neka sistemi za grejanje i hlađenje
održavaju optimalne uslove u domu. Ali,
www.build.rs
59
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
strani, sa dubokim senčenjem na istoku i
zapadu da bi se izbeglo nisko ugaono jutarnje i večernje letnje sunce. Na južnoj strani, prozori visoke toplotne dobiti pomoći
će u zagrevanju kuće zimi, ali mogu takođe
biti opremljeni sa sistemima za osenčanje
koji su proračunati na način da ne dozvoljavaju najače toplotno zagrevanje leti. Svi
prozori, naravno, treba da budu visokih
termalnih performansi.
Kada je reč o specifičnim prozvodima, nekoliko izvođača je upozorilo da oslanjanje
samo na etiketu Energy Star nije dovoljno.
Prema novoj Energy Star 3 smernici, prozor mora da ima U vrednost između 0,6
i 0,3, u zavisnosti od toga gde se objekat
gradi. “Kvaliteni prozori pasivne gradnje
su obično bolji od toga - obično oko 0,14
U vrednosti”, kaže Hindl. Takvi proizvodi sa odličnim performasama koštaju više,
on priznaje; međutim, njihov visok nivo
performansi omogućava objektu funksionisanje na mnogo manjim (i samim tim i
jeftinijim) sistemima grejanja i hlađenja.
Zahvaljujući dolasku kvalitetnih evropskih
ekstrudiranih vinil prozora na američko
tržište, postoje više pristupačnijih opcija
nego što ih je bilo u prošlosti. A čak i ako
pasivhaus sertifikovani prozori nisu dostupni, neki proizvođači prozora iz Severne
Amerike obezbeđuju bolje performanse.
60
Četvrti: Vazdušno zaptivanje
i posvećena ventilacija
“Ljudi kažu da kuća mora da 'diše'. To je u
suštini zabluda”, kaže Hindl. “Ljudi u kući
moraju da dišu. Da li želite da oni udišu
vazduh koji je usisan kroz rupe u izolaciji,
koje možda imaju buđ u njima i pune su
patogena, ili želite da zapečatite omotač i
donesete vazduh kroz posvećenu ventilaciju?”
Da bi zadovoljio ujedno zahteve efikasnosti strukture i respiratorne zahteve
ukućana, čvrsti omotač kuće mora da se
ventilira sa ventilatorom koji ima povraćaj
energije (ERV - energy recovery ventilator).
ERV obezbeđuje neprekidni protok svežeg vazduha od spolja dok štedi energiju
kroz upotrebu mehanizma za rekuperaciju
toplote u kome se dolazni vazduh usklađuje sa temperaturom i vlažnošću odlazećeg
vazduha, smanjujući opterećenje električnog sistema doma. Neki ERV sistemi rade
na do čak 96% efikasnosti.
Ali, iako ove promene mogu da naprave
velike razlike u štednji energije i smanjenju
emisije ugljenika, na kraju, Hindl i drugi
sagovornici snažno ohrabruju ispunjenje svih zahteva pasivne gradnje ili nekih
sličnih programa, zbog eksponencijalnih
poboljšanja u energetskoj uštedi kada svi
elementi u kući rade zajedno.
“Sve bi trebalo da teče kroz taj sistem”,
kaže Artur. Ventilatori u kupatilu. Sve.”
“Ekonomisti ukazuju na to da je ušteda
značajnija ako možete smanjiti opterećenja
toliko da značajno smanjite veličinu sistema kao sastavnih delova prvobitne cene”,
objašnjava Hindl. “A kada pogledate cenu
operativne energije tokom života objekta,
to je čista, poslovna, logika.” ■
Rezultat je svežiji, čistiji vazduh u odnosu
na standardne domove bez toplotnih gubitaka koji se dovode u vezi sa curenjem
vazduha kroz fasadni omotač.
www.build.rs
“Jedna od intrigantnih aspekta (pasivne
kuće) je u tome što mobinuje mnogo malih stvari, i na kraju, celina je tada veća od
zbira delova”, kaže Denton.
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Voda: ključni sektor
kome je potrebno
'ozelenjavanje'
Ozelenjavanje, prema izveštaju Zelena ekonomija Programa životne
sredine Ujedninjenih nacija (United Nations Environment Program’s
Green Economy report), koji je predstavljen u Najrobiju početkom
godine, znači rad na poboljšanju socijalne jednakosti, smanjujući
ekološke oskudice i rizike po životnu sredinu.
U izveštaju se ukazuje da ulaganje samo 2%,
ili 1,3 biliona dolara globalnog bruto domaćeg
proizvoda godišnje u ozelenjavanje sektora
kao što su građevinarstvo, energija i ribolov
može da započne put ka svetu sa smanjenim
emisijama ugljenika. Podsećamo naše cenjene
čitaoce da smo o ovoj temi pisali u 17. izdanju
magazina Build u tekstu pod nazivom Koja je
cena izgradnje zelene ekonomije?.
Azija je jedan od regiona koji se suočava sa
ogromnim izazovima u sektoru upotreba
voda. Skoro milijardu ljudi nema pristup
čistoj vodi za piće i 1,4 miliona dece ispod
pet godina svake godine umre zbog nedostatka pristupa pijaćoj vodi i odgovarajućih
sanitarnih uslova. Izveštaj pokazuje da će po
sadašnjoj stopi napretka investicija, Milenijumske razvojne ciljeve (Millennium Development Goal ) za vodovod i kanalizaciju
propustiti jedna milijarda ljudi, uglavnom u
podsaharskoj Africi i Aziji.
Majk Jang (Mike Young) sa Adelajd univerziteta (University of Adelaide), koji je koordinarajući autor segmenta voda u izveštaju
Ujedinjenih nacija, navodi da je loše upravljanje vodnim resursima “jedna od najizazovnijih stvari sa kojima se svet suočava”.
“U mnogim gradovima i selima ljudi nemaju adekvatan vodovod i kanalizaciju. To je
zaista nešto što podriva osnovne izglede za
ekonomski razvoj i pobeđivanje siromaštva”,
62
kaže Jang. “Dok to ne ispravimo, napredak
će biti veoma težak.”
Upravljanje vodnim resursima
Kada su sanitarne usluge neadekvatne, troškovi lečenja bolesti koje su izazvane lošim
uslovima su visoki. Izveštaj pokazuje da
Kambodža, Indonezija i Vijetnam, na primer, gube oko devet milijardi dolara godišnje zbog loših ili nepostojećih vodovodnih
i kanalizacijonih instalacija. Upravljanje i
ulaganje u ekosistemima se smatra od suštinskog značaja za rešavanje bezbednosti
širom sveta ujedno za ljude i ekosisteme.
“Ako rđavo upravljamo vodom onda ćemo
rđavo upravljati i sa toliko mnogo stvari u
ekonomiji”, profesor Jang ističe. “Ako upravljamo vodnim resursima pogrešno, imamo
veliki problem, posebno u proizvodnji hrane
koja nam treba da bismo se hranili.”
U Aziji, Pavan Sukhdev, šef Inicijative zelene ekonomije Programa životne sredine
Ujedinjenih nacija, kaže, postoji značajna
količina degradacije sveže vode.
“Prvi i najvažniji razlog je da se 70% vode koristi za poljoprivredu, a korišćenje sveže vode
u poljoprivredi je neefikasno, jer se dosta sveže vode gubi u vrlo starim i nepopravljenim
sistemima za navodnjavanje, od tačke početka do tačke korišćenja u poljoprivredi.”
www.build.rs
Procenjuje se da je “između trećine i polovine sveže vode u tradicionalnom poljoprivrednom sistemu zapravo izgubljeno na
putu tamo”, dodaje Sukhdev. “Dakle, prvo
postoji pitanje otpada i, drugo, postoji puno
zagađenja zbog nedostatka regulative.”
Ići ka ‘zelenom’
Trenutno, svet troši oko 2% bruto domaćeg
proizvoda u subvencijama za neodržive resurse koji se koriste u oblastima kao što su
fosilna goriva, poljoprivreda, vodoprivreda i
ribarstvo. U izveštaju se ističe da taj novac
može da se koristi za finansiranje tranzicije
ka zelenoj ekonomiji.
Pavan Sukhdev naglašava da dve najveće
ekonomije - Indija i Kina - već koriste metode iz izveštaja Zelene ekonomije.
“U Kini, četrdeset miliona domova već
koristi solarne bojlere i oni štede svakom
domaćinstvu oko 500 američkih dolara
godišnje na račune za grejanje i, naravno,
to smanjuje njihove emisije ugljen-dioksida”, kaže Sukhdev. “U Indiji, oni su stvorili
transfernu šemu gde plaćaju seljane da se
uključe u sakupljanje vode, u izgradnji sistema navodnjavanja i sadnji lokalnih šuma.”
U izveštaju se sugeriše da će ozelenjivanje
poljoprivrede sa praksama kao što je efikasno
korišćenje voda pružiti sredstva ishrane svetskoj populaciji od oko devet milijardi ljudi do
2050. godine bez oštećivanja prirode ■
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
KAKO ZELENA INFRASTRUKTURA
ČINI GRADOVE VIŠE ODRŽIVIM I PRIJEMČIVIM
Američko društvo pejzažnih arhitekata
ASLA - The American Society of Landsca(ASLA
pe Architects) upravo je objavilo ogromnu
bazu podataka koja sadrži 479 različitih
studija koje opisuju uspešnu primenu tehnika “zelene infrastrukture” koje sakupljaju i obrađuju kišnicu prirodnim putem pre
nego što ona oteče u kanalizaciju kao zagađena voda. Baza podataka pokazuje moć
sve više rasprostranjene primene održive
prakse za spečavanje zagađenja, istovremeno vraćajući prirodu i prirodne procese nazad u urbane sredine. Studije slučaja
dolaze iz 43 države Sjedinjenih Američkih
Država, Kolumbija distrikta i Kanade.
Ova baza podataka ima potencijal da postane
jako vredan resurs. Jedan od najhitnijih izazova zaštite životne sredine sa kojim se suočavaju gradovi i predgrađa u razvijenim zemljama jeste uticaj oticanja zagađene kišnice
sa izgrađenih zemljišta - autoputeva, parkirališta, krovova i drugih nepropusnih površina
- u naše reke, jezera i priobalne vode. Savezna
agencija za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA
- Environmental Protection Agency) procenjuje da više od deset milijardi galona netretiranih gradskih i prigradskih atmosferskih oticanja nalazi svoj put u površinske vode svake
godine, uništavajući zemljište, stanište riba i
menjajući ekologiju voda i hidrologiju.
Problem postaje naročito akutan u gradovima koji dreniraju ujedno i atmosferske vode
i kanalizaciju u zajednički skup cevi i kanala.
Kada se dese velike oluje ovi, najčešće stari,
sistemi ne mogu da se izbore sa količinom
padavina i rezultat je ono što se zove kombinovano prelivanje kanalizacije (combined
sewer overflows), tj. neopisiv nered.
Uz korišćenje zelene infrastrukture (poznate
po malom uticaju na životnu sredinu), skup
tehnika urbanog projektovanja koje kopiraju
način na koji se priroda bavi kišnicom - kori-
šćenjem vegetacije i zemljišta kao prirodnih
sunđera za atmosferska oticanja - ovi problemi mogu biti rešeni, umesto oslanjanja isključivo na betonske cevi i rezervoare prošlosti.
Ovakve tehnike kao što su zeleni krovovi,
zasadi pored puteva, kišne bašte, propusno
popločanje, vertikalne bašte i sakupljanje kišnice, ne samo da poboljšavaju kvalitet voda,
one takođe, transformišu kišnicu iz izvora zagađenja u vredni resurs zajednice. Ako je dobro urađena, zelena infrastruktura pomaže da
se bukvalno ozeleni urbani pejzaž, hladi i čisti
vazduh, da se smanji i pojava astme i problemi
vezani za nju i bolesti izazvane vrućinama, da
se smanje troškovi grejanja i hlađenja, stvore
urbane oaze otvorenih prostora i da se generiše zeleno uređenje gradova i nova radna mesta.
betonskih “sivih infrastruktura” koje bi inače morale da dreniraju atmosferska oticanja.
Sedamdeset i pet posto studija je reklo da je
korišćenje zelene infrastrukture ili spustilo
ili nije uticalo na troškove.
Bioswales (elementi pejzaža projektovani
da uklone mulj i zagađivače sa površinskih
voda) jesu najčešće zastupljeni oblici, zajedno sa kišnim baštama, biozadržavanjima
i poroznim popločanjima. Četrdeset posto
projekata zahtevalo je upotrebu od oko pola
hektara, ili manje, zemljišta; dok je sedamdeset i pet posto zahtevalo upotrebu oko
2 hektara, ili manje, zemljišta. Šestdeset i
osam posto projekata koji čine ovu bazu podataka dobilo je pomoć iz javnih fondova.
Pametan rast - rast naših metropolskih regija u više kompaktnih modela - pomaže da
se smanji obim atmosferskih oticanja preko
slivova, jer smanjuje širenje novih trotoara
u prethodno nerazvijenim ili minimalno
razvijenim područjima. Ali to nije dovoljno, jer nam je potrebno da vodeni tokovi
koji su blizu razvijenih područja postanu
čistiji i sigurniji. Mnogi gradovi i predgrađa
sada prolaze kroz intenzivniji razvoj, jer
sada moraju da povedu računa o drugim
ekološkim brigama, kao što su efikasnost
prevoza i konzervacija zemljišta. Ali, ako se
razvoj ne nastavi u pravcu koji uračunava
potencijal atmosferskih oticanja, neki vodotokovi mogu da postanu još više zagađeni.
Možda jedan od vodećih primera u SAD-u
jeste planirano usvajanje zelene infrastrukture u većem obimu u gradu Filadelfiji. Pod
formalnim planom da ispuni uslove Zakona
o čistim vodama (Clean Water Act), koji je
odobren od strane Savezne agencije za zaštitu životne sredine SAD-a u junu ove godine,
grad je sada pristao da transformiše najmanje
jednu trećinu nepropusnih površina koje su
u upotrebi u kanalizacionom sistemu grada
u “ozelenjene površine” - prostore koji koriste zelenu infrastrukturu da infiltriraju, ili
na drugi način sakupe, prvi pedalj oticanja
od bilo koje oluje. Ta količina je dovoljna
da sačuva oko 80% do 90% oticanja godišnje
iz ovih oblasti inače preopterećenog kanalizacionog sistema grada Filadelfije.
Posebno je ohrabrujuće to što je polovina
studija koje je analiziralo Američko društvo
pejzažnih arhitekata bila naknadna dogradnja
postojećih projekata. Dodatnih 19% uključivalo je projekte ponovnog razvoja. Organizacija je takođe utvrdila da korišćenje zelene
infrastrukture češće smanjuje troškove nego
što ih dodaje, verovatno zato što uspešna zelena infrastruktura može otkloniti neke od
Svi mi volimo zelenu infrastrukturu, jer nam
je očigledno potrebna urbana gustina kako
bi pristupili rešavanju problema povezanih
sa očuvanjem zemljišta, vodotokova, transporta i emisijom štetnih gasova. Ali, ove
tehnike - u mnogim slučajevima bukvalno
kao i figurativno zelene - imaju efekat omekšavanja te urbane gustine, što ih čini još više
privlačnim i bolje funkcionalnim ■
R
INSPIRISAN KVALITETOM
M. Milankoviæa 25, N. Beograd Tel./Fax: 011 2222 222
E-mail: [email protected] www.super-lab.com
OPREMA ZA MERENJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI
160
120
35°C
320
240
45°C
640
TERMOVIZIJSKI SISTEMI
BESKONTAKTNO I KONTAKTNO
MERENJE TEMPERATURE
www.build.rs
480
52°C
60°C
63
oglasi
34000 Kragujevac, Kanicova 11A
Industrijska zona Petrovac
Tel: +381 34 333 400 (direkcija)
Mob: + 381 63 68 98 44 (dir. prodaje)
+ 381 63 77 60 465 (direktor)
E-mail: [email protected]
[email protected]
“Frigoremont” DOO
Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
Prodaja slovenačkih
sobnih vrata sa lagera
Isporuka odmah!
fittich s.a.
Servis, remont i montaža rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
Majora Zorana Radosavljevića 346 c
11273 Beograd-Batajnica
mob: +381 62 510 533
mob: +381 64 4376 829
Preduzeće S1 CONSTRUCTION
bavi se izvođenjem
hidroizolaterskih radova.
Uspešnu saradnju su ostvarili
sa firmama:
STRABAG AG,
Preduzeće za puteve Zaječar,
NAMI d.o.o, SPEED d.o.o,
TRADE UNIQUE, CITY Kafe
STEELSOFT d.o.o.
i mnogi drugi...
64
... predstavlja izuzetno moćno
i nezaobilazno on-line
marketinško sredstvo
građevinskih kompanija ...
www.build.rs
oglasi
t 1SPJ[WPEOKBNFNCSBOTLJI
QPTVEB[BTQSFǏBWBOKF
QPKBWBIJESBVMJǏLPHVEBSB
[BQSFNJOB7MJUŸ
7MJU
t 1SPJ[WPEOKBNFNCSBOTLJI
IJESPGPSTLJIQPTVEB
[BQSFNJOF7MJUŸ
7MJU
/1CBSBŸ/1CBSB
"WJKBUJǏBSTLJUSH;FNVO]UFM
FNBJMTJNBY!WFSBUOFU]XXXUFSNPTJNBYDPST
PUMPEX SWEDEN
Muljne potapajuće električne
pumpe.
EUROPOWER Generators
Belgija Elektroagregati
MULTIMEDIJALNI FILTERI, OMEKŠIVAČI,
NEUTRALIZATORI, DEFERIZATORI,
HLORINATORI, DEZINFEKCIJA, EDI,
DEHLORINATORI, DEARSENIZATORI,
DEMINERALIZACIJA, OZON,
DESALINIZACIJA, MEMBRANSKA FILTRACIJA,
BAZENSKA OPREMA, JONOIZMENJIVAČKA
SMOLA, FILTRACIONI MATERIJALI,
HEMIKALIJE I OSTALA OPREMA ZA
PRIPREMU VODE
Bul. Oslobođenja 271
11000 Beograd
T: +381 11 39 80 249
F: +381 11 24 77 949
www.cwg.rs
[email protected]
www.build.rs
KOSHIN LTD. Kyoto - JAPAN
Muljne pumpe i pumpe za
čistu vodu sa SUS motorom.
SV MONTSISTEM
BAU PLUS d.o.o.
TC Konjarnik, Ustanička 189,
11000 Beograd
tel-fax 011 347 48 60
[email protected]
www.svmontsistem.com
65
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 20 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzeća
m.p.
tačnost podataka overava
U pripremi je 10. štampano izdanje kataloga
GRAÐEVINARSTVO
i opremanje
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeýima nudimo
oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje
i internet portal.
• sadrži detaljne informacije
o preduzeýima, proizvodima i uslugama
graĀevinske industrije
• detaljna klasikacija proizvoda i usluga
• štampa se jednom godišnje
• besplatno se distribuira preduzeýima
koja posluju u domenu graĀevinarstva
• promovisan na sajmovima
graĀevinarstva i nameštaja
Na ovaj naÿin omoguýeno
je pokrivanje oba medija
po veoma povoljnim
cenama
Luke Vojvodiýa 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • [email protected]
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
Download

BUILD No.20 - BUILD magazin