www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 16 - Decembar 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Poštovani prijatelji,
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
članovi:
Ivan Stančić, Ratko Kušić,Boris Bajić,
Jaroslav Pap i Jeremija Trifunović
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
+381 60 643 22 22
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio, [email protected]
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 15.000
primeraka
i sami ste svedoci kako vreme brzo prolazi i praktično, kako to naš narod kaže, dok
dlanom o dlan, godina „protrči“. Valjda tako mora biti. Nove godine između ostalog služe
da osim što ćemo ili što smo u Novu „utrčali“ svečano i slavljenički da na nekakav način
podvučemo crtu i saberemo šta smo učinili, da li smo zadovoljni ili možda shvatimo da je
moglo bolje. Doduše svi smo po pravilu zadovoljni ako ostvarimo bar veći deo zacrtanog
ili ako bar konstatujemo da smo zdravi. U ostalom zar ne poželimo svako svakom upravo
to, zdravlje. Naravno, to je preduslov za ostvarenje kako planova tako i sebi zadatih radnji.
Ako je to sve tako, hajde da zajednički podvučemo crtu i uktratko istaknemo šta smo
vredno uradili u 2014 godini. Ako bih morao da ređam stvari po važnosti onda bih svakako
na prvo mesto stavio ostvareno jedinstvo lovaca Srbije i Vanrednu skupštinu Lovačkog
saveza Srbije. Kao čovek i naravno kao najodgovorniji u Lovačkom savezu Vojvodine uz
nesebičnu pomoć celog Upravnog odbora i članstva našeg Saveza uvek smo težili i radili na
upravo takvom jedinstvu. I na našu, a nadam se i sreću svih lovaca u Srbiji uspeli smo. Danas imamo jedinstvenu nacionalnu lovačku organizaciju, Lovački savez Srbije. Ne mogu a
da ne istaknem i napore novog rukovodstva ovog saveza na čelu sa Draganom Šormazom
koje je zaista učinilo velike napore da do ovakvog jedinstva dođe. Naravno, to je tek početak
i sledi nam još napora da postignuto na Skupštini LSS sprovedemo u delo. Nas, LSV, čeka
usaglašavanje Statuta i drugih normativnih akata sa aktima nacionalne krovne organizacije. Ali bitno je, za početak imamo se rašta boriti i menjati. Konačno, svi naši dugogodišnji
napori da povratimo sjaj i ugled Lovačkog saveza Srbije dali su rezultate i mi u Lovačkom
savezu Vojvodine možemo biti ponosni na takav ishod.
Drugi, možda samo malo manje važan detalj u radu Lovačkog saveza Vojvodine
svakako je uspešno poslovanje u vrlo složenim i teškim vremenima u kojima bitiše naša
zemlja. Naš Savez se u 90% prihoda finasira iz članarine a dobiti do kraja godine skoro
16.000 članova je cifra sa kojom bez obzira na sve teškoće u ekonomiji Srbije možemo
biti više nego zadovoljni. To pokazuje da lovci Vojvodine veruju u svoj Savez i smatraju ga
nečim svojim i neotuđivim. Takav podatak mi daje za pravo da budem ne samo ponosan
nego da u sledeću godinu ulazim i ulazimo sa punim optimizmom. Prosto, budućnost ovog
Saveza je zagarantovana i vrlo izvesna.
Želim istaći još jedan detalj na koji sam kao predsednik ponosan. Puno smo upozoravali i preko našeg i vašeg VLG pisali o važnosti sprovođenja lova na bezbedan način. I tu
smo uspeli, jer završiti godinu bez ijednog incidenta, a u Vojvodini ih u 2014 godini nije
bilo, je samo po sebi velika stvar. Zato uz želje za 2015 godinu svakako ističem posebno ovu,
nastavimo tako, lovimo sigurno i bezbedno.
Da ne ispadne da je sve baš med i mleko. Nisam zadovoljan radom i pristupom
rešavanju podmlađivanja naših lovačkih redova. Kao organizacija starimo a mladih lovaca
nema u meri koja bi popunjavala odlazeće članove i održavala tako potrebnu brojnost članstva uz pad prosečne starosti. Moramo na tome u 2015 godini mnogo više poraditi. Doduše,
na pragu je novi Pravilnik o lovačkom podmladku pa i neka nova viđenja. Ali da nam sledi
više rada na ovom polju, sledi.
I tako poštovane kolege lovci i dragi prijatelji moglo bi
se još što šta pisati. Ali ovo je uvodnik i nekako bilo bi suviše i
da se hvalimo i da „kukamo“. Neka za ovu 2014 i na početku
same 2015 godine u mom mini obraćanju bude dovoljno, u
ostalom u nastavku čitanja ovog broja VLG shvatićete koji
nas problemi i obaveze očekuju u narednom periodu.
Svima Vama želim da ostvarite svoje lične i porodične
snove. Možda ono spočetka, budite zdravi a onda ostalo
dolazi samo od sebe. Želim Vam Dobar pogled i svekoliku
sreću u 2015 godini.
Milan Pažin,
predsednik Lovačkog saveza Vojvodine
Naslovna strana: Lisica
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na:
www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Održana sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine
SVE PO PLANU
Članovi Upravnog odbora LSV
P
očetkom decembra 2014 godine u
lovačkom domu Lovačkog društva iz
Kleka održana je sednica Upravnog
odbora Lovačkog saveza Vojvodine, kojom
je predsedavao predsednik Milan Pažin.
Kao gosti sednici su prisustvovali Dragan
Šormaz, predsednik Lovačkog saveza Srbije kao i predstavnici domaćina, Lovačkog
udruženja Zrenjanin i Lovačkog društva
Klek.
Posle iznošenja aktivnosti rukovodstva i komisija Upravnog odbora razmatrano
je finasijsko poslovanje Saveza za period od
1.1 do 30.9. 2014 godine. Diskusiju na ovu
temu otvorio je Rade Medić, predsednik Nadzornog odbora koji je istakao da su sredstva trošena shodno planu koji je usvojila
Skupština Lovačkog saveza Vojvodine. On je
posebno apostrofirao nešto manje uplaćenih
članarina , za oko 1700, u odnosu na planiranu vrednost. Prema planu za 2014 godinu trebalo je biti 17.000 članova a zaključno
sa danom održavanja sednice bilo je 15.287
uplata.
Ovo upućuje da se za sledeću godinu
mora više voditi računa o visini članarine,
odnosno ona mora biti svedena na minimum a da se poslovanje i poltika Saveza
dovede u takve granice, zaključio je Medić.
U svojoj diskusiji, zamenik predsednika Lovačkog saveza Vojvodine Miloš Beuković istakao je da manje uplaćenih članarina nisu slučajnost.
Lovačka udruženja koja su posle
donošenja novog Zakona o divljači i lovstvu
ušla u proces razdvajanja i usitnjavanja dan-
as definitivno imaju problema.. Tu su Vršac,
Sombor, Šid, Kovin. Ostaje naravno i problem kontrole brojnosti članstva po udruženjima. Mislim da prodaja i distribucija lovnih
karata mora biti kako Zakon nalaže data
privrednim društvima i na taj način bi došli do tačnih podataka o broju članstva po
pojedinim lovačkim udruženjima, rekao je
Beuković.
Upravni odbor je doneo odluku da se
iz članstav po osnovu neplaćanja članarine
isključe Lovačka udruženja, „Šajkaška“ Titel
i „Vršačka kula“ Vršac. Sa ostalim udruženjima koja nisu izmirili obaveze obaviće se
razgovor uz zaključak da je svima krajnji rok
za izmirenje preostalih obaveza 31.12.2014
godine.
U tački dnevnog reda koja je razmatrala izveštaj sa Vanredne skupštine Lovačkog saveza Srbije izneto je niz pohvala na organizaciju i sadržaj ovog skupa.
Bila je ovo sednica sloge i punog jedinstva. Na ovaj način uspeli smo povratiti
ugled naše nacionalne krovne organizacije.
Ovo je konačno i bila želja Lovačkog saveza
Vojvodine koja se na najbolji mogući način
potvrdila na Skupštini Lovačkog saveza Srbije, rekao je između ostalog predsednik
Milan Pažin.
Učestvujući u diskusiji predsednika Lovačkog saveza Srbije Dragan Šormaz
ocenio je je da je Skupština Saveza bila
veličanstvena i da je on izuzetno zadovoljan.
Posebno ostvarenom atmosferom i postignutim jedinstvom i slogom koja je toliko bila
potrebna lovstvu Srbije.
4
Shodno
postignutom
jedinstvu
Lovačkog saveza Srbije Upravni odbor
Lovačkog saveza Vojvodine doneo je posebnu odluku o započinjanju procesa usaglašavanja svojih normativnih akata sa aktima
Lovačkog saveza Srbije. U tom smislu doneta je odluka o započinjanju procesa o
usaglašavanj Statuta Lovačkog saveza Vojvodine sa Statuom Lovačkog saveza Srbije.
Takođe Upravni odbor je doneo odluku da
uskladi svoja normativna akta i sa Zakonom
o radu.
Pravilnik o lovačkom podmladku koji
je prezentovao Marjan, predsednik Komisije
za lovački podmladak Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine skinut je sa
dnevnog reda radi još nekih pravnih tuma
enja i usaglašavanja sa postojećim zakonskim rešenjima.
Posebna tačka dnevnog reda bila je
Upustvo o polaganju lovačkog ispita. Predsednik Milan Pažim izneo je predlog da
jedinstvena cena polaganja lovačkog ispita
na teritoriji Srbije bude 4.000 dinara. On
je posebno istakao da je u cenu uključena
obuka kandidata koja bi se ogledala u predavanjima na teme koje ispitanici treba da
savladaju. Osnovna cena polaganja ispita
je 2.500 dinara kaoja uključuje organizaciju
polaganja, sami ispit i dobijanje uverenja.
Ovu cenu treba da odobri Ministar. Ukoliko
ovakav predlog dobije podršku Ministra
onda će jedinstvena cena polaganja ispita
biti primenjiva na celoj teritoriji Republike
Srbije. Dakle osnovna cena je 2.500 dinara
a troškovi do ukupnih 4.000 dinara odnose
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
se na teoretsku i praktičnu obuku u vrednosti 600 dinara, uverenje o prođenoj obuci
od 500 i ostali troškovi 400 dinara. Ukoliko
odluka prođe odluka o visini cene polaganja
ispita potrebnio je sačiniti „Upustvo za sprovođenje polaganja lovačkog ispita“.
Upravni odbor je u temi oko stanja fondova divljači vodio diskusiju oko mogućih
trovanja divljači kao posledica neadekvatne
aplikacije otrova protiv glodara, posebno
prenamnoženih miševa. Istaknut je neadekvatan odnos medija prema ovoj temi, posebno TV B92 koja je kao pokrivanje slikom u
emisji na ovu temu prikazivala aplikaciju
otrova običnim razbacivačem za veštačko
đubrivo. Upravni odbor je zaključio da se
ni država, ni mediji pa ni nevladin sektor
nisu dovoljno angažovali da spreče trovanje i
uginuća divljači.
Pri kraju sednice razmatrani su predlozi o krekciji cene štampanja Vojvođanskog lovačkog glasnika i predlog Komisije za
odlikovanja koja je izneo njen predsednik
Juhas Balint. Na samom kraju sednice, Upravni odbor je imenovao komisije za popis
inventara .
Jeremija Trifunović
NASTAVITI
IZLAŽENJE VLG
Komisija za informisanje Lovačkog
saveza Vojvodine na svojoj poslednjoj sednici
u 2014 godini razmatrala je i analizirala sopstveni rad. Sednicom je predsedavao predsednik Komisije Dimitrije-Mića Bošković
a u prisustvu predsednika Lovačkog saveza Vojvodine Milana Pažina. Ocenjeno
je da je Komisija u potpunosti ispunila
zahteve koje je pred nju postavio Upravni odbor uz kritiku određenih manjkavosti oko ažuriranja sajta Lovačkog
saveza Vojvodine.
Razmtrano je i izlaženje Vojvođanskog lovačkog
glasnika i potvrđeno je da je on u potpunosti svojim sadržajem ispunio zacrtane obaveze. U tom smisli Komisija za informisanje zaključila je da
se dalje izlaženje ovog glasila ne sme dovoditi u pitanje bez obzira na tešku ekonomsku
situaciju u zemlji. Komisija za informisanje je predložila Upravnom odboru da Vojvođanski lovački glasnik izlazi i sledeće lovne godine i to kao i do sada šest puta godišnje a
da cena pretplate za svih šest brojeva sa dostavom na kućne adrese lovaca bude 400 dinara. Na kraju sednice predsednik Milan Pažin ocenio je da je rad Komisije za informisanje
bio izvanredan i da je to najaktivnija komisija Upravnog odbora.
Održana sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije
ČLANARINA SAMO 200 DINARA
U
Horgošu održana sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije
U Horgošu je polovinnom
decembra 2014. godine održana sednica
Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije
kojoj je predsedavao predsednik Dragan
Šormaz.
Sednica je raspravljala nekoliko vitalnih problema vezanih za politiku i rad
Lovačkog saveza Srbije. Predsednik Saveza
Dragan Šormaz rekao je da troškovi poslovanja u 2015. godini iznose oko 17 milona
dinara i da se ta sredstva uglavnom namiru-
gana Šormaza Savez će
najpre utvrditi prosečno
Članovi Upravnog odbora LSS
kretanje brojnosti a prema
prodatim lovnim kartama
i kod tako formirane brojnosti članstva u lovačkom
udruženju ispostaviti fakturu za članarinu.
Što se tiče informisanja i izlaženja glasila
„Lovac“ doneta je odluka
da se sva lovačka udruženja obavezuju da uplate
za najmanje 10% svog
članstva pretplatu na ovaj
časopis. Naravno, postoji
i mogućnost da lovačka
udruženja pretplate više ili
kompletno članstvo. Utvrđena je i dinamika izlaska četiri broja godišnje,
ju iz članarine. Shodno tome on je predložio
tako bi prvi broj izašao do
da članarina po lovcu bude 200 dinara i da 30 aprila, drugi u julu, treći u septebmbru i
se uplaćuje u ratama preko članica, lovačkih četvrti do kraja oktobra.
udruženja. Prva rata bi bila do 15 marta,
Upravni odbor Lovačkog saveza Srbidruga do 15 juna, treća do 15 avgusta i pos- je raspravljao je i cenu polaganja Lovačkog
lednja rata do 15 oktobra. Uz ovu odluku ispita. Doneta je identična odluka kao na
doneta je i preporuka da udruženja svoje sednici Lovačkog saveza Vojvodine.
lovce osuguraju preko Lovačkog saveza SrUpravni odbor je doneo i Cenovnik
bije.
odstrela divljači i drugih usluga u lovstvu za
Posebna polemika vođena je oko lovnu 2015/2016 godinu a koji je po visini
brojnosti članstva u pojedinim lovačkim identičan prethodnoj lovnoj godini.
udruženjima kao i manipulacijama sa ovim
Jeremija Trifunović
brojkama. Prema rečima predsednika Dra-
5
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pišu: Ristić A. Zoran, Novkov Milan, Đan Mihajla
Preliminarni rezultati utvrđivanja idealnog i realnog prirasta
srna u lovištima Vojvodine za lovnu 2013/14. godinu
IMA MESTA ZA BRIGU
ponaosob. Deljenjem ukupnog broja lanadi
sa ukupnim brojem srna dobijen je realni
(stvarni) prirast za svako lovište ponaosob.
Lokalitet istraživanja
I
straživanjima tzv. idealnog prirasta za
uslove lovišta Vojvodine utvrđen je veliki broj neoplođenih srna. Prosečan broj
fetusa-embriona po srni iznosio je 0,65 dok
je ovaj prosek po bremenitoj - gravidnoj srni
iznosio 1,48.
Ostvareni prirast, realni prirast ili
prirast pred lov, treba utvrđivati svake godine posebno nakon prolećnog brojanja i na
osnovu sopstvenih podataka o izvršenom
odstrelu u tom lovištu.
Ostvareni prirast lokalne populacije
srna može značajno varirati od godine do godine, tako da za lovište Novi Bečej se kretao
u dijapazonu od 0,42 do 0,91, sa prosekom za
ovako dugačak period od 0,70 lanadi po srni
starijoj od 2 godine. U 2013. godini, za ovo
lovište ovaj parametar je iznosio 0,49, a za
sva četiri lovišta, na kojima je bio postavljen
ogled, prosek je iznosio 0,48.
Ako se tokom pet ili više godina
ponavljaju velike razlike u visini planiranog
i ostvarenog prirasta, treba prilikom revizije
izrade lovne osnove promeniti i koeficijente
planiranog prirasta.
Kako smo radili
Redovno parenje srna odvija se u
drugoj polovni jula, a završava se sredinom
avgusta. Zametak -embrion oplođenih srna
je zbog postojanja embriotenije u fazi mirovanja, sve do kraja decembra. Za razliku od
mnogih životinjskih vrsta kod srne je implantacija zametka nakon oplodnje privremeno odgođena. Taj period prekida u razvoju zametka, koji kod srne traje oko 4 meseca,
naziva se embriotenija (diapauza ili latenca)
(Linnel i dr. 1998).
Iz tog razloga ustanovljavanje
oplođenosti srne nakon parenja (jul - avgust)
do decembra - januara vršeno je pregledom
embriona kod odstreljenih srna.
Realni prirast je utvrđivan na osnovu
podataka o prolećnom brojnom stanju srna
na oglednim površinama u Novoj Crnji, u
Novom Miloševu, Novom Bečeju i Senti.
Brojanjem srna je utvrđivan ukupano brojno
stanje, polna i starosna struktura. Na osnovu
ukupnog broja lanadi i parametra odstrela
lanadi u predhodnoj lovnoj godini, došlo se
do ukupnog broja lanadi sabiranjem ta dva
parametra. Takođe na osnovu ukupnog fonda izbrojanih srna u 2014. godini i odstrela
srna u predhodnoj lovnoj sezoni (2013/14),
takođe sabiranjem ova dva parametra došlo
se do ukupnog broja srna za svako lovište
6
Istraživanja broja embriona vršena
su u sledećim lovištima: Novi Bečej, Nova
Crnja, Novo Miloševo, Kanjiža, Futog i Rusko Selo. Uzorci su uzimani u periodu izlova
srna u ovim lovištima nakon lova i evidentirani su fetusi.
Prilikom istraživanja ostvarenog
prirasta na oglednim površine u Vojvodini
(Nova Crnja, Novo Miloševo, Novi Bečej,
Senta) broj lanadi po srni pred lov je na svim
istraživanim lokalitetima bio znatno viši od
planirane stope prirasta u aprilu. Važno je
ustvrditi kako je prirast u aprilu bio planiran
u iznosu od 60% od ukupnog broja ženki.
Taj podatak pokazao se kao značajno manji u odnosu na sva tri lokaliteta. Planirani
(očekivani) prirast kretao se od 60% do 80%
i bio je manje u odnosu na ostvareni prirast
pred lov. Činjenica koja je vidljiva iz rezultata, a i potvrđena u istraživanjima drugih
autora je da ostvareni prirast može značajno varirati na istom području od godine do
godine.
Kakve smo rezultate dobili
Realni prirast na oglednim površinama utvrđen je po lovištima: “Koštanac” Nova
Crnja u iznosu od 0,50 lanadi po srni starijoj od dve godine, “Senćanski salaši” Senta
0,46; “Miloševski rit” Novo Miloševo 0,47 i
“Arača” Novi Bečej od 0,49. Za 2013. godinu prosečan realni prirast po srni starijoj od
dve godine je 0,48. Realni prirast je u odnosu, na primer od prirasta za lovište “Arača”
Novi Bečej, za period od 1994 do 2012. godine, odnosno za 17 godina praćena, kada je
prosečno utvrđen prirast od 0,70.
Ukupno je u lovnoj 2013/14. godine
u nekoliko lovišta Vojvodine (Novi Bečej,
Novo Miloševo, Nova Crnja, Futog, Rusko
Selo i Kanjiža) pregledano 376 odstreljenih
srna od kojih je bilo: 86 srna sa po 1 fetusom
– embrionom, što iznosi 22,87%; 79 srna sa
po 2 fetusa – embriuona, što iznosi 21,01%;
i 211 srna je bilo bez fetusa – embriona, što
iznosi 56,12%.
Ako se posmatra ukupan broj pregledanih srna (376), i ukupan broj fetusa – embriona (79 srna sa po 2 fetusa što iznosi 158,
i plus 86 srna po 1 fetus što iznosi 86, ili uk-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ovako dugačak period od 0,70 lanadi
po srni starijoj od 2 godine. U 2013.
godini, za ovo lovište ovaj parametar
je iznosio 0,49, a za sva četiri lovišta, na kojima je bio postavljen ogled,
prosek je 0,48.
"Arača" - Novi Bečej
22
22
44
2,00
2,00
0,00
Evidentno je da je on mnogo
"Miloševački rit" - Novo
83
63
66
0,80
1,05
24,10
manji nego što je utvrđen za naše
Miloševo
"Koštanac" - Nova Crnja
184
40
60
0,33
1,50
78,26
uslove lovišta u ranijem periodu.
Zbog ove činjenice preporučuje se,
"Panonija" - Futog
16
6
7
0,44
1,17
62,50
na osnovu date metodologije da
"Kapetanski rit" - Kanjiža
51
16
32
0,63
2,00
68,63
lovišta svake godine utvrđuju ove
"Zec" - Rusko Selo
20
18
35
1,75
1,94
10,00
parametre i izračunavaju ovaj elemenat, koji će koristiti pri izradi palUkupno
376
165
244
0,65
1,48
56,12
nova gazdovanja.
4. S obzirom da su srne vrsta
Tabela 1. Utvrđivanje broja embriona - fetusa kod srna u nekoliko lovišta u Vojvodini u 2013/14
divljači sa teritorijalnim ponašangodini
jem s malim arealom aktivnosti, za
mužjake je to oko 50 ha, a za ženke
upno je to 244 fetusa), zapaža se veliki broj činjenice vezane za tzv. idealni i stvarni (reneoplođenih srna. Kada 244 fetusa podelimo alni) prirast kod srne za nekoliko lovišta u oko 35 ha, ekološke karakteristike pojedinih
biotopa imaju velik uticaj na stopu prirasta
sa 376 srna dobijamo da je prosečan broj fe- Vojvodini za 2013. godinu:
1. U 2013/14. lovnu godinu (odstrel lokalnih populacija. U konkretnom slučaju
tusa po srni iznosio svega 0,649 ili zaokruženo 0,65. Ako 244 fetusa podelimo sa 165 vršen krajem decembra 2013., i januara ova lovišta su reprezent za većinu lovišta u
srna (koliko je bilo bremenito) dobijamo da 2014. godine) ukupano je pregledano 376 Vojvodini i predloženi koeficijenat realnog
je prosečan broj fetusa po bremenitoj srni srna, i nađeno 244 fetusa. Ovim istraživan- prirasta se može koristiti pri planiranju i za
iznosio 1,478 ili zaokruženo 1,48.
jima utvrđen je veliki broj neoplođenih srna sva ostala lovišta u Vojvodini.
5. Broj i odnos polova viđene lanaZabrinjavajuće je da je više od polovi- (211). Prosečan broj fetusa po srni iznosio
na od odstreljenih srna bilo bez ploda 0,649 ili zaokruženo 0,65. Prosečan broj fe- di tokom maja i juna mogu biti samo opša
(56,12%), te će u nastavku ovih istraživanja tusa po bremenitoj - gravidnoj srni iznosio informacija o prirastu, ali ne i podatak za
određivanje stope ostvarenog prirasta, jer
se poraditi na tome da se utvrdi uzrok ovako je 1,48.
visokog procenta nebremenitih srna. Akce2. Ostvareni prirast, realni prirast ili proletnje/letnji mortalitet lanadi može biti i
nat kod pregleda srna će biti dat na starost prirast pred lov, mora se pratiti i utvrđivati do 50 %, a jednako tako ni on nije stalan, jer
odstreljenih srna, ali i odnos polova za svako svake godine krajem avgusta, tokom septem- varira od godine do godine.
6. Ako se tokom pet ili više godina
konkretno lovište, kao i genetskih karakter- bra i početkom oktobra, a posebno nakon
istika srna koje se odstreljuju. Napred anali- prolećnog brojanja i na osnovu podataka o ponavljaju velike razlike u visini planiranog
i ostvarenog prirasta, treba prilikom revizije
izvršenom odstrelu.
zirani rezultati su dati u tabeli 1.
3. Ostvareni prirast lokalne populacije izrade lovne osnove promeniti i koeficijente
srna može značajno varirati od godine do go- planiranog prirasta.
I za kraj, da zaključimo
Na kraju ovog razmatranja navodimo dine, tako da za lovište Novi Bečej se kretao
u dijapazonu od 0,42 do 0,91, sa prosekom za
Plodnost
Broj Plodnost
po
%
Ukupno Gravidnih srna
Lovište - Lovačko udruženje
embriona po srni gravidnoj negravidnih srna
srna
srni
7
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Preliminarni rezultati odstrela prstenovanih
fazana u Vojvodini
Zoran Ristić, Novkov Milan, Gordana Ušćebrka
ODSTRELI SE SVAKO PETO PILE
F
azan je danas glavna vrsta lovne divl- tu fazančića. Nakon leženja fazančića i nji- izlova je 19,66%, što upućuje na zaključak
jači u većem delu Evrope, što je dovelo hovog uzgoja na fazanerijama po ustaljenoj da je u ovakvom načinu pristupa tehnologije
do potrebe veštačkog uzgoja fazana i tehnologiji, u uzrastu od 7-8 nedelja, izvrše- puštanja fazana u lovišta odstreljeno svako
ispuštanja velikog broja mladih Tabela 1: Rezultati odstrela prstenovanih fazana puštenih u lovište dva meseca pre lovne sezone
ptica svake goLovište
Broj
Broj
Brj
Broj ukupno
Broj
% odstreljenih
% odstreljenih
dine u lovišta, u
dana
lovaca
prstenovanih
odstreljenih
prstenovanih
prstenovanih
prstenovanih
pokušaju da se
lova
i puštenih
fazana m/ž
odstreljenih
od ukupno
od ukupno
poveća “prirodfazana
fazana m/ž
odstreljenih
prstenovanih
na populacija” i
Kovačica
12
63
200
19/9
14/5
9,50%
67,86%
mogućnost većeg
izlova. Šezdesetih
Ada
9
80
200
54/23
28/9
18,50%
48,05%
godina prošlog
veka, kada je u
Maradik
12
180
200
89/30
41/13
27,00%
45,38%
srednjoj, istočnoj
Rusko
11
401
600
169/40
74/52
21,00%
60,29%
i južnoj EvroSelo
pi počelo naglo
smanjivanje broUkupno
54
724
1200
331/102
157/79
19,66%
54,50%
ja jarebica, otpočinje masovna
proizvodnja fazanskog podmladka i njegovo no je prstenovanje sa plastičnim prstenovi- peto fazansko pile koje je ispušteno.
organizovano puštanje u lovišta. Od tada, ma u različitim bojama (zavisno od lovačkog
u većim evropskim zemljama fazan posta- udruženja), i smešteni u volijere, a zatim u
I za kraj
je glavna lovna divljač, što je bio slučaj i uzrastu od 12-13 nedelje ispuštani u otvoreNa osnovu dobijenih rezultata i analize
sa našom zemljom. Ova praksa zemalja iz na lovištaa (Kovačica, Ada, Maradik, Rusko dobijenih rezultata mogu se izvesti sledeći
okruženja i cele Evrope je do danas nastavl- Selo), i prvi lov sproveden nakon dva meseca zaključci: -Kada je u pitanju preživljavanjena, dok u našoj zemlji je broj ispuštenih (sredinom oktobra), sa 9-12 lovnih dana po je veštački proizvedenih i unetih fazančića
fazančića za poslednjih 15 godina višestruko lovištu u toku lovne sezone 2013/2014., ili – iste treba čuvati u prihvatilištima koja su
neposredno pred svaki lov (Sonta) sa sedam napravljena po propisanim normama, i u
smanjen.
lovnih dana u toku sezone lova na fazane.
kojima su stvoreni dobri uslovi za fazansku
Nakon završenog lova vršilo se eviden- divljač; - Predlaže se da se fazan lovi od počLolalitet praćenja
tiranje ukupno odstreljenih fazana, broj koka
Ova istraživanja su sprovedena tokom i broj petlova, kao i broj prstenovanih faza- etka sezone i to sa grupnim lovom, prigo2013. godine u pet lovišta (Kovačica, Ada, na. Dobijeni podaci su statistički obrađeni i nom, s tim da se teren posle lova odmara najmanje sedam dana. -Za koji uzrast se treba
Maradik, Rusko Selo, Sonta), sa različitim dati tabelarno.
odlučiti, najviše zavisi od materijalnih mostanišnim uslovima i na različitom uzrasgućnosti, od toga da li u lovištu ima izgrađeRezultati
no stabilno ili privremeno prihvatilište, ili je
U lovnoj sezoni evidentirani su svi izgrađena volijera, kao i od načina lova, ali
fazani koji su biloi prstenovani, a rezultati i o adekvatnim stanišnim uslovima. -Što se
istraživanja o procentu odstreljenih fazana tiče načina prihvatanja preporučuju se lovišunešenih u lovišta dva meseca pre početka ta koja imaju stabilna prihvatilišta: bolji relovne sezone na fazana prikazani su u tabeli zultati su ako se unose fazančići uzrasta 5 do
1.
6 nedelja, dok u lovištima koja imaju privreU četiri lovačka društva, različitih bio- mena prihvatilišta više odgovara uzrast od
topnih karakteristika, u prihvatilištima - vo- 7 do 8 nedelja starosti (uzrasta). -U orgalijerama prihvaćeno je i prstenovano 1.200 nizacijama koje imaju stanišne uslove bez
fazanskih pilića uzrasta 7-8 nedelja. Boja višegodišnjeg rastinja, u kojima se brzo skida
prstenova je bila karakteristična za svako letina preporučuju se volijere u kojima će
lovište da ne bi došlo do greški u obračunu se držati fazani do lovne sezone i onda pusizlova po lovištima. Ukupan broj lovnih tati u lovište pred lov, ali isti dan, a nikako
dana u vreme lovne sezone je bio 54 dana, predhodni dan, zbog enormnog broja lisica
a ukupno u lovu je učestvovalo 724 lovaca.
i drugih predatora u lovištu. U ovim slučajeUkupno je odstreljeno 433 fazana vima potrebno je da imaju prostrane volijere
od kojih je prstenovano bilo 236., što znači sa najmanje 3 m² po jedinki uz kvalitetno
da je udeo prstenovanih u ukupnom bro- hranjenje. Ovaj način, sa aspekta zahteva
ju izlovljenih fazana iznosio 54,50%, a da lovaca “manje je lovački”, ali je sa aspekta
je udeo izlovljenih prstenovanih fazana od odgoja zdravih i vitalnih fazana spremnih za
ukupnog broja unetih prstenovanih fazana prirodne uslove života mnogo bolji.
u lovišta iznosio 19,66%. Pravi pokazatelj
8
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ZAŠTO NEMA ZECA U
VEĆINI LOVIŠTA U VOJVODINI?
O
ralna vakcinacija divljih životinja
protiv besnila kod nas se primenjuje
već petu godinu, predstavlja metodu
vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane.
Druge metode vakcinacije divljih životinja
(špricem i iglom) nisu moguće.
Vakcina je, u obliku rastvora, smeštena u plastično-aluminijumsku kapsulu a ona
se nalazi u središtu hranljivog mamka koji je
privlačnog mirisa i ukusa za divlje životinje,
koji izgledom podseća na biskvit. Privučene
takvim mirisima, lisice pronalaze mamke,
zagrizu ih i probiju kapsulu. Dolaskom sluznice usta u kontakt sa rastvorom vakcine,
životinje bivaju imunizovane i u periodu za
2-3 nedelje razviju imunitet koji ih štiti od
besnila.
Zašto nema zeca u većini lovišta kod
nas ima vise razloga:
1. Čovek-lovac
Poslednjih nekoliko godina su nam
dokaz da lov zeca nema nikakav uticaj na
smanjenje brojnosti jer 3 godine skoro da
se i ne lovi u Vojvodini, ili u većini lovišta
u Vojvodini. I ranije se zec lovio i bilo ga je
mnogo.
2. Trovanje
Upotreba svih vrsta pesticida, na koje
se stalno pozivamo da bismo opravdali nestanak divljači, ali tu ne leži glavni razlog,
jer od uvek je bilo i biće njegove upotrebe,
a posebno na velikim parcelama, na kojima
ionako ima manje divljači (prevashodno
zeca). Niko nije dokazao da trovanje utiče
na masovno uginuće, već smo se mi vezali
za pojedinačne slučajeve kada je dolazilo do
pomora divljači usled upotrebe furadana
(Bačka Palanka, Srbobran, Bečej, B.P. Selo,
Novi Sad, i dr.). Malo utiče što je “normalno”
ali se truje stalno i uvek, ali mi ne nalazimo
tokom godine po lovištima otrovanu divljač,
odnosno njihove leševe.
3. Uticaj suše i mnogo padavina
na sitnu divljač
Prošle godine je bila suša a lovci su
govorili da zbog toga nema zeca, odnosno da
je to jedan od glavnih razloga. Ove godine
je vlažna godina sa dosta padavina i opet,
laički zaključak da nemamo zeca zbog toga.
Ovo su laička rasuđivanja, navodeći ih da
bi se našao razlog nestanka zeca, ali i druge
sitne divljači u našim lovištima, bez naučnih
dokaza i istraživanja na terenu!
4. Bolest
Uvek postoji među divljači i biće je,
ali pomor divljači može doći ako se pojavi
brojnost zeca preko 40 jedinki/ha koja bi bila
povezana sa nekom bolešću koja je prijemčiva za domaće i divlje životinje (na pr. bruceloza i sl.). Znači da to nije razlog jer nismo
dokazali ovakvu epidemiju među divljači
(čitaj zečeve, u ovom slučaju).
Postavlja se pitanje šta se promenilo za
5-6 godina ono što mi ne znamo
9
U celoj Evropi se govori o opadanju
kod svih vrsta sitne divljači brojnosti, a kao
glavni razlog se navodi enormno povećanje
broja lisica (kod nas se 5 godina sprovodi
peroralna vakcinacija, a u Evropi se radi više
od 20 godina) a naši lovci još nisu shvatili, ili
samo mali broj je shvatio šta nam se dešava
sa sitnom divljači, posebno sa zecom. Ako
ostanemo pasivni po pitanju smanjivanja
broja lisica, za par godina ostaćemo bez
zeca, koga nakon toga je prosto nemoguće
vratiti na nekadašnje stanje. Sledeća ugrožena vrsta na trpezi lisice je srneća, tačnije
lanad, i smanjivanje prirasta, o čemu ćemo
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
dati konkretne podatke. Ne čita se strana istraživanja i strane lovačke novine, mali broj
naših lovaca odlazi u druge države da lovi da
bi čuo njihova iskustva, i ts.
Po nama najveći razlog opadanja fondova zečeva leži u činjenici prenamnoženja
lisica (na primer u Madjarskoj odstrel lisica
sa 25.000 je povećan na 120.000 zadnjih 8-10
godina, otkad vrše vakcinaciju).
Paralelno opada brojnost zečeva
za 8-10 puta (ima zečeva samo tamo gde
“uništavaju” lisice. Navodimo primer lovišta u Bekescabi od 3.500 ha u kojem je lovočuvar “uhvatio” 220 lisica za godinu dana
sa hvataljkama. Ovaj način hvatanja je pre 3
godine bio prezentovan u Staroj Moravici.
U ovom lovištu svake godine ulove od 8001.000 zečeva. Brojke su neverovatne, za naše
uslove, ali ne i za uslove ovog lovišta u Mađarskoj. Takođe istraživanjima u Mađarskoj je
utvrđeno da jedna mala lisica do odrastanja
do 6 meseci pojede 60 komada sitne divljači.
Brojke su stvarne i neumoljive i treba samo
pomnožiti broj rupa, sa prosečnim brojem
mladih i prosečno koliko pojede divljači za
šest meseci, i na osnovu toga može da se
dođe do odgovora. Plus ovoga, jedna porodica lisica uništi 6-7 lanadi (austrijski i madjarski podaci). Za ovo ima mnogo primera u
Mađarskoj, Austriji, Švedskoj, Danskoj, ali i
na osnovu usmenih saopštenja naših lovočuvara (Novi Bečej, Nova Crnja, Subotica i dr.).
Primer
Stara Moravica
Ove godine prolećnim brojanjem u
lovištu Stara Moravica utvrđen je prosek od
36 zečeva na 100 ha u martu. Imali su gustine
populacije na pojedinim delovima lovišta -
lovačkim revirima i 46 zečeva na 100 ha. Na
najboljem delu lovišta 21. novembra ulovili
su 15 lovaca 60 zečeva za dva sata frontalnog šetanja. Uveče pre lova na ovom lovnom
reviru sa lampom izbrojano je 85 zečeva na
100 ha. Na velikim parcelama bilo je svega 16 zečeva na 100 ha tako da je prolećni
prosek bio 36. Vidi se da velike parcele i monokulture nisu dobre za zeca, što se oduvek
znalo, već samo male - sitne parcele.
Ako se zna da komsije (okolna lovačka
društva) uopšte ne love zeca dve godine jer
imaju 5-8 zečeva na 100 ha (Pačir, “Panonija”
Bačka Topola, Sombor, Subotica itd.). Inače,
ovo su godinama bila lovačka društva sa najboljim fondom zeca u Vojvodini. Sadašnja
brojnost zeca u njihovim lovištima je ispod
biološkog minimuma, ali ako nešto ne urade
sa lisicom potpuno će ostati bez ove divljači
(zeca) za 1-2 godine. Ogroman broj lisica
jede od 1. aprila, kada ima takođe veliki broj
mladih, jedu meso da bi odrastli. Kada na
jelovniku nestane zeca “preći će” na lanad,
što se i sada dešava.
Šta je Stara Moravica radili drugačije
za 4 godine od ostalih udruženja
1. Lovili zeca isto kao ostali.
2. Jamarenje je možda i najznačajnija
mera jer ako se uništi porodica lisica u aprilu,
onda neće stradati veliki broj malih zečeva,
fazana, lanadi itd. U 2011. godini nađeno je i
uništeno 46 aktivnih rupa (jama) - porodica;
u 2012. godini - 36 aktivnih rupa; u 2013. godini 31 aktivna rupa i u 2014., samo 22 jazbine. Razlog manjeg broja nađenih aktivnih
rupa je što je uljana repica bila velika i nisu
nađene sve.
Napravljeno je samo ono što treba
da rade svi, mnogo veće angažovanje lovaca, što je zadnjih desetak godina, u većini
lovišta izostalo. Dok drugi traže razloge u
nestanku zečeva u lošem zakonu, koji im je
kriv za nestanak zeceva, u suši, u poplava-
10
ma, u nepravilnoj i nekontrolisanoj upotrebi
svih vrsta otrova itd., ostala su samo nekoliko lovišta koja su po ovom pitanju aktivna
tokom cele godine, a rezultat je da se lovna
sezona u ovimlovištima na zeca ne menja
zadnjih destak godina. Da li treba i drugi da
se ugledaju na njih. Mišljenja smo, moraju
odmah da se trgnu iz letargije, u suprotnom
govorićemo o zecu kako ga je nekada bilo.
Kako navode, ovih nekoliko lovišta u
kojima ima zeca: “Resenje je jako jednostavno samo malo treba raditi u aprilu (uništiti
aktivne jazbine) i biće ponovo zeca”.
Vakcinacija lisica koja se kod nas radi
već pet godina učinila je da se sa lisicom
mora drugačije upravljati jer smo ranije, pre
sprovođenja peroralne vakcinacije, svakih
6-7 godina imali da skoro kompletna populacija ugine od besnila i šuge, a nakon toga
zečija populacija naglo se poveća (brojnost).
Čovek je ušao sa vakcinom u lanac ishrane i lisica nema osim lovaca neprijatelja.
Ranije je priroda regulisala njenu brojnost a
ubuduće to neće činiiti (zbog vakcine). Lovci, posebno sada, u ovakvoj situaciji kada je
ugrožen zec, ali i druga sitna divljač i lanad,
moraju mnogo više uraditi za lovstvo (aktivno uništavajući jazbine kad ima malih lisica).
Fazana možemo uneti ali zeca nema
odakle. Mislim da je već kasno, ili da je kucnuo čas da se trgnemo i ozbiljno shvatimo ovu
alarmantnu situaciju da ne bi bilo kasno.
Primer drugi je lovačko društvo Bačka Topola (nekada na ovim prostorima sigurno lovište sa najvećom populacijom zeca),
a sada već 2 godine ne lovi i svake godine
populacija se prepolovi (brojanje u nedelju,
6. decembra 2014., kada je ustanovljeno da
imaju na sitnim parcelama manje zečeva
nego što su imali brojanjem u proleće na
istom terenu).
Imamo ponudu da kod nas dođe najveći expert za lisice iz Madarske sa naučnim
i statističkim podacima i održi predavanje u
Srbiji i upozna nas do kakvih su zaključaka
došli i šta treba činiti u narednom periodu
da bi se spasio zec i druga divljač. On je bio
pre tri godine u Staroj Moravici i rekao, ako
se ne angažujemo na uništavanju lisica da će
biti totalno ugrožen zec, ali i druga divljač.
Samo nakon tri godine, nažalost njegova
predviđanja su se obistinila jer kod njih 8 godina pre nas su počeli vakcinaciju lisica.
Svesni smo činjenice da moramo živeti
sa lisicama koje nemaju više prirodnih neprijatelja već samo mi lovci moramo drugačije
da se ponašamo sa predatorima. Nije to
strašno samo u aprilu treba naši lovci mnogo
više da rade. Dobar primer je svakako lovište
Bekescaba u Mađarskoj sa matičnim fondom
zečeva, odnosno gustinom populacije u proseku od 25-28 zečeva na 100 ha, površine
lovišta od 3.500 ha, sa godišnjim odtstrelom
od 800-1.000 zečeva. Odstrel lisica na godišnjem nivou je od 18o-22o.
Dipl. ing Tibor Kuruc
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše: Rajko Krnić, dopisnik iz Australije
NA LISICU VABLJENJEM
L
ov na lisicu je za većinu lovaca sporedan lov koji se uglavnom desi prilikom
lova na neku drugu divljač. Često čujemo frazu “Ovo je moja puška za srndaća”
ili “Sa ovim lovim svinje”..koliko puta ste čuli
da neko kaže da ima pušku za lisice? Veoma
mali broj lovaca je spreman da žrtvuje vreme
i energiju za lov ove zverčice i posveti joj
pažnju koju zaslužuje. Možda je razlog za to
što lisičija koža na zidu ne znači baš mnogo
u očima prijatelja u poređenju sa kljovama
vepra ili rogovima jelena. U zamrzivaču tek
ništa ne znači. U jednu ruku je i razumljivo
što baš i nema mogo motiva za smrzavanje, rano ustajanje, kilometre pešačenja. sate
čekanja...zbog tamo neke lisice. Sa druge
strane ishod je više nego neizvestan. Lisica
nije lak plen. Hajke, psi goniči, lov mamcima,
čekanjem, pirš, vabljenje ...gotovo svi načini
lova se mogu primeniti u lovu na “crvenog
11
mundira”. Bez obzira koji način upražnjavamo i preferiramo skoro je izvesno da će
ova lovina od lovca zahtevati maksimum u
svakom pogledu. Od pamtiveka smatrana
za izuzetno inteligentnu i lucidnu životinju lisica je dobila svoje mesto u predanjima
i verovanjima. Sigurno svako od nas ima
najmanje jednu priču iz lova na nju koja će
potvrditi ekstraordinarne fizičke i psihičke
osobine sadržane u telu ove životinje .
Veliki deo mog lova je uparvo lov na
lisice i u većini slučajeva ih lovim vabljenjem. Sama vabilica je veoma prosta i jeftina naprava koja prozvodi piskutav zvuk imitirajuci pištanje povređenog kunića ili zeca.
Tržiste je preplavljeno gomilom skupljih i
komplikovanijih modela ali mala limena
vabilica za sada ostaje najbolja i najpouzdanija. Gabariti i težina su zanemarivi,
a velika prednost je što je možete držati u
ustima sve vreme vabljenja i imati ruke slobodne.
Tehnika vabljenja, tj. upotrebe vabilice je prosta i lako se uči ali vabljenje na
terenu zahteva dosta prakse, strpljenja i
poznavanja navika divljači i područja na kojem lovimo. Prva i najvažnija stvar je pozicija (zaklon) koju lovac zauzima i kamuflaža.
Lisica ima odličan sluh i vabilicu u
dobrim vremenskim uslovima može čuti
na udaljenostima preko 800m, zavisno
od intenziteta zvuka koji proizvodimo. U
principu, zvuk ne treba da bude glasniji
od recimo normalnog govora sa tek povremenim oscilacijam u jačini zvuka. Dakle,
na preglednim terenima možemo očekivati
liju da krene prema zvuku vabilice sa velike
udaljenosti. Jasno je da za to vreme sva čula
našeg potencionalnog plena koji je i sam
lovac postaju fokusirana na lokaciju sa koje
zvuk dolazi. Dešava se da lisica krene prema vabilici veoma neoprezno i opušteno ali
uglavnom pokazuje uzdržanost i taktičnost.
Dovoljan je i najmanji neprirodni zvuk ili
pokret da lisica detektuje lovca u zasedi.
Kamuflažu ne terba dovoditi do ivice imbecilnosti ali odeća zagasitih tonova u dve
ili tri nijanse koja će “prelomiti” konture je
preporučljiva. Pokrete za vreme vabljenja
treba svesti na apsulutni minimum. Prvi i
poslednji pokret koji lisica sme uočiti je podizanje puške.
Zaklon koji izaberemo treba da omogući što više pregleda na teren, a posebno na
pravac iz kojeg očekujemo lisicu. Ne treba
posebno napominjati da u odabiru zaklona značajnu ulogu igra smer vetra. Vetar u
leđa će dalje nositi zvuk vabilice i mogućnost
da se lisica dozove je veća ali je veća i mogućnost da lisica nanjuši opasnost. Naravno,
ovo važi ukoliko se lisica pojavi iz pravca iz
kojeg je očekujemo. Često se dešava da dođe
iz leđa. Takođe se dešava da je na nepreglednim terenima pre čujemo nego vidimo.
Dva puta mi se desilo da sam se instiktivno
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
okrenuo i ugledao lisicu samo par metara
iza sebe ..jednom je sedela i gledala u mene.
U principu, klasična priča o vabljenju bi išla ovako. Rano jutro ili kasno poslepodne u svim sezonama osim sezone parenja
kada ne reaguje na vabilicu, zauzimamo zaklon i počinjemo sa vabljenjem. U početku
zvuk treba da je tiši i isprekidan jer postoji
mogućnost da je lisica tek stotinjak ili manje metara od nas. Tu mogućnost treba uvek
uzimati u obzir jer se može pojaviti i nakon
10-20 (čak i manje) sekundi vabljenja. Mlade
lisice uglavnom dolaze pravolinijski, više
slušajuci nego njušeći. Matore i iskusne često
zastaju, a ne retko i sednu na većoj udaljenosti i slušaju. Ako vidite da lisica krene i sedne
na recimo 200m od vas i to ponovi nekoliko
puta, a ne gleda u pravcu iz kojeg vabite velike su šanse da lovi u paru. U tom slučaju
se uglavnom ne kreću istovremeno nego
taktiziraju u smislu da jedna čeka dok druga
prilazi. Posvetite pažnju mestu na koje gleda
lisica koju vidite..iznenadite će se. Malo koncentracije i sreće kupite dve od jednom. Kada
izverzirana lisica priđe na malu udaljenost
od našeg zaklona (oko 30 m) često će još jednom zastati, a nekada i potražiti zalon i još
jednom onjušiti i poslušati Tada je strpljenje
najvažnije. Treba je pozvati kratko i tiho i biti
spreman za reagovanje već u sledećoj sekundi. Postoje situacije kada jednostavno stane i
neće da mrdne. Ukoliko je na puškometu ne
treba suviše oklevati jer je velika verovatnoća
da će se u momentu okrenuti i dati u beg.
Za uspešno vabljenje poželjno je
napraviti mali plan. Unapred odrediti mesta
sa kojih će te vabiti kao i maršutu kretanja.
Na jednom mestu se ne treba dugo zadržavati, desetak do petnaest minuta. Zaklon
napuštajte tiho i uz oprez. Može se desiti da
je lisica u blizini ali da je jednostavno zbog
položaja koji ste imali u zaklonu niste videli.
Sledeće mesto neka bude recimo 300m dalje.
Razmaci zavise od konfiguracije terena i vegetacije i mogućnosti izbora mesta za zaklon.
O tome u stvari odlučuje sam lovac. Kretanje
između dva mesta za vabljenje treba biti sto
tiše i bez žurbe.
Oružje
Za majstora u lovu na lisice vabljenjem
sačma je najbolji i definitivan izbor. Smisao
igre i jeste u tome da se lisica “dozove” na
udaljenost na kojoj je većina sačmarica efikasna na ovu divljač. Već duže vreme tražim
(nije da ih nema ali ne naleteh na ljubav
na prvi pogled ) položaru ili jednometku u
gauge 20 za ovu vrstu lova. Puške sa kombinovanim cevima gde je užlebljena cev
manjeg kalibra su veoma dobro rešenje jer
omogućavaju dejstvo na malim udaljenostima na lisicu u pokretu i pucanje na veće
udaljenosti.
Kod užlebljenih cevi sve od .22lr do
22-250 je dobar izbor, mada se za nuždu
može koristiti i bilo koji veći kalibar.
12
Ukoliko se koristi karabin sa optičkim
nišanom verovatno bi najidealnija optika
bila sa fiksnim uvećanjem od 6x, kućištem
od 30mm i objektivom od 50 mm. Ova
kombinacija omugućava uspešno pucnje do
200m, daje, tj prima mnogo svetla, a to je
važno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim
lovovima posebno na divljač veličine lisice.
Omogućava široko vidno polje što je veoma
poželjno zbog velike verovatnoće da će biti
korišćena na malim udaljenostima nišaneći
metu u pokretu.
Moj izbor u jednoj meri odstupa od
prvog zbog specifičnih uslova lova. Karabin
u .222rem sa optikom varijabilnog uvećanja
4-16x i okularom od 44mm. Optika ima mogućnost podešavanja paralaksa od 10- 300m.
Svaki veći i teži optički nišan bi ozbiljno
narušio balans puške koju koristim. Razlog
za to je činjenica da pored dovabljenih lisica na “point blank” često viđam lisice na
udaljenostima koje u dobroj meri prelaze
konvencionalna shvatanja “dugog hica” i
koje iz njima znanih razloga ne reagiraju na
vabilicu ili se nađem u situaciji gde moram
da nišanim lisicu u trku.
Tim od dva lovca (ili lovkinje ili lovac
i lovkinja) naoružani jednom vabilicom, strpljenjem, sačmarom i karabinom sa ili bez
optike manjeg kalibra bi uz malo prakse na
terenu na kojem lisice predstavljaju problem
bili bi idealno rešenje.
Rajko Krnić
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše: Dipl.Ing Predrag Đurđev
Lov na crnu divljač iz drugog ugla
KUDA IDU DIVLJE SVINJE
Malo koji dozivljaj može podići toliki adrenalin kao lov
na divlje svinje. Samo saznanje da pred vama stoji
pametna i lukava divljač izaziva dodatno uzbuđenje
koje budi posebno poštovanje prema ovoj vrsti životinje.
K
o je jednom osetio čari lova na crnu
divljač, a pri tome je imao i uspešan
odastrel, stigao je na nivo “slatkih
muka”. Obično će mu kolege reći :- Dobrodošao u Klub. Članstvom u pomenutom
Klubu ste tek otškrinuli vrata košmara koji
sledi. I ako ne znate da ste u goroj situaciji
nego što mislite, polako će te tonuti u začarani krug u kome je naručije fatalne žene ili
kockarska strast samo “dečija igra” u odnosu
na pakao koji vas očekuje. I tako, malo pomalo, postajete zavisnik stanja svesti koje se
zove …Lov na divlje svinje. U trenutku kada
shvatite da ste ozbiljno bolesni, saznaćete da
za vašu kliničku sliku nema leka.
Vaše lepše polovine će biti ozbiljno
zabrinute sa kime ih varate dok im budete
pričali kako tumarate prosekama, visite na
čekama, pratite tragove ili pravite kaljuge.
Verujte, smatraće da nemate uredan medecinski karton. I vi će te posumnjati u isto
kada se prvi put probudite iz sna u goloj
vodi. Iz sna u kome ste promašili kapitalnog
vepra. No, tada je već gotovo. Jer… odavno
ste već u Klubu a da toga niste ni svesni.
Možda će neko pomisliti da je ovaj uvod pomalo previse epski? Moguće, ali nije ni daleko od istine.
Po podacima o brojnosti divljači u
našim lovnim revirima možemo konstatovati da je crna divljač u ekspanziji. Naročito
poslednjih par godina brojnost je u velikom
usponu. Do pre dvadesetak godina lov ove
atraktivne životinje je bio “rezervisan” za
mnogo manji broj zaljubljenika nego danas.
Uglavnom su to bili iskusni, stariji lovci, koji
su bili totalno posvećeni i uporni u nastojanju da odstrele krupnog vepra. Poslednjih desetak godina, sa porastom populacije divljih
svinja, raste i interesovanje mlađih lovaca za
ovu vrstu lova. U zavisnosti od metode
izvođenja, moramo se sloziti da se ovde radi
o fizički i mentalno najzahtevnijem lovu.
Crna divljač je intelegentna, brza, pronicljiva, lukava i nadasve oprezna. Iz tog razloga
većina lovaca može završiti lovački staž a da
se ne upišu u listu odstrela.
13
Lov
U principu, lov na divlje svinje poznaje
više metoda. Uobičajeni način je čekanjem i
pogonom-dočekom. Ne retko dobre rezultate daje i pretraga terena /pirsh/ ali ova
metoda zahteva posebna staništa i uslove u
lovištima. Pretraga terena daje najbolje rezultate u zatvorenim lovištima gde je svinja
navikla na poseban ritam života, ishrane i
mira u lovištu. Takođe, pomenuta metoda, bez obzira na lovište, zahteva iskusnog
i opreznog lovca koji dobro poznaje navike
i ponašanje crne divljači na terenu na kome
se lovi. Pretraga i prikradanje su za uporne i
sposobne lovce, koji su nebrojeno puta lovili
na taj način i sticali iskustvo u mnoštvu situacija u susretu sa divljom svinjom. Pogrešan
vetar, slomljena grančica, trenutak nepažnje ili loša procena, rezultiraće da kod ove
metode lova… i nevidite divljač. Zato, oprez.
U otvorenim lovištima uglavnom prepoznajemo dva poznata načina lova. Prvi
je lov čekanjem i omiljeni je način većine
koji preferiraju izlaske na crnu divljac. Ova
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
metoda se može izvoditi i leti i zimi. Po
pravilu znači da se mora izgraditi “lovačka
čeka”, na preglednoj poziciji, i to na mestima
gde se divljač hrani, napaja, prolazi /staze/
ili kaljuga i čisti od parazita. ”Čeke’’ mogu
biti privremene ili stalne i u arhitekturi se
razlikuju po visini, obliku, pokrivci, prostoru. Za privremene je karakteristično da se
postavljaju pored useva koje svinje posećuju
tokom letnjih i jesenjih meseci, kada su aktuelni pšenica i kukuruz. Oblik takvih čeka
je karakterističan po jednostavnosti i po nazivu “sedalice”. Ukoliko je lovac dobro locirao mesto boravka ili tranzitne pravce svinja
ili ako je hranilište redovno “posećeno” a
kaljuge “rade”, ostaje mu samo da se naoruža
strpljenjem, čestim izlascima na čeku i uspeh
neće izostati. Ostalo je dobar pogled i lovačka sreća.
Drugi, možda i najatraktivniji lov, je
lov metodom pogona sa dočekom. Po prirodi i organizaciji ovo spada u grupne lovove
koji traže perfektnu organizaciju i mere
bezbednosti. Uspešan odstrel pogonom
se smatra ako je završen bez incidenata po
mere sigurnosti ili nedaj Bože, ranjavanja.
O ostalim mogućim ishodima neću ni slova da napišem. Dodatne mere bezbednosti
treba potražiti i u obaveznoj fluorescentnoj
odeći učesnika. Preglednost i uočljivost su
bitni faktori za ovu metodu. Pogon obično
izvodi jedna grupa - pogoniči sa obučenim
krerovima koji su adekvatni rasi sa kojom je
dozvoljeno loviti u odnosu na nadmorsku
visinu lovišta. Da podsetimo, u Vojvodini i
delovima lovišta ispod 500m nadmorske visine je zabranjen lov sa dugonogim goničima.
Druga grupa lovaca je razmeštena u zasedi,
na takozvanom “dočeku” koji je obično na
preglednom terenu, prosekama ili ivicama
parloga ili šume. Pogoniči “zatvore” teren
u gušćem poredku i ulaze u nepristupačan
teren prateći puštene pse. U tom slučaju, divljač će biti podignuta sa prebivališta od prisustva nadolazećih lovaca ili od pasa koji su
im namirisali trag i kidišu na njih. Epilog je
poznat. Ili će divlje svinje naleteti na zasedu
ili će ih kerovi “oblajavati “ u mestu i pogonič
će iz neposredne blizine izvršiti odstrel. Ali
da sve ne izgleda jednostavno, pobrinuće se
svinje. Postoji još jedna mogućnost koja je
hiljadama puta viđena. Intelegentna divljač
redovno uspeva da pronađe “rupe” u pogonu ili zasedi i da se bezbedno udalji. A onda
se traže krivci, pominju se familije, nastaje
ubeđivanje. Lovci će u mesnoj kafani isterivati pravdu duboku u noć i igraće se detektiva, nebili pronašli ko je kriv za “proboj”
divljih svinja. Naravno i to je deo rituala koji
ovakve lovove čini zanimljivim.
Puška i optika
Izbor oružja i municije za odstrel divljih svinja je kompleksno pitanje. Na prvi pogled sve izgleda lako i jasno. Ali samo na prvi
pogled. Kada se načne ova tema svaki lovac
ima svoje favorite i proverene recepte.
Kako napisati ili preporučiti nešto a
da se ne izazovu žučne diskusije ili oprečna mišljenja. Na kraju mi je palo napamet
14
solomonsko rešenje. Neću ulaziti u detalje i
postaviću opšta načela. Izbor puške i metka
za divlju svinju je individualni čin i stvar izbora svakog lovca..
Svaki lovac koji drži do sebe i svog
umeća sagledaće sledeće parametre: na kom
se terenu lovi, kakva je konfiguracija okoline,
kojom se metodom lovi, koja se telesna građa
divljači očekuje, koje su daljine pucanja, i još
mnogo toga. Iz svega pomenutog prizilazi i
izbor puške, metka i optike. Dubljom analizom se opet dolazi do zaključka da se sa jednom puškom, bilo kog sistema, teško mogu
pokriti sve situacije u koje možete doći. Posle
dužeg niza godina bavljena lovom na crnu
divljac, toplo preporucujem dve konfiguracije karabina koje morate imati u posedu.
Jedno bi bio klasičan obrtnočepni karabin
a drugi je poluautomat. Iskreno, ja nisam
ljubitelj poluautomata ali njegova cena je
dovoljan razlog da ga stavim ispred dobre
kombinovane puške ili idealne dvokuglare.
Ovakvim izborom bi ste obezbedili rešenje
za sve situacije.
Znamo da je odstrel divljih svinja
dozvoljen i glatkim cevima sa jedinicnim
projektilima. Neretko se za odstrel koristi
i čuveni PP ili 3 u red. Ne koristite to. Ne
zato što je protvzakonito već nije efikasno a pri tome je opasno za ostale učesnike
lova. Treba se podsetiti da puška sa glatkim cevima i jediničnim projektilom ima i
svoja ograničenja kao kratak domet /40-ak
metara/, ograničenu preciznost i malo en-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ergije posle 25-30met.
pređnog puta projektila. Poznati “brenneke”
je za bliska odstojanja i
to je sve. Snažna divlja
svinja, velika telesna
težina i dejstvo adrenalina u njoj zahtevaju karabinski metak.
Obična “sačmara” nije
dobar izbor za lov crne
divljači, pa makar i sa
“slug” cevima, koje će
samo doneti bolju preciznost i nista više. Za
lov čekanjem na prosekama, strnjištima,
kulturama kukuruza i
sličnim mestima koje
imaju veću vidljivost,
obrtnočepni karabin i
optika od 3-9x ili 1.56x uvećanja idealno
odrađuje posao. Pucanje sa “čeke” obično
daje dosta vremena
za smirenu pripremu i plasiranje preciznog
pogodka i na većoj udaljenosti. Dozvoljava
i plasiranje drugog hitca. Sa obrtno-čepnim
karabinom je šala postići pogodak u svinju
na 150-200met ukoliko imate toliku optičku
vidljivost. Za lov čekanjem priključio bi i
kombinovanu pušku sa uptrebom karabinskog metka. One znaju biti izuzetno precizne
a i dešava se da svinje “izađu” u neposrednoj blizini čeke. Prednost oružju za pogon i
doček dao bi poluautomatu i dvokuglarama.
Kod šumskog lova je izrazito važno uputiti
dva brza karabinska hitca. Po prirodi stvari i
metodi lova, u ovakvim situacijama divljač /
ili više njih/ viđamo vrlo kratko, jako blizu, i
u tom slučaju je plasiranje više hitaca… jako
važna stvar. Za ovakav lov sve više srećemo
karabine sa “brzim” mehaničkim nišanima
koji obezbeđuju dobru preglednost, brzo
nanošenje nišanske linije i široko vidno polje. Glasam za njih. Ukoliko za ovakav lov
želimo optički nišan, svakako je potreban sa
malim uvećanjem, recimo varijabila od 1.54x ili fiksni od 3x. Takođe, i hologrami / “red
dot” od 1.2 ili 1,5x ili čak bez uvećanja, fantastično završavaju posao. Malo uvećanje je
obavezno jer je divljač u pokretu, potrebno
je široko vidno polje a mora se brzo pronaći
cilj.
Za noćni lov divlje svinje je presudno
osvetlenje. Iz iskustva tvrdim da će svako
oružje i optimalni kalibar odradiditi odstrel,
ako vidite na čega pucate. Po pravilu će te
imati priliku za jedan hitac, retko dva i sve
će se desiti na bliskim ostojanjima. Dobra
lampa, adekvatan intezitet svetlosti i široko
senilo su najbitniji faktori. I zbog bezbednosti i zbog preciznog odstrela. Obrtnočepni ili
poluautomat, odlučite sami.
Metak
Ako zanemarimo imbecilni zakon
koji dozvoljava odstrel svinja sa 7.62x39 a
zabranjuje ulazak u lovište jednom 6.5x57 ili
6,5x68, dolazimo do razumnog zaključka da
se i izbor kalibra može vršiti prema metodama lova. Jednostavno, “njegovo visočanstvo
–pogodak” je jedan od faktora odabira. Sa
čeke, na čistim daljinama od 150 met, precizan pogodak sa 25-06 rem. ili 6.5x57, u
vratnu ili srčanu eriju vepra, oboriće ovog
gorostasa u “vatri”. Oboriće ga i .243 win. O
kalibrima 6.5x65 ili 6.5x68 ne treba ni pričati. Ne, ovo nije preporuka za takav lov vec
primer da je precizan pogodak osnov odstrela. Međutim, nismo u situaciji da možemo
svaki čas upućivati ležerne i precizne pogodke. Ako to znamo, u pomoć prizivamo
energiju i veće dijametre zrna. Nije tajna da
su kod nas popularni kalibri sa prečnicima
zrna od 7-8 mm. Po svim iskustvima oni su
dovoljni za odstrel divlje svinje. Preporuka
se svodi na kalibre tipa .270, 7x64, 7.62x54,
.30-06, 8x57, .308, 8x64. Ko voli “malo jače”,
možemo preporučiti 7RM, .300 WM, , 8x68,
9.3x62, .375 H&H. Za prelamače i dvokuglare preporuka bi glasila: 7x65r, 30r Blaser,
8x57 irs, 9.3x74r.
Izbor zrna je posebno pitanje. I ono
zavisi od metode lova i daljine pucanja. Ovde
valja pomenuti neke od zakonitosti izbora.
Uvek koristite najteža zrna za svoj kalibar.
Ne koristiti zrna lakša od 10 grama. Za pucanje na daljinama do 50-70 met. ne treba
koristiti monolitna-tvrda zrna. Imaćemo
prostrelnu ranu, slabo otvoreno zrno i loš
krvav trag. Smrtno pogođena divljač može
otići stotinama metara i skončati u mukama.
Poželjna su zrna kontrolisane ekspanzije, delimične fragmentacije, ona koja posle penetracije zadrže 60-80% početne mase. Idealna
su ona koja se po udaru u telo deformišu
na nivo 2.5-3x svoga prečnika. Zrno mora
obezbediti široki prostrelni kanal i pri tome
15
sačiniti ozbiljna oštećenja tkiva i organa. U
zavisnosti od ugla pogodka nije neophodan
prostrel ali penetracija od 2/3 širine trupa je
obavezna. Čista SP zrna, mekane strukture,
nisu poželjna. Ona “rade”posao samo kod
idealnog pogodka, jer im je mana da slabo
prodiru. Sve van”idealnog” se pretvara u
duge potrage za ranjenom divljači. Zrna sa
naglašenim okruglim ili tupim vrhom su valjana za bliska odstojanja i gustiše. Po pravilu
imaju bolju penetraciju i brže predaju energiju na telu divljači. Mana im je balistički
koficijent i spoljna balistika.
Pogodak
Dobar pogodak je osnov odstrela. Ni
idealna puška, ni skupi metak, ni perfektna
optika ne može zameniti pravilno plasiran
pogodak. Teški i glomazni kalibri, koji su
trenutno moda, mogu biti samo loša satisfakcija i psihološka prednost za lovca. U
biti ne znače puno ili tek nešto malo. Važno
je poznavati anatomiju divljači . Za odstrel
divljači koja pada u “vatri” neophodan je
pogodak u centralni nervni sistem /mozak,
vrat, kičma/ ili lom skeleta u plećnom ili bedrenom delu. Ovo možemo nazvati savršenim
odstrelom. Smrtonosne erije su takođe srce i
pluća. Kod takvih pogodaka divljač ne pada
u “vatri” ali od mesta odstrela ne odlazi daleko i lako je pronaći. Po pravilima sigurnog
odstrela, vepra treba pucati u pravcu prednje
noge, po sredini visine tela ili čak malo niže.
Pogoci po stomaku, zadnjim ekstremitetima,
bedrima, znače noćnu moru za divljač i lovca. Divlja svinja će polako umirati u mukama a lovac će imati sate i sate u potrazi sa
neizvesnim krajem. Mnogi kapitalni trofeji
su izgubljeni na takav način.
Neki put je bolje ne pucati po svaku
cenu.
vesti iz sveta
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
PROJEKT ZAŠTITE RISOVA NA PODRUČJU DINARIDA
Ris već desetinama godina vodi bitku
za opstanak u našim krajevima. Nakon 70-ih
i 80-ih godina prošlog veka kada je ponovo naseljen u Sloveniji i proširio se po Hrvatskoj i BiH, činilo se da mu se smeši svetla
budućnost. No nedovoljno velika populacija
za zdravu genetsku raznovrsnost, razmnožavanje u bliskom srodstvu i krivolov ponovo
su poslednjih godina evroazijskog risa u
ovom delu starog kontinenta doveli na sam
rub opstanka.
U Hrvatskoj ih danas ima samo 40-ak
premda površine odgovarajućih staništa i
lovišta omogućuju da ih bude i do 150.
Zabrinuti za budućnost ove divne
mačke, hrvatski stručnjaci su nedavno zajedno sa slovenačkim kolegama odlučili
pokrenuti međunarodni projekt zaštite risa
u Dinaridima. Cilj je kampanje naseliti 10
jedinki iz Rumunije i Slovačke na područje
Hrvatske i Slovenije čime bi se oporavila genetska struktura populacije i sprečilo njeno
izumiranje. Osim toga, projekt uključuje i
višegodišnje praćenje oporavka populacije, osiguranje preduslova za dugoročan
opstanak povezivanjem sa populacijama u
susednim zemljama i poticanje javnosti na
učešće u aktivnoj zaštiti ove vrste.
Biolog dr. sc. Miha Krofel, iz Slovenije, u jednoj je studiji objavljenoj u časopisu
European Journal of Wildlife Research zajedno sa svojim saradnicima pokazao je da
ris nije konkurencija lovcima niti opasnost
za divljač. Naprotiv, ističe, ljudski lov je daleko veći uzrok smrtnosti divljih papkara nego
ris. Studija takođe pokazuje da risovi ređe
nego ljudi ubijaju lanad i jednogodišnje srne.
Osim divljim papkarima, evroazijski risovi
hrane se i miševima, voluharicama, zečevima pticama i sl.
Na žalost u Srbiji ni pomena kako našu
populaciju zaštiti ili šta dalje sa njom.
KAMBODŽA JE NOVI HIT
Afričke i azijske države s golemim
šumskim prostranstvima pružaju idilične
uslove za ljude sa sačuvanim drevnim instinktom za lov životinja. U Aziji je poslednjih godina hit putovanje u Kambodžu, koja
je 2009. ponovno legalizovala lov nakon 55
godina zabrane. U međuvremenu, dok su
barem životinje bile zaštićene zakonom,
bio je otvoren lov na ljude, u režiji Crvenih
Kmera i njihova sumanutog vođe Pola Pota.
Nakon što je već nekoliko desetljeća na snazi
lovostaj što se tiče ljudi, platežno sposobni
turisti smeju se pridružiti ekspedicijama u
dubinu džungle gde se love slonovi, divlje
svinje, mrežasti pitoni i razne vrste ptica.
Tigrovi, srećom, nisu na popisu za odstrel
ni u jednoj azijskoj zemlji, ali su zato meta
krivolovaca. Afrika je lokacija koja prvo
pada na pamet kad se spomene lovni turizam. A Južnoafrička Republika najvažnije je odredište lovaca celoga sveta. Safariji
su u ovoj zemlji vrlo dobro organizovani i
zadovoljavaju prohteve najzahtevnijih turista po odgovarajućim, paprenim cenama.
Prirodna bogatstva Južne Afrike su zadivljujuća te se nebrojene životinjske vrste šetaju u
vidokrugu turista koji u džipu prolazi nekim
od nacionalnih parkova. U vidokrugu znači
i u dometu puške. Svi kojima je životni san
ispaliti hitac u slona, gnua, nosoroga, bivola,
antilopu ili lava biće oduševljen ponudom u
čuvenim parkovima Kruger, Kalahari Gemsbok i Pilanesberg. Severozapadno od Južne
Afrike je Namibija, koja takođe privlači
ljubitelje olova i baruta iz Evrope i Severne
Amerike. Na istočnoj obali kontinenta, suprotno od Namibije, nalazi se Mozambik,
čiji se krajolici sastoje od gustih šuma i močvara. U ovoj vrlo nerazvijenoj i neuređenoj
državi krivolovci su desetinama godina imali slobodne ruke da masakriraju divljač, no
u novije vreme vlada je uvela nešto reda i
postigla sporazume sa lokalnim življem oko
održivog lova.
KUPIŠ AUTO DOBIJEŠ PUŠKU
Prodavci automobila imaju puno
trikova kojim žele da vas privole da kupite od
njih automobil. Uglavnom su to mali pokloni kao što su besplatne patosnice, osveživači
vazduha u kolima i tome slično. Ali prodavci
Ford automobila su otišli korak dalje.
Ukoliko u južnjačkim državama Sjedinjenih Američkih Država kod Ford dilera
kupite neki njihov pikap kamion “F” serije
dobićete i vaučer u iznosu od 350 dolara kojim možete u nekoj od lokalnih radnji kupiti
pušku. Poznato je da su u državama na jugu
Amerike opsednuti oružjem pa se ovo čini
kao logičan, ali možda ne baš i bezbedan
način da se poveća prodaja. Prema rečima
kupaca oni su zadovoljni ovom akcijom.
“Kupio sam par kamiona od njih i
VLG PRESS
uvek sam dobija vaučer za pušku. Ljudi u
Ford salonu si sjajni, naravno da ću doći
ponovo kada mi bude trebao još jedan kamion,” rekao je jedan od kupaca.
U Ford salonu kažu da za bilo koji
16
kupljeni model F-350, F-250 ili F-150 dobijate pomenuti vaučer. Njihova je poruka da
oni ne podstiču nasilje već da je to oružje
namenjeno za lov.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VELIČANSTVENO OKUPLJANJE
LOVAČKE STRUKE
Lovačka komora Srbije kao profesionalna organizacija lovnih radnika, u
skladu sa godišnjim programom edukacije, organizovala je u utorak 23. decembra
2014. godine, u Sava Centru stručni skup
za blizu 1.000 članova Komore sa licencama
za: izradu planskih dokumenata, obavljanje stručnih poslova gazdovanja lovištem i
obavljanje poslova lovočuvarske službe.
Na stručnom skupu su učestvovali eminentni strani i domaći predavači koji su svoja znanja i praktična iskustva iz oblasti lovstva, pokušali da kroz aktuelne teme, prenesu
okupljenim lovnim radnicima sa teritorije
cele Srbije. Od stanih predavača učestvovao
je: mr Domagoj Križaj, pomoćnik ministra
poljoprivrede R. Hrvatske sa svojim saradnikom Markom Tomljanovićem, načelnikom
sektora za lovstvo, Uprave šumarstva, lovstva
i drvne industrije u okviru istog ministarstva. Gosti iz Hrvatske su održali uvodno predavanje na temu razvoja lovstva u Hrvatskoj
a nakon toga su na radionici sa licima licenciranim za izradu planskih dokumenata
imali predavanje na temu planiranja gazdovanja divljači nakon čega je vođena stručna
diskusija vezana za ovu temu. Osim profesionalnih lovnih radnika stručnom skupu su
prisustvovali i brojni gosti kao predstavnici
institucija i ustanova koja se neposredno
bave nekom od širokog spektra delatnosti iz
oblasti lovstva u R. Srbiji kao i predstavnici
resornog ministarstva.
Čast da se prvi obrati učesnicima skupa, koji su do poslednjeg mesta ispunili
salu Sava centra, imao je naš proslavljeni
glimac i veliki ljubitelj i poznavalac
lovstva Branislav
Tomašević
koji
je i vodio program
stručnog
skupa. Od prisutnih gostiju skupu
se prvi obratio
državni sekretar u
Ministarstvu poljoprivrede i zaštite
životne
sredine
Prof. dr Zoran
Rajić a zatim i direktor Uprave za
šume Perica Grbić
koji su u svojim govorima osvrnuli na sve
ono što je Komora uradila u prethodne četiri
godine svoga postojanja.
Uvodno predavanje održao je Domagoj Križaj koji je svojim nadahnutim izlaganjem pokušao da predstavi pre svega načine
gazdovanja lovištem odnosno divljači u R.
Hrvatskoj pri tom dajući uporedne primere sa našim zakonodavstvom i praksom.
Isti predavač je, nakon svog 45-o minutnog
izlaganja, u punoj sali Sava Centra, sa svojim
saradnikom Markom Tomljanovićem nastavio predavanja na radionici koja je organizovana samo za članove Komore sa licencom za izradu planskih dokumenata.
U nastavku programa predviđenog za
lovne radnike sa licencama za lovočuvarsku
i stručnu službu, Radosav Karličić je održao
predavanje u okviru koga su obrađene teme
koje su od krucijalne važnosti za sprovođenje ovlašćenja lovočuvara.
Završno predavanje, koje je bilo
posvećeno obuci i korišćenju pasa tragača
po krvnom tragu, održao je Mihajlo Hadži
Pavlović ukazavši u svom nadahnutom predavanju na sve činjenice vezane za ovu temu
uz ilustracije sa brojnim primerima iz dugogodišnje prakse. Imajući u vidu ovakav
stručni skup, na kome su prisustvovali gotovo svi profesionalni lovni radnici na teritoriji R. Srbije, sa učešćem eminentnih stranih
i domaćih predavača, kao i pozitivne utiske
kako predavača i gostiju tako i samih učesnika skupa, može se slobodno konstatovati da
je napravljen još jedan veliki iskorak kada
je u pitanju edukacija profesionalnih lovnih
radnika a samim tim dat je i veliki doprinos
unapređenju lovstva.
ARTEMIDE U ŠIDU
U subotu 6. decembra 2014. članice
Srpskog Damskog Lovačkog Kluba “Artemida” imale su zadovoljstvo da gostuju u
lovu na divlje svinje u organizaciji Lovačkog udruženja “Srem” iz Šida. Lovište “Bosut”
kojim gazduje ovo udruženje prostire se na
površini od 28.955,98 ha. Gajene vrste divljači su: jelen, divlja svinja, srna, fazan, zec,
prepelica. Lovilo se u lovnom reviru Šid,
šuma Cerje. U lovu je učestvovalo 58 lovaca
među kojima su bile i Tamara Pešti, Danijela
Bogdanović, Milosava Matejević, Mladenka
Hecker, Renata Pacik i Momirka Babac-Grulović (upravnica lovišta “Bosut”). Odstreljeno je jedno žensko nazime. I pored loših
vremenskih uslova, članice kluba vratile su
se iz lova zadovoljne, a veliku gostoprimljivost domaćina pamtiće još dugo.
17
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
PROMOVISANA KNJIGA
‘’MEDIJI U LOVSTVU I LOVNOMTURIZMU’’
Poslednji dani 2014. godine obeleženi su jednim značajnim događajem za lovnu
delatnost. U prostorijama Rečne flotile u
Novom Sadu, 29. decembra 2014. godine,
održana je promocija knjige ‘’Mediji u
lovstvu i lovnom turizmu’’, čiji je autor prof.
dr. Vladimira Barović, docent na Filozofskom fakultetu. Ovaj mladi autor i strastveni
lovac, predstavio je knjiga pred nekolicinom poznavalaca i ljubitelja lova, kao i pred
nekoliko pripadnika Vojske Srbije.
Da knjiga ne bi bila samo reč autora,
tokom promocije prisutnima su se obratili i
recezenti. Recezenti na ovoj promociji bili
su prof.dr. Zoran Ristić, profesor PMFa Departmana za geografiju turizam i hotelijerstvo na katedri za Lovni turizam, njegov
kolega, takođe profesor na PMFu, prof.dr.
Vladimir Marković, kao i prof.dr. Dejan
Pralica, docent na Filozofskom fakultetu.
Oni su govorili o značaju medija za lovstvo
kao delatnost. Govorili su o tome da se u svakodnevnim medijima ne pominje pozitivni
učinak lovaca, nego, uglavnom, negativne
stvari, kao i to da su i sami lovci često slabo
informisani o delatnosti kojom se bave.
Gostima se prvi obratio profesor
Ristić koji je govorio o suštini lova, početku
pisanih medija u oblasti lovstva, kao i o razvoju lovnog turizma u Srbiji. On se najviše
osvrnuo na činjenicu da javnost nije informisana da se lovci, osim što se bave odstrelom,
koji je poslednja stavka, još bave i uzgojem i
zaštitom divljači, kao i unapređenjem loviš-
ta. Ristić je zaključio da je ova knjiga dala
svojstven pečat lovu u Srbiji, te da treba da
bude udžbenik studentima i vodič mlađim
naraštajima.
Nakon profesora Ristića, gostima se
obratio profesor Pralica. On je govorio o
značaju medija uopšte, ali i o prisustvu lovaca u medijima i saradnji lovaca i medija.
Poslednji je govorio profesor Marković. Svojim izlaganje osvrnuo se na negativnu sliku koju lovci Srbije imaju u javnosti
i kakvo je stanje u drugim, uređenijim Evropskm zemljama. Marković je takođe, izneo
stav da bi Barovićeva knjiga trebala biti vodič
onima koji žele da se bave izveštavanjem u
oblasti lovstva.
Za kraj gostima se obratio i sam autor.
On je govorio o radu na knjizi i ljudima koji
su mu pomogli u njenom stvaranju, ali i o
značaju medija za lovstvo, te da mu je odnos
medija i lovaca u našoj zemlji bio inspiracija za knjigu. Autor je izneo i mišljenje da o
lovstvu ne može pisati neko ko bar jednu noć
nije proveo pod otvorenim nebom i ko se
nije smrzavao pešačeći kroz lovište. Barović
se na kraju zahvalio prisutnima, kao i onima
koji su doprineli da ova knjiga ugleda svetlost dana, a u predstojećoj godini svima je
poželeo dobar pogled i mirnu ruku.
Student III godine lovnog turizma
Jovanka Bešlić
STUDENTI PMF-A O INFORMISANJU U LOVSTVU
U sklopu redovnog predavanja na
PMF-a, na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Katedre za lovni turizam,
18. decembra 2014. godine na času profesora
Zorana Ristića iz predmeta Gajenje i zaštita divljači, gostujući predavač bio je urednik časopisa “Lovac”, “Vojvođanski lovački
glasnik” i “Lorist” – diplomirani inženjer
šumarstva Jeremija Trifunović. Inženjer Trifunović zajedno sa profesorom Risitćem studentima je držao predavanje na temu odnosa
medija prema lovstvu i lovnom turizmu kao
delatnosti.
Mediji, u bilo kom obliku – štampanom ili elektronskom, prisutni su u svakodnevnici. Pristup medija u našoj zemlji lovstvu, kao delatnosti, veoma je površan. Ono
što u medijima možemo čuti, videti i pročitati odnosi se samo na jedno – lovci su ubice!
Često se može čuti vest kako je lovac ubio
lovca ili kako su lovci uhvaćeni u krivolovu,
a retko ili gotovo nikad, plasiraju se vesti o
nekom dobrom delu lovca.
Zbog ovakvih članaka i vesti, inženjer
Trifunović bio je gost na Prirodno – matem-
VLG PRESS
atičkom fakultetu. Zajedno sa profesorom
Zoranom Ristićem, osim o medijima, studentima su govorili i o sukobima lovaca sa
pokretom ‘’zelenih’’ i zainteresovanosti ljudi
koji rade u oblasti lovstva za svoj posao.
Mediji su slabo zainteresovani da pišu
o lovstvu i o učinku lovaca, ne zbog nezanimljivosti, nego zbog nedovljne informisanosti. U ‘’sukobima’’ sa članovima ‘’zelenih
organizacija’’ lovci često ostaju bez adekvatnih argumenata. Argument lovcu nije da on
divljač lovi zato što je
hrani, već prvenstveno
zbog toga što je lovstvno
delatnost od ekonomskog značaja za državu.
Takođe, dotakli su se
teme zainteresovanosti,
odnosno nezainteresovanosti zaposlenih u
lovstvu za istu delatnost
i stanja u kom se danas
nalazi lovstvišta u Srbiji.
Inženjer
Trifunović i profesor Ristić
18
pripadaju generaciji koja je mnogo učinila za
napredak lovstva, ne samo Srbije nego i bivše
Republike Jugoslavije. Za kraj studentima su
poručili da što više treba da se usavršavaju,
da se interesuju za buduće zanimanje, kao i
to da su oni generacija na kojoj je da popravi
stanje u lovištima Srbije.
Student III godine lovnog turizma
Jovanka Bešlić
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
LJUBAV PREMA PRIRODI,PRE SVEGA
Lovačko društvo “Fazan” Karavukovo,
je deo lovačkog udruženja Mostonga Odžaci,
i osnovano je daleke 1946.godine. Trenutno
broji oko 70 članova, uglavnom stanovnika
sela Karavukova. Na daleko prepoznatljiv
lovni revir u Republici Srbiji po divljim svinjama, poslednjih godina je pridobio epitet
najorganizovanijeg lovačkog društva, upravo
po osnovu domaćinskog gazdovanja i veoma
lepih i uspešnih lovova na “crnu divljač”.
U ovom lovnom reviru koji obuhvata
oko 5000 Ha lovno-privredne površine,brojno stanje srneće divljači je oko 350 grla. Plan
odstrela za ovu godinu, kao i nekoliko godina unazad se kreće oko 6 trofejnih srndaća
i 15- tak srna i lanadi. To su okviri iz plana
gazdovanja, a na osnovu prolećnog brojanja,
koje se svake godine realizuje. Ove godine
smo imali jednog turistu koji je odstrelio
jednog srndaća bez medalje. Ostatak plana je
realizovan kroz sanitarni odstrel škart grla.
Evidentan je smanjen broj turista svuda, pa i
kod nas, te se to jako odražava na poslovanje
lovačkih društava.
Divlje svinje su u velikoj ekspanziji povećanja brojnog stanja, a naročito u
Podunavskim lovištima ,kakvo je Karavukovačko. Po poslednjem prošogodišnjem
brojanju, u našem lovnom reviru se nalazi
oko 300 grla divljih svinja, svih uzrasnih kategorija, ravnomerno raspoređenih na svim
delovima terena, a posebna koncentracija je
na dva lovna terena, i to na potezu “Pesčani
brežuljak-Miletićka šuma” i “velika trska
“ u Dunavskom ritu. U ovom delu trske se
svake godine krmače prase, pa se tu posebno
sprovode mere zaštite u vreme reprodukcije.
Plan odstrela se na godišnjem nivou kreće u
rasponu od 40 -50 grla, iako se svake godine
taj plan probije i povećava uz odobrenje nadležnih službi i organa. Najčešći načini lova
na divlje svinje su “večernji lov sa visoke
čeke” i pogoni u jesenjem i zimskom periodu. Za lov “dočekom” imamo otvorene i zatvorene visoke čeke i iskusne stručne pratioce,
kao i hranilišta sa permanentnim iznošenjem hrane, što je bitan preduslov za uspešan
lov. Od septembra pa do kraja decembra
organizujemo 4 - 6 komercijalna pogona sa
psima goničima, gde u proseku učestvuje 50
-tak lovaca, iz cele Srbije. Posebno je opremljen lovni teren “Miletićka šuma” gde su podignute 55 poluvisoke i visoke čeke, tako da
je lov, pre svega izuzetno bezbedan jer svaki
lovac ima svoju čku koja je numerisana, a
broj izvlači pred početak lova/pogona.
U našem lovnom reviru Karavukovo, sada već na daleko poznatom lovcima
na “crnu divljač”, dolaze lovci iz cele Srbije,
pa i iz Crne Gore i Republike Srpske. Posebno nam je drago da pomenemo veću grupu
lovaca iz Ribarske banje, Beograda i okoline,
Pančeva, Valjeva, Šapca i Novog Sada, koji
su skoro u svakom našem “pogonu” sigurni
učesnici. Sa zadovoljstvom ističemo, odličnu
saradnju sa g.dinom Begovićem iz Pančeva i
njegovim kolegama
kerovođama, koji
su u svakom našem
pogonu, garant uspešnog lova sa veoma dobrim psima
goničima. Bogatstvo je imati saradnika i prijatelja kao
sto je g.din Begović,
inače veliki lovac i
zaljubljenik u pse
goniče, koji u svakom momentu vlada situacijom u pogonu i ne retko, kao i poslednji put, predlaže
,prekid lova zbog dovoljnog broja odstrela.
To treba da bude primer i ostalima kako se
sarađuje i gazduje lovištem na pravi nacin.
Ta grupa kerovođa odrađuje pogon zbog lovaca na dočeku, a ne zbog sebe i odstrela u
pogonu, i to je prepoznatljiva razlika Begovićeve grupe od većine ostalih.
Od lovno-turističkih manifestacija, u
našoj organizaciji su, tradicionalna “ŠAKALIJADA” u januaru mesecu, takmičenje
u kuvanju gulaša od divlje svinje i srneći
kotlić, “Zlatni kotlić”, u letnjem i zimskom
terminu. Lovačko društvo poseduje veliki
lovački dom sa svečanom salom od 150 mesta za sedenje i tri apartmana za goste, gde se
ove manifestacije inače održavaju, kao i svaki lovački ručak posle organizovanih pogona na divlje svinje. Lovačko društvo “Fazan”
Karavukovo je dugi niz godina imao odličnu
saradnju sa lovcima pobratimima iz Stare
Moravice, ali je poslednjih godina ta saradnja utihnula, ne na našu inicijativu, što ne
mora da znači da će se ukinuti tj. da se neće
nastaviti.
U svrhu sprečavanja šteta od divljači
i za zimsku prihranu, u našem lovištu se
u toku jedne godine iznese oko 10.000 kg
kukuruza, oko 3000 kg lucerke i 2000 kg
lomljenog žita. preko 100 kg soli svake godine je u lovištu neposredno pored hranilišta za visoku divljač i u solištima. Dva bunara
se nalaze u lovištu, iako je celo lovište isprepletano kanalima i rečicom Brzavom, kao i
hidrosistemom kanala DTD.
Problemi koji muče svako rukovodstvo lovačkog društva pa samim tim i naše
19
su pre svega vezani za organizaciju poslovanja bez finansijskog obezbeđenja, ili bar
otežavajucih okolnosti da se sredstva zarade
i ulože. Slaba zainteresovanost većeg broja
članova LD, u mnogome sprečava realizaciju progresivnih ideja menadžmenta LD, sto
bi sigurno uticalo na stvaranje bolje atmosfere, više divljač, boljih uslova za gazdovanje,
posebno kroz brojnost lovno-tehničkih objekata u lovištu. Ovako se aktivnost svodi na
manji broj entuzijasta i pravih zaljubljenika
u prirodu i lov koji vuku najveći teret u LD, i
onog momenta kad to pređe granicu ljubavi i
hobija već postane obaveza, uglavnom dolazi
do “dizanja ruku” i prepuštanja sve stihiji. S
druge strane, predatori, a posebno šakali u
našem lovištu su velika pretnja plemenitoj
divljaći, pa je situacija već alarmantna. U
poslednjem pogonu je odstreljeno 6 šakala i
jedna lisica, što je dovoljan primer koliko je
njihovo prisustvo.
Ako me pitate, kako smo to mi uspeli
da postanemo za samo godinu dana jedno
od najuzornijih lovačkih društava u Srbiji,
reći ću vam da je samo pregalaštvo, progresivna ideja, kvalitetan menadžment, poštenje i nadasve timski rad, ključ uspeha. To su
postulati uspeha u svakoj organizaciji, pa i u
lovačkom društvu. Lovačka društva su među
poslednjim udruženjima građana gde je
rad isključivo volonterski i iz ljubavi prema
prirodi a u svrhu njenog očuvanja i zaštite.
Lovačkim društvima treba da rukovode, pre
svega pošteni ljudi, zatim obrazovani i finansijski situirani, a nadasve pravi ljubitelji
prirode a ne mesožderi.
Predsednik lovačkog društva “Fazan”
Karavukovo, prof.dr Ivica Nikolić
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
LOV DIVLJIH SVINJA ZA PAMĆENJE U BOĐANIMA
Dana 27. decembra 2014. godine u jednom od najuređenijih otvorenih lovišta u Vojvodini, u Bođanima, održan je veoma uspešan
tradicionalni lov na divlje svinje. Kao
što se zna, zadnjih 20-tak godina ova
divljač je u ekspanziji, odnosno njeno
brojno stanje se veoma brzo povećava,
tako da dolazi po pojave povećanih
šteta, pre svega na poljoprivrednim
kulturama. U takvoj situaciji, lovci
su ti, koji na osnovu prolećnog brojnog stanja, realnog prirasta i gubitaka, svake godine određuju odstrelne
kvote za ovu divljač, da bi sveli njihov
fond na podnošljivu meru. To podrazumeva, da divljači u lovištu bude toliko, da ne dolazi do pojava šteta na
usevima.
U lovu su učedtvovali lovci širom Srbije: Valjeva, Orahova, Zlatibora, Kaća, Novog Sada, Bačke Palanke,
kao i domaćina iz ovog udruženja (lovci
lovačkih društava Plavne, Vajke i Bođana).
Zahvaljujući izvanrednom poznavaocu
ponašanja divljih svinja u prirodi, praćenju
divljači u lovištu, upravniku ovog udruženja,
Ivici, lov je bio dobro i uspešno organizovan.
U lovu je odstreljeno 12 divljih svinja.
Lovac Lovačkog društva iz Kaća, Vujaković Dragan taj dan će pamptiti dugo jer je
imao lovačku sreću jer je odstrelio tri divlje
svinje, što je retkost, kada je u pitanju organizacija grupnih lovova.
Nakon lova napravlje je za uspomenu
zajednički snimak.
Z. A. Ristić
LOV FAZANA U PERLEZU
Lovačko društvo “Jedinstvo” Perlez
gazduje na oko 7.500 ha lovne površine. U
ovom društvu je učlanjeno oko 60 lovaca.
Prema istorijskim podacima organizovani lov na ovim terenima datira od
1880. godine, a pisani podaci postoje od
1901. godine. Lovačko društvo “Jedinstvo”
iz Perleza, sa još 22 društva čine Lovačko
udruženje Zrenjanin.
Lovačko društvo čine: redovni,
počasni, mirujući i pomažući članovi, a
postoji i Lovačko podmladak (podmladkari).
Zbor lovaca bira i razrešuje Izvršni
odbor lovačkog društva, kao i komisije
lovačkog društva. Izvršni odbor lovačkog
društva broji 11 članova, a čine ga: predsednik, sekretar, blagajnik, reditelj (lovnik
- upravitelj lovišta), 3 pomoćnika reditelja i 5
članova izvršnog odbora.
Lovačka društva u Opštini Zrenjanin imaju svog predstavnika u Upravnom
odboru Lovačkog udruženja Zrenjanin koji
se biraju na godišnjoj skupštini lovačkog
udruženja.
Na ovom području nalazi se “Perleska
bara” (“Carska bara”) sa “Guščarom”, “Vojtinom mlakom”, “Zagnjenicom” i drugim
manjim barama, što sve zajedno čine “Perlesku baru”, t.j. “Carsku baru”, koja je sa svojim biljnim i životinjskim svetom poznata u
Evropi u kojoj je svaki lov apsolutno zabranjen. Sportisti u Perlezu dobro sarađuju, što je
dokaz da su zajedničkim snagama izgradili u
donjem delu za Fudbalski klub “Vojvodina”
Perlez svlačionice i prostorije za upravu kluba i sudije, sa vrhunskim stadionom i travom
na kojom mogu da im pozavide i prvoligaši, i
na spratu salu sa smeštaj svih lovaca sa prostorijama za upravu lovačkog društva.
Svake godine u lovište se unese od 300
do 500 odraslih fazana.
Lovačko društvo “Jedinstvo” Perlez
33 godine održava bratske odnose sa L.D.
“Tetrijeb” iz Šipova - Republika Srpska, a 13
godina sa L.D. “Orijen” iz Herceg Novog Crna Gora.
Uz lepo druženje organizovan je 21.
decembra 2014. godine lov na “divljeg” faza-
20
na. Lov je uspeo jer je divljači bilo dovoljno,
a zadovoljstvo je bilo kompletno jer su lovački psi dobro radili. Podmladkari su izdržali
naporno pešačenje, a među njima su bili i 6
godišnjak, 8 godišnjak i 10 - to godišnjak. Za
uspomenu je napravljen zajednički snimak
posle lova.
Imena lovaca učesnika u ovom lovu
su: dr Bratislav Jovanović, Branislav Stojšić,
Jakša Peković, Petar Belać, Rista Vasiljević,
Veljko Zebić, Slobodan Ponjević, Dragan
Žižić, Dragan Terzić, Aleksandar Terzić,
Zoran Ristić, simpatizer lova Veljko Jerkov i
Petar Padejski.
Student III godine lovnog turizma
Padejski Petar
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ŠETNJA NA PREDATORE
Lovačko udruženje „Srndać“ Bačka
Topola kao i većina lovačkih udruženja u
Vojvodini nema zeca. Treća godina za re-
dom kako traje ovaj post. Ono što je u njihovoj moći uradili su posebno na redukciji
brojnosti lisica. Ovi vredni lovci su samo od
početka ove lovne godine odstrelili više od
200 primeraka lisica ali kako stvari stoje
moreće i dalje raditi na tome jer prema
rečima Lasla Lunga, predsednika ovog
udruženja lisica i dalje ima a zec ne najavljuje povećanje brojnosti.
Pored ovoga kako nam reče Lung
ovo Lovačko udruženje naglo stari jer
prosečna starost iznosi oko 58 godina a
mladi su malo zainteresovani za ulazak u
lovačke redove.
Prisustvovali smo jednom od njih
lovova, zvanično najavljenom na fazana
i predatore. Tridesetak lovaca došlo je u
zakazano vreme i pored vrlo hladnog i
kišnog vremena. Usledila trosatna šetnja
po lovištu. Nije ništa odstreljeno ali ono
što fascinira niko se nije bunio. Jednostavno ovde razmišljaju drugačije uz optimizam da će radom popraviti postojeće stanje.
J.T.
PRIGONSKI LOVOVI DIVLJIH SVINJA
U LOVIŠTIMA VOJVODINAŠUME
Prigonski lovovi na divlje svinje koje
organizuje JP “Vojvodinašume” u posebno
napravljenim ogradjenim delovima lovišta
poznati su i veoma popularni medju lovcima i van granica naše zemlje..JP ”Vojvodinasume” gazduje sa 17. lovišta posebne
namene u površini 108 824 ha. U okviru
ovih sedamnaest lovišta nalazi se i osam
uredjenih polgona u kojima se godišnje
organizuje izmedjeu 45. i 50. lovnih dana
lova na divlje svinje. Devedeset posto ukupnih lovova na divlje svinje organizuje se sa
inostranim lovcima, našim tradicionalnim
gostima iz Evropske unije. Najbrojnija klientela i ove godine bila je iz Velike Britanije, Španije, Austrije, Nemačke…Razvojnim
planom javnog preduzeća u sektoru lovstva
predvidjena je izgradnja još dva poligona za
lov divljih svinja tako da u lovnoj 2016-17g.
bi bila realizacija 65 lovnih dana na divlje
svnje u 10.spescijalizovanih poligona. U lovnoj 2014 /15 zaključno sa 31.decembrom
NEKI SU SE RADOVALI ZECU
Kako naši dopisnici javljaju ipak
sa zecom i nije tako crno. Fotografije
koje smo dobili iz Pećinaca, iz Lovačkog udruženje „Obedska bara“ , Futoga i
Obrovca pokazuju da se tamo uživalo u
lovu na ovu atratktivnu divljač. Posebno to pokazije slika posle lova lovaca
LU „Palanački rit“ sekcije u Obrovcu.
Kako se vidi, tamo zeca ima za pravi
lovački ugođaj. Fotografiju nam je poslao Marko Tomić, lovac iz Obrovca.
21
odstreljeno je u 43. lovna dana 1200 svinja
svih kategorija.
Jaroslav Pap
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Saveti za mlade lovce Lovačke puške – Sačmarice
Piše: Novak Maksimović
IZBOR PREMA
SOPSTVENOM UKUSU
K
ada je reč o sačmarici, sa lovačkog
stanovišta, pretezno su u upotrebi tri
kalibra. To su 12, 16 i 20. Kalibar je
širina bušene cevi. Određuje se brojem kugli
istog prečnika koje mogu da se izliju iz jedne
engleske funte olova (0,435 kg). Kalibar 20
kazuje da je bilo izliveno 20 kugli od jedne
funte olova. Dvadeseticu su nekada davno
upotrebljavali lovci u lovu na jarebice i ostalu sitnu divljač. Nekada retka, danas je ova
puška sve češće u našim lovištima.. Naši lovci
uglavnom upotrebljavaju kalibre 12 i 16.
Kalibar 12 u patroni ima 140 zrna
sačme preseka 3,5 milmetara. Kalibar 16 ima
u patroni oko 120 zrna sačme, a kalibar 20
ima oko 100 zrna iste veličine. Pri gadanju iz puške sva tri kalibra u okruglu metu,
prečnika 75 centimetara, na udaljenosti od
35 metara, iz sačmarice istog suženja posipa (čok: 65%), metu je pogodio sledeci broj
zrna sačme: kalibar 12 - 91 zrno, kalibar 16
-78 zrna, kalibar 20 - 65 zrna. Zato kalibar
12 daje pri istim uslovima bolje rezultate od
kalibra 16, a dvanesticom možemo da pucamo nekoliko metara dalje. Zbog toga strelci
na glinane golubove većinom upotrebljavaju
kalibar 12 mm.
Ovo je stara teorija poređenja
efikasnosti kalibara.
Moderne tehnologije i moderna vremena su donela neke nove vrednosti. Kalibar
16 je izbačen iz nomenklature svih svetskih
proizvođača oružja. Više se ne proizvodi.
Žalili mi ili ne, tako je. Čuvena 20-ica se
trijunfalno vraća u život zahvaljujući lžištima metka od 76 mm i povećanim radnim
pritiscima u cevi zbog kvaliteta materijala i
novih konstrukcija. Danas, kalibar 20 puca
patrone od 36 grama sačme. Izjednačio se po
efikasnosti, brzini, dometu i učinku sa cal.12.
Tu više nije bilo mesta za cal.16. I on, polako
ide u penziju. Koristiće se ono što je ostalo u
lovačkim vitrinama.
22
Ukoliko želimo da sačmaricu upotrebljavamo pretežno u univerzalne lovačke
svrhe, onda najbolje odgovara kalibar 12
koji upotrebljava i većina lovaca. Sačmarice
kalibra 12 su pogodne za lov krupnije pernate divljači, niske krznasice, dlakavu divljac
, crnu divljac i predatore a zbog veće mase
sačmenog posipa. Kalibar 20 se preporučuje
za prepelice, jarebice, šljuke, grlice, goluba
grivaša. Za pomnutu divljač je dovoljna laboracija metka od 28 grama. A ako pređemo
na 32 grama, lovićemo isto što i sa kalibrom
12. Stvar izbora. Samo oprez. Kal. 20 ima
manji/uži posip na daljimama od 35 met .od
kal.12 a istu energetsku vrednost.. Moderna konstrukcija patrona, sa koncetratorom
i brzim barutima je donela da se smanjuje
uticaj čoka u rasturu sačmenog snopa kod
granulacija sačmi preko 2.75 mm. Dvadesetica, po pravilu ima veće početne brzine
sačme, koristi patrone sa koncetratorom,
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
veći je radni pritisak i samim tim ima uži
snop na većoj daljini. Zato pažljivo, sa kal.20
se lakše promašuje.
Kako da proverimo posip / koncentraciju sačme iz naše puške
Posip sačme konstatuje se tako što se
puca sačmom 3,5 mm. u kvadratnu metu od
jednog metra, na kojoj su oko centra opisana dva kruga: manji krug prečnika 37,5 cm a
veći krug prečnika 75 cm. Puca se sa daljine
od 35 metara. Pogodci sačme u većem krugu
se saberu. Ako je pri gađanju sačme kalibra
12 mm u krugu prečnika 75 cm ukupno 91
pogodak (od ukupno 140 koliko sadrži metak) onda računamo ovako: 91 : 140 = 0,65
koje pomnožimo sa 100 = 65 %. Cev ima
posip 65 %. Cev sa dobrim posipom treba
da ima (u manjem krugu) oko jednu trećinu
pogodaka iz velikog kruga.
Moramo biti svesni da su i kod dobrog
suženja posipa pogodci iz sačmarice 12 i 16
i 20 , efikasni samo na udaljenosti od 50 metara. Pri većoj udaljenosti širenje sačme je
već toliko i njena probojnost toliko smanjena
da ne može usmrtiti divljač (odnosno samo
dođe do ranjavanja divljači). Zašto?
Zakoni fizike su jasni. Gubitkom
brzine, pređenim putem, opada i energetska
vrednost sačme na mestu nastrela.
Za efikasnost sačmarice važna je dobra izrada unutrasnjosti cevi, mehanizam
za okidanje i veličina, oblikovanost i položaj
kundaka. Želimo li da izabranom sačmaricom dobro gadamo, isprobaćemo i da li
nam dobro leži. Drugim recima, ergonomija. Najvažniji preduslov jeste odgovarajuća
dužina kundaka koja mora odgovarati lovcu
po telasnoj veličini ruku. Prilično možemo
ustanoviti da li nam odgovara dužina kundaka prema telasnoj visini tako što će mo
uhvatiti sačmaricu desnom rukom za vrat
kundaka, podići je cevima uvis i staviti je
potkovom kundaka u pregib lakta desne
ruke savijene pod uglom 90 stepeni. Ukoliko
smo u stanju da prvim zglavkom kažiprsta
komotno dohvatimo prednji okidač, kundak
ima pravilnu dužinu. Treba znati da kratak
kundak prouzrokuje prenizak pogodak, a sa
dugačkim kundakom će mo imati prebačaj
divljači pri pucanju.
Izbor sačme, odnosno veličina sačme
koju treba upotrebiti u lovačkoj praksi
zavisiće od divljači koju želimo loviti. U
lovačkoj praksi preporučuje se upotreba
sledeće sačme:
Zec/
3.5 - 3.75 mm 36-38 gr
Patka/ 3.15 , kasnije 3.5 mm 36-38 gr
Fazan/
3.0, 3.15 mm 34 gr
Prepelica/ 1.7-1.9 mm 28-32 gr
Guska/ 4.00, kasnije 4.5 mm 40 gr
jarebica/grlica 2.5 - 2.75 mm 34 gr
lisac/
4.00 mm 36-38 gr
šakal/ 4.00, kasnije 4.5mm 36-38 gr
šljuka/ 2.5 - 2.75 mm 32 gr
NAJPOPULARNIJE U
ENGLESKOJ
Preporučuje se da pri
lovu za drugi pucanj uvek u
cevi ima krupnija sačma, jer
se drugim metkom puca na
nešto veću udaljenost.Ovo
pravolo vazi za zimske lovove
na niskim temperaturama.
U normalnim okolnostima,
za razliku u pređenom putu/
odlasku divljaci, postarace se
čokovi. Za odstrel crne divljači,
iz sačmarice, koriste se olovne
kugle a najpoznatije su:“brenneke“ „ideal“, „slug“ a koje su
stavljene u normalne čaure za
sačmu sa istom ili malo vecom
količinom baruta, kao za pucanje sačmom. Upotreba ovih
metaka dozvoljena je samo
pri lovu na divlje svinje i njima možemo bez straha pucati
na daljinu do 60 metara i na
krupnog vepra. Odgovarajucu
sačmaricu izabraćemo prema
ličnom ukusu, sa paralelnim
cevima ili sa cevima koje su
jedna iznad druge (bokerica).
Efikasnost je kod obe podjednaka.
Prilikom kupovine nove
ili polovne sačmarice treba
obratiti pažnju da li može pucati savremenu municiju koja
je pravljena /sve više/ za radne
pritiske do 1050 bara. Za par
godina, mnoge puške proizvedene sredinom ili u drugoj
polovini XX veka, biće upotrebljive samo ako se bude proizvodila municija niskih radnih
pritisaka ili ako je budete sami
punili.
Lovci biraju.
23
Nedavno je izašao članak u jednom engleskom
lovačkom magazinu, u kojem su ocenjene u nekoliko
kategorija najpopularnije sačmarice po broju prodatih
na engleskom tržištu.
Top 5 bok sačmarica za lov ptica:
Beretta Silver Pigeon - nakon ispaljenih milion
metaka i dalje rade bez problema. Pouzdana je,ima izvrstan balans te najtraženija na tržištu.
Browning B25 - iako su skupe kvalitet je izuzetan
i jedna je od najpouzdanijih sačmarica. Najtraženija je
među lovočuvarima.
Miroku M70 - nije popularna kao Browning iako
se radi o njegovoj prilično vernoj kopiji proizvedenoj u
Japanu.To je Best Buy sačmarica jer je daleko jeftinija
od Browninga uz potpuno isti kvalitet materijala.
Guerini Summit - nije popularna kao Rizzini po
kojem je rađena ali izgled i odlike u gađanju ptica daju
joj najviše ocene. Kvalitet je odličan.
Beretta SO5 - stariji je Berettin ekskluzivni model s počecima u 1930. Ima postranično zabravljivanje i
odličan je izbor za sve uvijete gađanja.
Top 5 položara za lov:
H&H Royal - rasna eng. sačmarica s najviše kopija na tržištu od svih. Ejectori su joj nepogrešivi, a obarač
vrhunske podešenosti. Najcenjenija je među bogatim
lovcima.
Purdey preteča je modernih položara i ima
poseban V oblik udaraca na igle.
Bosis još jedna Eng. popularna sačmarica
za”male” novce među bogatima.20000 GBP
Aya No.2 - kopija je H&H i moj lični izbor prilikom lova u Engleskoj.Izuzetna je sa kvalitetom i balansom prilikom pucanja te i do 15 puta jeftinija od svog
originala.
Arrieta No.2 - odlikuju je kvalitet izrade i pouzdanost mehanizma.
Top 5 poluautomatskih sačmarica:
Beretta AL 391 - zbog kvaliteta i balansa je best
buy. Uz čelik koristi se alloy materijal što joj smanjuje
težinu ali ne i izdržljivost na terenu. Jako je pouzdana.
2Browning Gold - moderan dizajn,brz mehanizam te pouzdanost prilikom pucanja svih vrsta patrona
neke su od odlika ove puške. Prava radna puška.
Remington 1100 - i nakon 40 godina najbolja je
za skeet i divlje golubove. Njen mehanizam na pozajmicu barutnih gasova prvi je pravi i pouzdani sistem
takvog mehanizma na tržištu.
Benelli 90 - rotirajuća glava zatvarača, čistija komora nakon opaljenja, jednostavnost i najbrži mehanizam izbacivanja stavljaju je u sam vrh radnih pušaka.
Ovo je moj izbor za lov ako koristim poluautomat.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl.Ing Predrag Đurđev
UBOJITA MOĆ ZRNA
ZAVISOKU I KRUPNU DIVLJAČ
Trenutak ispaljena zrna, jasno se
vidi talas proboja zvučnog zida
I
zbor zrna je oduvek bila kultna tema lovaca. Svako ima svog favorita, afinitet ili
stav po ovom pitanju. Nema sumnje da
se kod izbora zrna najviše rukovodi stečenim iskustvom iz neposrednog odstrela. No
i tada, okolnosti i metode lova su ti… koji
biraju najoptimalnije zrno u datom trenutku. I tada nastaju polemike. Ono što važi za
Žiku, ne važi za Miku. Međutim, te polemike
nisu vezane samo za naše podneblje. One
se vode na bilo kojoj tački zemaljske kugle
gde se sretnu lovci. I Gerhard i Djuzepe i
Rene imaju isti problem. Listajući literaturu,
nedavno sam naišao na jako dobar članak
velikog poznavaoca balistike, naoružanja i
municije, legendarnog Chuck Hawks-a. Kolika je on veličina, govore podaci da desetine
hiljada lovaca širom sveta njegove komentare uzimaju kao “ocenas” ili zakonitost koja
se ne proverava. Njegov autoritet je na nivou
gurua, velikog vrača, profesora, doktora…i
čega još ne. U nastavku ćemo preneti neke
od njegovih postulata na ovu temu. Prilagodili smo ih samo našim mernim jedinicama
i duhu jezika.
Kako ubija zrno
Puščano zrno usmrćuje životinju
razaranjem tkiva, skeleta, zausutavljanjem
rada vitalnih organa ili centralnog nervnog
sistema, razaranjem krvnih sudova i dejstvom šoka. Ovo poslednje može biti fatalno
u momentu ili potpuno nedovoljno, zavisno
o okolnostima koje su u potpunosti izvan
lovčeve kontrole. Veće razaranje prouzrokovano zrnom donosi veću verovatnoću brze
smrti. Čini se da je verovatnost šoka veća
u koliko je lakše građena životinja pogođena zrnima velike brzine. Klasičan primer bi
bio sledeći. Ukoliko je, recimo, divljač od
50 kg smirena i opuštena i u tom trenutku
je pogođena sa 8.4 gramskim projektilom u
savršenom kalibru .270, mogu se desiti dve
različite stvari. Ponekad životinja pada toliko
brzo da izgleda kao da je neko izmaknuo
zemlju ispod nogu. Ovo je poznato kao “4 u
vazduh efekt”. Međutim, ako je ista životinja bila uplašena i uzbuđena pre nego sto je
pogođena, može se desiti da ista pretrči
priličnu udaljenost pre nego što kolapsira.
Kao što rekoh, šok može biti smrtonosan ali
je nepredvidiv. Na njega se nikada ne može
računati kao na dokazani smrtonosni faktor.
Energija i ubojita moć
Kinetička energija ili mogućnost da
uradi posao (u ovom slučaju oštećenje tela
divljači – odstrel ) je najprihvaćenije merilo
ubojite moći puščanih zrna. To, u stvari jeste
razuman indikator. Naravno nije jedini, nije
čak ni najvažniji faktor. Energija nam daje
ideju sa koliko snage će započeti ekspanzija
i penteracija zrna ali ne garantuje da će se te
stvari zaista desiti. U principu se preporučuje da su manji promeri cevi (6-6,5mm)
dovoljni za odstrel divljači srednje veličine
kada donose 800 funti po kvadratnoj stopi (
oko 1080 džula) pri udaru u telo. Energija je
najveća na ustima cevi i smanjuje se padom
brzine zrna i pređenim putem. Kada brzina
Vitalne zone divljači
24
dostigne nulu, i energija je nula, ali mnogo
pre toga zrno je palo ispod preporučljivog
nivoa energije potrebne za odstrel divljači
veličine belorepog jelena. Dakle, praktičan
domet svakog lovnog metka je limitiran količinom prenesene energije (limitiran je recimo i putanjom ali to je material za drugu
temu)
Uzmimo za primer pušku u kalibru
.30-30 Win, koja puca Federalov fabrički
punjen metak od 150 grain (oko 9.7g), čije
zrno na ustima cevi dostiže brzinu od cca
730m/s. Na ustima cevi to zrno postiže energiju od 1900 funti po kvadratnoj stopi ili
oko 2570 džula. Na udaljenosti od 100 jardi
(91,4m) pada na 1837 džula dok na 200 jardi
(180m) pada na 945funti po kvadratnoj stopi
što je oko 1280 džula. Na 270m. energija zrna
pada na 650 funti po kvadratnoj stopi što je
ispod dopustenih 800 funti, tj. ispod 1100
džula. Uz pređeni put, brzina zrna na udaljenosti od 270m pada na oko 430m/s. Moze
se zaključiti dakle, da je .30-30 metak za lov
belorepog jelena na max. udaljenosti do 180200m i takav zaključak bi bio ispravan. Da
vas ne zbunjuju ovi podaci. Američki belorepi jelen je daleko sitniji od evropskog i teži
do 80 kg. Kalibar 30-30 je jači od 7.62x39 za
nekih 20% i vrlo su balistički slični.
Gustina materijala
Poprečno opterećenje
Gustina materijala (zajedno sa konstrukcijom zrna i udarnom energijom) je
ključni faktor u određivanju probojnosti.
Penteracija je važna jer zrno mora prodrediti
u dubinu životinja da bi došlo do oštećenja organa. Zrnu je neophodno da uspe da
prođe kroz krzno, perje, kožu, mišić, kosku,
jer inače neće dopreti do organa i neće oboriti životinju. “Gustina” zrna se izračunava
deljenjem njegove težine sa zapreminom. U
principu, dugo i tanko zrno će prenterirati
bolje nego kratko, debelo zrno. Ako malo
razmislimo lako je naći smisao. Na primer,
ako su drugi faktori (kao što je brzina pri
udaru ili konstrukcija zrna) isti, zrno od 9,7
grama u cal. .270 će bolje penterirati nego
jednako teško zrnu u kalibru .35. Poznato
je da najbolju probojnost postižu zrna dijametra izmedju 6.5 -7 mm sa težinom 8 -10
grama. Zbog toga je kalibar 7mm.rem. mag
u prednosti u odnosu nad .300 win.mag.
sa istom težinom zrna do 11 grama, posle
200.met. pređenog puta. Inače, kalibri u
6.5 - 6.8mm važe za jedne od najpreciznijih
kalibara sa pouzdanom balistikom /25-06,
6.5x55, 6.5x57, .260 rem, .270 win…/
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Težina i promer zrna
Što je veći dijametar zrna i njegova
udarna površina biće veća i ulazna rana na
telu životinje. Šest milimetara je apsolutni minimum za lov krupne divljači, a neki
eksperti smatraju da je 6,5mm u stvari optimalni minimum. Frontalna površina zrna
ima pozitivne i progresivne odnose na njegovu ubojitu moć.
Težina zrna se mora povećavati proporcionalno povećanju dijametra. Za zrna
od 6-6.5 mm odgovarajuća težina je između
90-100 grejna / 5.5-6.5 g./, za kalibre .26 ta
težina je 120-125 grejna / cca.8g./, Za 2728 kailbar najpovoljnije težine su 130-140
grejna /8.4-9g./, za 30-32 kalibar težina zrna
od 150-170 grejna /9.7-11g./,. Zanimljivo je
primetiti, da dok je zrno od 6,5 grama u kalibru od 6mm Remington ili .243 win. metak
za veliku divljač, istovremeno 6.5grama zrno
u kalibru .270 je varmint zrno /za štetocine/
i nepodobno za lov krupne divljači. O čemu
nam to govori? Jednostavno, o brzini i transferu energije u odnosu na težinu i tip zrna
u odnosu na kalibar. Da naglasimo da je u
Skandinaviji odstreljeno najviše gorostasnih
loseva /250-300kg/ sa kalibrom 6.5x55 SE.
Prodor zrna kroz balistički gel i prikaz
moguće rane u telu divljači
I to sa zrnima ovalnog vrha u 9 grama, koji
imaju manju površinu prodiranja od “špicastih” te su se pokazali efikasnijim. Svakako,
ovde pričamo o preciznim pogocima.
Ekspanzija i prodiranje zrna
Mnogo važnije od bazičnog prečnika
zrna je njegov promer prilikom ekspanzije. Zrno koje se ne deformise (ekspandira)
generalno nanosi mali šok nervnom sistemu
životinje i oštećuje malo tkiva.
Konstrukcija zrna je veoma važna za
ubojnu moć, kako za rapidnu ekspanziju
zrna tako i za penteraciju potrebnu da dopre do vitalnih organa veće životinje. Proizvođači zrna koriste različite strategije da
dostignu željene terminalne performanse
zrna. Obično tražena kombinacija je istovremena ekspanzija i penteracija. Prednji deo
zrna treba da ekspandira rapidno, do otprilike dvostrukog originalnog promera zrna,
sa ciljem da učini što je moguće više oštećen-
ja tkiiva i organa pri prolasku kroz
cilj. Zadnji deo zrna bi trebao ostati netaknut i mora održati što je
moguće više originalne težine da
bi pomogao u prodiranju projektila. Ako je dizajn perfektan, to zrno
treba da završi putanju kroz tkivo
divljači u obliku pečurke. Ovo je
cilj koji sebi zadaju svi ozbiljni
proizvođači municije.
Brzina ima veliki uticaj na
ekspanziju. Generalno, što je veća
brzina i ekspanzija će biti silnija.
Zrna su po pravilu dizajnirana za
određene raspone udarne energije i brzine. Zrna konvencionalnog, mekog vrha, supljeg vrha ili
sa polimernim vrhom, generalno donose najbolje rezultate kod
konvencionalnih kalibara. Ako za
primer uzmemo municiju u kalibru .30, ovakva zrna će zadovoljiti
svu municiju od 30-30 do 30-06.
Velike čaure magnum metaka od 300 WSM pa nagore zahtevaju tvrđa zrna, da bi ekspanzija
bila kontrolisana i sprečila prevemenu deformaciju zrna kod
udara pri brzinama preko 3000f/s
/920 m/sec./.Ovo je posebno bito
kod lakših zrna u svim kalibrima.
Dešava se da na distancama do
50met., meko zrno /SP/ iz .300
win.mag., ne sačini prostrelnu
ranu pri pogodku u lisicu. Velika
brzina, kratko rastojanje, meko
zrno.
Dobro zrno za divljač srednje veličine treba da se brzo raširi
(dobije oblik pečurke) i tako učini
široki prostrelni kanal kroz pluća
divljači. Idealno je u koliko zrno
zadrži svoje jezgro / 2/3 tezine /
i time dostigne veće prodiranje.
Kako god, zrno koje prodre do vitalnih organa i koje se delimično
raspadne i koje za sobom u grudnom košu životinje ostavi parčiće
olova ili materijala košuljice, usmrćuje brže nego ono koje će ostaviti usku prostrelnu ranu kroz pluća
i izaći na drugu stranu. Za lakše
građene životinje mase ispod 100
kg. dobar je brzo ekspandirajući
metak, koji će ostaviti maksimum
energije u vitalnom delu divljači i
doneće najbržu smrt.
Kraj prvog dela.
U drugom delu ovog teksta, u sledećem broju VLG, pozabavićemo se zrnima za divljač
srednje veličine, univerzalnim
zrnima, zrnima za krupnu divljači
i najboljem načinu za plasiranje
pogodaka.
25
Barnes zrno posle penetracije
Perfektno otvoreno zrno
Sa leva na desno... meko zrno,
tvrdo zrno, polutvrdo zrno
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Sačmarice
NIŠAN NA KRAJU CEVI
ILI MUŠICA
Ne postoji manji deo (a da je vidljiv) na sačmarici
a da ne izaziva toliko polemike kao što izaziva
dotična mušica. Sa njom ili bez nje? Ako je Da, kakva...
Bez mušice
Za razliku od karabina, puška glatkih
cevi sasvim fino može se upotrebljavati za
lov i bez mušice. Složićemo se, teoretski potpuno pravilan zaključak. Nišanjenje neće biti
tako brzo i refleksno ali je sasvim izvodljivo
praćenjem linije šine i poravnavanjem usta
cevi. Mnogim lovcima se tokom lova dogodio peh da im se mušica odšrafila i ispala iz
navoja ali su oni nastavili dalje sa lovom. Za
slabije upućene poznavaoce balistike pušaka glatkih cevi, rešenje ove male zagonetke
leži u nameni i konstrukciji oružja i municije koje ispaljuje veći broj sitnijih projektila
koji zapremaju / posipaju određeni prostor.
U svim priručnicima bukvalno i piše da se
sačmarom u lovu ne nišani već se ista refleksnim pokretom naperi / uperi na cilj. Stoga
se preporučuje vežbanje ove refleksne radnje
do automatizacije samog procesa. Međutim,
pucanje bez mušice zahteva rutinu i veliki
broj ispaljenih metaka sa iskustvenim spoznajama kod odstrela. Takođe, ergonomija
kundaka i zauzimanje položaja u ramenu
moraju biti savršeni. U situacijama kada se
ne upotrebljava mušica bolje su se pokaza-
T
radicionalno izrađena od metala –
mesinga, različitih valjkastih formi i
dimenzija, godinama je mirno radila
svoj posao na vrhu cevi. I svi su bili zadovoljni. U poslednje vreme prateća oružarska
industrija, ponesena profitom, ponudila je
tržištu mnogo noviteta počev od fluoroscentnih premaza do fiber optičkih vlakana. Uz gromoglasnu reklamu, mnogo starih mesinganih mušica je skinuto i bačeno
a na njihovo mesto su instalirane moderne
verzije. Sve više jača i poseban lovački lobi
koji zagovara teoriju da je mušica potrebna
samo početnicima ili na novo nabavljenim
puškama. Njena funkcija je da bude prisutna dok se lovac na „upuca“ na novu pušku.
Po njima, važnija je dobro postavljena šina,
njena dimenzija i položaj...a ne mušica Da
li je i koliko oružje glatkih cevi dobilo a šta
je izgubilo novim tendencijama u nišanjenju
namereni smo da pojasnimo ovim člankom.
Stara škola - mušica na položari
26
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
le „bokerice“ sa užom šinom /4-5mm./ od
tradicionalnih položara. U tom slučaju, šina
nije ništa drugo do nišan drugačijeg oblika
koja prati osu cevi. Kod sačmara sa horizontalno položenim cevima je pucanje bez
mušice malo problematičnije. Ukoliko postoji jasno izdignuta šina, sve je slično kao
kod „bok“ sistema. Međutim, ako je šina
utonuta i postoji prorez na baskuli to je prosto... konstruktivna linija nišanjenja koja se
vezuje sa mušicom. U tom slučaju je potrebno mnogo spretnosti za hitac bez nišana na
kraju cevi. Zagovornici pucanja bez mušice,
svoje uporište za ovu tezu baziraju na tvrdnji
da bez nje imaju šire vidno polje, bolje uočavanje i praćenje divljači.
Jedna mušica
Najveći broj lovnih pušaka proizvedene su sa jednom mesinganom mušicom
na krajevima cevi. U zavisnosti od tradicije
i puškarske škole oblici mogu biti različiti i
najčešće su to cilindrične ili loptaste osno
simetrične forme ne veće od 2 ili najviše 3
milimetra. Dimenzija im varira od širine i
položaja šine. Preterano velika mušica više
smeta nego što koristi. Iskusni poznavaoci
tvrde da odraz mušice mora biti veličine siluete pola petla na daljini od 35 met. Pa da
im verujemo. Kako smo već konstatovali da
je njena uloga da što brže refleksno fokusiramo /pratimo cilj, većina puškarskih škola
smatra da je jedna sasvim dovoljna u većini
lovnih situacija. Evropska škola puškarstva
je izričita da je mušica neophodna i neizostavna. U praksi je takvo stanje stvari potvrđeno viševekovnom upotrebom. Čak pojedine tradicionalističke fabrike tvrdoglavo
svoje položare rade sa starinskim mušicama,
manjeg promera, čak sa utisnutom belom
perlom, a ako vlasnik želi neku novatariju
u vidu fiber optičkog vlakna, neka to uradi
sam. Kod „bokerica“ će i zažmuriti na jedno
oko i postaviti neko „obojadisano“pomagalo
ali za položare ne tražite to od fabrike jer je
to za njih jeres. Kada se na kantar stavi sve
i za protiv istina je negde između. Neosporno je da u uslovima smanjene vidljivosti ili
specifičnih lovova brzo uočavanje prednjeg
nišana ima svojih prednosti. Sa druge strane
čovekova ,,biologija,, ne dozvoljava bržu
reakciju od 0.2 dela sekunde a refleksna radnja bukvalno se može istrenirati kod strelca a
sa godinama reakcija slabi. No, da rezimiramo, iskustva kazuju da je nišan na kraju cevi
neophodan kod svih situacija osim... kada
sačmaru koristimo za odstrel pernate divljaci, gde nam je jasan kontrast – nebo. U svim
ostalim situacijama mušica je nezamenljiva.
Dve mušice
Gotovo sve sportske puške /Trap,
Sporting.../ a i po neke lovne imaju dve
mušice. Prva veća i uočljivija /da kažemo tadicionalna/ je na ustima cevi dok se druga
manja, po običaju oko 1mm veličine, na prvoj trećini cevi. Tačnije, postavlja se na dal-
jini od 42-45 cm od usta
jer je to daljina koju lovac
može da akomodira okom
kao jednu fokusnu tačku.
Namena druge mušice
je brza korektura oružja
po pravcu što je izuzetno
značajno kod sportskog
pucanja. Sportske sačmare
su oružja jako čokiranih
cevi a meta je definisanih dimenzija pa je za uspešnu realizaciju pogotka
potrebno preciznije ciljanje u odnosu na lovne
situacije... Već smo naglasili da i lovne sačmare
mogu imati dve mušice
stim da druga može biti
na polovini ili na zadnjoj
trećini cevi. Ako se malo
podsetimo, videćemo da
većina starijih Čeških i
Istočnonemačkih sačmara
poseduju dve mušice,
skoro po pravilu. Klasične
kombinovane puške po
pravilu moraju imati oba
nišana, upucana na 100
met, zbog korišćenja karabinskog metka u jednoj
od cevi. Kod posebno
sačinjenih „slug“ ili „paradox“ cevi, obe mušice se
podrazumevaju pošto su
neophodne. Jedino one
daju precizan pogodak.
Ovakve lovne sačmare su
specijalizovane i vrlo često
koriste jedinačne projektile bilo starije konstrukcije (tipa breneke) bilo nove
pod-kalibarne projektile.
Kao što znamo, njihova
preciznost je u krugu od
6-10 cm na 50-80 met.
i za njih je ultimativno
precizno nišanjenje. Upravo zbog tog razloga, na
nekim od pomenutih cevi
možemo sresti i mušice
koje se mogu „doštelovati“ u odnosu na vrstu projektila.
Fiber štelujući srednji nišan na sačmari
Mušica na IŽ-12
Trap i Sporting sačmare imaju izraženu fiber mušicu
Šta reći
Kako stvari stoje
u sadašnjem trenutku,
mušica je nezaobilazni
deo svake sačmare. Teško da će i jedan proizvođač lansirati neku neolučenu cev bez nišana na ustima cevi. Trenutno je trend u izgledu, dimenzijama, visini i položaju šine iznad
ili između cevi. Ventilirajuće, radlovane,
ulegnute, udubljene kao oluk ili rigola, široke
i do 10 mm, su „aduti“ koji proizvođači u
vidu modifikacije šine nude kupcima a sve
27
u cilju boljeg pregleda i preciznijeg hica.
Sledeća inovacija su fiber-optičke mušice,
raznih dimenzija, koje po pravilu ima svaki proizvođač u svojoj ponudi, barem na
nekom od svojih modela. Po svemu sudeći,
optička vlakna su budućnost preko kojih će
mo nišaniti.
Na kraju, nišan je nišan i sačmara bez
njega izgleda kao petao bez repa. A ko voli...
neka je skine. I mirna Bačka.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: po knjizi “Der Deutsche Jagdterrier” od Volfganga Birvira
Nemački lovni terijer
RAD NA KRVNOM TRAGU
Već prvih dana nakon nabavke šteneta vidi se kakav će pas biti. Ali puno puta se štene
ponasa sasvim drugacije nego što smo ga mi zapazili u njegovoj štenari. Ponašanje mladog psa u novoj sredini budućeg vlasnika varira od skičanja i zavlačenja po
ćoškovima do veselosti i igre. Najvažnije je u odgoju mladog psa što pre uspostaviti
kontakt sa štenetom, a to se postiže svakodnevnim izvodenjem psa u šetnju.
Odgoj štenadi
Prilikom puštanja psa u polje kroz
igru posmatramo ponašanje šteneta i tu se
već vidi kakve osobine štene ima. NLT ima
dobar nos i tu osobinu treba što pre razviti
tako što se pas navodi na trag divljči. Psa treba slobodno puštati da traga ali bitno je da
se pas pozove k’ sebi čim se prilično udalji.
Tada se psu komanduje “SEDI” pomiluje se
i nastavlja se dalje traganje. Ako se ova vežba često ponavlja kroz igru se razvija dobar
kontakt sa vodičem. Potpuno je nepravilno
psa dugo voditi na povodniku jer se takav
pas nakon prvog puštanja ne vraća gazdi.
Ali svakako se pas mora naučiti i na povodnik ali postepeno i blago. Slobodan pas će u
polju da pronade trag divljači i takav pas će
se dobrovoljno vratiti vodiču nakon svakog
obavljenog posla. Ovo je korisno onda kada
se pretražuje veće polje i tada će slobodniji
pas sigurno pronaći divljač i neće se motati
vodiču oko nogu. Ako se pas ovako odgoji on
će pre pokazati sledoglasnost kada se to od
njega bude tražilo jer kod psa koji je slobodniji pre se bude urođene osobine nego kod
psa koji se vodi na povodniku. Zato pravilno odgojen pas pronalazi divljač i odmah se
koncentriše na trag i ne strahuje od kazne
vlasnika. NLT-a treba osposobljavati kao
lovačkog pomoćnika za rad u polju i sa 12
meseci pas bi trebao sigurno da radi u polju.
Ali svakako treba paziti de se ne prenagli u
ovoj obuci. Ovo je veoma vežna disciplina i
korisna je za svaki drugi ispit u polju ili na
28
vodi. Nakon pola godine kad pas promeni
zube počinje se sa vežbom u rovu a prva vežba je ulaženje i puzanje u rovu. Nepotrebno
je odmah pokušavati na takmicarskom rovu
nego se počinje u manjem i kraćem rovu
sa jednom prostorijom. Osnovno pravilo je
da ne smemo biti grubi prema psu. Pas treba dobrovoljno da ulazi i u najmračniji rov.
Nepravilno je pse gurati u rov već treba da
se polako bodri i podstiče da uđe u rov. Prvi
put se poklopci od prostorija i tunela podignu da bi pas po svetlu prošao kroz rov a onda
se poklopci postepeno zatvaraju i pas se navikava na mrak. Ova disciplina se vežba sve
dok pas ne dođe do rešetke i zalaje.
Dakle,najvažnije je da se pas za pretraživanje rova zainteresuje.
Ako je pas iz proletnog legla iste sezone se pas sa starosti 5-6 meseci može ispitati i na vodi. Psa će mo lakše uvesti u vodu
ako i sami uđemo u vodu i pri tome možemo
održavati psa na vodi dok pliva da ne bi osetio strah,od dubine.
Podmladak
Svaku disciplinu ispitujemo kroz igru,ali i tada se vide urođene osobine psa.
Kada se vežba poslušnost tada se drugačije
postupa sa psom. I tada se obuka izvodi kroz
igru ali se psu obraćamo sa više strogoće i
ne smemo nikako popuštati psu npr. ako psu
komandujemo “SEDI” pas mora da sedne
pored vodiča i to sa uspravnim prednjim delom tela,a ne da pas zauzme ležeći stav.
Dresura
Za dresuru se pravi veštački krvni trag
od krvi visoke divljači jer na njemu vodič
može pratiti i korigovati psa. Nije najpoželjnije da sam vodič koriguje psa i zato nam je
potreban pomoćnik.
Krvni trag se postavlja ujutru. Dobro
je raditi sa tragom sveže odstreljene divljači,
na takmičenju se postavlja trag do 400m.
tako da taj trag ima dve oštre krivine i da se
pri postavljanju utroši 0,25 litara krvi. Krvni
trag postavlja pomoćnik, najbolje bi bilo da
pomoćnik nacrta šemu krvnog traga tako da
bi mogao pravovremeno da koriguje vodiča
sa psom. Vremenski period od postavljanja
krvnog traga do početka dresure iznosi 2
sata.
Krvni trag se radi sa uprtacima da se
pas ne bi gušio. Pas se ostavlja na 10 m od
početka krvnog traga i vodič odlazi do mesta početka traga i smireno ga posmatra. Sve
ovo se radi da bi smirenost prešla i na psa.
Tada vodič dovodi psa da se i on upozna sa
krvnim tragom. Vodič bi trebao da poznaje
šemu krvnog traga. Vodič mora da posmatra
psa i da vidi koliko mu je ta osobina urođena i koliko je pas za trag zainteresovan. Pri
radu psa se posmatra da li pas sledi krvni
trag ili je prešao na neki sveži jutarnji trag.
O krvom tragu se može dosta napisati ali se
ne može predvideti ponašanje svakog psa.
Ako vodič primeti da je pas sišao sa traga
odmah se prekida rad. Vodič obeležava zadnju kap krvi koju je pas pronašao i pomoću
oznake pas će uspeti da se vrati na trag. Ako
pas ide u dobrom pravcu treba uočiti da li se
on kreće po tragu ili samo naslućuje pravac
krvnog traga. Psi koji rade na krvnom tragu
sa visokim nosom izazivaju sumnju da često
gube trag,a ukoliko pas radi visokim nosom
može biti slučaj da je izgubio interesovanje
za krvni trag. Zbog toga se psu mora oštrije
komandovati “TRAŽI KRV”. Ako je pas uspeo da pronađe trag mora se pohvaliti. Ukoliko pas pravilno radi komanduje se blago i
ne sme se puno pričati i to će kod psa da probudi još veću volju za radom. Najbolji rad je
ukoliko pas radi brzo, ali ne treba ga previše
ubrzavati. Tada vodič ima dovoljno vremena
da uočava postavljene oznake tj. da prati da
li je pas na krvnom tragu. Zbog toga se kod
prebrzog psa ne stigne paziti na ispravnost
njegovog rada. Uspeh dolazi ako se ima pov-
erenja u psa koji do rezultata dolazi sporijim
radom. To se postiže samo povodnikom za
krvni trag koji je dužine 10 m. nije bitno koliko pas siđe sa traga ali je bitno da na trag
ne srne biti vraćen uz pomoć sudije ili pomoćnika koji je postavio krvni trag. Znači
bitan je samo rezultat.
Dobar rezultat je kada pas prvi put
dovede vodiča po krvnom tragu do divljači
u predviđenom vremenu. Vodič mora da
vidi kakvo interesovanje pas pokazuje kada
dođe do mrtve divljači. Neki psi cepaju mrtvu divljač, pa zbog toga psa ostavljamo na
povodniku kod mrtve divljači i udaljavamo
se najmanje 20 m i posmatramo kako se pas
ponaša.
Na takmičenju se na kraju krvnog traga postavlja divljač sa zašivenom utrobom
ali ponašanje psa mora biti isto kao i kod
sveže divljači. Često puta u praktičnom lovu
rana kod divljači je sveza i ako je veća obilno krvari pa zbog toga pas često nema želju
za cepanjem. Mladi NLT bez mnogo prakse
često hvata mrtvu divljač za vrat ili noge i
vuče je prema vodiču ali to nije nikakva greška nego se bez ikakvog govora prekida rad i
pas odvodi.
Ako se pas zatekne da cepa divljač
kažnjava se sa jedno strogo “FUJ” uz blag
udarac koji u većini slučajeva dobro deluje
na psa. Psi koji cepaju i zakopavaju divljač su
neupotrebljivi u lovu i zato se na takmičenju
ovi psi diskvalifikuju.
Vežba krvnog traga se ponavlja nakon
5 dana s tim da sada krv mora biti potpuno isušena. Netreba propustiti da pas u lovu
nađe sveže odsteljenu divljač, najveća greška
od strane vodiča je da psa drži na kratko jer
bi pas trebao da radi sa celim povodnikom
od 10 m jer tek tada možemo da ocenimo kvalitet rada našeg psa. Ako za dresuru
nemamo uvek krv od divljači možemo koristiti i govedu ili ovčiju krv. Zbog toga se krv
može čuvati i u frižideru konzervirana jer se
ona uvek mora koristiti sveža. Jedan srednje kvalitetan pas ce nakon 5-6 vežbi krvnog
traga shvatiti šta se od njega zahteva. U daljoj fazi rada na krvnom tragu predstoji nam
trag produžavamo na 400-500 m. Pas treba
da radi sa interesovanjem i velika je greška
psa koji nema puno interesa gurati sa jedne
discipline na drugu već je bolje nabaviti novog psa. Dresura na krvnom tragu zahteva
mnogo truda i izdataka, zato se za praktično
korišćenje u lovu trebaju dresirati samo oni
psi kod kojih su maksimalno nasleđene osobine za rad na krvnom tragu. Za odabiranje
psa za rad na krvnom tragu prednost imaju
psi sa dobrim rezultatima na ispitu urođenih
osobina.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Jeremija Trifunović
KADA PSA VODITI
OBAVEZNO VETERINARU
ispiranje kamilicom. No, ukoliko proces upale prati povišena telesna temperatura, radi
se o zaraznoj bolesti, kao što je npr. štenećak.
Upala očnih sluznica najčešće nastaje zbog
stranog tela u oku, prašine, nadražljivih materija itd. Možda se radi i o alergiji, tj. o tako
zvanoj peludnoj bolesti koja je kod pasa sve
češća.
Otežano kretanje.
Najpre treba proveriti da li se radi o
ozledi. Veterinar će ipak najlakše utvrditi
zašto pas šepa. Vi jedino možete zaključiti da
li se radi o šepanju sa jedne ili s obeju strana, da li je moguće lokalizovati bol, da li je
došlo do šepanja iznenada ili se ono postupno povećalo. Sve su to važni podaci koji će
koristiti veterinaru. Pas ponekad šepa samo
zbog udarca, dok kod starijeg psa ono može
biti izazvano hroničnom upalom zglobova
reumom. Šepanje takođe može biti posledica
displazije kukova, bolesne kičme ili teškoća
sa cirkulacijom.
Krv u izmetu.
Taj problem može nastati kao posledica trovanja i najčešće se događa u kontaktu
psa s otrovom za glodavce. Kada se radi o
tom otrovu pas povraća. Krv u izmetu može
biti znak upale debelog creva. Pri pojavi veće
količine krvi psa treba odvesti veterinaru.
Krv u urinu.
Krv se u urinu pojavljuje zbog akutne
upale bubrega i mehura, tada pas teže hoda.
Kada se u mokraćnom kanalu ili u mehuru
nalazi kamenac pas mokri kap po kap. Često
pokušava mokriti, ali ne uspeva. Odmah ga
odvedite veterinaru koji će ga kateterizirati.
U suprotnom mu mogu otkazati bubrezi.
Proliv.
Agresivnost.
Kada pas iznenada počne režati na vas
ili vas čak pokuša ugristi verovatno ga negde
nešto boli, a možda ste mu upravo dodirnuli
bolno mesto. Kod smeđih koker španjela ne
smemo zanemariti njihovu naslednu sklonost prema agresivnom ponašanju. Povod za
agresivnu reakciju može biti promena okoline. Na kraju krajeva može biti i nešto ozbiljno. Uzroke nenadanih pojava agresivnosti
svakako ne smete zanemariti i morate izaći
s njima na kraj.
Pomanjkanje apetita.
Kod te pojave najpre izmerite telesnu temperaturu, proučite izmet, učestalost
mokrenja i boju urina. Ukoliko je telesna
temperatura povišena, a opšte stanje psa oslabljeno, treba potražiti veterinara. Pomanjkanje apetita često će te primetiti kod “zaljubljenih” mužjaka i kod prividno skotnih
ženki.
Suzne oči.
U lakšim oblicima bolesti (ako se radi
o lošem obliku prehlade), dovoljno će biti
30
Do proliva dolazi najčešće zbog
teškoća s probavom i pogrešnom prehranom. Ponekad je dovoljno da pas jede sneg
(navika koju je dobro sprečiti). Proliv bez
povišene temperature, gubljenja apetita i bez
promene u ponašanju obično nije ozbiljnija
bolest. Drugačije je kada se radi o krvavoj
dizenteriji do koje dolazi kada pas unese u
organizam neki krvni otrov. Tada morate
odmah poći veterinaru.
Povećana žeđ.
Često je prisutna kada pas jede preslanu hranu ili ako je izgubio previše tečnosti
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
zbog povraćanja i proliva pa mora više piti
kako bi nadomestio izgubljenu tečnost.
Preterana žeđ može biti i posledica šećerne
bolesti. Kod ženki, povećana žeđ uz veću
telesnu temperaturu, ponekad je simptom
upale materice. Skoro u svakom slučaju povećane žeđi treba posetiti veterinara.
Upala prepucija.
Mnogi mužjaci imaju gnojni iscedak
iz prepucija (vrećica u kojoj se nalazi penis).
Radi se o tvrdoglavoj i neprijatnoj bolesti
koju može izlečiti samo veterinar. Bolest je
češća kod plemenitih pasmina.
Povraćanje.
Povraćanje se najčešće javlja kada pas
prebrzo ili previše jede i ako dobija previše
kostiju. Učestalo povraćanje upozorava na
strano telo koje se može nalaziti u želucu ili
u jednjaku. U tom slučaju morate odmah potražiti veterinara. Ukoliko povraćanje prati
povišena telesna temperatura, drhtanje i bleda sluznica to su znaci ozbiljnije bolesti.
Otečena njuška.
Najčešće su krivi insekti pa najviše
stradaju psi koji love ose, pčele ili stršljene.
Ubodi osa ili pčela obično ne stvaraju veće
probleme. No, njuška može biti otečena i od
ugriza zmije, a može se raditi i o bolesnom
zubu. I jedno i drugo vrlo je bolno pa pas treba veterinarsku pomoć.
Povišena temperatura.
Obično se radi o bakterijskoj infekciji ili kakvom drugom ozbiljnijem oboljenju. Dlaka bez sjaja, mutne suzne oči, suva i
vruća njuška (što obično i nije pravi alarm
da se radi o temperaturi), ili toplije telo psa
nego inače simptomi su koje treba proveriti
toplomerom.
Nakostrešena dlaka
uvek nas upućuje na to da sa psom
nešto nije u redu. Moramo odmah otići veterinaru.
Otekle dojke.
Može se raditi o lažnoj skotnosti (najčešće kod ženki koje žive u veoma tesnoj
simbiozi s ljudima) ili o upali mlečne žlezde.
Dojke su otečene i crvene. Ponekad se radi o
tumoru. Morate posetiti veterinara.
Izrasline.
Ako primetite bilo kakvo zadebljanje, a ne znate mu uzrok idite veterinaru. To
može biti obična upala lojnice koja će izazvati kao orah veliku izraslinu, što nije, ali
može postati opasno. U mnogo slučajeva izrasline treba odstraniti hirurškim zahvatom,
pa s time nemojte odugovlačiti. Na anusu
ponekad dolazi do zadebljanja zbog upale
analnih žlezda.
Opadanje dlake.
Svako proleće psima opada dlaka kao
posledica fiziološkog procesa, a nas zanima
opadanje dlake usled poremećenog metabolizma ili hormonalnog poremećaja (protiv
čega smo još uvek nemoćni). Dlaka ponekad
otpada zbog pomanjkanja vitamina H (biotina). Tada možemo upotrebiti dobre preparate kao što su petnil ili murnil. Prvi je bolji.
Dlaka takođe može opadati zbog unutrašnjih
nametnika ili kao posledica gljivičnih bolesti
kože. Ukoliko se radi o poslednjem, mesta
bez dlake su okrugla, crvena i svrbe. I bolesti
bubrega ili otrov protiv pacova (talij) mogu
uzrokovati opadanje dlake. Posebno su opasna mesta bez dlaka na glavi i na licu. Ako psa
ne svrbi možda se radi o demodikozi koju
uzrokuje kožni nametnik. U svim navedenim primerima treba posetiti veterinara.
Kihanje i kašljanje.
Do kihanja dolazi kada se psu nešto nađe u nosnoj šupljini, a kašlje kada ima
neki podražaj u grlu ili dušniku. Možda mu
se nakupilo previše prašine u dišnim putevima ili se jednostavno prehladio. Ne smemo
taj kašalj zameniti sa zaraznim kašljanjem
uzrokovanim virusom. Do kihanja, u većini
slučajeva, dolazi prilikom traganja kada pas
intenzivno udiše vazduh.
Svrab.
Na mestu gde psa svrbi razmaknite
dlaku i temeljno pogledajte o čemu se radi.
Najčešći uzrok svraba su buve, zanemarena i neočišćena dlaka, dijabetes ili različite
alergijske reakcije kože. Ukoliko ste se uverili da buva nema, a svrab ostaje, morate se
posavetovati sa veterinarom. Nije ništa strašno kada se pas povremeno malo počeška, jer
i mi to činimo. Stalno češkanje istog mesta,
može izazvati pojavu ekcema tj. površinsku
upalu kože. Mesta koja ne može dohvatiti šapama pas grize ili liže. Dobar razlog za
češkanje je i takozvana mikrosporoza bolest
koju uzrokuje gljivica zvana microspora.
Obično se psi zaraze preko mačke. Uzročnik
bolesti ulazi u kožu gde se počinje razmnožavati. Na tim mestima nastaju crvene
mrlje koje jako svrbe. Bez pomoći veterina-
31
ra može doći do težih komplikacija. Bolest
se prenosi i na ljude, posebno decu i žene
(nežnija koža).
Grčevi.
Grčevi kod ženki koje doje mogu upozoravati na opasnu bolest -postporođajnu
groznicu koja nastaje zbog velikog gubitka
kalcijuma u krvi koji se u povećanim količinama izlučuje mlijekom. Intervencija veterinara mora biti brza da se spasi kuja.
Vožnja kočije
Pas stražnjicom klizi po tlu, pri čemu
su zadnje noge dignute i pomaknute napred.
Uglavnom do toga dolazi kada pas ima
retku stolicu ili proliv. Dugodlakim psima
češće proveravajte čistoću analnog otvora.
Nakon čišćenja okolinu anusa namažite neutralnom kremom;
Začepljene analne vrećice može
posebnim zahvatom istisnuti samo veterinar.
Tečnost u njima jako zaudara;
- analne vrećice su upaljene. Odmah
potražite veterinara;
- pas ima trakavicu. U izmetu ćete
pronaći članke koji su kod pasje trakavice
slični rižinim zrncima, a na dodir se miču.
Nametnike morate ukloniti;
- upala creva. Pas se češe i liže analni
otvor. Upalu creva prati proliv i povraćanje.
Posetite veterinara.
Zatvor.
Javlja se kao posledica pogrešnih prehrambenih navika - hrana je presuva ili pas
jede previše kosti .
Pas je lenj.
Uzrok mogu biti bolesti srca ili debljina. Ne smemo zaboraviti da psi stare brže od
nas i preterana mirnoća možda je povezana s
tim prirodnim procesom.
Nesvestica.
Kada se pas onesvesti odvedite ga veterinaru. Možda se radi o čisto slučajnoj nesvestici - pas možda duže spava pa se naglo
digne. Inače ta pojava upozorava na teškoće
sa srcem i krvotokom. Možda je to početak
epileptičkih napada.
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
YUKON I PULSAR NATRŽIŠTU SRBIJE
Poštovani kupci, firma Lapis-Plus
Beograd je ekskluzivni distributer Yukon i Pulsar optika kao i SWT, Pro-lux
i LP robnih marki za R.Srbiju. U ponudi imamo veliki broj uređaja kao što su:
dnevni optički nišani, dvogledi i monokulari za dnevno posmatranje, dvogledi i monokulari za noćno posmatranje, digitalni uređaji, termoviziski uređaji,
IC osvetljivači i raznu prateću opremu.
Ovo je samo deo uređaja iz naše ponude.
Edge GS noćni dvogledi: dvogledi sa visokom rezolucijom i oštrom i
jasnom slikom u svim delovima vidnog
polja. Ugrađeni IC osvetljivač (običan
ili laserski) garantuje dodtatno osvetljenje. Telo uređaja je napravljeno od
ugljenikovih vlakana i metalom ojačane
plastične mase tako da dobro odoleva
udarcima, vlazi i prašini, što omogućava
korišćenje ovih uređaja i u ekstremnim
uslovima Weaver šina na vrhu uređaja
služi za montažu dodatne opreme npr.
dodatnog IC osvetljivača ili usmerenog
mikrofona. Mogućnost montaže na sta-
lak.
Challenger noćni monokulari:
monokulari sa lakim i kompaktnim telom. Kućište otporno na vodu i prašinu.
Visokokontrasna optika i ugrađeni IC
osvetljivač. Upravljanje pomoću jednog dugmeta( i uređaj i IC se uključuju preko istog prekidača). Mogućnost
korišćenja iz ruke ali i bez korišćenja ruku (montiran na stalak ili masku za
glavu). Challengeri 1x20 ( prve i druge
generacije) uz pomoć adaptera imaju
mogućnost montaže na dnevnu optiku
(dvogled, monokular, teleskop...) i pretvaranje iste u noćnu.
Digitalni monokular DN 55: digitalni monokular sa uveličavanjem 10x
i IC laserskim osvetljivačem od 915nm
(nevidljiv) Mogućnost odvajanja digitalne jedinice sa monokulara i montaže
iste, uz pomoć adaptera, na druge dvoglede i monokulare. Dodavanje uređaja za snimanje posmatranog. Priključivanje dodatnog izvora napajanja
radi produžavanja radnih sati uređaja.
Uključivanje uređaja i pomoću bežičnog
daljinskog upravljača.
Quantum termovizije: Princip
prikaza slike na termoviziskim monokularima zasnovan na temperaturnoj
razlici objekata koji se posmatraju. Mogućnost posmatranja kako danju tako i
noću, čak i u uslovima u kojima drugi
optički instrumenti (npr. dvogledi monokulari, noćne optike) nisu dovoljne
(loši vremenski uslovi, magla, dim,
prepreke kao što su trava, žbunje...).
Domet detekcije i do 1000 m (zavisi od
tipa uređaja). Brzo aktiviranje uređaja
(spremni za rad već nakon 8 sekundi od
uključivanja). Mogućnost priključivanja uređaja za snimanje i dodatnog izvora napajanja.
Više o ovim uređajima kao i o ostalima iz naše ponude možete saznati na
www.lapis-plus.com i na www.izfotelje.com kao i pozivom na broj telefona
011/2642-470 Lapis-Plus d.o.o. Beograd
SWAROVSKI OPTIK: STR 80 – teleskop
sa integrisanom končanicom.
Teleskop je apsolutna neophodnost za strelce i lovce koji pucaju na
velikim razdaljinama, jer im omogućava da uoče detalj pouzdano i korektno.
Zahvaljajući novoj tehnologiji, je naparvio končanicu unutar samog teleskopa.
Končanica se može uključiti i potpuno
isključiti po potrebi. Novi STR 80 teleskop SWAROVSKI OPTIK takođe nudi
izuzetan optički paket. Savršeno je pogodan i za uobičajene svrhe, na primer,
kada se kombinuje sa TLS APO digiskoping adapterom. Jedan proširen set
dodatne opreme daje osećaj završenosti ovog proizvoda. STR 80 teleskope sa
končanicom biće u ponudi i u Srbiji od
decembra 2014.
FILCANI ČEPOVI ZA ČIŠĆENJE PUŠAKA
Po svim bolje snabdevenim prodavnicama su se ponovo pojavili filcani čepovi za čišćenje svog lovačkog
naoružanja. Pre par godina su prezentovani stidljivo, pa su nestali a sada su
dostupni skoro na svim prodajnim mestima lovačke opreme. Iako naše kolege
iz Evrope odavno koriste filc za čišćenje
svojih ljubimica, u Srbiji i dalje caruje
’krpče i kanapče’.
Rekosmo, u našim prodavnicama ima kvalitetnih čepova, u ponudi
su proizvodi firme ’Sagittarius’ iz Paraćina. Filc je poreklom iz Indije /prave ga
najbolje na svetu u toj zemlji/, proizveden je od 100% čiste vune bez biljnih
primesa i hemijski dodataka a presovan
na način koji obezbedjuje fino poliranje u okruženju ulja za čišćenje. Čepovi
se montiraju na kraju štapa sa adapterom koji se dobija prilikom kupovine
kesica sa filcanim čepovima. Prednosti
čišćenja sa ovim proizvodom su brzina,
pouzdanost, nema habanja cevi, nema
oštećenja i zaglavljivanja. Sa njima se
čisti lako i sa vidljivim efektom a pri
tome se štedi solvent za čišćenje koji se
ne baca bespotrebno kao kod klasičnog
čišćenja. Za jedno tretiranje vam je potrebno 5-7 čepića u zavisnosti od stepena zaprljanosti cevi. Da napomenemo
da se mogu nabaviti u kalibrima 12, 16,
20 a kod olučenih cevi u cal. 5.6, 6, 6.5, 7,
7.62, 8 i 9 mm. Znači, više-manje za sve
poznate kalibre sa naših prostora. Videli smo pakovanja od 25, 100 i 250 kom.
Po prospektu se prodaju i na veliko,
kao pakovanja od 500 i 1000 kom. Naša
redakcija je računala da je prosečnom
lovcu, na godišnjem nivou, dovoljno je
tri pakovanja od 25 kom. za karabin i
100 kom. za prelamaču. Sve u svemu,
oko 1600-1800 din. troška za pouzdano, najbolje i najsigurnije održavanje
vaših ’dika i uzdanica’, a sve uz miran san
vlasnika. Čepove možete naručiti i pouzećem na tel. 064/1214 452 ili 063/ 8297
232 ili na mail: [email protected] ,
direktno od firme „Sagittarus“.
Zapis iz lova na divlje svinje , lovačka priča
Piše: inž Zoran Đorđević
JEL BRE,IMA LI OVDE IŠTA ŽIVO
B
ila je nedelja, hladno i maglovito
decembarsko jutro 1985 god kada
sam sa nekoliko prijatelja sa šumrskog fakulteta došao u lov na divlje svinje u
poznato Sremsko lovište Karakuša na poziv
inženjera Jeremije Trifinovića. Stigosmo na
zborno mesto koje se nalazi u šumi Senajske Bare kod Crnih oraha. Bio sam prijatno iznenađen kada sam tamo ugledao moje
stare znance domaćine i organizatore lova,
lovočuvare Dmitara Savića i Mića Janoševića.
Po lepom lovačkom običaju kako to dolikuje
prestižnom lovištu, dočekaju lovce pored velike zapaljene vatre raspoloženi, objašnjavaju
lovcima pravila po kojima će se lov odvijati.
Pozdravili smo se jer se dugo nismo
videli a Dmitar mi odmah reče Zorane, dobro je što si danas došao, sam te bog poslao,
danas će biti mnogo lovaca iz Lazarevca i
Valjeva zamolio bih te da nam pomogneš
oko organizacije lova i postaviš jednu grupu
na čekanje pošto poznaješ ovu šumu. Naravno da sam odmah prihvatio iz poštovanja
prema njima.., jer se i znamo od kada samo
radio na premeru i uređivanju šuma koje se
nalaze u lovištu.
Dok smo se dogovarali oko plana lova
u isčekivanju da se skupe svi pozvani učesnici lova, polako se razdanjivalo.
Iznad granatih krošnji divljih oraha pojavio se sučev zračak koji se sve više
širio i tili čas kao rukom odneo maglu. Prosu se dubok vidik na biserno belu, snegom
pokrivenu, hrastovu šumu odakle je blagi
vetrić donosio carske mirise hrasta lužnjaka gospodara šuma sremske ravnice. Kao za
pravo čudo stvorio se lep dan, dan kakav se u
lovu smo poželeti može.
Po dogovoru poveo sam lovce iz Lazarevca na čekanje, usput, postavljajući jednog po jednod duž široke proseke. Ja sam
kao poslednji u redu zauzeo mesto na visoko
posečenom cerovom panju sa dobrim pogledom na široku šumsku progalu mestimično načičkanim manjim i većim žbunastim
skupinama. Bakarni odbljesak svetlosti od
snežnih kristala zasenjivao mi je oči. Ustanju polusna kao opijen osećao sam pravilan
ritam okoline sa samo jednom mišlju da
prisustvujem veličanstvenom trenutku kada
proroda zaćuti dok se odvija lagana borba
zalutalog sunčevog zraka koji pokušava da
zustavi već zahuktalu zimu.
Da bih se ugrejao i proverio svoju
lovačku spremnost šaram nišanom po rubovima čistine loveći kapitalnog vepra koga
vidim u mašti kako se baš tu izvlači ispred
pogona.
Lavež pasa u daljini brzo me vratio
u stvarnost. Kako mi se zvonki glas goniča
približavao osećao sam sve veće uzbuđenje,
snažnije odkucaje srca i povećanu cirkulaciju. Prožimalo me dobro predosećanje. Grejali mi se prsti. Video sam kako sa vrhova
mladih hrastića nadomak čistine pada sneg.
Znam tu je nešto. Pitam se u mislima da li će
se mašta pretvoriti u stvarnost. Bojim se da
me ne izda ovo veliko uzbuđenje u isčekivanju da svakog trenutka ugledam divljač.
I zaista, trže me jedna preplašena srna
Pojavila se lepotica nasred čistine osmotrila
naokolo i nestala u čestaru. Za njom projuri
čopor pasa. Ne mogu da verijem da to nije
bila divlja svinja.
Posle toga nedaleko odjeknuknuo je
jedan, pa drugi pucanj. Pomislih da su to sigurno Lazarevčani ili lovci iz Valjeva a bilo bi
mi drago da se nekom od gostiju osmehne
lovačka sreća. Brišući znoj sa čela vidim već
je jedan sat vreme je da vratim lovce koje
sam postavio na čekanje na zborno mesto, pa
na topli čaj i parikaš koji nas je čekao u lovačkom domu Karakuša. Dok sam ih prikupljao
raspitivao sam se kako je protekao lov. Ko je
pucao -Rekoše mi da su neki odstrelili lisice
ali niko nije video a kamoli pucao na divlju
svinju pa su mi u šali dobacivali Jel bre imali
ovde nešto živo.
Na zbornom mestu smo saznali da je
Gline stari lisac sav izgreban po licu od trnja odsrelio u pogonu jednog divljeg vepra.
Dok smo analizirali protekli lov i polako se
raspremali ostavljajući puške i opremu u
parkirane automobile na jedno stotinak metra od nas začu se lavež Glinetovog najiskusnijeg psa Šargice inače specijaliste za divlje
svinje.
Ubrzo za njim sjatiše se u tu šikaru i
ostalih desetak pasa. Nasta velika gužva
na završetku lova. Svi iskusni lovci znali su
da kada psi laju u mestu da je sigurno u pi-
tanju divlja svinja. Mnogi se ponovo latiše
već odoženih lovačkih pušaka i poređaše
duž široke proseke na destak metra jedan
od drugog sa puškama uperenim u pravcu
laveža pasa i mesta odakle se svakog trenutka
očekvila divljač. Ne dugo na očiled svih nas,
pojavi se na proseci velika divlja svinja opkoljena čoporom pasa kao da je birala, baš,
među najveću gupu lovaca naouržanih do
zuba. U nekoliko skokova našla se u šumi na
dugoj strani proseke Uplašeni lovci koji su se
našli u toj gužvi nisu smeli pucati jedan od
dugog radi bezbednosti. Samo je jedan lovac
ispratio divlju svinju pucnjem odprilike kada
je već zamakla na dugu stranu.
U tom momentu sinula mi je misao
da divlja svinja bežeći uvek bira najgušći čestar. Skočih sa složaja drva odakle sam mirno posmatrao ovaj događaj trčeći koliko me
noge nose putićem koji preseca dugu šikaru. Pratio sam kretanje divlje svinje koju je
odavala prava grmljavina od pucanja granja
pri probijanju kroz šumu sve dok se pojavila
na istom putiću kada je je odjeknuo pucanj
karabina. Divljač se pogođena stropoštala na
zemlju i ostala ležeći.
Teško mi je bilo poverovati očima da
sam odstrelio divljač i to kada smo mislili da
je lov već bio završen.
Došli su da vide divljač Lazarevčani,
Valjevci a među njima oni što su malopre u
šali dobacivali sad promeniše iskaz Joj bre
kolika je divlja svilja. Koliko ih je ovde. Da
mi je neko pričao šta će sve da bude, ne bi
verovao.
Uz poštu odstreljenoj divljači ostala mi
je hrastova grančica a sećanju više od samog
poslednjeg čina jedan zaista lep ugođaj u
prirodi i novi prijateljiji i još jedna potvrda
da je lov lep zato što je nepredvidiv.
Neka im je večna slava i hvala za sve što su
učinili za naše udruženje
Lovačko udruženje „Šljuka“
Titel
MILENKO BOLMANAC
1937-2014
ŽIVKO ANDRIĆ
1950-2014
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem CZ karabin 8 x 57-M-70 sa
PRO-LUX 1,5-6x42CE sa osvetljenom
končanicom i fiksnom montažom.Tel
062 869 62 37.
LOVAČKI PSI
Odgajivačnica “Gajdobranska” FCI1966 predstavlja psa za parenje NKDDACHOS von TRURINGER-ZIPF EL.
Uvoz, Nemačka. DI, SI, 5x R.CAC, 7x
CAC, IVO-AI, otac: Ungaro KS Hegehaus, majka: MONA von TRURINGER.
ZIPFEL. Tel: 021/762257 i 064/2321017,
www.nema.krat.pticar.com
U pripremi je prošireno i dopunjeno izdanje knjige “Ocenjivanje lovačkih trofeja” koje
će izaći početkom 2015. godine, autora dr
Zorana A. Ristića u izdanju Lorist-a.
Novo (drugo) izdanje ove knjige je obima
oko 400 strana, na premaznom kunzdruk
papiru, sa tvrdim koricama i sa preko 1.000
ilustracija u boji za ocenjivanje svih naših
vrsta trofeja predatora i krupne divljači.
Neka od poglavlja koja su obrađena u knjizi su: istorijat ocenjivanja i sve promene u
formulama izvršene do sada (od 1937., od
Berlinske izložbe, kada su počele da se primenjuju, pa sve do današnjih dana, 2014);
precizna objašnjenja načina ocenjivanja za
sve naše vrste divljači koje imaju trofej sa
do sada najvećim brojem ilustracija u boji;
Cena knjige u pretplati 1500 dinaraistorijatom nastanka CIC-a; druge metode
ocenjivanja evropskih i vanevropskih trofeUplaćuje se na
ja divljači; svi zakonski propisi koji tretiraju
Lorist Agencija Petrovaradin
lovački trofej; način kako treba ispuniti troračun broj 165-23427-89
fejni list; 50-tak najjačih trofeja na svetu po
Knjiga izlazi iz štampe
vrstama trofeja za sve evropske vrste divlpočetkom februara
jači, itd
Prodajem štenad Malog Minsterlendera, od radno i eksterijerno vrhunskih
roditelja iz uvoza.Potomci najjačih austrijskih i nemačkih radnih linija sa markom i aportom sa suvog i iz vode. Idealni za lovce koji žive u stanu. Štenad je
očišćena od parazita i vakcinisana. Sve
informacije na 062 770 566 ili https://
www.facebook.com/dragan.beara
KNJIGA „LOVAČKI
KALENDAR 2015.“
Za sve lovce, ljubitelje prirode i uzgajivače divljači, štampana je knjiga
„Lovački kalendar 2015.“, koja sadrži poglavlja o radovima u lovištu,
uzgoju divljači, gazdovanju lovištem,
kinologiji, balistici, lovnim sezonama, tragovima divljači i trofejima.
* Knjiga je opremljena vrhunskim
kolornim fotografijama prirode i
divljači.
* Cena knjige sa poštarinom je 450
dinara.
* Knjigu „Lovački kalendar 2015“,
NOVI
PRETPLATNICI
mogu
naručiti na telefon 069 2909 948, a
STARI PRETPLATNICI, koji su ovu
knjigu primili prošle godine nalaze se u stalnom adresaru i istu će
primiti i ove godine, bez posebnog
naručivanja.
IN MEMORIAM
ZAUVEK SU NAS
NAPUSTILI NAŠI
DRUGOVI LOVCI
Kuvar
Srnetina sa sokom od limuna
Leđa ili butove mlade srne pokvasiti sokom od limuna i
preliti sa 3 kašike ulja. Tako pripremljeno meso ostaviti do
sutradan, a za to vreme neće ništa izgubiti od svoga mirisa
na divljač. Sutradan meso posoliti, namazati ga uljem i zaviti u pergament-papir, isto tako namazan uljem. Nataći meso
na ražanj i peći ga na blagoj žeravici. Ako nema mogućnosti
da se srneće meso peče na žeravici, može se peći na ražnju u pećnici, ali tako da ražanj bude učvršćen za sud. Peći
meso prema tome koliko je veliko i debelo, samo se starati da
nipošto ne bude suvo, već da ostane sočno.
Četvrt sata pre no što će se ražanj izvaditi iz pećnice, skinuti
sa mesa pergament-papir i vratiti meso u pećnicu da bi naglo dobilo rumenu boju.
Pečeno meso iseći na jednake komade, složiti ga na zdelu za
pečenje i preliti nakiselim sokom, najbolje limunom.
Srneće meso pripremljeno na ovaj način služiti sa kiselim
krastavcima.
Gulaš od divlje svinje
Ne preporučuje se osobama koje su veliki gurmani, jer neće
znati koliko im je dosta. • 1 kg mesa divlje svinje (najbolje je od buta) • 1/2 kg dimljene slanine • 1/2 kg svinjskog mesa • 2 glavice crnog luka • bosiljak • lovorov list • 5 iseckanih svežih paprika • 1/2 kg belog krompira • 1/2 l belog vina • 200 g kačkavalja • beli luk • so • “začin C” • biber Priprema:
Meso divlje svinje ostaviti
da odstoji u pacu 3-5 dana
(može i više, još ako ima
mraza da ga preseće).
Meso potom iseckati na srednje komade, takođe iseći slaninu
i svinjsko meso.
Krompir iseći na četvrtine (i
staviti ga u lonac ili šerpu kad
divljač bude pri kraju kuvanja). U veću šerpu ili lonac stavimo
sve, već pripremljene namirnice
i sve to kuvamo, dok meso divlje
svinje ne bude toliko meko da se
odvaja na konce.
U toku kuvanja dolivamo belo vino. Kada meso divlje svinje
bude meko, dodamo dva češnja belog luka i kuvamo još 1520 min. Zatim sve to izručimo u vatrostalnu posudu za pečenje, narendamo kačkavalj i posipamo ljutim začinom (može i naseckane domaće ljute paprike). Tako pripremljeno stavimo u rernu koja je već zagrejana na
200°C i ostavimo da se zapeče, dok se kačkavalj ne istopi. Uz ovaj gulaš ide domaće belo vino.
Špikovani zec
Zeca pripremiti u pacu ili marinadi, najmanje dva dana uz
povremeno menjanje marinata.
Meso mora biti belo.
Priprema:
Naseći na kocke mesnatu dimljenu slaninu i oštrim nožem
praviti udubljenja (kao džepove) u mesu pa uvlačiti komade slanine. Dobro špikovati i prednje i zadnje noge.
Šupljinu stomaka namazati senfom, posoliti i pobiberiti, dobro utrljati u meso, pa napuniti sa dve glavice luka sečene na
rezance, dva tri čena belog luka i jednom rendanom šargarepom srednje veličine. Zatvoriti utrobu čačkalicama i staviti
zeca u pleh namazan buterom. Peći u zagrejanoj rerni na
200 stepeni. Povremeno okrenuti u plehu i zaliti sa malo
piva.
Kad je pečeno,izvaditi iz pleha, otvoriti utrobu i izvaditi sadržaj koji uz malo pekarskog krompira služi kao prilog.
Zeca iseći na komade i preliti saftom od pečenja.
Ukus je fantastičan.
MOžeTe nAćI nAše PROIzVODe OnLIne nA
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM I KOD eKSKLuzIVnIh
I SPeCIjALIzOVAnIh PRODAVACA
Lov u sumrak postavlja posebne izazove lovcima i tehnologiji.
Dvogledi iz SLC 56 opsega su idealan izbor za posmatranje noću.
Savršena optika kombinuje vrhunsku oštrinu slike od ivice do ivice,
veliko vidno polje i izuzetnu transmisiju svetlosti.
SWAROVSKI OPTIK – omogućava vam da jasno sagledate momenat.
SEE THE UNSEEN
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM
SLC 56
NEKA BUDE
SVETLOST
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com