Broj 7 - Avgust/Septe mbar
SRNDAĆ
www.lovackisavezvojvodine.com
SEZONA 2013
LOVAČKI KARABIN
MAUSER M12
MALI MINSTERLENDER
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Poštovani čitaoci,
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
060 6432222
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović, 3 Faces design studio
Novi Sad
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 15.000
primeraka
Naslovna strana:
Jelen u rici, arhiva Lorist
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
pred Vama je sedmi broj Vojvođanskog lovačkog glasnika koji kasni sa
izlaženjem nekoliko meseci. Po onoj staroj narodnoj da će svaki pametan čovek
uvek naći opravdanje za sebe odmah na početku trebalo bi da se izvinemo i kažemo bar nekoliko reči opravdanja. Kao i u životu uopšte, tako i ovde, u pisanim
medijima postoje objektivne i subjektivne okolnosti zašto nešto nije urađeno. U
našem slučaju jedino zaista možemo govoriti o objektivnim okolnostima kašnjenja. Kao što znate krajem juna odlukom UO LSV raspisan je tender za izbor novog uredništva našeg glasila. Sama procedura tendera ima svoju logiku i trajanje.
U želji da se sve ispoštuje, uz poptpunu transparentnost, tek polovinom avgusta
uspeli smo završiti ovu komplikovanu proceduru. Kao najbolji ponuđač bila je
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i UO je na predlog Komisije za informisanje jednoglasno ovoj kući poverio izradu Vojvođanskog lovačkog glasnika. I
eto, Vojvođanski lovački glasnik je pred vama. Shodno odluci Skupštine Lovačkog
saveza Vojvodine do kraja ove 2013/2014 lovne godine treba da izađe šest brojeva
VLG. I tako će biti. Evo i dinamike. Brj osam će izaći 15 oktobra, broj 9, 20 decembra 2013 godine. Broj 10, 25 januara, broj 11, 25 februara i broj 12, 5 aprila 2014
godine. Dakle, svih šest brojeva, baš onako kako i glasi odluka Skupštine ili prosto
rečeno baš onako kako ste i platili.
Za glavnog i odgovornog urednika Vojvođanskog lovačkog glasnika Upravni
odbor Lovačkog saveza Vojvodine imenovao je Jeremiju Trifunovića, dugogodišnjeg lovnog radnika koji je obavljao veliki broj vrlo odgovornih funkcija u lovnoj
privredi. Uz to Trifunović je i osnivač Nacionalnog lovačkog magazina Lorist, već
deset godina novinar i član Udruženja novinara Srbije.
Komisija za informisanje UO Lovačkog saveza Vojvodine
HVALA NA POVERENJU
Zahvaljujem se Komisiji za informisanje UO LSV i Upravnom odboru na
poverenju i prilici da uređujem jedan ovako ozbiljan i visoko tiražan list. Znam da
je odgovornost velika. Nekako kad god pišem uvodnike za novine osećam se usamljenim i prepuštenim samom sebi. Teška su vremena i još teže reći nešto pametno. Ovog trena pada mi na pamet jedino da vas čitaoce zamolim za strpljenje i da
u izboru tekstova potržim vašu pomoć i poneki pametan savet. Jer eto dobio sam
poverenje od UO Saveza, još kad ga dobijem od vas smatraću da sam uspeo, kako
ja tako i cela moja ekipa koja će pisati i uređivati
Vojvođanski lovački glasnik. Znam da će to biti
teže od onog prvog. Ali to je život. Ne možete
ugoditi svima. U jedno budite sigurni, pokušaćemo i truditi se da na vreme informišemo, da tekstovima obrazujemo, da afirmišemo rad svake
lovačke organizacije i iznad svega budemo profesionalni. Teško ali ostvarivo.
Dobar Vam pogled želim i da se uvek u
zdravlju čitamo.
Vaš Jeremija Trifunović
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom
lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
IZ LOVAČKOG SAVEZA VOJVODINE
Piše: Dr Zoran Ristić
PRIHVAT FAZANSKIH
PILIĆA,KRENULO NABOLJE
Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine za ovu godinu dodelio je 1000
fazanskih pilića lovačkim udruženjima u Vojvodini. Po 200 fazanskih
pilića su dobili LD Crepaja – LU Kovačica, kao i lovačka udruženja ili
društva u Maradiku, Debeljači, Uzdinu, Ruskom Selu, Sonti i Adi.
Prstenovanje fazančića u Ruskom Selu
P
redsednik Komisije za uzgoj i
zaštitu divljači Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine
prof.dr Zoran Ristić i šef stručne službe
Saveza dr Milan Novkov obišli su sva
prihvatilišta u udruženjima i društvima
koja su odlukom Saveza dobila fazanske
piliće i uverili se u ispravnost kako prihvatilišta tako i samog prijema fazančića.
Prilkom obilaska terena komisija je svakom društvu ili udruženju dala radne
naloge šta treba ispraviti i eventualno
doraditi.
Svim lovačkim društvima pre nego
da se otišlo na teren, dat je pisani materijal (dva formulara). Jedan se odnosio na
prijem fazančića pre nego da se unesu u
prihvatilišta – volijere, i drugi, kako da se
vodi evidencija u lovnoj sezoni i praćenje ovako ispuštenih fazančića u lovište.
Takođe je svakom društvu dat odgovarajući broj prstenova da bi obeležili sve
fazančiće i pratili njihovo ponašanje od
momenta prijema do izlova. Takođe im
je
sugerisano
da o obeleženim
fazančićima obaveste i
oklona lovačka
društva, ako bi
bio odstreljen
ovako obeležen
fazan u lovnoj
sezoni u njihovom lovištu.
Ukupno je
pregledano desetak prihvatilišta – volijera.
U Maradiku je konstatovano
da
imaju izgrađeno prihvatilište
– volijeru koja je u završnoj fazi gradnje. Lokacija je dobro odabrana, nalazi
se u remizi sa dovoljno sunca, pored
prirodnog izvora vode, koji je u sklopu
volijere, sa dovoljno nadstrešnica sa
armirano betonskim stubovima koji su
ubetoniorani, kao i žica koja je takođe
ubetonirana u donjem delu, radi zaštite
od predatora. Na ulazu imaju dezbarijeru, i u završnoj su fazi radova.
U Debeljači, postoji volijera koja je
locirana u lovačkoj remizi, koju su lovci podigli. Volijera je cca površine 200
m2 i sva je u korovu, koji je prerastao i
žicu. Dat je precizan nalog šta treba uraditi. Kako saznajemo sve je urađeno i
fazančići su već u prihvatilištu.
Uzdin ima volijeru za prihvat
fazančića koja je locirana u sklopu napuštene kuće sa velikim placom. Plac sa
izgrađenom volijerom je tako lociran
da se naslanja na poljoprivredno zemlljište koje je sa jedne strane obraslo sa
4
drvećem, a sa druge strane je posejani
kukuruz. I ovde su data upustva šta treba
ispraviti.
U Ruskom selu je takođe konstatovano da imaju prihvatilište ali se
nerešenom svežom vodom pa je komisija
naložila da se odmah iskopa bunar u neposrednoj blizini prihvatilišta. Iako nije
planirano, u sklopu pregleda - obilaska
prihvatilišta, obiđeno je nekoliko remiza
koje su lovci ovog udruženja podigli u
sopstvenoj režiji i održavaju ih. Ovo je
za svaku pohvalu, i treba da bude primer i drugima da porade na poboljšanju
uslova za divljač.
U Sonti imaju u lovačkoj šumici
svoju fazaneriju od 1960. godine, koja
je sa manjim prekidima radila, a i ove
godine su u sopstvenoj režiji proizveli
preko 1.200 fazančića i ocena komisije
je bila da su spremni za prijem 200
fazančića.
Ada ima tri prihvatilišta. Komisija
je odabrala najbolju lokaciju i dala precizne preporuke prihvata.
Sve u svemu Komisija Saveza koja
je obilazila sva prihvatilišta mišljenja
je da uz određene korekcije i dorade u
prihvatilištima – volijerama sva obiđena
društva ispunjavaju uslove za dobijanje
namenjenih fazančića. Da su preuzeli
obaveze lovačka društva da lovno uzgojne objekte stave u funkciju pre dobijanja fazančića.
U celini gledajući, čini se Komisiji
da se pomiče na bolje kada je u pitanju
prihvat i podivljavanje fazančića u našim
lovištima jer su lovačka društva shvatila
da bez dobro urađenih objekata za prihvat nema ni rezultata u lovnoj sezoni,
a troše se velika sredstva na kupovinu i
čuvanje fazančića.
Lovački savez Vojvodine obaveštava
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
POVEREN LORISTU
Upravni odbor Lovačkog saveza
Vojvodine jednoglasno je doneo odluku da ubuduće informativno glasilo
vojvođanskih lovaca Vojvođanski lovački glasnik radi redakcija Nacionalnog
lovačkog magazina Lorist. Na raspisanom tenderu krajem juna za izradu
VLG javile su se redakcije Dnevnika,
Mont pressa, Vojvodinapressa i Lorista.
Komisija za informisanje napravila je
rang listu po kojoj je Lorist dao najpovoljniju ponudu. Upravni odbor koji je
zasedao u Crepaji 14.8.2013 godine doneo je jednoglasno odluku na predlog
Komisije za informisanje.
Iz rada Komisije za informisanje
MORAMO NA INTERNET
Razmatrajući
ponudu
Lorist
Agencije da besplatno uradi sajtove
za sva lovačka udruženja u Vojvodini
Komisija je donela odluku da predloži
rukovodstvima Lovačkih udruženja da
u saradnji sa Lorist Agencijom iz Petrovaradina naprave sajtove i svoje internet prezentacije. Izradu sajtova Lorist
Agencija će uraditi besplatno i obezbediti
hosting. Održavanje ovih sajtova plaćalo
bi se Loristu samo 15.000 dinara + PDV
GODIŠNJE uz mogućnost plaćanja u tri
rate. Lorist Agencija bi redovno ažurirala sajtove sa vestima i fotografijama koje
bi dobili od lovačkih udruženja. Svi sajtovi bi bili povezani preko “banera” sa
sajtovima LSV i Lorist, kako bi se povećalo njihovo rangiranje i posećenost.
Sajtovi bi bili dostupni na svim vodećim
svetskim jezicima i vidljivi u celom svetu
24/7 365 dana u godini.
POKRENUTA PROCEDURA ZA
DOŠKOLOVAVANjE RADNIKA
Lovačka komora Srbije u saradnji sa Šumarskom školom iz Kraljeva,
pokrenula proceduru za doškolovavanje
lica koja su u prethodnom periodu obavljala poslove iz oblasti lovstva a stupanjem na snagu Zakona o divljači i lovstvu
(„Službeni glasnik RS”, br. 18/10), ista
nemaju uslove u pogledu obrazovanja za
sticanje odgovarajuće licence. Ovim povodom, upućeni su od strane Komore,
zvanični pozivi za dostavljanje spiskoNema nas u medijima
va kandidata, i to: JP „Srbijašume“, JP
„Vojvodinašume, Ministarstvu odbrane,
Lovačkom savezu Srbije, JP NP „Tara“,
JP NP „Fruška Gora“, JP NP „Kopaonik“, JP NP „Đerdap“, Lovačkom savezu
Vojvodine i Lovačkom savezu Centralne
Srbije. Nakon dostavljanja traženih spiskova kandidata, od strane pojedinih korisnika lovišta, Komora je uputila dopis
Šumarskoj školi u Kraljevu sa molbom
za organizaciju doškolovavanja zaint-
Polazeći od činjenice da lovaca
i lovačkih organizacija kao i njihovog
rada skoro da nema u medijima i sredstvima javnog informisanja Komisija za
informisanje UO Lovačkog saveza Vo-
jvodine donela je odluku da se na jesen
organizuje novinarski kamp na kome
bi naši predavači upoznali novinare šta
radimo i kako treba da nas predstvaljaju.
Za ovakvu odluku Komisija je ima-
NOVINARSKI KAMP
5
eresovanih
kandidata
koji bi pohađali odgovarajuće kurseve za sticanje diplome o
završenom srednjoškolskom obrazovanju. Na ovaj način će se navedenim licima
omogućiti da steknu zakonske uslove za
članstvo u Komori odnosno za sticanje
odgovarajuće licence.
la u vidu da mediji ili uopšte ne pišu o
nama ili pišu samo u incidentnim situacijama. Da bi se ovo popravilo mora se
novinarima ukazati šta je važno i bitno
kada je informisanje u lovstvu u pitanju.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović
Uz riku jelena
BROJNOST NAM
NIJE ZA PONOS
S
adašnja brojnost i struktura (polna
i starosna), kao i stepen korišćenja
populacija jelena u većem delu Srbije, posebno u slobodnoj prirodi (tzv.
“otvorena“ lovišta), znatno su ispod
mogućnosti prirodnih potencijala šuma
i šumskih područja (oko 2,5 miliona
hektara ili 30% od ukupne površine).
Prema zvaničnim podacima procenjena brojnost jelenske divljači je najveća
u Vojvodini (oko 3.100 jedinki u proleće
2009. godine), dok je značajno manja u
regionu Južne i Istočne Srbije (oko 800
jedinki), posebno u regionu Šumadije
i Zapadne Srbije (oko 80 jedinki). Takođe, registrovani ulov jelenske divljači
je najveći u Vojvodini (587 jedinki), što
čini 88% ukupnog ulova jelenske divljači
u Srbiji.
Postoje mnogi podaci koji ukazuju da je u prošlosti jelenska divljač bila
široko rasprostranjena i vrlo brojna u
brdsko-planinskim područjima centralne Srbije (južno od Save i Dunava).
Međutim, mnoge autohtone populacije
su potpuno istrebljene zbog preteranog
i nekontrolisanog lova, uznemiravanja, konkurencije sa domaćom stokom,
i uništavanja ili pogoršavanja staništa.
Stoga, posle II. svetskog rata, jelenska
divljač je reintrodukovana u nekoliko
šumskih područja centralne Srbije, koja
su nekad bila deo njenog prirodnog areala: Mali Jastrebac 1954, Deli Jovan
1960, Južni i Severni Kučaj, 1962 godine.
Krajem sedamdesetih godina vojvođansko lovstvo dobilo je još jedno atraktivno jelensko lovište, Karakušu u kojoj
su već tada započeli radovi na kontrolisanom ukrštanju engleskog parkovnog
jelena (nepravilno su ga krstili “škotski”)
sa u četiri serije jelena naše provencijencije. U novije vreme, jelenska divljač
je reintrodukovana na područje Velikog Jastrepca (1997), Sokolovice (1997),
Cera(1998), Čemernika (2000), Bukovika (2005) i Nacionalnog parka “Fruška gora“ (2009). Uporednom analizom
ograđenih uzgajališta utvrđeno je da
reintrodukcija jelenske divljači nije u
potpunosti izvršena prema IUCN uputstvima za reintrodukcije, zbog toga što
pred-projektne aktivnosti nisu eliminisale ranije uzroke propadanja vrste (na
prvom mestu krivolov). Takođe, greške
u fazi pripreme i naseljavanja početnog
zapata (nepovoljna struktura početnog
zapata i kašnjenje u ograđivanju) značajno su ugrozile celokupan projekat i
povećale ukupne troškove.
Tek, brojnost jelenske divljači u Srbiji može se okarakterisati lošom. Poseb-
6
Upozoravamo, šokantno otkriće
ŠAKALI SE PARE SA
PSIMA LUTALICAMA
no sa gledišta prostorne raspoređenosti jer praktično dve trećine populacije
obitava u Vojvodini. U strukturi svih
lovišta Vojvodine 7,07% su šume i šumska zemljišta, 8,06% su livade i pašnjaci,
73,42% su oranice, 1,55% su voćnjaci i
vinogradi, a 9,9% teritorije ulazi u grupu
ostalih zemljišta, među kojima su bare,
trščaci i otvorene vode. Šume i šumsko
zemljište u Vojvodini zahvataju prostor
od 152.277,50 ha. Uglavnom su na njima
ustanovljena ograđena ili kombinovana
lovišta, namenjena intenzivnom gajenju
divljači, gajenju, zaštiti i lovu divljači,
razmnožavanju divljači radi naseljavanja lovišta ili za druge namene određene
lovnom osnovom. Upravo na ovakvim
terenima obitava jelen, od Sombora,
Apatina, podunavskog lovišta “Plavna” ,
Karađorđeva, Karakuše, Morovića, Deliblatske pešćare do Vršca. Doduše ima
jelena i u lovištima pojedinih lovačkih
udruženja kao što je Plandište, Sečanj…
I još ponekih gde je uglavnom prolazna
divljač.
Dakle što u ovim ograđenim
lovištima što u slobodnoj prirodi u Vojvodini ima oko 3.100 grla. Bar takva je
statistika koju vodi država. Nimalo za
ponos. Doda li se ovome činjenica da
skoro svim pobrojanim lovištima u Vojvodini sa jelenskom divljači gazduje JP
“Vojvodinašume” sa zaista impozantnom brojkom stručnog kadra onda se
logično tek treba zapitati, zašto nije
bolje. Ili možda još jedna činjenica, od
1948 godine kada je odstreljen tada jugoslovenski i svetski prvak sa 248 CIC
poena nismo uspeli odgajiti ništa jače
ni bolje. Naravno susedi su napredovali,
više ulagali, bolje radili selekciju i danas
ne samo da beleže veću brojnost od nas
nego i mnogo ozbiljniju trofejnu vrednost.
A bili smo ponosna nacija kada
nam je onaj gore pomenuti jelen(iz
Bačkog Monoštra) bio svetski prvak ni
manje ni više nego četvrt veka. Danas je
to samo lepa uspomena.
I
dok na veliko traju polemike da li
je šakal štetočina ili nije, dok nauka
tvrdi da nije a lovci uporno da jeste
šakal se neumitno i dalje šir osvajajući
nove teritorije. Iako su u Vojvodini kao
epicentri šakalskog pašaluka označavani
Sombor, Apatin pa niže niz Dunav i područja oko reke Tise ovaj, kako kažu antropogeno podržan predator osvaja nove
teritorije, čak i tamo gde nema vodotoka, bar ne onih većih. Tako, danas možemo govoriti da na dve trećine površine
lovišta u Vojvodini imamo šakala uz
tendenciju daljeg širenja. Redovi koje će
te čitatai u nastavku ovog teksta trebalo
bi posebno da zabrinu i možda stave u
drugi plan veličinu njegove štetnosti po
fondove divljači. Bar u ovom momentu.
O čemu se radi?
Na Poljoprivrednom fakultetu u
Osjeku Dr Ivica Bošković, inače poznati kinološki sudija i sad već docent na
pomenutom fakultetu prošle godine
odbranio je svoju doktorsku disertaciju
na temu morfoloških i genetskih karakteristika šakala na području Slavonije.
Podatak do koga je došao je toliko frapantan da bi svakog lovca pa i nelovačku
populaciju morao zabrinuti.
- Imamo primerak odstreljenog
križanaca u Slavonskom Šamcu, jednu
ženku i jednog mladunca križanca sa
psom na Pelješcu. Ženka je primerak
F generacije između ženke šakala i psa
odstreljene u zimskom periodu koja je
vodila četiri mladunca. I mladunac je F2
od ženke križanke i domaćeg psa starosti četiri meseca a paren sa istarskim goničem. Obavili smo genetska istraživanja u laboratoriju u Rimu preparirali smo
ga, imamo dokaze u svakom smislu. I
moramo oboriti jedan rad citiran 1002
puta da nema ukrštana između šakala
i psa u prirodi, Međutim imamo neoborive dokaze, rekao nam je Dr Bošković.
Šta ovo praktično znači. Uz obilje
pasa lutalica koji haraju čitavom Srbijom
i sada već enormno veliku populaciju
šakala neminovno će doći do ukrštanja
i kod nas. Sa sigurnošću ali bez naučnih
dokaza možemo tvrditi da toga već ima
ovde, zambeležen je slučaj u Boljevcima,
LU Zemun. Prava drama u lovištima
i van njih bi mogla da nastane ukoliko
do ovoga dođe masovnije a novonastali križanci dobiju osobine recimo psa i
pare se dva puta godišnje a zadrže predatorske osobine šakala. O kojim bi onda
sve štetama mogli da pričamo. I o koji
brojkama ovih jedinki bi mogli da pišemo. O opasnosti po zdravlje ljudi tek ne
treba trošiti reči.
I da zaključimo, dok lovci sramežljivo redukuju brojnost šakala (nema
stimulacija, težak lov, skupa municija a
i meso se ne jede) a država uporno štiti pse lutalice i jedni i drugi uvećavaju
svoju brojnost. A opasnost vreba.Vrlo
ozbiljno.
- Ja vidim veliki problem što će biti
sve više i više križanih, ova ženka koju
vidite na slici se okotila u osmom mesecu, što znači da je to drugo leglo. Zato
se pitam šta će se dogoditi ako se budu
kotile kao domaći psi dva puta godišnje,
pa po 4-5 štenaca, šta će se dogoditi sa
bolestima, to su sve nepoznanice. Činjenica je da ih ima u prevelikom broju
i da treba redukovati populaciju i držati
pod stalnom kontrolom, rekao nam je
za kraj dr Ivica Bošković.
A što se tiče šteta, dr Bošković je
izradio zaista detaljnu analizu. Prema
tim rezultatima i analizi 238 želudaca odstreljenih šakala u periodu od tri
godine na područiju u Hrvatskoj gde
ima najveći broj krupne divljači nisu
uočene velike štete na divljači. Šakal je
pre svega tipičan oportunista koji jede
najlakše dostupnu, po mogućnosti animalnu hranu, i u lovištima gde ima puno
krupne divljači i gde se neadekvatno
zbrinjava animalni otpad, gde se koža,
glava, utroba i okrajci ostavljaju u lovištu
tu ima šakala u velikom broju. Kod sitne
divljači gotovo nije našao nikakvu štetu
od šakala. Od svih pregledanih šakala
u nijednom nije nađeno mišićnog tkiva zeca a od fazana u četiri slučaja su
nađeni ostataci kljuna. U proleće često
je nalazio glodavce kao njegovu hranu,
voćkarice, dudove, divlje kruške, u jednom periodu u šestom mesecu pronađeno je 1360 dudova, u jednom želudcu u
osmom mesecu 26 miševa. Po pravilu,
u jesen je nalazio ostatke divljih krušaka
jabuka, ringlova, suncokreta, kukuruza
u mlečno voštanoj zreobi. Dr Bošković kao veliki problem vidi u odlaganju
otpada. Tek kad nije lovna sezona i kad
nema odpada a njih ima mnogo onda
prave štetu na plemenitoj divljači, što sa
sigurnoću možemo tvrditi.
Pa lovci znate šta vam je činiti.
Ženka mešanca između psa i ženke šakala odstreljena na Pelješcu
7
Piše:VLG Press
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Septembar, počinje lov na divlje patke
Piše: Slobodan Boki Stojanović
LOV UZ ŠEST USLOVA
Kada se na kalendaru pojavi prvi septembar, prosečan lovac,
koji je uz to i roditelj, ima dvostruki razlog za uzbuđenje. Em
deca polaze u školu, em počinje sezona lova na patke.
N
o, vratimo se našoj temi za ovaj
broj - lovu na patke. Da bi ste
uspešno lovili ove lepe ptice,
neophodno je zadovoljiti neke neophodne preduslove. Prvo i osnovno je
pravilan izbor municije. Treba voditi
računa o tome da još nisu počele hladnoće i da sačma ne treba da bude previše
krupna. Tu već počinju problemi, jer je
krupnoća sačme relativan pojam, na šta
se nadovezuje i činjenica da patke lete
na popriličnim visinama, pa treba imati na umu kako da sačma koju koristimo bude efikasna. Ako pitate pet lovaca
koju sačmu da koristite, najverovatnije
ćete dobiti i pet različitih odgovora. Da
sad ne bismo previše elaborirali tu tematiku, uzmimo za optimalnu sačmu broj
šest do osam (naše oznake). Ona bi tre-
balo da zadovolji najveći broj situacija
u ovom lovu. Ipak, nisam retko viđao
da lovci koriste i sačmu broj četiri, ili
patrone sa semi-magnum punjenjem,
upravo zbog visina na kojima su patke
veoma često. Postoji i mogućnost da
kombinujete veličinu sačme, bez obzira da li su vam cevi čokirane. Ja volim
da lovim sa polučokom i cilindrom, pa
u tom slučaju sitniju sačmu stavljam u
čokiranu cev, a krupniju u cilindar. To je
već sasvim individualno, pa ovo ne treba
shvatati kao savet. Individualno je i to da
li volite sporiju ili bržu municiju.Individualno je i to da li volite sporiju ili bržu
municiju. O proizvođačima municije da
i ne govorimo. Sve ima svoje prednosti i
mane, pa tako i veličina sačme koju ćete
koristiti. Patka nije previše tvrda, tako
8
da nije potrebno ni sačma da bude prevelika. Jer, što je sačma manja to je veći
posip, i obrnuto. Ali, ukoliko je jato na
većoj visini, krupnija sačma će imati više
efekta. Individualno je i to da li volite
sporiju ili bržu municiju. Zato predlažemo da ih lovite u poletanju ili sletanju.
Gde je tražiti
Tako dolazimo i do drugog preduslova. Taj drugi preduslov je vezan
za patkin habitat, to jest mesto boravka.
One vole da se zadržavaju u blizini vode,
što veće to bolje. Međutim, ta voda mora
da ima dosta trske i ševara, koji patkama
pruža neophodnu zaštitu od predatora.
Upravo iz tog rastinja patke i poleću
kad su uznemirene, i na ta rastinja sleću
tražeću sklonište. To su idealna mesta na
kojima ćete ih s uspehom loviti, ukoliko
ste dobro prikriveni. Jer ne zaboravite,
patke imaju odličan vid. Ako primete
pokret, naglo menjaju pravac i visinu, i
odleću dalje. Zbog toga bi bilo pametno
da se ne pomerate previše i da sa sobom
ponesete šamlicu, iliti hoklicu, jer valja
boraviti više sati na jednom mestu. Takođe dobro slušajte na pucnje koji vam
dolaze s leđa, jer su prilično velike šanse
da patke, uplašene od jedne grupe lovaca, potraže zaklon koji je blizu vas. Zato
morate da osmatrate nebo kao za vreme
bombardovanja. Ukoliko druga grupa
lovaca lovi iz čamca, šanse za uspeh se
mnogostruko povećavaju. U tom slučaju, izbegavajte da pucate po vodi, jer se
i šanse za ozbiljna ranjavanja, takođe
uvećavaju.
Kada je loviti
Treći preduslov je važan za doba
dana. Lovi se ili u sam osvit dana, ili u
predvečernjim satima, kada i patke idu
na počinak. Tačno je da ljudski fanatizam ne poznaje granice, pa nije čudno
kada vidite lovce da u septembru love
patke i u sred bela dana, ali o tome nećemo trošiti reći. Bez obzira na to u koje
doba dana lovimo, neophodno je da
budemo dobro raspoređeni duž lovne
linije. Na ovom ribnjaku, u pitomom
selu Banatskoj Dubici, gde smo lovili,
ljubazni domaćini su nas rasporedili na
sedamdesetak metara jedne od drugih.
Tako su i napravljena mesta, gde smo
mogli dobro da se skrijemo od pataka, a
da se istovremeno ne ugrožava bezbednost lovaca. Da bi lov bio što uspešniji,
Dubičani su upotrebili dva čamca koja
su podizala divljač s vode. Ljubaznost i
prisnost koju smo doživeli u ovom selu,
gde kao i da vreme stoji, bile su vredne
predenog puta i neprospavane noći.
Nema lova bez...
Stara lovačka izreka da “nema lova
bez kerova”, i u ovakvom lovu ima snažno uporište. Imajući u vidu da veliki broj
odstreljene, ili ranjene divljači padne u
vodu, od velike je važnosti pomoć dobrih pasa ptičara, koji vole vodu. To bi
bio četvrti uslov, ukoliko želimo da se u
komšiluku hvalimo kako smo dobar lovac. Na kraju krajeva, nepotrebno je da
hranimo ribu i ostale stanovnike vode i
obala pačetinom. Pas koga koristimo u
ovakvom lovu, treba da bude stabilnog
temperamenta, da ne trči levo-desno,
već da bude uz svog vodiča i da čeka na
komandu - aport. Nekontrolisano trčanje i tumaranje po trsci i gustišu će, ne
samo rasterati patke i liske, već dovesti
u opasnost i njegov život, jer će neko
možda pomisliti daje divljač ranjena i
daje u ropcu. Naravno da o jačini ugriza
nećemo pisati, jer se podrazumeva da je
tu lekciju naš četvoronožni ljubimac već
savladao.
Septembarski dani znaju da budu
ćudljivi, pa nije zgoreg da ponesete sa
sobom peti uslov. To je neka lagana kabanica koja će vas zaštititi od rane jesenje kiše.
Ostao je još samo jedan - šesti
uslov. Dok ste u lovu, zaboravite bilo
koju vrstu alkoholnih pića. Svima nam
valja da dođemo kući živi i zdravi.
Svi ostali uslovi su vezani za vreme
posle lova i u najvećoj meri se odnose
na individualne kapacitete lovaca, kao
što su apetit i suvoća grla. Dubičani su
se i na tom polju pokazali spremni, i na
stolove izneli jedan od najboljih srnećih
gulaša koji sam imao zadovoljstvo da
probam. A tek ‘ladno pivo... „It’s good to
be a hunter”!
Jedan lep recept
za pripremu divlje patke
Ako ste već imali dovljno sreće lovačke i patku doneli kući predlažemo
da je pripremite po našem receptu. Naravno ima i drugih ali nama se ovaj
učinio ponajbolji. Ukoliko ste kulinar ili volite da kuvate pošaljite nam Vi
vaš recept za pripremu jela od mesa divljači. Rado će mo ga podeliti i drugim lovcima na našim stranicama.
Divlja patka na lovački način
Potrebno:
1 divlja patka
40 dg šampinjona
2 šargarepe
1 koren celera
1 veća glavica crnog luka
5 dg maslaca
5 kašika domaćeg paradajz pirea
4 zrna kleka
1 čaša crnog vina (ili ružice)
2 dl domaće supe
1 limun
so, biber u zrnu
Priprema:
Očišćenu, opranu i osušenu patku poprskati limunovim sokom i ostaviti da stoji oko 20 minuta. Na maslacu propržiti patku sa svih strana. U
međuvremenu na ugrejanom maslacu staklasto propržiti očišćen i iseckan
crni luk i zelen i dodati u sud sa pečenom patkom. Sve to preliti paradajz
pireom, razmućenim u vinu. Dinstati do pola uz dodavanje po malo supe,
a zatim dodati isečene šampinjone na deblje listove (ako su mali onda cele)
i ostale začine. Kada meso patke dobro omekša, izvaditi je, iseći na komade
i složiti na tanjir za služenje. Umak u kome se patka pirjanila još malo
prokuvati (po potrebi dodati malo supe) i preliti patku.
9
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Prof. dr Zoran Ristić
Jarebica u Vojvodini
DRASTIČAN PAD
BROJNOSTI
Poljska jarebica je autohto­na vrsta evropske avifaune sa
širokim arealom koji obuhvata najveći deo konti­nenta.
Z
bog veoma različitih klimatskih i
drugih ekoloških uslova i prirodnih prepreka formirale su se
različite geografske podvrste. Na prostorima srednje Evrope, po mnogima i
najboljim staništima ove vrste, determinisana je pod­vrsta Perdix perdix perdix.
Visinsko rasprostiranje jarebice
ograničeno je agrarnom zonom. Zato je
smatraju nizinskom i brdskom vrstom,
mada populacije sa manjom gustinom
opstaju i na brdsko-planinskim, pa čak
i na planinskim staništima. Prvobitni
stanovnik otvorenih terena stepa, danas jarebica naseljava agrobiotope i njen
životni prostor se u mnogome poklapa
sa životnim prosto­rom zeca, vrstom sa
kojem se ne takmiči ni za prostor ni za
hranu. Jedina nje­na veza sa zecom kao
sustanarom jeste u nekim zajedničkim
predatorima, ko­
jih jarebica ima daleko više. Najveća razlika, naravno izuz-
imajući taksonomsku, morfološku i
anatomsku, ogleda se u reagovanju na
delovanje abiotskih, biotskih i antropogenih ekoloških faktora. Jarebica je vrlo
osetljiva vrsta, stenovalentna na delovanje brojnih životnih faktora, pa je i
pored izvanredne plodnosti podložna
kolebanju brojnosti.
Opadanje brojnosti populacija jarebica
Drastično smanjenje brojnosti u
Vojvodini sredinom osamdesetih godi­na
prošlog veka, posle petnaestogodišnjeg,
uglavnom negativnog trenda, podsetilo
nas je na situaciju od pre 40 i više godina
kada je (1957- god sa brojnim stanjem
od 70.904 jarebice) doneta odluka o petogodišnjoj zabrani lova na te­ritoriji ćele
pokrajine. Međutim, ako za najnoviju
regresiju brojnosti možemo da kažemo
da je posledica vrlo kompleksnih uzroka, još uvek nedovoljno ispi­tanih, među
kojima je velika i brza promena agrobiotopa izazvana napretkom ratarske proizvodnje to se, bar Što se tiče Vojvodine
pedesetih godina, ne bi moglo reći.
U ostalim krajevima naše zemlje
kao i u drugim zemljama Evrope situa­
cija je vrlo slična. Prema podacima sa
Simpozijuna o jarebici u Poznanju stanje
populacija jarebice u evropskim zemljama koje čine glavninu nje­nog areala,
bilo je sledeće:
Poljska je sve do pre dvadeset i
više godina bila jedna od zemalja najbo­
gatijih jarebicama, tako da je u 1976.
godini odstreljeno 77300 jarebica. U
1979. godini, posle oštre zime, odstrel je
spao na 38.000, u 1981. na samo 21.000
odstreljenih ptica. U 1982. godini se taj
broj popeo na 34.000, u 1983. je porastao
na 130.000 ptica. Godine 1984. dostiže
broj od 170.000 jarebica Što je još uvek
samo četvrtina nekadašnjeg ulova. Kao
glavni razlog smanjenja broj­
nosti (i
odstrela) navodi se preterana upotreba
pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji.
U Engleskoj je u proteklih petnaestak godina uočeno konstantno opa­
danje broja jarebica. Kontinuirana i pažljiva istraživanja vrste su izvršena u celoj
zemlji, kao i razvrstavanje i ocenjivanje
uticaja raznih pesticida. Istaknuta je potreba i neophodnost da se jarebica zašti-
10
ti, naročito u reprodukcionom peri­odu.
Izvedeni su eksperimenti sa jarebicama
koje su bile opremljene malim radio
uređajima i pokazalo se da je prosečno
preživljavanje mladih, odnosno malih
jarebica 20 odsto (od 10 do 40 odsto) i
da su glavni uzrok uginuća in­sekticidi.
Upotreba pesticida u poljoprivrednoj
proizvodnji u periodu od 1950. do 1985.
povećana je za 95 odsto.
U Zapadnoj Nemačkoj od 1960.
do 1976. godine konstatovani su veliki gubici koji su uzrokovali smanjenje
brojnosti za 95 odsto. Osnovni uzrok je,
kao i uvek, pripisan upotrebi hemijskih
sredstava u poljoprivrednoj proizvod­nji,
ali isto tako i vrlo snežnoj i hladnoj zimi
1979/80. godine.
U Čehoslovačkoj je megapopulacija jarebica sve do pre rata brojala
pet do šest miliona ptica, a do 1950.
njihov broj se smanjio na dva miliona.
Sa po­stepenim nestajanjem’male poljoprivrede, zatim upotrebom savremene
poljo­
privredne mehanizacije na velikim površinama, masovnim korišćenjem
pesti­
cida, fito-farmaceutskih preparata, insekticida i mnogih vrsta veštačkih
đubri-va, došlo je do drastičnog opadanja brojnosti. Godinama je broj bio zabra­
njen, ali sa nedovoljnim rezultatima, jer
je brojnost sitne divljači u neprekid­nom
opadanju i sada se računa da ima samo
nešto više od 110.000 jarebica.
Podaci o stanju populacije jarebica u Češkoj Republici vide se iz refera­
ta profesora Hromasa. Hromas kaže
da se u Češko-Morav­skoj u periodu od
1933. do 1936. godine odstreljivali oko
dva miliona jarebi­
ca. Dalje se odstrel
smanjivao pa se između 1949 i 1953.
godine kretao oko pola miliona ptica,
a između 1957 i 1961. godine bio na
nivou od oko 200 hi­ljada. Od 1961. do
1965. godine se skoro nije lovilo, a od
1966. godine do 1970. godine odstrel se
kretao od petnaestak hiljada do 135.806
jarebica (1969.) Odmah sledeće godine
odstrel je pao na 32.919 jarebica. Posle
1971. godine pa sve do 1995. odstrel u
Češko-Moravskoj skoro da se nije ni
sprovodio zbog drastičnog opadanja
brojnog stanja i ulaska jarebica u crvenu
knjigu zaštićenih ptica.
U Nemačkoj, između 1970. i 1980.
godine utvrđeno je smanje­nje brojnosti
za dve trećine. Godinama je lov na jarebice bio zabranjen, ali se nažalost rezultati ne poboljšavaju, tako da se brojnost
svela samo na dvadese­tak hiljada ptica.
U Danskoj je zapaženo konstantno
opadanje broja jarebica, tako da ih je u
1950. godini bilo 400.000 a osamdesetih
godina prošlog veka broj im je smanjen
na 100.000. U pomanjkanju jarebica
iz prirode, vrši se naseljavanje lovišta
povećanim unošenjem jarebica proizvedenih u uzgaja­lištima. Na 50.000 ulovljenih jarebica 72 % su one iz uzgajališta,
16 odsto su divlje jarebice, a 12 odsto
predstavljaju one sa neutvrđenim poreklom. Staniš­ta jarebica u Danskoj se uglavnom (82 odsto) nalaze na obradivim
poljima. Na parcelama šećerne repe živi
40 odsto jarebica, a 26 odsto na livadama, obrađe­nim terenima i krompirištima. U Austriji i Mađarskoj je takođe
registrovano veliko smanjenje brojnosti
jarebica.
Prema istraživanjima u Poljskoj,
utvrđena je cikličnost gde su minimu­
mi opadali svake 10. godine što je potvrdilo ranija is­traživanja, koji su našli
periodičnost od 11 godina za uslove
Poljske. U Mađarskoj je takođe utvrđena
cikličnost. Na 100 godina (1884 - 1985)
praćenja kretanja odstrela, a takođe i
prolećne brojnosti za period od 1963do 1985. godine, utvrđeni su ciklusi od
oko 10 godina.
Kao što je dokazano istraživanjima
u drugim zemljama izvesna ciklič­nost
postoji i to sa prosečnim periodom od 10
godina ali je ona mnogo manje izražena
u pogoršanim ekološkim uslovima. Što
se objašnjava nivelacijom am­
plitude
kolebanja brojnosti. Naravno, kod
opadanja brojnosti pikovi (kulmina­cija)
brojnosti su uvek na nižem nivou nego u
prethodnom ciklusu.
Što se tiče stepena korišćenja
u odnosu na prolećno brojno stanje
zapaža se da je najveći procenat korišćenja zabeležen 1973- godine (15,45),
da bi 1974. godine bio 13,95 a 1972. godine 13,47. Stepen korišćenja ispod 12
odsto bio je 1969, 1990. i 1975. godine.
Procenat
korišćenja
manji od 11 odsto bio
je dve godine (1970. i
1977.) i iznosio je 10,88
odnosno 10,63, dok je
preostalih 26 godina u
posmatranom
periodu odstrel bio ispod 10
odsto sa zabrinjavajućim
odstrelom u periodu od
1996. do 2000. godine
kada je on iznosio manje od 2,0 odsto. Ovako
mali odstrel za posmatrani peri­
od još je zabeležen 1981. godine od
svega 1,66 odsto, odnosno odmah posle totalne
zabrane lova 1980. godine.
Dinamika brojnosti i stepen korišćenja
megapopulacije jarebica u Vojvodini (1965 2000.)
Za ceo posmatrani period prosečan
stepen korišćenja bio je
8,67 odsto od prolećnog
brojnog stanja. Primera
radi, stepen korišćenja u Poljskoj se kre­
tao
oko 12 odsto od jesenje
brojnosti populacije što
je prib­ližno isto za realni periodični prirast od
60 odsto. Ovako niske
stope korišćenja sigurno
nisu faktor koji utiče na
smanje­nje brojnosti, što
je i ranije isticano, pa uzroke treba tražiti na drugoj strani.
Godina
Gustina
Prolećno
populacije na
brojno stanje
1 km
Procenat
korišćenja
1965.
1966.
1967.
1968.
19691970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
1977.
1978.
1979.
1980.
1981.
1982.
1983-
242.859
233.074
231.411
226.761
190.922
213.709
198.427
274.753
273.198
289.476
277.383
226.625
174.577
131.520
116.830
107.450
103.895
109.815
119.336
12,63
12,12
12,03
11,79
9,93
11,11
10,32
14,29
14,21
15,05
14,43
11,79
9,08
6,84
6,08
5,59
5,40
5,71
6,21
15.742
15.761
16.333
17.185
22.822
23.242
30.722
36.998
50.651
39.855
31.533
17.078
18.556
10.992
8.136
1.720
6.611
11.224
6,48
6,76
7,06
7,58
11,99
10,88
15,48
13,47
18,54
13,95
11,37
7,54
10,63
8,36
6,96
1,66
6,02
9,40
1984.
123.385
6,42
11.702
9,48
1985.
106.231
5,52
5.833
5,49
1986.
85.336
4,44
5.574
6,53
1987.
77.484
4,03
3-019
3,90
1988.
59.212
3,08
3-146
531
1989.
55-717
2,90
3-518
6,31
1990.
53.667
2,79
6.188
11,53
1991.
58.938
3,07
2.684
4,55
1992.
71.178
3,70
3.119
4,38
1993-
88.586
4,61
4.543
5,13
1994.
85-281
4,44
5.488
6,44
1995.
93.544
4,86
4.217
4,51
1996.
95.360
4,96
1.896
1,99
1997.
77.764
4,04
1.219
1,57
1998.
75.872
3,95
1.372
1,81
1999-
70.257
3,65
1.057
1,50
2000.
59.093
3,07
819
1,39
I
5-078.926
Mogući uzroci smanjenja
brojnosti
Kao što smo već naveli, većina istraživača glavni uzrok smanjivanja broj­
nosti populacija jarebica vidi u velikim
promenama u agrobiotopu, koje se og­
ledaju pre svega u: gajenju monokultura na velikim površinama i njihovom
intenzivnom obradom i ubiranjem najsavremenijom mehanizacijom: uništavanju međaša sa žbunastim vrstama
drveća i malim šumicama kao odličnih
remiza za jarebice u zimskom periodu,
intenzivnoj i neselektivnoj upotrebi herbicida, rodenticida i naročito insekticida
i drugih hemijskih sredstava za zaštitu
11
Ulov
440.533
bilja i povećanja plodnosti zemljišta,
paljenju ostataka vegetacije u poznu
jesen ili rano proleće.
Kao uzroci se navode još i povećanje brojnosti predatorskih vrsta, uno­
šenje fazana na tipična staništa jarebica
kao konkurentske vrste, kao i izosta­nak
zimskog prihranjivanja.
Cikličnost u dinamici brojnosti,
međutim, upućuje na klimatski faktor.
Poznato je da su zimski gubici za vreme
dugih i snežnih zima ogromni, čak i
preko 80% od jesenje brojnosti populacije. Za uslove Vojvodine na osnovu is­
traživanja Ristića zimski gubici se kreću
od minimalnih 40,80% do maksimalnih
82,95%, što prosečno iznosi 64,97%.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
SRNDAĆI 2013
Pripremio : Jeremija Trifunović
BILO JE TEŠKOALI SE DOBRO
URADILO I ZARADILO
NOVI SAD DAO ŠAMPIONA,
NA DRUGOM MESTU BAŠAID
Lovna sezona trofejnog
odstrela srndaća završena je.
Ostalo je još da se preostali
primerci predviđeni planovima gazdovanja odstrele tamo
gde još do izvršenja plana fali
ali se već sada može reći da
je najjači srndać u Srbiji ove
godine odstreljen u lovištu
kojim gazduje kao samostalno Lovačko udruženje „ Neoplanta 1884“ iz Novog Sada.
Ovaj šampionski srndać je po
merenju iskazao veličinu od
Prvak Srbije, novosadsko zlato
156,62 CIC poena i težinu
neto od 608 grama. Odstrelio
udruženju. Visoka zlatna medalja,
ga je domaći lovac Jan Bohuš
iz Gložana. Bohuš je inače poznati lovac 153,19 CIC poena. Inače u Bašaidu je
ukupno odstreljeno tri zlata, dva srebrna
posebno u lovnom streljaštvu.
Drugi po redu je srndać odstrel- i dva bronzana srndaća.
jen u Bašaidu i tamošnjem lovačkom
Drugi po trofejnoj vrednosti
srndać iz Bašaida
SUBOTICA NAJTROFEJNIJA
Iz lova u Subotici
Kako i predviđa lovački kalendar
15 aprila 2013 godine počela je lovna
sezona odstrela srndaća. Naravno prvo
trofejnim odstrelom. Put Srbije krenuli su lovci turisti iz Nemačke, Austrije, Francuske... Ređe Slovenci, Hrvati,
Ukrainaci, Turci. Španci su potpuno
izostali. U obilasku lovišta primetili
smo i ponekog domaćeg lovca. Ovogodišnji odstrel odvijao se u vrlo teškim
okolnostima. Velike kiše koje su padale
neposredno pred početak lovne sezone
raskvasile su toliko teren da je u neke
delove lovišta nemoguće ući. A tamo
gde se lov odvijao dolazi do čestih
zaglavljivanja i onda gibitka vremena na
TEŠKO U KANJIŽI
Najbolji tereni kanjiškog lovišta su posle kiša
teško pristupačni. Ipak ovde je odstreljeno 63 od čega
je 20 u medalji. Od opvog broja tri srndaća su bila u
zlatnoj medalji.
- Težak teren onemogućavao je da priđemo
jačim grlima ali činili smo i davali poslednje atome
snage da se nekako probijemo do njih. Ipak smo
postigli veliki uspeh i dokazali da je Kanjiža jedno
od najboljih srpskih lovišta, rekao je za Lorist Dušan
Nićiforiović, upravnik ovog lovišta.
VLG PRESS
12
vadjenju. Najteže situacija bila je kako
saznajemo je u Novoj Crnji gde se zbog
radova koje je radio NIS u teren nije
moglo ući ni traktorima. Teške terene
zabeležili smo i u Kanjiži a posebno u
Novom Bečeju.
Ali krenimo redom.
Već nekoliko godina unazad
lovište Lovačkog udruženje „Subotička peščara“ iz Subotice postiže najbolje
rezultate u trofejnom odstrelu srndaća i
to gledano u celoj Republici Srbiji. Ovo
lovačko udruženje gazduje na 95.000
hektara u kome bitiše više od 3000 grla
srneće divljači. Odstreljeno je 65 srndaća taman koliko je i planirano. Više
od polovine je u medalji.
.- Ono što nas svakako posebno
čini srećnim i radosnim je da je od tih 65
srndaća čak njih 35 u medalji. I to osam
u zlatnoj. Zaista se imamo čime ponositi uz činjenicu da je u lovištu ostalo još
dosta visoko trofejnih srndaća, rekao je
za Lorist Tihomir Kojac, upravnik subotičkog lovišta.
Vidno zadovoljan predsednik
i prvi čovek subotičkog lovstva Emil
Čabarkapa potvrdio nam je izvanredan
stručni rad u udruženju.
- Stručna služba uz upravnika Kijca i lovočuvara Gorana Milovanovića i
Miodraga Kljakića ima puno poverenje
i podršku celokupnog Upravnog odbora
udruženja. Prosto, u ovom udruženju se
tačno zna šta ko treba da radi i ko zašta
odgovara. Pored njih želeo bih posebno
da pohvalim i naše vodiče ili stručne
pratioce u lovu i oko lova čiji je doprinos
u ovako ostvarenom rezultatu nemerljiv.
To su Mirko Horvat, Mirko Katančić,
Vukašin Šofranac, Bora Bucalo, Nikola Radulović, Pera Porubović, Miodrag
Petrović, Veco Gregorić, Zoran Eraković
kao i još mnogi drugi. Oni su zaista u
sadejstvu sa stručnom službom uspeli
da se praktično vade samo zreli i visoko
trofejni srndaći. Ovakav odnos već poslednjih šest godina omogućava da naše
Lovačko udruženje ostvaruje više od
35.000 evra od odstrela srndaća, rekao
nam je predsednik Emil Čabarkapa.
Subotička zlata
13
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Na Novosadskom sajmu od 2 - 6.10. 2013 godine
UZ PRIBOR I OPREMU
I IZLOŽBE I TAKMIČENJA
I ove godine, na jednom od najuglednijih sajmova u regionu iz oblasti
lova, ribolova i sporta – „Loristu”, koji
se održava od srede, 2. do nedelje, 6.
oktobra na Novosadskom sajmu, biće
predstavljeni lovni i ribolovni turizam,
pribor i oprema namenjeni lovu i lovcima, odnosno ribolovu i ribolovcima.
Istovremeno će biti održani i sajmovi
posvećeni ekologiji i zaštiti životne sredine, šumarstvu, hortikultulturi, a od
četvrtka, 3. oktobra – počeće sajmovi
turizma i konjarstva i sersana.
Lovački savez Vojvodine je, potpisavši Protokol o poslovnoj saradnji sa
Novosadskim sajmom, potvrdio zajednički interes za afirmaciju i unapređenje
lovstva i lovnog turizma. Zahvaljujući
tome, Lovački savez Vojvodine će nastupiti u Hali 1 i zajedno sa Sajmom organizovati prateća dešavanja.
Međunarodni sajmovi „Lorist”
ujedno će biti prilika da lovačka
udruženja predstave pojedinačno potencijale lovnog turizma – u okviru samostalnih izložbenih postavki. Članovi
lovačkih udruženja takođe imaju priliku
da u organizovanim posetama, grupama
većim od 15 ljudi, posete Sajam i ostvare
popust pri kupovini ulaznica. PojediVLG PRESS
načna cena ulaznica je 300 dinara a za
posetioce u kolektivnoj poseti po 200
dinara.
Izlagači će na sajmu, prema
dosadašnjim najavama, predstaviti
lovačko i sportsko naoružanje, pištolje, revolvere, lovačke puške, karabine,
lovačku municiju domaćih i stranih
proizvođača, vazdušne puške, lovačke
noževe, optičke nišane, dvoglede, obuću
i odeću za lov. Posetioci će moći da se
uvere u kvalitet proizvoda renomiranih
svetskih proizvođača kao što su „Baikal”, „Bereta”, „Browning Long Trac”,
„Zastava”, „Glok”, „Zoli”, „Swarovski optik”, „Sabatti”, „Kahles”, „Schmidt&Bender”, „Leica”, „Minox”, „Baron”... Tokom
sajmova „Lorist“ proizvođači i distributeri lovačkog naoružanja i opreme,
odobravaće specijalne sajamske popuste
i do 30%.
Bogate sadržaje u izlagačkom
delu upotpuniće poslovni programi,
ali i atraktivni sadržaji, među kojima
su dve izložbe. U organizaciji Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom
Sadu, Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo biće priređena izložba lovačkih trofeja pod nazivom „Dobar lovac – uspešan privrednik“, a na
14
ŽITIŠTE,NAJVEĆA GOLET U EVROPI
štandu JP „Vojvodinašuma“ će
biti predstavljeni lovački trofeji
odstreljeni ove godine.
Učešće na sajmovima
„Lorist” do sada su potvrdili:
„Vojvodinašume“ – Novi Sad,
„Snajper“ – Beograd, „Capriolo“ – Bačka Topola, „Zastava
oružje“ – Kragujevac, „Grof
MBM“ – Petrovac na Mlavi,
„Swarovski optik” – Beograd,
„Meteor“ – Kragujevac, „Mile
Dragić“ – Zrenjanin, „DDA
Komerc Canona“ – Leskovac,
„Oružarnica Hunter“ – Beograd, „Mirnovec Pirotehnika“
– Sremska Mitrovica, „Peloponez“ – Novi Sad, „Super
Tane“ – Novi Sad, „Puškarstvo
Spendal“ – Slovenija...
Finale u kuvanju
lovačkog paprikaša
Finalno takmičenje u kuvanju lovačkog paprikaša u organizaciji Lovačkog saveza Vojvodine i Novosadskog sajma biće održano u petak,
4. oktobra od 12 časova. Takmičiće se
ekipe lovačkih udruženja koje će činiti četiri člana, ali bez mogućnosti da u
timu bude profesionalni kuvar jer znanje u pripremanju specijaliteta treba da
demonstriraju sami lovci.
Dva lovačka takmičenja
Takmičenje u gađanju glinenih
golubova „Kup Lorista“ organizuje se u
petak, 4. oktobra u Kaćkoj šumi, dok će
takmičenje u istoj discilini, ali pod nazivom „Kup Novosadskog sajma“ biti
održano u nedelju, 6. oktobra u Futogu,
u Lovačkom udruženju „Jarebica“.
Porodični dan
Prvi put na sajmovima u ovom
terminu, cela porodica će moći da uđe
na Sajam uz kupovinu jedne ulaznice
po ceni 300 dinara. Porodični dan biće
u subotu, 5. oktobra, a radno vreme sajmova će biti od 10 do 19 časova.
Lovačko udruženje „Žitište“ iz
Žitišta gazduje sa dva lovišta, lovište
Stari Begej-jug sa 30.000 ha i lovištem
Stari Begej-sever sa 22.000 ha. Bog im
je podario da se nalaze baš na granici
hemija čini da gazdujemo u još težim
uslovima, započeo je za VLG priču
mladi i energični predsednik Lovačkog
udruženja Rajica Ivančević.
Predsednik Ivančević je posebno istako da u ovakvim
uslovima i voda postaje
problem. Otuda opredeljenje da se krene u
bušenje bunara i pravljenje veštačkih pojilišta.
- Voda i podizanje
remiza su nam osnovni
programi u budućnosti.
Uz saradnju sa JP „Ekos“
koje je formirala naša
opština a koji su podigli rasadnik u Čestergu
pokušavamo sadnjom
S desna, Predsednik LU Žitište Radojica Ivančević
drveća podići remize i
i upravnik lovišta Ratko Kušić
poljozaštitne pojaseve.
Međutim to što mi posadimo vlasnici zemljišdva lovna područja u severno banats- ta oranjem i primenom teške mehanikom i deo u srednje banatskom. Tako se zacije oštete i to propada. Isti je slučaj i
htelo. I još jedan kuriozitet kada je ovo sa sadnjom koju forsira opština Žitište.
udruženje i ova lovišta u pitanju. Pa i Zbog nedostatka nadzora pošumljenih
celo ovo područje. Ovo je najbešumni- površina i neodržavanja one propadaju.
ji deo u Evropi. Sa samo 0,2% površina
pod šumama opština Žitište apsolutni evropski rekorder u bezšumnosti.
Nije slavno ali za vredne lovce u Tordi,
Žitištu, Banatskom Dvoru,Banatskom
Karađorđevu, Česteregu, Srpskom i
Novom Itebeju, Torku i Banatskom
Višnjićevu, Ravnom Topolovcu, Međi i
Hetinu ovo nije preperka da se ne gaduje domaćinski sa lovištem i fondovima divljači. U devet od deset lovačkih
društava imaju lovačke domove, prihvatilišta za fazanske piliće od kojih je najnovije izgrađeno u Lovačkom društvu
u Žitištu. Podizali su lovci ovde i remize
ali ekonomska kriza čini i činila je svoje. Bile su predmet krađe i divlje seče. I
Novoizgrađeno prihvatilište u Žitištu
umesto da ih je više sve ih je manje. Prema onome što smo ovde čuli trenutno
nema ni tih 0,2% šuma.
- Bešumnost je zaista nešto što nam I tu smo gde smo, nastavio je predsednik
predstavlja veliki problem, jednostavno Ivančević.
I dodao. -Ipak se nadamo da će uz
ako neko može zamisliti desetine hiljada
hektara poljoprivrednog zemljišta bez evidentno dobru saradnju sa opštinom
ijednog drveta, e to je slika našeg lovišta. doći i pomoć države. Ovo su problemi
Uz sve to ukrupljavanje poljoprivrednih koji jednostavno ne spadaju u naše
zemljišta u velike parcele na kojima se se moći, zaključio je razgovor za VLG
primenjuje moderna meghanizacija sa predsednik Lovačkog udruženja Žitište
ogromnim radnim zahvatima, izuztena Radojica Ivančević
15
Nemoć Lovačkog udruženja je evidentna. Očekuju pomoć države, Pokrajine, opštine. Planovi za podizanje šumovitosti postoje, mnogo ih ima ali se
prema rečima lovaca Žitište sve svodi na
domen mogućeg i domen obećanja. Realizacije nema.
Ratko Kušić, upravnik lovišta u
Žitištu i podpredsednik Lovačke komore Srbije potvrdio nam je da lovci sve
pokušavaju da stvore pravi ambijent za
opstanak gajenih vrsta divljači.
- Mi činimo ono što je u našoj mogućnosti. Štitimo divljač i jednostavno i
pored takvih okolnosti održavamo sve
fondove u punoj kondiciji. I kad je u pitanju kvalitet i kvantitet. Uneli smo ove
godine u lovište 4.300 fazanskih pilića,
od srndaća smo napravili solidan prihod iz turizma, trenutno lepo lovimo sa
strancima prepelice uz sve probleme sa
agencijama, javašluk koji vlada sa njima
i loše naplate od njih. Krivolov smo sveli
na najmanju moguću meru zahvaljujući
Ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji sa Poljočuvarskom službom opštine.
Ono što je naša obaveza pa i više od toga
činimo na opšte zadovoljstvo nadam se
čitavog društva, rekao nam je upravnik
Kušić.
I šta reći za kraj. Lovci Žitišta su
svoj posao odradili maksimalno. Za
dalje, rešavanje poljoprivrednih parcela,
hemije, mehanizacije, šumovitosti mora
ipak država reći svoje. A lovci Žitišta to
čekaju i očekuju.
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
U MOLU, SVAKATRI MESECA IZVEŠTAJI
Posle poprilično velikih tenzija na
čelo ovog moćnog lovačkog udruženja
postavljen je odlukom Izborne skupštine
Miroslav Stanišić, poznatiji u lovačkim
krugovima kao
Prča. Kako nam
naši izvori rekoše čovek iz
prvih lovačkih
redova. Miroslav
Stanišić-Prča je
Predsednik LU
već 30 godina
Miroslav Stanišićlovac i 40 godina
Prča
aktivni kinolog i
uzgajivač nemačkih lovnih terijera. Član
je nemačkog Dojče jagd kluba i vlasnik
uzgajivačnice NLT „Od Prče“. Reklo bi
se pravi čovek na pravom mestu. Da li i u
pravo vreme pokazaće period koji nam
dolazi.
Tek, ovde u Molu kako stvari stoje lovstvo je krenulo na bolje. Uneto je
1000 šestonedeljnih pilića, pripremaju
posebnu tehnologiju za podivljavanje,
hrane ih pored ostalih hraniva i paradaizom i prema onom što smo videli
fazančići izvanredno napreduju. Novina
koju je predsednik Stanišić uveo je da
se svaka tri meseca prave preseci rada
komisija Upravnog odbora a rezultati njihovog rada objavljuju kroz interni Lovački informator koji će takođe
izlaziti tromesečno i stizati na ruke svakog lovca. Izdvojeni su i obeleženi poli-
goni za obuku pasa, obeleženi poligoni
za lov divljači.
Posebna pažnja se posvećuje
ekologiji gde su lovci Mola organizovali i
sproveli akcije čišćenja terena od otpada,
plastike, papira i staklene ambalaže koju
neodgovorni građani bacaju po lovištu.
Dalje, ovde se planira podizanje pojilišta
za divljač bušenjem novih bunara, vetrozaštitnih pojaseva, remiza. Za ovako
pozamašne planove lovci Mola uspešno
sarađuju sa lokalnom samoupravom,
poljoprivrednim savetnicima i svim
stručnjacima iz oblasti ekologije.
Lovačko udruženje Mol gazduje sa
8500 ha i u svom sastavu ima 69 članova.
U PADEJU OBNOVLJENA
PROIZVODNJA DIVLJIH PATAKA
Prošle 2012 godine ovde su rešili da posle višedecenijskog rada ugase
pačarnik, jedini ovakve vrste u zemlji. Potražnja za
divljim pačićima pa i odraslim
patkama u lovnom
turizmu
toliko je pala da
je proizvodnja
postala nerentPredsednik LU
abilna. I odluka
Jugoslav Cvetković
je bila jasna i
iznuđena, gasiti proizvodnju.
Međutim, kako poslovica kaže
hrabre i sreća prati pa je tako i ovde u
Padeju bilo. Pojavio se engleski partner i
zatražio obnavljanje proizvodnje.
- Dobili smo zahtev od engleskog
partnera da obnovimo proizvodnju i da
već sledeće godine proizvedemo 15.000
pačića za njihovu lovno-turističku
ponudu. Uz jasno definisane finansijske
uslove došli smo do odluke da sve ponovo stavimo u funkciju i proizvodnju
u potpunosti aktiviramo. Ostavili smo
matični jato za taj nivo proizvodnje i izvršili sve potrebne pripreme, kao što je
sopstvena proizvodnja hrane za ishranu
pataka. Za te potrebe imamo 18 hektara
vlastitog zemljišta, rekao je za VLG Jugoslav Cvetković, predsednik Lovačkog
udruženja „Padej“ u Padeju.
Lovačko udruženje „Padej“ gazduje sa 7.920 ha lovišta i ima 54 članova.
Interesantno od tih 54 članova devet su
dame.
U BEČEJU,PRAZNIK LOVKINJA
U Bečeju, uz pomoć Lovačkog ky, zatim predsednik Skupštine Lovačksaveza Vojvodine, Lovačkog udruženja og saveza Srbije Marko Tica, predsednik
„Bečej“ i Opštine Bečej Damski lovački Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine
klub, Bečej održao je međunarodni skup Ferenc Irmenji i predsednik Lovačkžena lovaca. Tema skupa bila je međun- og udruženja u Bečeju Tamaš Lastovič.
arodna saradnja damskih lovačkih U vrlo prijatnoj atmosferi lovkinje su
klubova u Evropi. Na skupu su
pored članica domaćeg damskog lovačkog kluba bile prisutne
lovkinje iz Mađarske, Holandije i
Češke.
Damskim skupom rukovodila je Sanja Momčilović- Bognič inače predsednica Damskog lovačkog kluba.
Skup je najpre pozdravio
predsednik Skupštine opštine
Bečej Peter Knezi, pa direktor
Učesnice
Učesniceevropskog
evropskogsabora
saboražena
ženalovaca
lovaca
kancelarije CIC- Tamaš MadageszVLG PRESS
16
razmenile iskustva i dogovorile dalje vidove saradnje.
Interesantno, skupu u Bečeju nisu
prisustvovale predstvnice Damskog kluba „Artemida“ koji je nedavno formiran
u Beogradu.
U TORDI IZGRAĐEN VELELEPNI LOVAČKI DOM
U Tordu smo došli zarad vesti da
je ovde prošle godine na samo 4600 hektara lovne površine vrednim radom lovaca, ovog pretežno Mađarima naseljenom mestu, izvađeno čak 150 lisica. Ovde
su lisice ušle u takvo prenamnoženje da
Velelepni lovački dom u Tordi
su usred belog dana šetale selom. Da
podatak bude još upečatljiviji u vesti
moramo naglasiti da je od toga 120 lisica odstreljeno akcijom pretežno mladih
lovaca.
- To je bio ogroman trud naših
lovaca, pretežno mlađih koji su se lepo
družili ali i uradili veliki posao. Mi smo
inače doneli odluku da grupama koje redukuju brojnost lisica damo na svakih
40 lisičijih repova po jednu srnu u koži i
na svakih sledećih 30 još jednu srnu. To
je urodilo plodom i sad možemo govoriti o normalnoj brojnosti lisica u našem
lovištu, rekao je za VLG Nandor Čeke,
predsednik Lovačkog društva koje inače
posluje u sastavu LU“Žitište iz Žitišta.
I tako vredni lovci Torde rade.
Ono što nismo očekivali da su u međuvremenu od našeg poslednjeg boravka
izgradili zaista velelepan lovački dom.
Tu su sale, sobe za spavanje i smeštaj
turista. Doduše nije sve gotovo ali kao
što naša fotografija govori ovo je zaista
jedan od najlepših objekata u srpskom
lovstvu. Da bi ovo izgradili kako nam
reče predsednik Nandor Čeke puno su
im pomogli Pokrajinski sekretarijat za
privredu Vlade Vojvodine a za potrebe
razvoja turizma.
KONTINUITET U KIKINDI
Nekako retko u našem balkanskom
podneblju možemo čuti da posle izbora
novog rukovodstva u jednom lovačkom
udruženju možemo čuti lepu reč za prethodno. Obično idu priče kako su im
ostalevljene prazne kase , loši fondovi
a Boga mi ponegde i kako su prethodni
loše radili pa i krali. Zato sa posebnim
zadovoljstvom ističmo kikindski primer i novoizabranog predsednika Mirka
Latinovića a koji je nasledio Zorana Belića koji je LU „Kikinda“ iz Kikinde vodio u prethodna dva mandata. Na naše
pitanje kako vidi nastavak rada ovog
udruženja uz činjenicu da je kikindsko
lovište i udruženje jedno od najboljih u
Srbiji predsednik Latinović je rekao:
- Ja sam pre svega čovek kontinuiteta, nastavljamo ono što je započeto
od strane prethodnog rukovodstva, un-
apredićemo koliko je to moguće
i naravno uz pomoć Lovačkog
saveza Vojvodine i njihovog
preduzeća „Vojvođanski lovac“
pokušati ostvariti maksimalne
rezultate.
O problematici koja ga
Upravni odbor LU Kikinda
očekuje u narednom periodu predsednik Latinović je
naročito apostrofirao urušavandamnom i celim Upravnim odborom
je kikindske privrede i nemogućnost
veliki izazov u narednom periodu. Narostvarivanja većih prihoda iz lovnog
avno i pred lokalnom samoupravom
turizma. Dalje pad fonda zečije divljači
sa kojom imamo izvanrednu saradnju.
zbog prethodnih vremenskih nedaća u
Svi zajedno će mo pokušati da nađemo
zadnje tri godine, suša i kiše, kao i sve
najoptimalnija rešenja za nesmetano
brojnije predatore. Pojavili su se šakali a
funkcionisanje našeg lovačkog udruženbrojnost jazavacai lisica takođe raste. Uz
ja, zaključio je razgovor za VLG predsve to povećavaju se zahtevi za nadoksednik Mirko Latinović.
nadu šteta u poljoprivredi.
Otišli smo iz Kikinde uvereni da
- Sve ovo zajedno čini da je preovde lovstvo ima budućnost.
SREMCI SPREMNO DOČEKUJU JESENJU SEZONU
Razgovarali smo sa sekretarom
udruženja, g-dinom Najićem, o tome sta
se dešava u LU Obedska Bara - Pećinci.
Prošlu lovnu sezonu možemo
okarakterisati kao prosečnu za ovo
udruženje dok se od ove očekuju bolji rezultati. Izgradjen je veći broj čeka,
renovirana su hranilišta, pojačana je
kontrola prisutnosti u lovištu, oseća se
tendecija smanjenja krivolova. Ovogodišnje poplave u delu lovišta koji se
graniči sa rekom Savom su verovatno
uzele danak u proletnjom delu godine ali
za sad se ne vide dramatične posledice.
U toku je unos fazanskih pilića i odraslih jedinki u loviste. Ove godine će se
posebnan akcenat dati na odstrel pred-
atora svih vrsta, narocito šakala i lisice,
gde se primecuje prekobrojnost. Organi
i komisije u udruženju su veoma aktivni,
počev od Komisije za uzgoj i zaštitu divljači, preko kinološke i streljačke sekcije
ali i do disciplinske komisije, tako da se
u udruženju dešavaju mnoge lovačke aktivnosti. Lov na prepelice je u toku a ova
sezona ne pokazuje očekivane rezultate.
Očekujemo i otvaranje lova na patke.
Letnji odstrel divljih svinja ide svojim
tokom i trudimo se da suzbijamo stete
nastale od njih na poljima kukuruza.
Što se lova tiče, nastavio je Najić,
po našem dubokom uverenju rezultati
lova predstavljaju stepen uspešnosti jednog lovačkog udruženja, jer uzalud do-
17
bri rezultati na prebrojavanju i „uspešno
gazdovanje“ tokom cele godine ako rezultati lova to ne pokazuju. Pomenimo
neke rezultate ulova u 2012./13 ......divlja
svilnja svih kategorija 103 grla, srndaća
2 grla, zeca 991 jedinki, fazana 1995 jedinki.
Ističemo odličnu saradnju sa SO
Pećinci koja je samo ove godine pomogla projekte u našem udruženju sa preko
3.500.000 dinara. Za taj novac urađena
je moderna volijera za prihvat 1.500
fazančića u Donjem Tovarniku, uređen
prostor za podivljavanje fazana, urađeno
10 bunara i pojilišta i slično. Eto, kod nas
se radi i kad nema aktivnog lova, dodao
je Naijć.
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
NOVA VOLIJERA ZA PRIHVAT FAZANSKIH PILIĆA
Detalj sa izrade volijere
Lovačko društvo “Lazarevo” iz
Lazareva osnovano 1946 god,spada pod
Lovačko udruženje grada Zrenjanina.
Lazarevo gazduje sa oko 5000h lovno površine, može se naći srna, divlja
svinja, zec, fazan, prepelice, divlja patka afrička grlica, šakal i lisica...Lovačko
društvo ima pobratime sa kojima
održava prijateljstva,Republika Srpska
Sokolac 40 godina, Višegrad 15 godina, i sa Lovačkim društvom Venčani iz
Aranđelovca pola veka. Društvo broji 55
članova, trenuto je u pripremi plan i izrada plana kako i na koji najbolji način
privući mlade ljude i njihovo interesovanje približiti lovu i lovstvu, divljači i
prirodi.
Prošle godine vredni lovci Lazareva konkurisali i dobili 300.000 dinara
iz Fonda za razvoj lovstva za izgradnju volijere za fazansku divljač. Skupili
su još 200.000 dinara od sponzora i uz
nesebičnu pomoć lovaca izgradili volijeru 40x12 visine 4,5metara. Posebna
zahvalnost MZ Lazarevo koja je ustupila zemljište na 15 godina i komplet-
nu infrastrukturu, struju i vodu. Lovci
Lazareva se posebno zahvaljuju kolegama iz Lovačkog udruženja Bečej, Sanji
Momcilović- Bognič i upravniku lovišta
Stevanu Sekuliću koji su korisnim savetima doprineli da volijera u Lazarevu
dobije konačne obrise i rešenja.Naravno,
lovci Lazareva ne zaboravljaju ni korisne
savete prof.dr Zorana Ristića po čijem
je projektu izgrađeno prihvatilište. Tek,
prihvatilište je gotovo i trenutno je u
njemu 450 fazanskih pilića koji su ovde
pristigli sa starosti od osam nedelja.
Lovci Lazareva već razmmišljaju
šta dalje. U narednom periodu radiće na
bušenju bunara u delu lovišta gde nema
vode,iako za sada imaju dva bunara i vetrenjaču za napajanje divljači.
Miladin Šarović
U PIVNICAMA NOVA HLADNJAČA
društva i formirala
svoje udruženje dok
su preostala mesta
ostala u starom sastavu bačkopalanačkog
udruženja. Tek, LU
„Južna Bačka“ koju
čine Pivnice, Parage,
Despotovo i Tovariševo danas gazduju
na 15.000 ha lovne
površine.
- Prošlo je godiS leva Živan Đurđev, Pera Žigić, Pivnice, Miloš Stanonu ipo dana od osnivjev, predsednik LU i Radomir Grigorijević, Despotovo
anja našeg udruženja i
već sada možemo reći
U čast Velike Gospojine, inače
da je ovo bio dobar poseoske slave u Pivnicama, Lovačko tez, radimo bez problema, bez trzavica,
udruženje „LD Fazan“ priredilo je po naši sastanci su kratki, efikasni i plodotsedmi put za redom lovno-turističku vorni. Ono što nas posebno krasi je da
manifestaciju „ Pivnički kotlić 2013“ na smo uspeli da svakom članu, lovačkom
kojoj je uzelo učešće tridesetak ekipa iz društvu obezebedimo dovoljno auokolnih lovačkih udruženja i članova tonomije i da se svako trudi da na svom
LU „Južna Bačka“ Despotovo u čijem delu lovišta organizuje lovstvo maksastavu Pivničani bitišu. Bila je ovo pri- simalno. Svako ima svoj lovački dom,
lika da porazgovaramo sa predsednikom svoje zemljište i naravno organizuje
Lovačkog udruženja „Južna Bačka“ Mi- domaćinsko gazdovanje sa fondovima
lošom Stanojevim i predsednikom LU divljači. Ono što je zajedničko to je da
„LD Fazan“ Pivnice Perom Žigićem.
se na nivou udruženja donose planovi
Lovačko udruženje „Južna Bač- gazdovanja, nabavka divljači i sve ono
ka“ nastalo je podelom nekadašnjeg što je zakon propisao. Na ovaj način usudruženja na nivou opštine Bačka Palan- peli smo da napravimo moćno lovačko
ka. Pored Južne Bačke samostalno dan- udruženje a da pri tome ostanu moćna i
as posluju Lovačka udruženja zajedno lovačka društva, rekao je za VLG Miloš
Bačka Palanka i Mladenovo, sa sremske Stanojev, predsednik LU „Južna Bačka“.
strane odvojila su se tamošnja lovačka
I upravo na primeru Lovačkog
VLG PRESS
18
udruženja „LD Fazan“ Pivnice odslikavaju se reči predsednika Stanojeva.
Ovo Lovačko udruženje pod veštim
rukovodstvom Pere Žigića uspelo je da
napravi hladnjaču za smeštaj i kontrolu
divljači kakvu nema ni jedno udruženja
u Srbiji. Impozantna građevina koja će
skladišti meso divljači po najstrožijim
kriterijumima Evropske unije.
- Hladnjača je koncipirana da i
okolna lovačka udruženja uz skromnu nadoknadu ovde mogu skladištiti
meso divljači. Kapacitet je takav da u
nju možemo smestiti odjednom 50 grla
krupne divljači i oko 1000 jedinki sitne.
Imamo dve komore, sa nultom fazom
gde samo rashladimo posle čega se može
transportovati u izvoznu hladnjaču Vojvodinašuma i minusnu komoru u kojoj
možemo lagerovati divljač na temparaturi od -18, rekao nam je predsednik
Žigić.
Za ovako veliki investiciju sredstva su obezbeđena iz tri izvora, iz Fonda
za razvoj lovstva dva milona dinara, LU
„Južna Bačka“ dalo je 400.000 dinara
a ostalo, oko 1,5 miliona obezbedili su
Pivničani. Tako je ova velika i impozantna hladnjača privedena nameni.
Dok smo mi razgledali hladnjaču,
kotliću su vrili, kuvalo se i družilo. Ko
je pobedio manje je važno jer kad se u
jednom lovačkom udruženju ima ovako
nešto pokazati kao što je pivnička hladnjača pobedili su svi. Najpre lovci Pivnica
i njihov predsednik Pera Žigić.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
JUBILEJI
DEVEDESET GODINA LOVSTVA
U BANTASKOM KARAĐORĐEVU
Da istoriju treba znati poštovati,
pokazali su, svojim primerom, Lovci Lovačkog društva „PAPO 1923“ u
Banatskom Karađorđevu, inače bitišu
u okviru LU “Žitište” Žitište, na godišnjoj jubilarnoj Skupštini održanoj
30.03.2013. god. Oni na koje se kao potomci ponosimo, su osamnaest veličanstvenih, što su odvažno na Šar Majuru
1923. godine, osnovali Lovačko društvo
„ZEC“ koje od 1975. godine, sa novim
imenom „PAPO“, koje su zdušno, izabrali lovci, kao zahvalnost svom prvom
predsedniku i osnivaču, Iliji Vlaisavljeviću, nastavljajući tradiciju do ove
jubilarne devedesete godišnjice, koju
danas njima uz zahvalnost i čast pro-
slavljamo, sa željom da se kontinuitet
trajanja njihovog projekta ne prekida, i
ne gasi, odavde do večnosti.
Energija mladosti, entuzijazma i
mudrosti, nakon iskazanih reči pohvale,
sa puno emocija, predsednika Skupštine
Lovačkog saveza Srbije, što izrekoše,
Marko Tica, potom predsednici, Lovačkog Saveza Vojvodine, Milan Pažin, i
predsednik Lovačkog udruženja Žitište,
Radojica Ivančević, dobila je podstrek i
još važniji zadatak, da ka stotom jubileju,
nastavi ostvarenje zadate Vizije i Ciljeva,
vodeći brigu o obnavljanju i korišćenju prirodnih resursa, jer jedino tako se
mogu obezbediti potrebe generacijama
koje dolaze. Potomci solunskih dobro-
voljaca, kolonista i pečalbara, vaspitavani su prije škole, istinom, sa kojom
kroz život putuju, da sve što rade, dobro
ili loše, to samo sebi rade. Danas smo
ponosni na humani rad i domaćinsko
planiranje, članova Lovačkog društva,
„PAPO 1923“ iz Banatskog Karađorđeva, kao i gazdovanje lovištem uz analize
i poboljšanja, prikazana u Godišnjem
izveštaju o radu. Svečano i radno, uz
nova upoznavanja, gostiju sa gostima i
domaćinima, lepim rečima i pričama,
izatkano je ovo jubilarno druženje, koje
ostaje za večnost, u vidu slika i video
zapisa, po principu, sve što nije zapisano
kao da se nije ni dogodilo.
Bogdan Basta
STO GODINA LOVSTVA U BAČKOM GRADIŠTU
Lovci Lovačkog udruženja „Bačko
Gradište“ u Bačkom Gradištu, u opštini
Bečej, proslavili su sto godina organizovanog lovstva. Na predivnoj ceremoniji proslave u prisustvu velikog broja
zvanica od predsednika opštine Bečej,
predsednika LSS prof.dr Zorana Popovića i predsednika LSV Milana Pažina
svoju slavljeničku besedu najpre je izrekao predsednilk LU Andrej Korenoj.
On je sa ponosom podsetio da je malo
organizacija u Vojvodini koja se mogu
pohvaliti stogodišnjom tradicijom. Skup
su pozdravili i gosti iz opštine, LSS i LSV.
Za ovu priliku Lovačko udruženje
izdalo je i promovisalo pisanu mono- odu u sedam poglavlja.
grafiju autora Stevana Petrovića inače
Za ovakavu tradiciju i veličoveka koji se decenijama bavi prik- ki dorinos razvoju lovstva Lovački
upljanjem istorijske građe o radu lovaca savezi Srbije i Vojvodine pojedincima
na ovim prostorima i sigurno vlasnika i udruženju su dodelili odličja u vidu
najveće zbirke lovačkih knjiga, značaka lovačkih ordenja.
i svega ostalog bitnog i važnog za lov.
Petrović je u ovoj
monografiji sublimirao značajan rad
lovaca ovog mesta, sistematizovao
je problematiku u
Najzaslužnijima odličja LSS i LSV
prethodnom peri-
ODRŽANE SLOVAČKE NARODNE SVEČANOSTI
U tradicionalnoj međunarodnoj manifestaciji „Slovačke narodne
svečanosti“ lovci Kulpina uzeli su
zapaženo učešće. U i ispred velepnog
lovačkog doma koji su lovci Kulpina sagradili pre pet godina okupilo se više od
500 što lovaca što znatiželjnika. Naravno
značajno mesto u ovoj manifestaciji uzeli
su i gosti iz Slovačke, iz Njitre i Zvolena.
Kuvao se lovački parikaš, sviralo i pevalo. Zaista impozantna manifestacija.
Za nas bila je to prilika da porazgovaramo sa predsednikom Lovačkog društva „Fazan“ Kulpin i upravnikom lovišta
Lovačkog udruženja Bački Petrovac Ing
Branimirom Plahćinskim. Kako smo
pisali pre pet godina ovo je prvo lovačko
društvo u Vojvodini koje je napravilo
sopstveno preduzeće, DOO „Lovoaza“
koje je evo funkcioniše do današnjeg
dana.
- Svi lovci, članovi našeg društva
su deoničari ovog preduzeća. Napravili
ga smo sa ciljem razvoja lovnog i seoskog turizma. Ove
godine uspeli smo
da završimo dva
apartmana u lovačkom domu i sada
smo spremni i za
seoski turizama.
Lovni funkcioniše
19
besprekorno, rekao je Ing Plahćinski.
Pored zaista impozantnog lovačkog doma napravljena su dva prihvatilišta za fazansku divljač povšine od po
1500m2. Pored fazan u lovno-turističkoj
ponudi je i srndać. Slovačke narodne
svečanosti su nastavljene centralnom
manifestacijom u Bačkom Petrovcu.
VLG PRESS
vesti iz sveta
NEMAČKI ZELENI ZAPRETILI
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Stranka Zelenih Nemačke započela je novu kampanju protiv lova. Da
podsetimo, Partija zelenih u nemačkoj
vladi vodi odlučujuću ulogu. To što su
uvek jezičak na vagi odlučuje da igraju
veoma važnu ulogu u donošenju krupnih odluka u nemačkom Bundestagu i
samoj Vladi. Kako naša redakcija saznaje sve ankete pred nove nemačke izbore
pokazuju da će istu ulogu zadržati i u
budućoj Vladi Nemačke.
Valjda svesni velike uloge krenuli
su u kapanju protiv lova. Vest da su Evropskom parlamentu predali Deklaraciju kojom bi se zabranili uvoz svih trofeja i mesa divljači u Evropsku uniju iz
zemalja koje nisu članice te ekonomske
zajednice odjknula je u čitavoj evropskoj
i svetskoj javnosti. Deklaracija sa takvim
sadržajem kako saznajemo u CIC-u je
već stigla u Evropski parlament a Svets-
ka lovačka organizacija CIC već priprema sastanak članica iz Evropske unije kako bi se sprečilo i pokušalo da ova
deklaracije ne dođe na dnevni red parlamenta. Ili ako i dođe da ne prođe.
Ukoliko bi ova deklaracija prošla
bio bi to praktično kraj našeg lovnog
turizma. I ne samo našeg. Lovci Evropske unije danas mnogo love van te
zone, posebno u Africi, Rusiji, Argentini
i tako redom.
Upitan zašto takva deklaracija jedan od zvaničnika Partije zelenih
nonšalantno je novinarima odgovorio:
- Želimo da otežamo lov lovcima u
samoj Evropskoj Uniji.
Valjda će takvu nonšalanciju prozreti Evropski parlament.
DIVLJE SVINJE OKUPIRALE HRVATSKA OSTRVA
Na kvarnerskim ostrvima Cresu,
Lošinju i Krku “uvezene” životinje toliko
su se poslednjih godina namnožile da
napadaju tamošnju stoku i narušavaju
ekosistem.
Nekontrolisano
razmnožavanje
divljih svinja i jelena lopatara preti ekosistemu, ali i tradicionalnom ovčarstvu,
turizmu i poljoprivredi.
Problemi su se pojavili zbog lovnog
turizma pre 24 godine. Da bi se lovcima
obogatila ponuda pokretnih meta iz
Karađorđeva je dopremljeno 30 divljih
svinja, a sa Briona 30 jelena lopatara.
Divljač je prvo bila ograđena, ali
ne zadugo jer su te životinje, koje nemaju prirodnog neprijatelja, srušile sve
ograde i potpuno se odomaćile i razm-
nožavale. Jedna divlja svinja dva puta
godišnje na svet donese od pet do osam
mladih.
Za svaku odstreljenu životinju lovci dobiju 200 kuna od Županije, a lovci s
Lošinja još 300 kuna iz gradskog budžeta. Samo u 2009. odstreljeno je1.200
divljih svinja i jelena lopatara na Cresu i
Krku, a u međuvremenu još hiljadu grla.
RADIOAKTIVNE SVINJE LUTAJU ŠVAJCARSKOM
Divlje svinje rado jedu tartufe.
Posle černobiljske nuklearne katastrofe,
radijacija je ušla u lanac ishrane u švajcarskom kantonu Tićinu - i ostala tamo
do danas.
Divlja svinja je daleko od kultnog
statusa koji imaju vukovi: progone je na
sve strane. Jer, ona važi za štetočinu koji,
VLG PRESS
rijući po zemljištu, temeljito uništava
useve švajcarskih seljaka. Zato meštani
i lovci organizuju velike akcije isterivanja divljih svinja sa pojedinih područja,
uz pomoć specijalno obučenih pasa,
pri čemu se te životinje nemilosrdno
odstreljuju.
U Tićinu su ovih dana analizirani
uzorci mesa odstreljenihdivljih svinja, a rezultati
su zabrinuli vlasti tog
kantona. Savezni zavod
za zdravlje je zajedno sa
Veterinarskim zavodom
izmerio količinu cezijuma u deset uzoraka
tog mesa. Tri uzorka su
sadržala zabrinjavajuću
količinu cezijuma, u dva
slučaja više od 2000, a
u jednom slučaju više
od 3000 bekerela po
20
kilogramu mesa. Granica koja je za te
životinje dopuštena iznosi 1250 bekerela
po kilogramu.
Meso kao nuklearni otpad
Stručnjaci smatraju da je to posledica nuklearne havarije u Černobilju iz
1986.
Sličan problem je na jugu Nemačke
godinama zadavao glavobolje vlastima u
Bavarskoj šumi i Švarcvaldu gde ima dosta tartufa. Tamo su lovci jedno vreme
morali da nose na kontrolu sve odstreljene divlje svinje, a u bavarskom parlamentu se čak raspravljalo o predlogu da
se meso divljih svinja proglasi sa nuklearni otpad. Meso odstreljenih divljih
svinja u Tićinu je analizirano zato što su
italijanske vlasti, koje su otkrile taj problem na svojoj teritoriji, alarmirale svoje
severne susede. Zna se da su i mnoge
divlje svinje u Tićino i stigle iz Lombardije i Pijemonta.
Iz ugla mladog lovca
Piše:Miroslav Šmorhaj, Lovačko društvo “Jedinstvo” Platičevo
SAJBER (POZER) LOVCI
Poznato je da je ovo sajber era da
bez internet i facebooka ne može ni u
wc da se ode. Tako je i Facebook dospeo u lov. Lepo da i mi Balkanci vidimo ponešto lepo od evropskih lovaca.
Međutim to je mač sa dve oštrice. Pored
lepih fotografija iz lova i onog što prati
lov, prirode i druženja sve više na internet stranicama imamo priliku da vidimo
i ono što ne priliči lovcima. Uz činjenicu
da su za kompjuterima uglavnom mladi
ljudi i mladi lovci dobijamo pravu sliku
eventualne budućnosti kulture naših
lovaca. Listajući facebook stranice sve
više imamo priliku da vidimo takozvane
pozere lovce koji ne da ne znaju šta je
lov nego nemaju, blago rečeno pojma ko
su i šta su lovci. Reč dve o lovcima. Pre
svega zaštitari prirode, hvala i drugim
takozvanim zelenim organizacijama
ALI da nije lovaca garantujem da većina
današnje mladeži ne bi imala priliku da
u prirodi vidi srnu, zeca, fazana. Lov i
lovac je viteška disciplina, kultura jednog naroda. Od šešira preko odela lovci
se poznaju iz kog kraja dolaze, barem je
tako nekada bilo. Ili barem tako su nas
učili stariji. Ali… šta mi mladi zapravo
gledamo. Sada ne možeš znati dali si
sreo grupu lovaca ili PARAVOJNU formaciju. Nema tu više ni kulture, ni lovne
etike sve više je onih koji ne love nego
ubijaju ’’nabavljaju’’. Retkost je videti na
internetu slike lovaca kako prihranjuju divljač(ima, nije da nema). Sve više
je slika specijalno obučenih lovačkih
jedinica za noćni lov, sa sve pratećom
opremom za tu vrstu plemenitog ubijanja. Maskirna odela kombinezoni i
fantomke. Nisu tu samo krivi lovci vec i
specijalno opremljene prodavnice koje
u svojoj ponudi sve više imaju opreme
za tu svrhu. Poznato je da mi olako prihvatamo sve novotarije sa zapada, tako
smo uspešno i prihvatili njihovu lovačku
(ne)kulturu.
Maskirne
kombinezone,maskirne puške i naravno indijanske ratničke boje. Čemu sve to. Ukoliko
je neko od tih sajber lovaca polagao
lovački ispit sigurno je načuo ako slučajno nije pročitao da divljač ne razlikuje
boje. E da, još nešto, pogotovo oni moderni što pored sebe i svoje puške imaju i
kamuflirane pse sa prslucima u raznim
kamuflažnim dezenima. Čemu sve to da
se i pas stopi sa okolinom u kojoj lovi
ili da ne odaje vlasnikov položaj prlikom lova. Imao sam priliku da lovim sa
lovcima iz inostranstva, malo nas čudno
oni gledaju a Bogami i mi njih. Nama je
još uvek čudno, a i smešno, da vidimo
lovca u lepom čistom odelu sa mašnom
oko vrata. Nedelja jutro, čisti štalu, hrani
svinje, obavi to i onako samo usput, iz
šupe uzme pušku i ide u lov. Ja razumem
da za jedno pristojno lovaćko odelo treba izdvojiti malo više novca ali to onda
imaš samo za lov a ne za svaki dan kad
se radi nešto po kući. Počeo sam jedno
a otišao na sasvim deseto, al nema veze.
Zašto je oprema za lov toliko skupa, jednostavno pomodarstvo. Gledajući filmove čitajući knjige primetimo
da u lov iz sporta idu samo plemići i
gospoda lovatori. Šta onda naš pozer
sajber lovac pomisli, imam i ja para daj
divljač(namerno ubijenu pošto oni neznaju za reč odstrel). E da dobre su i one
fotografije gde pozeri sede na svojoj lovini i vuku je za uši. PONIŽAVAJUĆE.
Kada je neko poslednji put u lovu čuo
zvuk lovačke trube ili gledao kako lovci
odaju poslednju počast divljači kako se
uživa u samom činu lova i svega onog
što nam lov donosi. A ne samo pričama
o kilaži prevedenom u komade kobasica
ili porcija gulaša koje su pojeli. Na nekoliko fotografija odstrljenih divljih svinja
pročitao sam komentare tipa vepar težak
150kg vepar težak 200kg. Znači došli
smo do tog da trofejnu vrednost ocenjujemo u kilogramima. Štaće nam onda
lovni radnici i stručna lica za ocenu trofeja kada to može umesto njih uspešno
da obavlja jedna kvalitetna pijačarska
VAGA.
Ako nastavimo ovim tempom za
koju godinu neće nam trebati ni zakon
Poruka sajber ili pozer lovcima: OVAKO TREBA
da i ja lovim. Ode u prodavnicu ne znajući šta kupuje uzima samo najskuplju
opremu. Prodavci ko i svi gledaju svaki
dinar, podižu cene proizvođači isto tako
i tu nema kraja. E onda dolazi onaj deo
kada se pozeri vrate iz lova pa počne
hvalospev. Te ubio sam to i to te napucao se ko na frontu(inače fronta nije ni
video) i na red dolaze fotografije iz lova
obavezno sa nogom koja gazi ubijenu
21
o lovstvu ni lovačka etika. Nego samo
jedan računar srednjeg kvaliteta i CD. I
moćićemo da se hvalimo kako smo svi
MI postal VELIKI SAJBER LOVCI.
Zato prst na čelo i razmislimo gde
nas ova moda sve vodi. Ako ni zbog
čega drugog, zbog nas mladih koji želimo da lov bude ono što jeste, viteštvo,
drugarstvo i poštovanje prirode, divljači
i svojih drugova lovaca.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Za svačiji džep...
MAUSER M12
Mauser je proletos ponudio tržištu novi lovački karabin
retro koncepta. Na prvi pogled izgleda kao da su ponudili
Pasata po ceni Golfa. Lepo zvuči a dali je baš tako...
T
ržište lovačkih karabina je kao
testo za palačinke. Dovoljno gusto i tesno a opet ima mesta za sve.
Oružari su u neprestanoj trci da uzmu
svoj deo kolača. Svake godine se pojavi neki novi model koji skrene pažnju
javnosti nekim detaljem ili konceptom.
Proizvođači, koji drže do sebe, trude se
da budu barem korak od konkurencije.
Neki to postižu inovativnim rešenjima,
neko kvalitetom a neko cenom. Međutim, gotovo po pravilu imamo lansiranje
novih modela, sa bombastičnim najavama i velikom medijskom najavom.
U suštini retko dobijamo originalnost
već samo kozmetičke izmene i zatezanje bora. Tu i tamo neki detalj vredan
pažnje. Čudo je taj puškarski marketing. Međutim...
Obično se poenta čuva za kraj
drame. I u pozorištu i u novinarskim
tekstovima. Ovde će mo prekršiti to
pravilo. Dozvolite da poentu krije prvi
čin. Tehničke novotarije ostavljamo za
kraj a da na početku predstavimo filozofiju i koncepciju novog modela M12.
Mauser je postao odavno generičko ime za obrtno-čepne karabine. I
dan danas se sve meri po njemu. Čuveni
model M-98 je odavno etalon po
kom se porede mnogi sistemi.
Setite se koliko smo puta
čuli komentare tipa, slično kao Mauser, un-
Dobra konfigurcija za fer
pare
apređeni
Mauser, loša
kopija Mausera i sl. Po
22
njemu se dugo godina poredilo šta
valja šta ne. Ali ova oružarska legenda, proizašla iz vojnih koncepcija od
1865. do 1898 godine, odavno baštini
svoja genijalna rešenja a pomalo i svoju
reputaciju. Posle Drugog rata, gigant iz
Obendorfa je napustio model ’98 kao
osnov lovačkih karabina. Tu i tamo je
nešto ostalo u fragmentima. Do duše,
imao je Mauser i uspeha na tržištu sa
modelima M66, zatim M83 i poslednjim M03. I pored svega, tokom dugog
niza godina, mnoge firme su pravile
odlične lovačke karabine na M-98 platformi... ali ne i Mauser. Da podsetimo,
Zastava M70 je ’devedeset osmica’ u
98% originala.
I onda se neko iz konstrukcionog
biroa dosetio da spoji savremene i retro.
Zapravo, cilj je bio da se pondi tržištu
kvalitetno, funkcionalno, precizno,
dokazano u praksi /čitaj – već viđeno/
a da pri tome karabin ima i neizbežna
savremena rešenja. I naravno, sve za fer
pare. Pored svega, materijali, podsklopovi, izrada i završna obrada su morale imati karakteristike skupljih pušaka.
Kocepcijski je bilo zadato da izrada podrazumeva slogan ’sve od čelika’. Znači
nema plastike, aluminijuma, silumina i
sl. Da dodamo da je u projektnom zadatku figurisalo i to da poseduje redizajnirane karakteristične osobine izgleda M-98. Jednom rečiju, kad pogledaš
pušku odmah moraš prepoznati Mauser, pa makar i po krupnom natpisu. Jer
i to je dominantno na njemu. I tako
se na sajmu IWA 2013. pojavi Mauser
M12. /ovo M12 je, pretpostavljate, godina nastanka/. Nov karabin je
pobrao aplauze stručne, široke
i medijske javnosti.
Opšti zaključak je
da je tržište dobilo
čvrstu, operativno dugovečnu pušku, ergonomski skoro
savršenu, klasičnog stila u pouzdanom
kvalitetu, proverenih rešenja, u maniru
’sve što valja na jednom mestu’ bez afiniteta ka nekim novotarijama. Rekli
bi da je to retro primerak ’stare škole’
oružarstva u izvedbi ’Made in Deutschland’. Šta se tu može poželeti bolje... Da
ne zaboravimo, cena ovog karabina u
Americi je oko 1500$ /oko 1200 eura/ sa
plastičnim kundakom, dok se u Evropi
kreće oko 1600 eura sa orahovim kundakom. Sve u svemu, kvalitet u gornjem
srednjem, razredu a cena u donjem. Bravo ja Fabriku.
Tehnički detalji
U principu, ovde se radi obrtno-čepnom karabinu koji se bravi direktno u cevi. Bravljenje se vrši sa dva
reda po tri bradavice otklona
otvaranja od 60 stepeni što
je sada uobičajena
praksa.
Zatvarač je sistema ’push feeding’ što
znači da nema bočnog izvlakača karakterističnog za
Mauser m-98. Na zatvaraču postoji
spojnica sa trostepenom kočnicom već
odavno dokazana na M3 modelu. Postoji i indikator napetosti mehanizma
i igle koji i po mraku možete napipati.
Puška se hrani odvojivim magacinom.
Pomenimo jednu važnu karakteristiku. Sanduk puške je urađen po obliku
i dimenzijama stare ’98-ice te se može
karabin iz nužde dopuniti ili hraniti i
ubacivanjem pojedinačnog metka kroz
otvor na sanduku.Takođe, sve montaže
koje pasuju na M-98 sistemu pašu i ma
M-12. Isti su prečnici lukova na sanduku i isti dijametri i razmaci rupa za
prihvat montaže. Lepo i pametno. Na-
23
vike stečene kod starih vojnih ’mauserki’ ostaju i ovde primenjivi a pri tome,
možete, recimo, skinuti montažu i optiku sa Zastave M-70 i staviti je na ovu
pušku. Okidački sistem je kao švajcarski
sat. Iako se ne može podešavati reaguje
u takmičarskom maniru. Cev je kovana,
savršene trase sa ustima cevi u ’match’
kvalitetu. Cevi, u zavisnosti od kalibra
su duge ili 62 cm. ili 62 cm. Treba reći
da je ovo jedna od najpreciznijih pušaka
u svojoj konfiguraciji. Kundak može biti
po želji, plastični ili orahov. Oblik kundaka je perfektan, pruža mogućnost
brzog ubacivanja u rame a pri tom perfektno apsorbuje povratni trzaj po opaljenju. Masa cele puške je oko 3.2 kg /kao
kragujevački karabin M70/
Što se tiče ponude kalibara, nema
šta nema. Svi poznati su tu, uključujući i
seriju WSM kalibara.
Da dodamo još da se pravi utisak
o ovom karabinu može doneti tek kad
ga uzmete u ruke. Iz novinarskog pera i
par slika se može steći utisak... ali pravu
vrednost M12 ćete osetiti u ramenu i
dok manipulišete sa njim. Dali se div
iz Oberndorfa vraća na scenu na velika
vrata sa klasičnim stilom? Videćemo, da
prođe malo vremena. A dali je Mauser
uspeo da napravi Pasata po ceni običnog
Golfa? Mišljenja smo da jeste ili je vrlo,
vrlo blizu...
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Nikola Ivković
Uticaj zrna... ali iz drugog ugla
DEBELO I SPORO
ILI MALOA BRZO?
Lovačka priča o adekvatnom kalibru je stara koliko i sam lov, da ne
pominjem stručne tekstove koji su napisani na ovu temu. Jedini problem je što divljač ne zna da čita tabele, nego padne od onog metka koji
je najviše zaboli i sačini najveću štetu...
Pravi košmar! Neko
tu čak i zastrani.
E, onda dođe ona
poslednja treća faza
kada shvatimo da to
nema više nikakve
veze i da ‘sve to dobro puca’. Ili si dobro pogodio ili nisi,
ili se jednostavno na
kraju umorimo od
tolike priče. Obično
se desi da lovačku
karijeru završimo
sa istom onakvom
puškom sa kakvom
smo i počeli.
Predrasude
Faze u lovačkom odrastanju
Hajde da sa malo duhovitosti
prozborim o ovoj temi. Kod kupovine
adekvatnog oružja za lov postoje tri
osnovne životne faze. Prva faza je kada
postanemo lovci i, naravno, kupimo
karabin u univerzalnom kalibru. Recimo da je to .30-06. Dok prvu cev u tom
kalibru sedamdesetih godina prošlog
veka nije doneo pokojni Duško Bojović, Srbi nisu imali univerzalni kalibar...
imali su samo jedan. Znači, super univerzalni. To je bio 7,9 ili stručno rečeno
8x57. Prosto i jednostavno, jedna partija
i jedan kalibar... i šta vi tu ima mnogo
da mislite. Tu i tamo ste kod nekog lovočuvara mogli da nađete po neki 7x57.
Masovno prenaoružavanje kreće kada
je Crvena Zastava izbacila model M70
u kalibru 7x64, jer ‘taj’ može da dobaci
dalje od ovih već ‘prevaziđenih’. Ovde ne
računam partijske funcionere koji su se,
zbog raznih zasluga za narod i državu,
domogli puške u nekom od kalibara
koji su za ono vreme bili fama. Dobar
primer je, kada sam pre nekih 5-6 godina, nabavio Borovnikov M98 u kalibru
6,5x68, zaostavština iza jednog bivšeg
24
državnog činovnika. A u oružnom listu piše kalibar 6,5 Carcano! Dovoljan
dokaz da čak ni miliciji u ono vreme nije
bilo jasno o čemu se tu radi.
Kada prođemo tu prvu fazu, ako
neko uopšte izađe iz nje, stižemo do
druge faze. Svideo nam se lov i krećemo
u dalju kupovinu. Shvatimo da ništa u
životu nije univerzalno, pa ni kalibar. Da
je drugačije, Dragan Džajić bi podjednako dobro igrao i levo krilo i beka, ali
nije. Ta druga faza ume da potraje - brzo,
sporo, lagano, debelo...i sve to u raznim
kombinacijama sa adekvatnim zrnima.
Adekvatan izbor kalibra za drugi, treći ili već koji
po redu karabin, u
mnogome zavisi od
načina lova i divljači
koju lovimo. Ako zanemarimo da ćemo
novu pušku da kupimo zbog njene vrednosti ili lepote, logičan sled stvari je da se
prvo bira kalibar. Ako preferirate lov na
srndaća u Vojvodini ili lov na divokoze
u planninama, Vaš izbor će logično biti
kalibar do 7 mm sa početnom brzinom
preko 870 metara u sekundi. Ako lovite
na zatvorenijim terenima i kombinujete
lov na srndaće, divlje svinje ili možda
jelene, preporuka svih stručnjaka će biti
7,62 mm pa gore, sa početnom brzinom
do 850 metara u sekundi. Pomisliće
čovek, ništa lakše... E onda sednete u
neku kafanu gde se okupljaju lovci i balističari /a koji lovac nije/ koji su u stanju da Vam za pola sata pomere mozak.
I to sve zbog svojih ličnih predrasuda
ili bolje rečeno ‘trauma iz detinjstva’. A
objektivnost je uvek u drugom planu jer
obično špriceri i ‘mučenica’ učine svoje
uz preveliko listanje raznih kataloga iz
Nemačke. A odakle bi druge i gledali,
zar ne...
Večita dilema
U manje-više svim pravilnicima o
lovu stoji da je za odstrel sve krupne evropske divljači, tom prilikom mislim na
pogodak u plećku ili prva rebra a ne one
majstorske pogodke u vrat, treger itd,
dovoljan kalibar koji prenosi energiju
od 2.500-2800 džula u trenutku nastrela.
Uđete u tabelu, nađete gde piše J i shvatite da su to manje više svi kalibri. Da
li ste izabrali pravi kalibar moći ćete da
primetite samo po izrazu lica lovočuvara
kada Vam popunjava dozvolu za lov. Tu
i jeste osnovni problem, jer ta snaga izražena u džulima ne garantuje da ćete
imati uspešan odstrel. Pod uspešnim
odstrelom se podrazumeva da pogođena divljač ostane na mestu nastrela ili da
ne ode daleko.
Zašto treba davati prednost mecima sa većim dijametrom zrna? Vrlo
prosto, i najgore zrno kalibra 8 mm će
se više otvoriti i napraviti širu prostrelnu
ranu od npr. 6,5 mm. A to i jeste poen-
IZ ISKUSTVA
Iz iskustva znam da se svi
lovočuvari po ozbiljnim lovištima, kod lova divljih svinja,
obraduju kada u rukama lovaca vide karabine ili prelamače u
cal. 8x57, 9.3x62, 9.3x64, 9.3x74,
9.3x57, 8x64, .375 H&H. Mršte
se na .7rem.mag. ili na .300 win
mag /ovaj poslednji u slengu
zovu ‘macester mangup’. Mogu
proči 8x57, 30-06 i 7x64, mada
nevoljno. U ovom slučaju im
‘lako i brzo’ znači besomučnu
potragu kad se lov završi. Zanimljivo je da je ‘mali’ 7x57 vrlo ozbiljan ‘igrač’ kada ispali zrno od
11 grama na crnu divljač.
25
ta. Pored toga, zrno većeg dijametra je
samim tim i teže, a teško se teže zaustavlja. Manje su podložna skretanju sa
putanje usled kontakta sa travom, pšenicom, granama ili na kraju sa koskama
prilikom udarca u telo divljači. Desilo
mi se da u jednom pogonskom lovu dva
puta pucam iz kalibra 7x64 na 15 metara
kroz žbun na divlju svinju koja je otišla a da zrno nije ni došlo do nje. To mi
se sa 9,3x57 nikada nije desilo. U stvari
kada malo bolje razmislim ni jedna divlja svinja mi nije otišla dalje od 20 metara
pogođena istim kalibrom. A u tabeli,
ništa naročito – džula kao i ostali srednji
kalibri, čak i manje, brzina 640 metara u
sekundi...
Od viška glava ne boli Kao i u samom životu, i prilikom
odabira odgovarajućeg kalibra moramo
da pravimo kompromise. To što imaju
‘spori i debeli’, nemaju ‘tanki i brzi’, i obrnuto. Vrlo je nezahvalno u ovome praviti poređenja, jer u mnogome zavisimo
od veličine divljači koju lovimo i samog
okruženja. Znači, ipak je veličina bitna.
Izbor zavisi samo od Vas, ali ako imate
uslove, najbolje je kupiti i jedno i drugo.
Svi veći proizvođači oružja se vraćaju
starim tradicionalnim kalibrima. Neke
vade i iz naftalina. A i, kao što sam na
početku rekao, ne sekirajte se mnogo i
ovako će mo na kraju svi završiti sa jednim od standardnih, jer, nema lošeg
metka - zar ne!
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Milica Dević
IZLOŽBE PASA I TURIZAM
Upoređivanjem broja prijavljenih pasa na izložbama u Srbiji tokom
zadnjih godina i broja pasa koji se po izložbi izlagao krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka kod nas primećuje se da je ovaj
broj znatno opao.
Z
bog većeg broja pasa nekadašnje
izložbe trajale su dva dana tokom
vikenda što je imalo veći značaj sa
aspekta turizma.
Danas imamo mnogo izložbi,
skoro svaki grad u Srbiji, a Boga mi i na
selima imaju slične apetite, skoro da ima
izložbu pasa, naravno različitog ranga.
Dakle, mnogo više izložbi uz padanje brojnosti pasa koji se izlažu. Rekli bi
prava inflacija izložbi. Ovde nije tema
kvaliteta tih tih okupljanja pa ni samo
suđenje na njima za koje se u najmanju ruku može reći, problematično. Ovde
želimo da ukažemo na mnogo veće mogućnosti za zaradu. Šta treba menjati
procenite sami, ili bar razmislite.
Brojnost na današnjim izložbama
u eksterijeru nije pravi odraz mogućnosti i potencijala koje Srbija ima. Zato je
jedan od osnovnih ciljeva postići ponovo nekadašnju brojnost takmičara na
izložbama. Veći broj pasa prouzrokovao
bi potrebu za dužim trajanjem izložbe –
dva dana tokom vikenda – što bi imalo veći efekat sa turističke i ekonomske
tačke gledišta. Broj posetilaca bio bi
veći, izlagači bi imali (uz adekvatnu animaciju od strane turističke organizacije grada) veću motivaciju za obilaskom
mesta u kojima se izložba održava, više
bi se posećivali ugostiteljski i smeštajni
objekti pa bi i prelivanje novčanih sredstava bilo veće.
Evo primera. U katalogu beogradske izložbe pasa svih rasa pre nekoliko godina bilo je prijavljeno 992 pasa
(od toga je 818 domaćih i 174 pasa iz inostranstva). Cena prijave bila je 1.600 dinara za prvog psa za domaće izlagače (a
1.200 za drugog psa u istom vlasništvu)
i 800 za autohtone rase pasa, a 30 evra
za inostrane izlagače (www.jks.co.yu).
Na dan izložbe se prijavljuju psi van
konkurencije za koje se plaća ista cena.
Ako sve ovo preračunamo (5.220 evra
od inostranih izlagača, 44.800 dinara
od 56 pasa autohtonih rasa i 1.066.800
dinara od ostalih izlagača) dolazimo
do cifre od 1.570.960 dinara, odnosno
17.850 evra. Na izložbama se najčešće
vrši i prodaja kataloga. Naravno, organi-
26
zator naplaćuje sve reklame u katalogu
kao i reklame koje se nalaze na izložbenom prostoru. Na velikim kinološkim
manifestacijama, poput beogradske,
dolazi i veliki broj preduzeća koja tokom
manifestacije prodaju svoje proizvode,
pa se njima prodaje prostor na kojem
će postaviti svoj štand. U zavisnisti od
dogovora sa vlasnikom terena organizatoru može slediti i procenat od ulaznica
i parkinga mesta. Uočava se da se ukupna cifra prihoda povećava. Međutim,
to nije cifra koju organizator dobija kao
zaradu, već od nje oduzima troškove za
dolazak i dnevnice sudija i delegata, pehari, štampanje prijava i kataloga, oglasi
i druga promotivna sredstva. Često se
dešava da se pronađu i sponzori koji pomažu izložbu što u mnogome finansijski
olakšava organizaciju, a organizatorima
obezbeđuje višu zaradu.
Šampionat pasa u Francuskoj, najprestižnija kinološka manifestacija u
Francuskoj sa dodelom CACIB-a, koji
je održan 17. i 18. juna 2006. godine okupio je 6.680 pasa. Iz prakse je poznato da na jednog izvedenog psa dolazi u
proseku troje izlagača (vlasnik sa članovima porodice ili prijateljima), pa se
može pretpostaviti da je broj posetioca
ove izložbe bio najmanje oko 18.000 (s
obzirom da uvek ima vlasnika i izlagača
koji izlažu više pasa na istoj izložbi).
Postojala su dva roka za prijavu, a cena
prijave bila je 46 evra do prvog roka,
odnosno 56 evra do drugog. Za drugog
i trećeg psa prijava je koštala 39, odnosno 49 evra, u zavisnosti od roka prijave.
Izlagači ne plaćaju ulaz, ali se ulaznica
naplaćuje njihovim pratiocima i prijateljima koji su došli sa njima. Pratioci
plaćaju ulaznicu 5 evra, a ostali posetioci bez psa koji se takmiči na ovoj izložbi
platili su ulaznicu 9 evra. Ako se pretpostavi da su svi psi prijavljeni u prvom
roku, onda je za 6.680 pasa dobijeno
307.280 evra. Takođe, ovih 6.000 pasa
mora se dovesti automobilom, što znači
da je stiglo najmanje oko 5.000 automobila kojima je naplaćen parking od 9
evra. Ako se dobija procenat od ulaznica, onda od 12.000 (18.000 – 6.000) onih
koji su platili ulaznicu po ceni od 5 evra
se dobija oko 60.000 evra i plus posetioci
koji nemaju psa a platili su ulaz 9 evra.
Zatim, na izložbi su se prodavali katalozi
čija je cena bila 7 evra. Ako je prodato
6.000 prihod je 42.000 evra. Dakle, ukupan prihod je oko 400.000 evra. Imajući
u vidu prihode od reklamnog prostora u
katalogu i na terenu održavanja izložbe,
prodajnog prostora različitih preduzeća,
može se uočiti da će konačna suma biti
mnogo veća. Naravno, to nije čista zarada koju organizator dobija. Organizator
mora isplatiti dnevnice i putne troškove
sudijama, štampanje kataloga i prijava,
zakup terena, pehare, marketing aktivnosti, ali može se zaključiti da je zarada
kod organizacije ovako masovne izložbe
znatna. Svaki posetilac izložbe kupiće
u gradu makar osveženje ili će stati na
benzinsku pumpu za gorivo i samim tim
O HENDLERIMA
Ko su hendleri i otkuda samo toliko zanimanje za ovaj način „posla“ u
poslednje vreme.? Sve su ovo pitanja,
bez odgovora, jer odgovor možemo
samo pretpostavljati, ili bar delimično saznati. Naime poslednjih godina
vlasnici pasa imaju mogućnosti, naravno ukoliko i žele i imaju novčanih
mogućnoti, svoje pse izlagati, kupiti
priznanja, a istovremeno sedeti kod
kuće, dok su njihovi psi u ringovima.
Ovo ide na ruku onim bogatijima, i
starijim licima, koji imaju problema sa
zahtevnim trčanjem sa psima u ringovima. Najčešće samoobučavani hendleri( lica koja za novac izlažu tuđe pse
na takmičenjima), veoma dopadljiva
ponašanja, izraza i oblačenja, kako
muškarci tako i devojke, pa i udate žene,
uspešno odrade posao u ringu, pa čak i
sa problematičnim psima. Hendleri su
najčešće mladi nezaposleni ljudi, siromašnog porekla ili bolje rečeno, u ovom
načinu života, pokušavaju pronaći sebe,
a njih samo mali broj i znatno uspeva.
Uspeva jer znaju neki i strane jezike a
za klijentelu imaju ipak bogate strance
koji ne žale za „šampiona“ izdvojiti „ve-
učestvovati u prelivanju prihoda, odnosno novac zarađen u mestu stalnog boravka preneće i utrošiti u gradu izložbe.
Dakle, kinološka izložba ovakvog
karaktera i masovnosti predstavlja ozbiljnu manifestaciju sa velikim brojem
posetioca koja je od velikog kinološkog,
ali i ekonomskog i turističkog značaja
za grad i zemlju u kojoj se održava. Da
bi se postigao veći broj takmičara mora
Najveća izložba
pasa na svetu
Najveća izložba pasa na
svetu odžava se od 1891 godine u
Birmingemu, u Engleskoj. Osnivač je bio trgovački putnik Carls
Kraft i po njemu se ta izložba i
danas zove Krafts [Crufts]. Sama
izložba je smeštena u Svetskom
izložbenom centru u Birmingemu a u januaru 1991 je zabeležen
rekordan broj od 22.993 prijavljena pasa.
liku lovu“, i njihovi vodiči pasa su i pretplaćeni. Poznati su nam neki hendleri
koji su se ovim načinom dara prosto
preporodili, jer pre nisu imali ništa.
Međutim neki momci – hendleri
nemaju granica i igraju veoma opasno
i podlo. Naime, u sukobu interesa sa
sudijama, koji hteli nehteli, takođe igraju“ i pokvarenu igru“ protiv svih onih
koji imaju zaista i veoma kvalitetne pse
! Znači to, da sudija i hendler imaju isti
interes, a on je novac. Ovo izgleda neverovatno, ali naš izvor kaže da u ovome
neki ljudi prosto se nadmeću koji će
više posla odraditi. Hendleri traže novac, a novac im dolazi sa rezultatima,
pa tu nema dileme koliko se njih i sa
kakvom snagom zalaže, da baš on bude
pobednik.
Oni uzimaju pse iz čak dalekih
zemalja, preko fejsa se povezuju sa vlasnicima pasa, sklapaju ugovore, sačekuju često pse na aerodromima i putuju
po njih. Ovi ljudi spavaju po hotelima,
unajmljenim stanovima, barakama,
šatorima, čak i u automobilima,, preko leta na otvorenom, ali cilj je samo
novac i neki kako smo rekli i ne biraju
sredstva kako do njega. Poznata nam je
iz priče našeg izvora, da je jedan Hr-
27
se i smanjiti ukupan broj izložbi tokom
godine, usredsrediti se na nekoliko
izložbi čija bi se organizacija dovela do
savršenstva. Manji broj izložbi tokom
godine prouzrokovao bi mnogo veći
broj takmičara po jednom takmičenju, a samim tim bi takmičenja, zbog
veće konkurencije, bila interesantnija
i privlačila veliki broj i običnih posmatrača. Naravno, neophodno je da u
organizaciji nema propusta koji se često uočavaju na današnjim izložbama
(neadekvatan teren, nedovoljno veliki
ringovi, greške u katalogu, nedostatak
mesta za parking, neadekvatne službene
prostorije organizatora, nedostatak sanitarnog čvora i dr).
Da bi međunarodna izložba imala
i određeni turistički značaj mora se organizovati tako da sama po sebi bude
turistički atraktivna. Takmičenja pasa
u eksterijeru i radu u svetu okupljaju
mnogo veći broj izlagača, ljubitelja pasa
i posetioca nego što je slučaj u Srbiji.
Međutim, upravo primeri iz inostranstva trebalo bi da budu uzor i cilj kojem
treba težiti.
vatski poznati hendler i lobista, koji
godinama ubire dobre rezultate širom
Evrope, dogovara i putuje sa sudijama,
prošle godine je u Zadru za majskih četiri dana izložbi sa svojom ekipom koja
sačinjavaju on (šeik), devojka i momak,
izveli su na izložbe ukupno 21 psa drugog vlasnika, naravno. Pa nemoramo ni
pisati ni razmišljati o kojoj se zaradi od
tih tolikih pasa.
Obrad Štrbac
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Aleksandar Bursać, Dipl. Vet.
MALI MINSTERLENDER
osmoj nedelji starosti, isključuju se iz
daljeg uzgoja. Surovo, ali to je ono što
čuva rasu u formi koju danas imamo.
VJP-Verbandsjugendprufung ili Klubski
test za mlade se održava u prolece svake
godine. HZP- Verbandsherbstzuchtprufung je Klubska jesenja utakmica. Psima
koji ne prođu ove testove ne dozvoljava
se upis u uzgojnu knjigu, obeležavaju se
kao takvi u rodovnicima isključuju se iz
daljeg uzgoja. Slična situacija je i u ostalim Evropskim zemljama Holandiji,
Švetskoj, Norveškoj, Finskoj, Danskoj,
Českoj Republici... gde se takmičenja (izložbe u eksterijeru i lovni testovi)
održavaju pod budnim okom nacionalnih uzgojnih klubova i FCI-a.
na bilo kom terenu i svaku divljač- od
one pernate, preko divlje svinje, sve do
jelena i losa (gde je to dozvoljeno). Izrazito je vodoljubiv a zahvaljujući svom
temeljnom dlačnom pokrivaču dobro
podnosi sve vremenske uslove. Pravilno kondicioniran pas moze loviti mnogo sati. I danas ga koriste sokolari koji
lov s njim smatraju cistim uživanjem.
Teren pretražuje energično, u galopu
ili kasom, niskim nosom (rasna odlika)
i ima priličan radijus rada. Markiranje divljači je čvrsto i postojano i svaka
jedinka slabe i nepostojane marke se
isključuje iz uzgoja. Urođeni refleks
markiranja kao i kod svake druge rase
ptičara mora se učvrstiti u toku obuke,
a pitanje učenja markiranju se ni ne
Standardi i lovne karakteristike
Istorija
do tog perioda, ali potreba za osveženKoreni ove šarmantne i nadasve jem krvi nešto mekših pasa Heitmann
lovno široko upotebljive rase sežu do 13 linije upućivala je odgajivače na međui 14 veka kada je korišćena prilikom ot- sobnu saradnju. Lonsovi su uredno
menih aristokratskih lovova s sokolovi- ažurirali podatke o vlasnicima i psima
ma. U stvaranju rase korisćteno je ne- iz obe linije nazivajuci ih i magistarskim
koliko ostrvskih i kontinetalnih rasa: psima s obzirom da su veliki zaljubljeniEngleski seter, poenter, epenjel breton, ci u ove pse bili ministri i učitelji tadašnnemacki oštrodlaki i kratkodlaki ptičar. jeg vremena.Po drugoj hipotezi von
Do 18. veka rasa je skoro zamrla da bi Otto-a ( 1904.) oficiri Napoleona I su
promenom socijalnih i ekonomskih u Vesfaliju donerli Epanjel Bretone koji
uslova u tadašnoj Nemačkoj bila, buk- su imali presudan uticaj na dalji razvoj
valno, ponovo rođena. Oko 1870-te na Malog Minsterlendera. Edmund Loens
farmama u Donjoj Saksoniji, Hermann, i Friedrich Klaus koren ove rase vezuju
Edmund i Rudolf Loens pronalaze pse za područje severozapadna Nemacke i
ove rase i nazivaju ih “Heidewachtel”. Holandije. Istina je, verovatno, negde izU severozapadnoj Vestfaliji nekoliko medu. U martu 1912. godine grupa od 68
imena se vezuje za ponovno oživljavan- odgajivača i ljubitelja ove rase ustanovlje”Heitmann” linije malog Minsterlen- java u Osnaebruck-u “ Nemacku asocidera. Braca Loens 1905. godine kon- jaciju za uzgoj Malog Minsterlendera
statuju postojanje “Dorsten” linije ovih “ koja dobija svoj statut uzgojna pravipasa koja je geografski razdvojena krat- la i knjigu uzgoja. Fridrich Klaus 1921.
kom distancom od Heitmann linije. Psi godine nakon dugogodisnjeg , moglo bi
ove dve linije nisu međusobno ukrštani se slobodno reci, naučno-istraživačkog
28
rada dolazi do rezultata koji su i danas
fundamentalno vazni za opstanak rase.
Danas
Mali Minsterlender je u svojoj
matičnoj zemlji po brojnosti treća rasa
ptičara sa preko 5000 vlasnika, 140200 parenja godišnje ( od kojih 20-50
otpada na Regionalni komitet Westphalia-lip). U Nemackoj danas egzistira
16 Regionalnih Komiteta za uzgoj ove
rase udruženih u već pomenutu asocijaciju. Asocijacija od svake ženke ove
plemenite rase zahteva polaganje jednog lovnog ispita ( VJP), ocenu “ dobar” ili “bolji” na uzgojnoj izložbi ove
rase i ocenu “HD-frei” za kukove, koja
je dokaz o odsustvu displazije. Muške
jedinke polažu dva lovna ispita “VJP”
i “HZP”. Takođe se podrazumeva ocena dobar ili bolji na uzgojnoj izložbi i
rengenski snimak kukova u starosti od
dve godine. U Nemačkoj stenad koja
ne prođu “Prijemni test za štenad” u
Mali Minsterlender nosi broj standarda 102 po FCI-u , zemlja porekla je
Nemačka i svrstan je u sedmu grupu,
sekciju 1.2 kontinentalnih ptičara, u
tipu španijela-dugodlakih ptičara s radnim ispitom. Dozvoljena veličina je za
muške jedinke 54 (+, - 2cm), a za ženke (+,- 2cm). Dozvolje su tri vaijeteta
braon-bele obojenosti: 1. klasična braon-bela obojenost-bela osnova s braon
ostrvima, 2.svetlo melirana- preovladava
bela osnova s mnogobrojnim tragovima
braon boje, 3. braon melirana- preovladava braon boja s tragovima bee boje
na ekstremitetima. Poslednja verzija
standarda iz 2004-te iskljucuje, kao i sve
predhodne, pojavu crne boje. Mali minsterlender je veliki ljubitelj porodicnog
zivota i generalno uzevši veoma cist pas,
s neznatnim “psećim” mirisom što ga
čini veoma pogodnim za kucne uslove
držanja, uz napomenu da mu je potrebno obezbediti dovoljno duge dnevne
izlete u spoljnu sredinu gde može zadovoljiti svoj van serijski temperament
i zelju za lovom. Pomenuta privrženost
porodici i deci ni malo mu ne oduzima
na urodenoj “ostrini” prema divljači i
lovnoj strasti.Kada obučavate ovog psa
za lov prvo ga morate naučiti, zatim
trenirati, pa tek onda testirati. Vlasnik
koji je sposoban da čita široku skalu ekspresije osecanja ovog šarmatnog malog
psa, lako će ga obuciti za sve uslove lova.
Minsterlender je zdrava rasa oslobođena
naslednih bolesti . Elegantan i jak pas s
dosta samopouzdanja koji brzo shvata
svaki postavljeni zadatak, isto tako brzo
ga pretače u lovno iskustvo i odlično
pamti. Prilagodljiv je za sve uslove lova
KOD NAS
Populacija malog minsterlendera je izuzetno mala, gledano kroz
prizmu svih gotovo fantastičnih
lovnih mogućnosti i upotrebljivosti
ove rase. Kao i ostalo, sve se svodi
na entuzijazam i odricanje pojedinaca. Preko je potrebno i neophodno osnivanje Kluba ljubitelja ovih
pasa da bi se taj entuzijazam spojio
s lovno-kinološkim iskustvom s
jednim jedinim ciljem: popularizacija iprodukcija visoko kvalitetnih lovno-upotrebljivih jedinki.
Samo stroga selekcija, pod budnim okom vise lovno-kinoloških radnika ujedinjenih u klub dace rezultate
i omogućiće da daleko česće srećemo ovog predivnog malog psa i u
našim lovištima. Toplo preporučujem svim potencijalnim vlasnicima
malih minsterlendera nekoliko izvrsnih lovno-kinoloskih priručnika
puk.Milana Kilibarde i Ivana Richtera, jer verujem u onu Basarinu-”
sve je u knjigama”. Volite vase male
minsterlendere-oni će vam to sigurno vratiti u vidu nebrojenih i nezaboravnih lovnih doživljaja.
Dr Aleksandar Bursać,
Dipl. Vet.
29
postavlja. Minsterlendera je lako obučiti kuliranju (približavanju psa divljači
posle markiranja pri cemu se on oslanja na svoj njuh) na komandu. Potrebno
je naglasiti da je fundamentalno važno
malog minsterlendera naučiti i učvrstiti
stajanju na poletanju divnjači, pucanj i
pad divljači. Odstupanje od ovog veoma
važnog lovno-kinološkog pravila pretvorilo je mnoge male minsterlendere,
vec formirane u lovu, u jedinke slabog
nosa i nepostojane marke. Sledoglasan
je na tragu sve ranjene divljači izuzev
pernate. Traženje i aportiranje ranjene ili “u vatri” pale divljači pravilno
obučen minsterlender izvodi s fanaticnom upornoscu. U koliko mu priliko
obuke pravilnom aportiranju pokazete
pun stepen poverenja, imacete trazenje i
aportiranje na kojem ce vam pozavideti
mnogi vlasnici drugih ptičara. Jednostavno ovaj mali pas (pravilno obučen) u
lovistu sve čini za vas i zbog vas. Danas
se smatra normalnim, a to je i zavrsni
deo obuke (24 meseca starosti), aportiranje odrasle lisice. Imajuci u vidu gabarite psa ( 16-25 kg) i odrasle lisice moze
se konstantovati samo van serijska volja,
nikako snaga. Uistinu ovaj aport će duže
trajati od aporta jednog N.O.P-a, ali nije
li tim i naše lovačko uživanje veće.
Piše: VLG press
SABATTI NA LORISTU-u
SWAROVSKI OPTIK
totalni paket praktičan za svaku upotrebe. Novi SLC 42 i SLC 56 dvogledi čine komplet od pet modela, koji
će se moći nabaviti kod ovlašćenih
dilera u Srbiji od oktobra 2013.
SLC 56 – iskusni stručnjak
za noćni lov
Izdržljivi dvogledi iz SLC 56
serije su napravljeni sa optičkom i
ergonomskom preciznošću za lakše
uočavanje divljači, posebno u sumrak ili čak i po mrkloj noći, omogućavajući najbolji mogući komfor
posmatranja.
Imaju visoko inovativan optički
dizajn,
kombinovan
sa
fosfornim
sočivima. To doprinosi da optika ima izuzetnu
propust ljivost
svetla u punom
kapacitetu,
posebno je to
osetno u sumrak
ili noću. Maksimalna vernost
boja, ekstremno
visoko-kontrasna slika i kao
sečivo oštre periferne linije slike
omogućavaju lovcima da jasno identifikuju presudne detalje, posebno
sa čeka. Precizno je iskombinovano veliko vidno polje sa izuzetnom
oštrinim slike od ivice do ivice, što
pokazuje vrhunski kvalitet ove nove
generacije. Nezavisno podešavanje, četiri pozicije školjke okulara i
duža žižna daljina pokazuju da i ljudi koji nose naočare mogu uživati u
celokupnom vidnom polju. Postoje
tri modela SLC 56 dvogleda koja se
mogu izabrati. SLC 8x56 i SLC 10x56
su najbolja moguća ponuda za lov sa
čeka u sumrak ili noću. SLC 15x56
je dizajniran sa jačim uvećanjem, što
ga čini idealnim za osmatranje većih
razdaljina.
Novi SLC 42: kompaktan,
čvrst, višenamenski
Novi SLC dvogledi su naslednici SLC 42 HD generacije. To su
višenamenski dvogledi koji mogu
savršeno da odrade obe stvari, lov sa
čeke u lošijim svetlosnim uslovima
ili dnevno osmatranje.
Kompaktniji, vitkiji dizajn i ergonomski oblikovan oslonac za prste
osigurava potpuno uživanje u osmatranju, čak i tokom dužih perioda
boravka na čekama. SLC 10x42 koji
sa svojim 10x uvećanjem omogućava uočavanje i najsitnijh detalja. To
su pouzdani dvogledi koji kombinuju najviši optički kvalitet sa izvrsnim
rukovanjem.
KARABIN SAUER 101
B
rže nego što smo se nadali, u
našim prodavnicama se pojavila jedna od ovogodišnjih
zvezda sajma IWA 2013, karabin
Sauer 101. Posredstvom domaće
firme ’Caprilo’ iz Bačke Topole,
našim lovcima je dostupan model
101 za 199.999.00 dinara. Tek nešto malo skuplji
nego po Evropi ali važno je da je
tu. Pod sloganom ’Stara
škola-nova
pravila’
tržište je dobilo odličan
obrtno-čepni
karabin perfektnih performansi.
Smešten je u
niži cenovni ali je zato pozicioniran
u visoku srednju klasu. Glavni takmac mu je Mauser M12 ali kako su
vlasnici isti, model M101 je za malo
i po finišu i po rešenjima iznad Mausera. Po ceni takođe. Konstruktivno,
ovaj Sauer je mešavina starog i novog a pomenimo samo neke detalje.
otvaranje zatvarača po uglom od
60%, dva reda braljenja sa bradavicama, beding blok, kočnica na vratu,
odvojiv magazin, bešuman rad, dupli izbacivač čaura. Ako bi davali
ocenu ovog karabina, ona bi glasila
...Odličan. U nekom od narednih
brojeve daćemo detaljan pregled i
test Mod.101. Do tad samo ova najava da zagolica maštu. I vama i nama
u redakciji.
P
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
N
ova generacija SWAROVSKI OPTIK-SLC dvogleda
je visoko kvalitetna lovačka
optika sa visokim performansama
predviđena da se koristi u najraznovrsnijim lovačkim situacijama.
Velika prednost nove generacije je
da sadrži uvek prisutan izuzetan
kvalitet optike, optimalan upotrebni
dizajn i komponente koje se savršeno uklapaju jedno s drugim čineći
uške SABATTI se
odlikuju vrhunskim kvalitetom,
malom težinom, odličnim balansom
i prefinjenim fabričkim gravurama.
Pojedini modeli imaju i pozlatu, kao i
od oraha kundake više klase. Najbolji dokaz kvaliteta pušaka je činjenica
da uvoznik do sada nije imao nijednu
reklamaciju. Dokaz o preciznosti Sabatti pušaka je i priča o našem kupcu
Daliboru Tanasiću iz Subotice. Nakon
kupovine Sabatti kiplaufa SKL 98 u
kalibru 7x65R i postavljanje optike
(Zeiss Duralyt 3-12x50 i originalni Sabatti nosači), Dalibor je na upucavanju
sa još dvojicom svojih prijatelja lovaca
postigao tri potpuno iste grupe pogo-
daka na 100m(!) manje od
2 cm u prečniku (manje od
1 MOA!). Prvi Daliborov izlazak u
lovište sa novim Sabatti karabinom
i RWS municijom 29/30. 07. ove godine (lovište „Hrastovača Makova 7“
Vojvodinašume) rezultirao je odstrelom divlje svinje od 103 kg! Lovina je
posle prvog čistog pogotka (školski,
iznad lopatice) sa 80 m pala na mestu
odstrela.
Za predstojeću lovnu sezonu
uvoznik je pripremio poseban popust
od 15. 08 do 15. 10. 2013 godine, koji
će važiti i za vreme sajma u Novom
S a du.
Puške
SABATTI
se mogu nabaviti u
prodavnicama METEOR Still-a u
Kragujevcu (034/361-707) i Kraljevu
(036/335-612) kao i u prodavnicama
firmi SNAJPER - Beograd, Masarikova 4, tel. 011/26-41-671, LOVAC AGP
- Beograd, Alekse Nenadovića 19, tel.
011/243-35-16 i Novi Sad, Hajduk
Veljkova 11, tel. 021/544-620.
LOVAČKO UDRUŽENJE
„LD FAZAN PIVNICE“ PIVNICE
POZIVA SVA ZAINTERESOVANA LOVAČKA
UDRUŽENJA SA TERITORIJE BAČKE I ŠIRE
DA SKLADIŠTE MESO DIVLJAČI (KRUPNA I SITNA DIVLJAČ) U NOVOIZGRAĐENOJ HLADNJAČI
U PIVNICAMA
Radi dogovora i potpisivanja Ugovora treba se
javiti:
LOVAČKO UDRUŽENJE „LD FAZAN PIVNICE“ PIVNICE
TEL. 064/ 646 0 161
SKLADIŠTENJE MESA DIVLJAČI
PO EU STANDARDIMA
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
BISERNI ZAPISI IZ LOVAČKE DUŠE
Najavljujemo
DRUGI MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM
O LOVSTVU
Na Univerzitetu u Novom Sadu,
od 17-20. oktobra 2013. godine. biće
održan 2. Međunarodni simpozijumu
o lovstvu sa temom “Savremeni aspekti
održivog gazdovanja populacijama divljači”. Ovaj simpozijum predstavlja jedini
međunarodni simpozijum kako u zemlji
tako i u okruženju, koji sa tematikom
lovstva okuplja strane i domaće stručnjake iz više različitih oblasti kojima je
zajedničko lovstvo.
Pored Polјoprivrednog fakulteta
Univerziteta u Novom Sadu koorganizatori su i : Polјoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Fakultet veterinarske
medicine Univerziteta u Beogradu,
Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Albert-Ludvig
Univerzitet iz Frajburga u Nemačkoj i
Šumarski fakulteta, Univerziteta “Sv.
Kiril i Metodije” Skoplјe.
Osnovni cilj Simpozijuma je da
predstavi lovnim radnicima, lovcima,
zainteresovanim stručnjacima,
istraživačima, studentima i široj javnosti najznačajnije rezultate istraživačkog
rada srpskih i inostranih stručnjaka.
Simpozijum će razmatrati najznačajnije teme koje bi trebalo da
definišu prioritete razvoja lovstva u
naučnom, obrazovnom i stručnom
pogledu, na način koji će sistematski
i održivo menjati stanje u okviru pet
sledećih tematskih celina: gazdovanje
populacijama divljači, ishrana divljači,
genetika i konzervacija divljači, zdravstvena zaštita divljači i kinologija i lovno
zakonodavstvo, lovni turizam i lovna
politika.
Učesnici Simpozijuma će imati priliku da od renomiranih međunarodnih i
domaćih stručnjaka saznaju više o aktuelnim trendovima u lovstvu i gazdovanju divlјači, . Posebno bi izdvojili izlaganja: dr Rori Putmana iz Ujedinjenog
Kralјevstva koji se smatra vodećim
svetskim stručnjakom za divlјe papkare, dr Džon Svensona iz Sjedinjenih
Američkih Država koji vodi najveći Evropski projekat o mrkom medvedu, dr
Ladislava Paula sa Tehničkog Univerziteta u Zvolenu iz Slovačke koji će imati
izlaganje o primeni genetičkih analiza u
gazdovanju dilјači, dr Jaroslava Slamečka, direktora Instituta za sitne životinje
pri Istraživačkom centru za proizvodnju
životinja iz Nitre u Slovačkoj, jednog od
vrhunskih Evropskih stručnjaka za zeca,
kao i Šadora Čanjija direktora Instituta
za zaštitu divlјači, i profesora na Polјoprivrednom fakultetu “Sent Ištvan” Univerziteta u Godolu.
Dejan Beuković
Akcija Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI
GIS U LOVIŠTIMA
Zakon o divljači i lovstvu podrazumeva kreiranje karte u digitalnom
obliku svakog ustanovljenog lovišta, a
takođe je predviđena i izrada Centralne
baze podataka, gde bi kreiranje geografskog informacionog sistema svih ustanovljenih lovišta, u mnogome doprineo
razvoju lovstva. GIS, ili geografski informacioni sistem, predstavlja računarski
softver, geografske podatke i rešenja koja
koriste stotine hiljada ljudi širom sveta
u oblasti obrazovanja, državne uprave,
zaštite životne sredine, upravljanja nacionalnim bogatstvima, sistema odbrane
i javne bezbednosti, komunalnih službi,
ekonomije, šumarstva, telekomunikacije, poljoprivrede arheologije, transporta, zdravstvenih organizacija, turizma
i drugih delatnosti, a značajno mesto
zauzima i lovna delatnost.
GIS omogućava vizuelizaciju i
analizu informacija iz baze podataka na
nov način, otkrivajući ranije skrivene
veze među informacijama. Zadaci koje
savremene društvene potrebe stavljaju pred razne oblasti društvenog delovanja, bili bi teško sprovodljivi bez
upotrebe informacionih tehnologija. Osim brojnih mogućnosti upotrebe koje omogućavaju, potrebno je istaći
da one zahtevaju dosta angažovanja. Međutim, dobit za
korisnika je daleko veća jer se
implementacijom geografskih
informacionih tehnologija štedi vreme i novac, a posao daleko pojednostavljuje.
32
Upravo je zato Prirodno-matematički fakultet, Departman za Geografiju, turizam i hotelijerstvo j ponudio
lovačkim organizacijama i javnim preduzećima koja gazduju lovištima izradu
karti lovišta u digitalnom vektorskom
obliku uključujući i u 3D platformi.
Dr Vladimir Marković
POJ SLAVUJA NATREŠNJI ĐURĐEVKI
U svojoj mladosti, kao lovac i ljubitelj prirode, često sam u bogatoj, mirisnoj bašti flore, u ranu majsku zoru, gledao rađanje rumenila sunca i dugo slušao
neodoljivi poj slavuja. Da li znate kakvo
je to uživanje? Oh kako božanstvenu i
neopisivu lepotu vajaju mirisi šarenila
flore i pesme nedirigovanog hora faune
koja pada po rosi majčine dušice, bisera
prirode i ostaje u srcu tela planete. U
buketu ikebana čari i lepote, emocije su
toliko jake, da mladi lovac poput tetreba u ljubavnom zanosu postaje slep, bez
vidika i ne oseća miris baruta, a na petlari kroz maglu vidi samo nežnu, tanku
paučinu i obrise prašine.
Na nebeskom plavetnilu ne žmirkaju zvezde koje su otišle na počinak,
vlažan vetrić povremeno naleti sa
Jarčine, noseći šapat prošle noći koji u
dušu unosi čudnovat nemir. Svaki zvuk
u osluškivanju tišine postaje pesma u
stisnutom vazduhu usnule zore.
Jarčina se sve više puši i isparava,
dok sunčevi zraci šaraju senke vrba po
vodi, pretvarajući ih u bezbroj raznobojnih duga. Jutarnja svežina mirisom
umiva trepavice, a purpurni zraci upijaju rosu sa tek procvalog poljskog cveća i
barske trave koja se nadvila nad kanal i
još lenjo drema.
Nebo je svo rumeno, na poletarcu
lebde miksovani mirisi procvalih trešanja, bagrema i zova, svetlucaju i trepere na
užarenom prolećnom suncu boje vatre,
pa postaju opojni pticama čiji se hitovi
pesama čuju dalje nego zvuci crkvenih
zvona za đurđevdanski uranak. Sve je
zeleno, zelenilu bi se zadivio i pesnik
Garsije Lorka “ zeleno, volim te, zeleno “.
Kroz voćnjak proleću svrake čije
kreštanje neutrališe male vrapce, koji
cvrkuću na trešnji đurđevki.
Visoko na krošnji, u gusto procvalo granje, sićušni slavuji smestili su svoje
gnezdo od svile i kadife.
Poneke, prve zrele trešnje uz
pesmu mogu da uberu ptice. Vazduh i
nebo postaju svetliji a kukuruzna i žitna polja zelena, iznad kojih se sa visina
čuje pesma ševe koja zvonko pevajući
zamenjuje ranoranioca slavuja. Nebeski
cvrkut lasta ulepšava horsku pesmu koja
otvara saanjive oči čiji pogled luta iznad
proplanaka dateline, sa kojih se oglašava
najmanja koka – prepelica u ljubavnom
zanosu, prepoznatljivim puć – puruć…
A kad utihne pesma ptica, kada
se ispile i odrastu pod vedrim nebom
mladi, kad selice krenu ka toplom jugu
i počne da opada požutelo lišće, budi se
novi svet i vreme lova i ribolova u lovnoj
sezoni da bisere prirode kao dar, podele
i zveri i ljudi.
Svi žele da planeta blista, da sve
miriše, čak i prašina na letnjem kolskom
putu i divlje, bele, bodljikave ruže na
zelenom lovačkom šeširu.
Piše: Dimitrije – Mića Bošković
NOVE KNJIGE
HEMIJSKE MATERIJE ŠTETNE ZA
DIVLJAČ, DOMAĆE ŽIVOTINJE I
LJUDE
DRENIĆ IZDAO „PLANIRANJE
GAZDOVANJA LOVIŠTIMA“
U izdanju Lovačkog saveza Vojvodine i biblioteke LSV „Jovan Davild“ izašla je knjiga „Hemijske materije štetne po divljač,
domaće životinje i ljude. Autor
je prof.dr Radmila Šovljanski.
Knjiga je napisana da se
ukaže koje sve opasnosti nosi
savremena poljoprivreda i primena hemijskih sredstava i
njihov uticaj na životnu sredinu. Vrlo zanimljivo štivo koje
ima za cilj pre svega da se ukaže
na sve potencijalne opasnosti i
mehanizme delovanja otrova i
hemiskih sredstava, posebno
pesticida na divljač, domaće
životinje i ljude.Najtoplije je
preporučujemo svakom lovcu
za čitanje.
33
Na ovogodišnje Sajmu lova i lovnog turizma u
Kragujevcu svečano je promovisana knjiga-udžbenik
„Planiranje gazdovanja lovištima“ autora Miodraga M.
Drenića, inače profesora Šumarske škole u Kraljevu. Izdavač ove knjige je Lovačka
komora Srbije.
Potreba planiranja u
lovstvu je u savremenom
gazdovanju
najznačajniji posao pa shodno tome
autor smatra da ovako
odgovoran posao se mora
podići na viši nivo, naravno uz prave i stručne
kadrove. Upravo ova knjiga
je namenjena njima kako bi
svoje znanje obogatili i primenili ga u praksi.
IN MEMORIAM
MOMČILO RADOJČIN - MOČA
10.10.1926. - 9.07.2013.
DAVID DR JULIJAN
1952-2013
Dana 12.3.2013 godine
prestalo je da zauvek kuca
srce našeg lovca, drugara i
poznatog lekara.
Hvala mu za sve što je doprineo našem udruženju,
našoj sredini i šire.
Udruženje lovaca „Zec“
Uzdin
Zauvek je napustio naše
redove veliki zaljubljenik
prirode, uzgoja i zaštite
divljači, strastveni lovac,
i kao takav ostaće nam u
lepom sećanju
RAČIĆ ( RADOVAN)
MILORAD
1932-2013
Hvala mu na velikom
doprinosu na razvoju i unapređenju našeg udruženja,
lepom druženju i divnim
trenucima provedenim sa
njim.
LD „Crvenka“ Crvenka
MILORAD ĐAKOVIĆ
1949-2013
LD „Bački Jarak“ Bački
Jarak
34
Poslednji pozdrav lovcu
DRAGOLJUBU GLIŠIĆU
1934-2013
Lovačka družina Debelog Luga, Krnjeva i Sombora
Zauvek nas je napustio naš drug i lovac
RANKO RADIVOJEVIĆ
1949-2013
Neka mu je večna slava i hvala za sve
što je učinio za naše društvo.
LD „Vojvodina“ Hrtkovci
LU „Sremac“ Ruma
Dana 9.3. 2013 godine napustio nas je
zauvek naš dugogodišnji sekretar. „Gosn“
Sremac hvala ti na doprinosu i unapređenju našeg društva, lepom druženju i
divnim trenucima provedenim sa tobom.
Lovačko društvo Botoš
UŠJAK PAVEL
1963-2013
Večno ćemo ga pamtiti, njegov vedar
duh i smisao za humor
LD „Soko“ Silba LUO Bačka Palanka
METEOR STIL
Radojčin Momčilo je rođen 10. oktobra
1926. godine u Novom Miloševu, gde je završio
osnovnu školu, a zanat u Beogradu. Iako mlad
priključio se partizanima da bi oslobodio zemlju od fašizma. Bio je član šeste ličke divizije u
NOB-u. Po oslobođenju vraća se u Novo Miloševo, a nakon kraćeg vremena se seli u Kikindu,
zapošljava se u Elektrovojvodini gde je proveo ceo
radni vek. Veliki broj godina pre, a i nakon toga
posvećuje lovstvu i kinologiji.
Momčilo Radojčin, ili kako su ga svi znali
po pseudonimom ,,Moča” je u lovstvu i kinologiji Vojvodine, Srbije i Jugoslavije ostavio neizbrisiv trag, po postignutim rezultatima. Naime za
vreme njegovog predsednikovanja u lovačkom
društvu Kikinda izgrađena je, sigurni smo, jedna
od najlepših fazanerija sa kojom gazduju lovačka
udruženja u Srbiji. To je fazanerija ,,Mlaka”, na
koju je bio ponosan Moča koji je u njenoj izgradnji učestvovao od prvog dana, a nakon toga i sam
proizvodio fazančiće sa godišnjim kapacitetom
od 30.000 fazanskih pilića. Sa ovim kapacitetom
je radila do 1990. godine, nakon čega iz poznatih
razloga radi sa smanjenom proizvodnjom.
Drugi veliki, može se reći ogroman zalogaj
je bio da se izgradi jedan od najvećih i najlepših
lovačkih domova na našim prostorima a to je
lovački dom lovačkog udruženja Kikinda, u kojem
su uživali lovci, ali i veliki broj domaćih i stranih
turista, odsedajući u njemu za vreme dok su lovili,
odnosno za vreme lovnog turizma. Lovni turizam u kikindskom društvu je takođe bio razvijen,
u Močino vreme, kada su ubirali značajna sredstva, i sve to ponovo vraćali u lovište.
Moča je bio ne veliki, nego možda jedan od
najvećih kinologa koje je Vojvodina dala, pobednik na mnogim takmičenjima, reprezentativac Jugoslavije na svetskim i evropskim takmičenjima,
svetski prvak sa svojim psima, jednom rečju pravi
odgajivač, ali i takmičar kakvog treba poželeti.
U mladosti je igrao fudbal u ,,6 oktobru” i
,,Banatu” i zapamćen je kao najbolji golgeter. Pamte ga i mnogi mokrinci za čiji je fudbalski klub igrao pri kraju fudbalske karijere. Kako su napisali
njegovi lovački i kinološki drugovi iz Kikinde u
oproštajnom govoru, da je lovstvo i kinologija u
njegovo vreme upisano zlatnim slovima u Kikindi
po postignutim rezultatima, i neponovljivo je, po
čemu će ga pamtiti sve sadašnje i buduće generacije.
Za svoj dugogodišnji rad Moča je odlikovan svim odlikovanjima i priznanjima u lovstvu
i kinologiji koja postoje (Lovački savez Jugoslavije, Srbije i Vojvodine), kinološkim (Kinološki
savez Jugoslavije, Srbije i Vojvodine), i drugim
plaketama i priznanjima, kao i mnošto pehara na
međunarodnim utakmicama i izložbama u radu i
eksterijeru pasa. Moča je sve svoje poslove radio
do kraja, ništa napola, a rezultati su dolazili sami
po sebi. Njegov duh je bio vedar i nasmejan i po
tome je bio uvek dragi drug i prijatelj.
Neka mu je večna slava i hvala za sve što je
učinio za lovstvo i kinologiju Vojvodine i Srbije
u celini.
dr Z.A. Ristić
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
MOžeTe nAćI nAše PROIZVOde
oNliNE Na WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM
I KOd eKSKluZIVnIh I
SPecIjAlIZOVAnIh PROdAVAcA
Z6(i)
USAVRŠENA
OPTIČKA
SUPERIORNOST
SWAROVSKI OPTIK već više od 60 godina proizvodi najbolje optičke
instrumente. Mi stalno nastojimo da povećamo sopstvene visoke standarde
u smislu preciznosti, kvaliteta i veštini izrade proizvoda. Z6(i) optički nišani
su izuzetan primer za ogroman trud uložen u tu svrhu. 6x zum je izazvao
pravu revoluciju u načinu na koji se koriste optički nišani. Količina od preko
120.000 prodatih komada dokazuju visok nivo zadovoljstva korisnika Z6(i),
koji objedinjuje maksimalno vidno polje sa apsolutno jasnim detaljima, kao ni
jedan drugi optički nišan do sada. SWAROVSKI OPTIK – omogućava vam da
jasno sagledate momenat.
SEE THE UNSEEN
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM
36
Download

SEZONA 2013