www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 13 - Jun-Jul 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Lov bez vabilica
Broj 9 - Dece mbar 2013.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
+381 60 643 22 22
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio, [email protected]
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.300
primeraka
Naslovna strana:
Fazančići, foto Jeremija Trifunović
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
Ako se sećate krajem prošle godine u Subotici je održan skup nevladinih
organizacija koje za program imaju zaštitu ptica i tada je pokrenuta inicijativa da se u Srbiji zabrani lov na prepelice i grlice. Shodno njihovim dobrim
vezama u medijima ova akcija je naišla na popriličan odziv u pisanju. Pljuštale
su u svim novnama, po televizijama i internetu kako lovci negativno utiču na
smanjenje populacija prepelice. Iako bez ijednog valjanog argumenta pa čak ni
dokazane činjenice da do stvarnog smanjenje brojnosti dolazi poneki biolozi pa
i naše institucije kao što su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ili onaj republički bili su skoro spremni da čin i pokušaj zabrane lova i stručno podrže. Bilo je
čak i u nadležnom ministarstvu u to vreme raspoloženih da čitava akcija dobije
završnicu koja bi glasila zabranjen lov na grlice i prepelice.
Što se tiče lovačke organizacije od Lovačkog saveza Vojvodine pa do
lovačkih udruženja ova akcija naišla je na oštru osudu i čitav niz aktivnosti koje
su na vrlo stručan i argumentovan način pokazali da je prvo, smanjenje brojnosti prepelica i grlica sumnjivo jer za to nema relevantnih podataka. Drugo,
statistikom i dobro vođenom evidencijom lovci su dokazali i pokazali da odstreli
nisu i ne mogu biti razlog njihove tvrdnje da puška utiče na smanjenje. Dalje,
lovci su ukazali na činjenicu da se prepelice hvataju mrežama u severnoj Africi
na svom migratornom putu i da zapravo tu strada najveći broj ptica. U pokušaju da argumentima zaštite svoj položaj lovačka organizacija je jasno upozorila
da i kod nas dolazi do narušavanja ekoloških faktora za opstanak prepelica i
da jednostavno gubimo staništa. Tek, lovci su jasno i nedvosmisleno ukazali,
ako uopšte pada brojnost prepelica onda u lovu i puškama ne treba tražiti za to
krivca. Tako je praktično obesmišljena tvrdnja i akcija da bi zabrana lova bilo
šta popravila na tom polju. U ostalom zabrana lova nikada nikome pa ni nama
ne bi donela ništa na planu povećanja brojnosti. Nije li za to najbolji primer
poljska jarebica čije stanje brojnosti nije mrdnulo na bolje i pored dugogodišnje
obustave lova.
Obzirom da je lov na prepelice u toku znači da je ipak zakonodavac shvatio i uvažio naše argumente. Ali... Ako smo već pobedili od nas se očekuje stroga
primena i pridržavanje Zakona. A Zakon je vrlo jasan, nema ili nije dozvoljen
lov vabilicama. Čini se da su čak i najtvrđi biolozi i zaštitari prirode shvatili
da su naši argumenti ispravni i baš zato su onda okrenuli list. „U redu ako nije
puška onda se morate pridržavati Zakona odnosno poštovati zabranu lova sa
vabilicama“ glasi parafrazirano glasno razmišljanje ljudi koji štite prirodu. To
praktično znači da će se izvršiti pritisak na inspekcijske organe da proveravaju i
češće kontrolišu lov. I to treba očekivati.
Upravo zato apelujemo na sve lovce i lovačke organizacije da ne koriste
vabilice za lov prepelica. Može nas to skupo koštati, čak i totalne zabrane lova na prepelice i grlice
za sve. Nije li dovoljno u jutarnjem lovu uz dobrog
psa odstreliti nekoliko prepelica i uživati u kompletnim čarima lova. Onima kojima to nije po
meri treba jasno reći da to nije etički, ni lovački
pa ni ljudski. Nemojte da zbog takvih sledeće godine ne uživamo u lepotama letnjeg lova. Shavatite ovo kao apel Lovačkog saveza Vojvodine i naše
redakcije. Samo poštovanje Zakona o divljači i
lovu može nam obezbediti prave užitke u lovu i u
narednim godinama. Vabilice sigurno nisu dobra
ideja za takvu budućnost.
Vaš Jeremija Trifunović
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na:
www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Održana sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine
POTVRĐENA ŽELJA ZA JEDINSTVOM
Sa sednice UO LSV
P
olovinom juna ove godine u Novom
Sadu održana je sednica Upravnog
odbora Lovačkog saveza Vojvodine
kojom je predsedavao predsednik Milan
Pažin. U prvom delu sednice analizirano je
materijalno-finasijsko poslovanje i prema
rečima Radeta Medića, predsednika Nadzornog odbora, troškovi se kreću u nivou
planiranih vrednosti kao i prilivi finansijskih sredstava. UO je odlučio da podigne
plate zaposlenim za 20%.
Najviše vremena pa i diskusija
je posvećeno analizi predloga novog
Satatuta Lovačkog saveza Srbije. Predsednik Milan Pažin je posebno apostrofirao činjenicu da je predlog Statuta
na tragu jedinstva svih lovačkih organizacija u Srbiji. Slobodan Grdinić je
potom analizirao Satut i zaključio da
je on izuzetno moderan, funkcionalan
i primenjiv. UO odbor je zaključio da
treba podržati predlog Statuta Lovačkog saveza Srbije čime je jasno iskazana volja da Lovački savez Vojvodine
podrži i bude član krovne nacionalne
lovačke organizacije.
Sednica UO je dalje nastavljena
usvajanjem predloga i programa rada
predsednika Komisije za rad sa mladima Marjana Pupavca. Upravni odbor
je razmatrao i dodelu ovogodišnje pomoći kroz fazanske piliće. Prvo je doneta odluka da se Lovačko udruženje
“Graničar” Jamena oslobodi plaćanja
članskog doprinosa Lovačkom savezu
Vojvodine a potom i odluka o pomoći pojedinim udruženjima kroz dodelu fazanskih
pilića. Upravni odbor se rukovodio kriterijumom koliko je koje udruženje stradalo od
poplava ili druge više sile.
ISTA SEDNICA NA DVA MESTA,
LSV PONOVO ČLAN LSS
B
aš onako kako nas zla kob prati kroz
istoriju i ove godine nesloga umalo da
pokvari sve što je u lovačkom organizovanju dugom čitavih 118 godina stvarano. Poznato je od ranije bilo da jedna grupa
rukovodećih ljudi Lovačkog saveza Srbije na
čelu sa predsednikom Nadzornog odbora
Perom Škobićem želi da smeni praktično
tek izabranog predsednika Saveza Dragana
Šormaza. Pljuštale su optužbe na Šormazov
račun, od toga da ne primenjuje na pravi
način postojeći Statut, da mnogo troši ali
ipak kao najveći teret stavljali su mu izradu
novog Statuta Lovačkog saveza Srbije. Predsednik Šormaz izneo je čitav niz činjenica
koje su demantovale ove tvrdnje uz jasno isticanje da je već u svom inaguracionom govoru posle izbora krajem decembra prošle
godine nagovestio svoje pravce delovanja.
Posebno je apostrofirao da je neodrživo
stanje sa totalno rasturenim Lovačkim savezom Srbije i želju da u iste redove okupi sve
lovce u Srbiji bez obzira da li su iz Vojvodine, centralne Srbije ili sa KiM,
Vratiti sva isključena lovačka
udruženja u sastav LSS,
predsednik LSV Milan Pažin
- Pričao sam ali me nisu slušali, rekao
je za naš list predsednik Šormaz.
Sa druge strane stizale su optužbe da
se Statut donosi na nelegalan način, da ga
pišu ljudi koji nisu članovi Lovačkog saveza Srbije, da je konfuzan, neprimenjiv i tako
redom.
4
U međuvremenu urađen je nacrt revizije poslovanja Lovačkog saveza Srbije od
2004 godine zaključno sa 2012-om. iz koje
se jasno vidi ko je i kako trošio, kako su
lovačke pare na lak način odlivane. Ovaj nacrt pojavio se samo par dana pre održavanja
Skupštine. Kako se na njoj još radi o tome
ćemo pisati u nekom od narednih brojeva.
Za ovaj samo konstatacija, NE PONOVILO
SE.
Tek, epilog ovakvog stanja je održavanje iste sednice Skupštine Lovačkog saveza Srbije ali na dva mesta. Jedna u staroj
zgradi Narodne skupštine Republike Srbije i
druga na Fakultetu veterinarske medicine u
Beogradu. Sednica u Skupštini Srbije održana je po odluci Upravnog odbora Lovačkog
saveza Srbije a druga po odluci predsednika
Skupštine Marka Tice, a to mu je dozvoljavao postojeći Statut Lovačkog saveza Srbije.
VLG je pratio sednicu na oba mesta i
evo u najkraćem epiloga obe sednice.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
GOSPODSKI U STAROM ZDANJU,
VOJVOĐANI POTVRDILI DA IM
TREBA LSS
Sa sednice Skupštine LSS u starom
zdanju Skupštine Srbije
N
a sednici Skupštine Lovačkog saveza Srbije, održane u subotu 19.jula
2014. godine, u starom zdanju
Narodne Skupštine Republike Srbije, prisustvovalo je ukupno 116 članova (kasnije su
došla još dva člana iz LU “Resava” Poljana i
“Timok” Mali Izvor), od ukupno 169 koliko
broji Skupština, što znači da je postojao kvorum za rad i punovažno odlučivanje.Sednici
su prisustvovali i delegati iz Vojvodine, njih
41, predstavnici Lovačkog saveza Kosova i
Metohije kao i pojedini delegati iz Lovačkog
saveza centralne Srbije.
Za zapisničara je jednoglasno izabran
Rodoljub Hadži Cenić, a za radno predsedništvo, takođe jednoglasno su izabrani Dragan Đorđević kao predsedavajući, Bratislav
Đorđević i Branislav Živković kao članovi.
Sednica je protekla u izvanrednoj i
konstruktivnoj atmosferi. Dominirali su zajedništvo i pokušaj da se Lovačkom savezu Srbije vrati značaj krovne nacionalne
lovačke organizacije koja će takvom snagom
biti najbolji branilac lovačkih interesa.
Govorio sam ali me nisu slušali,
predsednik LSS Dragan Šormaz
5
Donete
su
sledeće odluke:
Usvojen je izveštaj o radu predsednika i Upravnog
odbora Lovačkog
saveza Srbije, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih).
Nije
prihvaćen izveštaj o
radu
Nadzornog
odbora Lovačkog
saveza Srbije, što
su članovi skupštine jednoglasno
odlučili, (bez protiv
i uzdržanih).
Doneta
je
odluka da se opozove Pero Škobić,
kao član NO LSS,
što su članovi skupštine jednoglasno prihvatili (bez
protiv i uzdržanih).
Usvojen je finansijski izveštaj za
2013.godinu, jednoglasno (bez protiv i
uzdržanih).
Usvojen je finansijski plan za 2014.godinu, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih).
Usvojen je predlog novog statuta
Lovačkog saveza Srbije, gotovo jednoglasno,
uz jedan uzdržan glas.
Na predlog Milana Pažina, predsednika LSV doneta je Odluka o vraćanju isključenih 17 lovačkih udruženja iz centralne
Srbije u Lovački savez Srbije, jednoglasno
(bez protiv i uzdržanih).
Na osnovu podnetog zahteva za
opoziv predsednika skupštine Marka Tice,
koji je podnelo i potpisalo 47 članova skupštine, prihvaćen je predlog, tako da je
jednoglasno (bez protiv i uzdržanih) opozvan predsednik skupštine.
Osvrnuvši se na revizorski izveštaj
iz skupštinskog materijala, član skupštine
Slobodan Grdinić je rekao da se sad vidi
kako je novac trošen mimo odluka organa
Lovačkog saveza Srbije, da na osnovu toga
postoje sumnje o nezakonitom poslovanju i
predložio je da se donese odluka da se traži
odgovornost pojedinaca za to.
I ovaj predlog je usvojen jednoglasno
(bez protiv i uzdržanih), čime je zasedanje
skupštine završeno.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
SMENILI PREDSEDNIKA I
ŠEST ČLANOVA UO
I
pored odluke UO LSS da se redovno zasedanje Sklupštine LSS održi u starom
zdanju Skupštine Srbije predsednik Skupštine Marko Tica zakazao je održavanje
ovog skupa u amfitetaru Fakulteta veterinarske medicine. Skupštini je prisustvovalo
samo 57 delegata i obzirom da su prisutni na
samo njima poznat način odredili kvorum
od 113, Skupština je mogla početi sa radom
i po njima punopravno odlučivati. Posle
usvajanja dosta konfuznog dnevnog reda
sa koga je skinuta tačka o usvajanju novog
Satuta LSS, Skupština je razrešila dužnosti
predsednika i zamenika predsednika LSS,
Dragana Šormaza i Milana Kovačevića.
Za novog predsednika oni su tajnim glasanjem izabrali Dr Dragana Sinđelića inače
predsednika LU “Kolubara” Lazarevac a za
zamenika Bobana Lazića, predsednika LU
“Vojvoda Lune” iz Požarevca. Skupština je
potom smenila i šest članova UO i izabrala
na njihova mesta druge.
Sa Skupštine LSS održane na
Fakultetu veterinarske medicine
Vesti pred zaključenje broja
REGISTROVAN NOVI STATUT LSS U APR-U,
ODBIJENA REGISTRACIONA PRIJAVA ZA
NOVOG PREDSEDNIKA
Odmah 21 jula Agencija za privredne
registre upisala je novi Statut Lovačkog
saveza Srbije.
“Proveravajući ispunjenost uslova propisanih odredbom člana 14. Zakona o postupku registracije u Agenciji za
privredne registre, registrator je utvrdio da
su ispunjeni uslovi za registraciju, i u skladu sa odredbom člana 16. istog zakona
je doneo odluku kao u dispozitivu.” piše u
rešenju
Agencija za privredne registre odbacila je zahtev da se upiše ime novog zakon-
skog zastupnika Dr. Dragana Sinđelića kao
novoizabranog predsednika LSS po odluci
Skupštine sa Veterinarskog fakulteta. U
rešenju piše između ostalog:
“U vezi sa napred navedenim i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da podneta prijava i zapisnik sa sednice
skupštine udruženja nisu snabdeveni pečatom predmetnog udruženja. Postupajući
po prijavi i podnetoj dokumentaciji, Registrator je uzeo u obzir priloženi podnesak,
predsednika Skupštine, u kome je navedeno
da razrešeni zastupnik udruženja, zloupo-
trebljava pečat udruženja, odosno da je isti
nezakonito prisvojio, pa pečat udruženja
nije dostupan organima Lovačkog saveza
Srbije, što je razlog da podneta prijava nije
snabdevena pečatom udruženja.
Međutim, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da je dostavljena
odluka o promeni zastupnika snabdevena
pečatom udruženja, iako je navedeno da
pečat udruženja nije dostupan organima
udruženja.”
IZBORNA SKUPŠTINA U OKTOBRU
N
a osnovu novog Statuta, u postupku pripreme izbora za organe
Lovačkog saveza Srbije na sednici
Upravnog odbora koja je održana 30.7.2014
godine u Beogradu doneta je Odluka da se
raspišu izbori za organe Lovačkog saveza
Srbije.
Izbori se raspisuju za sledeće organe
saveza: predsednik Lovačkog saveza Srbije, Zamenik predsednika saveza. Upravni
odbor Lovačkog saveza Srbije, Nadzorni
odbor saveza, i Sud časti saveza. Raspisuju se izbori i za predsednika Skupštine
Lovačkog saveza Srbije.
Izborna skupština će se održati u oktobru 2014. godine (naknadno će biti odluče-
6
no o datumu održavanja izborne skupštine). Rok za dostavljanje predloga lovnih
okruga za ovu skupštinu je 01.10.2014.
godine. Pripremu za izbore organa saveza
sprovešće Upravni odbor Lovačkog saveza
Srbije.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Pripremili: Prof.Dr. Zoran A.Ristić, Dipl.Ing Jeremija Trifunović
Počeo vrlo odgovoran posao u lovištu
STIŽU ILI SU VEĆ STIGLI FAZANČIĆI
Kako isporuka i transport fazančića pada u najtopliji deo leta, to je
vrlo važno kako se pakuju fazančići i u kom dobu dana se voze. Po
pravilu, fazančiće treba voziti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima, da bi se izbeglo jako sunce i visoke temperature.
P
rilikom slaganja gajbi s fazančićima u
prevozno sredstvo, treba voditi računa, kada se gajbe slažu u više slojeva,
da svaka gajba sa jedne strane ima nesmetanu cirkulaciju čistog vazduha. U protivnom,
dolazi do toplotnog šoka i gušenja fazančića,
što prouzrokuje velika uginuća.
Ukoliko se fazančići transportuju na
duže relacije, najbolje je to činiti noću. Vozilo se tovari tek kada su svi fazančići spakovani u gajbe i nakon utovara odmah treba da
se krene. Nisu poželjna duža zaustavljanja na
putu. Ukoliko je to neophodno, treba voditi računa da ti zastoji traju što kraće i da po
mogućnosti budu u hladovini.
Kada se dopreme fazančići do prihvatilišta odmah ih treba istovariti i fazančiće
sa gajbama treba spakovati pod nastrešnicu
ili neku šupu, gde su bezbedni od kiše i drugih štetočina. Nakon svanuća ili prestanka
padavina, fazančiće treba odmah ispustiti u
prihvatilište. Za slučaj nevremena i kiše, vozilo s kojim se transportuju fazančići treba
da ima krov-ciradu. Ukoliko se radi o kamionu, sa stranice se cirade dižu i ostaje samo
gornji deo na arnjevima. Od gajbi do cirade
treba ostaviti prazan prostor od 25 do 50 cm.
Na ovaj način fazančići imaju zaštitu od kiše
i sunca i mogućnost provetravanja, odnosno
cirkulacije vazduha kod gajbi.
Priprema prihvatilišta za naseljavanje fazančića
Pod pripremom prihvatilišta za naseljavanje fazančića podrazumevaju se sve one
radnje, koje je neophodno izvršiti da bi prihvatilište na najbolji način obavilo svoju funkciju. To znači da pažljivo treba pregledati sve
objekte prihvatilišta i dovesti ih u red. Ogradu prihvatilišta treba pažljivo obići, videti
kako stoji žičana mreža, ako je pokidana,
ta mesta treba zakrpiti ili zameniti novom
žičanom mrežom. Ukoliko je žica olabavljena treba je dotegnuti, gde je potrebno ponovo ukopati je u zemlju, a ako je koji drveni
stub propao, treba ga zameniti. Kapije na
ogradi prihvatilišta takođe treba pregledati i
izvršiti određene popravke tako da obavljaju
funkciju i da se pored njih ne mogu uvući
grabežljivci u ogradu prihvatilišta.
Nadstrešnice u samom prihvatilištu
treba takođe pregledati i ukoliko je potrebno izvrštiti nužne popravke. Đubre i otpatke
ispod prihvatilišta treba sakupiti i izvesti iz
prihvatilišta. Površinu ispod nadstrešnice
treba dezinfikovati, kao i unutrašnju konstrukciju. Pod nadstrešnicu treba navesti
i razgrnuti u sloju od oko pet santimetara
sitnog šljunka. U proleće pre kretanja vegetacije treba očistiti površinu pod travom
7
ili lucerištem od krupnijeg korova, granja ili
drugog, a pošumljeni deo od stabala ili granja koje pada na ogradu ili stazu i onemogućava prolaz.
Naposredno pred unošenje fazančića
(na 4 do 5 dana) treba pokositi staze u prihvatilištu. Staze se kose oko ograde prihvatilišta s jedne i druge strane, od kapije
do nadstrešnice i unakrsno po jedan otkos
na svakih dvadesetak metara. Trava u prihvatilištu treba da bude u uzrastu kao pred
košnju, kada se unose fazančići. Nije dobro
čitavu površinu pokositi kao što to neki čine.
Samo površina obrasla visokom travom,
odnosno detelinom pruža potrebne uslove
za fazančiće, veću masu insekata, utisak
vizuelne zaštite i predupređuje pojavu kanibalizma.
Na nekoliko dana pre naseljavanja
prihvatilišta, poželjno je dovući nekoliko kubika peska (u zavisnosti od broja fazančića)
gde će se fazančići prpošiti (suvo kupanje), i
koji će im sa sitnim šljunkom koji smo stavili pod nastrešnicu u mišićnom želudcu pomoći za bolje sitnjenje hrane.
Opremu prihvatilišta u šta spadaju pojilice i hranilice treba popraviti, oprati i dezinfikovati, a ukoliko je potrebno zameniti i
nabaviti nove.
Prihvatanje fazančića u prihvatilišta
Fazančići proizvedeni u savremenim
fazanerijama, odrasli su u uslovima potpune
bezbednosti i potpune opskrbljenosti svim
potrebnim elementima gajenja. Pri dolasku
u prirodu nisu u stanju da se samostalno
snalaze u njoj. Jednostavno naviknuti na ishranu gotovim koncentrovanim hranivima,
treba im vremena da se snađu, da bi se hranili prirodnom hranom, koju mogu da nađu
u lovištu. Isto tako, u dotadašnjem životu u
fazaneriji, bila im je osigurana potpuna bezbednost kako od nepoželjnih atmosferskih
uticaja, tako i od raznih grabljivica. Zato se
fazančići pripremljeni za puštanje u lovište
moraju držati jedno vreme u prihvatilištima,
kako bi se postepeno navikavali na prirodne
uslove u lovištu i kako bi im se vratili poje-
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
dini prirodni instikti. Taj period ne treba da
bude predug i praksa je pokazala da je dovoljno ako se fazančići u prihvatilištima drže i
čuvaju danonoćno 25 do 35 dana.
Naime, potrebno je fazančiće uzrasta
5-6 nedelja držati u prihvatilištu do uzrasta
12 nedelja, odnosno još 5-6 nedelja. Ovo
pravilo važi i za uzrast fazančića od 7-8 nedelja jer ih treba držati u prihvatilištu još 4-5
nedelja, odnosno do starosti 12 nedelja. Za
to vreme će se najveći deo njih osamostaliti
i napustiti prihvatilište i osposobiti za život
u novim uslovima, spremni da se snađu i izbegnu sve predatore koji će im stajati na putu
opstajanja, odnosno potpuno priviknuti na
život u prirodi.
S obzirom na namenu i dužinu držanja fazančića, postoje dve vrste prihvatilišta:
stalna i privremena za fazane koji se drže
duže u volijerama.
Fazančići u prihvatilištu
Pred dopremu fazančića ponovo treba
obići celo prihvatilište i još jednom proveriti
ispravnost objekata i opreme. Neposredno
pred unošenje fazančića treba u hranilice
staviti hranu a u pojilice vodu. Dobro je u
vodu fazančićima staviti preventivnu dozu
nekog od antibiotika kako bi se što lakše
prevazišla stresna situacija kojoj su fazančići
izloženi prilikom hvatanja i transporta.
Najbolje vreme za ispuštanje fazančića
u prihvatilište su rani prepodnevni časovi.
Na ovaj način fazančići posle puta imaju vremena da se odmore, napoje, najedu i da se
snađu na novom terenu. Fazančiće treba uneti u prihvatilište u ambalaži. Treba ih u tišini i bez žurbe ispuštati da sami izađu iz ambalaže. Tom prilikom se gajbe sa fazančićima
stavljaju ispod nastrešnice sa poklopcima
okrenutim prema unutrašnjosti nadstrešnice
tako da fazančići ne mogu odmah da polete,
već da direktno dođu u kontakt sa hranom
i vodom.
Nakon ispuštanja fazančića ne treba
ih 2 do 3 sata uznemiravati da bi se snašli i
privikli u novoj sredini. Nakon toga se može
i treba ući u prihvatilište, pogledati kako
se fazančići ponašaju, pokupiti i izneti ambalažu, a ako je potrebno natresti hranilice
i doliti vodu u pojilice. Ovaj posao treba da
obavi jedan ili dva čoveka, pažljivo i u tišini,
kako bi se fazančići što manje uznemiravali.
I pored sve ove pažnje, desi se da manji broj
fazančića izleti iz prihvatilišta. To ne treba da
nas mnogo zabrinjava. Dovoljno je pričekati veče, tada će ovi izleteli fazančići, gladni i
žedni na pijukanje onih u prihvatilištu doći
do ograde prihvatilišta i tražiti prolaz da uđu
u njega. Sada su dovoljna dva čoveka, koji će
lagano terajući fazančiće pored ograde prihvatilišta, doterati ih do kapije koju jedan
pažljivo otvara i onda se lagano ugone u prihvatilišta.
Sada je najvažnije da se za fazančiće
obezbedi redovna i kvalitetna ishrana,
sveža i kvalitetna voda i zaštita od štetočina i nevremena. Ne treba naglašavati da su
fazančićima u prvim danima u prihvatilištu
posebno potrebni optimalni uslovi, jer su
tada najosetljiviji.
Hrana i voda
Bez obzira kog uzrasta ćemo fazančiće
naseliti u prihvatilišta, za njihovu ishranu
treba obezbediti kompletnu smešu. Najbolje je od proizvođača fazančića uz fazančiće
dopremiti i određenu količinu hrane. Ovim
će se lakše prebroditi stresna situacija nastala
promenom sredine i transportom, jer neće
morati da se adaptiraju i na novu hranu.
Za potrebe fazanskih pilića uzrasta
5-6 nedelja potrebno je obezbediti koncentrat sa 24% proteina u količini od 0,6-1,0
kg po piletu i istu toliku količinu lomljenog
pšeničnog zrna.
Za uzrast fazanskih pilića 7-8 nedelja
potreban je koncentrat sa istim sadržajem
proteina u količini 0,5-0,7 kg po piletu. I za
ovu kategoriju treba nabaviti isto toliko lomljenog zrna pšenice.
Prihranjivanje fazana nastavlja se i
posle ispuštanja i to minimalnom dnevnom
količinom od 3 kg zrna na 100 fazana. Vrlo
čest uzrok neuspeha i malog procenta izlova
je upravo nedovoljna briga o prihranjivanju posle ispuštanja iz prihvatilišta. Baš zbog
toga se hranilišta oko prihvatilišta moraju
dobro snabdeti hranivom još pre ispuštanja
fazana a prihranjivanje se nastavlja sve do
perioda lova. Ovo je potrebno ne samo radi
postepenog navikavanja na drugi način ishrane, već i na postojanje visoke koncentracije
divljači na maloj površini i konkurenciju u
ispaši.
Kod obe napred navedene kategorije
8
fazančića prelazak sa koncentrovane hrane
na lomljeno žito ili neko drugo hranivo mora
biti postepeno odnosno u početku davati po
malo ove druge i svakim danom povećavati
do konačnog prelaska na ova jevtinija hraniva.
Kada su u pitanju starije kategorije
fazana, 3-4 meseca i starije potrebno je u hranilice stavljati samo lomljeno žito, prekrupu,
seme sirka i slično.
Fazani kao i ostale ptice teško podnose žeđ te nesmemo zaboraviti na vodu.
Danas na tržištu ima u ponudi plastičnih
pojilica i po ceni su vrlo pristupačne. Pojilice koje se koriste iz prethodne godine pre
stizanja fazanskih pilića moraju biti oprane
i dezinfikovane. Tek posle toga se u njih sipa
sveža voda koja se mora menjati jednom
dnevno odnosno po vrelim danima i više
puta. Fazanski pilići nikada ne smeju ostati
bez sveže vode. I da ponovimo, pre stizanja
fazanskih pilića u prihvatilište treba dodati
neki od antibiotika ( najbolje u konsultaciji
sa veterinarom) kako bi se stres nastao od
hvatanja i transporta najbolje prevazišao.
Voda u prihvatilištama je važna i posle
njegovog raspuštanja. Ovo zbog toga što će
fazančići ukoliko ne nađu vodu u lovištu
doći tamo gde su navikli da je ima a to je
prihvatilište.
Zdravstvena zaštita
Preduslov za uspešan odgoj fazanskih
pilića u prihvatilištima je dobro zdravstveno stanje divljači. Sprečavanje gubitaka
svakako vodi ka većoj rentabilnosti unošenja fazanske divljači. Najozbiljnija oboljenja
pri odgoju fazanske divljači su salmoneloza,
tuberkuloza, kokcdioza i singamoza. Prema ovim bolestima moraju se primenjivati
stroge preventivne veterinarske mere. Dakle,
dez barijere su obavezne a broj ljudi koji radi
u prihvatilištu mora biti ograničen bez velikih poseta ili slavlja oko njih. Pored ovoga
mora se voditi računa o ispravnosti hrane jer
svaka intoksikacija može imati za posledicu
masovna uginuća.
Prema istraživanjima najveći procenat uginuća nastaje od gušenja, sitnih udara, prehlade i kanibalizma. Osnovni uzrok
za ovakve gubitke je tehnološka nedisciplina u prihvatilištu, loša priprema prijema
fazančića, prljave volijere ili prostorije, prekomerni broj jedinki na jedinici površine i
naravno loše vremenske prilike. Ovi gubici
znaju iznositi do 50% od ukupnih gubitaka.
Od pokvarene hrane, njenog lošeg smeštaja,
povećanja kiselosti i prenošenja plesni strada 10-15%. Parazitska oboljenja od kojih su
najopasnija singamoza i kokcidioza mogu
odneti 25-30% fazanskih pilića.
Upravo zato svaki prihvat fazanskih
pilića mora biti pod veterinarskim nadzorom a posebno ukoliko dođe do nekih širih
oboljenja na području u kome se nalazi prihvatilište. Pojava ptičijeg gripa ovaj posao
i obavezene konsultacije sa veterinarskom
službom čine čak i zakonsku obavezu.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše: Jozo Dujić
ODNOS POLOVA
PRIVESTI PRIRODNOM
Ako je više srndaća nego srna, slabiji srndaći ne učestvuju u parenju, to, prirodno, čine samo oni jači. Na delu je, dakle, prirodna
selekcija, čiji rezultat je snažnije i kvalitetnije potomstvo. U našim
uslovima, na žalost, o odnosu polova se malo brine ili u pojedinim
slučajevima čak i ne shvata značaj poremećaja polne strukture.
P
laniranje srneće divljači je temelj
gazdovanja lovištem koje ima ovu
vrstu divljači. Ono se temelji na bazi
matičnog brojnog stanja, koje se utvrđuje
prebrojavanjem srneće divljači svake godine, uz sveobuhvatne i stručne pripreme.
Vrlo bitan element je i bonitet lovišta, koji je
određen na bazi mogućnosti lovišta u odnosu na životne zahteve određene vrste divljači
i koji predstavlja kvalitet lovišta, odnosno
staništa divljači. Njega obično prati određeni koeficijent prirasta. Na temelju utvrđenog
boniteta i površine izražava se kapacitet
lovišta za svaku vrstu divljači. On predstavlja
optimalan broj divljači koja na tom prostoru
ima sve potrebne uslove za razvoj i reprodukciju.
Pod pojmom matično stanje podrazumeva se zapravo matični fond, odnosno
broj divljači koji svake godine preostane
posle lova i svih zimskih gubitaka, a koji
utvrđujemo prolećnim prebrojavanjem. U
uzgojnim planiranjima, za matični fond uzima se ono brojno stanje koje ustanovljavamo
1. aprila i to je temelj daljeg prirasta sa kojim
možemo računati u budućnosti.
Osnovni elementi matičnog fonda su
brojnost, starosna i polna struktura. Ti elementi trebali bi biti što približniji utvrđenom kapacitetu lovišta. Matični fond utvrđuje
se svake godine brojenjem i to je osnov za
bilo kakva planiranja. Divljač se mora brojati uz solidne pripreme, savesno i odgovorno. Odnos polova u lovištima srneće divljači
dugo vremena pogrešno je shvatan i nedovoljno vrednovan. Zato ćemo i ovom prilikom razjasniti što znači međusobni odnos
polova srneće divljači u planiranju uzgojnih
mera. Nauka je, naime, nepobitno dokazala
da na svet dolazi skoro isti broj muške i ženske lanadi. Moguća su, istina, odstupanja
zbog nepovoljnih spoljnih uticaja, ali se za
praktične potrebe planiranja uzima podjednak broj muške i ženske lanadi koja dolazi
na svet. Ovi nepovoljni prirodni faktori znaju po nekada uticati na dolazak na svet viška ženske lanadi kao odgovor populacije na
ugroženost i pokušaja vraćanja na brojnost
pre početka nastanka negativnih uticaja. To
je inače prirodan proces koji je zapažen i kod
ljudske rase gde se posle ratova prirodno
rađa više ženske dece.
Sledeće pitanje koje se nameće u vezi
sa optimalnim odnosom polova je, koliko
9
srna opari jedan srndać tokom razdoblja
parenja . Kako je srneća divljač poligamna
vrsta, na jednog srndaća otpada više srna i
on je, u načelu, sposoban opariti do pet srna.
Dakle onoliko srna koliko ih tokom parenja
može promeniti, jer u isto vreme pari samo
jednu srnu. U prirodnim uslovima gde ima
više srndaća, iako je normalno da jedan srndać opari više srna , logično je da slabiji srnjaci ne učestviju u parenju. Osnov prirodne
selekcije i eliminacije iz razmnožavanja
slabijih jedinki je u tome, što u razmnožavanju učestvuju najsnažniji mužjaci u populaciji. Podjednak odnos polova, ili umereni
višak srndaća u populaciji, posve je prirodan
i parenje se u tim uslovima obavlja prirodno.
Odgovarajući odnos polova je vrlo bitan sa
uzgojnog stanovišta, jer samo uz prirodan
odnos polova mogu se očekivati kvalitetni
rezultati lova. Zato je potrebno prihvatiti ono
što stručnjaci ističu, da je neodgovarajući
odnos polova sa viškom srna direktan uzrok
što u lovištu nema odgovarajući broj trofejno jakih srndaća. Ovo praktično znači da
populacije sa poremećenim odnosom polova gde dominiraju ženska grla vodi ne samo
lošem trofejnom stanju muških grla nego
neminovno kompletnoj destrukciji čitave
populacije. U takvim uslovima mora se pristupiti selektivnom odstrelu i izvršiti redukcija brojnosti srna a odnos polova privesti
prirodnom , odnosno 1:1. U našim lovištima
na žalost pojava narušenog odnosa polova
je vrlo česta i kreće se u odnosu do čak 1:6
u korist srna. Filozofija u ovakvim lovištima
kreće se u pravdanju ovakvog odnosa da se
postigne kvanitet koji će kasnije dati kvalitet.
Ovaj stav ne samo da je pogrešan već nikada
sa ovim načinom gazdovanja nećemo dobiti
kvalitetnog trofejnog srndaća.
Dakle, treba raščistiti sa zastarelim
shvatanjem i prihvatiti stručna saznanja da je
odgovarajući odnos polova srneće divljači u
lovištu temeljni uslov uzgoja srneće divljači,
pa prema tome i uslov za lov jakih trofejnih
srndaća.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Herceg Edin Tehnike lova
DOLAZI PARENJE SRNDAĆA
I LOV VABLJENJEM
Lov srndaća metodom vabljenja primenjuje se pretežno u vreme
parenja. Na našim prostorima parenje srneće dovljači obično
počinje polovinom jula a završava polovinom avgusta , što znači
priroda je nama lovcima podarila približno mesec dana da uživamo u ovoj izazovnoj metodi lova i da okušamo svoje veštine .
Z
a lov vabljenjem je veoma bitno dobro poznavanje terena što iziskuje
prethodno posmatranje i obilaženje
terena, te pronalazak pravih mesta za vabljenje divljači . Obično se ukoliko se zna da
na određenom području nalazi divljač koja
se želi odstreliti ( srndaći su obično verni
svom staništu i retko migriraju osim u zadnjoj polovini parenja u potrazi za novim ženkama ) pripremaju dva mesta za vabljenje u
tom terenu . Dva mesta iz razloga što je prilikom vabljenja veoma bitno pažnju obratiti
na smer vetra tako da se mesto sa kojeg se
vabi obično bira neposredno pre lova ustanovivši pravac vetra, dakle bira se ono mesto
gde vetar dolazi iz pravca iz kojeg očekuuejmo divljač ( od divljači prema nama a ne
obrnuto ). Obično
su starija grla srneće
divljači veoma osetljiva i pri najmanjem ljudskom mirisu
donesenim vetrom
vabljenje može biti
uzaludno . Što se tiče
vremena u kojem
se vabi po statistikama vođenim u
nemačkim revirima
za 30 godina iskustva
lova vabljenjem najefikasnije vreme je
od svitanja pa do 9:00
sati nakon čega sledi
period od 18:00 do
mraka a onda preiod
od 14:00 do 18:00 sati
i na zadnjem mestu
period od 09:00
do 14:00 sati. Naravno ovo su iskustva
dok stvari u prirodi
mogu biti potpuno
drugačije zbog čega
lov vabljenjem i jeste
nepredvidiva
disciplina lova srneće
divljači .Što se tiče vremenskih uslova, najbolje za vabljenje su se pokazali sunčani
dani bez vetra jer zbog svih ostalih zvukova
( kiša , vetar ) zvuk vabilice ili piska slabo
dopire do divljači .
Za vabljenje srneće divljači se koriste razne vabilice pa tako oni velemajstori
umeju da dovabe srndaća i na list ili travu
a ponuda na tržištu lovačke opreme obiluje
vabilicama za srneću divljač. Vabilice koje su
dostupne na tržištu variraju, pa tako imamo
od drvenih, plastičnih pa do onih sa gumenim jastučićem . U osnovi sve vabilice za srndaća su
napravljenje da imitiraju zvuk koji treba da
privuče jedinku , pa tako vabilice mogu imitirati jedan zvuk ili se mogu podešavati tako
10
da sa jednim “ instrumentom “ možemo imitirati razne zvukove ( srna , lane .. itd.). Veoma je bitno spomenuti da se vabljenje prethodno vežba i ne preporučuje se
vežbanje na terenu nego kod kuće, jer samo
onaj koji svoj “ instrumenat “ dobro poznaje
i sa njim zna pravilno da rukuje može da da i
određene rezultate .
O načinu na koji se vabi literatura i
iskustva govore da razlikujemo tri različita perioda u vreme parenja a to su . početak parenja, vrhunac parenja i završni deo
parenja .
U početku parenja srndaći tek traže
svoje izabranice pa se najbolji rezultati
postižu imitirajući zvuk mlade ili stare srne
koja javlja svoje prisustvo u tom delu lovišta . Zvuk vabljenja se sastoji od 3 do 5 tonova iste frekvencije srednje dužine sa pauzom između svakog tona u trajanju od 2 - 4
sekunde .
( fi-ij -- fi-ij -- fi-ij -- fi-ij -- fi-ij ) .
U vrhuncu parenja obično se srndać
veže uz srnu i ne miče od nje, što znači ako
dovabimo srnu odnda će ona dovesti i svog
princa sa sobom . To ćemo postići tako što
se imitira zvuk laneta ili zvuk laneta u opasnosti. Zvuk laneta je dosta viši po tonu nego
zvuk srne.
( fii -- fii -- fii -- fii -- fii )
Na kraju parenja obično su sve srne
oparene a srndaći već izmoreni od parenja
pa je odziv na vabilicu nešto sporiji a postiže
se obično imitirajući prvo zvuk prisustva
srne u dve serije, a nakon toga ako se ne
pojavi srndać imitira se srna koja je gonjena od srndaća kako bi se teritorijalni srndać
napravio ljubomornim i animirao da se pojavi na mestu vabljenja . Postoji dosta literature na temu lova
srneće divljači vabljenjem i verovatno je jedna od najopširnijih za opisati u teoriji tako
da je prethodno napisano jedna veoma kratka verzija koja daje osnovne informacije a
čitaoca bi mogla afirmisati da se intenzivnije pozabavi studirajući ovu interesantnu i
nepredvidivu metodu lova. posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše: dr Zoran A. Ristić
MIGRACIJE DIVLJAČI
Svaki bilans brojnosti jedne populacije za određen vremenski period
pored nataliteta i mortaliteta kao osnovnih činilaca zavisi i od migracije. Mada kod stanarica, naročito onih koje su ,,verne’’ staništu kao što
je jarebica, migracije nemaju veliki uticaj na brojnost populacija, ipak
one se moraju imati u vidu, naručito u specifičnim slučajevima.
M
igratorska kretanja su najznačajnija u godinama
kada je poremećen energetski bilans staništa na kome populacija živi, pa tako dolazi do migracija
kada je stanišni kapacitet veći od
brojnog stanja mikro populacije, a do
emigracije kada stanište ne može da
zadovolji energetske potrebe jedinki
koje čine mikropopulacije.
Istraživanjima V. Hanuša,
1972. godine za češke uslove lovišta o rasturanju veštački uzgojenih
fazana od mesta ispuštanja, a koje
je sprovedeno na bazi prikupljenih
podataka o 9.325 ulovljenih, a pre
toga markiranih fazana i obrađenih
podataka došlo se do sledećih rezultata: konstatovano je da je učešće
fazana ulovljenih do 1.000 m od
mesta ispuštanja iznosilo 94%, a preko 1.000 m samo 6%. Prosečna udaljenost
rasturanja ispuštenih fazana u ispitivanom
lovištu iznosila je samo 427 m. Ovako dobijeni rezultati su vezani za šumska lovišta.
U lovištima tipa remiza prosečno rasturanje
manje je nego u lovištima sa većim šumskim
površinama.
Jarebice su verne staništu. Maksimalni prečnik migracije, je utvrđeno da iznosi
sedam kilometara.
Podaci o migracijama poljske jarebice
prvi put su bili izneti (publikovani) u radu
B.I.Žitkova i SA. Buturlina 1936. U ovom
radu su autori istakli stalnu nastanjenost jarebice u severnom, centralnom i zapadnom
delu evropske Rusije, a pravilne migracije
svake godine velikog broja usamljenih jarebica iz južnih i jugo-istočnih oblasti. Uzrok
migracije u ovom delu areala autori su objašnjavali oštrom kontinentalnom klimom.
Kasnija posmatranja govore da se preleti
poljskih jarebica prostiru i na severnom području Kazahstana i severne i severoistočne
oblasti evropskog dela Sovjetskog Saveza. U
severno-istočnim područjima lenjingradske
oblasti već krajem avgusta, početkom septembra, jarebice počinju da se zbijaju u
migratorna jata koja nekad broje i do 100150 ptica. Do početka zime broj jarebica se
naglo smanjuje. Ostaju da zimuju mala jata
od najviše deset jarebica. U proleće broj jarebica koje su prezimela iznosi svega 20-30
%. Njihov broj se popunjava onima koje se
dosele sa juga. Ova osmatranja daju osnov za
pretpostavku da se proleti poljskih jarebica
protežu na znatno veću teritoriju nego što se
ranije mislilo.
Uzroci lokalnih migracija jarebice
su višestruki, zimi su oni isključivo vezani
za staništa gde ima potrebnog skloništa i
tada ih obično srećemo u manjim ili većim
grupama. Ova jata su manje uslovljena zajedničkim potpomaganjem u traženju hrane
i zajedničkim odabiranjem dnevnih i noćnih
skloništa radi zaštite od grabljivica i vremenskih nepogoda.
Zec je životinja koja je verna mestu i
okolini gde je prvi put ugledao svet. Međutim, zec preduzima i izvesna putovanja, ali
ona po pravilu nisu duga. Kad su polja prazna prelazi u šumarke, ili u veće šumske komplekse, ali se i tada većinom drži graničnih
predela sa poljem. Za vreme nepogoda traži
zaklon u šumarcima i žbunovima. Kad opada
lišće i kada se topi sneg prelazi u polje ostavljajući teren pokriven drvećem, ili žbunjem.
Može se, uglavnom reći da putovanja
preduzima zavisno od vremenskih prilika
i mogućnosti pronalaženja zaklona. Ispitivanja na markiranim zečevima pokazala
su da i takva putovanja po pravilu nisu duža
11
od 3-4 km. Izvesna veća kretanja - na
duže staze zapažaju se prilikom parenja, a naročito od strane mužjaka. Posle
parenja mužjaci se takođe vraćaju u
svoje prvobitno stanište. Jedno veće
ispitivanje preduzeto u cilju utvrđivanja broja markiranih zečeva koji su se
zadržali na mestu markiranja, odnosno, u njegovoj neposrednoj blizini pokazalo je da je 85% zečeva nađeno približno mestu markiranja. Markiranje je
vršeno tamo gde su zečevi uhvaćeni.
U istraživanjima u Češkoj u
migratornom kretanju srneće divljači
vršeno je markiranje 981 grla. Na udaljenosti do 1 km nađeno je 41% od mesta markiranja, na udaljenosti do 3 km
bilo je 35% a na udaljenosti do 5 km
10%, na udaljenosti preko 10 km 7%
(ukupno 93%), na udaljenosti od preko
50 km svega 0,6%.
Na udaljenosti preko 10 km nađeno je 6,6% muških grla - srndaća a srna 4,7%.
Najdalje nađeno markirano grlo od mesta
rođenja bili su srndaći: na 120 km - 1 grlo,
na 60 km - 3 grla, na 50 km - 2 grla, na 40 km
- 4 grla i 1 srna, na 30 km - 4 srndaća i 2 srne.
Zanimljivo je da je na velikim udaljenostima
bila ulovljena ili nađena uvek divljač starosti
od 1 do 3 godine, a većinom jednogodišnjaci. Od ukupnog broja prijava u 308 slučajeva
radilo se o ulovu lanadi. Na udaljenosti do
1 km ulovljeno je 74% lanadi, do 3 km čak
11%, do 5 km 1% a preko 10 km samo 2%.
Može se reći da se većina srna sa lakoćom
zadržava u krugu do 1 km i samo izuzetno
na teritoriji većoj od 3 km.
Srneća divljač je u suštini verna svom
staništu. U letnjem periodu, kad srndaći i
srne s mladuncima većinom žive odvojeno,
njihovo stanište očigledno ne dostiže u proseku, ni prečnik od 1 km. Prostranije stanište
divljač ima u polju, obično, međutim, samo
dok ne narastu žito i druge visoke kulture
koje pružaju dobro skrivalište, pri čemu ima
u blizini izvora hrane, a onda posle žetve,
kad divljač ostane bez zaklona, stanište je još
prostranije. U vreme parenja srndaći iz svojih staništa, vođeni nagonom, odlaze retko
dalje od 2 do 4 km.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Letnji lov
LETNJI LOV
NA PERNATU DIVLJAČ
Obično većina lovaca čeka jesen da bi se posvetili intezivnom lovu. Međutim, letnji meseci mogu biti vrlo
atraktivni za odstrel pernate divljači migratornih vrsta.
D
o pre tridesetak godina je malo lovaca sa naših prostora praktikovalo
lov u letnjim mesecima. Jednostavno, to nije izazivalo veliku pažnju ili još bolje,
samo je manji broj zaljubljenika znao da otkrije draž izlaska na patke, prepelice, grlice,
goluba grivnaša. Do duše, patke su se lovile
ali ni približno toliko intenzivno kao danas.
I dok su strani turisti hrlili u „staru Jugu” na
odstrel migratornih vrsta, mi smo uz njih
polako učili i prepoznavali lepote ove vrste
lova. U početku stidljivo i sa rezervom da bi
kasnije, poput Talijana, Francuza i Španaca
potpuno apsolvirali ovu metodu. Rekli bi po
svemu. Tako da se danas pažljivo bira oprema i adekvatne puške, municija, a o vrsti pasa
da i ne govorimo... Poslednjih deset godina
je u modi i potpuno ‘in’ provesti rana jutra
i kasne večeri češljajući strnjiku u potrazi
za prepelicama ili sedeći u okrajku kukuruza očekujući prelet grlica. Indikativno je da
sve veći broj mladih lovaca uzima učešće
kod odstrela. Nije ni čudo. Njima i priliči. To
može biti dinamičan i zahtevan lov, naročito
jer se obavlja na visokim temperaturama gde
je kondicija više nego poželjna.
Iako mislimo da sve znamo, nije na odmet da se podsetimo na osnovna pravila kod
letnjeg lova kao i na neka načela kod odabira
puške i municije u zavisnosti na koju pernatu
divljač idemo. Jer...tu postoje razlike koje rezultiraju uspešnim ili neuspešnim ulovom.
Priprema
Avgust i septembar /u zavisnosti od
lovnog kalendara negde i ranije.../ su meseci kada lovimo sitnu pernatu divljač. Ove
mesece karakterišu velike žege. Moramo
biti spremni za njih. U pogledu oblačenja
se prepuručuje lakša odeća, pamuk ili lan
se podrazumeva, lagana kapa, kratke meke
gumene čizme, pamučne čarape i specijalizovani pojas za prihvat municije i divljači. I naravno, nogavice za jutarnju rosu.
U ovakve lovove se ne nosi ranac, doručak
i brdo prateće opreme koje imamo u jesenjem lovu. Od dodatne opreme nam je potreban preklopni nož, marker na odeći /trake,
prsluk itd./ koji je lako uočljiv i upadljiv /
bezbednost na prvom mestu/, prateća dokumentacija za izlazak u lov i naravno, naš
verni pomagač-ptičar koji je neizostavan.
Tokom početka leta vodite računa o njegovoj
kondiciji, kilaži i izdržljivosti. Na vreme ga
pripremite posle prolećne opuštenosti. Nespreman pas ugrožava svoje zdravlje, trpi
12
izuzetno velike napore i povećana telesna
težina mu skraćuje životni vek. I na kraju ...
Voda. Mora se poneti dosta sveže vode. I za
vas i za vernog pomagača. Za sebe je možete
i zaboraviti, za njega nikako. Bez obzira sto
lov traje kratko, veće količine vode za osveženje i kvašenje su neophodne.
Pomenusmo pojas za divljač i municiju. Obično je sačinjen od mrežastog materijala jer odstreljena divljač mora biti na
vazduhu tokom lova i transporta. Zaboravite na vreće, plastične kese, torbe. Ukoliko
preferirate lovački prsluk, tada se potrudite
da pregrada na leđima za odlaganje bude od
prozirnog, rupičastog materijala. I odstreljena ptica mora da „diše”. Da... tu je i obavezna
pljoska sa ‘mučenicom’ ali za posle lova. Ne
zaboravite, alkohol i puška ne idu zajedno.
I za kraj jedan dodatni savet. Odmah
po izvršenom lovu prebrišite vašu pušku
pamučnom krpom natopljenom sredstvom za čišćenje. Neki put i tokom pauze za
vreme samog lova. Letnji lov je najpogubniji
za oštećenje spoljašnosti oružja. Rosa, znoj i
krv od divljači su stvoreni za eroziju površinske obrade vaše puške. To su vrlo agresivne
supstance a kad primetite njihov učinak...
biće već kasno.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Izbor oružja i municije
Oko ove teme se lome koplja na veliko.
Mada je tu odavno sve jasno, ipak svako ima
svoje afinitete ili filozofiju. Na kraju, svako
puca sa onim sto ima ili što je nabavio kao
univerzalnu alatku ili municiju. Jer sa svakom puškom sa glatkim cevima možemo
odstreliti migratorne vrste uz adekvatan izbor municije. To važi u načelu. Optimalno,
stvari stoje malo drugačije. Tu se dovadi u
pitanje uspešnost i efikasnost odstrela, brzina, konfor, uslovi, okolnosti, zadovoljstvo
i ispunjenost i još ko zna koliko faktora. A
i oni naši afiniteti, koje pomenusmo, imaju
presudan značaj u psihološkom smislu kod
odabira. Generalno, za letnji lov nije nam
potrebna „teška artiljerija”. Prepelica, golub,
grlica su male pernate ptice za koje su dovoljne manje laboracije patrona, izbalansirane
granulacije i brzine sačmenog snopa i lagane
puške. Brze reakcije lovaca, procena daljine,
poznavanje metode i načina lova kao i precizno pucanje su jednako važan faktor koliko
i oružje, možda i više. No, pođimo redom...
Prepelica
Za ovu malenu koku ne postoji loš patron. Verujte, probao sam sve i svašta i sve
je „radilo”. Takođe, svi uobičajeni kalibri
zadovoljavaju potrebe odstrela. Dobitna
kombinacija ili konfiguracija je koristiti što
manje čokove /cilindar i ¼ čoka/ i što laganiju pušku. Bokericu ili položaru, kako vam
volja. Ovaj lov je vrlo dinamičan, za jutro se
pređe po par kilometara, puška se nosi u rukama, koka se diže iz marke ili jos češće pod
nogom i reakcija ubacivanja puške u rame
mora biti brza i tačna. Zato su lakše puške
u prednosti. Pri tome, na parcelama strnjike
gde je gušća populacija prepelica i bogatiji
odstrel imamo traženje, saginjanje, prihvat
aporta, što sve na jutarnjih ili večernjih +2830 stepeni i te kako oduzima snagu i troši
energiju. Zato, što lakše - to bolje. Na kraju,
ni trzaj umerenog sačmenog punjenja nije
jak na laganoj pušci. Nema bojazni od bola
u ramenu.
Patrona u ponudi ima svakakvih na
našem tržištu. Za ovu malu koku. ukoliko
koristite kal. 12 ili 16 punjenje od 28, max.
30 grama je više nego dovoljno, možda i
previše. Prepelica se puca relativno blizu i
poželjna je disperzija sačmenog snopa. Idealna dimenzije sačme je 1.7 mm i nikako
veća od 1.9 mm. Početna brzina patrona
nije od presudnog značaja jer, iako se čini,
prepelica nije brza ptica. Pre bi rekli da je
izuzetno startna. Šta treba zaboraviti? Svakako, trap i skit patrone /koje su jeftine ali ne i
optimalne/ i ako uživaju popularnost. Trap
sadrži preterano krupnu sačmu i u prvih 12
met. ima izuzetno uzan snop, teško dezintegriše prepelicu, dok je sa „skitom” veći domet vrlo limitiran. Sa ovim patronama imate
limitiranu efikasnost. Ako nije jedina puška
u vašem arsenalu, poluautomate treba zaboraviti, takođe. Za ljubav dodatnog metka
i mogućih par prepelica više, rizikujete ne-
pronalaženje oborene divljači, duže prekide
kod potrage, veći broj promašaja i nervozu
članova vaše grupe u lovu. Verujte, obična
dvocevka ništa nije manje efikasna od poluautomata kad se svedu računi na kraju lova.
Ja lovim i prepelice i grlice i goluba i fazana
sa 20-ticom i patronom od 26-28 grama i
ništa nisam hendikepiran u odnosu na kolege sa 12-ticama. Čak na protiv...
Grlica
Vrlo zanimljiv lov. Zahteva dosta pažnje i umeća kod pronalaska putanje ili koridora na putu gde lete u potrazi za hranom.
Obično ih pucamo u preletu ili sletanju na
kulturu kojom se hrane. I tako u više naleta.
Potrebno je da budemo strpljivi, pritajeni,
pas mora biti uz nogu lovca. Table suncokreta su pravi eldorado za ove ptičice. Što veća
tabla, veća jata i mogući uspešan odstrel.
Što se tiče izbora oružja, sve isto važi kao i
za prepelicu. Optimalno punjenje patrona je
i dalje oko 30 grama ali dijametar sačme je
malo veći i kreće se od 2-2.4 mm. Poželjniji
je malo brži patron, sa polu korpicom pošto
su neretko daljine gađanja od 15 do 30 met.
Grlica je brža ptica od prepelice i sa boljim
manevarskim sposobnostima. Zato, ne pucajte preko 25-30 met. daljine, uzalud trošite
municiju. Idealni odabir čokova je ¼ i ½
čoka. Ni sa standardnom raspodelom od 1/1
i ½ čoka niste u hendikepu, samo ne pucajte
preblizu, sačekajte šansu. I ne brinite, ako ste
na pravom koridoru i dobroj parceli, imaćete
dosta prilike za pucanje. Ne zaboravite da
skinete remnik sa puške tokom lova, više će
vam smetati nego koristiti. Isto važi i za lov
na prepelice i ostalu letnju pernatu divljač.
Divlja patka
Manje-više o njoj se sve zna. Jedina
razlika je što u odnosu na ‘letnje ptice’ nju
lovimo i po žestokoj zimi. Za letnju varijantu
se koriste lakša punjenja i manji dijametar
sačme. Perje je tanje, telesna težina je manja nego zimska i optimalno se mogu koristiti patroni sa olovnim kuglicama prečnika
2.8 do 3 mm. Dovoljna težina punjenja je
32 grama. Patka je brza ptica i sem dobre
procene daljine i brzine poželjno je imati laboracije patrona koje prelaze 400 m/s
na ustima cevi. Obično na takvim patronima, stranih proizvođača, piše „Hi Velocity”
ili „Hi Speed”. Po pravilu se koriste patroni
sa korpicom a standardni raspored čokova
od 1/1 i ½ je odgovarajući. Ukoliko prelet
dočekujete iznad vodenih površina i očekujete pad plovki na istu, u vrućim večernjim
časovima, pametan odabir čokova bi bio 3/4
i ½ . Svaka standardna dvocevka dužine cevi
od 70cm pa na dalje je poželjna. Kod lova
pataka i poluautomat ima smisla /mada više
zimi nego leti/ i ako koristite ‘brze’ patrone
montirajte čok veličine ¾. To je praktično
dokazana varijanta koja ‘radi’. I ne pucajte na
daleko ukoliko niste dobro procenili daljinu
po nekim orjentirima. Inače, možete koristiti
kalibre 12, 16 i 20 i svi će biti adekvatni. Da
13
ne zaboravimo, lov na patke je idealno mesto za bezpotrebno rasipanje municije kada
je visoki prelet u pitanju. Mislite o tome pre
nego povučete obarač.
Grivnaš
Za goluba važe skoro ista pravila kao i
za divlju patku... jedino se koristi granulacija
sačme od 2.4 do 2.8 mm. Iskustveno se pokazalo da je takva laboracija najbolja. Za uspešan odstrel grivnaša je važno da se dobro
pročita koridor leta ka hranilištu i moramo
se dobro sakriti ili maskirati. Golub je dobar
‘avijatičar’, perfektno vidi i trebamo ga pucati kad je u optimalnom dometu. I za njega
važi da se olako možemo prevariti u proceni daljine. Ume da leti u jatu dosta visoko.
Sve konfiguracije sačmenog oružja su dobrodošle /izuzev jednometki/. Možemo koristiti sva tri uobičajena kalibra. Optimalna
daljina pucanja, za efikasan odstrel, ne treba
prelaziti 30 met. Sve ostalo je sa promenjivom srećom.
Za kraj, nije na odmet da pomenemo
da je bezbednost u letnjem lovu vrlo važna.
Trebamo naglasiti da su vidljivi markeri
sastavni deo opreme /naročito tokom lova
na prepelice/ koja povećava sigurnost svih
učesnika. Fluorescentna, upadljiva kapa
je takođe važan rekvizit kod situacija gde
moramo biti pritajeni u nekom gustišu čekajuci grlicu, patku ili goluba. Kod lova na
prepelice držite dobro liniju kretanja i vodite
računa o pložaju ostalih učesnika na terenu.
Disciplina u lovu je takođe jedna od bezbedonosnih mera.
Dobar pogled i srećno Vam bilo.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
KRPELJ,VELIKA OPASNOST
U LOVIŠTU
Iako se svi uglavnom zgražavamo i pri samoj pomisli na ovu
sitnu i potencijalno veoma opasnu, parazitski orijentisanu
životinjicu, činjenica je da krpelji nastanjuju gotovo identičan
prostor kao i njihovi toplokrvni [nešto ređe i hladnokrvni]
“domaćini”. Za početak treba reći da su krpelji beskičmenjaci
iz podreda Ixodida reda Parasitiformes iz podklase Acari. P
ostoje tri familije krpelja: tzv.” meki”
krpelji [Argasidae], i Nuttalliellidae i Ixodidae tj. tvrdi krpelji. Vizuelno se mogu razlikovati po tome što se kod
“tvrdih” rilice na glavi mogu videti sa gornje strane dok su kod mekih ti organi nalaze
sa donje strane tela. Familiju Nuttalliellidae čini samo jedna veoma retka vrsta koja
živi u Africi, a raste i do 3cm u dužinu. Svi
krpelji su paraziti koji piju krv svog domaćina i mogu se naći u svim krajevima sveta.
Predstavljaju veoma opasne prenosnike
zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati
i fatalan ishod. Njihova staništa su najčešće
šume, visoke trave i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom koja im je neophodna
kako bi mogli da “skaču” [zapravo padaju
ili se kače] na životinje i ljude koji prolaze.
Krpelji podjednako “vole” i ljude i
ostale životinje ali je kod pasa i mačaka njihovo otkrivanje dosta otežano zbog prisustva dlake i zbog toga što krpelj u početku
ima prečnik od samo 1-2 mm. Mehanizam
pronalaženja domaćina se kod krpelja oslanja na njuh. Larve se spuštaju sa biljaka na
svoje nove domaćine u trenutku kada osete
14
miris butanske kiseline koju preko kože luče
svi sisari.
Kada jednom dospeju na pogodnog
domaćina krpelji traže mesto na kome će
zariti svoje rilice i hraniti se krvlju dok ne
prikupe dovoljnu količinu. Uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni stadijum, ženka krpelja tada otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. Jaja se u proleće
razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve
domaćine, najčešće glodare ili neke druge
sitne životinje. Do jeseni larve rastu a zatim
miruju preko zime da bi se na proleće pret-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
vorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju
fazu. Kako u toku života menjaju nekoliko
domaćina, počevši od prvog zaraženog,
krpelji svakom narednom prenose zarazne
bolesti. Lajmska bolest kod ljudi
U Evropi je, od zaraza koje prenose
krpelji, za ljude najopasnija lajmska bolest
koju najčešće prenose jelenski krpelji [red
Ixodes] a koju izaziva bakterija Borrelia
burgdorferi. Bolest koja ova bakterija izaziva prolazi bez ikakvih posledica ukoliko
se leči u ranom stadijumu. Nažalost, zbog
prirode bolesti veoma je teško dati sigurnu
dijagnozu u tom početnom stadijumu. Sam
ubod krpelja je uglavnom bezbolan a početni simptomi prilično variraju i liče na simptome drugih oboljenja. Početni znak lajmske boleti je crveni
osip koji se proširuje po koži. Osip ne izaziva
svrab niti bol a može se dogoditi i da nestane
sam od sebe potpuno neprimećen ukoliko se
nalazi na delu tela koji sami ne vidite. Desetak dana po inficiranju, počinju simptomi
koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost,
bol u zglobovima i mišićima, groznica itd.
Ukoliko se ne dijagnozira i ne počne lečiti
na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba - artritisa, hroničnog oticanja zglobova, oštećenja
perifernog nervnog sistema [nastaju u 15 %
slučajeva], dok u 8% slučajeva zakasnelog
tretmana dolazi do poremećaja rada srca.
Takođe je moguća pojava meningitisa i encefalitisa koji se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i
preosetljivosti na svetlost.
Postoji test koji prema uzorku krvi
može prepoznati prisustvo ove bakterije međutim njegova slaba efikasnost u
ranom stadijumu često primorava lekare da
primene antibiotike i bez konkretnog dokaza
kako bi sprečili mnogo teže posledice. Protiv ove bolesti postoji i vakcina mada je ona
potrebna samo ljudima koji često borave u
“rizičnim” zonama.
Piroplazmoza kod pasa
Najopasnija bolest koju krpelji mogu
preneti psima je piroplazmoza [ili babezijaza]. Naziv babezijaza potiče od vrste
mikroorganizama protozoa Babezija koje
uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju. Kao i kod čoveka, od izuzetne
važnosti je pravovremena dijagnoza bolesti.
Svaka preležana piroplazmoza ostavlja posledice na unutrašnje organe psa i posredno
mu skraćuje život. Preporučuje se nekoliko
aktivnih i pasivnih mera sigurnosti. Ako
već vodite psa u “rizično” područje možete
ga preventivno tretirati Frontline preparatom koji se pokazao kao najpouzdaniji od
kupovnih, industrijskih rešenja. Ako pak iz nekog razloga niste u mogućnosti da svom psu nabavite ovaj preparat
postoje i alternative. Jedna od njih je pažlji-
vo češljanje gustim češljem posle boravka u
prirodi kako bi se eventualni krpelji koji još
nisu zarili svoje rilice odstranili iz krzna psa.
Takođe veoma efikasno sredstvo koje odbija
ove parazite jeste eterično ulje geranijuma
koje je danas zahvaljujući porastu popularnosti aromaterapije moguće nabaviti skoro
na svakom koraku. Isto ulje možete koristiti da zaštitite i sebe. Za psa je dovoljna doza
nekoliko kapi nanetih na oglicu koje će potrajati neoliko dana. Na nekim inostranim
forumima o zaštiti pasa od krpelja pročitao
sam da efikasno iako neobično sredstvo za
odbijanje krpelja predstavljaju i tablete belog
luka iz humane medicine. Po svemu sudeći
krpelji nikako ne vole da piju krv domaćina
u čijem se hemijskom sastavu nalaze sastojci
belog luka. Ukoliko ipak dođete u situaciju da
otkrijete da pas ima krpelja nemojte paničiti. Pre svega imajte na umu da je manje od
polovine populacije krpelja zaraženo piroplazmozom. Ukoliko niste gadljivi po prirodi stvari, krpelja možete uz malo pažnje i
strpljenja ukloniti i bez veterinarske pomoći.
Veoma nežno obuhvatite krpelja pincetom ili
noktima, pazeći da nikako ne otkinete gornji
deo tela jer će u tom slučaju glava i rilice koji
su ostali u telu psa i dalje moći da ga inficiraju. Ako budete dovoljno nežni a istovremeno
uporni blago povlačeći krpelja na suprotnu
stranu od kože psa on će na kraju popustiti
i izvući sve svoje organe iz tela psa. Druga
varijanta jeste nešto sporija ali je podjednako
efikasna i i isključuje mogućnost da rilice i
glava ostanu u telu psa. Ovu metodu obično praktikuju oni koji su po prirodi gadljivi
na insekte. Potrebno je samo dovoljno puta
ponavljati isti postupak nanošenja po nekoliko kapi jestivog ulja preko tela krpelja tako
15
da film od ulja obavija njegovo telo i mesto
na kome je zakačen za psa. Ulje će formirati
omotač kroz koji krpelj neće moći da diše pa
će tako ošamućen u toku istog dana sam otpasti sa kože psa. Kako god da izvadite krpelja obavezno ga uništite visokom temperaturom kako bi uništitli i mnoštvo larvi. Mesto
na kome je krpelj psu sisao krv očistite alkoholom i sledećih desetak dana malo pažljivije posmatrajte ponašanje i mokrenje psa.
Ukoliko pas bude pokazivao znake slabosti,
visoku temperaturu i tamniju mokraću hitno
ga odvedite kod veterinara. Uspešnost lečenja i nivo trajnih oštećenja jetre direktno zavise od [blagovremene] dijagnoze i kliničkog tretmana. Kao što u svakom tekstu koji
se odnosi na teže zdravstvene poremećaje
napominjem - nikako nemojte lečiti psa na
svoju ruku već konsultujte profesionalca.
Bolje sprečiti nego lečiti...
...je poslovica koja u itekako važi kada
su krpelji u pitanju. Mere predostrožnosti
koje ćete preduzeti kako bi odbili ili pronašli postojeće krpelje zaštitiće ne samo Vas i
Vaše ljubimce već i druge ljude i životinje. Postoje metode kojima se populacija
zaraženih krpelja na određenim područjima
uspešno može kontrolisati pa se preporučuje da odstranjenu jedinku krpelja obavezno
odnesete na ispitivanje. Zarazne bolesti o kojima se ovde radi predstavljaju veliku opasnost za društvo pa se ovde ne radi samo o
dobroj volji već i o obavezi. Uz malo opreza ovi neprijatni stanovnici životinjskog carstva mogu biti sasvim neutralisani, i to bez ikakve opasnosti
od narušavanja biološke ravnoteže. VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
ZAVRŠENA JAVNA RASPRAVA O NACRTU
STRATEGIJE RAZVOJA LOVSTVA
U postupku pripreme strategije kojom
se uređuje razvoj lovstva Republike Srbije,
koju donosi Vlada za period od 15 godina,
u skladu sa članom 45. Zakona o
divljači i lovstvu („Službeni glasnik
RS“, broj 18/10), Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
(u daljem tekstu: Ministarstvo)
započelo je 3. jula ove godine sprovođenje javne rasprave o Nacrtu
strategije razvoja lovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Nacrt
strategije razvoja lovstva).
Javna rasprava o Nacrtu
strategije razvoja lovstva sprovedena je u periodu od 3. jula do 25.
jula 2014. godine. Učesnici u javnoj raspravi bili su pravna lica koja
se bave poslovima iz oblasti lovstva, fizička lica koja su stekla licencu za obavljanje
određenih poslova u lovstvu, predstavnici
državnih organa i druge zainteresovane institucije. Javna rasprava o Nacrtu strategije
razvoja lovstva biće sprovedena postavljanjem Nacrta strategije razvoja lovstva na internet sajtu Ministarstva http://www.mpzzs.
gov.rs/.
Ministarstvo upravo analizira sve sugestije, predloge i primedbe i sačiniće izveštaj
o sprovedenoj raspravi i pokrenuti postupak
usvajanja I donošenja ovog dokumenta koji
predstavlja osnovu za upravljanjei i zaštitu
divljači. Dokumenat možete pogledati na sajtu Ministarstva poljoprivrede kao i na sajtu
Lovačkog saveza Vojvodine.
VLG press
Solidarnost i saradnja damskih lovačkih klubova regiona srednje Evrope
STIGLA POMOĆ OD DAMA LOVKINJA
IZ SLOVAČKE I MAĐARSKE
Članice CIC-a, Damski lovački klub iz Srbije
sa koleginicama iz Kluba
slovenskych
polovničok
iz Slovačke i “Diana”
Vadászhölgy
Klub
iz
Mađarske iskazale su veliku
solidarnost sa srpskim narodom koji je nastradao u ovogodišnjim poplavama. Preko našeg Damskog lovačkog
kluba u Bečeju, lovkinje iz
Slovačke i Mađarske uručile
su pomoć za postradale u
ovogodišnjim katastrofalnim polavama koje
su zadesile Srbiju.
Dame lovkinje su prikupile pelene,
bebi hranu, bebi kozmetiku, dezinfekcione
rastvore za kuće, sredstva za kućnu i ličnu
higijenu, peškire, posteljinu za decu i odrasle,
garderobu, igračke i posebna pakovanja pijaće vode za decu. Prikupljena pomoć je sukcesivno stizala u Bečej, odakle je privatnim
vozilom-kombijem otpremljena za Krupanj i
uručena tamošnjem kriznom štabu.
Prilog akciji je dalo i Kinološko društvo ‘’Bečej’’ koje je finansiralo odlazak u
Krupanj.
Sanja Momčilović-Bognič
U MAGLIĆU NOVAVOLIJERA
Lovačko udruženje “Petrovec” u
Bačkom Petrovcu gazduje sa nešto više od
15.000 ha u lovištu “Bačka”. Nekada jedno
od siromašnijih lovačkih društava “Fazan”
u Magliću a koje je u sastavu bačkopetrovačkog lovačkog udruženja, danas posle
napornog i stručnog rada spada u sami vrh.
Danas ovo lovište predstavlja bogatiji deo
lovišta “Bačka”. Lovačko drštvo ima 25 članova a površina lovišta sa kojom gazduju je
2000 hektara.
Prošle godine iz Budžeta za razvoj lovstva a na osnovu projekta dobili su
namenski 300 hiljada dinara za podizanje
volijere za prihvat fazanskih pilića. Lovci
Maglića su dodali još toliko i izgrađena je
volijera površine 870 metara kvadratnih.
Volijera je urađena kvalitetno, školski, naravno uz veliki trud lovaca sekcije a njena
VLG PRESS
vrednost je duplo veća od dobijenih sredstava. Kapacitet ove volijere je 250 fazanskih
pilića što je dovoljno za ovu površinu lovišta
i broj lovaca koji su članovi u Lovačkom društvu “Fazan” Maglić.
Inače lovište u
Magliću ima veliki broj
srneće divljači, dobre
polne strukture, što u
budućnosti predstavlja
dobar genetski potencijal. U zadnje vreme populacija zečije divljači je
u sve većem broju i već
je dostigla ekonomski
kapacitet, a podizanjem
ove volijere stvorene su
predispozicije da i pop-
16
ulacija, a i sam lov, fazanske divljači bude na
zavidnom nivou.
Branislav Plahćinski
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
LOVCI ČEREVIĆA KORAČAJU
KRUPNIM KORACIMA U BUDUĆNOST
Da se lovci Lovačkog društva u Čereviću nemire sa sudbinom i teškoćama koje
su zadesile lovstvo u poslednje vreme dokaz
su aktivnosti koje ovo društvo preduzima
u poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući upornosti rukovodstva ovog društva i
odličnom saradnjom sa lokalnom samoupravom izgrađena je lovačka kuća i strelište u
lovačkom reviru ovog sela. U istom kompleksu izgrađena je i volijera za prihvat
fazanske divljači a kuriozitet je da kroz volijeru protiče potočić u kome preko cele godine ima sveže vode. Podmlađivanju lovačke
organizacije poklanja se posebna pažnja pa
je tako u ovoj godini učlanjeno 20 mladih
lovaca, a 27.06.2014. god. izvršen je prijem
i deset žena lovaca što je za svaku pohvalu. Prijemu su prisustvovali predsednik i
sekretar Lovačkog saveza Vojvodine Milan
Pažin i Dejan Milkov. Priredili su lovci Čerevića za ovu priliku pravu svečanost.U prepodnevnim satima organizovana je poseta
rečnoj flotili vojske Srbije u Novom Sadu. Za
tu priliku obezbeđen je autobuski prevoz za
sve učesnike posete. Predsednik ovog lovačkog društva Saša Vujić dogovorio je posetu
nekoliko dana ranije te je sve funkcionisalo
besprekorno. Goste iz Čerevića dočekao je
kapetan Spasojević oficir zadužen za odnose
sa javnošću. Prvo je usledila poseta spomen
sobi gde su gosti upoznati sa bogatom istorijskom tradicijom ove jedinice. Uže rukovodstvo LSV i Lovačkog društva primio je u svom
kabinetu načelnik štaba flote potpukovnik
Venko Mehandžinski koji je izrazio svoje zadovoljstvo jer je ovo prvi put da članovi jedne
civilne lovačke organizacije posećuju rečnu
flotilu u Novom Sadu. Usledilo je zatim zajedničko fotografisanje za uspomenu na ovu
posetu i povratak u Čerević na drugi deo ove
male svečanosti. Organizovali su lovci Čerevića pokazno rukovanje lovačkim naoružanjem a izvršeno je i bojevo gađanje na strelištu
uz pune mere bezbednosti. Usledilo je zatim
svečano primanje 10 žena – lovaca u lovačke
Novo primljene dame u Lovačku
organizaciju
Podmladkari postali lovci
redove. Za redovne članove primljene su
ovom prilikom Biljana Kosanović, Jovana Dejanović, Jelena Majstorović, Dragana
Majstorović, Tamara Mešanović, Stanislava
Marunkić, Ivana Vasilić, Mirjana Dragić,
Aleksandra Radojčić i Damjana Nešković.
Proslavi i prijemu žena lovaca u Čereviću
prisustvovao je i komadant prve brigade kopnene vojske Srbije brigadni general Stojan
Batinić. Novoprimljenim članicama lovačke
organizacije lično je uputio dobrodošlicu u
lovačke redove predsednik Lovačkog saveza
Milan Pažin i tom prilikom im je uručio jubilarnu značku Saveza i knjigu Ptice-pernata
divljač dunavske banovine. Kao dokaz dobre
saradnje sa lokalnom samoupravom prijemu
je prisustvovala i predsednica M.Z. Čerević
Marica Petković. Za dobro raspoloženje nakon oficijalnog dela ove svečanosti pobrinule
su se članice aktiva žena u Čereviću “Moje selance” .
Iz razgovora sa predsednikom Vujićem
saznajemo da ovo društvo planira da organizuje proslavu jubileja ove godine za šta se
prikuplja arhivska građa i potrebna dokumentacija. Monografiju će sa saradnicima
pripremiti i urediti dr. Vlada Barović član
ovog društva. Poželimo Čerevićanima uspeha u svojim stremljenjima ka daljem napredovanju i razvoju ovog Lovačkog društva.
D.M.
PRIHVATANJE FAZANSKIH PILIĆA U MOŠORINU
Krajem jula og. posetili smo Lovačko
društvo Mošorin da bismo videli kako prihvataju fazanske piliće. Odmah smo se našli
u lovištu, u ataru, pored salaša, u čijoj neposrednoj blizini je izgrađena volijera za prihvat fazančića. Površina volijere je 1.000 m²,
napravljena od čvstog materijala, jednom
rečju urađena po svim propisima za ovakve
objekte. Velika je stvar što su lovci ovog
društva smogli snage i kupili zemljište, ali i
zidani objekat (vikendicu) u ataru, u lovištu,
u čijoj blizini je izgrađen ovaj lovno-uzgojni
objekat. Ove godine su kupili 650 fazančića
uzrasta 7-8 nedelja iz fazanerije “Omorika”
Petrovaradin, sa kojom imaju dugogodišnju
uspešnu saradnju.
Fazančiće čuvaju već više od tri nedelje, koji su odlično operjani, u dobroj kondiciji, i već su sada spremni da jedan deo ispuste u otvoreni deo lovišta, u kojem imaju
izvanredne stanišne uslove.
Na ovaj način će se “rasteretiti” volijera za preostalu
količinu fazančića, koju će
čuvati za lovce turiste.
Da je dobar kvalitet
fazančića dokaz je da su za
ovaj period čuvanja imali svega nekoliko uginulih
fazančića.
Da li su uspeli u ovom
poslu svakako da će pokazati
17
nastupajuća lovna sezona na fazana, a da bi se
uverili da su dobro radili ove godine će sve ispuštene fazančiće prstenovati i pratiti odstrel.
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Iz LU „Graničar“ Jamena
RAD ZA BUDUĆNOST
Radivoje Večić, predsednik LU
Selo Jamena nalazi se u Sremu, na
samoj tromeđi Srbije, BiH i Hrvatske.
Okruženo je bogatim stoletnim hrastovim i
jasenovim šumama koje predstavljaju nešto
što je najbolje kada je šumarstvo u pitanju.
Kako saznajemo prvi zapisi o ovom selu
potiču iz 1530 godine, kada je ovde bilo
samo 11 domaćinstava. Udaljeno je od Šida
35, od autoputa 25 a od beogradskog aerodruma 80 kilometara. Uz šume i okruženje,
ovakav položaj lovišta i naravno divljač kojoj gazduje Lovačko udruženje „Graničar“ u
Jameni predstavljaju izvanrednu turističku
destinaciju. Naravno svemu pečat i karakterističnu ponudu daju ljudi i lovci, a ovde
smo stekli utisak ima je ko definisati i učiniti
atraktivnom.
Gazduju na površini lovišta od 6000
hektara od čega su 2500 pod šumom, i to
ne bilo kakvom. To su dominantno hrastove
šume sa kojima se i Evropa diči. Ovakav ra-
spored vegetacije daje i bogatstvo u divljači, od vrsta do brojnosti. Stiče se utisak,
Bog je ovde baš bio velikodušan. Pored
sitne, zeca i fazana u Jamenačkom lovištu
sasvim ugodno žive srneća i jelenska divljač kao i divlje svinje. Rekolo bi se ima
svega pa čak i za one najprobirljivije.
Do skora bili su u sastavu Lovačkog
udruženja „Srem“ u Šidu, inače opštiniskom mestu kome pripadaju. A ovi lovili i
odnosili. Jameni su ostajale mrvice , kako
nam rekoše 30% u mesu i toliko u novcu.
Od razvoja i boljitka za budućnost ništa.
I onda je lovcima Jamene sinulo, samostalni će moći napred, ka boljoj budućnosti za sopstveno lovište. I njih 60 članova
je odlučilo, osamostaljenje. Posle četiri
godine čekanja, prošle godine najzad su
svoji na svome, posluju kao samostalno
Lovačko udruženje „Graničar“ Jamena.
-Naše lovište je bilo i onda i sada je
bogato. I onda su prihodi od lovnog turizma
bili visoki i danas su ali danas mi raspolažemo i samostalno planiramo kako sopstveni
razvoj tako i budućnost, kaže nam predsednik LU Radivoje Večić.
Istu priču čujemo i od Veljka Jokšića,
počasnog člana, koji je iz rodne Semberije
došao davne 1959 godine u Jamenu i odmah
1960 godine postao lovac. Tada ih je bilo
samo devetorica, interesantno isti broj koliko danas ovo udruženje ima počasnih članova.
- Kao lovno-turistička destinacija smo poznati širom Evrope, od Grčke
do dalekog severa. Lovili su ovde Nemci,
Šveđani, Španci i tako redom i svi su otišli
zadovoljni. Ono što lovište u Jameni čini atraktivnim čak u evropskim prilikama je činjenica da je ovo otvoreno lovišta, otvoreno
a sa takvom gustinom populacija od divljih
svinja, srneće divljači do jelena. Konačno u
Lovci Jamene u obilasku terena
VLG PRESS
18
takvim okolnostima možemo prihode usmeriti u razvoj i stvarati lovište za budućnost,
zaključio je razgovor za VLG Radivoje Večić,
predsednik Lovačkog udruženja „Graničar“
u Jameni.
NI POPLAVA NIJE OMELA
BUDUĆNOST
Ovogodišnje katastrofalne poplave
koje su zadesile Srbiju na žalost nisu mimoišle Jamenu. Iako je nasip pored reke Save
koji brani ovo sremačko selo izdržao, Sava
je nizvodno u hrvatskom selu Račanovci
probila bedem i došla u Jamenu podmuklo, s leđa. Grunula je velika voda, polavivši
šume i plodne oranice, ali i kuće i dvorišta u
samom selu.
- Posle sirene koja nas je obavestila o
poplavi pristupili smo spašavanju stoke, iseljavanju žena, dece i starijih osoba, jaki su ostali da se spašava šta se spasti moglo. I uspeli
smo. Nema ljudskih žrtava što je najvažnije.
Obzirom da je šuma bila poplavljena koja
je u našem lovištu očekivali smo da će biti
davljenja divljači. Bilo je sporadičnog davljenja ali su te štete zanemarljive. Iako je šuma
još uvek pod vodom, redovnim iznošenjem
hrane uspevamo da divljač održimo na okupu i u dobroj kondiciji. Najveći problem
koji danas imamo su komarci, toliko ih ima
da lanad i jelenska telad stradaju, pa čak i
košute. Šuma nije prskana protiv komaraca i
to je danas veliko zlo, rekao je za VLG Zoran
Janković, član UO Lovačkog udsruženja
„Graničar“ Jamena.
Da šteta u lovištu nije velika od
poplave potvrdila nam je i upravnica lovišta
Momirka Babac-Grulović- Brzo smo reagovali i brzo radili.
Iznosili smo hranu na mesta na kojima je
to bilo moguće organizovati, veliku pomoć
su nam pružili iz pobratimskog udruženja
iz Ugrinovaca koji su nam doneli hranu. Na
ovaj način uspeli smo da štete minimalizujemo u odnosu na katastrofalno visoku vodu,
rekla nam je uravnica lovišta.
Za kraj da kažemo da pomoć stanovništvu sela Jamena i dalje stiže. Da kažemo i da je šumski deo lovišta još uvek pod
vodom, da komarci i dalje čine posebno zlo.
Da kažemo i to da budućnost ovog lovačkog udruženja nije dovedena u pitanje, da
je članstvo na visini zadatka, da jasno vide
svoju budućnost. Naravno zajedno sa svojih
desetak članova lovačkog podmladka koji će
je nastaviti.
Jeremija Trifunović
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
LOV SRNDAĆA U SRBOBRANU
Zlatni
srbobranski
srndaći
turisti
iz Austrije, Nemačke, Rusije, Danske
Lovište „Srbobran“ kojim
gazduje
Lovačko udruženje „Fazan Srbobran“ iz Sr- i Amerike.
Kao i u većini vojvođanskih lovišta i
bobrana prostire se na 19.461,20 hektara
plodne vojvođanske ravnice. U skladu sa mi smo imali problema sa odstrelom usled
kalendarom lova, lov na srndaća smo ot- visoke vegetacije, I loših vremenskih uslova
počeli 15.04.2014. godine. Godišnjim pla- prvih dana lova, ali i pored toga maksimalnom gazdovanja, za lovnu 2014/15. sezonu nim zalaganjem stručne službe na čelu sa
planirano je za odstrel ukupno 30 srndaća. U lovočuvarom Kaćanski Draganom, lovovi su
lov nam, sada već tradicionalno, dolaze lovci ipak uspešno izvršeni na zadovoljstvo samih
turista, koji su za narednu godinu već najavili svoj dolazak.
Do sada je odstreljeno 26 srndaća. Lovac iz Rusije odstrelio je zlatnog srndaća od
148,97 CIC poena i teškog 665 grama bruto.
Lovac iz Amerike je odstrelio srebrnog srndaća od 126,78 CIC poena, a gost iz Austrije
je odstrelio još jednog srebrnog srndaća od
125,83 CIC poena. Imali smo još nekoliko
vrednijih primeraka koji su bili blizu medalje.
Ono što je veoma bitno istaći je da je
u lovištu ostalo mladih i vrlo perspektivnih
srndaća, a nakon odstrela trofejnih grla prešlo se na selektivni odstrel.
Rukovodstvo udruženja na čelu sa
predsednikom Popović I. Dušanom i sekretarom Šarčev Vladimirom u narednom
periodu ima velike planove za razvoj lovstva u lovištu „Srbobran“, počev od pravljenja fazanerije, poboljšanja stanišnih uslova
u lovištu, lovno-tehničkih objekata i ulaganjem u Lovački dom znatnih sredstava
dobijenih od AP Vojvodine kao i ličnih,
ostvarenih od lovnog turizma i uzornim
vođenjem Udruženja.
VII kup lovačkog udruženje „Zapadna Bačka“ Sombor u lovnom streljaštvu
PRVA MESTA OTIŠLA U STANIŠIĆ
).
Proteklog vikenda, u nedelju,
25.05.2014. godine, u Kolutu, u organizaciji lovačkog udruženja „Zapadna Bačka“
iz Sombor-a, domaćina lovačkog društva
„Lika“ Kolut, održan je tradicionalni lovački
kup, sedmi po redu, u lovnom streljaštvu –
disciplina trap.
Nakon regularne serije od 15 letećih
meta, četvoro takmičara je imalo isti broj
pogođenih glinenih golubova, po 14 pogodaka. Rapucavanje između njih rešilo je
plasman. Prvo mesto je osvojio Radomir
Gnjatović ( LD „Fazan“ Stanišić ), drugo Stipan Pavić ( LD „Fazan“ Svetozar Miletić ) a
treće Stevan Kužet ( LD „Fazan“ Stanišić ).
Najmanje takmičarske sreće je imao Milan
Šijan – mlađi ( LD “Lika“ Kolut ) kome je
pripalo četvrto mesto.
Ekipni plasman je rešen bez raspucavanja. Ekipa ima tri ili četiri takmičara. Ako
su četiri takmičara, za plasman se uzimaju
tri najbolja rezultata. Prvo mesto sa ukupno
oborenim 41-im glinenim golubom osvojila
je ekipa LD „Fazan“ Stanišić ( Radomir Gnjatović (14), Đorđe Gnjatović (13), Vojkan
Šnajderbek (12) i Stevan Kužet (14) ). Drugo
mesto sa 35 pogodaka pripalo je LD „Fazan“
Svetozar Miletić ( Jožef Pavić (10), Stipan
Pavić (14), Karolj Rajčanji (11) i Kristijan
Kufner (8) ) a treće domaćinima LD „Lika“
Kolut, 33 pogodka ( Milan Šijan -stariji (12),
Zoran Radošević (10) i Bogdan Sunajko (11)
19
Na kupu su
uzeli učešće i naši
brojni prijatelji koji
su pucali za nezvanični plasman i
to samo u pojedinačnom nadmetanju. Prvo mesto je osvojio Miloš Topalov
LU „Sombor“ Sombor, drugo Srđan
Peurača LU „Sombor“ Sombor a treće
Slobodan
Lukić
„Jastreb“ Srpski Miletić.
Bivši predsednik streljačke komisije
LU „Zapadna Bačka“ Albe Horvat poklonio
je kutiju lovačke municije najmlađem takmičaru ( Pavle Varga LD „Fazan“ Čonoplja
). Naš prijatelj iz LD „Jastreb“ Srpski Miletić,
Vladimir Lukić, poklonio je lovački nož najboljem strelcu u zvaničnom plasmanu.
Ovim putem lovačko udruženje zahvaljuje svima koji su uzeli učešće na kupu
bilo kao gledaoci, gosti ili takmičari i svojim
prisustvom uveličali kup. Zahvalnost LD
„Lika“ Kolut na organizaciji a posebno Bogdanu, Milošu i Zoranu.
Tomislav Lemić
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
ODRŽAN SABOR LOVACA SREMA
Kako već dolikuje 13. put po
redu u Nikincima i strelištu „Baradinci“ održan je Sabor lovaca
Srema. Po već uhodanoj tradiciji
pred sami početak saborovanja lovci
Lovačkog udruženja „Sremac“ Ruma
održavaju svoju redovnu godišnju
skupštinu.
Tako je bilo i ove godine, Skupštinom je predsedavao predsednik
Pobednici sabora lovaca Srema
Radovan Tomić - Car, legenda rumskog lovstva
Dimitrije Bošković. Sednici je
kao gost prisustvovao predsednik Lovačkog saveza Vojvodine
Milan Pažin koji je pozdravljajući
domaćine istakao čast da prisustvije Skupštini jednog od najboljih
udruženja u Vojvodini. Predsednik udruženja Miloš Beuković je
u svom izveštaju o radu Upravnog odbora rekao da je UO radio
Članovi Skupštine LU “Sremac” Ruma
u intereu članstva i da im je prioritet bio da
svim članovima udruženja omoguće da love.
Skupština je završena dodelom dela lovišta
koje katastarski pripada Lovačkom društvu „Jedinstvo“ u Platičevu na gazdovanje a
koje je do tog momenta služilo kao rezervat
udruženja. Poseban aplauz dobio je doajen
rumskog lovstva, Radovan Tomić-Car koji
je baš tog dana napunio punih 50 godina od
kako se bavi lovstvom.
Saborovanje lovaca u
organizaciji Lovačkog društva
„Sloga „ Nikinci nastavljeno
je takmičenjem saboraša u
pucanju karabinom, pištoljem i takmičenjem u gađanju
glinenih golubova. Naravno
nije izostala ni čuvena sremačka šicara. Pehare najboljima
dodelio je Đorđe Varničić,
predsednik Lovačkog društva
„Sloga“ Nikinci.
Ove godine bilo je
značajno manje učesnika jer
je ekonomska kriza učinila
svoje. Tek, važno je da je Sabor
održan i da je slavna tradicija
nastavljena.
Jeremija Trifunović
U LOVĆENCU NOVAVOLIJERA
Lovačko udruženje “Krivaja” Mali
Iđoš poznato je kao izuzetno dobro organizaovano udruženje. Prošle godine konkurisali su na sredstva iz Fonda za razvoj lovstva
a u planu je bila izgradnja priihvatilišta za
fazanske piliće u Lovćencu. Sredstva koja su
dobili iz Fonda za razvoj lovstva su upravo
i uporebljena za izgradnju fazanske volijere.
Radovi su završeni u rekordnom vremenu.,
Površina prihvatilišta je 600 m2 i biće dovoljna za 500 jedinki fazanskih pilića starosti 5-6 nedelja. Fazančići u toj količini su
kupljeni u fazaneriji “Ristovača”, obezbđena
je hrana, voda i permanentno dežurstvo. Za
očekivati je da će lovci u Lovćencu ove godine imati uspešnu lovnu sezonu kada je u
pitanju lov na fazana.
Vredni lovci u Lovćencu
20
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
MILAN BULAT PONOVO IZABRAN ZA PREDSEDNIKA
Milan Bulat
Lovačko društvo „Zec“ u Bajmoku
koje posluje i radi u okviru Lovačkog
udruženja „Subotička peščara“ u Subotici, održalo je svoju izbornu Skupštinu 25.
aprila 2014.god. u Bajmoku. Skupština je
konstituisana na delegatskom principu i
sačinjavaju je predstavnici lovnih grupa.
Nakon pročitanih izveštaja o rezultatima
rada i finansijskom poslovanju u proteklom periodu Skupština je jednoglasno
usvojila sve izveštaje. Kroz diskusiju je
istaknuto da postoje određeni problemi
sa zečijom divljači zbog nepovoljnih vremenskih uslova u proteklom periodu.
Čine se određeni napori radi prevazilaženja nastalih problema. Takođe je istaknuto da je situacija sa srnećom divljači
zadovoljavajuća a dokaz za to je odstrel
srndaća u ovom lovištu sa trofejom preko 177 CIC poena. Nakon završetka rad-
nog dela Skupštine prešlo se na izborni deo.
Skupština je od dva predložena kandidata
jednoglasno za predsednika izabrala Milana Bulata poznatog lovnog radnika i člana
komisije LS Vojvodine za materijalno finansijska pitanja. Kako je ovo izborna godina i u
L.U “Subotička peščara” predloženi su kandidati za organe i komisije u ovom udruženju . Za predsednika ovog udruženja ponovo
je predložen Emil Čabarkapa dosadašnji
predsednik ovog L.U.Skupštini su kao gosti prisustvovali sekretar LSV Dejan Milkov,
Čabarkapa Emil predsednik L.U „Subotička
peščara“ i predstavnik stručne službe ovog
udruženja Milanović Goran. Nakon završetka Skupštine priređena je zakuska za sve
učesnike.
D.M.
LSV DODELIO POMOĆ LOVAČKIM UDRUŽENJIMA
Odlukom
Upravnog
odbora Lovačkog saveza Vojvodine koji je na osnovu stručnih
procena Komisije za uzgoj i
zaštitu divljači koju vodi prof.
dr Zoran Ristić izvršena je
raspodela fazanskih pilića kao
pomoć lovačkim udruženjima.
Ove godine fazansku divljač dobili su
1. L.U. Srem” Šid 400
- kom.starost 7-8
nedelja
2. LU Sr. Mitrovica
400 -kom.starost 7-8
nedelja
3. LU “ Graničar”
Jamena 200 - kom.
starost 7-8 nedelja
4. LU Pećinci 200 kom.starost 7-8 nedelja
5. LU Fazan –Vršac 100 - kom.starost 7-8 nedelja
6. LU Žitište 100 - kom.starost 7-8
nedelja
7. LU “ Srndać” B.Topola 100kom.starost 7-8 nedelja
8. LU “Beočin” 100-kom. starost
7-8 nedelja
Pre isporuke Komisija je izvršila
pregled prihvatilišta i volijera u Lovačkim
udruženjima i dala stručne preporuke i
primedbe na sami čin prihvatanja i ispuštanja. Komisija je obišla sva lovačka
udruženja i konstatovala da u većini postoje dobri uslovi za prihvatanje pilića a kod
onih koja nisu uslovna ili nisu na adekvatan
način pripremljena dati su detaljni opisi radova koji se moraju preduzeti da bi objekti
bili u funkciji.
VLG press
21
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Miloš Kosanić
Iz ugla mladog lovca
KAKO DO STATUSA LOVCA,
KORACI ITROŠKOVI
Poštovani prijatelji, kolege lovci ,ljubitelji divljači, prirode i pre svega ljudi imam potrebu da sa Vama podelim ovaj tekst u nadi da će
oni koji do sada nisu pridavali važnosti ovom problemu početi da
se ponašaju kako dolikuje jednom civilizovanom čoveku.
S
vesni u kakvom vremenu, ekonomskoj
i sveukupnoj situaciji u zemlji živimo,
znamo da je lov veoma skup sport, koji
zahteva mnogo odricanja ali pruža neuporedivo više zadovoljstva. Svako od nas je
postao lovac prvenstveno radi druženja, pa
tek onda radi odstrela ili nekog (nadam se
da je malo takvih) ličnog interesa. Za one
koji još nisu, a planiraju da krenu u svoju
lovačku priču podeliću neke početne i neophodne troškove koje će imati, a u nastavku
apelovati da se pridržavaju nekih ‘’pravila’’
lepog ponašanja u lovu. Prvi korak je učlanjenje u neko Lovačko društvo, lokalno ili u
okolini nebitno, gde vam je godišnja članarina između 7000 i 15000 dinara, varira od
društva do društva, neka društva naplaćuju
i upisninu koja može da ide i do 50000 (pedeset hiljada) dinara. Teško mogu razumeti
tu upisninu i u nekim društvima baš velike
cifre. Koliko vidim raste nam prosečna starost lovaca i čini mi se da dosta mladih odustaje baš onog momenta kada mu saopšte
koliko mora platiti odmah na startu tu zaista
veliku količinu para za početak. Stariji lovci
i rukovodstva trebali bi o tome bolje razmisliti. Ali dobro, kada i to prođete za godinu
dana bi trebali da odradite pripravnički staž,
položite za rukovanje vatrenim oružjem , još
nekih 6-7 hiljada, a na kraju i lovački ispit
koji izađe oko 4000-5000 din. Kad to sve završite postali ste zvanično lovac, ako do tada
niste već digli ruke od cele priče i od lova...
Oni pravi ljubitelji sve to izdrže...
E sad, postali ste lovac ali nemojte
misliti da sve znate. Tek sada treba početi
učiti kako od starijih lovaca tako i praćenjem
lovačke štampe, kupovine lovačke literature i
da ne zaboravim ako niste obučeni za internet kontakte, odmah treba kupiti kompjuter
i navaliti na gutanje znanja. Položen lovački ispit samo je dobra osnova za početak
sticanja potrebnih znanja za veštinu lova.
A lov, ne zaboravite, podrazumeva , uzgoj i
zaštitu divljači pa tek onda pucanje. A to bez
znanja…teško. I još nešto o čemu sanjaju i
stariji lovci. Napraviti sebi lovačku sobu ili
ako nemamo sredstava onda bar svoj lovački
kutak. Kutak u kome će te na tenane, u miru
pročitati nešto iz lovačke štampe, dobru knjigu ili se jednostavno odmoriti posle lovnih
aktivnosti. Ali…
Pravi troškovi tek počinju naravno po
prioritetu, odeća, obuća, oružje, pas, vozilo...
Tržište, naša finansijska moć, a najviše trenutak formira cenu. Kod nas je oružje relativno jeftino i lovačku pušku koja će vas dobro i dugo služiti možete naći i do 150 evra +
registracija i nabavna dozvola. Slična je cena
i sa karabinima, kao i sa optikama neke niže
klase. Ponavljam, sve zavisi od toga šta tačno želite i koliko ste spremni da za tu svoju
želju platite. Kod odeće i obuće je slična stvar. APELUJEM na sve kolege, MASKIRNA
NIJE LOVAČKA BOJA! Znam da je tokom
mnogobrojnih nesrećnih ratova ostala gomila vojne odeće kod svih nas ali to nije odeća
koja treba da krasi jednog lovca. Maslinasto
zelena, ili odeća u boji lišća je nešto što mnogo lepše stoji na svakom lovcu a može da se
nađe po povoljnim cenama na mnogo mesta
u Srbiji.
Pas je nešto što je po meni oličenje
pravog lovca i moje lično mišljenje je da,
lovac bez psa nije lovac. Posebno ako ste
mlad lovac, ako pokazujete želju i volju da se
22
bavite lovom i kinologijom naći će se stariji
kolega, prijatelj ili neko treći ko će to umeti da prepozna. Naravno, imati lovačkog psa
velika je odgovornost i pored evidentno velikih troškova, od vakcina do ishrane morate biti spremni na veliki rad sa njim. Pravi
lovački pas mora biti obučen za lov, a to pretpostavlja mnogo rada, pažnje i ljubavi. Ali
ako ste se opredelili da postanete lovac sve je
to kao pesma koja vas nosi.
Sad , u stvari, sebe možete nazvati
LOVCEM.
Činjenica koja je najlepša u celoj priči
je da smo u lovu svi isti i da tu ne postoje
klasne razlike. Nebitno da li ste doktor nauka, lekar, profesor ili običan radnik, paor, u
lovu smo svi prijatelji. Ono što je jako važno je da svako od nas mora da poštuje dan,
mesto i ljude koji su oko njega. Jako je ružno
videti i čuti ljude koji viču, dobacuju i zbijaju
neslane šale sa ljudima koji su zadužen i za
organizaciju lova. Možda vam ta osoba neće
zameriti, ali će te dati jako ružnu sliku o sebi
i svom lovačkom društvu ako ne poštujete
govor lovnika, predsednika ili nekog sličnog.
Takođe, napravićete sebi i drugima problem ,
jer nećete ispoštovati dogovor, pa samim tim
i lov neće uspeti. Kažu da su lovci grupa ljudi koji kroz šumu traže najkraći put do kafane, ja kažem da je to istina, ali PRE LOVA
NEMA ALKOHOLA! Svi smo svesni koliko
katastrofalne posledice možemo imati i kakve se tragedije mogu desiti, alkohol i oružje
ne idu zajedno! Posle lova je sve dozvoljeno
i opuštanje je ono što smo zaslužili... Tamburica, pićence i dobra šala je ono što krasi
svakog lovca...
Nadam se da nisam odbio neke mlade,
buduće kolege od ideje da postanu lovci,
ali sam imao potrebu da naglasim sve što
mislim da je jako važno. Često se i sam zaletim i ne vidim i drugu stranu medalje ali
ako lov shvatite kao jednu plemenitu veštinu
uživaćete jako dugo u njemu... Fudbalerom
se može nazvati svaki momak koji kupi sebi
za 1000-2000 dinara kopačke, ali LOV JE
PRIVILEGIJA ODABRANIH! Zato uživajte
što ste deo tog kruga ljudi... Dobar pogled
prijatelji!
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
LOVAČKI PODMLADAK
BUDUĆNOST NAŠEG LOVSTVA
Marjan Pupavac
P
redsednik komisije za lovački podmladak lovačkog saveza Vojvodine Marjan Pupavac iz Plandišta, prezentovao
je Upravnom odboru LSV plan i program
rada komisije kao i formiranje centralne
evidencije članova lovačkog podmlatka koji
će sadržati podatke prezime ime,adresu i jedinstveni matični broj. Evidenciju će voditi
stručna služba saveza, a svaki član lovačkog
podmlatka će dobiti člansku kartu LSVa sa
markicom za tekuću godinu.
1. Kriterijum za učlanjenje će Lovačka udruženja postaviti sama a biće usklađeni
sa Zakonom o udruženju građana i svojim
aktima usklađenim sa Zakonskim propisima.
2. Nakon formiranja spiska znaće se
tačan broj članova lovačkog podmlatka pa će
shodno finansijskim mogućnostima svakom
članu obezbediti nešto od stručne literature
(Lovački priručnik,lovački kalendar,neka
knjiga ili slično.)
3. Da se dostavi predlog udruženjima
da dostave spisak sa članovima komisije za
lovački podmladak udruženja koji će raditi
sa članovima podmlatka iz svojih udruženja.
4. Takođe je plan za naredni period
organizacija regionalnih susreta i takmičenja
članova lovačkog podmlatka.
5. Planira se i organizacija predavanja
iz oblasti lovstva odnosno pripreme za polaganje lovačkog ispita članova podmlatka
kako bi bili dobro upućeni kada steknu uslov
za polaganje.
6. Preporučuje se lovačkim udruženjima da odrede lica odnosno komisiju za
lovački podmladak koja će vršiti edukacije
omladine u školama.
7. Članarina za lovački podmladak
od strane Lovačkih udruženja prema LSVu
da bude besplatna.
Nakon predloženog plana program
je jednoglasno usvojen od strane upravnog
odbora a predsednik Milan Pažin je poželeo
puno uspeha u radu komisiji.
Članovi Lovačkog podmlatka su
budućnost našeg lovstva, to su sve budući
mali predsednici ,lovnici i aktivisti u lovstvu
i trebamo im posvetiti posebnu pažnju koju
zaslužuju.
Nije uzalud izreka da: „Nismo lovišta
nasledili od naših predaka već ih zadužili
za našu decu“ odnosno za članove lovačkog
podmlatka, pa kako na mlađima svet ostaje
tako će i lovački podmladak jednog dana
držati lovstvo u svojim rukama.
KARIKATURE NA TEMU LOVA
ančeva
Dragaš
tor iz P
Nikola rista i ilustra
u
karikat
23
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Tomo Svetić
TEST : zrna
IPAK ZADOVOLJSTVO
UZ GROM
Kada se govori o lovačkim zrnima većina konstrukcijskih rešenja su
mekana SP, šuplja HP ili zrna s polimerskim vrhom BT. Ovakva zrna
su najčešća i rade odlično na mekanoj divljači (srndać) ali znaju često biti predestruktivna za meso divljači ako HP nije monolitno zrno.
Za tvrđu divljač (vepar) neko tvrđe zrno je verovatno bolji izbor.
K
od ovakvih zrna konstrukcija je
čvršća, probojnost veća, pravilniji
strelni kanal, pravilnije otvaranje,
manje oštećenje mesa, manja izlazna rana i
krvni trag su skoro pravilo.
GROM proizveden u PPU iz Srbije
je jedan od takvih zrna. Konstruktivno je
čvrst, prednji deo je šupalj ispunjen olovom
te izgleda kao obično SP (soft point) ili zrno
mekanog vrha dok je zadnji deo izrađen od
legure bakra. Kao lovac i direktor lovačke
agencije isprobao sam skoro sva poznatija
zrna na svetskom tržištu i odlučio proveriti
šta to GROM nudi.
Zašto GROM?
GROM zrna su ponuđena u 3 kalibra:
7mm, 7.62 (.308) i 8mm u težinama 10.27g,
11g i 12g.
Takođe se može kupiti gotova municija u kalibrima: 7x57, 7x57R, 7x64, 7mm Rem
Mag, 308W, 30-06, 300WM, 8x57JS i 8mm
Mauser (8x57JS za USA tržište). Samo zrno
mi se učinilo odličnim izborom u svim kalibrima za većinu divljači koju sam lovio:
srndać, lopatar, obični jelen, divlja svinja,
medved, muflon i los (pucano od strane mojih kolega).
Na divljači je zrno radilo minimalnu
štetu uz lepe izlazne rane ostavljajući krvni
trag.
Neki se žale da divljač odlazi sa mesta
nastrela ali pri pogocima u prsnu šupljinu
nije nikakvo čudo jer to je za očekivati.
30-06 je punjen 170 grains zrnima,
srednje brzine 800m/s energije cca. 3533J.
Deklarisana brzina je 810m/s. Iako brzina
ovog zrna nije maksimalna mora se priznati
da je metak dobro balansiran i zrno efektivno bez obzira na nešto manju brzinu. Prilikom odstrela srndaća 30-180 m i pogocima
u plećke prostreli su bili pravilni sa izlaznim
ranama oko 2cm prečnika. Izlazna rana
bi bila ponekad i do 5cm ali samo ako su
pogođene debele kosti, međutim oštećenja
mesa su bila minimalna.
Slično je bilo i kod odstrela lopatara ,
muflona, međutim mene je više interesovalo
kako se zrno ponaša prilikom odstrela tvrde
divljači, prvenstveno divlje svinje.
Većina divljih svinja je odstreljena sa
odličnim rezultatom koristeći GROM municiju u ovom kalibru. Zrna su penetrirala
duboko, prenos energije na divljač je bio jako
dobar, a udarni šok odličan. Izlazne rane sam
imao i do 150 m udaljenosti, a divlje svinje su
padale u krugu do 80 m. Najdalji zabeležen
odstrel je vepar od 180 kg na udaljenosti od
180 m sa 300 WM uz slomljenu kost plećke
i veliko oštećenje pluća pao je na mestu.
Iznenadila me izlazna rana na ovoj udaljenosti s obzirom na pogodak u jaku plećku i nisam je očekivao (zrno je izašlo kroz rebra).
Kroz dve godine odstreljeno je oko 200 divljih svinja sa ovom municijom u različitim
24
kalibrima. Oko 90% divljih svinja palo je u
krugu 30 m i tek je nekoliko zrna pronađeno
u divljači.
Nakon ispaljenih cca. 600 metaka (uključeni su moje kolege i ja) GROM se pokazao kao odlično zrno za divljač veće i manje
biomase. Za moj način lova definitivno bolje
nego obična meka zrna.
Plus/minus
Kod fabričke municije PPU barut mi
se nije svideo jer jako prlja cev, a olovno jezgro odvaja se od tombaka. Moram priznati
da ova pojava razdvajanja nije stalna i obično se događa kad se zrno zaustavi.
Brzine zrna su testirane na CZ550
30-06 i bile su za 10m/s niže od deklarisane
sa prosečnom razlikom u brzinama od oko
20m/s, što je prihvatljivo za fabričku municiju.
S ovom puskom grupa je bila 4cm na
100m iako je sa rucno punjenim streljivom
puska mogla napraviti grupu od 15mm na
100m.
Benelli ARGO, poluautomatska puška
je radila grupe 2.5-4cm na 100m. Moram
istaći da sam sa grupisanjem bio prilično zadovoljan, međutim moje kolege koje su mi
pomogle u sakupljanju informacija sa terena
žalili su se na razbacivanja grupa pogodaka.
Naime neki su meci imali više neki manje
baruta. Ova pojava se pokazala i kod mene
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
nakon municije kupljene godinu dana kasnije od testiranog.
GROM zrno je odličan proizvod povoljne cene, međutim taj potencijal nije iskorišćen do kraja zbog lošijeg kvaliteta punjenja municije. Municija u celini je na žalost
poluproizvod jer nekad je napunjeno dobro
nekad loše tako da se mogu dogoditi velike
razlike u grupi pogodaka između serija različite proizvodnje u istom kalibru. Bez obzira na kalibar onaj ko se odluči za GROM
biće zadovoljan performansama koje zrno
GROM pruža.
Test idealnog zrna
Zaintrigiran prepirkama lovaca o
“idealnom zrnu” odlučio sam učiniti test
lovačkih zrna s univerzalnim kalibrom 3006. Nije to nikakav poseban test i takvih
testova ima po stranim magazinima i internetu dosta, međutim često puta takvi testovi
su marketinški plaćeni i pobednik se zna
unapred. S druge strane mnogi lovci nemaju pristup internetu ili nemaju vremena da
traže podatke.
Za test sam odlučio isprobati Igman
SP 11,7g, Winchester SP 11,7g, PPU Grom
11g, Barnes TSX 9,7g, Barnes TSX 11,7g i
Norma Oryx 13g.
Testna puška je bila IŽ-94 kombinirka
u kalibru 30-06, 12/76mm.
Testni medij je ručno izrađen od
novinskog papira. Prvih 6 cm papira je bilo
namočeno u vodi, nakon toga sam stavio
katalog debljine 2.5 cm tvrdih korica, komad
bakelitne plastike debljine 4mm i nakon toga
novinski papir delimično namočen u vodi.
Ukupna debljina medija je bila 58 cm. Testirao sam otpornost zrna na prepreku i probojnost. Cilj je bio da medij približno dočara
pogodak u plećku gde zrno mora proći kroz
jake mišiće i kost da dođe do unutrašjih organa. Udaljenost mete je bila tačno 100m.
Igman SP 11.7 grama je stara konstrukcija mekog zrna koje je zbog niske cene
popularno na prostorima i kod nas. Brzina je
oko 820m/s, Energija oko 3933J. Zrno se pri
pogotku potpuno raspalo u male komadiće
ostavljajući košuljicu odvojenu od jezgra.
Strelni kanal je širok očekivano, penetracija
je oko 25cm.
Winchester CPX2 11.7 grama je nešto
poboljšana verzija zrna koju koristi Igman
i očekuje se kontrolisano razleganje. Brzina
zrna je 825 m/s, Energija 3981 J, a rezultat
sledeći. Zrno se otvorilo jako rano i nešto
više kontrolisano, strelni kanal je jako širok
međutim zrno se ipak raspalo na nekoliko
većih komada. Penetracija je bila 32cm.
Grom 11 grama je polu monolitno
zrno. Strelni kanal je nešto uži ali pravilniji
dok je penetracija daleko veća, 52cm. Ovo
zrno je s razlogom jedno od najtraženijih na
balkanskom tržištu. Zrno se nije raspalo već
je prednji, olovni dro ispao prilikom vađenja
zrna. Prednji dro nije “bonded” ili povezan s
košuljicom, ponekad se raspadne i radi dobar strelni kanal dok ostatak zrna radi veliku
penetraciju.
Barnes TSX 9.7 grama
je ručno punjen metak brzine
oko 900m/s i Energije oko
3900J. Radi se o monolitnom
zrnu izrađenom od legure
bakra u potpunosti. Zrno je
zadržalo masu u celosti, otvorilo se pravilno ostavljajući
pravilan strelni kanal te penetriralo zavidnih 46cm. Zbog
svoje velike brzine ovako brzo
zrno stvara velike podleve na
tkivu ali ne i velike izlazne
rane.
Barnes TSX 11.7 grama
je takođe ručno punjen metak
približne brzine oko 820 m/s
te Energije oko 3900J. Zrno se
otvorilo nešto kasnije od prethodnih ostavljajući lep, širok kanal dubine
izvrsnih 56 cm. Nije ni čudno da sa ovakvim
zrnom i kalibrom poput 30-06 ili 8x57 JS
lovci love uspešno gotovo svu divljač sveta.
Prenos energije je izvanredan za monolitno zrno, a izlazna rana skoro pravilo i kod
najjačih veprova. Jako je otporno na sitne
grančice i zadržava pravac leta odlično.
Norma Oryx 13 grama je svetski poznati teškaš prosečne brzine oko
750m/s i Energije oko 3650J. Iako na papiru brojke ne izgledaju impresivno rezultat je odličan. Zrno je meke konstrukcije
ali je bonded eng.= povezano. Košuljica je
posebnim procesom povezana sa olovnim
jezgrom što dovodi do kontrolisanog otvaranja i sprečava odvajanje olova od
bakrene košuljice. Rezultat je bio odličan.
Zrno se otvorilo rano, napravilo širok
strelni kanali i na moje čuđenje imalo
snage da prođe kroz testni medij. Zrno je
ostalo u komadu međutim nakon izlaska
zadržalo se u kamenu gde je izgubilo 50%
mase.
Zaključak
Ovaj test je samo prikaz šta se
događa sa zrnom pri pogotku u tvrdo ili
u prepreku na putu do cilja. Igman i Winchester iz testa su zrna koja naprave lepu
gljivu pri pogocima u mišiće, prenose veliku energiju ali ne rade redovno izlaznu
ranu što smanjuje šansu za obilan krvni
trag. Isto tako u pucanju na divljač u
pogonu raspadaju se pri pogotku u granje
stvarajući mnoštvo sitnih projektila dovoljno jakih da rane divljač, psa ili lovca.
Njihova namena je odstrel mekše divljači
(jelen, muflon, divokoza itd.) te treba izbegavati pucanje u plećku. Slična zrna daju
dobar efekt pri pucanju na veće daljine ili
u kalibru 9.3 mm sa zrnima preko 16g.
Grom, Barnes TSX i Oryx su
namenjeni za odstrel tvrde divljači poput
divlje svinje ili afričke divljači. Prenose energiju jako dobro i retkost je da ne naprave
izlaznu ranu. Krvni trag je uglavnom uvek
obilan, a štete na mesu manje. Oryxova
25
jezgra je dodatno pojačana u odnosu na serije proizvedene pre 5 godina. Kod Barnesa
sam primetio češće odbijanje prilikom lova
na terenu gde ima dosta kamena tako da treba biti jako pažljiv prilikom lova pogonom.
Daleko bolje podnose pogotke pri velikim
brzinama u odnosu na klasična SP zrna.
Barnesova zrna na našem tržistu nudi češki
Sellier & Bellot.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Da li ste znali…
ZAŠTO OLUČENE CEVI
PROPADAJU ?
Verovatno su svi čuli za frazu “nagrižena cev”.
Neretko je svi upražnjavamo i srećemo se sa njome.
Šta sve utiče na to da cev bude korodirana…?
do nagrizanja, habanja i
propadanja istih.
Šta se dešava u cevi
K
oliko puta ste bili u prilici da pročitate oglas: - Prodajem karabin, kao
nov, ispalio ne više od dvadesetak
metaka, malo nagrižena cev. Super povoljno…Divota, uz povoljno dobiješ i “malo”.
Bez prevelike filozofije i drame, za
opšte stanje olučenog oružja kriv je isključivo vlasnik. Neznanje, nedostatak vremena ili
nemar su glavni uzroci prebrzog propadanja karabinskih cevi. Jednostavno,oružje nije
blagovremeno i permanentno održavano
ili tretirano postupkom kojim se nalaže pre
i posle pucanja. Već i vrapci na grani znaju
da ako se cev ne čisti, narodski rečeno…neće
dugo. Pa zašto je onda svakom trećem karabinu u Srbiji cev u jadnom stanju? Zašto nam
cevi izgledaju kao da je neko u njoj jeo štrudlu sa makom? Opšta je zabluda da se karabin
u toku lovne sezone ne treba redovno čistiti
i da je to nepotrebno. Jedna od teorija zab-
lude je i da posle jednog - jedinog ispaljenog
metka, ne čisti lovačka alatka. Druga teorija
glasi, da je dovoljno provući suvu ili uljem
natopljenu krpicu posle pucanja par metaka
i da je to perfektno. Posebno vlada mišljenje da, ako se puca svaki dan, čišćenje nema
efekta i da permanentno korišćenje ne utiče
na ruiniranje cevi. Postoje i “stručnjaci” koji
tvrde da čišćenje posle svake upotrebe može
narušiti preciznost. I tako u nedogled.
Uz redovno i pravilno održavanje, vaša
karabinska cev će trajati onoliko dugo koliko
je deklerisao proizvođač u jedinici ispaljenih
metaka. Takođe, neminovno je da se cev
“haba” i da ima životni vek. Na nama je da
joj omogućimo da precizno i pouzdano ispali tih par hiljada metaka pre nego ode u “penziju”. U ovom tekstu nećemo opisivati način
i metode čišćenja i održavanje olučenih cevi
već će mo se fokusirati na uzroke koji dovode
26
Kao što smo naveli,
cev se pre ili kasnije mora
“potrošiti”. Samim činom
opaljenja i prolaskom metka
kroz cev dešavaju se pojave
iz domena fizike, hemije,
matematike i još po neka. Tu
se ukrštaju zakoni mehanike,
kinetike, termoenergetike,
termodinamike, metalurgije i da ne nabrajamo dalje.
Najednom dolazimo do saznanja da se prilikom pucanja
dešavaju složeni procesi i da
to nije baš tako jednostavno
kako izgleda. Postoje faktori
na koje možemo uticati ili ih
neutralisati i postoje oni koje
ne možemo sprečiti. U nastavku teksta ćemo se fokusirati na neke od njih. Važno
je znati koje faktore možemo kontrolisati, ublažiti ili
smanjiti. Zapravo, osnovna je
poenta ne dozvoliti eroziju i nagriženost cevi
dok je habanje - trošenje - neminovnost.
Šta možemo kontrolisati:
• Permanentno i pravilno čišćenje je
od presudnog značaja za održavanje i dugovečnost olučenih cevi. Posle svake upotrebe, u
što skorijem roku, očistite vašeg ljubimca. I
to temeljno.
Koristite dokazana sredstva za čišćenje
i podmazivanje. Pazljivo upotrebljavajte šipku sa adekvatnim nastavcima. Ne preskačite
upotrebu mesingane četkice pošto je ona
neophodna za skidanje naslaga, naročito
bakarnih. Pazite na “usta cevi”i dodirivanje
šipkom po istoj. Uvek provlačite šipku od
zatvarača ka ustima. Obavezna je upotreba
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
šipke koja rotira u dršci jer to obezbeđuje
pravilno vođenje četkice kroz kanale cevi..
Maksimalno izbegavajte kanap kao alat. Poješće vam “usta” i načiniti nepreciznu pušku..
Čistite vaše oružje i kad ne puca. Minimum
jednom u tri meseca. Čišćenje je presudno
da ne dobijete”nagriženu cev”
• Vodite racuna gde čuvate oružje. Naizgled nevažno, ali je to bitan faktor.
Neprijatelj cevi su pored ostalog i kondezacija, vlaga, znojave ruke, agresivna prašina.
“Cevi” se čuvaju na konstantnoj temperaturi
od 16-23 oC, bez vlage , kondenzacije i čuvene “promaje”. Nije na odmet uvek držati
začepljenu cev nekom nauljenom krpicom ili
poklopcem. Time sprečavamo permanentni
dotok vazduha koji sa drugim činiocima potpomaže koroziju. Ne čuvajte / odlažite oružje
u kožnim futrolama. Ovakve futrole su tretirane hemijskim postupkom kod štavljenja koji sadrži agresivne tvari koje nagrizaju
metal. Uopšte, izbegavajte držanje pušaka po
futrolama dok se nalaze u kućnom okruženju.
• Ne koristite municiju koja je
laborisana jako davno. Ona je po pravilu loše
kondicionirana i u barutu, kapisli i zrnima
su počeli hemijski oksidacioni procesi koji
pojačano erodiraju cev. Nikada ne koristite
metke sa kapislama od živinog fulminata.
Njih srećemo u municiji vojnog porekla i
lovačkoj municiji starijeg datuma. Pomenute
kapisle su “smrt” za cevi. Ne koristite jevttinu i municiju loših balističkih performansi.
Takva municija je po pravilu sačinjena od
loših komponenti.
• Čišćenje i podmazivanje vršite sa
adekvatnim solventima. Za konzerviranje koristite samo preparate koje je propisao
proizvođač. Ukoliko vaš karabin neće biti
korišćen duži vremenski period, ni slučajno ne koristite razne tovatne ili grafitne
masti. To su proizvodi za automobilsku a
ne za oružarsku indistriju. Benzin, naftu,
petrolej, WD 40, silikonske sprejeve, možete
upotrebljavati samo kao sredstva za pranje
i odmašćivanje a nikako za čišćenje. Njima
nećete oštetiti vaše cevi ali nećete imati propisno čisto oružje. Trudite se da uvek razdvojeno koristite solvente za čišćenje a posebno za podmazivanje. Tretiranje “čarobnim
vodicama” – jedan preparat za sve…ne daje
rezultate. Tim postupkom oružje ostaje čisto
ali ne zaštićeno.
Šta ne možemo kontrolisati:
• Prljanje cevi barutnim ostatcima
posle ispaljenja metka je proces kojeg ne
možemo izbeći.
Sami po sebi ovi nanosi u cevi ne
predstavljaju veliki problem i lako se uklanjaju. Nisu preterano agresivni i običnim
rastvorima se lako uklanjaju tokom čišćenja.
Ukoliko se natalože usled
velikog broja ispaljenih
metaka mogu formirati
karbonske naslage. Tada
ta pojava postaje opasna.
• Trenje zrna o
zidove cevi je jedan od
pratećih uzroka trošenja
iste. Sa loše kalibrisanim
zrnom i pravljenim od
lošeg materijala…trenje
se multiplikuje i delimično smanjuje vek cevi.
Zato, koristite samo
kvalitetnu municiju čiji su
dijametri / prečnici zrna
tačno izrađeni na datu
meru vašeg kalibra i čija
je košuljica izrađena od
kvalitetnog bakra.
Izgled čela zatvarača usled lošeg održavanja
•Naslage bakra,
mesinga, olova i ostalih sastojaka od koga je
načinjeno zrno zadržavaju
se po poljima i žljebovima
vaše cevi. Ovaj proces je
neminovnost, koji nastaje
kao direktna posledica viKorozija u prelaznom konusu cevi
soke temperature kod ekspanzije barutnih gasova,
pritiska u cevi, trenja zrna
pod velikom brzinom i kvaliteta žljebljene
cevi / otkivka. U zavisnosti od proizvođača
i kvaliteta oružja ove manifestacije su izraženije ili obrnuto. Pomenute naslage ozbiljno utiču na preciznost i dugovečnost cevi.
Postoje na našem tržištu posebni preparati
kojim se odstranjuju nanosi bakra i olova
tokom redovnog čišćenja. Preporuka je da
se naslage obavezno uklanjaju posle 30-50
ispaljenih metaka. Ukoliko vasa puška drastično gubi preciznost, obavezno prvo očistite
bakrene naslage.
• Najveća opasnost za cev su barutni gasovi koji nastaju tokom ispaljenja
zrna. Vreli gasovi, pod velikim pritiskom
i velikom brzinom projektila najviše erodiraju cev. Prozvođači baruta sve više rade
na proizvodima koji nisu toliko agresivni i
da u dodiru sa vazduhom ne stvaraju previše korozije. Na žalost, kiseonik koji sagoreva tokom opaljenja obilato pomaže da
se nagriza cev i to je nemoguće sprečiti.
Naročito su podložni koroziji: komora metka, prelazni konus i prva trećina cevi. Iz tog
razloga, “brzi” i Magnum kalibri su poznati
po kratkom veku cevi /u proseku 2000-3000
kom./ Pod bržim kalibrima podrazumevamo one koji imaju mali dijametar zrna i
početne brzine preko 1000m/s. Budite svesni
da životni vek cevi kalibra 22-250 i 8x57 nisu
jednaki.
Vićina podataka iz ovog teksta je poznata našim lovcima. Namera pisca ovih redova je da još jednom podseti sve korisnike
27
Šipka nesme da dodiruje usta cevi
olučenih cevi… da je blagovremeno čišćenje
jedini put da naše oružje ostane u kondiciji
duži niz godina. Zaboravnost ili nemar nas
može koštati puno nevolja i puno para. Petnaestak minuta posle svakog pucanja koje će
mo odvojiti za čišćenje, daće nam mogućnost
da dugo uživamo u našim “ljubimcima”. I da
podsetimo...Stanje oružja govori o kakvom
se lovcu radi. Ako želite da procenite svog
kolegu, zavirite u njegovu pušku.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Međunarodni kinološki sudija i instruktor:
Obrad M.Štrbac
Praktična lovna kinologija
KAKO PAS UČI
STRPLJENJE I DOSLEDNOST UČITELJA
Jednostavno rečeno – svako to i ne može, budimo objektivni. U svetu imamo mali broj vrhunskih trenera i dresera
pasa, ili kako ih u narodnom rečniku nazivamo dresera
pasa. Prvenstveno radi toga što to nije nimalo lak posao,
a ljudi koji se time bave na neki način su posebni ljudi.
R
ad sa psom može da obavlja samo
ličnost mirne naravi, a da pri tome
ima znanje i sposobnost animacije
kod psa. Naravnio ne mora biti i lovac. Pa
posebni jer imaju istančan odnos ka psima,
imaju savršeno smiren i uravnotežen nervni
sistem, kojima nervi dozvoljavaju da se ni
malo ne uznemiravaju u nijednom delu svog
zanimanja.
Dakle, obuka može početi ako imamo
„u igri “ par. Čovek i pas. Prvi je onaj koji je
ALFA od početka do kraja, on ima zamišljen
plan, zacrtan program, postavljen cilj. Kao
profesor kad priprema predavanja učenicima. Taj njegov plan sesastoji se uglavnom od
tri faze obuke ako su lovački psi u pitanju.
Prva je kućna obuka, zatim druga dva dela
su dorada poslušnosti koja se može izvoditi
u zatvorenom ali i u otvoreneo prostoru, te
ona treća – na terenima, polju, šumi na vodi.
Ova gore naslovna reč STRPLJENJE je ključ
svega, i nju ćemo ponavljati, kako bi sačuvali razum i našeg učenika vodili kroz faze
obuke, bez poteškoća, i izbegli razno razne
28
nesporazume i neugodnosti za oboje.
Poznata poslovica kaže: “ Starog psa
ne možeš naučiti novim veštinama “ ! Međutim to je delomično tačno, naročito se to
odnosi na psa koga su prvo pustili da ostari,
pa onda nešto hteli da ga obučavaju. Ali kada
se sa našim štenetom započne pravovremeneo i kontinuirano nastavi uz stalno ponavljanje gradiva, ono će i kada odraste, i do
kraja svog ne tako dugog života, zadržavati
sposobnosti učenja.
Savršen primer je naše školvan-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
je. Započeli smo sa 6-7 godina prvo svoje školovanje, a sa dvadesetak i više upisali
fakultete. Dakako neki se ljudi i posle ovog
doba usavršavaju, nastavljaju uspešne karijere, školuju se, a sve zahvaljujući onome što
su zapravo na početku ostvarili. Zar možemo
tako zamisliti nekoga ko je prvih 20 godina
bio „ bez škole“, negde po strani, i nakon toga
se uključio u školovanje? Nikako. Dakle važi
isto pravilo i za ljude i za pse. Za psa čija je
obuka započeta na vreme i pravovremeno,
učenje automatski postaje način života, i naš
mali učenik se tako prilagođava i marljivo
uči, a mi mu samo svesrdno pomažemo.
Asocijacije
Naš učenik uči pomoću asocijacija, i
ceo proces se odvija stalnim ponavljanjem,
zatim ponavljanje i onda opet ponavljanje
gradiva, i tako sve dok to što ga učimo ne
postane navika učenika, ili bolje rečeno, deo
ponašanja psa. Tek tada slobodno možemo
reći da je pas savladao komandu. Postoje dva
različita nivoa na kojima pas uči - svestan i
nesvestan. Kada pas ponavlja radnju jedne te
iste situacije i na isti način, nazivamo nesvesna. U ovom delu psa niti prinuđavamo
niti nagrađujemo, on jednostavno radi ono
što od njega i očekujemo, jer to pre nikada
nije radio, na bilo koji način. Naš učenik će
vrlo brzo shvatiti i početi razlikovati šta je
igra a šta je učenje i izvršavanje datih zadataka.
SVESNO učenje se odnosi na one situacije, kada on mora da zna da ga nečemu
učimo, tj. na formalnu obuku, a koja treba
da započne sa starosti šteneta sa oko 12 nedelja. Štene tada polazi u školu, a mora da se
uklope neke vrlo važne pretpostavke. Metodi
i sredstva su : zdrav razum, ljubav, nežnost,
doslednost, strogost, i opet i još više strogosti, sve do potrebe i one neželjene – „isprašiti
malo po turu“.
Uslovi
Pa kako pas uči? Opet kao i dete. Na
isti način. Svakako da bi obuka bila uspešna
učenik mora da zavoli školu i učitelja, i dok
se to ne poklopi nema normalnog učenja
niti rezultata. E ovde ima jedna neverovatna ali dokazana činjenica. Naučnici su ipak
dokazali na testiranju određenog broja pasa
, u različitim rasama, i utvrdili da ni jedna
nije inteligentnija od ostalih, ali da u svakoj
od rasa postoje individualne razlike u inteligenciji, što sam tokom svih mojih dugih
godina rada i druženja sa psima ptičarima,
davno već zaključio i utvrdio. Ovo sam
prenosio mladim ljubiteljima pasa, kojiima
tek predstoji kontakt sa psima različitih osobina, linija i rasa pasa. U ovome je jedno
važno i bitno, a važi za sve rase, da štene u
svom ranom uzrastu ima puno kontakta sa
ljudima, u periodu svog mentalnog razvoja.
Takodje i sa drugim psima. Ključ učenja je
da mladi pas stekne prisan odnos sa ljudima
i da bez straha prilazi, jer će to olakšati rad i
školovanje. Kada pas nema straha od ljudi i
drugih pasa, on će maksimalno koristiti inteligenciju.Takodje navikavanje na okolinu,
koju pas vrlo lako pamti. Ovo mesto se prvenstveno odnosi na mesto gde vršimo radnje sa njim, tj. školovanje, ako nije tu stekao
neku neugodnost, ili bol, te da nije ni na koji
način tu uplašen.Tada će svu svoju pažnju
usmeravati na naše nagovore i uputstva, i izvršavati ih bez straha.
Sigurnost
U svemu su prvi utisci važni. Štenetu
prvi naš kontakt sa njim treba da bude prijatan, i nakon toga zauvek. Nežnost svi volimo, a sa tim se događa i sigurnost, međusobno poverenje, i poslušnost.Taj odnos je
vrlo važan za sve što će se kasnije dešavati
između nas i psa. Svi psi se rađaju sa jednom
neverovatnom osobinom, a to je da nas zavole i zadovolje. Isto to žele , da im gospodar
bude zadovoljan i zahvalan. Ovo sve postaje važno sredstvo u samom procesu obuke,
a naši kontakti i sporazumevanje, forma
maženja te pažljivog i prijatnog ponašanja.
Moramo pomoći mladom psu da savlada na
bezbolan način sve neprijatno oko sebe, neugodne zvukove, nove mirise, predmete i ljude sa kojima će se susretati, jer je napustio do
tada bezbednost svoje majke, i miran način
dosadašnjeg života u zajednici.
Zato nemojmo brzati, glupo postupati
i na brzinu gledati da što pre psa osposobimo
za praktičan lov, jer ćemo se ubrzo razočarati, i doći do nekih nama neželjenih rezultata, a umesto u sebi, tražiti pogrešne krivce u
svima drugima. Štene se vodi u školu, a ne u
lov, i to je pravilo koje moramo svi poštovati.
Kako škola traje, naš zdrav razum
ukazuje, kako i na koji način treba da izbalansiramo načine i metode nagrada i kazni
za učenika, kako bi se mehanizam učenja
mogao nastaviti, ali da obojica budemo zadovoljni.
29
Nežnost
Našem učeniku trebamo stalno dokazivati i pokazivati šta od njega želimo. On će
kroz neke faze pokazivati i svoje vrline, a to
je da pokuša da izbegne određenu radnju,
jer moramo shvatiti da je i on živo biće koje
ima i svoja razmišljanja i potrebe. Zato mu
pokažimo radnju na najjednostavniji način
onu koju želimo da uradi, a sa takvim postupanjem ćemo ga vrlo brzo naučiti, i onda
prelaziti u novo gradivo. Sve dok ne savlada neku radnju ne prelaziti u novu fazu jer
ćemo ga tako dovesti do sopstvenog košmara
i zabune, a time i nedovoljno obučenog psa,
dakle, čestim ponavljanjem, on će shvatiti
našu želju, i rado je uraditi, i onda možemo
dalje. Ponavljam namerno važne reči. Trener ili učitelj mora biti dosledan i strpljiv, te
na razuman način svoje znanje prenositi
na mladog psa, kako bi brzo i jednostavno
prihvatio i svladao temu. I ne zaboravimo
sledeće i važno. Ne vodite psa na obuku
ako ste ga nahranili ili je bolestan. Nikada i
nikada. I prvo . Ako ste razdražljive naravi,
ili vas je prethodno neko isprovocirao i naljutio, nipošto ne prilazite psu, jer ćete svoje
duševno stanje preneti na njega, a on će to
veoma brzo uočiti, ne izlazite u školu. Bolje
preskočiti nego greške raditi, ima vremena
ako smo se za to opredelili. Obučavanjem
svoga lovačkog psa, radite nekoliko vrlo korisnih i velikih stvari. Istestiraćete sebe kao
ličnost, kao dresera i vodiča lovačkog psa,
vaše mogućnosti oko školovanja, te nešto što
je vrlo bitno za ovoga psa sa kojim trebate da
lovite. Neškolovan i neobuzdan pas u lovištu
je nekoristan i smeta svima. Zamerate se
drugovima-lovcima, i nemate sami lovačko
uživanje jer vas ometa vaš pas. Zato srećno
u obuci sopstvenog psa, a možda se jednom
prihvatite da to isto uradite prijatelju ili nekom drugom i to veoma uspešno.
.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: LSV press
Praktična lovna kinologija
ISPRAVLJANJE MANA
Pas može imati dve vrste mana, mane po obliku tela i mane u navikama,
tj. mane u radu i ponašanju. Obe mogu biti ili nasleđene ili stečene.
Po obliku tela pas može imati nasledne mane u zubalu, obliku glave, očiju.
Šta je pas u tom pogledu nasledio, ne možemo ni na koji način menjati.
Š
ta je pas u tom pogledu nasledio, ne
možemo ni na koji način menjati. Na
razvoj pasjeg tela možemo uticati, i to
vrlo mnogo u pozitivnom, a takođe i u negativnom smislu. Ispravnom ishranom i sistematskim gibanjem pas će razviti lepe oblike
tela i obratno, slaba ishrana i stalni vez na
lancu ostaviće na telesnoj građi beleg nemara za psa. Dakle, lepota tela zavisi od našeg
postupku sa psom, dok oblik glave ostaje nepromenjen.
Nasledne mane u radu i vladanju jesu:
manjak temperamenta, slab nos, slabo stajanje, goropadnost i bojažljivost, te strah od
hica (taj može biti i stečen). Za ispravljanje
nasleđenih mana nemoćni smo. Ako pas
nema temperamenta ni oštar njuh, mi mu ga
ni na koji način ne možemo dati.
Stečene mane jesu: razgonjač divljači,
pas koji divlja na hitac ili ga se boji, trgač
divljači, loš aporter, zakapač divljači, razgonjač peradi, neposlušan i isprebijan zaplašen
pas. Te mane možemo ispraviti ukoliko pas
nije prestar i nije te mane previše usvojio.
Sa razgonjačem divljači moramo uporno ponavljati vežbe na dugoj čvrstoj uzici i
prisiljavati ga da pri svakom dizanju divljači
legne i ostane neko vreme u tom položaju.
Jednom rečju, treba stalno vežbati vežbe.
Važno je da uvežbavamo što češće i sve ostale vežbe u poslušnosti: dolazak na zvižduk,
leganje na zvižduk, gde god ga ovaj zatekne.
Na dugoj ćemo uzici istim načinom
vežbati i psa koji divlja na hitac. Na svaki
hitac prisilit ćemo ga da legne i da u tom
položaju ostane neko vreme, tj. do zapovedi
ustani. Mnogo neugodnija i teža mana jest
strah od hica. Taj je strah upravo strahovit u pasa koji ga imaju. Takav će pas samo
kad vidi da dižemo pušku odjuriti glavom
30
bez obzira pa i na najveće udaljenosti i neće
nam se sam vratiti, moraćemo za njim da ga
uhvatimo. Svako kažnjavanje takvog psa još
učvršćuje tu njegovu manu. Budući da je ona
nasledna, bezuslovno je potrebno da se takvi
psi izluče iz rasploda. Da može biti i stečena,
dokazuje okolnost da su je stekli neki psi koji
je pre nisu imali, a nakon što su bili nastreljeni, pojavila se. Meni se dogodio slučaj da sam
pucao za oblačnog vremena na grlicu; kada
je pala a pas je hteo da je aportira, udario je
u našoj neposrednoj blizini grom. Usled toga
pas je dobio silan strah od hica i gotovo godinu dana sam se trudio da ga toga oslobodim.
Uspeo sam, ali ako mesec dana nije čuo hitac, prvi hici su mu opet vraćali strah.
Ta se mana leči ovako:
Uzmemo pomoćnika i pođemo sa
psom u dobro ograđeno dvorište ili vrt. Po-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
moćnik ponese sa sobom vazdušnu pušku sa
dosta metaka. Psa držimo na kratkom vezu, a
pomoćnik sa puškom ode od nas što je dalje
moguće. Podigne vazdušnu pušku i odapne
metak. Pas već pri podizanju puške, ako je to
video, nastoji svom silom da se od nas otkine
i otrči glavom bez obzira. Budući da je na
vezu to ne može učiniti a mi ga umirujemo
i gladimo po leđima. Ta se vežba taj dan a i
sledećih dana često ponavlja. Psa neprestano
umirujemo, pokušavamo se s njime poigrati,
gladimo ga, a uz to ga puštamo na sve duži
vez, dok ga konačno iz njega ne ispustimo.
Vazdušne puške ne čine jak prasak i pas se
dosta brzo na njega priuči. Usled toga izgubi
strah već pri dizanju puške. Kada se pas već
sprijatelji sa vazdušnom puškom i njenim
odapinjanjem, a to ćemo postići samo tako
da s njim za vreme tih vežbi postupamo što
lepše, pređemo na drugi stupanj vežbanja.
Pri tome upotrebljavamo, umesto vazdušne
puške, flobert. Počnemo jednako kao i sa
prethodnom puškom. Za prvih hitaca će
se pas možda opet početi bojati no ako ga
umirujemo i milujemo, prestaće. Ako je
dobar aporter možemo mu nakon svakog
ispaljivanja metka baciti goluba, grlicu ili
divlju patku, da je donese. U takvom slučaju
možemo radije dopustiti da pas počne divljati na hitac, nego da ga se boji. To je slično
slučaju ako imamo savijen papir, a hoćemo
ga izravnati. Savijemo ga na suprotnu stranu
i on će se izravnati.
Na trećem stupnju uzmemo pravu
pušku sa što je moguće slabije punjenim mecima. Pomoćnik okrene pušku od nas da se
hitac što je moguće slabije čuje, a mi sa psom
postupamo kao i napred, tj. umirujemo ga,
bodrimo i milujemo, a možemo mu baciti i
što za aportiranje.
Tek pošto smo psa u zatvorenom prostoru oslobodili straha od hica, možemo s
njim otići u lovište. Poželjno je da prvi hitac koji čuje u lovištu bude tako udešen da je
divljač pala, da ju je pas vidio i da mu dopustimo da odmah pođe po nju, što ne dopuštamo drugim psima. Strast za hvatanjem pale
divljači takođe deluje tako da potiskuje strah
od hica. Kad smo psa potpuno oslobodili
od toga straha, možemo od njega ponovno tražiti da legne kad je divljač pala i da je
tek na zapoved donese. To postignemo opet
dužom uzicom i koralom, kojim pse prisiljavamo da legnu kada je divljač pala i tek na
zapoved odu po nju.
Odučavanje psa od straha na hitac
mukotrpan je i dugotrajan posao, a mnogo puta se ni ne isplati, osobito u pasa koji
mogu ići samo u gruupni lov. Ako se u tom
lovu mnogo puca, takav se pas, iako je od
tog straha oslobođen, ipak neće ponašati kao
drugi psi. On, naime, redovno neće tražiti
sa veseljem, jer ga često uzbuđuje pucnjava,
nego će redovno ići za petama svoga gospodara. U pojedinačnom lovu, tj. kada lovi
samo sa gospodarom, može postati i odličan
pas, potpuno oslobođen straha od hica. Sa
takvim psom može se vrlo lepo loviti, osobito ako se pred njim odstreli mnogo divljači,
a on je dobar aporter, kome donošenje čini
veliko veselje.
Ima pasa koji pri donošenju, odnosno
hvatanju, divljač zgrabe tako čvrsto da iz pernate divljači ispadnu creva, a zecu popucaju
kosti. To je teška mana, jer takav pas načini u
lovištu veliku štetu. Sva divljač koju on donosi izgubi mnogo na vrednosti, pa ga od toga
moramo što pre i što temeljitije odučiti. To
postižemo ovako: odstrelimo grlicu, kumriju. goluba ili trčku, tj. divljač koju možemo
dobrim delom staviti u ruku i obuhvatiti
31
je što je više moguće šakom i prstima. Psa
posednemo i uz zapoved »aport« stavimo
mu tu divljač zajedno sa našom rukom u
gubicu. Pas neće divljač stisnuti radi toga
što oseća da mu je u gubici uz divljač i naša
ruka. Obilno ga hvalimo i vežbu ponavljamo
dok pas shvati da je nama drago da on divljač
nežno drži u gubici i da je ne stiska.
U daljnjim vežbama stavljamo psu u
gubicu divljač tako da sve više povlačimo
našu ruku, dok mu napokon na kraju dajemo divljač samu. Ukoliko bi je opet pokušao
stiskati, oštro »ne« trgnut će ga, a pravilno
držanje treba obilno hvaliti. Kada smo postigli potpuni uspeh kod psa u sedećem stavu,
zapovedimo mu da se digne i pođe sa divljači u gubici sa nama. Svaki pokušaj stiskanja
treba sprečiti oštrim povikom ne, a svako ispravno nošenje obilno hvaliti. Kada smo i tu
vežbu uvežbali, držimo psa na kratko, a divljač stavimo pred njega na zemlju. Zapovedimo mu da je digne. Svako stiskanje sprečimo
trzanjem povodnikom i povikom »ne«, a
svako pravilno hvatanje obilno hvalimo. Pas
će tim načinom prestati stiskati i oštećivati
odstreljenu divljač.
Neki psi dugo gnječe odstreljenu
divljač i donesu je tek nakon dugotrajnog
zapovedanja i srdžbe vodiča. To je takođe
nepoželjna mana, jer je sigurno i takva divljač oštećena. Takvog psa privežemo na dužu
uzicu, bacimo mu divljač i zapovedimo
»aport«. Kada je došao do divljači i uhvatio
je, smesta mu zapovedimo „dođi“ i povlačimo ga uzicom ka sebi. Ako je divljač ispustio,
prestanemo ga vući i ponovno zapovedimo
da je uzme. Čim ju je uzeo, opet sledi zapoved
„dođi“ i vuče je ka nama. Ako pravilno radi,
sledi obilna hvala, koja mu čini veselje i daje
pobudu da izvršava naše zapovedi i želje.
NOĆNA, DIGITALNA I TERMOVIZIJSKA
OPTIKA U LOVIŠTU
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
P
otreba za intenzivnijim i kvalitetnijim obezbeđivanjem i nadzorom
u današnjem društvu uopšteno a
posebno u lovištu je doprinelo prodoru
novih tehnologija i u lovstvo. Tako u cilju
sigurnijeg i preciznijeg lova, kvalitetnije
i preciznije kontrole, sigurnijeg kretanja i u noćnim uslovima u ovaj segment
prodiru uređaji zasnovani na tehnologiji
noćne, digitalne optike a u skorije vreme
i termovizijski uređaji.
Prva od gore navedenih tehnologija je tzv. noćna optika koja se zasniva na principu pretvaranja fotona u
elektrone koji se pojačavaju i koji potom
udaraju u fosforom obloženu ploču što
izaziva ponovo stvaranje – fotona koje
sada, posmatrajući kroz okular uređaja
za noćno posmatranje, vidimo kao veran prikaz onoga što se nalazi pred nama
i što je bilo nevidljivo zbog slabe osvetljenosti.
Noćna optika nam daje, svima dobro poznatu, sliku u nijansama zelenog
a postoje i pojačivačke cevi koje daju
sliku i u nijansama sivog. Obično imaju
dodatni IC osvetljivač koji obezbeđuje
veći domet i jasnoću slike. Svojstveno
noćnim optikama starijih generacija
je zrnatost slike kao ivična distrorzija
(blago zamagljenje ili izobličenje prikaza
što se više odmiče od središta posmatranog objekta) . Cene ovih uređaja su danas dosta pale tako da na primer vrlo
dobre višefunkcionalne monokulare sa
kvalitetnim GS cevima (bez gore opisanog rubnog izobličenja) kao što je npr.
Pulsarov Challenger, možete nabaviti
već od 36.255,00 dinara.
Novost na području noćnih optičkih instrumenata su tzv. digitalne
optike. U ovom segmentu se nude monokulari koji su istovremeno , monokulari pa i kamere a koji vam nude široku
paletu mogućih primena. Ako uzmemo
za pirmer uređaj DN55, isti možemo koristiti kao noćni monokular sa povećanjem od 10 puta, kao kameru za snimanje
posmatranog, i kao digitalni sklop kojim
se dnevna optika(dvogled, monokular)
sa lakoćom i brzo pretvara u noćnu optiku. Najveća prednost digitalnih optika
u odnosu na klasične noćne optike koje
počivaju na pojačivačkim cevima je to
što su digitalne optike primenjive i danju
i noću i nisu osetljive na prodor svetlosti. Prikaz posmatranog je u nijansama
sivog a domet ovih uređaja po pravilu
premašuje 300 metara i može se meriti
sa noćnim optikama druge generacije.
Još jedna prednost ove grupe uređaja
je njihova mala osetljivost na trzaj, potrese, udarce... Ovi uređaji su nešto skuplji od većine klasičnih noćnih uređaja
i tako gore navedeni DN55
košta oko 180
000,00 dinara
a jednostavniji
monokulari se
kreću oko 50
000,00 dinara.
Pioniri i inovatori u ovom
segmentu su
Yukon i Pulsar i tu postoji
cela paleta vrlo
kvalitetnih uređaja sa dodatnom opremom za sve moguće namene.
Treću grupu uređaja koji nam
omogućavaju vidljivost i u uslovima
kada ne možemo videti “golim okom”
su termovizijski uređaji. Reč je o elektro-optičkim instrumentima koji prikazuju objekte koji emituju toplotu, što
znači da sa njima vidite, u odnosu na
okolinu, toplije predmete u obliku siluete. Vidite čak i kroz maglu pa i visoku
travu, granje i lišće ako nije pre gusto.
Svojstveno termovizijskim optikama je
da se pomoću njih vidi kroz dim, što
ih čini vrlo korisnim za vatrogasace.
Isto tako, moguće je videti i toplotni
trag s obzirom da termovizijski uređaji
prikazuju razliku u temperaturi. Na taj
način možemo videti gde je topli objekat
bio ili „ležao“ ako je to mesto još uvek
toplije od okruženja. Slika prikazana
termovizijskim uređajem je manje detaljna nego što je to posmatrano kroz
digitalnu ili klasičnu noćnu optiku, ali
u svakom slučaju termovizijske optike
imaju svoje prednosti koje proizilaze
upravo iz činjenice da prikazuju „toplinu“ koju nije moguće videti drugim
optikama. Savremene civilne uređaje
ove grupe odlikuje izuzetma kompaktnost, veliki domet i jednako kvalitetan
rad u svim temperaturnim uslovima .
Kao primer možemo uzeti nove termovizijske monokulare „Quantum S“ serije
težine manje od 0.4 kg koje imaju domete od preko 900 metara, displeje visoke
rezolucije od 640x480 kao i garantovano
nesmetan rad bez ikakvog
zamrzavanja
slike svojstvenog starijim uređajima u
velikim temperaturnim rasponima od
-200C do +500C, što praktično u celosti
obuhvata uslove rada u našim lovištima. Termovizijski uređaji su skuplji od
gore navedenih i njihove cene kod nekih
modela prelaze 220 000,00 din.
Ako se još uvek pitate što je od
gore navedenog Vama potrebno ovako
bi glasila kratka komparacija:
Klasične noćne optike (jeftinije)
su najjeftinije i dometi im se kreću oko
100 metara. Domet je moguće povećati
dodatnim IC osvetljivačima. Ne možemo ih koristiti danju i osetljive su na
prodor svetlosti (ako nemaju blokadu).
Prikaz je u nijansama zelenog i dosta je
detaljan.
Digitalne optike nude znatno
veće domete od preko 300 metara, bolju
rezoluciju slike i nisu osetljive na prodor
svetlosti. Znatno su manje osetljive na
trzaje. Slika je vrlo detaljna ali i cena
im je viša u odnosu na većinu klasičnih
noćnih optika.
Temovizijske optike su najskuplje
od tri navedene tehnologije. Velikog su
dometa ali nude i prikaz sa manje detalja. S druge strane omogućavaju gled
anje i kroz travu, granje, lišće kao i mogućnost detekcije topline na mestu gde
je posmatrani objekat ležao ili se naslanjao.
Više o ovim uređajima kao i o ostalima iz naše ponude možete saznati na
www.lapis-plus.com i na www.izfotelje.com kao i pozivom na broj telefona
011/2642-470 Lapis-Plus d.o.o. Beograd
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Priča: Sećanje turističkog vodiča
Piše: Dejan Milkov
TREBALO JE SVE OVO PREŽIVETI
O
samdesetih godina
prošlog
veka, posredstvom Lovotursa u vojvođanska lovišta dolazilo
je na hiljade stranih lovaca na grlice. Na velikim parcelama zasejanim
suncokretom lov je bio
veoma uspešan a obavljao se uglavnom u zadnjoj dekadi avgusta meseca u vreme dozrevanja
ove biljke. U to vreme su
na stotine hiljada grlica u svom selidbenom
putu na jug „padale“ na
suncokret radi uzimanja
hrane i odmora za nastavak napornog puta u
Afriku. Zbog toga su ih italijanski lovci nazvali „afričke grlice i taj neslužbeni naziv se
nekako zadržao do danas.
Jeda od najpoznatijih destinacija u to
vreme bio je Bajmok, na severu Bačke, u čijem ataru su bile parcele suncokreta, velike
po nekoliko stotina hektara.Organizacija
lova u ovom poznatom lovištu vršena je
do perfekcije. Veoma dobro organizovana
osmatračka služba lociranja mesta preleta
grlica, sakupljanje odstreljene divljači uz pomoć podmladka, raznošenje lovaca –turista
sopstvenim džipovima pa sve do smeštaja i
zamrzavanja divljači, činili su da ovo lovište
radi veoma uspešno.
Rezultata ovako dobre organizacije
bio je odstrel oko 18000 grlica samo u jednoj
lovnoj sezoni. Bajmočani su u to vreme bili
uzor ostalima kako treba raditi. Inolovci su
često u ovo mesto dolazili i autobusima tako
da da je samo u jednom lovnom danu lovilo
i do stotinu lovaca.
Događaj koji se zbio desio se upravo
lovcima jednog turističkog autobusa iz Italije.
Dobio sam putni nalog u Lovotursovoj agenciji „Quatro Cervi“ sa zadatkom
da povedem u lov grupu od oko 40 lovaca
upravo u Bajmok. Krenuli smo iz Novog
Sada u rane jutarnje sate kako bi u lovište
stigli u cik zore, kada počinje prelet grlica.
Bajmočani nas dočekuju u svom lovačkom
domu i odmah po obavljanju procedure prijave gostiju krećemo put lovišta. Sa nama
u auobusu polaze i domaći lovci zaduženi
za organizaciju. Brzo stižemo u lovište asfaltnim putem prema graničnom prelazu
sa susednom Mađarskom i ostaje nam još
oko kilometar letnjeg puta do bagremove
šumice, odakle se lovci raspoređuju po
obližnjoj parceli suncokreta. Vozač autobusa
se interesuje, kakav je preostali deo puta koji
treba preći do šumice. Domaći lovci tvrde da
je put ravan bez i jedne rupe. Vozač polako
skreće autobusom na letnji put i prilikom silaska na blagom nagibu osetismo da je nešto
„secnulo“ u zadnjem delu gde je bio motor.
Nastavljamo vožnju po zaista ravnom putu
ali nas samo posle 500 metara zaustavlja lovočuvar Marko i upozorava vozača de nešto
curi iz autobusa. Vozač odmah ugasi motor
i izašavši iz autobusa hvata se rukama za
glavu. Čuo sam njegov vapajući glas „Razbili
smo karter i svo ulje je iscurilo“. Sad, šta je tu
je. Organizujemo na brzinu raspored lovaca
po terenu a Marko odlazi motorom da obavesti predsednika Stoleta šta se desilo. Stole
posle izvesnig vremena dovodi mehaničare
iz poljoprivrednog dobra „Ravnica“ koji
nas uveravuju da će karter zavariti. Odmah
pristupaju skidanju kartera a mi odlazimo u
obilazak lovaca. Puške prašte na sve strane
i pored svakog lovca je poneka odstreljena
grlica.
Najednom kraj šumice čujemo kuknjavu i jauk na italijanskom jeziku. Brzo
odlazimo tamo i vidimo jednog lovca sa
spuštenim pantalonama koji je držao ruke
na zadnjici uz glasno negodovanje. Siromah
pošao je „radi sebe“ i tek što je spusti pantalone dobio je nekoliko zrna sitne sačme u
tur. Srećom sa turistima je bio jedan dotore
koji je pincetom odmah povadio tih nekoliko zrna. Posle dezinfekcije i flasterisanja
rane lovac je nastavio lov kao da se ništa nije
desilo. U međuvremenu je autobus popravljen uz veliku zahvalnost vozača mehaničarima koji su obilato počašćeni. Kako u smiraj
dana nije više bilo preleta grlica, donosimo
33
odluku sa šefom grupe da krećemo kući. Ali
hoćeš vraga! Baš šef grupe je negde u zanosu lova zaboravio gde je ostavio svoju torbu
sa municijom i svim dokumentima. Parcela
ogromna i svi krećemo u potragu. Nakon
pola sata javlja se dečak koji je bio sa šefom
i kaže da je torba nađena. Šef časti dečaka,
radostan zbog nađene torbe i svi sa prikupljenom lovinom odlazimo u lovački dom
radi pravljenja zapisnika o izvršenom lovu.
Posle uzajamnog čašćavanja zbog dobrog
lova, poravljenog autobusa i nađene torbe uz pozdravljanje sa domaćinima turisti
se umorni smeštaju u autobus. Još jednom
radi predostrožnosti upozoravam lovce da
provere svoje oružje, da nekome slučajno
nije ostala napunjena puška. Odjednom kao
grom iz vedra neba grunu pucanj iz nečije puške u autobusu, posle čega nasta tajac.
Jedan mladi lovac iz sredine autobusa polako ustade sa svoga sedišta, bled kao krpa i
reče“gospodo ja sam opalio“. Na krovu autobusa zjapila je pristojna rupa A vozača samo
što šlog nije strefio. Mladi lovac je posle upozorenja na veoma čudan način proveravao
da li mu je puška ispražnjena, povukavši
obarač. Srećom puška mu je bila među kolenima a cev okrenuta na gore. U suprotnom
ko zna šata bi se desilo i kakav bi ishod bio.
Posle svega nastavljamo put za Novi
Sad. U Agenciju stižemo pred ponoć gde
referišem šta se toga dana sve izdešavalo. Direktor turizma u to vreme, Ing Relja
Malešević na kraju je prokomentarisao:
-Ovo je previše uzbuđenja u jednom
danu i za takvog vodiča kao što je naš Deja.
A ja sam samo u sebi pomislio, lov je
uspeo ako se svi iz lova vrate koji su u lov
pošli.
IN MEMORIAM
Neka im je večna slava i hvala LD “Jelen“ Zmajevo
KAŠIKOVIĆ PETAR
OBRADOVIĆ VUJADIN
(1940-2009)
RADEVIĆ TOMISLAV
(1938-2012)
ZIZAKOV MIROSLAV
BRAJOVIĆ MIHAILA-BEBO
(1925-2012)
ANDRIĆ KAMENKO
(1937-2007)
(1942-2009)
(1929-2011)
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem 2 komada karabina 8X57 Crvena Zastava sa optikama Ofotert 4X40
Coated optiks image moving (Japan), sa
tunelskom fiksnom montažom. Puške
su u očuvanom stanju. Može zamena za lovačku sačmaricu cal. 20. Tel.:
064/1126700 Atila
Prodajem trofejnu pušku,Broving sa krupovim cevima. Proizedenu od 1904-1910
godine,u seriji od pedeset komada. Gravirana glava(ručni rad),a na njoj ima pečat
majstora koji je radio. Kontakt telefon
0631262408.
LOVAČKI PSI
LOVAČKI PSI ZA PARENJE, NKDDACHS von Truringer-Zipfel, uvoz
Nemačka, D I, S I, 5xRCAC, 7xCAC, i
VO-A I O:Ungaro KS HEGE HAUSM:Mona von Truringer-Zipfel i njegovi štenci. Tel: 021 762257 i 064 2321017, www.N.K.D.com
Prodajem štenad Nemačkih kratkodlakih
pričara, 3 meseca, od odličnih roditelja,
vrlo povoljno Tel: 021 760-221
Na prodaju štenci Mađarske oštrodlake vižle, od vrhunskih lovnih pasa,
četiri muška i četiri ženska šteneta, tel.
063/8037433 i 021/6434876
Na prodaju štenci vajmarskog ptičara,
roditelji odlični eksterijerni i lovni psi, tel.
063/7781300.
Povoljno prodajem NLT svih uzrasta,
izvanredan površinski rad, vrhunskog
porekla, veoma lepog eksterijera. Takodje
prodajem NK ptičare vrhunskog radnog i
eksterijernog porekla kao i engleskog bigla. Tel: 064 5787835 i 062 8004549
Epanjel bretoni, uvedeni u lov raznih uzrasta kao i bretoni sa titulama u eksterijeru. Legla u julu. Tel: 0638447472
Jazavičari Oštrodlaki štenci stari 8 nedelja na prodaju poreklom od uvezenih pasa
vrhunskih radnih i eksterijernih linija! Informacije na telefon 063 773 26 24
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA
PDV) MOŽETE DOSTAVITI: PUTEM POŠTE NA ADRESU:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected] SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun
broj: 160-213600-58 Ne treba poziv na broj Posle uplate pošaljite nam
poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
34
Prodajemo PEUGEOT
407 Karavan, 2.0, proizveden 2005, registrovan do
septembra 2014 godine,
prešao 224.000 km, plaćanje
može preko računa.
Više informacija, Lorist
Agencija Tel: 060 6432222
ili 021 432222
LOV PREPELICE U
BANATU
LU "Livade" Kovačica
Organizacija lova i odstrel 5
prepelica iznosi 1000 dinara,
svaka sledeća je 200 dinara.
Kontakt:
Kovačica - 063/7621226
Samoš - 064/4962241
Nadevena grlica
Potrebno:
4 očišćene grlice
8 tankih režnjeva domaće suve slanine
5 dg domaće dimljene šunke
5 dg rendanog parmezana
5 dg maslaca
5 kašika ulja
1 jaje
1 čen belog luka
1 kašičica iseckanog lista peršuna
1 dl domaće supe
2 kašike bezglutenskih mrvica
1 kašika domaćeg dodatka od povrća
1 list lorbera
so, mleveni biber, žalfija
Priprema:
Očišćene i oprane grlice osušiti, posoliti i pobiberiti
spolja i iznutra. Pripremiti nadev: u posudu staviti sitno seckanu šunku, rendani parmezan, mrvice, malo
dodatka od povrća, ulupano jaje i sve umesiti. Ovim
nadevom nadenuti utrobu grlica, a otvor zašiti belim
koncem. Grlice obložiti režnjevima slanine i povezati belim koncem. U posudu za prženje na ugrejanoj
mešavini maslaca i ulja sa dodatkom čena belog luka
i aromatičnog bilja, staviti grlice i propržiti sa svih
strana da malo porume. Smanjiti temperaturu, grlice
povremeno prelivati sokom od pečenja i supom, poklopiti i dinstati oko 30 minuta. Kada meso omekša,
izvaditi ih, skinuti slaninu (po želji uzdužno prepoloviti) i staviti na tanjir za služenje. Sok još malo prokuvati i njime preliti grlice.
Prepelice sa
pečurkama
4 prepelice, 200 g pečuraka, 2 manje glavice luka ili 2 struka praziluka,
1 veza peršunovog lista, ulje, 1 kocka
šećera, 1 kašika brašna 2 dl crnog vina.
Očišćene prepelice orprati i posoliti. U šerpu staviti masnoću i na
njoj prodinstati sitno seckani
luk. Dodati sitno seckani peršun,
seckane pečurke i prepelice u
komadu. Dinstati uz dolivanje
vode ili supe. Kada su prepelice
gotove, izvaditi ih i staviti na toplo.
U umak staviti šećer, brašno i vino.
Ostaviti da malo krčka uz mešanje.
Ovaj umak servirati u posebnoj posudi.
Uz prepelice služiti ovaj prilog:
100 g mesnate slanine iseckati na kockice i propržiti. Izvaditi i staviti na
Kuvar
Gurmanske prepelice nadevene sa
džigericom
8 prepelica, 100 g džigerice (pileće, pačije, ćureće), 1 mala
glavica crnog luka, 125 g šampinjona, pola vezice peršuna.
Očišćene prepelice operemo, osušimo spolja i iznutra,
posolimo i pobiberimo. Zemičku potopimo u toplo mleko, a zatim je dobro iscedimo. Džigericu i očišćene šampinjone isečemo na sitne kockice, fino nasečemo i luk i
peršun.
Na grudvici maslaca veličine oraha dinstamo džigericu
oko jedan minut, izvadimo je, a na istoj masnoći dinstamo
luk i pečurke. Luk, džigericu i pečurke stavimo u činiju,
dodamo zemičku, žumanca, peršun i ostale začine, posolimo, pobiberimo i izmešamo. Ovim nadevom napunimo
prepelice, ušijemo ih i poređamo u dublju tepsiju, prelijemo rastopljenim margarinom i pečemo u zagrejanoj rerni
oko 40 minuta. Češće prelivamo.
Pečene izvadimo i držimo na toplom, a za to vreme procedimo sok od pečenja, dolijemo vino i pustimo da na jakoj vatri provri. Prepelice poređamo na zagrejanu činiju,
ukrasimo peršunom. Umak začinjen konjakom služimo
vruć u posebnoj posudi. Uz prepelice služi se krompir
pire, kuvani pirinač ili dinstane pečurke.
tanjir. U tiganj u kome se pržila slanina staviti 50 g maslaca i u to staviti 6
– 7 parčadi starog hleba isečenog na
kockice i propržiti da budu rumene.
Popariti hleb sa kipućim mlekom i
ostaviti da omekne. Dodati proprženu
slaninu, kašiku griza, 2 žumanca, iseckanu vezu peršunovog lista, biber,
so i sneg od 2 belanca,
kao i brašna koliko je potrebno da se
sastojci povežu. U pokvašen salvet
staviti masu u rolat i zaviti, povezati
krajeve slavete i kuvati oko pola sata
u zasoljenoj vodi. Odviti salvetu i izrezati na parčad.
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com