www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 15 - Oktobar-Novembar 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
+381 60 643 22 22
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio, [email protected]
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.300
primeraka
Dobra vest
Bilo je lepo videti lovce Srbije ponovo na okupu, zajedno u jednoj Sali i na istoj Skupštini. Još ako ovome dodamo da je Izborna skupština Lovačkog saveza Srbije održana u
prelepom ambijentu Doma narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu taj utisak dobija
na posebnom značaju. Dakle, u maloj Sali navedenog zdanja održana je izborna Skupština
Lovačkog saveza Srbije u prisustvu članova Skupštine od Vojvodine, KiM, do Lovačkog
saveza centralne Srbije. Ovako nešto do samo pre osam meseci izgledalo je kao nemoguća
misija.
Rezultate izbora već verovatno znate ali nije na odmet bar istaći izbor predsednika
LSS. Dragan Šormaz uložio je zaista mnogo truda, rada i energije za ovakav ishod i Skupštinu sloge kako je sam nazvao rad ovog najvišeg organa Saveza priveo ciljevima koji
ohrabruju. Zato je i bilo logično da dobije apsolutnu većinu na glasanju ili kako bi prostim
rečnikom rekli jednoglasan izbor za predsednika Lovačkog saveza Srbije. Zasluženo rekli bi
sporstki novinari.
Dakle, izbori su završeni i sad slede dallje aktivnosti na dovođenje potrebnog nivoa
rada Saveza zarad ne samo njegovog opstanka nego pre svega ostvarivanje interesa lovačkih
udruženja i svakog lovca u Srbiji pojedinačno.
I dok lovci sada mogu podići glave uz činenicu da imaju jedinstvenu nacionalnu krovnu organizaciju država oličena u Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede još uvek kanda kaska za sopstvenom senkom. I nikako da je stigne. Doduše
to nije uspelo nikome ali ... Ustanovljavanje i dodela lovišta još nije urađena, na brzinu je
skockana Strategija razvoja lovstva u Srbiji a izrada programa razvoja lovnih područja
tek treba da se radi. Sve ovo naravno uz velika kašnjenja u odnosu na ono što je Zakon o
divljači i lovstvu propisao. Ipak najveći gaf Uprave za šume je poslednji konkurs za dodelu
sredstava iz budžetskog fonda. Em što taj konkurs dobrano kasni, em što je na nekakv čudan način dospeo u javnost. Neshvatljivo je da se jedan takav konkurs raspiše, objavi samo
u pisanom obliku Službenog glasnika dok ga nema u elektronskom izdanju a onda ostaje
još nejasnije zašto se pojavio na sajtu Ministarstva tek 20 novembra i to u popodnevnim
satima. Sve ovo će zvučati još čudnije ako se kaže da je Konkurs na sajtu objavljen 20 a
kraj za dostavljanje konkursne dokumentacije je 24 novembar. Još čudnije, ako je dat rok
od samo četiri dana za prikupljanje konkursne dokumentacije uz obavezu davanje menice
i potvrda o izmirenju poreskih obaveza. I pticama na grani je jasno da je ovo nemoguće u
datom roku.
E sad, zašto, nije jasno. Mogli bi ispredati svašta i
dovoditi mnoge stvari u sumnju. Ipak ne bih da nagađam.
To ostavljam Vama poštovani čitaoci. Ja, kao i većina lovaca
u domovini ipak mislim da je za početak sređivanja stvari u
lovstvu Srbije dobra vest da imamo jedinstven Lovački savez
Srbije i da je to prava osnova za novi početak. A država i
njeni konkursi....pa neka nešto nauče od nas i ne zaborave
da je divljač državna imovina.
Vaš Jeremija Trifunović
Naslovna strana: Lovac i pas
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na:
www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
SKUPŠTINA SLOGE NA DOSTOJANSTVEN
NAČIN UJEDINILA LOVCE SRBIJE
Sa sednice Skupštine u Beogradu
Na vanrednoj izbornoj sednici Skupštine Lovačkog saveza Srbije, održanoj 25.
oktobra 2014. godine, u maloj sali Narodne
Skupštine Republike Srbije, prisustvovalo
je ukupno 96 članova, od ukupno 125 koliko ih broji Skupština, u skladu sa novim
Statutom Lovačkog saveza Srbije, što znači
da je postojao kvorum za rad i punovažno
odlučivanje.
Otvarajući sednicu Vanredne skupštine Lovačkog saveza Srbije predasednik
Dragan Šormaz obavestio je prisutne čla-
nove Skupštine da sednica ima kvorum za
punopravno odlučivanje i dodao.
- Cilj mi je bio od samog početka,
kada ste me izbrali za predsednika Lovačkog
saveza Srbije, da ponovo ujedinimo lovačku
organizaciju za koju svi znate da je bila dobro razjedinjena. Mislim da smo današnjim
danom taj cilj ostvarili i da sada treba da
krenemo na druge poslove. Moja želja je da
danas imamo Skupštinu sloge i da se posle
današnjeg dana bavimo lovstvom, lovnim
turizmom, lovištima i fondovima divljači i
PREDSTAVLJAMO PREDSEDNIKA LSS DRAGANA
ŠORMAZA
Rođen je 4.05.1967. godine u Drvaru. Oženjen. Otac dvoje
dece. Šest puta je bio narodni poslanik u Parlamentu Republike Srbije i poslanik je u aktuelnom sazivu Narodne Skupštine Republike
Srbije.
U jednom mandatu je bio poslanik u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije. Član je Lovačkog udruženja “Pomoravlje” u
Osipaonici.
Predsednik Lovačkog saveza Srbije od 14.12.2013. godine.
4
da ono što je najvažnije
budemo prijatelji, da se
družimo između sebe,
da se ne raspravljamo,
svadjamo, delimo i da
posle sledećih nekoliko
godina postanemo ponovo najjače udruženje
gradjana u Srbiji koje će
svi poštovatii i respektovati. Ukoliko me danas ponovo izaberete za
predsednika kao i predložene članove Upravnog
odbora, a svi predloženi
su časni i pošteni ljudi, ja
ću se lično potruditi da
do početka sledeće lovne
godine uđemo u procedure izmene i dopune
Zakona o divljači i lovstvu
kao i pratećih pravilnika.
Posle toga potrebno je da
krenemo u razvijanje infrastruktute po lovištima
i lovnog turizma. Posebno ću insistirati da se kod
dodele lovišta, bez obzira što lovačka udruženja na konkursima
imaju prednost, lovišta dodeljuju lovačkim
udruženjima direktno, bez konkursa, rekao
je između ostalog predsednik Šormaz u svojoj uvodnoj besedi.
Za zapisničara je jednoglasno izabran
Rodoljub Hadži Cenić, a za radno predsedništvo, takođe jednoglasno, su izabrani
Aleksandar Sinđelić kao predsedavajući
i članovi Aleksandar Stanojević i Julijana
Šileš Nađ.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
IZBORNI REZULTATI, KOVAČEVIĆ
ZAMENIK PREDSEDNIKA ,PAŽIN I
MARJANOV U UPRAVNOM ODBORU
Shodno odredbama novog Statuta Lovačkog saveza Srbije posle osnovne
procedure za jednu ovakvu Skupštinu pristupilo se tajnom glasanju za predsednika i zamenika Skupštine, predsednika i zamenika Saveza, članovima
Upravnog i Nadzornog odbora i Suda časti.
R
ezultate glasanja pročitao je Dragan Guberinić, sekretar
u Lovačkom savezu centralne Srbije. Pa evo rezultata glasanja:
•
Za predsednika skupštine LSS je izabran Uroš Đoković,
član LU “Kraljevo” iz Kraljeva.
• Za zamenika predsednika skupštine je izabran Zlatimir Rašić, član LU “Dr Milenko Hadžić” iz Svrljiga.
• Za predsednika Lovačkog saveza Srbije ponovo je izabran Dragan Šormaz, član LU “Pomoravlje” iz Osipaonice, koji je imao od 96 prisutnih delagata, 96 glasova
za izbor.
• Za zamenika predsednika je izabran Milan Kovačevič,
član LU “Srem-Mačva“ iz Sremske Mitrovice.
Prema rezultatima glasanja ubuduće će sastav Upravnog
odbora Lovačkog saveza Srbije izgledati ovako: Izabrano je 10 članova Upravnog odbora:
• Aleksić Zoran, član LU “Ponišavlje” iz Pirota, koga su
delegirala dva okruga Pirotski i Nišavski.
• Vladimir Videnović, član LU “Minićevo” iz Minićeva.
• Dragan Dodić, član LU “Fazan” iz Vranja.
• Živković Branislav, član LU “Jovan Šerbanović” iz Žagubice.
• Zorić Mićo, član LU “Kozomor” iz Nove Varoši.
• Kostić Vladimir, član LU “Kruševac” iz Kruševca.
• Maksimović Zoran, član LU “Dunav” iz Grocke.
• Pantelić Miloš, član LU “Braća Nedići” iz Valjeva.
• Predragović Dragan, član LU “Mileta Polić Bata” iz
Ljubovije.
• Marjanov Stevan, član LU “Kanjiža” iz Kanjiže.
• Nadzorni odbor LSS će činiti:
• Izabrano je pet članova Nadzornog odbora:
• Bošković Dimitrije, član LU “Sremac” iz Rume.
• Mandić Dragoljub, član LU “Tamnava” iz Uba.
• Paležnica Vanja, član LU “Beograd” iz Beograda.
• Radovanović Goran, član LU “Šumadija” iz Kragujevca.
• Ćirković Bratislav, član LU “Niš” iz Niša.
• Sud časti će raditi u sledećem sastavu:
• Izabrano je pet članova Suda časti:
• Kovačević Branislav, član LU “Smederevo” iz Smedereva.
• Čokić Radoslav, član LU “Novi Bečej” iz Novog Bečeja.
• Milutinović Čedomir, član LU “Zvečan” iz Zvečana.
• Sinđelić Aleksandar, član LU “Obrenovac” iz Obrenovca.
• Tokvić Zoran, član LU “Priboj” iz Priboja.
Predsednik i zamenik LSS Uroš Đoković i Zlatimir Rašić
Dogovoreno je da rukovodstvo u narednom periodu krene u
razgovore sa Vladom Republike Srbije oko izmena i dopuna potrebnih zakona i podzakonskih akata u cilju popravljanja stanja u lovstvu, efikasnijeg rada lovačkih udruženja, očuvanja životne sredine,
kao i da Lovački savez Srbije ponovo preuzme ulogu koju je imao
kada je osnovan, davne 1896. godine, da bude zaštitinik tradicije
narodnog lova u Srbiji.
Zahvaljujući se na ukazanom poverenju da ponovo vodi
Lovački savez Srbije, predsednik Dragan Šormaz konstatovao je da
sada imamo jedinstvenu lovačku organizaciju.
- Nadam se da više nikada nikome neće poći za rukom da nas
posvađa. U prethodnih osam meseci bavili smo se sami sobom. U
principu Savez čine udruženja i Savez mora da bude servis udruženjima a ne kao što su neki zamišljali da udruženja treba da služe Savezu, da plate članarinu, ne Savez je napravljen da bi služio lovcima i
udruženjima. Rukovodstvo u narednom periodu treba da krene u
razgovore sa Vladom Republike Srbije oko izmena i dopuna potrebnih zakona i podzakonskih akata u cilju popravljanja stanja u lovstvu, efikasnijeg rada lovačkih udruženja, očuvanja životne sredine,
kao i da Lovački savez Srbije ponovo preuzme ulogu koju je imao
kada je osnovan, davne 1896. godine, da bude zaštitinik tradicije
narodnog lova u Srbiji. Kao jedna od najstarijih organizacija u Srbiji, Lovački savez Srbije treba da ostane sastavni deo vrednosti koje
Srbija ima, sa kojima treba da se ponosi i koje su deo evropskih vrednosti, rekao je na kraju svog govora predsednik Dragan Šormaz.
I tako je završena Vanredna izborna skupština Lovačkog saveza Srbije, dostojanstveno, složno i ujediniteljski. Naravno i svečano
i radno. I obećavajući da konačno srpski lovci imaju dobru osnovu
da nastave sa gradnjom svoje nacionalne krovne organizacije koja je
započela pre 118 godina.
Jeremija Trifunović
5
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pišu: dipl ing Živo Radosavljević
POBOLjŠANjE PRIRODNIH
USLOVA U LOVIŠTU
jske puteve i na drugim pogodnim mestima
treba saditi sadnice pitomog i divljg kestena,
hrasta lužnjaka, crvenog hrasta, koprivića,
divlje kruške, divlje jabuke, divlje tređnje,
oskoruše, brekinje, duda, džanarike, leske,
sofore i drugih vrsta, kako bi se obezbedio
deo hrane za divljač.
REMIZE ZA DIVLjAČ
P
oboljšanje prirodnih uslova staništa u lovištu vrši se zbog obezbeđenja kvalitetne hrane i dobrog zaklona
za divljač tokom cele lovne godine. To se
postiže preduzimanjem niza radnji i mera
u lovištu. Poboljšanjem prirodnih uslova
staništa u lovištu pored povećanja efekata
gazdovanja lovištem, doprinosi zaštiti zemljišta od erozije, zaštiti od vetrova i snežnih
nanosa, obezbeđuje sklonište i hranu za svu
korisnu faunu, smanjuje isparavanje vode iz
površinskog sloja zemljišta, lepšem izgledu
predela.
Postojeće livade i pašnjake treba oplemeniti na taj način, što će se redovno kositi,
podsejavati sa semenom bele deteline ili žutog zvezdana i đubriti svake 2 - 3 godine.
Radi podsejavanja semena odabranu
površinu unakrsno podrljati drljačom ili
plitko u jednom smeru obraditi tanjiračom,
zatim ručno (omaške) zasejati seme bele deteline ili žutog zvezdana pomešano sa peskom, sitnim tresetom ili piljevinom (radi
ravnomernijeg rasturanja i uštede semena).
Po izvršenoj setvi semena zasejana površina
se podrlja unakrsno uz prethodno rasturanje
mineralnog đubriva. Kada se raspolaže dobro pregorelim stajskim, naročito ovčijim
treba ga koristiti umesto mineralnog. Stajsko
đubrivo efikasnije deluje u lovištu, jer pored
hrane za bilje pospešuje razvoj mnogih vrsta insekata, koji služe kao hrana mnogim
vrstama divljači, naročito pernatim(šljuka,
jarebica, fazan)..
Polja za divljač podiže korisnik lovišta
setvom semena i sadnjom raznih biljnih vrsta, a najčešće se seje-sadi: rutava zob, ovaszob, deteline, stočni kelj, žuti zvezdan, grahorica, raž, kukuruz, soja, suncokret, sirak,
čičoka-topinambur, krompir, stočna repa,
šargarepa i druge vrste. U zavisnosti od zemljišta, nadmorske visine i klime koriste se
pojedine biljne vrste ili odgovarajuće smeše
više vrsta. Prema uslovima staništa postoje
gotovi recepti za naša lovišta (Dr. Mijatović,
inž. Karić i dr.).
Polja za divljač obezbeđuju biljnu
masu za pašu, silažu, seno, kao i plodoveseme, koju divljač koristi u toku cele godine.
Polja za divljač treba podizati sa razmakom
od 7-20 dana u vidu traka, kako bi se obezbedilo pristizanje pojedinih faza razvoja u različito vreme i u dužem vremenskom periodu.
Vrste drveća i šiblja koje divljač rado
koristi za hranu (izbojci, grane, lišće, kora,
plodovi i seme) treba sasecati do žilišta,
kako bi se dobili izbojci kojima divljač može
normalno prići. Sasecanje se vrši u jesen, a
sasečene grane se ostave na zemlji, kako bi
poslužile u toku zime kao hrana zečevima i
srnama.
Na rubovima šuma, proplanaka, uz
vodotokove, uz željezničku prugu, uz pol-
6
Poboljšanje prirodnih uslova staništa u lovištu vrši se i podizanjem remiza za
divljač.
Reč remiza potiče od francuske reči
remize=šikara u koju se sklanja plemenita
divljač radi zaštite odradi zaštiteod predatora i hladnoće.
Remize za divljač podižu se kao višegodišnje i kao jednogodišnje.
Višegodišnje remize podižu se sadnjom i setvom drveća, žbunja i višegodišnjeg
zeljastog bilja. Najčešće se koriste četinari
- tisa, crni i beli bor, pačempres, smrča, kedar, kleka, lišćari - hrastovi - naročito lužnjak i crveni hrast, dud, kesten pitomi i divlji,
divlja kruška, divlja trešnja, divlja jabuka,
oskoruša, brekinja, orah domaći i američki
(crni), sofora, dafina, sibirski brest, koprivić („boćoš“), bagrem, gledičija, paulovnija,
gvozdeno drvo-tamariks, a od šiblja - dren,
kleka, žutika, zečjak, kurika (popova kapa),
pavit, divlja ruža, kupina, malina, trnjina,
orlovi nokti, kalina, sirijska ruža (hibiskus),
dunjica, polegla kleka, budlea, zatim dvogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke - lucerka,
čičoka (topinambur), stočni kelj, uljna repica
(olaj), žuti zvezdan i druge vrste. Mnoge od
navedenih vrsta su medonosne, a neko upevaju i na zaslanjenim zemljištima (slatine).
Višegodišnje remize se podižu u zavisnosti od raspolaganja sa zemljištem i materijalnim sredstvima, različitog su oblika i na
površini od nekolilo ari do više hektara.
Jednogodišnje remize se podižu sadnjom i setvom jednogodišnjih biljaka, koje
se koriste i u višegodišnjim remizama, kao
i setvom žitarica i detelinsko-travnih smeša.
Ove remize su najčešće na malim površinama i kao monokulture, a podižu se tamo gde
nema uslova za podizanje polja za divljač.
Drvoredi i zaštitni pojasevi uz saobraćajnice, kanale, vodotokove i druge objekte predstavljaju takođe vid remiza, koje
koristi divljač, pogotovo ako se prilikom
projektovanja i podizanja prilagode i ovoj
nameni, a za to treba malo dobre volje i malo
truda korisnika lovišta i investitora.
Jedan tip višegodišnje remize, koja
je naročito pogodna za podizanje uz kana-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
le, saobraćajnice i vodotokove ili kao vid
vanšumskog zelenila prikazan je na skici.
Osnovna dimenzija ove remize je: širina 25 m, dužina 34 m, ali se prema uslovima na terenu dimenzije mogu menjati uz
korekciju broja biljaka na jedinici površine.
Posebna pogodnost ovakve remize je u
tome što se može podizati u vidu segmenata, koji se nastavljaju jedan na drugi ili su
na preskok sa međuprostorom od jednogodišnje remize ili polja za divljač.
VIŠEGODIŠNjA REMIZA ZA
DIVLjAČ
Površina 850 m2
Sadnice se sade sa busenom-zaštićenim korenovim sistemom (kontejner) ili bez
busena u zavisnosti od starosti sadnice, vremena sadnje i uslova staništa na mestu podizanja remize.
Specifikacija sadnog materijala za remizu Tabela 1.
Ukoliko uslovi na terenu dozvoljavaju-naročito uz vodotokove, ispod trasa
dalekovoda i saobraćajnica, remize se podižu u nastavku jedna do druge po prikazanom sistemu-šemi.
Drveće četinara
1.
Kedar-Cedrus atlantica .......
kom. 7
2.
Naši hrastovi ili Crveni hrast-Quercu ssp.
ili Quercus rubra....
kom. 4
ili Divlji kesten-Aesculus hippocastanum...
kom. 4
3.
Oskoruša-Sorbus domestica ili brekinja-Sorbus torminalis...
kom. 4
4.
Divlja kruška-Pirus communis.....
kom. 2
ili D. jabuka-Pirus malus...
kom. 2
ili D. trešnja-Prunus avium......
kom. 2
Dud beli-crni-Morus alba-M. nigra....
kom. 3
ili Sofora-Sophora japonica....
kom. 3
ili Paulovnija-Paulovnia tomentosa.....
kom. 3
ili Koprivić-Celtis australis....
kom. 3
5.
Šiblje
A.
Japanska kurika-Evonimus japonica.....
kom. 21
ili Polegla kleka-Juniperus horizontalis…
kom. 15
B.
Trnjina-Prunus spninosa ....
kom. 31
C.
Žutika-Berberis vulgaris .....
kom. 35
ili Vatreni grm-Phyrocantha coccinea...
kom. 35
D.
Sirijska ruža-Hibiscus syriaus ili Gvozdeno drvo-Tamarih entrada
kom. 40
E.
Dren-Cornus mas ili Zečjak- Sarotharmnus scoparius...
kom. 40
Glogovi-Crataegus spp....
kom. 25
ili Polegla dunjica-Cotoneaster horizontalis....
kom. 26
F.
7
SISTEM-ŠEMA REMIZA U
NIZU
Grupa sadnica se sadi jedna pored
druge u nizu - A ili jedna iznad druge u
nizu - B.
Ispod trasa dalekovoda nije dozvoljena sadnja drveće, već samo šiblja i
zelja-stog bilja !
Kada se remize podižu u nizu
između njih se mogu zasnivati polja za
divljač ili jednogodišnje remize.
Radi povećanja učinka remiza u
njima ili pored njih korisnik lovišta može
izgraditi hrnilišta, solišta i pojilišta za
divljač.
Polja za divljač, višegodišnje i jednogodi-šnje remize ili delovi tih površina
dok se ne formiraju, odnosno ne zabokore vrste
zeljastog bilja treba u cilju zaštite
od divljači ograditi ogradom od različitih
materijala. Veoma pogodna i praktična
je električna ograda, tzv „ELEKTRIČNI
PASTIR“ ili „PASTIRICA“, koja se veoma
lako i jednostavno postavlja, kao trajni ili
privremeni objekat.
Obezbeđenje hrane i zaklona za
zimski period vrši se i ostavljanjem neobranog-nepokošenog kukuruza, sirka,
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
suncokreta, ovsa, pšenice, soje, detelinsko
travnih smeša u jednogodišnjim remizama
i poljima za divljač u najmirnijim delovima
lovišta.
Poboljšanje prirodnih uslova staništa
za divljač u lovištu vrši se zaštitom izvora i
vodenih površina od zagađivanja, njihovim
uređivanjem i održavanjem, kao i izgradnjom pojilišta za divljač.
Udruženje „Šuma i lov“ raspolaže
novom tehnoilogijom podizanja šumskih i
vanšumskih zasada, koja obezbeđuje visoki
procenat prijema zasašenih sadnica i mnogo
brži rast i razvoj zasađenih biljaka u odnosu
na klasičnu sadnju, pa podignuti zasadi brže
počinju vršiti namenjenu funkciju, što jasno
pogazuju fotografije.
ZEČJAK, METLASTI ZEČJAK - Sarotharmnus scoparius (Linnaeus)
Zečjak, kao biljna vrsta malo je
poznat kod nas, a naročito njegove osobine
i višestruki značaj u prirodnoj sredini. Smatram, da je korisno korisnike lovišta, pčelare
ali i čitaoce „Rorista“ detaljnije upoznati sa
ovom višestruko korisnom i interesantnom
biljnom vrstom, i to činim tekstom koji sledi.
Cytisus scoparius (Link.), Spartium scoparium (Linn.), Genista scoparius
(Lam.), Genista angulata (Poir.).
Zečjak je žbunasta višegodišnja biljka
rasprostranjena po srednjoj i južnoj Evropi,
ali je unešena (introdukovana) i u druge krajaeve širom Sveta.U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji,
Grčkoj i drugim delovima Sredozemlja zečjak je autohtona vrsta biljke.
Zečjak je 1882. godine iz Austrije unešen na područje Igmana, Ivana i Trebinja,
odakle je
Zečjak je 1955. godine iz Danske unešen u Srbiju kao seme,. Seme je zasejano u
rasadniku Instituta za šumarstvo Beograd,
gde je proizveden osnovni repromaterijal,
koji je zasađen na odgovarajuća staništa,
prvenstveno na južne, jugoistočne i jugozapadne ekspozicije siromašnih, peskovitih,
silikatnih eroziji sklonih zemljišta (D. Kitić,
Ž. Radosavljević, Zbornik radova Instituta za
šumarstvo, TOM 34-35, 1991-Beograd).
Zečjak je takođe unošen i na rubove
šumskih kultura i planataža, oko voćnjaka i
vinograda, pored nasipa i kanala, u zaštitne
pojaseve, ali uvek na dovoljno osvetljena
staništa.
8
Velika količina semena dobre klijavosti, izvanredno bokorenje i širenje biljke
podzemnim delovima, naročito posle izmrzavanja nadzemnih delova u toku dugih i
hladnih zima i angažovanje šumara,
lovaca i pčelara doprineli su brzom
širenju i osvajanju manjih i većih prostora,
posebno na staništima hrasta skaduna i cera
i pojedinim delovima Srbije.
Zečjak u svom prirodnom staništu
uspešno osvaja nove teritorije. To je pionirska vrsta, koja efikasno obogaćuje zemljište
azotom i na taj način ga priprema za nasaljavanje novih biljnih vrsta koje su zahtevnije
prema hranljivim materijama. Žbun zečjaka se brzo razvija i sa izduženim šibolikim
granama naraste uvisinu do 3 m. Grane su na
poprečnom preseku petougaone, gole i bez
trnja. Izbojci i mlade grane su zelene, a starije mrke boje. Korenje je snažno, vretenasto sa
jako razvijenim bočnim žilama i žilicama na
kojima su krtolice sa nagomilanim azotom u
vidu nitrata. Ceo žbun zečjaka ima matlasti
izgled, koji u doba cvetanja, krupnim žutim
cvetovima celom pejsažu daje prijatan izgled. Šibolike grane su u mladosti pokrivene
svilastim dlakama sa malo lišća. Gornje lišće
je jednostavno, a donje tropero spiralno raspoređeno na granama i izbojcima.
Listići pri vrho grana su bez peteljke,
skoro sedeći, elipsastog oblika, celog oboda,
dugi od 8 do 15 mm. Zečjak cveta od aprila
do juna i ima zlatnožute cvetove duge 15-20
mm sa peteljkom dugom oko 8 mm. Cvetovi
su pojeinačni ili po dva u pazuhu listova.
Plod je 4-5 cm dugačka mahuna. Mahuna
kada je zrela puca uz prasak izbacuje seme i
tako ga rasijava oko žbuna.
Zečjak je izuzetno korisna biljka i ima
široku upotrebu. Ima veoma je dekorativan
izgled, koji mu daju uvek zeleni metlasti izbojci, široke grane i dugi period cvetanja, pa
se koristi za ozelenjavanje naselja, saobraćajnica, spotriskih i turističkih objekata.
Cvetovi su medonosni, pa povoljno utiču na razvoj pčelarstva. Od njegovih
dugih grana prave se metle i za pokrivanje
raznih objekata. Sirovina je za tekstilnu i farmaceutsku industriju, ispržene semenke su
zamena za kafu, koisti se i kao začin jelu, kao
salata, zatim za grejanje ognjišta, za ogrev, u
narodnoj medicine za normalizovanje rada
srca kod tahikardije-ubrzanog rada srca.
Zečjak je izvanredno prirodno vezivo za
zemljišta sklona eroziji i zeleno đubrivo.
Zečjak zasađen u sklopu šuma, koje se
obnavljaju, u međuredovima šumskih kultura i plantaža, vo-ćnjaka, malinjaka, kupinjaka, vinograda, remiza za divljač i drugih
zasada je jeftino i veoma efikasno sredstvo,
sa kojim se umanjuju štete od divljači, pa i
domaće stoke na navedenim zasadima.
Šta na kraju reći, kada je u pitanju
divljač i lovstvo, nego da lovce, lovne radnike i radnike u šumarskoj i biljnoj proizvodnji treba bolje upoznati sa zečjakom i stalno
podsećati na koristi od ove izuzetno korisne
biljke, kako bi je više približili operativi i doprineli njenom koriščenju.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
prof. dr Zoran A. Ristić
ISHRANA DIVLJAČI
S
a gledišta ishrane u životu divljih
životinja najkritičniji je zimski period.
Tada nastaje mirovanje vegetracije i količina raspoložive hrane se smanjuje. Zimi
sneg često pokriva hranu divljači, naročito
u brdskim i planinskim područjima, a istovremeno otežava kretanje divljači u potrazi za hranom. Poznato je da u vreme jakih i
snažnih zima divljač usled dugogodnevnog
gladovanja uginjava, naročito mlade i loše
selektirane jedinke, od hladnoće i gladi,
odnosno od istovremenog uticaja ova dva
faktora.
U vreme letnjeg perioda, perioda izobilja hrane, divljač jede iznad potrebe da
bi spremila rezerve za period oskudice. U
prirodi je ta pojava poznata kao adaptaciona mera za preživljavanje. Rezerve često nisu
dovoljne da provedu divljač bez štete kroz
zimski period oskudice. Zato je neophodno
prihranjivanje divljači u toku zime i njene oskudice. U savremenoj lovnoj privredi zimsko prihranjivanje divljači ima opravdanja u
tome da dragocene rezerve (metabolisana
hrana u vidu mesa i masti), ne služi za borbu
protiv gladi nego kao osnova za veći prirast,
veću laktaciju i snažno trofejno rogovlje u
narednoj godini.
Intenziviranje poljoprivredne i šumarska nepovoljno se odražava na broj i
kvalitet divljači, šumsko stanište divljači
menja se u pravcu monokultura bez
donjeg sprata obraslo sa šibljem i
žbunjem koja su veoma važćan izvor hrane divljači, divljač je sve više
uznemiravana u polju i šumi, pesticidi direktno upotrebljeni u poljoprivredi direktno štete divljači idr.
U cilju održavanja postojećeg broja
divljači , a posebno radi povećanja, do postizanja kapaciteta , mora
se divljači vratiti ono što je uzeto.
Na prvom mestu mir, zatim zdrava
sredina i poboljšana krmna baza i
nakon toga intervencija sa prihranjivanjem kada je to i u kom delu
lovišta potrebno.
Hranu koju koriste divlji preživari deli se na:
• mekanu hranu u koju
spadaju: trave, zelene ili
suve biljke, plodovi i dr.
• žilavu hranu u koju
spadaju: izbojci i grančice
drveća , grmlja i kora
drveća.
• tvrdu hranu u koju spada:
žir, kesten i bukvica.
• balastu hranu u koju spada: zemlja, kamenčići,
suve iglice četinara i dr.
U našoj i susednim zemljama od
značaja za lovnu privredu su sledeće divlje
životinje jelen,jelen lopatar, srna, divokoza,
muflon, divlja svinja, zec, fazan i jarebica.
Hrana korisne divljači
Hrana divljači raznovrsnija je nego
kod ishrane domaćih životinja. Divlji biljojedi imaju u polju i šumi veliki izbor zeljastih i drvenastih biljaka. Većina herbivorne
divljači ne pase zeljaste biljke nego njene
najhranljivije delove (nežne vrhove i lišće).
Ovakva selektivna paša obezbedjuje divljači
hranu bogatu proteinima, sa malim sadržajem celuloze, pa je njena i energetska vrednost veća nego kada bi divljač uzimala cele i
oguljene biljke. Zato je u vreme aktivne vegetacije zeljastih biljaka ishrana divljači bogata i potpuna. U to vreme padaju i najveće potrebe divljači u ishrani radi rasta podmladka,
laktacije, rastenja rogovlja, nošenja jaja i dr.
U proleće, leti i delom jeseni zeljaste
biljke predstavljaju veći deo hrane divljih
biljojeda, nego brst. U zimskom periodu
preovlađuje brst, pored nešto sasušene trave
i vrlo malo zelene paše. Od drvenastih biljaka, posebno donjeg sloja šumske vegetacije
, divljač uzima pupoljke,grančice, izbojke, a
gule i koru drveća, žbunja i voćaka.
Divljač napada poljoprivredne kulture
9
i kada je prisutna u velikom broju napravi
velike štete ratarstvu. Divljač pravi štete i šumarstvu, naročito mladim zasadima šuma,
guljenjem kore i odgrizanjem vršnih izbojaka mladih biljaka, zbog čega one zaostaju
u rastenju ili propadanju. Štete u ratarstvu
i šumarstvu od divljači povećavaju se u
vreme oskudice prirodne hrane ili kada se
broj divljači poveća iznad kapaciteta lovišta.
U cilju obezbeđenja dovoljnih količina hrane uopšte, a posebno u kritičnom
periodu, odnosno zimi, poboljšanja njenog
kvaliteta i eventualnog smanjenja šteta
u mladim šumama, voćnjacima i poljima
može se intervenisati dvojako.
Prvo, jačanjem prirodne krmne baze
divljači podizanjem (pošumljavanjem) drvenastim i žbunastim vrstama drveća koje su i
inače važna hrana divljači, u tzv. remize, koje
sadrže i njive za divljač. U njivama za divljač ima veći broj manjih površina zasejanih
leguminozama (lucerka, detelina, graorica,
ovas, kukuruz, repa, čičoka, krompir i dr.).
Zasejane kulture sa napred navedenim vrstama biljaka koristi divljač direktno, a preostali
deo (višak) se sabira i ostavlja na hranilištima za zimsko prihranjivanje.
Drugo, ukoliko nema dovoljno
prirodne hrane u lovištu i prinosi sa njiva
za divljač ne zadovolje, potrebno je divljač
prihranjivati hranom, koju čovek proizvodi
na poljima za domaće
životinje. To su seno,
silaža, korenje, krtole,
stočna repa, voće nižeg
kvaliteta ali zdravo,
koncetrovana
hrana
(žita, zrnevlje leguminoza, uljna sačma,
krmne smeše iz fabrika stočne hrane, prikupljeni žir, bukvica i
kesten - pitomi i divlji
i dr.).
Herbivorna divljač ne uzima mnogo
sena, jer je navikla na
hranu, koja najčešće
sadrži više od 40%
vode. Posmatranja su
pokazala da jeleni i
mufloni jedu ponudjeno seno u količini
od 8-12%, od ukupne
dnevne količine hrane,
a srne jedva 1%, ako
je ova divljač pored
sena imala dovoljno
na raspolaganju sočne
hrane. Divokoza i zec
uzimaju samo kvalitet-
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
no seno lucerke i deteline i otavu, pri čemu
to zec radi samo u krajnjoj oskudici. Ovakvo
iskustvo pokazuje da seno ne može da bude
jedina hrana za prihranjivanje divljači. Zato
je za prihranjivanje i hranjenje divljači neophodno obezbediti sočnu hranu- korenje,
krtole i silažu. Za divljač držanu u gaterima i manjim ogradjenim prostorima daju
se i nasečene grančice onih vrsta drveća,
koje divljač u slobodnoj prirodi rado uzima
(hrast, grab, jasen, bukva, vrba, tršnja, jabuka i dr.).
Količina ponuđene hrane ne sme da
bude veća od njenih minimalnih potreba.
Za zimsko prihranjivanje divljači
prave se odgovarajuća hranilišta. Pored otvorenih hranilišta- korita , ova hranilišta
imaju i natkrivena jasla za seno i koncentrat.
Tu se nalaze plastovi sena, trapovi za korenje
i krtole (ogradjeni da ih divlje svinje rovanjem ne otvore), silosi sa ili bez dodataka i
pojila.
Za vreme dubokih snegova potrebno je ukloniti sneg sa hranilišta i napraviti
prtine (sa plugom za sneg) iz raznih pravaca prema hranilištu da se omogući divljači
dolazak i uzimanje hrane.
Hranilišta se povremeno premeštaju
i staro mesto dezinfikuje, da se na taj način
izbegne širenje parazitnih i drugih oboljenja
divljači.
Pravilno ili nepravilno prihranjivanje
U zemljama sa blagom i vlažnom klimom, u kojima se vodene površine ne zamrzavaju, prihranjivanje i obezbeđivanje pijaće
vode za divljač ne predstavlja problem. Ipak,
u lovištima takvih podneblja u hranilišta za
divljač iznose se uglavnom sočna korenasta i
krtolasta hraniva i silaža, u kojima je procenat vode 70 do 90%.
U lovišta u kojima imamo dug snežni
period, zamrznute vodotokove, dubok sneg,
prirodnu , relativno vlažnu hranu koja je nedostupna za divljač.
Životinje u takvim uslovima uginjavaju kraj hranilišta punih sa suvom hranom.
U senu ima svega 14 do 17% vode, u suvom
lisniku 12 do 14, zrnevlju žitarica 13 do 16%.
Iako je želudac pun suve hrane, ona ne može
da bude svarena bez vode. Sneg koji divljač ponekad uzima posle hrane ne može da
zadovolji potrebe za vodom i mineralnim
materijama ( a svima onima koji sumnjaju u
ove navode, predlog je da samo nedelju dana
jedu suvu hranu i piju samo istopljen sneg ,
A. Danilkin,1996.). Pored toga, da bi se otopila ona količina snega koja će dati nekoliko
litara vode, životinja treba da utroši puno
energije.
Papkari kod kojih je , zbog dugotrajne ishrane suvom hranom poremećen proces varenja i odnos vode i mineralnih soli u
organizmu, postepeno slabe i uginjavaju sa
punim želudcem, u blizini hranilišta, krajem
zime ili u proleće, u vreme neglog prelaska
na ishranu zelenom hranom.
Gladovanje - nestašica hrane odražava
se gladovanjem divljači koje može da bude
kvantitaivno i kvalitativno.
Kvantitativno gladovaje ( divljač
uopšte ne uzima hranu, ili je samo delimično uzima), nastupa naročito za vreme oštrih
zima i dugotrajnog snega i u okolnostima
10
kad niko ne brine o prihranjivanju. Posledice takvog gladovanja ne odražavaju se samo
u direktnim gubicima (uginuća), već izgladnela divljač gubi otpornost i postaje plen različitih bolesti, a usled iznemoglosti postaje i
žrtva grabljivica.
Kvalitativno gladovanje ( u hrani nedostaju izvesne mineralne materije), poznato je naročito kod fazana i jarebica koje žive
u prirodi u odnosu na animalne belančevine,
a kod ovih i nekih drugih vrsta divljači koje
žive u zarobljeništvu (zoovrtovi), kao i u
veštačkom uzgoju.
Kod srna kod kojih u hrani nedostaju kalcijumove soli dolazi do oboljenja koje
se zove osteomalacija (oboljenje formiranog
skeleta koje se karakteriše demineralizacijom koštane supstance), u vezi hrane u kojoj
nedostaju kalcijumove soli. Usled istog oboljenja kod srndaća se javlja svrdlasto rogovlje. Obolele životinje grizu sopstvenu dlaku,
žderu zemlju, zadebljavaju im kosti vilice,
zauzimaju nepravilan stav tela, ispadaju im
zubi a česti su i prelomi kostiju.
Po prestajanju duge zime u rano proleće, srne usled izgladnelosti neumorno koriste pašu na usevima gde su naročito zastupljene leguminoze. S tim u vezi pojavljuj
se akutni naduv buraga sa poremećajima
disanja i krvotoka, što može da dovede i do
uginuća.
U lovištu je potrebno podizati jedogodišnje remize sa biljkama koje imaju znatan
procenat vode i hranljivu vrednost kao što
su: suncokret, lucerka, soja, stočni grašak,
ovas kao i smeše različitih drugih kultura. Na
ovim parcelama se divljač hrani tokom cele
godine, stvarajući energetske zalihe u vidu
sala radi lakšeg prezimljavanja.
Visokokvalitatno seno (ne šumsko
i ne livadsko), treba čuvati u suvom stanju
do početka perioda prihranjivanja, a onda
ga izneti u nepokrivenu hranilicu ili spustiti
na sneg u blizini, da bi pokupilo vlagu. Ni
zrnastu hranu ne treba stavljati u hranilište
sa nadstrešnicama. Međutim , nadstrešnice
ili šupe su svakako neophodne za čuvanje
većih količina hrane. Kukuruz je nepodesan
za zimsku prihranu papkara jer brzo izgubi
gotovo svu vlagu. Silaža je međutin, prava poslastica i fiziološki izuzetno pogodno
hranivo za papkare, ali se smrzava na niskim
temperaturama i postaje nepodesna za upotrebu. Zato se mora voditi računa o načinu
čuvanja. Pokazale su se kao odično hranivo
sveže glavice suncokreta koje se mogu davati zimi a stavljaju se na sneg. Pri ovome je
presudan momenat upijanja vlage.
Biotehničke mere u lovnom gazdovanju moraju se zasnivati na znanjima o
biologiji divljači. Upravo zbog toga, trebalo bi promeniti uobičajeni način zimskog
prihranjivanja divljih papkara o čemu je bilo
reči u predhodnom tekstu, da bi se izbegle
sve greške koje su svesno ili nesvesno činjene
u našim lovištima na štetu divljači.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
RANJAVANJE DIVLJAČI
N
ema toga lovca koji se aktivno bavi
lovom a da mu se nije desilo da rani
divljač prilikom lova. Nakon ranjavanja najvažnije je da ranjena divljač bude
pronađena. Pronalaženje ranjene divljači u
mnogome zavisi od samog lovca i njegove
snalažljivosti i obučenosti za ovakve situacije. Desi se da ranjena divljač ne bude
pronađena što lovcu stvara ne malu neprijatnost I nerviranje dok ranjena a nepronađena divljač najčešće ugine u velikim mukama.
Prilikom lova razlikujemo dve veste ranjavanja divljač. Ranjavanje sitne divljači i ranjavanje krupne divljači. Svakako da i jedno
i drugo ranjavanje stvara iste neprijatnosti
lovcu koji je divljač ranio. Zato je najbolje
da do ranjavanja ne dođe. Ovom prilikom
pažnju naših čitalaca zadržaćemo na razlozima, posledicama, ponalaženju pojedine
vrste divljači posle ranjavanja i kako ispravno postupa lovac prema ranjenoj divljači, i to
onih osnovnih vrsta koje naši lovci love. Od
sitne divljači u nas se najčešće love divlje patke, fazani, prepelice, grlice, gugutke, svrake
i sive vrane koje spadaju u pernatu divljač
dok od dlakave divljači lovimo zečeve, lisice
i šakale.
Najčešći uzroci ranjavanja nastaju
zbog neodgovarajuće municije sa kojom
lovi. Naprimer, nedopustivo je loviti fazana, zečeve i drugu sitnu divljač sa “Trap”
municijom samo zato što je jeftinija. Zna se
da “Trap” metak služi za gađanje glinenih
golubova na strelištu te je zato punjen sa
24 grama sačme, promera 2.4 mm a barutno punjenje je osetno slabije. Znači u lov
polazimo sa municijom koja odgovara propisanim standardima za svaku vrstu divljači
koju lovimo. O ispravnosti lovačkog oružja
ne treba ni polemisati jer pravi lovac neće
ni polaziti u lov sa neispravnom lovačkom
puškom. Lovčev pomagač u lovu mora biti
dobro obučen, lovački ker i to po mogućstvu
najbolje je da bude specijalizovan za divljač
koju lovimo. Jako je važno bar približno
znati odrediti daljinu do cilja koji gađamo
i efikasan domet lovačke puške sačmarice.
Koliko smo samo puta čuli u lovu hvalisavce kako izjavljuju “odstrelio sam zeca
na 80 metara”. Da, i to je moguće ako divljač pogodi makar jedna sačma promera 4
mm u vitalni deo glave, vrata i sl. Ali zato
mudro sakrivaju koliko im je divljači pobeglo ranjeno sa slomljenom nogom ili
pogođeno sa par zrna kroz pluća ili mekane delove tela pa kasnije ugine.
No i pored svih preduzetih mera
da do ranjavanja divljači prilikom lova ne
dođe, ipak je moguće da se i to desi. Tada
treba biti pribran i staložen te pokušati
što pre ranjenu divljač pronaći, što dobro
uvežbanom lovcu i psu najčešće polazi za
rukom.
Prilikom lova na prepelice dešava se da posle pucanja divljač pada i kad
pošaljemo psa da je donese, ne može da
je nađe. Poznato je da prepelica veoma brzo
leti ali posle pogotka u krilo i pada na zemlju
nastavlja da se krije tražeći po zemlji što dalje od mesta gde je pala i to tako što “mrsi”
trag pa je psu veoma teško da je prati. Najvažnije je da lovac ne ide odmah na mesto
nastrela gde je divljač pala kako ne bi psu
otežao potragu već treba pustiti psa da sam
odradi posao. Podrazumeva se da lov nastavljamo tek kada se ranjena divljač pronađe.
Kod lova na prepelice važi pravilo da se prvo
pronađu odstreljene i ranjene ptice odmah
posle pogodka jer ako nastavimo gađati sve
ptice koje poleću neizbežno je da će polovina
ostati nepronađena zbog gubitka orjentira
gde su pogođene ptice pale. Ranjene grlice i
gugutke je dosta lako pronaći samo treba locirati tačno mesto gde je divljač pala. Lovcu
ili psu neće biti teško da nađe divljač čak ako
je pala i na većoj udaljenosti.
Lokaciju je najlakše izvršiti tako što
se pogledom prati mesto pada divljači i ne
skidati pogled sa stabljike suncokreta ili
trave dok se ne dođe do mesta pada. Ranjena divljač je najčešće u blizini jer zbog malih nogu ne može trčati i otići predaleko. Sa
ranjenim fazanom je situacija mnogo teža.
Poznato je da fazanska divljač dobro trči te
ako je pogođena u krilo nakon pada nastavlja da trči kako bi se što više i brže udaljila
od mesta nastrela. Ređe se zavlaši u gustišu na zemlji i to samo ako je teže ranjena.
Situaciju uspešno rešavaju lovački psi, dobri aporteri. U protivnom ranjena divljač je
skoro po pravilu uvek izgubljena . Ranjavanje barske divljači je skopčano sa dodatnim problemima jer se barska divljač lovi na
preletu u blizini vodotoka, bara i veštačkih
ili prirodnih jezera. Ređe se lovi na otvorenim poljima. Ako se to ipak desi nije problem
lovcu ili lovačkom psu da pronađe ranjenu
divljač koja je pala na suvo tlo. Ako pak
ranjena divljač, patka padne na vodu u prvi
11
Piše: Dejan Milkov
mah posle pada je dosta zbunjena zbog šoka
od pogodka i tada treba iskoristiti priliku
pa opaliti još jedan hitac i usmrtiti divljač.
U protivnom čim prođe prvobitni šok od
pogotka, divljač će se hitro zagnjuriti i roneći
pobeći sa mesta pada. Često se zna nogama
uhvatiti za rastinje u vodi dok joj iz vode viri
samo kljun kroz koji diše. Tu ne pomaže ni
dobar pas aporter i najčešće je ovako ranjena
divljač izgubljena. Ranjene svrake i vrane se
pokušavaju udaljiti sa mesta pada skakutanjem i potreban je još jedan hitac da se divljač
usmrti. Ukoliko se ranjena divljač hvata golim rukama postoji opasnost od povređivanja jakim kljunom lovca po rukama pa i to treba imati u vidu. Prilikom ranjavanja dlakave
divljači zeca, lisice i šakala, divljač se ponaša
različito. Najčešće se zec ranjava tako što mu
se polome noge ali on nastavlja da trći na
tri noge. Dobar i uporan lovački pas će stići
ovako ranjenu životinju i doneti je lovcu.
Zec ranjen u oko nastavlja da trči u krug i
lako ga je uhvatiti. Dešava se da posle pucnja
sa zeca leti dlaka ili se čak preturi preko glave
i nastavlja da trči kao da nije ni pogođen. U
ovakvim slučajevima obavezno treba dobro
osmotriti pravac kretanja jer će nakon trčanja od stotinjak metar pasti zbog unutrašnjeg
krvarenja i potrebno je samo otići po nju.
Situacija sa ranjenom lisicom ili šakalom je
sasvim drugačija. Ako se desi da je lisica ranjena u blizini jazbine sa poslednjim delićem
snage uvući u nju gde najčešće i ugine. Ako
je ranjena na otvorenom prostoru, pretvaraće se da je mrtva i na prvi znak lovačke
nepažnje pokušaće da pobegne u tršćak ili
šumoviti deo lovišta. Zato prilikom prilaženja ranjenoj lisici puška mora biti spremna na
“gotovs” te ako ima noge podvučene ispod
tela i ponekad okom žmirne, obavezno bez
razmišljanja pucati još jedan hitac kako bi
bili sigurni da je usmrćena . Ranjena lisica
će sigurno napasti lovca ako joj se približi
na dohvat zuba a ugrizi lisice po rukama ili
na drugim mestima po telu mogu biti vrlo
neprijatni i opsani naročito ako se zna da
je lisica mogući prenosnik opake zarazne
bolesti silvatičnog besnila. Zato svaku
odstreljenu lisicu za koju sumljamo da je
zaražena besnilom treba odneti na analizu u
prvu i najbližu veterinarsku stanicu. Ranjeni šakal se ponaša slično samo što je mnogo
agresivniji t.j. ako je ranjen a nepokretan ne
pretvara se da je mrtav već odmah pokušava
ugristi lovca ako mu se približi. Jednim preciznim hitcem treba prekratiti muke životinji
i tek tek kada smo sigurni da je mrtva možemo joj bezbedno prići.
Napominjemo da nam lovna etika
nalaže da se ranjena divljač traži, ako se
sakrila, sve dotle dok postoji ma i najmanja šansa da bude pronađena. Ne samo zbog
ekonomske štete već isto tako zbog skraćenja
muka ranjenoj životinji.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Prof.dr Zoran A. Ristić
NAJZNAČAJNIJE OSOBINE
MESA DIVLJAČI
H
ranljive vrednosti mesa divljači zbog svog povoljnog sastava meso
divljači je izvrsne hranjive i dijetalne
vrednosti i sa malo kalorija. Preporučljivo
je u ishrani dijabetičara, kod bolesti sr­ca i
krvnih sudova kao i kod drugih bolesnika
koji se oporavljaju od bolesti. Meso divljih
životinja je biološki vrednije od mesa stoke,
s malo masnoće, bo­
gatije punovrednim
belančevinama, vitaminima A i B grupe,
gvožđem, fosfo­rom i kalcijumom nego druge
vrste mesa. Uz to sadrži i ekstraaktivne materije koje mesu daju ugodan miris i ukus, a
po­voljno utiču na probavu. Na ugodan miris
i ukus posebno utiču aromatična eterična
ulja sadržana u prehrani divlja­či pa zbog
toga prilikom pripreme tre­ba obratiti pažnju
da se dodaju zači­ni i prilozi koji će istaknuti,
a ne zagušiti ovu karakteristiku mesa.
Mišići divljih životinja su čvršći pa
meso mnogih divljih vrsta valja duže ili
kraće držati u marinadi, da omekša. Meso
koje je bilo smrznuto u hladnjači ne treba
marinirati, već ga je dovoljno sta­viti u posudu s vinom pa odložiti na hladnom mestu da
se polagano odmrzava.
Meso divljači u odnosu na meso
domaćih životinja ima
čvršću konzistenciju zbog
nežnijih mišićnih vlakana,
slabije razvijenog veziva
unutar mišića i manje deponovane masti. Kod divljači koja ima veći procenat
masti, mast nije deponovana u mišićima, već se nalazi
ispod kože ili oko unutrašnjih organa. Procenat masti je
različit i on se kod divljači
kreće: za jelenski but 3,85%,
u butu divlje svinje 2,36%,
srne 1,92%, zeca 1,13%, u
grudima fazana 0,98%, u
bataku fazana 2,81%, kod
jarebice 1,43% i divlje patke
3,11%. Istraživanjima je utvrđeno, da je u uzrastu fazana od 6 meseci kod ženke u
grudima bilo 0,41% masti, a
kod mužjaka 0,77%, dok je
u uzrastu od 12 meseci kod
ženki bilo 2,81% masti a kod
mužjaka 0,85%. Istim ovim
istraživanjima utvrđeno je
da u uzrastu fazana od 6
meseci kod ženke u batacima je bilo 2,98% masti, dok
je kod mužjaka bilo 2,08%, a
u uzrastu od 12 meseci kod
ženki je ustanovljeno 7,37%
masti a kod mužjaka 4,68%.
Svaka vrsta divljači ima samo njoj svojstven miris i ukus mesa. Ove karakteristike
su u neposrednoj vezi sa ishranom, godišnjim dobom, periodom parenja i starošću
životinja.
Meso divljih mesojeda izuzetno retko se koristi u ishrani ljudi. Razlog je taj što
se hrane mesom koji je neprijatnog mirisa i
ukusa. U ovu grupu spadaju vuk, šakal i lisica, dok medved ,,se po pravilu hrani biljnom
hranom, ali koristi i meso, strvinu, miševe i
voluharice koje iskopava, ali je u stanju da
ubije i podmladak jelena, srna i druge divljači i pojede,,. Njegovo meso, nakon pregleda
na trihinelu, ako je ispravno, može da se koristi u ishrani ljudi.
Nasuprot predhodnoj grupi, svaštojedi, a tipičan njihov predstavnik je divlja svinja, imaju čvrsto i veoma ukusno meso. I ovo
meso pre upotrebe mora da se pregleda na
trihinelu.
Najkvalitetnije je meso divljači koja
se u čitavom životu hrani biljnom hranom i
semenkama i plodovima biljaka (jelen, lopatar, srna, muflon, divokoza, kozorog, zec i dr.
divljač). Njihova raznovrsna ishrana utiče da
12
im meso bude aromatičnije i ima bolji ukus
u poređenju sa mesom domaćih životinja.
Svakako, ukus mesa divljači ne zavisi samo
od načina ishrane, već i nekih drugih faktora.
Po pravilu, meso divljači ukusnije je
zimi, nego leti.
Kod mužjaka dlakave divljači u periodu parenja meso je sa jakim urinoznim i
polnim mirisom, i skoro neupotrebljivo za
ljudsku ishranu. Međutim, promene ukusa
mesa divljači javljaju se i kod dugo proganjanih i gonjenih nakon ranjavanja životinja,
a posebno se osete mirisi, ako utroba nije izvađena na vreme.
Meso mlade divljači je nežnije, pa je
samim tim kvalitetnije i ukusnije u ljudskoj
ishrani u odnosu na meso starih životinja. Kod starih životinja meso je tvrdo i teže
za obradu, pa je manje poželjno za ljudsku
ishranu. Najbolje meso dobija se na primer
od svinja (nazimad) koja su stara manje od
godinu dana, ili kod mladih jelena koji su
godinu ili dve stari. Srneće meso je najbolje
od lanadi koja se odstreljuje u selektivnom
odstrelu sa starošću od 6 do 9 meseci, a kod
zečeva koji su mlađi od godinu dana.
Kvaliteta mesa divljači
Pod pojmom kvaliteta mesa podrazumevaju se određena svojstva kao što su:
biohemijska, fizička, hemijska, senzorna,
tehnološka, mikrobiološka i higijenska.
Meso divljači ima određene prednosti u ishrani ljudi u odnosu na ostale vrste mesa ali
i moguće nedostatke koje prilikom upotrebe
treba imati na umu (Ušćebrka, 2007).
Mišići su po svom hemijskom sastavu
složen i kompleksan sistem, u njemu se nalaze brojna jedinjenja (proteini, pigmenti, lipidi, glikogen i dr.), koja daju visoku hranljivu
vrednost mesu kao namirnici.
Veoma važan aspekt ukusa mesa je
i obaveza da meso divljači odleži izvesno
vreme da bi se određeni biohemijski procesi odvijali u njemu i meso bilo još ukusnije.
Ovaj proces poznat je pod nazivom ,,zrenje
mesa,,.
Održivost mesa divljači je velika zahvaljujući baktericidnosti krvi, ako se na
vreme divljači izvade iznutrice i ako se divljač pravilno ohladi. Kod dlakave i pernate
divljači treba što pre izvaditi unutrašnje
organe. Dlakavu divljač na veće udaljenosti
treba transportovati neupakovanu, a isto važi
i za pernatu divljač. Meso divljači se čuva u
prostorijama (hladnjače sa predkomorama i
komorama), koje imaju rashladne uređaje za
temperature ispod 0C, a vlažnost vazduha
oko 85%. Za pernatu divljač najpovoljnije je
da se čuva u hladnjačama na -18 do -20C .
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Postupak obrade sa odstreljenom divljači
Piše: dr Dimitrije Marić
Kod pernate divljači, potrebno je
odmah nakon odstrela izvaditi drob, jer se
tkivo creva najbrže raspada i sadržaj kontaminira meso. Pored nesvarene hrane tu se
nalazi i veliki broj bakterija, od kojih neke
mogu biti i patogene. Kod pernate divljači
to ćemo najlakše uraditi kukicom koju ćemo
uvući kroz kloaku, uvrnuti jednom do dva
puta, i izvući napolje. Ako nemamo kukicu
dobro će poslužiti i račvasta grančica kojoj se
skrati jedan kraj. Nakon toga divljač kačimo
na visak gde se ravnomerno hladi.
Kada je u pitanju zec, najčešće je
dovoljno uhvatiti ga za uši i drugom rukom istisnuti sadržaj bešike i zadnjeg creva,
izuzev kod bliskih pogodaka u stomak, kada
je neophodno otvoriti trbušnu duplju i izvaditi drob. Zeca je bolje staviti u mrežicu nego
u ranac da bi se brže ohladio, čime sprečavamo rast bakterija. Zeca nikako ne treba
stavljati u plastičnu kesu (što mnogi čine “da
se ne bi krvarili” ) jer se neće blagovremeno
ohladiti a bakterije će bujati.
Kod divljači visokog lova, oštrim
nožem se pravi uzdužni rez od kraja grudne
kosti do stidne kosti i kroz nastali otvor se
vade iznutrice. Rez se pravi na sledeći način
- napravi se inicijalni rez iza grudne kosti u
prstiju..
Kod muških jedinki, jedan od
rituala posle odstrela, posle poslednjeg zalogaja i predaje grančice i fotografisanja spada i kastracija, odnosno
odstranjivanje testisa. Nekad se smatralo da se meso mužjaka ’’oseća’’ ako se
ne uklone testisi, pa je to bio prvobitni
razlog. Međutim, odstranjivanje testisa
koje je postalo jedan od delova lovačkog rituala i koje bi svaki lovac lično
trebao da odradi je prešlo u tradiciju.
Sami testisi nisu direktan uzrok neprijatnog mirisa mesa. Neprijatni mirisi koji se osećaju prilikom kuvanja i
prženja mesa mužjaka, najčešće vepra, jesu
posledica različitih polnih i drugih hormona, ali njih pored testisa luče i bulbouretralne
žlezde i nadbubrežne žlezde. Bulbouretralne
žlezde ili kako ih negde mazivaju ’’klinčići’’
se nalaze na uretri iza bešike i moguće ih
je odstraniti, ali to nije neophodno jer su
hormoni već u mesu. Jedino što postižemo
konkretno sa odstranjivanjem žlezda je
to, da se divljači koja je odstreljena i koja
je bila u agoniji smanji količina hormona
koji se otpuštaju u mesu post mortem, ili
nakon smrti.
Kastracija se vrši na taj način što se
životinja postavi na leđa, oštrim nožem
zaseče skrotum (mudne kese) i prstima
izvuče testis i odseče veza ( funiculus)
što više. Postupak ponoviti i na drugom
delu skrotuma i sa drugim testisom. Drugi način tj. modifikacija postupka je da se
napravi samo jedan otvor blizu septuma
( pregrade) skrotuma, pa se preseče septum u dubini i kroz njega izvuče drugi
testis. Ovo je malo čistija metoda jer se
pravi samo jedan otvor ka spoljašnjoj sredini
čime se smanjuje i mogućnost zagađenja.
Kada je utroba otvorena, nikako je ne
treba ispirati vodom jer se na taj način rasejavaju bakterije po mesu već obrisati čistom
krpom. Ako je temperatura visoka, a
nismo u mogućnosti da brzo transportujemo životinju, najbolje je naći svežih
kopriva i njima napuniti utrobu divljači
čime bi se svežina produžila i nekoliko
časova. Podrazumeva se da treba da se
ostavi u hladu.
Priprema mesa divljači
dužini oko 5 cm. Kažiprst i srednji prst leve
ruke se stave u otvor i odmiču trbušni zid
od unutrašnjih organa dok trbušnim delom
( nikako vrhom) noža pravimo rez izmedju
Meso divljači je, zbog načina života
i ishrane, protkano mnogobrojnim tetivama, a mišićna vlakna su snažna. Divljač
koja bi se spremala odmah posle odstrela
bila bi praktično neupotrebljiva. Da bi se
meso koristilo moraju se prekinuti mišićna
vlakna.To se čini na nekoliko načina
13
1. Zamrzavanjem mesa u mišićnim
vlaknima se stvaraju kristali leda koji mehanički oštećuju zidove ćelija i tako vrše
destrukciju vlakna. Po odmrzavanju se gubi
velika količina tkivnih tečnosti tako da meso
gubi na ukusu i kvalitetu.
2. Divljač se ostavi u koži (perju) 24
časa. Posle smrti životinje, ćelije žive još nekoliko časova, kada nastupa i ćelijska smrt.
Iz njih se tada u tkivo izlivaju enzimi koji
su služili ćelijskom varenju, a sada razlažu
okolno tkivo.Ovaj proces se stručno naziva
“ZRENJE MESA” i ovakvo meso je i najukusnije. Nekad se fazan u perju ostavljao da visi
(citiram stari kuvar) ’’sa glavom na dole, na
tremu, sve dok mu iz otvora na kljunu ne
počne cureti zelenkasta smrdljiva tečnost,
obično 4-5 dana. Tek tad se uzima i sprema!!
Ovo ima logike jer je doslo do faze truljenja
i meso je omekšalo i postalo znatno ukusnije
i manje žilavo.
3. Stavljanje u “pac”. Proces je vrlo
sličan prethodnom, s tim što meso “povuče”
kiselinu i ukus različitih začina. Najbolje je
sipati u vodu sipati belo vino i sirce dodati
povrce /luk, persun, celer isl./ zatim biber,
lovorov list, secer i sve to kratko prokuvati.
Po hladjenju paca preliti meso koje mora
biti potpuno uronjeno u isti. Ovako zaliveno
meso moze stajati na hladnom i do 3 nedelje.
Nikako nemojte zaboraviti da pre pripreme mesa divlje svinje, medveda ili jazavca( medved i jazavac su zbog predrasuda,
neopravdano zapostavljeni u kuhinji, iako
im je meso izvrsnog kvaliteta) date uzorak
mesa na pregled na trihinelozu u najblizu
veterinarsku stanicu. Mesta oko lokacije
udara projektila i smrskane kosti, kao i naduveno i pomodrelo tkivo treba odstraniti, zatim ostaviti u vodi da ’’izvuče krv’’ a
onda ponovo pregledati i odstraniti ostatke
uništenog tkiva.
Kad sve ovo završimo ostaje nam još
priprema jela. Kako naše bolje polovine ne
vole baš da se bakću sa ovom vrstom specijaliteta, najčešće se dešava da završimo sa
varjačom u ruci.
Ali verujte isplati se!
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Dipl.Ing Jeremija Trifunović
IZNOŠENJE SOLI U LOVIŠTE
Šta pokazuju
istraživanja
S
o je potrebna svim preživarima, ali je
rado uzima i ostala divljač.
So se može postavljati u izdubljenom panju, šupljem panju, ali i izradenim
sandučićima ukopanim u zemlju. Najčešće se daje kamena so, ali može i kuhinjska. Smesa od ilovače i soli je korisna, ali
se u novije vreme pravi specijalna briketna so sa dodatkom drugih mineralnih materija potrebnih divljači i izvesnim lekovima protiv crevnih parazita.
Mnoge biljke, kojima se divljač hrani, bogate su kalcijumom, ali siromašne
hlorom i natrijumom. Stoga divljač, pre
svega preživarska, stalno pati od nedostatka “kuhinjske soli”. A so predstavlja
jednu od najvažnijih sastojaka u ishrani,
jer natrijum putem osmoze , obezbeđuje
razmenu materija kroz ćelijske opne organizma divljači. Osim toga , neophodna
koncentracija soli u krvi divljači odbija
parazite.
Zato lizanje soli za divljač od
izuzetnog značaja. Praksa je u lovištima
pokazala, da je srnećoj divljači po grlu,
godišnje potrebno oko kilogram soli.
U određenim periodima godine
, kao na primer pri izgradnji rogovlja,
menjanja dlake ili početka ranoprolećnog prelaska sa suve hrane na novopristiglu zelenu, naglo raste potreba za
solju kod divljači.
Doziranje soli namenjene divljači
u lovištima obavlja se putem solilištima. Računa se da jedno solište treba
postavljati na 25 hektara lovne površine.
Praksa je pokazala da su najbolja solišta
koja su snabdevena kamenom solju.
Natrijum (Na) i hlor (Cl) se zajedno nalaze u soli (NaCl) i važni su
za održavanje odgovarajućeg odnosa
između kiselina i baza u organizmu, za
regulaciju osmotskog pritiska i za pro-
met vode u organizmu. Osim toga, hlor je
sastavni deo želudačnog soka i neophodan je za varenje hrane. Pošto su zastupljeni u malim količinama u hranivima
biljnog porekla, obavezno se dodaju pri
spremanju koncentrata, ili u vidu kamene
i briketirane soli za lizanje.
Magnezijum (Mg), kalijum (K) i
sumpor (S). Ovi makroelementi su zastupljeni u dovoljnoj količini u prirodnoj
hrani srna. Glavna uloga magnezijuma je
u aktiviranju mnogih enzimskih sistema
koji su vezani za promet energije u organizmu, a važan je i za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Kalijum je bitan
za aktivaciju mnogih enzima i sintezu
ugljenih hidrata i proteina. Učestvuje u
prenošenju nervnih nadražaja i kontrakciji mišića i omogućuje normalan rad srca.
Sumpor učestvuje u sintezi aminokiselina
metionina i cisti
14
Dvogodišnje ispitivanje buražnog sadržaja srne u Srbiji pokazalo je već osnovu
organoleptičkog pregleda značajno variranje
u pogledu izbora hrane. Osim toga, utvrđeno je i značajno prisustvo krmnih kultura
(kukuruz i pšenice), što ukazuje da ova vrsta divljači takođe može da pravi određene
štete ratarskim usevima. U toku leta obrok se
sastojao uglavnom od zelene mase, određen
broj uzoraka sa zrnom pšenice i košticama
šljive. U jesenjem periodu obrok sadržao
zrno kukuruza, hrastov žir i jabuke, što ukazuje da životinje intenzivno stvara masne
rezerve za nastupajuću zimu. Samo poreklo
voćaka (jabuke i šljive) nije poznato odnosno
da li su se pojedinačna stabla nalazila u šumi,
na međama ili u voćnjacima.
Buražni sadržaj jelena u lovištima
ili njihovim delovima gde nije sprovođena
dodatna ishrana sadržao je u toku zimskih
meseci i do 95% drvenastih vrsta biljaka.
Nasuprot tome, u oblastima gde je zimska
dodatna ishrana bila organizovana, procenat
drvenastih biljnih vrsta iznosio je svega 5%.
Procent zeljastih vrsta kretao se u buražnom
sadržaju jelena od 5 do 10% sve do polovine
marta, odnosno do kretanja vegetacije. Posle
toga je brzo rastao i vrlo brzo postigao 90 do
100% učešća. Ove cifre veoma slikovito govore koliko dodatna ishrana može da bude
značajna za zimsku ishranu jelena.
Vrednosti za ukupni azot u buražnom
sadržaju srne iz eksperimenta, veće su u
odnosu na više drugih istraživača u svetu,
koji su ispitivali hemijski sastav želudačnog
sadržaja više vrsta divljih preživara. Ove
razlike se mogu objasniti time što su srne
u odnosu na druge divlje preživare (crveni
jelen, sika jelen - Japan, mule jelen - Amerika, belorepi jelen - Amerika) najveći selektori, i što konzumiraju samo biljne delove
sa visokim sadržajem proteina i niskim sadržajem vlakana Dvostruko veće vrednosti
ukupnog azota u buražnom sadržaju srna
iz Srbije, u odnosu na vrednosti koje su zabeležili Kamler i Homolka (2005) za istu
životinjsku vrstu, mogu biti posledica daleko
boljeg hranidbenog potencijala za biljojede u
lovištima Srbije.
Tradicionalno, u Srbiji se na velikim
površinama gaje lucerka i crvena detelina,
koje su pored kukuruza, glavne krmne vrste.
Upravo su ove vrste leguminoza, zajedno sa
sojom i pasuljem, omiljena hrana za srne tokom celog perioda vegetacije.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Upoznajte
DIVLJE MAČKE
Telo mačaka prekriva meko krzno, koje je ili jednobojno ili pegavo ili prugasto. Uzdužna obojenost krzna je primarna obojenost, dok je jednobojnost napredna značajka koja se pojavila kasnije tokom evolucije.
B
oje krzna sisavaca, pa tako i mačaka,
potiče od pigmenta (npr. melanina i
ksantofila) i loma svetla (strukturno
obojenje). Osnovna uloga dlaka sisara je termička izolacija. Osim toga, dlaka služi i kao
osetilni organ i mehanizam upozorenja, a
učestvuje i u međusobnoj komunikaciji. Rep
je dlakav, savitljiv i najčešće dug. Mačke su
izvanredno uspešni lovci koji imaju velike
čeljusti i mogu jako otvoriti usta, a takođe
imaju specijalne pandže i zube i oštra osetila. Na prednjim nogama imaju 5 prstiju, a na
zadnjim 4 prsta. Svaki prst nosi savijenu pandžu koja se može uvući, a služi za pridržavanje plena. Na stopalima se nalaze jastučići
obrubljeni dlakama kojima je omogućeno
bešumno prikradanje mačke plenu.
Sve mačke imaju izuzetno oštra osetila
koja im omogućuju uspešan lov. Velike oči
su usmerene prema napred, a omogućavaju
im dobro procenjivanje udaljenosti. Uši su
velike i pokretljive, a imaju vrlo dobar sluh.
Njuh je dobro razvijen, a na nepcu se nalazi
Jacobsonov organ, osetilo za njuh i ukus pomoću kojeg životinja oseća i miris partnera.
SPORAZUMEVANJE
Mačke se, kao i ostale zveri, sporazumevaju mirisom, glasanjem i govorom
tela. Mirisni tragovi koriste se za obeležavanje teritorija ili pronalaženje partnera. Razni
položaji tela i izrazi lica osobito su važni
tokom sezone parenja, a važni su i životinjama koje žive u čoporu jer se pomoću njih
određuje hijerarhijski položaj u čoporu. Glasanjem, mačke upozoravaju ostale u čoporu
na opasnost i izražavaju pretnju, pokornost
ili spremnost za parenje. Mačke su izrazito
teritorijalne životinje pa napadaju uljeza koji
se pojavi na njihovom teritoriju.
ZAŠTITA MAČAKA
Divlje mačke su ugrožene životinje te
se nalaze na popisima Svetskog udruženja za
zaštitu prirode i Konvencije o međunarodnoj
trgovini ugroženim vrstama divljih životinja
i biljaka. Svetsko udruženje za zaštitu prirode
(International Union for the Conservation of
Nature, IUCN) na naučnoj osnovi i prema
utvrđenim kriterijima procenjuje ugroženost
vrsta, a Konvencija o međunarodnoj trgovini
ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka
obvezuje zemlje stranke na nadzor međunarodne trgovine ugroženim vrstama putem
sistema izdavanja uvoznih i izvoznih dozvola
i uverenja. (CITES, Convention on International Trade in Endangered Species of Wild
Fauna and Flora). Divlje mačke se nalaze na
Dodatku I CITES-a (što znači da se radi o
ugroženoj vrsti s mogućnošću izumiranja,
čija međunarodna trgovina je zabranjena, a u
izuzetnim slučajevima je dopuštena i tada je
strogo kontrolisana) i II (što znači da se radi
o potencijalno ugroženoj vrsti, čija međunarodna trgovina mora biti strogo kontrolisana). Brojnost populacija divljih mačaka
izrazito se smanjila usled antropogenog uticaja. Naime, fragmentacija i nestanak staniš-
15
ta, te prekomeran lov ozbiljno ugrožavaju
ove vrste.
DIVLJA MAČKA U VOJVODINI
To je dlakava divljač, predstavnik mesojeda, rod zveri - Felis silvestris L., pripada
porodici mačaka - Felidae. Po svom opštem
izgledu divlja mačka je slična pitomoj mački.
Telo divlje mačke je dugo do 90 cm, rep do 45
cm a visinu dostižu do 45 cm. Može dostići
težinu i do 10 kg. Dlaka im je gusta, sive
boje sa karakterističnim crnim poprečnim
prugama i uzdužnom tamnom prugom po
leđima. Rep je valjkasto odlakan, sa 8 crnih
prstenova i crnim završetkom. Divlja mačka,
kao i ostali predstavnici mesojeda, zubalo joj
je sastavljeno od 28 zuba: i 3/3, c 1/1, p 2/2,
m 1/1. U obe vilice ima po 6 sekutića, 2 jaka
ostra očnjaka i po 6 snažnih kutnjaka. Kondilo - bazalna dužina lobanje mužjaka varira
od 85 - 110 mm; dok kod ženke se kreće od
75 - 100 mm.
Divlja mačka je vrlo osetljiva i plašljiva
divljač. Ona ima odlično razvijen sluh, vid i
opip a slabije njuh. Mačke su snažne i veoma
spretne životinje. Za ovu porodicu su karakteristične kandže na prstima koje odlično
koriste pri hvatanju plena i kretanju. Hodaju
oprezno i gotovo nečujno a skaču u dužinu
i do 15 puta od dužine svog tela. Živi u dupljama drveća. Od pitomih mačaka je razlikujemo uvek po crnim usnicama i tabanima
i vrlo dlakavom unutrašnjosti ušiju.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
ZEC SE SPORO OPORAVLJA
Po lepom sunčanom danu lovci LD
“Prhovo” u Lovačkom udruženju “Obedska Bara” Pećinci lovili su zeca. Za nepunih
dva sata odstreljeno je 28 zečeva. Posle lova
pristupilo se lovačkom krštenju tri mlada
lovca, tradicija je ispoštovana u potpunosti.
E sad ova vest verovatno ne bi bila vest da ne
dolazi iz Pećinaca ili Srema. Kada je lov na
zeca u pitanju na ovakve vesti navikli smo
da stižu sa severa Vojvodine što iz Banata
što iz Bačke. Tek, kako stvari stoje ove godine zeca dobro love baš Sremci. Što se tiče
Banata i Bačke tu je stanje šareno. Dok su
Kanjižani čak lovili sa lovcima turistima,
Srbobranci već treću godinu ga ne love. Ista
situacija je i u Bačkoj Topoli, ne love zeca.
U njihovom Lovačkom društvu u Novom
Orahovu baš na dan zaključenja našeg lista
rađeno je kontrolno brojanje. Rezultati su
potrazni i pokazuju da zeca nema dovoljno..Tradicionalno je bilo dobro u Futogu i
Bačkoj Palanci dok Bečej nije ni otvarao lov.
U Banatu u Žitištu recimo od 13 lovačkih
društava u tri su lovili po jedan izlazak. U
Kikindi su izašli samo jednom pa će eventualno izaći još jednom. U Padeju su imali dva
izlaska. Lov je bio gotov za tri sata.i zadovoljni su, bolje je značajno nego prošle godine.
U Čoki je takođe bolje, imali su jedan izlazak
i planiraju još jedan. U Kovinu stanje je dalje
loše i oni ne love zeca, jednostavno ga nema.
Ipak, ocena je ove blic ankete da je
stanje nešto bolje nego prethodne godine.
Detaljniju analizu daćemo u novogodišnjem
broju kada analiza učešća mladih u populaciji zeca bude gotova a radi je laboratorija
Lovačkog saveza Vojvodine.
Uspešan lov zeca u Mladenovu
VEK I PO LOVSTVA
Milan Pažin predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, prof. dr Zoran Ristić, doc.
Dr Vladimir Marković i autori.
Obraćajući se prisutnima Pažin
je, između ostalog, naglasio kako je promovisanom monografijom lovačka literatura bogatija za jedno zaista vredno i
sadržajno štivo, dok je dr Ristić rekao da
monografija, kada su u pitanju izdanja sa
lovačkim sadržajima, predstavlja retku
knjigu koja obuhvata jedan tako dug period lovstva kao što je 160 godina.
-Monografija predstavlja kapiPriznanja vrednim čerevićanima uručio je
talno izdanje i karakteriše je originalan
predsednik LSV Milan Pažin
pristup pisanju kroz razgovore sa najstarijim lovcima. - rekao je dr Marković
i dodao kako će čitaoci uživati u njenom
Monografijom „Vek i po lovstva u Čerčitanju.
eviću“, autora doc. Dr Vladimira Barovića
Deleći mišljenje recenzenata i izražaprofesora na Odseku za medijske studije
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dobrog vajući svoje zadovoljstvo radom LD „Čerepoznavaoca lovstva i strastvenog lovca, i Bu- vić“ Dragan Šormaz predsednik Lovačkog
dimira M. Popadića novinara i publiciste, na saveza Srbije, uručujući poklon čerevićkom
tristotinak strana prikazani su najvažniji mo- društvu, naglasio je da ima podosta mesta
menti u razvoju lovstva u Čereviću. U prvom koja ožive i žive samo kada lovci nešto rade,
delu autori daju istorijski pregled najznača- u kojima su lovci jedina pokretačka snaga, te
jnijih događaja i ljudi koji su u proteklih da lovni turizam može mnogo toga dobrog
160-tak godina, po jednim izvorima lovište da donese Srbiji.
Autori su istakli da, radeći na knje osnovano 1854. godine, po drugim 1860.
jizi,
nisu
gajili velike ambicije u davanju
godine, doprineli razvoju lovstva. Drugi deo
konačnog
suda, i konačne reči o lovstvu u
sadrži brojna sećanja najstarijih čerevićkih
lovaca, ali i razmišljanja sadašnjeg lovačkog Čereviću. Vodili su se tek mišlju da postave
rukovodstva i najmlađih članova o sadašn- dobru osnovu i polazište koji će naknadnim
jem trenutku i budućnosti lovstva i Lovačkog istraživačima lovstva pružiti mogućnost
društva „Čerević“. Monografija sadrži veliki rada na daljem izučavanja bogate istorije
lova u Čereviću i Sremu.
broj dokumenata, faksimila i fotografija.
Domaćin svečanosti Saša Vujić predO monografiji su govorili recenzenti
VLG PRESS
16
sednik LD „Čerević“ zahvaljujući se u svoje,
i ime čerevićkih lovaca autorima i saradnicima na pisanju i izradi monografije,
Lovačkim savezima Srbije i Vojvodine i brojnim donatorima koji su podržali štampanje
monografije naglasio je kako snaga čerevićkog lovačkog društva leži i u brojnoj omladini
koja mu se sve više priklanja.
Zaslužnim pojedincima i organizacijama Dragan Šormaz, Milan Pažin i Saša Vujić
uručili su priznanja Lovačkog saveza Srbije,
Vojvodine i LD „Čerević“, Zlatne, Srebrne i
Bronzane ordene, Plakete i Zahvalnice.
U umetničkom delu programa nastupili su mladi čerevićki tamburaši, a nakon
promocije zvanice su obišle stalnu postavku
čerevićkog Zavičajnog muzeja i poslušali nekoliko pevačkih numera u izvođenju nadaleko čuvenog čerevićkog hora „Milenko“.
Pored lovaca, ljubitelja lova, meštana
Čerevića i okolnih mesta obeležavanju jubileja čerevićkih lovaca u Domu kulture prisustvovali su i brojni gosti među kojima i
Bogdan Cvejić predsednik Opštine
Beočin, brigadni general Stojan Batinić
komandant Prve brigade kopnene vojske,
potpukovnik Venko Mehandžiski načelnik
Štaba Rečne flotile Vojske Srbije, Ratko Filipović predsednik Privredne komore Vojvodine, Mara Petković predsednica MZ Čerević, Raka Jakovljević predsednik lovačkog
društva iz Čuruga
i drugi. Budimir M. POPADIĆ
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
KUPINCI SPREMNO DOČEKALI SEZONU
Lovačko Društvo Kupinovo, koje
je deo LU Obedska Bara Pećinci, je proletos pretrpelo katastrofalne štete od poplava. Geografski smešteno uz Savu i Obedsku
baru Društvo se našlo u epicentru vodene
najezde. U jednom trenutku je bilo poplavljeno preko 1500 hektara lovišta i to čiste lovno-reproduktivne površene. Posle skoro dva
meseca i povlačenja stihije, nabujala reka
je ostavila stravičan prizor. Devastirano je
stanšte fazanske i zečije populacije, srneća
i crna divljač se izmestila na druge terene a
lovno-ehnički objekti su potpuno uništeni.
U prvom trenutku se učinilo da će trebati
godine da se sanira situacija. Na svu sreću,
pokazalo se da su gubitci u brojnosti podnošljivi i da je najviše stradala mlada populacija fazana i zeca. Odrasle jedinke su uspele
da prirodnim instiktom izbegnu kolaps.
Kupinci su zasukali rukave i počeli
su sa izradom novih lovno-tehničkih objekata. Kupljen je kolarska gradja za sanaciju objekata. Usledile su radne akcije. Prvo su izradjene hranilice za sitnu divljač, zatim solišta
a u toku je izrada osmatračkih čeka i hranilica za visoku divljač. Lovne čeke se obnavljaju sukcesivno ali je povratak crne vdivljači
jako spor i očigledno da je to proces koji
će potrajati. Zahvaljujući donaciji Lovačkog Saveza Vojvodine sa 150 pilića, koji su
markirani ispušteni posle čuvanja u volijeri
skoro 10 nedelja, lovna sezona je otvorena sa
dobrim rezultatima u pogledu odstrela fazana. Odnos odstrela prigodnog i
gajenog legla je
50:50 što ukazuje
da priroda opstaje ukoliko joj se
pomogne sa prehranom u važnim
trenutcima. Inače,
uskoro će biti ispušteno još 100
jedinki iz redovne
faze planiranog
unosa. Inače, da
pomenemo, LD
Lovci Kupinova
Kupinovo
broji
svega 38 članova.
jnosti. Da nije bilo „prljavog“ poteza, odstrel
bi bio još bolji. Ovo je jako bitno, posto je
Pravo iznenadjenje je predstavljao
prvi izlazak na zeca koji se desio pre par
dana. Ovaj deo donjeg Srema je oduvek bio
problematičan sa gustinom populacije zbog
svog položaja na ritskom tipu zemljišta.
Lovci su sa nevericom iščekivali rezultate.
Minulo vreme poplava i velike količine neobranog useva kukuruza nisu obećavali Bog
zna šta. Učešće u lovu je uzelo 28 članova.
Medjutim, situacija na terenu tokom lova i
samog odstrela je pokazala dobru sliku bro-
trend rasta populacije nastavljen i beleži evidentan porast poslednjih nekoliko godina.
Ostaje da se sačeka izveštaj o starosnoj stukturi po izvršenom pregledu očiju. Po mišlenju lovaca velika većina odstreljenog zeca je
iz mladjeg uzrasta. No, rezultati se očekuju a
mi Kupincima želmo da nastave sa radom i
što pre saniraju preostale štete u lovištu.
LD „Zec” iz Rivice, opština Irig,
poseduje lovni teren od ovog opštinskog
centra pa sve do Vrdnika, a uz ivicu šuma
Nacionalnog parka „Fruška gora”. Ove godine više nego ranije u lovištu imaju divljih
svinja, koje se uspešno „goste” na njivama
tamošnjih domaćina, pa su se lovci obavezali da svake nedelje „kružnim lovom” sa
pogonom oteraju ili odstrele divlje svinje.
Pošto je atar veliki i sa više uvala u goste
pozivaju lovce iz okoline.
Nedavni lov bio je uspešan – odstreljen
je vepar, težak 150 kilograma u reonu Valdova, ali se mnogo divljih svinja izvuklo kroz
krug, koji baš i nije bio valjano postavljen.
Tog dana 40 lovaca iz sela, Rume,
Novog Sada, Beograda, Čalme, Pavlovaca,
Radinaca, Beočina, Jaska i Rakovca, uz preporuke predsednika Lovačkog društva Radoslava Ćirića, krenulo je u ranim jutarnjim
časovima na terene gde su predviđene tačke
za doček divljači iz pogona.
Uz pomoć obučenih pasa podignuto je
sa ležanja desetak divljih svinja, koje su čak
svoje stanište imale u kukuruzu, iako je već
bio dan. Tako je iz kukuruza naspram lovca
Stevana Kovačevića izašao vepar – samac –
kako ga lovci nazivaju. Jedan pucanj je bio
dovoljan da ovaj lovac dođe do trofeja, a za-
dovoljstvo lovaca do ushićenja.
Do podne je trajalo druženje i prepričavanje dogodovština iz ovog lova.
Manje radosti od ostalih pokazivao je
predsednik Radoslav Ćirić, jer su u ataru sela
Rivica divlje svinje, iako pravo stanište imaju
u Fruškoj gori, načinile štetu u kukuruzu, a
to se mora nadoknaditi seljacima.
- Pokušaćemo da nastavimo lov i
da onima kojima su divlje svinje pojele deo
useva damo kao nadoknadu sveže meso. Ta
nagodba nam je najbolje rešenje, jer para
nemamo – kaže prvi lovac iz Rivice.
VLG Press
MESO DIVLJE SVINJE
NADOKNADA ZA KUKURUZ
Rivički Lovci
17
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
LOVAC I PAS,USPEŠNO U UZDINU
Po planu LSV zaključno sa 15.11.2014
godine završeno je takmičenje lovaca i
lovkinja po lovačkim društvima gde je
pokrovitelj takmičenja bio LSV. Po planu komisije za lovnu kinologiju upravni
odbor LSV usvojio je plan rada Lovačkog
kinološkog kupa “Sveti Hubert” na teritoriji lovačkog saveza Vojvodine. Na regionalnim takmičenjima 8.11.2014 godine
gde su domaćini bili Srem (Ruma), Bačka
(Bač), Banat (Plandište) učestvovalo je 30
Lovačkih udruženja LSV gde su lovci predstavljali svoja udruženja za ovaj vid takmičenja.
Domaćin finala Lovačkog kinološkog
kupa ove godine bilo je lovačko udruženje
“Livade” Kovačica, a takmičenje se odvijalo
u lovačkom društvu Uzdin. Na takmičenju
kao i na finalu lovačkog kinološkog kupa
može se zaključiti da je divljači bilo dosta i
da su se domaćini trudili da što bolje
ugoste goste. Novim Pravilnikom Lovačkog
kinološkog kupa “Sveti Hubert” sa psima
ptičarima koji je usvojen 2012. godine, od
strane Kinološkog saveza Srbije doprineo
je da se ova manifestacija odvija u normalnim uslovima a ne kao ranijih godina gde
smo kaskali za Evropom. Na završenom
vojvođanskom šampionatu učestvovalo je
18 takmičara a pored lovaca učestvovale
su žene lovci i ekipa španijeli. Takmičenje
na Vojvođanskom kinološkom kupu otvorili su predsednik LSV Milan Pažin, predsednik lovačkog udruženja Kovačica Velja
Netković i predsednik komisije za lovnu
kinologiju LSV Nenad Glumac. Nakon završetka vojvođanskog šampionata pehare su
dodelili predsednik LSV Milan Pažin kao i
predsednik KSV Zoran Lolić koji je ispred
Kinološkog saveza Vojvodine donirao najuspešnije takmičare.
Rezultati Vojvođanskog šampionata su sledeći:
1. Gita od N. Kamena NOD
jr. 7615 vlasnik Mara Doru
LU “Vršac”. Prvak lovačkog
kinološkog kupa Vojvođanskog šampionata za 2014 godinu.
2. Apis Dunavski NOD jr. 79257
vlasnik Glamončije Mirko LU
“Plandište”. Vice prvak lovačkog kinolosškog kupa Vojvodine
za 2014 godinu.
Ekipa španijela
1. Leks JRB 80142 vlasnik Almazan Viktor LU “Kovačica”
2. Oda JRB 80173 vlasnik Vojnov
Dragoslav LU “Srndać” Alibunar
Lovkinje
1. Vanus NKD JRB 81400 vlsnica Silaški Jasmina LU “Bečej”
2. Conga Dunavski JRB 700175
vlasnica Đorđević Katarina
LU”Kovin”
VLG PRESS
Goste i takmičare pozdravio je predsednik LU “Kovačica” Velja Netković
Najbolja dama Jasmina Silaški, Bečej
Pobednik ovogodišnje manifestacije Mara Dorul iz Vršca
Ekipni rezultati
1. Regija Banat
2. Regija Bačka
3. Regija Srem
18
Na završenom Vojvođanskom šampionatu suđenje je bilo povereno Stevanu
Doroslovačkom, Zoranu Loliću, Sanji Bognić, Momčilović i Nenadu Glumacu.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
FINALNA UTAKMICAVOJVOĐANSKE LIGE
Mala Gospojina, dvadeset prvo septembarsko jutro osvanulo je sa kišom koja je
lila i prethodnog dana. Stroga pravila nalažu
da utakmica mora početi u 08,00 h. bez kašnjenja, jer se odazvalo 90 strelca odnosno 13
ekipa iz pet vojvođanskih liga. Prve baterije
pucaju po kiši da bi kasnije polako jenjavala i na kraju prestala na radost učesnika a i
domaćina. Domaćin takmičenja je L.U. ‘’Sremac’’ i naravno tradicionalno gostoprimljivi i
dobri domaćini koji su se pobrinuli da gosti-
ma bude ugodno. Infrastruktura na strelištu
bez zamerki, ako treba dati ocenu onda je
to 5 plus. Korišćena je automatska mašina
za golubove čuvene marke ‘’Matareli’’ koja
nije imala zastoja ni loma golubova, pa je
utakmica završena sa svim raspucavanjima
do 15 h. a tada su od strane predsednila L.S.
Vojvodine Milana Pazin uručene zaslužene
nagrade koje je obezbedio LSV.
Ekipni pobednik ovog finala je ekipa
L.U. ‘’Opovo’’ 2.mesto ekipa Temerina i 3.
mesto ekipa domaćina ‘’Sremac’’ Ruma. U
pojedinačnoj konkurenciji 1.mesto osvojio
je Varga Jozef iz Temerina 2.mesto Drljača
Branko iz Opova i 3.mesto Krnac Janko iz
Bačke Palanke. U juniorskoj konkurenciji
1. mesto Drljača Marko iz Opova, 2.mesto
Horvat Atila iz Novog Miloševa i 3. mesto
Tomić Darko iz Novog Slankamena. U kategoriji veterana 1. mesto Janjis Jan iz Kovačice,
2.mesto Jovanović Aleksa iz Bačke Palanke i
3.mesto Pataki Peter iz Novog Bečeja.
Strelci uspešni u Kovilovu
Ovogodišnje Finale liga
Lovačkog saveza Srbije u gađanju glinenih golubova, disciplina
TRAP, održano je u nedelju, 28.
septembra u beogradskom sportskom centru u Kovilovu. Ostaće
upamćeno iz više dobrih razloga.
Zbog toga što je učestvovao
rekordan broj strelaca, čak 27 ekipa koje su stekle pravo učešća na
osnovu plasmana i broja učesnika
u svojim ligama. Ukupno je bilo
155 nastupa takmičara u kategoriji najbolji veterani, juniori, ali i
dame. Takođe zbog toga je istovremeno radilo četiri strelišta u Kovilovu, a pucala se jedna serija po 25
golubova, potom u finalu još 25 po
najnovijim propozicijama.
Finale je obeležila odlična atmosfera i raspoloženje takmičara koji su bez ijedne primedbe propratili celo takmičenje. Na svečanom
proglašenju pobednika pehare LSS je pobednicima uručio Rodoljub Hadži Cenić iz
Službe LSS. On je tom prilikom istakao da će
se LSS na čelu sa predsednikom Draganom
Šormazom, koji je najzaslužniji za vraćanje
mnogih LU pod okrilje LSS, ubuduće još više
potruditi da se ovaj sport među lovcima dodatno omasovi. Na kraju treba odati pohvale
i sportskom centru u Kovilovu, koje je kao i
uvek besprekorno organizovalo ovo finale i
omogućilo da protekne u sjajnoj atmosferi.
Sledi plasman i rezultati po kategorijama:
U kategoriji junior pobedio je Ružić
Aleksandar iz Čačka
a drugoplasirani je
bio Egelja Maksim iz Futoga
Kod senior pobedio je Nedić Pera iz
Ugrinovaca - Zemuna , drugi je bio Fabri
Mihalj iz Gložna a treće mesto pripalo je
Rančić Branislavu iz Obrenovca
EKipno najbolji su bili lovci iz ekipe
Zemun 1, potom na drugom mestu ekipa
“Sremac Ruma i na trećem Temerin.
Kod dama najbolja je bila Nikolič Svetlana iz Kovačice.
Kod veteran pobedio je Marković Svetozar iz Šapca
Rodoljub Hadži Cenić
ODRŽANO VELIKO FINALE LIGA LSS 2014
OPET TROVANJE NA SEVERU BANATA
Lovačka udruženja i Društvo za zaštitu
i proučavanje ptica Srbije alarmiralo je javnost vešću da je u atarima Novih Kozaraca,
Ruskog Sela i Srpske Crnje „vlasnik njiva,
koji ima posede u više severnobanatskih
sela, namerno rasturivačem đubriva razbacao seme pšenice”.
Na fotografijama koje su napravili
zabrinuti lovci jasno se vidi da je seme na
površini useva pšenice i da je tretirano, a
iskazi potvrđuju da je od njega već stradao
jedan fazan. Reč je o desetinama tretiranih
hektara, i to sada na početku zime, kada je to
veoma opasno za brojne divlje životinje koje
se sele ili spremaju za zimovanje.
Lovci upozoravaju da, ukoliko se hitno zatrovana hrana ne učini nedostupnom
za divlje životinje, sledi pravi pomor. Zato
su informaciju sa tačnim lokacijama parcela u katastarskoj opštini Novi Kozarci, preko
Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode uputili Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u okviru
koje je nadležna fitosanitarna inspekcija.
Lovci pretpostavljaju da je seme razbacano da bi se smanjila, inače, u ovo doba godine, velika populacija glodara, voluharica.
Ptice su dokazano efikasni regulatori brojnosti glodara, ali bahato i nestručno ponašanje
poljoprivrednika, koji otrove beskrupulozno
rasipaju na velikim površinama na zakonski
kažnjiv način, upravo divljač najviše pogađa,
kažu lovci apelujući da se ovakvo ponašanje
procesuira.
Kako nam javljaju iz Novih Kozaraca
zatrovano seme pšenice sa nekim otrovom,
19
sumnja se na Bromadiolon, je u velikim količinama razbacano po zasejanoj pšenici rasturivačem za đubrivo, u Srspkoj Crnji na 800
ha , Novim Kozarcima na 300 ha i Ruskom
selu na 500 ha.
Lovci ističu da je sve je prijavljeno inspekcijama , lovnoj , fitosanitarnoj i veterinarskoj . Fitosanitarna i lovna inspekcija je
izašla na teren, ali vlasnici njiva negiraju da
su ona bacala
U ovom momentu postoji opasnost od
intezivnog trovanja , a vec su i nađeni leševi
uginule divljači (srndać, zec, tri fazanske
koke i mišar samo u Novim Kozarcima) koji
je poslati na analizu. Lovci ne znaju šta da
rade, mamci još stoje na površini lako dostupni svima.
VLG press
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
STUDENTI POSETILI LOVIŠTE FRUŠKA GORA
U sklopu terenske nastave studenti PMF Novi Sad, Departmana
za geografiju, turizam i hotelijerstvo,
modula lovni turizam, 13. novembra 2014. godine posetili su loviušte
JP Nacionalnog parka Fruška Gora.
Tačnije, studenti su imali prilike da
se od rukovodioca lovstva u ovom
preduzeću, Dipl. ing Cupare Danka
upoznaju sa kompletnim podacima
o ovom lovištu, sa posebnim akcentom na izvršenu uspešnu reintrodukciju jelenske divljači na prostorima lovnog revira Ravne.
Pored prezentacije dosadašnjih impozantnih podataka, od momenta izrade Studije izvodljivosti,
Projekta o reintrodukciji jelenske
divljači, od prihvatanja ovih dokumenata od nadležnih Ministarstava, od
obezbeđenja sredstava za izradu ograde, od
kupovine jelena iz reprocentra Kapošvar iz
Mađarske i dovoza divljači, kao i same reprodukcije jelena u lovištu, studenti su imali
prilike da vide divljač, ali i lovne objekte koji
su izgrađeni u ograđenom i otvorenom delu
lovišta.
Po našoj skromnoj proceni, evidentno
je da se radi o uspešno sprovedenoj reintrodukciji, koja daje rezultate, jer je ove godine
po prvi put izvršen odstrel nekoliko grla ove
divljači. S obzirom da se radi o kvalitetnoj
populaciji jelena, postoji interesovanje kako
za prodaju trofejno jakih jelena za par godina, ali i prodaju živih jedinki. Napomene
radi, jelen je u ovom lovištu autohtona divljač koji je nestao iz ovog lovišta sedamdesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući preduzimljivim ljudima u ovom preduzeću, mi
smo imalči sreće da dočekamo da se ponovo
vrati, i zaposedne staništa koja su zaposedana pre 40-setak godina od tadašnjih jelena.
Koristimo priliku da se direktoru ovog
javnog preduzeća i njegovim saradnicima
zahvalimo na omogućenoj poseti.
Studenti treće godine lovnog turizma:
Belić Bogdan, Bešlić Jovana, Cvetić Dušan,
Gnip Stefan, Hekelj Darko, Kerešević Adrijana, Ivanišević Marko, Padejski Petar, Trifunjagić Žarko, Žikić Vojislav i Junuzović
Đorđe. Master studenti: Tešić Vasilije, Topić
Dušan, Milivojević Sanja, Ponjiger Igor, Beherano Branislav, i asistenti Milosava Matejević i Milutin Kovačević, i profesor Zoran
Ristić.
dr Z. A. Ristić
PRE STO GODINA SU IZUMRLI U SRBIJI,
ALI OVO JE DOKAZ DA SU ČUDA MOGUĆA
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite
životne sredine u Specijalnom rezervatu
prirode Zasavica svečanošću obeležili 10
godina od uspešnog vraćanja dabra u Srbiju.
Evropski dabar je sa ovih podrucja
iščezao pre više od stotinu godina
Reintrodukcija, koja podrazumeva
vraćanje ugroženih biljnih ili životinskih
vrsta u njihova prirodna staništa sa kojih su
iščezli, sprovedena je u saradnji nekadašnjeg
Ministarstva za zaštitu životne sredine, Biološkog fakulteta u Beogradu i Specijalnog
rezervata prirode Zasavica, uz donaciju Bavarske nevladine organizacije.
Evropski dabar, životinja koja je sa
ovih podrucja iščezla pre više od stotinu godina, od aprila 2004. je ponovo u bari Zasavica, naseljene su četiri porodice sa tridesetak
jedinki te životnje, čiji je broj u Mačvi udvostručen.
Radiometrijski signali sa čipova
“zakačenih” na dabrove pokazuju da se jedna
porodica ove, sa Balkana nestale vrste naselila kod Martinaca, druga je stigla do reke
Jadar, a treća čak do Brčkog.
ODRŽANA SKUPŠTINA LOVAČKE KOMORE SRBIJE
Dana 14.11.2014. godine, u Palati Srbija (bivša zgrada SIV 1), održana je druga sednica Skupštine LKS na kojoj je prisustvovao
51 član Skupštine. Nakon usvajanja dnevnog reda i zapisnika
sa prethodne sednice Skupštine
prešlo se na razmatranje i usvajanje izmenjenog Statuta LKS.
Nakon uvodnog obrazloženja
vezanog za samu proceduru
donošenja ovog akta kao i obrazlaganja najbitnijih promena
koje su predviđene u odnosu na
dosadašnji Statut prešlo se na
diskusiju po pristiglim predlozima za dopune Predloga statuta
od kojih su neke prihvaćene
uz obrazloženje da će dodatno unaprediti predloženi tekst
Statuta. Jedan broj predloga za
dodatne izmene predloženog teksta Statuta
je bio u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o
20
divljači i lovstvu te su shodno tome navedeni
predlozi bili odbijeni uz odgovarajuće obrazloženje. Na kraju diskusije, koja je vođena
u konstruktivnoj atmosferi, pristupilo se glasanju po ovoj tački dnevnog reda gde je sa 50
glasova „za“ i 1 „protiv“ usvojen tekst novog
Statuta Komore.
U daljem radu Skupština je po drugoj
tački dnevnog reda verifikovala mandate
predstavnicima nadležnog ministarstva i
pokrajinskog organa u Etičkom komitetu u
skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu. Po
poslednjoj tački dnevnog reda Skupština se
bavila većim brojem pitanja iz tekućeg rada
Komore a pre svega pitanjem bezbednosti
lovnih radnika koji svoje poslove obavljaju
kao službena lica kao i temom predstojeće
edukacije.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
KATASTROFA U RAKOVCU
U fazansko
prihvatilište Lovačkog
udruženja„Beočin“
Lovačkog društva „Salaksije“
Rakovac upali
su psi lutalice.
Epilog 200 što
zaklanih
što
ubijenih odraslih fazana. Šteta iznosi preko
400.000 dinara.
Ovo
je
inače jedna od
Dragan Čavić predsednik LU Beočin
najmodernijih volijera za prihvat fazanskih
pilića. Napravljena je po svim propisima
kako nalaže lovna struka i nauka. Međutim ni ovo nije bilo dovoljno da psi lutalice
prokopaju tunel ispod žice i naprave pravi
masakr na fazanima koji su u tom momentu
bili odrasli i spremni za lov.
Prema rečima predsednika udruženja Dragana Čavića lovci su nemoćni, psi
lutalice su zaštićeni i svaki odstrel ovakvog
predatora vodi u neprilike sa zakonom od
oduzimanja oružja do krivičnih prijava. Zato
će, kako nam je rekao predsednik Čavić lovci
tražiti da im štetu namiri opština Beočin.
VLG press
AKO NEMA KO DRUGI,PLATIĆE LOVCI
Koliko štete od divljači mogu biti
opasne i sudskim postupcima potpuno besmislene govori primer iz Bačke Topole.
Slučaj koji tamo beležimo je nešto što verovatno sudska praksa ni jedne zemlje ne poznaje. Čovek se vozio motociklom i kako piše
u tužbenom zahtevu na putu između Malog
Iđoša i Bačke Topole iznenada je pred njega
istrčao srndać na koga je on naleteo i tom
prilikom pao sa motora i povredio se. Kako
je dalje tužilac naveo odmah nakon nezgode
povređeni je ( vojno lice) prevezen u vojnu
kasarnu u Bačkoj Topoli gde mu je ukazana
pomoć a na bolničko lečenje je vozilom prebačen u Vojnomedicinski centar u Novom
Sadu. Tamo su mu konstatovane teške telesne povrede. Pozivajući se na Zakon o divljači i lovstvu tužilac ističe svoj odšetni zahtev
na sudu i traži od tada Lovačkog društva
„Srndać“ Bačka Topola ( danas je to LU) koje
gazduje lovištem kroz koji prolazi pomenuti
put za umanjenje životne aktivnosti 300.000
dinara, za pretrpljene fizičke bolove 200.000
dinara, za pretrpljeni strah takođe 200.000
dinarai da nadoknadi troškove parničnog
postupka. Tako je tražio tužilac.
Ceneći sve iznete argumente Sud
donosi odluku da je tužba delimično osnovana i presuđuje da tuženo Lovačko društvo,
danas Lovačko udruženje, isplati odštetu i to
za umanjenje životne aktivnosti u visini od
140.000 dinara, za pretrpljene fizičke bolove
80.000 dinara, za pretrpljeni strah 90.000 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti
iznos od 60.000 dinara. Naravno tuženi da
nadoknadi i sudske troškove. Sudski postupak održan je 2012 godine.
I sve bi ovo bilo možda i moguće bilo
da ne postoje drugačiji argumenti. Naime, da
je do saobraćajne nesreće došlo nema dokaza
sem tvrdnje svedoka koji je kolega oštećenog.
Nema poziva policiji pa nema ni zapisnika od
ove institucije o bilo kakvom incidentu. Dalje, opis mesta na kome se dogodila ova nesreća takođe ne odgovara činjenicama, naime
prema izjavi svedoka sve se odigralo u blizini
napuštene brvnare „Kod Miloša“ koja uopšte
i ne postoji prema tvrdnji tuženog. Tako su
naveli lovci Lovačkog udruženja „Srndać“ u
Bačkoj Topoli u svojoj žalbi. Međutim Apelacioni sud u Novom Sadu odbija žalbu i potvrđuje presudu Osnovnog suda. Kako rekoše
u svojoj presudi tužlac nije ni morao prijaviti
ovu sabraćajnu nesreću policiji jer tako nešto
Zakon o bezbednosti saobraćaja i ne propisujepa nije relevantno za visinu odštete. A
za brvnaru „Kod Miloša“ koja ne postoji Sud
kaže nije od uticaja na utvrđeno činjenično
stanje. I tu je kraj priče.
Zaključak donesite sami.
POGUBAN KRIVOLOV U ŽITIŠTU
Koliko krivolov deluje pogubno na
fondove divljači i prihode koja mukom
namiču lovačka udruženja govori najnovija
vest iz Žitišta i Lovačkog udruženja „Žitište“.
Tamo su uz pomoć lokalnog stanovništva
i stručne službe udruženja kao i samih lovaca pronađena dva trofeja srndaća, oba
u zlatnoj medalji. Prema informaciji koju
smo dobili od Radojice Ivačevića, predsednika ovog uzornog udruženja srndaći su
pronađeni u neposrednoj blizini reke Stari
Begej, jedan u Hetinu a drugi u Srpskom Itebeju. Pronađene su samo glave sa trofejima.
Komisija Lovačkog saveza Vojvodine izvršila
je ocenjivanje, ovaj iz Srpskog Itebeja imao je
136,70 CIC poena dok trofej srndaća iz Hetina imao je visoko zlato, 166,78 CIC poena i
interesantno bio bi drugi po redu odstreljen
ove godine u Srbiji.
- Šteta ovakvim krivolovom iznosi
za srndaća iz Hetina skoro 4000 evra dok bi
srndać iz Srpskog Itebeja koštao 1500 evra.
Za naše udruženje ovo su ogromne pare i
zaista apelujemo na javnost, organe MUP i
same lovce da pomognu našoj stručnoj i lovočuvarskoj službi na
sprečavanju
ovakvih
radnji. Na žalost naš
slučaj nije usamljen i
zaista se mora uložiti
mnogo više na zaštiti divljači, rekao je za
VLG predsednika Radojica Ivančević.
Upravo tako, ovo
nije usamljen slučaj i
javnost mora shvatiti
da krivolov i lovokrađa
moraju dobiti jasne
oznake u društvu u
smislu mnogo većih kazni koje pretpostavljaju
duže boravke u zatvoru
za ovako učinjena nedela.
VLG press
21
Zlatni trofeji odstreljeni u krivolovu
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Saveti za mlade lovce
Piše: Dipl.Ing Živko Radosavljević
BEZBEDNO RUKOVANJE
ORUŽJEM
Nepažljivo rukovanje vatrenim oružjem, nepoštivanje uputstava
organizatora lova ili lovovođe, nažalost, uzrok je brojnih ozleda,
često i sa smrtnim ishodom.
odgovarajuće za divljač koja se lovi. Lovcima
koji nisu propisno i adekvatno naoružani ne
treba dozvoliti loviti. Oružje treba puniti neposredno prije početka lova. Ako je lovac u
pogonu ili prigonu divljači, to čini pre samog
početka pogona ili prigona. Ako je, pak, na
stajalištu (štandu) ili na čeki, puni oružje
tek kada se tamo smesti. Potrebno je znati
da kod većine oružja (posebno sačmarica)
punjenje municijom znači i napinjanje mehanizma za opaljivanje. Napeti mehanizam,
uprkos sistemu kočenja, uvek znači moguću
opasnost od nehotičnog opaljenja. Zato bez
obzira na sisteme kočenja (koje većina lovaca
i ne poznaje), napunjenu pušku u lovu treba
uvek nositi ili držati zakočenu, a otkočiti je
samo neposredno pre pucnja. Nakon ispaljenja određenog broja metaka i ponovnog
punjena pušku treba opet zakočiti.
Punjenje oružja
N
eodgovorno baratanje oružjem ili
nepoznavanje osnovnih činjenica
delovanja vatrenog oružja i municije
uzrokom su brojnih teških ranjavanja lovaca
od ruke njihovih nepažljivih kolega.
To uvek treba imati na umu kada se
organizuje lov. Da bi se nezgodni slučajevi
upotrebe lovačkog oružja sveli na najmanju moguću meru ili, još bolje sasvim izbegli, potrebno je poštivati osnovna pravila
rukovanja, čuvanja lovačkog oružja, ali i
poznavati barem elementarnu lovnu balistiku. Priprema do početka lovne sezone
oružje i municiju treba držati i čuvati u za
to određenom prostoru (drveni ili metalni
ormari). Ovaj prostor treba biti zaštićen, pre
svega od uticaja vlage i pristupa neovlašćenih
osoba, posebno dece. Dan pre odlaska u lov
potrebno je temeljno pregledati oružje i municiju. Pravi lovac je po završetku prethodne
lovne sezone oružje konzervirao (dobro
očistio i podmazao), pa je sada podmaz potrebno dobro očistiti, posebno unutrašnjost
cievi. Ulje u cevi izaziva povećani pritisak
barutnih gasova, stvara naslage čađi i tzv.
„uljni hitac“, tj. visoki pogodak projektila.
Posebno treba pregledati unutrašnjost cevi
i otkloniti bilo koju prepreku. Slično oružju,
potrebno je temeljno pregledati i municiju.
Najveći neprijatelj municije je vlaga. Korozija na čaurama koje pozelene znak je da je
prostor u kojem su čuvane - vlažan. Takve
čaure, odnosno municiju, treba izdvojiti. To
se odnosi i na municiju kojoj smo zaboravili
poreklo.
Pre početka lova na krupnu divljač trebalo bi izvršiti i kontrolu upucanosti
lovačkih karabina, bez obzira da li imaju
optiku. Sigurnosni razlozi, ali i zakonski propisi obvezuju da se oružje do lovišta
prenosi u zatvorenim spremnicima (futrole,
kovčezi i sl.) i odvojeno od municije. Oružje i municija prije odlaska u lov lovac mora
znati koja će se divljač u tome lovištu loviti i tako se odgovarajuće naoružati, izabrati
odgovarajuću pušku (sačmarice, karabini) i
municiju (sačma, kugla). U propisno organizovanim grupnim lovovima, pre početka
lova kada se lovci postroje, lovoovođa ili
osoba koju on zaduži može izvršiti kontrolu
oružja i municije kod lovaca. Kontrolu može
izvršiti i lovni inspektor. Pri tome lovci treba da pokažu svoje oružje i municiju kako
bi se utvrdilo da li ono odgovara divljači
koja će se toga dana loviti. Odgovoran lovac
neće poneti u lov oružje i municiju koje nije
22
Oružje treba napuniti neposredno pre
početka lova. To se čini na početku pogona,
prigona, na stajalištu ili čeki. Municija mora
biti razvrstana po kalibru ili krupnoći sačme
u lovačkom opasaču - redeniku ili u džepovima odeće. Ovo je potrebno da bi se oružje
brzo i pravilno napunilo. Prilikom punjenja
vrh cevi oružja obvezno mora biti usmeren ili
prema tlu ili prema gore, u vis. U slučaju da
lovac stoji na tvrdom tlu, cevi ne smeju biti
usmerene prema tlu. Zbog toga treba izbegavati punjenje oružja na mestima gde je tvrdo
tlo. Ovde posebice treba paziti i biti oprezan
ako se oružje puni na krševitom (kamenom tlu). Najsigurniji način punjenja oružja
je mesto gde je mekano tlo (ako se oružje
puni s cevima usmerenim prema dole) i na
mestu gde se ne nalazi susedni lovac. Zbog
karaktera konstrukcije sačmarice prelamače
se moraju puniti tako da su cevi usmerene
prema tlu, dok se sačmarice poluautomati
i lovački karabini mogu puniti na način da
su cevi usmerene prema gore u vis. Mora
se napomenuti da sam čin umetanja municije u pušku (cevi ili spremnike) ne može
dovesti do nehotičnog opaljenja. Kritični
trenutak nastupa u času kada se puška sklapa
(prelamače) ili zatvara (karabini).
U tom času cevi puške moraju biti usmerene prema tlu ili u vis.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Nošenje oružja u lovu
Tokom lova oružje se nosi (drži) uvek
s cevima usmerenim u vis. U prigonu ili
pogonu oružje je zakočeno. Oružje se otkoči i samo neposredno pre pucanja. Većina lovačkih pušaka ima remen za nošenje.
Remen ponekad dobro dođe ako se dugo
pešaci i želi imati ruke slobodne. Međutim, ponekad remen smeta za brzo pucanje
pa ga se može skinuti i pušku nositi u ruci.
Pravilo je da se šaka, odnosno prsti drže što
dalje od okidača i kočnice. Treba povremeno
proveriti da li je puška zakočena ako je pre
toga bilo pucanja. Način i vreme pucanja u
lovu određuje pre početka lova voditelj lova
- lovovođa ili osoba koju on za to zaduži.
Svi učesnici u lovu moraju se pridržavati tih
odredbi i uputa. Ako je reč o lovu pogonom i
prigonom (kao i kod kružnog lova), u pravilu se puca ispred sebe ili iza sebe.
Prilikom kretanja u lovištu, posebno za vreme kišovitog (blato) ili snežnog
vremena može se dogoditi da u cevi puške
dospije blato ili sneg. To se često događa pri
preskakanja nekih prepreka (useci, kanali i
sl.) ili lovcu padne puška na tlo. Ako lovac na
vreme ne primeti da su mu cevi začepljene
blatom ili snegom, kod ispaljivanja sledećeg
metka može doći do eksplozije cevi, a često i
do lakšeg ili težeg ozleđivanja lovca.
Pucaj u ono što vidiš – jedno je od najvažnijih ako ne i najvažnije pravilo u lovu.
Nažalost, praksa pokazuje da se najteže nezgode u lovu događaju kad lovac puca, a da
se prethodno nije uverio u što puca. Kasnije,
tokom sudskih postupaka, otkrije se da je
pucao u nešto što mu se „učinilo“ da je divljač, u nešto gde se „zatresla“ trava ili lišće, u
nešto otkuda je „očekivao“ dolazak divljači
itd. Lovci moraju biti dobro vidljivi u lovu.
Nije dobro nositi odeću koja kamuflira lovca
u lovištu. Poslednjih godina uvode se oznake
lovaca, najčešće kape ili prsluci kričave
narančaste boje, sve zbog bolje vidljivosti.
Ova praksa daje vrlo dobre rezultate, pogotovo u grupnim lovovima. Da bi lov mogao
započeti i završiti bez posledica, potrebno je
da se lovci, kao i drugi učesnici organizovanog lova opreme lovačkim trakama.
To su, inače, narandžaste trake (može
i žute), dobro uočljive i na većoj daljini, koje
lovci nose obmotane oko lovačkog šešira
ili lovačke kape. Lovci mogu nositi i prsluk
narandžaste boje ili druge uočljive svetle
boje za vreme organizovanog lova. Svrha
lovačkih traka i lovačkog prsluka izrazito
narandžaste (ili neke druge) boje jeste da se
lovac u organizovanom lovu može lako i jednostavno prepoznati. Osim toga značajno je
u toj lovozaštitnoj boji da se lovac razlikuje
od svojega okoliša kako bi se izbegle moguće
zabune i eventualni nesporazumi koje mogu
proizvesti različite negativne učinke po lovca ili skupinu lovaca u lovu. U mnogim evropskim državama koje poklanjaju izuzetnu
brigu i vode računa o sigurnosti lovaca i
drugih učesnika u lovu za vreme lovova i
lovački psi se, pre svega goniči i krvoslednici, označavaju narandžastim trakama (ili
trakama druge boje) svezanim oko vrata ili
dela tela.
Mere opreza tokom lovnog dana
mogu biti određene pauze za odmor, ručak,
premeštaj u drugi dio lovišta itd. U času kada
se oglasi pauza, lovci moraju isprazniti puške
i pospremiti municiju. Puške sačmarice treba držati ili nositi preklopljene na način da je
23
to i drugim lovcima vidljivo. Na ovaj način
lovci koji se druže i kreću na manjem prostoru postaju sigurniji i oslobođeni straha da
neko nije ispraznio svoju pušku. Kod karabina je nešto teže praznu pušku zorno prikazati. Najčešće se izvlakač odbravi i izvuče do
kraja kućišta.
Izvlačenje zatvarača nije preporučljivo prilikom kretanja jer bi kod nekih pušaka mogao ispasti i izgubiti se. Kod pauze u
lovištu, uz vatru i sl. puške i drugu opremu
treba tako posložiti da ih ne sruše lovački psi
koji se motaju oko lovaca očekujući hranu
ili vodu. Ako se u drugi deo lovišta prelazi
nekim prevoznim sredstvom, oružje treba
držati ispražnjeno i otvoreno kao i kod pauze
u lovištu.
Oružje i municija nakon lova
Na dogovoreni znak ili vreme lov
prestaje i lovci se okupljaju na za to predviđenome mestu. Ne čekajući dolazak
na mesto okupljanja, lovci oružje trebaju
odmah isprazniti. Oružje treba prazniti na
način da su cevi okrenute prema tlu ili u vis.
I prilikom pražnjenja mehanizmi na puškama ostaju napeti. Nije preporučljivo okidati
„naprazno“ jer to veoma nepovoljno utiče na
udarne igle i njihova sedišta u glavi puške,
odnosno u zatvaraču. Za otpuštanje napetog
mehanizma postoje tzv. pufer patrone, tj.
slepi meci koji amortizuju udarce udarnih
igala. Na zbornome mestu posle lova oružje
treba staviti u futrole, kovčežiće i sl. i tako
ga prevoziti, slično kao i kod polaska u lov.
Municija treba biti odvojena od oružja. Po
dolasku kući oružje treba temeljno očistiti i
staviti u za to namenjeni prostor.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Tomo Svetić, dopisnik iz Londona
DELIMIČNO MONOLITNA
ZRNA
Svi predstavnici su naslednici čuvenog ABC zrna gospodina Avcina
koji je svoj patent prodao Hirterbergeru.
Cilj ovih zrna je prvenstveno duboka
penetracija i ostavljanje dobrog krvnog traga. Iako su u nameni slični postoje dva osnovna dizajna:
Dizajn gde je zadnji deo zrna ispunjen
olovom, a vrh mu je šupalj i dizajn gde je
zadnji deo od legure bakra, a prednji deo mu
je ispunjen olovom
Grupa zrna čiji je prednji dio ispunjen
olovom su stariji predstavnici polumonolitnih zrna , a prethodnik im je ABC zrno
kojeg još proizvodi Hirterberger u manjim
serijama, Trophy Bonded i PPU GROM.
Ova zrna namenjena su za odstrel
divljači čija masa i otpornost na pogodak su
veliki.
Trophy bonded razvijen je pre 60ak godina za lov na medvede i losa na području Aljaske. Razvio ga je Jack Carter za
potrebe profesionalnih lovaca na grizlije koji
su neretko bili u opasnosti da beže od ranjenih zveri. Ovo zrno se proslavilo u prošlom
veku i popularnost mu ne pada. Sastoji se od
dva dela kojeg čine legura bakra sa velikom
šupljinom i olovnog dela koji ispunjava tu
šupljinu. Bakar i olovni deo spojeni su zagrevanjem tako da kod udara u cilj ne dolazi do
razdvajanja olova od bakra što je kod prvih
modela bilo često. Olovo mu ispunjava skoro
dve trećine što ovom zrnu daje veliku udarnu
moć. Zbog ovakvog dizajna prilikom udara
u telo divljači oblik gljive se stvara trenutno,
a promer gljive naraste i do dva puta veći od
promera zrna. Trenutno sirenje zrna stvar i
veliki početni šok te pri udaru u kosti zrnu se
ne deformiše zadnji, bakreni deo. Penetracija
je velika u odnosu na klasična lovačka zrna
ali i manja nego kod monolitnih. Svejedno
zrno u pravilu ostavlja izlaznu ranu, dobar
krvni trag i zadržava težinu između 92-98
%, retko manje od 90%. Idealan je za veliku
divljač ali dobar je i prilikom odstrela divljači veličine srne jer ne razara meso.
PPU GROM je relativno novo zrno jer
ideja mu je stara ali proizveden je tek pre
3 godine. Rađen je sa idejom da u zadnji,
bakarni deo zauzima dve trećine dužine, a
šuplji deo ispunjen olovom prvu trećinu
dužine. Taj odnos je isključivo zbog toga da
mu se poveća probojnost u odnosu na Trophy Bonded. Grom se otvara odmah pri udaru u cilj stvarajući pravilnu gljivu otvorenu
u četiri roščića. Gljiva je obično promera
dvostrukog kalibra zrna, šok pri pogotku
24
koji se stvara je velik i penetracija jako duboka. Zrno u 90% ostavlja izlaznu ranu i
pri pogotku u kost ne gubi previše od svoje
težine niti se uvija. Krvni trag nakon pogotka
je dobar a izlazna rana pravilnog oblika. Kod
proizvodnje zrna olovo i bakar nisu spojeni
zagrejavanjem ili hemijskim putem pa nakon pogotka olovna jezgra mogu se odvojiti
od bakarnog dela. Zrno je odlično za divljač
velike i male biomase jer ne uništava meso.
Druga grupa delimično monolitnih
zrna razlikuje se od prethodne zbog toga sto
se olovni deo nalazi pozadi, a prednji deo je
isti kao i kod monolitnih zrna sa šupljinom
koja je kod nekih modela popunjena sa polimer vrhom. To su trenutno najnoviji i najskuplji dizajni zrna, a predstavljaju ih Winchester Fail Safe, Win XP3 i Barnes MRX2.
Fail Safe zrno je najsofisticiranije i najskuplje zrno za izradu. Sastoji se od prednjeg
bakarnog dela sa šupljinom i zadnjeg dela
ispunjenog olovom. Između olova i bakra
stavljen je čelični mali umetak koji sprečava
uvijanje prilikom pogotka u kosti, a zatvoren
je bakarnom košuljicom tako da se olovo
ne vidi prilikom gledanja straga. Zrno je
presvučeno teflonskom bojom da se smanji trenje i habanje u cevi.Naravno da mu to
omogućava veću brzinu i bolje balističke
performanse. Oblik zrna omogućava veliku
preciznost i probojnost kao i kod monolitnih
zrna. Pri deformaciji zrno zadržava 97-100%
težine, vrh mu se otvara u četiri roščića koji
se retko lome pri pogotku u kosti, uvijanje
zrna je minimalno, a izlazna rana sa krvnim
tragom pravilo.
Win XP3 je najnoviji Winchesterov
dizajn kojem zadnji deo ispunjen olovom,
a šupljina sa špicastim polimerskim vrhom.
Zrno ima bolja balistička svojstva, ravniju putanju, zadržava veću brzinu nego Fail
safe. Rezultat kod pogođene divljači sa ovim
zrnom je gotovo isti kao i kod Fail Safea.
Barnes MRX2 je sličan izgledom
TSXu. Zadnji deo je ispunjen olovom, a
prednji deo koji je šupalj popunjen je špicastim polimerskim vrhom. Zrno ima prepoznatljive prstenove za smanjenje trenja
u cevi, a u kombinaciji sa ovim vrhom ima
vrhunska balistička svojstva.Namenjeno je
za pucanje na daljinama većim od 250 m.
Sva navedena zrna deluju slično
monolitnima ali olovo daje kraće zrno i još
veću potisnu energiju u telu divljači.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Iz iskustva i iskustva lovočuvara ss
monolitnim i polumonolitnim zrnima treba
biti pažljiv i ne pucati na divljač u krdima
kako bi se izbeglo ranjavanje ostale divljači.
Zbog probojnosti zna može se dogoditi da
zrno nastavi put sa još dovoljno energije da
ubije ili rani drugu jedinku. Isto tako divljač ne pada uviek u vatri, a zrna od 9,7 g su
sličnog efekta kao 11.7 g zrna klasičnog dizajna.
MONOLITNA ZRNA
Zadnjih 10 godina proizvodnja
“savršenog zrna” dosegla je svoj vrhunac i
mnoge kompanije uložile su mnogo novaca
u nadmetanju da se pronađe magična formula. Osvrćemo se samo na one značajnije
i najzastupljenije na tržištu kao što su: Winchester, Lapua, PPU, Barnes i RWS.
Predstavnici potpuno monolitnh zrna
su Lapua - Naturalis, Barnes - TSX, XCL i
X te Impala zrna. Sva ova zrna namenjena
su za odstrel divljači otpornije na pogodak
te im je penetracija ili prodiranje prioritet.
Sva ova zrna u teoriji bi trebala učiniti izlaznu ranu i ostaviti krvni trag nakon pogotka
u vitalni deo divljači . Isto tako sva navedena
zrna bi se trebala rastvoriti pri min. brzini od
500 m/s i proizvesti poznata četiri ovnolika
roščića, gljivu ili ostati nedeformisani.
Barnes je trenutno najpopularniji među svim proizvođačima te ga mnoge
druge kompanije koriste kod proizvodnje
municije. Sva Barnes zrna imaju šupljinu na
vrhu zrna. X tip je najstarija njihova konstrukcija ovog tipa zrna i odmah se pokazalo
kao odličan izbor za odstrel krupne divljači.
Testiran je u svim poznatim kalibrima i sa
njim su odstrijeljeni mnogi trofeji diljem
sveta. Ovo zrno ima dobru putanju, odličnu
penetraciju i zadržava od 90-100% svoje
težine. Kod ovog zrna mana je bila preveliko trenje u cevi, ostavljanje tragova bakra
u cevi, nepovoljna balistička svojstva na daljinama preko 200 m i učestali lom roščića na
distancama do 80 m pri pogotku u kost, a
samim tim i nešto slabijom izlaznom ranom
i krvnim tragom.
Da bi se to izbeglo Barnes je razvio
poseban, plavi premaz za X zrno te se taj
tip naziva XCL zrno. Ovo zrno je otklonilo preveliki pritisak na zidove cevi, tragova
bakra u cevi je nestalo, brzina se povećala, a
samim time povećala se daljina za kvalitetan
pogodak. Balistički, ovo zrno je dobar izbor
za gađanje do 300 m, penetracija mu je nešto
bolja ali lom roščića je i dalje ostao boljka.
Svakako je preporučljiv za pucanje na svu
Europsku divljač i razaranje mesa je minimalno, a cev ne trpi prenaprezanje.
2003. godine Barnes je razvio TSX
zrno koje je balistički performansama slično zrnima za gađanje na takmičenjima gde
su preciznost i putanja itekako važna. Triple
shock zrno, kako se još naziva, nije premazano i da bi se smanjio pritisak u cevi dobio
je dva prstena. Zadnji deo mu je nešto zaobljeniji tako da se putanja zrna poboljšala,
a legura je malo izmenjena te je
zrno postalo elastičnije prilikom
pogotka. Roščići mu se ređe lome,
a pucanje na daljinama preko 400
m su, sa pravim izborom kalibra,
uspešna.
Kod ovog zrna retko koji
lovac je našao zamerku i stvarno
predstavlja jedan od najboljih izbora za gađanje otporne divljači
na svim razumnim udaljenostima (u Engleskoj je to do 350 m).
Izlazna rana uz dobar krvni trag je
gotovo pravilo, a pritisak na cevi
je smanjen i ništa veći nego kod
klasičnih zrna.
Lapua Naturalis je zrno
sličnih performansi kao Barnes
TSX sa drukčijom filozofijom
dizajna. Zrno Naturalis je nešto
zaobljenije zrno i na vrhu nema
otvorenu šupljinu već mu je šupljina zatvorena polimer čepom koji
zrnu daje bolja balistička svojstva.
Ovo zrno se ne otvara kao Barnes
iznutra prema van već se kontrolisano širenje zrna stvara sabijanjem prema unutra. Zrno uvek pravi pravilnu gljivu odmah prilikom
udara u telo divljači te na taj način
dodatno pojačava šok . Naturalis
se otvara pri brzinama ispod 400
m/s, penetracija mu je izuzetna pa
se nikad ne događa gubitak težine
veći od 2 % odnosno nema roščića
i lomova pojedinih delova zrna.
Gotovo uvek daje izlaznu ranu i
lako prolazi kroz teške i debele
kosti odraslog losa. Šteta na mesu
je zanemariva, a promer prilikom
udara je širi nego kod Barnesa u
istom kalibru. Ovo zrno je nešto
skuplje od Barnesa, ima odlična
balistička svojstva i možda je trenutno najbolje zrno na svetu.
RWS Bionic Yellow (žuti) izgledom je sličan prethodnom zrnu
ali dizajniran je tako da mu prednji deo fragmentira prilikom udara
u telo. Fragmenti imaju zadatak
da sa svojom masom i brzinom
dodatno povećaju unutrašnji šok
i krvarenje dok zadnji, kompaktni
deo, ima zadatak da napravi izlaznu ranu. Ovo zrno stvara veliko
oštećenje na unutrašnjim organima pri pogotku u meko ali pri
pogotku u plećku šteta na mesu je
prevelika.
Sva navedena zrna, osim
Bionic Yellow, zadržavaju cca 98%
težine, prave izlaznu ranu,ostavljaju obilan krvni trag i njihove
performanse odgovaraju nešto većem kalibru sa normalnim
zrnom. Npr. 30-06 sa monolitnim
zrnom od 11,7 g ima isti učinak
kao 300 Win Mag sa klasičnim
mekim zrnom od 13-14g.
25
Barnes_MRX2
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Otvaramo tribinu, uključite se i vi
KARABINSKA MAGNUM
PUNJENJA
Zbog povećanoga barutnog punjenja brzina i energija magnum zrna znatno nadmašuje iste odlike klasičnih metaka i ima položeniju putanju.
P
rvi savremeni magnum metak opet
je proizvela firma Holland & Holland
oko 1910. godineu kalibru 275 H&H
Magnum i kod njega je prvi put korišćeno
prstenasto ojačanje – venac na čauri. Takva ojačanja balističari opravdavaju ojačanjem čaure i učvršćivanjem metka u ležištu
koje onemogućuje eventualno pomicanje
u ležištu metka usred velikog pritiska koji
nastaje izgaranjem velike količine baruta.
Ovakve magnum čaure su zaista iznenađujuće čvrste, ali i zbog svoje debljine zahtevaju više prostora u spremištu od standardnih
metaka. Zbog toga magnum puške imaju
jedan ili dva metka manje u spremniku od
standardnih. Njihovo istraživanje dovelo je
do zaključkada magnumi imaju prednost
pri pucanjuna veće daljine ali dadivljač pada
u vatri jednako kao i kod običnog kalibra
istih.
Prvi pravi magnum metak koji
je osvojio svet i izazvao pravo zanimanje u Engleskoj bio je 375
H&H magnum (kal. 9,5x72
BR). Posle njegova uspeha
konstruisano je više modela
magnum streljiva, među kojima je bilo i dobrih ali i mnogo
loših, neuspelih. Zagovornici
jačih punjenja i ljubitelji većega praska ističu njihove vrednosti brzine i energije koja daleko
nadmašuje naš standardni metak, „da nose
dalje“, „da pogađaju preciznije“ i „odstreljuju
sigurnije“. Pritom zaboravljaju da samo brzina i energija koju ona daje nije jedina koja
odlučuje o efikasnosti metka na određenu
vrstu i kategoriju divljači. Normalno, puno
znači izbor i vrsta zrna. Primerice, metak
kalibra 300Win. Magnum ima oko jedan
gram barutnog punjenja više od popularnog
metka kalibra 30-06 springfild. Konačni rezultat balističkih svojstava pokazuje da zrno
kal.30-06 težine 11,7 grama ima izlaznu brzinu na ustima cevi 823 m/s, dok zrno iste
težine a kalibra300 Win. Magnum ima brzinu od920 m/s. Zaključujemo da je brzina
zrna 300 Win. Mag. na 50 m ista kao brzina
zrna 30-06 na ustima cevi. U stvarnosti, tj.
u lovu to ne znači skoro ništa. Kod brzina
preko 800m/s, tih 50 bržih metara za jelena,
divlju svinju ili srndaća ne znači baš mnogo.
Svojim ispitivanjem, B. Sabljica je dokazao da
magnum i nisu toliko nadmoćni standard-
nim kalibrima kao što se mislilo. Gospodin
Sabljica, kao vrstan lovac i balističar, u tom
je smislu postavio radnu pretpostavku svoga
istraživanja u lovištu „Belje“ odstrelio je 50
grla visoke divljači kalibrom 300 Weatherby
Magnum. Njegovo istraživanje dovelo je do
zaključka da magnumi imaju prednost pri
pucanju na veće daljine, ali da divljač pada u
vatri jednako kao i kod običnog kalibra istih
dimenzija. U srednjoj Evropi, dakle tu gde i
mi lovimo, takvo streljivo nije nužno. Za lov
naše visoke divljači nema potrebe za jačim
od7x57 ili 7,65, a 30-06 i 8x57 su gotovo idealni. Zašto bismo posezali za nečim puno skupljim, težim i masivnijim od standardnoga?
Nije zanemariv ni udar u rame, posebno kod
većeg broja uzastopnih hitaca,
koji posle itekako utiče
na preciznost
lovca.
Na
kraju, konačan sud
o
magnum samo na osnovi nekoliko pokazatelja. Lovci su, u svakom slučaju, u mogućnosti birati, opredeliti se za standardni ili magnum kalibar. To je nekoliko
tipova kalibara karabinskih magnum metaka
njihovo lovačko pravo. Sellier & Bellot Super
Black StarMAGNUM Baschieri & Pellagri
Federal Federal Buck Shot WinchesterSellier
& Bellot Plastik-
Magnum punjenje –prednosti i
mane
Jasno je da veći broj olovnih kuglica što ih, za razliku od standardnog, sadrži
magnum punjenje, pokriva veći prostor te je
logično očekivati sigurniji pogodak u metu.
No, s etičke strane stvari su ipak dvojbene.
26
Divljač nema prevelikih šansi, ni kad se lovi
najlakšim kalibrima, kamoli magnumima,
tj. svojevrsnim lovačkim topovima) od standardnoga – istog kalibra, koja prima više baruta, s prstenastim ojačanjem pri dnu čahure
iznad žleba za izvlakač, a u sačme s dužim
mesingastim telom (oko1/3 dužine metka).
SAČMENA MAGNUM
PUNJENJA
Većinom se rade u kalibrima12 i 20,
a u posljednje vreme i u kalibru 410. Ležišta metka magnum sačmarica je duže za 6
mm(ukupna dužina magnum metkaje 76
mm.) od standardnoga istog kalibra. Barutno punjenje je nešto pojačano, ali kod
modernijih i kvalitetnih baruta čak ostaje
isto. Najveća razlika u punjenju metkaje u
količini olova. Primerice, kod standardnog metka kal. 12 ukupna težina olovne sačme kreće seod 24, 28,
32 grama za pernatu isitnu divljač
(posebno ako se lovi za vreme toplijega godišnjeg doba) pa sve do 36
grama. Poneki proizvođači pune i
do 42 grama, nazivajući ih pri tome
„Baby Magnum“ili jednostavno postojećem nazivu dodaju oznaku HV, što
u prevodu znači „metak visokog učinka“.
Kod magnum metkat težina olovne sačme
dostiže do 52 grama. Nakon ovoga lako
je zaključiti, po onoj narodnoj „više para,
više muzike“: ako se više olova uputi prema
meti, veća je šansa pogoditi je. Gledajući sa
stručne stane, ova uzrečica opravdava svoje mesto.Veća količina (magnum punjenje)
sačme ispaljene prema divljači na određenom rastojanju pokriva veći prostor od prostora što ga pokriva isti standardni metak (na
istoj udaljenosti)zbog većeg broja olovnih
kuglica. Samim tim i udarna moć na metu je
veća te je logično očekivatii veći uspjeh. Ako
pak pogledamo drugu stranu medalje, videt
ćemo da su magnum puške znatno skuplje,
magnum municija takođe, ali je opet česta
njihova nestašica na našem tržištu. S etičke
strane suvišnoje bilo što reći, napomenimo
samo to da divljač nema baš velikih šansini kad se lovi najlakšim kalibrima kamoli
magnumima, figurativno rečeno – lovačkim
topovima.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše: Predrag Đurđev
SAČMENI KALIBRI I ČELIČNA SAČMA
S
ve je počelo od Engleza. Englezi ko Englezi oduvek se prave Englezi. Oduvek
su imali svoj specifični merni sistem.
Neki put pomislimo da su to namerno radili
da bi nama, Evropljanima, zagorčavali život u preračunavanju. Kako su osvajali svet i
pravili kolonije, tako su donosili svoju kulturu i naravno mere. I tako i danas u svetu
oružarstva susrećemo anglosaksonske i evropske mere. Tek da nije dosadno.
Sve je počelo pre par vekova kada su
pomenuti ostrvljani izabrali čudan način
da odrede prečnik glatkih cevi na puškama.
U lovačkim leksikonima možete pročitati
sledeću definiciju: - Sačmeni kalibri protežu
prečnika u milimetrima kod svih kalibara je
je +0,40 mm.
Dugo je u oznakama figurisala samo
oznaka kalibra dok se u XX veku počela dodavati i oznaka ležišta. Tako da je danas normalno da na vašoj pušci stoji 12/70, 12/76
ili čak 12/89. Druga cifra je podatak o dužini čaure i izražava se u mm. Novo vreme i
potreba za sve težim sačmenim punjenjima
definisali su i oznake ležišta. I ne bez razloga, jer je ultra opasno staviti patron 12/76 u
ležišta starih pušaka dim.65-67 mm pravljenih početkom prošlog veka. Važno je znati
da anglosaksonske mere imaju i svoju milimetarsku nomenklaturu koja je određena
se od kalibra 4 do kalibra 36 (američka oznaka .410). Oznaka kalibra ima veoma dugu
tradiciju, pri čemu oznaka kalibra predstavlja broj kugli od olova koje se mogu izliti
od jedne engleske funte (453,6 grama). Na
primer, kalibar 12 predstavlja prečnik jedne
od 12 istovetnih kugli, izlivenih od jedne
funte olova. Prevedeno, prečnik jedne od
12 istovetnih kugli označava se kao kalibar
12. Prema tome, što je oznaka kalibra veća,
prečnik duše cevi je manji. Anlogno tome,
sve isto važi i za ostale mnogobrojne kalibre.
Danas su uobičajeni, daleko više zastupljeni
u proizvodnji lovačkog oružja i istovremeno
upotrebljivi u uslovima normalnog lova na
sitnu divljač, kalibri 12, 16 i 20. Puške kalibra 4 i 8 su specijalizovano oružje za lov
barske pernate divljači, ali se zbog ratifikacije Međunarodne konvencije o zaštiti ptica, proizvode u vrlo ograničenom broju, još
samo u Engleskoj i Belgiji. Puške kalibra 10,
takođe za lov divljih gusaka i plovki, još se
dosta proizvode u SAD, dok se puške manjih
kalibara od 20, tzv. “damske puške” proizvode i dalje… za uzan krug ljubitelja lakih
pušaka malog kalibra. Dozvoljena toleranca
Međunarodnom konvencijom o ispitivanju
ručnog vatrenog oružja. Uporedni prikaz izgleda ovako:
Kalibar 4……………23.4 mm
Kalibar 8……………20.8 mm
Kalibar 10………… 19.3 mm
Kalibar 12………… 18.2 mm
Kalibar 16………… 16.8 mm
Kalibar 20………… 15.7 mm
Kalibar 24………… 14.7 mm
Kalibar 28………… 13.8 mm
Kalibar 32………… 12.7 mm
Kalibar 36/.410…… 10.2 mm
Sve u svemu jednostavno, ali može biti
i zbunjujuće za one koji nisu dobro informisani. Neretko možemo sresti da u oružnim
listovima stoji da je kalibar puške 16 mm.
Neznanje ili omaška, pitanje je sad? Ako se
takva konfuzija dešava i kod Mup-a /čitaj
nadležnog Oup-a/ nije ni čudo da i sami lovci imaju pogrešnu informaciju ili drugačije
poimanje oznaka. U ostalom, nije loše podsetiti se na ovu staru definiciju kalibara glatkih cevi.
27
Čelična sačma
Poslednjih se godina u lovačkim krugovima nadaleko i naširoko raspravlja o
upotrebi “čelika” u lovne svrhe. U našem
zakonodavstvu još ne postoje obligacione
obaveze o upotrebi pomenutog punjenja.
Još ne, ali je pitanje kada će. Zakoni EU su
nam pred pragom i pitanje je vremena kada
će mo i mi doći na udar takvih promena. U
Evropi je u većini zemalja lov barskih ptica ograničen sa upotrebom čelicne sačme.
Jer, svi znamo, olovo je vrlo toksično kada
se razgradjuje u vodi. U svakom slučaju, u
našim prodavnicama već susrećemo patrone
punjene čeličnom sačmom i mnogi lovci
su probali da love sa njome.
U nastavku
će mo probati da odgovorimo i odgonetnemo pitanje svih pitanja: -” šta se dobija
a šta gubi čeličnom sačmom”. Da odmah
kažemo, olovo je superiornije jer ima veću
specifičnu težinu i podložno je deformitetu
koje je poželjno kod odstrela određene vrste
divljači. I tu sve počinje i završava. “Čelik”
je kompromis na koji moramo da se navikavamo.
Pre svega, treba znati da je čelična sačma lakša od olovne. Takođe i tvrđa je. Analogno tome , u odnosu na olovo, u patronu
je treba imati više / veći broj kuglica/ da bi
dobili istu gramažu punjenja. Da bi dobili
istu energetsku vrednost sačme od čelika /
kao kod olova/, potrebna je veća početna
brzina “čelika” zbog manje specifične težine.
Kada znamo ove osnovne podatke iz fizike
jasno je sačiniti određene zaključke. Čelična
sačma ima manji efikasni domet od olovne.
Ako povećamo početnu brzinu “čelika”, u
cilju povećanja dometa, dobijamo sačmu
koja perforira divljač, ranjava, povećava
krvavljenje i ne postoji “pad u vatri”. Takođe,
zbog nedostatka energetske vrednosti, ako
povećamo količinu čelične sačme u patronu, dobijamo jako loš posip u vidu velikog
broja perifernih zrna jer je se “čelik” lakše
karambolira od olova…Znači nema ništa od
gušćeg posipa? Pa čemu onda čelična sačma?
Da sve nije tako crno kao što izgleda,
pobrinuli su se testovi, iskustva i praksa. “Čelik” može biti sasvim dobar metak ukoliko
ispostujemo neka pravila. Uobičjenu olovnu
municiju kal.12, u 34 grama, možemo zamenuti čeličnom, sa istim učinkom, ali u patronu od 30grama i sa manjom početnom brzinom. Iako izgleda van pameti, čelična sačma
u patronu kal. 12 “radi” najbolje u gramaži
od 28-30 grama, početne brzine oko 375m/s.
“Čelik” postiže bolje rezultate u pucanju na
barske ptice /uvis/ nego na zeca /horizontalno/ jer gravitacija ide u prilog “čeliku” jer
jednostavno, manje penetrira. Ali avaj… I
dalje je čelična sačma sa manjim efikasnim
dometom od olovne. I tako…
Do tada, uživajmo u olovu dok još
možemo.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Međunarodni kinološki sudija i instruktor: Obrad
M.Štrbac
Pomoć mladim i neiskusnim kupcima šteneta
NASLEDNE MANE
U
društvu, lovaca, prijatelja i ljubitelja pasa, vrlo se često razgovaralo o
tome koje štene uzeti iz legla, prvo,
drugo, peto? Jedno je sigurno i da znamo- i
najbolje štene ako dođe u rđave ruke, biće
suđeno na propast.
Ne smemo zaboraviti da svaki pas
raste, do dobi sve do 12 i više meseci, a u
tom periodu se mnogo toga događa oko i
u samom mladom psu. Dakako moguće su
mnoge greške nehotične, u samom početku
još dok je štene u odgajivačnici (čitaj kod
onoga ko je vlasnik majke štenadi), pa sve
dok štenad ne budu spremna za isporuku,
odnosno kada su dobila prvu vakcinu sa
sedam nedelja starosti, pa sa starosti od oko
70 dana, mogu da napuste majku.
Pomenućemo samo neke od grešaka koje se mogu dogoditi u odgajivačnici, a
naravno i kasnije kada štene sa navršena dva
meseca dobije svog prvog vlasnika.
1.Ukoliko odgajivač nije na vreme
očistio štence od crevnih parazita, a oni se
tretiraju sa preparatima u uzrastu od već 20
i više dana starosti, odnosno kada počnu uzimati prvu dodatnu hranu. Takva štenad os-
taju zakržljala i nemogu se pravilno razvijati,
nogice su im tanke, imaju stalne krmelje na
očima. Međutim ukoliko odgajivač uz to još
i zakasni sa dodatnim hranjenjem štenadi (
bez obzira koliko ih je u leglu) naročito ako
je ostavljeno više štenadi,7, 8, pa neki i do
deset. Takva štenad će biti zakržljala.
Ako sagledamo još neke vrlo važne
faktore kod roditelja štenadi, vrlo česte
nasledne ili skrivene mane, kod pasa uz ovo
napred navedeno, gotovo da ste kao kupac na
velikom iskušenju, pa kod kupovine, nemojte srljati ni pametovati, već se posavetujte
sa nekim iskusnim i poštenim odgajivačem
pasa one rase za koju se opredeljujete.
Dakako, prilikom kupovine neke i
mnoge pretpostavke o roditeljima uopšte
nećete imati u vidu, uz iskusnog kinologa,
zatražite najpre rodovnike roditelja, kako
biste se bar donekle upoznali sa linijama
pasa koje su u štenetu koje vas interesuje.
Premda u našem okruženju, ima i onih koji
se bave prljavim stvarima, i podmeću „lažnjake“ a sve u svrhu dobre trgovine, ma bez
obzira o kojim se rasama pasa radi., jer ovo
je ipak Balkan.
28
SVAKO MLALO, ŠTENE DOBRO
UZGOJENO JE LEPO
Bucmasto, i ako gledamo leglo od
5, 6 štenadi videćemo da ipak neki od njih
odudaraju od ostalih, ili su mršaviji, ili su
jači, ili veći. Kako god, to nam već nešto govori, da ako je leglo neujednačeno, da nešto
ne štima, a mi neznamo šta. Jer ako je leglo
ujednačeno, zdravo, već nam to govori nešto
i o njihovim roditeljima. Jer sve rase rasnih
pasa imaju standard, i moraju biti unutar
svojih proporcija.
STANDARDI
Rasni psi tek kada napune devet meseci i jedn dan mogu da se izvedu naprvo ocenjivanje, u lepoti (exterijeru) a naravno i na
prve ispite urođenih osobina, ako se radi o
lovačkim pasminama pasa.
Da bi vaš pas dobio neku od pozitivnih
ocena, a one su odličan, vrlodobar i dobar,
mora biti unutar standarda te rase, i da
nema vidne mane i neke deformacije, očemu
ćemo u nekim od narednih priloga u rubrici
kinologija i naši psi.
Pošto smo pomenuli nasledne mane,
ovde ćemo ih i navesti. To su odstupanja od
standarda rase, kao što su broj i položaj zuba,
oči, uši, visina i dužina psa, prsni koš, rep,
dlaka, i boja dlake, te extreniteti. Ukoliko,
je neki od roditelja, neopravdanao zalutao
u uzgoj nesavesnih odgajivača, budite sigurni da će neki od štenadi primiti njihove
osobine, a vi kao kupac dodatne i iznenadne
probleme kod bašeg mladog psa. Ako su zubi
u pitanju, kompletno stalno zubalo se može
videti tek nakon šest meseci starosti psa, pa
je to veći vremenski period kada je pas već
kod vas, naravno i nedostatak nekih zuba će
se tek onda uočiti.
Jedna od retkih, ali kod nas viđena teška mana uz zubalo je i kod mužjaka nedostatak ili nije pošten jedan ili čak oba testisa,
nedovoljno razvijena vilica, kvalitet dlake,
izgled trupa, neprvilni stavovi nogu.
Pored ovih za lovce vrlo važnih detalja, svakako je bitno znati i ko je odgajivač,
jer danas imamo na sve strane i svakakvih
oglasa, o prodaji pasa za lov. Stari kinolozi
će vam reći da se prvo raspitate o odgajivaču,
pa tek onda o onome što vam nudi, jer imamo mnogo onih koji su se opredelili za uzgoj
pasa samo radi pribavljanja novca, a njih
kvaliteta pasa, pošten uzgoj i radne osobine
uopšte mnogo ne interesuju.
Kao lovca vas zanima kako će vaš ljubimac biti koristan u lovu, i da ga što pre pripremite kao dobrog i poslušnog pomagača.
Svakako vrlo su ovde bitni roditelji i preci
vašeg budućeg šteneta jer oni psi koji love i
koji su poslušni, jakog lovačkog nagona će
dati slične i potomke, pa veća garancija je
ako su oba roditelja položila one nužne, a da
ne govorimo i druge propisane radne ispite
za tu rasu.
I ovde imamo podmetanja od nesavesnih odgajivača, i pojedinih tzv. kinologa. Prvi radni ispit se popularno zove ispit
urođenih osobina, a na kojem pas treba da
bude ispitan na pucanj, a onda i da radi po
programu za tu rasu, ako se radi i psima za
lov. Neki psi su neopravdano dobili takve
prolazne ocene, rekao sam nesavesnih ljudi,
pa onda imamu u uzgoju kuje ili mužjake
koji nisu sposobni za lov, jer se plaše pucnja,
a ovi su ih pustili u priplod, iz njima pozna-
tih razloga.Takvih se treba čuvati, i javno ih
prozivati.
Dakle, štene se ne kupuje svaki dan kao
vekna hleba, treba za njega odvojiti značajan
novac, i budite pri kupovini oprezni, i ne
nasedajte lepom pričama i oglasima.puno
ih je koji nikada neće biti dobri pomagači u
lovu, bez obzira u čije ruke dođu. Ako vam
je već želja da sami odgojite psa ZA lov i sami
ga pripremate, kao neiskusan, ONDA VAM
PREPORUČUJEMO POZNATOG ODGAJIVAČA, ČIJI SU PSI VEĆ POZNATI KAO
RADNI I LEPI, jer je to već neka garancija
da će vaš pas biti od koristi. Dakako uz vašu
pažnju i trud oko uvođenja mladog psa u
lovište o čemu će mo pisati .
Ovo je vrlo bitno da kod odgajivača
dobijete uz štene, pre nego odete od njega.
Neka vam gospodin garantuje da štene koje
vam je prodao neće imati urođene i nasledne
mane, a neka to glasno izjavi, kao garanciju,
a ako se to naknadno utvrdi da imate pravo
nadoknadu štete ili u zamenu drugo ispravno štene. To je ljudski, i jedino pošteno. On
vam neće moći garantovati kakav će pas biti
u lovu, jer to je vaš rizik, i zadatak, ali ispravnost u lepoti je u domenu odgajivača.
Mora da vam za vaš novac, da ispravno
i zdravo štene, vakcinisano bar desetak dana
pre preuzimanja, kako bi prošla bezbolna
inkubacija. Zdravstvenu knjižicu overenu od
veterinarske ustanove, o podacima šteneta
i vrsti vakcine koje je dobilo, a na vama je
da izvršite revakcinu, u dozvoljenom vremenu ukoliko je cjepljeno pre manje od
mesec dana.Takođe, rodovnik je bitan, ako
ga nema, momentalno, mora vam odgajivač
garantovati da će to uraditi u kratkom roku i
predati vam ga. Ovde se pojavljuju problemi
kod tetoviranja, jer se ne poštuju propisi po
ovom osnovu, jer potrebno bi bilo da svi
štenci budu tetovirani još kod odgajivača,
kako novom vlasniku nebi prestavljali dodatne probleme, kao i mikročipovanje.
I na kraju mali savet. Ne uzimajte najkrupnije, a niti najsitnije štene. Ne uzimajte
niti najdeblje. Zamolite odgajivača neka vam
da na uvid štence koji su za prodaju, a vi ako
vam to i dozvoli odlučite trezne glave- da li
vam se štene uopšte koje i zbog čega dopada,
pa čak i da izvršite malo testiranje štenadi u
grupi. Evo kako. Koje je štene brže, koje je
zainteresovano za nigrzu i radoznalo, koje
ima izgled svojih roditelja, i pored svih ovih
testova, testirajte i sebe. Da li vam je zaista
potrebno malo štene od kojeg će te pokušati
napraviti psa za lov, ili da odustanete, i kupite psa gotovog. Već uvedenog u lov, i treće, s
obzirom na vaše sve mogućnosti i karakteristike, ima lovaca koji nikada nisu imali psa,
a love.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: LSV press
SRČANI CRV KOD PASA
Srčani crv (heartworm disease) ili dirofilarioza je parazitsko, ozbiljno i
potencijalno smrtonosno, oboljenje pasa,mačaka i ostalih sisara:vukovi,lisice, lasice i dr.Uzročnik je valjkasti crv-nematoda koja se zove Dirofilaria immitis, čiji odrasli oblici žive u arterijama pluca i desnom srcu psa.
GDE SE OVA BOLEST
POJAVLJUJE?
Svuda gde ima komaraca.U prošlosti je bolest bila
ograničena na krajeve sa toplom klimom, ali se u poslednje
vreme javlja i u umerenom, pa
čak i u hladnom klimatskom
području. Kod nas je ustanovljeno više slučajeva. Činjenica da i ljudi i psi sve češće
putuju, doprinosi njenom
širenju.
DA LI SE MOŽE PRENETI NA ČOVEKA?
Može, iako se kod ljudi ne može razviti odrastao
oblik parazita i ne može se
zadržati u srcu. Parazit migrira kroz krvne sudove, gde
izaziva zapaljenje, a moguće je
i začepljenje dok ga naš imunološki sistem ne zaustavi.
KAKAV JE ŽIVOTNI CIKLUS
DIROFILARIJE?
Odrasli paraziti žive u desnoj pretkomori i komori, i plućnim arterijama psa.
Odrastao mužjak je veličine 12-18 cm, a ženka 25-35 cm. Kad stigne u srce, ženka položi
jaja iz kojih se izlegu larvice mikrofilarije. One krvotokom putuju po celom telu, a
ako se kuja tada pari, mogu kroz matericu ući
i u plodove. Kada komarac ujede zaraženog psa, on sa krvlju usisa i larvice-mikrofilarije,
koje u komarcu nastavljaju svoj razvoj do infektivne larve u periodu od 10-14 dana.Samo
infektivna larva je sposobna da inficira novog domaćina. Kada takav komarac ujede
drugog psa, ubrizga mu infektivne larve kroz
ujednu ranu, koje zatim putuju kroz potkožno tkivo do krvnih sudova i zatim krvotokom do srca, gde porastu do odraslih parazita koji se razmnozava, čime se ciklus zatvara.
Ovaj period odgovara patentnom periodu
parazita. Vreme koje protekne od momenta
ujeda komarca do razvoja odraslog crva je
nesto vise od 6 meseci.
KAKO SE OBOLJENJE
MANIFESTUJE?
Stepen u kom će se bolest razviti zavisi
od broja naseljenih parazita, uzrasta i fizičke
aktivnosti psa. Bolest se ispoljava najranije sa 6 meseci starosti (ako je pas zaražen
još u materici), kada se odrasli crv naseljava u srcu. Oboljenje može proticati potpuno
asimptomatski, ali i sa teškom kliničkom slikom, pa čak i sa smrtnim ishodom.
Kod psa prisustvo parazita u srcu i
velikim krvnim sudovima dovodi do cirkulatornih smetnji, čija je posledica prvo zadebljanje zida srca, zatim proširenje komore i
napokon srčana slabost. Životinja se u početku zamara i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima, neraspoložena je, slabije jede i
gubi na težini, potom počinje da kašlje zato
što se tečnost nakuplja u plućima. Kada ovi
simptomi postanu evidentni, bolest je već u
poodmaklom stadijumu. Kada srce potpuno
oslabi, moguće je nakupljanje tečnosti i u trbušnoj duplji (ascit) i razvijanje svih ostalih
simptoma karakterističnih za slabost desnog
srca.
Kod mačaka infektivna larva preživljava ali se samo nekoliko razvije u odraslu jed-
30
inku.Obicno su promene na srcu minimalne
jer mačke prvenstveno reaguju na prisustvo
crva u plućima. Odrasli paraziti dospevaju u
plućnu arteriju, gde mogu zapušiti neki od njenih ogranaka, što dovodi do plućne embolije, sa mogućim smrtnim završetkom. Rani znaci oboljenja su neupečatljivi,
tako da se vlasnik obično obraća veterinaru
tek kada bolest bitno uznapreduje.
KAKO SE UTVRĐUJE PRISUSTVO PARAZITA?
Rana dijagnostika oboljenja podrazumeva pregled periferne krvi, što je nesigurna metoda (zato što uzorak nije dovoljno
veliki) i antigeni test. Kada parazit uđe u organizam,on aktivira imunološki mehanizam
psa, što posle izvesnog vremena rezultira stvaranjem specifičnih antitela, čije prisustvo
je moguće utvrditi.
Kasnije, kada se odrasli parazit razvije u srcu, javljaju se vidljive rendgenološke
promene, i krvni i biohemijski parametri se
nespecifično menjaju, ali sigurna dijagnoza
se postavlja antigenim testom.
DA LI SE DIROFILARIOZA
MOŽE LEČITI?
Može, ali prognoza u mnogome zavisi od trenutka u kom se reaguje. Dok su u
krvotoku psa nezreli oblici parazita, lečenje je lako, jer ih antiparazitici ivermektin i
levamisol vrlo efikasno uništavaju. Oni se
prodaju u obliku tableta i za vlasnika su jednostavni za upotrebu.
Kada se razviju odrasli paraziti u srcu,
situacija je mnogo komplikovanija. Samo
jedan antiparazitik deluje na odrasle oblike, on se daje psu isključivo intravenski i
pod strogim nadzorom veterinara. Pitanje
je kakva će biti sudbina uginulih parazita,
čija veličina nije zanemarljiva, pa je i tada
moguće zapušenje krvnih sudova i plućna
embolija.U stranoj literaturi je predloženo i
hirurško rešenje, ali u našim uslovima operacija na otvorenom srcu kod psa nažalost
ipak spada u domen naučne fantastike.
Pošto se eliminišu odrasli oblici, u
sledećem tretmanu se deluje na larve u migraciji. Nakon toga se u više navrata pas
ponovo testira, da bi se proverilo da li su svi
paraziti uništeni.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
KAKO ZAŠTITITI PSA?
Iz svega rečenog o dirofilariozi se vidi
da je preventiva najjednostavnije i zdravstveno, finansijski i praktično najbolje rešenje.
Mi koji živimo i gajimo pse u Srbiji imamo
i sreću i nesreću da je ovo kod nas relativno nova bolest. Sreća je što bolest još uvek
nije toliko rasprostranjena kao u drugim
zemljama, a nesreća je što nemamo dovoljno
neposrednog iskustva sa njom, već se moramo osloniti na iskustva iz zemalja koja se sa
dirofilariozom bore već duže vremena (npr.
Italija,SAD). Tamo je praksa da se psi pri
svakoj poseti veterinaru testiraju na Dirofilariju (u svakoj stranoj knjižici za pse postoji
tabela u koju se rezultati testova upisuju),
kao i da preventivno jednom mesečno terapiraju psa antiparazitikom, koji bi ga štitio i
ako se dogodi da ga ujede zaraženi komarac.
Takođe upotreba repelanata (sredstava koja
odbijaju insekte) je preporučljiva, a za radne
i lovačke pse, koji mnogo borave na otvorenom i obavezna.
Obzirom da bolest kod nas nije toliko
uzela maha, strateški je preventiva još važnija, jer tako još uvek možemo sprečiti dalje
širenje, zato što na taj način štitimo i svoje i
zdravlje načih ljubimaca.
SPROVOĐENJE PREVENTIVE
Sistem preventive
Dirofilarioze kod pasa se sprovodi u sezoni komaraca
OD MARTA DO OKTOBRA
, što je sasvim dovoljno da
zaštiti psa. CARDOTEK(ivermectin), eliminiše larvene
forme D.immitis lokalizovane u krvi i tkivima psa,
i štiti ga mesec dana, zato
što sprečava dalji razvoj parazita, i ako se dogodi da
ga ujede zaražen komarac.
Njegova upotreba je sigurna
i kod skotnih kuja i mužjaka
u reprodukciji,a kod štenadi
se moze sprovoditi počev od
6 nedelje starosti.
Kada odlučite da
ozbiljno pristupite ovom
problemu, obavezno konsultujte svog veterinara, koji
će prvo testirati psa na prisustvo parazita u krvi i onda
propisati režim preventivnih
mera.
VI PITATE MI ODGOVARAMO
Strahinja Beloparipović iz Kraljeva pita: Moja NKd ženka, nakon što je
ispratila divljač, vraća se ponekad na mesto gde je markirala, i tu opet staje , i kada vidi da nema ništa gleda u mene . Da li tu ostaje miris divljači
ili je nešto do nje. Da li je nezrela ili nešto drugo u pitanju. Hvala.
Odgovara Obrad Štrbac, međunarodni kinološki sudija i uzgajivač
Psa ptičara treba učiti da pretražuje
teren, i kada pronađe divljač treba da je registruje, na način da se zaustavi, ili markira.
Nakon podizanja iste, moramo ga obuzdati
da ne juri, već nastavi pretraživati novo područje, kao da se prethodno ništa nije dogodilo. Naravno mladi psi su znatiželjni, i imaju
želju da se ponovno vraćaju na isto mesto,
ponekad i markiraju na „prazno“jer je tu ostao miris, i to jak naročito ako je divljač tu
bila duže vreme.
Treba psa gledati kao živo biće, i
shvatiti da sve što radi – radi iz dva razloga,
prvo što mu je to urođeno, a drugo jer smo
na neki način i mi tome prodoneli, našim
pristiupom, često pogrešnim vođenjem. Pretemperamentni psi sa kojima nije rađeno,
trče nekontrolisano, nemaju izrađen sistem
traženja, a uz mladog i neiskusnog vodiča,
rade po svome, pa se i ovo događa vama.
Potrebno je psa odvesti „dalje“ od tzv. loge i
nastaviti , ali se istim putem nikada ne vraćati kući, ovde milim na radni teren, jer pas
pamti, i ide da proverava, što nije dobro. Psi
koji su lovili prosto poznaju terene, rade ru-
tinski, oslanjajući se na čulo mirisa, naročito
stariji psi, za razliku od mladih moje treba
obuzdavati i prije lova pripremati.
Kada primetiš da se tvoja kuja vraća
, komanduj joj sa fuj, idemo dalje, idemo i
pokaži ispruženom rukom pravac zeljenog
kretanja tebe i nje. Dokaži joj da je ono
mesto prazno, na način da joj ne dozvoliš
zrv. Detaljisanje, već da ide u nove izazove
i pronalaženja divljaći. Ovaj način njenog
proveravanja je posledica tvoje tolerancije,
jer si joj nebrojeno puta dozvolio, da to radi,
i odobravao joj, kako bi na neki
način utvrdila miris, i registrovala vrstu divljaći, naročito
kada s radi o fazanskoj koki,
ili logi zeca, koja prosto opija
sa veoma jakim mirisom svakog psa. I još jedan savet. Ako
je pas pretemperamentan, i ne
sluša, a prethodno je mirno
stajao u marci, dok još markira, vežimo ga, zatom zajedno
pođimo u realizaciju, a nakon
poletanja divljači, ako pokuša
da isprati, tako ga jako potegnimo par puta, da mu skrenemo pažnju da nesme tamo, a
31
usput ga bodrimo – bravo mir, ponavljajući
ove reči. Nakon toga , kada smo ga bodrili i
umirili, vodimo ga nekoliko desetaka metara
napred i tek onda puštamo, u novi rad, dakle
nema više govora o vraćanju na prethodno.I
tako sve dok ne shvati ovu radnju i pristane
na naše zahteve i saradnju. Bilo bi poželjnio
da se psa nakon odlaska divljači stavlja komandom u DAUN, ali to rade samo dobro
obučeni psi, a o ovim i dr. temama ćemo pisati u našoj rubrici lovna kinologija.
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
SWAROVSKI OPTIK: STR 80 – teleskop
sa integrisanom končanicom.
Teleskop je apsolutna neophodnost za strelce i lovce koji pucaju na
velikim razdaljinama, jer im omogućava da uoče detalj pouzdano i korektno.
Zahvaljajući novoj tehnologiji, je naparvio končanicu unutar samog teleskopa.
Končanica se može uključiti i potpuno
isključiti po potrebi. Novi STR 80 teleskop SWAROVSKI OPTIK takođe nudi
izuzetan optički paket. Savršeno je pogodan i za uobičajene svrhe, na primer,
kada se kombinuje sa TLS APO digiskoping adapterom. Jedan proširen set
dodatne opreme daje osećaj završenosti ovog proizvoda. STR 80 teleskope sa
končanicom biće u ponudi i u Srbiji od
decembra 2014.
CRAFT optički nišani
Predstavljamo Vam CRAFT paletu, dnevnih optičkih nišana iz proizvodnog pogona kompanije Yukon.
Reč je o proizvođaču afirmisanom
kao lideru u području noćnih i digitalnih optičkih instrumenata koji je
sva svoja dosadašnja iskustva i inovativni pristup rešavanju pitanja dizajna
i proizvodnje specijaliziranih optičkih
instrumenata, preneo na proizvodnju
ove palete lovačkih dnevnih optičkih
nišana.CRAFT paleta, ima nekoliko zajedničkih elemenata koji je svrstavaju
u grupu proizvoda visokog kvaliteta,
ali šta je karakteristično za proizovode
iz Yukona, nude se po ceni koja je niža
od one koja dominira u uvoj kategoriji
i tako ih u svetu skoro uvek svrstava u
„best buy“ grupu.Dakle, reč je o optičim
nišanima proizvedenim s jednodelnim,
30 milimetarskim, eloksiranim, metalnim tubusom i azotom punjenim optičkim kanalom koji sprečava zamagljivanje unutrašnjih delova. Imaju veliku
okularnu distancu za sigurno pucanje
bez opasnosti od povreda oka. Nišansku tačku možete osvetliti sa više stepeni crvenog. Karakteristična je i velika
otpornost na trzaj oružja (7000J), visokoprecizan sistem korekcije nišanskog
krsta a višeslojni optički premaz sočiva
osigurava maksimalan prenos svetlosti,
kristalnu bistrinu i vernu reprodukciju
boja. Tu su i absorbcioni omotači okulara kao i preklopni poklopci okulara i
objektiva.
Sve nišani CRAFT serije karakteriše IPX7 stepen zaštite u skladu s IEC
60529 standardom, šta znači da im npr.
ne smeta jak pljusak ili sneg. Azotom
punjen optički kanal sprečava magljenje,
često izazvano brzom promenom temperature.Svi imaju zaštitne poklopce na
objektivu i okularu s uglom otvaranja
od 270 stepeni, šta znači da kada su potpuno otvorene ležu na telo nišana i ne
smetaju. Njihovi držači, napravljeni od
mekog polimera, su napravljeni tako da
absorbiraju udarce u slučaju pada puške
i štite nišan od mehaničkog oštećenja.
Više o ovim i ostalim uređajima
iz Yukon i Pulsar palete proizvodima
možete saznati na www.lapis-plus.com i
www.izfotelje.com kao i pozivom na br.
telefona 011/2642-470
NAJBOLJI OPTIČKI NIŠAN U ISTORIJI ZEISSA -VICTORY8
Zeiss je ovim optičkim nišanom visoko
postavio lestvicu jer reč je o najfleksibilnijim, najbistrijem i najkompaktnijem
super-zoom optičkom nišanu koji se
trenutno može naći na tržištu! V8 eliminiše sve probleme konvencionalnih
proizvoda s velikim povećanjem, poput
gubitka svetline, malih izlaznih pupila i
glomaznog dizajna.
Glavne odlike:
• Svestran za sve lovne prilike
• Precizan za na sve udaljenosti
• Najmanji super-zoom optički nišan
• Izvanredna kvalitet slike sa transmisijom svetla od 92%
• Inovativan optički koncept za elegantan dizajn
•
Inovativna lakoća rada i perfektna
ergonomičnost
• ASV LongRange kompenzator
pada metka za dalekometno gađanje
• Eliminator paralakse
• Maksimalan raspon podešavanja
končanice
• Najmanja crvena tačka na tržištu
• Senzor pokreta – crvena tačka se
automatski isključuje ako puška
nije u poziciji za pucanje
• Dug životni vek baterije
• Elegantan dizajn bez oštrih rubova
Dva modela: VICTORY V8 1.8–14x50 i
2.8–20x56
Bilo da se radi o lovu prigonom, šun-
janjem, lovu s čeke ili lovu na velike
udaljenosti, V8 je uvek najbolji izbor ni jedan optički nišan ne demonstrira
toliku fleksibilnost i svestranost! Victory
nije samo impresivan u svim situacijama
na terenu već i na svim udaljenostima.
Razlog? Na 1.8–14x50 modelu prečnik
tube od 36 mm omogućava maksimalan
vertikalni raspon podešavanja končanice od 310 cm na 100 m, 210 cm na 100
m na modelu 2.8-20 x 56.
Poznato je da super-zoom nišani imaju manju transmisiju svetla od nišana s
fiksiranim povećanjem. Međutim, Zeiss
je uložio značajna sredstva i vreme u
istraživanje te problematike i došao do
rešenja.
BENELLI ETHOS - SAČMARICA GODINE
PREMA ČASOPISU GUNS &AMMO
Benellijeva sačmarica Ethos najbolja je sačmarica za 2014. godinu po
izboru američkog časopisa Guns&Ammo. Časopis već 10 godina bira najbolje
proizvode godine i to na temelju njihovih performansi, dugotrajnosti, pouzdanosti, cene i dostupnosti.
Ethos je napravljena na novoj
platformi koja sjedinjuje oblik i funkci-
ju za poboljšanu ergonomičnost. Tu je i
patentirani Progressive Comfort sistem
za smanjenje snage trzaja a nalazi se u
kundaku napravljenom od najkvalitetnijeg oraha. Novost je i mogućnost menjanja pojačanja na cevima, koja su kod
Ethosice napravljena od karbona. Menjati se mogu i nišani. Dolazi u kalibru
12 gauge, sa kapacitetom magacina 4+1.
Dužina sačamrice je 120 – 125 cm a težina oko 3 kg.
Prema ekipi koja je testirala sačmaricu reč je o „jednoj od najklasičnijih ali i tehnološki najnaprednijih sačmarica koje su ikada testirane“
Piše: Sava Milić, Silbaš
SEĆANJA NA MARINA
U
ovim dugim zimskim noćima,
kada san nikako ne pada na oči setih se jednog davnog događaja u
našem lovačkom društvu. Događaj je bio
tužan i neobičan. Ali pre nego što počnem
sa pričom moram jedan mali uvod u priču
navesti. Tamo pre više od trideset godina u
našem mestu Silbaš počela je izgradnja mesnog vodovoda. Izgradnju istog izvodila je
firma iz Novog Sada. Radovi su izvođeni pod
rukovodstvom mašinskog inžinjera Marinović Milorada (Marina). Marin je ( kako
smo ga svi zvali) brzo sprijateljio sa svima,
naročito sa lovcima. Izrazio je želju da bude
član našeg lovačkog društva, što smo mi svi
prihvatili. Primljen je za našeg člana i nismo se prevarili jel smo dobili divnog druga,
pravog lovca, velikog kinologa, koga su svi
lovci naši zavoleli.
Rođen u srcu Šumadije, mesto Slatina
na obali Zapadne Morave, doneo sa sobom
među nas „Lale“ doneo onaj pravi duh Šumadijski druženja i prijateljstva.
Sećam se i sada kako je nekada bilo:
Kada bi lovci u lovištu doručkovali, pojedini
bi se izdvojili i sami jeli. To sa Marinom nije
moglo. Za vreme doručka nešto se na zemlju raširilo i svaki šta je doneo na gomilu ostavio. Tako da smo svi zajedno jeli sa gomile
bez obzira šta je ko doneo. Čak i oni koji su
nekada sami doručkovali, pridružili su nam
se i to zavoleli. Veliki ljubitelj lovnih pasa, još
pamtimo njegove Mađarske vižle, (keruša,
Besi) sa nima je razgovarao, nikada ih nije
grdio, niti udario. Ali sve što je lepo i dobro
kratko traje. Pa i naše druženje sa Marinom
neobično i tragično se završilo.
U našem lovačkom društvu „Soko“
Silbaš određeno je da su dva lovca u obavezi da izgrade hranilište za zimsku prehranu
divljači. Isto se izgradi u oktobru mesecu,
ista ta dva lovca su obavezna da hranilište
mora biti snabdeveno sa dosta zrnaste i
kabaste hrane tokom zime. Milorad je hranilište izgradio zajedno sa lovcem Pejak
Jovanom „Šaja“. Početkom 1987 godine ,
nagoveštavao je hladnu zimu. Odmah posle
pravoslavnog Božića, snežne padavine su
bile veoma velike. Na sve strane puta bili
su pravi bregovi od snega, što su prilikom
čišćenja sklonjeni sa puta. Nedelja 27 januar
1987 godine (Krstovdan) osvanuo je veoma hladan, živa se pustila tamo do 18 stepeni
ispod nule Celzijusove skale. Marin je iz Novog Sada sa njegovim Fićom stigao oko pola
devet do Jovice. Snabdeli su se sa hranom i
krenuli kolima prema Despotovu drumom.
Posle jednog kilometra kolima, ostavili su
kola pored puta, uzeli hranu i krenuli peške
po snegu dubokom oko 50-60 cm gde ih je
čekao put oko 4-5 km. Posle pešačenja oko
jednog kilometra, Milorad se požalio Jovici. Jovice meni je veoma loše, ja ću ovde na
napuštenom salašu( Dobrenka Pejića) našeg
lovca ostati, a ti odnesi hranu. Kad se vratiš,
samo svirni i vikni pa će mo se zajedno
vratiti. Jovica je krenuo prema hranilištu oko
tri km udaljenom, na stranu prema Kulpinu,
po dubokom snegu, preko dubokih kanala
zavejanim snegom. Posle dva tri časa putovanja do hranilišta tamo i nazad, Jovica se
vratio oko jedan čas po podne, blizu salaša
i svirao i vikao da Marin dođe i krenu kući.
Marin se nije javljao, Jovica je pomislio da je
otišao i da ga čeka u kolima. Kad je stigao
do kola, zatekao jer prazna kola niko nije bio
u njima. Jovica se odmah vratio nazad prema salašu da vidi šta je sa Marinom. Počeo
je da ga doziva, niko se nije javljao, prošao
je sobu i kuhinju na salašu bez vrata i prozora misleći da je unutra. Nije ga našao ni
u štali. Otišao je u šupu u produžetku salaša
i zatekao strašan prizor. Marin je bio mrtav.
Marin je došao do merdevina koje vode na
tavan salaša, tu je klekao, kapa mu pala sa
glave, puška pala sa ramena. Nije bilo u one
vreme mobilnih telefona, nego je kraćim
putem dotrčao u selo da izvesti o ovome.
U selu je bilo svega nekoliko telefona
i to nedeljom nisi mogao nikoga pozvati jer
pošta ne radi da bi dali vezu. Sve su lovce u
selu aktivirali, traktorima i kolima koje moglo otići do salaša. Dobrenko Pejić vlasnik
salaša, a i naš lovac. Odmah je svoga konja spremio i grupa lovaca otišla je na salaš
po Marina. Lovci su na salašu na brzinu
napravili kao sanke Marina stavili i krenuli
prema selu. Ja sam jedan od učesnika u ovom
događaju. I ako je prošlo od tog vremena više
od dvadeset godina kao da sada gledam taj
prizor. Kasno zimsko veče, hladan severac
duva tamo od Pivnica, kolona lovaca kroz
duboki sneg prate sanke koje vuče konj, a na
njima najdraži drug lovac Marinović Milorad (Marin) Lovci su otvorili lovački dom,
zagrejali i čekali. Marina smo poloižili na
sto, i cele noći proveli, pričajući i evocirajući
uspomene na njega. Sutra dan smo otišli svi
u Novi Sad na sahranu, i poslednji put se
oprostili od Marina. Kakav je bio kraj Marinovog poslednjeg časa ostaće velika tajna,
samo po tragovima u snegu koji je u šupi
navejan bio, može se zaključiti, da su poslednji trenuci Marinovog života bili teški, jer
tragova u snegu bilo je mnogo.
I salaša gde je Marin na lovačkom zadatku poslednje trenutke proveo nema već
odavno, pa i lovaca iz one generacije nema
mnogo u životu, a i pisac ovih redova je na
pragu Večitih lovišta pa mi je želja i dug da se
ovim sećanjem na Marina odužim.
BLAŽEVIĆ MILE
1930-2012
Poslednji pozdrav
SAVI PAVKOVIĆU
Poslednji pozdrav
DUŠAN GNJATOVIĆ
1948 - 2014
Našem prijatelju i lovačkom
drugu.
L.D. “Fazan” Stanišić
L.U. “Zapadna Bačka” Sombor
KOBILAROV MOMČILO
1933-2013
RAJKO JAKŠIĆ
1924-2014
20. Avgusta 2014.Godine oprostili smo se od naše legende
lova u lovackom udruzenju „panonija„ mol,jednog od osnivača
lu u novijoj istoriji ,od 1966.Godine.
Skoro 50 godina aktivnog rada, rajka jakšića, su upoznali,
mnogi istaknuti lovni radnici iz nauke i prakse, naše velike jugoslavije i stekli u njega druga, neumornog lovca za zaštitu prirode
i dlvljačl u njoj. Počeli sa nule, a za vreme njegovog aktivnog
rada, l.U. Je steklo preko 40 ha. Zemljišta, koje je pošumljavano,
i izgrađena dva velelepna lovačka objekta sa fazanerijom. Rajko
jakšić je bio jedan od glavnih organizatora u realizacijl svih programskih aktivnosti u l.U. Rado je pomagao i drugim lovačkim
udruženjima u programiranju i ostvarivanju razvoja sopstvenih
resursa u oblasti zaštite i uzgoja divljači. Rajko je u svom radu
uvek predstavljao snagu dobrih međuljudskih odnosa, kako u
samom l.U., Tako i van njega. On je postao počasni član našeg
udruženja, nosilac je svih najviših odlikovanja l.S. Vojvodine, l.S.
Srbije i l.S. Jugoslavije, kao i kinološkog saveza vojvodine.
Ostavljajući iza sebe prelepu prošlost za istoriju l.U.
„Panonija„ mol, u ime njegovih drugova i poštovaoca lovaca
zahvaljujemo mu se za sve što je učinio za razvoj l.U. „Panonija„
i van nje za zaštitu prirode i lovstva.
Neka mu je večna slava.
Mihalj Bognar
MR BORIS GAROVNIKOV
(1929 - 2014)
Magistar Boris Garovnikov spada među nelovce, koji je lovstvu dao mnogo. Nekoliko decenija je bio uključen u radu Lovačkog saveza Vojvodine i Srbije, gde je konstruktivnim predlozima,
i direktnim istraživanjem na terenu, po lovištima, prvi uveo
korišćenje određenih vrsta divljači, koje sezonski dolaze u naša
Prerano nas je napustio dugogodišnji
grupovođa i istaknuti lovni radnik
ĆALIĆ MILORAD
1961-2014
BEZ TEBE VIŠE NIŠTA NIJE ISTO
KAO PRE. Njegovi drugovi, Slobodan
i Zdravko Poznić
MILUNOVIĆ DRAGOMIR
1943-2013
IN MEMORIAM
TAKAČ JOSIP
1932-2007
ŠĆEPANOVIĆ RAŠKO
1940-2009
lovišta, uz izračunavanje količine odstrela, odnosno određujući
odstrelne kvote. To se u prvom redu odnosi na grlice i prepelice,
ali i neke vrste pataka.
Njegov rad je rezultirao tako što je izdao nekoliko brošura,
kao što su: “Koje su to ptice” u izdanju Lovačkog saveza Srbije
2006., i 2010., i Lovačkog saveza Vojvodine 2009. godine.
U izdanju Zavoda za zaštitu prirode Srbije napisao je i
priručnik “Kako naseliti ptice”. U koautorstvu izašla je publikacija “Ptice - pernata divljač Dunavske banovine”, 2008. godine u
uzdanju Lovačkog saveza Vojvodine. Izdat je i priručnik namenjen inostranim lovcima turistima “Višejezički imenik pernate
divljači” koji je izašao 2010. godine, u kojem je Boris bio koautor.
Magistar Boris Garovnikov rođen je 30. januara 1929. godine
u Bogojevu, Opština Odžaci, Vojvodina, Srbija. Otac Anatolij,
dolazi posle Prvog svetskog rata u Srbiju, iz Rusije, dok mu je
majka Ivanka, rođena Popović, rodom iz Sombora.
Od 1970., do 1990. godine radi u Pokrajinskom zavodu za
zaštitu prirode. Za direktora ove ugledne zaštitarske ustanove biraju ga u mandatu od 1971. do 1975. godine.
Veliki deo svog radnog veka je posvetio kako zaštiti pojedinih vrsta ptica (velika droplja, crna i bela roda...), tako i na zaštiti i očuvanju zaštićenih prirodnih dobara i rezervata prirode,
a takođe je uvek imao razumevanja i za nas lovce, da svojim
konstruktivnim predlozima iznađe u svakom trenutku najbolja
rešenja.Objavio je u lovačkoj štampi preko 150 priloga, i preko 30
naučnih radova.Napisao je scenario za nekoliko TV naučno-popularnih filmova o Obedskoj bari, Ludoškom jezeru, Carskoj bari,
Migraciji sisara, ptica i riba. Na XIII Međunarodnom festivalu
naučnog filma Televizije Beograd 1984. godine dobio je nagradu “Zlatnik sa likom Nikole Tesle”.Magistar Boris Garovnikov je
nama lovcima ostavio mnogo, na čemu mu se zahvaljejmo.
Neka mu je večna slava i hvala za sve što je uradio na razvoju
lovstva.
`
dr Zoran A. Ristić
LOVAČKE KOBASICE
Za proizvodnju ukusnih kobasica od mesa krupne divljači
nema preciznih i obavezujućih recepata. U različitim područjima zemlje različiti su i običaji i načini za proizvodnju prerađevina od mlevenog mesa. Ako ih nemate, poslužite se receptima
za proizvodnju kobasica od mesa domaćih životinja. Nemojte
zaboraviti da mesu divljači, kvalitet pa i ukus popravlja masnije
meso domaćih životinja. Mlevenom mesu divljači treba dodati sirovu tvrdu svinjsku slaninu (sa poleđine). Ako ne dodajete
masnoću, morate imati u vidu da posne kobasice od čistog divljeg mesa mogu veoma kratko da se čuvaju u prirodnim uslovima.
Lovački kulen
Sastojci: 15 kg odabranog mesa divlje svinje, 5 kg mesa od jelena, 10 kg svinjskog gronika, 600 gr soli, 300 gr ljute i 300 gr slatke aleve paprike, 60 gr crnog ili belog bibera, po četiri supene
kašike majorana i pimenta, dve kašike kima.
Meso, očišćeno od masnoće i žilica, gronik, bez kožurice i brizli,
Kuvar
samleti na krupniju šajbnu (6 mm) i dobro izmesiti. U pogodan
sud pomešati so, papriku i ostale začine (samlevene). Masa se
potom dugo, ručno mesi. Nakon toga, smeša se ostavi 10 do
12 sati, na temperaturi od 5 do 8°C. Pripremljena masa nadeva se u goveđi jednjak (vajzling), ili plastična creva - debljine
40 do 50 mm i dužine oko 50 cm. Krajevi creva se povežu, pa
kulen odleži oko 12 sati. Sutradan, potpali se laka vatra, isključivo drvetom koštičavog voća: trešnje, višnje, šljive... Kasnije
se na žar nabaca piljevina istog drveta. Hladno dimljenje traje
14 dana. Jednog dana kulen treba dimiti, a drugog provetravati
na promaji. U međuvremenu, kulen treba okrenuti, kako bi se
masnoća i začini ravnomernije rasporedili. Odlaže se na promajno mesto i pazi da ne smrzne. Posle 30 dana može se izneti
na trpezu i jesti sirov, lako probaren, ili propržen. Posle 60 dana
kulen je u punoj zrelosti. U aprilu, ili u maju kad temperature
porastu preko 18°C, kulen se zavije u novine, složi u drvene sanduke i odloži na pogodno, prohladno mesto. Ako su temperature jako visoke, kulen se najsigurnije čuva u zamrzivaču. Služi
se kao predjelo čuvenim lovačkim kulinarskim specijalitetima.
Paprikaš od fazana
Pečeni fazan obložen slaninom
Potrebno:
• 1 mladi fazan
• 10 dg domaće dimljene mesnate slanine
• 5 srednjih glavica crnog luka
• 3 čena belog luka
• 3 paradajza
• 2 slatke crvene paprike
• 2 dl belog vina
• 1 kašika sitno seckanog lista peršuna
• 1 veza zeleni
• 1 list lorbera
• 1 kašika domaćeg dodatka od povrća
• 3 kašike ulja
• mleveni biber
Potrebno:
• 1 očišćeni fazan
• 6-8 tankih režnjeva domaće slanine
• 2 kašike maslaca
• 4 kašike ulja
• 1 dl belog vina
• 1 list lovora
• 1 limun
• 1 čen belog uka
• 3 zrna bibera
• so, majoran, biber
Priprema:
Očišćenog fazana spolja i iznutra posoliti i pobiberiti, u
utrobu ubaciti čen belog luka, poprskati sokom od limuna
i posuti začinima. Obložiti ga režnjevima slanine, omotati kanapom i staviti u duboki sud sa maslacem i uljem.
Prvo ga peći 15 minuta na temperaturi 225oC, zatim preliti vinom, sud poklopiti i pirjaniti oko 2 sata na umereneoj temperaturi. Fazana povremeno prelivati sokom od
pečenja. Pečenog fazana staviti na tanjir za služenje i garnirati ga pečenim krompirom, kuvanim kestenjem
i spanaćem ili lovačkim knedlama.
Priprema:
U većem sudu na ugrejanoj masnoći staklasto ispržiti sitno
seckani crni luk i dodati isečeno mesa fazana. Kada meso
počne da cvrči, dodati sitno seckanu dimljenu slaninu i
nastaviti sa prženjem. Dodati sitno seckanu zelen, papriku
seckanu na tanke rezance, čenove izgnječenog belog luka i
seckani list peršuna. Polagano dinstati uz neprestano dolivanje tople vode i belog vina. Dodati izmrvljeni list
lorbera i oljušteni pararadjz isečen na komade i dinstati. Na kraju zapržiti kašikom brašna i poklopljeno
dinstati na smanjenoj temperaturi da meso omekša.
Služiti toplo.
MOžeTe nAćI nAše PROIzVODe OnLIne nA
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM I KOD eKSKLuzIVnIh
I SPeCIjALIzOVAnIh PRODAVACA
Lov u sumrak postavlja posebne izazove lovcima i tehnologiji.
Dvogledi iz SLC 56 opsega su idealan izbor za posmatranje noću.
Savršena optika kombinuje vrhunsku oštrinu slike od ivice do ivice,
veliko vidno polje i izuzetnu transmisiju svetlosti.
SWAROVSKI OPTIK – omogućava vam da jasno sagledate momenat.
SEE THE UNSEEN
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM
SLC 56
NEKA BUDE
SVETLOST
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com