SOCIJALNI ŽIVOT malih urbanih, JAVNIH PROSTORA GRADA
mr Milana Šećerov Hrnjez
Apstrakt
Ideja rada je da izmesti žižu interesovanja na stvaranje uličnih prizora, istraživanjem važnosti i značenja
ulice u kontekstu socijalnog identiteta i društvenih praksi. Preispituje stav da su kao javni prostori ulice
univerzalno dostupne gradskoj javnosti i pruža nam dokaz o tome kako ulice postaju aktivan medijum
kroz koji se kreiraju i nadmeću socijalni identiteti. Govori o ulozi u prostoru, i o tome koliko je zapravo
važno preuzeti ulogu danas kada je naše razumevanje načina na koji su javnost i njene aktivnosti, kao i
grad i njegovi prostori postali i uzajamno povezani, suštinski, pomereno.
Uspostavljanjem nove hijerarhije gradova uz proces globalizacije, nameće se konstantna važnost gradskog
identiteta. Potreba za sagledavanjem teorija, praksi, razmišljanja, iskustava, razlličitih i rasprostranjenih,
ukazuje na razumevanje i viđenje situacije postmodernog grada.
U sopstvenim praksama prikazan je delić Novog Sada na jedan drugačiji i intimniji način. Saopštavanjem
ličnih i egzistencijalnih značenja, na nivou ulice, posmatranjem, saznanjima, uočavanjem nedostataka i
indikacija problema funkcionisanja javnih gradaskih prostora, kao i predlozima za unapređenje vrednosti i
značaja mesta, reinterpretacijom i obnovom postojećih, pružena je prednost ulicama, a korisnici podržani
u upotrebi i zadovoljstvu korišćenja javnih gradskih prostora…Prednost gradu i građanima.
Ključne reči: građani, grad, javni prostor
Gradski prostor i ulica
slika br.1., „Gradski pejzaž”, Gordon Kalen
“Grad, to je dragoceno kolektivno dostignuće, gotovo isto tako značajno za širenje kulture kao i jezik.”
Mamford
Prošlost grada, razlozi njegovog osnivanja, njegovog razvoja, sjaja, dominante prostornih i funkcionalnih
struktura, isto kao i budućnost koja se iskazuje njegovim društvenim dinamizmom, činioci su koji ukazuju
na aktuelno stanje u jednom gradu.
Prostorni, društveni i vremenski milje integralno formiraju kontekst odvijanja života u gradu. Samim tim,
stepen raznovrsnosti prizora koje nam grad nudi gotovo je ne saglediv, obavljajući istovremeno
komunikacijsku, informacijsku i saznajnu funkciju.
Fizičke tvorevine usmeravaju tokove, sadržaji definišu ciljeve, dispozicija formira orijentaciju u prostoru,
oblik stvara perceptivnu predstavu, sekundarna plastika identitet, a opremanje uslovljava doživljaj i
ponašanje. Za najmlađe, neposredno okruženje predstavlja direktan izvor elementarnih iskustvenih
spoznaja u prostoru i trajno utiče na formiranje ličnosti i pravila ponašanja.
Gradski prostor, kao javna prezentacija znanja može da obrazuje, kultiviše, animira i oplemenjuje.Grad je
potreban zato što je prava pozornica društvenog života, u njemu se po Albertiju „mladi uče uljudnosti“ i
„savladavaju korisne veštine“. Diran naglašava da je arhitektura pravljena od čoveka i za čoveka, dok
Bruno Zevi smatra da arhitektrua nije samo umetnost, niti slika minulih vremena, viđena od nas ili nekog
drugog, to je pre i iznad svega okvir, scena na kojoj se odvija naš život. Gordon Calen smatra da ako treba
kolonizovati spoljni prostor, arhitektura nije dovoljna. On nije samo izložba pojedinačnih arhitektonskih
dela kao slika u galeriji, to je životna sredina celovitog ljudskog bića, koju ono zauzima bilo statično ili u
pokretu.
Javnom životu pogoduju ambijentalne celine koje su podesne/prilagođene socijalizaciji, zbog čega A.
Glikson smatra da je urbana struktura određena ne oblikom objekata po sebi, nego sadržinom života u
njoj1.
1
R. Radović, Fizička struktura grada, 16 str
Ta osobina prvenstveno zavisi od kvaliteta mesta koje je determinisano mnogim činiocima: prostornim,
vremenskim, vizuelnim, duhovnim, kulturnim, prirodnim itd., zbog čega se oblici života jednog društva ne
mogu podvrgavati arhitekstonskim dispozicijama.
Te dispozicije treba da nastanu iz načina korišćenja prostora, iz navika i običaja.
Opisujući mesto na kome uživaju, ljudi najčešće upotrebljavaju reči: sigurnost, zabava, dobrodošlica,
šarm. Iako samo neopipljivi kvaliteti, oni se ipak mogu izmeriti, a nedostatak prisustva ljudi upravo je
jedinica mere, na mestima, odabranim u ovom radu. Zajedničko svim analiziranim prostorima, jeste da su
to javni gradski prostori na nivou Novog Sada, u kojima je prisutno otuđenje izraženo kroz različite
šablone ponašanja prinudne i nesvesne.
Odabir lokacija vođen je idejom povezivanja upotrebno različitih prostora (javna plaza ispred zgrade
državnog značaja, trg u blizini studentskog grada, park, autobuska stanica, spomenik prirode u samom
centru grada ).
Samo razmišljane o mestu podrazumevalo je analizu, prepoznavanje i definisanje nedostataka, kao i
potencijalne mogućnosti regeneracije i reintegracije uz pomoć objekata upotrebe iz svakodnevnog života.
Gradski prostori Novog Sada
Revitalizacija, upotreba već postojećih javnih prostora: parkova, plaza, trgova, ulica, stanica, prostora
institucija... poseduje potencijal veze, spoja oko kojih se zajednica može izgraditi, mobilizovati i ostati
okupljena.Podrazumeva i jednostavne intervencije kojima se poštuju vrednosti malih, ali vidljivih
promena, koje podstiču socijalno podmlađivanje i služe zajedničkim potrebama. Obogaćuje iskustva
javnog života, svojim karakterističnim identitetima integrisanim u samo tkivo grada, podjednako kao i
popularna, prepoznatljiva javna mesta.
Ovaj rad predpostavlja ulicu, koja poziva na šetnju i zadržavanje, umesto pukog saobraćajnog prolaska.
Zamišlja parkove i trgove kao ponos našeg grada, okupljajući ljude oko socijalnih i kulturnih funkcija,
kao pozornice javnog života, isprepletene različitim aktivnostima istovremeno, prenoseći životne veštine,
proslave, smene godišnjih doba i kulturnih preplitanja. Svedočeći situacijama gde prijatelji hrle jedni
drugima u zagraljaj, a ulazi-akcenti-pročelja javnih institucija formiraju kulise gradske scene, predstave i
komunikacije, međusobne odnose izgrađenog i živog prepoznatljive svima ili bar urezane u individualnom
sećanju i iskustvu: prostornom, socijalnom, političkom.
Javne prostore potrebno je oplemeniti, najpre posmatranjem.
Teme pristupačnosti, dostupnosti, udobnosti i socializacije, sa svojim podkategorijama predstavljaju okvir
za definisanje i interpretaciju, promenu načina razmišljanja i svesti, počevši od individualne ka
kolektivnoj, u cilju većeg poštovanja i kvalitetnijeg života i grada i njegovih građana.
Iskustva drugih gradova, lična sećanja i intuitivni nagoveštaji uvek mogu da posluže istraživanju.
U današnje vreme osećaj za mesto se sve više gubi, neophodno ga je povratiti kako bi naše okruženje
postalo življe.
Rešavanju problema mora se priključiti i prilagođena uloga dizajna u procesu samog stvaranja mesta.
Često je potrebno angažovati različite discipline u sam proces, zbog problematike koju treba kvalitetno i
odgovorno razrešiti. Uočavanje promena u samom načinu korišćenja javnog prostora i njegovog
mobilijara čine prostor kvalitetnim.
Oprema za sedenje, kante za otpatke, javni wc-i, mogućnost kupovine hrane i pića, sve su to važni
kvaliteti koji doprinose uspešnosti javnog prostora i svi oni zaista predstavljaju zadovoljenje osnovnih
potreba, sa kojima se i pojedinac i kolektiv u granicama svoga iskustva konstantno nose. Posebnost teme
predstavlja i način na koji se fizički elementi upotrebljavaju i u kojoj su relaciji sa upotrebom i prostorom.
Laka dostupnost, kao i vidljivost, cirkulacija sadržaja i korisnika, sloboda upotrebe prostora na različite
načine, pristpačnost saobraćajnim transportom (javnim-privatnim), percepcija sigurnosti i higijene,
identitet obližnjih okružujućih zgrada i sadržaja kao i sam karakter mesta, njegovih aktivnosti, njihovog
postojanja i razloga za povratak na isto mesto, prisustvo drugih ljudi, osećaj prijatnosti i jačanja veza,
pripadnosti...često utiču na odluku o upotrebi i pristupu samoj lokaciji-mestu-prostoru-ulici-trgu...
javnosti.
Predstavljanje i sprovođenje ovih kriterijuma definiše razumevanje funkcionisanja i evaluacije svakog
javnog prostora grada. Detaljnom analizom i prikuplanjem potrebne dokumentacije moguće je uočiti
probleme, koji upućuju na „karakter“ mesta.
Kada mislimo o gradu i njegovim stanovnicima, previše smo preokupirani, da zaboravljamo da se
nasmejemo zajedno. Postoje prijatna mesta koja privlače ljude, mesta koja izazivaju i proizvode lepe
osećaje, koja mame naše osmehe.
Prednost gradu i građanima
Intervencije manjih razmera, mogu se ostvariti mnogo brže, a često su i znatno isplativije. Dizajn proističe
iz razumevanja, praćenja i inkorporiranja artikulisanih načina-od strane korisnia datog prostora, a sa
tendencijom postepenog i promišljenog razvoja. Tako se upravo uključuje i sve veći broj ljudi u svaki od
procesa razvoja, ali i predstavlja tj.ostvaruje svoj osnovni cilj - upotrebljivost.
Naučiti dati prednost manjim prostorima, osmišljavanjem novih, reinterpretacijom i obnovom postojećih,
daje se prednost ulicama, a ljudi podržavaju u njihovoj upotrebi i zadovoljstvu korišćenja.
Mnogo je dokaza koji govore o kvalitetima prostora grada, kao i načinima za njihovu procenu. Veličina,
doba dana i godine, broj ljudi koji ga koriste, njihova proporcionalnost, lokacija, događaji, sadržaji,
mobilijar, udobnost, upotreba, sigurnost, higijenski uslovi ali i ono najbitnije, jesu upravo korisnici, i
saznanje da se dobro osmišljeni javni prostori prvenstveno koriste. Posmatranjem, anketiranjem,
upotrebom i prisustvom, svi se kriterijumi mogu izmeriti.
slika br.2, Vetrokazi
slika br.3. , semafor jedne od najfrekventnjih gradskih raskrsnica, traje samo 12 sekundi...
Različiti oblici istog otuđenja
Opisujući mesto na kome uživaju, ljudi najčešće upotrebljavaju reči: sigurnost, zabava, dobrodošlica,
šarm. Iako samo neopipljivi kvaliteti, oni se ipak mogu izmeriti, a nedostatak prisustva ljudi upravo je
jedinica mere.
Samo razmišljane o mestu podrazumeva analizu, prepoznavanje i definisanje nedostataka, kao i
potencijalne mogućnosti regeneracije i reintegracije uz pomoć objekata upotrebe iz svakodnevnog života.
• Plaza Naftagas zgrade
Borba sa privatizacijom, jedva je prepoznatljiva kao takva. Spaja kulturne mogućnosti i javnost
preprekama, ignorišući činjenicu da svaki građanin ima pravo na grad.
Sve više privatizovan, javni prostor, već podleže ograničenjima pristupa, zasnivajući karakter prividne
javnosti, u kojoj je svaka artikulacija unapred onemogućena, gotovo zabranjena i zaustavljena od strane
sigurnosnih službi.
Šta se podrazumeva pod javnim, a šta pod privatnim posedom?
slika br.4. , plaza ispred NIS-Naftagas zgrade, ugao Narodnog Fronta i Bulevara Oslobođenja
Prostor arhitekstonske građevine kao volumena i njenog pred-prostora-kome zgrada pripada ili ne pripada.
Prostor je definisan kao javni, iako je inicijativa izgradnje započela kupovinom atraktivnog zemljišta od
strane akcionarskog društva. Prisutna su dva različita osećaja, pristupa i tretiranja plaze ispred Naftagas
zgrade. Sa jedne strane to su zaposleni u ovoj zgradi, sa druge, to su puki prolaznici-korisnici
novosadskog asfalta.
Prolaznici, pešaci, posmatrači, javnost, zapravo nisu ni svesni da je ovaj prostor otuđen, da im ne pripada,
i da postoje sakrivena ograničenja ponašanja i upotrebe. Najmanje što zalužujemo jesu pravila jasno
definisana i istaknuta, propisana od strane kompanije koja postavlja ograničenja, ako već postoji potreba
za tim.
Pitanje koje se treba postaviti uključuje organe uprave zadužene za propise, norme, potrebe, zahteve,
plemenita rešenja, namenjena i ovima i onima, podjednako svima, građanima, u cilju stvaranja atraktivnih
javnih gradskih prostora, negujući i razvijajući identitet grada. Zahtevajući odgovorno, nivo
reprezentacije, na ovaj način stimulišu se obe strane, stvaranjem ambijenta - koji već sam po sebi, smešten
u gradsko tkivo, jasno oslikava kulturu društva čitljivu i kroz načine korišćenja javnih prostora.
Sa svojim snažnim potencijalom veze, uz prisutan element vode i rastinja, neposrednu blizinu novog parka
i reke, ova plaza pruža još uvek ne započete mogućnosti odmora i razonode kako radnika tako i
građanstva.
Intervencijom postavljanja klupe uz bedem oko fontane, ponuđeno je da se u prostoru zastane, zadrži,
predahne, uživa... participira, promeni doživljaj i pogled na upotrebu prostora javnosti, koji je zaista
namenjen svima. Na ovaj način svi se menjamo: prostor, zaposleni, javnost.
• Trg, „česma ispred Spensa“
„Još uvek se pitamo gde počinje osobenost?
Počinje u pojedinačnom delu, u materiji i njenim promenama, u svesti onih koji to delo stvaraju. Nalazi se i u mestu
koje određuje jedno delo, kako u fizičkom smislu, tako i u smislu izbora tog mesta i nerazdvojivog jedinstva koje se
učvrstilo između mesta i dela“.
Sa velikom verovatnoćom trg je prvi ljudski pronalazak gradskog prostora.
Trg je u javnom području, izgubio sve svoje prvobitne funkcije i svoju simboličnu sadržinu, a mnogi od
njih su se zadržali još samo kroz aktivnosti oko održavanja spomenika. U nadi da će se ovaj gubitak moći
kompenzovati jakom umetničkom izražajnom snagom, poetskim sadržajima i estetskim kvalitetom
prostora, ostaje da se ovaj tip prostora ponovo pronađe, opremljen svim funkcijama, planiran na pravoj
lokaciji.
Kako se nalazi na Bulevaru Cara Lazara, u neposrednoj blizini studentskog grada, Limana I i II, Sportsko
Rekreativnog Centra VOJVODINA, na samoj raskrsnici puteva i pravaca jasnog identiteta i cilja, ovaj
javni nikom ne pripadajući prostor zalužuje svoj određen, definisan i autentičan karakter.
Svojom konfiguracijom, zatvoren sa tri strane, prenosi arhaično značenje svojih srednjevekovnih predaka.
Potpuno napušten od strane svojih korisnika, zaboravljen, a u večernjim satima i nesiguran, za boravak.
Smišljenim oblikom, ovaj prostor poziva da se u njega uđe i tu zadrži. Uz samu pešačku stazu, prisustvo
vode, zelenila, različitih mogućnosti mesta za sedenje, sagledivost, otvorenost, kvalitete koji su u velikoj
meri odredili duh ovog javnog prostora, trg i dalje ostaje osamljen, potpuno nekorišćen od strane javnosti.
Suviše brz okolni saobraćaj, nemogućnost kolskog pristupa, nepostojanje parking prostora, suviše bujna
vegetacija, nepristupačnost česmi, nepostojanje interakcije između korisnika, nepostojanje korisnika,
vidljivi su indikatori koji ukazuju na postojanje problema i propast ovog gradskog prostora.
slika br.5. , Trg, „česma ispred Spensa“
Predlog zadovoljava kriterijume udobnosti i opšte slike o datoj lokaciji. Iako prostor trga u najvećoj meri
zadovoljava baš ove kriterijume, stvarajući pozitivnu opštu impresiju prilikom samog pristupanja, sa
svojom ponudom mesta za sedenje (iako na betonskoj podlozi), vegetacijom (koju je neophodno
preoblikovati i prilagoditi, posle toliko vremena) potrebno ih je ojačati, naglasiti, i u potpunosti
zadovoljiti, kako bi se sledeće teme mogle otvarati. Postavljanjem osvetljenja, u najmračnijem delu trga –
po njegovom obodu, rešeno je pitanje nesigurnosti, koje je jasno dominiralo nad celim prostorom. U tom
slučaju otvara se mogućnost upotrebe ovog prostora i noću. Toplijim dizajnom mesta za sedenje, prostoru
se još više određuje autentičnosti, stvarajući osećaj udobnog sedenja, umesto prilagođavanja.
Iako male intervencije, one upućuju na promenu. Šalju direktnu poruku svojim korisnicima, i podsećaju,
osvešćuju da promene nastaju zarad javnosti, a javni gradski prostori su tu, da bi se koristili.
•
Dunavski Park
Zelena površina u centru Novog Sada, počela je 1895. da se uređuje kao park. Rekonstrukcija koja je
urađena između 1958-1962, prema projektu dr Ratibora Đorđevića formirala je današnji izgled.
Sa aspekta upotrebljivosti, ovom lokalitetu, u samom centru grada, često se pristupa sa velikom
impresijom. Park je namenjen svima. Bez razlike na starosne granice. U svoj otvoreni i sagledivi prostor
poziva sve uz ograničenje neobezbeđenosti pristupa. Postojanje tek nekoliko aktivnosti za sprovođenje,
predstavlja početnu fazu u razvoju ove zelene strukture. Važno je napomenuti da mogućnost kupovine
hrane i pića pored zadovoljenja osnovnih potreba predstavlja i aktivnost!
Jaka veza unutrašnjeg i spoljašnjeg - okružujućeg prostora, sa zgradama posebne važnosti (Muzej
Vojvodine, Muzej Grada, Muzej savremene umetnosti, Pozorište Mladih, Dunavska i Zmaj Jovina ulica,
blizina reke...) utiče na formiranje odluke o pristupu i zadržavanju doprinoseći opštem šarmu i
dobrodošlici mesta. Postojanje parking prostora za automobile zadovoljava kriterijume pristupa i
povezanosti reprezentujući vešt primer pomirenja čoveka i mašine.
slika br.6. , Dunavski park
Susreti sa prijateljima, dolazak ljudi u grupama, međusobni razgovori, smeh, indikatori su koji upućuju na
živost i tok.
Uspešno hortikulturno oblikovan parkovski prostor, prisutna raznolika vegetacija, vodena površina jezera,
tema skulpturalnih poruka, značajnost lokacije, oaza zelenila i predaha, sagledivost prostora, ali i
nepostojanje dovoljnog broja mesta za sedenje kao i njegova jednoličnost glavna su tema izbora i analize
ove lokacije. Zašto ne bismo imali i letnji bioskop i mobilijar ?!
Smeštanjem i pojavom drugačijeg mobilijara-stolice, ponuđen je izbor prilikom zadržavanja u ovom
javnom prostoru. Postavljene neposredno uz vodeno ogledalo, nude mogućnost da svako sedne gde poželi,
sa kim poželi. Na taj način razbijen je koncept navike ponašanja ( sedenja ).
slika br.7. , Dunavski park, Citying
•
Autobuska stanica „Bazar”
Iz serije destinacija na ulici, ova autobuska stanica predstavlja javni gradski prostor u funkciji
saobraćajnog. Sve prisutniji disbalans u prostoru upotrebe primetan je i na autobuskim stanicama i
pešačkim prelazima…
Iako samo frakcija grada ova stanica je određena prisustvom velikog broja ljudi, koji je koristi, formirajući
zamagljenu sliku okolnih gradskih prostora, ispalu iz proporcijskog okvira gradskog pejzaža. Ovakvi
prenatrpani prostori kada se bolje sagledaju deluju prazno, a njihov dizajn potpuno je neprilagođen
korisnicima.
Osnovni cilj proistekao iz potrebe, podrazumeva pronalaženje novog načina oblikovanja i funkcije , jer
sami smo svedoci načina na koji saobraćaj oblikuje naše gradove.
Nedostatak mesta za sedenje, neprilagođenost dizajna mobilijara, prenatrpanost prostora korisnicima, jak
dominantni saobraćaj, prepreka prelaženja ulice-nedostatak pešačke staze, nepropisno parkirani
automobili, neiskorišćenost potencijala lokacije i ostalih sadržaja, teme su koje se moraju razrešiti.
Kontekst šireg okruženja značajna je tema za razmatranje, i sadržinski i funkcionalno. Sa snažnim
kvalitetnim elementima, nadstrešnicom koja seže u dubinu ulice, denivelacijom prostora, sa mogućnošću
proširenja mobilijara i na tom nivou, mikro prostor, sa dizajnom jednostavnosti, suptilnosti i senzibiliteta
predstavlja vezu i prvi korak ka unapređenju kvalitea ovog područja, jačajući i razvijajući centalnu zonu
grada.
slika br.8. , autobuska stanica Bazar
•
Spomenik prirode Koprivić (I kategorija pod zaštitom države)
„Spomenik prirode je element prirode koji je nekim aktom države stavljen pod zaštitu kako bi se očuvale
njegove izvorne prirodne vrednosti. Može biti i jedan samostalni objekat, na primer vrlo staro stablo, ili
manja površina jasno odvojena od svoje okoline. Obrazloženje zakonske ili drugačije zaštite su retkost,
jedinstvenost ili lepota spomenika prirode, kao i njegova vrednost za nauku ili razumevanje prirode.
Zaštita spomenika prirode sadrži potpunu zabranu bilo kakvog menjanja zaštićenog spomenika“.
Od svih prirodnih elemenata za formiranje gradskog pejzaža, drvo je upravo najrasprostranjenije, zato
treba razumeti da drveće čini strukturu na isti način kao i građevine. Prihvatamo ga kao živi organizam i
često nesvesno volimo što je prisutno u našem okruženju.
Danas se umetnost vezivanja arhitekture i prirodne strukture zasniva na prenošenju bogatstva prirode na
okolne zgrade, koje istovremeno ističu arhitektonske osobine drveća, čineći zajedno jedinstvenu
kompoziciju, obogaćujući i promenljivu kolorističku sliku u zavisnosti od vrste, karaktera krošnje, perioda
cvetanja...
Nedostatak mesta za sedenje, dominacija automobila, suviše brz okolni saobraćaj, vidljivi nehigijenski
uslovi, pozicija kontejnera, oronulost betonske ograde koja definiše prostor, indikatori su problema i
dokazi da mesto ne funkcioniše svojim punim potencijalom.
slika br.9. , drvo Koprivić
„Ako nemaš mesta da se skloniš u hlad drveta-sam si kriv, jer ga nisi posadio“
slika br.10, drvo Koprivić
Sadnjom najjednostavnijeg cveća, ljudi postaju svedoci da se promene dešavaju, i da su nastale zbog njih,
pozivajući ih u sam prostor, stvarajući i osećaj da je potrebno da se neko brine o cveću, vezivanjem za
dato mesto, koje istovremeno postaje življe.
Postavljenjem dodatnih objekata (klupa) za sedenje, rađa se i mogućnost prihvatanja većeg broja korisnika
kao i sam odabir, prilikom zauzimanja mesta. Uklanjanjem kontejnera i prljavštine, postiže se impresija i
udobnost. Ukidanjem ili umirivanjem okolnog saobraćaja, postigla bi se i bezbednost.
Manja unapređenja mogu se desiti mnogo brže, i manje koštaju, manje obavezuju iako možda
nenametljivo postaju svakodnevnica, ostavljaju priliku da o njima poneko ipak šapne nešto.
Sa svojim kvalitetima dostupnosti, lake vidljivosti, otvorenosti ukupnog prostora, lokacije, arhitekture
koja okružuje, ljudi kao korisnika, mogućnosti lake dogradnje, formirajući dva enterijera, četiri godišnja
doba, jasno definišući dve strane ulice, predstavljajući likovni motiv i razgraničenje, spomenik prirode
Koprivić u samom centru grada, u ulici Modene, predstavlja izazov za intervenciju i brzo reagovanje,
zarad, nas i našeg grada.
...i drvo je bilo sretno...
Zaključak
Danas kada je koncept teritorije polazište kroz koji je transformaciju ljudskog identiteta moguće izmeriti i
opisati rečima, potrebno je definisati ne samo oblasti interpretacije veze čoveka i okruženja nego i začeće
veza sa vremenom i prostorom. Imajući ovo na umu javne površine se mogu opisati u granicama
hiperprostora koji vidi čoveka kao mašinu želja.
Javni prostor nije više mesto u kome se mire socijalne i političke razlike, sveden još samo na svoju
pojavnu sliku. Zauzimanje prostora za sebe postaje diskurs u kome treba prepoznati javno biće. Ulica,
promenjena i transformisana ljudima koji po njoj hodaju osnovna je predpostavka u razmatranju javnog
prostora kao prostora uzajamnih veza.
Umetnost i realnost na kraju završavaju tako što liče jedno na drugo, a praksa mešanja postaje strategija
načina tumačenja stvari. Oslobađanje kreativnog potencijala zajednice pretvara se u imaginarnu, socijalnu
rekonstrukciju novih formi međuljudskih odnosa, umesto kreativnosti u službi zajednice.
Konceptualizovana svakodnevnica tako postaje teren sukoba urbanog prostora i strategije dominantnih
sila, određene anonimnošću mesta. Rezultat je manifest bez prava korišćenja dostupan samo nekima.
Dok je sa jedne strane grad univerzum imena ulica, sa druge, te iste ulice prestaju da funkcionišu kao
reference za imenovanje mesta pretvorene samo u fragmente kolektivne memorije, elementa čiji je
potencijal funkcionisanja kao osnova novom zajedničkom identitetu.
Način na koji ljudi egzistiraju u odnosu na svet oko sebe svaki objekat, događaj, situacija ili iskustvo koje
osoba može videti, čuti, dodirnuti, pomirisati, osetiti, znati, razumeti ili živeti legitimna je tema za sve.
Filozof Martin Hajdeger tvrdi da ljudi ne egzistiraju odvojeni od sveta, već su vrlo jako vezani i uronjeni u
njega. Čovekov osećaj prostora, rezultat je delimično onoga što zaista vidi i njegove imaginacije i
struktuiranja, a potiče iz potrebe da se shvate životni procesi okoline, kao i da se unese smisao i red u svet
događaja i delanja. Saznajno i afektivno zarad ravnoteže čoveka sa okružujućim svetom.
Konkretizacija egzistencijalnog prostora pretpostavlja da je poznato ono što daje mestu njegovo jezgro genius loci. Samo tada mesto dobija značenje i samo mesta sa značenjem omogućavaju egzistencijalno
prebivalište.
Prostor moraju otkriti i oni koji žele da ga koriste, i tek kada postoje ljudi koji će prostoru dati smisao i
unutrašnji sadržaj, tek onda kulturna politika dolazi kao stimulans i podrška.
Literatura:
Aldo Rossi (2008), Arhitektura grada, Građevinska knjiga Beograd, 341 str.
Anri Lefèvre (1974.), Urbana revolucija, Nolit, Beograd
Christian N. Shulc (1975), Meaning in Western Architecture, praeger publishers NY ,1975
Christian N. Shulc, (1999.), Egzistencija, prostor, arhitektura, Građevinska knjiga, Beograd
Čedomir Popov, Evropske građanske revolucije od XVIII-XX veka
Darko Reba, (2000.), Ulica-element strukture i identiteta
Eliel Saarinen, (1972.), Gradovi, Svijetlost, Sarajevo, 1972
Erich Fromm, (1986.), Zdravo društvo
Fran P. Hosken, The Language of Cities
Gi Debor, Društvo spektakla (1967.)
Jelena Atanacković, (2002.), Javni prostori Novog Sada
Jelena Dmitrović, Studija vizuelne percepcije kao elemenata oblikovanja javnih prostora
Kalen, Gordon, (1971.), Gradski pejzaž, Građevinska knjiga, Beograd
Krier Rob, (1999.), Gradski prostor u teoriji i praksi, Građevinska knjiga, Beograd
Kristina Zlatković, (2003.), Teorija arhitektonskog oblika i kompozicije
Leonardo Benevolo, (1993.), La citta nella storia d΄Europa
Luis Mamford, (2001.), Grad u istoriji
Martin Hajdeger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1988
Milena Dragićević-Šešić, (2000.), Urbani spektakl, Yustat, Beograd
Nan Ellin, Postmoderni urbanizam
Nikolas Fajf, (2002.),Prizori ulice, Clio, Beograd
Oliver Marchart, Staging the Political Publics and the Theatricality of Acting, 2004
Ranko Radović, Forma grada, Stylos, Novi Sad
Ranko Radović, Nova antologija kuća, Građevinska knjiga, Beograd 2001
Ranko Radović, Savremena arhitektura, Stylos, Novi Sad 2001
Spektakl-grad-identitet, atelje 212 (1996.), Yustat, Beograd
Sreten Vujović, Arhitektura i urbanizam totalitarnih režima, Filozofski fakultet, Beograd
Download

Milana Hrnjez, INSTITUCIONALNI OBRASCI URBANOG RAZVOJA