KIČMENJACI


najbrojnija i najraznovrsnija grupa Hordata; obuhvataju oko 50000 vrsta
osnovna podela je na:
 kičmenjaci bez vilica- Agnatha
 kičmenjaci sa vilicama- Gnathostomata
Agnatha




bezvilične ribe;
najstariji kičmenjaci; uglavnom izumrli;
izumrli predstavnici su imali razvijen kožni skelet u obliku skeletnih ploča i krljušti;
danas živudi predstavnici su Kolouste;
 bez kožnog skeleta;
 bez vilica;
 bez parnih ekstremiteta;
 imaju hrskavičav skelet sa hordom kao osovinskim organom;
 imaju neparne nosne otvore;
 imaju jedan ili dva polukružna kanala u unutrašnjem uhu;
 nemaju potiljačni region lobanje;
 nemaju izvodne kanale gonada;
 imaju veliki broj škrga;
 oko usnog otvora imaju pijavku- kojom se pričvršduju za domadina- hrane se krvlju;
 dele se na:
 zmijuljice ili plakare- žive u moru, ali se pare u slatkoj vodi; imaju larve;
 slepulje- žive na morskom dnu, na velikim dubinama; hermafroditi, bez larvi;
Gnathostomata




kičmenjaci sa vilicama;
pojava vilica sa mišidima koji ih pokredu bila je jako značajna: omogudila je da postaju
opasniji lovci, ali i da se bolje odbrane;
razvijaju parne ekstremitete- što obezbeđuje da organizam bude stabilniji
obuhvataju:
 anamniote- nemaju dodatne vanembrionske omotače, koji bi im pomogli da se razvijaju
van vodene sredine:
 ribe sa hrskavičavim skeletom
 ribe sa koštanim skeletom
 prvobitni kopneni kičmenjaci
 vodozemci
 amniote- imaju dodatne vanembrionske omotače, koji im omogudavaju da se razvijaju
van vodene sredine:
 gmizavci
 ptice
 sisari
Ribe sa hrskavičavim skeletom










žive u morima
ceo skelet im je hrskavičav;
imaju zubolike krljušti, izgrađene od gleđi i dentina;
u usnoj duplji imaju zube, koji su takođe izgrađeni od gleđi i dentina, raspoređeni u više nivoa
i mogu se često menjati;
nemaju riblji mehur, niti pludne organe; ulogu hidrostatičnog organa preuzima jetra, koja je
puna ulja;
u telesnoj tečnosti imaju puno uree, tako da su u oblasti osmoregulacije kao slatkovodni
organizmi; višak soli ipak izbacuju „slanim žlezdama“ koje se ulivaju pri kraju crevnog kanala;
od čula, najbolje je razvijeno čulo mirisa, ali i bočna linija;imaju i elektroreceptore;
imaju jako veliki mozak- u odnosu na veličinu tela;
deo trbušnog peraja im se pretvara u kopulatorni organ, tako da imaju unutrašnje oplođenje
i „viviparno“ razvide (oni imaju ustvari ovoviviparno razvide)
najbrojnije su rušljoribe i to su: ajkule i raže
Ribe sa koštanim skeletom













jako su brojni i dominantni organizmi vodenih basena;
potpuno okoštao skelet;
imaju koštani škržni poklopac, koji pokriva škrge;
imaju riblji mehur, a neki i pludne organe;
u koži imaju jednodelijske žlezde, pigmente koji im daju prelepe boje i koštane krljušti, kod
nekih i sa slojem dentina;
od čula- jako su dobro razvijena čula mirisa, bočne linije, kao i čulo vida- vide boje;
u mozgu- najbolje je razvijen srednji mozak, dok je prednji mozak izgrađen od jedne
hemisfere;
u skeletu imaju jako puno sitnih kostiju, naročito u glavenom regionu;
imaju četiri para škrga;
kroz srce im prolazi samo redukovana krv; od srca polaze aortini luci, kji prelaze preko škrga,
gde se vrši respiratorna razmena i skupljaju u parne korene aorte, a onda i u aortu, ka ide ka
zadnjem delu tela;
polni sistem im je nezavisan od urinarnog sistema;
imaju spoljašnje oplođenje i razviće, neki sa larvenim stadijumima;
Dele se na:
 zrakoperke imaju suženu osnovu parnih peraja u koju ne zalazi muskulatura;
 primarne krljušti su im sa izrazitim slojem gleđi na koštanoj osnovi;
 dele se na:
 štitonoše
 imaju mnoge primitvne karakteristike; unutar tela im se zadržava
hrskavičavo tkivo i horda u toku čitavog života; u toku parenja često migriraju
u slatku vodu;neke su slatkovodne; poznati predstavnici su kečige, jesetre i
morune (koje mogu biti ogromne i do 1 tone)
 mnogoperke
 imaju mnoge primitvne karakteristike; „živi fosili“ među zrakoperkama; samo
dva roda u Africi;
 košljoribe
 najdominatnije ribe; sa svim klasičnim karakteristikama riba;

šakoperke i dvodihalice:
 imaju proširenu osnovu parnih peraja u koju zalazi muskulatura;
 primarne krljušti su im sa izrazitim slojem dentina na koštanoj osnovi;
 šakoperke- brojne u paleozoiku i mezozoiku- danas samo jedan predstavnik- „živi
fosil“- Latimerija;
 dvodihalice- tri roda u Južnoj Americi, Africi i Australiji; imaju pludne organe i mogu
da prežive van vode neko vreme ( i do 6 meseci)
Prvobitni kopneni kičmenjaci




kičmenjaci su na kopno izašli pre oko 365 miliona godina;
osnovna karakteristika kopnenih kičmenjaka su izduženi parni ekstremiteti neophodni za
kretanje po kopnu;
prvi paleozoiski kičmenjaci su pripadali najverovatnije vodozemcima;
jedan od osnovnih uslova opstanka na kopnu je bilo prilagođavanje embrionalnog razvida
kopnenim uslovima- što su tek gmizavci uspeli razvojem jajeta i embrionalnih omotačaamniona, horiona i alantoisa;
Vodozemci











životinje koje su još uvek vezane za vodu, pogotovo svojim razmnožavanjem; vrlo mali broj
pripadnika ove klase se u potpunosti prolagodio kopnenim uslovima sredine, pa neki čak žive
i u pustinji;
telo im je sluzavo zahvaljujudi višedelijskim kožnim žlezdama; sluzavo telo omogudava disanje
preko kože; pored sluznih žlezda imaju i dlezde sa zrnasim sekretom, koje luče sekrete koji
imaju zaštitnu ulogu- od bakterija, gljivica, predatora...
u koži imaju i pigmentne delije, pa su često živo obojeni- zaštitna ili upozoravajuda obojenost;
u skeletu imaju jedan krstačni pršljen i jedan pršljen za zglobljavanje lobanje sa kičmom;
hrane se životinjskom hranom- karnivori su; ne biraju hranu;
dišu uz pomod- škrga, spoljašnjih škrga, pluda, kože, prednjeg dela ždrela...
u cirkulatornom sistemu dlazi do mešanja oksidovane i redukovane krvi, jer imaju jednu
srčanu komoru; žabe imaju prostrane potkožne limfne kese;
spoljašnje je oploženje, ali uz razne specifičnosti i dodire jedinki dva pola tako da odaju utisak
unutrašnjeg oplođenja;
imaju larve, kje prolaze kroz metamorfozu i postaju adulti- kod nekih čak i ne dolazi do
završetka metamorfoza, ved larve postaju polno zrele;
ima ih oko 5000 vrsta;
dele se na:
 repate vodozemce
 imaju rep i parne ekstremitete; kredu se talasastim pokretima tela;
 srednje uho je redukovano;
 imaju unutrašnje oplođenje, ali bez dodira jedinki- mužjak napravi loptice
spermatozoida koje ženka unese u kloaku;
 uglavnom žive u vodi- davždevnjaci, mrmoljci...

bezrepe vodozemce
 žive na kopnu i kredu se skokovitim pokretima;
 redukovan im je rep i imaju izdužene zadnje ekstremitete
 imaju pokretnu vezu bedrenih kostiju sa karličnim pršljenovima- zbog skokovitog
kretanja;
 oviparni su;
 naseljavaju različita životna staništa, kosmopoliti su;

beznoge vodozemce
 imaju izduženo telo
 imaju unutrašnje oplođenje i vivparni su
Gmizavci








prvi kopneni kičmenjaci;
ektotermni organizmi- nemaju mehanizme kojima mogu regulisati telesnu temperaturu;
uglavnom žive u umerenim i tropskim predelima;
nekada su dominirali kopnom- dinosaurusi u mezozoiku;
danas obuhvataju oko 7000 vrsta;
koža im je suva sa rožnim i koštanim krljuštima i pločama;
od čulnih organa najbolje su im razvijene oči i mirisni organi -imaju čak i dodatne mirisne
organe; sluh im je slab, kod nekih vrsta redukovano je srednje uvo; dobro konstatuju vibracije
tla;
skeletni sistem: imaju slepoočne otvore lobanje- koji nastaju zbog jakog razvijanja mišida koji
pokredu vilicu; imaju petoprsne ekstremitete;






ishrana- karnivori; imaju žlezde u usnoj duplji koje luče sluzni sekret kojima omeksavaju
hranu; od tih žlezda nastaju otrovne žlezde nekih zmija i guštera;
putevi oksidovane i redukovane krvi nisu odvojeni- srčana komora je delimično podeljena kod
svih osim kod krokodila;
dišu pludima; dok su životinje na kopnu posebnim mehanizmima uspevaju da ne dođe do
mešanja krvi, ali kao posledica dugotrajnog ronjenja dolazi do mešanja oksidovane i
redukovane krvi;
oplođenje je unutrašnje; svi osim tautara imaju kopulatorne organe, a neki- zmije i guštereimaju i parne kopulatorne organe;
imaju oviparno razvide, neki i ovoviviparno i viviparno razvide;
dele se na:
 kornjače
 specifične su po oklopu, koji se sastoji od gornjeg ispupčenog i donjeg ravnog dela;
 oklop se sastoji od koštanih i rožnih ploča;
 dolazi do promena skeletnog sistema i vezivanja sa oklopom;
 nemaju zube, ved posebne rožne strukture na vilicama;
 žive u različitim uslovima; vodene kornjače imaju tanji oklop;
 imaju jako dug život, najduži među kičmenjacima;

krokodile
 najsličniji mezozoijskim gmizavcima;
 imaju četvorodelno srce;
 imaju čvrsto nepce kojima se odvajaju putevi vazduha i hrane;
 imaju jake koštanei rožne ploče na površini tela;
 žive u vodi u tropskim i subtropskim predelima;
 karnivori su; imaju u želucu kamenčide kojima dodatno usitnjavaju hranu;
 obuhvataju krokodile, gavijale i aligatore

guštere i zmije
 gušteri
 najbrojniji današnji gmizavci i žive na najraznovrsnijim staništima;








zmije
izmenjeni gušteri, izduženog tela;
bez levo pludno krilo;
veze između gornje i donje vilice su pokretne pa mogu da gutaju jako krupnu hranu;
mnogi oblici imaju otrovne žlezde
ne postoje bubna opna i duplju srednjeg uva, dok se slušna koščica povezuje sa
donjom vilicom i tako zmije konstatuju vibracije tla;
uglavnom imaju oviparnu reprodukciju, ali i rađaju žive mlade;
tautare- sa sam jednim rodom i dve vrste;
Ptice
 kičmenjaci koji aktivno lete (jedini pored slepih miševa)
 imaju perje- koje ima ulogu termoregulacije, služe za kretanje, ali i da svojom bojom
omogude zaštitu ili privlačenje jedinki suprotnog pola
 jedine žlezde koje imaju su trtične žlezde koje služe za mašdenje pera;
 endotermni organizmi
 ima ih 9000 vrsta; najbrojniji kopneni kičmenjaci;
 čula: najbolje im je razvijeno čulo vida- imaju najbolje razvijeno čulo vida među svim
kičmenjacima, pogotovo ptice grabljivice koje imaju teleskopski vid; vide dobro boje; neke
nodne ptice, npr. sove- dobro čuju, dok neke čak imaju i sposobnost eholokacije; slabo su im
razvijena čula mirisa i ukusa;
 jako dobro razvijen mozak- posebno prednji mozak i krov zadnjeg mozga- mali mozak;
 skeletni sistem: dolazi do srastanja kostiju koje su šuplje i zato lake; prednji udovi su
transformisani u krila a zadnji udovi prilagođeni dvonožnom kretanju;
 crevni sistem: imaju prilaođenosti za varenje čvrste hrane- zrnevlja (voljka, mišidni želudac...)
 cirkulatorni sistem: jako dobro razvijen sa razdvojenim putevima oksigenisane i
dezoksigenisane krvi, čto im omogudava endotermiju sa prilično visokom telesnom
temperaturom- oko 42 stepena, visok metabolizam i visok puls;
 respiratorni sistem: imaju mala, neelastična, sa kanalima u kojima vazduh ide u jednom
smeru, ali sa brojnim vazdušnim kesama koje omogudavaju disanje u toku letenja i
korišdenje kiseonika na vedim visinama (tamo gde je vazduh ređi);
 ekskretorni sistem: veliki broj nefrona u bubrezima koji „čuvaju“ vodu, tako što razgrađuju
proteine do urske kiseline koja se ne rastvara u vodi i dospeva do kloake gde se meša sa
nesvarenim produktima stvarajudi počučvrsti feces;
 oviparni organizmi sa jednim jajnikom i jednim jajovodom;
 najmlađa grupa kičmenjaka poreklom od dinosaurusa sa krilima- Arheopteriks
 danas živede ptice obuhvataju dve grupe:
 ptice neletačice
 sekundarno ne lete, nastali su od predaka koji su leteli
 imaju redukovana krila
 duge zadnje noge koje služe za kretanje
 perje koje podseda na dlaku sisara
 kopulatorni organ kod mužjaka
 nemaju greben na grudnoj kosti za koji bi trebalo da se vežu mišidi
 tu spadaju noj, kivi, emu, kazuar...


ptice letačice
 brojnija grupa ptica
 obuhvataju oko 20 redova svrstanih u tri grupe:
 ptice tla sa ograničenim sposobnostima letenja; neke žive u vodi;
 ptice grabljivice aktivne danju ili nodu
 ptice drvede među kojima su najbrojnije ptice pevačice
Sisari



životinje koje dominiraju kopnom, ali su priviknute i na život u vodi i vazduhu
raznovrsna grupa životinja- obuhvata veliki broj redova, ali mali broj vrsta- imaju samo
oko 4700 različitih vrsta;
 najstariji sisari potiču iz perioda trijasa (početak mezozoika, pre oko 220 miliona godina);
sve grupe su se razvile u toku mezozoika ali su dominaciju na kopnu ostvarile u kenozoiku
 specifične karakteristike sisara su:
 prisustvo dlake sa važnom ulogom u termoregulaciji
 mlečne žlezde
 druge specifične kožne žlezde (znojne, lojne, mirisne- čija je uloga u termoregulacijiznojne i na neki način lojne, ili pak u komunikaciji između jedinki- mirisne žlezde koje
luče feromone;
 postojanje sekundarnog viličnog zgloba- veza donjevilične kosti sa bočnim delom
lobanje
 tri slušne koščice u srednjem uhu
 puž u unutrašnjem uhu
 mišidna dijafragma koja deli grudni koš od trbušne duplje
 postojanje samo levog aortinog luka
 eritrociti bez jedra (osim kod kamile)
 raznovrsni zubi
 snažan razvoj cerebralnih hemisfera
 efikasan sistem regulacije stalnosti unutrašnje sredine- zahvaljujudi dobro razvijenim
bubrezima;
 složene oblike ponašanja- imaju izražene sposobnosti učenja na osnovu iskustva
 dug period roditeljstva- dugo roditelji brinu o mladuncima;
 viviparno razvide- uz prisustvo izuzetno efikasnih placenti
delimo ih u tri grupe:
1. sisari sa kloakom
2. torbarski sisari
3. „pravi sisari“
Sisari sa kloakom
 Zastupljeni sa dva roda mravinjih ježeva i jednim rodom kljunara
 Žive u Australiji i Novoj Gvineji
 Imaju mnoge karakteristike gmizavaca:
 Kloaku
 oviparnu reprodukciju- polažu jaja iz kojih se razvijaju mladi
 primitivna građa ramenskog pojasa...
 ali imaju i karakteristike savremenih „pravih sisara“:
 istu organizaciju mozga
 endotermiju
 istu građu srca
 dijafragmu....
Torbarski sisari








sličniji su pravim sisarima
žive u centralnoj Americi, južnoj Americi i pre svega u Australiji
zahvaljujudi izolaciji Australijskog kontinenta „preživeli“ su konkurenciju pravih sisara
imaju više žumanceta u jajetu
imaju drugi tip placente- horio-vitelinsku
imaju krade embrionalno razvide
nakon porođaja mladunče puzi po telu majke do torbe u kojoj se vezuje za bradavicu preko
koje se hrani
ima puno predstavnika koji imaju paralelne organizme među pravim sisarima: torbarski vuk,
torbarska krtica, torbarski mravojed, torbarski miš, ali i specifičnih organizama: kengur,
oposum, tasmanijski đavo, koala, tasmanijski vuk...
Pravi sisari





imaju placentu izuzetno složene građe i vrlo efikasnu u razmeni materija sa embrionom, pa ih
zovemo i placentalni sisari;
imaju dve generacije zuba; posebno izdiferencirane zube: kutnjake i prekutnjake
imaju jako dobro razvijen bubreg, koji jako efikasno zadržava vodu, stvarajudí
koncentrovanu mokradu, naročito kod organizama koji žive u pustinjskim predelima;
imaju najbolje razvijene cerebralne hemisfere sa razvijenom korom velikog mozga;
obuhvataju veliki broj različitih redova:
1. red bubojeda:
 hrane se insektima
 imaju slabo razvijen mozak, male veličine
 imaju dobro razvijeno čulo mirisa
 tu spadaju: ježevi, krtice, rovčice, tenreci...
2. red primata
 jedna od najstarijih grupa sisara
 imaju niz primitivnih karakteristikau građi- petoprsne ekstremitete i u načinu
života
 prilagođeni su životu na drvežu: imaju ekstremitete koji se mogu pokretati u viđe
ravni, sa izduženim prstima na čijem vrhu su jagodice i nokti umesto kandži,
imaju dubinski vid i vide boje
 imaju istraživački način života
 imaju dug životni ciklus, sa posebno dugim juvenilnim periodom
 žive uglavnom u tropskim i subtropskim predelima
 obuhvataju dve grupe:
 polumajmune- sa
 primitivnim karakteristikama- ishrana insektima, bočno postavljene oči
(bez dubinskog vida), izdužena njuška, mali mzak...
 majmune, čovekolike majmune, ljude i nihove izumrle pretke kratko lice, slabo razvijeno čulo mirisa, napred postavljene velike oči,
mozak veliki, menstrualni ciklus....
3. red ljiljaka
 vrlo specifična grupa sisara, jedini pravi letači među sisarima,
 imaju lake kosti
 imaju „krila“ koja su u stvari raširena koža između tela i prstiju prednjih i zadnjih
ekstremiteta, kao i repa




sposobni su za manervisanje prilikom letenja i velika migratorna kretanja
žive u grupama složene organizacije
imaju sposobnost eholokacije
predstavljeni su velikim brojem vrsta, vrlo su rasprostranjeni, skoro
kosmopolitski
4. red zečeva
 imaju mali brj vrsta, ali su vrlo široko rasprostranjeni
 imaju niz prilagođenosti načinu ishrane- imaju po dva para sekutida koji rastu
celog života i koji su prilagođeni ishrani biljkama
 imaju noge prilaođene brzom kretanju
 imaju ciklične promene brojnosti
 pored zečeva ovde spadaju i kunidi
5. red glodara
 najbrojniji red po vrstama (skoro polovina svih vrsta sisara)
 imaju po jedan par sekutida koji imaju duboke otvorene korene i rastu celog
života i koji su prilagođeni ishrani biljkama, nazvani su glodnjaci
 imaju razvijenu socijalnu organizaciju
 tu spadaju: voluharice, miševi, pacovi, skočimiš, bodljikavo prase, slepo kuče,
ondatra, tekunica, veverica, kapibara, dabar...
6. red kopnenih mesoždera
 karnivore sa prilađenostima takvom načinu ishrane: imaju jake zube razdiračeočnjake i imaju kandže koje se mogu uvlačiti
 tu spadaju: lasica, ocelot, mačke, vukovi, lisice, medvedi...
7. red morskih lavova, foka i morževa
 morski mesožderi
 žive u hladnim morima, pa imaju sloj sala ispod kožekojim se privikavaju na takve
uslove života; zato si i vrlo krupni i preko 3 tone teški nekada
 na kopnu se kredu sporo, ali su u vodi vrlo hitri plivači- imaju telo oblika torpeda
 imaju niz prilagođenosti na život u vodi, mogu jako duboko i dugo da rone
 imaju socijalnu organizaciju, mužjaci često imaju harem; u toku parenja su na
kopnu
 tu spadaju foke, morževi, morski slonovi...
8. red kitova, delfina
 vodeni sisari, potpuno prilagođeni na život u vodi u kojoj provode kompletan
životni ciklus
 mogu biti izuzetno krupni- plavi kit je dug i do 30 metara i težak 160 tonanajkrupniji kičmenjak na planeti zemlji
 izuzetn hidraulično telo, prilagođeno kretanju kroz vodu: prednji ekstreniteti
pretvoreni u peraja, sa malom mogudnošdu pokretanja u ramenskom pojasu, a
zadnji redukovani; imaju repno peraje;
 nemaju dlaku i košne šlezde, ali imaju sloj sala ispod kože
 komuniciraju zvukom i imaju dobro razvijeno čulo sluha (a jako slabo razvijeno
čulo mirisa); zvuk im služi i za pretraživanje okoline- npr. delfini
 imaju složene oblike ponašanja i sposobnost učenja
 sposobni su za velike sezonske migracije iz hladnijih u toplija mora i obratno
 tu spadaju kitovi i delfini
9. red kopitara
 ima mali broj rodova i vrsta
 imaju ekstremitete prilagođene za trčanje- imaju mali broj prstiju, kod nekih
samo jedan prst ostaje-tredi prst koji se završava rožnom strukturom-kopitom;
 nemaju ključnjaču u ramenskom pojasu
 imaju izduženu lobanju sa velikim brojem zuba, pri čemu su im kutnjaci i
prekutnjaci skoro potpuno isti
 tu spadaju konji, zebre, magarci, nosorozi...
10. red papkara
 imaju ekstremitete prilagođene za brzo kretanje- redukovane prste na čijem
kraju su rožne strukture- papci; nemaju ključnjaču
 pošto su biljojedi, imaju bakterije u višedelnom želucu koji im vare hranu
 imaju specifično razvijene zube, prilagođeni biljnoj ishrani
 vrlo brojni i raznovrsni pa ih delimo u tri grupe:
 porodice svinja i nilskih konja
 porodice kamila, lama i vikunja
 preživari- sa specifično građenim želucem; tu spadaju porodice: jelena,
srndada, losa, irvasa, žirafa, okapija, goveda, antilopa, bizona, ovaca, koza,
divokoza...
11. red surlaša
 najkrupniji kopneni sisari- i do 7 tona teški
 danas zastupljeni samo sa dve vrste- afrički i indijski slon; nekada su bili široko
rasprostranjeni i sa vedim brojem vrsta- recimo mamut (koji je izumreo pre oko
10000 godina
 imaju surlu, velike uši, specifični zubni sistem i stubaste noge
Download

zivotinje-kratak kurs 3