EKSKRETORNI SISTEM
¾
Unutrašnja sredina kičmenjaka pokazuje konstantnost u svom sastavu
Unutrašnja
u odnosu na spoljašnju zahvaljujući homeostatskim mehanizmima –
ekskretorni organi
organi.
g .
¾
Biološke uloge:
Biološ
uloge:
uklanjanje
kl j j produkata
d k metabolizma
b li
i stranih
ih supstancija
ij iz
i tela
l
¾
¾
održanje koncentracije
održ
(osmoregulacija)..
(osmoregulacija)
jona
i
određ
odre
đene
količčine
koli
vode
¾
M f l ške
Morfološ
Morfolo
k osnove:
¾
osnovni ekskretorni organi - bubrezi (nephros, syn
syn.. ren) koji zajedno
sa izvodnim kanalima čine urinarni sistem.
sistem.
¾
dodatni
d t i ekskretorni
k k t i organii - ko
k ža, pluć
kož
plu
l ća, škrge,
k
k i različ
kao
razli
ličiti delovi
lič
d l i
digestivnog sistema, naroč
naročito jetra, “slane žlezde”
¾
¾
¾
Bubrezi su parni organi , nastali , u najvećembroju slučajeva od
središnjeg dela mezoderma.
Bubrežna čaura (capsula glomeruli)
glomeruli) stupa u kontakt sa grupacijom
arterijskih kapilara u obliku klupčeta, glomerulusom (glomerulus
glomerulus).
).
Zajedno čine bubrežno telašce (corpusculum
(corpusculum renalis)
renalis
renalis).
)
).
Bubrežno telašce i bubrežna cevčica (tubula
tubula),
), koja je kod većine
kičmenjaka izuvijana, čine osnovnu stukturnu i funkcionalnu
jedinicu bubrega
bubrega-- nefron (nephron
nephron).
).
¾
¾
¾
U osnovi funkcionisanja nefrona su dva procesa:
procesa:
Pod ppritiskom krvi,, u gglomerulusu dolazi do filtriranja
j vode i
manjih molekula kroz polupropustljivu membranu → velika
količina fluida u cevčici (primarni filtrat)
Akti
Aktivan
t
transport
t nekih
kih molekula
l k l
nasuprott njihovom
jih
elektrohemijskom gradijentu
gradijentu.. U nivou bubrežnih cevčica
primarnom filtratu se dodaju neke supsatnce, dok se resorpcijom iz
njega uzimaju voda, glukoza i neke druge materija.
materija.
¾Odnos
procesa
filtracije i aktivnog
transporta je različit,
kao što jje različit
stepen razvijenosti
glomerulusa i
bubrežnih cevčica.
cevčica
građa nefrona i koncentracija osmotski aktivnih
supstancija
t
ij u sredini:
di i
slatkovodna sredina,
morska sredina,
terestrična sredina,
Bubrežni organi
pronefros
holonefros
opistonefros
mezonefros
metanefros
¾
¾
¾
Od prednjih delova nefrogeničnog tkiva razvija se pronefros (112 p
pari nefrona)) i izvodni kanal (ppronefrotički kanal)
kanal). Ovo jje
funkcionalni bubreg larvi anamniota.
anamniota.
Od srednjih i zadnjih delova nefrogeničnog tkiva razvija se
opistonefros
it f
k ji funkcioniše
koji
f k i iš kao
k
adultni
d lt i bubreg
b b
anamniota
anamniota.
i t .
Cevčice opistonefrosa se izlivaju u pronefrotički ili
opistonefrotički kanal.
kanal. Kod malog broja grupa (miksina,
Elasmobrachii, beznogih vodozemaca) formira se holonefros
holonefros::
metamerno raspoređena bubrežna telašca, po par u svakom
segmentu.. Ovaj bubreg nastaje od celog nefrogeničnog tkiva
segmentu
tkiva..
Tokom ontogenetskog razvića amniota prvo se formira
nefunkcionalan pronefros, a zatim mezonefros koji se formira od
srednjih
d jih delova
d l
nefrogeničnog
f
i
tkiva
ki i funkcioniše
f k i i kod
k d embriona
embriona.
bi .
Adultni bubreg amniota je metenefros koji nastaje od zadnjih
g
g tkiva
tkiva..
delova nefrogeničnog
¾
¾
Bubreg sisara ima drugačiju unutrašnju građu od bubrega drugih
amniota. Ovde se ureter širi unutar bubrega
g u bubrežnu karlicu
(pelvis renalis)) u koju se preko sabirnih cevčica prazne nefroni.
U bubregu sisara razlikuju se kora (cortex)
(
) i srž (medulla).
(
). U kori
su smeštena
št
bbubrežna
b ž telašca
t l š i izuvijani
i ij i delovi
d l i cevčica,
či a u srži
ži su
smeštene Henleove petlje (ansa Henlei)) i sabirne cevčice. Srž je
podeljena na nekoliko piramidalnih režnjeva koje se preko papila
prazne u bubrežnu karlicu.
Izvodni kanali bubrega
•primarni
i
i mokrovod
k
d
(pronefrotički kanal)
•sekundarni mokrovod
opistonefrotički kanal
ureter
¾
¾
¾
¾
Pronefrotički kanali kolousta su isključivo urinarni kanali
kanali.. Kod
velikog broja kičmenjaka sa vilicom pronefrotički kanal postaje i
izvodni kanal polnog sistema ili samo izvodni kanal semenika
semenika.. U
većini slučajeva pronefrotički kanal postaje samo semevod, jer
dolazi do diferenciranja sekundarnih urinarnih kanala tj
tj..
opistonefrotičkih
i t f tičkih kanala
k l .
kanala.
Kod svih amniota odvodi polnog i bubrežnog sistema su
diferenciranjem uretera potpuno odvojeni.
odvojeni.
Izvodni kanali urinarnog sistema mogu se direktno otvarati u
spoljašnju sredinu ili se ulivaju u proširenje koje služi kao
rezervoar urina
urina..
Mokraćna bešika (vesica urinaria)) postoji kod vodozemaca i
nastaje od poda kloake
kloake.. Većina kornjača, tuatare, mnogi gušteri i
nojevi među pticama imaju bešiku
bešiku.. Ostale gupe gmizavaca i
najveći broj ptica nema mokraćni mehur (polučvrsti urin se iz
uretera izbacuje u kloaku).
kloaku). Svi sisari imaju bešiku, a kod Theria od
ovog organa polazi mokraćna cevčica (uretra)) koja se nezavisno
izliva u spoljašnju sredinu
REPRODUKTIVNI SISTEM
¾
Dominantna
je
biseksualna reprodukcija
i
gonohorizam.. Mnogo ređe se javlja uniseksualna
gonohorizam
reprodukcija, koja se odigrava bez učešća mužjaka
iste vrste
vrste..
¾
Reproduktivni sistem kičmenjaka se sastoji od
gonada,, primarnih seksualnih organa u kojima se
gonada
stvaraju
j ppolne žlezde i ppolni hormoni
hormoni;; izvodnih
kanala,, koji služe za provođenje gameta;
kanala
gameta; kopulatornih
organa,, koji postoje kod nekih grupa kičmenjaka koji
organa
i j unutrašnje
imaju
š j oplođenje.
oplođenje
l đ j .
¾
¾
¾
¾
Gonade kičmenjaka nastaju od dva embrionalna materijala
materijala..
Osnovna masa organa diferencira se od genitalnih nabora
nabora..
Drugi embrionski materijal su primarne polne ćelije
(gonocytae
gonocytae),
), koje nastaju u zidu vitelusne kesice ili creva.
creva.
Gonade embriona oba pola sastoje se od spoljašnjeg
germinativnog epitela (kore) i središnjeg dela (srži)
(srži)..
Konačno formiranje gonada uključuje dominaciju jedne od
komponenti;; dominacijom kore nastaju jajnicu, a dominacijom
komponenti
srži nastaju semenici.
semenici.
Gonade većine grupa zadržavaju primitivan položaj, medijalno
u odnosu na bubrežne organe
organe.. Međutim, kod sisara dolazi do
ppomeranja
j ggonada u kaudalnom smeru
smeru.. Testisi često migriraju
g j
u vantrbušnu kesu, mošnicu (scrotum
scrotum)). T je tepmeratura niža
od abdominalne, što je važno za proces spermatogeneze
spermatogeneze..
Izvodni kanali u muškom polu
¾
¾
¾
¾
Postoji zatvoren sistem kanala preko kojih se spermatozoidi
izbacuju u spoljašnju sredinu
sredinu.. Posebni kanalići (vassa eferentia))
koji nastaju od izvesnog broja nefrona povezuju se sa sabirnim
kanalićima semenika.
semenika. Iz njih spermatozoidi dospevaju u
pronefrotički kanal, koji je kod najvećeg broja kičmenjaka
isključivo ili najvećim delom spermatični kanal (ductus deferens))
Epididimis-- od prednjih delova spermatičnog kanala
Epididimis
Semevod se kod nekih grupa proširuje u ampulu za skladištenje
sperme (vesicula seminalis))- kod riba sa hrskavičavim skeletom i
kopnenih kičmenjaka.
kičmenjaka.
Kod nekih grupa kičmenjaka postoje akcesorne žlezde polnog
sistema-- glandula prostatica (sisari),
sistema
(sisari) Lajdigove žlezde
(Elasmobranchii)
Izvodni kanali u ženskom polu
¾
¾
¾
¾
Ne ostvaruju direktnu vezu sa jajnikom!
Jajovodi (oviduct)) imaju prednji prošireni deo (ostium tubae)) koji
se nalazu u neposrednoj blizini jajnika.
jajnika. Često
Č
ima treplje pomoću
kojih se jajna ćelija nakon oslobađanja iz jajnika doprema u
jajovod..
jajovod
Proksimalni delovi jajovoda kod nekih grupa su žlezdani (stvaraju
albumen i/ili različite opne oko jajne ćelije pre fertilizacije).
fertilizacije). U
di l i delovima
distalnim
d l i
se kod
k d oviparnih
i
ih grupa često
č
nagomilavaju
il j
jaja pre izbacivanja, a kod viviparnih grupa često postoje
j j u kojima
j
se embrion razvija.
razvija
j .
diferencijacije
Ovarijumi su najčešće parni, međutim kod ptica dolazi do
redukcije desnog jajovoda
jajovoda..
¾
¾
¾
¾
¾
Kod Theria ženski genitalni trakt je podeljen u tri regiona.
regiona.
Prednji
j delovi jjajovoda
j
(tuba Falopii)
p ) su obično izuvijani
j
i
nalaze se u neposrednoj blizini jajovoda.
jajovoda. Sledeći deo je
materica (uterus)) u kome se razvija embrion.
embrion. Na kraju uterusa
nalazi se uzak,
uzak vratni do označen kao grlić (cervix)). Treći deo
je kopulatorni i označava se kao vagina
vagina..
uterus duplex
uterus bipartitus
uterus bicornis
uterus simplex
Kloaka i kopulatorni organi
¾
¾
¾
¾
¾
Kloaka je zadnji deo creva u koji se izlivaju urinarni i genitalni
izvodni kanali.
kanali.
Prednji deo kloake mnogih kičmenjaka podeljen je na
coprodaeum (crevo) i urodaeum (bubrezi)
(bubrezi)..
Kod Theria kloaka je potpuno podeljena na dorzalni deo
(rectum
rectum)) i ventralni deo (sinus urogenitalis
urogenitalis)). Ovakvo stanje se
zadržava u muškom polu kod ženki nekih grupa.
grupa. Međutim,
kod ženki ppojedinih
j
vrsta sinus jje ppodeljen
j na uretru i vaginu.
vaginu
g .
Kod grupa sa unutrašnjim oplođenjem postoje kopulatorni
organi..
organi
Pterigopodium (kod Elasmobranchii, od trb
trb..peraja)
peraja);;
gonopodijum (košljoribe, od anal.
anal.per.
per.); falodeum (beznogi
vodozemci);; hemipenis (parni, gušteri i zmije)
vodozemci)
zmije);; penis (
kornjače, krokodili, sisari i neke ptice).
ptice). Klitoris se javlja kod
ženki i homolog je penisu mužjaka.
mužjaka.
Diferencijacija polova i reproduktivne strategije
¾
¾
¾
¾
¾
Primarne polne karakteristike (prisustvo jajnika ili testisa)
testisa);;
sekundarne polne karakteristike (stukturne, funkcionalne,
bihevioralne odlike);
odlike); seksualni dimorfizam
dimorfizam..
Kod nekih grupa pol je determinisan polnim hromozomima
(genetičko određenje pola)
pola).. Kod nekih ektotermnih grupa
utvrđeno je da pol određuju spoljašnji faktori (posebno
temperatura-- sredinsko određenje pola)
temperatura
pola)..
Gonohorizam je dominantan kod kičmenjaka
kičmenjaka..
Pravo hermafroditno stanje zadržava se kod miksina i nekih
košljoriba (poseduju ovotestis);
ovotestis); ne dolazi do samooplodnje izuzev
kod ribe Rivulus marmoratus.
marmoratus. Kod nekih košljoriba i jedne vrste
žaba postoji sekvencijalni hermafroditizam:: jedinke menjaju polpolili su prvo ženke pa mužjaci (protogynia
protogynia)) ili su prvo mužjaci pa
ženke (protandria
protandria)).
Kod nekih riba i vodozemaca, ali i kod nekih vrsta ptica poznati su
slučajevi promene pola nasuprot genetičkoj osnovi.
osnovi.
¾
¾
¾
¾
¾
Najveći broj grupa kičmenjaka karakteriše biseksualna
reprodukcija.. Međutim, manji broj grupa se karakteriše
reprodukcija
uniseksualnom reprodukcijom koja može biti ostvarena na više
načina:
načina
či :
Hibridogeneza--fertilizacija se vrši spermatozoidima mužjaka
Hibridogeneza
bliskih vrsta.
vrsta. Nastaju
j ggotovo isključivo
j
ženke koje
j su
interspecijski hibridi.
hibridi.
Ginogeneza-- spermatozoidi mužjaka drugih vrsta samo
Ginogeneza
aktiviraju
k i i j jajnu
j j ćeliju,
ć lij ne dolazi
d l i do
d amfimiksisa.
amfimiksisa
fi ik i .
Partenogeneza--odigrava se bez ikakvog učešća spermatozoida
Partenogeneza
Uniseksualna reprodukcija može imati adaptivne prednosti u
odnosu na biseksualno razmnožavanje
Ramphotyphlops sp.
partenogeneza
ginogeneza
hibridogeneza
Poecelia sp.
Rana synklepton esculenta
¾
¾
¾
¾
U pogledu načina razvića oploženih jajnih ćelija, kod
kičmenjaka postoje tri reproduktivne strategije
strategije::
Ovoparija-- jaja se polažu van tela ženke.
Ovoparija
ženke. Oviparne grupe
kičmenjaka su kolouste, većina košljoriba, neke hrskavičave
ribe, većina vodozemaca i gmizavaca, sve ptice i Monotremata
među sisarima
sisarima..
Viviparija-- razviće embriona je u telu ženke,
Viviparija
ženke pri čemu embrion
prima hranljive supstance od majke.
majke. Kod grupe Theria dolazi
do razmene materije između majke i ploda preko placente
placente..
Viviparija se javlja kod svih osnovnih grupa kičmenjaka
izuzev kolousta i ptica.
ptica.
Ovoviviparija-- embrion se razvija u telu majke,
Ovoviviparija
majke pri čemu ne
dolazi do razmene hranljivih materija između njih
njih..
Download

EKSKRETORNI SISTEM