PRSTENASTI, ČLANKOVITI CRVI










troslojne životinj, bilateralno simetrične,celomske protostome
homonomno segmentirane (svi segmenti su isti); prisutna i unutrašnja i spoljašnja
segmentacija;
imaju slabo izraženu cefalizaciju- nekoliko prvih segmenata predstavlja glaveni region;
imaju tanku kutikulu na površini tela, koja ima zaštitnu ulogu;
na svakom segmentu se nalazi par kožno-mišićnih bočnih izraštaja sa čvrstim dlakama na
njima-hetama; uloga im je pre svega u kretanju;
za kutikulu su vezani mišići raspoređeni u dva sloja- spoljašnji-kružni i unutrašnji- uzdužni;
njihovim kontrakcijama životinja se pokreće u raznim pravcima; zajedno sa kutikulom grade
telesni zid koji je celomskom dupljom odvojen od unutrašnjih organa;
celomska duplja podeljena između članaka pregradom- septe, kao i unutar članaka na
leđnoj i trbušnoj strani crevnom mezenterom, tako da u svakom članku ima po dva
odvojena dela celoma;
crevni sistem- dugo crevo koje počinje usnim otvorom na prvim člancima i završava se
analnim otvorom na zadnjim člancima;
transportni sistem- zatvorenog tipa- jedan leđni i jedan trbušni krvni sud; oni su unutar
članaka povezani bočnim krvnim sudovima; neki od tih krvnih sudova u prvim člancima su
zadebljalih zidova i funkcionišu kao „srca“
sistem za disanje- preko kože ili škrge;





nervni sistem- lestvičastog tipa- u glavenom regionu dve glavne glavene ganglije od kojih
polazi niz od po dve ganglije u svakom članku; sve ganglije su međusobno povezane unutar
članaka i između članaka, tako da se formira „lestvica“;
ekskretorni sistem- metanefridije koje su segmentarno raspoređene- počinju jednim
levkastim otvorom u celomskoj duplji jednog segmenta, nastavljaju se kanalom koji prolazi
kroz septu i završava se unutar drugog kanala otvorom na površini tela;
razmnožavanje:
 bespolno-regeneracijom
 polno- ili odvojenih polova ili hermafroditi;
žive u sltkoj, slanoj vodi i na kopnu na vlažnim mestima
dele se na:
 mnogočekinjaste gliste
 maločekinjaste gliste
 pijavice
Mnogočekinjaste gliste (Polychaeta)







telo im se sastoji od glavenog, trupnog i repnog regiona;
glaveni region obuhvata:
 predusni, usni- sa usnim otvorom i još nekoliko segmenata;
 čulne organe-oči, mirisne jamice i antene, kao čulo dodira
 palpi- izraštaji koji imaju ulou u disanju ili lovu
 oko usnog otvora nalaze se nastavci koji pomažu u ishrani
trupni region od segmenata koji imaju dvograne nastavke, na kojima se nalaze snopići
čekinja i služe za kretanje (plivanje) i disanje;
disanje-ili celom površinom tela ili preko nastavaka za kretanje ili preko škrga, koje se
nalaze na prednjim segmentima;
ishrana- ili sitnim životinjama koje filtriraju iz vode ili su grabljivice i onda imaju dobro
razvijeno ždrelo;
odvojenih polova; pošto je oplođenje spoljašnje u vreme razmnožavanja neke vrste isplivaju
na površinu mora, kako bi povećali verovatnoću oplođenja (npr. Palolo crv)
opisano oko 5000 vrsta; morski organizmi; uglavnom žive na morskom dnu;
Maločekinjaste gliste (Oliochaeta)












slabo izražen glaveni region;
palpi su redukovane;
selaegmenti su jednaki i bez kožno.mišićnih izraštaja, ali sa hetama koje direktno izlaze
telesnog zida;
u koži se nalaze mnogobrojne sluzne žlezde koje luče sluz i time vlaže površinu tela i
omogućavaju disanje preko površine tela, a takođe i smanjuje trenje prilikom prolaska kroz
zemlju;
između telesnog zida i unutrašnjih organa se nalazi celomski prostor koji je ispunjen tečnoćču
koja je pod pritiskom i predstavlja hidraulični skelet (daje čvrstinu životinji);
crevni sistem- u crevu postoje posebne žlezde koje luče kreč, koji neutrališe humusne
kiseline poreklom iz biljne hrane;
sistem za disanje- preko površine tela;
čulni sistem- slabo razvijen; samo kod vodenih organizama postoje oči, mirisne jamice i čulo
ravnoteže;
razmnožavanje-maločekinjaste gliste su hermafroditi, ali izbegavaju samooplođenje; nakon
unakrsnog oplođenja, oplođene jajne ćelije se izbacuju u posebnu strukturu oko tela (u vidu
prstena)- samar; on se kreće duž tela i na kraju „spada“ van tela, zatvara i u njemu se razvija
nova jedinka;
uglavnom žive u slatkoj vodi ili pak na kopnu;
imaju jako veliki ekološki značaj- služe kao hrana ribama; kopajući hodnike kroz zemlju, vrše
aeraciju zemlje, a takođe izbacuju razložene biljne delove tela i time đubre zemljište;
najpoznatiji predstavnik je kišna glista;
Pijavice (Hirudinea)












imaju telo spljošteno u leđno-trbušnom pravcu;
imaju više spoljnih semenata u odnosu na unutrašnje (3 do 5 spoljašnjih segmenata odgovara
jednom unutrašnjom);
paraziti; imaju dve pijavke-jednu usnu, oko usnog otvora i jednu na zadnjem delu tela;
nemaju telesnih nastavaka, nemaju čekinje, nemaju škrge...
imaju celomsku duplju koja je jako redukovana, pa je predstavljena samo celomskim
kanalima po telu;
transportni sistem- redukovan; njegovu ulogu obavljaju celomski kanali;
crevni sistem- počinje usnim otvorom u kome se nalaze zadebljanja u obliku slova y, takoda
nakon uboda životinje ostaje rana ovog oblika; crevo je sa brojnim bočnim kesama u kojima
se mogu rezervisati velike količine krvi, tako da životinja može da se hrani i samo dva puta
godišnje; imaju i pljuvačne žlezde koje luče antikoagulant hirudin (otuda hirudinee),
neophodan svim organizmima koji se hrane krvlju;
sistem za disanje – preko površine kože;
čulni sistem – oči i hemijska čula
razmnožavanje – hermafroditi
žive u slatkim vodama, ali i u morima i na kopnu;
najpoznatija je medicinska pijavica;
Prelazak na kopneni način života:
problem




rešenje
isušivanje tela ..................................................razvoj spoljašnjeg omotača- kutikule
temperaturna kolebanja vazdušne sredine.......razvoj zaštite na površini tela
održavanje velike težine na kopnu.....................razvoj spoljašnjeg skeleta
odvajanje razmnožavanja od vode.....................unutartelesno oplođenje, opne oko polođenih
jaja
ZGLAVKARI














troslojni
celomske protostomije
segmentirani i to sa nejednakim segmentima (heteronomna segmentacija)
telo podeljeno u telesne regione: glavu, grudi i trbuh
na svakom segemntu imaju po par ekstremiteta, koji su člankoviti i pokreću se po principu
poluge;
na površini tela se nalazi kutikula, koja predstavlja njihov spoljašnji skelet; izgrađena je od
hitina i sastavljena je od četiri ploče- leđne, trbušne i dve bočne- povezane tako da se mogu
pomerati i omogućuju telu da se i ono pomera;
 spoljašnji sloj kutikule je voštani- on sprečava odavanje vode sa tela i unutrašnji sloj je
želatinozni- upija vodu;
 kutikula predstavlja ograničavajući faktor rasta, ne raste zajedno sa telom, pa se mora
povremeno odbacivati i zameniti novom, koja je u početku mekana i raste zajedno sa
telom dok ne očvsne; u periodu presvlačenja, zglavkari su jako osetljivi i to je razlog zašto
zglavkari nisu nikada zadominirali kopnom;
mišići su im poprečno-prugasti (što je inače karakteristika kičmenjaka) i vezani su za
spoljašnji skelet sa unutrašnje strane;
nervni sistem- lestvičastog tipa- izgrađen od parova ganglija unutar segmenata; glavene
ganglije jako dobro razvijene, tako da grade mozak izgrađen u osnovi iz tri dela, s tim da su
kod pojedinih grupa životinja redukovani pojedini delovi;
čulni sistem- jako dobro razvijena čula, naročito čulo vida;
sistem za disanje- ili škrge (kod vodenih) ili traheje ili listolika pluća (kod kopnenih); sitni
organizmi dišu celom površinom tela;
transportni sistem- otvornog tipa sa srcem na leđnoj strani;
ekskretorni sistem- izmenjene metanefridije ili Malpigijevi sudovi;
razmnožavanje- uglavnom odvojenih polova; kopneni organizmi imaju unutrašnje
oplođenje, a vodeni organizmi spoljašnje; kod mnogih postoje larveni stupnjevi i to čak i po
više larvi u razviću;
dele se na:
 paukoliki zglavkari (Chelicerata)
 rakovi (Crustace)
 stonoge (Myriapoda)
 insekti (Insecta)
PAUKOLIKI ZGLAVKARI (Chelicerata)


telo im je podeljeno na dva regiona- glavenogrudni i trbušni
glavenogrudni region se sastoji od 6 segmenata:
 na njima se ne nalaze antene
 imaju na svakom segmentu
ekstremitete i to:
 helicere- eksktremiteti za ishranu;
 pedipalpi- sa čulnom ulogom, ali i
ulogom pridržavanja plena, ili
pridržavanja jedinke prilikom
parenja;
 segmenti trbušnog regiona su u nekim
slučajevima srasli u jedinstvenu celinu i
uglavnom su bez ekstremiteta; ako
ekstremiteta ima, oni su diferencirani u
organe sa drugom ulogom- na primer
disanja- škrge, listolika pluća ili u paučinaste
bradavice ili čulne organe;
 crevni sistem -grabljive su životinje; imaju
mogućnost delimičnog vantelesnog varenja hrane- izbace enzime i delimično svare hranu van
tela, a zatim tu kašu usisaju posebno građenim želucem;





ekskretorni sistem- Malpigijevi sudovi
sistem za disanje- vodeni organizmi-škrge, kopneni- ili listolika pluća ili traheje
transportni sistem- građa zavisi od složenosti jedinke; manje jedinke nemaju srce;
nervni sistem- ganglije su manje ili više grupisane u jedinstvenu masu;
čulni sistem- relativno dobro razvijen- imaju oci (4 do 12), čulo dodira (čulne dlačice po telu) i
hemijsko čulo;
razmnožavanje- odvojenih polova sa polnim žlezdama u trbušnom reionu; neki oblici i rađaju
žive mlade; nemaju larve, osim nekih krpelja;
opisano je oko 60 000 vrsta;
obuhvataju;
 skorpije (Scorpiones)
 pseudoskorpije (Pseudoscorpiones)
 pauci (Aranea)
 Kosci (Opiliones)
 Krpelji i grinje (Acarina)



Skorpije (Scorpiones)


najstariji suvozemni organizmi;
telo izgrađeno od:
 glavenorudnog dela sa slabo razvijenim helicerama i jakim pedipalpama koje se
završavaju klještima i imaju ulogu hvatanja i pridržavanja plena;
 trbušni region- iz dva dela:
 širi deo-sa ekstremitetima koji su izmenjeni i obavljaju neke druge uloge:

 na prvom segmentu se nalaze pločice koje zatvaraju polne otvore-polni zaklopci;
 na drugom segmentu- češljoliki čulni organi- imaju ulogu određivanja vibracije
tla i za registrovanje promene vlažnosti podloge
 sledeća četiri segmenta- listolika pluća
uži deo- od segmenata koji se završavaju sementom sa otrovnom žlezdom; završni
deo je povijen unazad;
Pseudoskorpije (Pseudoscorpiones)


liče na skorpije, ali su sitniji;
trbušni reion je kratak, širok i bez otrovne žlezde na vrhu;
Pauci (Aranea)







na helicerama se na vrhu nalazi kandza kroz koju se izliva otrovna žlezda;otrov
uglavnom nije opasan za čoveka, osim manjih izuzetaka- crna udovica npr.
pedipalpi- imaju funkciju polnih organa, pridržavanja plena, a kod mužjaka i za
prenošenje spermatozoida u polni odvod ženke;
trbušni region uglavnom nije segmetisan i nema ekstremitete- od njih su nastali
listolika pluća( 1 do 2 para) i paučinaste bradavice( 2 do 3 para);
na vrhu bradavica izlučuju se paučinaste žlezde- koje luče paučinu, koja ima ulou u
lovu, izradu kokona ili oblaganja
gnezda;
pauci su jako široko rasprostranjeni i
raznovrsni;
na neki način se dele na :
 pauke mrežare
 pauke skitnice
opisano je do sada 32000 vrsta;
najpoznatiji su baštenski pauk, pauk
krstaš, lisni pauk, cvetni pauk...
Kosci (Opiliones)

jako slične paucima ali sa jako dugim nogama;

žive u lišću, travi...
Krpelji i grinje (Acarina)




nema segmentacije; svi segmenti su srasli;
helicere su im ili u vidu klješta ili u vidu bodlji
kod onih koje se hrane krvlju; usni otvor je
prilagođen pričvršćivanju za telo domaćina;
krpelji prenose brojne bolesti- pegavi i
povratni tifus, kugu, lajmsku roznicu,
zapaljenje mozga, ali i izazivaju bolesti kao što
je šuga- izaziva je šugarac;
grinje izazivaju alergije
RAKOVI (Crustacea)










imaju segmentirano telo grupisano u tri telesna regiona: glavu (sastavljenu od 6 segemnata),
grudi i trbuh ( koji su sastavljeni od različitog broja segmenata; kod viših rakova od 20
segmenata); nekoliko grudnih segmenata je povezano sa glavenim u glaveno-grudni region;
oko tela im se nalazi kutikula koja može i da razraste i jako očvrsne gradeći čvrst omotač, koji
se prostire sa leđne, bočnih i delom trbušne strane i zove se karapaks; u kutikuli se mogu
naći CaCO3 i pigmenti koji daju boju, pa su rakovi često lepo obojeni;
na svakom segmentu se originalno nalazi po par ekstremiteta;
 oni su dvograni, mada se grane mogu i redukovati i tako eksktremiteti postaju
jednograni;
 uloge su im višestruke, pored kretanja, služe i za disanje, prijem drži, ishrane, napad i
odbranu...
 prema izgledu mogu biti:
 cilindrični- sa čvrstim skeletom
 listoliki- bez čvrstog oklopa
 eksktremiteti mogu po položaju biti:
 glaveni predusni I antene
 II antene
 usni mandibule
 maksile I
 maksile II
 grudni prva tri ekstremiteta pomažu u ishrani (pridržavaju plen, sitne ga...)
 ostali su ektremiteti
za kretanje, kod
viših rakova ih ima 5
pari i zato su
dekapode
 trbušni- ako ih imaju,
služe za kretanje
(najčešće plivanje) ili su
modifikovani za disanje,
kao kopulatorni organi i sl.
crevni sistem: u prednjem crevu se nalaze zadebljanja kutikule koja oblaže ove delove creva i
služe za drobljenje hrane; sastavni deo crevnog sistema je i jetra; hrane se biljkama, sitnim
životinjama, ali ima i grabljivica;
sistem za disanje- sitni rakovi dišu celom površinom tela; krupniji škrgama koje se nalaze na
ekstremitetima i koje su različitog oblika;
ekskretorni sistem- izmenjene metanefridije koje se nalaze u osnovi antena ili maksila
(antenalne ili maksilarne žlezde)
nervni sistem- skraćena nervna lestvica
čulni sistem- čulo vida- facetovane oči sa mozaičnim vidom i čilne dlačice po telu;
razmnožavanje-odvojenih polova, ređe hermafroditi; imaju brojne larvene stupnjeve;
vrlo brojna grupa životinja, opisano oko 40 000 vrsta; isključivo su vodeni organizmi, jako
mali broj predstavnika na kopnu; delimo ih na:
 niže rakove- ciklops (morski) i dafnija (slatkovodni)


više rakove- jastog, krabe
kopnene- mokrice
STONOGE (Myriapoda)












imaju uniformnu segmentaciju tela, tako da imaju samo dva telesna regiona: glava i trup;
na glavi se nalaze:
 jedan par antena, koji imaju ulogu čula mirisa i dodira;
 par mandibula- usni ekstremiteti
 dva para maksila- usni ekstremiteti
 oči- čiji broj je različit- 2,4,više
broj trupnih segmenata je različit; na svakom segmentu je po par ekstremiteta (otuda
stonoge); na vrhu prvog para ekstremiteta nalazi se otvor otrovne žlezde, čiji otrov može biti
izuzetno jak;
u telesnom zidu brojne mirisne žlezde, čiji sekret ima odbrambenu ulogu;
crevni sistem- hrane se biljnim otpacima, ali ima i grabljivica;
sistem za disanje- traheje
ekskretorni sistem- malpigijevi sudovi
transportni sistem- otvoren, srce duž čitavog tela;
nervni sistem- lestvičast sa parom ganglija u svakom segmentu;
razmnožavanje-odvojenih polova, bez larvi; imaju brigu o potomstvu (brinu o položenim
jajima);
suvozemne, noćne životinje;
opisano je oko 11000 vrsta; kod nas su gujin češalj, kućna stonoga i striga
INSEKTI (Insecta)
 nauka koja proučava insekte- entomologija;
 telesni regioni: glava, grudi, trbuh
 glava- od 6 segmenata sa čvrstom hitinskom čaurom, odvojena od grudi suženim vratom; na
glavi se nalaze:
 složene, facetovane oči sa mozaičnim vidom;
 jedan par antena sa ulogom čula dodira i mirisa;
 usni ekstremiteti- jedan par mandibula- koja gradi gornju vilicu i dva para maksila- koje
grade donju usnu , koji zajedno sa delovima očvrsle kutikule grade usne aparate, koji
mogu biti:
 za grickanje- kod bubašvabe i skakavca
 za srkanje- kod pčela
 za bodenje i sisanje- kod komarca
 za sisanje- kod leptira






za lizanje- kod muva
grudi- od tri segmenta i na svakom se nalazi po par
 ekstremiteta za hodanje, koji su različito građeni zavisno od načina i brzine kretanja;
ove nožice mogu imati i dodatne uloge- stvaranje zvuka (zrikavci) ili za skupljanje
polena u posebnim udubljenjima oblika korpica (kod pčela);
 na drugom i trećem segmentu se nalaze krila; neki nemaju krila (primarno ili
sekundarno beskrilni insekti), a neki imaju samo drugi par krila (dvokrilci); na krilima
se nalaze hitinska zadebljanja- nervatura krila;
trbuh- do jedanaest segmenata; na njima po pravilu nema ekstremiteta, ali ako ih ima uloga
im je izmenjena- mogu sa služe za polaganje jaja- legalica ili žaoka, ili pak viljuške za
skakanje;
kutikula- ima jako dobro razvijen voštani sloj sa zaštitnom ulogom; ima brojne dlačice sa
ulogom čula dodira; kutikula oblaže i prednje i zadnje crevo;
u koži se nalaze mnogobrojne žlezde sa ulogom lučenja mirisnih materija ( koje služe za
odbranu, međusobnu komunikaciju i privlačenja jedinke suprotnog pola);
crevni sistem- različit zavisno od tipa ishrane- hrane se biljkama, životinjama, ali su i paraziti;
imaju pljuvačne žlezde koje kod pčela služe za spravljanje hranljive kaše, kod komarca luče
materiju koja sprečava zgrušavanje krvi a kod gusenica od njih nastaju paučinaste žlezde za
lučenje kokona (stadijum lutke); neki insekti koji se hrane tečnom hranom imaju voljku
(rezervoar hrane, ili mesto za čuvanje meda kod pčele ili hrane za larve kod mrava); kod
grabljivica postoji želudac za žvakanje- unutrašnjost mu je obložena zadebljalim hitinskim
grebenima;








sistem za disanje- traheje
transportni sistem- otvoren; hemolimfa može sadržati otrovne materije (npr. kantaridin),
koju mogu lučiti preko zglobova svojih nogu, kao zaštiu;
nervni sistem- lestvičast, sa naročito dobro razvijenim glavenim ganglijama socijalnih
insekata;
čulni sistem- složene- facetovane oči; pored njih i proste oči- ocele, koje razlikuju samo
svetlo-tamu; čulo ravnoteže, čula za prijem zvučnih signala, čulo dodira, mirisa, ukusa...
ekskretorni sistem- Malpigijevi sudovi;
razmnožavanje-odvojenih polova, sa čestim polnim dimorfizmom (razlike u veličini, boji,
različiti dodatni organi, naročito kod mužjaka...); oplođenje je unutrašnje, a ženke nekih
vrsta pomoću legalice polažu jaja; jaja imaju dodatnu zaštitu od isušivanja; postoji briga o
potomastvu;
razviće- može biti:
 direktno- bez metamorfoze
 indirektno:
 nepotpuno- jaje, larva, adult
 potpuno- jaje, larva, lutka, adult
 razviće je propraćeno hormonima koje luče žlezde sa unutrašnjim lučenjem;
vrlo raznovrsna i vrlo brojna grupa organizama- preko milion vrsta opisano (oni obuhvataju
oko 2/3 svih vrsta živog sveta; dele se na:
 primarno beskrilne insekte- sa direktnim razvićem i
 krilate insekte (neki mogu biti sekundarno beskrilni) sa indirektnim razvićem; oni
obuhvataju:
1. viline konjice- žive blizu voda, dobri letači
2. stenice- ishrana ili biljnim sokovima, ili grabljivice ili paraziti
3. termite-socijalni insekti- od radnika, vojnika i polnih jedinki; grade gnezda u
drvetu; vrlo plodni;
4. bubašvabe- noćne životinje
5. biljne vaši- ishrana biljnim sokovima
6. vaši i buve- sekundarno beskrilni, hrane se krvlju, paraziti čoveka, prenose
bolesti;
7. pravokrilci- ishrana biljkama, imaju zadnje noge za skakanje- skakavci, zrikavci,
popci, rovci...
8. tvrdokrilci-imaju prva krila očvrsla koja štite zadnja meka krila, najbrojniji;
ishrana biljkama ili grabljivice; trčuljci, bubamara, gundelji, gnjurci, krompirova
zlatica...
9. opnokrilci- socijalni insekti; oprašivači biljaka; pčele, ose, stršljenovi, bumbari,
mravi...
10. leptiri- sa lepim krilima; biljojedi, sisaju nektar biljaka, a larve grickaju lišće
11. dvokrilci- najbolji letači, imaju jedan par krila; muve, obadi, komarci....


značaj:
 pozitivan:
 oprašivači biljaka
 krećući se kroz zemlju, vrše njenu aeraciju, a donoseći rezervnu hranu- obogaćuju je,
povećavaju joj plodnost;
 razlazu mnoe štetne materije- čistači prirode;
 kao grabljivice uništavaju štetne insekte- npr. bubamara
 bitni članovi lanaca ishrane
 dobijamo brojne proizvode od njih- med, vosak, mleč, propolis (pčele), svila (svilena
buba), boju za karmin (štitaste vaši), lekovite materije...
 negativan:
 mogu ishranom biljkama da unište čitave regione- gusenice- šume, termite- drveće,
nameštaj, krompirova zlatica- krompir...
 paraziti- izazivaju ili prenose bolesti- malarija, bolest spavanja, žuta groznica, tifus,
kuga....)
 zagaživači hrane (muve, bubašvabe...)
 otrovni insekti- izazivaju alergije i smrt ljudi;
odbrana od insekata:
 mehaničkim skupljanjem
 hemijskim sredstvima
 biološkom borbom...
BODLJOKOŠCI (ECHINODERMATA)














celomske deuterostomije
radijalno simetrični organizmi (petozračna simetrija), sa uglavnom bilateralno simetričnim
larvama
nesgemntisane životinje
spljošteni organizmi u leđno-trbušnom pravcu; na donjoj strani- usni otvor, a na gornjoj
analni otvor
skelet- unutrašnji, mezodermalnog porekla (karakteristike kičmenjaka); izgrađen od pločica,
za koje su pokretno zglobljene bodlje, kao i mali izraštaji u obliku štipaljki- sa ulogom zaštite i
hvatanja sitnih organizama;
mišićni sistem- slabo razvijen, jer su nepokretni ili jako slabo pokretni;
kretanje- uz pomoć posebnog sistema kanala ispunjenih tečnošću; sa kanala polaze
cilindrični izraštaji (nožice), koje se završavaju pijavkama, kojima, kada se tečnost pod
pritiskom prelije u njih, se pričvršćuju za podlogu i tako se kreću tom stranom tela;
sistem za disanje- dišu celom površinom tela ili škrgama ili pomoću drugih posebno
diferenciranih organa;
transportni sistem- otvorenog tipa;
ekskretorni sistem- ne postoji; ekskrecija se vrši preko cele površine tela ili škrga ili creva;
nervni sistem- od prstena od koga polaze zračno raspoređene vrpce; tih prstenova ima trijedan na donjoj strani tela oko ždrela, drugi , postavljen dublje u telu i treći na gornjoj strani
tela; mezodermalno je porekla- što je jedinstveno u živom svetu;
razmnožavanje- odvojenih su polova, bez polnog dimorfizma; larve su im uglavnom
bilateralno simetrićne;
rasprostranjenje- isključivo su morski organizmi; žive na morskom dnu, sporo se krećući ili
kao sesilni;
dele se na:
 morske zvezde (Asteroidea)
 morske zmiljujice (Ophiuroidea)
 morske ježeve (Echinoidea)
 morski krastavci (Holothuroidea)
 morski krinovi (Crinoidea)
Morske zvezde (Asteroidea)
 telo je spljošteno, sa centralnim diskom od koga polaze pet krakova (petozračna radijalna






simetrija);
sa donje strane tela nalaze se duž ručica brazde u koje ulaze cilindrični izraštaji;
zvezde su velike grabljivice; hrane se školjkama i puževima;
sistem za disanje- pomoću kožnih škrga;
čulni sistem- dobro razvijeno čulo mirisa- služi za pronalaženje plena;
razmnožavanje:
 bespolno- regeneracijom
 polno
različito obijeni i različite veličine;
Morske zmiljujice (Ophiuroidea)

slične morskim zvezdama, ali sa mnogo dužim
ručicama koje mogu biti i granate i nemaju žljeb sa
donje strane;
Morski ježevi (Echinoidea)







loptasto telo; uglavnom
radijalno simetrično, ali se
javljaju i znaci bilateralne
simetrije tela;
imaju jako dobro razvijen
skelet,koji potpuno obavija telo i
izgrađen je od brojnih ploča za
koji su zlobljene bodlje, koje
mogu biti i jako duge i služe,
kako za kretanje, tako i za napad
i odbranu; pored bodlji imaju i
izraštaje u vidu štipaljki, koje
imaju ulogu čišćenja tela;
specifična skeletna struktura karakteristična za morske ježeve je Aristotelova lampa; ona
okružuje usni otvor i ima ulogu
struganja algi ili sitnjenja
hrane;
crevni sistem- od usnog otvora
polazi crevo koje ide do
analnog otvora na gornjoj
strani, praveći usput jednu ili
dve petlje;
sistem za disanje- kožnih
škrge;
razmnožavanje- odvojenih
polova;
izuzetno su brojni u toplim
morima
Morski krastavci (Holothuroidea)





izduženo duž usno-analne ose i bočno položeno po
podlozi; zato im je radijalna simetrija poremećena, pa su
često sa naznakama bilateralne simetrije tela;
oko usnog otvora se nalazi venac ručica, koje su izmenjene
prstolike nožice i čija je uloga hvatanje hrane;
imaju prilično redukovan skelet u vidu skeletnih iglica
razbacanih po telu, pa im je telo uglavnom mekano;
imaju veliku sposobnost regeneracije; u slučaju opasnosti
mou da izbace skoro sve unutrašnje organe i tako se
smanje i zaštite, pa kad opasnost prođe, regenerišu sve
unutrašnje organe;
slabo su pokretni, žive na dnu mora;
Morski krinovi (Crinoidea)

telo im je izgrađeno od drške na kojoj se nalazi čašica sa ručicama, koje okružuju usni otvor;
 na istoj str ani tela im se nalazi i analni otvor;
 iako su pričvršćene za podlogu, po potrebi mou da se
„otkače“, slobodno plivaju ručicama i potom ponovo zakače;
Download

животиње-кратак курс 2