ZAŠTITA PČELA I VOSKA OD NAPADA
VOSKOVIH MOLJACA I VAROE (grinje – preglja)
Đorđe Prpa, Goran Prpa, Igor Jovanović, Dejan Mitrić
Tel: 011 2648 730; 011 2650 194; 011 2653 371;
www.gomadjo.co.rs
Beograd
Januar 2015.
UVOD
Radi opšteg utiska o brojnosti i zastupljenosti (insekata i pregljeva) u ukupnom životinjskom svetu
na planeti Zemlji daćemo šematski i brojčani prikaz vrsta životinjskog sveta, kao i šemu opšteg
načela faza razvoja insekata, počev od jajšceta do odrasle jedinke (imaga).
Bitno je istaći da larveni stadijum u razvoju insekata čini najveće štete, jer se intenzivno hrani i
razvija sve do prelaza u fazu lutke, iz koje posle metamorfoze izlazi mladi insekat, što je bitno za
voskove moljce. Razvoj i hranjenje kod pregljeva zasniva se na izlasku larve iz jajašceta koja
odrasta, parazitski se prikači i siše sokove iz mekog tkiva domaćina, što je bitno za varou. Izlegle
jedinke varoe su sa šest pari nogu i odrastanjem izraste im još jedan par. Na taj način i u tim fazama
razvoja štetočine pojedu i izlučevinama zagade dobar deo hrane, a parazitske forme što je bitno za
varou, pored napada na pčele unište i razvojne forme lutki pre pojave mladih pčela.
Struktura broja vrsta faune na našoj planeti
Šematski prikaz broja vrsta faune (životinjskog sveta) na našoj planeti, gde se vidi da artropode
zauzimaju 87%, od čega 82% insekti i 5% pauci u odnosu na ostale vrste, od kojih jedan deo čini
štetne organizme u poljoprivrednim proizvodima, kako biljnog, tako i životinjskog sveta ili ako se u
hrani nađu živi ili mrtvi kao i njihovi delovi. Takođe insekti i pregljevi pored korisnih učinaka u
ukupnoj biocenozi, mogu činiti i velike štete biljnom i životinjskom svetu.
2
Ciklus razvoja i biološko – morfološki izgled stadijuma u razvoju insekata
(jajašce, larva, lutka i imago)
Stadijum larve koja se izlegla iz jajašceta, pravi najveće štete, zato što se intenzivno hrani, razvija i
raste, pa tako pojede najveći deo proizvoda i zagade ga pre nego što pređe u stadijum lutke. Dok
paraziti pored zagađenja proizvoda sišu sokove iz mekog tkiva lutki domaćina, kao i imaga
(odraslih insekata), pa ih tako iznuruju i uništavaju.
Pored brojnih radova objavljenih na suzbijanju malog i velikog voskovog moljca i varoe,
pokušaćemo da tim radovima dodamo i rad na primeni PH3 gasa za suzbijanje moljaca i
delimično varoe koja se zatakne na ramovima sa voskom van košnica sa pčelama, kao i primenu
finih čestica brašna za otresanje varoe sa pčela, na papirnu ili sl. podlošku na podnjači košnice.
S ozbirom da se u drugim radovima detaljno obradila morfologija, fiziologija, rasprostranjenost i
ukupna biologija voskovih moljaca i varoe, mi bismo pokušali tim radovima dodati još jedan
doprinos kao mere borbe protiv ovih štetočina pčela i pčelinjih proizvoda. Takođe dato je dosta
radova na temu primene raznih hemijskih i bioloških preparata i metoda njihove primene u
suzbijanju navedenih štetočina. Mi ćemo pokušati da damo prilaz ovome problemu sa stanovišta
uspešne borbe protiv voskovih moljaca i varoe s jedne strane i sa druge, zaštite zdravlja
konzumenata meda i drugih pčelinjih proizvoda, kao i zaštite pčelara i radnika u pčelarskoj
delatnosti prilikom aplikacije (primene) predloženih preparata.
Primena PH3 gasa u boksu bez pčelinjih društava u suzbijanju voskovih moljaca
i varoe koja se zatekla na izvrcanim ramovima sa voskovim saćem
Metoda primene PH3 gasa u aplikativnoj ambalaži i dihtovanim boksovima, u koje unosimo ramove
sa saćem, ili nastavke košnica sa saćem ili košnice sa saćem i izloži dejstvu 5 gr. PH3 gasa po 1 m3,
ubiće sve razvojne stadijume moljaca i varoe uključivši sterilizaciju jajašaca. Moguće je PH3 gas u
obliku peleta primeniti u navedene svrhe, ali na podloškama, da ostatak nema kontakt sa saćem i
medom.
3
U cilju zaštite zadravlja potrošača mada i pčelinjih proizvoda, primena PH3 gasa od strane obučenih
aplikatora i korisnika, obezbeđuje da proizvedeni med i pčelini proizvodi nemaju u svome sastavu
ostataka apliciranog sredstva, kako aktivnih materija, tako i njihovog nosača. PH3 gas kao inhibitor
disanja i toksikant, primenom ne stvara rezidualne forme i nove sojeve štetočina u suzbijanju bilo
koje artropode, pa samim time voskovih moljaca i varoe. Pojedini pčelari inženjeri agronomskih
nauka počeli su sa primenom PH3 gasa za uspešno tretiranje ramova sa voskom, voska, nastavaka i
košnica, koje spremaju za posedanje sa pčelinjim društvima (rojevima). PH3 gas ne sme doći u
kontakt sa živim bićima, pa i sa pčelama dok njegova koncentracija ne opadne ispod 0,1 ppm.
Rezervni ramovi sa voskom, prethodno tretirani sa PH3 gasom drže se u izolovanom boksu, ili u
boksu gde su i fumigirani sve do sledeće upotrebe bez bojazni da su napadnuti bilo kojim insektom
ili krpeljom.
Posle vrcanja meda, oceđene (otkapane) ramove od meda treba odmah unositi u boks za fumigaciju
i zaštititi od napada moljaca, s obzirom da se vrcanja meda obavljaju u toplim periodima kada su
aktivnosti moljaca u najezdi.
U prilogu ovog materijala daćemo skicu izrade boksa za fumigaciju ramova sa saćem, nastavka ili
košnice sa ramovima i osnovnim merama opreza primene PH3 gasa kao toksikanta. Daćemo skicu i
opis izrade boksa, način dihtovanja (hermetizacije), kao i procedure (postupka) manipulacije
(unošenja i iznošenja) ramova sa saćem u boks i iz boksa, kao i zaštitnu opremu i mere opreza
prilikom provetravanja boksa pre iznošenja ramova iz njega.
Takođe daćemo predlog materijala za izradu boksa za fumigaciju.
Svaki pčelar koji se dobro bavi pčelarskom proizvodnjom u pčelinjaku poseduje nadstrešnicu ili
neku vrstu objekta (šupe) za radove pripreme pre radova na košnicama u pčelinjaku. U tim
nadstrešnicama ili šupama može se postaviti boks za fumigaciju. Pristup boksu treba ograditi ili
pregraditi žičanom mrežom (farmerska pletena žica) i da je ulaz u taj prostor pod ključem u periodu
48 sati fumigacije i još 12 sati provetravanja. Ako se boks otvara i provetrava pre protoka od 20
dana nosi se gas-maska za PH3 gas. Boks može biti tako zatvoren do sledećeg ciklusa, a ramovi sa
saćem voska neće biti napadnuti moljcima ili varoom. Jedna Degesch ploča ili 170 peleta ili 33
kuglice oslobađaju 33 grama PH3 gasa, što je dovoljno za fumigaciju boksa od 10 m3. PH3 gas u
pogledu težinskih odnosa 99% je sličan vazduhu i on će se u smislu mešanja sa vazduhom u boksu
(prodiranja gasa u gas) dobro izmešati sa vazduhom i potpuno uništiti sve razvojne forme moljaca i
varoe, kao i sterilizaciju jajašaca. Gasovi koji su teži ili lakši od vazduha, nemaju svojstvo da se u
hermetizovanim (dihtovanim) boksovima idealno mešaju sa vazduhom, nego teži padaju ka dole, a
lakši se podižu ka gornjem delu boksa. Ovo je veoma važno znati ako se primenjuje palenje
sumpora u cilju uništavanja voskovih moljaca. Dok je pod naponom toplote sumpor dioksid,
donekle će dosegnuti (proširiti se u 2/3 boksa), a hladan će (sobna temperatura) pasti prema donjem
delu boksa (suda). Zato se u žargonu zove pasiji gas. U pećini sa prisustvom SO2, pas se otrovao, a
čovek nije.
4
SKICA BOKSA ZA FUMIGACIJU
Dimenzije boksa: - visina: 2,5 m
- širina: 2,0 m
- dubina: 2,0 m
Zapremina boksa je...........10 m3
Materijal za izradu boksa i mere opreza:
– osnovna konstrukcija i kosnici: drvene štafle 5 x 8 cm ili slično
– poprečni nosači najlonske folije: krovna letva, na rastojanju 0,5 m
– sve oblepljeno najlonskom folijom debljine 0,3 ili 0,4 mm
– svi spojevi najlona i mesta pričvršćivanja najlona zadihtovani čvrstom lepljivom trakom
– posle unošenja ramova sa voskovim saćem u boks i puštanja gasa (postavljanja Degesch ploče),
zatvorena vrata dihtovati črvrstom lepljivom trakom i suprotni prozor ako je ugrađen.
– prilikom postavljanja Degesch ploče i otvaranja i provetravanja boksa primeniti propisane mere
opreza. Boks za vreme procesa fumigacije mora biti žičanom pregradom odvojen i ulazna vrata
na žičanoj ogradi ili pregradi moraju biti zaključana. Kada se boks otvara nosi se gas-maska za
PH3. U koliko postavimo ventilator za brže provetravanje, ventilacija boksa je urađena za 2 sata.
Praktično je na leđnoj strani boksa postaviti prozor 60 x 60 cm radi brže ventilacije.
5
Zaštita pčela od krpelja (varoe) primenom (zaprašivanjem) pčelinjih društava
finim glatkim jestivim brašnom, čije su čestice prečnika manjeg od 150 mikrona
(u proseku 120 mikrona).
Tehnolozi u mlinarstvu kada u proizvodnim uslovima proveravaju prisustvo grinja u brašnu, oni od
uzorka brašna naprave piramidu, iznesu je na sunce ili primaknu izvoru toplote (radijatoru, TA peći
i sl.). Ako se niz strme ravni piramide primećuju sičušne kotrljajuće loptice, znači grinje su
prisutne.
Pregljevi kada izađu pod uticajem toplote na površinu strane piramide ne mogu se obdržati stajući
na zrnce brašna, nego se sa zrncem obrušavaju – padaju.
Ovaj primer kao uvod smo napravili da se lakše uoči, šta će se desiti sa varoom koja se u košnici
kreće po pčelama i ramovima naprašenim finim česticama brašna? Desiće se da se varoa neće moći
održati, nego će se obrušiti do postavljene podloške na podnjači košnice. Te podloške trebamo
povremeno kada se nakupe varoe iznositi i spaljivati zajedno sa varoom. Kartonske podloške treba
ponovo postaviti i tako postupke kao i prašenje pčela i ramova sa brašnom ponavljati po potrebi do
kraja sezone.
Podloške sa varoama iznete iz podnjače košnice napolje treba spaliti, a ne rasipati po travi ili u
prirodi. Krpelji imaju sposobnost da u nepovoljnim uslovima pređu u stanje mirovanja (hipopusa).
Dobivši posle nekoliko nedelja, pa i meseci povoljne uslove (vlaga i temperatura) ožive, sišu biljne
sokove, a kada se domognu životinja njihovu krv i limfu.
Način zaprašivanja izvodi se tako što se sa prvim proletnjim aktivnostima pčela, svaku pčelinju
zajednicu (pčele i ramove) naprašimo sa 15 grama finog glatkog sitnog brašna. Postupak ponovimo
posle 7 dana, a treće zaprašivanje izvedemo posle 10 dana. Ostla zaprašivanja izvode se prema
potrebi. Prilikom zaprašivanja treba naprašiti brašnom pčele i ramove sa saćem. Na taj način se
stvara klizna i nestabilna površina, kako na pčelama, tako i na saću, koja onemogućava
funkcionisanje kandžica (zakačaljki) na nogama varoe.
Ovo je potpuno prirodan način u skladu sa organskom proizvodnjom hrane, bez upotrebe pesticida
ili ostalih hemijskih sredstava za borbu u suzbijanju varoe na pčelinjim društvima.
Za ove namene treba upotrebaljavati brašno čije su čestice (zrnca) u proseku veličine 120 mikrona.
To su obično brašna za proizvodnju keksa. Vlaga brašna treba da je 13%. Međutim brašno se
proizvodi (ekstrahuje) prilikom meljave sa 15 % vlage. Za to ga treba (obično) na suncu dosušiti.
To ne bi trebalo raditi kada je relativna vlaga vazduha velika (sparni dani). Tako bi umesto željenog
prosušivanja povećali vlagu brašna i smanjili njegov željeni učinak u košnici.
Primena (aplikacija) brašna po pčelinjim društvima izvodi se ručnim zaprašivačem za praškaste
materije ili cediljkom ili malim sitom za brašno treskajući po košnici posle skidanja poklopca i
smirivanja društva dimilicom.
6
Slika 1
Slika 2
Na slici 1 vidimo na gornjem delu zadka pčele u
zelenom kružiću kako brzim pokretima varoa, od
zadka prelazi prema spoju sa toraksom. Taj spoj je,
kao i vrat, meki hitinski deo gde se varoa prikači i
sisa tečni sadržaj tkiva pčele. Međutim suština borbe
je da se onemogući varoi da dođe do tih mesta.
Varoa je veoma pokretljiva i kada stane kandžicom
noge na zrnce brašna, gubi ravnotežu, sklizne i pada
prema podnjači košnice. Takođe telo pčela
posednuto je finim paperjem u vidu dlačica. Kako je
varoa jako mala ona se po tim dlačica brzo i spretno
kreće, kada pčele nisu naprašene finim česticama
brašna za ljudsku ishranu. Iznurene pčele varoom
brzo uginu. Društvo slabi, a napadi varoe bivaju
intenzivniji.
Na slici 2 želimo prikazati morfološki izgled pčele
kao insekta opnokrilca. Vidimo da opnasta krilca
koja služe za letenje i provetravanje i mešanje
vazduha u košnici, dosežu do kraja zadka. Tu i na
tom delu varoa se ne prikačinje. Okretni delovi su
spojevi glavenog dela sa grudnim (toraksom) i
grudnog sa zadkom. Ta dva spoja su mesta gde se
varoa prikači i parazitira. Cilj borbe je da se to
predupredi i onemogući, a da borba bude uspešna,
po pčele i konzumente meda, mleča, polena i voska,
i neškodljiva ili bolje reći potpuno organska i
prirodna proizvodnja meda i drugih pčelinjih
proizvoda.
Na slici 3 želimo vidno prikazati kada se varoa useli
u plodište, da može masovno uništiti mlade pčele u
stadijumu lutke. Time se postiže da se pčelinja
društva ređe obnavljaju, slabe, a varoa lakše opstaje
u slabim pčelinjim društvima.
Varoa može oslabiti jaka pčelina društva i ako se
ona bolje brane od napada varoe, u odnosu na slabija
društva.
Slika 3
7
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
1. Moguće je uspešno primenjivati PH3 gas u suzbijanju voskovih moljaca i
zatekle varoe na ramovima, nastavcima ili košnicama van pčelinjih društava.
U te svrhe može se napraviti poseban boks ili koristiti izolovan postojeći
objekat.
Moguće je košnice sa nastavcima i ramovima bez pčelinjih društava obmotati
folijom, zadihtovati i postaviti PH3 gas. Neophodno je u radu sa PH3 gasom
primenjivati propisane mere opreza. PH3 gas se ne jedini sa tretiranim
proizvodima, pa su ti proizvodi bez ostataka apliciranog sredstva (ekološki).
Doze primene PH3 gasa su u rasponu 3 do 5 gr / 1 m3, tj. pored mortaliteta
insekata i pregljeva ako želimo sterilizaciju jajašaca doza je 5 gr / 1 m3. Živa
bića, kao i pčele ne smeju doći u kontakt sa PH3 gasom, sve dok mu
koncentracija ne opadne ispod 0,1 ppm.
2. Moguće je uspešno primenjivati pšenično brašno za ljudsku ishranu protiv
napada varoe u košnicama sa pčelinjim društvima.
Brašno treba da je fino glatko čije su čestice u proseku oko 120 mikrona
(brašna za proizvodnju keksa), ako nema onda meko glatko za prozvodnju
kora.
Količine (doza) brašna po jednom tretmanu po košnici bez nastavaka su oko 15
grama. Prvi tretman obaviti sa početkom prolećnih aktivnosti pčela, drugi posle
7 dana, a treći posle 10 dana. Ostali tretmani su prema potrebi posmatrajući da
li ima varoe na podnjačama košnice. Varoe iznete iz podnjače se spaljuju, a
nikako ih ne rasipati po okolišu pčelinjaka.
Primena tretmana brašna obavlja se ručnom pumpicom za praškaste materije ili
kroz cediljke ili mala sita za prosejavanje glatkih frakcija brašna.
8
Download

Zaštita pčela i voska od napada voskovih moljaca i varoe