"
Immanuel
Kant
UM
I
SLOBODA
spisi iz filozofije istorije,
prava l države
izbor,
redakcija prevoda
Danilo Basta
i
predgovor
l
l
;�
:1
·�
...
VEčNI MIR. FILOZOFSKI NACRT
138
.
.
e {reservatiO. ·
. - Prećutkivanj
�ata
um�
dok
h
vsk!
arh1
iz
pati
stra
a možda nijedna
pretenZIJa �oJe. . zasad
menta/is) stanh _zbo
še
suvi
njih
od
k
s
e
·
g toga St? t �� �oje će u budućniser·
na ne spominje,
osti
�a
e
moz
pljena te ne u zlo nanaster�vd raJ , za tu svrhu 'iskoristi prva
biti izmišljene spaJa � �it�:� kazuistiku i stoji, ako se
zg od na prilika,
i ispod
tojanstva vladnara,takv-kao
stvar pravo uzme.. 1�P�/ d�s
..
deduk·
im
sklo
kOJI b ' bio
časti njegovog
cijama.
ovima pollti·prosvećenimojipojm
Ako se, medufv po
trajn
u
sast
·ave
d
a
p
�e sm_atra. danesemo���l. �e� �bzi� na sredstva. ondaomće.pove
da·
cavan)u nJeh n1e ·Izgledati školsko i pedantno.
kako ovo s vata
je li
drz�vu (bez obzira na to
2. Nije dnu samostalnu
ste
da
a
rzav
d
.
d
ruga
e
ona ve'/.ka 'J' maenofa)m.nekupmoz
. om T darivanjem.•kne
ovm
zam
nasleđem.
· ml kao što je, na
Država nije imov.ina (pam·mon
wna ,·e zaJ·ednica ljudi
O
.
a.
z1m
zau
1·e ona
pnmer. zem1·Ja .što
1agati·
niti
m?ze_ zapovedati stablonjome
kojoj niko drua. giNJu_ne._ koJ
lraspo
k?:
ti�
v
asti
sa
bno
zase
do �ma samalamiti ka � l�avrt drugoj državi znači renJem. nakk kao moral�OJ. , .IC.nosti ; pretvoriti je u stvar a
joj opstana idei! prvo�I Og u ovora -bez koje se ne moze
to se protivi
ato
kome je poznodil
g da � Svados
o m kod Je�n�g
zamisliti pravopas
a
dov
koro
sve
e.
n���
s
u kakvu je_ os��a �td�lo:� :v:ta nikada nisu za to zna�i . . u stican·a naime da se i drzave
Evropu - Jer tom _na�l�
predrasuda o bno
a in·
a nova vrstama
ltl. T J·e deiome nek
mogu međusom se zen
,
vez
im
dičn
poro
sna
k
�
ros
t
u_
bez
kojo
dustrije preko
po·
tako
se
:
da
in
'nač
�
m��e sna���modelo
postaje
ubrojati i slučaj kada
a Ja.. --:- . � dtreba
veća posed zem
og
rotiv nezajedničk
g
i�najmiJUJB voJSk
r
.
jedna. državaPri
kao
e
troš
i
vaju
a
I �po�r�bl)·
e se p od aniC
nepnJa. teiJ'a setom
oce.
h
o
k
o
kak
je
ruku
ma
koji
ri
stva
139
ratova kojima
postići rasterećenje. Osim toga. ako
su ljudi plaćenisezaželi
to
ubijaju ili da budu ubijeni. to znači
da
da su upotrebljeni kao proste
ili oruđe u ruci nekog
drugog (države). a tako neštomašine
se
ne
može
dovesti u sklad
s pravom čoveka u našoj vlastitoj osobi.· Sasvim
je druga
stvar kada se građani dobrovoljno s vremena na vreme
ve­
žbaju u rukovanju oružjem. da bi tako sebe i svoju domo­
vinu osigurali od napad
.a - Isto tako bi bilo i sa nagomila­
vanjem blaga, jer bi to druge države shvatile kao pretnju
ratom, a to bi ih prisililo da eventualni rat preduhitre (jer
od tr.i sile: vojne, savezn
i novčane, moglo bi se reći
da je ova poslednja najpouičke
zdanij
ratno oruđe. samo što je
vrlo teško proceniti njenu velićine u).
l
mmlstra
lm,_
-
-
1 1
m'
umstltl
.•
l
0•.
·
·
petuus) treba da
ke (mifes per
·Stajaće vojsuno
.*
tanu
nes
v�emenom potp
. d žavama, jer su
pret� rat�m d�����
r " poduhvat.
One neprestano pok
už a taka
uvek spremne_aJuda<lrz�e�e azuen�;đu
ica nad·
sobno bez gran
One prisilj�
veli1<e
eva
zaht
to
kako
a
di
meću u brOJU konacno �� s�JU. · š mučniji od -kratk
og
izdatke. mire VOJS. ke b_ :j.� ���e ��o sebi uzrok napadaćkih
rata. pa takv
3
naor�zanl
IV
·
.
koja svOJ�.,č'lj�
.
. dru a na$1edlll. f\090 oni
drt&vl r��.��::;!0�1�a"':.�
�
e
se
11na druguk llzlč��a�·�:,;t Udr�: :rt.!el
o
eo "'a
�:t:.'{ dr���-: >J':e�a. a ne v�ed;at \ao tak&v (fl. vet
• Nultdna
drit't'u.
4.
Drža va se ne sme za d ži ati zbog spoljaš
njih
državnih razmirica.•
Ako se u državi ili ·izvan nje traii pomoć u privredne
svrhe rza popravku puteva
, podizanje novih naselja. izgra·
dnju žitnica za slučaj neradn
ih godina itd.), onda to po­
moćno vrelo nije sumnjivo. Ali.
kao mehanizam u među­
sobnoj borbi jedne sile protiv druge.
i sistem dugova
što rastu u nedogled ali ipak tako dakreditn
·
j
e
sadašn
­
vanje uvek osigurano (jer nije verovatno da će jese potraži
.
svi
po
verioci istovremeno s time pojaviti l. takav kreditni sistem
- duhoviti izum jednog
trgovačkog naroda u ovome veku
- predstavlja opasnu novčan
silu, državnu blagajnu za
vođenje rata veću od blagajni usvih
drugih država. koja se
može iscrpeti samo kad jednom budućn
presuše da­
žbine ršto se opet može dugo sprečavati.ostioživljava
njem
prometa ·i njegovim protivdejstvom na industriju i privre·
du). Tako olakšana r-atovanje, kao i sklonost vlastodržaca
ka tome. koja je izgleda
ena u ljudskoj prirodi. ve­
like su smetnje za ostvareukorenj
nje
večnog
mira, pa bi jedan pre11minami član morao to za-braniti. utoliko
pre što će ko·
naćno ipak državno bankrotstvo neizbežno oštetiti
mnoge
druge države istovremeno. bez njihove krivice, i itime
javno povrediti. Prema tome, druge države su bar u pravuih
da se udruže protiv takve države i njenih bezobzirnih na­
mera.
·
u
v
u
•Nijedna država ne sme
uređenje i upravljanje drugese. • asilno uplitati u
Jer. šta joj može dati ;pravo na to? Zar možda skandal
kojim jedna država sablažn
podanike druge
Međutim, ovaj pre može da java
posluži kao opomena. jerdržave?
predje neki
koe: odgo ri o
da
njim
na d-lobojem
·
tlelta nete 'vo}Jmi ruk•ma , us;jano l o
5.
•
Teko
���� epor
1mt
n
no
bugaraki
lep
en
vo
orčkom caru. kada re ova, hrco
s
bez prolevanja krvi svojih I>OdMik4 •Kov•ć koJ
i
vadih
le ez 11 ierav�.·
..-----'
philosophischer
ewigen Frieden. Ein
Entwurf
vius, 1795.)
(Konigsberg, Nicolo
Zum
Da Ji se ovaj satirični natpis na firmi jednog holand­
skog gostioničara, na kojoj je bilo naslikano groblje, tiče
ljudi uopšte, ili državnih poglavara koji su nezasitni rata.
ili možda samo onih filozofa što sanjaju taj slatki san napo­
se, to pitanje možemo ostaviti nerešenim. Ali pošto po!iti·
čar-praktičar gleda sa velikim samodopadanjem na politič·
kog teoretičara kao na čoveka koji raspolaže samo suvim
knjiškim znanjem, te za državu. koja .polazi od načela zasno­
vanih na iskustvu. ne može svojim idejama bez stvarne sa·
držine predstavljati nikakvu opasnost i kome uvek može
dozvoliti da kaže sve što hoće. a da se iskusni državnik koji
poznaje svet na to ne osvrne. to autor ovog dela traži za
sebe da on i u slučaju razmimoilaženja s tim ostane dosle­
dan i da u njegovim pogledima, koje se usudio da javno
iskaže, ne nasluti opasnost za državu. Ovom clausu/a sal­
vatoria želeo bi autor dela da se izričito, u najlepšoj formi,
ogradi od svakog zlonamemog tumačenja.
PRVI
ODELJAK
kaji sadrži preliminarne članove večnog mira među
državama
1. ·Nijedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako ;e
sklopljen tako da prećutno sadrži povod budućeg rata.•
U tom slučaju bilo bi to samo primirje. odlaganje nepri­
jateljstava. a ne mir, koji znači kraj svih razmirica i uz
koji pridev večan već predstavlja sumnjiv pleonaz.am. Svi
postojeći uzroci budućeg rata. iako su oni samim stranama
- ugovornicama zasada još nepoznati, poništeni su do jed­
noga zaključenjem mirovnog ugovore, bez obzira na to hoće
li ·Ih neko ne znam kako pronicljiva traganje otkriti i isko-
140
navukao je­
nevolja što ih je na se
mer što ga
stavlja primer golemih
pri
v
rđa
.
njem. l uopšte
dan narod svojim bezako
um acceptum)
daje drugoj (scandall
jedna sl obodna osoba
ina. ne bi spa­
ist
o.
am
druge. - Ov
ne znači povredu ove
šnjih razmi·
na država zbog unutra
dstavlja za­
dao slučaj kada se jed
pre
e
seb
za
ki
a, pa sva
bi sada
ako
rica pocepa na dva del
i
m.
e da zavlada celino
a pomoć.
sebnu državu koja hoć
zal
uka
a
lov
de
tih
nom od
koja strana država jed
đenje druge dr·
atrati mešanjem u ure
to se ne bi moglo sm
dok ovaj unu·
vlada anarhija). No. sve
žave (jer u njoj tada
njih sila zna­
ljaš
spo
rešen, uplitanje
og naroda.
trašnji sukob još nije
isn
jednog ni od koga zav
u, pa bi
čilo bi povredu prava
ešć
bol
jom
ašn
utr
svojom un
ugroža·
i
koji se samo bori sa
al)
and
gledno sablazan (sk
tako predstavljalo oči
.
svih država
valo bi samostalnost
e
ne sm
ava u ratu sa drugom
6. -Nijedna se drž
bi u budućem
a
koj
va
jst
tel
rija
nep
upuštati u takva
erenje. a to
ućila međusobno pov
miru nužno onemog
(percusso·
e a
pla ć e n ih ub i
su: iznajmljivanje
g o v o r a,
u
e
j
n
e
š
nefici). kr
res) . t r o v a č a (ve
u
o)
elli
n a izd a j u (perdu
p o d s t i c a nje
ratlljc•.
državi sa kojom se
mora da
avštine. l usred rata
su nečasne ratne luk
mišlje­
in
nač
ev
elj
verel'lje u neprijat
opiti mir .
skl
preostane izvesno po
o
ćn
gu
mo
ne
o
bil
m slučaju
nja. jer bi u protivno
do istrebljenja
vo razbuktala u rat
jst
tel
rija
nep
se
bi
pa
sredstvo u ne­
no
nuž
tek
je
t
m). Ra
(bellum internecinu
ne postoji sud
me
ko
nom stanju (u
volji kojim se u prirod
održava vlastito
moćno suditi) silom
koji bi mogao pravo
država ne može
nih
aće
nijedna od zar
pravo; i u kome se
to već pretpo­
r
nog neprijatelja (je
na takozva­
pro�lasiti za nepraved
kao
a.
rat
od
ish
u). jer tek
vo. A iz·
pra
i
stavlja sudsku presud
an
str
lučuje na čijoj je
lfum puniti·
nom božjem sudu. od
(be
rat
ni
zne
ka
se zamisliti
među država ne da
s pretpostavljene·
njih ne postoji odno
u
eđ
izm
što
po
}.
vum
da bi se rat do
me. - Iz toga sledi
ga prema podređeno
o obe strane a
nak
jed
že da zatre pod
istrebljenja. koji mo
. završio večnim
hovo svekoliko pravo
zajedno s njima i nji
ma tome. takav
Pre
.
tva
ns
blju čoveča
mirom na velikom gro
mu vode. mora ne·
a sredstava koja nje
se rat. kao i upotreb
dstva neminovno
sre
ta
nu
A da pome
.
izostavno zabraniti.
paklene veštine
po tome što se one
je
no
a
jas
rat
e.
a
vod
am
o
tam
u granic
ne bi dugo zadržale
r
same po sebi niske.
istiti - kao na prime
kor
le
če
po
već
ne·
je
šću
ori
kada bi se jednom
se isk
atoribus) kod koje
špijunaža (uti explor
ne može iskorenitil
tu
sve
u
se
ja
(ko
n je ·
le
šti
časnost drugih
uni
o
nje mira i tako potpun
nego bi prešle i u sta
gove ciljeve
To
141
.
.
.
Svi navedelli zakoni
.. s� o bJektrvno. tJ. prema intenciji
vlastodržaca zakoni ko "' to zabranjuju (leges prohibiti·
:
vae). No, jedni od njih
pa aju u «_>nu vrstu strogih zakona
{leges strlctae) koji
b z obma na okolnosti, te traže
hitno izvršenje kao
5· �) dok dr�gi (kao oni pod
.
2 .
4). iako nisu izu eci
��Stl� pravrla, daju, prema
prdrkama, subjektivno šira vl ascenta (/e�es fatae) u po­
.
�ledu njihovog sprovođenJ·a e dozvoljaVaJU da se njihovo
rzvršenje odgodi ali da
pr tom.e �e gubi iz vida njihova
svrha. Tako, na rimer
slobode koje
iz­
vesne države bile Jiše�e
e .
ne sme se odgoditi do
na svetog 2:ivka (ad cafe
o
s
ećavao
s ;ae �a . kak je ob
Avgust). jer je odugovlače j d vo , jeno ne zato da se slo·
boda uopšte ne povrati
samo zato da se to ne izvrši
.
,
� n �a o n �meri. Zabrana se
prenaglo i na taj način
o�de odnosi na način sti anja Ojr u u uce ne srne da važi,
air ne i na pritežavanje. Jer remda o �o nema tamo nužan
pravni vid, ipak su ga u svo�e ; me.. tj. u _vreme pozitivnog
sticanja. sve države prem
ašntem Javnom mišljenju
smatrale pravovaljanim.*
J�
(
. �·
�
� �
;
�
(tOS!jV�)Bn/e
�d: g
����
� ��
� p
��
�
0���
•
•
p
SU
DRUGI ODELJAK
t
ko i sadrži definitivne članove večnog mira među
drzavama
.
Prirodn o stanje (statu nat�ra,.IS) među lJudima koji
j
· mrra nego, na protiv, ratno
ztve edni uz druge nije sta je
•.
�
�Da li �akona kojo• n�!ln nalalu (lege& p raecepti
.��J • onih kojo. ndto zabra·
njuju (leues INohlbl
:::;••J om3 takvih �a o11a koji
es PP.r
/Jeoovan
'ou zasn
o$z:ouiJ:�:
mlssiv•e) u 10 se ��1./ raz'logom s.unmk jalo. Jer. takoni
i n;!
"' ,snih
t l .
objeklivnOj pre.ktlčnoi
praktftno�· ��
upa•�
osti
post
izve
1• a dotvota
P'rema tom� b�� •,;,• :r{I<Jsni !<>kan silio da uredim :! �nna tta ne možemo bili
prisiljeni. a
prouv�č:>ost ••o objelct ukona u oba sl učaje Ime isto
značenje. - Zabrana':OJU _smo ptell>Ostavlli liče se o
do/"'nskog roodkon�
samo b�du�e naćina �uga Ja •• kog prava (npr. nasleđs�:. mlkod
te
�abrane. lj. 3ozvola' o n s � se n3 �ade!nje priteiavanje er . a osd OOOđenle
O. . ne prela.ru
prirodnog stanja � sdensko. pr�mda nije pravovalja...1 lr!r: reiUQ
m
do­
no
ted
pusnom zakonu prir�n g prava moze da traje i dalje kao r;o�, ffllj
fPOsseuio p utati•sJ No · putatlvno posedovanja. koje Je kao,_�:;o0110ko P08eGCN.nje
abtovano u
pmodno"' pravu. zabran e �pos1e prelar� u građansko
· eu n�MM!
se ne
� 10· 0 v1 a!ten1e za t1'11j
mole . pravo steći na .r:t:;
s
bi mogro
vanj
�
da i• tak� st1tan.Je ostvareno u gređanskom ':.:Oti.J. edo
Jer u. nternu b1. takvu
POstorato
o
posed vanje. kao ;vreda, moralo odmah preSt$ti etm br $e utvrdolo do nije pra·
vovalj31'\0
. :iteljima prir nog prava na
Ja sam. ovim hteo samo uz gred
m :•:;:::
od
:
vs. onak�• k:::�! 0
i�&i
�i·
�tm
��
:eclvu�unomkojipravu
'
�·;
��::i!� r a.::. ��� �·=to z� lo!Ja ito se on u �::�,:,:kon
.
· Ut>Oittblj
rar o m !to samo prohlbitlvnl
to��
f•
·�:L.
'"""'· e dozvole nisu un
;ćavalućl u:�'ov 1\.:!'�i
nego su ubat!�!"�e�ut•1,:_���:·:! h-o Tao<Jkran
o se npr kate·. btIn.Ju!e &e ovoo
�r �· l.prvo.
ozvole dete zakonu slu
drugo treće ltd. do u nedogled. flok
d
e•, ovime - ume··
tajno. ne po nekom rln�'';"· n119Q tap�aiu?i medu konkt
etnr
. uon
· m st'*'
sto da su uslovi un.':i ormu/i> P'O/Irbllwf109 zakono �"::!�tt
uredno posta(>
' ctoPUsni zakon
S
tr ba 1•1ill §to je ta� b ;..o
en duhoviti r ne·
rehni nagradniM .;.;,.
k�
rog•a l oltroumnoga gro/eo Wlrod
je avo
.
ć
sau za t;m
etlć����:•·"1 kolell pravupr
o
k e formv!e (slične malemtzv
i pro­
bni kamen doal:�.,;; :k:•"'!Javs�a.
će �· nje · . e��
ek
ter
OtttU
'!'
1 e c�r;no mati samo genetBine za�:�
S8'11n smerna tel'a ��!
o tJV
aU. ne univellsln� �.k . k"" •u opilevB1ećl. kako to upravo. ' rek!
� ' b����. "l pt!;;
po,.,r, jednoga ukona.
d
na
tl
••J
•
o
J
za
r
l
l
l
"
IZb qa u
n�
teljstvo
neprija
.
.
_
k�me. istina
. .. .
stanje. tJ. ono u
stalno preti. Mlrovn?
ali to IZbiJ �� i ak
J·
tku.
neprijatel
trenu
svakom
.
·
kaniti se
uspostav'� : � om
jedan su·
dok
stanje treba dakle
sve
i
mi�·
dah garan �
u
stva još ne znači
št� je moguće samo_
gar� i u
tu
e
drugo
s oll!m
�
može
sed ne da
tražio
je
ona� k ji ju
zakonskom stanJU elJem.
neprijat
sa
kao
postupati
142
l
.
/ ;��
�i
d
�
•
večnoga mira
Prvi definitivni član
treba da bude
u svako; državi
Građa nsko uređe/Ije
republikanska
s/o·
. . zasnova o prvo: na ·principima
drugo: na
Uređenje koJe le
ljudi):
�
(kao
t �a
g
Jedno
_
za:
bode svih članova _
jedino g zajedni čkog
e
d !udno
svlh
sti
zavisno
.
.�
zakonu jednakosti
načelima
na
e:
tre
poda�l )
če iz ideje prvo·
konodavstv a (kao
e 'o' koje proisti
na]
građa
pno pravno
{kao
svih
ra da počiva sveuku
-: �
kOJO!
ikans o ur�­
republ
bitnog ugovora. _na
jeste
Jednog naroda nje koJe
zakonodavstvo
J·e baš ono uređe
om pag l edu to
pravn
·
. ,;." u ,luO•iu
đenje.• u
�
!
�n:
•
�
�
l''��
g .đ ·
sme postupati nepreJate
�bojeonu dnJ�
se n•. . k "' I"'C
lspravr.o ako . s ula
Oblćno se utima da
a co je sas\lim'upio
•
�
r
d
u
dl 1'1\e ie OI" !otvltno pcw c •vi� ito je neko '
.t� s
�
J�
�o pojedinac lill
Jer
npJ.
po tćln tentl.
već tamlm tim
sAom uJrorukom 6la(pre�o vla
t .sti k.oioj $U obojici
•lgurnost l v ��da me
bez&kool·
potrebnu sigurnost n:;.t
odutima ml tu
eo:t��
� lO ) • o�o
•. vrtda me �ako ne
�
l
A
(H'
Otlv mane: l
MrodJ \l člsto priru�
l t
tivt
o
o.dc
,
pa rna 1 ne Pt: lli d a a mnom !tlJPt u za·
stltl\ett' u'A
st•nl• (srs.u iniu5lOJ
prinudttl
tof.tu SY'OQP.
ote."·a ,.; 9* mogu
!e postupak na kome
alno
s
t�m�
t � . ""':"" �;� ��ai•m�"o delovati tedan
pOlto me
. � s, ���oni i; moga su � sdi
OJ t
lJ
svi
Qla$i.
u
k
konskt odf\01 •h.
� l tlanovi
n
obv�� !�i,}
�� ��oi�a�i o�;;� %3dat
l ���e ���
je �e;� ur; dađa��
�veko pre
drliJve JI���; n�� ��0 ��1:(lu• Qentium):
tto
u
,
"'
so
u
odnO"""' "'
.
l} uređenje
f'IU O<lavl u ""
drzave ko ll vojim
mo·
2) promo medun•rodnorn � rt• uk ol ik o tjude l
cSruvo (ius ce��
�e
n
s
oveće
grBđono
opltoć
večn09
ji
orođane jedM
31 prema Pl"""
e reć o Ide
• k�o
jedni ne dntgen.':"''::,': ��':'nile proizvoljno, već Je ��'" ���u unjamno Q ltzltk<li!
•• roU>lm
·..- poled<MC til drtova
•
pol!ucuml. - v
,tr.opCon
bio
miri. Jer. kađa b\u"�Jnorn ,tanju, onda bl t3k�v .od�;o
sranil oslobode. o sto
t
uz
•
o
ulieaja,
�� .!: ,rovo postoll namera �· se ��l detl�isotl . J<.ako se to č
••• njem. do� o o l' tn•o) alobod• ne moze se. o os, 1\lko<ne ne Cini nt:��"" d a•.
l ':' �� sie -ćini ·� Jto n 1\Qte "k., eukoliko •� time ni_kome ne
• p,..,". (o tl
�
Iii nl kao O'lf olć en) . l 7 Mowuć""sl jednog postuP ,
Sl bod• je ""'!lucnolf po­
Jer 'tta mati o vla��l; l�)enje bl. daklo. ovako glaJUo: e • .: �Ini nlkonll (rodiO čo·
nonosl nepra•do. nl-om ne tini nept/1'0/dfl. N��rav o �
"
o prozna tou·
.• To je deki
)e
''u'*'• �oJim_ oo
o�o so nl�OIM ne Ctn• nep<o
bJUniti !)'likO: ona
z
.
•
�
����:�
•
o
ovtdtenl• dl
t. _ Tako Illo, spo
o ,.,. mote �
lk
...., d80 svojU � osno• �u roGanima prema kome n
ne r.akonu. tako do
lodno �e !, l som lstovr�meno ne :O:
on•
t
jeste
!'l'
,n ostl nilo l)OITebnO
dr!ovl
�
da
n
,
e
a
na tt.o pravno o b v �ba�
"
ezatl na Isti način. (Pdro:;•P C:":'.re đen·jo). - O.o '" PT.
vn
lt t.. .
lo mc>G"Ć"O ', nl"9"
n )lll oc!W)Itl.
već sodrian u po)m.l
a
m <li!u 'j od
en)o
e
l
voi
nllhovo
đY
t
po!ll
l
n
p<lped•iu
)
Jo
0'\•
"
,.,
.
r
nu!no
...-ot
ol>)dn urođena. on•. 'm
prov&
ljudima
oovek uzdlte 0'10
�elima tmAtlll gro·
;•n•�utio\�:�•Ih zamltlial. te •• Prl• ";,a
.1"�� do umam prl111.
preko prlneiJ>O pre
" '
•ote
bl
za�om
•Itih
111
vet
bOI:anSir
i
to
o
l lli s
.Mr l
•
đanlnom natt:uln<li! •••� : ;i"obOdl )�Ino ukollko ••"" l• .;;,�.:":1.". 0 bOI&nlkoi
umom. vetu m ';,/ mo:�. sloboOe svooa vlntl!OQ umo )uzvllenl)e bit. na svotu.
u
(polto tel< P""'
u n ·pa JedMkolfl, • ol> !rom n• .,.
llkoQ (ona. to ne1111
vo đ& _..st. olto
volji). �to se tiće prl eet \mo ...",.a umislili lc.tO nel<o9
o
ko
a.
o•l"' Bog
\ P �:=,d� co amo d u!nost ela sluh�i o •1;1:'�1 'E':n vrli no svome.;...:;
•
koo
promo ..vv
oot
razi<li!l da men •
duln
u
owj
ril
me 1 1 1 odno• iće
,:;;'; p j.,Jnokosll ne "'o!e
kod koQI
11 '" ovot��e polou� � 1
•" :,., "jedino b
A ru!OQ !lio se ov l
•
ol>odel
it u lOM" r!; l
sl
prh>c•po
t�• o Ito je bilodu�n
onl kt. to )e
prestaJe pojom t ?��okostl svih orađono jedne d rfav: ::o �eć jedinO O \On>O
Slo u tiće provo : lJe da l'1 l• n oai.,J plemorvu dopu te
.., C)d(;OVON ne p,tan ,
r lf)
�:..o
'
s a
��đ���k�s��e.de:c,'e�·
..,
'
��!.l..!:·:�::!�!' �::�:�� �:::r·� f�� ��::V�i·j:M���· .. !�ft
l
b
l
.J
•
"'
no
..,
..
". "' "'
143
predstavlja pravi temelj svake građanske konstitucije. J pi­
tanje ;e samo: da li je ta konstitucija jedina koja može da
dovede do večnoga mira.
Republikanska uredenje, uz svoje časno poreklo iz
čistog izvora pravnoga pojma. sadrži i nadu da će dovesti
do željene posledice - do većnoga mira. A evo iz kojih
razloga.- Traži li se (kao što je to u ovom uređenju jedino
fll()gućno} pri glasanju •za rat i· li protiv ratac saglasnost
svih građana, onda ništa nije prirodnije do to da će oni
dobro promisliti pre nego što se upuste u tako opasnu igru
da svojim glasovima sebi .pribave sve patnje fata, a to je:
da sami ratuju, da plaćaju ratne troškove sopstvenom imo­
v�nom, da s mukom popravljaju pustoš što rat za sobom
ostavlja i konačno, da se zlo prevrši. da sami snose teret
dugova ·koji zagorčavaju i sam mir, a koji se nikada ne
mogu otplatiti zbog bli·sko predstojećih novih ratova. Na­
protiv, u uređenju koje nije republikanska i u kome podanik
Ilije građanin, rat je nešto najprostije na svetu, jer državni
poglavar ni·je ravnopravni državni podanik, nego njen sop­
stvenik. te zbog rata ne trpi ·Oi najmanju oskudicu na go­
zbama, u lovu. u letnjikovcima, po dvorskim svečanostima i
sl. Stoga on može da otpočne rat i zbog najmanjih trica,
kao kakav veseli izlet, a iz pristojnosti će ravnodušno pre­
pustiti njegovo opravdanje diplomatskom telu, koje je u
svako doba na to spremno.
Da se republikanska uređenje ne bi pobrkalo s demo­
kratskim, kao što se obično dešava, mora se napomenuti
sledeće. Oblici države (civitas) mogu se podeliti bilo pre­
ma razlici u nosiocima vrhovne državne vlasti, bilo prema
načinu kako poglavar (bio on ko· mu drago) upravlja naro­
dom. Oni prvi oblici su zapravo oblici vladanja (forma im­
perii), i mogućna su svega tri: da vladalačku vlast poseduje
ili jedan čovek, ili nekolicina među sobom povezana. Hi pak
za!edno svi koji čine građansko društvo (autokratija, ari­
stokratija ·i demokratija; vladarska vlast, plemićka vlast ·i
narodna vlast). Oni drugi su oblici upravljanja {forma re­
giminis), a t'iču se naćina -kako() se država služi svojom pu­
nom vlašću zasnovanom na ustavu {tj. na aktu opšte volje
kojim od gomile postaje narod), i u tom pogledu oblik dr­
žave može biti republikanski, ili despotski. Republikanizam
je državni princip koji -traži da -izvršna vl ast u državi bude
odeljena od zakonodavne. Despotizam post oji tamo gde drll '0/lQ )ednog podanika pred ranQOm dr-. J)lllRII od dUIWO, t,..bo eli pt...
rooluzl. 111 da zoslug& prethodi rt119U•. - �ivledno je pot do )e wlo nolrvo1110, oko )e "'119 veUll u rođenJe. ttote ll za njim aloditl zaoluoo (okretnost
__. u olulbl). To je onda isto koo de je delo priznanj<t povld
čel'lO<II licu bet
llulltw ueluoe (da. no primer. bude !aPO'tednll<): o to optto n..odna volja. u prvo.
bitnom ugovo"'· koji prodstovi)o polaznu tačku ze ovoko t>rovo. neto nluda uklJ�·
Uče •lvfbettog
čiti. .Mr plemić nije samim tlm
- Sto
•l vo (1 tako bi
mogao nazvati roog nekOij vUe<J Cinc.nilul ,..ten ličnim
.raal-1. to ovde rang nije valan kao svo1ina za dotičllU o•obu. nego
.to
slutbu. po Jednakost tima nije pov..,đeoo: jer ostavi ll dotična oooba
avoju afutbu, on1 ••tovremeno ostavlja i rane i vr�t• se u �'�•rod.
•da
hodi
""""'
"'
1 plemenit čovek.
;
••
pl.-.,.
144
, od�ak e koje je sama dala
.�
d.
vo
spro
jno
ovol
žava sam
kao svojom priom
volj
��m
a
sluz
ar
nosno gde se vlad
�
demokratija je,
pome��ta ! d žovna oblika
vatnom. osniva takvu
ona
izam ·er
u pravom sm1slu re�•· en
�p� 0 j�dlnom ili možda protiv
�
u
J
izvršnu vlast gde SVI o ucu .
sa tim saglasan) ta-l<o da
jednoga (k�ji ���ma t�me �I_Je
to znači protlvrečnost opA
.
s
odlučuju sv1 kOJI 1pa k msu t
slo�od �. m.
šte volje same sa sob om' sa
·van za·
e e e
Svaki oblik upravljanja kOJI nt J e r e r � n·!��oj istoj
mo ze
l
.
ne
.
avac
d
no
zako
r
pravo 1e ru�oba�. J
.
(isto kao §to ni kod SliOolje
v
e
1
SV?
ac
st
vr
�
i
biti
bi
� .
oso
J
orn'em sudu ne može isto·
giz.ma opšta tstma .sa�rzana
ju !x>Jedi načnog slučaja iz
��i
sups
vremeno predstavljat!.
�
emda su ona d ruga dva drža-vna
donjeg suda pod go r n J ) ):
uju
što u izvesnoj meri omoguć
o
l.
to
uređenja nedostatn� u.
da
ućno
mog
bar
njih
kod
takav nači� up r avi J f."la: •ea�
u reprezentativ­
duh
ra
ova
��g
anja
usvoje oblike upr�v�
J
da
kako je govorio Fridrih ll:
nog sistema. �tP!.'Ii e ona�o.
­
usta
g
tsko
okra
i • Kod dem
d
je on samo naJv•�• sluga u
o da
svak
e
hoć
o
tam
er
g
va to je. međuttm,_ nem.�
strana
1. s"to J· ej manja personalna·
moze rec
vlada. Stoga se
vec·a
.
. b r .J onih kojl vladaJU) l sto Je
�
državne vlast•. {_tJ.
mo·
ra
ova
odg
više
·e
eđen
reprezentacija. ym . d r zavno u� nad� da će se postepenim
m
te
.
a_
gućnosti repubhkantz� .
�
ratiji_ je
i S tog razloga u aristok
reformama dotle ' uz
ogucno
nem
i
je
a u demokratiji
već teže nego_ u .monar IJI,
ije do
gač
dru
je
đen
ure
no
rav
ostvariti ovo Je01.�0 potp�no
anja•
avlj
upr
ina
nač
n Podu je do
nasilnom revol�.CtJOm. Al� � o
[iako vrlo
ave
drž
ika
obl
d
neuporediv_o . VIde st :l�
ra po­
a � vaj više ili manje odgova
mnogo �av•s •. o t
mu prava.
poj
zi
bra
sao
se
da
e
hoć
o
mem.JtOJ svr��� ma a. akt r
njemu
��ni sistem jer je jedino u
mora ostvantl r�preze�a
. bez koga je upra­
anja
ravl'
p
n
n
�f
mogućan
go
� d� je 01 pitanju koje mu dra
va des�otska •. nat nad
z�
nije
ka
ubli
rep
�tarih takozvanih
uređenje. - NIJe na o
poti·
des
u
ći
pre
ale
mor
to
ros
.
nap
to znala. i zbog toga su
eka
v\ašću jednog jedinog čov
zam. koji je pod vrhovnom
još najsnošljiviji .
predstavt>lk bolle
rlmer · bolll pomaz&l>lk.koo
i tiO pridaju vl�r .
·��
gruba
O�
�
�
·
•
e
I
I
���.
.
.
•
Ih.:.
d'
repu�llka�tk•
•
��
o.
��:
Visoki naziv
� �;
p,..,met prekor
1lo0 opravda"•
volje ,.. umljl. 70m&nok �lli;;.; � ��1!"
to ni1
· - O.ltk or '';� učiniti
•očka. la�konja.11 N�ći��:" �olim yoapodara zomlle. N,�C:��,;:·I� l."':,,kelle
li
pomis
i
tr oprtetl moQ l ko trna razume. Ua .Ito •• mo p
m pr<Nom.
skr��enlm u dut•lull�
kt. dt up'!c!vrn�· 1/udrki
•
od
krupnu
ll
jeclnOQ
e<>w
voč
li
po
b
nije
:
rizi
1 01 moro bill nepo" J
�· 10 preuzeo
tom no)vetom svollnlo';'·."a zomnl .
.
!lkom
e
l
m
rtelnl
1
beseđ
po:
M<1.� �'!, •:::,e�•·�:.:;<'.��im
�Izgled
=��"'.;0;!,1':fdl :;!,1,enia 0 latlnltostl lja.
va
���ust
g
no)bo
dltnjo
o
o
vi�«jj
uprav
Je
posle
1 0 tomo hlcvo
�a� je
• ke· •N ek a se luđaci po-opru
tntći· nojbol)e SP<()VO•
1�1";;!,1dt
'"��
pea :O"��l• oe najboljo spr ovodi.•on.Ako
m reči,.;•. skrett.o crvljiv
na1�.l.�ole
po
l•
C<1dt
i.
o
naj·
provod
e
e
m obliku najbolja. lj.uprav
den<lh ur· �� �:�bol"
....� da znati d• le 16kvl
do a
' l•• prlmeri dobrih
up,..l,...·..,!"�.·.
0'8 · "" .
,..... .n��
·
tomo
ll
lo
e
o
ooda
l
vtoda
bolJe
K l
�·j ����n�lk����;�:Orlt• u Pfil� naC_Inu ed:�·���:!�� kao �.t:dnike Do�icii•��
1cdnog Tilo ili Mar�• Aur��!:.n': ��:;.��l bilo dobro. ntkad• •e "'; n!J' •=••
a d.rugl Komodi lho:a ��podobnott zo Itl polobl bila po•n•ll. a
de51tr. lerd l• nl .
. ·o
l ka da ih odJifani.
bila je u OVOI1n01
se
u
•
0
11\Gfl
145
Drugi definitivni član večnoga mira
Međunarodno pravo treba da se osniva na
l e d er a l i z m u slobodnih država
Narodi, kao države. mogu ·se posmatrati -kao pojedinci
koji se u svom prirodnom stanju (tj. u stanju nezavisnosti
od spoljašn-jih zakona) uzajamno vređaju već time što žive
jed ni uz druge 1 od kojih svaki, u interesu sopstvene sigur­
nosti, može i treba s pravom tražiti od drugoga da stupi u
uređenje slično građanskom, u kome će svakome biti za­
garantovana pravo. To bi bio savez naroda, koji ipak ne bi
morao biti medunarodna država. l u tome bi upravo ležala
protivrečnost: svaka država, naime, uključuje odnos višega
(zakonodavca) prema nižemu (onome koji sluša, narodu),
pa bi više naroda u jednoj državi sačinjavalo samo jedan
narod. a to se protivi pretpostavci (jer mi baš imamo u vidu
pravo pojedinih naroda u međunarodnom odnosu, ukoliko
ti narodi ćine različite države. a ne naroda stopljenih u je­
dnu d ržavu) .
Baš kao što mi s dubokim prezirom gledamo na pri­
vrženost divljaka njihovoj bezakonskoj slobodi - radije da
se bez prestanka glože nego da se pokore zakonitoj sili koju
bi sami konstltulsali, pa tako, dakle, više volje mahnitu s o­
l
bodu nego razumnu - i smatramo je za surovost, neote­
sanost i životinjsko uniženje čoveka, tako bi isto. moglo bi
se pomisliti. obrazovani narodi (svaki za se okupljen u
svojoj državi} morali požurili da što pre izađu iz tako zao­
stalog stanja. Umesto toga, medutim, svaka država hoće da
pokaže svoje veličanstvo (jer narodno veličanstvo je besmi­
slen izraz) baš time što nije podređena nikakvoj spoljašnjoj
zakonskoj sili, a s j aj državnog poglavara ogleda se u tome
što mu stoje na raspolaganju mooge hiljade ljudi spremne
da se žrtvuju za stvar -koja ih se ništa ne tiče, a da se pri
tom on sam ne izlaže nikakvoj opasnosti. RaziJka između
evropskih i američkih divljaka leži uglavnom u tome što
su neka plemena ovih poslednjih po-jeđena od svojih ne­
prijatelja, dok oni prvi umeju da svoje pobeđene protivnike
upotrebe mnogo bolje nego ·kao ·jelo, oni će pomoću njih
radije povećati broj svojih podani·ka a time i količinu oruđa
,
za nove i veće ratove.
S obzirom na zloćudnost ljudske prirode što otvoreno
izbija u slobodnom odnosu među narodima (dok je u gra­
đanskom zakonskom poretku, usled pritiska uprave, vrlo
prikrivena). čudno je zaista što reč pr8Vo nije mogla biti
J)(ltpuno Izbačena iz ratne politike kao cepidlačenje � što
se još nijedna država nije odvažila da se javno založi za
takav stav. Još uvek se iskreno navode Hugo Grotlus, Pu­
fendorf, Vsttel � d r . (sve vajni tešiteljl) za oprsvdanie rat·
nog napada, ·premda njihov kodeks, bilo da je sastavljen
filozofski, bilo diplomatski, nema i ne može imati ni naj­
manje zakonske snage {jer države kao takve ne podležu
146
jedna
. Nema primer a da se
prinudi)
joj
zajedničkoj spoljašn
tim svedočan­
podupr
ntima.
argume
država ikada dala sl<oliti
namere . da odustane od svoje
stvima tako važnih ljudi.
pojmu prava. bar
odaje
država
svaka
duboku.
To poštovanje što ga
da čovek poseduje jednu
ti
pobedi
na rečima. dokazuje ipak
će
koja
moralnu obdarenost
dati mu
iako zasada uspavanu.
i
poreći)
može
ne
ovaj se
princip zla u njemu (a
željne rata
drugih. Jer inače. države
nade da to očekuje i od
sa njom teraju
da
os·
i
m
usta.
e
u
uzimal
ne bl reč pravo ni
·Priroda je ja·
vladar koij je izjavio:
šegu, kao onaj galski
mora pokoslabiji
prednošću što mu se
čega obdarila tom
ravati .•
tražiti svoje pravo posred·
Države. medutim. ne mogu
samo ratom i njegovim
nego
sudu.
stvom procesa. kao na
načinom ne može
takvim
om. a
srećnim završetkom. pobed čijoj je strani pravo. pošto se
na
ali ne
da bude konačno rešeno
toga puta završava rat,
doduše
om
ugovor
(a
mirovnim
sukob
za
r
uvek nalazi nov izgovo
i ratno stanje. jer se
nepravednim.
prosto
ni
nazvati
države
ratno se stanje ne može
svojoj stvari). Isto tako. za poje·
jer je tu svak sudija u
što i za
isto
važiti
može
ne
tj. da
po medunarodnom pravu
stanju. po prirodnom pravu.
već
dinca u bezakonskom
one
države
stanja• (jer kao
spolja­
•treba izaći iz takvoga
dohvata
van
su
te
uredenje.
pojmovima
imaju iznutra pravno
prema svojim pravnim .
Kako. me·
šnje prinude, koja bi ih
nje)
urede
ko
zakons
šire
vlasti
htela podvesti pod jedno
davne
zakono
prestala moralne
đutim. um sa najvišeg
postupa k. zahteva­
pravni
kao
rat
se bez
apsolu tno proklinje svaki
sredniju dužnost. mir koji
jući. napro tiv. kao najnepo može ni stvoriti ni osigurati ne
mogli
međunarodnog ugovora
naročite vrste. koji bismo
savez
jedan
bi se
savez
to je potreban
Taj
um).
(foedus pacific
nazvati savezom mira
tome što
po
vao
razliko
pacis}
(pactum
onaj prvi
od ugovora o miru
okonča samo jedan rat. a
e
.domogn
ovaj poslednji hoće da
se
da
Savez ne ide za tim
sve rarove. zauvek. .
i osigur a
održi
da
vo
isključi
nego
u sa­
kakve moći za državu
države. kao i drugih država zako­
slobodu svake pojedine
javnim
potčini
ne
njih
a od
vezu. a da se ipak nijedn
kod ljudi
sili (kao što je to slučaj
nima i njihov oj prinudnoj
da je ova ideja
pokazati
se
Može
sve države
u prirodnom stanju).
o postepeoo da zahvati
ivno
federaliteta. koja bi trebal
(objekt
v
a
večnog mira, izvodlji
pr· osveće·
i da tako dovede do
i
moćnom
nekom
srećom
realna) . Kada bi kojom
u (a ona
rukom da obrazuj e republik onda bi
nom narodu pošlo za
miru) .
e
večnom
a
sklon
biti
ostale dr­
po svo}oj prirodi mora
federativnog ujedinjenja za
sho­
ona postala središte
čile i tako osigurale
daljim
.
žave koje bl joj se prikliu
savez
se
bi
taj
g prava. A
ivao.
dno ideji međunarodno
postepeno sve više prošlr
prisajedinjavanjima te vrste.
da
treba
-Ne
kaže:
narod
Razumljivo je kad jedan
amo u dr·
formir
se
da
želimo
mi
bude rata izmedu nas. jer
slobodu.
147
.
· .• zakonoda �nu, upravnu
žavu tj'· da seb'r postav1mo
i sudsku vlast. koja će naše
�orove rešavati mirnim putem.• - Ali kada ta drzava
kaze.· •Neka _ne bude rata izmed u mene i ostalih država P���da J a n e priznajem
:
�akonodavne vlasti koja ć e zajeme!tl n:'�ni moje pravo. a
Ja njoj njeno•. onda je uopšte n�razUI niJIVO na čemu ja za­
_
sn�vam
poverenje u svo·e pravo. d� h: na surogatu građan­
.
skog društvenog save�
će reci edera li m koji. da
bi uopšte imao nekog
a. um nuzno vezuje za pojam
međuna�odnog prava.
PoJam međunarodnog prava a� prava__na rat nema zapravo nikakvog smisla (jer bi to on _ a znacllo da ono
_
pra�du na osnovi jednostranih makslma silom,
a ne na te­
melJu opštevažećih s ol'ašn" z ona. k�!i ograničavaju
�
slob_odu svakog pojedl�c�)
bi
pod
. n)tm moglo razu­
.
samo ovo: sasvim �j .
da se ljudi koji tako misle­
_ u prostra­
međusobno zatru i na t
nađ u večrlt _
nom grobu što će prek
�·r
� J�e st �ahote nas
- ilja zajedno s
njihovim začetnicima . � a )e ree ? međusobnom odnosu
država. um zna sam� d
pu� za IZiazak iz bezakonskog
_a
. sto kao _ i pojedinci,
stanja neprekidnog rat��
s
� ;e. �
o?reknu divlje (bezako � ske) � l oz e. a se
_ pnlagode jav­
m� prinudnim zakonima te d ta o obrazuju međunarodnu
drzavu (civitas gentium ko'
e se. dravno, sve više širiti
dok naposletku ne
o e na zemlji. Ali kako
. ve nar
to one. prema svom shv t
me�unarodno9 pr�va, nikako
_
�e žele. odbacujući tim: ��Jh. �po �st on_o sto Je in thesi
_ jedne svetske re­
ISpravno, to se na mesto
publike može postaviti
e ze lmo da nam sve propa­
_
dn�) kao negativni surogat _sam� Jedan
sve Š.!fi. po·
.
_
stOJ�n savez koji odbacu'e rat l
_ce zaustavljati bujicu
protrvpravnih neprijateljsk-h
l �kl
. onostl; no uz stalnu opa­
f r­
snast da bi one m l
rov ltrl (�u�or im_pius intus - e
mit horridus ore e uge t
ratni bes ... sipa uža�
sna iz krvožedna gubice. Verg�l l��
n!JV!SU
·
5����
!
k
kroji
{�h �
�����
meti
J
;
/
obuhvatiJ�
�
z u,
mir
�
(akoz�tiV�\IdeJe
.
� �� �
Treći
kOJI
�
definitivni član večnoga mir•
b d: se ograniči na uslove
��t � t
. e"l anovima. nije reć
pr:thodmm
Pravo građana sveta t
oPš teg h osPi ta
kao
0
Ni ovde,
ni u
fllantropiji. nego 0 pravu, e prema tome hospita/itet (go·
.---Po zovrjenom· rotu !)ri c!all
•kl�
J�. mira, bilo bl umesno ud<t
suki norod. d� se posl�
ae tr
blaQOdlrenia prool
ui 1
l
koda će se
liko oaoroknJ• koi��aa)&.
u
J O lju�kl rod jot uvek kriv je������·a m•
st bolja
se opovlnuje
'
d
nar
e
o
ll'l
':eđ
o e v ć se
lllkllkv m zakonskom
• oju
u odnoou no dru
JU
on
o
od •onosvtto
nerovlsnoal. rodile leć �'r.'·�·t,oo aredlln ,... (kojim . •• ne ret':� ·:,
ve,
se Irali. n el mo pravo •••
'
BlaQOdarenja za vreme ral
pobede. himne ICX>je s (klik
s�ll pe••iu Boo� ��d � vhk:,��
m�!:;.:�·�.·:�lli
���:f':'tol ou11�nos/na/"ko/l
�nstvo. } "'· osim rov·
nerodl
_načl<\a
da ost-.•
��
ro owJa �-:1!-t' • hI lJno žalost•nl lrro)eveiu io�"?":
:d'o' �"·''"""
• Q l'nf!tenl•
··ellkog broja ljudi ođ�osfno ���
nJ ()ve 5reće.
..
u
•
-
u
Ime
•
148
u slučaju do­
stoprimstvo) znac1 pravo svakog stranca da
ljen nepri­
prim
a
ovog
od
bude
ne
g
drugo
nekog
tle
na
laska
nije skop­
tim
s
ako
titi
uskra
može
o
.
prav
jateljski To mu se
me­
svom
na
vlada
mirno
.
čana njegova propast No dok se
zahtev ne
se
Taj
ljski.
ijate
nepr
tao
susre
stu. ne sme biti
stva (jer bi se
može postavljati na osnovu prava gostoprim
kome bi on na
po
or,
ugov
rni
otvo
dobr
ban
za to tražio pose
vu prava po­
osno
na
već
),
izvesno vreme postao ukućanin
bićima . Jer.
im
tven
druš
kao
ma
ljudi
svim
da
pripa
sete, koje
šinu, na ko­
povr
ljinu
zem
na
o
prav
svi oni zajednički imaju
onačnost,
besk
u
ti
joj se. pošto je loptasta, ne mogu rasu
prvobitno
niko
i
.
sebe
kraj
oga
drug
i
već jedan mora trpet
e nego
emlj
z
tu
mes
om
nema više prava da bude na jedn površine, kao što su
ljine
zem
vi
delo
jeni
drug i. - Nenastan
zajednicu. ali ipak
mora i pustinje. rastavljaju doduše ovuguću
ju da se ljudi
omo
)
brod
ki
tinjs
(pus
ila
brod ili kam
gospodara i
bez
ela
pred
ovih
jedni drugima približe preko
iskoriste za
šinu
povr
ljinu
zem
na
o
prav
ko
da svoje zajednič
stoljubi­
nego
Kada
ja.
raća
saob
uspostav ljanje međusobnog
otimaju bro­
eri,
Berb
er
prim
na
a.
obal
skih
mor
ci
vi stanovni
mca odvode u rop·
dove u priobalskim morima ili brodolopust
inja. arapski be­
stvo. ili kada se stanovnici peščanih a smatrajući svojim
enim
plem
im
adsk
duin i. približuju nom
divljački postupak pro­
pravom da ih pljačkaju. onda se taj
pravo stranih došljak<l
ni
zato
se
Ali
u.
tivi prirodnom prav
kušaja da se uspostavi
o
p
od
na hospitalitet ne proteže dalje
ma . - Na taj način
eoci
osed
star
sa
ja
raća
mogućnost saob
mirnih uzajamnih
do
doći
a
mogu i najudaljeniji narodi svet
vni i tako ko­
opra
javn
ati
post
u
sletk
napo
će
odnosa. koji
skograđan·
svct
ju
stan
ližiti
prib
načno ljudski rod još više
skog uređenja.
upak civilizo·
Uporedi li se sa tim negostoljubivi post
inentu, za·
kont
m
naše
na
vanih, naročito trgovačkih država one
posećuju
kada
čine
koju
avda
ključiće se da je nepr
zemlje i
ne
stra
)
u
j
a
j
va
s
o
(odnosno. što za njih isto znači. . crnačke zemlje. Mo·
rika
Ame
ka.
veli
to
narode. strahovi
u vreme otkrića. zemlje
lučka ostrva. Kap itd. bili su za njih. osed
eocima uopšte nisu
star
o
jer
u.
adaj
prip
koje nikome ne
na nam era osni·
jedi
je
im
da
m
vodili računa. Pod izgovoro
Indiju (Hin ·
čnu
Isto
u
vanje trgovačkih stovarišta, oni su de,
s njim a
dno
zaje
a
naro
ičke
ratn
dustan) doveli strane
je raz­
adan
podb
aca.
uspostavili su i ugnjetavanje domorod
. po­
glad
a.
konc
i
a
kraj
bez
ve
rato
na
nih tamošnjih država
zala
svih
ija
litan
ta
i
glas
bunu. verolomstvo i kako već ne
rod.
ski
od kojih trpi ljud
iskustva s ova·
Stoga su Kina • i Japan (Nipon}. posljee dozv
olila prila z.
im
što
Kina
ro:
mud
i
l
i
n
i
uč
ima
kvim gost
...
pn·
ena sama ro,'\Ziv.•
ili onim in1enom kojim st!
• 01 t.•smo o u vehku drta..,u obel�!
potret:no ;e s.�mo
k&kav drugi tome 9rodtli g18�}.
(naime- tc•na, a ne Sina i l i
nota b. dole.
lo
str. 6St-OS4. naroto
-­
Tibet�num.
vled41ti Georgiju•ov A/phsb�rum
npravo određ�nOt.l
.
profesora Fisd'leta ova lem1ja n�ma
koie T�h�t�" ,
Ptema naC)Omeni pe:trograd-skog
pona�tf'i:Če jP. �me JdrJ. ti. llato,
Jo�
J'ove.
&a-ma
�e
Imena kojim
L;r� � .,tiJSJ�ill·;•:
tJ
1raril.
4�alj
ll"lve
i
car
i
kine�lt
otnećava•u rećtu ser. pa lato se
149
.
.
a l 1 ne i ulaz u zemlju J apan sto Je dozvolio
pristanak uz
obalu samo jednom .;, 1 m _ev�? skom ar�u. Holanđani­
�
ma. isključujući. međuti : � OJI o d zaJedm ce s domoro­
_ tom je n�jgo e (111. po­
cima. kao da su zar b .
I
�
�_
smatra no sa stanovi t MICa. nog sud�Je naJ�IJe) što im
ni to nasilje ne pruža n i
zadovoiJ�tvo. sto se sva tr­
.
govačka društva nalaze na ru u ! a t1.
. � i� � što Secerna ostr­
va, to leglo najokrutni·e
i g .l naJSmls
Jen•Jeg ropstva (kako se
može zamislif)
P vu do_bit. već _jedino oposre­
"
dnu. ukoliko �lu n
va 1 noJ nam�m da obrazuju
mornare za ratne flote i da PrIme o_mogućuju rat u Evropi.
A sve to čine one sile ko·e se SVOJOm pobož�ošću busaju
u prsa i. premda su do rl
ravd l , hoće još da
i h sma_traju za izabran ic pra
.
. . No. kako se među narod·l a n celOJ. zemlJI.. razvilo
Jedmstvo (u užem ili širem sm i l u ) o te mer� da se po­
vreda prava izvršena na jednom _me�tu. na zemlJi oseća na
svim drugim mestima sam· _tlm IdeJa o pravu građana
sveta n ije nikakva fantastič l n strana pravna zamisa<> .
�
ve ć j e u nep isanom kodeksu i d rza
ynog l me�unarodnog
�rava nužna dopuna za javno pravo coveka u<>p�te, a time
l za večni mir . l samo pod t1m us lovom
moglr b"ISmo se
· - · . da mu se neprekidno približavamo .
pod ICitl
:
•
�
� � tn
r:!�
�
;: � b:: ��
.
�
� � ;;�ij���;:�
d
�
��
Prvi dodatak
150
151
sudbinom. ukoliko se u njoj sve to događa pod prinudom
jednog. po svojim zakonima delovanja. n�ma nepoznatog
uzroka. a proviđen;em•. ukoliko nam sv:s1shodnost sv��a
nameće misao o dubljoj mudrosti nekog VIŠeg uzroka koJ1 l�
.
upravljen ka objektivnoj krajnjoj s�rsi lju skog .��a 1 ko�1
unapred određuje taj svetski tok. N1 po _!l3JUspei1Jim �:�str�­
stv�rna prirode (Kunstanstalten) ne moze se .to ov1đen)e
.
saznati, niti se može m a šta o njemu zaklJUČiti , već g�
odnosu
o
radi
se.
kada
uvek
to
je
što
(kao
jedino
.st�a"
_
prema njihovoj svrsi) mozemo. a 1 �oramo. u miSli"!�
_
_
dodati. da bismo tako o njemu stekh nek1 pojam po analogiJI
s postu�ima ljudi (Kunsthandlun gen}. Predstav� o odnosu
i slaganju proviđanja sa (moralnom} svrhom koJU .nam um
.
_
_
neposredno propisuje jeste ideja koja J6 teor!Jskl do use
preterana. ali je praktično (npr. da se �omenut1. mehantzam
iskoristi u vezi s pojmom dužnosti vecnoga mua). dogma­
tična i po svojoj realnosti svakako osnov?n� . - Kada se.
.
kao ovde. radi samo o teoriji (a ne rehgitl l . onda 1e s
pogled
u
koJI
se
m
obzirom na ograničen-ost ljudskog � �
�
.
odnosa uzroka i posledice mora drzatl u gramca!"'a moguc­
nog iskustva - upotreba reči prir�da prikladnlja i skrom·
nija nego neki izraz koji bi označio neko za nas saznat·
�
�
�
• U
. ma �nr
. ode. a: tu spada i e()vek kao čoloo biće. l•ooljaV1 •• le·
51.1Jt\ni m�hamt.
.
lftko da u nit-mu 'lidlmo uftaprec:f
o
da o o
:���. zovemo u�p!te {bobnslcim) pta·
� �� v;�,.h�:���vo�f�!u: ;�:. Tot\l�:�od�:�
��đ!�[emi �"đ J• ·:vr8�4�e!C�o �:�:;��� v:::,;�č;� i;':'o�:d��:i�'·t)�-:::::1�;:'('�;),.
�g�������J�fo �,��;J�":�:
I
.�
đ�:.·IW
�r;�.�':'f. �:"i!J;'
• ;,,�::d�:Oeb•u��nN
����·:
� 1• �.;,,h
t
&ld. eć pmo po us-pe� m• a n11�
ćove1c· nij_�':l,..i ���· � d
:;
'
e.
ri�:
�
·
k� n botanslcim svrt\ama. to ne 1(>\'en'V' vili!!�Pt�·
:
; (directlo r.rtraordin�trl•l. Po k�eko •...•r-;•'�0 '�
"';'��
� e�;:'. ·.�t rro/i<>fn botiom
�
o
e
v
t e:
s
nt čude. 'premda H događaji ra\co n.e zovu. tuda 1e drso
' , ...,.
tt
1 i�·..
sazna•·l 1c.o tel<w Jer na.otojonie da se osno>u led<>ov
11 avr •. a . �hel
vede oo$8bon pri;,.,i4' dejstvujuU9 uzroka (tj. cSa Je ••l uuvp<trodPo mel>onlćlca $1101edn.> pooledir.a ""ke d«Jqe. """"' fWlt'PU"' neoomot• ':t...k
"e
M
•
�!':?l�!� do9!,"
�:!i·.,;�:�A�;�;.;:,!:,SI -� :-:.� J:':!��-�"f:'::�:V":::.� �m��.:rtl��;""i
rerljolnt: ,.,..,.,_ to će r�l • ob>irom"��ed,ru
lorr...::·'d.
��he:! ·�;:: "'".· �
nl na e
h•
•••
oooebno pOq<ošna t s4ma sebi pro
·
l./:�· .:1n eme>
.
s�ut.��
ta
§
e't,
pr
odrhnju· .-Ih vrst� flvlh bić•. •li.. da jedinke
1
•o
vat
o
>�iđ�n·e- opttim bat zato da se n•1edN poj,wa ne �
�
j��
.
e'
erov•� se tu misli.lo ne .podetu provM�nJe "•'o:::':O 'c�:�· u�t:':
'
:j�cw;' 0�"1)::
lin �ako 0"0 ostv•nJJe �VOJU n;�meru. n�1me n
no pr�-.iđenJ·e· (l(•de1 ':::,jnj.or:t<•
vanje l>flrode 0,.ma sme�l godl!niln dobol t Vllttllll
,.
1
a
ne
ob
gd
led
ruje
e
na"ose đtvO ':la e'l" �t t� ��)
st
�e���• v'a!v�'mz dru�nrn ''"Čalt�
bl
i v ·
nov;;:! 1 �
eće
'
df':
ltc
tlm<�
(nor.
pojava.
tih
uz��
mehanlčkl
tttićko
.�
.�'1}
1
·����.r
d��o
mo
·
g merenov pt'ldt�eblje rctda •• vOOu 1 Otldl oa. r-..c:m�.
b1
��i1sk':'!�rul: �:l•d�i:l� io��
smerno hgu�i�l ir dld�
kazuje no storan)e tedne vrie mudrosti koJa v a a no pr
·
�ožie porr.oći 111 sudelovarolo (concur<usJ. pri d�lo;anlu lrel�ut� ••::0c!:"�",;:
odb.Aciti. Jer. prvo. U"!! sebi �lvreče ,c:ron�e z�ru�it���
1
l d' Of'�i
ko�Jima. 'p,-ev.l.
o u
prodote klnantno pr�:
�l\ �� ,;:.f:;�.�g;:;k•s;f�;;...���·•d;p.,:{u/e svoje •ot>Otveno
Tb o nor· '""'
viđenje u •vetskom toku. ho da je to provlđeoje bilo r>eootpll•o.
l tlvre no /:,'
prl)
do je pot.-1 boga tekar ltl�ia boleanth. je, kao prvo. oos• oebt
av•m n e9ov;m ;e �
ctmsa ,olit�ris ·IKNI 1w1t. Bez Bog� ne bi bilo ni 1ekara do
di
':
11«
hotemo
ako
učloak
ceo
prlpiu!i
vima. te tako Bogu to-o:l>a
1" � V,:::Op�oi::l1
pralllroka. tli. • ceo
vl�..g teorijski tl nas neshvall!l\109
. .
.
" ,
•• učprl rod nlm 7-k�tm&
obi � ·a amo u uuoćnom n,ru, prema
J
·
::';:'aćin "."';�1lenja Ulova svih određenih prlnol!>l' 11 p•osuđtvo·
-;.,.:�J;'
��;:j�
�nJe
elelda. ·Ali,
morofno.ptolrtlčlorn poole:f" lode ""�"ni3:l:t
prevazlto:l okvir čulnO<I svota). koda npr. verujemo a hćetlj':"" način '"mo���
ako le
tve1'8 pravičnosti nadoknaditi na neki. za nas. net va V
•
�c:r�om na§.B namera bil iskrena. to iest, d• smo t•Zećl u1 dobron\ u•�lnlflu!��tett�
smo ""''lli - u tom le slutaju pojam bolje !"'moćl sa�v� m .;: ::;,• ,:;;ft p<>�uM!i
eophodno potreban PT tom se samo po seb1 razume
I događaj. obj..oi ll)m pomoći. )or"'bi to •••OIlo pretPO·
do dobro delo. kao ·prirodni
staviti mogućnost leorijskOI] saznal'ja nalf.ulnof')a :svet.1, Ito je bt\n'lhil�l\u.
•
oa
_
,:;!t��·o�t��cl'!��kj,o��
•
u
.a
•
ljivo proviđenje. Jer ovim poslednj im čovek sebi drsko stav­
lja ·lkarova krlla· da bi se približio tajni svojih nedokučivih
namera.
Pre nego što pobliže odredimo to jemstvo. biće po­
trebno da ·ispitamo prilike koje je priroda pripremila za one
os�be koje deluju na njenoj velikoj pozornici, prilike zbog
_ ona naposletku morati da obezbedi mir. a u sklopu
kOJih ce
toga i način kojim to ona postiže.
Njena provizorna mera sastoji se u tome: 1 J što se
pobrinula da ljudi mogu živeti u svim krajevima sveta, 2)
što ih je ratom rasterala na sve strane, da tako nasele i
krajeve najnepogodnije za stanovanje i 3) što ih je opet
ratom prisilila da stupe u manje ill više ozakonjene odnose.
Dostojno divljenja je već samo to što u hladnoj pustoši Le­
denog mora raste mahovina koju irvas iščeprka ispod snega,
da bi sam poslužio kao hrana lJ.i zaprega Ostjacima ili Sa­
mojedima; ili što u slanim, peščanim pustinjama živi ka­
mila, k oja je upravo kao stvorena za putovanja kroz pu­
stinje. da ove ne ostanu neiskorišćene. Još se jasnije ispo­
ljava svrhovitost u prirodi kada se uoči da na obalama le­
denog mora. osim životinja s krznom, žive još i morževi.
morski konji i kitovi, čije meso za tamošnje stanovnike
predstavlja hranu, a ulje ogrev. No najveće udivljenje iza·
ziva brižljivost prirode što ovim pustim krajevima daje na­
neseno drvo (a da se upravo i ne zna otkuda ono dolazi ) .
jer bez toga materijal<� ljudi ne b i mogli graditi prevozna
sredstva. ni oružje. niti kolibe za stanovanje. Imajući tako
pune ruke posla u borbi sa zverima. oni žive u međusobnom
miru. - Međutim. ono što ih je tamo oteralo verovatno je
bio samo rat. Prva životinja koju je čovek ukrotio i pripito­
mio u doba naseljavanja zemlje i koja mu je služila u ratu
jeste konj. Slon dolazi kasnije. u razvijenije doba. kada već
postoje države. Tako se isto i veština da se seju izvesne
vrste trava, za koje sada više i ne znamo kako su isprva
izgledale, a koje danas zovemo žitom. kao i umnožavanje i
oplemenjivanje raznih vrsta voća presađivanjem i kalemlje­
njem (za Evropu dolaze. možda, u obzir samo dve vrste:
divlja jabuka i divlja kruška) mogla roditi tek u vreme kada
su već bile obrazovane države, u kojima je postojala zem­
ljišna svojina. Pre toga ljudi su živeli slobodno i bez zakona,
kao lovci•, ribari i pastiri. sve dok nisu s vremenom postali
po/jodelci, pa su onda otkrili so i železo. možda prva dva
artikla tražena na sve strane u trgovačkom prometu raznih
naroda. Time su za njih stvoreni mirni odnos i te je tako na-
•
<?d avth naći� �ivota IOtt.tkl Jivot. le oesumotivo u n1;veCoi protivrečnoeti sa civi
hlOVtnom drravntm uređenjem Jer. oo�to tu porodice moroju da live svelca u se.·
one uskoro POitajo jedna druv<>l tuđo. ruutt po prost•tnim turnama. a to ltlro do·
.odi do nepr//llfilljakfh odriON. lllog tOQI Ito jo svokoj od njih potrebno mnogo pro.
•toro da Pribovi oebt hrenu J O<letu. - Noi�• ktvno ,.".,,.. (t �nj. M()ja. gl. 3. st.
4-::&l. bila l• �lt() pat>avljotte. pe Je, !ttllvlte. doc:tltjo bUt postavlJena J kao uslov
hr.�eamma . novoprldoillm tr: pegansrv• - premda I z obzir• prema polcr&tenJrn Je .
opootoloka. )(V. 20. XXI, 25) - i zniČilo jo. koko ir(lleda. prvobitno.
vre,lma !Drola
ral>•anu lrN.Ckag tivoto. Jer. p<i takvom noCtnu ltvoto. Cesto se dd8V8 da ljudi mo·
ra,u d1 Jedt.� pre1no meso. te tako rtbr�n.a ko1e se od'lO!Ii na nle$o lna�l. ujedno.
Z,ittnanu I)Ofl"'ent.Jtog t1ai!lna !Ivota.
1
152
kviru zajednice. a i
stupilo stanje sporazumevan�a � o
.
•
..
narod t ma.
mirnih odnosa čak i među udaljelltJim
ljudi �?gu da zt �e
da
to
za
inula
pobr
se
koja
Priroda.
,
Pf
a
mad
je,
no
<!�iv OJ thov� volJe
svuda na zem lji. istovreme
o­
to
bt
Da
.
zwe
�
i despotski htela da oni treba svuda da
ostavku za to, stvonla
stigl a. ona nije u njim a. kao pretp
o nekog �or�l �og
pojam dužnosti (koji bi ih obavezao prek
. - Jer, mt vtd�mo
rat
ala
izabr
u
svrh
tu
.
zakon� ) . već j e za
. a prema tome 1 zajed­
narode koji imaju zajednički jezi� �
m
om
' n� �eden
�ru. s
ničko poreklo. kao što su Sam�1e�
1skom
Alta
u
om
Jeztk
m
sllčm
sa
jedne strane. i jedan narod
se
k
��d�
d
ne.
e stra
?
.
gorju. dvesta milja daleko. s drug
nJa n lckt .
ko
t
k
s
gol
n
m
jest
to
.
ni
�
njih ukl ještio jedan stra .
deo OJthovog plemena P�·
dakle ratn ič ki narod . i t ako jedan
oni sam i od se�e Sl�
kuda
ve.
kraje
e
tisnuo daleko u pust
. � sada ��lekth ���
tako
su
gurno nikada ne bi oti šl i . • Isto
. ra��a vil t g�ts k1. 1
Lapt
e
zv�n_
e,
Finc
ara.
Mad
j ezički srodnih
u nJih A sta le
međ
ahh
sarmatski narodi. kada su prov
p �astare �v�opske
da
mož
(te
me
Eski
i
t
era
t
o
lo
drugo mog
od os.tahh ame nckt h .ple­
pustolove. plem e sas�im razl �čito
_
Amen-ke . cak do Ognjene
mena} na severu i Pesere na jUQU
prirodi kao sred:�.o da
zemlje, šta drugo do rat. koji služi..
_PO·
J
OI
� potreba� naroc1t1
naseli celu zem lju? Za sam rat
t.�· sta·
du.
pmo
ku
ljuds
na
jen
leml
naka
vod, on je izgleda
št� čo--:eka podsttce ča·
više. važi kao nešto plemenito.. na
je dos\� �o to�a da sc
Tako
uda
pob
ičnih
seb
stoljublje . bez
i � dtvljaka tsto kao
ričk
ame
(kod
ratnička hrabrost smatra
o �d n�pos�ed�o
nest
a) za
i kod evropskih. u viteško dob
traJe (sto �� btlo
rat
dok
o
sam
velike vrednosti. i to ne
ga c. e sto ' zapo·
pa
.
rata
.
opravdano) nego i zato da bi bilo
ažu. Na taj način rat Je_sa �
č inju sam o ·da tu hrabrost pok
dost�j�ns!vo. !e ga cak '
po sebi stekao neko unutrašnje
menJUJe coveca ns �o. za­
ople
što
o
nešt
filozofi uzd i žu kao
Grka: � Rat �� yal)a zato
g
ono
boravljajući pri tom na izreku
arellth u� tstt.• - To­
pokv
što
nego
ari
što više ljudi pokv
an_ s�OJU sopstvenu
�
os
da
.
liko 0 tome šta priroda čini
rod kao ztvotmJsku vrstu .
svrhu. s obzirom na ljudski
ire u suštinu namer� da
Sada dolazi pitanje koje zad
.
priroda u t�J name!'· to
čini
·Sta
:
se dođe do večnog mira
u duznost
iJa
stav
eku
je čov
.
će reći s obzirom na svrhu što
�
ni u pog ledu nJegove "!
i
č
šta
o
osn
odn
. c�·
njegov vlastiti um.
bt
što
ono
sve
će
da
e
ntuj
ralne svrhe. i kako ona gara
da radi. � stvarn? .n.e rad t,
vek po zakon im a slobode trebalo
a ga prtroda P"�"' da �o
d
a
k
a
biti obezbeđeno. a da ni ond
e okrnjena. i to u smt slu svth
uradi njegova sloboda ne bud
l
o
��e�lloti: eko J• prlro�•.mhtel:.�· i�vei�ro�; ����· k!o �:��;e��;� i��::
� ., •n :e da �e sa naoretknnl
tt• te bil' sa niihov1m st•novtllel a 1 . ,.
�
�:�· o1r;;a v:,;d:· u<:n�rena k-�i�a ����ti bol1c
kivati. vođa vt!� _ne bhd�e���r;''!�,1�"'
Of'IO pad.:­
kualtute. s�e�vr\'luCI!ton;,.,,e .,, obalama nji"kovth reka. te nete d:-Jzvolit.eikod\\ re��.
Ob.�.
O
d upot•.e
J3
more. n.a to odgovaram: stano.,nic•
n
vod: nosi
�
��
�.���
·�;:k:;�
�.':';d:��mUlOOS
k�o����
� �:,:;!e�
rd]:'�7!��:i.�
t�Y'f':
e ��Te
�:�:
�:
�
da
113
P"SI1
bude
dno
Oretho
.
1
pritDd.
1h
k�d3
a,
d
on
!11 )&mo
•.
e
u
1'111r
153
triju odnosa javnoga prava: državnog, medunarodnog i
prava gradana sveta.· - Kada za prirodu kažem; ona lloce
da se desi ovo ili ono, onda to ne znać i kao da nam ona
nameće dužnost da to učinimo (jer to može samo slobodan
r�aktični um čovek ov). nego to ona sama čini. hteli mi to
ti l .�� (fat� volentem ducunt, no/entem trahunt - onoga
kOJI Je voljan, sudbina vodi. a onoga koji se opire. vuče Prev.} .
� . Kada jedan narod unutrašnj im razmiricama i ne bi
.
bro prtm?�an da s� potčini prinudi javnih zakona. ipak bi ga
. spoljašnji rat. Jer svaki narod,
na to prrstho
prema na pred
pomenu·t�� ustro�stv� p �i rod e : nalazi pred sobom drugi
narod kOJI ga pottsku)e 1 prottv koga mora izn utra da se
organizuje .u državu ako hoće da mu se suprots tavi kao
.
spremna sda . Republ1kansko
uređenje je jedino koje pot·
Pu.n � od�ovara lj�dskom pravu. ali ga je vrlo teško stvoriti.
_
tako da mnogi tvrde kako bi to morala
a. J?S !eze odrzatt.
bt ti drzava anđela. jer ljudi sa svojim sebičnim s klon os tim a
nis � dor�sl i za uređenje tako uzvišenog oblika . Ali tu pri­
ska.�e p�tr�da u pomoć uvaženoj. na umu zasnovanoj. opštoj
volJI koJa Je u praksi tako nemoćna . i to baš onim istim
s e� i čn i m sklonostima. tako da sada zavisi jedino od dobre
drzavne orga�izac i-je (a za to su ljudi svakako sposobni)
da �ne sd.� lJudskih sklonosti upravi jedne protiv drugih i
.
razorno dejstvo zaustavi ili pot·
da ttme �� � �ovo UZ?Jamno
- Konacni ishod za um ispada takav kao da te
puno pon1stt.
sile uopšte i ne postoje, te tako čovek. iako nije dobar u
�oralnom smislu. postaje ipak silom prilika dobar građa­
n m . Problem osnivanja države može se rešiti. ma kako to
grubo zvučalo. i za sam narod đavola (samo ako imaju ra·
zu�a ) , a rešenje glasi ovako: •Gomilu razumnih bića,
koja kao celina traže opšte zakone u interes u svog
opstanka, a od koj·ih svaki pojedinac želi potajno da im iz­
ma�n e, _ ta ko . organ i z�)Vati i dati im državno uređenje da nji­
h �vt prtvatm stavovt. međusobno oprečni. budu jedni dru·
gtma p r�preka. te da rezultat njihovih javnih postupaka
bude tstt kao da takve rđave namere uopšte nisu ni imali.•
Takav problem mora biti rešiv. Jer, taj zadatak ne traži da
znamo kako se ljud i moralno poboljšavaju, nego samo to
kako se mehanizam prirode može kod njih iskoristiti da bi
se oprečnost . njihovih nemiroljubivih raspoloženja u jednom
narodu upravtla tako da se oni sami među sobom prisile na
pokoravanje zakonima i da nužno uspostave stanje mira u
k�me ć� važ�ti zakoni . l u postojećim, jo� vrlo slabo orga·
ntzovamm d r:zavama vidimo da su one u sYOjim spoljašnjim
.
pos tupctma 1pak vrlo blizu tome što propisuje ideja prava.
pr�mda to zacelo ne dolazi od njihove unutrašnje moralno­
_
sti - kao sto
se uopšte ne može očekivati da dobro dr­
žavno uređenje dolazi od mo ralnost i , nego baš obrnuto. da
dobro uređenje omogućuje dobro moralno vaspitanje na­
roda . Um moze dakle da is koristi mehanizam prirode slu·
154
kovim (a one. razum­
žeći se sebičnim sklonostima čove
sredstv.om �a ostvare:
o
a
k
kobl
s
ašnji
�
ljivo, dolaze u spolj
propssa, s da na taJ
nog
prav
nje svoje prave svrhe. to Jest
redi i obezbe�i
unap
ve.
drža
e
am
s
do
sto)i
to
o
način, kolik
priroda nems­
ovo:
i
znač
To
unutrašnji i spoljašnji mir.
. Ako se pro­
u
ed
pob
konačnu
novno hoće da pravo odnese
u samo od
sletk
napo
to
se
će
ni
či
u
i.
ured
pusti da se tu što
no savi­
snaž
eć
·Odv
a.
sebe. Mada s velikim nezgodam
iše, neće ništa.•
prev
hoće
ko
a
.
puca
jena trska
(Bouterwekl
vlja da postoje
2. Ideja me<'unarodnog prava pretposta
jedna od d ru­
jene
odvo
mnoge susedne države. nezavisne
sebi rat (ako
po
samo
već
i
znač
je
stan
ge. 1 premda takvo
u neprija­
plan
da
či
spre
federativna zajednica država ne
uma. bolje no to
g
naše
ideji
a
prem
ono.
i
je
teljstva ) , ipak
i nadvisi ostale l da se �ne
da jedna od država svojom moć
erzalnu monarhiju. Jer. sto
pod njenom vlašću stope u univ
na postaje slabije, a bez­
zako
vo
je obim vlasti veći. dejst
klice dobra, pada napo­
dušni despotiza m. pošto iskoreni
va (lli njen poglavar)
drža
a
svak
.
utim
Međ
sletku u anarhiju.
što će. po mogućno·
n
nači
želi da postigne trajan mir na taj
hoće drukčije. da
priro
Ali
om.
svet
ce�im
sti zavladati
či -mešanje na­
spre
da
i
služ
ona
Ov� su sredstva kojima se
su razni jezici i razli­
To
ih.
drug
od
e
jedn
ji
odvo
ih
roda i da
krije se. doduše. sklonost
f.ite religije. • U toj različitosti
za rat. ali ona ipak. razvi­
ka međusobnoj mržnji i izgovor
avanjem ljudi . vodi V:�ćoj
zbliž
im
epen
janjem kulture i post
evanju u miru . kOJI se
azum
sag!asnosti u principima i spor
despotizam - na gro­
onaj
o
ka
ti
bedi
obez
i
neće ostvariti
, već njihovom ravno·
sila
svih
blju slobode - slabljenjem
težom u najiivljoj utakmici.
de. koje bi svaka
3. Isto kao što mudro razdvaja naro
pravo. htel� da
odno
unar
međ
na
čak
se
država. pozivajući
da tako 1sto.
priro
.
silom
i
ujedini pod sobom lukavstvom
m prava građ.an.�
poja
koje
e.
na·rod
e
injuj
ujed
s druge strane.
iv nasilja 1 rata. siuzecs
sveta ne bi dovoljno zaštitio prot
stoljubljem. To je trg?­
kori
im
amn
uzaj
vim
niiho
_
se pri tom
edo s ratom ·1 kOJI,
upor
oji
post
da
e
vački duh koji ne mož
. A kako je.od svih
dom
pre ili kasnije. zavlada svakim naro
e novac zacelo naj pouzda­
sredstava kojima država raspolaž
mo!alna pob�da) �n�žan
nije sifa. to je on (a ne. naravno.
zu plementti msr ' da
oma
potp
da
ve
drža
podsticaj za sve
svugde u svettl. !tde
rat
ju
čava
svojim posredovanjem spre
anja, upravo ta�o:
izbij
g
ovo
njeg
od
t
s
o
n
s
a
ila
op
!lOd bi pret
stanju. Jer. vehks
nom
ivrat
rrot
om
kao da se nalaze u trajn
di
po priro same stvari stvo·
se savezi u ratne svrhe mogu
itlm
·
o tako ho <fa �� g()\l('lrl o rarllć
J<'· d:. Cudna li 'zreza! Uprav
e, vet lslt'l·
:.. ·�iue .-;,igi
ni•· no oni ae. n• tiću rellolJ
. tako
:
lv•nje
prlbz
mntatima Ima, &.stina. nu��ih t1aćins verov•
ln('l
u
nlll
del'l)e vere: i n)eno
i
un8(1te
ri)�kih sredstavr- 1coriMf!nih za
rzen<leve$ta. vede.
istn irn<t 1 raznih \IP.r!'.kih
i $va vreme.ne.
sve
n•
uali
!t(l�:'l
&.
rel/gfj
a
l'l
e�::li
j
' \'reM�na.
�'"d�tvo z' ur�('JrerJ.r:nje
knji.;a
ljrr(le:
retigi;e. to;c �e
postoJI s"rftO Jedn•
kot��n ltd.). allmoqu
&l'drtatl umo
!;v� Ol'\1
"azHćliO v z.l'<olisnost; od me!!l:l
$1uć.a�no
1
155
riti s� mo u vrlo �etkim slučajevima, a još rede uspeti . _
_
N� taJ �acm,
s�m.'m _mehanizmom ljudskih sklonosti garan­
tuje �moda vecnt ms r : sa sigurnošću, razume se koja ni'e
ovoljna
se teo�ijski prorekne kada će nastupiti taj m/r.
o, prakt1cn? ona Je dovoljno velika. te nam stavlja u du·
�nost da rads�o na ostvarenju svrhe koja nije puka· utvara
znost da radsmo na ostvarenju te svrhe koja niJe puk�
utvara.
�
•
�!l
Drugi dodatak
Ta ini član većnog mira
rasprava ma javnog prava. posmatran ob·
protivrečnost.
gle�an
subJ�ktsvno - prema osobinama ličnosti koja
o
.
.
.
Je �sktuJe - moze da ima smisla, ukoliko bi po mišljenju
dotsčne. osobe dovelo u pitanje njenu čast ako bi je javno
.
autora.
proglassls za njegovog
�edini član te vrste sadržan je u ovoj postavci: države
naoruzane za r�t treba da za traže savet u maksimama (;.
. Tajni _član
�. kt1vno, tJ. po . sv�joj sadržini, predstavlja
u
lozo/a o .usfovtma koii bi omogućili ;avni mir.
M_oze se. _međutim. učiniti da je za zakonodavni auto?rzave:. ko!OJ nar�vno treba pridati atribut najveće m u­
dro_:;tJ. P?nlzenJe to sto ona od svojih podanika, u ovom
sluc�Ju filozofa. dobija pouku o tome kakva će načela pri­
.
mem:' u pos tupku prema drugim državama: pa ipak je pre­
.
..
poruciJs�o
.?a tak_o postupi Orzava će ih, dakle. prećutno
(s�atraJU�I t.o taJnO.�) na to podsticati, a to znači otprilike
ovo. ona ce s h pustttt da slobodno i javno govore o načeli­
�a ka_ko se vodi rat i kako se stvara mir (a oni će to činiH
' �ams od sebe, samo ako ·im se ne zabrani). Saglasnost
�rzave u tom pra�cu ne treba da bude naročito utanai:ena.
Jer na to obav_ezuJe sveopsti ljudski um, kao moralni zako­
no�avac. - T1me naravno nije rečeno da je država dužna
dats prednost. načel! ma filozofa nad mišljenjem jurista.
�ao preds!avnka ?rza��.� vlast!· neg� jedin� to da ih je du·
zna. s_a�lusat!.� Jursst. CIJI su ss mbol ! teraziJe prava. no uz
to JOS 1 mac pravde. služi s_e obično ovim pos!ednjim ne
samo zato da �d �rava otklom sve strane uticaje nego i zato
da l m�č �tav1 u Jedan .�a.s, ako ovaj ne bi hteo da pretegne
.
_(v�e vtctts} . urs st. koJs 1 po svom moralu nije istovremeno
' fslo�of. u najvećem je iskušenju da tako i postupi. jer nje·
.
gova J � duznost
�amo da prlmenjuje postojeće zakone, a ne
.
da 1spsta treba l t te_ z_akone usavršiti. l tako on rang svoga
f�kulteta , stvarno nsžs. računa kao viši zbog toga što je uz
"!ega vl�st {a to je slučaJ i sa ostala dvSl fa ku l teta J . F�lozofskt fakultet stoji ispod ove savezničke sile. na vrlo
n1s�om stepenu. Tako se. npr. kaže da je filozofija samo
.
sluzavka teol�i!e (a to se isto kaže i za druge dve nauke)
Samo se ne_ vsds ·da li ona ide ispred svoje mi lostive go­
spođe kao njen lučonoša ili iza nje kao njen skutonoš<� .•
.
ritet
�
156
filoz ofi kraljevi . �o
Da ce kraljevi postati filozofi ililjno
vanJe
, jer. po�edo
- All da
se ne može očekivati. a nije nio pože
1
1van
rasu
�
�
mno
odn
slob
i
�
vlasti nem inovno kvar
1est om kOJI_ sam1 sobo�
kraljevi i kraljevski narodi - �one dozvole da klas� h·
vladaju po zakoni-ma jednakosti_1e pus
te da Javno govon. to
lozofa i�čezne ili ućuti. već davanje njihovog posla . � kako
je oboma potrebno za osvetlja p sobna da se ota1no or­
p
�
.
je ta klasa po svojoj prirodi nes
nJU da
1 sva ka sum nJa u
da
otpa
to
ere.
zav
kuje
;
ganizuje
agandom.
bi se mogla baviti bilo kakvom prop
PRILOG
morafa i politike
O nesaglasnosti između
u
pogledu
•tečnog mira
u objektivnom -�na­
�loral je već sam po sebi praksa
za�ona po_ kOJima
nih
ved
_apo
no
slov
:
ćenju kao skup bezu
m1sao.. posto . �mo
bes
n
�da
_
treba da postupamo. pa _i e �c1gl
aut� ntet, � ec1 da
ov
njeg
nah
pr1z
vec
osti
tom pojmu dužn
e 1sp_ada � z obla­
seb
od
sam
m
ne možemo. Jer onda taj poja o obligatur) . �am1 m t1m. ne
_ e pravne
sti morala ( uftra posse nem
. kao !�vrsn
moze postojati spor između poli tike
n�u_ka (pa
iJSka
teOr
o
sam
nauke. ·i morala koji je. kao takav,
aju. mo­
sluc
om
1v
prot
U
_
).
ijom
�
teor
time ni spor prakse sa
� m�­
a
nauk
a
ops
nek
i
�
�
_ t1 naj­
rala bi se pod moralom razumet
b1ra
se
ce
a
ko11m
po
a
sim
mak
ija
drosti. odnosno teor
nam� re � sopstvenu ko·
podesnija sredstva da se ostv.are
uopste -�ma morala.
rist. a to bi značilo osporavati dda
zmtte«; rroral ton:'e
kao
ri
u
m
Politika kaže: ·Budite
e
n
:_ •i vini_ ka� gofubovt �.
dodaje (kao ograničavajući usl_?v)zaje
dno. u 1sto
� zapoves�1
tOJI
pos
- Ah_.
Ako oboje ne može da
ako oboJe
alo
� s mor "!'
onda zaista postoji sukob politik
m . suprot­
poJa
1e
a
ond
no.
inJe
ujed
no
treba da bude bezuslov
taJ sukob
se
kako
e
tom
o
nosti besmislen. pa se -pitanje po
at_
_zad
ka
ti
tavi
�k . la��
ni
�
�
e
ča�
mož
mcže izgladiti ne
. ol1a pollttka• . _sadw �eo�IJU kOJOJ
izreka: ·Poštenje je na1b
_ _1pak je . ��to tako
tivrec1,
praksa, na žalost. vrlo č�s�o pr��1e
od svak� P�� t1ke « b�­
teorijska izreka: .poštenJe 1e b0
rom. stav1 �e. ona Je
skrajno uzvišena nad svakim pngovo
čuva gramce mor�la
koji
Bog
.
tike
neophodan preduslov poli
koji_ �titi � ranice Sl�� ·
ne uzmiče pred Jupiterom. bogom
bm1. _t� .Jest. �m mje
sud
n
loža
pod
je
Jer. ovaj poslednji još
edati c1ta11 n1z uzro­
sagl
ao
dovoljno prosvetljen da bi mogaje
koj
i
gad
� . na os�ovu onog �
d
uć�
?
ka koji određuju bud
mu pr1rode sa ��­
amz
h
m
��
što ljudi rade ili prc;>pusta!u· 111 los� .1shod - mada se IJU·
an
srec
uju
skaz
gurnošću pred
treba da rad1_ da ne
di tome nadaju. No o tome šta čovek
•
157
bi . skren�o s puta kojim mu dužnost (po pravilima mudro­
sti) nalaze da ide i da bi time ostvario svoju krajnju svrhu.
o tome nam um svagda daje dovoljno jasno uputstvo.
Praktičar (kome je moral samo teorija) lišava nas be­
zutešno naše dobroćudne nade (čak i onda kada priznaje
moralne obaveze i sposobnost čoveka da radi u pravcu nji­
hovog ostvaren,a) . obrazlažući to u stvari time da on iz
ljudske prirode vidi da čovek nikada neće hteti ono što se
od njega traži da bi se ostvario večni mir. - Naravno vo­
lj � _svih pojedinaca da žive u zakonskom uređenju na prin·
c1p1ma slobode (distributivno jedinstvo volje svih) nije
u tu svrhu dovoljna, već se za to traži da svi zajedno hoće
� . stanje (kolektivno jedinstvo ujedinjene volje ) . Taj te­
ski zadatak potrebrto je rešiti i zbog toga da bi se obra­
zovala jedna celina građanskog društva. A kako se različi·
�im partikularnim htenjima pojedinaca mora pridružiti još
jedan uzrok koji će ih - što nijedan sam od njih ne bi
mogao - ujediniti da bi se stvorila zajednička volja. to u
sprovođenju te ideje (u praksi) treba računati samo n11
silu kao početak pravnoga stanja. a ona će naknadno svo­
jim prinudnim dejstvom stvoriti javno pravo. Ono će. na­
rav!lo· kao što se već unapred može očekivati. pokazati
vehka odstupanja od one ideje (u teoriji). jer se. osim
toga. ne srne mnogo računati na moralno shvatanje save­
todavca: da će on. pošto ujedini pustu gomilu, prepustiti
narodu da svojom zajedničkom voljom ostvari pravno
uređenje.
To onda znači: ko već jednom ima vlast u svojim ru­
ka�a. taj _ne? e dozvoliti da mu narod propisuje zakone .
Drzava koJa 1e vec_ dospela u taj položaj, te nije podložna
nikakvim spoljašnjim zakonima. neće dopustiti da način
kojim ostvaruje svoje pravo nad drugim državama bude u
njihovoj nadležnosti . Pa i čitav jedan kontinent, ako oseti
�VOJU_ n �� moć nad drugi-m, koii mu inače i ne stoji na putu.
1Skonst1ce sva sredstva da pojača svoju moć time što će
ga opljačkati ili čak njime zagospodariti. 1 dok se. eto,
_
s Jedne
_strane. svi teorijski planovi o državnom. međuna­
rodnom 1 pravu građana sveta raspršuju u neizvod i·Jive ide­
ale bez stvarne sadržine. dotle se, s druge strane, praksa
zasnovana na empiri1jskim principi-ma ljudske prirode, koja
ne �matra za poniženje da iz samog načina kako se u svetu
roo1 crpe pouke za svoje maksime. jedino može nadati da
će naći sigurnu osnovicu za svoju zgradu državne mu­
drosti.
Razume se. ako nema slobode i na njGj zasnovanog
�oralnog_ �akona i ako je sve što se događa ili što se mo­
ze d?god1t1. samo goli mehanizam prirode. tada je i čitava
�oli!1·ka_ {k.ao veština da ·se taj mehanizam iskoristi za uprav·
lJanJe _IJudmal samo praktična mudrost. a pGjam prava sa·
:'
stvarne sadržine. No. ako se pokaže ne­
mo m1sao lišena
ophodno potrebrtim da se morallli zakon poveže s politi·
158
kom. da se. štaviše. uzdigne na stepen njenog ograničava­
jućeg uslova. onda se mora priznati da su ta dva l
�
�jma
_
spojiva. Ja mogu. istina, da zamislim moralnog polit1cara.
koji bira principe politike tako da oni mogu postojati upo­
redo s moralom. ali ne političkog moralistu, koji kuje mo­
ral onako kako je to korisno za državnika.
Moralni političar postaviće sebi ovo načelo: ako se
jednom pokažu kakvi nedostaci , bilo u ?.rža�nom uređenj_u:
b-ilo u međusobnom odnosu država kOJI msu mogli b1t1
sprečeni, onda je dužnost. na prvom mestu, državnih po­
glavara da posvete pažnju tome da s e oni što pr
� _pop�
av�
i saobraze prirodnom pravu. onakvom kakvo st
OJI u 1de1•
našeg uma kao uzor pred našim očima --:- p� ma_kar � za­
htevalo i žrtve od strane njihovog samoljublja . K1dan1e ve­
za državne i l i svetske građanske zajednice, još pre nego
što postoji bolje uređenje koje će stupiti na mesto staroga.
protivi se doduše svakoj politici. a i moralu �oji je u t9.�
pitanju saglasan s politikom, pa bi bilo besm1sleno traz1h
da se pomenuti nedostaci otklone smesta i bez potrebmh
obzira. Ali da vlastodržac ima bar trajno u vidu maksimu
o neophodnosti takve promene l da se na taj način stalno
približava svojoj svrsi, tj . uređenju koje je_ prema p r�vnim
propisima najbolje. to se zacelo srne od njega traz1t1. Jed­
na država moie već stvarno imati republi-kansku upravu
iako u njoj još. prema postojećoj konstituciji. postoji vla­
darska moć {despotska vlast) . sve dok se narod poste pe­
no ne osposobi da postane pristupačan samoi id7ii z_a�on­
skog autoriteta. (upravo tako kao da zakom_ _1ma)u f1z1čku
moćJ i dok se prema tome ne utvrdi da je dorastao za sop­
stveno zakonodavstvo (prvobitno zasnovano na pravu ) .
Međutim ako b i narod pod pritiskom lošeg uređenja iza­
zvao rev�l uciiu i nezakonitim putem izvojevao zakonitije.
uredenje. onda u tom slučaju ne bi ipak trebalo smatrati
dozvoljenim da se narod vrati na st�ro ur�đ_enje - premda
bi za vreme revolucije s pravom b1o kaznJen kao bunwv­
nik svak ko bi s e njome balctao i ·istupao silom ili podmu­
klošću. Sto se tiče spo�jašnjeg odnosa jedne države prema
drugoj. ne srne se od države tražiti <la se ona odrekne_ svog
uređenja. makar ono bilo i despotsko, sve dok _po�tojJ_ opa­
snost da će je druge države odmah progutati (Jer Je to
uređenje -ipak zaštita protiv spoljašnje9 neprijatelja). Pr_e�
ma tome. pri sprovođenju �ornjeg nace�a tr?�a �opustiti
l odlaganje njegovog ostvanvanja za bolJu pnhku.
l�vrlOk
zakoni ćistogo um•. koji doi'JOijovaju da se neko neprovodno
P<ovno stanje odrti s'e dot le dok samo od sebe ne aozre u potp,Jnl p19vrat l i o do
te mimim srecbtvima torne �• pfibHJi. J&r, m•tekvo pravno uredenJe. makar ono
i u manjoj mori odgovaralo pojmu prava. bolio je no nikakvo. • takvo auclblna
l•nomljl) može da zodeol pr8MOiieoo reformu. - l'roY8 drlavna rnudro!t omatraee.
do�te u uddnjom �tanju stvari, swjom dutnoJtu do sprowdo reforme u dunu
ldaal� jaVIIOga pr.ova. a re'tO UCij ,.mo gde ih P<l<odo
oza:ow:. neC� osk"·
ri•oitl da UO<ovda jO� veće ugnjetav•nje. već te Ih �
t
o kao potiV P<itode ob
v
a
tl
spro"ede tet"'\8tj•tu rciOfmu i da stvnn nkoi'\SkO uredeniD z11snovano na prlnctpllltt
,t,)Ou(k \� tf!dirJO lratno tttMcnja
�.;;;;:.;-;
I
o.
'
'!""'
.
159
_1 premda moralisti koji su sklo
ni despotizmu {i koji u
pra�s• pra�e o aške) eše na
razne nać!ne protiv načela
�
pofl t•ke . (t• me �!O suv�:
naglo preduzimaju mere ili ih
. }, •se
P�_e uranJeno veflcaju
ipak ih iskustvo stečeno u
ovom
n1•�?vom sukobu s prirodom mor
epeno 'izvesti na
�O!JI put. N�suprot tome, političari akojipostmor
ališu onemogu­
CUJU sa �VOje s rane da
!
se postigne nešto bolje time što
uJe�ša�aJu prot•vpravne državne
principe pod izgovorom
_ Oda
da J� IJ�d�ka pru'
?espos�bna za dobro onako kako ga
propiSUJe •deja uma, • na taJ naei
_ n ovek
ovečuju povre·
du prava.
P�aksa kojo� se diče ti političari
..
u
fiJa,
pn ćemu su • m sve misli uperene stvari je majstojedino na to kako
da povlađ�ju najvi�oj vlasti (da ne
bi promašili svoju pri­
vatnu kor1st) da •zneveri narod .
a
svet. Tako rade pravi juristi (oni od po mogućnosti i ceo
zanata, a ne iz zakono­
davst��) . kada zađu u oblast
politike.
sao n11e da sami mudruju o zakonoda Jer, kako njihov po­
vstvu. nego da spro­
.
vode postOJeća
�are�enja zemaljskog
mora .'.z��edati naJbOlJe ono zakonsko prava. to im uvek
uređenje koje upravo
posto�· 1".. kada ovo bude izmenjen
a s najvišeg mesta, ono
sfedece .. • tako Je
. sve u svom odgo
varajućem mehaničkom
r�du. A��· kada se iz te veštine da
se snađu u svakom sta·
OJU u n)lm a rodi uo?ražen
je da mogu prema pravnim poj­
m�v•ma {dakle � pno�. ne
empirički) suditi o principim
a
drzav�og uređenJa uopste, ako
zatim na sav glas objave da
P?Zna!u !�_ude (što se. naravno, može
očekivati, jer s mno­
g•ma_ Imaju posl a). ali ne poznaju čove
ka i sve ono što se
od njega može načiniti (za šta se traži
.više stanovište an·
tropo loškog posmatranja } , te se, snab
deveni tim pojmovi­
m� . bace na državno i međunarodno
pravo kako ga propi­
SUJe um .- on�a taj prelaz ne magu
da izvrše drukčije do
u duhu IZVrtanja primenjujući svoj
uobičajeni postupak
( �ostu�ak mehamzma po despotski
datim prinudnim zako­
"' ?lal • .tamo gde pojmovi uma pozn
aju samo zakonsku
�n_nudu zasnovanu na J>rincipima slobode, koja tek omogu.
Cuj: pravo državno uređenje. A tobo
žnji praktičar misli da
_
���e taJ zadata·k rešiti mimo ideje uma. empirički, ugled
a·
rue. se. na razna državna uredenja koja su se
najbolje odr­
za!_� - al• su u većini slučajeva bila
protivpra
ko1•ma se on pri tome služi {mada ih glasn vna. - Načela
o ne ispoveda}
svode se otpri like na sledeće sofistićke
maksime:
� fa? et excusa Ulući zgodnu priliku da samo
.
voljno
:.
P:ISV
OjiS: bil? pravo drza
ve nad njenim, bilo nad kojim dru­
g•m sus�n_1 m na o�om. Mnogo je
lakše l tananije izneti
!
oprav�an1e • ulepsat1 nasilie posle dela
(naroćito u prvom
slučaju ako· ·;e najviša unutrašnja vlast
istovremeno i za­
konodavna. te joj se valja pokorava
ti bez razmišljanja) ne­
go pre t?ga tražiti ubedljive razloge
i čekati na protivdo­
�aze. �ec -�. sama ta drskost stvara izves
tan utisak kao da
Je onaJ kOji tako postupa stvarno ubeđen
u zakonitost svo•
.
160
l
·
1 e naposletku najbo ji
ntus
ga postupka. a bog bonus eve
-.
pravni zastupnik.
sam zgresJo. te si.
što
2 Si fecisti nega Za ono
a i tako do ustanka. porect
. . narod doveo do očajanj
npr. SVOJ
.
J6 sv mu kriva upornost po­
da je tvoja krivica. pa tvrdi da
sus��nog naroda da je kri­
o
danika ili, ako si se -domog�
covek !e takav. a o ga _ne p .
vica do IJ"udske prirode.
l tebe t
da ce on predusreSt
ran
m . bud"l sigu
l o
• ·S"1
usretnes
d
da ćeš mu -pasti u ruke.
znači: ako ima u_ tvom _narodu
3 Divide et impera To
s
J a
, ko su
ara
�lav
nih
nekoliko privilegov�
i � �:��s;��
t
r k
a vo
n�:���. obećavajući
���:(
�' o�VOJ� l.� � �a���;�
.
I
vno zavisiti od �o!e
uslo
bez
sve
vec_u s obod u pa će onda
ma. onda je SeJanle
ako 'se radi o stranim država
vo e
da ih. toboze
no
zda
pou
ra���r: među njih prilično
·
·
gom
dru
za
u
·
pomažući sla�ij?i. potc tntS Jed
anu·
nće doduše nikoga obm
Ove poht1cke maks1me ne
�?
nl
.
.
nJU
p1t
_u
Nije
e.
nat
poz
svakome
f jer su one odreda
o
�
·
o
rec
_
je
eti, k�
·
l
d� se zbog njih treba stid
ve l ke st�e n,�:�a ��
Kako se
p
o
���;iu�! ���čn �
�nk; a�
pomen�ta na �
moralno·
otkrivene (jer što se tiče
�� �o
proma
jo� uvc_k pre­
im
to
·
le).
mis
o
nak
jed
sve one
st·• r1_1a 1 1
. sigurno racunat1 - a
. .
• 1 na koJ· u mogu
a eas
.... .
.
ostaJe po 1ttc� ,
k
J(I moct.
ona se sastoji u povcćavan
stekli.·
si
.
. k
jer
.
ta���s
t� �;
.
di
�
mu
sredstvo
. .
·
•
.
re­
·
da
međutim.
gom il���=;tis�mnoe����:u d;���·
����
.
.
: �
. re putem
ma opm
.
·
.
.
.
·
161
pravu - već mu ukazuju dužno poštovanje, premda Izmi­
šljaju stotine l:zgovofla ·i zabašurivanja <la ga u praksi zao­
biđu i da prepredenoj sili pripišu autoritet kao da je izvor
i spona sveg prcwa.
Da bi se tom namernom izvrtanju
učinio kraj (mada fle J nepravdi koja je time ulepšana) i
da se pr.ttvomJ predstavnici moćnih na zemlji prisile na
priznanJe da :ne govore u prilog pravu, već sili, od koje
su prihvati�:! ton �ao da i sami imaju da tu nešto zapove­
razotkrije obmana kojom oni zava­
daju, !11će dobro da
ravaJu i sebe i druge l da se oprooađe najviši princip usme­
ren ka večnome miru, da ·s e, jednom -rečju, pokaže: da sve
zlo koje mu stoti na putu potiče otuda što politički mora­
l·ist počinje odande gde moral·�i pohtičar s pravom završa­
uprežući konje
va i što on. podređujući načela svrsi
iza ·kola), osujećuje sopstvenu nameru da politiku dovede
u sklad s moralom.
Da bl se praktična filozofija dovela u sklad sama sa
sobom, potrebno je najpre rešiti pitanje: da li kod zadataka
praktičnog uma treba poći od njegovog materijalnog prin­
cipa, od svrhe kao predmeta naše volje, i l i od formalnog,
glasi: radi
koji ima u vidu samo spoljašnju slobodu i
tako kako bl mogao zahtevati da tvoja maksima postane
o-pšti zakon (bila svrha koja mu drago) .
Ovaj drugi princip mora. van svake sumnje,
prvenstvo. Jer, kao pravni princip on oje bezuslovno nužan.
dok Je onaj prvi nužan samo onda ako se pretpostave em­
piričk! uslovi postavljene ·svrhe, tj. ako je njegovo ostva·
renje mogućno. Pa čak ·i kad bi ta svrha
večni mir)
bila i naša dužnost, -ipak !Jfsmo oi nju moraH izvesti iz for­
malnih princJpa, maksima spoljašnjeg postupanja. - P-rvi
od oVih je princip političkog moralista (odnosno problem
državnog, međunarodnog � prava građana sveta) i sam je
zadatak Iz ve§tlne (problema technlcum). Drugi, međutim,
predstavlja
kao princip moralnog političara, za .Jcoga
1adatak iz morala (problema morale} . �az!ikuje se od pr­
vog kao nebo od zemfje po načinu kako vodi večnom miru,
koji ml ne žel·lmo samo kao fiZ'ičko dobro, nego l kao stanje
što proističe ,Jz priznavanja dužnosti.
Za re§enje prilog problema, ro jest problema državne
umešnosti, tr&ž·i se dobro poznavanje .prirode. kako bi se
njen mehanizam mogao i:skorlsttti za pomenuttJ svrhu. Pa
ipak je ·sve to nelzvesno s obzirom na večof mir kao -kraj­
nji rezultat te ume!nostl. uzeli ml ma ko)i od navedena tri
dela javnog prava. N�lzvesno je na koji je način lakše na
duže vreme odr!atl narod tJ državi .u poslušnosti l napredo­
vanju 19tovremeno: da tl strogošću, Hl mamcem bačenim
njegovoj suJet!, da li vrhovnom vlašću jednog čoveka ili
udruferJlm snagama neko•lclne poglavara, možda samo čl·
novničklm pl emstvom Ul vla§6u celog naroda. Za sve vrste
I
uprave ( zuzev Jedino pravu ·repuMikans-ku. koja, međutim.
može pasti na um samo moralnom polltll!aru ) , istorija nam
-
se
(tj.
koji
1mati
(npr.
on
162
da·e suprotne primere. - Još nesigurnije je međun�r:xJno
pr vo izgrađeno tobože na temelju statut� prema m•mstar­
skim planovima. jer ono odista predstavl! a sam� re� bez
stvarne sadržine i zasniva se na ug ?von � a kOJI u •stom
.
nameru
onom aktu kojim su zaključeni sadrze p_n knvenu
da budu pogaženi. Tome nasupr'?t· rešenJe dn��og probi
ma. tj problema politike. namece se tako �ec1 samo o
sebe' za svakoga je očigledno: izlaze sramot1 svako luka:r­
stvo i pri tom vodi pravo svrsi. No m�dros� n�s podseca
na to da mu ne treba prilaziti prenagiJ_en ? 1 s•l om, neg?
.
da mu se treba, kad god to povoljan st•caJ pnl·lka
dopust•.
neprestano približavati.
.
To' dakle. znači: ·Težite pre svega za ca�stvom Cl­
stog praktičkog uma i za njegovom pravdom, pa ce vam _va­
ša svrha (blagodat večnog mir� ) _ sama od seb� pasti
deo.• Jer, moral ima tu karakter1st1čnu <;>SOb �nu, l �o u P?
gledu njegovih načela javnog prava (a hme 1 P?lit1k� koja
se može a priori saznati) . da ukoliko svrhu čin1 manje za­
visnom od fizičke ili moralne.. prednosti , uto li ko se upro:vo
.
svrha sa torrr prednošću više podudara. To dolaz1 otuda sto
baš a priori data opšta volja (u jednom narodu ilr_ u me�u­
sobnom odnosu raznih naroda) jedina odl �čuje. o to f!:le sta
je među ljudima pravo .
ta ujedinjena VOlJa sv1 h m?ze . s ­
.
mo ako se na delu dosledno postupa, da prouzro��Je u:� e ­
no i po mehanizmu pri rode dejstvo za kojim tez1mo_ r da
tako pribavi efekat pojmu prava. - Tako. na primer, Jedn�
_
načelo moralne politike glasi: ·narod treba da se udruz �
u državu isključivo prema pravnim poi_movima slobode 1
jednakosti. Taj se princip osniva na du�nostl. � ne na ":'u­
.
drosti. 1 sada, neka politički mor
a list
• mu�rUJU do mile
volje 0 prirodnom me hanizmu ljudske gom1le ?rgan•zova­
ne u društvo i neka govore kako će ?� o
besnažit
i �omenuta
načela i osujetiti nphovu nameru ��� ne a nas�o]e da d?­
kažu svoje tvrđenje primerima loše orgamzovan1h ure e
nJa
starog i novog doba (npr. demokratija bez predstavničkog
sistema) ipak oni ne zaslužuju da ih i1ko sluša. U prvom
redu zb
toga što takva pogubna teOT'ija b� sama stvar
.
klasu s os
zlo koje predskazuje. jer baca ·čoveka u •,?tu
_
lim živim mašinama, kojima je osta la )O�
sam? svest
nisu slobodna bića. da bi tako u sopstvemm oč1ma pos.ta 1
najbedniji među svim bićima na svet� .
.
.
. ..
Kao opštepoznata poslovica, recenrca: Ftat wstttra
pereat mundus. što u prevodu glasi: �eka vlada pravda, a
neka propadnu svi lupeži u svetu. zvuo1 mož�a malo razm�­
tljivo. aU je istinita. To j� odva��o pravno nacelo, ko)e staJ
odlučno na put svim krJVudanJima lukavstva l naaalja. Sa
mo se ono ne srne shvatiti pogr�šno, kao d?zvola da s�
sopstveno pravo koristi sa najvecom bezobZirnošću (t_.o ba
se protivilo etičkoj dužnosti) . već kao oba�eza vlastodrzaca
da nikome zbo9 nenaklonosti ill samilosti .prema drugima
za to se -na prvom
ne uskrate niti okmje nj�vo pravo.
! .
�
_
.
.
�
�
A
�.
o9
.
?
�
�
�
�
A
163
mestu traži da unutrašnje
drž
o uređenje bude podeše­
�� prema čistim pravnim prinavn
cipima, kao i to da se
do­
!lcna država udruži sa drugim sus
edima ili udalje11ijim dr­
zavama u neku vrstu opš
te države, sa ciljem da
se na za­
konski način izravnavaj
u međusobne razmir-ice.
- Tom
postavkom hoče da se
-kaže samo jedno: pola
zna tačka
�li�ičkih maksima ne srne da bude blag
ostanje i sreća što
ce 1h ne doneti
��koj drž�vi, dakle svrha što je seb
po� t��lJa svaka od nJih
i
(u smrslu ono je što se
hoće) kao
naJVISI (no ·ipak samo
em
piri
čki)
prin
cip prave politike.
vec. to mora biti čisti poj
am pravne dužnosti (u smi
_
slu to­
ga sto
treba raditi, čiji je princip
dat a priori čistim umom)
bez obzi ra n a fizičke pos
l
edic
e koje iz toga mogu proizić
_ ko
i.
�ve: nec_ e mka
propasti. ako u njemu bud
e manje rdavih
IJ�dl. Moralno zlo ima tu oso
binu, neodvojivu od njeg
ove
pnrode. da se u svojim
namerama samo sebi sup
rotstav­
lja i da se un ištava (naročit
o u odnosu istomišljenika)
te
tako. mada u laganom
napredovanju. ustupa mes
to mo­
ralnom principu dobra.
�
s
Prema tome. objektivno (u
teoriji) nema uopšte su­
koba između morala i poli
tike. Ali subjektivno (to će
reći:
s ob�irom a �ovekove seb
�
ične sklonosti, koje se još
ne
moraju nazwat1 praksom.
jer se ne zasnivaju na mak
sima­
ma uma) . taj će sukob uve
k postojati i neka postoji ,
jer na
njemu se izoštrava naša
vrlina. A prava se hrabros
t te
vrline (prema načelu: tu ne
ced ma/is sed contra aud
entior
i�o - ne ustupaj pred zlom, veće mu
se odvažno suprotstav­
lJaJ. ·� Prev.) ne sastoji pr
venstveno u tome da se čov
ek
sa čvrstom namerom sup
rotstavi zlu i žrtvama što
ih mora
p�dneti. nego da pogleda
u oči onom mnogo opa
snijem,
��znom i izdajničkom principu u
nama samima - koji svo­
pm mudrovanjem hoće da
prikaže slabost ljudske prir
ode
kao opravdanje za sva
ki prestup - i da pobedi
njegovo
l·ukavstvo.
Politički moralist stvamo mož
e da kaie: v!adar ; na·
rod , ili narod i narod ne
čine jedan drugome nepravd
u ako
među sobom vode rat silom
·lli lukavstvom - premda čine
nepravdu uopšte time što
uskraćuju svako poštovanje
poj­
mu prava. koji bi jedini mog
ao obezbediti mir za večna vre­
mena. l pošto svaki od njih
gazi svoju dužnost prema dru­
gome. koji je isto tako prem
a njemu protivpravno nastro­
jen, sasvim je pravo ako
se oni međusobno zatiru. ali
tako
da od njihove rase preostan
e još uvek dovoljan broj lj
udi
kako ova igra ne bl pres
tala do dalekih vremena i kak�
bi njihov primer jednom
posluži<J kao opomena dalekom
potomstvu. Pri tome je
i proviđenje u svetskom toku
na.
šlo svoje opravdanje: Jer
moralni se princip u čoveku
neće
nikada ugasiti, a um, koji
je pragmatičan, podoban da
pre.
164
. ra·
sprovede u delo pravne idej�
ma pomenutom principu .
dno
J
U
a
.
·em
n)
o s kulturmm napredova
ste neprestan
'Ja koJ'i
'tei
on
tv
s
.
og
sam
Na
�
;
stu
raste i kriVICa za on
·skvarenih bića uopšte
ta
je našao za pot!.ebno da.
8 1
'
opravdati nikakva tao ­
postoji na zemlJI, ne oze� '
može
skog roda
'tjud
u2!me d s !tanje
ište u prosu­
nov
sta
je
vo
tak
No
1
l
nikada popr�v•ti•
i
o mogli svoje
đ•vanj u za nas suvl �e . vts�ko a. -d� bism
učivoj
.�· nama nedok
OJ
VIS
na
1
ati
pis
Na
}
move o mudrosti pri
(u
�ko ne
orijski
imaju objektivnu
pretpostaVImO a CIS .
e shvatanju
tom
mo u· IZ�est' Prema
elnost. tj . .da
jedna prema
ava
drž
i
J
a
�nd
i narod u
pos
itika. Prava po·
pol
čka
piri
em
P�l
goj. ma šta
a da se pre
ak
kor
moze 1 d� .učini nijedan
liti
sama za se
a
itik
pol
je
da
em
�o a u,. p
to�a ne
nije
m
ralo
' · y�n·e
l s. . mo
SJedm
teska v š ma. n)eno
politika nije mogla da
er
vešti�a ·.�
d goj. . ':lJ
odres1 c1 m
svetmJom. ma
sa
ati
u
po
S ljudskim pravom tre�a
� �
Tu se ne može
J
u
žrtve. sa
� :r::nl��
� j-�1�.5�� kakve
Ja n
raditi napola l lzm's.
i korist i}. nego svaka
leđu
Izm
š
ljeno
se
.
vom .
prtgne k ena red pra
na
�� lag�no. uzdići na
ma
moze nadati da
ajno sjati.
kome
e pre
time e
{v·
.
diceja (ako se
neće
•
� �!
165
čini silu neizbežnom ) . može·
rđavo u ljudskoj
mo slooeću ·postavku nazvati transcendentalnom formulom
javnoga prava:
prirodi što
•Svi postupci koji se do�iču prava drugih
ako se
maksima ne slaže s publi·
citetom.•
.
ne
poj·
te·
•
. shvaćenoj �ili �ilJ.u. t:����e��:��
takve očaj�e z�klt���� :������rincipi
re·
treba
se
dru·
da tup
tome ����r�la
ka. dakle. ne_ r
�klom
nikakva
.r
et
,
k
:0�!1 J'::s:�=g���pr��stave jedna
kao t
si
to
�
pr�gmatski uslov·
va
pra
pravo (ne to
ali zato
po\�tika tr�a dace
stepen
. se.
će tr
ll
_i
ma
polit ke i morala. pre
O saglasnosti izmedu
va
pra
nog
tav
mu
transcendentalnom poj
ma�eri u jav,.n�a r�vJ
ll Je
Ako apstra.hujem
. .
odnostma lJUdi u
f
telji
uči
(u raznjm empirlckdl da
e
čin
kao što to obitno
države pre!'l.a rugo '
u
koj
�
.
t�
os
prava. onda m1 JOŠ pre
bez nje ne bi bilo
cijalno -sadrži
obnarodovanal .
kao
za
pravde (ko}a se
že dati.
mo
��
ona
.
�
prema tome m
svak'l pravni
ti
·ima
t
ite
blic
pu
za
.
Tu podobnost
... Itl da 1 1 Gna
.
lako prOSI.N
A pošto je vrlo
h
nače, 1ma
.
.
. , tJ da li se može spo}iti
. postOJI
.
po·
nom
od bnost može zgodno
delatnika ili ne .
�ašem umu . pomoću ko·
a
služiti kao krite n JUm. dat
g ekspe·
.
.
i - ao pomoću neko
žemo saznat
mo
ah
m
d
o
.
eg
.
etenSIO
(pra
l
tev
.
zah
n
esa
1
č1stog uma - J � ,.1 ·zv
an) .
pog rešan (protivprav
luris) u ovom drugom
što sadrži
·
ga
sve
Posle takve apstrakCIJe
sve ono
dnog prava (jeretu l ezl
pojam drža11Tl09 međunaro
celokupm.l
!
drzavi,
ll ·e forma pubtlciteta. poten·
ne
svaki pravni · !f��e;�!r
r:nozeva. e �&mo
pra
Pa
mora
u konkret·
.
..
.
za tev
s
slutaJu
. �o pomenutar�ri
P k
nmenta
sluc��u
emplri·kog
i
•.
vićni su
ljudi nepNl·
njihova
Taj princip treba
n samo
tiče
samo vrline) nego i jurfdlčkim (pošto
ljudskih prava ) . Jer. maksima koju ne smem glasno da
iskažem a da time ne
sopstvenu nameru, koju
moram bezuslovno da kriJem ako
uspem, koju
smem javno da ispovedim a da neizostavno ne izazovem
sveopšti otpor protiv
takva maksima nailazi
nužno na opštu, prema tome a priori jasnu protivakciju baš
zbog nepravde kojom ooa svakom
princip je
samo negativan,
on
da pokaže šta nl/e pravo
u
na druge. - On je. kao kakav aksiom. toliko ja·
san da se ne može dokazati. a osim toga lako ga je pri·
menlti.
što se vidi ·iz slooećih primera javnog -prava.
1 . U unutrašnjem državnom pravu (ius civitatis) .
Tu
susrećemo ·s pitanjem na
mišljenju
i h teško odgovoriti, a koje se transcendentalnim načinom
publiciteta vrlo lako
·Da li buna predstavlja
sredstvo
neki narod zbaci ugnjetačku vlast tako­
zvanog tiranina (non titulo sed exercltlo talis) ?• Narodna
su prava povređena, i
se neće
ako
bude
nema sumnje. Pa ipak
u
najvećoj meri nezakonito da podanici na taj način traže svo­
je pravo.
oi oni isto tako ne b� mogli žaliti na ne·
pravdu ako bi u
borbi podlegli i
bi
to·
ga. imal•i da
:najtežu kaznu.
Tu može čovek svakojako da mudruje. za i protiv, ako
želi da stvar reši dogmatskim
va.
transceodentalnl .prinoip pubHciteta javnoga prava
može da prođe bez ·te ·opširnosti. Prema njemu, treba ta·
sam narod.
nego što sklopi građanski ugovor.
da Ji bi se usudio jal/Ino obznaniti maksimu eventualnom
bune. Lako
bi narod. kada
stvaranju državnog
os avi uslov da u izvesnim
slučajevima srne upotrebiti sHu prema vrhovnom pQ9lava­
time prisvo;io
vlast nad
tom slu·
čaju vrhovni
glava
obi bio ono
jeste. m. ako bl i jed·
i drugo bilo potrebno
bl
osnovala
njeno stvaranje uopšte ne bi bilo mogućno. to bi se pro­
pobune očevid·
tivilo nameri samog naroda.
je dakle
što bi
maksim onemogućila
njenu nameru ako
ljudi javno izrazili
Tu bi maks�mu.
·tome, trebalo na svaki
u tajnosti.
poglavar u
bi
bio prisiljen
l�ta
može
kako će
smatrati e
se tiče
etičkim {kao da
se
osujetim
odnosu
kao
se
g
nito
koje je po
da
rešava:
tiraninu
zbačen s prestola: u to
te se
toj
isku�
No
pitati
podizanju
ru.
no
na
ne
hoću da
-moje od�uke.
preti. - Taj
tj. jedino ima
-
mno·
zako·
naneti nepravda
je
ako
potom, zbog
dedukovanjem pravnih osno­
•i
pre
o
je uvideti da
bi pri
uređenja p t o
zakonsku
njim. No u
po r ne
što
da se
država. onda
a
Nepravičnost
•po tome
njena
a
bi
pr-istajanje uz nju_
prema
nači.n držati
- Vrhovni
državi. medutim, ne
da
kr•Je. On
otvoreno reći
166
svaku pobunu kazniti smrću kolov�da, bez obzira �a to što
osnov­
će ovi misliti da je on prvi sa SVOJe strane pogaz1o
ko­
ni zakon. Jer, ako je svestan da poseduje vrhovn u_ �last
­
sva
u
VJtl
t
pr�
m
a
e
s
t
�a
i
�
odolet
može
��
joj se ne
?
da sva­
kom građanskom uređenJu. jer ko mJe dovolJno Jak
prav�
kog pojedinca u narodu zaštiti od drugoga, ta:j -nema
l­
ni da mu zapoveda), onda se ne mora brinuti da će �ub�
Sa tlm Je
citet njegove maksime osujetiti njegovu nam;r� .
narod:
prirodno u vezi i to što bi taj poglavar. u sluca!u da
ne b1
na pobuna uspe morao postati ·()bičan podamk te
vu bunu u svoju korist. a_li se isto .ta�o
o
smeo pokušati �
_
ne bi morao bojati odgovornosti za ramJe upravlJanje
državom.
2. U međunarodnom pravu. - O međunarod��m praIzvesno
vu može se govoriti samo onda ako se pretposta'-:1
o� o­
ze1sta
u
k
čove
koji
usl·ov
nji
spoljaš
pravno stanje (tj.
ono vec u
gućuje da uživa neko pravo) . Kao !avno p_ravo. .
.
k J svakome
svom pojmu sadrži publikaciJu opste volje . � �
ra
1Urtd1c
status
taj
a
o.
u_s ':" o
dodeljuje ono što je njegov
smvay na
z
sme
ne
se
�
koji
a
ugovor
kog
e
n
iz
_
ziti
proizla
)_.
prisil ni m zakonima (kao što je onaj iz k�a pot1ce drzava
n aso�l·
već moze da predstavl ja i izvesnu tratno-slobod �
lnost1 raz�1h
jaciju kao što je gorepomenuto stanje federa
�ktivno zad�re
d ržav�. Jer. bez ikakvog pravnog stania koje
_bama.
"?l� 1� ) oso
11 odnose među raznim (fizičkim ili �o
ri
no
J�
l
t
Ja
�to
_P vatno
�
dakle u prirodnom stanju. može
ke 1 ":'oral�
poht
u
1zmeđ
a
sukob
do
�
dolazi
ovde
1
_
.
pravo
. o a1
n1t1
�
(ktto pravne nauke ) . te se opet lako moze pr1me
sto
ko�
i
azl
r
kri terijum 0 publ i citetu maksima. samo s ton:'
d uz�1 am�o
su se države tu ujedin ile isključivo u obavezi �
c�vaJu ml � ,
ma
država
1 zajedr. ički u odnosu prema drugim
�Ju slede�!
nastup
sada
Tu
.
zemlje
ju
osvaja
a nipošto da
o s njizajedn
,
morala
e
i
politik
slučajevi antinomije između
.
.
m
enje
eš
r
m
i
h ov
.
OJ :
a) ·Ako je jedna od tih država nešto obecala drug
us�upiti neke
bilo pomoć, bilo novac za rat, bllo da_ će_ joj
dr:zava u slu­
se
_
�
�
moze
e:
pitanj
je
nasta
zemlje ; sl.. onda
oba�ez?
čaju od koga zavisi njen spas oslobodiotl svoje
suve rena kOJI n�­
prvo
.
osobe
uke
dvostr
ulogu
tako da igra
opet samo na!­
kome u svojoj državi nije odgovoran. a onda�
_
račun drzav1.
polaze
da
mora
koji
ika.
činovn
og
državn
vlšeg
u drugom
Jer onda se dolazi do zaključka da se država
u prvo�-· svojstvu oslobađa onoga na šta se obavezala
glas1la tu
No kada bi država (ili njen vrhovol poglava!l ra�
drzave 1�begavale
svoju maksimu, onda bi je naravno druge
njemm bezob­
ili bi se udružile sa ostalima da se odupru
a_.
polttl-k
bi
da
�ored sveg
zirnim namerama. A to dokazuje
bt 1grala t,_ako
ka?
svrhu
svoju
tila
osuje
sama
lukavstva.
_ pogresn_a.
ma je
otvorenih karata. Prema tome, gomja maks1
do_ strašn�h
bl ·Ako Jedna država koja je oabujala
sdu. moze
nu
sused
e
zabrin
razmera (potentia tremenda)
167
li se pretpostaviti da će ona, pošto može, i hteti da ovu
potl ači . i daje li to slabijoj pravo da (ujedinjenim) napadom
krene na jaču, bez prethodne uvrede?• - Država koja bi
'la . to . pitanje odgovorila ·da• i koja bi ru svoju maksimu
obJavl!�. s amo bi još brže i sigurnije navukla zlo na sebe.
Jer _veca bi sila �retekla manju, a eventualno združivanje
mal_lh S'lla samo �e sl ab� trska za onoga .koji urne da se
.
.
�or1 st 1 onim •d1v1de et Impera - Ta ma·k&ima politike.
Javno publikovana, osujećuje, dakle. nužno sopstvenu na­
meru, l stoga je neopravdana.
e) •Ako neka ma�a država svoji m pol ožajem naruša­
va sklo� je�ne veće d ržave i time onemogućuje njen op.
sta�ak. Je � ova u pravu da onu manju pokori 1 pr�poji je
sebr?• - Lako je uvide<ti da ona veća država ne bi smela
glasno iskaza-ti takvu maksimu, .jer bi se male države bla­
govremeno ujedinile ili bi druge velike države povele bor­
bu za taj pien. Tako bi se ova maksima onemogućila svo­
jom otv&renošću. što je zna k da je nepravedna 1 da to može
�a bude u vrlo veli:kom stepenu. Jer nepravda, i kada je
IZVršena na neznatnom objektu, može još uvek da bude
vrlo vel i ka.
3. Pravo građana sve ta ovde ne pominjem . Ono je
analogno međunarodnom pravu i zbog toga je l ako navesti
njegove maksime i ocen iti ih.
•.
Princip o nespojivosti maksima međunarodnog prava
publicitetom pruža nam, i sti na, dobar kriterijum za ne­
saglasn ost politike i morala (kao nauke o pravu) . No treba
da budemo poučen i i o tome pod koji m se uslovom te mak­
sime podudaraju s pravom među narodima. Jer, nije dozvo­
ljen obrnuti zaklj učak : da su one maksime koje pod nose
publi ci�et samim tim i pravedne, pošto onaj koji je sigumo
nadmocan ne treba da krije svoje maksime. - Međunarod­
no pravo uopšte je mogućno samo pod usl ovom da pret­
hodno postoji neko pravno stanje. Bez toga nema javnog
prava, te je sva ko pravo -koje se moze zamisliti van toga
stanja (u prirodnom stanju) samo privatno pravo. No ra­
nije smo videli da je fede rativna stanje među državama
čija je namera da ukloni rat, jedino pravno stanje koje n�
zadi re u slobodu država. Prema tome, saglasnost između
politike i morala mogućna je jedino u federativnoj zajed­
_ je prema pravnim
niCl (ko}a
pri·ncipima a priorl data i nu·
žna}. Osnivanje te zajednice u što širem obimu čini pravnu
osnovicu celokupne politike, a bez te je namere svekoliko
njeno mudrovanje glupost i prikrivena nepravda. - Ta na­
dri�oliti ka i ma svo u kazuistiku. koja ne za ostaje za naj­
bolJom jezua.tskom skolom - reservatio menta/is: pri skla­
panju javnih ugovora upotrebljavati takve izraze koje će­
mo u zgodnoj prilici tumačiti po volji. u svoju korist (npr.
s
j
r
168
-
probabili·
l de droit) ;
razlika između status quo de fait
ili smatrati verovatnim
ih
drug
ere
nam
e
rđav
ljati
zam: izmiš
i kao pravnu osnovu da se
da one pretežu, a to onda uzet
l , naposletku, peccstum
pokopaju druge mime drž.ave:
}: smatrati lako opro·
telle
bags
/um
philosophicum (peccst/1
a ms/s država, ako
kakv
utana
stivom sitnicom što j e prog
, tobože u interesu
veća
no
znat
a
drug
neka
se time koristila
povećanja dobra u svetu.
t polmke u pogledu mo­
Tome Ide u prilog l dvoHčnos
onu njegovu oblast za
čas
ow
čas
e
rišć�
rala. \coja i>sko
ku l poštovanje ljud·
čove
a
prem
svoje namere. - Ljubav
st. Samo, ono prvo
dužno
naša
ko
edna
podj
su
a
skog prav
koja prosto naleže
ost,
dužn
na
slov
je us/QVna, a drugo bezu
slatkom oseća­
usti
prep
da se
i za koju se onaj koji hoće
ti da je nije
uven
no
.potpu
a
mor
re
najp
nju da čini dobro
politika će
oml
(et�k
lu
smis
m
pogazio. S moralom u prvo
prepusti njihovim
a
prav
ska
lj·ud
da
eti
se lako sporazum
morala u drugom smislu (kao
p09lavarima. Ali što se tiče
bl trebalo da prtgne kolena,
m
·koJi
pred
,
u)
nauke o prav
ne upušta nl u kakvu pogod·
se
da
politika nalazi za umesno
svaku realnost 't da sve du·
bu, nego da mu radije porekne
onost. Ipak bi tu podmu·
nakl
u
čist
žnosti protumači kao
ike filozofija lako mogla osu·
klost jedne ,mračnjačka polit
tičkih maksima, samo kad
poli
ih
osn
odn
jetiti publicitetom
ofu omogući publicitet
filoz
da
bi se politika htela usuditi
njegovih maksima .
i, pozitivni transcenU tom smislu ja predlažem drug
imao ovu formulu:
bi
koji
a.
prav
dentalni princip javnoga
-
•
licitet potreban {da ne
·Sve maksime kojima ]e pub
istovre meno i sa pra­
se
u
slaž
u)
svrh
promaše svoju
vom �
sa
politikom.•
svoju svrhu jedino pu­
are
Jer, ako one mogu da ostv
iike
saobrazne opštoj svrsi pub
blicitetom, to znači da su
o
drug
a
ništ
rYije
:i
ke
ti
i
po�
(sreći) . a ·prav·i zadatak
bude zatlovol]na
ova
(da
ost
lasn
sag
tu
do to da postigne
tići
međutim, ta svma može pos
svoti m stanjem) Ako se.
i svako nepo·
. ro jest tako da se odstran
.
samo publicitetom
lOf' ju sla­
. onda se maksime l'la
verenje 'Prema maksimama
uje­
ućno
mog
.njemu
samo je u
gat:! s pravom pob�ike, ier
aspravljanje
r
l
je
đen
izvo
e
Dalj
diniti svrhu svih njih.
je po­
za drugu priliku. No, da
ovog principa moram ostaviti
po tome što su
se
vidi
.
alna
eot
scend
manuta formula tran
l (nauka o sreći) koji
ukloBjeni s..-i empirlčki usiO"Yi
u obzir samo forma �te
je
a
uzet
a
a,
čine .gadrilnu zakon
zakonitosti.
-
aantnl�l
rtvo (IOOpodlna dototo�oq
p
18 n1tl U 'r..
po·
• Prilozi lli ta\cve mahl- n>09U
l noućnlk priznaje odmoh N
polltlkl, 1788- . Tt! ualedn
ock>brltl
ipak,
Pa
e.
pltll')
GIMII •0 vozi moralo i
10
•
zadovOI)ovelućl odv<M>
doti
P<Otlv
ston)u
••
u
koji
niJe
ro
da
tetku
""* prlgov<>
nje do to .,.moguće pobili
m•••u. I>OI"J&tl)tvo"
ta malcatme, lo�o uz prizna
)e
oc1vee veliko, vet. no Ito
njih )eviJoiu. ttgledo mi k10
rebe
ri()UIJOt
Ih
do
pre<lll oni",.. koJI ou aklonl
""
""
169
Ako je naša dužnost, ukotiko zato ujedoo osto" .
opravdana n�a . d�. ostvarimo stanje javnoga pra
m
na. beskrajnoJ hnlj1 postepenog pribHžavani.l
r-•
večm.
l. mora doći posle onoga !
mir, \cot
to
.
se �ada pogrešno
nazivalo mirovnim ugovonma (� bilo bl t
ac
no da se nazi·
valo primlrjima) , ntj
e prazna mtSaO, nego zadatak koji s
e
rešavan
stal� približava svom krajnjem •azmool potrebni za .to napredovanje, poJer vremenski r
staju verovatno sve kraći
.
_
.
.
post�,
.'
! 1�ar'.
�
cifl.l;
Download

Večni mir. Filozofski nacrt - Istorija političkih teorija