UPUTSTVO ZA MASTER RADOVE
Šta je master rad?
Master rad predstavlja istovremeno stručni, ali i naučni rad. Stoga pisanju master rada
treba pristupiti ozbiljno, odgovorno i savesno. Odbranom master rada steći ćete pravo na
odgovarajuće akademsko i naučno zvanje, pa je zato od suštinskog značaja da Vaš rad bude
originalan i da ima određeni doprinos nauci i društvenoj zajednici.
Master rad obično ima između 70 i 100 stranica, ali ovaj okvir treba shvatiti relativno, jer
obim rada najviše zavisi od same teme koju u radu obrađujete.
Ova forma se od svih ostalih razlikuje, između ostalog i po tome što sadrži takozvane
teorijsko-metodološke elemente (predmet istraživanja, ciljeve istraživanja, metode
istraživanja, kao i sistem naučnih pretpostavki – hipoteza, koje u svom radu želite da
potvrdite ili opovrgnete). Smisao ovih elemenata rada jeste upravo u procenjivanju
doprinosa koji ste kao autor ostvarili pisanjem master rada i vrlo je važan za njegovu
naučnu zasnovanost.
Predmet istraživanja je zapravo glavna tema koju obrađujete (npr. Uticaj svetske
ekonomske krize na turizam ili verodostojnost finansijskih izveštaja u Srbiji ili, pak, zaštita
privatnosti na društvenim mrežama).
Metode istraživanja su sredstva koja koristite da biste došli do odgovarajućih saznanja o
predmetu rada koji pišete. Ove metode mogu biti različite: osnovne, opšte-naučne ili
metode prikupljanja podataka.
Ciljevi istraživanja su važni, jer široj javnosti i komisiji pred kojom branite rad, ukazuju na
to koji su glavni doprinosi Vašeg master rada. Ovi ciljevi mogu biti: društveni (šta
društvena zajednica ima od rezultata Vašeg rada) i naučni (kako ste pokušali da
doprinesete nauci svojim radom).
Hipoteze su pretpostavke koje želite da dokažete ili osporite u svom radu. Sistem naučnih
hipoteza uvek treba da proverite sa svojim mentorom, jer je ceo rad određen i
pretpostavkama koje ste postavili.
Priprema za pisanje master rada
Pre nego što pristupite pisanju samog rada, imajte na umu da je veoma važno da se za rad
adekvatno pripremite. Priprema koja može da traje duže od izrade samog rada.
Priprema podrazumeva iščitavanje literature i istraživanje elektronskih izvora, a u nekim
slučajevima može podrazumevati i pažljivo planiranje praktičnog istraživanja.
Za pisanje radova je važno izbegavati internet izvore! Ovo se posebno odnosi na sajtove
koji su reklamnog tipa i na tekstove koji nisu autorski i zato mogu biti puni netačnih
informacija. Da biste koristili internet na pravilan način, radove i knjige ćete tražiti na
Google scholar-u ili u drugim referentim bazama naučnih radova. Na tom pretraživaču
imate mogućnost da podesite i vremenski opseg radova (npr. samo novije radove tražite od
2008.). Nekad je naravno, neophodno tražiti i navoditi i starije radove, ali je za svaki master
rad od velikog značaja da obiluje savremenom literaturom, jer to pokazuje da je autor
upućen u najnovija naučna postignuća u određenoj oblasti. Na Google scholar-u ćete
ukucati ključne reči koje Vas zanimaju, npr.: spa tourism, wellness tourism, economic
crisis, internal control, thermal bath, spa hotels etc. i njihove kombinacije. Neki radovi
imaju prikazane samo apstrakte (sažetke) a neki imaju i ceo tekst (imate desno opciju pdf.
pored nekih radova, tu je ceo tekst prikazan). Pristup čitavim radovima možete imati preko
Kobsona iz Narodne biblioteke ili Univerzitetske biblioteke.
Kada nađete nešto korisno, najbolje je da otvorite word.doc u kome ćete slagati podatke.
Reference odmah čuvajte u ovom dokumentu da se ne biste našli u bezizlaznoj situaciji
sa 60 strana teksta i nijednom referencom. Kako ćete zabeležiti reference? Ispod svake
stavke koju nađete na Google Scholar-u imate opciju CITE ili CITIRAJ. Kada kliknete na nju
imaćete pop-up sa referencom koja je prikazana u tri stila navođenja. Za radove iz
društvenih oblasti najpoželjniji je APA stil i najbolje je da njega izaberete. U svakom
slučaju, šta god da izaberete treba da se držite jednog stila navođenja, tj. da Vam sve
reference budu sređene na jedan način!
Navođenje referenci i citiranje
Dalje, vrlo važno je da: master rad treba da bude originalni tekst autora. To znači da je
najstrože zabranjeno preuzimanje tuđih misli, rečenica ili ideja u celini, bez navođenja
izvora (reference). Kandidat mora navesti literaturu za sve informacije koje nisu njegovo
delo, na primer: preuzet tekst, formule, slike, grafike i slično (pri tom slike koje su
„dekorativne“ prirode ne moraju imati izvor ali u ovakvim radovima ih i nema).
I ako navodite izvor i stavljate referencu, onda to radite tako da tekst prepričate. Ako
uzimate čitavu rečenicu u originalu, onda stavljate znake navoda (kao da je citat).
Podrazumeva se naravno, da ne možete imati čitave pasuse pod znacima navoda. Prema
tome, sve što uzimate od drugih, stavljate referencu i prepričavate! Ukoliko se utvrdi
da je rad ili deo rada plagijat, odnosno da je preuzet sa interneta ili doslovno prepisan iz
literature, biće poništen u skladu sa Etičkim kodeksom Univerziteta Singidunum.
Navođenje tuđih rezultata možete izvesti na sledeći način:
1. Amad i saradnici (2009) navode da...
2. Prema Amadu i saradnicima (2009), ....
3. Istraživanje koje je sproveo Amad i saradnici (2009) a koje je imalo za cilj da utvrdi...,
pokazalo je da...
4. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da... (Amad i sar., 2009; Daniels, 2010; Andras i sar.,
2010)...
Dakle, reference se prilikom pisanja ne navode u fusnotama, već u samom tekstu, na
kraju rečenice. Na kraju rada se nalazi spisak svih referenci po abecednom redu.
U fusnotama možete eventualno dati pojašnjenje određenih pojmova, ukoliko smatrate to
neophodnim za razumevanje i bolji kvalitet svog rada.
Naročito se danas koristi automatsko unošenje literature. Prednost ovog načina jeste da
se posle spisak literature može formatirati prema različitim stilovima. Izvodi se na sledeći
način: postavite kursor na kraj teksta gde želite da postavite referencu i u Word dokumentu
u kartici References, odaberete Insert Citation, zatim Add New Source i popunite karticu u
zavisnosti od vrste literature. Kada unesete svu literaturu može formirati automatski
spisak literature, odabirom iste kartice References, zatim Bibliography.
Što se tiče tehničkih detalja, treba obratiti pažnju na sledeće:
Pristupni rad treba da ima između 25 i 35 stranica teksta, formata A4 (290x217) i
obavezno otkucan u fontu Times New Roman. Rad možete pisati ćiriličnim ili latiničnim
pismom, uz obaveznu upotrebu svih dijakritika (č, ć, ž, đ) ukoliko rad kucate latinicom.
Tekst treba da ima uvučene paragrafe i da bude poravnat po marginama sa obe strane.
Svaka stranica osim naslovne treba da ima svoj broj, u središnjem delu u dnu stranice.
Koristite osnovni tip slova, a ukoliko želite nešto posebno da naglasite, koristite kurziv
(italik), kao i u slučaju navođenja citata. Veličina slova je 12, dok su veličine slova na
naslovnoj stranici, kao i veličine naslova veće, 14-16. Najbolje je da naslove obeležite i
formatirate pomoću opcije Styles koju imate u gornjem desnom uglu word-a. Glavni naslovi
- Heading 1, podnaslovi - Heading 2 idr.
Stil pisanja
Na kraju, važno je da obratite pažnju na stil pisanja:
Prilikom pisanja koristite standarde srpskog književnog jezika. To znači da obavezno
konsultujete važeći pravopis i da izbegavate upotrebu varvarizama (tuđica), osim
ukoliko to nije neophodno. Takođe, upotreba slenga (žargona) u pisanju diplomskog rada
nije dopuštena.
Najčešća je greška upotreba novinarskog načina pisanja, tj. preterivanja u opisima,
pristrasnosti, bombastičnih izjava/naslova isl. Akademski stil podrazumeva neutrala
n pristup!
Preporučljivo je da rad pišete u prvom licu množine (Mislimo da je, Smatramo da je i
slično). Izuzetno, možete pisati u prvom licu jednine (Mislim, smatram) ili bezlično (misli
se, smatra se). Ove stilove pisanja ne bi trebalo bezrazložno kombinovati.
Download

UPUTSTVO ZA MASTER RADOVE Šta je master rad?