Susret/roman
Nebojša Jovanović
GLAVA II
POČETAK KOJI TO NIJE
Tri igrača za stolom igraju preferans. Otac i dva sina. Svake Nedelje, posle ručka,
popiju kafu i podele karte. To je prilika da popričaju i igraju. Najčešće krenu od sto
"bula". Igra preferansa počinje negativnim poenima. Svi ih igrači , poput greha u životu,
imaju od početka. Trebalo bi se "spustiti ispod kape", granice na kojoj se zbaci staro
breme i krene u osvajanje pozitivnih poena. Da bi se igra završila, jedan igrač mora biti
"dobar" onoliko koliko su ostali igrači "loši". Ili, dvojica igrača moraju biti "dobri",
onoliko koliko je jedan "loš". Kao i u životu. Može se biti dobar samo u odnosu na
nekoga ko to nije. Da nema zla, dobro ne bi imalo u odnosu na šta biti dobro. To često
zaboravljamo kada sudimo drugima. U predstavi zvanoj "Život", neko mora igrati i ulogu
negativca. Teške su to uloge. Bez sukoba nema dobre predstave. Sve što postoji, postoji u
relaciji. Kao i u preferansu. Ravnoteža između "dobra" i "zla" se održava, sa blagom
prednošću "dobra". Tvorac igre je tako zamislio. Posle svakog deljenja, jedan učesnik,
licitiranjem, preuzima igru. Zato što ima najbolje karte, ili pokušava da prođe "na blef".
Koliko igrača, toliko i stilova. Onaj igrač koji prihvati igru, igra protiv njega. . .
Završe partiju oko ponoći. Ponedeljak je radni dan, a oni su radni ljudi.
"Život nije igra. . . " , kaže stari, ". . . mada , u mnogo čemu liči na ovu našu
zanimaciju. Šest dana radi, sedmi se odmaraj!Tako Gospod zapoveda. Hajdemo da
počinemo. Od jutra nas čekaju poslovi. "
Otac, Sveta, je krupan čovek. Pravi džin. Šake kao lopate. Pričaju komšije da na
dlan može da stavi dvanaest jaja, a da mu nijedno ne ispadne. Kažu da je, dok je bio
mlađi, mogao u rvanju, odjednom da obori trojicu. Zato ga i prozvaše Sveta Trojica.
Ženio se dva puta. Prva žena rodila mu sina Petra. To je bilo snažno, zdravo dete,
rumenih obraza. Tada su živeli u planini i hranili se obrađujući parče plodne zemlje.
Imali su i nekoliko ovaca, kokošaka i jednu kravu. Više im i nije bilo potrebno. Na
nesreću, dok je u šumi brala pečurke, ženu je ujela zmija. Umrla je jadnica na putu do
varoši u kojoj je radio jedini lekar u srezu. Petru je tada bilo sedam godina. Kako Bog
nije dao da on i žena imaju više dece, Sveta je poželeo da mu se jedinac školuje. Prodao
je kuću i imanje, pa se preseliše u varoš, izniklu na obroncima planine.
Sveta je imao zlatne ruke. Napravio je sam prvu kuću i okućnicu. Poznavao je
tajne stolarskog zanata. Novcem od prodate imovine, kupio je materijal i izgradio sebi
novi dom i malu stolarsku radionicu. Brzo se pročulo o njegovoj veštini i poštenju. Imao
je sve više posla. On i sin mogli su lepo da žive od njegovog rada. Posle škole, kada bi
završio zadatke, sin je pomagao ocu i učio od njega da obrađuje drvo. Sveta je bio strog
otac. Iz straha da grad ne iskvari Petra, želeo je da njegov duh ojača kroz rad.
"U gradu su ljudi drugačiji, " govorio je sinu. "Lepo pričaju, a ružno čine. Često
ne važi ni časna reč, već neki zakoni u koje ni sami ne veruju. Drže ih se iz straha, a krše
ih kada misle da neće biti uhvaćeni. . . Ovde je, sine, Zakon!U grudima. U srcu.
Upamti!Reč je zakon!"
Petar je živeo između dva sveta. Očev svet mu je izgledao jednostavan, razumljiv
i istinit. Znalo se šta je dobro a šta loše, šta se sme, a šta se ne sme, zašto se sme, a zašto
ne sme. Sve je imalo smisla i svrhu. Ponekad nije razumeo očeve razloge za neku
zabranu, ali je bio čvrsto uveren da otac ništa ne čini iz hira, sujete ili zle namere. . .
Verovao je da otac uvek misli o njegovoj dobrobiti. I bilo je tako. Nekada su, kaže jedna
mudra knjiga, i ljudi tako verovali Bogu. Tada su živeli u Raju. Ali. . .
Svet grada mu je bio nepoznat. Ponekad komplikovan i uznemiravajući, a ipak
privlačan, tajnovit i podsticajan. Nagonio ga je da misli na nov način, da istine u koje je
verovao preispituje i dovodi ih u nove odnose. Postojale su i druge mogućnosti, rešenja.
Možda gora od očevih, ali još neispitana i zavodljiva. Poput kockica kojima se od istih
elemenata mogu praviti različite figure. Radoznalost i potreba za stvaranjem novog,
velika su iskušenja. Da li je čoveka upravo ono božansko u njemu navelo na prvi greh?
Petru je bilo stalo da se pokaže u novom društvu, da stekne svoje mesto među
svojim vršnjacima. Posebno je želeo da pridobije učiteljicu, lepu i toplu mladu ženu.
Divio joj se, jer deca jednostavno doživljavaju lepotu i poštuju je. Sofija je imala puno
strpljenja sa učenicima i ljubavi za svoj poziv. Pevala je u mesnom horu i svirala na
violini i klaviru. Želela je da kod đaka probudi ljubav prema muzici. Zbog toga je, posle
redovne nastave, držala časove klavira i pevanja, koji nisu bili obavezni. Petar se,
naravno, prijavio. Redovno je odlazio na "muzičko", više da bi slušao i gledao
učiteljicu, nego zbog muzike. Njen glas mu je vraćao osećaj vedrine, bezbrižnosti i
sećanja na vreme kada još nije znao da postoji bol, bol jača i teža od one posle uboda
pčele ili razbijenog kolena.
Majka ga je učila da je sve na ovom svetu stvorio Bog. On je dobar i voli sva
stvorenja. Posebno čoveka koga je načinio po svom liku. "Ponekad se Svevišnji naljuti
na ljude, kao što se otac ili ja naljutimo na tebe kada si neposlušan. Ljudi su Božja deca,
a sva deca su, ponekad, nestašna. Tvorac im prašta, ako ne čine zlo. I zlo im oprosti, ako
se pokaju, " govorila je. . .
"A šta je to zlo? ", pitao je Petar koji nikada nije video ni osetio zlo.
"Bolje da ne znaš, sinko. Kako da ti objasnim nešto što nisi iskusio? Zlo je u
suprotnosti sa Bogom i životom. Teško je to shvatiti. . . "
Petar je bio zbunjen. "Kako može nešto biti u suprotnosti sa Bogom koji je sve
stvorio? ", Misao mu je za tren nestala iz glave, jer je potrčao za velikim "lastinim
repkom", šarenim leptirom koji mu je gotovo dodirnuo kosu proletevši mu pored uha.
Zašto bi, uostalom, razmišljao o nerazumljivim i dalekim stvarima kad je život lep i na
dohvat ruke.
Majčina smrt mu je donela bol i zbunjenost. Mučila su ga pitanja koja smrt za
sobom ostavlja i od kojih se ne može pobeći ni trčeći za leptirovima. Da li je ovakva
majčina smrt kazna? Ko je kriv? Ko je zgrešio? Može li se na to pitanje uopšte dobiti
odgovor? Deca ne prihvataju stvarnost u kojoj postoje pitanja na koja se ne može
odgovoriti. Neko mora biti kriv. Kako se može desiti nesreća, a da niko ne bude kriv? To
nema smisla. Ako postoji Bog koji nas voli i čuva, onda majka nije mogla umreti
slučajno. Da li je ona učinila neko zlo? U to nikako nije mogao da poveruje. Nije,
doduše, još uvek razumeo šta je to zlo, ali je osećao da je to "nešto ružno", što nije
moglo biti blisko majci. Nije ga mogla ni činiti. U bolnici je prvi put čuo za "nesrećni
slučaj". Shvatio je da je to slučajna nesreća za koju niko nije kriv.
A možda Bog i ne postoji? Ili, možda nije takav kakvim ga je majka predstavila?
Možda ni ona nije znala? Kako je moguće da ona nije znala tako važne stvari? Sve što
mu je govorila imalo je smisla i pružalo sigurnost u razumevanju sveta. Sada mu se činilo
da postoje dva sveta i dva Boga. Majčinom smrću ulazio je i u taj drugi svet u kome su ga
čekale i neke druge, teško razumljive istine.
Njegov veliki otac Sveta, zbog koga je ranije bio ponosan, nakon majčine smrti
nije mu više bio tako veliki. Prvi put nije imao odgovor na važno pitanje. Da li je, možda,
otac učinio neko zlo? Može li se umreti zbog tuđeg greha? Ako majka nije zgrešila, a
sigurno nije, i ako Bog postoji, onda On ili nije svemoguć, ili nije pravedan. Ako je
pravedan, a nije svemoguć, onda je zmija ujela majku bez ičije krivice. Uzdrhtao je.
Strašno je živeti u svetu koga je stvorio neko ko ga ne može i kontrolisati.
"Otac i majka su stvorili mene, a ipak, ja mogu da učinim neke nestašluke
protiv njihove volje. Mogu me kontrolisati samo ako i ja to hoću, iz
ljubavi, poštovanja, zahvalnosti prema njima. Ako ja grešim, otac će kazniti
mene. Neće majku ili psa koga volim. Otac zna šta je pravedno. Sigurno nije
učinio zlo zbog kojeg je umrla majka. Ali, ja ne znam šta je zlo. Možda sam
uradio nešto, a da i nisam znao da je zlo. Da li sam kriv ako nisam znao? Možda
Bog kažnjava roditelje zbog grešaka deteta koje još ne zna šta
čini.
Ne razumem
takvu pravdu, ali, ponekada ne razumem ni oca, iako znam
da je u pravu. Možda
sam ja učinio neko zlo!? . "
Nažalost, taj odgovor se učinio najverovatnijim. Deca nisu kao odrasli. Često ih
čujemo kako prikrivaju neki svoj nestašluk rečima: "Nisam ja čiko. . . on je. . . ". Ali,
kada se nešto strašno desi onome koga deca vole, najčešće, u dubini duše, okrivljuju
sebe. A krivicu je teško podneti. Dete sa krivicom se oseća bezvrednim. Životna sila u
detetu pokušava da ga zaštiti, pletući oko krivice mreže koje će je izolovati kao strano
telo. I najčešće se potpuno umrsi u te mreže, one čije je ime "karakter", a koje, štiteći ,
postaju kavez. Život, boreći se protiv bola, može da se okrene i protiv sebe. Životna sila
je detinjasta.
Deca veruju da njihove misli i osećanja mogu uticati na tok događaja u svetu.
Možda su u pravu. I mnogi odrasli veruju u to, ali imaju "zdrav razum" koji takva
uverenja stavlja u fioku "mašte", "gluposti", "detinjarija", ili "ludosti", i time im oduzima
snagu. Da li su i misli i osećanja dela? Ovo pitanje postaje pretežak teret, ako nam neko
koga jako volimo umre dok smo mali. Niko nam ne može dati sa sigurnošću tačan
odgovor na naša pitanja. Izgledalo je kao da je Petar, vremenom, prestao da ih postavlja.
Ali, nije bilo tako. Krčala su u njemu, kao prazan stomak, gladna odgovora. Čovek
može da zavara glad, da ne obraća pažnju na nju. Ali, ona nestaje samo onda kada se
utoli hranom.
Kada su prešli u grad, želeo je da bude prihvaćen od strane vršnjaka, koji su ga,
u početku, zvali "Seljo". Deca znaju da budu surova u zadirkivanju. Pitao se zašto ga je
otac doveo u grad gde su, kako je sam rekao, ljudi drugačiji: "Lepo pričaju, a ružno
rade!" Možda je to kazna, ili otac hoće da on upozna zlo, da ga kasnije ne bi činio. Kada
je postupao kako ga je otac učio, često bi mu se smejali i smatrali ga glupim. Isprva nije
znao šta znači reč glup, pa se i sam smejao sa njima. Tu reč nije nikada čuo od roditelja,
kao ni neke druge za koje je saznao tek u gradu. Na primer reč laž. Njegovi roditelji je
nisu koristili. Reči služe da označe neko iskustvo, a kako između njih nije bilo laži, nije
im bila potrebna ni ta reč. "Laž je nešto što nije istinito", razmišljao je. "Ono što nije
istinito i ne postoji. Kako može postojati nešto što ne postoji? Kako može imati ime i
uticati na ljude? Da li je to ono o čemu je majka govorila da je suprotno Bogu i nazivala
ga zlom? Ono nerazumljivo što ipak postoji, iako ne postoji. Postoji jer utiče na ljude. " I
opet mu ništa nije bilo jasno. . .
Prvih dana u školi prišao je grupi dečaka koji su se igrali u dvorištu i pozdravio ih
onako kako ga je otac učio da se pozdravljaju ljudi:"Pomaže Bog momci. Ja sam Petar.
Želim da vam budem drug. "
"Ha , ha! Čujte Selju! Pomaže Bog!Bog ne postoji budalo!A ti si glupi seljak!"
Uzvratio je krupan pegavi dečak koji je očigledno bio glavni. I ostali su se pridružili u
ismevanju, a Petar se zbunjeno smejao sa njima. Pomislio je da "budalo" i "glupi" znači
nešto dobro, smešno i prijateljski, iako je osećao da je njihov smeh neprijatan. Bio je
spreman da poveruje kako se deca u gradu smeju na drugi način, a da to ne mora da bude
znak neprijateljstva. Znao je šta znači biti seljak, i pomislio je da se tim oslovljavanjem
ukazuje čast. A u vezi sa pominjanjem Boga, mislio je da je možda i ovom dečaku neko
umro, pa je i on na svoj način zbunjen. . .
"Znači mogu biti vaš prijatelj i igrati se sa vama? " priđe im bliže Petar. Pegavi
dečak se malo izmaknu i baci na Petra grumen zemlje. Pogodio ga je u rame. Petar se
zbunjeno osmehivao misleći da se dečko šali i da je to početak neke njegove igre. Sledeći
grumen ga je pogodio u čelo. Pegavi mu je zatim prišao i grubo ga odgurnuo. Ovu
poruku bez reči, odmah je razumeo. Zavalio je neznanca šakom, koja se, po veličini,
već bližila ručerdi njegovog oca. Tako se Pegavi u trenu našao na zemlji, neshvatajući
još šta ga je snašlo. Ostali dečaci, zatečeni, posmatrali su "Riđeg" u prašini. Nisu mogli
da poveruju svojim očima o čudnom preokretu situacije. Jedan među njima, krišom je,
kasnije, prišao Petru i čestitao mu što je tako "sredio" Riđeg. On je sam to odavno želeo
da učini, ali se plašio. "Pa zašto se onda družiš sa njim? "-čudio se Petar.
Posle ovog neželjenog okršaja Petru je porasla popularnost među dečacima.
"Ništa ne razumem. . , " razmišljao je. "Hoće da se druže samnom zato što sam bio grub
kao i Riđi. . . Zašto je dobro tući slabijeg od sebe? Još ako je i njemu neko umro, pa je
zbunjen i ljut. . . " Rešio je da se izvini Riđem i da ga pita ko mu je umro. Riđi je odmah
tužio Petra učiteljici da se bije i da postavlja luda pitanja.
"Zašto si, Petre, pitao druga ko mu je umro? ", Učiteljica je slutila da se nešto
značajno krije iza Petrovog razmišljanja o smrti.
"Zato što je rekao da Bog ne postoji. "
"Ti Petre, veruješ da čovek misli da Bog ne postoji zato što mu je neko umro?
"
"Da. Ja sam se to upitao kada mi je umrla mati. Ali, zbunjen sam jer ne znam
ko je onda sve ovo stvorio ako nije Bog? "
"Moj tata kaže da su Boga izmislili popovi da bi ga se ljudi plašili i bili
poslušni, i da bi oni mogli da jedu hleba bez motike, " upade dečak koji je
sedeo u prvoj klupi da bi se njegova dva podignuta prsta uvek najbolje videla.
"I naučnici kažu da je Bog izmišljotina koju koriste neznalice kad ne umeju
nešto da objasne", pridružila se razgovoru devojčica do njega, očigledno
ponosna što je njen tata naučnik koji zna odgovor, i nije od onih neobaveštenih.
"Pa dobro. . A ko je onda stvorio drveće, životinje, ljude? Šta kaže tvoj
tata? . .
. Kako ono beše. . ? Nije učenik, nego. . . naučnik, " upita Petar, radoznalo,
očekujući odgovor koji bi možda pomogao rešavanju njegove stare
nedoumice.
"Ne znam. . . Nije mi o tome pričao. . , " snebivala se devojčica. "Kaže da sam
mala i da je to teško objasniti deci. "
"Čovek koji nešto ne može da objasni deci ni sam to ne razume. Tako kaže
moj otac" nije odustajao Petar.
"Ih, tvoj otac je stolar. Odakle on zna. . . " uzvratila je devojčica
"I Bog je bio stolar!Nekada davno kada je živeo kao čovek. "
Deca prasnuše u smeh. "Bog bio stolar! Ha, ha. Petar bi hteo da njegov tata i Bog imaju
isto zanimanje. . . . Ha, ha. . . "
"Pa bio je. . . majke mi. . . Pitajte učiteljicu!Zvao se Isus!", pobunio se Petar.
"Bogami, deco, Petar je u pravu. Isus je stvarno bio drvodelja. "
"Eto vidite!Tata kaže da je Bog bio stolar kad je bio čovek zato što On
mnogo
voli da nešto pravi", nastavio je Petar ohrabren učiteljicinom podrškom.
"E, jeste baš. Da nije možda neki stolar napravio svet!? " nije se predavala
ćerka naučnika.
"Znate li vi možda učiteljice? Ko je stvorio svet? "Petrov pogled je bio pun
nade.
"Bog se, deco, ne može videti, pa zato ne možemo ni znati da li postoji, ili
ne. Možemo samo verovati da Tvorac postoji. "
"Ne vidimo ni vazduh . . . pa ga udišemo", podsticao je Petar razgovor.
"Da, ali vazduh se može osetiti kada mašemo rukom, ili kada duva vetar. Čovek
poveruje u ono što može i sam doživeti, videti, čuti, dodirnuti, omirisati. . . A
naučnici to mogu da izmere svojim instrumentima. . . "
"Kako je onda sve nastalo? "
"Deco moja, to je nemoguće saznati. Niko ne zna kako je stvoren svet.
Naučnici veruju da je nastao sudaranjem najmanjih čestica,
atoma. . .
elemenata koji su se spajali i od njih se stvarala materija, pa se ona
menjala
i
stapala u složenije oblike. . . kao kad vi slažete kockice. . , "pokušala je da objasni
učiteljica. Petar je prekinu:
"Ali, ko je sklapao te kockice? "
"Naučnici kažu da se to dešavalo slučajno. Znate šta znači ta reč? Bez
nečije
namere. Zato je bilo potrebno mnogo vremena da bi nastalo sve što postoji. "
"Oni misle da je svet nastao slučajno? Kad ja nešto kažem, pa mi se drugovi
smeju zbog neznanja, onda me prozovu glupanom. Da li su i naučnici
glupavi? "
"Nisu, Petre. . , " nasmejala se učiteljica. Pomislila je kako je dete možda u
pravu. ". . . Ja lično verujem u Boga i u to da je Bog stvorio svet, ali, može se i
drugačije razmišljati, a da to ne bude iz gluposti. Pogledaj onu
stenu na vrhu
brda. Na šta liči? "
"Na glavu ptice, nekog orla. . . "
"Eto vidiš Petre. . . A ko je nju napravio takvu? "
"Niko. . ! Valjda vetar, kiša. . . Tako je ispala. . . "
"Naučnici misle da je tako nastalo sve na svetu. Nehotičnim sudaranjem čestica.
Postoje neki prirodni zakoni po kojima se ponašaju ti najmanji delići
materije. . .
Privlače se, odbijaju, spajaju i razdvajaju. Oni jurcaju svuda oko
nas, kao vi
kad istrčite u dvorište posle zvona. Kao muve bez glave. U potpunom neredu. Ali iz
velikog broja takvih nepredvidljivih sudara nastaju i
neka pravila i različite stvari.
. . Iz nereda nastaje red. "
"I živa bića? "
"Da! I ona. Pravila, zakoni prirode, održavaju ono što je postalo. Ali, ponešto
se spontano i promeni. Ako je ta promena dobra, ako pomaže da se neko biće
bolje snalazi u svetu, onda se promena zadrži trajno. Od jednostavnih
organizama, na taj način, nastajali su složeniji. . . "
"Ali, ko je smislio da to bude tako? Ko je odredio te zakone? "
"Naučnici kažu da nije niko. To su, jednostavno, zakoni prirode. Sve što se
desilo, desilo se bez nekog razloga, spletom raznih okolnosti. . . "
"A da li je ta priroda onda Bog? Da li je ona pametna kad je sve stvorila? "
"Možda. . . Ni ja se ne usuđujem da to tvrdim. . . Jednostavno, ne znam. "
"Dobro je. . . ", nasmejao se, sa vidnim olakšanjem Petar. ". . . Nisam, znači,
samo
ja glup. "
Sofija se osmehnula ovoj detinjoj čistoti. Pomilovala je Petra nežno po glavi.
"Nisi ti glup, Petre. Ti si bistro i radoznalo dete. Postoje neke stvari koje čovek
jednostavno ne može da zna. One su izvan mogućnosti naše pameti. "
Petra je istinski obradovala izrečena pohvala. Ipak, nije mogao da poveruje u
priču o slučajnostima i granicama ljudskog uma. Iskustvo mu je govorilo da je sve što je
stvoreno stvoreno sa nekom svrhom , iako se, ponekad, to ne vidi jasno. Iznenada mu se
javila misao da bi se učiteljica i njegov otac mogli "slučajno" bolje upoznati i možda i
zavoleti? Upravo je saznao da naučnici misle da je to moguće, ali da su za slučajnosti
potrebni milioni godina. A toliko se vremena nije imalo. Kako nije bilo sigurno ni to da
Bog postoji, shvatio je da je neophodno da smisli što pre nešto što će biti prirodno i
delotvorno.
Brzo je otkrio "zakonitost". Kad god bi neko dete bilo bolesno duže od dva dana,
Sofija bi odlazila u kućnu posetu malom bolesniku. "Otac je snažan i zgodan muškarac,
a učiteljica lepa, dobra i pametna. . . Valjda će se, po tim prirodnim zakonima, njih dvoje
spojiti kao i čestice. . . " Razmišljao je Petar. U zakone je verovao, ali u slučajnosti baš i
nije, pa je rešio da i sam ponešto mora učiniti. Požalio se jednog jutra ocu da ga boli
stomak i zato ostao u krevetu. Od dece je naučio šta je to laž i da ona ne mora uvek da
bude loša. Posle dva dana, Sofija je došla u posetu malom "bolesniku". Otac se uzvrteo.
Bio je toliko ljubazan, da je Petru izgledao smešan. Nije ga još nikad video takvog.
"Čudo su veliko ti prirodni zakoni. . . ", razmišljao je novopečeni istraživač
". . . Eto kako 'slučaj' menja čoveka. Ako ta promena bude dobra za njegov
opstanak, priroda će je učiniti trajnom. Tako će moj otac postati trajno
smešan. . . "
Navratio je i doktor, ali nije uspeo da otkrije uzrok Petrove "bolesti". Učiteljica ih
je posećivala svaki dan i ostajala uvek duže. A otac je postajao sve smešniji.
"Od čega li boluješ, moj Petre? ", upitala je Sofija Petra.
"Od namere!" glasio je Petrov odgovor.
"Kakve namere? !"
"Da spojim vas i oca. "
"Izgleda da si i uspeo u svojoj nameri. Možeš sada prestati da
boluješ.
"
Vedro mu se osmehnula Sofija i poljubila ga i pomilovala po glavi. Obavestila je Svetu
da mu je "izlečila" sina. Sledeće godine Petar je dobio brata. Dadoše mu ime Jovan.
GLAVA III
PRIČA O JOVanU
Jovan je bio blagorodno dete. Još "od sise" umeo je da uživa u životu. Dobro je
jeo, mirno spavao i nalazio zadovoljstvo u svemu. Kada je malo poodrastao i prohodao
ukućani su imali muke da ga zadrže. Radoznao, hrlio je da, što pre, upozna svet. U toku
njegove šeste godine, otkrili su jednu njegovu neobičnu sposobnost. Sofija je volela da
okuplja decu iz komšiluka. Igrajući se tako "babaćore", igre u kojoj se jednom detetu
vežu oči neprozirnom maramom, a onda ono traži druge, primetila je da Jovan ne luta,
već da odmah pogađa. Želeći da proveri da, možda, Jovan krišom ne gleda ispod
marame, izmislila je novu igru. Jedno dete bi stajalo vezanih očiju, dok bi mu ostali
učesnici igre, jedno po jedno, slučajnim redosledom, prilazili s leđa. Zadatak deteta
vezanih očiju bio je da pogodi ko je iza njega. Da bi izbegla mogućnost prepoznavanja
zvuka klompi, ili cipela, mališani su bili bosi. Rezultat igre je zbunio Sofiju. Svi osim
Jovana pogađali su ponekad, slučajano, a Jovan bez izuzetka, uvek. Jednom prilikom,
dovela je troje nepoznatih klinaca, i uvela ih u igru u trenutku kada su Jovanu bile već
vezane oči. Prišli su mu s leđa.
"Ne znam ko je to, " priznao je Jovan. " On nije iz kraja. Nikad ga nisam čuo. "
"Kako to misliš, čuo, kad on ćuti? Kako znaš da je dečko, a ne devojčica? "
"Devojčice se drugačije čuju. To se čuje tu. . . kao uuuuu. . . iiiii. . . aaaaa. . . "
Pokazao je na čelo.
Zbunjena otkrićem, Sofija je odlučila da i na neke druge načine proveri ove
sinovljeve sposobnosti. Pomislila je da Jovan možda ima natporosečno izoštreno čulo
sluha, te da razlikuje šumove koji se čuju dok deca dišu. Jednom prilikom Jovana je
smestila u jednu sobu, a deca su ulazila slučajnim redosledom u drugu sobu. Ona je
stajala pored prozora od obe prostorije, tako da je mogla sve da prati, i Jovana i dete koje
bi ulazilo u sobu. Jovan je i tada bez greške pogađao. Ali ova Jovanova sposobnost bi
nestajala onog trenutka kada bi mu odvezala oči. On bi, kao i svako radoznalo dete,
usmeravao pažnju na stvari po sobi, a time bi zvuk koji se čuje u čelu nestajao. Jednom
prilikom, prilazeći da odveže Jovanu oči, Sofija je spustila iza njegovih leđa čašu sa
vodom koju je do tada držala u ruci.
"Molim te daj i meni vode. Žedan sam, " zamolio je Jovan.
"Kako znaš da držim čašu sa vodom? ", pitala je Sofija.
"Ne znam kako. "
Sofija je zatim donela kamen i drvo iz dvorišta i postavila pitanje:
"Šta sam sada donela? "
"Neki kamen i drvo. "
"Kako znaš? "
"Video sam kroz prozor. Podigao sam maramu, " smešio se Jovan nestašno.
"A kako si znao za vodu? "
"Kapnula mi je na nogu. Sad će ući i otac. Nosi neko gvožđe. "
U tom trenutku je u sobu ušao Sveta sa testerom i čekićem u ruci.
"Kako si znao da dolazi otac sa nekim gvožđem? "
"Čuo sam ga. On uvek nosi alatke. " Smešio se Jovan, zadovoljan što je pogađao
u ovoj zabavnoj igri. Sofija je odustala od ispitivanja neobičnih sposobnosti svoga sina.
Nije bila sigurna da li da se raduje, ili da strepi zbog njih. Znala je da sposobnosti koje
drugi nemaju mogu biti uzrok nesreće. Ljudi ne vole one koji se od njih razlikuju. Plaše
ih se i mogu prema njima biti zlonamerni. Pomislila je da bi bilo bolje da više ne obraća
pažnju na Jovanovu darovitost. Možda sve vremenom nestane.
Polaskom u školu, Jovan je uviđao razliku između sebe i druge dece. Kada su u
dvorištu igrali žmurke, pouzdano je znao gde se ko sakrio. Deca su to ubrzo uviđala i
prozvala ga Joca-veštica. Smatralo se da Jovan ima nevidljivo oko na temenu. Bio je
obeležen. I višak i manjak nas obeležavaju. Zar prosek nije prirodna tendencija?
Desilo se i to da je, nekoliko puta, pitao drugove zašto su bolesni došli u školu.
Začuđena deca bi mu odgovarala da je blesav i da nisu bolesna. Ali, već sledećeg dana, ti
bi đaci stvarno izostali iz škole zbog bolesti. Neki od njih su roditeljima i ostalim
učenicima razglasili da Jovan zna mađije i vradžbine. Zato su počela zadirkivanja i
izbegavanja.
Jovan nije voleo što se razlukuje od drugih. Kad je odrastao, shvatio je da je imao
moć da čuje iznutra. Drugi su videli i čuli ono što dolazi spolja, sa površine stvari i živih
bića. On je osećao kako sve oko njega različito treperi, poput muzike koja izvire iz svega
što postoji i stvara u njegovoj glavi muzičku sliku. Lepa spoljašnjost je, ponekad,
"zvučala" ružno, a ružna ponekad lepo. Postepeno je naučio da sakrije ono što je čuo
svojim "unutrašnjim sluhom". Bilo je jasno da ima višak čulo. Čulo koje čuje stvari i bića
često drugačijim nego što izgledaju spolja. Pitao se da li je to dar ili prokletstvo. Možda
je nekakav poremećaj!? Odlučio je da sve to prikrije dok ne sazna više o svom daru. Ili o
svojoj mani. Počeo je da oseća usamljenost. Mogao je sa drugima da podeli samo deo od
svojih životnih iskustava, i to onaj o površini stvari. Nadao se da, možda, ipak, na ovom
svetu postoji još neko sa sličnim "poremećajem" .
Na veliku radost, postojao je i jezik na kojem je mogao izražavati ta druga
iskustva, a da ga ne smatraju ludim ili "vešticom". Ovaj univerzalni jezik koji nije
prevodio suštinu stvari na nešto drugo, jezik treperenja i kretanja, bila je muzika. Njime
je mogao da ono što čuje svojim unutrašnjim sluhom pretvori u nešto čujno i drugima, te
tako podeli još sa nekim svoj doživljaj muzičkog poretka sveta. Taj jezik je bio blizak i
njegovoj majci. Podučavala ga je, zadivljena brzinom kojom je učio i ulazio u tajne
muzike. Ubrzo je uočila da Jovan, svirajući neke kompozicije, menja izvesne delove
melodije, odbijajući da svira onako kako je zapisano. Zbunjivala su je Jovanova
objašnjenja. Uveravao je da ti delovi melodije nisu bili" stvarni", "tačni", i da su neki
prelazi "veštački" i "izmišljeni".
"Zar nije u muzici sve izmišljeno? U odnosu na šta su netačni? U odnosu na šta
nisu stvarni? ", bila su pitanja koja bi Sofija postavljala.
"Ne umem da ti objasnim. Kad nešto počne, onda ono ima svoj stvarni tok, svoj
prirodni razvoj. Ako teče tako, meni je lepo, osećam istinu. . . To je tada celina. Osećam
da mora biti baš tako. Ništa nije izmišljeno. . . Samo odsviraš ono što čuješ. . . "
"Odakle čuješ? !"
"Pa, iznutra. . . Nešto se složi sa nečim. Kako da ti to objasnim? Zamisli kad bih
ja nacrtao tebe, a ti vidiš da nešto nije dobro, nešto zbog čega ne liči na tebe. . .
Mogu da te nacrtam i tačno, a da to nisi ti. A mogu i da te nacrtam
nespretno, a
da to, ipak, budeš ti. . . Kad uspem da ti nacrtam ono najvažnije. . .
dušu. . . to se
čuje sa slike. Ono važno se ne izmišlja. Mora da se uhvati. Kako bi
ti
meni
objasnila šta je to boja da sam slep od rođenja? To je nešto što je svuda oko nas. Tako
je i sa muzikom koja se ne čuje, a svira iznutra. "
"I ti to čuješ Jovane? Čime? "
"Kako čime? Sobom. . . Što me tako gledaš kao da nešto nije u redu? "
Sofija bi ga u ovakvim tranucima sa posebnom nežnošću i pažnjom grlila i
mazila:"Ti si moja pametna glavica i sa tobom je sve u redu. Hajde, nastavi da sviraš.
"Govorila bi glasom u kojem se osećala radost i strepnja. A Jovan ih je čuo. Misli bi joj
odlutale u one dane kada je otkrivala neobične sposobnosti svoga deteta i kada je još
verovala je da će ovi darovi Tvorca vremenom nestati. Slutila je da Jovanov život neće
teći kao kod većine ljudi.
GLAVA IV
PITANJA BEZ ODGOVORA
Petar i Jovan su postavili sebi neka pitanja još u detinjstvu. Nesvesno su
usmeravali svoje životne tokove tako da na njih odgovore. Da li je život svakoga od nas
određen nekom zagonetkom koju smo postavili sebi, ili je zagonetka postavljena pred
nas? Većina životnih misterija se mogu svesti jedna na drugu. U stvari, večne dileme
života se mogu nabrojati na prste jedne ruke. A možda su sve te nepoznanice jedno
jedino veliko pitanje.
"Ko je kriv? ", bilo je Petrovo pitanje. U početku se ono odnosilo na smrt majke,
a kasnije u vezi sa uzrocima zla , nepravde i nevolja u svetu. Izabrao je psihologiju. Ona
mu je izgledala kao osvetljen put u dubine ljudske duše. Nadao se da će u tim ponorima
otkriti uzroke patnji čovečanstva, izvor krivice i načine iskupljenja. Možda se u njima
nalazi Bog, a možda i \avo. Šta ako se odgovori na sve ono što se dešava spolja nalaze
unutra? Ni sada kao odrastao, kao i onda kada je bio dete, nije mogao da se pomiri sa
činjenicom da odgovora nema. Bog mu ih nije slao, ili ih Petar nije čuo? Ipak, nije
odustajao. Naučnici, za koje se nekada pitao da li su glupi, trudili su se da pronađu
odgovore mimoilazeći Boga. I Petar se vremenom uvrstio u naučnike. Prijala mu je
iluzija da se, postepeno i strpljivo, metodološki ispravno, približava odgovoru. Teško je
živeti bez verovanja u nešto. Zastrašujuće. Nemoguće. Ipak, nije svaka opsena dostojna
čoveka. Možda se ljudi, u suštini, razlikuju po vrsti izmišljotina koje biraju da bi se snašli
u svetu. "Kakva je razlika između iluzije i iluzije? Ako su sve one nerealnost, zašto bi
jedna bila bolja od druge, dostojnija čoveka? ", primetiće neko. Možda zato što su jedne
lepe, a druge ružne, ili manje lepe? Nije baš neki čvrst argument. "Kako neistina može
biti lepa? Šta ili Ko je kriterijum lepote? ", nastaviće sa pitanjima nepoznati sagovornik.
Lako je postavljati rebuse, a teško odgovoriti. Ljudima može život proći u tome. Da se to
i nama ne desi ako nastavimo. . !
"Zašto su ljudi gluvi za muziku sveta? ", postavljao je pitanje Jovan. Zašto je baš
njemu dato da" čuje"? Mora da takav poklon ima neku svrhu. Možda mu je dat da bi
došao do nekog otkrovenja, da bi spoznao suštinu postojanja i preneo je ljudima. Taj dar
ga je odvajao od ljudi i činio ga usamljenim. Šta da učini sa svojom obdarenošću? Ako je
predodređen za neku misiju, zašto ga Bog nije i uputio? Ostajući bez odgovora, Jovan je
pokušao da bar razume svoj talenat. Razmišljao je da li je to neka sposobnost koju on ,
nekim čudom, nije izgubio. Mogućnost koju imaju i svi drugi ljudi, ali je, iz ko zna kojih
razloga, ne koriste. Verovao je da postoji još neko ko svet doživljava kao on, i želeo da
sretne takve osobe. Slušajući Bahovu i Betovenovu muziku, osećao je da nije sam. Ovi
velikani su morali čuti ono što i on čuje, da bi mogli prepisati svoja dela iz Simfonije
života. Ali, sa njima nije mogao razgovarati jezikom svakodnevnice, jezikom pojmova,
simbola i objašnjenja. Nisu mu mogli reći da li su imali sličan dar. Unutrašnje blago koji
su krili i izražavali ga samo "jezikom" koji ništa ne objašnjava, već je sam sobom
razumljiv. Jezikom Boga, Muzikom. Može li se to što on čuje prevesti na jezik reči,
objasniti pojmovima koje ljudi koriste u uobičajenoj komunikaciji? To mu je izgledalo
nemogućim. Počeo je da traga preko knjiga. Da li je još neko razmišljao na njegov
način, ili bar slutio. . ? Tražio je odgovor u oblasti naučne literature, književnosti,
filozofije, teologije, psihologije, umetnosti. . . Zapisivao je sve što se učinilo da bi moglo
biti kao putokaz, prepoznavanje. Ne želeći da gubi vreme učeći nešto u čemu nije ni
nazirao odgovore na svoje pitanje, Jovan je napustio srednju školu. Tako su ga pitanja
bez odgovora ostavila van profesije.
"Šta je tvoj poziv? ", počinjao bi otac razgovor.
"Sve i ništa", odgovarao je Jovan. "Znaš li onu priču o slepcima koji su
pokušavali da opišu slona? Jednome je slon bio gladak i ravan, jer mu je
dodirnuo stomak, drugome je bio šiljat, trećem kao uže i dlakav na kraju. . . zbog
repa. . . "
"A šta je tvoj slon? "
"Znaću tek kada ga opipam sa svih strana. "
"Od čega ćeš živeti moj Jovane? "
"Sviraću. I za novac ako budem morao. Kao cvrčak. "
"Zašto se ne posvetiš muzici kad je voliš? Mogla bi ti u vezi sa njom biti i
profesija? "
"Nemam vremena da radim ono što znam i razumem. Hoću da se bavim onim
što ne znam i ne razumem. Znaš li ti profesiju koja se bavi otkrivanjem
nepoznatog, a da ne čini čoveka 'slepcem'?
"Ja znam da pošten čovek mora imati neki svoj zanat kojim hrani sebe i
porodicu. One koji ga nemaju, ljudi zovu klošarima. Volim što nisi lenj. Stalno
nešto radiš, čitaš, učiš. . , a opet si mimo sveta. To što želiš da budeš, nema
ime. Može li se čovek baviti nečim što se nikako ne zove? "
"Pa, to i ti činiš".
"Šta mi pričaš? Ja sam stolar. Pravim što se može videti i opipati i što služi
čoveku. "
"Osećaš li da postoji nešto što nisi napravio, a želeo bi? Kada ne budeš više
mogao da radiš da li ćeš osećati da si napravio sve što si slutio da bi i
mogao? "
"Što sam smislio, ja sam i napravio. Mada, uvek ostane nešto što bih stvorio
kad bih znao šta je. Tačno je to da uvek ostane nešto. . . "
"I, kako se to nešto zove? "
"Kad bih znao kako se zove, ja bih ga i napravio. "
"I tako bi ga pretvorio u stvar. Da li se potajno nadaš da ćeš u tome možda
uspeti sledeći put? "
"Ne razmišljam baš tako. . . ali, osećam da si u pravu. To su samo ponekad
želje, slutnje, . . A od njih se ne živi. "
"Možda te baš to 'nebitno', sporedno i pokreće, a ne znaš kako se zove. Šta
ako se stolarijom baviš samo usput, da bi mogao da kažeš kako imaš ozbiljnu
profesiju i kako si odrastao, ozbiljan čovek. To neimenovano se može naslutiti
u svemu što čovek stvara, ali lako može da pobegne kada zaboravimo šta nas
pokreće i napravimo od puta cilj. Svaka profesija prilazi slonu samo sa jedne
strane. . . "
"Mnogo komplikuješ, sinko. Ko je još uhvatio to što ti tražiš? Uhvati ono što
možeš, što se da uhvatiti. Neopredeljenost je katkad posledica bežanja od života.
"
"Kao i opredeljivanje. "
"Neka ti je Bog u pomoći, sine. "
Tako su braća tragala za odgovorima na svoja pitanja. Otac Sveta se nadao da će
mu se sinovi brzo poženiti i dobiti decu. Predložio im je da u dvorištu sazidaju još dve
kuće. Kako su sva trojica bili vični zanatskim radovima, pored očeve, stvoriše još dve
lepe kuće. Petrova je bila okrenuta prema ulici, jer je Petar voleo da mu ljudi dolaze, a
Jovanova je gledala na voćnjak, jer se Jovan retko družio, a voleo je prirodu. U kraju su
ga smatrali čudakom.
"Zašto, brate živiš tako pustinjački? Zašto ne prihvataš ljude? ", pitao je Petar
brata.
"Ne odbacujem ja njih. Oni ne prihvataju mene. Drugačiji sam. Imam nešto
što većina nema. To me čini obeleženim. Među ljudima se osećam kao
simfonija među narodnjacima. Većina ljudi je, Petre, gluva za muziku života, a
meni je teško da se pravim da ne čujem ono što čujem. "
"Možda si ti, Jovane, prepotentan. Ako si darovitiji od ostalih, mogao bi
poželeti da pružiš, a to bi te približilo drugima. "
"E, moj Petre, baš je ta potreba za davanjem ono što me i odvaja od ljudi. Svi
žele da daju, a niko da prima. "
"Ne razumem to što si rekao. U stvarnosti je obrnuto. Ljudi se grabe da što
više uzmu, a ne da daju. Radeći kao psihoterapeut, shvatio sam da većina
problema nastaje zbog nesposobnosti čoveka da daje, ili iz sebičnosti,
narcizma. . . a
ti, Jovane, tvrdiš potpuno suprotno. Objasni mi, molim te. "
"To je, brate, samo zato što govorimo različitim jezicima. Kad bih govorio
tvojim jezikom, da ti nisam brat, ti bi pomislio da sam budala. Ti moj jezik ne
čuješ, a govoriš njime da toga nisi ni svestan. "
"Ma, o čemu ti to Jovane? Kakav jezik? Da li ti je to nekakva metafora? "
"Ja taj drugi jezik čujem i kad mi ništa ne govoriš. . . "
"Misliš li na intuiciju, neverbalnu komunikaciju? "
"Vi psiholozi to tako zovete jer slutite da postoji nešto što je i vama
neuhvatljivo i neobjašnjivo. Prepoznajete posledice ovakve komunikacije među
ljudima, ali ne čujete ono na čemu se zasniva. "
"Kako misliš ne čujemo? Zar bi tu trebalo nešto da se čuje? "
"Čuje se. Ne baš onako kako čujemo ušima, ali ono što ja primam i osećam je
zvuk, zvučna slika. Obrazac. Kao što je i muzička tema obrazac sa značenjem.
Evo sad, čujem kako si se ti raširio i rasplinuo, spreman da
primaš, kao harmonija
melodiju. "
"Čudno je to koliko ja tebe u suštini ne poznajem. Došao sam sa namerom da
te malo posavetujem. Mislio sam da bih mogao da ti pomognem svojim
znanjem. Da, možda, imaš psiholoških problema zbog kojih se povlačiš. . .
pomislio sam da ti ponudim svoju sliku sveta. Da li je to ono što ti zoveš
potrebom za davanjem? Zbunjen sam jer si sve okrenuo naglavačke. . . "
"Verovatno da mnogi od tvojih pacijenata ne dolaze kod tebe da bi primili savet,
već da bi ih saslušao, primio u sebe kao harmonija melodiju, i tako im
omogućio da
razviju svoju temu. Većina ljudi ima potrebu da deli savete, da
ulazi u druge
i po njima se rasprostire. Malo je onih ljudi koji mogu, a i hoće, da budu harmonija, da
slušaju i primaju. . . Ti si izabrao profesiju kojom se
baviš
zato
što
imaš
sposobnost da primaš. A to je retkost. "
"Misliš li da onaj koji traži tuđu pažnju, ljubav i divljenje, u stvari, ima potrebu
da daje? Nije li to samo igra reči? "
"Kako se ti osećaš kada se nekome diviš? "
"Ispunjeno. "
"Ispunjen si jer si prihvatio da primiš u sebe melodiju onoga kome se
diviš.
Prihvatio si da budeš njegova harmonija, etar po kojem se širi njegov
duh, njegova
neponovljiva melodija. Svaki duh ima potrebu da se širi i time
daje jer ispunjava
drugog. Vi psiholozi to zovete potrebom za prihvatanjem. Prihvatanje je primanje u
sebe, i to je ženski princip, materinski. , . Bogorodičin. Malo je žena i muškaraca koji
prihvataju ovu žensku stranu ličnosti, koji su spremni da budu harmonija drugome. Svi
bi da se šire, ulaze i prodiru u druge, vladaju i nameću svoju melodiju. Davanje na silu
je
silovanje. Kad niko neće da ih primi, ljudi se pretvaraju u siledžije, ili
manipulatore koji nekom vrstom ucene prisiljavaju druge da ih primaju. Tu
više nema harmonije i osećanja ispunjenosti. Ja čujem takav nesklad svuda
oko nas i zato se povlačim. Ljudi prave suviše buke pokušavajući da nameetnu
drugima svoje lažne i stereotipne melodije. Opšti je metež i grabež za
"duhovni prostor. " Za besmrtnost. Mislim da strah od smrti nagoni ljude na
pokušaj da nasilno ugraviraju svoj duh u druge i tako obezbede trajanje. "
"Lažne melodije? Misliš li na ružne, dosadne melodije? "
"Tačno. Dosadne su i ružne su zato što su lažne. Većina ljudi se, sa
razlogom, plaši da njihova stvarna melodija neće biti prihvaćena. Zato
imitiraju roditelje, vršnjake, idole, poznate ličnosti. . . To je opšte
plagijatorstvo. Tako u muzici nastaju trendovi, a u životu normalni ali
dosadni ljudi. "
"Da li misliš, Jovane, da je povlačenje pravo rešenje? "
"Opet se brate, vraćaš na svoju poziciju normalnog čoveka, na poziciju
većine.
Zar se istinski ne povlače oni ljudi koji zatvaraju svoja čula za muziku
sveta,
za
svoje stvarne melodije i stvarne melodije drugih? Koji ja izbor
imam?
Da slušam
dosadnu muziku većine? Da vremenom i sam postanem dosadan i gluv? "
"Zar su baš svi takvi? "
"Nisu. Deca, životinje i biljke nisu. I, možda, poneki redak čovek. . . Majka,
otac. . . ti. "
"Čini mi se, Jovane, da si napravio zatvoreni sistem mišljenja koji počiva na
nekim apsolutima lepote. Ti kao da imaš univerzalne kriterijume prema kojima
određuješ da li je nešto lepo, ili ružno. Verovatno se često i osećaš kao neki usamljeni
Bog!? "
"Pogodio si. Čovek i jeste usamljeni Bog. Božji ukus je duboko u nama. Susreti
sa drugima su retkost, iako smo svi, u stvari, jedno. Uglavnom jedni druge
doživljavamo kao odvojene predmete, kao zbirove osobina koje možemo da
procenjujemo, razvrstavamo, da o njima sudimo i zaključujemo. A samo se
celine mogu sresti. Samo u susretu postoji biće. Susret stvara biće. On je izvor
bića. "
"Vidim da je teško da ti se približim i razgovaram sa tobom o konkretnim
stvarima. Mlad si čovek, i trebalo bi da se zabavljaš, družiš sa vršnjacima,
devojkama. Naprotiv, ti se zatvaraš u svoj svet. Ne susrećeš se. To objašnjavaš
pojmovima iz univerzalne estetike i postojanjem tajanstvene muzike koju čuješ
samo ti. Postavljaš stvari tako kao da su skoro svi oko tebe poput raštimovanih
instrumenata, ili dosadnih magnetofona koji vrte jednu istu pesmu. Živiš kao neka vrsta
monaha. Nije li to izbegavanje života kojim rukovodi strah, a ne estetika? "
"Možda je tako brate. Ali, ja ne znam šta ti zoveš životom. Ako je za uklapanje
u život uslov da mi ne smeta sve ono što je falš, neiskreno, a time i ružno,
nisam spreman na žrtve i takav život. Vi psiholozi imate izraz-adaptacija na
realnost. Za pomenuto prilagođavanje neophodno je da čula otupe, da se
osećanja ukalupe i kriterijumi lepote pomere ili znatno snize. Ljudi koji na to
ne mogu da pristanu postaju izopštenici. Nije li to pripadanje koje se zasniva
na tuposti i samoobmani. Lakše mi je da podnosim samoću, dok ne pronađem
bolji put. "
"Nameće se zaključak da sam i ja u onoj većini koja je otupela i da mi je namera
da i tebe uvučem!? "
"Ne, brate. . . Ti si od onih ljudi koji žive na granici. Ti radiš sa osobama koje
dolaze kod tebe zato što ne mogu da se pomire sa nametnutim načinom
življenja. Oni nisu ni tamo, ni ovde. Kao most razapet između dve obale koje
su mu uporišne tačke. Most nije ni na jednoj strani. Stoji između dva sveta, nad
rekom vremena. To je pozicija psihologije. . . i crkve. Između Boga i sveta. Ti si
od onih koji pomažu da se nađe kompromis, da bi što manje varali život, i da
bi im ona doza varanja na koju pristaju što lakše pala. Težak je taj tvoj
posao.
Pomagati ljudima da nađu sebe, kad posle ne znaju šta da rade sa sobom
nađenim.
Trebalo bi da se, umesto
neurotične bede, priviknu na svakidašnju nesreću. Ne,
brate. Ja, kao usamljeni Bog, imam mnogo više ciljeve
od
svakidašnje
nesreće.
Naravno da nisam realan, a i ne želim to da budem na
ovakav način. Prava realnost,
za mene, nije statistika ljudskih neuspeha koju
zovu normalom. Nije prosek. Hvala
ti, u svakom slučaju, što brineš o meni. Šta da ti poželim nego da uživaš na svom putu.
Mene čeka neki drugi put. Čekaju me neki pravi susreti na njemu. Moja obala. Ne želim
da živim na mostu. "
"Bog ti bio u pomoći, moj Jovane".
GLAVA V
NEČUJNA MUZIKA
Petar je bio naočit, i privlačan muškarac. Volele su ga žene, a i on je žene voleo.
Umeo je da bude duhovit i zabavan, da zapeva i osvoji devojačko srce. Pokušavao je da
privoli Jovana da se kreće u njegovom društvu u kojem je bilo i pametnih i lepih žena.
Jovan je uporno odbijao. Kada bi Petar i uspevao da ga nagovori da dođe na neku
njegovu sedeljku , Jovan bi ćutao i posmatrao skup.
"Šta ti je sa bratom? ", pitale su Petrove poznanice. ". . . Tako je lep, a tako
povučen. Misteriozan. Da li je stidljiv ili prepotentan? . . . Ili ga žene ne
interesuju? "
"Ne znam ni sam. . . ", odgovarao bi Petar. "Kad god razgovaramo ispadne kao
da nešto nije u redu samnom, a ne sa njim. "
"Pa , šta ti kaže kada ga pitaš da li ga interesuju žene? "
"Kaže da ga ne interesuju žene, već jedna žena. "
"Znači li to da on ima devojku, pa ga zato ne interesuju druge!? "
"Ma, nema. . . "
"Ili mu se sviđa neka devojka koju želi tek da osvoji? "
"Nije ni to. Kaže da je svaki čovek stvoren za samo jednu ženu, drugu polovinu
bića. Još uvek čeka da se Ona pojavi. "
"Mistik? Ali, kako će znati da je to Ona, ako ne uđe u odnos sa njom i ne
proveri. . . ? "
"To je već komplikovana priča. Jovan kaže da se sve čuje. Da iz svakog
čoveka, kao iz nekakvog živog muzičkog instrumenta, izvire muzika. Kao što se
u muzici neke note, melodije. . . uklapaju, ili ne uklapaju. . . slično se događa i
među ljudima. Ne moraju ni razgovarati, niti činiti bilo šta da bi se čulo. A on
čuje!Šta mogu da kažem na to? Kada mu poverujem, onda mi sav moj svet
izgleda kao iluzija, kolektivna opsena u koju i ja verujem kao hipnotisan. Da li
je moguće da je čitav svet gluv za suštinu života? Za Jovana je i Bog muzičar,
a sve što postoji je muzika. Materija je muzika zamrznuta brzinom kretanja.
Čovek je muzički instrument i kompozitor, u isto vreme. Lepo zvuči, zar ne,
kao nekakva literarna, filozofska tvorevina? Ali, zašto smo onda gotovo svi
gluvi za tu unutrašnju muziku sveta!? Izgleda mi kao da je Jovan izgradio
nekakvu svoju verziju pada čoveka u greh, i da je samouveren, pa živi kao da
je to realnost, a ne mit. "
"Mnogo ti je interesantan i komplikovan brat. Ti si psiholog. Trebalo bi da
znaš kako da mu priđeš i suočiš ga sa samozavaravanjem i bežanjem od
stvarnosti. . . "
"Eh, kada bih i ja sam bio siguran u to šta je stvarnost, a šta iluzija. . . Razgovori
sa Jovanom razmekšavaju moj čvrsti svet. Može li nas razum uputiti. . ? "
Iako je Petar bio čovek otvorenog duha, često je bivao zabrinut zbog brata.
Jovanovo ponašanje mu je izgledalo sve čudnije. Viđao ga je kako satima, u dvorištu,
nešto osluškuje, a zatim zapisuje u notnu svesku. Prvo je mislio da Jovan komponuje.
Obradovao se. Ali, ubrzo je saznao da na notnim linijama nisu zapisane kompozicije. Na
koricama notnih blokova pisalo je: "Muzički rečnik prirode". Zapisi su podsećali na
nekakav periodni sistem elemenata, pored kojeg su, kao u svakom rečniku, stajali
prevodi na drugi jezik. Jezik muzike. Počevši od helijuma kao tona C. U nekim sveskama
bilo je zapisano zvučanje jedinjenja. Zastao je kod akorda koji je označavao vodu. Prišao
je klaviru i odsvirao naznačeni grozd nota. Zvučalo je melanholično, setno. . . baš kao
voda. . . i čovek sastavljen, uglavnom, od nje. Odsvirao je, zatim, akord metana.
Zastrašujuće napet splet tonova. Zbunjivalo ga je što je Jovan koristio njemu nepoznatu
lestvicu u kojoj je bilo i međutonova koji nisu mogli da se odsviraju na klavirskim
dirkama.
"Šta to Jovan radi? ", pitao se ponovo. "Da li on to intuitivno, umetnički
pokušava da opiše prirodu, ili stvarno čuje to što zapisuje!? Nemoguće!",
pomisli. "Kako se može čuti atom? !"
Zbunjivao se sve više prelistavajući Jovanove sveske. U nekima je naišao na
muzičke zapise ljudskih osećanja, a u drugima na zapise koji su nosili imena njemu
poznatih ljudi.
"Možda sve to ima nekog smisla!? Persona i znači po zvuku-per sona. . . "
Bio je šokiran kada je, zaklanjajući parčetom kartona ime na narednoj stranici
sveske, uspevao da pogodi na koga se odnose note koje je odsvirao. Nije mogao da se
odvoji od svog otkrića. Svirao je tako, stranu po stranu, sa izmešanim osećanjem
radoznalosti i strepnje. Jedna melodija ga je ujela za srce. Setio se majke. Kada je sklonio
karton, pročitao je svoje ime. I nadvladala ga je neka zastrašujuća praznina.
GLAVA VI
MARTA, MARIJA I LAZAR
Starija gospođa, koja je poslednju deceniju života potpuno posvetila negovanju
vrta, prva Svetina i Sofijina komšinica, rastavi se iznenada sa životom, i tako, u kuću sa
najlepšom baštom u gradu, doseliše se njene unuke Marija i Marta, sa mlađim bratom
Lazarom. Marta, vredna i oštroumna devojka, preuzela je ulogu majke u brizi o nešto
mlađoj sestri i bratu. Iako je razlika u godinama između sestara bila neznatna, Marta je o
svemu povela računa jer je smatrala da Marija i Lazar imaju "nepraktičan" karakter i da
su zanesenjaci. Marija je svo vreme, pored redovnih studija, provodila sa životinjama,
svojim ljubimcima, psima i mačkama, koje je dovodila direktno sa ulice.
"Blago onom ko rano poludi. . . ", govorila bi joj Marta. "Sav mu život prođe u
veselju. "
Ništa drugačiji nije bio, po Marti, ni Lazar. Od svih pametnih poslova na svetu,
on je izabrao pesnštvo, iako niko nije video veliku vajdu od toga. Da mu je pisanje bio
hobi, ni po' jada. Ali, Lazara ništa drugo nije interesovalo. Biti pesnik je, za njega, bio stil
života. I pored svih kritika koje je Marta upućivala često sestri i bratu, duboko i nežno
ih je volela. I sebi samoj je priznavala da joj je drago što su baš takvi. A i oni su to
osećali. Kao redovni studenti, dobili su roditeljske penzije. Uz Martinu lekarsku platu,
pristojno su živeli. Marija je studirala veterinu. Time je zadovoljila sestru i opravdala
svoje pasionirano bavljenje životinjama. Smatrala je da je ono što joj je bilo u životu
potrebno već naučila, i da je za brigu o živim bićima najvažnija ljubav i saživljavanje sa
njima.
"Ako razumeš život, on će ti sam reći kako da ga neguješ. ", govorila bi. "Na
fakultetu se uče mnoge nepotrebne stvari, a zanemaruju one suštinske. "
Marija je brzo je stekla poverenje komšija, posebno dece. Oni su svoje kućne
ljubimce dovodili na pregled, kad god bi posumnjali da boluju. Pročulo se da ima
čudotvorne ruke. Te iste ruke održavale su i lepotu čuvenog vrta njene pokojne bake.
Vreme koje bi joj preostajalo, koristila je za spremanje ispita, ne vođena ambicijom, već
više sestri za ljubav. Ipak, uspevala je redovno da daje godinu za godinom na fakultetu.
Sa Lazarom je Marti bilo teže. On je smatrao da pravi pesnici ne mogu voditi
običan život prilagođenog čoveka, a da pišu istinsku poeziju. Studije, ambicije, redovno
davanje ispita, po njemu, su bili za prosečne, one koji književnost vide kao posao, zanat,
profesiju. , . a ne kao poziv od Boga. Marta je smatrala ovakav stav racionalizacijom
lenjosti. Mislila je da se Lazar, možda, prepotencijom brani od neuspeha.
"Pa , gde su ti zbirke pesama, veliki , Bogomdani, pesniče? Kad već ne
spremaš ispite kao prosečni, zašto ne pišeš? Zašto ne objavljuješ i sačekaš
sud drugih? Lako je misliti o sebi da si genije, kad se ne izlažeš sudu
realnosti, proceni kvaliteta. . . "
"I ti razmišljaš kao mediokritet, sestro, " branio bi se Lazar. "Kao da broj pesama
i količina napisanih stranica govore o vrednosti dela. Sud drugih,
pogotovu onih
kojima je to posao, još manje je znak kvaliteta.
Tržište, reklama, esnafska borba za
status, odlučuju o sudbini dela. Koliko je stvarno velikih umetnika bilo priznato za
života? A ne verujem i da im je bilo stalo do toga. Čovek stvara zbog sebe, a ne zbog
drugih. A stvaranje nije samo ono što se materijalizuje kroz reči. . . Pesništvo je način
življenja o kome ostane po neki trag uobličen u stih. . . "
"I, kakva je korist od svega toga. . . ? "Prekide ga Marta.
"Nikakva. Za večnost je najvrednije ono što se stvara bez ideje o nekakvoj
koristi. . . "
Marti je postala neka vrsta navike da pridikuje sestri i bratu. Nije verovala da će
ih suočavanjem sa realnošću bitno promeniti, a verovatno da, u dubini svoga bića, nije
to ni želela. Ispoljavala je samo brigu i ljubav, umirujući u isto vreme savest da je
pokušala da ih malo spusti na zamlju i usmeri ka praktičnoj strani života, za "njihovo
dobro".
"Marija i Lazar imaju darove koji se ne cene dovoljno na ovom
svetu. . . ",
razmišljala je, "I, baš zato su dragoceni. "
Osećala je da je njena misija, vrednost njenog praktičnog duha, možda upravo u
tome da omogući sestri i bratu da se izraze i opstanu takvi kakvi jesu.
Niko nije umeo da je tako pažljivo sluša kao Marija. Marijin izuzetan dar da
prepozna svako raspoloženje, titraj na licu, i njena spremnost da drugoga primi u sebe,
saoseća, bili su očaravajući Marti. Njena mlađa sestra je umela da se divi ljudima, bez
trunke zavisti, da se raduje tuđim uspesima, da učestvuje u radostima drugih. Za Martu je
Marija bila slika nevinosti.
"Blago muškarcu koji dobije njenu ljubav, ako bude umeo da ceni njena umeća
i čistotu. Blago deci koju ova duša bude negovala", ponavljala bi u sebi Marta.
Lazar je, na prvi pogled, ličio na osobu koja se suprotstavlja autoritetima zbog
izrazite želje za samostalnošću. Marta je znala da se iza svega krije njegova potreba da
sretne čoveka kome se može verovati, ko nije uprosečen, i čije bi ideje sledio. Osećao se
kao vernik bez crkve, posvećenik i sledbenik bez pravog vođe. Prezirao je institucije, sve
što je učaureno i okoštalo. Tražio je idole među pesnicima koji su živeli buntovnički.
Verovao je da prave ideje mogu da promene svet, ako ih ne ubiju sledbenici slaveći ih i
gradeći oko njih institucije. Lazar je želeo da menja svet, i po tome je podsećao na oca.
Marta je, kao najstarije dete, dobro upamtila oca. Prisećala se često osećanja koja je
gajila prema njemu. Bio je politički disident, čovek čvrste volje i vere, spreman da brani
svoje stavove čak i kada su dovedeni u pitanje život i sigurnost bližnjih. Završio je u
zatvoru. Pitala se da li je, kao otac porodice, imao pravo da tako živi. Isterivao je svoje
istine i vodio bitke za koje tada nije bilo izvesno da li se uopšte mogu dobiti. Da li je bio
sebičan, ili je bio heroj? Može li se istovremeno biti i jedno i drugo. To pitanje je i dalje
bolelo Martu i posle očeve smrti. I otac je bio nepraktičan, kao i onaj Lazar po kojem je
sinu dao ime. Možda je Martina praktičnost i prihvatanje Lazareve nepraktičnosti i
idealizma bila ravnoteža i rešenje. Kako sačuvati i dušu i glavu u ovome svetu? Koliko se
duše sme izgubiti da bi se glava sačuvala? Ima li u tome računice? Ako su duša i "glava"
monete, da li postoji i neka tajna kursna lista po kojoj se one razmenjuju?
Kada su preuredili kuću po svom ukusu, Marta je pozvala prve komšije na ručak,
da bi se bolje upoznali. Odazvali su se svi, osim Jovana. Otac Sveta se zadovoljno
smeškao, hvaleći umešnost domaćica u spremanju jela. Sofiji je, na osnovu sjaja u
Svetinom pogledu, odmah bilo jasno šta mu je na umu. Procenio je da je vreme da mu se
sinovi žene i da dobije unuke. Devojke su izgledale kao da ih je sam Svevišnji poslao da
mu budu snahe. Dala mu je znak nogom ispod stola, u trenutku kad je osetila da se
sprema da to i naglas kaže. Sveta nije imao smisla za diplomatiju. Bio je spreman da
odmah izrekne sve što mu je na umu. Po onoj staroj "Što na um, to na drum". Nije mu
sasvim bilo jasno zašto ga, ponekad, žena sprečava u tome, ali je poštovao i njenu volju.
Bio je siguran da Sofija nikada ne bi učinila nešto što nema smisla. Sofiji je bilo
očigledno da se Petar i Marta, iz pristojnosti, uključuju u razgovor sa ostalima, a da bi
najradije bili sami. Provodadžija im nije bio potreban.
Petrovo objašnjenje Jovanovog odsustva zainteresovalo je Mariju i Lazara. Oni
nisu imali priliku da ga upoznaju, ali ono što su saznali o Jovanu od Petra, silno je
zagolicalo njihovu radoznalost. Marija je već čula, od mladića iz kraja koji su požurili da
se upoznaju sa njom, da je jedan od braće, njenih najbližih komšija, "fin čovek", a da je
drugi "otkačen" i verovatno "lud". Priča starijeg brata o neobičnim Jovanovim idejama i
načinu života , potsetila ih je na Martinu brižnost i na način na koji je ona njih opisivala.
Neka čudna, nepoznata, prijatna jeza prolazila je Marijinim telom. To je devojku
zbunjivalo i prestala je da postavlja Petru pitanja. A Lazar je prokomentarisao:
"Taj tvoj brat. . . Jovan, izgleda da je jedan od moje vrste. "
"E, moj Lazare. . . ", uzvrati Petar "Jovana je nemoguće svrstati u bilo koju
vrstu. Valjda je zato i tako usamljen. "
Poslednje Petrove reči ostavile su dubok utisak na Lazara. Potonuo je u ćutanje.
Nakon ovog razgovora, Mariju i Lazara je vodila ista želja, da upoznaju neobičnog
čoveka, Jovana.
GLAVA VII
SLUTNJE
Jovan se udaljavao od ljudi. Sve ređe je razgovarao čak i sa roditeljima. Petar je,
teškom mukom, katkad uspevao da izvuče iz njega po neku reč. Izgledao mu je zabrinut i
tužan.
"Šta te muči, brate ? "
"Ljudi", nerado je odgovarao Jovan.
"Ali, ti gotovo i da ne pričaš sa ljudima. Kako to da te toliko brinu i žaloste kad
nisi sa njima u kontaktu? "
"Ti sve, Petre moj, izvrćeš naopako. Što je čovek manje sa ljudima, to ih bolje,
jasnije čuje. U gomili se mešaju zvuci, ne razaznaju se pojedinačno. . . "
"Opet ja sve izvrćem. . . ", osmehnuo se Petar, i na vreme se zaustavio. Uvideo je
da će ponovo ući u raspravu sa bratom, a da neće uspeti da razume šta se u njemu
suštinski dešava.
"Dobro. . . pomozi mi da te shvatim. Ne želim da ti se suprotstavljam, niti da ti
držim pridiku. Samo mi objasni. Boli me to što te nedovoljno razumem. "
"Lako bi to bilo kada bih ja razumeo sebe. . . Ipak, da pokušam. Kada čuješ
početak neke nepoznate melodije, da li nazireš i kako će se ona dalje
razvijati? Možeš li da predvidiš, da je, približno, čak otpevaš, unapred? "
"Uglavnom. . . da. Kad se radi o popularnoj muzici. Tu ima šablona,
plagiranja. . . Sve je, manje ili više, na isti kalup. . . Naravno da ne bih često
mogao da predvidim Baha. . . "
"Vidiš, brate, tako ti je slično i sa ljudima. Obični ljudi su, kao i popularne
melodije, predvidljivi, skoro su svi na isti kalup. "
"Tačno. Kao psiholog, znam da se mnogo toga može predvideti o budućem
ponašanju čoveka, upoznavanjem njegovog karaktera. Samim tim možda i buduće stanje
nacije, čovečanstva, sveta. . . Ali, nećeš valjda da uništiš svoj život pateći zbog stvari
koje ne možeš da promeniš? "
"Nećeš valjda ti da uništiš svoj život ne osećajući šta se oko tebe dešava. Tako
stvaraš oklop neosetljivosti i nemaš dodir sa ljudima, iako si sa njima. Postaješ
čovek koji ne oseća, koga ne boli . . . koji nije jedno sa svetom. . . a misli da se
druži sa njim. Umereno ga povremeno bolucka, umereno se raduje, umereno
pati, umereno živi. To je samosakaćenje koje nazivaš prilagođavanjem. Radost
i bol sviraju na istim strunama. "
"Misliš li da je rešenje u stalnoj i potpunoj svesnosti o svemu, u punom
osećanju svega što se događa. . ? Biti kao Bog!? Može li to ljudsko biće? Pa,
čovek bi izgoreo, poludeo. Kakva bi osoba to mogla podneti? Zato ljudi
razvijaju odbrambene mehanizme, nekakve osigurače koji iskoče kada je struja
suviše jaka. U tome se mora naći mera. Mera učestvovanja, mera podnošenja. Ne radi
se o kukavičluku, već o samozaštiti. . . opstanku. . . "
"Većina ljudi se brani i isključuje i pri najmanjem bolu. Uostalom, ne vredi da
govorimo o mom načinu življenja i osećanja kao da je on moj izbor. Da je tako,
mogao bih , možda, da shvatim kako je pogrešan. Ja jednostavno, nemam mogućnosti za
to što ti zoveš odbranom. Nedostaju mi 'osigurači'. Čujem ljude, iznutra, direktno. Kako
ne razumeš? Da ih čujem ušima, možda bih začepio uši. Odbranio se. Ja ih čujem
sobom. A sebe ne mogu da začepim. Tako svi oni ljudi koje čujem postaju deo mene.
Njihova sudbina me se tiče jer su oni ja. U neposrednom sam kontaktu sa svetom.
Pokušavam da nosim ovo breme, a da ne poludim. Možda sam ja, moj Petre, neki
mutant, eksperiment prirode. Da li je u pitanju prokletstvo, ili Božji dar. Ako je dar od
Tvorca, onda bi nečemu svetom trebalo i da služi. Još ne znam čemu, ali ću, nadam se,
saznati. Plaši me ponekad što čujem sve više, sve šire. Melodije se, kao potoci, slivaju
u reku i čine novu kompoziciju. . . Reke se slivaju u mora nacija. . . Nazirem smisao i
značenje te čudne muzike. . . Ne zvuči dobro. Disonantno je. Razbijena je harmonija. , .
napeto je. , . kao u očekivanju eksplozije. . . Rat. . !? "
"Još ćeš postati i prorok!" Nasmejao se Petar.
"Nadam se da umišljam, u svojoj konfuziji. . . "
"Čuješ li bar i nešto lepo ? "
"Čujem kako tvoja duša peva ljubavnu pesmu. "
"Ljubavnu pesmu? Moja duša. . . ? ", Zbunio se Petar. Setio se da Jovan nije bio
na ručku u komšiluku i da nije mogao da zna ništa o njemu i o
Marti. . .
"Zaljubljen si brate. To bi i gluv čuo. Ona je slična tebi. . . Ne poznajem je,
ali sve se lepo uklapa. Zvučite skladno. Sviraću ti na svadbi. "
"Kakvoj svadbi? Poznajem je tek nekoliko sati? !"
"Ali ti se čini kao da je poznaješ čitav život. Zar ne? "
"Da. Ali to je normalno kad upoznaš srodnu dušu. U zaljubljenosti čovek
projektuje svoje ideale u voljenu osobu. . . Nalazi sebe u drugome, i zato mu se
čini da tog drugog poznaje oduvek. . . "
"Psiholog u tebi ti ne da ni da budeš zaljubljen u miru. . . Ti bi odmah da sve i
razumeš, prevede u neke psihološke mehanizme. "
"Odakle mi to onda osećanje da je poznajem oduvek, ako nije neki psihološki
mehanizam? "
"Odatle što je stvarno poznaješ duže od života. "
"Jovane, Jovane. . . Opet neka tvoja mistika. To meni, kao zaljubljenom
čoveku, može i lepo da zvuči. . . Lirski. , . poetično i ezoterično. . . Prikladno za
ljubavne razgovore. Međutim, psihologija nije poetična, već realna.
"A ti, Petre, veruješ da znaš šta je realnost? "
"Pa, i ti u to veruješ. Svako živi svoju ralnost, Jovane"
"Možda je i stvara svojim uverenjima, pa živi ono u šta veruje. Igramo se rečima.
Ljudske reči su kule. Kula Vavilonska. U svetu simbola, nejasnih značenja,
postoje
razne istine i prividne realnosti. . . brojna tumačenja. Reči su
samo oznake
za nešto. A kad to što reči zamenjuju govori svojim unutrašnjim jezikom, vibracijama,
muzikom, onda je istina jedna. I realnost je jedna. "
"Ali šta ja da radim, Jovane, kad ne čujem to što ti kažeš da čuješ? "
"Slušaj šta ti srce šapuće. Gluvima treba šaputati, jer ne čuju buku. Bog šapuće.
"
"Bog. Odavno se nismo čuli. Jovane moj. . . često me dovedeš do osećaja kao
da sam beba koja ništa ne zna o svetu. A onda se nešto u meni pobuni. Moj
racio. Pomislim da si ti beba koja fantazira nekakav svoj magični svet. Moje
istine, brate, funkcionišu. Pružaju mi orijentaciju. Mogu da predvidim
ponašanja ljudi. . . imam često utisak da ih razumem. Mnogima sam pomogao
da nađu sebe i bolje se snađu u životu. Da li bi sve to bilo moguće da su moja
opažanja stvarnosti neistinita? "
"Naravno da nisu neistinita. Samo su površna, kao oko. Istina ima više
dimenzija. "
"Površna kao oko? !", ponovio je Petar.
"Ono što vidimo okom refleksija je sa površine stvari. Vidimo baš one boje
koje stvari nemaju. To nije mistika, već optika. Do našeg oka se odbijaju
svetlosni zraci onih frekvencija boja koje nema površina na koju su pali.
Predmet upija boje koje ima, a odbija one koje nema. Tako da mi vidimo samo
boje koje ne postoje na onome što gledamo. Crveno je sve samo ne crveno, " objasnio
je Jovan sa osmehom na licu.
"Uh! Ali mi se ipak snalazimo na ovom svetu pomoću tih refleksija. To što
znam da crveno svetlo na semaforu ustvari ima sve druge boje osim crvene
može me samo zbuniti u svetu određenih znakova i značenja. "
"Znanje o suštini stvari može zaista zbuniti čoveka koji živi u dogovorenoj
realnosti. "
"Misliš li da je realnost koju većina ljudi prihvata dogovorena? "
"Da. To zovemo civilizacija. "
"Onaj koji ne prihvata dogovorenu realnost, ne može ni živeti među
civilizovanim ljudima. Živeti u više realnosti dovodi do rascepa. Nije li , onda,
ipak, bolje prihvatiti dogovorenu realnost, nego biti razapet na krstu? "
"Pitaj Isusa. . . Pitaj Gospoda u sebi. Svako ko krene njegovim putem biće razapet
na krst u ovom svetu. . . Na ovaj, ili onaj način. On je Istina, život i Put. . . Probaj da ideš
Putem Istine, i videćeš krst na Putu. "
"Valjda postoje i kompromisi? Kroz umetnost. , . stvaralaštvo. . . Ići putem istine,
a ne biti razapet. . . Čuvati istinu u sebi. . . Izražavati je u prihvatljivim
oblicima. . . Ne istrčavati sa njom pred ljude koji je ne mogu prihvatiti. . . "
"Pa, i to je, Petre, razapinjanje na krst. Neka vrsta rascepa ili
šizofrenije. . .
Priseti se kako smo počeli razgovor, sa neskladom između tvoje i moje stvarnosti.
Ako se realnosti sukobljavaju, bilo da je to u tebi samome ili u odnosu sa drugim, jednoj
od njih moraš pridati manji značaj. Proglasiti je svetom snova, umetnosti. . . mašte. . . Na
neki način umanjiti njenu punu verodostojnost. Dostojnost verovanja u nju. Uvek se
moraš odreći jedne. . . U većoj ili manjoj meri. Ostaje pitanje da li je razblažena istina još
uvek istina? Da li je plemenito vino, razblaženo vodom, još uvek to isto vino, ili nešto
drugo? Špricer. Ni vino ni voda nisu ono što su bili pre mešanja. Tako, ni dve
realnosti nisu više realnosti. Da li postoje kompromisi, Petre, koji nam to ne
čine? "
"Ne znam. Možda se i ti i ja držimo svojih uverenja da nas 'špricer' ne bi
razvodnio i zbunio. Ko je ovde vino, a ko voda? Kuda odosmo, brate, ovom
našom pričom? "
"Tamo gde, u stvari, i jesmo. "
"Može li se živeti i biti čovek tu gde jesmo? "
"Ako je to volja Njegova, da. On ti je nešto šapnuo iz srca, Petre. Pokazao ti je
Put. "
"Ljubav? "
"Da! Čujem harmoniju te žene u tebi. Tvoja muzika je sada punija. Ali, čujem
još nešto što dolazi od nje. Muziku nekoga ko je u njoj, koga ona voli.
Obuzima me i izaziva treperenja kakva još nisam osetio. Ko je to brate? "
Petar se nasmejao jer mu je postajalo jasnije čije prisustvo je mogao da oseti Jovan u
Marti.
"Možda je ovo prilika da ga izvučem iz kuće? !", pomislio je.
"Mislim da znam koga si čuo. , . ali neću ti reći sada. Moraćeš da izađeš iz
svoje jazbine da bi to saznao. "
"Ja ne bežim od ljudi kada osetim da susret ima smisla", objasnio je Jovan.
"To me raduje, brate. "
"I mene. "
GLAVA VIII
ŠALJIVDŽIJA
Rano jutro. Dok je svetlost preuzimala prostor od tame, Jovan je čuo zov vode.
Spakovao je svoju ribarsku opremu i krenuo da se odazove. Stigao je na svoje staro
mesto. Obradovao se što je sam. Skvasio je stari hleb i napravio primamu za ribe.
Zabacio je štapove. Mogao je na miru da sluša tišinu. Počeše da se bude deca reke,
kederi, kako ih zovu ribolovci. Jurišali su u jatima na sve što je padalo na površinu vode.
Oko plena je ključalo. Iznenada, prenuo ga je zvuk kamenčića koji je upao u vodu. Neko
ga je bacio pravo ispred njega. Nije se okrenuo. Zbunilo ga je to što nije čuo prisustvo
ljudskog bića u blizini. Zatvorio je oči i pokušao da čuje nepoznatog. Mir. Čuo se samo
neki duboki brum, dublji od najdubljeg tona. . . Nešto kao kada zemlja mrmori iznutra,
pre zemljotresa. U vodu pade još jedan kamenčić.
"Ko si ti Šaljivdžijo? ", upita Jovan, ne okrećući se.
"Bog", odgovori Šaljivdžija.
"Pomaže Bog, Bože", pozdravi Jovan Šaljivdžiju, prihvatajući šalu.
"Bog ti pomogao čoveče. "
"Došao si da pecaš, Bože? "
"Tvoja duša je odavno upecana, čoveče. Ono što se upeca na moje udice, postaje
slobodno. "
"Pa, zašto si onda došao? "
"Da ćaskamo. "
"Tek tako. . . ? "
"Ja sve i činim tek tako. "
"Zar ne činiš po promisli? "
"Činim po srcu. To ljudima izgleda kao promisao jer mojim srcem vlada
harmonija. "
"Zar Bog ima srce? "
"Kakav bi to bio Bog bez srca? "
"Šta je tvoje srce, Bože? "
"Lepota. "
"Zar nije ljubav? "
"Ljubav je krv kojom lepota struji. "
"Uvek sam te zamišljao kao umetnika kojeg pokreće žudnja za stvaranjem
lepote. "
"Dobro si me zamišljao. "
"Verovao sam da si muzičar. . . Da je tvoje delo simfonija stvaranja. , . simfonija
života. Ali, nisam mogao da shvatim. . . "
"Zašto stvara neko ko je svemoćan? "
"Da!Poznaješ moje misli!? "
"Tvoje misli su i moje misli. "
"Onda znaš šta me muči. Šta sam hteo da te pitam. . . "
"Znam. Zato sam i došao da ćaskamo. Možda od tebe nešto saznam o
sebi. "
"Ti od mene da saznaš!? Zar ti nisi svemoguć, sveznajući. . . Bog? !"
"Kako bi se ti osećao kad bi sve znao, sve mogao da predvidiš i učiniš? Baš
sve. "
"Predpostavljam da bih umro od dosade. Šta bih u tom slučaju
otkrivao? . . .
Čemu bih se čudio? . . . Divio? Radovao se? Zašto bih, uopšte, nešto
činio? Nestalo
bi kreativnosti i radosti stvaranja. Kakav bi to bio umetnik koji
ne može da se
iznenadi, jer sve već zna? . . . Koji nema uživanje u otkrivanju? Koji se ničim ne pomuči
da bi stvorio delo. ? . Ali, tako ja osećam
kao čovek. Nisam Bog da bih mogao da
osećam kao Bog. "
"Tebe sam stvorio po liku i podobiju svome. Zato mogu od tebe da saznam
nešto i o sebi. I ti, spoznajući sebe, spoznaješ i mene. "
"Da li je moja sloboda ograničenje Tvoje svemoći i sveznanja? "
"Da!Bez ograničenja moći nema slobode. Ona je ugrađena u lepotu. . . U moj
ukus. Ne možeš ti biti slobodan, i nepredvidljiv, a ja
svemoćan. Svemoć ne postoji
ako postoji nepredvidljivost. "
Jovan je primetio kako mu plovak tone u vodu. Podigao je štap. Uhvatila se
krupna babuška.
"Pecanje ti je interesantno zato što su ribe slobodne. "
"Da. Hvala Bogu što je tako. "
"Molim, i drugi put", nasmejao se Šaljivdžija.
"Ljudi uglavnom teže sigurnosti i izvesnosti. Predvidljivosti. Valjda zato što su
smrtni. "
"Eh, da", uzdahnu Šaljivdžija. "I ja, ponekad, poželim izvesnost kada vidim
šta činite. Ali, nemam izbora. "
"Da li bi ukidanje slobode bila smrt tvoje stvaralačke, umetničke ličnosti? Srce
bi ti, verovatno, stalo od dosade. To bi bila i smrt svega što si stvorio, zar ne? "
"Da. Ne bih bio onaj koji jesam. Onda ne bih ni bio. Jer ja sam onaj koji
jeste. Samo onaj koji jeste može stvoriti ono što jeste. "
Plovak je ponovo zaronio u vodu. Jovan je podigao štap. Poveća babuška
je
vukla u dubinu pokušavajući da pobegne. Da se ne bi otkačila, polako je privlačio obali
držeći meredov u drugoj ruci, da je prihvati. Kada se riba praćaknula u meredovu,
okrenuo se, ponosan, da je pokaže Šaljivdžiji.
"Pogledaj kolika je. . . "
Nikoga nije bilo. Šaljivdžija je otišao da se šali na nekom drugom mestu.
GLAVA IX
MARIJA I GOSPODAR MUZIČKIH BIĆA
Marija se rano probudila. Prijatni damari podigli su je iz kreveta. Sanjala je
Čoveka kako prolazi pored njenog prozora. Osetila je da neznanac ostavlja za sobom
energiju koja ulazi u nju i izaziva to neobično strujanje celim telom. Prišla je prozoru da
proveri da li je to samo san. Muška prilika, sa rancem na leđima i štapovima za pecanje u
rukama, upravo je zalazila iza ugla kuće. "Gde je granica između jave i sna? ", pomislila
je Marija. Sa sigurnošću je znala ko je prošao. Osećala je kako joj se telo širi i gubi
granice, rastvarajući se u čežnju. Sila se širila njenim bićem i ispunjavala ga. Neznajući
tačno zašto, obukla se i krenula kroz dvorište ka susednoj kući. Nije se plašila tajne koja
je privlačila. Prožimao je osećaj neizbežnosti, a neizbežnost rastvara strah ako je
pustimo da ovlada bićem.
Vrata su bila otključana. Gospodar nije smatrao da ima išta što bi trebalo držati
pod ključem. Ušla je ispunjena svečanom radošću kao da ulazi u hram. Soba je odisala
ljupkom nepraktičnošću i skladnim neredom. Posmatrala je sve sa radoznalim divljenjem.
Bilo je tu i predmeta za koje nije znala čemu služe, verujući da imaju neku tajanstvenu
svrhu. Za većinu stvari u sobi zaista se nije moglo reći šta su i čemu bi mogli da služe.
Raspoređene na prvi pogled bez reda, delovale su kao da su otpad sa neke druge planete.
A zatim, Marija oseti tajanstveni red koji je vladao u prostoru. I u njenom vrtu je vladao
sličan "nered", ili skriveni red. Dok ga je stvarala, Marija nije razmišljala o simetriji,
pravilnosti oblika, proporcijama i sličnim obrascima lepote, kojima se služi većina onih
koji stvaraju vidljivi red. Vodilo ju je nešto drugo. Biljke su, za Mariju, bile živa bića
koja se osećaju ugodno, ili neugodno u društvu neke druge biljke, stvorenja koja imaju
svoj ukus. Razumela ih je i poštovala. Prepoznala je umeće Gospodara ovih stvari da
uspostavi njihov harmoničan poredak u prostoru. Možda im je dao i izgled koji su same
želele. Tek, "društvo" je bilo razmešteno tako da je vladalo sazvučje u kome niko nikoga
nije ugrožavao.
Usudila se da dodirne neke od predmeta. Prvo je dotakla one koji su je podsećali
na već poznato, ono što ima ime u ovom svetu. Zbog žica zategnutih na asimetrično
poređanim lukovima, Marija je pomislila da su to nepoznati muzički instrumenti.
Pomilovala je nežno strune. Istovremeno, javili su se predmeti iz drugih delova sobe
koji, pomislila je, pripadaju istoj porodici. Poskočila je od uzbuđenja i radosti. Zatim je
primetila malu palicu uvijenu filcom na vrhu. Uzela ju je u ruke brižno, kao da je čarobni
štapić, i kucnula njome lagano po ravnim i glatkim površinama predmeta pored kojih je
stajala. Postajala je svesna da je pokrenula interesantan muzički razgovor. Pažnju joj je
privukla i udobna fotelja oblih, ženstvenih oblika. Krenula je ka njoj. Tonovi su lagano
prelazili u tišinu. Sela je u fotelju i zatvorila oči. Tog trena, kao da su svi tajanstveni
predmeti oživeli. Pomislila je da je neko iznenada ušao i našalio se sa njom proizvodeći
sve te zvuke. Otvorila je oči i ustala. Oko nje se prostirala samo tišina. Ponovo je sela i
zatvorila oči. Predmeti su opet zasvirali svoju neobičnu muziku, govoreći joj o sebi, o
svrsi svoga postojanja, o obliku svoga zvuka i zvuku svoga oblika, o tajni kretanja i tajni
postojanja.
"Sve što postoji je muzika. . . ", javio se bljesak u njenim mislima. ". . . Muzika
zgusnuta u oblike. . . u materiju. Ja sedim na prestolu sa kojeg Tvorac ovih
zvučnih bića razgovetno čuje muzičke šapate stvari, tajnu o njima samima i
odnosima. . . Šapate večnosti. . . "
Vetar je odškrinuo ulazna vrata koja nije dobro zatvorila za sobom. Uplašila je
pomisao da se Jovan vratio kući. Ustala je i krenula žurno prema izlazu. Zastala je još na
tren, zavukla ruku u džep, u kome je uvek nosila hranu za ptice iz vrta, i izvadila dve
mandarine. Spustila ih je na sto i izašla u dvorište. Iznenada, preplavio ju je osećaj kao
da se naga kupa u moru svetlosti. Kada je ulazila u kuću skoro da je bio mrak, a u tami
se može sakriti i tajna. Neočekivani susret sa svetlošću otkrio je tajnu srca.
"Tvorac muzičkih bića je gospodar moga srca", prošaputala je. Učinilo joj se da
se njen šapat čuo do neba i da se sa njim i Tajna ulila u beskonačnost. Kao fuga.
Sunce je slavilo pobedu nad tamom i pokazivalo sa žarom svoju nadmoć, dok se
Jovan vraćao kući. Tragovi borbe, poput krvi poraženog, mogli su se videti jedino još u
rosi koja je kvasila njegove cipele, dok je hodao kroz visoku travu. Pobednik nije sušio
samo rosu, već i Jovanova usta. Mučila ga je žeđ. Krupnim koracima se približavao kući
i razmišljao o Šaljivdžiji.
"Ko god da je, čovek ili Bog, vredan je bio susreta. Pokrenuo me je razgovor sa
njim. ", razmišljao je Jovan. ". . . Tako spontan i tako direktan. . . Bez uvoda i
okolišanja, kojima su ljudi inače skloni u razgovaru sa nepoznatim. . . Pa i sa
poznatim. Zašto se izgubio kada sam hteo da mu vidim lice? ", Nasmejao se. "Pa,
ko je još video lice Boga? Šaljivdžija se baš uživeo u ulogu. . . Ili sam ja to razgovarao
sam sa sobom? Svejedno. Niko još nije video ni svoje lice direktno, već samo kao odraz
u ogledalu, vodi. . . ili nečijem oku. Zašto bi čovek,
koji ne može da vidi svoje
lice direktno, mogao da vidi Božije lice? I Ono se može videti samo kao odraz. . . Kroz
drugog. Tako, verovatno, Bog u nama vidi sebe kroz svetlost u nečijem oku. "
Žeđ ga je mučila sve više, pa je ubrzao korake. Zaokupljenost mislima o Neznancu
skratila je put.
"Ali, zašto ga nisam čuo pre nego što je bacio kamenčić? Čovek može direktno
čuti svoj glas, kao i glas drugih ljudi. Zvuku nije potreban odraz. Čuo sam
njegove reči, ali ne i muziku njegovog bića. . . Svaka muzika koja se čuje govor
je onoga što je realizovano, . . materijalizovano. . . uobličeno. Ostvareno kao
mogućnost u nekom trenutku, u prostoru i vremenu. . . Možda se zato i ne može
čuti Božije biće. Kao ni sama muzika. Samo dela su dostupna čulima. "
Zastao je prolazeći pored prozora kuće najbližih suseda. Osetio se svečano. Kao
mladoženja. Osmehnu se pri pomisli da je to zato jer u kući živi Petrova buduća nevesta.
Žeđ ga povuče dalje. Bržim korakom prelazio je preko latica ruža posutih po stazi. Za to
vreme, iza zavese, kao struna po kojoj svira zaljubljena duša, radosno je podrhtavalo
mlado žensko telo.
Kada je ušao u sobu, Jovan je ugledao mandarine. podarile su mu kapljice života
i okrepile ga. Osetio je potrebu da svira. Navirao je snažno neki unutrašnji izvor,
nezadrživom silom vodeći njegove ruke po dirkama. Dodirivao ih je onako kako samo
zaljubljeni mladoženja može milovati svoju ljubljenu nevestu. Nastade čarolija. Stvari su
upijale zvuke duše svog tvorca, vibrirajući sa njom istovremeno, svedočeći o onome što
se ne može zaboraviti. Što se upisuje u večnost. . .
GLAVA X
LAZAR
Petru se steglo srce kada mu je Marta izrekla svoje strepnje vezane za Lazara i
kada ga je zamolila da sa njim razgovara. Više nego ikada, želeo je da njegove
profesionalne moći budu od pomoći. Da li je moguće uticati na Lazara da promeni svoju
odluku? Iz Martine priče bilo mu je jasno da se ne radi o nepromišljenom zanosu, ili
egzibiciji. U mladom pesniku se probudio moćni arhetip svetog ratnika i pravednika
spremnog da se žrtvuje. Probudio se u njemu Lazar, po kojem je dobio ime.
"Da li je ovo vreme za vitezove i pesnike? ", pitao se Petar. "Zlo danas ne gleda
u lice. A viteški je jedino boriti se licem u lice. U borbi sa neprijateljem bez
lica i vitezovi izgledaju bezlično. To je sudbina Lazara ako ne bude video pravo
lice nečastivog. "
"Lazar je dostojan sin svoga oca. Znao je to otac kada mu je dao ime. Koliko
su nam samo patnji nanela očeva stradanja, politički progoni, poniženja. . . i
njegova nepomirljivost, bezkompromisnost. Lazar takođe veruje da je smisao
njegovog života borba za pravdu. Mada me boli kada tako mislim o voljenom
ocu i o bratu, ponekad imam utisak da je ljudima kao što su oni potreban rat,
misija pravednika, sledbenika pravedne ideje, da bi ispunili svrhu postojanja. Kao da
sam Bog to očekuje. Ima li muški život smisao ako se ne bori za pravdu? Nije li to
pitanje na koje najbolji među nama vekovima daju pogrešan odgovor? Zbog toga
ostajemo bez njih. Reci mi, Petre:Šta je to naopako u najboljima kad stalno daju
pogrešan odgovor na najvažnije
pitanje? Da li su pogrešna očekivanja Boga, ili je
iskrivljeno njihovo shvatanje Božije volje? "
"Mučno pitanje. Nema jednostavnog odgovora. Ako uopšte ima odgovora.
Neće mi biti lak razgovor sa tvojim bratom. Iz istih razloga su mi, često,
naporni i razgovori sa mojim bratom. Nije teško ubediti čoveka da ne pravi
glupost. Muka je razuveravati pošteno čeljade da ne čini nešto što u srcu osećaš
da je duboko ispravno, ali da u neispravnom svetu dovodi do
tragičnih posledica.
Još je teže predočiti nekome da čini uzaludnu žrtvu, žrtvu koja ne može ukinuti
nepravdu. Koliko trpljenja poniženja i nepravde vredi očuvanje i jednog ljudskog života?
Ne znam. U ratovima najčešće preživljavaju kukavice i ulizice, i oni nastavljaju nit
života. "
"Ali, kada je pred čovekom nepobediva sila, da li bi i u tom slučaju trebalo
gledati samo veličinu svetinje koja se brani. Ako je izvesno da se ne može
pobediti, onda se ne brani ta svetinja, već se ostavlja nejakom i nezaštićenom.
U pitanju je odbrana samo principa, ideje, apstraktne pravde. . . kupovina karte za carstvo
nebesko. . . Time se kupuje sećanje onih
koji se ostavljaju da pamte hrabrost i žrtvu.
Mesto u legendama nacije. Da li je to taština koju nazivaju herojstvom oni koji nisu imali
izbora i oni koji se osećaju krivima što nisu poginuli. Poniženje koje sledi, utapa se u
sećanjima na heroje. "
"Čini mi se da si ljuta. "
"Jesam. Ljubav mi daje pravo na to. Da li čovekov život pripada samo njemu? "
"Da li neko koga voliš ima pravo da pogine da bi ispunio zahtev svoje
vrline?
To me pitaš, Marta? "
"Da. Ima li pravo da žrtvuje život, ili da ga rizikuje, ako je izvesno da se bitka
ne može dobiti? Da li žrtvovanje ima opravdanje samo u tome da se ispuni
vrlina? "
"Ako bi smo tako kao ti razmišljali, onda bi na hrabrost imali pravo samo jači.
Oni za koje je sigurno da mogu pobediti. "
"Tako je, Petre. Pravo na junaštvo, borbu na život i smrt, imaju samo oni koji
mogu pobediti. I oni koji nemaju nekoga ko ih voli. I Gospod reče:"Svaki koji
sebe uzvisuje biće ponižen, a koji sebe ponizuje, biće uzvišen. "
Lazar, koji je ušao nečujno i pratio deo razgovora, nije više mogao da izdrži a da
se ne uključi:
"Vi, žene, razumete reči Gospodnje najčešće onako kako vam u trenutku
odgovara. U želji da sačuvate živote onih koje volite, a za koje verujete da
vam zato i pripadaju, sklone ste da ih tumačite na svoj način, ili da ih potpuno
zaboravite. A On je rekao i ovo:"Nisam ja došao da donesem mir, nego mač.
Jer ja sam došao da mećem razdor između čoveka i oca njegova, i između kćeri i
materi njezine, i između snahe i svekrve njezine. Čovek će svoje ukućane
za
neprijatelje imati. Ko ljubi oca svoga ili mater svoju više nego mene, nije mene dostojan.
I ko ljubi sina svoga ili kćer svoju više nego mene, nije mene dostojan. Ko ne uzme
krsta svog i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. Ko čuva život svoj, izgubiće ga, a ko
izgubi život svoj mene radi, opet će ga naći. ", izrekao je Lazar u zanosu.
"Ali On nije taština, već Istina. On je Ljubav, a ne ponos. Na duhovni mač je
mislio Gospod, Lazare moj, a ne na gvozdeni. Ko se železnog mača lati, od
njega će i umreti. Zar nije Isus to rekao Petru kada se ovaj latio mača da njega
odbrani? "
"Zar nije On svojoj majci naneo bol žrtvujući se za ljude!? Zar to nije primer
koji treba slediti? ", uzvrati Lazar.
"Njegova žrtva je imala svrhu. On je Bog i pobednik. Znao je da će biti
pobednik. Samo pobednici imaju pravo da žrtvuju život. Gubitnici koji to čine, a
znaju da moraju izgubiti, gordi su. Uzdižu sebe preko mere koja im je data. Ovo je
carstvo Kneza ovoga sveta. Ovde se caru daje carevo. . . a Bogu Božje. "
"Koja je mera čoveka, sestro? Da li je svakome ista mera odmerena? On nas je
nazvao sinovima Božjim. Ima li nešto iznad toga? Priliči li sinovima Božjim
kukavičluk i poniženje? Zar nije lik heroja taj koji je očuvao samopoštovanje
naroda? Svest o tome kakav je to narod koji rađa takve ljude. Nije li to
najveća zaštita u godinama poniženja koje moraju doći? Izvor nade i
dostojanstva? "
" Moćnici ovoga sveta te ne mogu poniziti, Lazare. Seti se poniženja koja je
Gospod podneo. On, koji to nije morao. U duhu Ga nisu mogli
poniziti.
Poniženje možeš naneti samo sam sebi. Uniženost je stanje duha, a ne nešto
što dolazi iz spoljašnjeg sveta. "
"Upravo to neću da dozvolim, Sestro. Da sam sebe ponizim. Zato i idem u
dobrovoljce!", uzviknuo je Lazar i krenuo prema vratima.
"Ne razumeš, brate! Stani!"
"Ne razumeš ti, sestro!"
Petar je ostao nem, a Marta je, očajna, zaćutala.
"Nekada se ratnik morao boriti samo sa strahom i tugom što možda više neće
videti one koje voli. . . ", razmišljao je Lazar, utučen posle razgovora sa sestrom.
"Umesto da budu ponosne, današnje žene, sestre, majke, misle da su
izneverene. Da li trebalo da se zbog toga osećam krivim!? Zašto baš ja? ! Kakvo
pitanje!'Neka se bore drugi!'To hoće da mi poruče! Zar bi i jedno zlo
na
svetu ikada bilo zaustavljeno, kada bi se suprotstavljali samo jači? !Zar samo pobeda
opravdava hrabrost? !Da li je muškost isto što i praktičnost? Kakav je ovo svet!? Zar su
ideali postali privilegija budala i ludaka? ! Neodgovornih!? . . . ", raspravljao je sam sa
sobom, idući na razgovor za koji je znao da će biti još bolniji od predhodnog.
"O Bože, može li me mimoići ova čaša!? ", izgovorio je pred vratima svoje drage.
Milica je volela svog Lazara zanesenjaka. Volela je vrline njegovog viteškog srca
i zanos sa kojim ih je živeo. Ako se, uopšte, može reći zašto neko nekoga voli i šta voli u
voljenom biću. Ljubav nije samo osećanje. Ljubav je Susret. Biće Susreta. Ljubav nije ni
Ti ni Ja. Ni ono što se dešava u meni. Niti ono što se događa u tebi. Nije ni zbir tebe i
mene. Ljubav je potpuni Susret. Novorođeno Biće celine u koje je sve uključeno. Čitav
novi svet. Ali, ona je nešto više i od zbira prožetih delova. Kao što je muzika nešto više
od zbira nota koje je sačinjavaju. Misterija celine. Kako to da celina može sadržati ono
čega nema u njenim sastavnim delovima? Iz čega izvire to što je novo?
Život, ponekad, donese sukob sa voljenim bićem upravo zbog onih osobina koje
volimo kod njega. Možemo li iz ljubavi tražiti, od osobe koju volimo onakvom kakva
jeste, da ne bude ono što jeste? Ima li Ljubav veća prava od Slobode? Šta iz čega nastaje?
Ljubav, iz Tebe i Mene, ili Ti i Ja, kao ličnosti nastajemo iz Susreta, iz Ljubavi? Ono
što je prvo, iz čega drugo ishodi, trebalo bi da ima prvenstvo onda kada se mora napraviti
izbor.
Milica i Lazar su imali ovaj put različite odgovore na isto pitanje. Biće ljubavi se
podelilo u sebi. Koji god odgovor da je istinit, neko je nekoga morao izdati, osećali su to
oboje. Ljubav ili Sloboda? Da li se između toga može birati? Postoji li, uopšte, jedno bez
drugog. Činilo im se da se mora izabrati. Šta god da su jedno drugom rekli, vraćali su se
tamo odakle su pošli. Koliko god da su verovali u ispravnost svojih reči, oboje su se
osećali krivima zbog njih.
Biće rađa biće. Iz Susreta Ljubice i Lazara začelo se novo Biće. Ni jedno ni drugo
nisu to znali onog dana kada je Lazar saopštio svoju odluku voljenoj ženi. "Da li bi
drugačije mislio i postupio da smo tada znali. . . ? ", pitala se Milica, prisećajući se dana
kada su ljubav, bol, strepnja i ljutnja delili njeno srce.
GLAVA XI
ĆASKANJE SA BOGOM
Radost je ispunjavala Jovanovo srce. Sve je zvučalo drugačije. Melodije su
sustizale jedna drugu, preplitale se, grlile. . . Udaljavale se i ponovo spajale u svojoj
polifonoj igri. Igra se nastavila i u snu. Probudilo ga je obilje nota. Tražile su da budu
zapisane. "Iz koje je stene probio ovaj izvor Božanske muzike? ", pitao se. Setio se
Šaljivdžije. Da li će ga ponovo sresti ako ode na staro mesto? Krenuo je sa nadom i sa
novim pitanjima.
Zastao je, za trenutak, pored prozora komšijske kuće. Na prozoru je stajala
mandarina. Kada je, predhodnog dana, našao mandarine na svom stolu, mislio je da ih je
majka ostavila. Osećao je da je voćka na prozoru namenjena njemu. Ali, zašto bi majka
ostavila mandarinu na komšijskom prozoru? Možda je i ovo delo nekog šaljivdžije? Ko
god da je to učinio, zahvalan mu je. Prijatan, osvežavajući ukus zamenio mu je jutarnju
gorčinu u ustima. Omirisao je prste još vlažne od sokova.
"Kakav sklad!", reče u sebi. "Četiri mirisna tona raspoređena u intervalima
velikog septakorda. Mirisni Ge major. Ni setno kao mol, ni pobednički kao
dur. . . pravi miris za rano jutro. "
Stavio je kore od mandarine u džep, želeći da ponese sve sa sobom, i krenuo ka
mestu Susreta. Smestio se i nesvesno ponovio sve radnje iz predhodnog dana. Postao je
svestan nastajanja rituala i nasmejao se sebi.
"Ako učinim isto, dogodiće mi se isto!? Ne znam šta je od onoga što sam činio
juče uticalo da se desi ono što se desilo. Zato ću ponoviti sve. Eto zašto i kako ljudi
stvaraju rituale. . . "
Čekanje je potrajalo. Vreme je sporo proticalo, a Šaljivdžija se nije pojavio.
Nijedan kamenčić nije upao u vodu. Učinilo mu se kao da čuje prigušeni smeh.
"A, Ti si tu? !"
"Tu sam. "
"Od kada si ovde? "
"Oduvek. "
"Pa, što nisi bacio kamenčić? "
"Šalim se sa tobom. "
"Juče si se šalio bacajući kamenčiće. "
"E, danas se šalim tako što ne činim ono što sam činio juče. "
"Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa Tobom? "
"A zašto bi bili? "
"Ne znam. Ljudi veruju da ih rituali. . . obredi. . . vode ka Bogu. Ja u to nisam
nikada mogao da poverujem, ali, eto, uhvatio sam sebe kako stvaram rituale ne
bih li Te prizvao. "
Šaljivdžija se nasmejao. "Ko je do tebe došao preko rituala? ", upitao je Jovana.
"Niko. "
"Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa tobom? "
"A, zašto bi bili? ", uzvratio je Jovan uz smeh.
U tom trenutku, umesto da potone, plovak se iskrivio, a zatim legao na površinu
vode u horizontalni položaj. Kao kada udica dodirne dno. Znao je da se riba uhvatila i
zaplivala prema površini, podižući, tako, plovak. "Čak i na pecanju, suprotni znaci
mogu imati isto značenje. . . ". Stavio je ribu u čuvarku, ne okrećući se prema
sagovorniku da ovaj ne bi nestao kao prošli put. Namestio je mamac i ponovo zabacio.
Ćutali su neko vreme.
"Zašto ćutiš? ", prekinuo je Jovan tišinu.
"Slušam muziku koju si doneo u sebi. "
"I Ti si, znači, od moje vrste!? I Ti čuješ unutrašnju muziku!", uskliknuo je Jovan
radosno. Kada je shvatio šta je rekao, prasnuo je u smeh zbog svoje naivne
iskrenosti.
"Oprosti meni, prirodno prepotentnom stvoru, što sam Tebe, Boga, svrstao
u svoju vrstu. Nije to izraz nepoštovanja, već bliskosti. Možda bi pre trebalo
da prema Tebi osećam strahopoštovanje. Ali, ne nalazim u sebi strah od Tebe.
Pravo poštovanje stvara bliskost. "
"Zato te i volim, Čoveče. Ne može se biti blizak sa onima kojih se plašiš. "
"Da. Tako je. Zato su moćni usamljeni. "
Ponovo su zaćutali i razmišljali o usamljenosti.
"Kažeš da si slušao muziku koju sam Ti doneo. Predpostavljam na šta misliš. Ali,
ja sam imao utisak da si je ti doneo meni. Posle našeg susreta, kada sam se vratio kući,
dočekala me je muzika kao da mi je došla u goste. Nisam je ja stvarao. Jednostavno me
je sačekala. "
"Šta si čuo? "
"Predivnu harmoniju koja se širila mojim domom. Nosila je u sebi akorde
bliskosti, razumevanja, ljubavi. . . erotike. Kao žena. "
"Odzviždi onda nešto od toga što si čuo. "
"Kako se može harmonija odzviždati? Zviždi se melodija. Ona je određena.
Harmonija je rasplinuta, ona je ambijent, inspiracija. , . mogućnost. . . Kao
žena. Atmosfera koja treba da bude ispunjena i određena melodijom. Kao
žena muškarcem. "
"I, šta si ti učinio? "
"Ispunio sam je svojim melodijama željnim da se šire okružene dušom
harmonije. "
"Kao što muškarac određuje i ispunjava ženu? "
"Da!Kao muškarac ženu!"
"Lepo vas je slušati. Prijate mi. "
"To je, dakle, Put do Tebe? ", zaključio je zadovoljno Jovan.
"Da. Sam si rekao da sam muzičar. "
"Sve što si stvorio je muzika koja, dalje, sama sebe stvara. Čovek je Tvoja
struna. . . I muzički instrument, i kompozitor. Stvorio si živa muzička dela
koja stvaraju. Moja osećanja i misli su muzika. Ta žena koju poznajem po muzici
njenog bića, iako je moje oči još nisu videle. . . Naš susret je
muzika.
Kakav si veliki Ti majstor igre, moj Bože!"
"Hvala ti, moj Čoveče!"
"Sve što budem ikada stvorio biće u slavu Tvoju!"
"Bog s tobom, Čoveče. "
"Čovek s Tobom, Bože. "
GLAVA XII
SNOVI ILI STVARNOST?
Jovan je krenuo kući ispunjen veličanstvenošću stvaranja. Otvorio je vrata svoga
bića, sva svoja čula, primajući u sebe sklad, lepotu Božjeg dela. Ali, kako se udaljavao
od mesta susreta, muzika je postajala sve tužnija. Osetio je kako mu se u grudi uvlači
teskoba. Kroz prozore duše, širom otvorene da prime svetlost Lepote, prodirale su senke,
nužni pratioci svetlosti koja pada na materijalna bića.
"Odakle izviru sve te senke tuge i bola koje zatamnjuju svetlost Božjeg dela?
", pitao se Jovan gledajući u senku svog tela koja je išla ispred njega.
"Ali, čovek nije svoja senka, iako mu je ona prišivena za pete. Kada je Bog iza
nas, mi kao da jurimo svoju senku. Kada je On pred nama, kao da senka prati
nas. Jedino onda kada je Sunce Božijeg lika iznad nas, kada smo u istoj liniji,
spojeni nevidljivom strunom, mi stojimo nad svojom senkom. . . Čovek,
tada,
u
potpunosti zaklanja svoju tamnu pratilju. ", pokušao je Jovan da se mislima odbrani od
osećanja. Često nam misli i za to posluže. Teskoba koja mu je sve više ispunjavala grudi
bila je jača od odbrana koje je um stavljao naspram nje.
"Postoje li dileme koje ni Bog ne može da reši? Suprotnosti ugrađene u srž
postojanja? ", pitao se Jovan, čudeći se odakle to pitanje u njegovoj svesti. Sa
ovim mislima stigao je i do kuće svojih suseda. Srce mu se steglo od bola. Tada mu je
postalo jasno. "Ova muzika je duboki bol nekoga koga volim, i primam u sebe. Šta se
zapravo dešava? !"
Petar ga je čekao u radnoj sobi. Jovan je odmah uočio tragove nervoze na
njegovom licu, iako je Petar bio od onih ljudi kod kojih je unutrašnji nemir gotovo
neprimetan.
"Da li su majka i otac dobro? !"
"Dobro su. Zašto me to pitaš, Jovane? "
"Neka strepnja se uvukla u mene. Iznenadila me je tvoja poseta, i izraz tvoga
lica. Šta te muči, brate? "
"Sumnje, . . snovi, . . stvarnost. . . Sve mi se zbrkalo u duši. Ne znam šta da
mislim i u šta da verujem. Ja sam čovek od akcije. Teško podnosim sumnju.
Kada sam siguran u ono u šta verujem, ne plašim se da delujem, bez obzira na
posledice. Lakše mi je da se borim sa neprijateljem, nego sa sumnjom. San koji
sam sanjao prošle noći je bio tako snažan i tako realan. . . Osećam da i živim taj
san. "
"Šta si sanjao, Petre? "
"Šta misliš, šta može da toliko uzdrma jednog Petra? Nose li naša imena
sobom i našu sudbinu ? "
"Verovatno. Ako čovek živi svoje ime. "
"Sanjao sam sebe kao učenika velikog Učitelja, velikog Čoveka. Tako velikog
da bih, bez dvoumljenja, dao svoj život za Njega!"
"I zato si se latio mača da ga odbraniš. . . ? !"
"Vidim da razumeš. Ne znam da li je to identifikacija sa imenom, ali. . . nije ni
važno. Neću da analiziram svoj san. Izvadio sam mač i odsekao uvo vojniku
koji je došao da ga uhapsi. Verovao sam da radim pravu stvar. Da štitim Dobro,
hrabro se suprostavljajući zlu. Zar nije onaj koji se ne suprotstavlja zlu onda njegov
saučesnik? "
"Ali, Učitelj nije mislio tako? "
"Učitelj je zacelio uvo vojniku, a meni naredio da vratim mač u korice. 'Ko
se mača lati, od mača i pogine', rekao mi je. 'Zašto mi ne dozvoliš da
poginem za tebe!? ', zavapio sam. 'Zato što hoću da živiš za mene', odgovorio
je. 'Pre nego što ponovo budeš sanjao, tri puta ćeš me se odreći. . . ' Zabolele
su me njegove reči. Pobunio sam se:' Zašto mi to govoriš, Učitelju, kad znaš da
bih život dao za tebe, i da te se nikada neću odreći!? Čime sam ja zaslužio takvu ulogu?
!'Pogledao me je pogledom jagnjeta i odgovorio: 'Ulogu si zaslužio svojom odanošću i
verom. ' ' Zar ću te se zbog odanosti odreći!? Zar ću te zbog vere izdati? !', izletelo je,
kao krik, iz mog grla. 'Razni su načini da se služi Dobru, moj Petre!Neka svako ispuni
svoj. ' "
"Tešku ti je ulogu Učitelj poverio, moj Petre, steno Božja. Imao je veru u tebe. "
"Sinoć sam gledao u nebo. Bilo je vedro. Video sam dve velike sjajne
'zvezde' na zapadu i na istoku. Nisam im se obradovao. I đavo ima svoje
zvezde, pomislio sam. Ljudi su mu ih napravili. Nečastivi ne može da stvara,
ali ljudi mogu. Tako on, preko Božjih stvorenja, postiže svoju moć. Svoje
'zvezde'. "
"Misliš na satelite, Avakse, koji svetle na našem nebu? . . . Ili misliš na
petokraku? "
Petar se nasmejao Jovanovim rečima. "Nisam mislio na petokraku, ali je i ona
iz đavolje kuhinje. Kao i sve ono što teži da uništi bogomdane razlike između
ljudi. "
"Čekao si me sa nestrpljenjem. Kakvu si pomoć hteo od mene, brate? "
"Ovo je vreme teških odluka. Ti znaš da sam ja praktičan čovek. Realan. Trudim
se da razumem svet, dešavanja u njemu i pravac u kojem se kreće. Upinjem se da
shvatim svoje mesto u poretku, mesto svog naroda. Da
predvidim šta će se desiti i
šta nam je činiti u ovom haosu. Da to i kažem. Da delujem. Razumno! Govori se da
smo nebeski narod. Mnogi su, zbog vere u te reči, već otišli u nebo. Moramo biti
praktičniji, moramo preživeti, odreći se ako mora i svetinje. Dok ne dođe pravo vreme za
borbu. . . Zbog Života koji se ne sme osipati. . . "
"Odreći se svetinje i biti praktičan. Kao Petar? Prvo odricanje. Da li se to
ostvaruju reči učitelja iz sna? " Jovan se nevino nasmejao bratu.
"Ja jesam Petar. Ispuniću ulogu koju sam dobio. "
"Znam da hoćeš. Nisi mi samo rekao zašto sam ti i ja potreban. "
"Ti vidiš ono što ja ne vidim, i čuješ ono što ja ne čujem. . . "
"Da li ti očekuješ da otklonim neke sumnje? Da ti potvrdim da si u pravu? Koja te
muka zapravo muči, brate? "
"Lazar se prijavio u dobrovoljce. Razumem njegovu odluku i osećanja. Marta i
Marija su očajne. Ako dobro vidim, Lazar čini ludost. Izvadio je mač, kao i ja u
snu. I moje je srce okrenuto ka Istoku, kao i njegovo, ali mi je razum usmeren
ka Zapadu. Zapad je moćna sila obljutavelog duha, a Istok nemoćan da nam
pomogne. Da li mi, mali narod, uvek moramo voditi bitke velikih? Da li smo
baš mi dijamant kroz koji se prelamaju svetlost i tama u svojoj borbi? Ili je ta
priča, taj mit, jedna velika obmana? . . . Samoobmana? "
"Svako srce ljudsko je mali dijamant, Petre. "
"Ali, ko je u pravu? Čija je istina istinita? "
"Budi kao Eho, i razumećeš. Odzvuči u sebi Njegove reči. "
"I ti govoriš u poređenjima. Kao Učitelj. Zašto mi ne kažete jasno šta
mislite i šta se očekuje od mene? "
"Rečeno ti je. Dato ti je. Imaš uši da čuješ. Imaš srce da osetiš. . . "
"Rekao je: 'Razni su načini da se služi Dobru, moj Petre. Neka svako ispuni
svoj'. "
"Svaki instrument u orkestru, kao i muzičar koji ga svira, ima svoju ulogu.
Istina je u celini. Tek je u njoj razumljiv puni smisao. Istina i smisao celine
objedinjuju suprotnosti pojedinačnog. Tako je to u muzici života. "
"Da li to znači, brate, da svako ima svoj individualni moralni zadatak i da se
samo u odnosu na njega može meriti? "
"Da!Zato je On i rekao:'Ne sudi!' Čovek mora proniknuti u tajnu svoje
neponovljive misije, a to je tajna individualnosti. Tajna sopstvenog
stvaralaštva. "
"Ali, šta je onda sa, univerzalnom etikom, moralom, zakonima. . . ? Ti sve to
dovodiš u pitanje? "
"Ko je još naučio da komponuje učeći samo muzička pravila? Pravila pomažu
u učenju, ali, jedino Duh stvara. "
"Šta je sa Božjim zapovestima? "
"Ona su data maloletnima da se lakše snađu u učenju. Sve pretnje su za stado
koje još nije primilo Duh Sveti u sebe. Smisao i svrha su iznad
pravila. Lepota se ne
doseže pokoravanjem pravilima, a samo lepota ulazi u Njegovo srce. "
"Kako ti znaš šta je u Njegovom Srcu? "
"Rekao mi je. Otvorio mi je svoje Srce. "
"On? Tebi? Lično!? Ispovedio ti se? !"
"Da. "
"Ko si ti da razgovaraš sa Bogom lično!? "
"Ličnost. "
"Znaš, čitajući Sveto pismo, Bog mi se nije učinio takvim. . . "
"Reči Božje se prelamaju kroz duše ljudi koji ih prenose ili zapisuju"
"Ali, taj tvoj Bog. . . je nešto novo. . . "
"Moj Bog? Zar nije i tvoj, Petre? Da li je to drugi put da ga se odričeš, kad
ga ne razumeš? "
"Ma, to je samo igra reči brate. Mislim. . . Bog kako ga ti vidiš. . . "
"Bog je uvek Neko Novi. On nije nešto. Nešto možeš spoznati čitajući,
misleći. . . Sa Nekim se možeš jedino susresti. Zar tvoj san nije Susret? "
"Došao sam da razgovaram sa tobom noseći strepnju i muku u sebi. I još uvek
sam sa njima. . . "
"Koje te pitanje svezuje u čvor, Petre? "
"Narod. Naš narod. Obični ljudi. Mi ovde razgovaramo o Lepoti Božjeg dela, a
nad glavama nam visi mač. Mnogo će naše krvi biti proliveno. Trebalo bi nešto
činiti. Ali šta? Šta je ispravno za narod? I kako to reći ljudima, ako
svako
ima
svoju, individualnu istinu? "
"Reci ono u šta veruješ. Reci svoju istinu. Ako veruješ u nju, poverovaće ti oni
koji su otvoreni da je čuju. "
"Šta sa onima koji čuju samo ono što hoće da čuju? "
"Svako čuje samo ono što hoće da čuje. I svako ima slobodu da bira. "
"Ima li svako pravo da bira? Imaju li pravo da biraju oni koji nisu sposobni
za to? Izbori glupih utiču na živote mudrih. Izbori onih koji mrze utiču na živote
onih koji vole. Izbori gordih utiču na živote smernih. , . jer svi smo jedan narod. Svačiji
izbor ima istu vrednost u glasačkoj kutiji. "
"Svi smo odgovorni za sve, jer svaki izbor utiče na sve. I to je On rekao. Koliko
ga je čulo? "
"Ne znam, Jovane. . . Teško je živeti u svetu stvorenom od Umetnika. . . koji
očekuje od ljudskih bića umetnost življenja. Ne mogu svi biti umetnici
življenja. Za umetnost je potreban Dar. Da li smo svi darovani? Ne izgleda mi
da jesmo. Gde je tu pravda? Mora postojati hijerarhija, poredak. Bog nas je
stvorio nejednake. Oni koji su više dobili, imaju samim tim veću odgovornost,
ali i veća prava u donošenju odluka. Tek tada svako bi mogao da snosi
svoju,
pravu meru odgovornosti. Induvidalno. "
"Onaj kome oslabi vid, izoštrava sluh. Uho se ne žali na to što se mora više
naprezati jer je oko manje sposobno. Čula znaju da su deo jednog organizma, a
ljudi to zaboravljaju. "
"Sa jedne strane smo individue, a sa druge, samo delovi tela. Sami
smo,
kao ličnosti, odgovorni za sve što činimo, a opet, postoji i kolektivna
odgovornost i
pred Bogom i pred svetom. Svi smo krivi za sve. To je
paradoks. Kako se, uopšte,
može biti individua, ako ne snosiš sam svu odgovornost za sopstvena dela? Individue
ulaze u carstvo nebesko, na osnovu svojih dela, a ne kolektivi, zar ne? Zašto ne bi isti
aršini važili i na zemlji? Ima li, uopšte, smisla osećanje pripadnosti naciji, narodu, bilo
kojoj grupi, kolektivu, ako ih čovek nije slobodno izabrao? Ima li smisla to što pripadnici
tvoje grupe biraju drugačije od tebe, a ti zajedno sa njima snosiš posledice
njihovog
izbora. Ne razumem. Činilo mi se da razumem Boga, ali sada. . . osećam kao da ga ne
poznajem. Umoran sam, brate. Idem da odspavam malo. Možda mi neki drugi san
pomogne da nađem odgovore.
"Pošto si već učinio ono što ti je Učitelj u prvom snu rekao. Treći put si ga se
odrekao. 'Kao da ga ne poznaješ. ' Kakve veze brate, ima ljudska organizacija
društva sa Bogom? " Jovan se nasmejao i zagrlio Petra.
"Zar Biblija nije puna priča o kolektivnoj odgovornosti? Zar nije Bog
kolektivno kažnjavao i nagrađivao narode? Zašto je Bog, uopšte, u savez sa
sobom uključivao narode, a ne samo inividue? Taj izabrani narod je i razapeo
Sina Božjeg na krst. Da li je kriv narod ili pojedinci koji su to učinili? Od sinova
izabranog naroda su potekle gotovo sve "velike", "mesijanske"
istorijske ideje. Videli
smo šta je njihova realizacija donela čovečanstvu. Da li
su oni razmišljali po ugledu
na Boga? Ili su ga, možda, pogrešno shvatili? Ali, duga je to priča. Nećemo sada o tome.
Odoh da se odmorim. Bog sa tobom, brate. "
"I sa tobom, Petre. "
Izašli su u dvorište. Dočekalo ih je beskrajno plavo, prozirno nebo. Tišina i miris
rascvetalih voćki. Da li su ratne strahote bile samo ružan san? Mir jutra je ulazio u njih i
umivao im misli. Osetili su obojica, koliko su se promenili za kratko vreme. Proleće je i
ove godine buknulo zelenilom, ne obazirući se na "vanredne okolnosti". "Da li je to u
redu? ", pomislio je Petar i osmehnuo se.
"Šta sam očekivao? Da se proleće pobuni i ne dođe nam ove godine? Da izrazi
svoj stav. . . kao što to čine retki ugledni svetski intelektualci? A ono je podjednako
darežljivo svima. Kao da je ravnodušno prema etičkim pitanjima, ovo božansko jutro se
svojom lepotom prostire svuda u istom trenutku. I nad našim vojnicima, i nad onima koji
su došli da nam ubiju proleće. Da zagade i nebo i zemlju. I duh ako mogu. Imaju li svi
pravo na proleće? !Gde je gnev Svevišnjeg? Zašto je Tvorac nem? Da li je neutralan kao
priroda i podjednako darežljiv prema svima. Čak im, čini mi se, ide na ruku. Preciznije
gađaju po vedrom danu. Šta je to sa tobom Bože? Uostalom, kad si dozvolio Aušvic,
zašto ne bi i ovo? Ah, da. . . Sve će se srediti jednog dana!Sudnjeg dana!Zašto ne
presudiš sada!" Ugrize se za misao. "Oprosti Bože!Znam da Ti ovu muku mučiš dublje i
jače od mene!Kakve su moje žrtve u odnosu na Tvoje, da bih Te mogao prozivati i
optužiti? !Hvala ti na ovom proleću koje me podseća na to ko si i kakav si! Onaj koji
mrzi ne može osetiti lepotu Tvoga dela. Čovek može osetiti samo ono što već ima u sebi.
Oprosti!" Pomislio je na Martu i u tom trenutku ga je ispunila ljubav. Krenuo je ka njenoj
kući. U duši je još čuo šapat:'Opraštam!Ugodni ste mi vas dvoje!' "Hvala Ti, moj Bože, "
reče Petar u sebi, "Odoh ženi koju volim. "
Jovan je pratio pogledom brata sve dok Petar nije zašao iza ugla kuće. Razumeo
je njegove nemire. "Lepota, kao Božanska, stvaralačka muzika, uvek je svuda i u svemu.
Samo kada bi duše bile otvorene za nju, " pomislio je, ulazeći u svoju sobu. Krenuo je
odmah ka fotelji, da utone u njoj i sredi misli. Seo je i zatvorio oči. Otvarao se, lagano
se opuštajući, za svet zvuka, nečujne, unutrašnje muzike. Petrove sumnje su još
odzvanjale. Poželeo je da može da ga, bar za tren, uvede u ovaj sveprožimajući svet bez
granica stvarenih iluzijom materijalnosti.
"Nisu Petrove sumnje i nedoumice ono što sam čuo vraćajući se kući. . . ",
prisećao se Jovan. "Čuo sam čistu tugu praćenu Nadom i Verom. Osetio sam nečiju bol
rastanka i Molitvu. Ljubav. Uđi u mene, ko god da si. "
I muzika je krenula kroz širom otvorena vrata duše. Nežna i čista. Ustreptala kao
srna. Uplašena. Tužna. Suze su mu klizile niz lice. Stidljivo i lagano ulazila je u svaku
poru njegovog duševnog prostora. Ništa se u njemu nije pomeralo. Da je ne bi uplašio.
Srne se plaše naglih pokreta. Dok se ne naviknu na prisustvo i ne oslobode. Čekao je.
Znao je šta treba da čini.
"Ovde si sigurna, " šapnuo joj je.
"Ali, ko si ti? Ne vidim te, samo te čujem. "
"Ja sam onaj koji te prima u snu. Ne vidiš me jer si u meni. "
"Kako sam ušla u tebe? "
"Tražila si me, a ja sam ti otvorio vrata duše. "
"Ovo u čemu sam je tvoja duša? "
"Da. Dobro došla. Kako se osećaš? "
"Kao u zemlji čuda. Kao u sobi gospodara moga srca. "
"Ko je taj srećnik? "
"Gospodar muzičkih bića. "
"Ko je on? "
"Onaj koji sedi na svom prestolu i razgovara sa stvarima jezikom muzike. "
"Ti si bila u njegovoj sobi? "
"Da. Krišom. Nisam mogla da izdržim a da ne zavirim. . . "
"I ostavila si mu mandarine? "
"Kako znaš? Ko si ti? "
"Onaj koji ih je pojeo i čiju si sobu ispunila željom. "
"Ah!Ti si On!"
"Ne stidi se. I ja sam bio u tvojoj duši i ispunio je svojim melodijama.
Ostavila si je u mojoj sobi. "
"Da. Ispunio si moju dušu. Kada bi samo znao kako. . . "
"Znam. Ali tvoja duša je sada tužna. "
"Jeste. "
"Zbog Lazara? "
"Da. "
"On će se vratiti. "
"Kako znaš? !"
"Jednostavno. . . Znam. "
"Tebi verujem!"
"Veruj. "
"Šta to čujem? Kakva je to čudesna muzika u tvojoj duši koja me smiruje? "
"Vera. "
Marija se probudila isceljena čudesnim snom. Ustala je laka kao svetlost,
oslobođena tereta strepnje. Istrčala je iz sobe i dozivala Martu glasom punim radosti:
"Marta!. . . Sestro, gde si? ! Dođi brzo da čuješ vest!"
Marta, ustreptala, dotrčala je iz vrta gde je sedela sa Petrom. Plašila je i pomisao
na bilo koju vest, ali je naslutila blaženstvo i mir u sestrinom glasu.
"Šta je bilo, pobogu!? Pričaj!Pismo? Telegram? ! Nisam čula telefon. , . niti da je
neko dolazio. . . Ima li vesti o Lazaru? "
"Lazar će se vratiti!", uskliknula je Marija i poljubila sestru.
"Kako znaš? !"
"Jednostavno. . . Znam. Rekao mi je!Verujem mu!"
"Ko ti je rekao!? Kada!? Kako? !"
"Gospodar moga srca!U snu. Bila sam u njegovoj duši!"
"Šta to pričaš, pobogu!? " Marta preblede. Strah je kao jeza ponovo preplavio
smenjujući trenutak radosti. Pomislila je da se sa Marijom nešto ozbiljno dešava. Da nije,
možda, zbog bola i tuge za Lazarom, izgubila osećaj za realnost? Umirila je misao da je
Petar tu i da će sa njim moći da razgovara o svemu.
"Istinu ti govorim. . . ! Sve će biti u redu!Veruj!"
Marta je zagrlila sestru skrivajući strepnju.
"Doći će Lazar. Sve će biti u redu. Verujem. Mila moja. " Pomilovala je Mariju
po kosi. "Hajdemo u baštu. Sunčano je. "
Krenule su kroz cveće. Dočekalo ih je sunce. Obe su, u tom trenutku, osetile isto.
Lepotu. Čistu, sveprožimajuću, okrepljujuću lepotu prirode. Večnu. Spremnu uvek da se
da i ispuni snagom koja pokreće život iz senke bola i nemoći.
"Svako prima ono što ima u sebi. . . ", ponovio je pomislio Petar, posmatrajući ih
kako dolaze okupane suncem kao priroda koja se obnavljala. Njegov pogled se susreo sa
Martinim. Brišući suze, krišom, da je Marija ne vidi, Marta je osetila kako u njoj treperi
Nada i nestaje bol. "Verujem, " prošaputala je.
GLAVA XIII
LAZAR I NEVERNI TOMA
"Nema ti ovde poezije, moj pesniče!Samo ružna, gola proza. . . ", čuo je Lazar
glas pripitog Tome. Razgovori sa njim bili su za Lazara retki trenuci izlaska iz bezdana
zamrznutog ćutanja.
"Jesi li ih čuo kako se hvale? . . 'Obrijana kučka se danas naprimala ovih naših
neobrezanih. . . E dosta su se oni u našim ženama istresali'. . . "
"Oko za oko, zub za zub. . . ", odgovorio je Lazar, bez razmišljanja.
"Čije oko za čije oko? Čiji zub za čiji zub? Postoji li, onda, razlika
između njih i nas? Između njihove i naše vere? "
"Ti si za ono:Ko tebe kamenom, ti njega hlebom? . . Ili za ono:Ko te udari po
jednom obrazu, ti mu okreni i drugi? Ko ti siluje ženu, ponudi mu i ćerku? "
"Naravno da nisam! Narod koji bi se toga držao bio bi uništen. "
"Koji je onda tvoj odgovor? "
"Uradi samo ono što je nužno da bi sprečio zlo. Onemogući one koji ga čine,
one koji žele i mogu da nanesu zlo. Zašto činiti zulum nemoćnima? Samo zato
što pripadaju neprijateljskoj sorti? Nema kolektivne odgovornosti. "
"Ako kolektivne odgovornosti nema, zašto onda padaju bombe svetskih
moćnika i dušmana po celom našem narodu? Po nejakima i nedužnima?
Zašto štite ove nekrste koji zulumćare vekovima po tuđoj zemlji? Ja sam ovde
rođen. Znam njihova svaštočinstva. "
"Ti opet govoriš o njima. O drugima. Pitam te ponovo Lazare, da li postoji
razlika između njih i nas? Između njihove i naše vere? "
"Postoji. Valjda. Samo. . . kad bih znao šta mi stvarno nalaže vera. Čak i naše
vladike imaju različita mišljenja. Kako mi, obični smrtnici, onda da se
snađemo? Eto vidiš, 'neverni' Toma, uči Lazara veri", nasmejao se Lazar gorko.
"Zašto uzimaš vladike kao merilo? Valjda ti srce govori šta treba da činiš, a šta
ne? "
"Srce!Moje je srce puno nemoćnog gneva!Gospod je rekao kako se treba
odnositi prema bratu svome. Ali, reci ti meni Tomo, ko je moj brat!? Da li je
to svaki čovek? !Ko je moj bližnji? ! Svako ljudsko biće? !Zar su svi ljudi Božja
deca!? I On je govorio da postoje sinovi lukavoga!Da li i prema njima treba
da osećam Božansko milosrđe? Da li i njih da ljubim kao svoje bližnje!? Da
vadim trun iz oka svoga, dok ta moja 'braća' siluju moje sestre i kolju moju
decu? To je perverzno!"
"Zlo je individualni čin. Kao i dobro. Mogu li se bližnji određivati po naciji?
Lako je ljubiti prijatelja. Šta posebno time činiš? Veliko delo je ljubiti
neprijatelja. . . "
"Ćuti!Ne ujedaj me za srce. . . da se ne bih vere odrekao!Kako mogu voleti
onoga koji je zaklao dete i silovao ženu!? Neću čekati nebeski sud! Ja ću mu
suditi ako mi dopadne šaka!"
"Sudićeš mu iako je tvoj brat po naciji? !"
"Proklet bio!Koje god da je nacije i vere!Sudiću mu!Taj nije moj bližnji!"
"Pa, takvi su ti na dohvat ruke", podbode ga Toma i odmah se ugrize za jezik
gledajući sa nevericom Lazara kako ustaje i uzima pušku. Neverica je
zaustavila vreme za Tomu, ali ne i za Lazara. Besomučno vitlajući kundakom
puške, nasrnuo je na grupu hvalisavaca. Lazarevo vreme zaustavio je udarac
u potiljak.
Tomu je razdirala krivica. Lazar je učinio ono što je on želeo, a u tome ga je
sprečio razum. . . ili kukavičluk.
"Pravi sam neverni Toma!", mučio je sam sebe. "Lazar je učinio ono što je
osetio kao pravedno. . . A ja sam samo filozofirao učeći ga Veri. Da li je Vera u
razumu ili u srcu? Lazare, Lazare. . . srce moje ludo!"
Odlučio je da laže. Ako bi izrekao istinu o pravom motivu Lazarevog čina, njegov
prijatelj bi upao u još veću nevolju. I on sam bi bio u nevolji. Smislio je priču za
saslušanje. Mnogi su, od ratnog šoka, pomerili pameću. To se, po njegovoj verziji
događaja, dogodilo i Lazaru. Nekoliko dana pre incidenta se ponašao čudno. Skakao je
noću iz sna obuzet strahom. Govorio je čudne misli. . . Imao halucinacije. Tako je bilo i
tog dana. Dremao je i, iznenada, skočio iz sna. Misleći da vidi neprijatelja, krenuo je da
se bori. . . Ubedio je pretpostavljene u svoje viđenje. Strepeo je samo od Lazara, takvog
kakvog ga je znao, da ne kaže istinu ne obazirući se na posledice. Lazar je, na Tomino
zadovoljstvo, ćutao. Od kada se probudio iz nesvesti nije progovorio ni jednu reč. To je
starešinama učinilo Tominu priču još uverljivijom. Odlučili su da ga vrate kući sa ratišta.
U jedinici bi mogao biti opasan.
GLAVA XIV
OGLEDALO
"Dođi", čuo je Jovan u snu. Ne čekajući ni časa, spremio se i otišao na mesto
Susreta. Raspakovao je pribor i zabacio udice. Udahnuo je duboko i zatvorio oči. Osetio
je prisustvo.
"Tu si? ", upitao je, znajući odgovor.
"Tu sam. "
"Zvao si me? "
"Jesam. "
"Potreban sam Ti? "
"Jesi. "
"Šta mogu da učinim za Tebe? "
"Ako me voliš napadaj me. Ako me voliš brani me. "
"Teodiceja? Zar nije već mnogo reči izrečeno o tome? "
"Jeste. Hoću da ih čujem od tebe. Da mi ih lično kažeš. "
"Mnogi su Te slutili, ali, osećam da Te nisu razumeli u veoma bitnim, možda
suštinskim stvarima. "
"U čemu? "
"Samo umetnik može stvarno razumeti Umetnika. Samo stvaralac, kroz muke
stvaranja, razume Stvaraoca. Reči ne mogu objasniti smisao muzike. Muzika se
otkriva samo u susretu sa njom, onome koji je otvoren za susret. Izreći o Tebi
ljudskim rečima, isto je što i njima pričati o muzici. Svaki prevod na niži jezik
iskrivljuje Smisao. "
"Potrebno je da to kažeš ljuskim rečima. Lovac na ljude i to mora znati. "
"Dobro. Ako je to volja Tvoja. Ti si, pre svega, Umetnik, Stvaraoc. Sva ostala
zanimanja koja Ti ljudi pripisuju su sporedna. Neimaru je potreban drugi da
procenjuje, da se divi, ili kritikuje njegovu kreaciju. Potrebna mu je razmena.
Društvo. Ogledalo. Stvorio si druge dostojne sebe. Stvaraoce. Jer, kao što
rekoh, samo oni mogu razumeti Tvorca i veličinu Dela. "
"Može se i tako reći, a da se dotiče Smisao. Šta je loše u svemu tome? "
"Ništa ne nalazim da je loše. Takvo je kakvo jeste. Kao što si i ti Onaj koji
Jeste. Ali, problem postoji u samoj suštini postojanja drugog koji je kreator u
Tvojoj tvorevini. Problem sa Tobom je što nisi folirant!"
Obojica su prasnuli u smeh od koga se zatalasala površina vode. Kederi su se
uskomešali, kao da, u neverici, šapuću jedan drugome:"Čuste li šta govori ova luda. . .
"Tajac. "Nije to ništa. . . ", nađe se među dečurlijom jedan metafizički nastrojen, "Kad je
jednom davno, pre početka vremena, Bogu nešto smešno palo na pamet, tako je prasnuo
u smeh da je nastao svemir!Auu. . !Kakav je to veliki prasak bio!" Pobegoše, uplašeni, u
dubine.
"Čoveče, čoveče. . . ti baš umeš da me nasmeješ!"
"Pravo da Ti kažem, i Ti mene!"
Ponovo prasnuše u smeh. Ni vetar nije mogao da se uzdrži. Pretila je opasnost da
nastane nova vasiona.
"Dobro. Hajde sada da se uozbiljimo. Dakle, nisam folirant i to je problem.
Kako? "
"Pa, sve što kažeš to i misliš. A što misliš, Ti baš tako i uradiš. Nisi načinio
kobajagi dostojne sebe. Kobajagi stvaraoce. Bića kobajagi slobodne volje.
E, tu je problem. Umetnik želi da bude originalan. Potpuno originalan
umetnik bi morao izumiti ono što nisi Ti, a to je nemoguće u Tvom Delu. U
njemu se može delati jedino sa Tobom. Ako iz gordosti, ili potrebe za
potpunom originalnošću, to ne želi, šta mu ostaje? Da stvori svoj svet, ili da
pokaže kako Tvoje Delo nije dobro. Da pruži svoju verziju stvaranja i ubedi
druge kako je ona bolja. Tvoj svet je sve. Nisi bio skroman u Stvaranju. A i
zašto bi? Izvan njega ne može postojati ništa, jer Duh Božji nema granica.
Drugog sveta ne može biti izvan Tebe, jer izvan ne postoji. Gordome ne
preostaje ništa drugo sem da se bori sa Tobom za Istinu. Ali kako? Boriti se
istinom za Istinu nije originalno. Tako bi opet samo imitirao Tebe. Morao bi
biti suprotan!Tako je, verovatno, postao otac laži. I laž je moguća u Tebi, ali
nije izvan Tebe. Svakom pojmu je potrebna suprotnost da bi postojao u duhu.
Ali, duh je jedan. "
"Ima logike. I, šta dalje? Gde je izlaz iz tog stanja? "
"Često sam se pitao kakva je uloga materije, nas materijalnih bića, u nebeskom
sukobu. Kada neko misli suprotno meni, šta mogu učiniti? Čak i ako bih uništio
neistomišljenika, ne mogu uništiti njegove misli. Njegovu ideju. Ideja
je
besmrtna, sve dok se ne opovrgne u borbi mišljenja. . . borbi ideja.
Argumentima.
Mnoge su ideje određivale sudbinu čovečanstva. Ljudi su ih
sledili očekujući da će
one dovesti do boljeg sveta. Ali, to se nije dogodilo. Za one koji su imali oči da vide,
uši da čuju, i duha da razumeju, te ideje su mrtve. Ipak, čovečanstvo ih je moralo
iskusiti, proživeti. Bilo je nužno da se ideje materijalizuju da bi se, u potpunosti, mogla
osvestiti njihova vrednost i posledice. Materija je područje postojanja u kojem se
najbolje oseća vrednost ideja. Još će se mnoge ideje proveriti-rađati, živeti i umirati u
materiji. Mi, ljudi, svedoci smo i sudije. I Učesnici. U našim dušama se vodi borba
ideja. Na sudnji dan će se izneti sve na svetlost. . . "
U tom trenutku začula se snažna eksplozija. U daljini je blještala vatrena lopta iz
koje je kuljao gust oblak dima. Zemlja je podrhtavala. Buka aviona koji su se udaljavali,
mešala se sa zavijanjem sirena i rafalnom paljbom protivvazdušne odbrane.
"Evo, đavo iznosi svoje argumente!Koliko samo buke pravi!Oni sa lošim
idejama i argumentima uvek prave buku ", primeti Jovan.
"Nije baš trenutak za razgovor. Idi sad. Bog s tobom čoveče. "
"Idem. Čovek s Tobom Bože. "
GLAVA XV
IZBORI
"Čemu to? Prvo otac, zatim brat, . . pa onda i čovek koga volim. . . ", Marta je
duboko
uzdahnula. "Umete li vi, muškarci, da ćutite u nevreme? Ti si, Petre,
barem,
razuman čovek. U čemu je, onda, razlika između Lazara i tebe? Lazar se bori protiv
spoljašnjeg neprijatelja, a ti protiv vlasti koja nas uvlači u sukob sa celim svetom. Hteli
vi to, ili ne, na suprotnim ste stranama. Da li ste i vas dvojica neprijatelji? Ko je u
pravu? Čak i ako si ti u pravu, da li je sada vreme za bitku? "
"Šta je tebi, ženo? Vreme za bitku je ono vreme kada se bitka vodi!Niko nema
prava
da bude neutralan. To je lažni razum. Svi utičemo na sudbinu svih. Ako verujem
da
moja reč nešto vredi, onda moram i da je kažem. Javno. Narod mora da čuje i drugačije
argumente. Ljudi su izmanipulisani njihovom perfidnom ružičastom propagandom. "
"Narod!Narod!Muka mi je više od te reči!Veliki pesnik je rekao: 'Pučina je
stoka
grdna. ' Kada je narod slušao intelektualce? Kod nas su intelektualci
narodni
neprijatelji!Doduše, spominje se i 'poštena inteligencija'. . . "
"Dobro je rekao pesnik. Narod je glup. Veliki poeta i vladar, javno je izrekao
tu
istinu. Šta misliš, kako bi on, u ovo doba, prošao na izborima? Današnji 'majmun', ako
ne 'vidi sebe u zrcalu', ne zaokružuje 'da'. Zamisli da neki političar sada tako nešto kaže
u predizbornoj kampanji!A to čak nije ni
stav, već statistički podatak. Studenti
psihologije, još na prvoj godini, uče da je inteligencija raspoređena u populaciji po
Gausovoj krivulji. Najveći broj ljudi nalazi se ispod njenog brega, u oblasti proseka.
Većina je, dakle, tupava. U svakoj naciji. "
"Po tome, uspostaviti vlast naroda u prevodu znači staviti zadnjicu na
ramena? "
"Na žalost, u pravu si. Narod je zaboravio gde mu je mesto. Udvaraju mu se
decenijama, podilaze njegovoj sujeti, ukusu. . . grade iluziju da je mudar i
sposoban da bira, a u sebi mu se podsmevaju i preziru ga. Sve se
ponarodnjačilo. Puk se iskvario i bira slične sebi. A to svakako nisu oni
prosvetljeni. Mudrost je aristokratska. Prokleta demokratija!"
"Ali, i oni uz koje se ti svrstavaš nazivaju sebe demokratama. To je
moderno. To privlači biračko telo. Ili ga možda odbija? "
"Verovatno je i jedno i drugo istina. Izborom tiranske vlasti, svemoćnog lidera,
narod pokazuje da, ipak, ne podnosi suviše slobode. Treba mu veliki, drčni vođa sličan
njemu. Narodni čovek. Da lupi šakom o sto. Ali mu je potrebno i laskanje. Bar privid
uvažavanja. Svaka budala, danas, u kafani bistri politiku i veruje da je dovoljno pametna
da razume šta se dešava. . . "
"Misliš li da je realno da glupi izaberu mudre da ih vode? Kako će mudri doći
na vlast? "
"Demokratskim izborima!", nasmejao se Petar gorko.
"Prokletom demokratijom? !Udvaranjem glupoj masi u čije sposobnosti
odlučivanja ne veruješ? Kakav crni humor!"
"Kako drugačije? Klin se klinom izbija. Demokratija se demokratijom
pobeđuje. 'Narod se pita!' Znaš da je politika kurva. . . "
"Šta ti imaš sa njom. . . ? "
"Imam li izbora? Neutralnost je još veće kurvanje. Šta je neutralan čovek u
ovakvom trenitku? Čovek bez mišljenja i uverenja? Ili kukavica koja sebe
opravdava zdravim razumom? Ili čovek u dilemi? Dilema parališe. Iz nje se
mora izaći. Na ovu, ili onu stranu. Mora se izabrati. A, kad izaberem, moram da
delam. Šta znače misli i uverenja koja ne obavezuju na delanje? Da izvineš na
izrazu, to je intelektualna onanija!Nisam ja Tupikurejac!"
"A Lazar? Lakše ti je da pojednostaviš dilemu? Glupi puk izabrao bolesnog
vođu koji uzdiže njegov primitivni nacionalizam i manipuliše stihijom
patriotskih osećanja duhovno nedoraslih, da bi ostvario svoje ciljeve. Misliš da
su danas samo primitivci nacionalisti i patriote? "
"O, ne!I ja sam, bre, nacionalista i patriota!Samo drugačije razumem šta to
znači.
Stihija je rušilačka snaga. Za mene je stvaralački nacionalizam
promišljeno, kreativno delanje za dobrobit svog naroda. Uzdiznje onog
najboljeg u njegovom duhu. Takvo rodoljublje nije protiv drugih. Treba
rehabilitovati pojam nacionalizma koji su primitivci degradirali kačeći
ga,
umesto petokrake, kao značku na svoje revere. Isprljali su ta sveta osećanja
niskim strastima bezbožništva i šovinizma. To je jeres. Opasne jeresi su pretnja
baš zato što se, kao pijavice, priljube uz plemenita osećanja. Liče na
njih. A neuki
nisu u stanju da ih raspoznaju. Lazar nije ni neuk, ni
izmanipulisan. Izbrao
je svesno da brani svetinju na jedan način. Ja sam se
opredelio
za
drugačiju
mogućnost borbe. Mi nismo na suprotnim stranama. On zna na kojoj je strani, bez
obzira što se stavio pod komandu
mog protivnika. To je velika razlika!Iako verujem
da se ova bitka ne može
dobiti na njegov način, Lazareva borba ima smisao. Ne
nosi ga stihija mržnje, već ljubav. Samo borba iz ljubavi ima smisla, čak i u unapred
izgubljenom boju. Dobija se na drugom planu. Duhovnom. A krst ima dva
kraka.
Jedan vodi ka nebu i večnom carstvu Duha, a drugi ga preseca
horizontalom
ovog
sveta i prolaznog vremena. Krst je i čovek raširenih ruku. "
"Izgleda mi da te ništa što bih rekla ne bi moglo odvratiti? "
"Ne. "
"Onda čini ono što moraš. "
"Hoću. "
"Uh, proklete sirene. . . nikako da se naviknem na njih. Podsećaju me na vapaj
umirućeg. "
"Najava đavola i ne može zvučati drugačije. On je 'darker'. Tako zvuče njegove
fanfare. "
"Plašim se. "
"I ja. Kažu da hrabrost nije nedostatak straha, već njegovo savlađivanje. "
"Da li su ovi ljudi, što kao živi štit prkosno stoje na mostovima da ih nečastivi
ne bi srušio, hrabri ili ludi? Bojim se za njih. To mi izgleda suludo. "
"Verovati Sotoni je ludo. Ili, možda, ti ljudi veruju da ni đavo nije tako loš kao
što se priča po čaršiji? Možda mu se podsmevaju. , . ili traže da otkrije svoje
pravo lice. . . Čemu to. . . ? "
"I ja sam počela razgovor istim pitanjem-čemu to. 'Ne opirite se zlu. . . ', rekao
je Gospod. 'Budite mudri kao zmija i bezazleni kao golubovi. . . "
GLAVA XVI
ZAMKA
Sekunda. Muzički interval najmanjeg raspona. Stvara disonancu kada se oba tona
sviraju istovremeno. Ponekad zvuči lepo, okružena skladnim rasponima između tonova u
akordu. Ili, kada se veoma brzo, u trileru, smenjuju dva susedna tona.
"Zašto ono što je tako blizu, tako ružno zvuči? Ako se sluša van harmoničnog
okruženja, ili, ako se ne smenjuje veoma brzo. Odakle tolika napetost u blizini
sekunde? ", pitao se Jovan. Zavijajuća sekunda koja se , teškom mukom, razvlači
do kvarte. Poput srca koje se, na jedvite jade, napinje da dosegne interval otkucavanja
života-kvartu. Zvuk sirena, popularno nazvane "Šizela", probudio ga je iz sna. Početak
vazdušnog napada.
"Sekunda je strah. . . ", rekao je sam sebi. "Iako nisu toga svesni, ljudi izgleda
ipak čuju kako strah zvuči. U muzici, osećanje straha dočarava se sekundama. Trileri su
poigravanja sa strahom. Nestašluk. Ali, u njima rasterećenje dolazi brzo. U
razvučenom ritmu zavijanja sirene oseća se nadolazeće zlo. Prestanak opasnosti označava
samo jedan ton. Prvi. Jedan je smirenje. Dva, u malom rasponu, opasnost. Zašto? Onaj
drugi zvuči kao iskvareni prvi. Jedan je Dobro. Drugi je zlo. Baš zato što je tako blizu.
Sam za sebe, bio bi kao i svaki drugi ton. Dobro i zlo mogu postojati samo u relaciji. U
odnosu tako male distance da su gotovo jednaki, dva tona narušavaju harmoniju. Kao da
onaj drugi hoće da zauzme mesto prvog. Samo prvi može biti prvi i poslednji u skali koja
njime počinje. Ostali tonovi, na pravom, lepom rastojanju od početnog, čine sazvučje.
Sklad. Nastavljaju skalu koju je otpočeo prvi. Božanski poredak. "
Zvuk sirene zamenila je potmula buka u daljini. Jovan je seo u svoju stolicu i
zatvorio oči. Nemir. Strepnja. A potom slika od koje mu se krv sledila. Video je čoveka
kako visi naglavačke. Otvorene ruševine velike zgrade. Noge, prignječene betonskim
blokom, drže telo mladića iznad ambisa. Još je živ. Miris paljevine. Ukus krvi u ustima.
Panika i bol su obuzeli Jovana. Soba se okretala oko njega. Pokušao je da ustane. Nije
osećao noge. Kao da su zarobljene teškim okovima. Očajnički poziv za pomoć. Molitva
bez reči. Gubitak svesti. Smirenje.
Petrov zbunjeni pogled dočekao je Jovana na vratima.
"Šta ti je? !Zašto si tako bled kao smrt? "
"Smrt je bila u meni. "
"Šta to pričaš, pobogu? !Kakva smrt? !Da nisi bolestan? "
"Onesvestio sam se. "
"Od čega? !"
"Od slike. "
"Kakve slike? !Video si nešto na televiziji? Ma šta lupam!? Ti nemaš
televizor. Gde si video sliku? "
"U glavi. "
"I, šta si video. . . tako strašno? "
"Ruševinu velike zgrade. . . čoveka kako visi naglavačke. . . Sa nogama
priklještenim betonskom pločom. Osetio sam njegov bol, strah i bespomoćnost.
.."
"Kada se to desilo? !"
"Ne znam tačno. . . koliko sam dugo bio. . . Mislim pre pola sata. Bilo je tako
stvarno!To se desilo. . . negde. "
"Od kad su počele sirene. . . neprekidno gledam u ekran, ništa nisu javili. . . "
"Evo je! To je ta slika!"
Petar je skočio da pojača ton, užasnut prizorom koji je video. Čuo se usplahireni
glas reportera: "Pre desetak minuta bombardovana je zgrada televizije. . . "
"Skotovi. Ipak su to uradili!A ovi naši su znali. . . i naredili ljudima. . . ovoj deci,
da rade! Da ginu! Prokleti da su! I jedni i drugi! Seme im se zatrlo!Jovane,
brate, šta je ovo sa ljudima!? "
Jovan je ćutao. Petar je pokušavao da se sabere.
"Pre deset minuta. . . Ali kako? ! Pa ti si tada bio kod mene!Kako si mogao da
vidiš sliku pre nego što se to desilo!? "
Jovan je samo slegnuo ramenima i nastavio da ćuti. Nastavili su da ćute.
Udvoje.
"Da li je, i pre ove krvi, nebo bilo ovako rumeno na istoku kada dan smenjuje
noć? ", pitao se Jovan. Upravo u trenutku kada je prekoračio prag svoje kuće,
začula se sirena. Jedan ton. Blažena monotonija. To je shvatio kao poziv i krenuo ka
mestu Susreta.
"Kako priroda može biti ovako lepa i mirna kada se dešavaju užasi. . . ? ", pitao se
dok je raspremao pribor. "Da li je ravnodušna, ili nemo saučestvuje? A Tvorac? "
"A Ti? ", čuo je sebe kako pita. Pitanje mu se vratilo kao eho.
"A Ti? "
"Poželiš li, ponekad, da ništa nisi stvorio? "
"Poželim. Iz te želje on crpi argumente i snagu. "
"Ali, nisi imao izbor, zar ne? "
"Jesam. Da ni ja ne postojim. "
"To i nije baš neki izbor. Bog samoubica!"
"Nije. "
"Ali, pitaš se da li je Tvoje postojanje, takvog kakav jesi, uz koje nužno ide
stvaranje, vredno tolike patnje onih koje voliš? "
"Da. "
"Kakva je to zamka!Čak i za Boga. Osećati se krivim za svoje postojanje. "
"Ako razumeš mene, razumećeš i njega. "
"O, da. I on ima svoju zamku. Kao u negativu. Ne može se slikati belom bojom
na beloj pozadini. Svetlu je potrebna tama da bi se razlikovalo od nje. Sve što
postoji, može da bitiše samo u odnosu. Stvarajući figuru, u isto vreme stvaraš
i pozadinu. Ono što figura nije. Ono što je okružuje i izdvaja. Život je oblik.
Svest je oblik. Ličnost je oblik. Svako kretanje stvara oblik. A svaki oblik
ima pozadinu iz koje se izdvaja. Ono što počinje od same granice onoga što
On jeste. Kao sekunda. Jedino ništa nije odnos. To je drugi mogući izbor.
Njegov izbor. "
"Ljudskim rečima može i tako da se kaže. "
"Prva krivica je krivica postojanja? Krivica izdvajanja sebe u ličnost? Ono što
nema oblik, nema ni suprotnost. "
"Da. "
Ćutali su. A za to vreme. . .
. . . Petar je gledao kroz prozor. Pažnju mu je privukao lavež pasa lutalica.
"Zašto psi laju i jure za automobilima? ", razmišljao je. U čoporu od desetak pasa,
četvoro je šepalo. Uspomene iz okršaja sa velikim, bučnim nemanima koja prde dim. To
im nije smetalo da i dalje jure i laju, sa ubeđenjem da time nešto postižu.
"Možda protestuju protiv zagađenja prirode? Ili zbog prevelikog nivoa buke? Ili
zbog mehanizacije čovečanstva? " Nasmejao se svojim mislima. "Da li laju iz straha?
Zašto, onda, jednostavno ne pobegnu? Ne verujem da su psi tako glupi da misle kako
mogu uplašiti automobile. A možda i jesu. Neman uvek ode velikom brzinom. Verovatno
veruju da beži od njih. Tako se hrabre i pune ponosom. 'Viđu sokolova, ala su ih
poćerali!'-kako bi rekla naša drčna braća koja su, ovih dana, nešto manje hvalisava.
Psotali su promućurniji. No, vratimo se misterioznom ponašanju pasa. Kakvu bi to svrhu
moglo imati u evoluciji? Automobil nije njihov prirodni neprijatelj. Osim ako ga sami ne
izazovu. Ili možda jeste? Ako psi imaju nekakvu svest o ekologiji. Možda je problem
estetske prirode? Jednostavno, nerviraju ih. Samo slobodni psi laju i jure na automobile.
Kućni ljubimci to ne čine. Praktičniji su. Prilagođeni, dresirani. Možda je slobodnim
psima osećaj za pravdu, ili estetiku, važniji od nagona za samoodržanjem. Da li da ih
žalim, ili da im se divim? Bože, čime se ja bavim u ovakvim vremenima!? "
Odmahnuo je rukom i seo u fotelju ispred televizora. Narod peva na trgu. Prkosi
nevidljivim nemanima u vazduhu koja "prde" smrt. Mete, kao simbol prkosa, na grudima
ljudi. Oni gore veruju u evoluciju. Velika riba jede malu ribu. Zakon opstanka. Moral
opstanka. "U šta verujemo mi dole? ", pitao se Petar. "Da li da nas žalim, ili da nam se
divim? "
GLAVA XVII
MILOŠ, NIKOLA I MILEVA
Kada mu se Miloš javio telefonom, Petar je osetio mešavinu osećanja olakšanja i
strepnje. Od početka bombardovanja čuo se sa skoro svim svojim pacijentima, osim sa
Milošem. Svaki dan je, u različitim periodima, okretao njegov broj telefona. Niko se nije
javljao. "Da nije mobilisan? Ili je možda nekako uspeo da izađe iz zemlje. . . ? ", pitao se
Petar. Bio mu je drag taj momak. Od prvog trenutka njihovog poznanstva. Ili
prijateljstva. Prisećao se utisaka kada je ugledao prvi put Miloša na vratima
kancelarije:"Šta ovaj momak blistavo pametnih očiju traži kod mene? " Odgovor je
zaboleo Petra.
"Imam i želim tako puno da dam. . . ", rekao je Miloš, " a, kao da nikome nije
stalo do toga. Osećam vrednost svog znanja. Veliku žeđ za još više znanja. . .
Ali, kao da ono nikome nije potrebno. Znanje treba da služi nečemu. . . da
popravi nešto, da ulepša. . . Ovu zemlju. . . Ovaj narod. Osećam ponekad kao da
ću pući od viška. Dođe mi da vrisnem: 'Dajte mi da radim! Dajte mi da
služim!'Da li bi mi neko odgovorio? "
I tada je Petar osećao mešavinu ushićenja i bola. "Ima još sjajnih, mladih ljudi
viteškog srca. Onih koji se ne žale da su malo dobili. Da malo imaju. Ljudi koji
osećaju da su mnogo dobili, i da mnogo imaju. Za takve je prokletstvo ako ne
mogu da daju. Voćka, puna životnih sokova, pukne. Zašto im ova zemlja ne
pruži drugu mogućnost da joj izruče svoje darove, osim da je zaliju krvlju.
Kod nas raste jedinstven cvet. Zovemo ga božur. Kažu da je tako crven jer
niče na žrtvenom oltaru koji se redovno zaliva tečnošću života. Brižni smo
baštovani. Mnogo je zainteresovanih 'botaničara' koji nam pomažu u
tome.
"Primetio je da Miloš, sa velikim interesovanjem, očekuje njegov odgovor.
"Čini mi se da imate neku dilemu koju mi niste izrekli. " Petar je progovorio,
zadržavajući u sebi mnogo toga što je želeo da kaže mladicu.
"O, da!Teško mi je o tome da pričam. Razmišljao sam da odem iz ove
zemlje.
Znam da bih lako našao posao. . . Da bih napredovao i stekao mnogo
više
znanja.
Znam da se tamo traže ovakvi kao što sam ja. . . "
"Šta vas u tome sprečava? ", pitao je Petar nadajući se, svim srcem, snažnom i
odlučujućem argumentu.
"Zar meni nije mesto ovde? !Zar je svejedno kome ću dati? !To je slična
situacija kao kada vas odbije devojka koju volite. A vi prostrete svoju čežnju i
ljubav pred bilo kim. Pred razvratnom babom. Čak i ako vas ona plaća. Da li je
bolje pući od ljubavi? . . . "
"Šta da mu kažem. . . ? ", borio se Petar sa svojim osećajima i mislima. "Da za
razvratne babe uvek ima vremena. Da su one uvek voljne da iskoriste
trenutak kada 'piletina' ne zna šta će sa svojom željom. Da treba imati još više
strpljenja i snage sa 'devojkom' koju voliš. ? . "
Upravo to pitanje mučilo je Petra dok je očekivao da se, u predahu između dve
sirene, Miloš pojavi u njegovoj sobi. Šta da mu kaže sada, kada su granice zatvorene?
Kada izbor ne postoji. Kada su se "razvratne babe" udružile u svojim prljavim interesima.
Kada je "devojka" silovana i od stranaca i od svojih. Osećao je blagu krivicu što je, iako
ne otvoreno, navijao za Milošev izbor, a istovremeno i ponos. . .
Čvrst, muški stisak ruke i odlučnost u Miloševom pogledu govorili su Petru da
mladić nije došao da se žali. Ponudio ga je limunadom. Neka nova, oplemenjena
ozbiljnost, izmenila je Miloševo dečačko lice. Pred njim je stajao muškarac.
"Brinuo sam o vama ovih dana. . . ", prekinuo je Miloš ćutanje. "Ali, bio sam
suviše zauzet. . . i obuzet onim što radim. . . da bih vas potražio. . . "
"Čime ste bili okupirani? "
"Moji prijatelji i ja vodimo rat preko interneta. Zatrpali smo njihove sajtove i
blokirali ih. Poslali smo hiljade mejlova na sve strane sveta. Govorili ljudima
kojima je stalo. . . istinu o ovome što se dešava kod nas. Napravili smo i svoj sajt
koji je jedan od najposećenijih. Ovo je svet informacija. Internet je veliki
mozak. Kroz njega, ako imaš mač znanja, možeš ući i u 'sultanov šator. ' "
"Izgledate mi zadovoljno. "
"Da. Čudno je to. . . u ovoj situaciji. Ne mogu reći da sam zadovoljan. . . jer
sam istovremeno tužan i ljut. Ali, osećam se ispunjenim. Moje znanje dobija
smisao. Shvatio sam i to koliko je ono nedovoljno da bih ukrstio duhovni mač
sa onima koji imaju drugačije mišljenje. Preko interneta se vode dueli. Borbe
mišljenja. Oštrica uma mora biti britka. Svako neznanje je tupi. Tek sada sam
svestan koliko sam toga propustio da naučim o svom narodu, istoriji, religiji,
politici, odnosima u svetu. . . Duhovni ratnik mora sve da zna. Trenutak je da
preformulišem problem sa kojim sam došao kod vas. Ja nemam višak znanja
koje je ovoj zemlji nepotrebno, već imam manjak znanja koje je neophodno. "
"Drago mi je što tako govorite. Ponešto dobro može da iskrsne iz zla. Ovo
biblijsko vreme izoštrava naše dileme. . . Budi uspavane ratnike. Oni slaboga
duha gube i ono što su imali, a bogati duhom dobijaju još veće bogatstvo. "
"Ranije sam razmišljao kao dobro dete. Učio sam vredno, i očekivao
nagradu. Očekivao sam da me cene. Ako neće u mojoj zemlji, onda će u
civilizovanom delu sveta. Sada tek vidim koliko je taj svet civilizovan. Svet je
ozbiljno bolestan, a oni koji to ne vide, još su bolesniji. Ili su prodali dušu đavolu.
Razmišljao sam previše o svojim potrebama. . . Sada mi je jasno da
postoji nešto
mnogo važnije. . . Nešto što je iznad mojih ličnih potreba, nešto
zbog čega sam
ovde i sada. . . "
"Čini mi se da ste se i fizički promenili. . . Kao da ste sazreli preko noći. "
"Da!I ja se tako osećam. Nisam samo talentovan i pametan dečko koji
obećava. Osećam se kao muškarac koji ima svoju svetu dužnost. Ne očekujem
više da mi daju moje pravo. Uzeću ga sam. Dečaci očekuju da im se nešto
dozvoli. Muškarci se bore za ono što im pripada. , . za ono u šta veruju. Momčići
se žale na nepravdu. Muškarci se bore za pravdu!Ratnik mora sam da nađe
svoj način borbe. Nisam beba. Ova zemlja nije meni dužna. Dužan sam ja njoj. "
"Veliki broj mladih nema taj stepen probuđenosti. . . "
"Da. Znam. I razumem ih dobro. Mnogi razmišljajju o tome kako da
pobegnu odavde. Ne mogu da ih osuđujem, jer sam i sam prošao kroz tu fazu.
Svako od nas ima pravo na svoj izbor. Ipak, žao mi je onih koji donesu
definitivnu odluku da odu. "
"Zašto? "
"Zato što, u tom slučaju, moraju da se odreknu ili identiteta, ili ljudskog
dostojanstva. "
"Kako to mislite? "
"Ja duboko osećam da nacija nije veštačka, socijalna kategorija. Čovek je biće
koje pripada. Pripadnosti su osnova njegove osobenosti. Identitet je kao talas.
Kada kamenčić upadne u vodu, iz centra se šire koncentrične
kružnice.
Svaka kružnica je jedan sloj pripadanja. Pripadam sebi. To je
centar. Porodici. , .
prijateljima. , . naciji. , . ljudskoj vrsti. . . Ali, talas je celina. Ako nastane prekid u
jednoj kružnici, što nam čini ovaj rat, gde je naša sopstvenost? Sa ove, ili sa one
strane? Ako je sa one šire strane, strane
čovečanstva, gubimo izvorište. Odvajamo
se od nacije, porodice, od sebe. . od užih kružnica pripadanja i osećanja sebe. Ako je
samosvest ostala bliže centru, oni koji odlaze idu da žive među neprijateljima. Znaju ko
su, a odlučili su da služe onima koji uništavaju njihov narod. Tada se moraju odreći
samopoštovanja. Ima li identiteta bez dostojanstva? Moj odgovor je: ne!Zato
mi je najviše žao onih koji odlaze. "
"Šta je sa onima koji odlaze u zemlje koje nisu protiv nas? "
"I njih mi je žao. "
"Zašto? Oni nisu među neprijateljima. "
"Nisu. To je tačno. Ali, nisu ni u službi poboljšanja života u rođenoj zemlji. Time
ipak prekidaju talas. Zašto tamo, a ne ovde? Ako kažu da nije bitno gde će
čovek biti dobar čovek, pomeraju centar sopstvenosti, ili na ivice talasa, ili na
sam izvor. A talas nije ni izvor ni obod. Talas je celina. Zašto nebih voleo sve
ljude
podjednako? To su ivice. Zamislite majku koja bi jednako volela svu
decu
sveta,
kada bi joj bilo svejedno koje će dete negovati. Teško rođenom
detetu takve majke. U
pravoj ljubavi postoji ekskluzivnost. Takva ljubav prema rođenom detetu može još više
otvoriti srce majke i za drugu decu, ali ne podjednako kao za svoje čedo. Druga
mogućnost je da želim da živim tamo
gde je meni najbolje, da sam Ja početak i
kraj. Takva majka bi tražila da joj daju dete koje joj se najviše sviđa. Nije bitno da li je
to ono koje je ona
rodila.
Talas je talas samo ako se širi od izvorišta. Bliže
centru je i najjači. Ali, ako ostaje u centru, i ne širi se, onda nije talas nego vir koji
nas uvlači u dubine narcizma i ništavila. "
"Po vama je, dakle, svako iseljavanje iz zemlje gubitak identiteta ili
dostojanstva? "
"Da!Osim ako čovek odlazi da bi, na neki način, doprineo uvećavanjem dobra
za svoj narod, ili da bi stekao znanje i vratio se. . . Možda i da bi stekao novac i
vratio se. Ako bi sa njime radio za interese svog naroda. Tek iz tog kruga, iz
osećanja pripadnosti naciji, može se talas širiti dalje-prema opšteljudskim
interesima, dobrobiti čovečanstva. Onaj koji nije za sebe, nije ni za porodicu.
Ko nije za porodicu, nije ni za naciju. Ko nije za naciju, ne može biti ni za
dobro čovečanstva. "
"Ako ste vi u pravu, onda je malo ljudi koji su iz jednog komada. I među onima
koji odlaze, i među onima, na žalost, koji ostaju. Za to je potrebna i čvrstina i
širina. "
"Pa, zar nije tako? Da li vi poznajete veći broj dostojanstvenih ljudi sa
čvrstim, ali i širokim osećanjem identiteta? "
"Na žalost, ne. "
"A takvi su nam ljudi najpotrebniji. Jedan od takvih, kojeg ja poznajem, uskoro
će se vratiti. . . "
"Ko će se vratiti? "
"Moj prijatelj Nikola. Upoznali smo se preko interneta. Dugo se već
dopisujemo. On je u inostranstvu cenjeni stručnjak, fizičar. Priznat kao
naučnik. Prošle godine me je zvao da i ja dođem kod njega. Mogao bi da mi
nađe posao. Od prvih trenutaka ove svetske sramote silovanja naše zemlje,
posvetio se javnim nastupima i pokušao je da saopšti istinu o tome šta se ovde
stvarno dešava. Kaže mi da mu se smučilo licemerje, nezainteresovanost, pretvaranje
naše nesreće u spektakl, akcioni film. . . Dopisivao se i sa jednom mojom prijateljicom. .
. Milevom. Ona je izuzetna devojka. . . . I, pogodite šta se dešava? "
"Miriše na ljubav. "
"Rešio čovek Nikola da se vrati i da se oženi!"
"Baš sada!? U sred ovoga. . . ? !"
"Da!Kaže:'Neće me valjda takva ljudska glupost, kao što je rat, omesti da
ispunim najvažniju odluku u svom životu!U ostalom, na čijoj bi još svadbi
moglo biti toliko pucnjave da nije ovih stranih. . . ? !' "
"Vidi se da je naše gore list. Neka im je sa srećom!"
"Nadam se da ćete im to reći i lično!Meni je pripala čast da mogu da sazovem
svatove. Pozvani ste'. "
"Odazvaću se. Sa zadovoljstvom. "
GLAVA XVIII
O BOŽANSKOM UKUSU
Jovan je prekinuo ćutanje.
"Njegovo postojanje je, dakle, nužno? "
"Nužno je. "
"Ti si ličnost. A ličnost može postojati samo u odnosu sa drugima. Da bi čovek
mogao da razlikuje Tebe od njega, mora spoznati Tvoju ličnost. I njegovu. I
on je ličnost. "
"Poznaješ li me? "
"Poznajem. "
"Po čemu? "
"Po ukusu. Ličnost se poznaje po ukusu. To je suština ličnosti. "
"Po ukusu? "
"Da. Sve izvire iz ukusa. Iz estetike. Karakter, životna filozofija. . . etika. . .
Ukus je pre svega. Božanski ukus. On određuje šta je lepo, a šta ružno. Ljudi to, u
dubini duše, znaju. Zato govore deci da je ono što čine lepo ili ružno, a ne
dobro ili zlo. Deca razumeju lepo i ružno. Dobro i zlo su im apstrakcije. Zašto
bi nešto bilo dobro, ili zlo, samo po sebi, ako nema Boga? Sve je relativno.
Stvar ukusa. Ali, odakle nam ukus? Zašto nam je nešto ružno, a nešto lepo?
Ti si nam udahnuo svoj ukus. Svoju estetiku. I on pokušava da nas navede na svoj ukus.
Ti mu to dopuštaš. Sloboda izbora je po tvom ukusu. Mi biramo šta ćemo primati i
ugrađivati u sebe. Šta ćemo stvarati. . . i sa kim
ćemo stvarati. "
"Kakav je moj ukus? "
"Ja Te osećam. Teško je definisati Tvoj ukus. Kao što je teško definisati i
muziku. Ali. . . ponešto mogu reći, a da te dotiče. . . "
"Nestrpljiv sam da čujem. "
"Bog, a nestrpljiv. Baš si detinjast. I u tome je Tvoja veličina. Nema strpljivijeg
bića od Tebe, a umeš da budeš i nestrpljiv kao dete. Nema mudrijeg bića koje
ume da bude i detinjasto. Nema moćnijeg od Tebe, a toliko željnog da bude
voljen. Slobodno voljen. Tvoj ukus je život. Život je takav. U stvari, Ti si život. "
"A on? "
"On ne voli šarenilo, neuhvatljivost lepote, slobodu, životni red i poredak. . . "
"A šta voli? "
"Ne znam da li se reč voli može upotrebiti za njega. On hoće. Hoće mu se. On
ne želi, nego hoće. Dela iz volje, a ne iz srca. I on hoće red, kao i Ti. Ali, Tvoj i
njegov red su različiti. On hoće mehanički red. Red u kome može predvidljivo
vladati. On hoće da uniformiše. . . izjednači ljudska bića. Učini ih robotima bez
duše i duha. Hoće da zavodi, manipuliše. Njegova muzika je mehanička,
kompjuterska. . . dosadno pravilna. U njoj nema životnih ritmova, iznenađenja,
nepredvidljivosti. . . igre. Ako to ne ostvari onda hoće haos. Ni haos ni
mehanički red nisu život. On neće život. "
"Šta on hoće? "
"Mislim da on to ni sam ne zna. On zna šta neće. Neće Tebe. Neće život. Smrt
je samo proizvod odricanja života. Smrt je ništa. A ništa se ne može hteti.
'Hoću ništa' i 'neću ništa' znače isto. Volja gubi svoj objekat, a time i ona
nestaje. Sav haos koji čini, sva disharmonija koju izaziva, sva moć koju otima,
sva ta dosadna, bezživotna mehaničnost, samo su prelazna stanja ka smrti.
Ka ništavilu. Onaj koji zeva pred Božjim delom, ubija se od dosade. Dosada je
smrtni greh. Možda najveći. To je trebalo da staviš kao jedanaestu zapovest:
'Ne zevaj pred Božjim delom'. "
"Ha, ha! Da znaš da ne zvuči loše. Razmisliću o tome. I, šta kažeš. . . ubija se od
dosade? "
"Da. On je prvi besmrtni samoubica koji ne može da ubije sebe. Samo ga ljudi
mogu osloboditi patnje postojanja. Zaboravom. . . prevazilaženjem besmisla, njegovih
ideja, duha laži. . . Ne potiskivanjem u nesvesno, već prevazilaženjem. Zarobljen je u
ljudskom duhu. Zato i mrzi ljude. Ne daju mu da umre. Da se stopi sa Tobom. On sve
vreme to i pokušava. Ljudska konfuzija
mu daje nadu. Umesto da oseća celim bićem
da je sve Jedno, zbrkanom ljudskom stvoru postaje svejedno. Ti i on ste, tada, u istom
duhovnom
prostoru, nerazlučeni. "
"Njegova sudbina se rešava u duhu ljudi? "
"Da. I Tvoja. Duh ljudi, i njegov duh, i Tvoj Duh, jedan su Duh. Duh je
jedan. Sve se u njemu dešava. Sve se u Tebi dešava. Jer, Ti si sve. "
"Zar nisi i ti sve? "
"Jesam. I u mom Duhu postojite i Ti i on. . . i ja. Sve mogućnosti. Duh su sve
mogućnosti. Kao što i muzika u sebi nosi sve mogućnosti. Ono što zovem 'ja'
je jedna od mogućnosti mog Duha. Ali, ja nisam dobio parče Duha koje se
zove 'ja'. Duh nije u parčićima. On je uvek ceo. Ja sam jedan njegov oblik. Ja
sam Duh u jednom obliku. Jedna neponovljiva simfonija iz beskrajnog bića
muzike. . . "
"Lepo te je čuti, moj Jovane. Ali, evo opet onog zavijanja što mi uši para
besmislom. Idi sad. Bog s tobom Jovane. "
"Jovan s Tobom Bože. "
GLAVA XIX
PETAR I MARTA
Marta je, sa uživanjem, gledala Petrovo ozareno lice dok joj je pričao o razgovoru
sa Milošem.
"Kako bi dobar otac bio ovaj moj čovek", razmišljala je, smeškajući se blaženo.
"Od takvog oca, i sin bi morao biti. . . " Petar je prekinuo njene misli, zagolican
Martinim zagonetnim osmehom:"
"Da mi je znati, šta li se mota po tvojoj lepoj glavi kad me tako gledaš i tako
se smeškaš. "
"Eeee. . . Kad bi samo znao. . . ",
"Pa, kaži mi. "
"Poziv ti je da otkrivaš šta se mota po glavama ljudi. Da te vidim na
delu.
Pogodi!"
"Ti bi da se igraš? "
"Aha. "
"Dobro. Da vidimo. . . Pogledaj me još jednom onako. "
Marta ga pogleda još jednom onako. I Petar se još jednom osetio onako.
"Osećanje mi je jasno. Ako se ne varam, ti mene voliš? "
"Toplo, toplo. . . "
"Hvala, takođe!"
Marta prasnu u smeh. Smejući se od srca, nekako je uspela da izgovori:
"Molim i drugi put!"
"Baš smo kulturni. . . Dobro, znači ide mi pogađanje. Sada malo logike. Da
predpostavim sadržaj tvojih misli. Pričao sam ti o Milošu. . . Tada sam osećao
kao da govorim o svom sinu. O našem sinu. Da li si o tome razmišljala? "
Iznenađenje i divljenje zasjaše na Martinom licu. To je ohrabrilo Petra.
"Razmišljala si o tome kakav bih ja bio otac? "
"Da!"
"I kakav bi nam bio sin? "
"Da!"
"Kaži još jedno da, pa da od misli pravimo stvarnost!"
"Jel' ti to mene prosiš? !"
"Da!"
"Tako. . . iz neba, pa u rebra? !"
"Da!Hoćeš li me? "
"Da!"
Sofija i Sveta se pogledaše značajno. Razgalio ih je smeh koji je dopirao kroz
otvoren prozor Petrove kuće. Sveta je nežno zagrlio svoju ženu i šapnuo joj:
"Kako se meni čini. . . ovde može nešto da bude. . . "
Sofija mu je nežno provukla prste kroz sedu kosu.
"Misliš li ti i na nešto drugo, osim na to da oženiš sinove? "
"Na šta drugo da mislim!? Pogledaj kakvi su momci. . . I kakve su cure pored
njih!Reci mi nešto vrednije, o čemu bi trebalo da mislim? Ja, Boga mi, ne
znam. "
"Ni ja. "
"Ako neće momci i devojke uskoro da nam podare unuke. . . Ja sam se zaželeo
dečijeg smeha. Pa, eto. . . mislim. . . što ne bismo, onda, ti i ja ponovo. . . ? Još
je
snage u nama. . . Što se smeješ? Vidi kako si lepa!Kao devojka!To malo
sedih, i
po koja bora. . . čine te još lepšom. . . "
"Jel' se ti to šališ? "
"Pa. . . malo se šalim. . . Ali, u svakoj šali ima i zbilje. . . ", Sveta je obuhvatio
Sofiju pogledom i snažnim rukama. Podigao ju je u naručje. "Slušaj devojko, vidi
sa sinovima da te učine babom. , . ili ću te ja ponovo učiniti majkom. "
Ogledajući se u Svetinim očima, Sofija se osećala onako kako je njen čovek i
rekao. Kao devojka.
"Vidi koliko je sati, a još ne zavija sirena. Već sam se toliko navikao da nas
bombarduju u isto vreme, da sam napetiji kad kasne. Kašnjenje je nepristojno.
Ne poštuju ni akademsku četvrt. Da nismo tako tolerantan narod, mogli bismo da se
naljutimo, pa da odemo. A da im se nije nešto
desilo? ", Petar je pokušavao da se
našali. Marta je pokušala da se nasmeje.
"Plašim se da će noćas da navale. Kad god dođe neki mirotvorac. . . oni
podivljaju. Valjda hoće da pokažu koliko cene mirovne napore, . . međunarodnu
zajednicu. . . Bože, kako je svet bolestan!"
"Mi to najbolje možemo da vidimo. Ako nam je to neka uteha, bolest sveta
nam je kristalno jasna. Znamo gde živimo. Bolno je. Ali, mislim da je ipak veća
nesreća ne znati da si bolestan i među obolelima. Zamisli one koji, kao ovce,
tamo negde preko velike bare, bleje u televizore uz hamburgere i pivo,
gledajući direktan prenos ubijanja jedne zemlje. Da li su ravnodušni u svojoj
praznini, ili se možda i zabavljaju? Da li razmišljaju o svojoj odgovornosti? O
tome da zločin čine oni koje su birali, koje plaćaju novcem od poreza. . . ? Da li
uopšte razmišljaju? Da li ih se tiče? Možda su ponosni!? Možda veruju da
njihova velika nacija sprovodi pravdu? !Ili, možda osećaju da su toliko
beznačajni da ne vredi ni da se pomere sa stolice. Da li su svesni toga da su
pripadnici nacije koja je ubila najviše ljudi u istoriji čovečanstva? Nacije koja
se diči bogatstvom stečenim na tuđoj krvi. Znaju li da su, pasivnošću,
saučesnici?
Koliko košta čovečanstvo njihovo pasivno blejanje, . .
nerazmišljanje,
nezainteresovanost,
površnost,
lenjost. . ? Jadnici!
Oprosti im Gospode, ne znaju šta čine. "
"Da li mi vidimo sopstvenu bolest? "
"Nemamo analgetike. Naša realnost je toliko bolna, da će i slepci morati da je
vide. "
"A uticaj propagande, državne televizije, 'ružičasti' mediji? "
"Možeš li da se zasitiš hranom koju vidiš na reklami? "
"Narod se hrani drugom vrstom hrane. Mitologijom. Osećanjem velikog
pravednika koji se bori za spas čovečanstva. . . Protiv novog, nepravednog
svetskog poretka. Čuo si ono sa televizije: 'najveća brutalna sila u poznatom
delu univerzuma'. . . kojoj se suprostavio 'mali, ali ponosan ratnički narod. . . '
Mi smo 'nebeski narod'. . . najveća duhovna sila u poznatom delu univerzuma. , .
ako ne i šire. Osećanje veličine je hrana. "
"Znam ja da na tu kartu vođa igra. Grandiozni ego naroda. Inadžijski duh kojim
se ponosimo. Ali, tu gordost skupo plaćamo. Najviše je plaća upravo
gladni
narod, prosečan čovek, koji i snosi najveću krivicu. "
"Zašto je narod najviše kriv? Zašto ne vlast? "
"Pa, narod je izabrao vlast prema svom liku. I dugo je održava. Ovo stvarno
jeste narodnjačka vlast. . . Ogledalo. Pogledaj im lica. Ljudi iz naroda.
Narodnjačka kultura. . . Sve je podređeno ukusu naroda, proseka,
mediokriteta. . . To je nama naša borba dala. Svako mora da nauči gde mu je
mesto u nekom prirodnom, ili Božjem poretku. Skupo košta kad zadnjica
poveruje da može da dođe na mesto glave. A kad se pada, najčešće zadnjica
strada. Surovo, ali istinito. "
"Evo ih!Ne moraš više da se pribojavaš da im se nije nešto desilo. "
"Uh, kakav bljesak. Kao da je dan. Šta li su sad pogodili? Nema struje u celom
gradu. "
"Da li su to ovi naši isključili struju, ili su noćas gađali elektranu? Idem, Petre,
Marija je sama. "
"Pozovi i Mariju da nam se pridruži. "
GLAVA XX
MILICA
Čovek obično saoseća sa nekim ko je u sličnoj situaciji u kakvoj je i on sam. Ili je
bio. Ili bi mogao biti. Tako je i u priči o dobrom Samarićaninu, koju je Isus ispričao
svojim učenicima. Pored putnika kojega su opljačkali i isprebijali razbojnici, prošao je
ravnodušno i sveštenik i Levit. Nisu se zaustavili da mu pomognu. Zaustavio se i
pomogao mu Samarićanin, običan sitni trgovac koji, kao i nesrećni putnik, često putuje, i
koji je i sam izložen riziku da ga napadnu i opljačkaju. To je njegov bližnji.
Tih dana, zbliženi istom, teškom nevoljom, ljudi su bivali ljubazniji i tolerantniji
jedni prema drugima. Neusiljeno. Dođe čoveku da pomisli kako zlo ima svoju svrhu u
uvećavanju dobra. Kako da prepoznamo svog bližnjeg, nego po nevolji koja nas je
zajedno snašla, ili nas može snaći? Izgleda da jad spaja bližnje. Može li zlo da ima
funkciju spajanja? Kakva je to pogan koja spaja ljude? Zar ne gubi, tako, svoju suštinu?
Sa stanovišta nečastivog, zbližavanje nevoljnika je, verovatno, usputna, slučajna
greška. Valjda je to ono što zapadnjaci zovu "kolateralna greška". Gledano iz ugla
namere, zlobnik želi da čini zlo. I čini ga. Ako stvar posmatramo iz ugla posledica,
ishodište nije samo udes, već i dobro. Naravno, ne namerno. Neki to nazivaju Božjom
promisli. Kažu, Svevišnji tako iskušava one koje voli. To jest, oni koje On voli tako uče,
razvijaju se, duhovno napreduju. . . U borbi sa iskušenjem se kale duhovni ratnici. Ali,
pošto Bog nema zla u sebi, onda te prljave poslove mora da obavlja "Prljavi Hari". Ako
je tačno to da Tvorac šalje iskušenja ljudima, onda su On i taj "Hari" u nekakvom, kako
se danas kaže, "dilu". Zbog jednog takvog "dila" je nagrabusio i onaj mučenik Jov, veliki
pravednik i Božji miljenik još iz Starog Zaveta. Kasnije je, doduše, rehabilitovan, ali mu,
dok je trajala predstava, poumiraše njegovi bližnji. Oni su bili statisti u priči o Jovu, te se
ne bi trebalo mnogo baviti njihovim sudbinama. Bitno je ono naravoučenije koje je Jov,
kao glavni lik, izvukao iz cele te predstave. Svakako, pošto je to njegovo iskustvo
zapisano u najtiražnijoj knjizi na svetu, blagodeti tog iskustva i spoznaje, zapisani, ostaju
i za daleka neka pokolenja. Za one koji umeju da čitaju. Mada se i nepismenost kao
prepreka može prevazići. Danas postoje brojna sredstva predaje, . . pa mnogo toga može
da stigne i do nepismenih. . .
Milicu je, često, zabavljalo da sluša "metafiziranja" njenog kolege sa fakulteta
Radoja, slična ovima iz predhodnih redova. Ili narednih. Kada se konkretne nevolje
prevedu na neki viši plan, nebeski prolog, i sa izvesnom dozom humora, one mogu
izgledati, čak, nekako nadrealno zabavne. Valjda se, na taj način, ljudi osete kao glumci
u nekom teškom komadu koji se, ipak, završava hepiendom. Na kraju, zato se to i zove
hepi-end, ma koliko taj kraj bio daleko. Kad malo odrastemo, shvatimo da glumci u
filmovima ne umiru izistinski. To je samo kobajagi, a posle vaskrsnu. I još se smeju kad
primaju nagrade, potpisuju autograme, daju intervjue. . . Ali, dok film traje, mi, ipak,
plačemo. . . Tako je i predviđeno.
"Znaš. . , " nastavio je Radoje, ne primećujući da Milica postaje napeta i da je više
ne opušta njegova elokventna beseda. ". . . znaš li šta mene, kao pisca, nervira? "
"Šta vas nervira, uvaženi kolega? "
"Kad pisci ubijaju ljude bez jakog razloga. . . "
"Kako to misliš? "
"Onaj koji piše, stvara neku literarnu stvarnost. Raspolaže raznim sredstvima
da bi preneo poruku, obukao ideju u ruho događanja. . . Neestetski je koristiti
jake efekte bez dobrog razloga. Onda se oni iscrpljuju i gube moć i
ubedljivost, ukoliko se koriste tamo gde im nije stvarno mesto. Smrt je jak
efekat. Krajnji. Zamisli da su likovi iz romana, ili filma. . . živi ljudi. Kad ih već
spisatelj ubija, onda neka to čini samo onda kada je neophodno da bi se
iskristalisala neka velika dilema, ili prenela publici jaka poruka, istakla večna
istina. . . "
"Ma o čemu ti to. . . ? O kome govoriš? "
"Pa, o scenaristi. "
"Kojem scenaristi? "
"Jedinom. Onom čiji scenario živimo. . . "
"Ti to nešto na Božju adresu? "
"A da li Mu, možda, znaš adresu? Ili broj telefona? Mobilni. . . ili fax. . . ? Da
javim autoru šta se zbiva ovde, na velikoj sceni našeg teatra. Možda protagonisti
improvizuju nešto što nije zapisano? "
"Adresa Mu je 'Nebeska B. B. ' "
"A telefon? \avolji znamo. Rekao nam ga Jovan u Otkrovenju. . . Tri
šestice.
Mada, po istom izvoru, đavo ima dvojnika. I broj čovečiji je tri
šestice. . . Pa sad, oni
koji razumeju, shvatiće. Po logici rezona, Božji bi trebalo da
je obrnut. . . Tri
devetke. . . "
"Ha, ha. . . Idi, bre, do đavola. "
"Pa, ako me scenarista ne primi, obratiću se koscenaristi. . . "
"Život nije film. "
"Stvarno? ! Što mi to ranije nisi rekla, nego me držiš u neznanju. "
"Nisi mi više zabavan sa tvojim cinizmom. Osećam da su ovakvi naši razgovori
neukusni. Pa, nedavno je bomba pala pored porodilišta. . . Dete je raznela granata
dok je sedelo na noši. . . Možda olakšavamo sebi kada se izmotavamo
na račun Boga
i đavola, cele te metafizičke zavrzlame, ali to nas ipak odvaja
od saosećanja sa
bližnjima koji ginu ovde i sada. Možda nije vreme za šalu. . . "
"Razumem te. Trudnice i deca. To su tvoji bližnji među bližnjima. Inače, nisam
ti rekao da ti lepo stoji stomačić. . . Oprosti. Moram da se šalim. Ne vidim da oni
koji stradaju mogu imati neke vajde od toga što bih se ja prepustio crnim
mislima u dubokoj žalosti. Što bih bio mrtav ozbiljan? Razmisli o tome zašto
se kaže mrtav ozbiljan. "
"Nije to stvar vajde, već saosećanja. "
"Nikome neće biti bolje od moje patnje i saosećanja, a meni će biti gore.
Uostalom, zašto misliš da sam neosetljiv ako se sprdam sa apsurdom? "
"Zato što se time braniš od pravih osećanja. "
"A zašto da se ne branim? Pa ona narodna kaže: 'Udri brigu na sprdanje'.
Sprdnja nas je održala, njojzi hvala. Takva nam nacija. "
"Braneći se svojim cinizmom, umanjuješ napetost, tugu, očaj. . . "
"Znam. Ali šta će mi to? Zašto treba da se osećam napeto, tužno i očajno? "
"Da bi razumeo druge koji se osećaju tako. To je saosećanje. "
"Koje druge? Da li se ti osećaš tako? "
"Sada kada sam ti rekla. . . jasno mi je da osećam baš to. . . Čudno. Dok nisam
imenovala svoja osećanja, bila sam svesna samo nervoze. Iritiraju me reči.
Potrebno mi je da se predam tihovanju. Nemoj molitvi. "
"Želiš da budeš sama? "
"Da. "
"Sigurna si da nećeš da ostanem, da ti držim strah? "
"Da. Još malo, pa će početi da zavija sirena. A ti treba da pređeš most. Bolje
je da kreneš odmah. "
"Čuo sam da su najavili kako će noćas srušiti jedan od mostova, ali ne zna se
koji. "
"Ne mogu da verujem da će to zaista i uraditi. "
"Desilo se mnogo toga za šta nismo mogli ni da predpostavimo da se može
desiti. . . "
"Znam. Ali mi je ipak teško da poverujem da nema granica ljudskom
ludilu.
. . da, ipak, ne postoje neka ograničenja pred besmislenim zlom. "
"Zlo je uvek besmisleno. Zašto bi besmisao sebe ograničavao? . . . Opet tupim.
Teško mi je da te ostavim samu. Ne umem da ti olakšam. . . pa valjda zato i
tupim. Ne znam ništa bolje, što bi ti bilo od pomoći. Meni je intelekt sredstvo
za tešenje. Mislio sam da to pali i kod tebe. . . Da uspevam da te bar malo
razvedrim. . . "
"Znam ja da ti nisi neosetljiv. Daleko od toga. Bila sam nepravedna. To je zbog
napetosti i iščekivanja. Mnogo puta si uspevao da me razvedriš. . . da probudiš
moje učaurene snage tako što si me isprovocirao da ti se suprotstavim. . .
Zahvalna sam ti. Značilo mi je tvoje društvo. "
"Mogu li danas da učinim još nešto za tebe? "
"Ne. Ustvari, možeš. "
"Šta? "
"Kada stigneš kući. . . pomoli se. "
"Kome? Kako? "
"Opet počinješ. . . "
"Šta mogu kad sam takav. Ne razumem svrhu molitve. Ako je Bog, istinski,
takav voajer da sve vidi i sve čuje, i da može da zaviri u naša srca, čemu onda
reči molitve? "
"Onda moli bez reči. Molitva je stanje duha. "
"Onako, kao 'instrumentalna muzika'. Ni u tome ne nalazim smisao. Ako Bog
sve vidi i sve zna, a predpostavimo i da se meša u stvari ovoga sveta, i da nema
ličnih obzira, On bi, ionako, po službenoj dužnosti, trebalo da uradi ono što
smatra
ispravnim. Zašto da ga molimo da radi svoj posao, po vlastitoj
savesti. Osim, ako
naša molitva nije pokušaj da Ga izmanipulišemo ne bi li
dobili
kakvu
protekciju? Za sebe, ili nekoga do koga nam je stalo. Ako imamo poverenja u Boga,
zašto da ga moljakamo? Treba samo da mu verujemo i
pustimo ga da radi svoj
posao. E. . . ako nemamo veru. . . onda je pitanje
kako da mu se dodvorimo da za
nas, preko veze, učini nešto što inače ne bi. . . Da učini više nego za druge. . . "
"Ti si baš zastranio. . . Nije važno. Nađi drugi motiv svojoj molitvi. "
"Koji? "
"Pitao si šta možeš da učiniš za mene. "
"Da. "
"Pa, ako ti to izgleda smislenije, moli se zato što sam te ja zamolila. Otvori srce
i smisao je postignut. . . "
"Ako je tebi za ljubav, i najbesmislenija stvar na ovom svetu koju bi očekivala
da učinim, dobila bi smisao. "
"Onda idi i tako učini. "
"Odoh. Ipak. . . Imaš moj telefon. Ako molitva ne pomogne. . . Možda Bog ima
preča posla. , . ali ja nemam. Ako ti, iz bilo kojih razloga budem potreban,
pozovi. Pa i ako sruše most, . . reka nije tako široka da je ne mogu
preplivati. . . Eto mene. . . "
"Hvala ti, Radoje. "
"Čuvaj se. "
"I ti. "
Milica je ostala sama sa svojom molitvom. Nekada su žene vezle, čekajući
ratnike da se vrate kući. Svaki bod je ovekovečio jedan trenutak čekanja. Čežnja se
materijalizovala. Postoji priča o jednoj vernoj ljubi koja je, vlasima svoje kose, vezla
kosu anđela na goblenu. Oni anđeličići koje je prve započela, imali su crnu kosu, dok su
oni poslednji izvezeni bili sedi. Svaka nit je bila veza sa onim ko se čeka. Tako se čekalo
nekad. Danas to devojke retko čine. Menjaju se vremena, a sa njima i načini. Ali,
potreba ostaje ista.
Milica je poželela da te večeri, uz molitvu, ikonopiše. Arhangela Mihaila, prvog
među anđelima, jakog i pouzdanog zaštitnika pravednika. . . Tananim pokretima
četkicom, posvećena, odslikavala je harmoniju bezvremenog, braneći se stvaranjem od
razaranja. Nestalo je struje. Zapalila je sveću i nastavila sa radom. Pri slaboj svetlosti
ikonopisanje iziskuje veliki napor. Umorna, sklopila je oči i usmerila svoju dušu ka
Gospodu. Umesto Njega, pojavila se slika voljenog čoveka Lazara. "Bog se neće ljutiti",
pomislila je. "Kada volim svog čoveka srcem celim, na putu sam ka Bogu. " "Upravo
tako i mene voliš", pomislio je Bog. Složiše se. Ali, i Kvariigra je imao komentar.
Zavijajućim glasom sirene, izrazio je negodovanje. Ima i on svoje argumente. Nastade
tama. Tako velika da je izgledalo kao da je ogromni bauk progutao čitav grad. I tako
tamna, da ni sama nije mogla da vidi koliko je tamna. Ipak, jedan hrabri plamičak sveće
usudio se da joj se suprotstavi. Njegov primer sledili su i drugi. Tako to biva, kada se
barem jedan usudi. . . Ništa nije tako veliko kao što izgleda pre pojave hrabrog, . . pa ni
mrak. Grad se izvlačio iz nevidljivih razjapljenih čeljusti. Šta je, uostalom, ta strašna
tmina, Babaroga koje se oduvek boje i deca i odrasli? Ništa. Samo nedostatak svetlosti.
Zvuk otvaranja vrata prenulo je Milicu iz razmišljanja. Pomislila je da se Radoje
vratio jer je nešto zaboravio. . . Možda ključ od svog stana? Gotovo redovno mu se
dešavalo da nešto zaboravi. Predpostavljala je da on, nesvesno, na taj način produžava
trenutke provedene sa njom. Kako je izgubila osećaj za vreme, nije bila svesna da je
Radoje otišao još pre nekoliko sati.
"Nešto si zaboravio ovde? ", upitala je, dok joj je jeza prolazila kroz telo zbog
pomisli da to možda nije Radoje, a zaboravila je da zaključa vrata. . .
"Zaboravio sam svoje srce. "
"Lazare!Ti!? Vratio si se!? "
"Vratio sam se. Zauvek!"
"Nema tame koja je jača od ove svetlosti", pomislila je Milica. Lazar nije ništa
pomislio. Ali, ono što je osećao, značilo je isto. Jedno oko koje sve vidi, čak i u tami,
pustilo je suzu radosnicu.
GLAVA XXI
SPAŠAVANJE SVETA I PADANJE NAVIŠE
Jovan je svirao. Počeo je pre nego što je tama sve obuhvatila. Nije ga omela ni
sirena, kada je počela da zavija, ni nestanak struje, . . ni eksplozije u daljini. Osećao je
kao da tonovi koji izlaze ispod njegovih prstiju stvaraju neku vrstu zvučne kupole.
Zvučni nebeski svod. Kroz takvu kupolu može proći samo ono što je u harmoniji sa
muzikom koja je stvara. Jer, ona prima samo ono što ima u sebi, a odbija ono što nema. . .
Kao i ljudi. To fizičari zovu zakonom rezonancije. Carstvo nebesko je kao i carstvo
zvuka, muzike. . . Vibracija. Šta je blizu, a šta daleko, ne zavisi od prostorne razdaljine.
Živimo okruženi klupkom talasa. Raznovrsnih. . . Svi su u istom prostoru. Svuda oko
nas. Ali, mi primamo samo mali deo tih talasa, a svesni smo još manjeg dela. . . Čovek je
kao radio. Ili, bolje rečeno, radio je, u tome, sličan čoveku. Kada ga namestimo na
određenu frekfenciju, ili stanicu, on prima samo talase na toj frekfenciji. Iako su svi ostali
talasi tu okolo, istovremeno prisutni. Tako blizu a tako daleko. Blizinu ili udaljenost, u
carstvu talasa, određuje talasna dužina. Ne prostorna udaljenost. I ljudi mogu biti na istoj
talasnoj dužini jedni sa drugima. "Naštimovani" da se primaju, ili ne primaju. . . bez
obzira na sve druge vrste udaljenosti ili blizine.
Jovanova muzička kupola je bila neobične konstrukcije. Osećao je da je iza
svakog tona u njoj bio postojeći živ čovek. Osoba. Nikada nije čuo sličnu muziku. Ona je
izlazila ispod njegovih prstiju, ali nije imao doživljaj da je sam stvara. Činilo mu se kao
da se grupa od trideset i šest, u kojoj je i on, udružila da stvori nešto važno. Toliko
važno, da od toga zavisi opstanak sveta. Svaki ton, u određenom trenutku, postajao je
osnova tonaliteta kroz koje je melodija modulirala, uvijajući se kao spirala. I tako je
grupa od trideset šest poslenika satkala, od zvuka, muzički svod. Fizičari kažu da, negde
iz plavetnila omotača naše planete do nas dopiru šapati. Zovu ih Šumanove rezonance.
Kažu i to da su istih frekfencija kao moždani talasi. Ko to šapuće, ili tiho svira, ne zna se.
Da li ti daleki glasovi sa neba imaju i nekakve veze sa Jovanovom kupolom, ni to se
pouzdano ne može znati. Jovanu je bilo dovoljno da zna da je ono što stvara sa svojim
muzičkim prijateljima vrlo važno. Da ne sme da stane dok se tkanje ne dovrši. . . I da
konstrukcija koja drži svet počiva na šapatima. Kada je odsvirao kadencu, odahnuo je.
Bio je uveren da je svet, za izvesno vreme, bezbedan.
Tek tada je postao svestan tame koja ga je okružila. Nije mu smetala. Šta ima
svetlost sa tamom? Seo je u svoju stolicu, zadovoljan obavljenim zadatkom. Ipak, jedna
melodija je prošla kroz kupolu, ili je, možda, već bila tu negde i čekala nenametljivo da
on završi svoj posao. Zalepršala je svojim zvučnim krilima i ugnezdila se u Jovanovo
srce. Tamo je nastavila da peva. I Jovan je razumeo pesmu. Bila je to želja koja ga zove.
Znao je i čija je. Jer, po već spomenutoj teoriji rezonancije, čovek prima ono što ima u
sebi. Zatreperilo je i njegovo srce. Kao zvučna viljuška što se, svojim vibriranjem,
odaziva onoj drugoj sa istom frekfencijom. Onoj koja je započela treperenje. Ustao je i
krenuo ka izvoru želje. Njegov razum se samo za trenutak upitao zašto ga noge nose ka
Petrovoj kući. Zašto bi Ona bila kod Petra? Uostalom, šta razum zna o tome zašto je sve
onakvo kakvo jeste? Ništa, ili gotovo ništa!Da zna, ne bi postavljao pitanja. A Ono što ga
je vodilo prema izvoru nije postavljalo pitanja. Naravno, zato što je znalo.
"Pomaže Bog dobri ljudi. "
"O, Jovane, brate!Bog ti pomogao. Uđi. Šta je tebe dovelo. . . ? "
"Svetlost. "
"Nemaš sveću kod kuće? "
"Nisam pošao za svetlošću sveće. . . već za onom sjajnijom. . . "
"Kojom sjajnijom? "
"Onom iz oka. . . devojačkog. . . "
Marijine oči zablistaše u polutami, a rumenilo joj jurnu u obraze. Jovan nije mogao da
vidi to rumenilo, jer je sedela u jedva osvetljenom uglu sobe. Verovatno da, u tom trenu,
dok je stajao na pragu, i dok su mu se oči privikavale na svetlost, nije mogao ni nju da
vidi. "Kako je znao da sam ovde. . . ? ", pomislila je. "Imaju li želje moć da dozovu ljude
koje želimo. . . ? "
"Svetlost želje. . . ", dovršio je Jovan rečenicu.
Petar je nameravao da nešto kaže, ali ga je Marta uhvatila za ruku. Po njenom
zadovoljnom osmehu, shvatio je da su reči suvišne. Jovan je krenuo pravo prema Mariji,
seo pored nje i pogledao je u oči. "
"Eto mene da budem sa tobom ", reče.
"Dobro je što sedim", pomislila je Marija.
U susretu sa zaljubljenošću, čulo ravnoteže nas prvo izda. Čini nam se kao da
propadamo, da se sve oko nas okreće. Kao da je ljubav nekakav ringišpil. Možda i jeste.
Valjda zato Englezi kažu "fall in love". Pasti u ljubav, zaljubiti se. Zašto onda ljudi
govore da je ljubav uzvišeno osećanje? Uzvišeno je, bar bi tako trebalo da bude, nešto
visoko. Nešto što je gore. Iznad. Kako se može pasti naviše? Znamo, iz teorije
relativiteta, da je prostor zakrivljen. Ali, to važi za ogromne razdaljine. Jedino ako
ljubav, u trenu, obiđe čitavu vasionsku kuglu, mogla bi se, kretanjem nadole, popeti u
visine. Ustvari, tada su gore i dole besmisleni pojmovi. Kakva bi to brzina morala biti!Da
se čoveku zavrti u glavi. Možda je, zbog toga, ljubav ringišpil. U ljubavi je, i to kažu, sve
moguće. Pa i padati naviše. Jer Ona, Ljubav, nije od ovoga sveta. Zašto bi za nju važili
ovosvetski zakoni. Marija, naravno, nije razmišljala o tome. To samo pisac zamajava
pažnju čitalaca ne bi li ovo dvoje bili, bar malo, sami. Malčice intime. Koliko je to
moguće za likove iz priče. Iako oni ne znaju da su pod okom pažnje. Nije red da se to
kaže, ali, imam i ja, u ovoj priči, neke omiljene likove. Roditelji bi trebalo da
podjednako vole svoju decu, a ne da favorizuju neko dete. . . No, ljubav se ne može
odmeriti i uobročiti. To važi i za Boga. Greše oni koji tvrde da su mu svi jednaki.
Marija je želela da nešto kaže. Samo je jedna rečenica vibrirala u njenoj svesti.
Kao eho Jovanovih reči. Ipak, malo izmenjena. Odsvirana na njenim glasnim žicama,
zazvučala je ovako:
"Eto i mene da budem tvoja. "
Ja ovde nemam više šta da dodam. Iako sam pisac, i može mi se da radim šta
poželim, u svojim pisanijima, kao i Bogu u svojim, ukus me, ipak, ograničava. Kao što
rekoh, postoje trenuci kad dvoje treba da budu sami. A sad mi se čini da je taj trenutak.
Ostavimo ih da uživaju u susretu.
GLAVA XXII
BIĆE SKORO PROPAST SVETA?
Izreka: "Po jutru se dan poznaje", dobila je drugo značenje u tim
"Bombardanima", kako su ih, u šali, nazvali. Ima naš narod neki neobičan smisao za
humor. Što i nije tako neobično za "promašene ljude". Od svega naprave štos. U današnje
vreme, samo su promašeni ljudi, živi ljudi.
"Bombar dan komšo, bombar dan komšinice. . . Ha, ha. . . Hi, hi. . . ", Smeju se
promašeni. Baš je smešno. Matori ljudi, a smeju se glupostima. Kao deca. Zašto da ne?
Glupost i postoji na ovom svetu da bismo joj se smejali. Čemu bismo se, inače, smejali
da nje nema. Nema gluposti, nema ni smeha. A, zamislite svet bez smeha! Ništa ne bi
valjalo!Živela glupost!I sunce se smeje. Prosto se zacenilo. Lice mu sija. Gledaju ljudi u
sunce i, što je inače tipično za jedan drugi narod, jedan od onih što nas gađaju odozgo, a
ne za nas, vode konverzaciju o vremenu:
"Kako je lep dan, komšija. . . Da, sve se lepo vidi. . . svaka meta. . . svaki cilj. . .
Moći će preciznije da nas gađaju. . . Jesi' vid'o kako su precizni? . . Šta ti je tehnika
danas. . . U šupak može da te pogodi. . . i to sa daljinskim upravljanjem. . . Ha, ha, . .
tomahavkom na Indijance. . . Sad bi mogla naša braća sa juga da zapevaju ono:'Zajdi,
zajdi jarko sonce, zajdi pomrači se. . . ' . . . More, nije ni njima bolje. . . Ajmo mi, bolje,
onu našu. . . "Biće skoro propast sveta. . , nek propadne nije šteta. . . Ha, ha. . . Hi, hi. . .
Ho, ho. . . " Zbogom pameti.
Jovan je upravo prolazio tuda i čuo ih kako pevaju. Nije mu bilo jasno zašto, ali i
njemu se pesma učininila smešnom. Možda se i smisao za humor krije negde u
hromozomima i genima. . . u paru sa vrstom gluposti kojoj se smejemo. U hromozomima
je sve u paru. Kao što je, uostalom, i u svemu ostalom. Dok mu se pesma o skoroj
propasti sveta motala po glavi, stigao je na mesto susreta. Sa glupostima je problem to što
nam teško izbijaju iz glave. To smo videli u protekloj deceniji. A i ranije. Isto je tako i sa
glupim pesmicama. Kad jednom uđu, neće da izađu. Došao čovek da razgovara sa
Bogom, a glupost pošla sa njim, ili, preciznije, u njemu. I ne pada joj na pamet da joj tu
nije mesto, da je suvišna. . , da smeta. Da je u stanju da to primeti, ne bi ni bila glupost. I,
tu se stvara začarani krug. Bez obzira na to što je u njega ušla spolja, kao šuga, od nekog
drugoga. Setimo se ponovo teorije po kojoj čovek prima samo ono što ima u sebi. Teorije
rezonancije. Znamo mi da je Jovan pametan mladić. Ali, znamo da, na ovome svetu, sve
ide u paru. To važi, izgleda, i za onaj nematerijalni, duhovni svet. A, pošto Bog zna za
te zakone jer ih je iz sebe stvorio, . . neće zameriti. Ako nešto stvoriš iz sebe, onda to
nešto važi i za tebe. Pade mi na pamet ona dečija:'Je'n, dva, tri. . . sve što kažeš to si ti.
Je'n, dva, nisam ja. ' I, kakve to veze ima? Nema nikakve. Pa zašto ti onda pada na
pamet? Ne znam. Izašlo mi iz nesvesnog. Morao bih da odem na psihoanalizu da
shvatim. . . Psihoanalitičari bi, verovatno, rekli da ta dečija igralica opisuje psihološki
odbrambeni mehanizam nazvan projekcija. To je ono kad vlastite misli i osećanja,
neprihvatljive našoj savesti, pripisujemo nekom drugom. Po njima, ispada da je Bog
projekcija čoveka, jer i preterano dobro može biti neprihvatljivo. Zato što previše
obavezuje. A đavo je, valjda, projekcija Boga. Ko tu koga pravi kroz projekciju, Bog te
pita. Ajde što ti svašta pada na pamet, to još nekako, ali zašto, pobogu, to još i zapisuješ?
Pa, i ja sam od istog naroda. A možda postoji i drugi razlog. Koji? Znam o čemu će Jovan
razgovarati sa Bogom. O čemu? O smaku sveta. I, zašto je to razlog da pišeš gluposti?
Pa, šta ti očekuješ od čoveka koji zna da će biti reči o smaku sveta, a još treba to i da
napiše? Strah me je, pa odugovlačim. Neka ti je Bog u pomoći. Pa, to i čekam!
"Šta to pevušiš, moj Jovane? ", prekide Bog agoniju.
"Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta. . . ", otpevao je Jovan Bogu
naglas. I Bog se uhvatio za stomak, koji se tresao od smeha kao da i on ima nešto od
onih, već spomenutih, naših gena. Oni koji ne veruju da Bog ima stomak, neće
poverovati ni u ovu priču. Mada, još pre Hrista, Bogu su prinošene žrtve paljenice.
Jagnjad, jarići, gugutke. . . Mislili su, valjda, da je mesožder. Pričalo se, čak, da je
Kain, koji je bio ratar, ubio brata svoga, Avelja, koji je bio stočar, zbog Božjeg ukusa.
Jelovnik koji je Avelj ponudio Bogu, i koji se zasnivao na mesu životinja, naišao je na
bolji prijem od Kainove vegetarijanske hrane. I naš narod ima sličan ukus. Ne kaže se
bez veze "nema 'tice bez prasice. " Da li to govori o našoj bliskoj vezi sa Bogom, teško je
zaključiti. Pogotovo ako se prisetimo one čuvene epizode kad je Isus isterao legiju
demona iz opsednutog čoveka, a oni se preselili u krdo svinja. Da li su oni izašli iz tih
svinja kad su se podavile, ili se to svinjsko prokletstvo prenelo i na druge svinje, ne
znamo. Krhko je znanje. Sudeći po nekim svinjama koje često viđam na medijima, još su
tamo. Elem, kakvog bi sve to imalo smisla da Bog nema stomak? Dobro. . . duhovni
stomak. . . za duhovnu hranu. . . koja se unosi kroz dim. A mnogo je dima bilo ovih dana.
Za vreme ovog mog trabunjanja Bog se ismejao, što je i bila svrha intermeca, jer
nezgodno bi bilo ako bi ga prekinuli u smehu. Mogao bi da se zagrcne, ili, ne daj Bože,
počne da štuca. Kad Bog štuca, na sve strane puca. Oprostite na glupostima, imale su
svrhu. On sada može da nastavi razgovor.
"Odakle ti ta pesmica o smaku sveta? "
"Ih, ti kao ne znaš. Pa, to je muzika iz jednog domaćeg filma. Radnja filma je iz
vremena predhodnog bombardovanja naših gradova. Tada su nas bombardovali
ovi isti, samo što su nam u to doba, zvanično, bili saveznici.
Sada su nam bar
otvoreno neprijatelji. Pesma je ponovo
postala aktuelna, kao i misli o propasti
sveta. Ideja je, doduše, mnogo starija. Još od Hrista. A i pre
Njega. Kasnije su to
nazvali eshatologija. Sve što ima početak ima i kraj. Jedino se za tebe ne zna,
kako kažu naša braća:'čegović si? ' , od koga si. Nemaš početak, pa nemaš ni kraj. Večan
si. Ljudima je to teško da zamisle. Nisi nastao. Oduvek si postojao. Dobro objašnjenje.
Ali, u našem ograničenom umu, uvek neki mali crvić pita 'a kada je počelo to oduvek?
'Ne
može nešto što se izleglo iz jajeta da ne pita:'a koja je kokoška tebe snela? A iz
kojeg jajeta se ona izlegla? ' I tako se, mi koji imamo početak, pitamo kada će biti
kraj. Što je i normalno, priznaćeš. "
"Ima logike. Sudeći po pesmi, nekima se žuri. "
"Pa, znaš, odavno se već preti tim smakom sveta. Kad su nama pretili
bombardovanjem, pa je bilo ono"Oće-neće? Kad će? ", narodu se smučilo da
živi u tenziji. Onda se, jednog jutra, na zidu, pojavio veliki grafit: 'Bombardujte
već jednom, ili da krečim!' Iščekivanje smrti je gore od
smrti. "
"Ko čeka, taj dočeka. . . izreka je stara. U šta veruješ, to ti se i desi. "
"Bože, odavno sam želeo nešto da te pitam. "
"Pitaj. "
"Ta priča o smaku sveta. . . uvek mi je izgledala nekako užasno. Ne liči mi to na
tebe. Isuviše je kazneno-pedagoška. Kao, Ti si bio tolerantan, pun
ljubavi, strpljenja, razumevanja. . . Ali, iznutra, u Tebi, gori prigušeni gnev,
koji, tu i tamo, izbije kroz neki ventil. Zvuči neurotično. E, onda kada Ti, iz
samo Tebi znanih razloga, pukne film. . . teško ljudskom rodu. I grešnima i
pravednicima. . . i 'trudnicama i dojiljama'. Šta li je tek to trebalo da znači!? Pa
kad počnu da duvaju anđeli u strašne trube. . . i izađu sva zla na svet. . . Čemu
to? Već je viđeno. Priča se da si i ranije slao potope, katastrofe, satirao ljudski
rod. . , pa se onda zavetovao da to više nećeš činiti. Ovo je, doduše, neka malo
izmenjena verzija. . . Nećeš satirati ljudski rod u međuvremenu, ali hoćeš na
kraju sveta. Kad dođe sudnji dan. U međuvremenu nema kazne. Jedino što
samo Ti znaš kad će taj sudnji dan, a to može biti i danas, pa onda sve izađe na
isto. Hoće li više taj sudnji dan, ili da krečimo!? Sa stanovišta slobodne volje,
svaka pretnja kaznom je ista, bez obzira kad će suđenje biti. "
"Stoji. "
"I? "
"Šta I? Kažeš da ti to ne liči na mene. "
"Bogami, ne liči. "
"Šta bi ti uradio da si na mom mestu? "
"Dobro pitanje, ali mnogo teško. Ipak, moram priznati da sam i sam razmišljao
o tome. "
"I, šta si smislio? "
"Ako je tačno to da je carstvo nebesko u nama, onda će se i sudnji dan zbiti u
nama. Možda se on, u izvesnom smislu, već i dešava. . . kod nekih ljudi. Pitao
sam se zašto imam dar da čujem ono što drugi ne čuju. Zašto si mi dao taj dar, ili
prokletstvo? Ako ja to mogu, onda to, kao mogućnost, postoji za sve ljude. Šta
bi se desilo kada bi nestale granice čula? Kada bismo mogli da čujemo,
vidimo, omirišemo, okusimo. . . sve? Sve opsege vibriranja? Kada bi svest bila
totalna? "
"Sudnji dan? "
"Da, pomišljao sam na to. Neki ljudi, u određenim trenucima svog života,
podvuku crtu, rezimiraju svoj život i procenjuju ga. To je, često, veoma bolno.
Ipak, uvek nešto sakrijemo od sebe. . . Ponešto zaboravimo. Nečemu ne damo
pun
značaj. . . Imamo onu duboku crnu vreću u duhu koju zovemo - nesvesno. Ali, u njoj se
ne kriju samo beli zečevi. . . Možda su te strašne trube, u koje duvaju anđeli, naša čula.
Ako bi se sva čula potpuno otvorila, "čuli" bismo sve. I sebe i druge. Verujem da
postoji i čulo duha koje sve to objedinjuje, daje osećaj sebe kao celine. Da li je ono
sedma truba? Nestala bi mogućnost laži, zaborava, samoobmane, bilo kakve odbrane
od samog sebe. Za mnoge bi to, verovatno, bio užas. Kako li izgleda potpuni susret sa
samim sobom? "
"Radoznao si? "
"Da. "
"Da li si spreman? "
"Da. "
"Onda, neka bude. Otvori se!"
Šta se dešavalo sa Jovanom u tih nekoliko sekundi posle Božjih reči, teško nam je
i da zamislimo. Spolja gledano, izgledalo je kao da vibrira svaka ćelija na njegovom telu.
Tako brzo, da oko sebe stvara beličastu svetlost. Koliko je svetlosnih godina to stanje
trajalo u Jovanovom Duhu, teško je reći.
"Zatvori se", progovorio je Bog, bez onog "Sezame", jer to je iz druge priče. One
o Alibabi i četrdeset razbojnika. Postoji i njena savremena verzija za veliku decu, o kojoj
se možete obavestiti iz dnevne štampe. Ovo je, ipak, literatura, što obavezuje na izvesne
estetske norme, pa čak i na etičke. Uostalom, ta storija nema nikakve veze sa ovom. Ona
se, po već oprobanom receptu, spominje samo zato da bi Jovan imao malo vremena da se
pribere.
"To je, dakle, stvarnost. . . ", progovorio je Jovan.
"Pretoči je u reči. "
"Ti znaš da je to nemoguće. Muzika se ne može govoriti. "
"Rečima je moguće dati obrise smisla. "
"Ali, to nije to. "
"Kao što ni ova stvarnost nije stvarnost. Ipak, pokušaj. "
"Živeći, čovek stvara svoju simfoniju. Čovek je sopstveno muzičko delo. To je
naše pravo stvaralaštvo. Svaka misao, svaki pokret, svako osećanje, . . sve što
činimo je muzika. Ti si nam dao ritam i osnovnu temu:ritam srca koje kuca u
kvarti, ritam disanja, čiji je raspon kvinta, . . sve ostale urođene ritmove i
intervale našeg tela. . . simetrično građenog u zlatnom preseku, . . sa bezbroj
malih i velikih struna, udaraljki, duvača, gudača. . . Čitav orkestar. Ogroman
raspon frekfencija. Možemo svirati čak i svetlosnu muziku. Ali, ljudi je
uglavnom ne čuju. "
"Zašto? "
"Ne znam. Na ovom svetu, nekome je dato da raštimava naše instrumente. Da
nas uči disharmoniji, muzičkom ukusu drugačijem od Tvoga. Možda je to i
nužno. Kako bismo osetili da je nešto lepo, ako nema ružnog sa kojim bismo
ga uporedili? Ništa ne može postojati bez svoje suprotnosti. Pa ni Ti. O tome
smo već pričali. Ipak, disonanca boli. Disharmonija boli. To možda nije fizička
bol, ali je stvarna. Muzičari znaju kako je bolno svirati na raštimovanom
instrumentu. Kada bi neko hteo da me muči strašnim mukama. , . najbolje bi to
učinio raštimovanom muzikom. , . ako ne bih mogao da začepim uši. Oni koji,
svojim življenjem, sviraju falš muziku. . , a to je, valjda, ono što zovu
grehom,
nemaju drugog izbora do da začepe uši, i oči, i sva čula. . . A, kad postanemo 'gluvi' za
muziku življenja, kako onda ispraviti sopstvenu
disharmoniju? Da, za mnoge bi
ukidanje laži bio smak sveta, suočavanje sa samim sobom, sopstvenom disharmonijom.
Valjda zato što je sve živo stvoreno od Tebe. U svakoj ćeliji je Tvoj ukus. Da nije
tako, zašto bi
disharmonija bila bolna? Zašto nam se falš ne bi sviđao? Zašto
bismo,
uopšte, patili zbog ružne muzike koju stvaramo živeći? Zašto nam zlo ne
bi
bilo dobro? Zašto nam đavo ne bi bio Bog? Zašto nam ružno ne bi bilo
lepo?
Da li, u tome, zaista postoji izbor? Da li su tu granice slobode koju nam možeš dati? "
"Ne mogu, iz Sebe, stvoriti nešto što nisam. Ipak, stvarajući Sebe, ono što jesam,
postajući određen onim što jesam, određujem i Svoje granice. Izvan njih je ono što
nisam. I to što nisam postoji u mom Duhu, kao određenje onoga što jesam. "
"U tome je, dakle, tvoj krajnji sud? Tvoj ukus, Ti ćeš, u nama, suditi samome
sebi. Ono što u nama prepoznaš kao ono što Ti jesi, ostaće u Tebi, u Tvom
duhu. Ono što ne prepoznaš kao Sebe, biće izvan Tvog doživljaja Sebe. Kao
pozadina koja okružuje figuru, i nužna je da bi se oblik izdvojio iz nečega što
nije. To, uostalom, i čovek stalno čini. Ako određuje sebe kao dobrog čoveka,
on mora imati i znanje o zlu u sebi. Ali, to znanje mu služi da bi odredio svoje
dobro, prepoznao ga kao sebe. Zlo je u nama kao pojam, ali nije aktivno. Ako
je to naš izbor. Na kraju vremena, sve će 'karte biti na stolu', i svako će primiti
ono što ima aktivno u sebi. Što vibrira. Rezonancija sličnog sa sličnim. To je
pečat koji odvaja žito od kukolja. Svako će imati svoj 'smak sveta'. U Duhu.
Mnogi će to, odista, doživeti kao apokalipsu. Pitao bih te još nešto. "
"Pitaj. "
"Zašto si meni dao više nego drugima? Zašto mogu da čujem ono što većina
ne može? "
"Dao sam ti više zato što si imao više. Naravno, svaki dar je i zadatak. Ti si
jedan od trideset i šest. "
"Jedan od trideset šest? !Šta je sad to? Da nije vezano za onu muziku koja mi je
juče došla? "
"Sve je vezano za muziku. I život ima svoju osnovnu temu. Ljudi improvizuju,
ali se osnovna tema mora održavati. Da se ne bi izgubili u improvizacijama. "
"I nas trideset šest imamo zadatak da to činimo? "
"Da. "
"Zašto trideset šest? "
"Nije to lako objasniti, ali ti već muzika može nešto reći. "
"To su tri oktave na klaviru, računajući i crne dirke. . . Ali, dva tona se
ponavljaju. . . Ima dva tona viška. Osim, ako si Ti Alfa i Omega. , . prvi i
poslednji. Svaka struna ima dve čvorne tačke koje je drže zategnutom. Tri oktave
života. . . tela, duše i duha. . . I telesni život gradi dvanaest elemenata.
Dvanaest apostola je prenosilo Hristove melodije Duha. . . "
"Može i tako da se kaže. "
"Ali, koji je moj zadatak? "
"Zadaci. Osnovni već izvršavaš. "
"Kako? "
"Življenjem"
"A ostali? "
"Drugi zadatak će ti dati otac. Idi i pitaj oca svoga. "
"Svetu? !"
"Pa, zar imaš drugog oca? "
"Ne. Ali si me zbunio. Zar moj zemaljski otac može davati zadatke kojima se
prenosi Tvoja volja? "
"Naravno!"
"Dobro. Pitaću ga. Imaš li još neki zadatak za mene? "
"O, da. Imam ih puno. Ali, moraš biti strpljiv. Sve u svoje vreme. Za sada imam
još jedan zadatak. "
"Koji? "
"Da nađeš pisara koji će zapisati naše razgovore. "
"Pisara? "
"Dobro. Sada se to zove pisac. "
"Gde da ga nađem? "
"Tamo gde si našao i mene. "
"Tebe mogu naći bilo gde. Mada, izgleda da Ti je ovo omiljeno mesto. Pored
vode. Ponekad pomislim da si Ti voda koja govori. Ima li Bog omiljena
mesta? "
"Svako ko ima ukus, ima i ono što mu je omiljeno. "
"Znači, da ga tražim ovde? Taj bi morao biti neki ribolovac. I prvi apostoli su
bili ribari. A Ti si ih promovisao u lovce na ljude. "
"Čovek je želja. Oni su želju da love već imali. Ja sam ih usmerio na cilj. I pisci
su lovci na ljude. "
"Kako ću znati kada će on biti ovde? "
"Koristi ono što ljudi zovu koincidencija. "
"Misliš li na ono kada se istovremeno dese dva događaja koja su povezana
smislom, a nisu vezana uzrokom i posledicom? Pa onda nekome izgleda da je
to puki slučaj, a nekome da je Bog umešao prste. "
"E, baš to!"
"A kako ću znati da je to on? "
"Ako ima hrabrost u imenu, tvoj duh u prezimenu i vatru u nadimku, znaćeš
da je to tvoj pisar. "
"Opet neka Tvoja začkoljica. Zašto mi, jednostavno, ne daš ime, prezime i broj
telefona? "
"Prvo, zato što bi to bilo banalno. Ne dolikuje Bogu. A i ne znam njegov broj
telefona. Ne koristim tu spravu. Drugo, pomislio bi čovek da ga neki ludak
zove telefonom jer umišlja kako ima da kaže nešto toliko važno, da će se jedan
pisac staviti u službu njegove paranoje i trošiti svoje dragoceno vreme
da
o
tome piše roman. "
"A ovako, pored vode, neće steći takav utisak? "
"Pored vode čovek je otvoren za čuda, za neobično i mistično. Za imaginaciju i
nadahnuće. Za Boga. Voda je živa i pamti. Ona je najbolji pisar. Na žalost,
većina ljudi ne ume da čita iz nje. "
"Dobro. Učiniću tako. A sada, idem kod svog oca Svete po drugi zadatak. Živo
me interesuje šta si smislio kad hoćeš da mi, preko njega, preneseš Svoju želju. "
"Svideće ti se. Pozdravi oca. "
"Ne sumnjam. Očeva volja biće i sinovljeva. Kao, uostalom, i kod vas dvojice, . .
ili
trojice. . . ", Jovan se osmehnuo.
"Čemu si se nasmejao, moj Jovane? "
"Palo mi je na pamet da i mog oca, Svetu, zato što je jak za trojicu, zovu 'Sveta
trojica. ' "
"Ha, ha. . . Njegova najveća snaga leži u tome što ima vas dvojicu sinova. Zbog
toga i jeste Sveta trojica. Zato i ima pravo da zada zadatak u moje ime. "
"Raste mi radoznalost. Odoh ocu svome. "
"Bog s tobom, moj Jovane. "
"Jovan s Tobom, moj Bože. "
GLAVA XXIII
OTAC SVETA I NJEGOV ZADATAK
"Pomaže Bog oče", pozdravio je Jovan.
"Bog ti pomogao, sine, "otpozdravio je Sveta, podigavši na tren pogled sa
komada drveta koje je obrađivao.
"Šta to praviš? "
"Kolevku. "
"Za koga? "
"Za unuke. "
"Čije unuke? "
"Sofijine i moje. "
"Pa, vi još nemate unuke. "
"Od nečega mora da se počne. Eto, ja sam počeo. A vi je napunite. "
"Treba decu neko i da rodi. . . "
"Daće Bog. "
"Kad smo već kod Boga, pozdravio te je. "
"Ma, Boga ti? "
"Boga mi, jeste. I još mi je rekao da ti imaš zadatak za mene koji će biti po
Njegovoj volji. Zato sam došao. Da te pitam. U čemu se to slažu Božja i tvoja
volja? "
"Pa, vidiš, valjda? "
"Šta da vidim? Vidim da praviš kolevku. "
"Za koga? "
"Kažeš, za unuke. "
"Eto, to je moja volja. . . i želja. Ako te je Gospod poslao da mi ispuniš tu želju,
hvala mu k'o bratu rođenom. "
"I, to je taj tajanstveni zadatak? Pa ja bih ga ispunio i da mi ga nisi zadao. "
"Očevi i treba da žele ono što sinovi žele. Da im zadaju zadatke koje bi, i onako,
svojom voljom, ispunili. "
"Da li je to sve? "
"Pa. . . pošto mi pravljenje kolevki ide od ruke, gledaj da ih bude što više. I, učite
ih, mlada i ti, da budu čestiti ljudi. Uostalom, ti drugačije ne bi ni mogao. A ni
žena koju izabereš. Neću da ti se mešam. . . ali, ova mala iz komšiluka. . . Ko da
je
za tebe Svevišnji stvorio. Mnogo mi se sviđa. . . Pa, k'o velim. . . "
"E, Sveto, Sveto. . . Opasan si ti čiča. Sve vidiš. . . Kad smo već kod 'male iz
komšiluka', ona će ti rađati unuke. "
"Ljudino moja, dođi da te otac zagrli. Hvalim te Bože. Čini mi se da ti je i brat
pred ženidbom. Sa starijom sestrom. Dobre su to cure. A, od dobra se
dobru
može
nadati. Sad bi, ovako mator, zaigrao k'o momak!Kako će ti se tek majka
obradovati!Napravićemo pravo slavlje. Idem ja da obradujem moju
mladu!"
"Odoh i ja kod svoje. "
"Idi, sine. Kraj nje ti je mesto!"
I, odoše i otac i sin sa osmehom. Svaki svojoj dragoj. Da ih obraduju. Sirene koje
su zavijale, nisu čuli. Imali su preča "posla". Neki bi rekli: "Srpska posla". Daj Bože da
Srbi zaista shvate šta su zapravo ta čuvena "Srpska posla". Iako je pisac, iz samo njemu
znanih razloga, do sada izbegavao da spomene i naciju i zemlju u kojoj se sve ovo
dešava, svakome je, verovatno, jasno da su u pitanju Srbi. Doduše, ima i onih koji misle
da su Srbi neko pleme u Africi koje se bavi uzgajanjem banana. Banane ne uspevaju u
Srbiji, iako je nazivaju banana državom. Radi se o stilskoj figuri. To kažem zbog
mogućih netačnosti u budućim udžbenicima geografije, ili botanike. Iz čisto naučnih
razloga. Ne zbog Srba, već zbog banana. Neki mešaju Srbe i sa Indijancima. Valjda im
zato "poklanjaju" tomahavke. Indijanci imaju svog Manitua, dok Srbe bije glas da su
ma'niti. Možda je u tome neka skrivena veza. Elem, Tvorac je, barem u ovoj priči,
Srbima zadao neke druge zadatke, ili "poslove". Tako ispada da su "Srpska posla", u
stvari, Božja posla. A Božja posla su uvek preča posla. Kad ljudi imaju takva preča
posla, ne bi ih trebalo zamajavati. Zato će se, i u ovoj priči, preći na "stvar". To što okolo
padaju bombe, to je samo "dekor" uz scenu. Ne želim da kažem da su, ne daj Bože, oni
koji ovih dana ili meseci ginu od tih bombi, statisti. Statisti su samo u statistikama onih
koji ih prebrojavaju. I zlo ima svoja preča posla. Ne znam da li ono ima neke omiljene
poslenike, i da li se ime neke nacije, ili nacija, može izjednačiti sa "đavoljim poslom".
Nisam baš upućen u načine na koje posluje nečastivi. Taj "poslovni svet" mi je stran. Kao
i statistika. Ono što znam jeste da samo život stvara život. To je, valjda, ona osnovna
muzička tema života o kojoj je Gospod govorio Jovanu. Neko je mora stalno "držati", da
ne bismo odlutali u neobuzdanim improvizacijama. Ili, kako se to danas kaže, životnim
stilovima. Da li je "držanje teme" čovečanstvu zadatak koji je Srbima postavioTvorac,
ili je to mit koji su samoinicijativno ugradili u svoje bivstvovanje, ili pak manipulacija
podmetnuta iz ideološko-političkih interesa, Bog te pita. Možda sve ove mogućnosti ne
isključuju jedna drugu, već se prepliću. Bez Boga se lako odluta, jer nema osnovne teme.
Svako svira svoje, dok "ne odsvira svoje". Jadan je orkestar sastavljen od takvih
muzičara.
GLAVA XXIV
SVADBA U KANUU
Kada je "čika" Sava počeo da gradi svoj veliki splav na Savi, a govorio da gradi
Nojevu barku, mnogi su mu se smejali. Sava je sve radio po meri. U dužinu trista lakata,
u širinu pedeset, a u visinu trideset. . . Kako je i zapisano. Za gradnju mu je bilo potrebno
veliko dvorište kako bi smestio razne životinje koje je polagano prikupljao. Sve u
parovima. "Za ne daj Bože. "Ako se Bog ponovo predomisli zbog ljudskog svaštočinstva.
Nije Sava bio verski fanatik. Daleko od toga. Nije bio ni ludak. Čiča je voleo život i reku,
i dobro vino, i dobru pesmu, . . a bogami i lepu ženu. Ne bi mogao čovek koji ne voli
život da pravi tako dobru riblju čorbu. A ne bi mogao ni tako lepo da peva, iz srca. U
stvari, Sava je voleo da gradi, i da to što gradi bude veliko, i od drveta. Da miriše na
drvo. A nije bio stolar po profesiji. E sad, da ga ne bi smatrali zamlatom, izmislio je priču
o potopu, kao alibi. Kad mu se već smeju i čude, neka to bude iz velikog, da kažemo
biblijskog, razloga. Nije ni čudo što je tako razmišljao kad je Srbin, i to starog kova. Bilo
je još prednosti koje mu je donela njegova zamišljotina, da ne kažemo izmišljotina, jer to
ne bi bila prava reč. U njegovom dvorištu, koje je mirisalo na sveže obrađeno drvo,
skupljali su se ljudi. A Sava je voleo ljude. Ljudi su dolazili iz raznih razloga. Neki iz
radoznalosti, drugi na čašicu razgovora o večnim temama. Gradnja Nojeve barke,
razumljivo, inspiriše na razgovore o neprolaznom. Bilo je i onih koji su hteli da
pomognu. Jedni, kao što je bio Sveta, zato što i sami vole da grade, a drugi za svaki
slučaj. Ko zna, možda je čiča blesav. . . Ali, šta ako se desi nekakav novi potop? U
ovakvim vremenima se ničemu ne bi trebalo čuditi. Zna se kako su prošli oni koji su se
smejali dok ih je Noje opominjao. Trebalo bi obezbediti mesto. Znamo dobro da se
istorija ponavlja. Mada, ovde se ne radi o istoriji, već o Bibliji. . . Ali, što je sigurno,
sigurno je!Tek, iz ovih, ili onih razloga, oko Savine Nojeve barke okupljalo se društvo.
Lepo se jelo, pilo, pričalo i pevalo. I sve to pored vode. Pa, i ako ne bude potopa, vredi.
A onda je došao rat. Mislim na ovaj poslednji. Ovaj sa kaubojima. Biblijska
atmosfera se izmešala sa vesternom. Neobična kombinacija. Kauboji sa neba gađaju
"nebeski narod" na zemlji. I, nebeski narod, kao naturščik, igra ulogu Indijanaca u
skupom "kaubojcu". Spektakl! Sve uživo. Dok ih kauboji gađaju, "Indijanci" pevaju na
trgovima:"O veliki Manitu. . . ", ili, u domaćoj verziji:"Bože pravde. . . " Doduše, ne lože
logorske vatre, jer ovo su druga vremena. . . A plamena ionako ima koliko hoćeš. Tako
velike logorske vatre crvenokošci nisu imali priliku da vide. Ali, što bi rekao jedan
naš:"Princip je isti, sve su ostalo nijanse. . . " I taj što je to rekao je pevao. Svi smo mi
koji pevamo, jer pesma nas je održala, njojzi hvala, čuli za onu njihovu narodnu:"Samo
mrtav Indijanac je dobar Indijanac. " Kad smo bili mali, gledali smo kaubojce i skupljali
čaure u prvim redovima bioskopa. Čak smo i navijali za kauboje. Indijanci su imali ulogu
paravojnih jedinica i napadali karavane, skidali skalpove. . . i pri tome se, istini za volju,
mnogo drali. Nisu imali portparole, pa su čoporativno i necivilizovano pravili buku.
Nekultura jedna. Kome je još važno šta se kaže? !Bitan je nivo, način na koji se kaže.
Ružne reči iritiraju kulturan svet. Trebalo je naterati male divljake da operu usta sapunom
zbog prljavih reči koje su izgovorili. Nebitno je bilo i to što su se borili za svoju zemlju, i
što su kauboji, u stvari, bili okupatori i ubice. Način otpora je bio necivilizovan. Postoje
politička sredstva, institucije, diplomatija. . . No, pustimo sada te Indijance. Neka mirno
i dostojanstveno žive u svojim rezervatima. Oni su sada ravnopravni građani jedne velike
i demokratske države. I manje se deru. Ako se uopšte deru. I ne skidaju više skalpove.
Lepo su vaspitani. Što je dobro. Pozabavimo se ovim domaćim, "nebeskim Indijancima".
U kontekstu te priče o nama i Indijancima, nekome je palo na pamet da bi Savin
splav, čija je gradnja bila pri kraju, trebalo da bude kanu. "Poslednji Mohikanci" bi
trebalo da se spasu u kanuu, kao što priliči Indijancima, a ne u nekakvoj Nojevoj barci.
Ona je za "Ješe". Ideja je tako bila prihvaćena, što i nije čudo, jer se blesave ideje prosto
lepe za nas. I, splav je dobio ime "Kanu".
A onda je Sveti pao na pamet još jedan genijalni naum. Da u sred rata, u "Kanuu",
napravi svadbu povodom venčanja svojih sinova. I tako su počeli da pripremaju svadbu
u Kanuu. U stvari, četiri svadbe istovremeno. Nemojte reći da ste iznenađeni. Mnogo sam
reči utrošio pripremajući vas za ovaj trenutak. A nisam vas samo ja pripremao. I Veliki
Kuvar je umešao svoje prste. Petar i Marta, Jovan i Marija, Lazar i Milica, Nikola i
Mileva. Tek sada vidim da sva ženska imena počinju sa M. Pa, i prva reč koju
izgovorimo počinje sa m i upućena je ženi:"Mama. "Sve su ostalo nijanse. Ko pomisli da
to ima veze sa edipalnom vezanošću za majku, nije daleko od istine. Srbi jesu vezani za
majke. A i za očeve. Možda je to staromodna patologija. Ne znam da li bi je vredelo
menjati za neke druge koje su sada u modi po belom svetu. Iako te bolesti nazivaju
lepšim imenima. No, nećemo o bolestima pred svadbu.
A ni ta svadba u množini, jer to su bile četiri svadbe u jednoj, nije bila obična
svadba. Prvo, niko nije pozvan reda radi. Pozvani su samo oni koji su to zaslužili time što
ih neko voli. Neko od slavljenika. U slavljenike se računaju oni koji se venčavaju i oni
koji njih vole. Ljubav je, za ovu svadbu, bila pozivnica. Svadbe, inače, mogu da budu
vrlo zamorne i banalne, tako da se na njima najgore provedu slavljenici. Ova svadba nije
bila takva. Bila je neobična i po tome što nije bilo narodnjaka. "Kakva je to svadba bez
narodnjaka? !", pitaće se neki. Pa, neobična svadba, već smo rekli. "Kakva je to svadba
koja je obična? ", pitam ja te neke. Može li nešto što je obično, zaista da bude svadba?
Osim, ako mislite da je venčanje običan događaj. Jedna od stvari, iz nepisanog
scenarija, koje normalan čovek treba da odradi u životu.
Organizaciju ovog neobičnog događaja preuzela su na sebe dva Miloša i jedan
Sveta. Zašto dva Miloša? Da ne bi došla dva loša. . . kao u uzrečici. . . Šalim se. Nije
zbog toga. Pitate sa razlogom ko je sad taj drugi Miloš? Dozvolite da se upoznamo. Kao
što je i red na svadbi. Drugi Miloš je, gledano po starosti , u stvari, prvi Miloš. Milevin
otac. Oficir u penziji. Od mlađeg Miloša je dobio nadimak "Čika klipan. " Sve dečake u
komšiluku otac Miloš je, iz milošte i u šali, nazivao klipanima. Momčići su ga voleli
zbog njegovog srdačnog ponašanja, u kome se osećala čvrstina i poštovanje muškosti
ovih malih "klipana". Odnosio se prema njima kao "muškarac sa muškarcem". Nisu ga se
plašili. Mali Miloš je i tada bio siguran da se neće naljutiti zbog nadimka. Ako on može
njih, u šali, da zove klipanima, mogu i oni njega. Nema prave šale bez prave
ravnopravnosti. Tako je i bilo. "Čika klipan" se slatko smejao svom nadimku. Moglo bi
se čak reći da je bio i ponosan na njega. Pa, nema svako privilegiju, zasnovanu na
takvoj bliskosti sa momčićima, da ga zovu klipanom. I to ne iza leđa. Nego u oči. Baš tog
dečaka Miloša je posebno voleo. Njega je nazivao "klipanom nad klipanima", i svojim
sinom. Često je posmatrao kako dečaci igraju fudbal, ili košarku i bio im je sudija. I to
još kakav. Mogao bi da sudi i prvoj ligi. On je ozbiljno shvatao svoju ulogu i do u tančine
proučavao pravila. Govorio je da je mnogo veća odgovornost suditi na dečijim
utakmicama, nego na utakmicama kupa šampiona. Tu je svaka nepravda, ili neznanje,
veliki greh. Učiti decu čestitosti i ozbiljnosti u igri, jer je i život jedna ozbiljna igra,
najodgovorniji je zadatak.
Dok je posmatrao Miloša kako igra, oči su mu sijale kao žeravice. Dečak je igrao
srcem. Bez ostatka. Kao da je to što igra najvažnija stvar na svetu. Sve se može naučiti,
ali ne i srčanost. Ona je Božji dar. Sve vredno u životu se samo iz srca može doseći. Znao
je to "Čika klipan", opčinjen svojim mladim imenjakom. Veliku mu je radost
pričinjavalo to što su njegova Mileva i Miloš od malih nogu bili kao brat i sestra. Miloš
nije bio naprasit dečak i izbegavao je tuče. Osim, ako bi neko uvredio Milevu. To bi
svakoga, sasvim sigurno, koštalo razbijenog nosa. Makar protivnik bio i za glavu viši.
Ovih dana je, eto, doživeo to zadovoljstvo i čast da pripremi svadbu svoje "sestre". Kao
da je to najvažnija stvar na svetu. Drugačije ne bi ni umeo.
Osnovni sastojci za pravljenje svadbe su već bili tu. Žene i muškarci koji se vole.
To se prvo dobro izmeša, a onda se dodaju začini. Kume i kumovi, i ostali svati. Ljude je
trebalo prvo dobro nahraniti. U tome su, hvala Bogu, naše domaćice prave čarobnice.
Čovek je, kao što znamo, dualistično biće. Ne treba zanemariti ni dušu ni telo. Kad se
dobro jede, trebalo bi da se i dobro zalije. Postoje određene vrste tečnosti koje, iako im je
voda osnovni sastojak, ne gase vatru, već je pale. Napred spomenuti Indijanci su ih zvali
"vatrena voda". Po jednoj vrsti takve vatrene vode, zvanoj šljivovica, postali smo čuveni
u svetu. Nismo mi tek sada postali čuveni. Bilo je vatre u nama i ranije. A i vode.
Nećemo ovom prilikom u detalje iznositi recept za pravljenje dobre svadbe. Osnovno
smo već i rekli. A muzika? Ona se ne sme zaboraviti. Ona mora biti u skladu sa
unutrašnjom muzikom koja dolazi iz ljudi koji slave. Prisetimo se. Čovek može primiti
samo ono što već ima u sebi. U sebi ima ono što stvara iz sebe. Zbog toga je gotovo
nemoguće primiti nešto što pre toga nismo stvorili. Stvorili? Iz čega? Pa ni iz čega. Kao
Bog. U tome i jeste suština stvaranja.
Jovan je, kao što znamo, umeo da čuje unutrašnju muziku ljudi. Zato mu nije bilo
teško da okupi odgovarajuće muzičare koji će svojim muziciranjem postići sklad sa
unutrašnjim vibracijama zvanica. I, tako je otpočelo slavlje. Kao sva telesna bića, svatovi
su prvo jeli i pili, a zatim ustali sa svojih stolica da nahrane dušu razgovorom. Mislim da
nije loša ideja da se, kao nevidljivi kibiceri, prošetamo od grupice do grupice i saznamo o
čemu pričaju.
". . . Ne mislim da su nauka i religija u antagonizmu. . . Naprotiv. Mislim da se
sve
više približavaju jedna drugoj. . . ", objašnjavao je Nikola Jovanu.
"Ima li u fizici mesta za Boga? "
"Ako nema u fizici ima u fizičarima. Većina savremenih, velikih fizičara su
duboko religiozni ljudi. Na svoj način. Fizika može objasniti kako se nešto
dešava, ali ne i zašto. Ona ne obuhvata svrhu. Čovek, fizičar, međutim, ne može
ostati imun na metafizičke implikacije koje mogu proisteći iz novih saznanja
nauke. To je najuzbudljivije. Svako ima potrebu da stvori svoju sliku sveta. Ti si
muzičar, i svoj doživljaj stvarnosti zasnivaš na muzici. A ja svoju sliku sveta
zasnivam na fizici. Ulazak u mikrokosmos elementarnih čestica započeo je
novu eru u ljudskoj misli. Svet nam više ne izgleda tako čvrst i determinisan
kao pre otkrića kvantne teorije i teorije relativiteta. . . "
"Uvek se obradujem kada osetim da sa nekim delim isti pogled na svet.
Naučnici različitih profesija se koriste različitom terminologijom i često ne
primećuju da govore o jednom istom drugim rečima. "
"Našao si sličnost u tvojim i mojim pogledima? "
"Dok si , maločas, govorio o tome šta te vodi dok tragaš ka novim
saznanjima, teorijama, otkrićima. . . imao sam doživljaj kao da si kompozitor. "
"Misliš na moju priču o lepim teorijama? "
"Da. Priseti se svojih reči. Da ne znam da si fizičar, da sam slučajno prošao i
čuo taj deo razgovora, pomislio bih da si muzičar i da govoriš o muzici. "
"U pravu si, Jovane. Drago mi je da si to osetio. Za mene je nauka
umetnost, i podleže istim kriterijumima. Svaka teorija koju razrađujem ili
čujem, prvo prođe test iz estetike. Iskustvo me je naučilo da ako nije lepa, nije
ni istinita. Jedan veliki matematičar je rekao da i obrasci u matematici, kao i
oni u slikarstvu i poeziji, moraju biti lepi. Ideje se, kao i boje i reči, moraju
uklapati harmonično. Lepota je prvi test. Nema trajnog opstanka ružnoj
matematici, a ni fizici. "
"Kako osećaš lepotu u fizici? "
"Kad se, proučavajući prirodu, zagledamo ispod površine stvari, nalazimo sve
više i više lepote. I sistem misli koji je objašnjava mora biti lep, skladan,
harmoničan. Mora odražavati ono što objašnjava. "
"Jasno mi je, Nikola, kako se doživljava lepota u muzici, ali kako je to u fizici? "
"To se ne bi moglo definisati, već se prepoznaje kad se oseti. . . Ipak, pokušaću
da nešto i objasnim. Ključna je jednostavnost teorije. Ne mehanička vrsta
jednostavnosti koju bi odredili prebrojavanjem formula, već jednostavnost
načela, ideja. Priroda ne štedi na česticama, niti na silama, već na načelima.
Zatim, osećaj neizbežnosti u njoj. Kao kada, pri slušanju nekog muzičkog dela,
osetiš da ništa ne bi smelo biti drugačije. Nijedan ton. . . "
Dok je Nikola izgovarao poslednje reči, prišao im je Miloš sa osmehom na
licu, podstaknut onim što je čuo.
"Jel' ti to pričaš o Milevi? To su prave reči za njenu lepotu. Lepota njene duše
je poput lepote pesme u kojoj ništa ne bi trebalo menjati. Neizbežna lepota i
jednostavnost. . . "
Nikola i Jovan se nasmejaše.
"Lepota je takva, u čemu god, ili u kome god da se nalazi. . . ", zaključio je
Jovan.
"Nemoj da si ljubomoran. I tvoja mlada je oličenje lepote. . . baš takve o kakvoj
ste govorili. Pošto sam čuo da Nikola govori, mislio sam da je reč o Milevi. . . "
"Ne bih da te razočaram, ali razgovarali smo o fizici i muzici. . . i lepoti koja ih
povezuje. . . ", objasnio je Nikola.
"Ha, ha. . . A meni se učinilo da pričate o ženama. Vidite, lepota sve
povezuje. Ustvari, sve lepote su povezane. Dok ti pričaš o fizici i muzici tvoja
draga nešto računa. "
"Šta računa? "
"Eno je, sa Petrom, Marijom , Martom, Lazarom i Milicom. Računa koliko dece
treba da rode da bi stigle gene za glupost koji se brže razmnožavaju. Ako nisi
znao, pametni su spori u razmnožavanju. Koliko sam shvatio iz njene
matematike, kasne dve generacije u jednom veku. U apsolutnom iznosu
potomaka, rezultat je pet prema jedan u korist glupih. . . Sa stanovišta teorije
evolucije, glupost je u prednosti. "
"Jovane, prijatelju, hajdemo mi do naših žena. Tamo nam se, izgleda, kroji
sudbina. . . i to na naučnoj osnovi. Matematika je neumoljiva, kao i evolucija. "
Miloš je, kao pravi domaćin, nastavio da obilazi goste i budno prati da li nekome
nešto nedostaje. Jovan i Nikola su se pridružili grupi koja je govorila o genetičkoj
strategiji povećavanja broja pametnih u populaciji. Prava svadbena tema. Dočekali su ih
zaljubljeni pogledi i blistavi osmesi.
"Moja Mileva je čudo od matematičara. Sve može da izračuna. Samo je previše
skromna da bi to i priznala. Ljubavi moja, šta je tvoja pametna glavica
izračunala?
Koliko dece traba da imamo? ", prišao je Nikola i nežno je zagrlio.
"Pa, pošto smo četvrta generacija u ovom veku, da bismo ispravili negativan
skor samo iz ovog veka, minimum bi bio dvanaest zarez četrdeset devet, " ljupko
se osmehnula Mileva
"Uau! Pa to znači da bismo morali odmah da počnemo. Kako si došla, draga,
do te cifre? "
"Jednostavno. Statistika kaže da se ljudi nižeg obrazovanja i inteligencije, u
proseku, žene i udaju, i prave decu, mlađi. Do devetnaeste. Obrazovaniji i
inteligentniji to čine negde oko dvadeset i sedme. Za četiri generacije prvima
je potrebno sedamdeset i šest a drugima sto osam godina. To su gotovo dve
generacije prednosti. Statistika kaže da je i prosečan broj dece dva i po prema
jedan i po u korist prvih. Preračunato, to je pet puta više za jedan vek. Ako se
tako nastavi, aritmetičkom progresijom. . . čovečanstvo će. . . "
"Ha, ha. . . Dame i gospodo, to se ne sme dogoditi!Spas čovečanstva i nacije je
u našim rukama. Dajte mi svi ovde zavet da ćete svim silama raditi na
rešavanju ovog velikog problema!"
"Dajemo!", usledilo je oduševljenje.
"E, red je i da zalijemo ovaj novi zavet!"
Napuniše čaše svi i kucnuše se.
"Nikola ljubavi, ti si objavio nekoliko članaka o problemu povećavanja ljudske
energije, energije čovečanstva. Tvoje ideje su me i podstakle na ovu
matematiku. . . onaj deo o dodavanju mase veće brzine. . . Trenutak je da nam
nešto kažeš i o tome, molim te. . . "
"To su neka moja sociološko-filosofska razmišljanja. Pošao sam od uverenja
da se osnovni principi fizike mogu primeniti i na ljudsko društvo. Mislim da
ključna načela prirode važe na različitim nivoima, iako se drugačije
ispoljavaju. Analogije se mogu praviti. Jovan pravi analogije sa muzikom. . . "
"Na koja načela misliš? ", prekinuo ga je Jovan radoznalo.
"Iako možda nikada nećemo moći da shvatimo ljudski život, mi sigurno znamo
da je to pokret, bilo kakav da je. . . "
"Sve što postoji je pokret. Bez kretanja nema postojanja", dodao je Jovan.
"Naravno. Postojanje pokreta neizbežno znači postojanje tela koje se pokreće
i snage koja ga kreće. Mase koju pokreće neka sila. Svaka masa poseduje silu
inercije, svaka sila teži da se zadrži. Zbog tog univerzalnog svojstva i stanja,
telo, bilo da se ne kreće ili da je u pokretu, teži da ostane u istom stanju. A
sila, manifestujući se svuda i iz bilo kog razloga, stvara podjednaku suprotnu
silu. Proizilazi, kao apsolutna neophodnost, da svaki pokret u prirodi mora da
bude ritmički. "
"I, kako to povezuješ sa ljudskim društvom? ", umešao se Petar, nestrpljiv da
čuje ishod.
"Polako. Još malo uvoda. Ritam je u svemu. U kretanju planeta, plimi i
oseki,
potisku vazduha, kretanju klatna, oscilacijama struje. . . "
"Kucanju srca, telesnim funkcijama. . . Životnim ciklusima. . . ", dopunio je
Jovan.
"O tome govori i Vladika Nikolaj. . , " uključila se Milica, inspirisana
temom, ". . . kad kaže da: 'postoje glasovi i u kamenu, i u zemlji, i u biljci, i u
kapi vode, i u atomu vazduha, isto tako kao što postoje glasovi i u suncima,
zvezdama, planetama, mesecima, kao telima. U čemu god ima unutrašnjeg
pokreta, ima i glasa. . . Sva vasiona je jedna trešteća muzika, i neprestani govor, i
neprestani razgovor. . . "
"Tako je. Sve životne manifestacije, čak i u najkomplikovanijem obliku, kao na
primer u čoveku, ma kako neshvatljive i isprepletane, samo su jedan pokret na
koji se mogu primeniti isti opšti zakoni kretanja koji vladaju i u fizičkom
univerzumu. "
"Mogu li da se primene i na čovečanstvo kao celinu? "
"Naravno. U tome je poenta. Svi smo mi jedno i jedno je u svemu. U toj istini je
srž hrišćanstva, a većina ljudi je, nažalost, , ne shvata. "
"A još manje ljudi je živi. I eto rata", uzdahnula je Marija.
"Da. Zamislite čovečanstvo kao masu koju pokreće sila. "
"Zamislili smo. Velika jedna masa za koju je potrebna veeelika sila. . . ", našalila
se Marta.
"Iako to nije jednostavno kretanje, ipak, opšti zakoni mehaničkog kretanja
mogu biti primenljivi i na njega. Ta veeelika energija, u vezi sa tom
masom, može da se meri u skladu sa dobro poznatim principima množenja
polovine mase sa kvadratom određene brzine. Na sličan način možemo da
zamislimo kako se ljudska energija, energija čovečanstva, meri tako što se
polovina ljudske mase množi sa kvadratom brzine, koju još ne možemo da
izračunamo. "
"Šta bi to bila brzina čovečanstva? ", pitao je Petar sa očiglednim, izrazom
čuđenja.
"Teško je to definisati, a posebno izmeriti. Međutim, princip
funkcioniše. Intuitivno osećamo kada se u životu krećemo, a kada smo
tromi, iako nam je teško da definišemo u čemu je brzina kretanja. Osnovni
problem nauke je, po meni, kako da se poveća pokretačka energija čovečanstva. "
"Imaš li ideju kako, Nikola? ", podsticao ga je Petar.
"Kao i u fizici. To se može postići na tri načina: povećanjem mase, smanjenjem
suprotstavljajućih sila, sila trenja, ili negativnih sila, koje deluju u suprotnom
smeru, i povećavanjem pogonske sile. . . "
"Dobro. Za masu mi je jasno. Ona se povećava poboljšavanjem uslova
života,
brigom za zdravlje, produžavanjem ljudskog veka, napretkom
medicine.
.
.
Podsticanjem nataliteta. Ali, šta ti je trenje, negativne sile. . . kada je u
pitanju
čovečanstvo? ", Petar je nastavio sa pitanjima.
"Neznanje, glupost, lenjost, imbecilnost, neobrazovanost, duhovna i
emocionalna nezrelost, su sile čistog trenja ili otpora, bez ikakve tendencije
usmeravanja. S druge strane ludilo, samouništavanje, fanatizam, šovinizam, su
sile negativnog karaktera koje deluju u suprotnom smeru od pokretačke
energije. "
"Ma koliko da je neznanje, kao sila trenja, moglo da uspori kretanje čoveka
napred u prošlosti, sigurno je da su danas negativne sile postale značajnije. "
"Na žalost. Vidimo koliko je pozitivna sila znanja, i u ovom ratu, upotrebljena
protiv čoveka. "
"Velike nacije su povećale svoju ljudsku masu, standard, obrazovanje, za koje
se može reći da povećavaju ljudsku brzinu, ako sam te dobro razumeo.
Ipak,
nemam utisak da su stvarno povećali onu suštinski ljudsku energiju.
Duhovnu,
"
zaključio je Petar
"Kod našeg naroda se, očigledno, smanjuje masa. Da li to nadoknađujemo
'brzinom'? Ne znam. 'Dal' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama? 'Ni
to ne znam. Ko to zna? Možda je Vladika Nikolaj, kojega je moja Milica već
citirala, u pravu kada kaže:'Ja ne znam planove Božije, ali držim da Božji promisao hoće
preko pravoslavnih Slovena da kaže svetu spasonosnu reč, da
donese
spasonosnu
utehu i spasonosni lek. "
"Daj Bože da je tako. Da žrtva ima svrhu, " uzdahnula je Marta
"Oprosti Nikola, " izvinuo se Lazar osećajući da je, možda, skrenuo razgovor u
drugom smeru. "Prekinuo sam te. Interesuje me odgovor na Petrovo pitanje o
velikim nacijama. "
"Nisi me prekinuo, već dopunio. Veliko mi je zadovoljstvo da čujem reči našeg
Vladike na pravom mestu. I ja se iskreno nadam da je on u pravu. A što se tiče
velikih nacija i njihovog povećanja mase. . . Kod dodavanja nove mase staroj,
od presudne važnosti je da li je ta nova masa iste brzine kao i stara, ili je manje,
odnosno veće brzine. Najvažnije je dodati masu veće brzine. Kada
bi, na primer,
deca bila istog stepena prosvećenosti kao njihovi roditelji, to jest kada bi predstavljali
masu "iste brzine", energija bi se jednostavno povećavala
proporcionalno
dodatom broju. Ako su napredniji, ili su masa "veće
brzine",
tada će nova
generacija u značajnijoj meri doprineti ukupnom zbiru ljudske energije. "
"I tu je tvoja Mileva počela da računa. Ispada da oni koji se duhovno
ubrzavaju, usporavaju sa razmnožavanjem. Povećavaju brzinu, ali smanjuju
masu. Dobijaju kvalitet na račun kvantiteta. Ali, pošto je čovečanstvo celina,
jedno, krajnji ishod bi mogao biti da, u zbiru, postaje gluplje. I tako, da bi smo
ga spasli, trebalo bi da imamo, ako se smatramo pametnima i prosvećenima,
dvanaest zarez četrdeset devet komada dece. Cirka. Da nas briga za toliku decu
ne uspori u duhovnom razvoju? Posebno nas, žene? ", primetila je Marta uz smešak.
"Setimo se Baha!Imao je tuce dece, svakom se maksimalno posvetio, a
pogledajmo i šta je sve stvorio!", oglasio se Jovan.
"A njegova žena? ", nastavila je nestašno Marta.
"Prva žena mu je, na žalost, umrla. Druga, Ana Magdalena, žena velike
duhovne 'brzine', napisala je divnu knjigu o njihovom životu. Kakva je to ljubav
bila!Pored svih životnih teškoća, oboje su bili istinski zaljubljeni jedno u drugo do
kraja zemaljskog trajanja. To su bili retki, izuzetni ljudi koji
su kroz život svoje
velike porodice izgradili sjajan odnos i ostvarili sebe, svako
na
svom
planu.
Prosek ne govori mnogo o mogućnostima kvalitetnih ljudskih odnosa
i
mogućnostima ljudske prirode. Izuzeci samo o tome govore. Njih dvoje su imali i 'masu'
i 'ubrzanje'. To je, dakle, moguće. Treba težiti ka mogućem, a ne ka prosečnom. "
U tom trenutku Miloš je ponovo prolazio pored ove "besedničke grupe" i ponovo
čuo poslednje reči koje je povezao sa svojim organizatorskim
problemom. Naime,
bilo je nestalo crnog vina. Obratio se Jovanu za pomoć.
"Čoveče, ja sam pogrešno proračunao i masu i brzinu!Oslonio sam se na prosek.
"
"Kakvu masu i brzinu? ", začudio se Jovan
"Pa, masu crnog vina koja je potrebna za goste, i brzinu kojom će ga gosti popiti.
Šta ćeš, neiskustvo. Moram sada da se snađem hitno. . . "
"Kaži mu da pogleda u velikom kanisteru za vodu iza splava. Tamo ima
vina. ", čuo je Jovan dobro poznati Šaljivdžijin šapat.
"I ti si ovde!? , uskliknuo jeJovan radosno
"Još uvek sam ovde. . . ", pravdao se Miloš, misleći da se Jovan obraća njemu.
". . . Razmišljam gde bih sada mogao da nabavim dobro vino. "
"Naći ćeš ga u velikom kanisteru za vodu iza splava. "
Miloš je hitro otrčao da proveri ono što je čuo od Jovana.
"Došao si na slavlje? !Da pretvoriš vodu u vino kao nekada? !", prošaputao je
Jovan Šaljivdžiji.
"Pravo slavlje ne propuštam!", usledio je odgovor.
"Pa, dobro nam došao, Bože!"
"Bolje vas našao mladenci!"
Miloš se vratio ozarena lica.
"Jovane, brate, u pravu si. Kanister je pun vina!I to kakvog!Božanskog!Da li
znaš otkud ono tamo? "
"Od Boga je. "
"Ih, od Boga!I to što kažeš. Sve je od Boga. "
"Što se onda čudiš? "
"Ne čudim se više, nego se radujem. Pao mi je kamen sa srca. Pitaju me svatovi
kakav sam ja to domaćin. Kažu da je u narodu običaj da domaćin prvo iznosi
dobro vino. Dok se gosti ne napiju i dok još osećaju razliku. A tek onda, kad
jezik odrveni i otupi, iznesu lošije vino, jer tada svatovi razliku i ne primete. "
"A šta si im ti rekao? "
"Da tako nije bilo i kad je Isus bio na svadbi u Kani, zato što je važno da
mladencima u ljubavi bude kao i sa vinom. Sve bolje i bolje. A ne kao što
obično biva posle medenog meseca. Kada je Bog prisutan, ne važe pravila
običnog i nužnosti. Jer, 'u Boga je sve moguće'. Zar ne? "
"Dobro si im rekao!Samo prisustvo Gospoda čini život neobičnim. On je
najpoželjniji svat. "
"Pije li nešto najpoželjniji svat? Da se ne obrukam kao domaćin? "
"Pitaću ga. Gospode, piješ li nešto? ", pitao je Jovan ozareno.
"Šta kaže? "
"Kaže da su ljubav i radost njegov omiljeni koktel. "
"Onda ne moram da brinem. Toga nam neće nedostajati. Napiće nam se Bog
na svadbi. Još će i da zaigra!"
"Hoću!", reče Bog.
A njegova treba da bude i poslednja.
GLAVA I
KRAJ KOJI TO NIJE
U posleratnim danima često sam se prisećao eksperimenata sa majmunima o
kojima sam slušao još u srednjoj školi, a zatim i na studijama psihologije. Ne bih
opisivao te eksperimente. Bitni su zaključci koji su iz njih izvedeni. Naime,
ustanovljeno je da majmuni koji su izloženi nekom stresu, na primer elektrošokovima,
pokazuju značajnija oboljenja tek kasnije, kada prođe stresna sitruacija i kada se opuste. I
tada sam se pitao odakle pravo eksperimentatorima da maltretiraju naše pra pra rođake
primate. Bio sam student jedne humanističke nauke, i red je bio tada da me malo muče i
moralne dileme. Dobijao sam odgovore koji mi nisu baš umirili savest, ali su mi pomogli
da ne razmišljam i dalje o ovom majmunskom problemu.
"Znate, kolega", govorili su mi, "svako saznanje ima svoju cenu. Neko mora da
je plati. Bolje majmuni nego ljudi. Zašto ne postavite pitanje o eksperimentima sa
pacovima? I oni su živi stvorovi i osećaju bol. Majmune doživljavate bližima, i zato vas
muči savest. Zar savest postoji samo onda kada mislite o stvorenjima koja su vam bliska?
Ako je tako, ljudi su vam najbliži. Znanje će koristiti za dobrobit ljudi, poboljšanje
života, ublažavanje bola. . . Ne može nauka napredovati, a sa njom i čovečanstvo, a da to
nikoga ne zaboli. . . "
Prihvatio sam argumente. Zvučali su logično. U svoju odbranu mogu da kažem da
to nisam učinio iz duše. Ostao je crv sumnje. A to je ipak nešto. Ali, to nešto je bilo
toliko malo da sam zaboravio na dilemu sve dok se, jednog dana, nisam osetio kao
majmun. Vratio sam se, ili, bolje rečeno, vratili su me, mojim korenima. Da je još
potrajalo, možda bih počeo da saosećam i sa crvom. . . ili paramecijumom. . . ili, sve
dalje i dalje u lancu postajanja, možda čak i sa Bogom. Srećom, nije toliko trajalo.
Desetak godina mrcvarenja i sedamdesetak dana razapinjanja na krst, nisu dovoljni da
vrate točak evolucije milijarde godina unazad. Zaustavio sam se na majmunima. A i to
će, verovatno, brzo proći. Čovek sporo uči, a brzo zaboravlja.
Ipak, dok je trajalo to moje majmunsko, poststresno stanje, razmišljao sam.
Verovatno je tako od majmuna postao čovek. Razmišljao sam o sebi i o svetu. Kakvo je
to čudo!Svesno biće koje razmišlja o samome sebi!Mogu samo da zamišljam kako se
osećao prvi majmun koji je shvatio da je postao čovek!Ali, zato znam kako se oseća
čovek koji je shvatio da je postao majmun. I još mu je, na nesreću, ostala kao atavizam
loša ljudska navika. Navika da razmišlja. O sebi i o svetu. Prvi greh. Ti prelazni periodi,
takozvani periodi tranzicije, posebno su teški.
Postao sam eksperimentalna životinja u jednom velikom pokusu zvanom
"Milosrdni anđeo", sprovedenom, kao što samo ime kaže, u humanitarne svrhe. Veoma
važnom za dalji napredak čovečanstva. Opit je, kao i svako dobro istraživanje, imao
eksperimentalnu i kontrolnu grupu. U eksperimentalnoj grupi smo bili mi, domaći
majmuni, na kojima je vršeno ispitivanje, a u kontrolnoj grupi, koja je znatno veća, bili
su ostali majmuni sveta koji su samo posmatrali dešavanja. Postoji u psihologiji učenja i
takozvano "učenje putem posmatranja". Jedna narodna poslovica kaže da se budala uči na
svojim greškama, a da se pametan uči na tuđim greškama. Nacrt istraživanja je bio
zamišljen tako da na jednog majmuna krene devetnaest zverova. Uglavnom slonova, ali i
jastrebova, hijena, kojota, šakala. . . Rečju-mešano meso. To bi trebalo da bude stresna
situacija. Prirodnija od elektrošoka, mada su i oni korišćeni. Poznato je da su
eksperimenti in vivo plodonosniji od onih koji se izvode u labaratoriji. Prirodni stres
izaziva prirodnije reakcije. Međutim, u ovom eksperimentu, čak su i slonovi bili leteći.
Kao Dambo, ali ne tako dobroćudni. Grabljivci su bili gore, a majmuni dole. To se, ipak,
u prirodi retko sreće. Istraživači su, valjda, hteli da vide kako će se "nebeski" majmunski
narod ponašati kad se spusti na zemlju.
Nulta hipoteza je bila da će se prestraviti i onesvestiti od straha. Ali, ne lezi
vraže. Da je majmun tako predvidljiva životinja, nikada od njega čovek ne bi postao.
Majmuni su se, kao što im ime kaže, majmunisali. Kezili su se na slonove i ostale zveri
koje su ih obilno zasipale svojim izmetom iz vazduha. Poneku beštiju, koja bi se spustila
niže, majmuni bi gađali bananama, kokosovim orasima ili drugim P. V. O. voćem. U
međuvremenu, skupljali su se u grupe i prkosili neprijatelju kreveljenjem, cupkanjem,
poskakivanjem i podvriskivanjem. To iracionalno ponašanje je, mora se priznati, pomalo
zbunjivalo i grabljivce i eksperimentatore. Ali, za kratko vreme. Pokus je morao biti
nastavljen, jer, setimo se, bio je veoma važan za dalji napredak čovečanstva. Trebalo je
da se, na osnovu zaključaka izvedenih iz njega, predvidi budući tok događaja na
razvojnom putu čoveka. A kako bi to bilo moguće ako se ne može predvideti ni
ponašanje jednog običnog majmuna. Čovek je ipak, složenije biće. Tu su bili i ostali
majmuni, posmatrači, pa bi i njima moglo svašta da padne na pamet, ako bi se ugrozio
imidž jastrebova, slonova i ostalih krupnih i opasnih zverki. Trajalo je to, i trajalo. . . sve
dok "pametniji" nije popustio. Kao u poslovici. Kako se to desilo pročitajte u novinama.
A kada je tragikomedija završena, u posttraumatskom periodu, opustio sam se i
počeo da tražim smisao. To je onaj, po mentalno zdravlje, opasniji period opisan u
prethodno spomenutom eksperimentu. Ako niste znali, i majmun može da dobije čir na
želucu, što se upravo i desilo nekim majmunima iz pomenutog opita. Vidite i sami koliko
smo bliske vrste. U takvom trenutku sam se i setio svoje mlake moralne dileme iz
mladosti. Ali, ne samo te. Mnogo je mlakih moralnih dilema bilo u mom životu. Čak i
kada je reč o meni mnogo bližim bićima od majmuna.
Setio sam se kako sam do skoro, preko televizije, posmatrao nesrećnu, izmučenu
kolonu izbeglica iz Krajine, koja se približavala Beogradu. I u tom slučaju bih mogao, da
bih odbranio sebe, nešto da kažem. Uvek imam olakšavajuću okolnost za sebe. To je,
valjda, i ljudski. Negodovao sam, vrteo glavom, psovao vlast, neprijatelje, velike sile,
pokvaren svet. . . Uuuu. . . kako sam samo junački psovao! Doduše, niko me od onih koje
sam ružio nije čuo. A ne znam ni kakvu vajdu su ti nesrećnici koje sam sažaljevao, imali
od mojih burnih emocija. Čak mogu da kažem i to da sam nekoliko dana imao loš apetit.
Sve mi se smučilo. Ne sećam se tačno koliko je dana to trajalo. Čini mi se tri. Valjda
zato što je "svakog čuda za tri dana dosta". Kasnije je problem sa apetitom nestao.
Nisam ja tako loš momak kao što želim da se predstavim, možda zbog osećanja krivice.
Ponešto sam i uradio. Našao sam posao nekima od tih mučenika. A odneo sam i staru
odeću na sajam, gde su je prikupljali za izbeglice. I dečije igračke. Jednom prilikom sam
poklonio i pelene za jednokratnu upotrebu. . . A, da. . . i mleko u prahu za bebe. Pa šta
hoćete više od mene? Šta sam mogao? Mnogi nisu ni toliko. . !
Nećete vi ništa od mene. Ja hoću. Sam od sebe. Stid me je kad se osetim da sam
bespomoćan. Nisam na to navikao. Teško podnosim to osećanje. Jedan mudar čovek, ili
Bog, svejedno, kako vam drago, rekao je:"Ko nije grešio, neka prvi baci kamen na
grešnika. . . "
Imao sam potrebu da sudim. Svetu, neprijateljima, saveznicima, prijateljima. . . i
na kraju sebi. U tom slučaju, trebalo je početi od kraja. Zato je, ne samo iz spisateljskih
razloga, u ovoj knjizi početak na kraju. Ili kraj na početku. Kako hoćete. Da bar nešto
bude onako kako hoćete. Retko čovek ima priliku da određuje početak i kraj. A i o
sredini bi se moglo razgovarati. Fuj!Što ne volim pesimiste, defetiste i narikače!Nisam ja
od tih. Samo mi se, ponekad, omakne. Pogotovo kad dođe ono naše, kako reče jedan
čovek, "peto godišnje doba"-rat.
Imao sam potrebu dakle, da sudim. Prvo onima kojima sam najviše verovao,
velikim svetskim intelektualcima. Ljudima čijim sam se idejama i znanju do nedavno
divio. Većina njih su moje kolege, psiholozi, psihijatri, psihoanalitičari. . . Nisu ni
beknuli. Zašto? Nisu shvatili o kakvom je ludilu reč? Ma haj'te molim vas! Nismo deca.
Mislili su da od toga nema nikakve vajde? Poznato mi je to. Da sam čuven kao oni,
verujem da ne bih tako postupio. Čuvali su svoje guzice? Verovatno da se o tome radi!A
šta je sa onim lepim pričama o mogućnostima ljudskog razvoja uz pomoć psihoterapije,
o odgovornosti, empatiji, saosećanju, dostojanstvu. . . tra, la, la, la, la? Kad bi čovek
mučio sve muke ovoga sveta, teško da bi mogao lagodno živeti. Biti normalan znači ne
opterećivati se tim stvarima na koje ne možeš da utičeš i koje ne možeš da promeniš.
Deca su umirala u Bijafri, Bangladešu. . . koje kuda. . . Irak bobmarduju svaki čas. . . Ko
će zbog svega toga da pati!? Neki pravi hrišćanin koji veruje da smo svi mi jedno?
Takvom bi život bio veoma težak. Ako ćemo pošteno, već sam se navikao na tu "vest" o
Iraku, tako da je ponekad doživim kao meteorološki izveštaj. Kao psiholog, rekao bih da
je to zdrav odbrambeni mehanizam. Na tu vrstu zdravlja i računaju oni koji manipulišu
medijima i javnim mnjenjem. Da li imam pravo da bacim kamen?
Svet je lud. To znamo. Videli smo. Pa šta? I mi smo ludi, pa smo u skladu sa
njim. Čuo sam negde definiciju po kojoj je lud čovek onaj koji stalno ponavlja isto,
neuspešno ponašanje, nadajući se uvek drugačijem ishodu. Zar svi mi to, uglavnom, ne
činimo? Postoje neka ponašanja koja, kod mene, obično dovode do uspeha, jer se tada
osećam bolje, i pored svih muka kojima je preplavljen ovaj svet. Jedno od tih
"ponašanja" je da pišem. Istresem sve muke na papir koji ume da trpi. Srećom po
piskarala slična meni, ima i čitalaca koji umeju da trpe. U svojim pisanijima, ishod mogu
da biram sam. Stvaram svet po vlastitim merilima. I onda mi bude bolje. Međutim, u tom
periodu nisam mogao da pišem. Probao sam, ali nije išlo. Svaka misao mi se činila
neumesnom, besmislenom, nepotrebnom. . . glupom. Da li je pisanje bežanje od
stvarnosti? Stvaranje iluzija? Izraz bolesti? Odbrambeni mehanizam? O čemu da pišem?
O istini? Šta je istina? Svet je ogromno tržište na kome se, zajedno sa drugom robom,
prodaju i razne "istine". Ona ideja koja se probije na tržištu, postaje "istina". Istina se
meri uspehom. Osim kod Boga. A On mi se nešto ućutao. Stvarno, šta je sa Bogom? Kad
se već svetski intelektualci plaše da kažu šta misle, zašto bar Bog ne izrazi svoj stav?
Njemu niko ništa ne može. Kad su mu onda sina razapeli na krst, izrazio je negodovanje.
Tek da se zna. Zemlja se tresla, pomračilo se sunce, a zavesa ispred oltara se precepila
na dvoje. Tek toliko bi mogao da iskaže svoje emocije, sada kada je čitav jedan narod
razapet na krst.
I desilo se. Doduše, sa malim zakašnjenjem, ali se ipak desilo. Prvo je bilo
pomračenje sunca. Mnogi su mislili da će se dogoditi nešto strašno, možda čak smak
sveta, a to se ne zbiva tako često. Neki su izmislili "otkačene" naočare za posmatranje
pomračenja, i na tome zaradili dobre pare. Bogu se ne sme gledati u lice!A tek turističke
ture u one delove zemljine kugle gde je bilo totalno pomračenje. Super-spektakl!I na
Božijem gnevu se može dobro zaraditi!Mnogi nisu znali da se to događa zbog onoga što
su nama uradili. Ali, ja sam znao. Sviđalo mi se da tako posmatram stvari. Nije da ne
znam astronomiju i predvidljivost pomračenja sunca, ali to je tako prozaično objašnjenje.
Uskoro su počeli i katastrofalni zamljotresi širom sveta. Ovi događaji su bili već
mnogo ozbiljniji. Učinilo mi se, na početku, da će stradati samo oni koji imaju neku
veliku krivicu u "našem slučaju", ali nije bilo baš tako. Stradali su mnogi, pa i neki za
koje mi nije bilo jasno šta su skrivili. To samo Bog zna. A onda sam se smučio sam sebi.
Zgadio mi se taj zluradi, osvetoljubivi, "pravednički" gnev. Nema to veze sa Bogom! To
su tektonski poremećaji!Još samo fali da se Bog sveti, pa da ode sve u . . .
I dalje nisam mogao da pišem, ali sam naslućivao šta stoji iza toga. Stid. U
početku mi je bilo čudno to što prepoznajem osećanje stida u sebi. Čega se stidim u svom
pravednom gnevu? Osećanja pravednika? Hm? Ima tu istine. Kada me neko prevari,
onako ružno. . . neljudski. . . ja se stidim. Ne zbog toga što sam ispao glup, već zato što
sam deo nečega ružnog. Nekog ružnog odnosa. Stidim se ružnoće. Iako, možda, nisam
kriv što je odnos ispao takav, ipak sam deo toga. I zato se stidim. Kako li se tek stide oni
koji su počinili zločine nad nama? Meni je bilo teško da prepoznam svoj stid, iako se ne
osećam krivim. Da li će oni uopšte moći da otkriju sami sebi svoju sramotu? Stid je teško
podnošljivo osećanje. Toliko teško da, kad je to osećanje prejako, čovek radije postaje
bestidnik. Kako će nam, onda, oprostiti zločine koje su nad nama počinili? Ne znam.
Možda je stvoren začarani krug.
Ponašam se ponekad tako da se i dobro osećam, a to valjda znači da sam relativno
zdrav čovek. Duga šetnja u prirodi je za mene spas. Ako je moguće, pored vode. Eto,
tako sam se jednog dana šetao u radioaktivnoj prirodi. Od dugog hoda često me zabole
leđa. Fizički bol je lakši od duševnog. Barem za mene.
Zastao sam na jednom mestu pored kanala. U stvari, nešto me je zaustavilo. Ne
znam tačno šta. Učinilo mi se da voda peva. Napregao sam pažnju da bih čuo odakle
dolazi muzika, ali nisam čuo ništa. A ipak sam osećao da čujem. Čuo sam mir, ako se
može reći da se mir čuje. Nečujna muzika mira ulazila je u mene i ispunjavala me. O,
Bože, odkada nisam osetio takav mir u sebi. Kakvo je ovo čudnovato mesto? Mesto
moći? Čuo sam da postoje takva mesta. Mir je velika moć.
Sedeo sam tako dugo, upijajući blaženi mir u sebe, i posmatrao glatku površinu
vode na kojoj se nije pomeralo ništa. Iznenada, nedaleko od mene, u vodu je bućnuo
kamenčić stvarajući koncentrične krugove. Nisam se okrenuo, ne želeći da prekidam
trenutke spokoja. Drugi kamenčić je usledio za kratko vreme.
"Ko si ti? ", upitao sam pomalo ljutito.
"Jovan. "
"Šta hoćeš Jovane? Zašto bacaš kamenčiće ispred mene? "
"Šalim se sa tobom. Želim da privučem tvoju pažnju. "
"Šta će ti moja pažnja? "
"Želim da razgovaram sa tobom. "
"Zašto? "
"Da bih video da li si ti onaj kojeg čekam. "
"Zašto bi ti mene čekao? Mi se i ne poznajemo. "
"On mi je rekao da ću te ovde sresti. "
"Koji On? "
"Bog. "
"Ha, ha. . . moj Jovane. Ni manje ni više nego Bog!I to baš mene!Nije da mi ne
čini čast, ali, od kakve bih pomoći ja mogao biti Bogu? "
"Svako može biti Bogu od pomoći. "
"Dobro, dobro, imaš pravo. Ako nam je Bog 'čovek za vezu', onda je to
ozbiljna stvar. "
"Čini mi se da bi ti mogao biti taj. "
"Po čemu ti se tako čini? "
"Šaljivdžija si, kao i On. "
"Bog šaljivdžija!? E, takvog Boga volim. Možeš li da me upoznaš sa njim? "
"On sam bira sa kim će se upoznati. Nema posrednike. "
"A ti si se upoznao sa Njim. Gde? "
"Ovde. "
"Ih? !Ima nešto u ovom mestu, moram priznati. Kako se to desilo? "
"Ja sam sedeo kao ti sada, a On je bacao kamenčiće. "
"Ha, ha. . . !Zar je Bog bacao kamenčiće? Kao dete. . . ? !Sviđa mi se tvoja
predstava o Bogu. "
"Nije to predstava. Tako se dogodilo. "
"Jesi li Ga video? "
"Ne. Nisam se okrenuo. Niko nije video Boga. Ali sam Ga čuo i osetio. "
"A da se nije neko našalio sa tobom? "
"Jeste. "
"Ko? "
"Pa rekoh ti, Bog. "
"Kao ti sada sa mnom? "
"Tako nekako. "
"Da li si i ti Bog? "
"Da, jesam. "
"Znao sam to. "
"Svaki čovek je sin Božji , dakle, Bog. "
"A, tako? Sme li se tebi gledati u lice? "
"Niko još nije umro od toga. "
Okrenuo sam se da vidim tog Čoveka-Boga. Po njemu, i ja sam to bio. Jovan je imao lice
anđela. Poverovah mu i da je Bog. Gledao me je pravo u oči, iako nije baš prijatno
gledati neznanca u oči, jer nepoznato nas plaši. U Jovanovim očima nije bilo ničega što
bi me plašilo.
"Da li si ti pisar? ", iznenadio me je Jovan svojim pitanjem.
"Pisar!? Moglo bi se reći da sam piskaralo. Tu i tamo bacim neke svoje "velike"
misli na papir verujući da nešto vrede. Kad se toga nakupi, objavim knjigu. Ima
ljudi kojima se moje knjige dopadaju, a ponešto se od toga i meni svidi. . . I
eto, pišem ponovo i ponovo. . . "
"Odlično. Sad još da vidimo da li si ti baš taj pisar. "
"Kako ćeš to znati? "
"Po imenu, prezimenu i nadimku? "
Prasnuo sam u smeh.
"Nemoj mi reći da ti je Bog rekao moje ime, prezime i nadimak. Što ti nije dao
i broj telefona? "
"I ja sam ga to pitao? "
"I, šta ti je odgovorio? "
"Da bi to bilo banalno, i da bi ti pomislio da sam neki ludak kada bih ti rekao
šta očekujem od tebe. "
"A šta ti, u stvari, hoćeš od mene? "
"Da zapišeš moju priču i moje razgovore sa Bogom. "
"Misliš onako, literarno. . . ? "
"Nije mi rekao kako. To je već tvoja stvar. Moje je da ti ispričam. "
"Pa, pričaj. "
"Ne znam ti još ime, prezime i nadimak"
"O, da. . . Kako bi trebalo da se zovem? "
"Ne znam. "
"Kako sad. . ? Pa zar nisi rekao. . . ? "
"Znam samo to da bi trebalo da imaš hrabrost u imenu, moj duh u prezimenu
i vatru u nadimku. "
"Tako ti je rekao? "
"Da. "
"To je nekakva zagonetka? "
"Da. Takav je On. "
"Čekaj da vidimo. . . Ime mi je Nebojša. . . "
"Dobro je. Imaš hrabrost u imenu. "
"Postaje interesantno!Da nije ovo neka skrivena kamera!? "Šta je da je,
zabavno je. . . Da vidimo dalje. Prezivam se Jovanović. "
"Jovanov-ić. Uklapa se. "
"Ma, čoveče. . . ovo je baš zgodna šala!? Priznaj. Neko od onih mojih drugara te
je nagovorio da se malo šališ samnom? "
"Šala možda jeste, ali ne poznajem nikoga ko tebe poznaje. Osim Boga. "
"I baš je On smislio ovu šalu? "
"Glavom i bradom. "
"I, ostaje nam još nadimak? !"
"Da. "
"Zato što pišem detinjaste pesmice, u kojima se sve rimuje, prozvali su me
Čika Neša-Zmaj. Po Čika Jovi. To je bila samo površna asocijacija, ali mi je
nadimak ostao. Imponuje mi, ali ponekad me je i sramota zbog toga. Nisam ja
njemu ni do kolena. . . "
"Ne pravdaj se. Ipak si Zmaj, i imaš vatru u nadimku. Sve se uklapa. "
"Ha, ha. . . da mi je znati ko je smislio ovu šalu. . . Častio bih ga pićem. "
"Pa, rekoh ti. Bog. "
"Baš si uporan. Dobro!Tako je interesantnije. Kaži mi samo, šta pije Bog? Da
ga častim. "
"Ljubav i radost su njegov omiljeni koktel. Ali, i o tome ćeš saznati više iz
priče. "
"Pa ispričaj je onda, čoveče. Šta čekaš? Uspeo si da zagolicaš moju
radoznalost. "
I Jovan je počeo svoju besedu. Mirnim i mekim glasom, bez žurbe. Potekao je kao
voda. Ispunili su me istovremeno i radost i strepnja. Radost sam osećao zbog prisustva
lepote i smisla, kojih sam se već bio uželeo. Njegova priča je bila prožeta i jednim i
drugim. Zašto sam osećao i strepnju? Strepeo sam da li ću umeti da njegovo kazivanje
zapišem tako da ne pokvarim ništa od onoga što sam čuo. Dakle, učinio sam to kao pisar,
najbolje što sam mogao. Možda bi neko drugi, da je bio na mom mestu, to uradio bolje.
Ali, za ovu priču sam ja izabran. Ne mogu pouzdano da znam zašto. Ipak, hvala Im na
misiji.
Download

ebook