OSNOVNI STATISTIČKI IZVEŠTAJ U KOŠARCI
Autori : Branko Markoski , Petar Vasiljević , Branko Petrevski , Dragica Radosav , Zdravko
Ivanković , Zoran Milosević , Nikolić Milan , Sofija Hotomski
UVOD
Razvoj informacionih tehnologija i njihove integracije u sve oblasti našeg društvenog i
privrednog života nije zaobišao ni sport . Sve veći profesionalizam i konkurencija
uslovljavaju klubove da sve sistematičnije pristupaju svim aktivnostima .
Sportska statistika , generalno , predstavlja preslikavanje utakmice u brojke .
U prošlosti , košarkaška statistika je bila luksuz dostupan samo velikim profesionalnim
klubovima . Za prosečnog trenera , statistika je predstavljala pravu noćnu moru , zahtevajući
veliku količinu vremena i truda , najpre u samom prikupljanju statističkih podataka , a zatim i
u ručnom izračunavanju različitih zbirnih statističkih parametara . Za većinu trenera statistika
jednostavno nije bila vredna tolikog truda . Međutim , računari su sve to promenili . Oni su
skinuli veliki teret i odgovornost za vođenje statistike sa trenera , istovremeno im pružajući
pregršt informacija o kojima su oni do pre samo petnaestak godina mogli da sanjaju . I ,
najbolje od svega , rasprostranjenost i relativno niska cena računara i softvera omogućuje
dostupnost ovih informacija svima .
Košarka kao ekipna sportska igra postavlja pred igrače na pojedinim pozicijama niz
specifičnih zahteva . Iz toga proizilazi da je selekcija igrača prema određenim kriterijumima
veoma važan posao trenera . Na početku sezone, treneri su prvenstveno zainteresovani za
korišćenje različitih statističkih izveštaja za analizu i ocenu pojedinačnih igrača . Međutim,
jednom kada treneri steknu uvid u prednosti i nedostatke svojih igrača , njihovo interesovanje
se orijentiše na tim kao celinu . Oni žele da znaju koliko dobro deluju kao tim . Timska
statistika postaje najvažnija . Nakon svega , košarka je još uvek timska igra . I konačno , s
obzirom da različiti statistički izveštaji mogu biti korišćeni i za analizu igre protivničkih
timova kako sezona odmiče , interesovanje trenera se orijentiše na protivnike. Prikupljajući
informacije o protivničkim igračima i njihovoj igri treneri grade filozofiju igre , sistem i
taktiku za svakog protivnika ponaosob , pa potreba za informacijama o igri i igračima
protivničkih timova razvojem informacionih tehnologija postaje sve veća . Vrlo često , dobro
analizirana igra protivnika znači razliku između pobede i poraza .
Statistikom se ne koriste samo i isključivo treneri . Naprotiv , čitava populacija ljubitelja i
poklonika sporta je danas , uz pomoć masovne upotrebe tehnike i medija poput televizije
interneta , u mogućnosti da prati učinak timova i pojedinaca . Takođe , mnogim ljudima ,
poput novinara i komentatora , statistika pomaže u obavljanju njihovog posla , dok je za
neke , poput sportskih menadžera , ona od vitalnog značaja za njihovu profesiju .
STANDARDNI STATISTIČKI ELEMENTI U KOŠARCI
Košarka je veoma dinamična igra i u toku utakmice moguće je pratiti veliki broj događaja
na terenu . S obzirom da je deo zadatka ovog rada prikupljanje i obrada standardnih
statističkih elemenata u košarci , potrebno je definisati koji su to standardni statistički
elementi . U ovu svrhu korišćen je priručnik za statističare Svetske košarkaške federacije
FIBA. U njemu su izdvojeni sledeći elementi igre :
1. uspešno izvedeno slobodno bacanje
2. neuspešno izvedeno slobodno bacanje
3. uspešan šut za 2 poena
4. neuspešan šut za 2 poena
5. uspešan šut za 3 poena
6. neuspešan šut za 3 poena
7. skok u odbrani
8. skok u napadu
9. asistencija
10. ukradena (osvojena) lopta
11. izgubljena lopta
12. lična greška (faul)
13. tehnička greška
14. blokada
15. vreme provedeno u igri (minutaža)
Prikupljanjem podataka o navedenim elementima igre moguće je generisati većinu
standardnih statističkih izveštaja . Međutim, da bi statistika bila potpunija i da bi
mogli da se realizuju dodatni statistički izveštaji , potrebno je pojedine elemente dopuniti .
Mogućnosti za dopunu pojedinih elemenata ogledaju se u sledećem :
1. Prilikom šuta , uspešnog ili neuspešnog , za 2 ili 3 poena , moguće je akciju dopuniti
informacijom sa koje pozicije na terenu je šut upućen .
2. Izgubljene lopte moguće je dopuniti informacijom na koji način je lopta izgubljena (loše
vođenje , loše dodavanje , loše hvatanje , faul u napadu...).
3. Prilikom lične greške moguće je evidentirati i nad kojim igračem je lična greška
napravljena .
4. Prilikom blokade , kao i kod lične greške , moguće je evidentirati i nad kojim igračem je
blokada napravljena .
Postoje stvari koje svi statističari moraju da znaju , a to se pre svega odnosi na pravila
košarkaške igre . Razilaženja oko nekoliko parametara su primetna u mnogim takmičenjima ,
pa i kod nas . Probaćemo da definišemo neke od tih parametara i da pokažemo njihove razlike
, primenu i nedostatke :
Po FIBA priručniku za statističare, asistencija je pas koji direktno vodi do pogotka
saigrača , samo ukoliko šuter reaguje nepostrednom reakcijom ka košu . Dodavanje igraču
koji je u dobroj poziciji za šut , međutim koji razmatra druge mogućnosti pre šuta , nije
asistencija . Distanca šuta , način izvođenja šuta nisu faktori koji odlučuju da li je pas
asistencija . Dodavanje igraču koji je sam na polovini terena i koji koristi par driblinga do
koša je astistencija , međutim ukoliko igrač koji ide ka košu, mora da driblingom prevari
odbrambenog igrača , asistencija se ne dodeljuje . U skladu sa predhodnim primerima
odlučujući faktor za upisivanje asistencije igraču mora biti suma njegovog rada i
neposredan namera šutera za pogotkom .
Postoje i razilaženja u praćenju parametara izgubljena lopta i timska izgubljena lopta .
Mnogi programi za statistiku nemaju kategorizaciju izgubljenih lopti , tako da analizom
izveštaja ne možemo reći gde je ekipa (ili igrač) „potrošila“ najviše lopti . Ipak u nekim
programima , parametar izgubljena lopta je podeljena (npr. na loše dodavanje , loše vođenje ,
loše hvatanje , faul u napadu , vremenski prekršaj...). Tako je mnogo lakše uočiti greške
igrača . Postoje i detalji u igri za koje nije kriv samo jedan igrač , već ceo tim . Kod
parametra vremenski prekršaj (8 sec., 24 sec., 5 sec.,...) često ne greši sam igrač , već ceo
tim i treba biti „kažnjen“ timskom izgubljenom loptom .
Problem praćenja vremena potrebno je posebno analizirati . Naime, postavlja se pitanje
razloga za vođenje evidencije o vremenu , kao i kolika je preciznost pri tome potrebna ?
Osnovni razlog za uvođenje vremena je potreba za informacijom koliko je svaki igrač
ponaosob proveo vremena u igri . Bez ovog podatka ne bi mogao adekvatno da se poredi
učinak pojedinih igrača samo na osnovu ostalih statističkih elemenata . Na primer ,
upoređivanjem broja postignutih poena dva igrača mogli bi izvesti zaključak da je onaj koji
je postigao više poena bolji igrač (ili bar da je bolje odigrao posmatranu utakmicu) .
Međutim , da bi zaključak bio potpun neophodna je i informacija o tome koliko je vremena ,
svaki igrač pojedinačno , proveo u igri . Takođe, postoje i drugi razlozi za uvođenje vremena ,
poput potrebe za informacijom u kom vremenskom periodu igre su se desili pojedini događaji
, mogućnosti posebne analize samo pojedinih vremenskih intervala igre i sl.
ZAKLJUČAK
Danas se ni jedna utakmica ne može zamisliti bez statistike . U ekipnim sportovima postoji
veliki broj metoda i načina priprema sportista za takmičenje . Postoji fizička , tehnička ,
taktička , psihološka i integralna vrsta pripreme . Svaka od njih nosi fundamentalnu važnost u
samom formiranju sportiste i ekipe i dovodi do uspešnog izvođenja na takmičenju i dobrog
rezultata . Pregledajući izveštaje o utakmicama svoje ekipe kao i o utakmicama suparničke
ekipe pred utakmicu , trenerima je omogućeno da postave odgovarajuću taktiku uzimajući u
obzir vrline i mane i svoje i suparničke ekipe . U toku utakmice pregledanjem dostupnih
izveštaja analiziraju se timovi i igrači i uviđanjem grešaka momentalno se skreće pažnja
igračima na ideju o taktici za dalji tok utakmice . Najbržu i sveobuhvatnu analizu bi trebalo da
predstavlja indeks korisnosti (uspešnosti) . Na poluvremenu je najbolja prilika za korišćenje
izveštaja u toku utakmice . Nakon utakmice pregledanjem svih izveštaja uviđaju se
greške i dobre strane nastupa ekipe odnosno igrača . Obraća se pažnja na segmente igre koje
treba sistematično ispraviti u daljem toku sezone . Nastup ekipe je prioritet : motiv svih igrača
u ekipi treba da bude pobeda, a statistika je ocena prikazane borbe.
Download

Statistika u košarci