SUDIJSKI
PRIRUČNIK
www.archery.org
FITA 2009
Prevod:
Biljana Mitrović
Prevodilac se zahvaljuje na pomoći i podršci
Saši Kneževiću, Marini Jovanović i svojoj mami Jelki.
SUDIJSKI PRIRUČNIK
UVOD
Sudijski komitet Fite sa zadovoljstvom i ponosom objavljuje šesto izdanje zvaničnog
Sudijskog priručnika – ažuriranog zaključno sa 30. aprilom 2009. godine.
Želeli bismo da se zahvalimo svim našim sudijama koje su na različite načine doprinele
da ovo novo izdanje bude ostvareno na ovom nivou i nadamo se da će vama biti korisno
u sudijskoj praksi. Ova knjiga sadrži mnoštvo novih elemenata koji prate promene
pravila tokom prethodnih godina, tako da je potrebno da ih pažljivo proučite kako bi
suđenje bilo dosledno u celom svetu. Jedna od vaših glavnih dužnosti i odgovornosti kao
međunarodnog sudije ili sudijskog kandidata je da budete obavešteni o pravilima i
postupcima.
Kao uvod citiraćemo reči našeg preminulog počasnog predsedavajućeg, gospodina Dona
Lovoa, preuzete iz njegovog članka u Fitinom Sudijskom biltenu broj 41/1994.
Sudija? Šta to znači?
Rečnik i leksikon na mom kompjuteru nabrajaju deset ili više interpretacija reči
SUDITI, na primer: proveriti, dokazati, ustanoviti, pokušati, potvrditi, naučiti, doznati,
smatrati itd. Dve moje omiljene interpretacije su „pravičnost“ i „arbitar“. Znate šta?
Mislim da na neki način sve odgovaraju onome što ja osećam da čini „dobrog Fitinog
sudiju“.
Nigde ne stoji: „Sudija samo citira i primenjuje pravila“.
Postao sam međunarodni sudija 1967, moji učitelji su bili posvećeni ljudi jake volje, ali
možda malo kruti u svom radu i plašim se da je moj rani utisak o „mojoj dužnosti“ bio
da treba da budem čvrst i da kaznim streličara kada, iz bilo kog razloga, bez obzira na
okolnosti, prekrši pravilo. Mislio sam da je zaista tako jednostavno.
Moji rani članci i seminari predstavljali su ovu rigidnu filozofiju i znatan broj mojih
nastavnih materijala potiče od informacija koje sam tokom obuke dobio od svojih
prethodnika. Ne krivim ih, zaista, oni su ustanovili pravila i izgradili njihovu čvrstu
primenu, važnu da bi se obezbedilo ravnopravno (ali oštro) takmičenje širom
streličarskog sveta.
Problem je bio što nisam mogao mirno da spavam sa nekim od svojih zaključaka o
pravilima i načinu na koji smo ih primenjivali.
Da li ja to sugerišem da „moderno suđenje“ treba da bude spremno da „ne obraća pažnju
na pravila“? Ne, sigurno ne govorim to niti predlažem tako nešto. Bez osnovnih pravila
nastala bi potpuna konfuzija. Samo želim da vidim „zdravorazumsku primenu pravila“.
Pokušaću da dam jednostavan primer razlike između slepe i zdravorazumske primene
pravila.
Uzmimo slučaj gde policajac zaustavlja čoveka koji vozi 100 km/h. Pokazalo se da je
vozač bio pijan i policajac obavlja svoju dužnost: stavlja mu lisice i hapsi ga. Deset
Jun 2009
V6.1
2
SUDIJSKI PRIRUČNIK
minuta kasnije, isti policajac zaustavlja drugog čoveka na istom mestu koji takođe vozi
100 km/h. Drugi vozač objašnjava i pokazuje da je na zadnjem sedištu ozbiljno
povređeno dete bez svesti, koje je udario kamion, i on žuri da ga preveze do bolnice. Isti
zakon je prekršen u skoro isto vreme. Da li treba da se primeni ista kazna? Siguran sam
da ćete svi reći „Naravno da ne!“ – ipak, sudije ponekad upravo to urade.
Neki odgovori naših sudija na studije slučaja upravo navode kaznenu svrhu – primeniti
pravilo bez uzimanja u obzir cilja pravila ili okolnosti. Naravno da je to sigirno, ali da li
je to i dobro suđenje ili da li je to suđenje uopšte? Po mom mišljenju nije.
Nemojte samo otvoriti knjigu da vidite da li možete naći kaznu kojom biste oduzeli
poene streličaru, tražite u knjizi pravilo kojim biste, ako je moguće, sačuvali poene i
rezultat streličara.
Ako je streličar prekršio pravilo tako da može imati prednost u odnosu na druge
takmičare u pogledu distance, vremena, broja strela, rezultata, onda morate primeniti
čvrstu i trenutnu kaznenu meru. Morate to uraditi da biste zaštitili prava drugih streličara
koji nisu prekršili pravilo.
Ali sve više iskreno verujem da naše sudije prepoznaju razliku i primenjuju pravila na
pravedan način. To je vaš posao, „da primenite pravila na pravedan način“.
U skorašnjim studijama slučaja pomenuo sam situaciju gde je najavljivač, na početku
merenja vremena tokom finalne runde, greškom najavio pogrešnog streličara kao prvog
koji puca prvu strelu u ruci. Taj postupak je zbunio oba streličara i oba su pucala u isto
vreme, zapravo tokom istog perioda merenja vremena. Mnoge sudije su odgovorile da
streličar koji je pucao van odgovarajućeg perioda treba da izgubi pogodak, i naravno –
meč! Stvarno mrzim tu vrstu slepe primene pravila! To je prosto i jednostavno –
zloupotreba pravila. Jedini razlog zašto streličari naizmenično pucaju je da bi se stvorilo
uzbuđenje za ljude iz medija. Da to nije slučaj, oni bi očigledno pucali istovremeno, kao
što je prethodno bio slučaj, da bi se uštedelo vreme. „Vremensko pravilo“ služi da se
izbegne da streličar uzme više vremena nego što je dozvoljeno!
Da li su u ovom slučaju oba streličara imala nepravednu prednost? Da li su oba streličara
potrošila dodatno vreme? Da li oba streličara treba da budu kažnjena zbog greške u
kontroli takmičenja? Da li uopšte treba da odgovorim na ova pitanja? Iskreno se nadam
da ne...
Ovaj dokument ima za cilj da pomogne sudijama i organizatorima da rade svoj
posao i streličarima da uživaju u svom sportu, on ne zamenjuje Fitinu Knjigu
pravila i ne smatra se kompletnom. U slučaju nedoumice, pogledajte Knjigu pravila
i važeće interpretacije.
Morten B Wilmann, predsedavajući sudijskog komiteta
Sergio Font
Dion Buhagiar
Jun 2009
V6.1
3
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Izrazi zahvalnosti
Sudijski komitet bi želeo da se zahvali svima onima koji su odvojili vreme da pregledaju
ovaj dokument u celini radi njegovog unapređivanja. Njihovo učešće, sugestije i
korektura bili su dragoceni u nastojanju da ovaj dokument bude što kompletniji i
oslobođen od grešaka u što većoj meri.
Jun 2009
V6.1
4
SUDIJSKI PRIRUČNIK
SADRŽAJ
UVOD ..................................................................................................................................2
1.0 Fita SUDIJE I ETIKA..................................................................................................9
1.1 Fita sudije........................................................................................................................9
1.2 Filozofija suđenja............................................................................................................9
1.3 Nacionalnost sudija.......................................................................................................10
1.4 Šta treba, a šta ne treba da radi Fita sudija................................ ...................................10
1.5 Imenovanje/uloga Fita sudija........................................................................................12
1.5.1 Prijavljivanje, izbor i imenovanje........................................................................12
1.5.2 Sudijska komisija.................................................................................................12
1.5.3 Predsedavajući sudijske komisije.........................................................................13
1.5.4 Sudija posmatrač..................................................................................................14
1.5.5 Direktor gađanja – DOS.......................................................................................15
1.5.6 Žalbena komisija..................................................................................................16
1.5.7 Odeća...................................................................................................................16
2.0 FITA TAKMIČENJA.................................................................................................17
2.1 Klasifikacija takmičara.................................................................................................17
2.2 Takmičarski stilovi (divisons).......................................................................................17
2.3 Takmičarske kategorije.................................................................................................17
2.4 Takmičarske discipline – osnovni formati takmičenja..................................................17
2.4.1 Metno streličarstvo na otvorenom.......................................................................17
Fita runda na otvorenom......................................................................................18
Takmičari u pojedinačnoj konkurenciji...............................................................19
Timsko takmičenje...............................................................................................19
2.4.2 Metno streličarstvo u dvorani..............................................................................20
3.0 PROCEDURE PRE TAKMIČENJA........................................................................22
3.1 Uvod.............................................................................................................................22
3.2 Organizacioni komitet..................................................................................................22
3.3 Komunikacija................................................................................................................22
3.4 Sastanak vođa timova....................................................................................................23
3.5 Distribucija informacija................................................................................................24
3.6 Mediji............................................................................................................................24
3.7 Pregled opreme.............................................................................................................25
3.7.1. Procedure pregleda..............................................................................................26
Rikrv luk (recurve, zakrivljeni luk, olimpik) .....................................................26
Kompaund luk (compound, složeni luk) ............................................................28
Goli luk (barebow) ............................................................................................29
Strele...................................................................................................................29
Dresovi................................................................................................................29
3.8 Reklame........................................................................................................................29
3.8.1 Reklame na terenu...............................................................................................29
3.8.2 Reklame na streličaru..........................................................................................30
3.9 Ostali zahtevi za turnir..................................................................................................30
3.10 Merenje vremena i zvučna signalizacija.....................................................................30
3.11 Bezbednost..................................................................................................................30
3.12 Pregled terena..............................................................................................................31
Jun 2009
V6.1
5
SUDIJSKI PRIRUČNIK
3.12.1 Metno streličarstvo.........................................................................................31
Oznake na terenu............................................................................................31
Mete................................................................................................................31
Lica meta........................................................................................................33
3.12.2 Takmičenja u dvorani ....................................................................................33
4.0 PROCEDURA NA TURNIRIMA –
I DEO METNO STRELIČARSTVO .......................................................................35
4.1 Lica meta – raspored.....................................................................................................35
4.2 Trening..........................................................................................................................35
4.3 Ponovna provera terena.................................................................................................35
4.4 Ponovna provera opreme streličara...............................................................................36
4.5 Na liniji gađanja............................................................................................................37
4.5.1 Položaji za gađanje...............................................................................................37
4.5.2 Visoko natezanje..................................................................................................37
4.6 Linija 3 metra – važeća strela........................................................................................38
4.7 Uputstva trenera i takmičari na liniji.............................................................................39
4.8 Upotreba durbina...........................................................................................................39
4.9 Streličari napuštaju liniju..............................................................................................40
4.10 Elektronska komunikacija...........................................................................................40
4.11 Anomalije na meti.......................................................................................................40
4.11.1 Odbijanje..........................................................................................................40
4.11.2 Probijanje.........................................................................................................41
4.11.3 Strele koje vise.................................................................................................42
4.12 Kvarovi na opremi......................................................................................................42
4.13 Zdravstveni problemi..................................................................................................43
4.14 Višestruko nadoknađivanje strela...............................................................................43
4.15 Pucanje pre i posle signala..........................................................................................43
4.16 Neslaganje zvučnog i vremenskog signala.................................................................44
Zvučni signali.............................................................................................................44
4.16.1 Vremenski signali............................................................................................45
4.17 Pozicija sudija tokom beleženja pogodaka.................................................................45
4.18 Vrednost pogodaka – nema drugog poziva.................................................................46
4.19 Broj ispucanih strela u dozvoljenom vremenu i van njega.........................................49
4.19.1 Previše ispucanih strela....................................................................................49
4.19.2 Višestruki prekršaji..........................................................................................49
4.20 Zapisnici i ispravke zapisnika.....................................................................................49
4.21 Obeležavanje rupa.......................................................................................................50
4.22 Strele ostavljene u meti...............................................................................................51
4.23 Problemi na meti.........................................................................................................51
4.24 Mete koje su pale........................................................................................................51
4.25 Kvalifikaciona runda, šut-of procedura.......................................................................52
5.0 PROCEDURE NA TURNIRIMA –
II DEO ELIMINACIONE I FINALNE RUNDE.....................................................53
5.1 Uvod – eliminacione i finalne runde.............................................................................53
5.2 Eliminaciona runda.......................................................................................................53
5.3 Finalna runda.................................................................................................................53
5.4 Procedure suđenja na liniji............................................................................................54
5.5 Sudija na meti................................................................................................................55
Jun 2009
V6.1
6
SUDIJSKI PRIRUČNIK
5.6 Zapisničari.....................................................................................................................56
5.7 Zastupnici streličara....................................................................... ..............................58
5.8 Raneri............................................................................................................................59
5.9 Direktni prolazi (byes)..................................................................................................59
5.10 Predati mečevi.............................................................................................................59
5.11 Naizmenično gađanje..................................................................................................60
5.12 Izjednačenja u pojedinačnoj konkurenciji i šut-ofovi................................................ 60
6.0 TIMSKA TAKMIČENJA..........................................................................................61
6.1 Timska takmičenja – prvenstva na otvorenom i u dvorani...........................................61
6.2 Timska kvalifikaciona runda.........................................................................................61
6.3 Timske eliminacione i finalne runde.............................................................................61
6.4 Prekršaji u timskim takmičenjima.................................................................................62
6.4.1 Manji prekršaji.....................................................................................................62
6.4.2 Veliki prekršaji.....................................................................................................62
6.5 Timski šut-ofovi – kvalifikaciona runda.......................................................................63
6.6 Timski šut-ofovi – eliminaciona runda.........................................................................63
7.0 PROCEDURE POSLE TAKMIČENJA...................................................................64
7.1 Uvod..............................................................................................................................64
7.2 Izveštaj sudijske komisije.............................................................................................64
7.3 Sudijski izveštaj sa procenom.......................................................................................65
APENDIKSI......................................................................................................................66
A.1 Fild...............................................................................................................................66
Fild takmičenja – pregled staze...........................................................................................66
A1.1 Bezbednost.................................................................................................................66
A1.2 Uređenje meta............................................................................................................67
A1.3 Ostali objekti..............................................................................................................68
A1.4 Zadaci sudija na terenu...............................................................................................68
A1.5 Procedura kontrole.....................................................................................................68
A1.6 Primena vremenskog organičenja..............................................................................68
A1.7 Utvrđivanje daljine.....................................................................................................69
A1.8 Finalna staza u fild streličarstvu.................................................................................69
A1.9 Procedura gađanja......................................................................................................70
A1.10 Dodeljivanje sudija grupama....................................................................................70
A1.11 Procedure za eliminacije i finala na fild prvenstvima..............................................71
Procedure gađanja za timske eliminacije.................................................................71
A1.12 Redosled gađanja u finalnim rundama.....................................................................71
A1.12.1 Lica meta − raspored..................................................................................71
A1.12.2 Merenje vremena (pojedinačno)................................................................71
A1.12.3 Merenje vremena (timovi).........................................................................72
A1.12.4 30 sekundi – upozorenje............................................................................72
A1.13 Timska finala............................................................................................................72
A1.14 Šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno
na neobeleženim Fita fild rundama..........................................................................72
A.2 3D streličarstvo – kratak uvod…………………………………..…………………77
Jun 2009
V6.1
7
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A2.1 Takmičenje.................................................................................................................77
A2.2 Staza..........................................................................................................................78
A2.3 Mete..........................................................................................................................78
A2.4 Lukovi.......................................................................................................................79
A2.5 Šut-ofovi....................................................................................................................80
A2.6 Završni komentar.......................................................................................................80
A.3 Žalbena komisija........................................................................................................81
A3.1 Žalbena procedura......................................................................................................81
A.4 Kontrolna lista terena – metno streličarstvo...........................................................83
A.5 Kontrolna lista turnira – fild.....................................................................................85
A.6 Streličari sa hendikepom...........................................................................................87
A6.1 Ko se prema pravilima smatra hendikepiranim?........................................................87
A6.2 Koliko prostora na liniji gađanja je dozvoljeno
za ljude u stolici?.......................................................................................................87
A6.3. Mogu li na Fita takmičenjima streličari sa hendikepom da
ostanu na liniji gađanja po završetku njihove ruke?.................................................87
A6.4. Može li streličaru, ako je potrebno, da bude dozvoljeno da ima pomoć
na liniji (blizu iza nje/njega) da bi „nokovao” strelu na tetivu?.............................. 88
A6.5. Beleženje pogodaka/vađenje strela iz mete………..……………..………...………88
A6.6. Natezanje tetive do stolice……………………………………………..…………..88
A6.7 Streličar(i) sa hendikepom u timskom takmičenju……………….…………………88
A6.8 Lica sa amputiranim ekstremitetima………………………………………………..89
A.7 Lista licenciranih Fita lica meta……………………………….…...………………90
A.8 Direktor gađanja – DOS (Director of Shooting)…………………………………91
A8.1 Osvrt na dužnosti DOS-a…………………………………………………………...91
A8.2 Pripreme pre turnira………………………………………………………………...91
A8.3 Po dolasku na odredište…………………………………………………………….92
A8.4 Tokom takmičenja………………………………………………………………….94
A8.5 Velika takmičenja (svetska prvenstva, svetski kupovi,
olimpijske i paraolimpijske igre, ostala takmičenja)……..………………………...98
A8.6 Zaključak…………………………………………………………………………...99
A.9 Sastanak vođa timova – program rada…………………………….………….…101
A.10 Formular za ulaganje žalbe vođe tima……………………….………..………..104
A.11 Procena sudije………………………………………………….……………..…..105
A.12 Dnevni izveštaj turnira……………….………………………………….………106
A.13 Kontrolna lista predsedavajućeg……………………………………..…………107
Jun 2009
V6.1
8
SUDIJSKI PRIRUČNIK
1.0 Fita SUDIJE i ETIKA
1.1 Fita sudije
Biti Fita sudija je privilegija. Uspeh zavisi od integriteta, karaktera,
znanja i domišljatosti svakog od nas. Mi služimo takmičenju, a ne ono
nama. Zato treba da budemo apsolutno sigurni u pravila koja
primenjujemo i, istovremeno, ne smemo biti suviše oholi ili
autoritativni. Ponekad je tanka linija između ovih zahteva.
Budite uvek otvorenog uma.
Budite spremni da pažljivo saslušate objašnjenja streličara i zvaničnika i
zadržite široku i uravnoteženu perspektivu. U prethodnim godinama
veća pažnja je posvećena sudijama i sudijskim procedurama. Zato
imamo obavezu da primenimo nove procedure (kao što stoji u ovom
Priručniku) da bismo imali dosledno suđenje svuda na svetu, što
doprinosi pouzdanju streličara u pravednost takmičenja i da će
procedure gađanja biti iste svuda na svetu.
1.2 Filozofija suđenja
Funkcija zvaničnika na svakom takmičenju je da se postara da
takmičenje teče bez problema, tako da svaki takmičar može da postigne
svoj najbolji učinak.
Osnovna filozofija naših sudija je utvrđena rečima Olimpijske zakletve
za zvaničnike:
„U ime svih sudija i zvaničnika,
obećavam da ću obavljati svoje zadatke na ovim
Olimpijskim igrama potpuno nepristrasno,
poštujući i sprovodeći pravila
u istinskom sportskom duhu“
(izrečeno prvi put tokom XX olimpijade – Minhen 1972, Heinz Pollay – konjički sport)
Nažalost, neki takmičari teže da povećaju svoj učinak sticanjem
prednosti u bilo kom obliku da bi povećali šanse za bolji plasman,
uključujući korišćenje slabosti sudije. Možemo da se ne slažemo sa
ovim, ali ne bi bilo mudro da to ignorišemo.
Povremeno je potrebno da zauzmemo čvrst stav kako bismo obezbedili
da postupci svih budu zasnovani na fer i poštenoj primeni pravila i
propisa ustanovljenih od strane Fite.
Da bi se to postiglo, sudije moraju biti svesne prilika koje nekoliko
pojedinaca mogu da iskoriste da bi popravili svoj rezultat. Treba da
pokažemo primer kontrole i pravičnosti i da nikada ne dopustimo
takmičaru da izazove gubitak našeg strpljenja ili perspektive.
Jun 2009
V6.1
9
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Moramo temeljno poznavati pravila uključujući najnovije interpretacije,
izmene i dopune. Od najvećeg je značaja da svi stalno budemo
informisani i da osvežavamo svoja znanja da ne bismo primenjivali
„stara” pravila. Moramo zaštiti prava svih, i u tom cilju moramo čvrsto
primenjivati pravila.
Prvenstveno, moramo biti sigurni da posedujemo tačne i precizne
informacije. Konsultacija sa drugim sudijama pre donošenja odluke nije
znak slabosti već želje da se donese apsolutno tačna odluka.
Ponekad problem ne može biti rešen tako da svi budu zadovoljni. Ako
se to dogodi, konačna odluka će morati da se odloži dok sastanak
Sudijske komisije ne bude sazvan i dok pouzdana tvrdnja ne bude
mogla da bude data zainteresovanim stranama.
Sudije treba da budu dobro informisane, raspoložene da diskutuju i
poduče, ako je potrebno, da budu ljubazne i čvrste u odluci. To je ono
što nas čini profesionalcima u sprovođenju naših dužnosti.
Imajte u vidu, takmičar je upravo takav ─ takmičarski nastrojen i iznad
svega želi da bude uspešan.
Etički kodeks Fite je sredstvo kojim sudije, kao deo Fitine porodice,
potvrđuju svoju vernost olimpijskom idealu. Etički kodeks Fite zasniva
se na Etičkom kodeksu MOK-a i cilj mu je da sačuva najviše moguće
etičke vrednosti kojima se rukovode Fita, njeni zvaničnici i cela
streličarska porodica.
Ap 2 – Knj. 1
1.3 Nacionalnost sudija
Dok služimo kao Fita sudije, mi ne predstavljamo nijednu organizacijučlanicu, tako da nije preporučljivo da nosimo značku ili bedž koji bi
ukazivao na naše nacionalno poreklo. Nošenje više različitih znački na
uniformi takođe treba da se izbegava. Zvanična Fita značka i bilo koja
značka koju obezbedi Organizacioni komitet je naravno dozvoljena.
Iako suštinski gledamo na naše sudije kao na neutralne internacionalne
sudije, pokušavamo da izbegnemo situacije koje mogu da izazovu
pretpostavku da je nacionalnost sudije mogla da utiče na rezultat.
Zato moramo da se potrudimo da internacionalne sudije ne sude mečeve
u kojima učestvuju njihove zemlje. U takvim slučajevima
predsedavajući Sudijske komisije i sudija lično imaju odgovornost da
uvedu zamenu.
1.4 Šta treba, a šta ne treba da radi Fita sudija.
Iscrpnu listu ovog tipa nije moguće napraviti. Filozofija kojom se
Jun 2009
V6.1
10
SUDIJSKI PRIRUČNIK
treba voditi je da vaše ponašanje treba da služi na čast
streličarstvu, Fiti, vama i ostalim sudijama. Imajte na umu sliku koju
predstavljate takmičarima, gledaocima, zvaničnicima i medijima i
ponašajte se u skladu sa time. Uvek vas mora voditi zdrav razum.
DA
(a) Nosite sudijsku uniformu sa ponosom što imate pravo da je
nosite i da biste pozitivno doprineli turniru.
(b) Mislite o sebi kao o domaćinu koji dočekuje goste.
(c) Budite entuzijastični, učtivi i druželjubivi.
(d) Primenjujte pravila pravedno, dosledno i čvrsto.
(e) Učtivo ponudite pomoć svima: streličarima, zvaničnicima
timova, gostima, gledaocima, predstavnicima medija, ostalim
službenicima.
(f) Prilikom intoniranja nacionalnih himni i Fita fanfara morate
stajati sa poštovanjem i, ako ste muškarac, skinuti šešir.
NEMOJTE:
(a) Dozvoliti da vam pažnja odluta od vaše glavne dužnosti, a to je
takmičenje.
(b) Pušiti i piti dok ste na terenu takmičenja i ostalim pratećim
zonama (prema novom tekstu Fitinog Kodeksa etike i
ponašanja). Fita sudije treba da stvore sliku uzdržanosti,
nesputanosti u donošenju odluka i profesionalizma. Pijenje i
pušenje na dužnosti šteti ovakvoj slici.
(c) Ćaskati sa takmičarima i ostalim zvaničnicima dok ste na
dužnosti. Ovo zapravo može navesti druge da veruju da ne
posvećujete dovoljno pažnje svojoj glavnoj dužnosti ili da
možda favorizujete određene streličare.
(d) Izazivati bilo kakvo prekidanje ili ometanje koje se ne odnosi
na bezbednosni problem. Svaki zvanični kontakt sa streličarom
osim onog koji se odnosi na bezbednost, mora (ili bi bilo bolje)
da bude preko vođa tima, ako postoji.
(e) Nositi foto-aparat ili „vokmen“ na dužnosti (foto-aparat u
vašoj sudijskoj torbi za fotografisanje kada niste angažovani
na izvršenju svoje dužnosti je naravno dozvoljen).
(f) Nositi vaš mobilni telefon dok ste na dužnosti.
Jun 2009
V6.1
11
SUDIJSKI PRIRUČNIK
1.5 Imenovanje/uloga Fita sudija.
Knj. 1 – 1.17.5
1.5.1 Prijavljivanje, izbor i imenovanje
Što pre pošto je Savet Fite potvrdio vreme i mesto Fita prvenstava za
predstojeću godinu, Sudijski komitet će objaviti obrazac "prijave za
dužnost", koji bi trebalo da popune sve Fita sudije i Fita sudijski
kandidati pre naznačenog roka.
Izbor sudija za turnir, koji obavlja Komitet, zasnovan je na brojnim
faktorima:
(a) Redovnom/tačnom odzivu na pitanja iz Biltena
(b) Postojećem iskustvu
(c) Potrebnom iskustvu
(d) Polu
(e) Geografskim aspektima
(f) Balansiranom izboru između internacionalnih sudija i
sudijskih kandidata
Po završetku roka za prijavu, Sudijski komitet će odlučiti o sastavu
komisija za turnire. Uprava Fite će biti obaveštena i informisaće sve
sudije i zainteresovane saveze-članove.
1.5.2 Sudijska komisija
Fita Sudijski komitet će odrediti Sudijsku komisiju za sva Fita
prvenstva, kao i za događaje koji su (u celini ili delimično) pod
upravom drugih međunarodnih tela (npr. paraolimpijske igre, svetske
igre, univerzitetska takmičenja). Neke sudije su dodatno imenovane za
svetske kupove.
Knj. 1– 3.11
Komisije su sačinjene od Fita internacionalnih sudija i sudijskih
kandidata (osim za olimpijske igre, gde samo sudije s punim statusom
mogu da budu u službi). Za velika Fita takmičenja, kao što su metna i
fild prvenstva, obično se određuje 13 sudija. Imenuju se još dve
rezervne sudije, koje će zameniti imenovane sudije u slučaju da oni ne
mogu da prisustvuju.
Kada je Sudijska komisija imenovana, postavljeni predsedavajući će
uspostaviti kontakt i saradnju direktno sa sudijama. Vi, kao imenovani
sudija, morate stupiti u kontakt sa vašim predsedavajućim čim napravite
plan putovanja i obavestiti ga o datumu vašeg dolaska i svim drugim
korisnim informacijama. Čim stignete na odredište, morate se javiti
predsedavajućem vaše komisije bez odlaganja. Ako stignete ranije,
takođe je poželjno da se predstavite predsedavajućem Organizacionog
komiteta. Svaki član Sudijske komisije ima jednak autoritet, ali odnose
sa komitetom koji organizuje turnir treba da vodi predsedavajući ili
Jun 2009
V6.1
12
SUDIJSKI PRIRUČNIK
delegirani sudija, tako da ne može doći do zabune usled davanja
protivrečnih informacija.
Tokom trajanja takmičenja biće vam dodeljeni zadaci od strane
predsedavajućeg. Dok izvršavate zvanične dužnosti morate raditi kao
jedinica, kao tim. Potrebno je da pravite detaljne beleške o bilo kom
neuobičajenom slučaju, te beleške mogu biti potrebne ako budete
pozvani pred Žalbenu komisiju. Vaša pozicija će biti više uvažavana
ako ste u stanju da se pozovete na beleške tokom takvih procedura.
Sudijska komisija treba da obezbedi sprovođenje dimenzionalnih i
proceduralnih zahteva ustanovljenih od strane Fite.
Knj. 1 – 3.11
Detaljna kontrolna lista za metne turnire može se naći u Apendiksu A4.
Ako tokom takmičarskog dana iz bilo kog razloga želite da napustite
mesto održavanja takmičenja, morate prvo da dobijete dozvolu od
predsedavajućeg i da dostavite kontakt informacije ako je potrebno.
1.5.3 Predsedavajući Sudijske komisije
Predsedavajući Sudijske komisije obezbeđuje da takmičenje bude dobro
obavljeno. On/ona je centralna tačka kontakta svih članova Sudijske
komisije kao i ključna osoba za kontakt predsedavajućeg
Organizacionog komiteta, tehničkog delegata, upravnika turnira i vođe
osoblja na terenu.
Predsedavajući ima sledeće dužnosti:
(a) Da uspostavi prvi kontakt sa Organizacionim komitetom,
tehničkim delegatom i upravnikom takmičenja da bi dobio
potrebne informacije o terenu i rasporedu takmičenja.
(b) Da stupi u kontakt sa imenovanim sudijama i njihovim
zamenama.
(c) Da obaveštava članove Sudijske komisije o sastancima koji
treba da se održe pre i za vreme takmičenja o njihovim
konkretnim odgovornostima, o podacima koje treba da unesu
u izveštaj i o posebnim informacijama koje su im potrebne pre
dolaska na turnir.
(d) Da održava blizak kontakt sa tehničkim delegatom tokom
takmičenja.
(e) Da tokom prvog sastanka sudija naglasi nova pravila i
interpretacije, kao i važne procedure koje se tiču mečeva u
pojedinačnoj i timskoj konkurenciji.
(f) Da planira različita zaduženja imenovanih sudija i postara se
da su sve zadate procedure i direktive date sudijama savesno
ispoštovane, kako pre tako i za vreme takmičenja. Ne treba
Jun 2009
V6.1
13
SUDIJSKI PRIRUČNIK
koristiti više sudija nego što je potrebno za obavljanje zadataka
kao što su pregled opreme i pregled terena.
(g) Da se obrati skupu vođa timova i da se uveri da su sve vođe
timova obaveštene o svim novim pravilima, da ih podseti na
važne procedure, npr: kako uložiti žalbu, kako obeležavati
pogotke na meti, zatim da prijave izgubljene strele i potpišu
zapisnike. Može biti neophodno da se sazove sastanak vođa
timova tokom takmičenja da bi se razjasnila pitanja i problemi
do kojih može doći. Sastanak se obično održava kod DOS-ovog
pulta i pri tom mora biti obavljeno prozivanje svih zemalja
učesnica.
(h) Da dostavi sudijama kompletne liste svih steličara.
(i) Da uzme u obzir nacionalnost sudija pre nego što ih rasporedi
po metama za koje će biti zaduženi.
(j) Da podnese izveštaj o takmičenju predsedavajućem Sudijskog
komiteta zajedno sa izveštajem sa procenom suđenja na
takmičenju.
Slika 1. Sastanak vođa timova tokom takmičenja
1.5.4 Sudija posmatrač
Sudija posmatrač je izabran za jedno ili dva velika Fitina takmičenja
godišnje da bi posmatrao proceduru suđenja i rad sudija. Kao
predstavnik Sudijskog komiteta on/ona će u ovim prilikama blisko
sarađivati sa predsedavajućim Sudijske komisije, a da pri tom nije
član iste, prisustvovaće sastancima Sudijske komisije, skrećući
pažnju Komisije na važna sudijska pitanja, što će biti od koristi za
takmičenje.
Jun 2009
V6.1
Knj. 1 – Ap. 4
Knj. 1 – 5.1.4
14
SUDIJSKI PRIRUČNIK
1.5.5 Direktor gađanja – DOS
Direktora gađanja imenuje Fita Sudijski komitet. Pomoćnika ili
pomoćnike koji asistiraju DOS-u i kontrolišu teren(e) za trening ako ih
ima, imenuje Organizacioni komitet. Kvalitet takmičenja je direktno
proporcionalan kvalitetu kojim DOS obavlja svoja zaduženja i
odgovornosti. DOS i njegovi pomoćnici kontrološu gađanje od trenutka
kada streličari izađu na teren dok gađanje ne bude završeno za taj dan.
Čak i ako funkciju DOS-a obavlja kvalifikovani sudija, pomoćnici
takođe treba da budu dobro obavešteni o streličarskom sportu i da ni
pod kakvim okolnostima ne budu osobe koje se prvi put susreću sa
streličarstvom.
Knj. 1 – 3.10
Slika 2. DOS-ov pult
Osnovne dužnosti DOS-a i njegovih pomoćnika su:
Knj. 1 – 3.19.3
(a)
(b)
(c)
(d)
(e)
kontrola gađanja
regulacija vremena trajanja ruku
održavanje redosleda gađanja
implementacija i primenjivanje bezbednosnih procedura
kontrola razglasnog sistema (može biti realizovana u saradnji
sa sportskim komentatorom, ako je prisutan)
(f) kontrola pristupa terenu od strane medija, zvaničnika timova i
publike
(g) opšta sigurnost na terenu
DOS MORA da blisko sarađuje sa predsedavajućim Sudijske komisije,
sudijama i osobljem na terenu da bi obezbedio da takmičenje teče bez
problema.
Jun 2009
V6.1
15
SUDIJSKI PRIRUČNIK
1.5.6 Žalbena komisija
Knj. 1 – 3.13
Zaštita prava takmičara i zvaničnika njihovih timova jedan je od
najvećih imperativa na svakom Fita takmičenju. Bilo bi veoma
nepovoljno ako bi delovanje drugog takmičara, sudije ili člana
Organizacionog komiteta nepravedno uticalo na učinak ili rezultat
nekog takmičara.
Žalbena komisija je tu da osigura duh pravičnosti u toku takmičenja i
pravednu primenu pravila. Na taj način ona štiti prava takmičara, kao i
sudije koji je odgovorno obavio posao.
Osnovne procedure Žalbene komisije mogu se naći u Apendiksu A.3
ovog Priručnika.
1.5.7 Odeća
Zvanična uniforma Fita sudija (za turnire metnog streličarstva u dvorani
i na otvorenom) sastoji se od:
(a) Teget sakoa sa grbom Fite na levom džepu u visini grudi i
crvenim sudijskim bedžom na vrhu desnog rukava, oko
3cm ispod šava na ramenu,
(b) Sivih pantalona ili sive suknje sa crnim kaišem,
(c) Bele košulje i Fita sudijske kravate (marame za žene),
(d) Crnih cipela i crnih ili tamno plavih čarapa.
Ova uniforma može biti nošena u svim društvenim prilikama gde se
traži da prisustvujete u svojstvu sudije turnira. Fita ne dostavlja nijedan
deo ove odeće osim Fita kravate/marame i bedža i sam sudija mora da
nabavi odeću.
Za sada Fita obezbeđuje „radnu uniformu”: bele i svetloplave polo
majice, tamnoplave vetrovke, tamnoplave kabanice i svetlosive
pantalone. Ove odevne predmete ćete dobiti na svom prvom
postavljenju na velikom Fita takmičenju.
Radna uniforma se koristi na dužnosti na turniru i važno je da sve sudije
nose iste uniforme. Sudije treba da nose bele šešire/kape, osim ako je
druga boja šešira ili kapa ponuđena od strane organizatora radi
prepoznavanja sudijskog tima.
Ako je vaša uniforma uredna i čista, ako ste dobro opremljeni i
izgledate ponosno na to što radite, streličari će reagovati na vas na
pozitivan način. Ako, sa druge strane, niste pažljivi u vezi sa svojim
oblačenjem i ličnim izgledom, moglo bi se pretpostaviti da ste jednako
neorganizovani po pitanju vašeg znanja i sposobnosti.
Jun 2009
V6.1
16
SUDIJSKI PRIRUČNIK
2.0 FITA TAKMIČENJA
2.1 Klasifikacija takmičara
Knj. 1 – poglavlje 4
Prema Fita pravilima, postoji odvojena klasifikacija za mušku i žensku
konkurenciju i to je:
Master: 50 i više godina
Senior: od 19 do 49 godina
Junior: od 17 do 18 godina
Kadet: 16 godina i mlađi
Knj. 1 – 4.2
Starosna grupa je određena godinom rođenja u odnosu na celu godinu
takmičenja. Na jednom takmičenju streličar može da se takmiči
isključivo u okviru jedne klase. Streličar može da učestvuje po svojoj
odluci u starijoj starosnoj kategoriji osim u kategoriji mastera. Masteri
mogu po svojoj odluci da učestvuju u seniorskoj konkurenciji. Obično
organizator proverava starost i nacionalnost pri akreditaciji. Međutim, u
nekim prilikama sudije su uključene u proveru, koja se može odigrati
pri pregledu opreme.
2.2 Takmičarski stilovi (divisons)
Knj. 1 – 4.3
U metnom streličarstvu postoje dva osnovna stila obuhvaćena Fita
pravilima:
(a) Rikrv stil (recurve, zakrivljeni luk, olimpik)
(b) Kompaund stil (compound, složeni luk)
2.3 Takmičarske kategorije
Knj. 1 – 4.4
Rikrv žene RW
Rikrv muškarci RM
Rikrv master žene RMW
Rikrv master muškarci RMM
Rikrv juniorke RJW
Rikrv juniori RJM
Rikrv kadetkinje RCW
Rikrv kadeti RCM
Kompaund žene CW
Kompaund muškarci CM
Kompaund master žene CMW
Kompaund master muškarci CMM
Kompaund juniorke CJW
Kompaund juniori CJM
Kompaund kadetkinje CCW
Kompaund kadeti CCM
2.4 Takmičarske discipline – osnovni formati takmičenja
Knj. 1 – 4.5
2.4.1 Metno streličarstvo na otvorenom
U Fita metnim rundama na otvorenom mogu se takmičiti i rikrv i
kompaund stil, u zasebnim konkurencijama. Na olimpijskim igrama
može da se takmiči samo rikrv stil.
Knj. 1 – 4.5.1
Jun 2009
V6.1
17
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Fita runda na otvorenom
Fita runda može da se puca i obrnutim redom. Lica meta od 80cm sa
rasporedom sa više centara (više lica na jednoj meti) može da se
koristi na 30metara. Raspored sa više centara je obavezan na Fita
prvenstvima. Ako se koristi raspored od četiri lica, onda takav
raspored treba da bude korišćen celom dužinom linije gađanja čak i
ako su samo tri streličara na meti.
Slika 3. Tipična linija gađanja tokom kvalifikacione runde
Slika 4. Slika linije gađanja tokom finalne runde u pojedinačnoj konkurenciji
Jun 2009
V6.1
18
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Uobičajeno je da se pucaju ruke od po 6 (šest) strela na dužim
distancama, međutim postoji mogućnost pucanja po 3 (tri) strele u
ruci, što može biti slučaj na nekim Fita star turnirima na
nacionalnom nivou.
Takmičari u pojedinačnoj konkurenciji
Eliminacione i finalne runde: U ovim fazama takmičenja streličari
počinju da pucaju mečeve prema tabelama mečeva. Uprkos
pravilima, naizmenično gađanje se obično ne primenjuje do
polufinalnih ili finalnih mečeva, zbog vremenskog ograničenja .
Ako je to slučaj, to mora biti naglašeno na sastanku vođa timova.
Knj. 2 – Ap. 1
Timsko takmičenje
Eliminaciona runda: U ovu fazu takmičenja svrstava se prvih
šesnaest (16) timova od po tri (3) streličara, što se određuje prema
njihovim ukupnim zbirovima pogodaka u kvalifikacionoj rundi.
Timovi gađaju istovremeno serije mečeva, svaki meč se sastoji od
četiri (4) ruke od po šest (6) strela (po dve svaki streličar).
Dozvoljeno vreme za koje tim može da ispuca šest (6) strela je dva
(2) minuta. Svaki tim puca na zasebnoj meti. Streličari učestvuju u
beleženju pogodaka u ovoj fazi takmičenja.
Slika 5. Timsko takmičenje – opšti pogled
Timska finalna runda: u kojoj četiri (4) preostala tima iz eliminacione
runde gađaju naizmenično. Timovi se sparuju prema tabelama
mečeva, prvi tim koji gađa ispucava tri (3) strele, svaki streličar po
jednu. Kada se poslednji od tri streličara vrati iza linije od jednog
(1) metra, merenje vremena se zaustavlja, tako da ostaje prikazano
koliko je vremena ostalo za taj tim. Merenje vremena za drugi tim
počinje i drugi tim puca svoje tri (3) strele i vraća se iza linije od
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – Ap. 1
19
SUDIJSKI PRIRUČNIK
jednog (1) metra. Ovo se ponavlja dok oba tima ne ispucaju šest (6)
strela ili dok vreme ne istekne. Dva (2) minuta je dozvoljeno vreme
za koje tim ispucava šest (6) strela. Svaki tim puca u zasebnu metu.
Streličari ne učestvuju u beleženju pogodaka u ovoj fazi takmičenja,
takmičari određuju zastupnika koji će pratiti rezultate i vaditi strele
iz mete.
2.4.2 Metno streličarstvo u dvorani
U većini aspekata metno streličarstvo u dvorani prati isti koncept
kao metno streličarstvo na otvorenom.
Knj. 1 – 4.5.2
Slika 6. Opšti izgled, kvalifikacije u pojedinačnoj konkurenciji
Slika 7. Opšti pogled na liniju gađanja u timskim eliminacijama
Jun 2009
V6.1
20
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Timska takmičenja
U timskim takmičenjima koncept je praktično isti, osim što
takmičari pucaju u dva vertikalna lica meta sa po tri centra (triple
face) koja zajedno imaju 6 centara. Streličar može da bira gde će
pucati, ali može da bude samo po jedna strela u svakom od centara
(u svakom skraćenom licu). Za šut-of jedno lice sa tri centra
postavlja se horizontalno tako da svaki član tima puca po jednu
strelu u po jedan centar po svom izboru.
Jun 2009
V6.1
21
SUDIJSKI PRIRUČNIK
3.0 PROCEDURE PRE TAKMIČENJA
3.1 Uvod
Pregled terena za metno ili fild takmičenje treba da osigura da su svi
detalji koji čine turnir uspešnim pravilno sprovedeni od strane
Organizacionog komiteta. Pretpostavlja se da je Organizacioni komitet
u stalnoj vezi sa tehničkim delegatom i da ovaj pregled treba da
obuhvati samo detalje. Pregled opreme streličara osigurava da se
učesnici takmiče pod jednakim uslovima, pridržavajući se Fita pravila
koja regulišu upotrebu opreme.
3.2 Organizacioni komitet
Organizacioni komitet ima veliki udeo u obezbeđivanju adekvatne
uređenosti terena i staranju da su radne ekipe na terenu na raspolaganju
da ispune mnogobrojne dužnosti tokom turnira.
Mnogi zadaci, kao što su zamena lica na metama po potrebi, pomeranje
ili menjanje meta, popravka ili zamena opreme su odgovornost radne
ekipe na terenu, ali i sudije koje se tu nalaze treba da budu u stanju da
pomognu u tim dužnostima.
Uradite to s dobrom voljom, znajući da to pomaže da se turnir odvija
bez problema, ali imajte na umu da su vaše sudijske dužnosti na
prvom mestu.
3.3 Komunikacija
Elektronsko doba je u velikoj meri unapredilo komunikaciju na terenu
takmičenja. Pre samo nekoliko godina bilo je potrebno osmisliti složen
sistem signala šakama i rukama da bi se omogućilo sudijama da
komuniciraju međusobno i sa DOS-om povodom kvarova na opremi,
odbijanja ili strela koje vise i drugih problema.
U poslednje vreme, veći deo komunikacije se sprovodi pomoću malih
portabl FM radija. Sada je uobičajeno da su predsedavajući Sudijske
komisije i DOS u stalnom radio-kontaktu sa Organizacionim
komitetom, obično na frekvenciji različitoj od one koju koriste sudije.
Ovo su vrlo važna unapređenja. Na fild stazi râdiji su još važniji pošto
je komunikacija znatno komplikovanija.
Dobra radio etikecija mora biti uvek primenjivana. Zapamtite da radio
služi za olakšavanje komunikacije a ne za zabavu. Kada god je moguće
komunikacija među službenim licima treba da se odvija tako da je
takmičari ne čuju. Pored gorenavedenog, važno je da svaki sudija bude
upoznat sa međunarodnim ručnim signalima.
Jun 2009
V6.1
22
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Ručni signali mogu biti korisniji od râdija. Iz tih razloga tri najkorisnija
ručna signala su prikazana niže. Sudije moraju biti okrenute prema
DOS-u i pridobiti pažnju pre signaliziranja.
Slika 8: Sudijski ručni signali
3.4 Sastanak vođa timova
Zvanični sastanak vođa timova se po mogućnosti održava veče pre
zvaničnog treninga. Sastanak omogućava Fiti i Organizacionom
komitetu da podrobno objasne sve važne informacije koje se odnose na
takmičenje. Sastankom predsedava tehnički delegat uz pomoć
imenovanog predsedavajućeg Sudijske komisije i višeg predstavnika
Organizacionog komiteta. Ako je moguće, sudije iz Komisije i DOS bi
trebalo da budu prisutni na sastanku i da budu prigodno predstavljeni.
Prvi sastanak vođa timova je važan jer se na njemu uspostavljaju
standardi za ostatak takmičenja.
Da bi ostvarili najbolji utisak, organizatori, koordinacioni komitet,
tehnički delegat i predsedavajući Sudijske komisije bi trebalo da se
sastanu da bi se pripremili i isplanirali sastanak vođa timova. Kako bi se
izbegla mogućnost da sastanak vođa timova bude slabo izveden, u
Jun 2009
V6.1
23
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Apendiksu A.9 su izneta uputstva i detalji procedure koja bi terebalo da
bude usvojena za vođenje sastanka vođa timova.
3.5 Distribucija informacija
U okviru Fite, kao i u skoro svakom vidu međuljudskih odnosa,
nedostatak adekvatne komunikacije i pogrešna distribucija informacija
su među glavnim uzrocima nesporazuma, besa, protesta i sl. Vaš posao
kao sudije je da se pobrinete da ovaj problem u Fiti bude smanjen na
najmanju moguću meru.
Morate biti „učitelj pravila“ koliko i „onaj ko pravila sprovodi“.
Ako radite više prvo, manje ćete morati da radite drugo.
Na svakom prvenstvu, u poslednjem trenutku nastaju promene
rasporeda gađanja, transporta, obroka itd. Najčešće (ali ne uvek)
Organizacioni komitet distribuira informacije i obaveštava timove o tim
promenama. Mi, kao sudije i Fita zvaničnici, zajedno sa tehničkim
delegatom, moramo da se postaramo da su ove informacije date
timovima.
Skoro bez izuzetka na svakom prvenstvu potrebne su promene koje
prethodno nisu bile razmotrene sa zvaničnicima timova i takmičarima.
Kada se to dogodi, predsedavajući Sudijske komisije mora da u saradnji
sa tehničkim delegatom sazove kratak sastanak da bi obavestio vođe
timova o problemu. To se obično obavlja kod kontrolnog pulta tako da
DOS može po potrebi da učestvuje ili da zna da je informacija pružena.
Takođe je preporučljivo da vođe timova imaju priliku da doprinose
donošenju odluka ako je moguće. Ovo će sprovođenje predloženih
promena učiniti mnogo prihvatljivijim i uspostaviti bolji odnos među
stranama.
3.6 Mediji
Fita i svi članovi-savezi danas naporno rade da privuku pažnju javnosti
na naš sport. Jedan od najboljih načina da se to postigne je saradnja sa
medijima. U tom cilju, Fita je uspostavila specijalne uslove za fotografe
i televizijske ekipe na svim velikim Fita turnirima. Moramo zapamtiti
da ekipe iz medija moraju da obave svoje poslove, što obično zahteva
pažljivo planirane scenarije sa vremenom emitovanja koje ne mora
tačno da se poklopi sa takmičenjem i ponekad to može biti u konfliktu
sa direktorima turnira i sudijama u njihovim naporima da vode turnir
bez problema.
Knj. 2 – 7.7.2.7
Knj. 3 – 8.7.2.6
Identifikacija novinara je važna za sudije, za šta je zadužen
Organizacioni komitet, npr. oznake za novinare za međunarodne Fita
turnire sada obezbeđuje Fita. U slučaju da fotograf ili kamerman
nemaju odgovarajuću identifikaciju, treba da ga učtivo zamolite da
Jun 2009
V6.1
24
SUDIJSKI PRIRUČNIK
kontaktira pres-službu gde će dobiti dalje informacije. Treba da odobrite
prisustvo na terenu samo onim fotografima i kamermanima koji imaju
odgovarajuće identifikacije.
Sudije mogu da dozvole tim fotografima i kamermanima da idu do meta
dok je beleženje pogodaka u toku. Sudija ili delegirani predstavnik
Organizacionog komiteta za odnose sa medijima mora da ih isprati do
meta da bi se izbeglo ometanje u beleženju pogodaka ili dodirivanje
meta i strela. Ako je neophodno, sudija treba da opomene medijsko
osoblje da ne uznemiravaju streličare sa intervjuima na terenu dok je
takmičenje još u toku.
Posebno obučenim Fita fotografima je dozvoljen pristup iza sigurnosnih
barijera prema dozvoli TD-a. Ako vi kao sudija smatrate da situacija
može da ugrozi bezbednost, morate obavestiti predsedavajućeg koji će
razmotriti situaciju sa TD-om.
Slika 9. Medijsko osoblje
3.7 Pregled opreme
Ustaljena je procedura da se pre početka takmičenja pregleda oprema
svakog takmičara. Da bi se to uradilo, neophodno je da Organizacioni
komitet dostavi listu takmičara, obično uređenu prema državama,
klasama i stilovima. Pravila, međutim, posebno ne zahtevaju da
streličar mora da pokaže sve delove opreme koje će možda koristiti,
ali je njegova/njena odgovornost da koristi dozvoljenu opremu.
Tradicionalno je i efikasno da se pregled opreme obavi na terenu tokom
dana zvaničnog treninga. Streličari se prozivaju po abecednom redu po
državama, počevši od A ili onim imenom koje je prvo prema engleskoj
verziji. DOS obično to obavlja preko razglasa. Veoma je važno
razumeti da naša pravila o opremi u osnovi opisuju šta je dozvoljeno
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.3
Knj. 3 – 8.3
25
SUDIJSKI PRIRUČNIK
koristiti, i da, prema tome, ono što nije pomenuto nije dozvoljeno
koristiti.
3.7.1. Procedure pregleda
Slika 10. Pregled oružja
Sudije treba da ustanove svoju rutinu pregleda opreme, ali umesto da se
sve sudije okupe u prostoru određenom za opremu, preporučljivo je da
za ovu svrhu budu angažovane samo po 3 (tri) sudije za svaki stil, a da
ostale sudije budu upućene da obave pregled terena tokom zvaničnog
treninga (oprema, odeća, sistem za merenje vremena, mete,
nedozvoljene tehnike gađanja itd. – videti niže). Naravno, morate biti
potpuno upoznati sa pravilima koja regulišu svaki stil i disciplinu
(metno, fild itd.) i svaku interpretaciju koja se odnosi na njih.
Odgovornost je takmičara da koristi opremu koja je u skladu
sa pravilima. Naša je dužnost da se uverimo da je tako.
Rikrv luk (recurve, zakrivljeni luk, olimpik)
(a) Proverite opšti izgled luka da biste uočili bilo kakvu razliku u
opštoj strukturi. Držite luk za krake u delu najbližem rajzeru
tako da je tetiva okrenuta ka vama.
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.3.1
Knj. 3 – 8.3.1
26
SUDIJSKI PRIRUČNIK
(b) Nikad nemojte držati luk za grip. Vaše ruke mogu biti znojave
ili masne od kreme za sunčanje i sl. a streličar ne bi voleo da
ima takve tragove na gripu luka.
(c) Danas se mogu naći lukovi sa sponom na rajzeru. Uverite se da
spona ne dodiruje stalno podlakticu ili ručni zglob (da bi se
izbegao obrtni momenat). To je obično vrlo teško tačno i
precizno uočiti. Moguće je proveriti da li se spona koristi za
oslanjanje tokom zvaničnog treninga. Da bi gledao iz
odgovarajućeg ugla, sudija treba da posmatra otpozadi.
(d) Pregledajte nišan, setite se pravila o pinu nišana, oblozi, tubi
itd, koje ograničava dužinu na najviše 2cm u horizontalnom
nivou od streličara prema meti. Ovo ograničenje u dužini služi
da bi se izbegla upotreba nišana za nivelisanje luka.
Optičko vlakno koje služi da osvetli nišansku tačku smatra se
posebnom jedinicom pošto se ne može koristiti zajedno sa
kućištem nišana; Tehnički komitet je dao sledeći iskaz po tom
pitanju:
„Što se tiče ukupne dužine nišana, pin nišana od optičkog
vlakna smatra se odvojenom jedinicom koja može biti dugačka
najviše 2cm u pravoj liniji. Kućište koje podupire pin od
optičkog vlakna može biti najviše 2cm dugačko. Kućište i pin od
optičkog vlakna mere se odvojeno."
(e) Proverite rest, klip-dugme (berger) i kliker nikad ne dodirujući
ove predmete. Najviše pažnje treba obratiti na udaljenost
između pivot pointa (najdublji deo drške), razdaljina ne treba da
premaši četiri (4) cm, i da nijedan od elemenata nije električni
ili elektronski.
(f) Proverite tetivu i dodatke, usresredivši se na mogućnost
nalaženja dodatnih nišanskih pomagala. U poslednje vreme
neki streličari se pojavljuju sa raznim elementima na tetivi koji
očigledno ne služe za nišanjenje (moguće za bolje podešavanje
luka). Međutim, dodatni elementi osim onih opisanih u
pravilniku nisu prihvatljivi.
(g) Proverite tab ili rukavicu. Ako je potrebno da dodirnete ove
predmete, budite pažljivi da vam prsti nisu znojavi ili masni. Ne
bi trebalo da bude potrebe da dodirnete površinu taba, pošto bi
vaša pažnja trebalo da bude posvećena drugim slojevima.
Jun 2009
V6.1
27
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Kompaund luk (compound, složeni luk)
Za sve namene i svrhe kompaund luk i njegova dodatna oprema su bez
ograničenja. Sa sledećim ograničenjima:
Knj. 2 – 7.3.3
Knj. 3 – 8.3.2
(a) U svim klasama, jačina natega u piku ne sme preći 60 funti.
(b) Ne sme biti elektronike na luku, nišanu, restu ili okidaču.
(c) Tačka pritiska na restu ne sme biti više od 6cm iza pivot pointa
na luku (najdublja tačka na dršci gripa).
(d) Samo jedna nišanska tačka je dozvoljena. Neki kompaund
streličari se mogu videti sa nišanom sa više nišanskih pinova
(za lov lukom). Ova vrsta nišana nije dozvoljena za metno
streličarstvo.
Pri merenju jačine natega kompaund luka koristimo vage s
oprugom ili elektronske vage koje su specijalno testirane da
imaju toleranciju koja nije veća od jedne funte. Pre pregleda
opreme sve vage treba da budu međusobno upoređene na
jednom luku i treba koristiti istu vagu za proveru svih lukova.
Individualna funtaža svakog streličara treba da bude zapisana
tokom pregleda. Tokom sastanka vođa timova, timovi treba da
budu obavešteni o nasumičnim proverama koje će biti
sprovedene tokom trajanja takmičenja.
Većina streličara sada donosi na pregled lukove koji su znatno unutar
dozvoljenih granica da bi izbegli probleme. Ako je luk izmeren na do
jedne funte iznad ili ispod maksimuma, preporučljivo je da se ponovo
proveri. Ne natežite luk sami, neka svaki streličar nateže svoj luk.
Pobrinite se da streličar ne uvrće vagu pri natezanju luka, pošto to može
da dovede do pogrešnog pokazivanja na vagi. Nažalost, događalo se da
nasumične provere tokom takmičenja pokažu da je luk iznad dozvoljene
snage. Stoga je od najveće važnosti da se ovakve nasumične provere
sprovode da bi se sprečile moguće prevare. Bez izuzetka i sva druga
oprema kompaund streličara, kao što su strele i dr. mora da podleže Fita
pravilima.
Kod kompaund lukova, tetive/kablovi ne smeju konstantno da dodiruju
streličarevu ruku, ručni zglob i/ili ruku kojom drži luk i bilo bi dobro da
probate da proverite ovo tokom pregleda opreme, kao i da kontrolišete
snagu natega dok stojite pored streličara.
Slučaj sa sponom isti je kod kompaunda kao i kod rikrva. Može biti
potrebno da se upotrebi malo praha (pudera) na ruci streličara ili na
sponi luka da bi se sprovela provera. Potrebno je dobiti saglasnost
Jun 2009
V6.1
28
SUDIJSKI PRIRUČNIK
streličara pre provere koja podrazumeva upotrebu praha da bi se izbegle
komplikacije.
Goli luk (barebow)
Zvanično, goli luk je stil samo za fild streličarstvo, ali na državnom
nivou takođe nalazimo ovaj stil na metnim turnirima u dvorani i na
otvorenom. Pravila su navedena u Fita Knjizi 4.
Strele
Proverite da li su na strelama naznačeni inicijali i druge oznake, proverite
prečnik cevi, prema pravilu po kome prečnik cevi ne sme da prelazi 9,3 mm,
a vrh može da bude za 0,1 mm širi (9,4 mm).
Knj. 2 – 7.3.1.7
Knj. 2 – 7.3.3.7
Knj. 3 – 8.3.1.7
Knj. 3 – 8.3.2.7
Dresovi
Za svetska prvenstva u metnom streličarstvu, svetske kupove i
olimpijske igre važe sledeća pravila:
Knj. 1 – 3.22
Uverite se da svi članovi tima, uključujući i zvaničnike, nose istu odeću
(dresove). To znači da timovi moraju da imaju isti dizajn i boje majice,
bilo kratkih ili dugih rukava i kratkih ili dugih pantalona.
Takođe, imajte na umu da ženski i muški tim jedne zemlje može da nosi
različite boje.
Na ovaj način se daje više slobode članovima timova a i dalje smo u
mogućnosti da ih prepoznamo. Takođe morate proveriti da takmičari
imaju ispisano svoje ime i ime države na leđima dresa i da nose
sportsku obuću. Upamtite da isto pravilo važi za zvaničnike (osim
imena na leđima, što je neobavezno) i da se primenjuje i za vreme
zvaničnog treninga.
Osim toga, morate uzeti u obzir relativno novi propis koji se odnosi na
šešire i kape. Pri proveri morate dozvoliti male varijacije u boji kao što
je izbledelost nastala dugim nošenjem ili promenom u proizvodnji.
Držite se glavne namene – identifikacije tima.
3.8 Reklame
3.8.1 Reklame na terenu
Ne postoje ograničenja za reklame na inventaru na terenu, kako bi se
organizatorima omogućilo da lakše dođu do sponzora za turnir. Ipak,
postojala je mišljenje Kongresa da ne bi trebalo da bude reklamnih
znakova na terenu između streličara i mete. Takvi znakovi bi verovatno
bili prepreka za streličare dok idu do i od meta i mogli bi da izazovu
nezgodu. Kada se pločice sa imenima ili mali semafori nalaze na terenu,
što se obično dešava tokom eliminacione faze olimpijske runde,
reklame se mogu naći na tim predmetima. Jedina briga sudija u vezi sa
Jun 2009
V6.1
Knj. 1 – 1.24
29
SUDIJSKI PRIRUČNIK
tim znacima treba da bude da oni ne reflektuju sunčeve zrake ili drugu
svetlost koja bi mogla da ometa streličare.
3.8.2 Reklame na streličaru
Ograničenja ipak postoje osim za lukove i stabilizatore. Upamtite da su
ograničenja data u kvadratnim centimetrima po predmetu. To može biti
jedan ili više znakova, ali ukupna veličina mora biti u dozvoljenim
granicama.
Knj. 1 – 2.2
Knj. 1 – 2.2.7
Jedan od problema sa kojima se možete sresti je pitanje da li je u pitanju
reklama ili robna marka. Potražite mali znak ® ili ©, koji bi označavao
da je robna marka registrovana kao takva. To je dobra indikacija iako
može biti izuzetaka.
Pregledajte streličare pre početka gađanja svakog dana. Upamtite da je
streličarski takmičarski broj pod nadležnošću organizatora i ne podleže
ograničenjima podobnosti za takmičare.
3.9 Ostali zahtevi za turnir
Uverite se da su na liniji čekanja obezbeđene stolice i zaštite za sudije.
Imajte na umu da su neki elementi obavezni samo za Fita prvenstva.
Proverite panel za prikazivanje vodećih takmičara, glavni semafor za
rezultate, objekte za zapisničare. Uverite se da je DOS-ov pult na
odgovarajućem mestu i da je dovoljno velik. Konačno, uverite se da je
pristup objektima za slučaj opasnosti poznat svim sudijama i
zvaničnicima i da je lako dostupan.
3.10 Merenje vremena i zvučna signalizacija
Pobrinite se da vizuelna i zvučna signalizacija bude adekvatna i da
funkcionišu na odgovarajući način za sve varijacije koje se mogu
dogoditi tokom takmičenja i da signalizacija redosleda gađanja, ako je
potrebno, ispunjava svoju funkciju. Takođe, rezervna oprema za zvučnu
i vizuelnu signalizaciju mora biti proverena da bi se utvrdilo da li je ta
oprema prisutna i da li radi pravilno.
Knj. 2 – 7.2.4
Knj. 3 – 8.2.4
Imajte u vidu promenu pravila koja se tiču naizmeničnog gađanja koje
se sada održava prema odbrojavanju sata. Mora postojati i zvučni signal
koji označava da je vreme gađanja isteklo. Ovaj signal bi trebalo da
bude drugačiji od stignala za početak i signala za beleženje pogodaka.
3.11 Bezbednost
Opšta bezbednost i bezbednost svih takmičara je na prvom mestu tokom
takmičenja i mora biti održavana u svakom trenutku. Treba preduzeti
mere predostrožnosti da bi se gledaoci držali dalje od prostora i dometa
gađanja kao što je naznačeno u Fita pravilniku i to treba da bude
kontrolisano da bi se osigurala bezbednost.
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.1.1.10
Knj. 3 – 8.1.1.10
Knj. 2 – 7.7.2
Knj. 3 – 8.7.2
Knj. 2 – 7.7.2.7
Knj. 3 – 8.7.2.6
30
SUDIJSKI PRIRUČNIK
3.12 Pregled terena
Knj. 2 – Ap.2 tačka2
3.12.1 Metno streličarstvo
Oznake na terenu
Počnite pregled prelazeći pogledom preko terena sa DOS-ove pozicije.
Da li su objekti koji služe da spreče kretanje sa strane i iza terena na
mestu? Ovo služi dvema svrhama. Prvo, da li su objekti sigurni i drugo,
da li su u razumnoj meri postavljeni tako da ne predstavljaju smetnju
streličaru? Proverite oznake linije gađanja, linije čekanja, linije za
medije, „linije važeće strele“ – linije 3 metra ispred linije gađanja i
odgovarajuće distance između njih. Važno je da rub linije 3 metra koja
je najdalje od streličara bude 3 metra od centra linije gađanja. Takođe je
važno da se uverite da je linija tri metra potpuno vidljiva sa linije
gađanja.
Knj. 2 – 7.1
Knj. 3 – 8.1
Proverite da li su razdaljine do linije meta u granicama tolerancije i da
su merene do centra mete (ne do prednjih nogu stalka). Takođe proverite
da li je teren pravougaonog oblika. Najjednostavniji metod za
proveravanje da li je teren pravougaonog oblika je Pitagorin metod 3-45. Na primer, premerite 40 metara od ugla terena duž linije gađanja i
označite tu tačku. Od istog ugla izmerite duž ivice terena i označite
tačku na 30 metara. Razdaljina između ovako označenih tačaka mora da
iznosi 50 metara. Ovaj postupak se onda ponavlja na suprotnom –
dijagonalnom uglu terena da bi se osiguralo da je pravougaon. Uverite
se da se brojevi i boje na liniji gađanja poklapaju sa onima na metama i
da su oznake traka (uzdužnih linija od linije gađanja do meta) precizne,
uključujući razdvajanje muških i ženskih takmičara.
Knj. 2 – 7.1.1.1
Knj. 3 – 8.1.1.1
Sudije moraju da se uvere da brojevi meta i drugi znakovi na terenu ne
reflektuju sunčeve zrake prema liniji gađanja. Provere treba izvršiti u
različitim dobima dana. Takođe proverite da li su pozicije gađanja za
svakog streličara obeležene na liniji gađanja, tako da se izbegnu kasniji
problemi sa streličarima koji pokušavaju da zauzmu središnju poziciju i
tako izazovu konflikt. Osigurajte da svaki streličar ima najmanje 80cm
prostora na liniji i da je uzet u obzir potreban prostor za streličare u
invalidskim kolicima. Važno je da staza za medije bude dostupna bez
prolaska kroz prostor rezervisan za streličare i njihovu opremu.
Mete
Proverite da li mete izgledaju tako da će moći da zaustave strele i uverite
se da nisu previše pohabane. Rezervne mete treba da budu lako
dostupne u slučaju potrebe. Uglovi i dimenzije moraju biti prema
specifikacijama.
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.1.1.7
Knj. 3 – 8.1.1.6
Knj. 2 – 7.2.3
Knj. 3 – 8.2.3
31
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Slika 11. Mete sa prednje strane, prihvatljiva konfiguracija
Slika 12. Mete sa zadnje strane, prikaz vezivanja pozadi (ankerisanja)
Takođe uzmite u obzir položaj nogu stalaka tako da strele koje
delimično probiju mete ne budu oštećene udaranjem u noge, a posebno
kada pogađaju žutu zonu na licu mete (gde i treba da pogode).
Jun 2009
V6.1
32
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Proverite brojeve i, za metna takmičenja na otvorenom, zastavice za
vetar – ako ih ima (obavezne su samo za svetska prvenstva, svetske
kupove i olimpijske igre) da biste utvrdili da li su odgovarajuće prema
specifikacijama (slika 11). Vezivanje (ankerisanje) (slika 12) mora biti
adekvatno da bi obezbedilo da mete budu stabilne na vetru i da će
izdržati pokrete izazvane vađenjem strela. Tokom dana treninga pre
takmičenja, proverite da materijal od koga su napravljenje mete ne
izaziva skretanje strela kada udare u metu. Ako se ovi problemi ispolje i
sudije mogu da ih identifikuju unapred, moguće je naći alternativna
rešenja pre nego što pravo takmičenje počne.
Knj. 2 – 7.2.5.8
Lica meta
Posle provere i utvrđivanja da su lica meta licencirana (Apendiks A.7) i da
odgovaraju opisu datom u pravilnicima, trebalo bi da izmerite
reprezentativne uzorke lica meta da biste bili sigurni da ispunjavaju
specifikacije o toleranciji kao što je navedeno.
Knj. 2 – 7.2.1
Knj. 3 – 8.2.1
Treba da imate u vidu da postoji razlika u toleranciji u zavisnosti od
godine proizvodnje; lica meta iz različitih perioda (pre i posle 2007) ne
bi trebalo da budu korišćena za istu klasu, iako su sva i dalje dozvoljena
za upotrebu na takmičenjima.
Uzmite uzorke iz različitih pakovanja i iz različitih pozicija u gomili iz
jednog pakovanja. Ovo je neophodno zato što je moguće da nivo
vlažnosti u nekim paketima može biti veći nego u drugima i da ćete
morati da stavite neka lica meta da se osuše na suncu pre upotrebe.
Vlažna lica obično variraju u veličini, posebno ako su upila vlagu na
kiši, a onda se ponovo osušila. Ako se ovo dogodi tokom mečeva i
postoji potreba za promenom lica, morate ih promeniti za oba streličara.
Uverite se da postoje adekvatne zalihe svih veličina koje su potrebne.
Lica meta moraju biti merena na ravnoj ploči pre početka turnira, a ne
na metama.
Boje su sada standardizovane, ali su moguće male varijacije zbog
papira, sunca itd. Najvažnije je da su lica meta koja se koriste ista po
veličini i boji za svaku klasu.
Knj. 2 – 7.2.1.2
Knj. 3 – 8.2.1.2
Kada su lica meta pričvršćena za mete, centar žutog treba da bude
130 cm iznad zemlje sa tolerancijom od +/- 5cm.
Knj. 2 – 7.2.2.1
Knj. 2 – 7.2.2.2
Knj. 3 – 8.2.2
3.12.2 Takmičenja u dvorani
Sve oznake iza i ispred linije gađanja koje se koriste tokom takmičenja
u dvorani su iste kao one koje se koriste tokom takmičenja na
otvorenom, osim za distancu između liniije čekanja i linija gađanja, gde
linija čekanja mora biti najmanje 3 metra iza linije gađanja.
Jun 2009
V6.1
33
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Visina centara žutog na svakoj meti treba da izgleda poravnato u
svakom trenutku tokom takmičenja na otvorenom i u dvorani.
Slika 13. Konfiguracija meta na 18m prvenstva u dvorani
Moramo se uveriti vizuelnim pregledom da izvor svetlosti koji se koristi
na takmičenjima u dvorani, bilo prirodnog ili veštačkog, ima isti efekat
vidljivosti na metama i da je intenzitet svetla isti na svakoj meti. Važno
je da, tamo gde je to moguće i u granicama praktičnih mogućnosti,
budemo uvereni da senke strela ne padaju na susedno lice mete drugog
takmičara.
Kada proveravate raspored lica meta za takmičenja u dvorani, morate
imati na umu različite razmake između kolona lica, neka su minimalno
a neka maksimalno dozvoljeno udaljena, a to zavisi od broja lica u
upotrebi u različitim etapama i vrstama takmičenja.
.
Jun 2009
V6.1
34
SUDIJSKI PRIRUČNIK
4.0 PROCEDURA NA TURNIRIMA – I DEO
METNO STRELIČARSTVO
KVALIFIKACIONA RUNDA – (RANGIRANJE)
4.1 Lica meta – raspored
Obično se radna ekipa na terenu sastoji od volontera koji ne moraju
obavezno biti streličari tako da pričvršćivanje lica za metu može da
bude obavljeno, a da se pri tom ne vodi računa o utvrđenom prostoru na
metama van zone bodovanja i u nekoliko prilika je uočeno da su pinovi
koji pričvršćuju lice za metu postavljeni suviše blizu zone bodovanja – i
čak u zoni. Pazite da se ovo ne bi dešavalo.
Kada je raspored takav da je na meti postavljeno tri ili četiri lica,
pravila određuju maksimalnu visinu gornjeg lica i minimalnu visinu
donjeg lica, dajući stepen fleksibilnosti da bi se izbeglo pucanje u
najkorišćenije delove mete i ovim se moramo voditi pri primeni pravila.
U osnovi, ista ideja se primenjuje na takmičenjima u dvorani osim za
timski šut-of. U ovoj situaciji jedno lice sa tri centra se postavlja
horizontalno sa centrom lica mete postavljenim na 130 cm iznad poda.
Knj. 2 – Ap.1 tačka3
Knj. 3 – Ap.1 tačka3
Knj. 1 – 3.19
4.2 Trening
Za prvenstva na otvorenom i u dvorani, trening treba da traje minimalno
dvadeset (20), a maksimalno četrdeset pet (45) minuta svakog dana
kvalifikacione runde. Međutim, trening mora da se završi petnaest (15)
minuta pre početka takmičenja. Trening se završava vađenjem strela iz
mete poslednje ruke treninga.
Mete za trening se postavljaju na prvoj distanci na kojoj se gađa za
svaku klasu. Kada se puca eliminaciona i finalna runda, organizatori
mogu da odluče o dužini trajanja treninga uzimajući u obzir raspored za
svaki dan.
Postavljano je pitanje da li je dozvoljeno da treneri tokom treninga stoje
blizu streličara na liniji gađanja ili čak idu do meta. Ova procedura je
primenjivana nekoliko godina i nikada nije bilo žalbi na takvo
ponašanje. Sudije zato ovakvo ponašanje smatraju dozvoljenim.
Ipak, komunikacija između trenera i streličara ne sme da uznemirava
druge streličare (prema proceni sudije).
4.3 Ponovna provera terena
Za vreme treninga pre početka takmičenja, sudije moraju da ponovo
pregledaju mete koje su im dodeljene i da se uvere da se nisu dogodile
nikakve promene zbog vandalizma ili nepredviđenih okolnosti.
Jun 2009
V6.1
35
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Napravite brz obilazak da biste se uverili da je sve u redu. Korišćenje
perioda treninga za ponovnu proveru omogućava vam da se pozabavite
konkretnim pitanjima i problemima koji se pojave, a moraju biti rešeni
pre početka takmičenja. Za to vreme možete da proverite i kvalitet
meta, signalizaciju za merenje vremena i način na koji se koristi.
Kao rezultat pravila da je dozvoljen samo jedan poziv sudiji za procenu
vrednosti pogotka, menja se potreba za brojem sudija na terenu u
odnosu na prethodni period, tako da predsedavajući Sudijske komisije
može da premesti sudije da obavljaju ovaj oblik kontrole.
4.4 Ponovna provera opreme streličara
Veoma je važno da osmotrite opremu streličara dok je u upotrebi da
biste videli ima li nedozvoljenih sredstava; proverite uređaje za
suzbijanje zvuka, naočare, naočare za sunce ili zastore za oko da biste
utvrdili da li se uklapaju u pravila, zatim ispitajte moguću upotrebu
spone kao oslonca, veću od propisane dužine predresta (overdraw) i sl.
Test po principu slučajnog uzorka jačine natega kompaund lukova je
izutetno bitan. Ovakvi testovi, međutim, ne smeju da ometaju tok
turnira niti da uznemiravaju streličare.
Osim toga to takođe daje priliku za kontrolu reklama, broja zvaničnika
timova i pravila o odevanju, što su sve važna pitanja.
Ako se pronađe deo nedozvoljene opreme ili se otkrije
nedozvoljena upotreba opreme tokom tekuće provere, sudija
mora odmah da preduzme mere kako bi se izbeglo da neko
iskoristi prednost nad drugim streličarima na nefer način.
Sudija će u tom slučaju prići vođi tima (ili streličaru ako vođa tima nije
dostupan) i obavestiti ga da streličar mora da koriguje opremu ili da je
koristi prema pravilima. Kako streličar ima obavezu da koristi
odgovarajuću opremu, sudija će se naći pred problemom kako da
postupa sa rezultatom koji je postignut do trenutka korekcije. Pravila ne
savetuju nikakvu automatsku akciju za ovakve situacije i ako streličar
nije imao nikakvu korist od nedozvoljene opreme ili njenog korišćenja,
onda će prihvatanje sudijine primedbe i postupanje prema pravilima biti
dovoljna akcija.
Ako je, sa druge strane, mišljenje sudije da je streličar korišćenjem
nedozvoljene opreme stekao značajnu prednost nad drugim streličarima
poništavanje (diskvalifikacija) na taj način stečenog razultata bi bilo
pravedno rešenje.
Drugim rečima, morate da procenite specifičnu situaciju
savesno, razmatrajući vrstu opreme, uslove pod kojima je
korišćena i koliko je ruku ispucano pre nego što donesete
odluku.
Jun 2009
V6.1
36
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Razmatranje situacije sa predsedavajućim je neophodno pre
nego što se uzme u razmatranje bilo kakva odluka o
poništavanju rezultata.
4.5 Na liniji gađanja
4.5.1 Položaji za gađanje
Morate proveriti da položaj streličara na liniji ne stvara konflikt – videti
t. 3.12.1 – i da im je položaj stopala odgovarajući prema pravilima.
4.5.2 Visoko natezanje
Sudije moraju da se pobrinu za bezbednosne aspekte tokom celog trajanja
takmičenja. Ako, po mišljenju sudije, takičar koristi tehniku natezanja
tetive koja može da prouzrokuje da slučajno ispaljena strela odleti iza
bezbedne zone ili bezbednosnog uređenja (prostora iza meta u slučaju
prebacivanja, mreže i sl.) streličaru mora biti savetovano da promeni
tehniku. Ako streličar nastavi da koristi takvu tehniku pošto je
obavešten o ovoj neregularnosti, u interesu bezbednosti predsedavajući
Sudijske komisije i/ili DOS će zamoliti takmičara da odmah prestane da
gađa i napusti teren.
Knj. 2 – 7.7.7
Knj. 3 – 8.7.7
Međutim, nije uvek jednostavno odrediti šta je visoko natezanje. Nije
obavezno slučaj visokog natezanja ako streličar podigne ruku u kojoj
drži luk iznad nivoa ramena. Bezbednosni problem se javlja samo u
slučaju kada je tetiva značajno nategnuta (ili preko „pika“ kod
kompaund lukova).
Slika 14. Visoko natezanje?
Sudija, dakle, mora da razmotri poziciju ruke kojom streličar drži luk i
pravac strele u trenutku natezanja tetive. Pored toga, postoji više razloga
Jun 2009
V6.1
37
SUDIJSKI PRIRUČNIK
za zabrinutost o kompaund streličarima nego onima sa rikrv lukovima,
pošto drugi imaju veću kontrolu nad nenamernim otpuštanjem. Drugo
pitanje je bezbednosno stanje konkretnog terena. Pozadina terena bi
trebalo da bude potpuno bezbedna bez obzira na način na koji streličari
natežu lukove.
Uzimajući u obzir ove parametre, uvek je mudro da više sudija razmotre
slučaj streličara koji je u pitanju, angažujući i predsedavajućeg.
4.6 Linija 3 metra – važeća strela
Linija 3 metra ispred linije gađanja služi da obezbedi pravičnost prema
streličarima u situaciji kada strela ispadne ili je iz nekog razloga loše
ispaljena. Prema pravilu, deo cevi strele treba da bude unutar zone 3
metra da bi se smatralo da strela nije ispaljena. Ovo ukazuje da nok ili
pero koje je možda otpalo nije dovoljan pokazatelj da treba ispaliti još
jednu strelu. Čak i ako je samo nok strele unutar zone 3 metra, sve dok
je i dalje pričvršćen za cev, to je dovoljno da bi se dozvolilo ispaljivanje
još jedne strele.
Zapamtite da je linija 3 metra „trodimenzionalna” i da se projektuje
vertikalno iznad linije kao što se vidi na slici 15.
Slika 15. Linija 3 metra
Najjednostavniji način postupanja sa strelom koja je pala je da streličar,
kada vidi da je strela u zoni 3 metra, puca drugu strelu u okviru
dozvoljenog vremena. Međutim, znajući da je ovakvo ispadanje strele
obično rezultat kvara na opremi (npr. slomljen nok), ovo može biti
tretirano kao kvar na opremi ako streličar prekine da puca i pozove
sudiju.
Ponekad može biti teško odmah utvrditi da li je strela u zoni 3 metra ili
nije. Ako je streličar utvrdio da je strela unutar zone 3 metra, npr. u toku
Jun 2009
V6.1
38
SUDIJSKI PRIRUČNIK
meča kada gađanje ne može biti zaustavljeno, a posle provere se utvrdi
da je strela malo izvan linije, sudija treba da osmotri situaciju sa linije
gađanja (sa streličareve pozicije) i da presudi u streličarevu korist.
Ovo je jedna od dve moguće situacije u kojoj takmičaru može
biti dozvoljeno da ponovo ispuca strelu.
4.7 Uputstva trenera i takmičari na liniji
Dok je na liniji gađanja, takmičar može da prima neelektronska uputstva
i sugestije od uprave tima, tako da to ne ometa druge takmičare.
Knj. 2 – 7.4.6
Knj. 3 – 8.4.6
Pitanje koje ostaje je „kada to ometa druge streličare?“ Naravno, mi
govorimo o objektivnim standardima i iskustvo je pokazalo da je
prihvatljivo informisanje normalnim nivoom glasa, ili naravno znacima.
Namera je da se ne dozvoli bilo kakva konverzacija između
streličara i uprave, streličar ne sme da govori sa linije gađanja.
To može lako da izazove uznemiravanje drugih streličara.
4.8 Upotreba durbina
Durbini koji se koriste na liniji gađanja moraju da budu tako podešeni
da najviši deo durbina ne bude viši od pazuha (videti sliku 16) streličara
koji ga koristi (tako da ne sprečava „čiste” slike za fotografe).
Knj. 2 – 7.3.1.9
Knj. 3 – 8.3.1.9
Kada tri streličara stoje na liniji u isto vreme, ne moraju da pomeraju
durbine kada napuštaju liniju.
Slika 16. Durbini na liniji gađanja.
Na levoj strani, željeni položaj durbina, dok je na desnoj strani durbin
postavljen previsoko
Jun 2009
V6.1
39
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Kada četiri streličara pucaju u dve grupe, durbini moraju biti pomereni,
osim ako se streličari iz različitih grupa ne dogovore da koriste isti
durbin. U tom slučaju, visina durbina ne sme biti viša od visine pazuha
nižeg streličara koji koristi durbin. Ako se streličari ne slože da koriste
isti durbin, durbini moraju biti uklonjeni između ruku.
4.9 Streličari napuštaju liniju
Pravila kažu da streličari moraju da napuste liniju kada završe sa
gađanjem. Namera je da se izbegne svako nepotrebno zakašnjenje, tako
da se pravilo tiče onih streličara koji su ostali poslednji na liniji.
Ne bavimo se ovde streličarem koji iz pristojnosti prema susedu koji još
puca ostane na liniji da ga ne bi uznemiravao.
Drugi je slučaj kada streličar napusti liniju gađanja i vrati se da nastavi
da puca unutar dozvoljenog vremena. Prvo treba da bude jasno da to
nije zabranjeno osim ako se ne ponavlja u cilju uznemiravanja
protivnika. U svakom slučaju, dužnost je streličara da se vrati na liniju
pre nego što se ruka završi.
4.10 Elektronska komunikacija
Neko vreme se vodila diskusija da li uprava tima sme da koristi
elektonsku komunikaciju između sebe iza linije čekanja. To je takođe
pokrenulo pitanje korišćenja mobilnih telefona iza linije čekanja. Sve to
je sada prihvatljivo (osim na olimpijskim igrama, finalima svetskih
prvenstava i finalima svetskog kupa – zbog ugleda).
4.11 Anomalije na meti
Knj. 2 – 7.6.2.6.1
Knj. 3 – 8.6.2.7.1
4.11.1 Odbijanje
Sudija će, da bi bio obavešten o ovoj situaciji, otići do linije gađanja da
utvrdi tačan problem i onda će se povući na liniju čekanja. Kada linija
bude prazna, sudija će otići na liniju gađanja i pokazati problem DOS-u
vizuelnim signalima ili radio komunikacijom (ako postoji).
Signal treba da sadrži i broj strela koje su ostale da budu ispucane. DOS
će zamoliti streličare da sačekaju dok se situacija ne reši. Streličar sa
odbitkom (ili vođa tima ili izabrani zvaničnik) sa sudijom će otići do
mete. Sudija će prvo locirati strelu i, uzimajući u obzir njen položaj na
zemlji ili drugde, odlučiće da li je to bilo odbijanje ili ne. Zatim će
pokušati da utvrdi trag koji je na meti ostavio odbitak. Ako ga je
moguće naći, sudija će zabeležiti vrednost u svoju beležnicu, označiti
rupu i ostaviti strelu koja je u pitanju iza mete. Pre nego što označi rupu,
sudija treba da se uveri da nema strela u meti čija bi vrednost mogla biti
dovedena u pitanje od strane streličara tokom beleženja pogodaka. U
Jun 2009
V6.1
40
SUDIJSKI PRIRUČNIK
tom slučaju, sudija će zabeležiti rezultat(e) u beležnicu pre nego što
označi rupu (rupe).
Ako sudija nađe više od jedne neoznačene rupe na licu mete,
pogotku strele će dati najmanju vrednost neobeležene rupe.
Knj. 2 – 7.6.2.7
Knj. 3 – 8.6.2.7.1
Ako ima još strela koje treba da budu ispucane od strane streličara na
toj meti, ruka će biti dovršena pre nego što svi zapišu pogotke te ruke.
Sudija koji je bio prisutan u datoj situaciji će, tokom beleženja
pogodaka, potvrditi vrednost strele koja se odbila od mete.
4.11.2 Probijanje
Procedura za probijanje je slična onoj u slučaju odbijanja, mada se
probijanje ne otkrije uvek sve dok streličari ne budu na meti da bi
zabeležili pogotke. Tamo gde je probijanje otkriveno, svi steličari koji su
pucali na toj meti će krenuti napred za slučaj da meta treba da bude
zamenjena i da treba obaviti beleženje pogodaka ispucanih strela.
Knj. 2 – 7.6.2.6.3
Knj. 2 – 7.6.2.7
Knj. 3 – 8.6.2.7.3
Knj. 3 – 8.6.2.8
Ukoliko se tvrdi da je došlo do probijanja, sudija prvo treba da pokuša
da utvrdi da li je strela na zemlji ili je ostala u meti, ali tako da se ne vidi
njen nok. Kada se sudija uverio da je strela zaista probila metu, sudeći
po njenoj poziciji na zemlji i/ili drugim dokazima, trebalo bi da pokuša
da identifikuje rupu i njenu vrednost. Ponekad to može da se uradi
pomoću tragova pera strele koja je probila metu.
Ako se strela duboko zabila u metu, sudija mora da pokuša da utvrdi
vrednost pogotka pre nego što je gurne nazad prema prednjoj strani
mete. Ovo može da se uradi merenjem razdaljine u odnosu na druge
srele sa zadnje strane mete ili u odnosu na ivicu mete.
Strelu je dozvoljeno gurati nazad samo ako je potrebno
identifikovati vrednost pogotka, ali ovo ne sme da se radi dok
pogoci svih ostalih strela ne budu zabeleženi.
Izuzetna opreznost mora biti primenjena da bi se osiguralo da je strela
gurnuta nazad pod istim uglom pod kojim je ušla u metu.
Ako se dogodi probijanje, meta treba da bude zamenjena ili ojačana na
bilo koji odgovarajući način da bi se nadalje izbegli takvi slučajevi.
Jun 2009
V6.1
41
SUDIJSKI PRIRUČNIK
4.11.3 Strele koje vise
Ako strela visi preko lica mete i nije se na odgovarajući način zabila u
metu, treba zaustaviti gađanje na toj meti da bi se smanjio rizik da strela
ispadne iz mete ili da bude oštećena drugom strelom. Dalja procedura je
ista kao za odbijenu strelu ili probijanje.
Vrednost strele koja visi se ocenjuje prema ulasku u zonu
bodovanja iz koje visi.
Knj. 2 – 7.6.2.6.2
Knj. 3 – 8.6.2.7.2
Ponekad cev strele koja visi dodiruje više zona bodovanja, ali to nema
uticaja na stvarnu vrednost pogotka.
4.12 Kvarovi na opremi
Ako se streličaru dogodi kvar na opremi tokom trajanja ruke, on/ona
treba odmah da pozove sudiju. Sudija treba da priđe streličaru da bi se
uverio da je zaista u pitanju kvar na opremi. Sudija će se povući na
liniju čekanja pošto sazna koliko je strela preostalo da se ispali i pošto
streličar proceni koliko će vremena biti potrebno za popravku. DOS
mora biti obavešten što pre radio-vezom ili neposredno pre nego što
linija gađanja ostane prazna, sudija će doći na liniju i signalizirati DOSu da se dogodio kvar na opremi. Ovo je neophodno da bi se izbeglo da
DOS pošalje streličare napred da ubeleže pogotke kada više ne bude
nikoga na liniji. Ako je streličar u mogućnosti da zatim ispuca preostale
strele, sudija će pokazati DOS-u broj strela koje su preostale da budu
ispucane. Ako streličar ne može da nastavi u tom trenutku, sudija će dati
signal DOS-u da se pristupi beleženju pogodaka.
Knj. 2 – 7.4.2.4
Knj. 3 – 8.4.2.4
U svakom slučaju strele koje treba nadoknaditi će biti ispucane što je
pre moguće. Procedura kvara na opremi služi da se zamene ili poprave
delovi opreme za koje streličar nije mogao da predvidi da će izazvati
problem. Pucanje tetiva ili nokova, klimavi nišani, oštećeni tabovi,
pomereni klikeri i slični problemi spadaju u kvarove na opremi. Nije
predviđeno da se dozvoli streličaru da servinguje tetivu, prelepljuje pera
na streli i slično, za šta bi zamene trebalo da budu pri ruci. Međutim, na
državnim ili lokalnim turnirima moglo bi biti neophodno i razumno
primeniti i u ovakvim slučajevima „pravilo 15 minuta”.
Pravila dozvoljavaju najviše 15 minuta odlaganja nastavka turnira
zbog kvara na opremi. Ovo je predviđeno da se primenjuje pri ozbiljnijim
problemima i bilo bi praktično da se propuštene strele nadoknade posle
poslednje ruke na određenoj distanci. Treba primeniti zdravorazumsko
rasuđivanje i ne treba odbrojavati 15 minuta, već treba dati streličaru
određeni broj ruku koje treba da ispuca uz normalnu proceduru
beleženja pogodaka posle svake ruke, a da to bude obavljeno u oko 15
minuta vremena.
Obratite pažnju da se pravilo primenjuje na „bilo koji kvar na
opremi” tako da ako se streličaru nažalost dogodi još jedan ili
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.4.2.5
Knj. 3 – 8.4.2.5
42
SUDIJSKI PRIRUČNIK
više kvarova na opremi, oni će biti tretirani na isti način.
NAPOMENA: Streličar može da popravlja opremu onoliko vremena
koliko mu/joj je za popravku neophodno. Međutim, nadoknađivanje
propuštenih strela ne sme da zadržava gađanje duže od oko 15 minuta.
U fazi takmičenja u kojoj se odigravaju mečevi nije dozvoljeno
vreme za kvar na opremi.
Knj. 2 – 7.4.2.7
Knj. 3 – 8.4.2.7
Pauze za odlazak u toalet se ne smatraju kvarovima na opremi, ali
pravila dozvoljavaju da streličar odredi nekog drugog da zapiše pogotke
umesto njega ili da zameni mesta u redosledu gađanja sa drugim
streličarom da bi dobio vreme za ovakve potrebe. Ako je problem
epidemijskog karaktera, sudije i DOS treba da nađu zdravorazumsko
rešenje.
4.13 Zdravstveni problemi
Problemi sa mišićima ili povreda ne smatraju se kvarom na opremi.
Streličar ima odgovornost da bude spreman za takmičenje. Ali imajte na
umu da u poslednje vreme pravila dozvoljavaju uzimanje u obzir
neočekivanih zdravstvenih problema koji se dogode tokom takmičenja.
Medicinsko osoblje treba da utvrdi stepen problema i sposobnost
streličara da nastavi takmičenje bez ukazivanja pomoći. Da bi se to
uradilo, dato je određeno vreme (15 minuta). Nadoknađivanje
propuštenih strela je slično kao kod kvara na opremi.
Ova pravila o zdravstvenim problemima nisu važeća u fazi
takmičenja u kojoj se odigravaju mečevi.
Knj. 2 – 7.4.2.6
Knj. 3 – 8.4.2.6
Knj. 2 – 7.4.2.7
Knj. 3 – 8.4.2.7
4.14 Višestruko nadoknađivanje strela
Knj. 2 – 7.4.2.4
Kada streličari treba da nadoknade strele posle odbijanja, kvarova na opremi Knj. 2 – 7.4.2.6
i sl. i pri tome imaju različit broj strela koje treba da ispucaju u isto vreme,
Knj. 2 – 7.8.2.2
postoje dve opcije kako organizovati pucanje. Ako ima nekoliko streličara, Knj. 3 – 8.4.2.4
biće pozvani na liniju u isto vreme. Vreme na satu će se odnositi na najveći
Knj. 3 – 8.4.2.6
broj strela i sudija će pokazati streličarima pojedinačno kada da počnu da
Knj. 3 – 8.8.2.2
gađaju verbalnim „startom” kada vreme bude odgovaralo broju
preostalih stela za svakog od streličara. Sudija treba da objasni
proceduru streličarima pre nego što gađanje počne. Ako nema mnogo
streličara, sa njima će se postupati odvojeno prema broju strela koje
treba da ispucaju.
Dozvoljeno vreme za ispucavanje svake strele je četrdeset sekundi. Knj. 2 – 7.5.4.2
Knj. 3 – 8.5.3.2
4.15 Pucanje pre i posle signala
Streličarima nije dozvoljeno da podignu ruku kojom drže luk pre signala,
a pucanje pre signala se retko dešava. Mnogo češće ćete se susresti sa
problemom da streličar puca pošto je dozvoljeno vreme isteklo,
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.4.3
Knj. 2 – 7.4.2.2
Knj. 3 – 8.4.3
Knj. 3 – 8.4.2.2
43
SUDIJSKI PRIRUČNIK
otpustivši strelu neposredno posle signala (prvi zvučni signal je znak da
je vreme isteklo).
Pre nego što nešto preduzmete, morate biti apsolutno sigurni da je
dozvoljeno vreme isteklo, što je često teško proceniti. Morate uzeti u
razmatranje da ste mogli čuti zvučni signal pre takmičara. To se dešava
ako stojite bliže izvoru zvuka. Možete, ako je pogodno, konsultovati
DOS-a u vezi sa situacijom, pošto bi trebalo da on/ona pažljivo prati
situaciju.
Ako je strela ispucana istovremeno sa početkom zvučnog signala za kraj
predviđenog vremena, treba presuditi u streličarevu korist.
Kada je strela ispucana pre ili posle signala, streličaru se oduzima
najviše bodovana strela u ruci. Vrednost svake ispucane strele (3 ili 6
ukupno) treba da bude uneta u zapisnik. Sudija zatim unosi korekciju i
potpisuje se inicijalima crvenom olovkom.
Slika 17. Korekcije zapisnika
Za strelu ispucanu na terenu za takmičenje po zatvaranju perioda
namenjenog za trening pre početka takmičenja ili tokom pauza, takmičar
gubi pogodak strele s najvećom vrednošću u sledećoj ruci. Međutim,
on/ona će pucati 3 ili 6 strela kao što je propisano u toj ruci.
Preporučljivo je obavestiti streličara da puca celu ruku, zabeleži sve
pogotke, a zatim će sudija uneti izmenu u zapisnik.
Knj. 2 – 7.8.2.3
Knj. 3 – 8.8.2.3
Knj. 2 – 7.8.2.4
Knj. 3 – 8.8.2.4
Ako se ovo desi, crveni karton će biti pokazan na kraju ruke.
4.16 Neslaganje zvučnog i vremenskog signala
Zvučni signali
Pravila određuju da je zvučni signal važeći ako dođe do neslaganja
između njega i svetlosnog signala. Ako je razlika između njih sekunda
ili oko sekunde, zvuk se smatra važećom funkcijom. Ako, međutim,
DOS ili onaj ko je zadužen za davanje zvučnih signala zbog nedostatka
pažnje ili ometanja (kao što je slučaj ako mu /joj neko nešto govori)
propusti da dâ signal nekoliko sekundi, morate upotrebiti zdrav razum.
Jun 2009
V6.1
Knj. 2 – 7.2.4.1
Knj. 3 – 8.2.4.1
44
SUDIJSKI PRIRUČNIK
U ovom slučaju bi trebalo da utvrdite koji je sistem zapravo tačan i da
donesete odluku u korist streličara, koji ne smeju biti oštećeni zbog
greške zvaničnika. Ovo je još važnije ako je zvučni signal dat pre isteka
propisanog vremena.
4.16.1 Vremenski signali
Dugo je vođena diskusija među sudijama kako treba tretirati situaciju
kada nešto nije u redu sa signalom za upozorenje o isticanju vremena
(žuta svetla itd.) što uzrokuje da streličari nisu u mogućnosti da ispucaju
poslednju strelu (ili više strela) pre zvučnog signala za kraj gađanja
datog u odgovarajuće vreme.
Zvanična interpretacija (decembar 2001) razjašnjava da streličar ima
pravo da dobije tačan signal upozorenja 30 sekundi pre kraja vremena
za gađanje. Ako je manje od 30 sekundi dato, streličaru će biti
dozvoljeno 40 sekundi po streli da ispuca preostale strele čak i ako je
ukupno vreme (2 ili 4 minuta) bilo pravilno odbrojano.
Međutim, streličarima neće biti dozvoljeno da nadoknade strelu ili strele
ako su drugi načini merenja vremena koje oni mogu da vide u funkciji –
npr. ako je semafor koji odbrojava vreme lako vidljiv dok svetla ne
funkcionišu tačno. Pravedno prosudite aktuelnu situaciju i presudite u
korist streličara koga se tiče situacija. Međutim, imajte u vidu da kada
se gađa ruka koja se sastoji od samo jedne strele signal za opomenu ne
mora biti dat.
U nekim situacijama (najčešće kada streličari treba da
nadoknade strele zbog odbijanja, kvarova na opremi itd.) sudije
preuzimaju odgovornost merenja vremena. Međutim, sudije
nisu merioci vremena − oni zapravo kontrolišu sprovođenje
merenja vremena.
Osnovna procedura je da DOS ili pomoćnici mere vreme u svim
situacijama gde je merenje vremena neophodno.
4.17 Pozicija sudija tokom beleženja pogodaka
Posle signala koji označava da se može pristupiti metama i započeti
beleženje pogodaka, sve sudije treba da se zajedno kreću do mete, u
liniji. Oni ostaju na određenoj poziciji, 5 do 10 metara ispred meta koje
su im dodeljene. Ako su pozvani da pomognu, obaviće zadatak i vratiti
se na poziciju tako da gledaju ka metama.
Ako je sudija koji je određen za mete sa jedne od strana pored vas
zauzet, a pomoć je neophodna na još nekoj od njegovih/njenih meta,
odmah ponudite pomoć i kada završite vratite se na vašu poziciju.
Jun 2009
V6.1
45
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Kada svi streličari završe beleženje pogodaka i prođu pored sudija,
sudije treba da se uvere da nema nikoga iza meta i da su njima
dodeljene mete slobodne (da nema zaboravljenih strela u njima) i
bezbedne (npr. da su lica meta u dobrom stanju). Zatim sudije napuštaju
teren zajedno, ukazujući DOS-u da je teren slobodan i bezbedan.
Videti tačku 6.5.2 za eliminacione i olimpijske runde.
Kvalifikaciona i eliminaciona runda
Streličari beleže pogotke na metama
Slika 18. Pozicija sudija tokom beleženja pogodaka.
Sudije treba da se kreću od linije gađanja u jednoj liniji i zaustave 10m
iza streličara dok oni beleže pogotke
4.18 Vrednost pogodaka – nema drugog poziva
Procenjivanje vrednosti pogodaka na meti je jedna od najvažnijih
odgovornosti sudija, posebno pošto je poziv jednog sudije sada
konačan. Zadobićete poštovanje i poverenje streličara ako ovaj važan
posao radite profesionalno.
Knj. 2 – 7.6.1.4
Knj. 3 – 8.6.1.4
Važno je da pristupite problemu na odgovarajući način:
(a) Uvek koristite svoje uveličavajuće staklo (lupu)
(b) Uvek pogledajte strelu po jednom sa obe strane
(c) Uvek pogledajte strelu iz pozicije koja je blizu pravim uglovima
(90 stepeni) ako je moguće
(d) Uvek pokušajte da izbegnete da dodirnete lice mete ili strele
(e) Uvek jasno dajte vrednost pogotka
(f) Uvek proverite da je zabeležena vrednost koju ste presudili.
Nikada ne pitajte čija je strela u pitanju i uzdržite se od
komentarisanja kako vam je teško da procenite strelu.
Budite čvrsti u objavljivanju odluke koju ste doneli npr.
"Pogodak je devet."
Kada linija razdvajanja nije prisutna, ponekad će biti potrebno da
pogledate liniju iz pozicije pravo ispred mete, odakle ćete moći
bolje da procenite verovatni radijus dela linije koji nedostaje.
Jun 2009
V6.1
46
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Uradite ovo samo nakon što ste pokušali da ocenite pogodak
pomoću lupe sa obe strane.
Uvek imajte na umu da nema linije razdvajanja između vrednosti 2 i
3 i između 4 i 5. Često bivamo iznenađeni brojem streličara širom
sveta koji tvrde da je strela u zoni 5 zato što dodiruje tamniju liniju
na unutrašnjoj granici crnog. Oni zapravo ukazuju na zonu gde se
dve boje preklapaju. Ova površina pripada zoni bodovanja 4.
Primenite ove direktive u svom prosuđivanju:
(1) Ako linija razdvajanja nije netaknuta ili ako je
pomerena strelom u zoni koja je dovedena u pitanje,
pokušajte da vizuelizujete zamišljeni obim originalnog
kruga.
(2) Donošenje odluke ne treba da traje predugo. Ako niste
sigurni, dajte veću vrednost. Zapamtite da treba
donositi odluke u korist streličara.
Slika 19. Određivanje vrednosti pogotka
Strela dole desno je vrlo blizu linije i zahteva da sudija odluči o
vrednosti pogotka. prvi utisak o meti je frontalni pogled koji u mnogim
slučajevima može navesti na pogrešan trag, zbog toga vrednost pogotka
ne treba odrediti iz ovog ugla. Uvek je neophodno tangentno pogledati
ka liniji zone pogotka i tačku u kojoj je strela ušla u metu iz gornjeg
desnog ugla mete ka streli (gledište A) i odozdo ka streli (gledište B).
Frontalni pogled na metu može biti potreban ako nedostaje deo linije
razdvajanja bodovnih zona.
Jun 2009
V6.1
47
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Slika 20 (gore) i 21 (dole)
Vrednovanje strele gledano iz tačke gledišta A i tačke gledišta B
Pogodak koji treba da bude procenjen treba da bude posmatran
tangentno u odnosu na liniju razdvajanja bodovnih zona odozgo i
odozdo. Na ovim slikama imate opšti pogled na spornu strelu gledajući
gore/dole tangentnu liniju.
Jun 2009
V6.1
48
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Kada sudija jednom donese odluku o vrednosti pogotka, ne postoji
mogućnost drugog poziva ili žalbe.
Može se dogoditi da budete pozvani da procenite pogodak strele koja
uopšte nije sporna i gde bi izgledalo smešno da pratite gore opisanu
proceduru. U takvim situacijama može biti mudro da pitate streličare o
njihovom mišljenju, na šta bi se oni normalno složili oko stvarne
vrednosti bez vaše dalje asistencije.
Knj. 2 – 7.6.1.4
Knj. 2 – 7.10.1.1
Knj. 3 – 8.6.1.4
Knj. 3 – 8.10.1.1
4.19 Broj ispucanih strela u dozvoljenom vremenu i van njega Knj. 2 – 7.8.2.3
U nekim prilikama streličari mogu da iz nekog razloga ispucaju više
strela nego što je dozvoljeno ili čak da ispucaju strele pre ili posle
vremenskog signala za početak i za kraj. U ovim situacijama sudija
mora da reguliše beleženje pogodaka u zapisniku. Ako je strela
ispucana van vremena, obavezno je da se pogoci pravilno zabeleže u
zapisnike pošto su neki od tih postupaka predmet žalbi.
Knj. 3 – 8.8.2.3
4.19.1 Previše ispucanih strela
Ako je streličar ispucao više strela nego što je dozvoljeno u određenom
vremenu, onda se, u zavisnosti od runde koja se puca, boduju najnižih
šest, odnosno najniža tri pogotka.
Knj. 2 – 7.8.2.6
Knj. 3 – 8.8.2.6
4.19.2 Višestruki prekršaji
Ako streličar ispuca strelu van dozvoljenog vremena i takođe ispuca
previše strela, u pitanju je višestruki prekršaj. U ovoj situaciji boduje se
najnižih šest pogodaka (najniža tri pogotka) strela prema njihovim
vrednostima na meti, a zatim se najviše vrednovani pogodak (od
šest/tri) precrtava i označava kao promašaj.
4.20 Zapisnici i ispravke zapisnika
Na turnirima na otvorenom i u dvorani gde nema zvaničnih zapisničara
streličari sami beleže svoje pogotke, obično koristeći dva kompleta
zapisnika. Ako dođe do neslaganja u vrednosti pogodaka između dva
zapisnika, niža vrednost će se smatrati važećom.
Knj. 2 – 7.10.1.2
Knj. 3 – 8.10.1.2
Međutim, streličari mogu da isprave greške u zapisnicima pre nego što
su strele izvađene iz mete, vodeći računa da se svi streličari na meti
slažu sa ispravkom i da je potpišu inicijalima. Ako vi kao sudija budete
zamoljeni da obavite ispravku, uradite to – ali istovremeno obavestite
takmičare da oni sami treba da reše problem.
Posle poslednje ruke u rundi, od takmičara se zahteva da potpišu
zapisnik. Ovim se označava da se takmičar slaže sa zabeleženim
vrednostima pogodaka, konačnim zbirom pogodaka upisanim na dnu
zapisnika, brojem desetki, ikseva i na taj način i sa time ko je pobednik
meča.
Jun 2009
V6.1
49
SUDIJSKI PRIRUČNIK
4.21 Obeležavanje rupa
Mnogi streličari smatraju da je neophodno da označe sve rupe na licu
mete, i one koje se nalaze unutar i one izvan bodovnih zona. Neki
obeležavaju sve rupe na meti, čak i one na drvetu stalka.
Knj. 2 – 7.6.2.4
Knj. 3 – 8.6.2.5
Pravilo kaže: „Strela koja pogodi metu i odbije se treba da bude
bodovana prema mestu udara u lice mete, pod uslovom da su sve rupe
od strela prethodno obeležene i da neobeležena rupa ili trag mogu biti
identifikovani". Ključni izraz je „lice mete“, 40, 60, 80, 122cm bodovne
zone. Rupe izvan bodovnih zona neće biti uzete u razmatranje.
Obeležavanje rupa nije odgovornost sudija.
Slika 23. Obeležavanje rupa od strela
Samo u posebnim okolnostima je jasno opisano u pravilima i u ovom
priručniku da se od sudije očekuje da obeleži rupe. Međutim, ako
proveravate lice mete da procenite da li je potrebno zameniti ga ili
ocenjujete stanje linija razdvajanja i uočite neobeleženu rupu, obeležite
je, skrenite pažnu streličarima na toj meti na njihovu odgovornost i
obavestite njihove vođe timova o svom postupku.
Vrlo često streličari na jednoj meti podele odgovornosti i odrede jednog
streličara da obeležava rupe, drugog da izvlači strele itd. Ovakav
postupak sudije će u streličare usaditi potrebu obeležavanja rupa. Često
ćete biti iznenađeni da čak i iskusni streličari ne obeležavaju rupe na
odgovarajući način. Podučite streličare da obeležavaju rupe kratkim
linijama, ne dužim od 5 mm. Dve crte pod pravim uglom su dovoljne.
Imajte na umu da neki streličari, najčešće na takmičenjima u dvorani,
obeležavaju rupe snažnim potezom da bi dobili bolju tačku za
Jun 2009
V6.1
50
SUDIJSKI PRIRUČNIK
nišanjenje u centru ili čak povećali neke rupe sa istim ciljem. Ovo
naravno nije dozvoljeno; promenite lice mete i opomenite streličare.
4.22 Strele ostavljene u meti
Ako su strele nepažnjom ostavljene u meti, gađanje se ne prekida.
Takmičar može da puca tu ruku drugim strelama ili da nadoknadi
propuštene strele prvom prilikom. Sudija određen za tu metu će
učestvovati u beleženju pogodaka te ruke, starajući se da strele koje su
ostale u meti od prethodne ruke budu ponovo proverene u zapisniku pre
nego što se bilo koja strela izvadi iz mete.
Knj. 2 – 7.6.3.1
Knj. 3 – 8.6.3.1
4.23 Problemi na meti
Ne rešavaju se svi problematični slučajevi u vezi sa metom na liniji
meta. U vetrovitim uslovima lica meta mogu postati labava. Ako se lice
olabavi na vetru i, na primer, jedan ugao visi preko bodovne zone usred
ruke, streličari na toj meti će prestati da pucaju dok svi na liniji ne
završe. Sudija će zatim otići do mete sa streličarima kada ostali
streličari na liniji završe ruku, zabeležiti vrednost pogodaka u svoju
beležnicu, obeležiti rupe, kada strele budu izvađene popraviće metu.
Izvađene strele treba ostaviti iza mete.
Sudija će se vratiti na liniju gađanja sa streličarima i signalizirati DOS-u
broj strela koje streličari kojih se tiče situacija treba da ispucaju i oni će
zatim ispucati preostalu strelu ili preostale strele pre nego što svi odu da
upišu pogotke. Sudija će učestvovati u beleženju pogodaka na
pomenutoj meti.
4.24 Mete koje su pale
Knj. 2 – 7.4.5.1
Ako lice mete ili meta padne (uprkos tome što je bilo/a pričvršćeno/a i
ankerisano/a na zadovoljavajući način prema mišljenju sudija), sudija
zadužen za tu metu će preduzeti meru koju smatra neophodnom i
obezbediti adekvatno vreme za nadoknađivanje preostalih strela kada
situacija na meti bude pažljivo procenjena.
Ako je očigledno da su strele polomljene ili pomerene iz pozicije u
kojoj su bile kada su se zabole u metu ili ako je nemoguće utvrditi tačnu
tačku zabadanja i time vrednost pogodaka, tada sudija koji je zadužen
za tu metu odlučuje koju akciju treba da preduzme. Samo strele za koje
je nemoguće utvrditi koje su vrednosti se smatraju neispucanim.
Ovo je druga od dve moguće situacije u kojima se dozvoljava
takmičaru da ponovo ispuca strele.
Jun 2009
V6.1
51
SUDIJSKI PRIRUČNIK
4.25 Kvalifikaciona runda, šut-of procedura
Ako streličari imaju izjednačen rezultat na kraju kvalifikacione runde,
u slučaju kada svi streličari koji su u pitanju prolaze u narednu rundu
takmičenja sparivanjem u tabeli mečeva, izjednačenje se rešava
računanjem broja desetki (uključujući i desetke i ikseve), a zatim broja
ikseva.
Knj. 2 – 7.6.5.1
Knj. 3 – 8.6.5.1
Sudije ne moraju obavezno da budu uključene u ovu proceduru, koja se
obično obavlja elektronskim sistemom za obradu rezultata. Vaš posao u
ovom slučaju je da pre nego što takmičenje počne proverite da
kompjuteri mogu da razreše pojavu izjednačenja, prateći navedenu
proceduru. Ako streličari imaju isti broj desetki i ikseva, onda sudija
treba da obavi žreb osim ako ovo nije kompjuterski generisano.
Dok se ne da zvanična informacija o šut-ofovima, takmičari moraju da
ostanu na terenu. Takmičar koji nije prisutan da učestvuje u
najavljenom šut-of meču proglašava se gubitnikom tog meča.
Ako su streličari izjednačeni u poziciji u kojoj jedan streličar treba
da prođe u narednu rundu takmičenja, a drugi da bude eliminisan,
neophodan je šut-of. Šut-off se sastoji od ruke od jedne strele na
poslednjoj distanci na kojoj je pucano u kvalifikacionoj rundi.
Organizator će postaviti dve mete na centru terena (ili drugde gde
publika bolje vidi). Ako je poslednja distanca bila 30m sa licem mete od
80cm (sa tri ili četiri lica na meti), isti raspored će biti korišćen za šut-of
i streličari će pucati u isto lice kao tokom takmičenja (A, B, C ili D).
Streličari će pucati svoje strele istovremeno za 40 sekundi. Ponekad su
te mete prilično udaljene od DOS-a i sudija na liniji mora da signalizira
DOS-u kada su streličari spremni da počnu. Uverite se da niko osim
streličara koji treba da pucaju ne prolazi ispred linije čekanja.
Knj. 3 – 7.6.5.2.1
Knj. 3 – 8.6.5.2.1
Svaki streličar će pucati po jednu strelu koja se boduje. Ako je rezultat
isti, streličari će se vratiti na liniju da pucaju još jednu ruku od po jedne
strele za rezultat. Ako je i dalje izjednačeno, pucaće treću strelu.
Pobednik će biti streličar čija je strela bliža centru. Ako je potrebno
merenje, isti sudija treba da izmeri razdaljinu svake strele. Ako je
razlika udaljenosti manja od jednog milimetra, proglasite streličare i
dalje izjednačenima i dozvolite im da pucaju još po jednu strelu, a
pobednik je onaj čija je strela bliža centru.
Ako se izjednačenost nastavi do trećeg šut-ofa, uverite se da je centar
lica (+) u savršenoj poziciji za merenje. Korišćenje novog lica je dobra
preporuka.
Jun 2009
V6.1
52
SUDIJSKI PRIRUČNIK
5.0 PROCEDURE NA TURNIRIMA – II DEO
ELIMINACIONE I FINALNE RUNDE
Knj. 2 – 7.5.2
Knj. 3 – 8.5.2
5.1 Uvod – eliminacione i finalne runde
Druga faza na prvenstvenim takmičenjima je eliminaciona faza, što
zahteva rangiranje takmičara i uparivanje za takmičenje 1 na 1 kao što
je određeno Fita pravilima.
Pozicija na rang-listi na kojoj se „seče“ koliko takmičara ide u naredni
krug takmičenja na različitim takmičenjima je sledeća:
128 streličara na svetskom prvenstvu u metnom streličarstvu na otvorenom
64 streličara na svetskom kupu
32 streličara na svetskom prvenstvu u dvorani
Na olimpijskim igrama runda za rangiranje se puca da bi se odredile
pozicije streličara za utvrđivanje parova. U ovom slučaju 64 streličara
se kvalifikuju u eliminacionu rundu igara.
5.2 Eliminaciona runda
U 1/64, 1/32, 1/16, 1/8 streličari pucaju dve ruke od po šest strela, svaku
ruku u vremenu od po 4 (četiri) minuta. Oba streličara istovremeno
ispucavaju svoje strele.
Knj. 2 – 7.5.2.2
tačka 2
Knj. 3 – 8.5.2.2
tačka 1
Merenje vremena za ovaj deo takmičenja se sastoji od dva zvučna
signala za poziv za izlazak na liniju, praćen sa 10 sekundi, posle čega
jedan zvučni signal označava da je dozvoljeno vreme za gađanje počelo
da se odbrojava.
Važno je da se za vreme pregleda terena uverite da semafori mogu biti
podešeni na 10 sekundi za eliminacionu rundu, za razliku od 20 sekundi
koliko se zahteva tokom kvalifikacione runde. Skraćivanje vremena
pripreme na liniji gađanja ima cilj da ubrza tok takmičenja i da se
izbegnu nepotrebna kašnjenja koja izazivaju dosadu kod gledalaca.
5.3 Finalna runda
U četvrtfinalima, polufinalima i mečevima za medalje streličari pucaju
3 (tri) strele u svakoj ruci i predviđeno je da pucaju svaku strelu
naizmenično, 30 sekundi po streli.
Knj. 2 – 7.5.2.2
tačka 3
Knj. 3 – 8.5.2.2
tačka 2
Međutim, zbog rasporeda naizmenično pucanje se ponekad primenjuje
samo u polufinalima i/ili mečevima za medalje, o čemu odluku donosi
tehnički delegat.
Kvarovi na opremi i zaustavljanje zbog zdravstvenih razloga ne mogu
biti dozvoljeni u ovoj fazi takmičenja.
Jun 2009
V6.1
53
SUDIJSKI PRIRUČNIK
5.4 Procedure suđenja na liniji
Sudiju na liniji određuje predsedavajući za vođenje procedure na liniji
gađanja. On/ona dobija mnogo veću ulogu u takmičenju i veoma je
vidljiv. Na velikim takmičenjima, sudija na liniji može biti predstavljen
javnosti pre početka meča od strane DOS-a ili komentatora, što zahteva
da se on/ona okrene prema gledaocima i blago nakloni za
predstavljanje.
Takmičari pri predstavljanju mogu da se rukuju međusobno ali je
njihova odluka da li će to uraditi. Sudija na liniji ne sme da traži da oni
to urade niti da inicira rukovanje sa takmičarima.
Streličar koji je bolje rangiran u kvalifikacionoj rundi će odlučiti ko će
početi meč.
Da bi se postigla ujednačenost u proceduri suđenja, sledeće tačke daju
smernice, ali ponekad iz logističkih razloga mogu biti modifikovane.
a) On/ona dočekuje streličare/timove, koje je dopratio službenik
ceremonije, na ulazu na teren i zatim pita streličara/tim koji je
bolje rangiran da li želi da puca prvi ili drugi. Kada je ovo
odlučeno, sudija mora ovo da zapamti (npr. stavljajući nešto u
desni (meta 2) ili levi (meta 1) džep) i uverava se da je službenik
ceremonije takođe obavešten pošto on obaveštava sportskog
komentatora
koji
nadgleda
nezvanično
beleženje
pogodaka/semafor sa rezultatima i informiše DOS-a.
b) Pošto je dat znak, sudija ulazi na teren praćen streličarima. On
dolazi do linije gađanja, okreće se da uputi streličare na njihove
pozicije gde oni spuštaju svoje lukove i opremu.
c) On/ona zatim poziva streličare na liniju gađanja gde se oni svi
okreću prema metama (i TV-u) i bivaju predstavljeni. Kada je
sudija predstavljen skida šešir/kapu i blago se pokloni ka
tribinama (na dve ili tri strane, zavisno od terena).
d) Streličari se zatim pripremaju, a sudija proverava semafore za
rezultate i merenje vremena da bi utvrdio da li su svi indikatori
tačni. On/ona zatim daje znak rukom, i dalje okrenut/a ka
metama, da pokaže ko počinje gađanje (takođe i rezervni signal
za DOS-a).
e) Sudija zatim daje signal rukom DOS-u pokazujući ka meti i
gledajući u DOS-a, ukazujući da DOS preuzima kontrolu i brzo
zauzima svoju poziciju – iza takmičarskog prostora i u sredini
Jun 2009
V6.1
54
SUDIJSKI PRIRUČNIK
za timska takmičenja i sa desne strane tokom mečeva u
pojedinačnoj konkurenciji.
Za naredne ruke tačke d) i e) se ponavljaju, i tada sudija mora da bude
obavešten ko ima niži rezultat, pošto streličar/tim sa nižim rezultatom
prvi puca u sledećoj ruci (ako je rezultat izjednačen, onda streličar/tim
koji je prvi pucao na početku meča puca prvi – kao u šut-ofu). Rezultat
na semaforu je potvrđen kada nestanu vrednosti pogodaka pojedinačnih
strela i samo je zbir pokazan.
Tokom timskog gađanja važno je da se sudija uvek postavi tako da
jasno vidi. Korak napred ili korak nazad može biti neophodan, i to
zapravo mnogo bolje izgleda za kamere nego „statua sudije“. Takođe je
važno da kartoni (žuti i crveni) budu u rukama – ne u sudijinoj torbici ili
džepovima, već neupadljivo držani u rukama iza leđa.
I za pojedinačna i za timska takmičenja morate takođe proveriti da li je
trener u za njega određenom prostoru (ili boksu), i još važnije, ako
vidite nekog streličara ili tim koji gotovo da je napravio grešku, treba da
intervenišete da biste sprečili grešku i tako obezbedili vođenje gađanja
prema pravilima.
Uvek se treba obratiti treneru u ovim slučajevima.
5.5 Sudija na meti
Kada se koriste zakloni za trenutno utvrđivanje rezultata u finalnim
mečevima (svim mečevima na olimpijadi), dve sudije na meti će biti
određene po meču, kako obično imamo postavku od dve mete (po jednu
za svakog streličara). Ovakav raspored omogućava publici na tribinama
da ima bolji i bliži pogled na takmičenje i elektronske semafore kada su
u upotrebi.
U većini slučajeva postoje dva zaklona, za svaku metu po jedan.
Zakloni treba da budu što manji i što niži da bi se izbeglo zaklanjanje
pogleda gledalaca. Međutim, zakloni moraju biti takvi da pružaju
adekvatnu zaštitu ljudima koju su locirani iza njih tokom gađanja. Ne bi
trebalo da budu viši od 2 metra i treba da budu u obliku slova „V“ sa
stranama od oko 1,5m, ukupno 3m. Izgradnja zaklona nije dužnost
sudija, ali provera da li su adekvatni i bezbedni je važna pošto je sudija
na meti odgovoran za kretanje iza zaklona.
Sudija na meti se brine o kretanju ljudi iza zaklona i nadgleda
preliminarno beleženje rezultata koje obavlja zapisničar prema
posmatranju pogodaka.
Jun 2009
V6.1
55
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Kada su sve strele ispucane i tri signala data, sudija na meti sa svake
strane prilazi meti praćen zastupnikom i zapisničarom. Sudija ide do
spoljne strane mete do oko 2 metra ispred mete, dok se zapisničar i
zastupnik kreću prema sredini. Zapisničar stoji iza linije meta (pošto
on/ona ne mora da gleda pogotke u ovom trenutku).
Sudija će čitati pogotke, a zapisničar će ih prema tome beležiti u
zapisnik. Zapisničar će onda potvrditi rezultat direktno putem
komunikacionog sistema na terenu i rezultati su zatim zvanični.
Sudiji može biti potrebno da načini korak napred da bi ocenio pogodak,
kada to učini, vraća se u stranu. Ako on/ona ne može jasno da odluči o
liniji razdvajanja, zastupnici bivaju pitani da odluče o vrednosti
pogotka. Ako se ne slože (što je obično slučaj) sudija će onda proceniti
pogodak standardnom procedurom (pomoću lupe, gledanja s obe strane
itd.). Ako je potrebno korigovati zapisnik, to mora da uradi sudija, koji
dolazi do zapisničara i unosi izmenu.
Kada je beleženje pogodaka završeno i zvaničan rezultat dat, a
zastupnik izvadio strele iz mete i označio rupe (što treba da bude
urađeno što je brže moguće), svi napuštaju teren u što boljem redu.
Sudija na meti treba poslednji da ode od mete da bi se uverio da niko
nije ostao iza kada sve bude spremno za početak sledeće ruke.
Ako ima šut-ofa, što treba da bude utvrđeno neposredno pre nego što
sudije napuste teren, sudija sa mete 1 će stati između meta okrenut
prema streličarima da bi ukazao na šut-of. Tokom šut-ofa samo jedan
sudija ide na teren (sudija sa mete 1) i bavi se šut-ofom. Čim je rezultat
jasan, pokažite rezultat ručnim signalima (ne čekajte zapisničare da
završe). Ovo je „aspekt predstave“, pošto bi gledaoci i predstavnici
medija voleli da znaju ishod šut-ofa što pre. U slučaju da je potreban
treći šut-of, sudija na meti mora da se uveri da je centar (+) lica mete u
potpuno neoštećenom stanju za moguće odlučivanje pomoću merenja
koja je strela bliža centru.
5.6 Zapisničari
Zapisničari su važan deo velikih turnira i verovatno će biti obučeni od
strane organizatora znatno pre početka turnira, osim ako streličari ne
beleže pogotke sami. Ako se angažuju nezavisni zapisničari, važno je da
predsedavajući Sudijske komisije ili onaj ko je imenovan izvede kratak
seminar za zapisničare pre početka turnira. Tačke koje treba obraditi su:
(a) Zapisničari ne smeju da budu uključeni u donošenje odluke o
vrednosti pogotka.
(b) Ne smeju da budu uključeni u bilo kakvu diskusiju o pravilima,
interpretacijama i sl.
Jun 2009
V6.1
56
SUDIJSKI PRIRUČNIK
(c) Moraju biti sigurni da su dobro čuli i tačno zabeležili vrednost
pogodaka u zapisnik.
(d) Ne smeju praviti nikakve izmene u zapisanim vrednostima
pogodaka, ako su potrebne izmene, ili svi streličari na meti
moraju da se slože sa promenom ili situacija mora biti
prijavljena sudiji pre nego što je i jedna strela izvađena iz mete.
Zapisničari mogu da unesu promene u sabiranju, pošto je
njihova najvažnija dužnost da osiguraju tačne konačne zbirove
rezultata.
(e) Moraju znati da se vrednost svake strele individualno
proglašava, od najviše vrednovane prema najnižoj, jasno i
efikasno. Ako je u dilemi, zapisničar mora da zamoli streličara
da ponovi vrednost(i).
(f) Streličare treba da pozivaju prema imenima upisanim na
zapisniku kada beleže vrednosti pogodaka na meti. Ovo je
veoma važno pošto se događalo mnogo slučajeva da su pogoci
upisani u pogrešan zapisnik.
(g) Moraju imati dobro znanje o načinu na koji se beleže
unutrašnje desetke (X) i promašaji (M).
Nažalost, u mnogim slučajevima zapisničari nemaju prethodnog dodira
sa streličarstvom i zbog toga će oni mnogo sigurnije raditi svoj posao
ako su pre toga imali priliku da beleže rezultate sa streličarima na
terenu. Dani treninga pre takmičenja daju dobru priliku za ovakvu
vežbu na terenu.
Zapisničar koji je zadužen za mečeve u kojima je samo po jedan
streličar na meti mora biti obavešten da ne unosi nijednu vrednost dok
oba takmičara ne budu prisutna da prisustvuju procesu.
Zapisničar mora biti u stanju da tačno zapiše vrednost pogotka strele
pročitanu na engleskom jeziku.
Tokom finalnih rundi u kojima se koriste zakloni, određeni zapisničar,
koji može biti internacionalni, kontinentalni ili nacionalni sudija ili
druga adekvatno izabrana osoba, odgovoran je za beleženje pogodaka
na svakoj meti. Čim strela uđe u metu, zapisničar mora jasno da utvrdi
vrednost pogotka. Ako je blizu linije i nije sasvim jasna vrednost,
zapisničar proglašava nižu. Mnogi sofisticirani (olimpijski) sistemi
omogućavaju da ove sporne strele budu označene za gledaoce. Obično u
Jun 2009
V6.1
57
SUDIJSKI PRIRUČNIK
tim sistemima vrednost tog pogotka treperi ili ima znak za identifikaciju
iza njega.
Ako izmena treba da se napravi kada se zvanično beleženje pogodaka
odigrava na meti, promena u višu vrednost ima mnogo pozitivniji efekat
na publiku i takmičare. Ako se pri pravom posmatranju mete utvrdi da
je vrednost proglašena iz zaklona pogrešna, ispravku unosi zapisničar i
potpisuje je sudija na meti, i zaduženi za tabelu biva obavešten čim se
tim koji zapisuje pogotke vrati iza zaklona. Osoba zadužena za kontrolu
beleženja rezultata od strane Organizacionog komiteta će pokazati
ispravljen rezultat čim mu sistem to dozvoli. Upamtite da su svi
rezultati prikazani na malim semaforima ispod meta kao i oni prikazani
na velikim semaforima sa poretkom nezvanični. Potpisani zapisnici su
jedini zvanični rezultat. DOS kao i komentator će redovno obaveštavati
publiku i takmičare o ovoj činjenici.
Imajući u vidu da je proglašena vrednost pogodaka nezvanična u ovom
trenutku, u nekim prilikama nezvanične objave pomoću durbina
obavljaju odvojeni spoteri smešteni iza streličara. U takvim slučajevima
zapisničari treba da se bave samo zapisivanjem rezultata.
Pošto registrovanje pogodaka iza zaklona služi da se nezvanični
rezultati prezentuju što je pre moguće (i naravno što tačnije), nema
potrebe pominjati ikseve. Bilo da je pogodak X ili 10 to ne znači mnogo
i obično samo zbunjuje gledaoce. Zato je preporučljivo čitati samo
desetke (ne ikseve), ali u zapisniku iksevi moraju biti zabeleženi, pošto
mogu uticati na rangiranje onih koji izgube meč – ili čak na rekorde
kada su svi rezultati zabeleženi.
5.7 Zastupnici streličara
Tokom gađanja, zastupnici streličara imaju priliku da gledaju zabadanje
strela u metu i da odmah znaju ima li pogodaka čija je vrednost pod
znakom pitanja na bilo kojoj od meta. Sudija na meti pri dolasku do
mete čita zvanične vrednosti pogodaka. Zastupnici streličara će
učestvovati u određivanju pogodaka ako ima spornih pogodaka.
Zapisničar, koji već ima zapisnik, potvrđuje da je vrednost koja je
proglašena ista kao što je zabeleženo na takmičarevoj listi pogodaka i
označava da su pogoci potvrđeni naglašavajući ih markerom jarke boje
ili ih vrlo sitno „štiklirajući“ pored svake proglašene vrednosti pogotka.
On/ona zatim treba da kaže „potvrđeno“.
Na nekim velikim takmičenjima može biti samo jedan zapisničar ili čak
samo jedan sudija na meti (za dve mete) i tada se beleženje pogodaka na
metama vrši naizmenično s leva na desno, a zatim s desna na levo.
Jun 2009
V6.1
58
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Zastupnik zatim može da izvadi strele iz mete i označi rupe. Ova cela
procedura mora da se obavi što je brže moguće, što ne treba da se odrazi
na njenu preciznost. Imajte u vidu da zastupnik ima sva prava i
odgovornosti onog streličara koji je ispucao strele i može tražiti procenu
sudije češće nego što vi smatrate da je potrebno. Prihvatite to bez
dovođenja toga u pitanje, oni samo žele da budu sigurni da su pokazali
potpunu odgovornost prema članu ekipe koga zastupaju. Zastupnik
streličara mora da proveri konačan rezultat, broj desetki i ikseva i
potpiše zapisnik u ime streličara.
5.8 Raneri
Predsedavajući Sudijske komisije treba da se sastane sa ranerima
imenovanim od strane Organizacionog komiteta i uputi ih u njihove
obaveze i u raspored kretanja od i ka zaklonima. Trebalo bi da za svaki
zaklon budu određena po dva ranera, a samo jedan od njih može biti iza
zaklona u jednom trenutku. Sudija na meti mora da osigura da raneri ne
idu prema liniji gađanja dok streličari pucaju. Prve tri (šest, u slučaju
timskog takmičenja) strele se vraćaju streličarima u vreme beleženja
pogodaka druge ruke. Dok se raner A kreće u pravcu linije gađanja,
raner B kreće u suprotnom pravcu da preuzme strele iz druge ruke i
čeka iza zaklona da se vrati na liniju gađanja kada počne beleženje
pogodaka treće ruke. Raner sme da bude van zaklona jedino u vreme
kada uzima ili vraća strele.
5.9 Direktni prolazi (byes)
Obično se dešava da neki streličari tokom mečeva direktno prođu u
sledeće kolo bez takmičenja zbog broja prijavljenih ili kasnog
povlačenja takmičara. Direktni prolaz (bye) nije meč, već situacija gde
streličar nema protivnika. Osim na svetskim prvenstvima ili
olimpijadama – i tamo gde teren to dozvoljava − streličari ili timovi koji
imaju direktan prolaz mogu da vežbaju na određenim metama.
5.10 Predati mečevi
Predat meč je meč gde se jedan od protivnika ne pojavi da puca meč ili
prestane da puca tokom meča (iz nekog razloga). Kada se to desi,
direktive su sledeće:
a) Ako streličar nije prisutan u vreme određivanja ko prvi puca
kada se mečevi u pojedinačnoj konkurenciji pucaju
naizmenično, onda se prisutni streličar proglašava pobednikom.
Osim na svetskim prvenstvima i olimpijadama, njemu/njoj je
dozvoljeno da puca na terenu za takmičenje (vežba) ali se
rezultat ne zapisuje.
Knj. 2 – 7.4.2.8
Knj. 3 – 8.4.2.8
Knj. 2 – 7.4.2.8
Knj. 3 – 8.4.2.8
b) Kada streličar nije prisutan kada počne gađanje u
eliminacionom delu takmičenja, nije praktično da se sudija meša
u tom trenutku. Međutim, kada se završi prva ruka i samo jedan
Jun 2009
V6.1
59
SUDIJSKI PRIRUČNIK
od dva streličara je pucao tokom ruke i još je prisutan na
terenu, taj streličar se proglašava pobednikom meča. Zapamtite
da pravila nalažu da ako jedan streličar prestane da puca tokom
meča, protivniku nije dozvoljeno da završi zapisnik meča.
5.11 Naizmenično gađanje
Sekvenca gađanja je inicijalno određena od strane bolje plasiranog
streličara koji može izabrati ili da započne gađanje ili da protivnik prvi
gađa. U sledećim rukama streličar sa nižim rezultatom će gađati prvi. U
slučajevima kada su rezultati izjednačeni, streličar koji je započeo meč
će početi prvi u sledećoj ruci takmičenja.
5.12 Izjednačenja u pojedinačnoj konkurenciji i šut-ofovi
Ako su streličari izjednačeni u rezultatu na kraju eliminacione runde, mora
se nastaviti sa šut-ofom pre nego što se proglasi pobednik da bi on
mogao da pređe u sledeću fazu takmičenja.
Knj. 2 – 7.5.2.2,
tačka 4
Knj. 3 – 8.5.2.2,
tačka 4
Knj. 2 – 7.6.5.2.2
Knj. 3 – 8.6.5.2.1
U ovom slučaju sudije postaju direktno uključene u šut-of proceduru.
Iako je odgovornost takmičara da provere rezultate, naš posao je da
proverimo zapisnik i uverimo se da li su rezultati zaista izjednačeni i da
takmičari nisu napravili matematičku grešku. Sudije moraju da stoje
ispred meta i pokažu javnosti i DOS-u da je rezultat izjednačen i da je
zato šut-of potreban.
Tokom eliminacione i finalne runde, šut-of se sastoji od ruke od jedne
strele koja se puca na meti na kojoj su se takmičari nadmetali. Svaki
streličar ima 40 sekundi da ispuca strelu ako je predviđeno istovremeno
gađanje. Pri naizmeničnom gađanju takmičar koji je započeo meč
počinje i šut-ofove i svaki streličar ima 30 sekundi da ispuca svoju
strelu.
Jun 2009
V6.1
60
SUDIJSKI PRIRUČNIK
6.0 TIMSKA TAKMIČENJA
6.1 Timska takmičenja – prvenstva na otvorenom i u
dvorani
Timska takmičenja su veoma različita od takmičenja koja
podrazumevaju mečeve u pojedinačnoj konkurenciji i sudija je u njima
mnogo više angažovan. Takmičenje ima dve odvojene faze: prva faza je
kvalifikaciona runda, a u drugoj fazi, posle rangiranja, timovi koju su se
kvalifikovali nastavljaju takmičenje u eliminacionoj i finalnoj fazi
prvenstava.
Tim se sastoji od tri takmičara: svi članovi tima moraju biti imenovani
pre početka kvalifikacione runde. Ti članovi moraju učestvovati u
kvalifikacionoj rundi i ne mogu biti menjani.
6.2 Timska kvalifikaciona runda
Knj. 2 – 7.5.3.2
Konačan rezultat kvalifikacione runde tri takmičara koja čine tim
posmatraju se zbirno i koriste za rangiranje tokom kvalifikacione runde.
U slučaju da su timovi izjednačeni u rezultatu na kraju kvalifikacione
runde, rangiranje će biti određeno brojanjem desetki; ako su timovi i dalje
izjednačeni, onda će se uzeti u obzir broj ikseva; ako su i dalje
izjednačeni, onda će se njihova pozicija na rang-listi utvrditi bacanjem
novčića.
Knj. 2 – 7.6.5.1
Knj. 3 – 8.6.5.1
6.3 Timske eliminacione i finalne runde
Knj. 2 – 7.5.2.3
Knj. 3 – 8.5.2.3
Timska eliminaciona runda, u kojoj šesnaest (16) najbolje rangiranih
timova od po tri (3) takmičara svrstanih prema njihovoj poziciji kako je
određeno ukupnim rezultatom u kvalifikacionoj rundi (videti tabelu
mečeva, Apendiks 10 i Knjigu 2, Apendiks 1.3), puca istovremeno serije
mečeva, svaki meč se sastoji od četiri (4) ruke od po šest (6) strela
(svaki takmičar po dve).
Za timsko takmičenje olimpijske runde, označava se prostor za
takmičare iza linije od jednog metra, dajući dovoljno prostora za tri
takmičara i njihovu opremu i prostor za trenera iza prostora za
takmičare. Ako prostor dozvoljava, takođe se označava mali prostor za
sudiju između dva tima koja se takmiče, ako to nije moguće, sudija će
zauzeti poziciju između timova da bi mogao da posmatra timove na
najbolji mogući način.
Istovremeno pucanje se odvija tokom osmine i četvrtine finala, i
streličari pucaju četiri ruke od po šest strela u toku perioda od 2 (dva)
minuta. Tokom istovremenog timskog pucanja takmičari izlaze na liniju
gađanja jedan za drugim, sledeći takmičar može krenuti na liniju
gađanja kada se član tima vrati u takmičarski boks.
Jun 2009
V6.1
61
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Neće biti dozvoljeno dodatno vreme zbog kvara na opremi ili tretiranja
neočekivanih zdravstvenih problema, već takmičar sa kvarom na
opremi može da napusti liniju gađanja da popravi ili promeni opremu i
vrati se da ispuca preostalu strelu(strele) ako vreme dozvoljava. Ostali
članovi tima kojima je preostalo strela koje treba da ispucaju mogu da
pucaju u međuvremenu.
6.4 Prekršaji u timskim takmičenjima
Timska takmičenja sa sobom nose mogućnost prekršaja koji za posledicu
imaju kazne. Važno je da jedan meč sudi samo jedan sudija da bi se
osigurali jednaki uslovi za oba tima u meču.
Knj. 2 – 7.8.3
Knj. 3 – 8.8.3
6.4.1 Manji prekršaji
Manji prekršaji zahtevaju da sudija pokaže žuti karton i da tim dobije
vremensku kaznu.
Vremenska kazna se izriče kada:
(a) Dva streličara kroče u prostor između linije od jednog metra i
linije gađanja u isto vreme. Zbog ujednačenog suđenja,
pretpostavljamo da se ovo desilo kada oba streličara jednom
nogom stoje na tlu u okviru prostora od jednog metra.
(b) Jedan takmičar, pri napuštanju takmičarskog boksa i kretanju ka
liniji gađanja, izvadi strelu iz tobolca i izvuče je toliko da se vidi
vrh strele pre nego što opkorači liniju gađanja.
Knj. 2 – 7.8.3.1
Knj. 3 – 8.8.3.1
Knj. 2 – 7.8.3.3
Knj. 3 – 8.8.3.3
Ako se dogodi manji prekršaj, sudija odmah podiže žuti karton i
izgovara ime tima. Streličar zatim mora da se vrati iza linije 1m i počne
iznova ili da bude zamenjen drugim streličarom kome je preostalo da
ispuca strele.
Više nije moguće podnositi prigovor na odluku sudije da pokaže žuti
karton.
6.4.2 Veliki prekršaji
Kada se dogodi veliki prekršaj, sudija podiže crveni karton pokazujući
da će najveći pogodak tima u toj ruci biti oduzet.
Knj. 2 – 7.8.3.2
Knj. 3 – 8.8.3.2
Crveni karton može biti dat za sledeće velike prekršaje:
(a) Ignorisanje žutog kartona (takmičar puca bez vraćanja iza linije 1m)
(b) Ispucavanje strele pre ili posle dozvoljenog vremena
(c) Pucanje van sekvence (u naizmeničnom gađanju)
Jun 2009
V6.1
62
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Dok je pucanje u toku, kazneni kartoni ne treba da se drže u očiglednoj
„zastrašujućoj“ poziciji. Držite ih iza leđa. Ako se koristi, karton mora
biti vidljiv treneru tima o kome se radi, ne pokušavajte da se obratite
streličaru.
Kada se ta ruka završi, sudija na liniji mora da učestvuje u beleženju
pogodaka te ruke ili da obavesti sudije na meti iza zaklona, ako ih ima.
6.5 Timski šut-ofovi – kvalifikaciona runda
Kada između izjednačenih ekipa treba odlučiti koja prolazi u mečeve
eliminacione runde, organizuje se šut-of da razreši izjednačenje (sistem
brojanja desetki i ikseva se ne primenjuje):
(a) Svaki tim puca u odvojenu metu sa jednim licem mete ili tri lica
od 80cm u trougaonom rasporedu na sredini terena. Članovi
tima odlučuju ko će pucati u koje lice mete, kada se koristi lice
sa više centara, pri čemu svaki od takmičara puca u po jedan
centar.
Knj. 2 – 7.6.5.2.1
tačka 3
Knj. 3 – 8.6.5.3.2
(b) Svi streličari (oba tima) pucaju svoje strele istovremeno u roku
u 40 sekundi.
Četrdeset sekundi je dozvoljeno zbog toga što, tehnički, streličari i dalje
pucaju kao pojedinci. Oni postaju „tim“ samo tokom eliminacione
runde.
6.6 Timski šut-ofovi – eliminaciona runda
Ako su dva tima izjednačena tokom eliminacione ili finalne runde, šutof će se sastojati od jedne ruke od tri (3) strele (svaki takmičar puca po
jednu strelu) za rezultat (maksimalno tri šut-ofa). Šut-of se obavlja na
metama na kojima su se takmičari nadmetali u vreme trajanja meča.
Knj. 2 – 7.6.5.2.3
tačka 6 i 7
Knj. 3 – 8.6.5.2.2
Ako je rezultat i dalje izjednačen u trećem šut-ofu, tim sa strelom
bližom centru će pobediti. Ako je i dalje izjednačeno, druga (ili treća)
strela najbliža centru će odrediti pobednika.
Ako je potrebno, održaće se tri uzastopna šut-ofa od po tri (3) strele za
rezultat (svaki takmičar puca po jednu strelu), u slučaju potrebe praćena
ocenjivanjem strele koja je najbliža centru dok se izjednačenje ne
razreši.
Vremensko ograničenje za timski šut-of je jedan (1) minut, kako za
istovremeno, tako i za naizmenično gađanje.
Pri naizmeničnom pucanju, tim koji je pucao prvi u meču počeće šut-of.
Tim će pucati svoje tri strele, po jednu svaki streličar, a zatim će drugi
tim postupiti na isti način.
Jun 2009
V6.1
63
SUDIJSKI PRIRUČNIK
7.0 PROCEDURE POSLE TAKMIČENJA
7.1 Uvod
Predsedavajući Sudijske komisije će predati izveštaj sudijama iz
komisije da bi oni mogli da daju svoje komentare. Kada izveštaj bude
pregledan i usvojen, predsedavajući će poslati konačnu verziju izveštaja
članovima Fitinog Sudijskog komiteta i sudijama iz komisije. Sudijski
komitet zatim prosleđuje finalnu verziju upravi Fite.
7.2 Izveštaj Sudijske komisije
Izveštaj je dokument koji ima svoje mesto u Fitinim arhivama. Veoma
je preporučljivo da dostavite sve informacije koje smatrate važnim da
budu uključene u izveštaj vašeg predsedavajućeg što pre je moguće po
završetku gađanja (videti Apendiks A.12).
Knj. 1 – 11.1
Apendiks 4
Izveštaj Sudijske komisije ne treba da bude dokumentaran prikaz svih
događaja na takmičenju. Upravo suprotno, trebalo bi da bude kratak,
kompaktan, koncizan izveštaj koji se tiče tehničkih problema do kojih je
došlo tokom takmičenja. Vrlo često predsedavajući Sudijskih komisija
postanu vrlo glagoljivi u izveštajima, razmatrajući u koje doba dana su
utvrđivali distance i navodeći do detalja minimalne varijacije koje su
pronašli. Obično razmatraju vremenske uslove, hranu i slično. Takve
stvari apsolutno nisu potrebne u ovim izveštajima.
Knj. 1 – 11.1.1
Apendiks 4
Knj. 2 – 11.1.2
Apendiks 4
Glavna svrha izveštaja Sudijske komisije je da dâ budućim komisijama,
Fiti i Organizacionom komitetu konstruktivna zapažanja, koja su
nekada, nažalost, kritička, o problemima koji su se pojavili, ali koji su
možda mogli da budu izbegnuti boljom pripremom ili da jednostavno
zabeleže važan incident koji nije mogao biti izbegnut, ali ga je potrebno
zabeležiti za buduće smernice kako treba postupati u slučaju takvog
incidenta.
Primer 1 – Statistički deo izveštaja pokazuje 36 slučajeva probijanja
mete tokom takmičenja. Ovo može da ukaže da je postojao
nedvosmislen problem sa materijalom koji je korišćen za mete. Buduće
Sudijske komisije i Organizacioni komiteti ovo treba da uzmu u
razmatranje.
Primer 2 – Tri mete su se prevrnule. Ovo bi sigurno ukazalo da nisu
adekvatno obezbeđene ili da su pričvršćene za zemljište koje je suviše
peščano da podupre klinove ili da su mete neadekvatne i loše
napravljene.
Primer 3 – 130 ispravki zapisnika. Ovo bi bio siguran znak da su
zapisničari bili neefikasni.
Jun 2009
V6.1
64
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Da zaključimo, nije važno da izvestite o svakoj normalnoj dužnosti koju
ste obavezni da obavite. To je vaš posao i ne morate ga obrazlagati. Sa
druge strane, imajte u vidu da izveštaj koji sastavljate predstavlja
dokument koji omogućava organizatorima u budućnosti da pripreme i
vode mnogo efikasnije takmičenje koje neće imati probleme.
7.3 Sudijski izveštaj sa procenom
Izveštaj popunjava predsedavajući Sudijske komisije na svim Fita
prvenstvima i drugim velikim takmičenjima i on se šalje Fita Sudijskom
komitetu. On se čuva u „poverljivim“ dokumentima. Ovaj izveštaj
omogućava predsedavajućem da bude konstruktivno kritičan ako je
potrebno, ali da u svakom trenutku bude realan u oceni rada sudija.
Veoma je važno da se na pitanja odgovori iskreno, bez uplitanja ličnog
faktora. Kvalitet budućih suđenja zavisi od adekvatne analize našeg
sudijskog rada (videti apendiks A.11 – Procena sudija).
Jun 2009
V6.1
65
SUDIJSKI PRIRUČNIK
APENDIKSI
A.1 Fild
Fild takmičenja – pregled staze
A1.1 Bezbednost
Provera bezbednosti staze je najvažnija svrha bilo koje provere. Bilo
kakva nezgoda izazvana nedostatkom osnovnih mera opreza ne može se
tolerisati i sve potencijalne opasnosti moraju biti otklonjene pre početka
takmičenja. Iz toga razloga je važno da sve sudije učestvuju u proveri
kao grupa. Imamo sledeće preporuke za proveru bezbednosti:
1. Uverite se da nema staza od mete do mete ili pozicije gađanja koje
mogu da budu u opasnosti ako neka strela zaluta. Pogledajte konkretan
teren – ne oslanjajte se na organizatorovu mapu staze.
2. Uverite se da su sve staze od mete do mete adekvatno obeležene, tako
da niko ne ide u pogrešnom smeru ili da se desi da se nađe pred linijom
gađanja. Dobro osnovno pravilo bezbednosti je da streličari koji
napuštaju metu odu oko 10 metara u smeru pod uglom od 90 stepeni od
pravca gađanja na toj meti, ali ovo pravilo primenjujte zdravorazumski.
Obavezno idite bezbednim i tačnim pravcem između meta kada
proveravate obeležavanje staze. Takođe je veoma korisno da sudije
ostanu na liniji gađanja dok drugi prate stazu da bi se proverilo da niko
slučajno ne ulazi u liniju gađanja kada ide do druge mete.
3. Staze koje se koriste u javne svrhe ne smeju da se ukrštaju sa
pravcem gađanja, prolaze ispred ili iza meta. Ako se ovo ne može izbeći,
čuvari moraju biti prisutni ili staze moraju biti potpuno blokirane uz
znakove upozorenja.
4. Uverite se da je pozadina mete potpuno vidljiva streličaru u poziciji
za gađanje. Ako nije, preduzmite potrebne korake da učinite gađanje na
toj meti bezbednim. Šta se nalazi preko brežuljka na kome je meta?
Čuvanje može biti neophodno. Imajte u vidu da jednostruka mreža neće
zaustaviti karbonsku strelu koja promaši metu, tako da se može javiti
potreba za preduzimanjem dodatnih mera bezbednosti.
5. Gledaoci su obično kontrolisani tako što bivaju smešteni u specijalne
prostore na terenu – sve maršrute treba da budu obeležene kanapima ili
trakama. Obično je dovoljno bezbedna linija gađanja od 25 metara
širine, sa distancom od oko 10m od streličara do gledalaca sa svake
strane staze. Međutim, ako streličari pucaju kroz gusto drveće, širina
mora biti povećana. Strela koja pogodi drvo može da dobije neočekivan
pravac kretanja.
Jun 2009
V6.1
66
SUDIJSKI PRIRUČNIK
6. Takođe zapamtite da organizatori moraju da uzmu u obzir da može
biti neophodno da dovedu osoblje prve pomoći i/ili rezervnu opremu bez
prekidanja gađanja ili dovođenja u opasnost osoblja da uđu u stazu.
Organizacioni komitet treba da ima na raspolaganju specijalno osoblje
koje će voditi ljude u teren takmičenja i iz njega kao i obezbeđivati stazu
za prvu pomoć preko koje medicinsko osoblje ili rezervna oprema mogu
biti dovedeni bez zaustavljanja toka turnira. Sudije moraju biti u
mogućnosti da bezbedno prolaze između meta i zato moraju temeljno da
prouče njima dodeljenu zonu.
A1.2 Uređenje meta
Obezbedite da je svaka meta pripremljena na odgovarajući način. Pre
početka provere, morate imati organizatorovu mapu staze, veličinu meta
i distance za svaku metu. Ovo uključuje i distance za neobeleženu
rundu. Pre ulaska na teren, brzo proverite da li je planiran odgovarajući
broj meta svake veličine i da sve distance odgovaraju veličinama meta.
Napomena: osim sudije koji je određen da proveri neobeležene distance,
nema potrebe da ostale sudije znaju distance. Na ovaj način je skoro
eliminisan rizik da lista sa distancama neobeležene runde slučajno
zaluta. Na mapi možete da proverite da li su varijacije u visini i distanca
od zborne tačke u granicama specifikacija. Bilo bi dobro da označite
gađanje nagore i nadole jednostavnim crtežom: pristupite svakoj meti sa
tačke gledišta streličara:
1. Da li je lice mete jasno vidljivo sa obe pozicije gađanja? Ne
zaboravite da su neki streličari vrlo niski – npr. 150cm.
2. Da li su obe pozicije za gađanje odgovarajuće i za levoruke i za
desnoruke streličare?
3. Da li je mesto na kome se stoji adekvatno za streličare i sa desne i sa
leve strane kočića i da li je oznaka odgovarajuća?
4. Ima li nečega što visi, a može da smeta lukovima sa malom snagom
natega? Uzmite u obzir promene – kiša može da spustiti grane koje vise.
5. Da li je meta na odgovarajućoj distanci od pozicije za pucanje? Iako
možda nećete imati vremena da merite svaku, probajte da premerite što
je više moguće. Zapamtite da postoji tolerancija od 1m koja omogućava
upotrebu daljinometara da bi se premerile distance duže od 15 m.
6. Da li je pozicija mete bar na najmanjoj udaljenosti od zemlje i da li su
mete bar najmanje veličine? Da bi lice bilo potpuno vidljivo za
streličara, postarajte se da meta bude u položaju blizu pravog ugla prema
liniji gledanja.
7. Dobra je ideja da na zadnjoj strani mete zapišete markerom veličinu
Jun 2009
V6.1
67
SUDIJSKI PRIRUČNIK
lica koja treba da bude postavljena na tu metu. Biće veoma smanjena
mogućnost greške u žurbi tokom priprema staze za upotrebu jutra kada
gađanje počinje. Ovo je posebno bitno na neobeleženoj stazi. Takođe
proverite da li su odgovarajuće veličine rezervna lica, koja su obično
smeštena iza meta i prekrivena plastikom radi zaštite od vlage. Za
proveru lica meta primenjuje se ista procedura opisana u sekcijama
4.1.3 i 3.12.1 ovog Priručnika.
A1.3 Ostali objekti
Toaleti moraju biti postavljeni oko terena tako da budu što lakše
dostupni u slučaju potrebe. Zalihe vode i/ili prodaja bezalkoholnih pića
mora biti zadovoljavajuća.
A1.4 Zadaci sudija na terenu
Sudije treba da budu raspoređene oko terena tako da je svaka meta
dostupna. Potražite načine da se krećete između meta i mesta za gađanje
bezbedno i da efikasno podelite zadatke na metama. Predsedavajući
Sudijske komisije ili njegov/njen pomoćnik će odrediti sudije za
određene zone. Ako postoje dve ili više različitih staza, preporučljivo je
podeliti sudije u grupe, po jednu za svaku stazu. Da bi sudije mogle da
budu upoznate sa zonom koju kontrolišu, trebalo bi da budu određeni za
istu stazu tokom dva dana kvalifikacione runde.
A1.5 Procedura kontrole
Za fild disciplinu obratite pažnju na svaki dodatni predmet koji se može
upotrebiti za procenu distanci ili predmete modifikovane isključivo za
ovu svrhu (merenje veličina lica meta ili uglova). Ovo se odnosi na sve
stilove. Proverite stabilizator(e) da bi se sprečilo da smetaju drugim
streličarima. Za fild oni ne smeju pružati nikakvu pomoć u proceni
distance, lica meta ili uglova. Ako se koristi viseći stabilizator na njemu
ne sme biti nikakve skale koja može da dâ informacije o uglu.
A1.6 Primena vremenskog organičenja
Generalno govoreći, Fita nikad nije nameravala da zvanično meri vreme
na fild takmičenjima. Da je tako nešto planirano, morali bi da dodele
zvaničnog merioca vremena svakoj grupi pošto svi pucaju u različito
vreme. Ovo pravilo o uvođenju merenja vremena je moralo biti uvedeno
pre nekoliko godina zato što su neki veoma spori takmičari uzrokovali
zastoj i usporavali takmičenje. Nemojte misliti da vi kao sudija treba da
stojite i merite vreme svakom streličaru koji prolazi kroz vama
određenu poziciju. Pravilo je tu da bi vam olakšalo da održavate
kontrolu i izbegnete da spori takmičar ili grupa poremete takmičenje.
Koristite svoj autoritet u ovom slučaju razumno.
Pravilo nalaže da u slučaju da takmičar ili grupa (tokom kvalifikacione
ili eliminacione runde) izaziva(ju) nepotrebno odugovlačenje te grupe
Jun 2009
V6.1
68
SUDIJSKI PRIRUČNIK
ili drugih grupa na takmičenju, sudije treba da upozore takmičara/grupu
usmeno, posle čega mogu da mere vreme tom takmičaru/grupi tokom te
faze takmičenja bez daljih upozorenja. „Usmena opomena” streličaru
treba da bude preneta drugim sudijama putem radio-komunikacije da bi
se izbeglo da isti streličar dobije nekoliko usmenih opomena. Ako je
teško ostvariti ovakvu komunikaciju, možete da se dogovorite pre
početka takmičenja da pravite beleške i o usmenim upozorenjima npr.
upisujući u zapisnik sa pogocima „usmena opomena” i „pismena
opomena”, vreme, broj mete i vaše inicijale.
Ako smatrate neophodnim da merite vreme, u skladu sa članom 9.5.1.12
(Knjiga 4), ovo je procedura koja se koristi: ako je uočeno da je spori
streličar prekoračio ograničenje od 4 minuta, streličar treba da bude
opomenut pismenom primedbom, pošto je usmena primedba već data, i
sudija mora da potpiše zapisnik, označavajući vreme kada je upozorenje
dato i na kojoj meti (broj). Ako je uočeno da je streličar prekoračio
dozvoljeno vreme drugi put, sudija na dužnosti će uzeti u obzir
prethodno upozorenje i oduzeti streličaru najveći pogodak na toj meti.
Ovo se takođe beleži u zapisnik pogodaka. Svaki naredni prekršaj će
takođe za posledicu imati gubitak streličarevog najvećeg pogotka na toj
meti. U slučaju izjednačenog rezultata na kraju turnira, te strele se
smatraju promašajima kao i gubicima poena kao što je naznačeno.
Merenje vremena se primenjuje od trenutka kada streličar zauzme svoju
poziciju kod kočića, što on/ona treba da uradi čim to bude moguće.
Poenta merenja vremena ovde je da se streličaru ne dozvoli da koristi
vreme za procenu distance ili drugih varijacija terena pre nego što
zauzme poziciju kod kočića. U ovim slučajevima posavetovaćete
streličara da ode do kočića, tako da od trenutka kada počnete da merite
vreme mesto gađanja biva zauzeto određeni, razuman vremenski period.
Međutim, ako su, na primer, streličari upravo prišli meti posle penjanja
uzbrdo, trebalo bi im dati malo dodatnog vremena da povrate dah.
Vremenska upozorenja nisu prenosiva sa jedne runde takmičenja na
drugu. Merenje vremena u finalu fild discipline je sličnije onom na
metnim turnirima, kao što je opisano u Knjizi 4.
A1.7 Utvrđivanje daljine
Kongres je ustanovio da streličaru nije dozvoljeno da koristi svoju
opremu samo za procenjivanje daljine. Bilo bi dobro to naglasiti na
sastanku vođa timova. Fita Komitet za fild streličarstvo je dao neke
savete o tome šta je dozvoljeno a šta nije na Fita fild takmičenjima.
A1.8 Finalna staza u fild streličarstvu
Finalna staza se često nalazi u centralnom delu terena na kome se
održava prvenstvo, što znači da je staza planirana tako da gledaoci
Jun 2009
V6.1
69
SUDIJSKI PRIRUČNIK
imaju lak pristup terenu na kome se održava finale. Za sudije ovo
donosi dva velika izazova:
1. Bezbednost je opet važan faktor. Koristite iste direktive kao što
je opisano iznad (A1.1). Kako biste izbegli da ljudi prelaze linije
gađanja i staze kojima se kreću takmičari, najbolje je da svi
gledaoci budu sa jedne strane barijere i da pravac gađanja bude
podalje od barijera. Međutim, teren možda sam nudi takvu
konfiguraciju koja obezbeđuje mere bezbednosti, u proceni čega
treba upotrebiti zdrav razum.
2. Zbog toga što je finalna staza u centralnoj poziciji, verovatno
ćete se sresti sa time da ona nije završena do otvaranja
prvenstva. Pošto su sve mete i distance isplanirane, sudije će
obaviti najveći deo provera prilikom pregleda staze pre početka,
i vratiti se na završnu proveru pošto se eliminaciona runda
završi. Zbog interesovanja medija i gledalaca, pristup metama za
šut-of mora biti jednostavan. Poslednja meta finalne runde se
takođe koristiti kao šut-of meta ako je distanca za tu metu i za
šut-ofa ista. Može se koristiti i posebna meta za šut-of.
A1.9 Procedura gađanja
Procedura gađanja prati normalnu proceduru fild streličarstva, ali
pravila ne kažu ništa o vremenskim intervalima za grupe. Redosled na
startu za stilove je: goli luk - rikrv - kompaund. Unutar svakog stila
postoje dve grupe, žene i muškarci od po 4 streličara, i vremenski
interval je približno 15 minuta. Preporučljivo je da organizatori odrede
vreme starta za svaki od stilova. Za medije i gledaoce najvažnije je da
grupe ne pucaju u isto vreme, posebno moramo izbeći mogućnost da
muškarci pucaju na meti br. 4 (polufinale) u isto vreme kada žene
završavaju gađanje na meti br. 8. Neka odlaganja dakle moraju biti
ustanovljena u korist medija i gledalaca.
A1.10 Dodeljivanje sudija grupama
Preporučuje se sledeće:
1. Po jedan sudija će pratiti svaku grupu u slučaju poziva za
procenu pogotka;
2. Jedan sudija će meriti vreme streličarima pokazujući „kreni“,
„30 sekundi je ostalo“ i „stop“. Ovi pokazatelji se ostvaruju
verbalno, ali kada ostane 30 sekundi, sudija će takođe podići i
žuti karton. Drugi sudija će vršiti pomoćno/kontrolno merenje
vremena. Na meti će jedan sudija odmah proveravati pogotke i
potvrditi rezultat (pobednika meča). Jedan sudija koji nije
dodeljen grupi, ako je slobodan, nadgledaće promenu pozicija
gađanja kada se prelazi sa polufinala na mečeve za zlato i
bronzu;
3. Jedan od sudija mora takođe da nadgleda medije.
Jun 2009
V6.1
70
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A1.11 Procedure
prvenstvima
za
eliminacije
i
finala
na
fild
Procedure gađanja za timske eliminacije
Prvih 8 (osam) timova ulaze u timsku eliminacionu rundu. Pozicije
timova se utvrđuju sabiranjem konačnih rezultata koje su članovi tima
ostvarili u kvalifikacionoj rundi. Oni su zatim poređani po redu ukupnih
rezultata u tabeli za svrstavanje timova za određivanje parova za
mečeve. Tim koji je bolje rangiran puca s leve pozicije. Bolje rangirani
tim počinje sa gađanjem, a posle toga sledi normalna rotacija. Redosled
pucanja je takav da će prvo pucati ženski, a zatim muški timovi. U ovoj
fazi takmičenja svi timovi pucaju istovremeno i svaki meč ima po
jednog sudiju i zapisničara. Svaki član tima će pucati po jednu strelu sa
pozicije određenog kočića redosledom koji odredi tim. Merenje
vremena – videti dalje.
A1.12 Redosled gađanja u finalnim rundama
Mečevi u pojedinačnoj i timskoj konkurenciji:
Na osnovu rezultata završne faze eliminacione runde, odigravaju se
sledeći polufinalni mečevi u svakoj kategoriji: u meču 1 prvoplasirani
streličar gađa protiv četvrtoplasiranog, u meču 2 drugoplasirani puca
protiv trećeplasiranog. Prvoplasirani i drugoplasirani streličari pucaju sa
leve pozicije, a četvrtoplasirani i trećeplasirani pucaju sa desne pozicije.
Meč 1 počinje na meti 1, posle toga se mečevi 1 i 2 rotiraju na svakoj
meti. Pobednici mečeva se kvalifikuju za meč za zlatnu medalju, a oni
koji izgube za meč za bronzu. Ti mečevi se odigravaju na poslednje
čeitiri mete. Na svakoj meti takmičari u meču za bronzanu medalju će
pucati prvi. Takmičari koji su u polufinalu pucali u meču broj 1 će
pucati sa leve pozicije. (Pozicije se zauzimaju prema Fita tabeli
mečeva).
Šut-ofovi
Ako je šut-of potreban u polufinalima, održava se na poslednjoj meti na
kojoj je pucano (meti br. 4). Ako su šut-ofovi potrebni u mečevima za
bronzu i zlato, oni se održavaju na najvećoj distanci za taj stil (na
poslednjoj meti ili na posebnoj meti postavljenoj za šut-of).
A1.12.1 Lica meta − raspored
Sva lica meta će biti raspoređena kao za kvalifikacionu rundu, ali na
metama sa licima od 60cm i 80cm biće postavljena po dva lica, jedno
lice za streličara sa leve strane, koji će pucati u levo lice i jedno lice za
streličara sa desne strane koji će pucati u desno lice mete.
A1.12.2 Merenje vremena (pojedinačno)
Tri minuta je vreme predviđeno za pucanje 3 (tri) strele. Imenovani
sudija će usmeno dati znak za početak i kraj gađanja.
Jun 2009
V6.1
71
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A1.12.3 Merenje vremena (timovi)
Tri minuta je vreme predviđeno za pucanje 3 (tri) strele, svaki streličar
puca po jednu strelu. Merenje vremena počinje čim prvi član tima prođe
tablu sa brojem. Sudija će dati znak kad je meta slobodna.
A1.12.4 30 sekundi – upozorenje
Upozorenje o vremenu se daje tako što sudija podiže žuti karton kada
ostane samo 30 (trideset) sekundi od predviđenog vremena tokom
finalne runde. Ako streličar ispuca strelu posle isteka vremena, oduzima
mu se najveći pogodak te ruke.
A1.13 Timska finala
Streličari mogu da izaberu da pucaju u bilo kom rasporedu, ali samo po
jedan u jednom trenutku. Nema dodatnog vremena zbog kvara na
opremi tokom finalne runde. Vođe timova ili druge imenovane osobe
mogu da nose rezervnu opremu uz grupu. Prva grupa će početi u
određeno vreme. Grupe koje slede će početi u intervalima od približno
15 (petnaest) minuta. Kada se grupe približe kraju meča, naredne grupe
mogu biti zadržane da bi mediji i publika mogli da se koncentrišu na
finalnu metu. Po jedan sudija će biti dodeljen svakoj grupi.
A1.14 Šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno na
neobeleženim Fita fild rundama
Imajte u vidu da je moguće pucati samo Fita neobeleženu fild rundu,
samo obeleženu rundu ili kombinaciju ove dve runde. Takođe vas
podsećamo da na nacionalnim takmičenjima možete pucati u
lepezastom i stepenastom poretku. Uverite se da pri stepenastom
gađanju ispucavate tačan broj strela na ispravnim distancama za svaku
od veličina lica kao što stoji u Pravilniku.
Međutim, na Fita prvenstvima runda se sastoji od jedne obeležene i
jedne neobeležene runde u kvalifikacionim rundama i samo obeleženih
meta u eliminacionim rundama kao je određeno u članu 4.5.3.10.
Znamo da u nekim delovima sveta neki ljudi uživaju da pucaju kao "u
stara dobra vremena“ stepenasto i lepezasto, dok drugde više vole samo
obeležene distance. Pošto većina voli da puca neobeležene distance,
potrebna su nam pravila da distance održimo „neobeleženim“, zbog
čega ne dozvoljavamo daljinometre bilo koje vrste, koliko god izgledali
jednostavni ili amaterski. Stvar je u tome da ako dozvolite jedan, uskoro
će se pojaviti još jedan malo napredniji  i tako dalje.
Jun 2009
V6.1
72
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Sledeće NIJE DOZVOLJENO na neobeleženim rundama:
Posedovanje više od jedne skale nišana na šipci nišana, na luku ili na
oznakama pokazuje da se nišan možda koristi kao sprava za određivanje
daljine i da premeravate distancu i očitavate je pomoću skale, što nije
odgovarajući način za to. Ako imate skalu (skale) na nišanu na mestu
koje se ne slaže sa konfiguracijom nišana tokom pucanja, može se desiti
da vas „optuže“ da ste napravili dodatnu skalu za određivanje
udaljenosti. Sudije i takmičari mogu to da proveravaju!
Ako imate oznake na nišanu koje koristite za različita podešavanja na
nišanu, nešto što želite da zadržite za ubuduće, samo ih prekrijte trakom
i bezbedni ste!
Napomena:
U novijim interpretacijama tvrdi se da možete imati jednu ličnu
skalu sa oznakama za nišanjenje pored proizvođačeve originalne
skale na nišanu ili opremi.
Takođe je dobar pokazatelj da merite distancu ako podignete luk i
nišanite i onda spustite luk više od jednog ili dva puta pre nego što
ispalite strelu. Takođe ste prešli granicu ako koristite previše vremena i
tako predstavljate prepreku takmičarima sa kojima pucate. Ako ste
dodali (prilepili ili ušrafili) komadić plastike ili nešto slično na vašu
opremu sa čime možete porediti veličinu lica sa veličinom tog dodatnog
dela očigledno kršite pravila  možete koristiti neki deo vaše standardne
opreme umesto toga.
Generalno govoreći, ne smete izmeniti vašu opremu nečim što ima za
cilj da bude korišćeno za merenje. Nije dozvoljeno koristiti optiku sa
krstom i jednim ili više linija na tom krstu  da imate optiku sa više od
jednog kruga ili više od jedne linije u jednom ili drugom pravcu ili
kombinaciju kruga i krsta u kojoj krst prolazi kroz krug. Ne smete imati
ništa na nišanu ili na prozoru luka sa nekoliko linija ili tačaka što nije
prirodan deo vaše opreme.
Evo nekoliko primera nišana/optika koji nisu dozvoljeni:
a) krst kroz krug
b) tačka i odvojena linija
Jun 2009
V6.1
73
SUDIJSKI PRIRUČNIK
c) krst sa linijama različite dužine
koji ne dodiruje ivice
d) krst sa skalom
e) odvojeni deo pričvršćen na vrh optike
Nije prihvatljivo podizati bilo šta ispred sebe radi merenja
(palac, lenjir itd).
Posedovanje beležaka sa crtežima, slikama ili skicama koje pokazuju
odnos između vašeg nišana ili strele itd. i lica mete nije prihvatljivo.
Ovo možete koristiti za vežbu, ali ga nemojte nositi u takmičarski
teren. Isto tako streličarima sa golim lukom nije dozvoljeno da imaju
sliku ili crtež svog taba sa oznakama ili listu odnosa oznaka i taba.
Možete imati jednu za lični trening  ali ga nemojte nositi na
takmičarski teren. Streličari sa golim lukom moraju biti pripremljeni
da oblepe prozor luka ako imaju bilo kakve oznake unutar prozora
luka koje mogu biti upotrebljene za nišanjenje ili procenu daljine npr.
očigledne oznake bilo koje vrste. Zamućene oznake kao što je kamo
(„maskirna“) šara normalno ne predstavljaju problem. Nije
dozvoljeno imati zabeleške ili skale koje pokazuju odnose između
gornjeg i donjeg ugla i oznaka nišana  kao ni bilo kakvu spravu za
merenje tog ugla. Ne smete koristiti radio/mobilne telefone dok ste na
stazi. Takođe, dvogledi ili druge optičke sprave ne mogu imati skale
bilo koje vrste ili ugrađenu funkciju merenja daljine. Takođe je protiv
pravila imati elektronski uređaj za vašu upotrebu na stazi takmičenja.
Šta je DOZVOLJENO upotrebljavati:
Svaki nišan sa JEDNOM nišanskom tačkom, krugom ili krstom.
Tačka sa krugom je na „granici“ ali se smatra sličnom normalnom
Jun 2009
V6.1
74
SUDIJSKI PRIRUČNIK
krugu nišana sa crtom/krugom i smatra se dozvoljenom. Evo
nekoliko primera dozvoljenih nišana/optika:
(a) tačka
(b) prsten
(c) krug i tačka
(d) krug i isečeni krst,
strane do ivice
(d) tačka i krst, linije do ivice
Bilo koji standardni nišan napravljen od strane ozbiljnog proizvođača se
nalazi u okviru gorepomenutih granica. Tako da u ime pravičnosti
prema drugim streličarima i u cilju uštede novca, ramislite kada
nabavljate novu opremu!
Bilo koje beleške koje su kopija ili izvod iz Pravilnika, kao što su
distance za različita lica meta i sl.
Jun 2009
V6.1
75
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Bilo koje beleške koje sadrže vaše oznake na nišanu s obzirom na
gorepomenuta ograničenja.
Primer:
5m = 2.30
10m = 2.10
15m = 2.30
20m = 2.55
i tako dalje.
Svako ko krši pravila verovatno zna da to i čini. Po našem mišljenju,
nema opravdanja za to jer ako ste u nedoumici uvek možete da
pitate. Da bi se Fita takmičenja održavala na pravičan način,
streličari su u obavezi da prijave sudijama stvari koje uoče ili
osećaju da nisu prihvatljive, a tiču se opreme, merenja vremena i
kršenja pravila. Sudije su tu da pomognu svima da imamo bolje i
pravednije takmičenje. Nije neprijateljski, nepristojno ili nesportski
da prijavite ono što vidite.
Jun 2009
V6.1
76
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.2 3D streličarstvo – kratak uvod
(Neil Dimmock)
3D streličarstvo je vrsta fild streličarstva i za Fitu je relativno nova
disciplina i još uvek je u procesu razvoja. Zbog toga je važno da imate
važeći primerak pravila. Za neke, opis fild streličarstva je „metno
streličarstvo u šumi“ a za druge „simulacija lova“.
Slika A2.1 3D meta
Fild streličarstvo, kao što je opšte poznato, blisko je metnom streličarstvu
u tome što koristi kružna lica na metama, ali u okruženju koje je mnogo
više divlje. 3D streličarstvo simulira lov u tome što su mete modeli
životinja u prirodnoj veličini od materijala koji može da zaustavi strele.
One su raspoređene u prirodnom okruženju mnogo sličnijem njihovom
prirodnom staništu. Vrste lukova koje su dozvoljene su takođe sličnije
konceptu lovačkih lukova.
Kompaund i tradicionalni lukovi se koriste, ali rikrv lukovi sa nišanom
nisu dozvoljeni. Sve distance su neobeležene. Neki takmičari su iskusni u
gađanju meta pod pokroviteljstvom drugih organizacija i možda ne znaju
kako izgleda takmičenje prema Fita pravilima. Ovde dolazi do izražaja
vaša uloga učitelja. Kao i za sva Fita takmičenja pravila gađanja prate
jednoobrazan obrazac samo sa varijacijama koje pokrivaju dato
takmičenje.
A2.1 Takmičenje
Takmičenje se prvo sastoji iz duple runde, dvadeset meta u svakoj rundi,
koje se gađaju u jednom danu. Streličari pucaju u jednu grupu meta
ujutro, a u drugu grupu posle podne. Takmičenje se nastavlja dvema
Jun 2009
V6.1
77
SUDIJSKI PRIRUČNIK
eliminacionim rundama i finalnim rundama na sličan način kao u fildu,
do mečeva za medalje. Na svetskim prvenstvima može se pucati samo
jedna strela. Na drugim takmičenjima druga strela može biti dozvoljena
ako prva promaši metu. Ovakva druga strela se boduje kao prva minus 3
(tri) poena. Videti Fita pravilnik za koncept svih takmičenja.
A2.2 Staza
Kao i u fild streličarstvu, kočići označavaju pozicije sa kojih se gađa.
Plavi kočići se koriste za dugi luk (longbow), goli luk (bare bow) i
instinktivni luk (instinctive bow) sa najvećom distancom od 30 metara.
Svaki streličar puca jednu strelu dok dodiruje odgovarajući kočić. Važno
je da se pri proveri staze proveri da streličar može da dodirne kočić iz
bilo kog pravca.
Bezbednost je od najveće važnosti. Pošto su mete nepravilnog oblika
promašaji su verovatniji. Nema potpora iza mete tako da promašaj odnosi
strelu u prostor iza mete. Mora se obratiti pažnja na to šta je iza meta u
prostoru prebačaja pošto je moguće gubljenje vremena dok streličari
traže izgubljene strele. Neki proizvođači prave "zadnje ograde“ koje
zaustavljaju strele. Ograde se prave od sličnog materijala kao što je onaj
za mete i obojene su kamuflažnim bojama. One ne narušavaju „sliku“
mete posmatrano od kočića.
Sigurna straza za sudije je veoma važna i mora joj se posvetiti posebna
pažnja. Faktor vremena se mora imati u vidu kada se određuje dužina
staze. Pošto treba da se gađa na 20 meta ujutro i posle podne i svaki
streličar puca jednom u svojoj grupi, dužina hoda između meta ne sme
biti predugačka.
Sa po jednim minutom za svakog streličara da ispuca svoju strelu (grupa
može da broji između tri i šest streličara) i predviđenim vremenom za
beleženje pogodaka, na svakoj meti se ukupno potroši deset minuta. To
je preko tri sata za gađanje.
A2.3 Mete
Postoje modeli životinja u prirodnoj veličini sa velikim izborom veličina
i vrsta. Organizator je dužan da uzme u obzir veličinu svake životinje
kada određuje distance sa kojih će se gađati. Bodovne zone su jasno
označene na svakoj životinji i slika svake od životinja sa bodovnim
zonama je postavljena kod svakog kočića. Važno je proveriti da li je
odgovarajuća slika postavljena i da su zone jasno obeležene.
Bodovne zone odgovaraju smrtonosnim zonama (srce i pluća) i zonama
ranjavanja. Unutrašnja  najviše bodovana zona je mali krug (25% od
10) unutar kruga desetke i boduje se kao 10 poena što se označava u
zapisniku sa X. Ostali deo smrtonosne zone se boduje sa 10 poena i tako
Jun 2009
V6.1
78
SUDIJSKI PRIRUČNIK
se i obeležava u zapisniku. Van ovoga je „vitalna“ zona oblikovana
prema životinji i boduje se sa 8 poena. Ostali delovi životinje donose 5
poena osim rogova i/ili kopita/papaka koji se smatraju promašajem.
Bilo je rasprava u vezi sa delovima kao što je nos i kod nekih životinja
šapa ili vrh repa obavijen oko tela. Ovi delovi nisu u boji tela.
Jednostavno opšte načelo je da se uzme u obzir da li bi životinja, u
stvarnom životu, krvarila ako bi bila pogođena u tu tačku. Ako je
odgovor pozitivan – računa se kao rana (5), ako je negativan – kao
promašaj (M).
Ako je moguće, dogovorite se sa organizatorom da vidite životinje pre
nego što su postavljene duž staze. Sa odobrenjem organizatora moguće je
obeležiti hemijskom olovkom ili na sličan način spoj kopita i rogova sa
telom. U konstrukciji mete tu se nalazi žljeb koji omogućava farbanje
sprejom. Zbog mogućnosti "prefarbavanja"  prelaska boje s jednog dela
na drugi tokom farbanja, granica može biti nedovoljno definisana. Brzi
prelaz olovkom ostavlja liniju koja definiše granicu.
Veće životinje imaju zamenljiv centar. On se sastoji od „čepa“ fiksiranog
u telo mete. On je oko 10mm veći od spoljnjeg kruga „vitalne“ zone 8.
Ivica „čepa“ ne poklapa se tačno sa površinom tela i ostavlja usko
ulegnuće slično granici bodovne zone. Budite pažljivi, poznato je da neki
streličari mogu da tvrde da je bodovna zona „čep“ a ne neznatno manja
zona. Podsetimo se „problema“ granice između plavog i crnog na licima
metnog streličarstva.
A2.4 Lukovi
(a) Goli luk (barebow) je isti kao što je opisan za fild streličarstvo.
(b) Instinktivni luk (instinctive bow) je sličan golom luku, ali
jednostavni nalepljeni rest je dozvoljen. Snaga luka ne sme preći
60 lbs, kratak stabilizator (maksimalna dužine 13cm) može biti
korišćen i postavljen direktno na rajzer (bez upijača vibracija).
Tab ne sme da ima policu i jedan prst mora da dodiruje nok strele
tokom gađanja.
Primenjuju se ograničenja za strele koja važe za fild streličarstvo,
ali vrhovi moraju biti teški najmanje 125 grejna za muškarce i
100 grejna za žene. Oni se šrafe i težina treba da bude proverena
pri pregledu. Male elektronske vage su dostupne (veličine slične
kutiji cigareta). Tražite od organizatora da obezbedi ove ili slične
sprave za merenje težine.
(c) Kompaund luk (compound bow) je sličan onom koji se koristi za
fild streličarstvo, pošto može biti pucan direktno prstima, tab sa
Jun 2009
V6.1
79
SUDIJSKI PRIRUČNIK
policom za sidrenje može da se koristi.
(d) Dugi luk (longbow) mora da odgovara tradicionalnoj formi dugog
luka bez zakrivljenja. Ovo znači da tetiva postavljena na luk ne
sme da dodiruje nijedan deo luka osim useka za tetivu. Centaršot
je dozvoljen. Luk ne sme biti manje od 150 cm dugačak za žene i
160 cm za muškarce. Dužina luka se definiše kao distanca između
useka za tetivu mereno duž spoljne krivine krakova.
Ako luk ima prozor luka sa policom (bow window with a shelf), onda on
može biti korišćen kao rest prekriven kožom ili sličnim materijalom, ako
je zahtevano. Luk je go i nije dozvoljeno kačenje elemenata za njega
(tobolac i sl). Strele su drvene sa prirodnim perima i treba da budu iste
dužine, težine i boje (ne računajući pohabane delove). Tab ne sme da ima
policu za sidrenje.
Za sve discipline prečnik strele/vrhova je isti kao za fild streličarstvo.
Ako tokom pregleda koristite Fita pribor za merenje čija je namena
očigledna, streličari će biti svesni da proveravate.
A2.5 Šut-ofovi
Ako je potreban šut-of, to može biti brzo organizovano u delu terena za
vežbu. Mete i kočiće treba postaviti neposredno pre šut-ofa da bi se
sprečilo da streličari mere distancu. Neka to bude iznenađenje!
A2.6 Završni komentar
Forma
fild
streličarstva
obezbeđuje
zanimljivu
varijaciju
konvencionalnog formata. Ona je bliža originalnoj upotrebi luka i strele
za opstanak nego sportu.
Jun 2009
V6.1
80
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.3 Žalbena komisija
Kada su Žalbena komisija i njen predsednik imenovani i kada stignu na
teren takmičenja, moraju se pripremiti za svoje dužnosti tako što će se:
-upoznati sa terenom takmičenja.
-osigurati za ovu namenu određenu prostoriju za sastanke i odgovarajuća
sredstva za pripremu i pravljenje kopija odluka Komisije koje treba da
donesu.
-biti na terenu takmičenja dok ne prođe 30 minuta po završetku
takmičenja svakog dana. Ako iz bilo kog razloga to nije moguće i
Komisija mora da ode, o tome moraju biti obavešteni:
- Organizacioni komitet
- tehnički delegat
- predsedavajući Sudijske komisije
i gde će biti predsedavajući Komisije.
A3.1 Žalbena procedura
Podnosilac žalbe treba da preda belešku sa žalbom predsedavajućem
sudiji u određenom vremenskom roku za svaku fazu takmičenja. Žalilac
treba da napiše protest Žalbenoj komisiji, po mogućnosti na engleskom
ili francuskom, na odgovarajućem formularu Fita Žalbene komisije, koji
će zatim biti predat predsedavajućem sudiji zajedno sa određenom
naknadom.
Predsedavajući sudija obaveštava:
(1) tehničkog delegata
(2) predsedavajućeg Žalbene komisije
Žalba Komisiji može da utiče na poziciju takmičara u vezi sa prelaskom
u sledeću fazu takmičenja, tako da Komisija mora da zaseda i donese
presudu što je pre moguće.
Čim se Komisija sastane, moraju ovim redom:
(a) da pročitaju i jasno razumeju žalbu
(b) prouče Statut i pravila tako da imaju na raspolaganju sve
informacije i reference koje mogu da utiču na slučaj
(c) prema sadržaju žalbe odluče koji svedoci mogu biti pozvani
U svim slučajevima, svedoci moraju biti pozvani sledećim redosledom:
(a) Podnosilac žalbe, u pratnji vođe tima, ako je zatraženo.
Jun 2009
V6.1
81
SUDIJSKI PRIRUČNIK
(b) Drugi pojedinci koji su direktno prisustvovali datom slučaju.
Veoma je važno ne oslanjati se na „rekla-kazala” iskaze, npr. šta
im je neko drugi rekao;
(c) Sudija ili zvaničnik koji je imenovan ili okrivljen u žalbi. Od
predsedavajućeg Sudijske komisije može biti traženo da svedoči
ako postupak sudije odražava ustanovljenu i određenu proceduru.
(Ako sudija to traži, predsedavajući treba da se pridruži sudiji pred
Komisijom, i zavisno od situacije čak da se potčini Komisiji).
Veoma je važno da predsedavajući na sve načine pokuša da opusti sve
svedoke. Ovo može da se uradi tako što se na početku jasno objasni da
Komisija traži jednostavnu izjavu o predmetnom događaju kome su lično
prisustvovali. Unapred ih obavestite da je glavna uloga delovanja
Komisije da zaštiti, tamo gde je moguće, prava i rezultate svih koji su
uključeni u slučaj.
Kada su svi svedoci saslušani i ponovo saslušani ako je neophodno,
Komisija mora da ponovo pregleda slučaj zajedno i pruži mišljenje i
argumente da podrži ili odbaci žalbu.
Razgovori sa svedocima se moraju odvijati u sudijskim privatnim
prostorijama.
Najbolje bi bilo da odluka bude doneta jednoglasno, ali ako je
neophodno, većinska odluka članova Komisije odlučuje.
Tehnički delegat će pomoći Fita zvaničniku za štampu da uobliči tekst
odluke Žalbene komisije, vodeći računa da objašnjenje bude lako
razumljivo i lišeno tehničkih izraza. Opunomoćena odluka će biti odmah
distribuirana.
Jun 2009
V6.1
82
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.4 Kontrolna lista terena – metno streličarstvo
Datum:
Mesto:
Takmičenje/runda: Kontrolna lista
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
1. Bezbednost
2. Distance
3. Razdvojenost stilova
4. Linije meta
5. Linija gađanja
6. Linija čekanja
7. Linija 3 metra
8. Staza za medije
9. Trake meta
10. Mete
11. Lica meta
12. Postavljanje lica meta
13. Visina centara
14. Ugao meta
15. Obezbeđivanje meta
16. Brojevi meta – na sredini
17. Zastavice za vetar visine 40cm; 25-30cm
18. Brojevi na liniji gađanja
19. Pozicije gađanja označene na liniji gađanja
20. Signalizacija – vizuelna – zvučna
21. Sistem za obraćanje javnosti (DOS)
22. Rezervne mete
23. Rezervna lica meta
24. Provera terena za trening
25. Reklame (moguće odbijanje svetla)
26. Broj telefona za hitne slučajeve:
Lekar:
Bolnica:
Hitna pomoć:
Mesto na kome se telefon nalazi:
Jun 2009
V6.1
83
SUDIJSKI PRIRUČNIK
□ 27. Sistem za prikazivanje rezultata
□ 28. Sedišta i zaklon za sudije
□ 29. Komunikacioni sistem za sudije/DOS-a
Predsedavajući:
Članovi:
Zapažanja i primedbe:
Jun 2009
V6.1
84
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.5 Kontrolna lista turnira – fild
Datum:
Mesto:
Takmičenje/runda:
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
□
1. Bezbednost
2. Mete; obezbeđene; veličine
3. Mete, normalne (pod pravim uglom) na pravac gađanja
4. Lica meta 80/60/40/20 cm
5. Pričvršćivanje lica meta
6. Distance; obeležene; neobeležene
7. Oznake pravca; vidljivost
8. Brojevi meta – pozicija
9. Kočići za gađanje i pozicije
10. Registarski brojevi
11. Pravila oblačenja
12. Mesta okupljanja
13. Sistem za beleženje pogodaka i semafori za rezultate
14. Oprema za komunikaciju
15. Teren za trening
16. Kontrola medija i publike
17. Žalbena komisija
18. Medicinsko osoblje, dostupnost staze
19. Reklame
20. Kontrola staze
21. Kontrola opreme
22. Merenje vremena
23. Toaleti
24. Rezervne mete, jednostavan pristup
25. Rezervna lica meta, jednostavan pristup
26. Prostorija za sudije
27. Snabdevanje vodom
28. Brojevi telefona za hitne slučajeve:
Lekar:
Bolnica:
Hitna pomoć:
Mesto na kome se telefon nalazi:
Jun 2009
V6.1
85
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Predsedavajući:
Članovi:
Zapažanja i primedbe:
Jun 2009
V6.1
86
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.6 Streličari sa hendikepom
(autor: Morten B. Wilmann, predsedavajući Fita Sudijskog komiteta)
Od početka postojanja sadašnjeg formata pravila, a i pre toga, streličari
sa hendikepom mogu da učestvuju na takmičenjima. Tokom godina, broj
streličara sa hendikepom je porastao, kako na Fita takmičenjima tako i na
onima koje organizuju različite organizacije za osobe sa hendikepom.
Fita pravila – uprkos gorepomenutoj činjenici – imaju samo dve
preporuke u vezi sa streličarima sa hendikepom: jedna od njih ukazuje da
je streličarima sa hendikepom dozvoljeno da pucaju iz sedećeg položaja,
a druga, znatno novija, kaže da se pored minimuma prostora na liniji
gađanja od 80 cm, moraju uzeti u obzir osobe sa hendikepom kojima je
potrebno nešto više prostora za njihova invalidska kolica. Na
nacionalnom nivou, bavljenje ljudima sa hendikepom obično stavlja
sudije u situaciju koja nije detaljno opisana u pravilima i procedurama, i
ovde ću pokušati da dam neke preporuke koje mogu ustanoviti određeni
obrazac kako sudije da postupaju u takvim situacijama.
A6.1 Ko se prema pravilima smatra hendikepiranim?
Sada se od naših sudija ne očekuje da znaju išta o zdravstvenim stanjima
i raznim hendikepima, ali svrha pravila je da omogući ljudima sa
hendikepima da učestvuju u streličarskim takmičenjima pod posebnim
uslovima. Dalje, zdrav razum nam ukazuje da hendikep utiče na
mogućnost stajanja tokom gađanja, odnosno na angažovanje pomoćnika
koji pomažu streličaru u vezi sa lukom i/ili vezanost za kolica.
A6.2 Koliko prostora na liniji gađanja je dozvoljeno za
ljude u stolici?
Važno je razumeti da je naznačenih 80cm prostora za streličara minimum
prostora. Svrha pravila je da spreči streličare da se sudaraju međusobno
tokom gađanja. Invalidska stolica zahteva 100 do 120cm prostora, ali
pošto streličaru ispred streličara u invalidskim kolicima ne treba 80cm
prostora da bi opkoračio liniju, samo mala regulacija je dovoljna da reši
mogući problem sa prostorom na liniji pošto je gornji deo tela streličara u
invalidskim kolicima udaljen od sledećeg streličara. Neki organizatori
obično reše ovakvu situaciju koristeći otvorene prostore ili smeštajući
streličare u invalidskim kolicima blizu prostora sa strane terena na kome
se puca. Da bi se sprečile neprijatnosti na početku takmičenja, pozicije za
gađanje bi trebalo da budu obeležene. Pozicija za gađanje bi trebalo da
bude obeležena vertikalno preko linije i da polovi sedište stolice
postavljene na njoj.
A6.3. Mogu li na Fita takmičenjima streličari sa
hendikepom da ostanu na liniji gađanja po završetku
njihove ruke?
Na osnovu procedure koja se primenjuje nekoliko godina, čak i na
Jun 2009
V6.1
87
SUDIJSKI PRIRUČNIK
olimpijskim igrama, odgovor je pozitivan. Sledeće pitanje na ovu temu
tiče se takmičenja gde se gađa u dve grupe. Ponovo se regulacija može
obaviti prema napred iznetoj tački 2. Kako će DOS biti obavešten da je
streličar na liniji završio svoju ruku? Procedura koja se sada najviše
koristi je da streličar koji sedi postavi svoj luk horizontalno na kolena ili
na zemlju na strani stolice prema liniji čekanja.
A6.4. Može li streličaru, ako je potrebno, da bude
dozvoljeno da ima pomoć na liniji (blizu iza nje/njega) da
bi „nokovao” strelu na tetivu?
Pretpostavljajući da takva pomoć ne pravi bilo kakvu neprihvatljivu buku
koja može da ometa ostale streličare u okolini, nema razloga da se
ovakva pomoć ne odobri. Praktično govoreći, ovakva procedura je
prilično spora i neće dati nikakvu prednost tom streličaru u poređenju sa
protivnicima. Dalje, Fita sada dozvoljava davanje informacija streličaru
od strane uprave tima, tako da sumnja na davanje instrukcija od strane
trenera nije više relevantan razlog za uskraćivanje ovakve pomoći.
A6.5. Beleženje pogodaka/vađenje strela iz mete
Ponekad se postavlja pitanje da li su streličari na meti – ili organizator –
dužni da vode računa o beleženju pogodaka, vađenju strela iz mete itd. u
ime hendikepiranog streličara. Odgovor na ovo pitanje mora biti
negativan. Odgovornost je streličara sa hendikepom ili njegovog/njenog
tima da se pobrine da će zastupnik (ili vođa tima) obaviti ove dužnosti
umesto streličara.
A6.6. Natezanje tetive do stolice
Obično možete videti streličara sa hendikepom kako nateže tetivu uz
kolica (ili uz točak na invalidskim kolicima) i postavlja se pitanje da li je
ovakva pomoć dozvoljena. Možemo raspravljati da li je ovo prednost ili
smetnja, ali organizatori u današnje vreme ne primenjuju zabranu ovakve
podrške, shvatajući da je gotovo nemoguće proceniti situaciju. Zbog toga
ne bi trebalo da se bavimo ovim aspektom. Ali šta je sa natezanjem tetive
do streličarevog kolena ili butine pri sedenju? Kako ovo nije fiksno
podupiranje, na ovo moramo da gledamo kao kada streličar koji stoji
nateže tetivu preko grudi (štitnika)  i stoga da prihvatimo to.
A6.7 Streličar(i) sa hendikepom u timskom takmičenju
I ovde se takmičaru – ako je neophodno – dozvoljava da ostane na liniji.
Pošto ovaj streličar ne prelazi liniju jednog metra, kada se promena
dešava? Procedura je takva da „streličar sa hendikepom podigne ruku
iznad glave kada ispuca svoju strelu/strele” kao znak. Dovođenje luka iz
pozicije „na kolenima” u poziciju za gađanje uzima približno jednako
vremena kao i dolaženje od linije 1 m do linije gađanja uz činjenicu da
tim streličara sa hendikepom mora da upotrebi dodatan delić sekunde da
Jun 2009
V6.1
88
SUDIJSKI PRIRUČNIK
proveri tačnost promene pozicije, za ovu proceduru se smatra da
obezbeđuje pravedno takmičenje.
Ovde takođe važi pravilo o „streli koja nije izvađena iz tobolca”.
A6.8 Lica sa amputiranim ekstremitetima
Još jednan izazov u vezi sa osobama sa hendikepom pojavio se
poslednjih godina, pošto su osobe sa amputiranom rukom u kojoj se drži
luk razvile sistem kako da pričvrste luk sistemom sa sponom ili
veštačkom rukom/prstima na baterije. Ono što je u ovoj situaciji u
suprotnosti sa Fita pravilima je to što se na opisan način daje potpuno
fiksirana veza između luka i onoga što se može smatrati rukom u kojoj se
drži luk. Prema našim pravilima, luk ne sme biti fiksiran za ruku.
Streličari mogu da koriste vezicu za luk, čak i čvrsto fiksiranu, ali uvek
postoji određena fleksibilnost, koje nema u primerima koji su gore
pomenuti. Taj sistem može da stvori veliku prednost u odnosu na ostale
streličare i ne može biti prihvaćen u okviru Fita pravila u ovom trenutku.
Međutim, drugačija pravila mogu da se primenjuju na takmičenjima pod
kontrolom IPC-a.
Na međunarodnom nivou, različite organizacije osoba sa hendikepom su
sakupljene pod okriljem IPC (International Paraolympic Committee –
Međunarodni paraolimpijski komitet), ali je streličarstvo preuzela Fita,
praktično govoreći. Možemo reći da je Fita ustanovila bliske veze sa
IPC-om. Tako se produžava niz takmičenja visokog nivoa na kojima Fita
sudije mogu da služe, kao što su paraolimpijske igre, svetsko prvenstvo
za osobe sa hendikepom, Stoke Mandeville Games itd.
Preporučujemo da se naše sudije prijavljuju za te dužnosti, pošto se ta
takmičenja, uz minimalna prilagođavanja, održavaju prema Fita
pravilima. Osim što je to dobar trening za sudije, time takođe
doprinosimo da takmičenje dobije viši status.
Jun 2009
V6.1
89
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.7 Lista licenciranih Fita lica meta
Licencirani proizvođači lica meta (Fita internet stranica, maj 2009):
Bjorn Bengston (SWE)
JVD Distribution (NED)
Maple Leaf Press Inc. (USA)
Geologic (FRA)
Arrowhead (GBR) (prodaje se i pod nazivom Temple Faces)
Krueger Targets (GER)
FIVICS Archery (KOR) (bivša SOMA)
Tipična Fita oficijelna licenca
Jun 2009
V6.1
90
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.8 Direktor gađanja – DOS (Director of Shooting)
A8.1 Osvrt na dužnosti DOS-a
Kvalitet turnira je direktno proporcionalan tome koliko dobro DOS
obavlja svoje dužnosti i odgovornosti. Da li će turnir razviti svoj
sopstveni ritam i tok bez problema do kraja, sa samo onim prekidima koji
su izazvani povremenim kvarovima na opremi, odbijenim strelama i sl.
ili će turnir biti pun nepotrebnih zakašnjenja i prekida zato što DOS nije
bio dobro pripremljen da obavlja dužnosti koje su potrebne da bi se
obezbedio kvalitet takmičenja? Nažalost, čini se da se drugi scenario
ponavlja suviše često. Iskreno, organizatori turnira i posebno streličari
zaslužuju bolje. Nadamo se da će ovde izneta zapažanja i sugestije
obezbediti bazu za standardizaciju dužnosti i obaveza DOS-a.
Dužnosti DOS-a su različite i uključuju, ali nisu samo na to ograničene,
kontrolu merenja vremena na takmičenju, upravljanje redosledom kojim
takmičari zauzimaju liniju gađanja, kontrolu audio opreme i svih objava,
ako nema drugog kvalifikovanog osoblja da to radi, obezbeđujući da se
nadzire primena mera bezbednosti na takmičenje, ekipu na terenu i
gledaoce i nadgleda aktivnosti medija, ekipe na terenu i gledalaca. DOS
MORA da prisno sarađuje sa direktorom turnira, direktorom programa,
timom sportskih komentatora, TV producentom, sudijama i ekipom na
terenu da bi obezbedio da takmičenje teče bez problema. Da bi se ovo
ostvarilo na profesionalan i pogodan način, sledeće direktive su razvijene
za one koji prihvate vrlo izazovnu poziciju DOS-a i pokriju dužnosti i
odgovornosti koje se očekuju od DOS-a – TD-a – spikera/komentatora
od trenutka imenovanja do kraja turnira.
A8.2 Pripreme pre turnira
Pripremna faza za ovu poziciju počinje dana kada je osoba imenovana za
DOS-a takmičenja. Nedugo pošto je sudija postavljen za DOS-a on će:
(a) započeti dijalog sa predsedavajućim Organizacionog komiteta,
predsedavajućim Sudijske komisije i tehničkim delegatom radi
upoznavanja i početi da sakuplja informacije koje mogu biti
važne za obavljanje njegove/njene dužnosti.
(b) pribaviti primerak programa turnira i plan terena.
(c) sa Organizacionim komitetom odrediti ko će biti pomoćnik
DOS-a. Ova pozicija je veoma važna za uspeh takmičenja,
posebno kada su planirani mečevi. Jedna osoba ne može
adekvatno i bezbedno da kontroliše teren za gađanje pod
sadašnjim uslovima održavanja turnira.
Jun 2009
V6.1
91
SUDIJSKI PRIRUČNIK
(d) odrediti sa Organizacionom komitetom i direktorom
manifestacije veličinu, plan i položaj DOS-ovog pulta.
(e) odrediti sa Organizacionim komitetom koja vrsta kontrole
vremena će biti korišćena i kakav će biti rezervni sistem.
(f) odrediti da li će na turniru biti tim sportskih komentatora i TV
produkcija i kada i da odgovornosti budu svima jasne.
(g) potpuno se upoznati sa važećim pravilma i interpretacijama i
njihovom primenom. Izvori uključuju Fita Statut i pravila,
Sudijske biltene, Fita informacione izveštaje, direktive za sudije
i sam Sudijski komitet.
(h) prikupiti potreban pribor koji može da uključuje pribor za
pisanje, liste za merenje vremena, digitron, pištaljku, štopericu,
dvogled, opremu za loše vreme, pravilnik i sve ostalo što može
da pomogne DOS-u i njegovom pomoćniku u izvršavanju
dužnosti. Napomena: Moraju se koristiti liste za merenje
vremena. Nemoguće je adekvatno pratiti napredovanje turnira
bez njih. Mnogi koji su iskusni u ovom poslu više vole da prave
sopstvene liste koje su specifične za datu manifestaciju pošto
formati variraju u zavisnosti od obima takmičenja.
A8.3 Po dolasku na odredište
(a) Dogovorite sastanak sa organizatorima turnira, sudijama,
tehničkim delegatom, upravnikom ekipe na terenu da biste
razmotrili turnirske protokole i njihovu primenu na ovu
manifestaciju. Iskoristite ovaj sastanak kao priliku da obavestite
sve da je tokom takmičenja DOS-ov pult VAN DOMAŠAJA za
sve osoblje osim u hitnim slučajevima. Treba organizovati
sastanak sa ekipom sportskih komentatora da bi se ustanovili
protokoli komunikacije i da bi se utvrdilo gde će biti smešteni.
Komunikacija sa DOS-om može da se ostvari kada streličari
beleže pogotke na metama. Veoma je važno da se ovo pravilo
ustanovi što ranije pošto DOS i njegov pomoćnik treba da budu
potpuno koncentrisani na kontrolu takmičenja. Ponovite ovo
tokom sastanka vođa timova.
(b) Upoznajte se sa eventualnim izmenama programa koje je
potrebno izvršiti i izvršite ih na odgovarajući način.
(c) Napravite obilazak terena na kome se gađa i upoznajte se sa
bezbednosnim uređenjem posebno obraćajući pažnju pristupu
objektima koji mogu predstavljati opasnost za osoblje i gledaoce
Jun 2009
V6.1
92
SUDIJSKI PRIRUČNIK
kada takmičenje počne. Uredite dodatno obezbeđenje prema
tome. Razmotrite organizaciju nadgledanja aktivnosti medija.
(d) Proverite DOS-ov pult i njegov položaj na terenu. Pult treba da
bude smešten na takvom mestu da DOS i njegov pomoćnik
nemaju prepreka da vide obe strane terena. To može biti na centru
terena, 2-3 metra iza linije gađanja ili na jednom od krajeva
terena. Pult treba da bude uzdignut i dovoljno velik da se u njega
komotno može smestiti DOS, njegov pomoćnik i oprema za
merenje vremena i komunikaciju. Treba da ima krov sa dovoljnim
ispustom da bi pružio zaklon od sunca i kiše. Komentatori i
tehničko osoblje ne bi trebalo da rade van DOS-ovog pulta osim
ako iz tehničkih razloga nije moguće postupiti drugačije. DOS-ov
pult mora da bude zona „ograničenog pristupa” što bi odvratilo
neovlašćeno osoblje od pokušaja pristupa DOS-ovom pultu.
Periferna ograda na udaljenosti od oko metar je veoma korisna da
drži streličare i gledaoce dalje od DOS-ovog pulta.
(e) Obezbedite da vidite liste provere koje je koristio predsedavajući
sudija i direktor turnira. Odgovornosti ove dvojice ljudi su
nabrojane na tim formularima, i iako nije DOS-ova odgovornost
da obavlja posao predsedavajućeg ili direktora turnira, kada turnir
počne vođenje i kontrola manifestacije postaju odgovornosti
DOS-a i on treba da napravi preliminarnu proveru da bi se uverio
da je odgovarajuća oprema i osoblje dostupno i na svom mestu.
(f) Dobavite listu takmičara po zemljama prema alfabetskom
redosledu. Ona ne mora biti detaljna, ali mora da nabroji ukupan
broj takmičara iz svake zemlje. Ovu listu će koristiti DOS tokom
kontrole opreme streličara. DOS može biti od velikog značaja za
sudije tako što poziva zemlje na kontrolu opreme preko
mikrofona i takva lista omogućava DOS-u da na odgovarajući
način kontroliše protok streličara kroz kontrolu opreme.
Jednostavan tekst:
Molim vas za pažnju. Sudije su spremne za početak kontrole opreme.
Neka streličari i vođe timova iz Albanije, Azerbejdžana i Belorusije priđu
sudijskom šatoru (pultu) levo od linije gađanja. Neka se pripremi
Republika Češka i Narodna Republika Kina.
Odvojite vreme da vežbate upotrebu opreme: razglasnog sistema (P.A.
The Public Address), opreme za merenje vremena i rezervnog sistema.
Uverite se da ste upoznati sa procedurom za prelazak sa primarnog na
rezervni sistem. Vreme provedeno za upoznavanje sa svim ovim
sistemima će vam omogućiti da imate samopouzdanja da vodite turnir i
Jun 2009
V6.1
93
SUDIJSKI PRIRUČNIK
prevaziđete bilo koji problem koji se pojavi. Uverite se da vaši
pomoćnici mogu takođe da vežbaju.
Na primer – sistem za merenje vremena koji se sada koristi na turnirima
svetskog nivoa je kontrolisan pomoću tastature. Neke funkcije zahtevaju
nekoliko sekvencijalnih komandi. Vremenska zadrška je ugrađena u
sistem tako da je moguće biti toliko brz da se promena funkcija ne izvrši
do kraja. Ovo se može manifestovati zaustavljanjem odbrojavanja na
semaforu ili pokazivanjem pogrešne boje svetla i sl. Morate biti spremni
da otkrijete bilo koju takvu preosetljivost sistema koji se koristi.
Proverite da li je vizuelna i zvučna kontrola vremena vidljiva/čujna na
svim delovima terena (i za desnoruke i za levoruke streličare).
Obezbedite da se razglasni sistem čuje u svim zonama takmičenja.
A8.4 Tokom takmičenja
(a) Nađite vremena tokom dana zvaničnog treninga da se opet upoznate
sa opremom za merenje vremena i utvrdite svoj tekst za buduće objave
koje treba da izvršite. Ogranizujte da budu kopirane na svim
dokumentima turnira od tog dana do kraja takmičenja.
(b) Radite sa predsedavajućim sudijom i terenskim osobljem da biste
prepoznali slabe tačke uređenja i kontrole terena i prema tome napravili
izmene.
(c) Dođite na teren najmanje pola sata pre odbrojavanja za početak
takmičenja tako da je moguće obaviti vizuelnu kontrolu terena i proveru
sistema za kontrolu vremena. Stupite u kontakt sa predsedavajućim
sudijom pre početka svakog dela takmičenja.
(d) Pazite na svoje oblačenje ali nemojte biti obučeni na isti način kao
sudije. Jedna od mogućnosti je nošenje majice druge boje koju obezbedi
Fita, suprotne od one koje nose sudije. Proverite to sa predsedavajućim
sudijom. Dužnosti DOS-a i njegovog zamenika su veoma različite od
onih koje imaju sudije i ne sme biti zabune od strane takmičara i
gledalaca. Postoje situacije u kojima organizator obezbeđuje uniforme za
DOS-a i njegovog pomoćnika.
(e) DOS ne bi trebalo da žuri i uvek treba da sabere misli pre korišćenja
mikrofona. Jedini izuzetak su hitni slučajevi. Preporučljivo je da DOS
ima pripremljen tekst koji pokriva standardna obaveštenja koja se tiču
odbrojavanja za početak takmičenja, kvara na opremi, odbijanja strela
itd. Takođe će biti mnogo obaveštenja koje se dnevno izdaju, kao što je
organizacija transporta, pauze za ručak, promene u rasporedu i sl. i koja
se ponekad i ponavljaju u zavisnosti od njihove važnosti. Najbolje je ne
govoriti suviše brzo kada se koristi mikrofon. To može da izazove
Jun 2009
V6.1
94
SUDIJSKI PRIRUČNIK
pogrešno izgovaranje reči i/ili izostavljanje važne informacije koja treba
da bude preneta takmičarima i publici. Uvek govorite jakim ali prijatnim
tonom pošto mnogi takmičari i treneri imaju ograničeno razumevanje
jezika koji koristite. Slušajte svoje objave kako ih dajete da biste
prilagodili brzinu i prilagodili se akustici terena, odjeku i sl.
Primer teksta:
Molim vođe timova za pažnju. Predsedavajući sudija je tražio da se sada
okupite iza DOS-ovog pulta da bismo razmotrili moguće promene u
popodnevnom programu.
(f) Važno je da se na početku svakog dela takmičenja dâ odbrojavanje
za takmičare i gledaoce. Ovim se obezbeđuje da svi zainteresovani znaju
kada takmičenje počinje. Odbrojavanje treba da se obavlja u intervalima
počevši od 15 minuta pre početka svakog dela takmičenja i u sledećim
intervalima od 10, 5 i jednog minuta.
Primer teksta:
Dobro jutro/dobar dan, dame i gospodo. Dobro došli na (ime
takmičenja). Takmičenje će početi za 15 minuta.
Takmičenje će početi za 10 minuta.
Takmičenje će početi za 5 minuta.
Takmičenje će početi za 1 minut.
Molim sudije da sada zauzmu svoje pozicije na terenu.
(h) Neposredno pre završetka prepodnevnog dela turnira treba dati
obaveštenje o dužini trajanja pauze za ručak, vremenu početka
popodnevnog dela turnira i o zvaničnom vremenu. Mogu se dati i bilo
koja dodatna saopštenja, kao i poziv medijima da mogu da fotografišu
mete (takođe i na kraju popodnevnog dela). Po završetku dana
takmičenja, najavljuje se vreme početka programa sledećeg dana i
zatvara teren za takmičenje.
Uzorak teksta:
Dat pre nego što streličari budu poslati na mete.
Trenutak molim. Ovim se završava takmičenje za ovo pre podne. Sada
ćemo imatu pauzu za ručak i nastavićemo takmičenje u 13.00 (uvek
koristite ovaj format za vreme). Akreditovani fotografi koji žele da
naprave fotografije na metama mogu to sada da učine. Sada je 11.43 po
zvaničnom vremenu.
Trenutak molim. Ovim se završava takmičenje za danas. Teren
takmičenja se sada zatvara do sutra kada ćemo nastaviti takmičenje u
9.00. Akreditovani fotografi koji žele da naprave fotografije na metama
mogu to sada da učine.
Jun 2009
V6.1
95
SUDIJSKI PRIRUČNIK
(i) Svako takmičenje razvija svoj sopstveni ritam ili tok koji generalno
uspostavlja DOS. Važno je da DOS ne prekida ovaj tok na proizvoljan
način. Važno je da su svi zvučni signali dati na dosledan način. Tako
streličari mogu da se upoznaju sa tokom turnira i prilagode svoj pristup
takmičenju. Uvek će biti prekida ovog toka koji su van kontrole DOS-a,
ali u onom pogledu u kome DOS može da održava konzistentan ritam, on
to treba i da čini. Streličari će to ceniti. Po pitanju toga da li ritam treba
da bude spor ili brz, većina streličara više voli brz ustaljen ritam. Po
svaku cenu izbegnite zakašnjenja (odlaganja) i prekide turnira. Uvek
saopštite kako će sledeća faza rasporeda biti obavljena.
Uzorak teksta:
Ovim se završava faza 1/16 eliminacionog takmičenja. Čim sudije utvrde
da li ćemo imati šut-ofove zbog izjednačenih rezultata, teren će biti
reorganizovan za osminu finala eliminacione runde. Molim da budete
spremni za početak na upozorenje o 2 minuta.
Dame i gospodo, spremni smo za naš prvi meč u pojedinačnoj
konkurenciji za bronzanu medalju. To će biti meč u kompaund stilu
između gospode iz Italije i Ruske Federacije. Neka ovi streličari i sudija
koji kontroliše ovaj meč dođu na liniju gađanja zbog predstavljanja.
(j) Postoje prilike u kojima takmičenje mora da bude prekinuto zbog
kvara na opremi, odbijanja strela, probijanja mete, problema na terenu
itd. Kada se svi streličari povuku sa linije gađanja, mora se izdati
obaveštenje koje opisuje prirodu problema i planirano rešenje. Izuzetak
je kada se desi nezgoda kao što je meta koju je oborio vetar ili
narušavanje bezbednosti koje može izazvati povredu takmičara ili
gledaoca. U takvim okolnostima gađanje mora odmah biti prekinuto sa 5
ili više zvučnih signala posle čega će odgovarajuće osoblje rešiti
problem. U svim slučajevima kada dođe do prekida takmičenja,
predsedavajući sudija ili sudija na licu mesta mora da obavesti DOS-a o
prirodi problema i predvidi vreme koje će biti potrebno za njegovo
rešavanje.
Budite pažljivi, kako streličari postanu naviknuti na ritam gađanja,
mogu pokušati da krenu prema metama na prvi zvučni signal koji
čuju.
Uzorak teksta:
Trenutak molim. Imaćemo kratku pauzu u takmičenju zbog kvara na
opremi na meti broj 23. Streličar treba da ispuca dve strele.
Trenutak molim. Imaćemo kratku pauzu u takmičenju zbog odbijanja
strele na meti broj 6. Neka sudija i streličar priđu meti.
Jun 2009
V6.1
96
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Trenutak molim. Imaćemo kratku pauzu u takmičenju zbog toga što se
lice odvojilo od mete na meti broj 52. Neka sudija i svi streličari koji
imaju pogotke koje treba zabeležiti na toj meti priđu meti.
Dame i gospodo, imamo prekid gađanja zato što je gledalac zalutao na
zapadni deo terena. Molim vas, povucite se iza linije čekanja.
Nastavićemo sa takmičenjem čim sudije osiguraju teren. Ostala je 71
sekunda na satu.
Napomena: Navedeni tekst je uzorak kako uspešan DOS može da se
oglašava na smiren i sažet način. Svako može individualno da prilagodi
ove uzorke obaveštavanja da bi odrazio svoju ličnost i način govora. Cilj
ovih uzoraka nije da pokriju svaku moguću situaciju koja se može
dogoditi tokom vođenja takmičenja. Oni imaju cilj da predstave stil
komunikacije koji je umirujući i u isto vreme autoritativan u najčešćim
situacijama koje se dešavaju tokom jednog dana gađanja.
(k) Sudije nadgledaju ponašanje takmičara. Nije DOS-ova dužnost da
zavodi red među streličarima i sudijama. Izuzetak od ovoga može biti
kada je DOS takođe i predsedavajući sudija. Treba naglasiti da se to ne
može desiti na međunarodnim takmičenjima, ali se događa prilično često
na malim, lokalnim klupskim takmičenjima. Lokacija DOS-ovog pulta
daje DOS-u najbolji pogled na teren takmičenja i on/ona može da opazi
prekršaje koji mogu da prođu neopaženi od strane sudija. U nekim
prilikama vođa tima ili takmičar mogu da se žale DOS-u na ponašanje
takmičara ili sudije. U takvim okolnostima, DOS ne sme da preduzme
nikakvu akciju da razreši žalbu direktno. DOS će proslediti žalbu
predsedavajućem sudiji, čija je odgovornost da uradi ono što je potrebno
da razreši situaciju.
(l) Ako je ostalo manje od 10 sekundi na uređaju za merenje vremena i
na liniji gađanja nije ostao nijedan takmičar, preporučljivo je da se
vremenska sekvenca završi sama, automatski, pre nego da se zaustavi i
restartuje merenje vremena. Ovo će održavati ujednačen tok takmičenja
kao što je ustanovljeno i neće na bilo koji način ugroziti ukupnu dužinu
trajanja takmičenja.
Na takmičenjima za streličare sa hendikepom postala je uobičajena
praksa da se vreme „pusti da isteče” do kraja na kraju svake ruke. Ovo
obezbeđuje da streličari koji još pucaju ne budu prekidani, pošto mogu
biti skriveni među streličarima u invalidskim kolicima ili onima koji
oslonjeni stoje, koji su završili gađanje i ostali na liniji gađanja.
Jun 2009
V6.1
97
SUDIJSKI PRIRUČNIK
Veoma je važno da se DOS i njegov pomoćnik uzdrže od
fotografisanja sa DOS-ovog pulta tokom takmičenja i da ne koriste
dvoglede da bi osmatrali položaj strela.
Takođe je veoma važno da DOS i njegov pomoćnik provere liniju meta
pre davanja zvučnog signala za izlazak na liniju gađanja, tako da može
biti utvrđeno da nema strela koje su ostavljene u meti i da nijedan
streličar nije ispred ili oko meta.
A8.5 Velika takmičenja (svetska prvenstva, svetski kupovi,
olimpijske/paraolimpijske igre, ostala takmičenja)
Na ovim takmičenjima ekipe sportskih komentatora su sve ćešće prisutne
i oni mogu biti angažovani od početka kvalifikacione runde.
U ovakvim slučajevima menjaju
odgovoran direktoru programa (ili
veza između terena na kome se
postavljena prema televizijskom
programu.
se dužnosti DOS-a. On je tada
reditelju sportskog prenosa) koji je
gađa i medija. Satnica može biti
rasporedu, a ne po objavljenom
Ostalo angažovano osoblje može biti:




Komentator i spiker: može biti više od jedne osobe da bi se
pokrili različiti jezici
Audio operater i/ili DJ
Vođa ekipe (TV prenos): veza između TV producenta i drektora
programa.
Upravnici ceremonija na terenu: da koordiniraju kretanje
takmičara i sudija na terenu.
Najvažnije za sve te ljude je da rade u timu sa DOS-om.
DOS mora biti spreman da obezbedi održavanje kontakta sa direktorom
programa u svakom trenutku. Kontrola pucanja ostaje na DOS-u mada
početak svake faze predstavlja odgovornost direktora programa.
Ako je komentaror prisutan, on daje najave. DOS će i dalje zahtevati da
se daju najave o vremenu i sl. ali će i njih davati komentator zbog
kontinuiteta.
Tokom finala, tim sportskog prenosa će sve zasnivati na nultom
vremenu, odnosno vremenu za kada je televizija najavila start
takmičenja.
Jun 2009
V6.1
98
SUDIJSKI PRIRUČNIK
DOS mora da obezbedi mogućnost da nadglasa komentatora u bilo kom
trenutku da bi se mogla dati bezbednosna obaveštenja.
DOS-ova pozicija će se sada uklopiti u strukturu terena za finale i važno
je da bude blizu direktora programa i vođe TV ekipe.
DOS nema uvek kompletan ili neometan pogled na teren i bavljenje
problemom bezbednosti može biti povereno i sudiji na liniji koji može
imati bolji pogled u ovom slučaju.
Eliminacioni mečevi će se verovatno održavati na terenu za finala, po
dva istovremeno. U slučaju kada se dva meča pucaju istovremeno,
kontrolu vremena će sprovidti osoblje za merenje vremena, pod
nadzorom DOS-a.
DOS će označiti početak i kraj svake ruke. Osoblje za merenje vremena
će kontrolisati vreme izmena u svakom meču. Važno je da DOS bude u
kontaktu sa ovim osobljem pošto mora da zna kada su u oba meča
ispucane sve strele. Preporučljivo je imati pomoćnike da pomognu u
ovom zadatku.
Finalne mečeve kontroliše DOS. Pomoćnik može biti zadužen da broji
strele u cilju duple provere kontrole vremena. Ovaj savet se odnosi i na
mečeve u pojedinačnoj i u timskoj konkurenciji.
A8.6 Zaključak
DOS je jedan od najviše rangiranih zvaničnika na terenu kada takmičenje
počne. Može se reći da je on koreograf takmičenja u slučajevima kada
nema direktora programa. Niko na terenu nema veći uticaj na uspeh ili
neuspeh takmičenja kada takmičenje počne. Iz tog razloga, DOS mora
biti pripremljen i posedovati znanje o pravilima gađanja kao i sudije i
poznavati upravljanje terenom kao ekipa na terenu.
DOS ne treba da pravi razliku da li je turnir lokalno takmičenje ili
svetsko prvenstvo. Sva takmičenja treba voditi na isti način, tako da
takmičari mogu da očekuju iste standarde gde god da se takmiče iako
uloga DOS-a može da se razlikuje od turnira do turnira.
DOS mora da pristupi svakom zadatku sa jednakim nivoom priprema i
veštine. DOS je odgovoran organizatorima turnira i takmičarima, tako da
mora znati pravila gađanja, držanja i ponašanja.
Jun 2009
V6.1
99
SUDIJSKI PRIRUČNIK
DOS mora biti spreman da se ponaša na kompetentan, profesionalan i
dostojanstven način i na taj način stvori uslove gde je jedina stvar o kojoj
takmičari treba da brinu da gađaju najbolje što mogu.
Najvažnija stvar koju DOS treba da ima na umu u svakom trenutku je da
on/ona služi takmičarima i takmičenju. Takmičari su na sceni i oni su
zvezde. DOS je samo inspicijent, ali bi bilo najbolje da štiti takmičare da
bi cela produkcija bila uspešna. Takođe je važno podvući da je veoma
bitno da je imenovani DOS dobro obučen u svim aspektima turnira i
upravljanja terenom.
Skip Phillips i Neil Dimmock
FITA sudije emeritusi
Jun 2009
V6.1
100
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.9 Sastanak vođa timova – program rada
Sastanak vođa timova se održava dan pre zvaničnog treninga, najbolje
uveče, kada su svi timovi stigli, ili, kako se sad sve češće dešava, tokom
dana zvaničnog treninga. Ovaj sastanak omogućava Fiti i
Organizacionom komitetu da detaljno predoče sve važne informacije
koje utiču na takmičenje. Sastanku predsedava tehnički delegat kome
asistira imenovani predsedavajući Sudijske komisije i viši predstavnik
Organizacionog komiteta.
Posle prevoza, najjači prvi utisak od strane organizatora i Fita tehničkih
zvaničnika je prvi sastanak vođa timova. Da bi ostavili najbolji utisak,
organizatori, koordinacioni komitet, tehnički delegat i predsedavajući
sudija moraju se koncentrisati na planiranje i pripremanje sastanka vođa
timova. Većina sastanaka vođa timova koji nisu dobro vođeni imaju
problem sa time što ključni ljudi nisu bili dobro pipremljeni. Sledeći
elementi moraju biti ispoštovani za vođenje uspešnog sastanka vođa
timova:
 budite pripremljeni, pripremni sastanak je neophodan.

pisani dokument ili šema je mnogo jasniji od izgovorene reči.
Zapamtite da ne govore i ne razumeju svi engleski ili francuski.

trebalo bi (potrebno je) da pisani dokument sa svim ključnim
informacijama bude distribuiran najmanje 12 sati pre početka
sastanka.

cilj sastanka je da se razjasne otvorena pitanja, informacije treba
da budu date pre, a ne za vreme sastanka. Sastanak služi da bi se
informacije objasnile, a ne dale.

svi kojih se tiče sastanak treba da budu prisutni, ali samo osobe
imenovane u dokumentu treba da se obrate skupu.

ako problemi ne mogu biti rešeni, postavite krajnji rok i
obavestite vođe timova o odluci pre isteka krajnjeg roka.

nemojte nagađati i davati odgovore, bolje je dati tačan odgovor
kasnije nego da nagađate i pogrešite.

postupite kako treba iz prvog pokušaja

nije problem organizovati drugi sastanak, čak i nezvaničan ako
postoji još stvari koje treba da budu razmotrene
Jun 2009
V6.1
101
SUDIJSKI PRIRUČNIK

sastanak treba da bude kratak. Zapamtite, sastanak vođa timova
služi da pomogne njihovim timovima, a ne da troši njihovo
vreme na sastancima.
Mogući dnevni red sastanka vođa timova
Otvaranje
Tehnički delegat otvara sastanak i predstavlja Fita predsednika ili
njegovog predstavnika radi zvanične dobrodošlice.
1.Prozivanje svih timova od strane tehničkog delegata
Ako je neko od registrovanih predstavnika timova odsutan, tehnički
delegat (TD) treba da zatraži da drugi predstavnik/volonter tima preuzme
sve značajne informacije i prenese ih vođi tima koji nedostaje.
2. Predstavljanje zvaničnika (TD)
 Predsednik Fite ili njegov delegat
 Komisija Koordinacionog komiteta
 Predsednik nacionalnog saveza
 Predsednik Organizacionog komiteta
 Fita medicinski predstavnik
 Sudijska komisija turnira (predstavlja predsedavajući sudija)
 Direktor gađanja (DOS) (predstavlja predsedavajući sudija)
 Žalbena komisija
3. Tehnički aspekti takmičenja (TD + predsedavajući sudija)










Program takmičenja
Trening: kada/gde?
Broj takmičara po klasama
Kontrola opreme: kada/gde?
Kvalifikaciona runda uključujući informacije o beleženju
pogodaka
Eliminaciona runda
Finalna runda
Timska eliminaciona runda
Timska finalna runda
Pravila oblačenja
4.Logistički aspekti (Organizacioni komitet)
 Transport, mesto održavanja, društveni događaji, aerodrom itd.
 Obroci, tokom treninga, troškovi i ko plaća
 Banketi i ostali društveni događaji
Jun 2009
V6.1
102
SUDIJSKI PRIRUČNIK
5. Protokol i ceremonije (Organizacioni komitet)
6. Pitanja koja se tiču medicinske pomoći (predstavnik medicinske
službe)
7. Tehnička pitanja: (TD + predsedavajući sudija)
 Kontrola vremena
 Sistem za rezultate
 Procedure za nerešene rezultate
 Razjašnjavanje svih pravila koja su izazvala konfuziju na
prethodnim takmičenjima
8. Skorašnje promene pravila i zvanične interpretacije Fita Komiteta
(predsedavajući sudija).
9. Druga važna pitanja. Dajte reč vođama timova za njihova pitanja
(TD)
10. Zatvaranje (TD)
Jun 2009
V6.1
103
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.10 Formular za ulaganje žalbe vođe tima
Jun 2009
V6.1
104
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.11 Procena sudije
Ima sudije:…………………………………………………………………
Prezime sudije:…………………………………………………………….
Status sudije:................................................................................................
Datum:…………………………………………………………………….
Takmičenje:……………………………………………………………….
Hteli bismo da predsedavajući dâ opšti rezime rada svakog od sudija, u
čemu sledeći kriterijumi mogu biti uzeti u razmatranje.
(a)
(b)
(c)
(d)
(e)
(f)
(g)
(h)
(i)
(j)
(k)
(l)
Obučen odgovarajuće za ovu priliku i uredan…………….
Pokazuje autoritet na zadovoljavajući način………………
Poseduje temeljno znanje pravila…………………………
Pokazuje dobro prosuđivanje tokom turnira………………
Prati direktive i ponaša se prema ustanovljenim
procedurama………………………………………………
Poseduje tražene kvalitete (npr. pravičnost, učtivost).........
Brzo donosi odluke kada je potrebno, a istovremeno ima
sposobnost da se zadrži na odlučivanju dovoljno dugo da
bude siguran u odluku…………………………………….
Nadgleda i preduzima postupke – ako je potrebno (npr.
timsko takmičenje)………………………………………
Saopštava odgovore na jasan, čvrst ali prijatan način……
Stiže dovoljno pre početka takmičenja da se sastane sa
sudijama, zapisničarima itd……………………………….
Pokazuje dobru saradnju sa drugim sudijama, takmičarima
i gledaocima……………………………………………….
Konstruktivno doprinosi sastancima Sudijske komisije
tokom turnira………………………………………………
Potpis:………………………….
Titula:…………………………..
Jun 2009
V6.1
105
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.12 Dnevni izveštaj turnira
Dnevni izveštaj turnira
Naziv turnira:_______________________________________
Lokacija:___________________________________________
Datum:____________________________________________
Vrsta runde:________________________________________
Vrsta meta:_________________________________________
Vrsta lica meta (licenca):_____________________________
Dan 1
Dan 2
Dan 3
Dan 4

Vremenski uslovi (pre podne):__________________________
__________________________
__________________________
Vremenski uslovi (po podne):__________________________
___________________________
___________________________
Opšta zapažanja:
Broj probijanja mete:_________________________________
Odbijanja od mete:___________________________________
Kvarovi na opremi:__________________________________
Dodatni komentari: :_________________________________
__________________________________________________
__________________________________________________
__________________________________________________
__________________________________________________
__________________________________________________
Jun 2009
V6.1
106
SUDIJSKI PRIRUČNIK
A.13 Kontrolna lista predsedavajućeg
Pri postavljenju, predsedavajući treba da zatraži sledeće informacije od
Fite:
 Imena i adrese (poštanske i elektronske) svih imenovanih sudija i
njihovih zamena
 Ime i adresu kontakt osobe Organizacionog komiteta
 Ime i adresu tehničkog delegata, tražeći od njega sve važne
informacije koje je on mogao da dobije na osnovu posete terenu
 Ime i adresu DOS-a
 Imena članova komisije
 Detaljnu satnicu turnira i traženo vreme dolaska/odlaska sudija
 Predsedavajućeg i za sudije
 Informacije o smeštaju, prevozu, lokaciji terena itd. za sudije
 Da sudije budu smeštene u jednokrevetne sobe ako je ikako
moguće.
Zatim predsedavajući treba da obezbedi sledeće informacije za sudiju,
zamene i sudiju posmatrača (ako ga ima):








Pismo u kome se predstavlja, uključujući moguće informacije o
pravilima, suđenju ili procedurama za koje smatra da ih treba
poboljšati.
Lokacija turnira i mesto i vreme dolaska
Satnica turnira
Smeštaj i ishrana sudija
Pravila oblačenja za sudije na turniru
Lista opreme i odeća koju sudije treba da donesu
Datum i vreme prvog sastanka sudija po dolasku (da bi svi, osim
zamena, mogli da organizuju svoj dolazak prema tome)
Izmene i dopune Fita pravila i propisa – ako ih ima
Po dolasku i tokom takmičenja predsedavajući je odgovoran za sledeće
(iako neke zadatke može predati pomoćniku predsedavajućeg,
imenovanom od strane predsedavajućeg, ili pojedinim članovima
grupe):
 Priprema paketa informacija za sudije za prvi sastanak,
uključujući detaljan program, red vožnje autobusa, podelu
dužnosti itd.
 Priprema i vođenje dela sastanka vođa timova koji se odnosi na
pitanja izvođenja i kontrole gađanja i beleženja pogodaka. Velika
je prednost ako su važne informacije koje treba distribuirati
vođama timova spremljene unapred.
 Održavanje dnevnih sastanaka sa sudijama na kraju dana da bi se
razmotrila pitanja koja se odnose na takmičenje tog dana – i
priprema za naredne dane.
Jun 2009
V6.1
107
SUDIJSKI PRIRUČNIK







Koordiniranje sa Organizacionim komitetom i TD-om u vezi sa
pitanjima koja se tiču takmičenja.
Sastanak sa ekipom na terenu i zapisničarima (ako ih ima) da bi
se razmotrile njihove dužnosti na terenu i razjasnili mogući
problemi.
Snabdevanje sudija kompletnim listama streličara i rezultatima,
listama za proveru, tabelama parova itd. u odgovarajuće vreme.
Vođenje evidencije o najvažnijim informacijama koje su
razmatrane na sastanku Sudijske komisije.
Stvaranje atmosfere timskog rada među sudijama kroz jasne
informacije, pozitivan i ohrabrujući stav i održavanje timskog
duha tokom celog boravka.
Nadgledanje rada sudija na terenu obezbeđuje da su sva
zaduženja, procedure i direktive koje imaju sudije savesno
obavljene.
Rad sa sudijom/sudijama na kog/koje se odnosi žalba u koju je
uključena odluka sudije/sudija.
Na kraju takmičenja, predsedavajući je odgovoran za:


Pripremu izveštaja za Fitu (FJC – Fita Sudijski komitet) o
najvažnijim događajima na turniru sa stanovišta suđenja
Pravljenje nacrta evaluacije sudija i podnošenje nacrta FJC-u
(Fita Sudijskom komitetu).
Jun 2009
V6.1
108
Download

FITA priručnik za sudije