SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT
PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ,
MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE
NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE
TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ
PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI
RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC
NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE
NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA
NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
KONTAKT FORMI.
Sadržaj:
I
Uvod................................................................................................................................... 3
II Razrada
1. STATISTIKA………………………………………………………………...3
2. POČINIOCI KRIMINALNIH DELA, ŽRTVE I RODNA
PRIPADNOST………....4
a. KRIMINALNA AKTIVNOST MLAĐIH
m
o
c
ad.
MUŠKARACA………………………....5
r
i
k
s
m
o
l
.dip
b. ŽENE KAO
ŽRTVE………………………………………………………………....5
w
w
w
3. SAVREMENO DRUŠTVO I RAZVOJ RAZLIČITIH VRSTA KRIMINALA
a. KRIMINAL BELIH
OKOVRATNIKA……………………………………………...6
b. KORPORACIJSKI KRIMINAL
……………………………………………………..7
c. ORGANIZOVANI
KRIMINAL……………………………………………………...7
d. KRIMINAL U “KIBE
PROSTORU”………………………………………………...8
4. ZATVORI KAO ODGOVOR NA
KRIMINAL..........................................................9
III
Zaključak.......................................................................................................................10
Kriminal je jedan veoma uzak pojam, za razliku od pojma devijantnosti koji široko
objašnjava neko formističko ponašanje pojedinaca, koje može biti i pozitivno i negativno
tretirano, ali ne i uvek sankcionisano. Kriminal, znači prestupničko ponašanje koje je
kažnjivo po krivičnom zakonu. Disciplina koje se bavi proučavanjem kriminala je
kriminologija. Sociološke teorije doprinose našem razumevanju kriminala na dva načina.
Prvo, te teorije s pravom ističu kontinuitet izmeñu kriminalnog ponašanja i onog koje je
“dostojno poštovanja”. Konteksti u kojima se odreñena vrsta aktivnosti smatra
kriminalnom i kažnjivom po zakonu veoma mnogo se razlikuju, što je gotovo sigurno
povezano sa pitanjima moći i nejednakosti u društvu. Drugo, svi se slažu da je kontekst
značajan u kriminalnim aktivnostima. Da li neko učestvuje u kriminalnom činu ili počinje
da se tretira kao kriminalac, u osnovi je pod uticajem socijalnog učenja i društvenog
okruženja. Teorije ukazuju i na okolnosti u kojima odreñeni pojedinci mogu doći u sukob
sa zakonom. Način na koji se razume kriminal neposredno utiče na mere koje se donose u
cilju njegovog suzbijanja. Na primer ako se na kriminal gleda kao na posledicu oskudice
ili društvene dezorganizacije, pomenute mere mogu biti usmerene na smanjenje
siromsaštva i unapreñenje rada socijalnih službi. Ako se, pak, kriminalno ponašanje
posmatra kao jedan voljan, svestan čin, ili čin za koji se pojednici slobodno opredeljuju,
napori koji se u tom smislu preduzimaju poprimiće drugačije oblike.
m
o
c
ad.
w
w
w
r
i
k
s
m
o
l
.dip
STATISTIKA
Statistika nivoa kriminala nije pouzdana i ne stvara pravu sliku zastupljenosti
kriminala u društvu. Treba analizirati način na koji su podaci dobijeni. “Najvažnije
ograničenje zvanične statistike kriminala jeste činjenica da se njome obuhvataju samo
ona kriminalna dela koja su prijavljana policiji”1. Meñutim vrlo se često dešava da se
kriminalna dela kao što su sitne krañe, provale nikad ne prijavljuju policiji. Kada je, pak,
reč o prijavljenim kriminalnim delima, mnoga od njih često ne budu registrovana i kao
takva se ne mogu naći u zvaničnim statistikama. Postoji više razloga za to. Policija, na
primer može biti sumnjičava preme informacijama o navodnim kriminalnim delima, ili
pak žrtva ili oštećeni ne želi podneti zvaničnu tužbu. Iz ovih razloga nam zvanična
statistika pruža samo deo podataka o kriminalnim delima. Oni slučajevi koji nisu
obuhvaćeni zvaničnom statistikom nazivaju se ”tamnim brojkama” neregistrovanih
krivičnih dela. Ove tzv. tamne brojke su veoma značajne jer ukauju i prave razliku imeñu
zvaničnih rezultata i stvarnih iskustava ljudi. Na osnovu većeg broja ispitanika
(državljana Ujedinjenog Kraljevstva) i njihovih odgovora da li su bili žrtve odreñenog
oblika kriminala, došlo se do zaključka da je stanovništvo mnogo više izloženo
kriminalnu nego što se pre toga mislilo. Ovakve vrste izveštaja zovu se studije o zrtvama.
Meñutim, i ovi se podaci moraju uzeti sa oprezom jer izveštaji o kriminalnim delima
sprovode se u kućama ispitanika pa je vrlo moguće da na primer žrtva nasilja u porodici
ne sme prijaviti takav dogañaj u prisustvu počinioca. Da bi se utvrdila prava stopa
kriminala, ne možemo naprosto dodati broj neprijavljenih dela na zvanične podatke, jer
lokalne policijeske jedinice imaju različitu praksu prijaljivanja krivičnih slučajeva. Prema
statističkim podacima o prijavljenim kriminalnim delima, stope krminala u Ujedinjenom
Kraljevstvu u poslednjih 50 godina beleže stalan rast. “Pre 20-ih godina 20. veka bilo je
manje od 100.000 hiljada krivinčnih dela godišnje u Engleskoj i Velsu. Do 1950. godine
taj broj popeo se na 500.000, a čak na 5,6 miliona do 1992. godine. Nakon tog perioda
broj krivičnih dela neznatno je opao, na 4,5 miliona u 1998.”2 Severna Irska ima veliki
problem sa terorističkim akcijama iako joj je ukupan nivo kriminalnih dela znatno manji
od onog u Velsu i Engleskoj. Na osnovu ovakvih podataka, veoma je važno zapaziti da
postoje razlike u stopama rasta i pada a različite vrste kriminalnih dela. Ne postoji
usaglašeno mišljenje oko rzaloga a opadanje stopa kriminaliteta poslednjih godina i da li
to prestavlja odraz stvarnog stanja ili je uzrok tome, jednostavno, praksa prijavljivanja
slučajeva. “Vrlo je verovatno da su tamne brojke neregistrovanih krivičnih dela zapravo u
porastu, jer ljudi ne prijavljuju krivične slučajeve krañe imovine u strahu od povećanja
troškova osiguranja. Postojan rast u stopi kriminala od sredine prošlog veka navodi neke
da se upitaju da li je najnovije smanjenje broja takvih dela zapravo, samo jedno
odstupanje”3.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
POČINIOCI KRIMINALNIH DELA, ŽRTVE I RODNA PRIPADNOST
Po mišljenju kriminologa, kod odreñenih ljudi postoji veća verovatnoća da postanu
žrtve zločina ili su pak neki skloniji tome da počine zločin. Verovatnoća da će se desiti
zločin, umnogome zavisi od okoline odnosno područja u kojoj potencijalna žrtva ili
počinioc živi. U oblasti u kojoj vlada materijalna oskudica, stopa kriminala je znatno
veća. Po nekim istraživanjima i statistikama, zločin počine uglavom mladi ljudi s tim da
muškarci čine većinu njih. Uprkos tome ne treba ni zanemariti mišljenje feminista koji sa
pravom upućuju kritike na ovakve tvrdnje, jer se prestupničko ponašanje žena odvija u
različitim kontekstima u odnosu na muškarce. Meñutim, statistički podaci koji su
dobijeni u vezi sa ovom stavkom su zapanjujući. Naime, od svih onih koji su osuñeni
zbog prestupa u Engleskoj i Velsu 1997. godine, čak 83 % činile su osobe muškog pola.
Takoñe žene čine samo 3% celokupnog broja zatvorenika u Britaniji. Težina kriminalnog
dela takoñe nije ista. Osobe ženskog pola vrše prestupe koje retko uključuju nasilje i oni
spadaju u lakše oblike kriminala. Pedesetih godina 20. veka Oto Polak prikazao je zene
kao vrlo lukave i vešte da sakriju prestupe koje su počinile. Polak je još smatrao da se
prema ženskim prestupnicima postupa popustljivije jer policijski službenici nastoje da se
prema njima ponašaju “kavaljerski”. Teza “kavaljerskog ophoñenja” izazvala je mnoge
debate i moguća je na dva načina. “Prvo, moguće je da policija i drugi službenici
smatraju žene prestupnike manje opasnim od muškaraca, i ne terete ih za dela zbog kojih
bi muškarci bili uhapšeni. Drugo, u izricanju presude zbog kriminalnih prestupa, žene se
mnogo manje osuñuju na kaznu zatvora nego muškarci”4. Fransis Hajderson ima
drugačije mišljenje. Smatra da se prema ženama postupa mnogo surovije ako su odstupile
od nekih normi ženskosti i u takvim slučajevima češće im se sudi zbog devijantnog
izbora načina života nego zbog same prirode prestupa. “Postoje dokazi da su žene
prekršioci zakona često u stanju da izbegnu izlaženje pred lice pravde jer su sposobne da
ubede policiju i druge organe da njihove postupke vide u drugačijem svetlu”5. Meñutim, i
pored ovako različitih pristupa i dalje nemamo objašnjenje za ogromnu razliku koja
w
w
w
Download

3880. Sociologija