BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
m
o
l
ip
d
.
w
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
w
w
WWW.MATURSKI-RAD.COM
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD
OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE
TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ
BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOŽETE SKINUTI I
UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD
KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI
UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE
MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE
NAS KONTAKTIRATI NA [email protected]
Sadrzaj:
Uvod..........................................................................................................
Definicija .......................……………………………………………………
Nastanak......................................................................................................
Osnovni tipovi morala……………………………………………………….
Razvoj moralnosti…………………………………………………………....
Kolbergove etape…………………………………………………………….
Moralna kultura.................................................................................................
m
o
c
ad.
Funkcija morala..................................................................................................
r
i
k
s
m
o
l
.dip
Sankcije morala..................................................................................................
Socioloske dimenzije morala..............................................................................
Literatura..........................................................................................................
w
w
w
UVOD
Moral-moris-običaj,skup običaja, naročito dobrih običaja, koji omogućuju povoljan i skladan
opstanak i razvitak pojedinaca i društva,vrlina, krepost, najviši zakon održanja ljudskog
društva.(Vujaklija)
Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrñuju meñuljudske odnose i prosuñuju šta je dobro, a šta
zlo. Moral je nešto objektivno kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. To zahtev društva
za odreñenim ponašanjem, odnosno, principima koji odreñuju kako nešto treba da bude. On je relativan,
nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno
i pravedno.
Svi moralni pojmovi kreću ce oko dobra celine. Moralnost počinje kad ce ljudi reše na udruživanje i
uzajamnu zavisnost i organizaciju; život y društvu zahteva da jedinka neki deo svoje samostalnosti žrtvuje
zajedničkom poretku, i naposletku dobro celine postaje norma ljudskoga držanja. Kad ce jedna grupa
nadmeće y zarañivanju s drutom grupom ili ce protiv nje bori, onda ona pobeñuje svojim jedinstvom, i
moći, i sposobnošću svojih članova da y težnji za zajedničkim ciljevima hode združeno. To je cilj
organizacije za kojim svako društvo ima da teži, dokle god želi da y životu ostane.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
Hristos je učio: moralnost je dobrota prema slabijima; Niče kaže: moralnost je smelost jačih; a Platon veli:
moralnost je stvaralačka harmonija celine.
w
w
w
Različita društva imala su u različitim periodima različite moralne vrednosti, mada se izmeñu njih često
može povući zajednički imenitelj. Prema gledanju na različitost vrednosti i istorijski razvoj morala postoje
moralni relativizam, moralni apsolutizam i moralni univerzalizam.1
DEFINICIJA
Moral se može definisati kao oblik društvene svesti, ali i kao oblik društvenog ponašanja,
odnosno kao istorijsko i praktično ispoljavanje ljudske prakse.
Ako se moral odredi kao takav, onda se time izražava stav da se samo oni postupci mogu odrediti
kao moralni koji izdrže vrednosnu procenu koja dolazi od društvene sredine i javnostiobjektivna strana morala- ali i to je veoma važno ukoliko izdrže i vrednosno odobravanje čoveka
koji takav postupak vrši- subjektivna strana morala.
NASTANAK
Moral se stvara spontano, ali da bi se stvorio nije potrebno da se jedno ponasanje uobicaji, da
dugo traje. Naprotiv moral cesto dolazi u sukob sa obicajima. Dve su osnovne crte sadrzine
moralnih propisa: oni prvo naredjuju ono sto je dobro, a zabranjuju ono sto je zlo; drugo,
naredjuju ono sto je dostojno coveka, sto je covecno, a zabranjuju ono sto je suprotno tome.
Medjutim, sta je dobro i zlo, sta je covecno a sta necovecno, ne moze se odrediti unapred i
jednom zauvek i za sva drustva. Naprotiv shvatanja o dobru i zlu se razlikuju od jedne zajednice
do druge, u skladu s njenim osnovnim sastavom. Tako ono sto je u primitivnoj zajednici dobroubijati stare ljude-sad je rdjavo; stavljanje sopstvene zene na raspolaganje gostu nekad je bilo
dobro sad je zlo; za kapitaliste je eksploatacija doro, a za radnike zlo itd...
1.
Osnovi sociologije ” - Dr Milovan Vuković
Ovo znaci da svako drustvo stvara svoj sopstveni moral, zavisno od sopstvenih potreba i uslova.
Moral uvek sadrzi norme koje smatra bezuslovno nuznim za svoj opstanak. Ali taj opstanak nije
opstanak po svaku cenu - to je opstanak drustva u kome se ostvaruju odredjene vrednosti, ideali
covecnog drustvai zato dtustvo vrsi odtredjen pritisak na pojedinca da moral usvoji, da on
postane njegov licni model.
Postoje dva shvatanja nastanka morala
-religijsko
-marksističko
Osnovna pretpostavka religijskog tumačenja i shvatanja je da moralna svest i praksa proističu iz
religije,a ono prostiče iz postojanja Boga, kao i crkvenih dogmi. Tako se moral u neku ruku
pojavljuje kao viša sila pa se zbog toga on shvata i kao zapovest, poruka sa neba od svemoćnog i
svevišnjeg duhovnog bića. Poznato je da hrišćanska religija ima deset Božijih zapovesti koje su
ujedno i osnovni moralni principi.
Čovek prvobitne zajednice shvatao je moralna načela i doživljavao ih kao poruku umrlih
predaka, a kasnije kao poruku “odozgo”.
Moral se mora shvatiti kao večita kategorija jer s nastankom ljudi nastao je i moral.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
Marksističko shvatanje polazi od toga da moral nije ni religiozan, niti je biološki uslovljen, već
je on društvenog karaktera.
Drugim rečima, moral je društveno uslovljen, oblikovan i istorijski modifikovan.
Čovekova svest o moralnosti odreñenog ponašanja zavisi od konkretnih istorijskih okolnosti koje
su u vezi sa društveno-ekonomskim odnosima. S obzirom na to da su se tokom istorije menjale
proizvodne snage i odnosi, menjao se i moral.
“Kao i sve što je ljudsko, moral je promenjljiv, relativan, zavisan od prilika, sredine i
vremena.”- Jovan Skerlić.2
Moral nosi jak pečat klasne odreñenosti.
“Svaka klasa ima svoj moral koji je protivurečio moralu druge klase.
U kapitalizmu sa aspekta kapitaliste moralno je prisvajanje tuñeg neplaćenog rada, pravo
na prisvajanje profita bez obzira na uslove pod kojima se
ovo prisvajanje vrši. Naime, u jednom istom globalnom društvu njegovi različiti delovi mogu
imati različita shvatanja o tome šta je dobro a sta ne, i na tome zasnivati moralne norme,
nastojeći da svoja shvatanja predstave kao opšta.”
-D.Ž.Marković
Download

2184.Sociologija-Moral