SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT
PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
ip
d
.
w
w
w
WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ,
MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE
NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE
TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ
PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI
RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC
NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE
NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA
NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI
NA KONTAKT FORMI.
SADRZAJ
Entoni Gidens – Posledice modernosti ........................................................................ 3
Literatura: ..................................................................................................................... 10
m
o
c
ad.
w
w
w
r
i
k
s
m
o
l
.dip
Entoni Gidens – Posledice modernosti
Socijalna dezorijentacija koja prati tzv. post moderna vremena je posledica novih
okolnosti i stvari koje mi ne razumemo i na koje nemamo uticaja. Modernost je
obeležena diskontinuitetom od tradicionalnog poretka. Osobine tradicionalnosti kao što
je činjenica da je to sistem koji se zasniva na proizvodnji materijalnih dobara počinju da
se menjaju, oblik institucija se razlikuje od svih vrsta tradicionalnih. ,,Životni oblici koje
je donela modernost uklonili se sve tradicionalne tipove društvenog poretka, na način
koji nikada ranije nije bio zabeležen.'' (Gidens, 1998 : 16). Postoji nekoliko obeležja tih
m
o
c
ad.
diskontinuiteta: brzina promena, širina promena i promena unutrašnje prirode modernih
institucija. Protivno mišljenju evolucionista (pa čak i Marksa koji primećuje
r
i
k
s
m
o
l
.dip
diskontinuitet), Gidensov projekat, iako sličan Liotarovoj dekonstrukciji
,,velike
naracije'', zadržava pouzdanost razlikovanja epizoda istorijskih prelaza. Dirkem je
smatrao da je moderno društvo industrijsko, i da će širenje tog industrijalizma dovesti do
harmoničnog društvenog života, dok je Veber smatrao da je birokratsko i da ta njegova
w
w
w
osobina može doneti samo uništenje individualnosti iako praćeno tehničkim napretkom.
Gidensova poenta je da je modernost multidimenzionalna na nivou institucija.
U delu se razmtra i o problem razdvajanja prostora-vremena. Razdvajanje prostora i
vremena je prouzrokovano postojanjem ,,praznog vremena'' (mehanički časovnici,
datumsko vreme) i ,,praznog prostora'' tj ,,izdizanja lokalnog'' . Ovo dvoje odgovaraju
rastu različitih pokreta i institucija van tradicionalnog poretka. Novac je jedan takav
društveni oblik koji doprineo tom iskorenjivanju društvenih sistema. Čovek ne mora da
bude na istom mestu gde su i njegove vrednosti, one cirkulišu mimo njega, a novac je
samo jedan od simboličkih znakova. Novac, centralni aspekat modernosti, uključuje
odnose poverenja. Poverenje je glavni aspekat socijalnog života koji ne iziskuje
definitivno znanje. Rizik se komplementarno razvio predstavljajući zamenu za koncept
vere, sa odredjenom ljudskom eventualnošću. Poverenje je povezano sa dogadjajima koji
ne mogu biti predvidjeni. Mi odgovaramo na rizik poverenjem. Ono je suštinski sadržano
u institucijama modernosti i odnosi se na apstraktna svojstva.
Osim simboličkih znakova još jedan mehanizam iskorenjivanja su ekspertski sistemi.
,,Ekspertski sistemi su mehanizmi iskorenjivanja jer, zajedno sa simboličkim znacima,
udaljuju društvene odnose od neposrednosti konteksta.'' (Gidens, 1998 : 36).
Gidens se bavi i refleksivnošću, ustaljenosti ljudskog ponašanja u modernosti u samom
sistemu
socijalne
reprodukcije.
Tradicija
se
više
ne
ponavlja
ako
nije
u
svetlu novog, prošlost nema moć da disciplinuje refleksivne procese današnjice što
znanju oduzima apsolutnu sigurnost. Prakse društvenih nauka su više upletene u
modernost jer je trajna promena tih praksi zapravo deo tih modernih institucija, a sve
društvene nauke, naročito sociologija, učestvuju u refleksivnim odnosima. Ali Gidens tu
ne govori o tehnikama autoriteta i reda, on kaže da su
ekonomske transformacije
povezane sa kapitalom uslovljene razumevanjem koncepata ,,kapitala'', ,,investicija'' itd.
m
o
c
ad.
od strane ljudi i da su se zbile baš uz pomoć tog razumevanja. ,,Moderna ekonomska
delatnost ne bi bila ono što jeste, kad ne bi bilo činjenice da je celokupno stanovništvo
r
i
k
s
m
o
l
.dip
ovladalo tim pojmovima, kao i bezbrojnim varijantama drugih.'' (Gidens, 1998 : 47).
Ne samo da znanje koncepta modernosti pomaže njen sopstveni razvoj već je modernost
povezana i sa sociologijom. ,, Modernost je po sebi duboko i imanentno
w
w
w
sociologizovana.'' (Gidens, 1998 : 49).
On pokazuje i kako je takvo sociološko znanje uključeno u sociološku praksu, kao na
primer u proučavanju braka, i priznaje da se ovo odvija u okolnostima gde postoje
razlike u moći, vrednosti, i uticaj nenameravanih posledica kao i uticaj same
refleksivnosti modernog društvenog života. Samim tim znanje koje imaju posmatrači, u
principu i u praksi menja predmet proučavanja.
Post–modernizam se odnosi na estetske refleksije o prirodi modernosti, za razliku od
postmodernosti koja označava kvalitativno novi društveni poredak koji još nije ostvaren.
Gidens odbija mišljenje da postmodernost označava kraj sistematskog znanja o društvu.
U ,,nihilizmu'' Ničea i Hajdegera je početna tačka za anti-fundamentalističku kritiku
Prosvetiteljstva. Smatra da je postmodernost problematična zato što sama izgleda kao
,,naracija'', zato preferira da posmatra postmodernost pre kao ,,modernost koja dospeva
do samorazumevanja'' nego kao prevazilaženje modernosti kao takve. Kritika ,,istinitih
tvrdjenja'' Prosvetiteljstva (u kom je božanski zakon zamenjen sigurnošću emprizma)
otkriva enigmatsku i refleksivnu prirodu same modernosti. Ali umesto da preñemo ,,s
one strane modernosti'' mi živimo u fazi njene radikalizacije. Njene institucije su se
Download

6269. Sociologija-Entoni-Gidens-posledice-modernosti