SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT
PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ,
MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE
NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE
TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ
PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI
RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC
NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE
NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA
NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
KONTAKT FORMI.
SADRŽAJ
1.
POJAM I VRSTE DOKAZA………………………………… 2.
2.
TERET PRUŽANJA DOKAZA…………………………..... 5.
3.
POJAM I PROCESNI TOK DOKAZIVANJA ............... 6.
m
o
c
ad.
3.1. OTKRIVANJE DOKAZA........................................................... 7.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
3.2. IZVOĐENJE DOKAZA.............................................................
7.
3.3. PROVERAVANJE DOKAZA....................................................
8.
3.4. OCENA DOKAZA..................................................................... 8.
ww
3.5. TEORIJE O OCENI DOKAZA..................................................
4.
PREDMET DOKAZIVANJA
w
..............................................
2
9.
11.
1. POJAM I VRSTE DOKAZA
U teoriji krivično-procesnog prava izrazu "dokaz" pridavala su se različita
značenja. Najčešće se pod ovim izrazom podrazumeva dokazni osnov ili
dokazno sredstvo, a ponekad i samo dokazivanje, odnosno dokazni postupak.
Zbog toga je izrazu "dokaz" potrebno odrediti pravo značenje, tj. treba napraviti
jasnu razliku izmeñu dokaza, dokaznog sredstva i dokazivanja.
Različito tumačenje izraza "dokaz" razlog je postojanja različitosti u
odreñivanju pojma dokaza. Grupa teoretičara pojam dokaza odreñuje ne praveći
razliku izmeñu dokaza i dokaznog sredstva. Postoje takoñe i teoretičari koji prave
razliku izmeñu dokaza i dokaznog sredstva. Oni pojam dokaza odreñuju u
pravom i nepravom smislu, pri čemu se pod dokazom u pravom smislu
podrazumev dokazni osnov, odnosno dokaz, a pod dokazom u nepravom smislu
podrazueva se dokazno sredstvo, odnosno izvor dokaza.
Da bi se pojam dokaza i dokaznog sredstva mogao precizno odrediti, mora se
poći od suštine ovih izraza. Takoñe, treba imati u vidu i rezultate do kojih se
došlo u savremenoj filozofiji i logici, zbog toga što se ovim pitanjima bave ove
naučne discipline. Imajući u vidu rezultate ovih nauka, kao i samu suštinu izraza
dokaza, pojam dokaza u pravom smislu odreñuje se sledećom definicijom:
dokaz je činjenica na osnovu koje se utvrñuje postojanje ili nepostojanje
spornih pravno relevantnih i drugih činjenica, koje se odreñuju u krivičnom
postupku.
S druge, dokazna sredstva su izvor dokaza, forme odnosno oblici u kojima se
javljaju dokazi. Dokazna sredstva u krivičnom postupku su: uviñaj, iskaz
svedoka, iskaz veštaka, iskaz okrivljenog i isprave.
I pored navedenih razlika, postoji čvrsta povezanost izmeñu dokaza i
dokaznog sredstva, kao i pravno relevantnih činjenica koje se odreñuju u
postupku.
Sporne pravno relevantne činjenice, koje čine sadržinu krivične stvari,
predstavljaju predmet dokaza, a dokazi su činjenice kojima se utvrñuje predmet
dokaza, tj. postojanje ili nepostojanje spornih pravno relevantnih činjenica, dok
su dokazna sredstva izvori dokaza, tj. forme i oblici u kojima su sadržani
činjenični podaci, koji se koriste kao dokazi u krivičnom postupku.
Dokazi imaju veliku vrednost, s obzirom da se pomoću njih utvrñuju pravno
relevantne činjenice, koje čine sadržinu krivične stvari i osnov su svih sudskih
odluka u krivičnom postupku. Skoro sve sudske odluke, u prvom redu presude,
moraju se zasnivati na odreñenim pravno relevantnim činjenicama, a čije se
postojanje ili nepostojanje utvrñuje dokazima. Ipak, kakvu će vrednost imati
dokaz, zavisi od njegovog odnosa prema činjenici koja se utvrñuje. Ovu okolnost
utvñuje sud na osnovu slobodnog sudijskog uverenja. Time će sud, ocenjujući
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
3
dokaz u svakom konkretnom slučaju, utvrditi vrednost dokaza najpre
pojedinačno, a zatim u sklopu ostalih dokaza.
Postoje različiti kriterijumi na osnovu kojih se dokazi mogu klasifikovati. U
današnje vreme sve su klasifikacije dokaza relativne. Razlog tome je teorija o
slobodnoj oceni dokaza, prema kojoj od samog krivičnog suda zavisi kakvu će
vrednost dati pojedinom dokazu u konkretnoj krivičnoj stvari.
U zavisnosti od pojedinih kriterijma i danas se sreću sledeće vrste dokaza:
1) neposredni i posredni; 2) originarni i izvedeni; 3) optužni i odbrambeni; 4) lični i
materijalni dokazi. Postoji takoñe i podela na dozvoljene i nedozvoljene dokaze,
tj. na dozvoljene i nedozvoljene načine pribavljanja dokaza.
1) Neposredni i posredni dokazi- Kriterijum za ovu klasifikaciju dokaza
nalazi se u odnosu dokaza prema spornoj činjenici. Inače, neposredni dokazi su
takve činjenice na osnovu kojih se neposredno utvrñuje postojanje ili
nepostojanje odreñene sporne pravno relevantne činjenice ili druge činjenice u
krivičnoj stvari.
Posredni dokazi su takve činjenice pomoću kojih se na posredan način
utvrñuje postojanje ili nepostojanje spornih činjenica. Drugim rečima, posrednim
dokazima se neposredno utvrñuje postojanje ili nepostojanje neke druge
činjenice na osnovu koje se posredno zaključuje o postojanju ili nepostojanju
spornih pravno relevantnih činjenica. Posredni dokazi nazivaju se još i indicijama,
koje imaju dvostruki karakter. One su dokazi, a sa druge strane to su i činjenice
koje se utvrñjuju u krivičnom postupku. S pravom se smatra da su skoro svi
materijalni dokazi posredni dokazi i da je za utvrñivanje jedne sporne činjenice
potrebno više pojedinih dokaza, odnosno indicija.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
2) Originarni i izvedeni dokazi- Osnov ove klasifikacije nalazi se u samom
izvoru informacije. Originarni je onaj dokaz čiji je izvor informacija lice koje je
činjenične podatke neposredno svojim čulima opazilo, jer je bilo očevidac
krivičnog dogañaja. Originarni dokazi su činjenični podaci sadržani u uviñaju,
iskazu svedoka, veštaka i okrivljenog i u predmetima i stvarima koji su izvor
informacija o materijalnim dokazima. Drugim rečima, originarni dokazi su sve one
činjenice koje organ krivičnog postupka saznaje neposrednim putem, tj. od lica
koje je saznalo ove činjenice neposredno.
Izvedeni dokazi su takve činjenice koje organ krivičnog postupka saznaje
posrednim putem, tj. od lica koje je saznalo ove činjenice posredno, tj. nije bilo
očevidac krivičnog dogañaja.
3) Optužni i odbrambeni dokazi- Prema ovoj podeli, dokazi su klasifikovani
s obzirom na to da li se njima potvrñuju navodi optužbe ili navodi odbrane,
odnosno da li se konkretnim dokazom utvrñuje činjenica koja ide na štetu ili u
korist okrivljenog. Osnovni zadatak krivičnog suda je da je da objektivno rasvetli i
reši krivičnu stvar, pri čemu ne vodi preterano računa da li se to postiže
odbrambenim ili optužnim dokazima. Stoga je i ova klasifikacija dosta relativna.
Osim toga, predlog za otkrivanje i izvoñenje dokaza, pored stranaka (ovlašćenog
tužioca i okrivljenog) može dati i krivični sud, jer ga na to obavezuje načelo
4
Download

5035. Pravo-Dokazi i dokazni postupak