BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
m
o
c
WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
.
d
a
r
i
k
s
m
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
o
l
ip
d
.
w
w
WWW.MATURSKI-RAD.COM
w
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU
OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI
STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI
ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI
RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN
RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE
NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI
RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID
SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA [email protected]
1
Sadrzaj:
ZVEZDE ............................................................................................................................... 3
KRETANJE ZVEZDA ...................................................................................................... 4
DVOJNE I VIŠESTRUKE ZVEZDE ................................................................................ 4
ZVEZDANA JATA ........................................................................................................... 4
PROMENLJIVE ZVEZDE ................................................................................................ 5
MEDJUZVEZDANA MATERIJA ........................................................................................ 5
EVOLUCIJA ZVEZDA .................................................................................................... 6
MLEČNI PUT ....................................................................................................................... 7
VRSTE GALAKSIJA............................................................................................................ 7
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
2
ZVEZDE
Zvezde su nastale sakupljanjem materije, koja se kad dostigne dovoljnu gustinu, zagreva do
temperature pri kojoj počinju termonuklearne reakcije. Sastoje se uglavnom iz H2 (70%), He
(28%) i ostalo čine drugi elementi. Klasifikacija je izvršena, prema izgledu spektra, u spektralne
klase.
O, B, A, F, G, K, M (većina ima podklase) 90% spada u spektralne klase
H-R (Hercšprung – Raselov) dijagram
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
Predstavlja zavisnost apsolutne zvezdane veličine i temperature. Praktično, ako se uzme da sjaj
raste na gore, a temperatura opada sa leva na desno dobiće se karakteristična slika da se najveći
broj zvezda nalazi u širokoj traci od gornjeg levog do donjeg desnog ugla, ta traka se naziva glavni
niz. Medjutim ima i izuzetaka, zvezde sa visokim temperaturama i malim sjajem - beli patuljci,
male su mase, atomi su im jonizovani pa e- i jezgra mogu da se sabiju na manje rastojanje, gustina
je približno 109 kg/m3. Na dijagonalno suprotnom delu spektra su zvezde niske temperature i
visokog sjaja – crveni džinovi, velikih su dimenzija, radijus im je do nekoliko stotina puta veći od
sunčevog, a postoje i superdžinovi čiji radijus može biti i do nekoliko hiljada puta veći od radijusa
sunca. Zbog malog broja patuljaka i džinova u odnosu na ukupan broj zvezda, zaključeno je da su
to samo prelazne faze u životu zvezde i da veći deo života zvezda provede na glavnom nizu.
3
KRETANJE ZVEZDA
Zvezde imaju i sopstvena kretanja u prostoru, sem onog prividnog – usled zemljine
rotacije i revolucije, što se može primetiti u dužem vremenskom intervalu.
Dokaz je promena izgleda sazveždja (npr. Velikog Medveda). Sopstveno kretanje zvezda se
odredjuje za period od jedne godine, pa se zove sopstveno godišnje kretanje. Brzine zvezda su
obično manje od 50 km/s, a mogu biti i do 250 km/s. Sunce se kreće brzinom od 20 km/s prema
tački koja se zove apeks (ona se nalazi u sazveždju Herkul).
m
o
c
ad.
DVOJNE I VIŠESTRUKE ZVEZDE
r
i
k
s
m
o
l
.dip
Dvojne zvezde se dele na:
1) vizuelne - obe komponente se mogu odvojeno posmatrati.
2) astrometrijske - može da se posmatra samo glavna zvezda, a oviti postojanje njenog para.
3) spektroskopske - na osnovu periodičnog pomeranja spektralnih linija zaključuje se
dvojnost.
4) fotometrijske (zaklanjajuće) - jedna drugu zaklanjaju ili otkrivaju pri čemu se menja
ukupan sjaj. Postoje trostruke, višestruke pa čak i šestostruke
Dvojne zvezde se najčešće kreću oko zajedničkog težišta, tj. centra mase. Težište je bliže većoj.
w
w
w
ZVEZDANA JATA
Mogu biti rasejana i zbijena.
Rasejana – sastoje se od nekoliko stotina jezgara, raspadaju se tokom vremena i
gravitaciono su otvorena. Stara su od nekoliko hiljada do nekoliko miliona godina. Jata su u
glavnom nizu. Najpoznatija jata su Plejade i Hijade.
Zbijena (globularna) – sastoje se iz nekoliko stotina hiljada jezgara, gravitaciono s
zatvorena. Stara su do 10 milijardi godina. Deo zvezda pripada glavnom nizu, a deo džinovima.
4
Download

13. Astronomija-zvezde i galaksije