A3 00
STUDIJSKI KOMITET A3 – VISOKONAPONSKA OPREMA
IZVEŠTAJ STRUČNOG IZVESTIOCA
MILORAD OPAČIĆ1, dipl. inž.
ENERGOINVEST – RAOP,
ISTOČNO SARAJEVO
BOSNA I HERCEGOVINA
Za 30. Savetovanje CIGRE Srbija utvrđene su sledeće preferencijalne teme:
1.
2.
3.
4.
5.
razvoj opreme visokog napona,
problemi korišćenja opreme visokog napona,
održavanje opreme visokog napona,
postupci ispitivanja opreme visokog napona, i
primena novih tehnologija.
Pristiglo je ukupno devet radova. Na osnovu mišljenja recenzenata, prihvaćeno je osam
radova, dok je jedan rad odbijen. Svi radovi svrstani su u referate. Za prvu preferencijalnu
temu pristigla su četiri rada. Drugoj preferencijalnoj temi pripadaju dva, a trećoj takođe dva
rada. Nije bilo radova za četvrtu i petu preferencijalnu temu.
Studijski komitet A3 Visokonaponska oprema imenovao je recenzente: Milorada Opačića,
dipl. inž., prof. dr Miloša Abadžića, dr Sašu Stojkovića, Zorana Kukobata, dipl. inž, Zorana
Nedeljkovića, dipl. inž., Zoricu Tadić, dipl. inž., i Jovana Mrvića, dipl. inž.
U pripremanju ovog izveštaja stručni izvestilac je koristio zapažanja, komentare i pitanja za
diskusiju recenzenata, na čemu im posebno zahvaljuje. Kratak sadržaj i pitanja za diskusiju
prikazani su redosledom kojim će referati biti izlagani na savetovanju.
1
Milorad Opačić, Energoinvest-RAOP, 71123 Istočno Sarajevo, Vuka Karadžića 17, Bosna i
Hercegovina
Preferencijalna tema br. 1: Razvoj opreme visokog napona
Referat A3-01:
Igor Žiger, Zvonimir Ubrekić, Boris Bojanić, Danijel Krajtner
KONČAR – MJERNI TRANSFORMATORI d.d.
RAZVOJ 800 kV VISOKONAPONSKE LABORATORIJSKE PRIGUŠNICE
Ovaj rad opisuje postupak razvoja prigušnice kao novog proizvoda. Postupak se sastoji od
više etapa: izrade i ispitivanja umanjenog modela, proračuna poznatim analitičkim izrazima
za struje magnećenja kod jezgra otvorenog tipa i njihovog prilagođavanja geometriji
segmentiranog jezgra, numeričkog proračuna modela, baziranog na metodi konačnih
elemenata, verifikacije rezultata proračuna i, na kraju, numeričkog i analitičkog modelovanja
cele prigušnice u skladu s metodama utvrđenim u prethodnim koracima.
Nakon što je određena osnovna konstrukcija, izvršen je proračun električnog polja (ponovo
metodom konačnih elemenata) u svrhu analize dielektričnih naprezanja unutar prigušnice. Na
osnovu rezultata proračuna određene su mere smanjivanja dielektričnih naprezanja, kako bi se
ostvarila adekvatna izolacija i na taj način električno definisao ceo proizvod.
Pitanja za diskusiju:
1) Da li modeli 1 i 2 ispunjavaju uslov Küchlera l/dFe≥5 za izraz (4), koji autori nisu naveli?
Može li neispunjavanje ovog uslova (ako kod modela nije ispunjen) biti dodatni uzrok razlike
u vrednostima dobijenim analitičkim proračunom i merenjima, pored dva navedena uzroka?
2) Da li su autori koristili odgovarajući program za analizu rasutog fluksa na krajevima
“šupljeg" i "punog" jezgra zbog značajne greške u analitičkom proračunu modela?
3) Koji je program korišćen za numerički proračun raspodele napona i električnog polja?
4) Kako je i kojom izolacijom izvršeno izolovanje segmenata jezgra prema odgovarajućoj
sekciji namotaja?
Referat A3-02:
Zoran Kukobat, Jugotrade
Goran Filipović, ABS MINEL Elektrooprema
Slobodan Milosavljević, GAT
Miroslav Stojković, ABS MINEL Elektrooprema
RAZVOJ, KONSTRUKCIJA I TIPSKA ISPITIVANJA POSTROJENJA 15,65 kV ZA
NAZNAČENU STRUJU KRATKOG SPOJA 63/160 kA
2
U radu su opisani razvoj, konstrukcija i tipska ispitivanja ćelija za sopstvenu potrošnju radnog
napona 15,65 kV, naznačenog napona 24 kV i naznačene kratkotrajne podnosive struje 63 kA
sa podnosivom udarnom strujom 160 kA.
Razvoj konstrukcije postrojenja rađen je na osnovu proračuna i računarskih simulacija
termičkih i dinamičkih opterećenja pri proticanju struje kratkog spoja, koja se javljaju na
glavnom strujnom kolu i aparatima koji ga čine, kao i na samoj metalnoj konstrukciji
postrojenja, ali i na osnovu tridesetogodišnjeg iskustva na projektovanju i izradi SN
postrojenja. Deo proračuna i simulacija prikazan je u radu, kao i verifikacija postrojenja na
tipskim ispitivanjima, što se posebno odnosi na ispitivanje strujom kratkog spoja 63/160 kA.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li je bilo još zahteva za ovakvim postrojenjem, osim u HE “Bajina Bašta”?
2. Autori u zaključku ističu da je “razvoj postrojenja za specijalnu namenu sa ekstremnim
vrednostima zahtevanih parametara relativno redak slučaj, jer zahteva znatno veća ulaganja
nego kad su u pitanju standardna rešenja koja proizvođači nude elektroenergetskom sektoru“.
Da li su autori orijentaciono došli do relativne cene ovakvog postrojenja u odnosu na
klasično?
3. U kojoj referentnoj laboratoriji su izvedena tipska ispitivanja?
Referat A3-03:
Igor Žiger
KONČAR – MJERNI TRANSFORMATORI d.d.
MODELIRANJE RASPODJELE ATMOSFERSKIH UDARNIH PRENAPONA U
NAPONSKOM MJERNOM TRANSFORMATORU IZOLIRANOM PLINOM SF 6
Zbog specifičnosti u konstrukciji, koordinacija izolacije mernog naponskog transformatora
izolovanog SF6 gasom predstavlja složen izazov. Posebna pažnja mora se obratiti na
konstrukciju i dimenzionisanje primarnog namota, kako bi on mogao da podnese dielektrična
naprezanja u normalnom radu i pri raznim prenaponima koji se pojavljuju u mreži.
Ovaj rad opisuje metodologiju određivanja elemenata pojednostavljene ekvivalentne šeme
transformatora, kakva se obično koristi za modelovanje ponašanja transformatora pri
prelaznim procesima uzrokovanim atmosferskim prenaponima. Za potrebe rada, napravljen je
proračun raspodele atmosferskog udarnog prenapona talasnog oblika 1,2/50 μs, kakav se
koristi pri tipskom ispitivanju transformatora. Proračun raspodele napona rađen je
korišćenjem softverskog alata ATP – EMTP. Radi jednostavnosti proračuna, model
primarnog namota transformatora korišćen za proračune smanjenih je dimenzija i broja
navojaka u odnosu na stvarni transformator.
Pitanja za diskusiju:
1. Zašto je autor izabrao model transformatora koji po konfiguraciji i proporciji ne odgovara
stvarnom transformatoru? Izabrani "umanjeni" model ima umanjeni primarni namotaj i
3
neumanjene dimenzije jezgra i prozora, što ima za posledicu različitu raspodelu električnog
polja od raspodele električnog polja kod stvarnog transformatora.
2. Iz tačke 4.1. nije sasvim jasno s kojim induktivitetima je vršen proračun, odnosno da li je
računato sa vazdušnim zavojnicama ili je uključena i permeabilnost magnetnog jezgra?
3. Da li su izvedene simulacije izvorom naponskog talasa tipa “Heidler”, koji realnije opisuje
talas u početnim trenucima?
Referat A3-04:
Milorad Opačić, ENERGOINVEST-RAOP
Saša Stojković, Tehnički fakultet, Čačak
TRANZIJENTNI ODZIV KAPACITIVNOG NAPONSKOG TRANSFORMATORA
Tranzijentni odziv kapacitivnog naponskog transformatora 123 kV na primarni kratki spoj
ispitan je u dve nezavisne laboratorije prema standardu IEC 60044-5. Analiza dobijenih
rezultata pokazuje da postoje razlike u vrednostima izračunatih grešaka. Radi kvalitetnije
analize, napravljen je proračun tranzijentnog odziva u programu ATP-EMTP za isti
transformator. Proračun je baziran na ekvivalentnoj šemi transformatora sa realnim
parametrima transformatora. U zaključku su navedeni osnovni elementi koji utiču na
tranzijentni odziv.
Pitanja za diskusiju:
1. Kako su autori došli do podataka za vrednosti parametara ekvivalente zamenske šeme
kapacitivnog naponskog transformatora? Da bi se simulacija programom ATP-EMTP mogla
upotrebiti u razvojnim ispitivanjima, kao što se sugeriše u zaključku, svi parametri moraju biti
poznati pre izgradnje transformatora.
2. Obzirom na teškoće pri merenju tranzijentnog odziva i razlike u rezultatima koje su se
pojavile između laboratorija A i B, pa čak i pri ponovljenim ispitivanjima unutar jedne
laboratorije, koje merne nesigurnosti su iskazale laboratorije?
3. Da li bi po mišljenju autora kod ovakvog tipa ispitivanja, gde je slaba ponovljivost
rezultata, bilo potrebno i opravdano primeniti statistički pristup?
Preferencijalna tema br. 2: Problemi korišćenja opreme visokog napona
Referat A3-05:
Ninoslav Simić, EI „Nikola Tesla“, Beograd
Ivan Milićević, JP „Elektromreža Srbije“, Kruševac
Zlatko Đukanović, PD “HE Đerdap”-Vlasinske HE, Surdulica
KVAROVI MALOULJNOG PREKIDAČA
4
U radu je razmatra ocena stanja prekidača 110 kV određenog tipa, prvenstveno termografskim
ispitivanjem, u toku pogona. Dat je osvrt na najčešće uzroke otkaza rada prekidača i to: kvar
sistema za grejanje, prisustvo vlage i prljavštine, povećani prelazni otpori, zagrevanja
priključaka i priključnih stezaljki i sl.
Poseban osvrt dat je na rezultate termografskih ispitivanja u postrojenjima JP
“ELEKTROMREŽA SRBIJE”. Konstatovan je pad broja toplih mesta po postrojenju u
poslednjem sedmogodišnjem periodu u poređenju sa prethodnim, a što je pripisano investiranju u novu opremu.
Termografsko ispitivanje je posebno analizirano na primeru malouljnog prekidača u
hidroelektrani sa “relativno” velikim brojem manipulacija.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li je utvrđen razlog “relativno” (tačnije rečeno enormno) velikog broja manipulacija
prekidača (ekstremum preko 300 manipulacija u 2005. god.)? Koliko je to u poređenju sa
prosečnim brojem manipulacija u objektima JP EMS i ostalih? Kakve su mere preduzete da se
taj broj svede na prihvatljiv nivo? Koji algoritam se primenjuje za ocenu stanja kontaktnog
sistema i koliko često se pristupa remontu prekidnog elementa?
2. Na osnovu kojih analiza se zaključuje “da su prekidači dobro održavani i da su u istom
stanju vraćeni u pogon”? Postoji li veza između “enormno velikog broja manipulacija u toku
godine” i utvrđenog kvara (slab spoj potpornog izolatora i prirubnice, skraćeni hod kontaktne
šipke-međupložaj, pražnjenje, grejanje, potencijalno mogućnost eksplozije)?
3. Da li je analizirana učestalost otkaza prekidača ovog tipa i to u odnosu na ukupan broj
manipulacija? Koliki je ovaj parametar u poređenju sa istim parametrom u mreži drugih
korisnika (JP EPS, JP EMS, okruženje, CIGRE)?
Referat A3-06:
Dušan Obradović
EPS-P.D. "ELEKTROVOJVODINA"
ODREĐIVANJE OPSEGA TIPIČNIH KOLIČINA KARAKTERISTIČNIH GASOVA
MERNIH TRANSFORMATORA 110 kV
U poslednjih nekoliko godina obavljena je gasnohromatografska analiza velikog broja
uzoraka ulja iz mernih transformatora 110 kV sa uljnopapirnom izolacijom, zaptiveni, sa
membranama izrađenim od različitih materijala. Izvršena je detaljna analiza dobijenih
rezultata GH analiza i na osnovu standarda IEC 60599 određeni opsezi tipičnih količina
karakterističnih gasova za ukupno ispitan uzorak mernih transformatora 110 kV. Dalje su
opsezi određeni za nekoliko tipova dva proizvođača za koje se ima dovoljno velik uzorak.
Upoređeni su opsezi i gornje granice obrađenog uzorka sa gornjim granicama prema
standardu IEC 60599 i gornjim granicama različitih proizvođača. Na osnovu ove analize i
prikaza drugih podataka, daje se zaključak o stanju mernih transformatora 110 kV po
5
tipovima i preporučuju mere koje je potrebno preduzeti u cilju obezbeđenja pouzdanosti i
izbegavanja havarija.
Pitanja za diskusiju:
1. Kako autor objašnjava činjenicu da proizvođač A daje znatno veće dozvoljene količine
gasova u odnosu na standard IEC 60599, proizvođača B i brošuru EPS-a „Kontrola,
ispitivanje i ocena stanja mernih transformatora“?
2. Koji su mogući uzroci povećanih količina gasova u rastavljenim strujnim i naponskim
transformatorima?
3. Kakav je stav autora, odnosno korisnika, prema kupovini novih transformatora tipova
navedenih u tabeli I?
Preferencijalna tema br. 3: Održavanje opreme visokog napona
Referat A3-07:
Ivan Milićević – JP ELEKTROMREŽA SRBIJE POGON KRUŠEVAC
Marko Marković - JP ELEKTROMREŽA SRBIJE POGON TEHNIKA
Goran Raletić - JP ELEKTROMREŽA SRBIJE POGON BEOGRAD
ISPITIVANJE METALOKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA NA TERENU
Po mišljenju recenzenta, dijagnostika ispravnosti odvodnika na terenu je izuzetno težak i
nesiguran posao. Broj kontrolnih uređaja, ugradnih ili prenosnih, veliki je, a njihov razvoj je
nastajao istovremeno sa razvojem odvodnika. Sve te naprave mere po nešto, a kompletna
problematika ničim nije obuhvaćena. Recenzent takođe smatra da je veoma pozitivno što su
se mladi stručnjaci uključili u korišćenje raspoloživih uređaja i sticanje sopstvenih iskutstava
u toj oblasti.
U radu je opisana metoda ispitivanja u eksploataciji merenjem struje odvođenja i snimanjem
talasnih oblika osnovnog i trećeg harmonika, kao i mogućnost primene termovizije u svrhu
otkrivanja potencijalnih kvarova. Posebna pažnja posvećena je konkretnom primeru iz prakse.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li je izvodljivo da se kvar, poput kvara ispitivanog odvodnika, otkrije samo vizuelnom
kontrolom postrojenja?
2. Dijagnostika stanja opreme zahteva i savremenu mernu opremu i stručni kadar u tumačenju rezultata. Koliko je finansijski prihvatljivo ulaganje u dijagnostiku stanja opreme?
3. Ako biste bili u situaciji da birate između mernog instrumenta Ableiterdiag sa prenosnim
osciloskopom i InfraCAM kamere za termovizijsku kontrolu, šta biste radije koristili?
6
Referat A3-08:
P. Cvetković, M. Marković, B. Peruničić
JP „ELEKTROMREŽA SRBIJE“
PROCENA I MONITORING STANJA METALOKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA
PRIMENOM TERMOVIZIJE
Termovizija predstavlja praktičnu metodu za procenu i monitoring stanja metaloksidnih
odvodnika prenapona pri radnom naponu mreže. Ona predstavlja neinvazivnu, beskontaktnu
metodu merenja temperature, i stoga je siguran i jednostavan način merenja temperature
odvodnika prenapona. Pojedine neispravnosti odvodnika mogu se manifestovati povišenjem
temperature. Zato se temperatura odvodnika može koristiti kao jedna od dijagnostičkih
metoda stanja odvodnika. U radu je kao primer obrađen slučaj odvodnika prenapona na
kojem je termovizijom primećeno postojanje anomalije.
Pitanja za diskusiju:
1. Na osnovu kojih saznanja su definisane vrednosti u tabeli I?
2. Da je kojim slučajem odvodnik u fazi „0“ bio drugog tipa u odnosu na odvodnike u fazama
„4“ i „8“, da li bi se merila struja odvođenja odvodnika?
3. Sa obzirom na to da postoje smetnje pri snimanju odvodnika veze neptun, da li pri proceni
stanja ovih odvodnika važe isti kriterijumi iz tabele I?
Preferencijalna tema br. 4: Postupci ispitivanja opreme visokog napona
Za ovu preferencijalnu temu nije bilo radova.
Preferencijalna tema br. 5: Primena novih tehnologija
Ni za ovu preferencijalnu temu nije bilo prijavljenih radova.
7
Download

A3 00 STUDIJSKI KOMITET A3 – VISOKONAPONSKA