Fotografije na naslovnoj i ovoj strani: Dušan Živkić.
TALIČNI TRINAESTI EXIT FESTIVAL
Kada u Novom Sadu kažemo: godišnje imamo
četiri dana ludog provoda i 361 sigurno manje
zabavan dan, svi znamo na šta se to odnosi - to
su oni dani u julu, u vreme kada Petrovaradinska
tvrđava postaje srce grada čija magnetska
privlačnost čini da se mladi, ali i svi oni koji se
tako osećaju, upute ka tom izvoru pulsirajućeg
ritma zvanom Exit festival, privučani ne samo iz
našeg grada, nego i iz gradova celog sveta. Sve
je počelo sa stodnevnom zabavom 2000.
godine, kada je festival osmislila i organizovala
grupa studenata Univreziteta u Novom Sadu,
kao pokušaj da pokrene kulturu i zabavu Novog
Sada sa mrtve tačke i da mladima Srbije pruži neku vrstu izlaza (exit = izlaz) iz
loše situacije koja je tada vladala u zemlji. Exit se do danas razvio u jedan od
najpoznatijih muzičkih festivala u regionu, zahvaljujući čemu se Novi Sad
ucrtao na svetsku festivalsku mapu i privukao hiljade ljudi željnih dobre muzike
i sjajne zabave. A ove godine, od 12. do 15. jula
održan je trinaesti po redu Exit festival, koji je,
suprotno sujeverju, bio zasigurno taličan. Za
četiri dana Petrovaradinskom tvrđavom prošlo je
više od 150.000 nasmejanih mladih ljudi, koji su
na preko dvadeset bina gledali i slušali omiljene
izvođače među kojima su se našli velikani kao
što su Duran Duran, Gossip, New Order, Suicidal
Tendencies, Erykah Badu i Guns’n’Roses, igrali na
Dance Areni uz omiljene DJ-eve, zabavljali se na
Silent Disco bini, skakali uz žestok zvuk na
Exploziv stejdžu, pravili najekstravagantnije
frizure i maske na maskenbalu koji je
organizovan na petak 13, oni hrabriji spuštali su se zip-lajnom, a oni iskuliraniji
njihali su se na Reggae stejdžu i odmarali na čil-zonama.
Danijela Jakobi
CITAT u centru
Knjiga mora biti sekira za zamrznuto more u nama.
Franc Kafka (1883-1924)
ustanova u centru
ISTORIJSKI ARHIV GRADA NOVOG SADA
MESTO KOJE ČUVA NAŠU PROŠLOST
Ustanova koja će 2014. godine obeležiti šest decenija postojanja i koja čuva
dragocene podatke o građanima, događajima, kulturi i razvoju grada Novog
Sada kao i njegovih stanovnika, zapravo je ustanova o kojoj se ne zna tako
puno – to je Istorijski arhiv Grada Novog Sada i smešten je u tri objekta na
Petrovaradinskoj tvrđavi. Ti objekti su „Jednostavna kasarna“ i „Barutana“ gde
su depoi arhiva i „Duga kasarna“ (u produžetku hotela) gde se primaju
istraživači i druge stranke, a tu se nalaze i poslovne prostorije Arhiva.
Ova ustanova u našem gradu osnovna je 1954. godine i od tada ima status
međuopštinskog arhiva jer pored Novog Sada, svoju delatnost vrši na još osam
(ukupno devet) opština – Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Vrbas,
Sremski Karlovci, Temerin i Titel.
Trenutno je u toku izgradnja nove zgrade Arhiva, jer ne postoje prikladni uslovi
za čuvanje postojeće građe. O svemu što se sada dešava kao i o planovima za
budućnost, pričali smo sa direktorom Arhiva Novog Sada, Bogoljubom
Savinom.
ustanova u centru
- Letos je završena prva faza izgradnje nove zgrade, i sada smo u drugoj fazi – to su
zidarski radovi i očekujemo da to bude gotovo do kraja zime kako bi se pripremili
za završnu fazu koja podrazumeva opremanje i finalne radove zgrade. Ono što je
moj zadatak u bliskoj budućnosti a vezan za ovaj veliki projekat, jeste upoznavanje
sa novim direktorima javnih preduzeća, uspostavljanje odnosno nastavak saradnje
i praćenje radova.
n Koji su to uslovi koji su potrebni za čuvanje arhivske građe i kako ste se do
sada snalazili?
- Zapravo veliki problem predstavlja i što je to građa koja se čuva smeštena na više
lokacija. Na primer, letos smo radili arhivsku građu za Gradsku upravu i ta građa je
smeštena na čak šest lokacija odnosno u šest različitih skloništa što nikako nije
dobro. Zatim, prostorije Arhiva Grada su smeštene u starim zgradama u kojima ne
postoje uslovi jer u tim zgradama postoji i vlažnost koja ne odgovara čuvanju
građe. Samim prostorom koji imamo i sistemom protivpožarne zaštite mi praktično
zadovoljavamo samo minimum uslova. Nemanjem moderne opreme, moramo da
se snalazimo na različite načine, pa tako zimi stavljamo jače sijalice kako bismo
povisili temperaturu jer je optimalna temperatura 16 ili 17 stepeni Celzijusa, a ona
zimi bude znatno niža; leti stavljamo zastore na prozore kako sunčevi zraci ne bi
oštetili građu, stalno se proveravaju stakla i crepovi i tako dalje... Izgradnjom nove
zgrade zapravo rešavamo jedan veliki
problem i to je dugoročna investicija koja je
zaista potrebna.
n Osim velikih radova i iščekivanja novog
objekta koji će zadovoljiti optimalne
uslove za čuvanje građe kao i
novopristiglog materijala, Arhiv Grada
funkcioniše normalno i obavlja svoju
redovnu delatnost. Prikuplja se nova građa
a prema rečima diretktora Bogoljuba
Savina, tu je i manji priliv stečajne građe i
radi se na sređivanju dobijenog materijala.
- Pored velikog broja odgovornih poslova
koje vrši Arhiv, postavlja se i logično
pitanje – ko su korisnici Arhiva?
Bogoljub Savin, direktor
Korisnici Arhiva su građani koji iz nekog
razloga tragaju za dokumentima.
Potrebu da istažuju imaju dve do dve i po hiljade građana godišnje. Razlozi zbog
kojih oni dolaze mogu biti mnogobrojni, od istraživanja porodičnog stabla pa sve
ustanova u centru
do traganja za ispunjenim uslovima za dobijanje penzije. Međutim, u poslednje
vreme, sve je više korisnika advokata, naravno i građana koji dolaze po dokumenta
vezana za restituciju, odnosno povraćaj imovine koja im je bila oduzeta nakon
Drugog svetskog rata.
n Inače, arhivsku građu koja se nalazi na čuvanju u Istorijskom arhivu Novog
Sada može da istražuje svaki punoletni građanin pod uslovima koji su doneti
Odlukom o korišćenju arhivske građe u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada.
Za istraživanje je dostupna sva arhivska građa za koju su urađena informativna
sredstva. Ono što nije dostupno je obolela i nesređena arhivska građa za koju
nije izrađena kopija i građa čije je korišćenje ograničio stvaralac ili pravni
naslednik prilikom predaje građe arhivu. Istorijski arhiv Grada Novog Sada
izdaje fotokopije ili skenirane kopije dokumenata onima koji to potražuju.
Pored hroničnog problema oko prostora za čuvanje i skladištenje dokumenata,
postoji još jedan veliki problem.
- Veliki problem nam predstavlja i nedostatak kadrova i to je naš akutni problem.
Ograničeni smo brojem radnih mesta, međutim taj broj nije dovoljan za sav posao
koji radimo. Snalazimo se i volonterima nadomešćujemo broj ljudi koji nam
nedostaje. Uglavnom dolaze mladi istoričari koji žele da nauče arhivski posao i
polože stručni ispit, tako da nam to u velikom olakšava posao. Nadamo se da ćemo
sledeće godine imati prostora da primimo više zaposlenih, jer je to ono što nam je
neophodno.
Naspram ovih velikih problema sa kojima se već dugo vremena (i
svakodnevno) bori Arhiv Grada Novog Sada, mali projekti poput izložbi i
publikacija gotovo deluju nemogući za realizaciju. Ipak i po tom pitanju, oni su
u toku.
- Čekamo rebalans budžeta kako bismo mogli da planiramo šta ćemo da radimo i
šta da realizujemo. U avgustu smo objavili knjigu, odnosno preveli sa starog
nemačkog knjigu o princu Eugenu Savojskom što je bio zaista veliki posao. Srećom,
ta knjiga ima veliki odjek i vrlo je tražena. Do kraja godine nećemo imati izložbe,
nego tradicionalno u maju naredne godine, jer je 21. maj Dan Istorijskog arhiva
Grada Novog Sada. Javila nam se Rečna flotila sa željom da se tom izložbom
obeleži njihov rad, ali videćemo šta će to biti. Što se tiče izdavaštva, ostajemo pri
izdavanju Godišnjaka koji se bavi novijom istorijom 20. veka Novog Sada i okoline
čime se obogaćuje naučni fond radova Novog Sada.
n U planu je i još jedna vrlo bitna stvar i veliki posao za Arhiv Grada, koji će u
mnogome olakšati rad korisnicima. Digitalizacija i umrežavanje svih arhiva je
vrlo značajno za korisnike cele zemlje, kao i za same dokumente.
- Nažalost, kao i u većini stvari što smo u zaostaku za razvijenijim zemljama, tako
smo u zaostatku i sa digitalizacijom podataka. To je jedan vrlo veliki i ozbiljan
poduhvat na koji čekamo. Jedan deo građe jeste digitalizovan ali to je samo mali
deo naspram celog posla. Kada se uradi digitalizacija, ona će biti povezana i sa
Arhivima Vojvodine i Srbije i takva mreža podataka i istorijske građe će biti najbolja
za korišćenje. A osim što će korisnicima biti olakšano korišćenje, i dokumenti se tom
prilikom neće raubovati i to je zadatak koji predstoji svim arhivima.
U depoima Istorijskog arhiva Grada Novog Sada čuva se oko 6000 m1 arhivske
građe a dokumenta se nalaze u oko 850 fondova i zbirki koje obuhvataju
vremensko razdoblje od sredine 18. veka do danas. U ovim dokumentima se
nalaze podaci o razvoju Grada i okoline kao i pojedinih organa i organizacija
pravnih i fizičkih lica.
Sonja Madžar
ustanova u centru
ZGRADA PO STANDARDIMA ZA OČUVANJE ARHIVSKE GRAĐE
PROMOCIJA VREDNIH IZDANJA
Kada bude gotova nova zgrada
Istorijskog arhiva Novog Sada,
arhivska građa će biti smeštena u
novih šest hiljada kvadratnih metara
prostora. Nova zgrada se završava u
Ulici Filipa Višnjića. Vrednost ovog
objekta prelazi 500 miliona dinara, a
za prvu fazu radova izdvojeno je 169
miliona dinara. Druga faza podrazumeva zatvaranje gradilišta, a treća opremanje objekta. Zgrada Arhiva
imaće suterensku etažu, prizemlje i dva sprata. Najveći deo zgrade - oko
četiri hiljade kvadrata zauzimaće depoi, a u drugom delu nalaziće se
upravni deo, radionice za konzervaciju i reparaciju, snimanje i proučavanje
građe, sale za edukaciju, biblioteka i izložbeni prostor. U suterenu će biti
smeštene garaža i druge tehničke prostorije. Objekat će biti opremljen
svim potrebnim instalacijama, uključujući i sistem za suvo gašenje požara,
kompletnu klimatizaciju i ventilaciju, kao i kontrolu mikroklimatskih uslova
za čuvanje arhivske građe.
Istorijski arhiv grada i Muzej grada Novog
Sada organizovali su početkom avgusta
svečanost
povodom
obeležavanja
296-godišnjice Bitke kod Petrovaradina,
koja se odigrala 5. avgusta 1716.
Bitka kod Petrovaradina, u kojoj je
učestvovalo između 200 i 300 hiljada
vojnika, predstavlja najveću bitku koja se
desila na prostoru Novog Sada gledano
kroz istoriju. Petrovaradinska tvrđava tada je predstavljala granično utvrđenje
između hrišćanstva i islama, između dve civilizacije Evropske i Osmanske.
Kasnije se pokazalo da je Tvrđava kao vojno strateški objekat kroz čitavu istoriju
postojanja pokazala presudni vojno-strateški značaj i koliko je ona ključna kao
granična fortifikacija Habzburške monarhije kojoj smo i mi pripadali. U okviru
svečanosti otvorena je digitalna izložba portreta Eugena Savojskog, koji je
komandovao austrijskom vojskom, kao i dokumenata i planova bitke kod
Petrovaradina.
U okviru obeležavanja godišnjce Petrovaradinske bitke održana je i promocija
knjige Bitka kod Petrovaradina 1716 - Ratni izveštaji princa Eugena
Savojskog o kojoj je govorio pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i
javno informisanje Milan Micić. Takođe, predstavljeno je i šesto izdanje
Godišnjaka Istorijskog arhiva grada Novog Sada, o kome je govorio prof. dr
Peter Rokai.
festival u centru
CINEMA CITY Festival 2012
EVROPSKA FILMSKA AKADEMIJA U NOVOM SADU
Peti internacionalni filmski festival Cinema City
održao se od 16. do 23. juna. Posetioci su mogli da
pogledaju neka od najnovijih filmskih ostvarenja
strane i domaće produkcije, različitih žanrova,
poetika i produkcije.
Po prvi put u našoj zemlji, članovi borda Evropske
filmske akademije bili su počasni gosti Festivala,
gde su održali i jedan od svojih godišnjih bord
sastanaka. Ova institucija osnovana je 1988. godine,
kako bi na jednom mestu okupila najznačajnije
predstavnike evropskog filma. Namera Festivala je
OPEN AIR, Katolička porta
bila da evropski i domaći profesionalci kroz kreativan
dijalog razmene znanja i iskustva, ohrabrujući razvoj
savremene srpske kinematografije. Festival je održan na svim lokacijama kao i
do sada – u Srpskom narodnom pozorištu, Katoličkoj porti (Burn Open Air),
Kulturnom Centru Novog Sada i u bioskopu Arena – dok su ove godine, zbog
finansijskih nemogućnosti, iz programa isključeni besplatan otvoreni bioskop u
Dunavskom parku, verovatno najpopularnije
mesto posetilaca Festivala, i žurke otvaranja i
zatvaranja.
Tokom 8 dana prikazano je stotinak filmova, u 8
selekcija: Nacionalna klasa (takmičarska selekcija
domaćeg filma), Exit Point (internacionalna
takmičarska selekcija), Hungry Days (selekcija
prvih filmskih ostvarenja), Up to 10.000 Bucks
(takmičarska selekcija filmova snimljenih sa manje
od 10.000 dolara), 360º (izbor iz nezavisne svetske
kinematografije), Planet Rock (selekcija muzičkih
filmova) i Special Screenings, dok je selekcija
Fokus predstavila ostvarenja mađarskih stvaralaca u izboru legendarnog
mađarskog autora Bele Tara, kome je prošlogodišnja selekcija Respect To i bila
posvećena – a ove godine retrospektivi Andreasa Drezena, jednog od
najznačajnijih savremenih nemačkih autora.
festival u centru
Na zatvaranju Festivala, u Srpskom narodnom
pozorištu, u okviru glavnih takmičarskih selekcija
dodeljeno je dvadesetak nagrada. Žiri glavne
takmičarske selekcije Nacionalna klasa, u sastavu
Laurence Herszberg, Davide Manuli, Mary Nazari,
Lorena Pavlič i Martin Schweighofer, jednoglasno je
odlučio da Nagrada festivala IBIS, za najbolji film,
ode u ruke Maji Miloš za njen super-uspešni debi
Klip, „briljantan u svojoj hrabrosti i provokativnosti”;
film Miroslava Momčilovića Smrt čoveka na
Balkanu, sa osvojene četiri nagrade, najnagrađenije Maja Miloš , Nagrada IBIS
je ovogodišnje ostvarenje: Najbolji reditelj i
Najbolji scenario (Miroslav Momčilović), Najbolji glumac (Emir
Hadžihafizbegović), i Nagrada kritike FIPRESCI u selekciji Nacionalna klasa;
drugi film po broju nagrada bio je Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem
i plakanjem Bojana Vuletića: Najbolja glumica (Nada Šargin) i Nagrada
kritike FIPRESCI Bojanu Vuletiću; Nagradu publike osvojila je Parada Srđana
Dragojevića, a specijalno priznanje za visok kvalitet fotografije otišlo je
filmu Ustanička ulica. Žiri takmičarske selekcije Exit Point, u sastavu Fridrik
Thór Fridriksson, Simon Perry, Jean Roy, Mira Staleva i Will Tizard, jednoglasno
je dodelio Nagradu za najbolji film ostvarenju Nepravedni svet grčkog
reditelja Filiposa Tsitosa, jer „pokazuje očigledan rediteljski pečat i individualni
talenat koji snažno sazreva”. Žiri programa Hungry Days,
João Pedro Rodrigues, Zvonimir Jurić i Santiago Fillo,
Nagradu za najbolji film dodelili su filmu Brazilca
Klebera Mendose Filje Zvuci okoline. Rajko Petrović,
Nevena Matović i Irena Škorić, u selekciji Up to 10,000
Bucks, dodelili su filmu Miraž Srđana Keče Nagradu za
najbolji film, Nagradu za najbolji srpski film filmu Na
drugoj strani Marka Đorđevića, Nagradu za najbolji
mađarski film filmu Pola deset mlade rediteljke Aniko
Urban, i nekoliko specijlnih priznanja: za nabolji
dokumentarni film, poljskom Kampu Tomaža
Ježiroskog, filmu Stevan M. Živković Vladimira Tagića za
režiju, i direktoru fotografije Ivanu Markoviću za Fragmente. U selekciji Exit
Point, Nagrade kritke FIPRESCI osvojili si Stockholm East Simona Kaijsera da
Silve i Saradnik Martina Donovana. Na Cinema Now Live Academy, poznati
autori podelili su iskustva u pravljenju filmova, a u saradnji sa SAE Institutom iz
Beograda, nekoliko mladih autora imalo je priliku da nauči i pravi kratke
filmove sa sve zapaženijim DSLR-aparatima. Takođe, u okviru IPA
prekograničnog programa Mađarska – Srbija, sufinansiranog od EU,
realizovan je projekat Cinema Contact.
Daniel Mandić
ličnost u centru
Vladimir Kopicl, književnik i kulturni delatnik
OD NAS ZAVISI KOLIKO ĆE NOVI SAD BITI GRAD KULTURE
Vladimir Kopicl (1949) već decenijama obavlja niz,
na prvi pogled teško spojivih delatnosti – paleta
njegovih interesovanja je zaista impresivna. On je
jedan od vodećih srpskih pesnika i književnih
kritičara, novinar, urednik, pozorišni selektor i
prevodilac, a u isto vreme je neumoran politički i
kulturni delatnik koji godinama učestvuje u kreiranju
novosadske kulture. Osnovnu i srednju školu završio
je u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Katedri za
jugoslovensku i opštu književnost Filozofskog
fakulteta. Radio je kao urednik Centra za umetnost
Tribine mladih u Novom Sadu (1971-1973), a od 1981.
godine bio je zaposlen u redakciji Dnevnika kao
književni, filmski, pozorišni kritičar i urednik. Od 1971.
do 1976. bio je aktivan na polju konceptualne
umetnosti, performansa, proširenih medija i izlagao
na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u
našoj zemlji i svetu.
Član uredništva Letopisa Matice srpske bio je od 1981.
do 1995. godine; 1986-1989. bio je glavni i odgovorni
urednik višejezičnog časopisa Rays/Luči/ Los Rauos/
Strahlen, a 1995-1998. godine bio je osnivač i glavni i
odgovorni urednik časopisa za teoriju, radikalizme i
umetnost TRANSkatalog.
Godine 1995-1998. bio je osnivač, selektor i predsednik
Umetničkog odbora Internacionalnog festivala
alternativnog i novog teatra INFANT u Novom Sadu, a
posle 2000. godine selektor Festivala profesionalnih
pozorišta Vojvodine, Jugoslovenskog pozorišnog
festivala u Užicu i Sterijinog pozorja u Novom Sadu.
Član je Srpskog književnog društva, Srpskog PEN
centra, Društva književnika Vojvodine, Jugoslovenskog
društva za umetnost i tehnologiju spektakla – JUSTAT,
i dr.
Dobitnik je Brankove nagrade za poeziju (1979),
Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (1989), Nagrade
ličnost u centru
Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (2003), književne nagrade
Stevan Pešić (2003), Nagrade Istok-Zapad za književnost (2006), Nagrade
Vladislav Petković Dis za ukupan pesnički opus (2008) i Nagrade Desanka
Maksimović (2012) za doprinos srpskoj poeziji.
Takođe, Kopicl je obavljao nekoliko funkcija u Gradu: bio je pomoćnik
gradonačelnika za kulturu, zatim direktor Muzeja savremene umetnosti, a
kratko vreme je proveo na mestu Gradskog sekretara za kulturu. Povoda za
razgovor sa njim je bilo mnogo - evo šta je Kopicl izjavio za vodič Centar:
n Preko četrdeset godina bavite se mnogim kulturnim delatnostima. S obzirom na
vaše bogato iskustvo, kakva je vaša vizija kulturnog života Novog Sada?
- U jednom promotivnom tekstu, kome sam autorski kumovao, Novi Sad se,
između ostalog, naziva „dvosmernim urbanim vratima Evrope“. I danas mi se to
čini održivim i izazovnim okvirom, naročito za viziju kulturnog identiteta i
razvoja našeg grada. Znači, stalno dograđivanje onoga što na nivou žive
tradicije i aktivnih institucija već imamo, uz pojačano nastojanje svih, od
umetnika do tzv. političara, da najbolji dometi naše kulture ne budu vidljivi
samo za nas nego da imaju što bolje pretpostavke za promociju i komuniciranje
u regionu i svuda unaokolo. Da budu naša autonomno novosadska i evropska
preporuka, spona, veza sa svima kojima je do
komunikacije i saradnje stalo. A tih je mnogo,
uverio sam se u to upravo radeći za Grad
proteklih godina.
n Koje vrednosti Novi Sad čine gradom kulture, i
šta još treba uraditi da bi on u skorijoj budućnosti
postao istinska kulturna prestonica?
- Novi Sad jeste i biće grad kulture upravo
onoliko koliko ga Novosađani takvim vide i
koliko rade na tome da takvog urbanog
osećanja bude sve više i sa sve jačim pokrićem.
Naravno, upravo u tom smeru neophodno je
osnažiti iskren dijalog, živu razmenu ideja između svih koji mogu doprineti da
definisane i opštepoznate ciljeve u lokalu – od sređivanja Tvrđave i njenog
Podgrađa pa do novih institucija kulture primerenih novim kulturnim
potrebama, pogotovo onih mladih, neetabliranih a kreativnih – iz atmosfere
svakovrsnog afekta prevedemo u niz dogovorenih, projektno postavljenih pa
tako i finansiranih delatnosti koje bi vodile nekom preglednom cilju čija su
ličnost u centru
pravila jasna a izgledi dobri. Upravo takvom čini mi se kandidatura našeg
grada za Evropsku prestonicu kulture. Sve se tu zna, mnogo toga je i moguće,
ali treba dosta volje i rada bez klasičnog kulturtregerskog vrludanja te
ovamo te onamo, da se slučajno ne bi nekom zamerili ili, ne daj bože umorili.
n Fascinantno je kako vi već godinama uspevate uskladiti i pomiriti svoj
angažman u kulturi i politici sa svojom pesničkom delatnošću. Kako vam to
polazi za rukom?
- Pošto mi se nikad nije sviđala ona stara parola da ko radi taj i greši, prihvatio
sam novu, da ko radi taj i piše. U novije vreme, kako sve manje stižem kući, do
svog najboljeg kritičara, kompjutera, počeo sam sve intenzivnije da pišem na
svom mobilnom telefonu, nekad u hodu a nekad i polusedeći ili poluleteći.
To je proizvelo jednu sasvim novu kreativnu situaciju, napetu koliko i
produktivnu, makar da u osnovi nema nikakve veze sa politikom. Zapravo,
čini mi se da me više vole Muze nego bilo koji naš politički lider, što se vrlo
jasno vidi i iz moje političke karijere koja sve uspešnije teče logikom rečice
ponornice.
n Nedavno ste primili nagradu Desanka Maksimović za celokupan doprinos
srpskoj poeziji. Neki od ranijih dobitnika, poput Novice Tadića, odbili su ovo
priznanje ističući suštinske poetičke razlike između sopstvenog, i stvaralaštva velike
pesnikinje. Taj poetički raskorak postoji i kod vas. Nekada neoavangardista, zatim
postmodernista, ipak ste primili nagradu koja nosi ime autorke koja je pisala
tradicionalističku poeziju. Zašto ste, i pored pomenute činjenice, prihvatili to
priznanje?
- Prvo, nagrade postoje da se primaju i da pesnicima pomažu da prežive kad
drugo omane. Drugo, Desanku Maksimović sam poznavao i čitalački i lično.
Čitalački u ono najslađe doba kad se formiraju prvi mitovi, slike i sazvučja stiha,
a lično većinom iz lepih, tihih, saučesničkih šetnji u koje smo nekad zajedno išli
na dobrim starim pesničkim festivalima. Dobar je to feeling, a ja nisam neko ko
bi štogod takvo kvario zarad nekakvog postnagradnog pozicioniranja, makar i
etičkog, poetičkog ili transkosmičkog tipa. Takav sam i ne marim.
Bojan Samson
festivali
FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA
“Ulični svirači – Plaing for Change”
festivali
FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA
INTERNACIONALNA ATRAKCIJA NA OTVARANJU
Najveće zvezde ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača, koji počinje 6.
septembra i trajaće do subote uveče 9. septembra, biće vrhunski i svetski
priznati umetnici uličnog sviranja, internacionalni sastav „Playing for Change”
koji će nastupiti na Trgu slobode. Istoimena humantirna fondacija iz
Sjedinjenih Američkih Država pokrenula je 2004. godine sastav uličnih
svirača iz svih delova planete, sa idejom da je muzika jezik kojim govore bez
obzira na rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost.
„Playing for Change“ će tokom boravka u Srbiji, osim koncerta, nastaviti i
globalni projekat ujedinjenja sveta putem muzike. Reditelj Mark Džonson će
snimati prizore Festivala za potrebe svog novog doku-mentarnog filma o
uličnim sviračima širom sveta. U tu svrhu će odabrati jednog lokalnog
muzičara, kojeg će uključiti u internacionalnu porodicu uličnih svirača i tako
ga učiniti delom ovog svetskog projekta.
Globalna misija sastava „Playing for Change“ uklapa se u humanitarni
karakter ovo-godišnjeg Festivala uličnih svirača, čiji je jedan od glavnih
strateških ciljeva da se prikupi novac za pomoć deci Novog Sada, štićenicima
Svratišta za decu koja žive i rade na ulici. Tako će svi dobrovoljni prilozi koje
posetioci Festivala ostave u uobičajene prevrnute šešire ispred muzičara na
gradskim ulicama, uz pristanak svih umetnikla koji će nastupiti na
manifestaciji, biti uplaćen na račun ove ustanove.
Dolazak „Playing for Change“ u Novi Sad i njihov koncert na Festivalu uličnih
svirača realizovani su uz pomoć ambasade Sjedinjenih Američkih Država u
Beogradu. Festival organizuje Umetnička asocijacija „Inbox“ iz Novog Sada,
pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada i uz podršku Sekretarijata za kulturu
AP Vojvodine, Turističke organizacije Novog Sada, Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja Republike Srbije i Evropske komisije.
Spektakl hodanja po žici, neviđen na ovim prostorima u novijoj istoriji, jedan je
od vodećih ukrasa predstojećeg Festivala uličnih svirača, od koga će
posetiocima, gotovo sigurno, masovno zastajati dah, a moguće je i padanje u
nesvest od uzbuđenja. Subota uveče na Trgu slobode, ali i kompletna istorija
ove manifestacije, biće bogatije za iskustvo susreta sa svetskom veličinom broj
jedan u sasvim posebnoj, adrenalinskoj vrsti ulične umetnosti - Ramonom
Kelvinkom Juniorom.
Francuz neverovatne hrabrosti, hladnokrvnosti i lucidnosti, poznat je i kao
“čovek koji pleše sa zvezdama”. Disciplinu staru koliko i sama ulična zabava, a
to znači više hiljada godina, upražnjava nadasve strasno i potpuno posvećeno.
Novosađane i njihove goste tako očekuje nešto što se ne viđa baš svaki dan, ali
se zato prepričava do kraja života.
festivali
OKRUGLI STOLOVI O ULIČNOJ UMETNOSTI U SVETU
Ramon Kelvink
Nova, proširena koncepcija Festivala uličnih svirača ove godine podrazumeva i
ciklus dva okrugla stola, koji će biti održani u subotu i nedelju, od 16 časova, u
bašti kafea “The End” iza bioskopa “Arena cineplex”. Na tim javnim susretima
će se, uz učešće predstavnika organizatora sličnih festivala širom Evrope,
razgovarati o iskustvima ulične umetnosti danas u svetu, kao i o urbanim
sredinama u svetlu ovakvih događaja.
Prvi dan, u subotu 8. septembra, na programu će biti prezentacija festivala
Imažinarijuš, koji se svake godine održava u mestu Santa Maria de Feira u
Portugalu. Ovaj događaj inače ima uspešnu saradnju sa Festivalom uličnih
svirača, uz protokol koji je u Gradskoj kući u Novom Sadu potpisan 2007.
godine.
“Umetnost u javnim prostorima” biće tema skupa u nedelju (9. septembar),
uz opštu priču o festivalima ulične umetnosti u Evropi i preobražaju urbane
sredine pomoću umetnosti i događaja kao što je Festival uličnih svirača. Tom
prilikom biće razmenjena iskustva sličnih događaja u Grčkoj, Francuskoj,
Porugalu i Srbiji. Učesnici će biti: direktor festivala Istfest u Atini, Nikos
Hacipapas, organizator kulturnih manifestacija iz Francuske Frank Luk
Danselm, umetnik francuske trupe Malabar, kao i David Rago, Kriština Tenreiru,
Ugo Kruz i Aleksandar Carić.
književnost
PROGRAMI U GRADSKOJ BIBLIOTECI
Sreda, 5. septembar
Čitaonica Gradske biblioteke, Dunavska 1
izložba posvećena VUKU STEFANOVIĆU KARADŽIĆU
(1787-1864), a povodom 225 godina od njegovog rođenja.
Izložbu je priredila Nada Urošević, urednik kulturnih programa.
41. BRANKOVO KOLO
Petak, 7. septembar, 19 sati
Čitaonica Gradske biblioteke, Dunavska 1
NENAD GRUJIČIĆ
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE
(1847–2000)
(Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2012)
Povodom 165. godišnjice izlaska prve knjige
Branka Radičevića u Beču
Učestvuju: dramski umetnici, Marija
Sloboda i Nenad Grujičić
Gradska biblioteka u Novom Sadu
Dunavska 1
tel. 021/525-540
e-mail: [email protected]; www.gbns.rs
radno vreme: 7.30 – 20 sati
19.30 sati
NOVI LAUREATI ‘’PEČATA VAROŠI SREMSKOKARLOVAČKE’’
DRAGOSLAV DEDOVIĆ
MANOJLE GAVRILOVIĆ
20 sati
TAKO GOVORE PESNICI
IVAN NEGRIŠORAC
Subota, 8. septembar, 19 sati
Čitaonica Gradske biblioteke, Dunavska 1
19 sati
POETSKI TEATAR
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE,
Romantičari
19.30 sati
NOVE PESNIČKE KNJIGE BRANKOVOG KOLA
BOJANA VESIN
ZA/LET
BORISLAVA DVORANAC
IŠČEZLI CVET
20 sati
NOVI DOBITNICI NAGRADE ‘’STRAŽILOVO’’
DUBRAVKA MILENKOVIĆ
VELIBOR SIKIMIĆ
ALEKSANDRA MARILOVIĆ
Ponedeljak, 10. septembar, 19 sati
Gradska biblioteka, Dunavska 1
TAKO GOVORE PESNICI
STEVAN TONTIĆ
Četvrtak, 13. septembar, 19 sati
Gradska biblioteka, Dunavska 1
POETSKI TEATAR
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE
Petak, 14. septembar, 19 sati
Biblioteka ‘’Branko Radičević’’
Sremski Karlovci, Karlovačkih đaka 4
POETSKI TEATAR
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE
Subota, 15. septembar, 12 sati
Biblioteka ‘’Branko Radičević’’
Sremski Karlovci, Karlovačkih đaka 4
PISCI IZ SVETA
ALISIJA ASA KAMPOS – Španija
AGNJEŠKA ŽUHOVSKA-ARENT – Poljska
DŽEJMS DŽORDŽ KEJTS – SAD
EMIL ANDREJEV – Bugarska
TONKO MAROEVIĆ – Hrvatska
književnost
KNJIŽEVNI TRIPTIH
IVANA DIMIĆ
MIRJANA MITROVIĆ
MARKO VIDOJKOVIĆ
SRĐAN ASANOVIĆ, pojac
Sreda, 19. septembar, 19 sati
Čitaonica Gradske biblioteke, Dunavska 1
STANKO HOLCER
NEK ŽIVI LJUBAV
(poezija, Kairos, Sremski Karlovci, 2012)
Učestvuju: Nebojša Kuzmanović, Franja Petrinović i Stanko Holcer.
Elektronska lupa za pomoć slabovidim licima
Gradska biblioteka u Novom Sadu uspostavila je novi korisnički servis, koji
podrazumeva primenu asistivne tehnologije kako bi se knjižni fondovi Biblioteke
učinili dostupnijim slabovidim licima i licima sa oštećenjem vida. Uz pomoć
uređaja Elektronska lupa, na veoma jednostavan i komforan način, moguće je
ostvariti uvećanje teksta, podešavanje osvetljenja, kao i jačinu boja i kontrasta
publikacije odabrane za čitanje. Elektronska lupa nalazi se u Čitaonici, na prvom
spratu centralne zgrade Gradske biblioteke u Dunavskoj 1, a njena upotreba biće
omogućena svim korisnicima koji budu želeli da koriste knjige iz bibliotečkih
fondova, kao i sopstvene knjige i drugi materijal za čitanje.
književnost
Katolička porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
Septembarski programi u KCNS
Subota, 1. septembar, Klub “Tribina mladih”, 19 sati
MELINDA NAĐ ABONJI
GOLUBIJE SRCE
(roman, Laguna, Beograd, 2012)
Učestvuju: Tonko Maroević (Hrvatska), Džim
Kejts (SAD), Emil Andreev Ivanov (Bugarska),
Agnješka Žuhovska (Poljska), Ivana Dimić,
Mirjana Mitrović i Marko Vidojković (Srbija)
Subota, 15. septembar, klub “Tribina mladih”, 20 sati
UČESNICI KNJIŽEVNE KOLONIJE SRPSKOG KNJIŽEVNOG DRUŠTVA
Otvoreno čitanje pesničkih i proznih tekstova
Subota, 22. septembar, klub “Tribina mladih”, 19 sati
ZONA – 11 GODINA POSLE
Otvoreno čitanje pesničkih i proznih tekstova
Učestvuju: Nika Dušanov, Sergej Stanković, Patrik Kovalski, Siniša Tucić,
Dejan Borojević, Bojana Arnautović, Ivan Srma, Dušan Živković, Mladen
Ilić, Saša Vojinović, Steva D. Jovanović, Bojan Samson, Miloš Galetin,
Bojan Pejaković, Valerija Varga i Miloš Martinović.
Sreda, 26. septembar, klub “Tribina mladih”, 20 sati
Ciklus PORTRETI
JOVAN DELIĆ
Učestvuju: Jovan Ljuštanović, Gorana Raičević,
Ivan Negrišorac i Jovan Delić.
Petak, 28. septembar, klub “Tribina mladih”, 20 sati
Ciklus POETSKI TEATAR
DA LI POSTOJI... JUDITA ŠALGO?
Tekstove Judite Šalgo izvode: ALICE IN WONDERBAND (Marko, Ana, Alisa i
Vid Dinjashwillov) i Ivan Pravdić.
književnost
PROGRAM U NOVOSADSKOJ KNJIŽARI
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
KNJIŽEVNOST U CK 13
Četvrtak, 20. septembar, 20 sati
Promocija knjige
RADOVI U KUĆI
Zbornik tekstova sa Radionice kreativnog pisanja u
CK13
Učestvuju: Hana Lončarević, Vladimir Milojković,
Nikola Popović, Tamara Jakšić, Goran Stamenić,
Vanja Nikolić, Jelena Anđelovski i Bojan
Krivokapić.
Četvrtak, 27. septembar, 19 sati
PROFEMINA
Promocija i razgovor o časopisu za žensku kulturu i
stvaralaštvo
Učestvuju: Dubravka Đurić, Milena Stefanović,
Silvia Dražić i Bojan Krivokapić.
PROGRAM U MATICI SRPSKOJ
Subota, 22. septembra, Svečana sala
Matice srpske, 18 sati
GALJINA ŠEVCOVA
RUSKI HUMANITARNI POHOD NA BALKAN
Promocija knjige
Učestvuju: Njegovo Visoko Preosveštenstvo
Arhiepiskop švajcarski i zapadnoervopski
Mihail, Predstavnici Fonda Andreja
Prvozvanog i Centra nacionalne slave,
Radojka Kovač, predsednik Društva “Resurs”,
Ana Filimonova, naučni saradnik instituta
RAN, Ivana Žigon, predsednik Društva
srpsko-ruskog prijateljstva.
Sreda, 19. septembar, 12 sati
Novosadska Knjižara, ulica Modene
SINIŠA ŽIVKOVIĆ
PUT MAGELANOVE MAPE
(pikarski roman, Prometej, Novi Sad, 2011)
Učestvuju: Zoran Kolundžija i Siniša Živković.
književnost
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Omladinski centar CK 13
KNJIŽEVNI PROGRAMI U OKTOBRU
Serija predavanja
GERUSIJA
UVOD U RADIKALNE TEORIJE
Subota, 6. oktobar, 14 sati
BART/MARKIZ DE SAD - Srećko Horvat, Dušan Maljković
Subota, 13. oktobar, 14 sati
POSTKOLONIJANIZAM - Milan Rakita, Vladimir Gvozden
Subota, 20. oktobar, 14 sati
SITUACIONIZAM/BATAJ - Gašpar Mikloš Tamaš/Branko Romčević
Subota, 27. oktobar, 14 sati
NEMATERIJALNI RAD/NOVA TEORIJA VREDNOSTI - Primož Krašovec/
Dušan Grlja
Ponedeljak, 22. oktobar, 20 sati
VEČE PUTOPISNE POEZIJE MAJE KLARIĆ (Šibenik) i predstavljanje njene
knjige ŽIVOT U RUKSAKU (AGM, Zagreb, 2012).
Učestvuju: Bojan Krivokapić i Maja Klarić.
PROGRAMI
U GRADSKOJ BIBLIOTECI
U OKTOBRU
Četvrtak, 18. oktobar, 19 sati
Čitaonica Gradske biblioteke,
Dunavska 1
LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ
SJAJ U OKU ZVEZDE
(Globosino Aleksandrija, Beograd, 2012)
KNJIŽEVNI PROGRAMI KCNS U OKTOBRU
književnost
Katolička porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
Četvrtak, 4. oktobar, 20 sati, Klub „Trbina mladih“
Povodom 50 godina izlaska prvog singla Bitlsa
PROMOCIJA KNJIGE
IJAN MAKDONALD: REVOLUCIJA U GLAVI - pesme Bitlsa i šezdesete
(Clio, Beograd, 2012)
Učestvuju: Vitomir Simurdić, Bogomir Mijatović, Anđelko Maletić i
Zoran Paunović
O knjizi: Bitlsi su gotovo sami stvorili pop muziku kakvu poznajemo.
Danas su njihove pesme inspiracija mnogim pop i rok zvezdama.
Liverpulska četvorka je promenila svet dajući glas svom vremenu. Ova
priznata knjiga doseže do samog srca Bitlsa - njihovih ploča. Autor
poseduje jedinstveno znanje i moć da „pročita” 241
pesmu Bitlsa hronološki – od njihovih amaterskih početaka preko
pesme Real lovedo njihovog poslednjeg okupljanja 1995. Ijan
Makdonald jasno pokazuje zašto su pesme ovog kultnog benda i danas
sveprisutne.
O autoru: Ijan Makdonald je bio proslavljeni muzički kritičar i
poznavalac različitih muzičkih žanrova. Bio je pomoćnik urednika u New
Musical Express.Bio je tekstopisac i autor je knjige New Shostakovich.
* Makdonaldova inspirativna kritika je postalo delo prema kome se mere
sve knjige o Bitlsima. Observer
* Ubedljivo najneophodnija knjiga o Bitlsima ikada napisana je upravo
postala još neophodnija. Ankat (Uncut)
* Trijumf – neodoljiv, zavodljiv i predivan! Nik Hornbi
Četvrtak, 18. oktobar, 20 sati
Ciklus Savremena srpska poezija
ČARNA POPOVIĆ: BELO BLATO
(poezija, edicija Najbolja, Pančevo, 2012)
Učestvuju: Jasmina Topić, Bojan Samson i Čarna Popović.
Petak, 19. oktobar, 20 sati, Klub
„Tribina mladih“
Ciklus: POETSKI TEATAR / ISTINA JE
NAJVEĆA LAŽ
Poeziju Slobodana Tišme izvode:
ALICE IN WONDERBAND
(Alisa Dinjaschwillov, Vid Dinjaški,
Marko Dinjaški, Ana Vrbaški) i Ivan
Pravdić
muzeji i galerije
GALERIJA MATICE SRPSKE
Do 30. septembra, 20 sati
CRTEŽI PETRA DOBROVIĆA, izložba
Na izložbi su prikazana 32 crteža iz kolekcije Galerije
Matice srpske koji su 1961. godine otkupljeni iz privatnog
vlasništva Dušana Plavšića iz Zagreba. Pored crteža,
publika ima priliku da se upozna i sa Dobrovićevim
slikarstvom kroz nekoliko slika izloženih u stalnoj postavci
prve polovine 20. veka.
Prateći program:
Petak, 7. septembar, 18 sati
Promocija knjige Ratomira Kulića:
CRTEŽ - KOD ZA RAZUMEVANJE STVARALAŠTVA
PETRA DOBROVIĆA
O knjizi će, pored autora, govoriti mr Tijana Palkovljević,
upravnica Galerije Matice srpske i dr Dragan Bulatović,
profesor Univerziteta u Beogradu
Petak, 14. septembar, 18 sati
Projekcija dokumentarnog filma o Petru Dobroviću
Iz serijala Slikari i vajari Radio televizije Beograd
Petak, 21. septembar, 18. sati
Stručno tumačenje autora izložbe Ratomira Kulića
Galerija Matice srpske
Trg galerija 1
21000 Novi Sad
E-mail: [email protected]
www.galerijamaticesrpske.rs
Četvrtak, 20. septembar, 20 sati
SLIKA U OGLEDALU – KATARINA IVANOVIĆ, izložba
Povodom obeležavanja 200. godišnjice rođenja Katarine Ivanović, jedne od
najznačajnijih heroina srpskog slikarstva, Narodni muzej u Beogradu je krajem
2011. godine priredio izložbu Slika u ogledalu – Katarina Ivanović, koju će sada i
novosadska publika biti u prilici da vidi i da uživa u čuvenim
delima Katarine Ivanović, kao i onim manje poznatim
javnosti. Autor izložbe je Petar Petrović, kustos Zbirke
srpskog slikarstva XVIII i XIX veka Narodnog muzeja.
Na otvaranju izložbe govoriće mr Tijana Palkovljević,
upravnica Galerije Matice srpske, dr Tatjana Cvjetićanin,
direktorka Narodnog muzeja u Beogradu i gospodin
Bratislav Petković, ministar kulture, informisanja i
informacionog društva Republike Srbije, koji će izložbu
zvanično otvoriti.
Prateći program:
Svaki dan u 12 i 17 sati
Kustoska tumačenja izložbe
Petkom u 18 sati
Stručna (autorska) tumačenja, projekcije dokumentarnog filma iz 2008. godine
“Katarina Ivanović – prva srpska slikarka” i predavanja o slici “Mlada žena u
srpskom (Anka Topalović rođ. Nenadović)
Sutjeska 2, SPENS, 21000 Novi Sad, Serbia
muzeji i galerije
GALERIJA MACUT
Utorak, 4. septembar, 19 sati
SLIKE IZ ŽIVOTA, izložba slika Marije Milanković
Slike iz života je serija crteža koji prate život beogradske
dizajnerke Marije Milanković. Kod kuće, na poslu, na
šalterima, u taksi prevozu, na godišnjem odmoru. Iako
pomalo začuđujuće, situacije u kojima se glavni lik nalazi su,
uverljive i stvarne. Slike iz života su duhovit, istinit doživljaj
svakodnevnice.
GALERIJA NOVOSADSKOG OTVORNOG UNIVERZITETA
Radnčka 20, 21000 Novi Sad
Sreda, 5. septembar, 19 sati
JAVNI NASTUP, izložba fotografija Adriane Halas
Portreti, koji će moći da se vide na prvoj
samostalnoj izložbi Adriane Halas, nastali su u
periodu od šest meseci fotografskog kursa
“foto-reporter”, koji realizuju Ars akademija i
Novosadski otvoreni univerzitet. Fotografije su rezultat vežbi s autorkinog
boravka na brojnim javnim dešavanjima u Novom Sadu. Na fotografijama su
lica poznatih umetnika, naučnika i drugih ličnosti sa novosadske kulturne
scene. Izložbu će otvoriti Željko Savić, inžinjer fotografije i predsednik
upravnog odbora Ars Akademije.
Đure Jakšića 7 • 021/422 176 • 021/422-177
[email protected]
www.akademija.uns.ac.rs
MULTUMEDIJALNI CENTAR AKADEMIJE UMETNOSTI
Ponedeljak, 10. septembar, 19 sati
Izložba radova Letnje radionica fotografskih procesa XIX veka
U organizaciji Katedre za Fotografiju Akademije
umetnosti u Novom Sadu od 6. do 10. septembra biće
održana Letnje radionica fotografskih procesa XIX veka,
a nakon toga upriličena izložba radova realizovanih u
okviru nje.
Rad u okviru radionice zasniva se na istraživanju u
mediju fotografije starim, zaboravljenim tehnikama iz XIX veka koji
podrazumeva rad camerom obscurom i cijanotipskim postupkom. Učesnici su
studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, studenti Fakulteta primenjenih
umetnosti u Beogradu kao i gosti iz Rijeke, Banja Luke i Pariza.
Radionicu vode: Ivan Karalvaris (camera obscura) i Dubravka Lazić
(cijanotipija).
ZBIRKA STRANE UMETNOSTI
Četvrtak, 13. septembar, 19 sati
MEMORIALIS LIBER
izložba slika Vladimira Bogdanovića
Izložbu će otvoriti književnik Radovan Ždrale i
maestro Dejan Bogdanović na violini.
muzeji i galerije
LIKOVNI SALON KCNS
Ponedeljak, 10. septembar
ĐORĐE MARKOVIĆ, grafike
TRAJNOST IDEJA U OKVIRU SITUACIJA
“Masterska izložba zaokružuje rad nastao tokom
studija na Akademiji likovnih umetnosti u Novom
Sadu. Izložbu čini devet radova jednakih
dimenzija, 50 x 70 cm. S obzirom da se bavim
scenografijom, masterski radovi su nastajali na
način na koji skiciram scene, jer je svaki prostor
jedna scena. Na njima je boja izražajno sredstvo
kao termin za osećanja. Jedinu fizičku dubinu dobija prostor u kojem je kesa,
iza koje se nalaze bačeni radovi. Tako, radovi masterske izložbe nisu samo
grafički listovi, već su ansamblaži - litografija, najlon, odbačeni crteži. Ti crteži
pripadaju seriji nezavršenih radova sa osnovnih studija. Okvir, izveden u
litografskoj tehnici predstavlja prostore, predmete i simbole koji su me
okruživali u tom periodu i sada se nalaze iza najlona.” (Autor)
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Ponedeljak, 17. septembar
MIHAILO PETKOVIĆ, slike
Rođen je 1958. godine u Beogradu. Fakultet likovnih
umetnosti upisao je 1979. godine u klasi profesora
Živojina Turinskog. Magistarske studije završio je
1986. godine kod istog profesora. Izlaže od 1982.
godine. Član je ULUS-a od 1985. godine, a direktor
Prodajne galerije “Beograd”, od 2007. godine. Izlagao
je na većem broju kolektivnih izložbi (Oktobarski
salon, Jesenji salon, Prolećni salon, Izložbe po izboru
likovnih kritičara i kustosa muzeja) i samostalnih
izložbi u zemlji i inostranstvu ( Nemačka, Holandija, Francuska). Dobitnik je
nagrada “Petar Lubarda” - Fakultet likovnih umetnosti, Otkupna nagrada
Ministarstva kulture sa izložbe perspektive XI-XII, Otkupna nagrada Ministarstva
kulture sa izložbe Samostalnog slikarskog sindikata. Slike mu se nalaze u
kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu (srpsko slikarstvo XX veka - stalna
postavka, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (kolekcija Apstraktnog
slikarstva devedesetih), u galerijskim i privatnim kolekcijama.
muzeji i galerije
Klub “TRIBINA MLADIH”
MALI LIKOVNI SALON
SVET DIGITALNE UMETNOSTI
Ponedeljak, 3. septembar
GALA ČAKI, crteži
Utorak, 11. septembar, 20 sati
Video umetnost Mikea Celone
Američki video umetnik Mike Celona je digitalni
stvaralac i muzičar koji istražuje medije izvan njihovih
tradicionalnih formi. U svojim radovima bavi se
interakcijom prirode i tehnologije, kao i efektima
medijskih poruka na ljudsku psihu.
O prikazanim video radovima govori Andrej Tišma.
Utorak, 25. septembar, 20 sati
Video umetnost Sonie Laure Armaniaco
Italijanska video umetnica Sonia Laura Armaniaco u
svojim radovima kolažira slike, tekstove i zvuke.
Najčešće od nađenih materijala, koje vešto uklapa i
kombinuje, formira veoma neobične i kontemplativne celine. Koristeći simboličke slike savremene
civilizacije, najčešće u crno-beloj tehnici, Armaniaco
ispituje sve dimenzije postojanja.
O prikazanim video radovima govori Andrej Tišma.
Gala Čaki, umetnica iz Zrenjanina, rođena je 1987.
godine. Diplomirala je osnovne studije na odseku
slikarstva Akademije umetnosti u Novom Sadu,
gde je student master studija na grupi za slikanje i
grupi za crtanje. Od 2011. godine član je
Udruženja likovnih umetnika Vojvodine.
Dobitnica je Prve nagrade za crtež-studiju iz Fonda Milivoj Nikolajević u
Novom Sadu (2007). Od školske 2006/2007 godine tri puta je dobijala nagradu
Univerziteta u Novom Sadu za postignuti uspeh preko 9,50. 2009. godine
osvojila je Drugo mesto za seriju fotografija na Medjunatodnom studentskom
konkursu iz oblasti grafičkih tehnologija. Prvu nagradu Boško Petrović za
najuspešniji umetnički rad iz stručno umetničke discipline slikanje dobila je u
školskoj 2009/2010. godini. Do sada je učestvovala na sedamnaest grupnih
izložbi i dve kolonije, a samostalno je izlagala 2010. godine u galeriji Hol u
Novom Sadu. Prošle godine imala je Master izložbu Prostorni odnosi likovnog
dela u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu.
Ponedeljak, 24. septembar
VEDRANA IVANOVIĆ, slike
muzeji i galerije
MUZEJ VOJVODINE
Muzej Vojvodine
Dunavska 35-37
Radno vreme: utorak-petak 9-19 sati, subota-nedelja 10-18 sati
Dunavska 35 - centrala: 021/420 566
Dunavska 37 - centrala: 021/526 555
E-mail: [email protected]
Veb sajt: www.muzejvojvodine.org.rs
Nedelja, 2. septembar, 11 sati
ŽIVOT LJUDI U PRAISTORIJI, muzejska igraonica za decu
Deca će razgledati deo stalne postavke na kojoj je prikazan život u bakarnom,
bronzanom i gvozdenom dobu, a u praktičnom delu će od glinamola
oblikovati one muzejske predmete, figure i novčiće koji su im najinteresantniji
i na taj način izraziti svoju maštovitost i kreativnost.
Igraonicu vodi Vladimira Stanisavljević, viši kustos pedagog.
Od subote, 8. septembra
ŠKOLA CRTANJA I AKVARELA
Časovi će se odvijati svake subote u prostorijama Muzeja Vojvodine, a kada to
dozvoljavaju vremenske prilike, u atrijumu Muzeja i Dunavskom parku.
Predavači su akademski slikari Branislav Marković i Višnja Stojanović.
Zainteresovani se mogu prijaviti u na broj telefona 060 13 66 525. Cena kursa je
3.000 dinara mesečno.
Petak, 7. septembar, 19 sati
GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE, izložba slika Đorđa Beare
Posetioci će imati priliku da vide preko 40 slika
na kojima su predstavljeni portreti ne samo
„Glavnog junaka jedne
knjige“ – Duška Trifunovića,
nego brojnih likova iz
kulturnog, javnog i svakoSikar Đorđe Beara
dnevnog života koji su
okruživali tog velikog književnika. Svaka slika nosi ime po
nekom od Duškovih stihova. O likovnom utisku tokom
otvaranja izložbe govoriće Mile Ignjatović, a o muzičkom
Bogica Mijatrović.
„Čovek od zanata“ –
Izložba se 8. septembra seli u Sremske Karlovce (gde večno Slika
portret Duška Trifunovića
počiva Duško Trifunović) u Klub Karom.
Od 12. septembra svake srede u 19 sati
Predavanja na temu “Nemanjići i Nemanjićke”
Radionice su namenjene svima koji žele da saznaju nešto više iz istorije ili
osveže svoja saznanja.
Predavači su Ljiljana Kostić, kustos pedagog i Čarna Milinković, kustos
istoričar.
Četvrtak, 13. septembar, 17 sati
ŠKOLA KALIGRAFIJE, uvodni čas
Školu kaligrafije vodi Branimir Prosenik, grafički dizajner, slikar i kaligraf.
Svi zainteresovani polaznici se mogu prijaviti predavaču na telefon
broj 064 236 1953 ili doći lično na prvi čas. Cena kursa je 3.500 dinara mesečno.
Ponedeljak, 17. septembar
DUH ŽITA, etnološka izložba
muzeji i galerije
Spomen zbirka Pavla Beljanskog
Trg galerija 2 • tel: 021/528-185 • 021/472-99-66
[email protected]
www.pavle-beljanski.museum
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG
Četvrtak, 6. septembar
Plesno veče uz latino ritmove (Plesni studio Allegro)
Deo manifestacije Leto u galeriji koju
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i
Galerija Matice srpske organizuju sa
željom da sugrađanima ponude
zanimljive sadržaje u vrelim letnjim
večerima.
Četvrtak, 13. septembar, 20 sati
Pavle Beljanski - prijatelj umetnika: Jefto Perić
Nastavak projekta Pavle Beljanski – prijatelj umetnika ove godine posvećen je
Jefti Periću. O prijateljstvu i mecenatstvu Pavla Beljanskog prema umetnicima
čija je dela sakupljao, kao i njegovom bliskom odnosu sa Jeftom Perićem,
svedoče likovna dela i dokumenti iz fondova Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.
Projekat Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Jefto Perić realizovan je uz pomoć
porodica umetnika i kolekcionara, Narodnog muzeja, Muzeja savremene
umetnosti u Beogradu i Muzeja grada Beograda, kao i
privatnih zbirki iz Beograda i Novog Sada. Ovom
izložbom biće obeleženo 120 godina od rođenja Pavla
Beljanskog (1892–1965) i 45 godina od smrti Jefte
Perića (1895–1967), a postavka će prikazati njihovu
složenu saradnju na relaciji kolekcionar-umetnik.
Tokom trajanja izložbe biće organizovana i prateća
dešavanja, u vidu tumačenja postavke i časa večernjeg
akta.
Autorka izložbe je Marta Đarmati, kustos Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.
Audio tura
Povodom 120 godina od rođenja Pavla Beljanskog, Spomen-zbirka Pavla
Beljanskog je, zahvaljujući saradnji sa kompanijom Telenor, osmislila audio
vođenje kroz stalnu postavku. Posetioci Spomen-zbirke dobili su mogućnost
da na jednostavan način obiđu muzej i upoznaju se sa kapitalnim delima
moderne umetnosti. Audio vođenje dostupno je korisnicima svih mreža i to do
kraja ove godine, s tim da je za Telenorove korisnike besplatno. Pozivom na
broj 063 9814 posetioci mogu da se informišu o 54 dela iz stalne postavke, u
trajanju od 27 minuta.
muzeji i galerije
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
LIKOVNI SALON KCNS – oktobar
Ponedeljak, 1. oktobar
RADOVAN JANDRIĆ, IZ DNEVNIKA SEOSKOG UMETNIKA, grafike
Radovan jandrić rođen je 1954. godine, u Obrovcu. Završio je
Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu 1980. godine, u klasi
profesora Ante Kuduza. Postdiplomske studije završio je na
Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1983. godine, u klasi
prof. Marka Krsmanovića. Radi kao redovan profesor na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu grafika s
tehnologijom.
Ponedeljak, 15. oktobar
STEVAN KOJIĆ, NESTRATEGIJSKA INTELIGENCIJA, instalacija
Stevan Kojić rođen je 1973. godine u Kikindi.
Diplomirao na odseku za skulpturu Fakulteta
likovnih umetnosti u Beogradu 1997. i
magistrirao na istom fakultetu 1999. godine. Od
2004. godine radi kao asistent, a od 2008. kao
docent na katedri za Nove likovne medije
Akademije umetnosti u Novom Sadu. Centralni deo instalacije predstavlja
elektronski uređaj koji transformiše signale meteoroloških satelita u robotske
crteže, trodimenzionalne modele i grafikone, koji omogućavaju gledaocu
dodatnu vizuelnu i zvučnu percepciju nasumično izabranog reljefa.
Konstruisani nadzorni sistem nije vojno-strategijski funkcionalan, već preuzima
snimke i posmatra Zemlju isključivo kao prirodnu celinu, brišući pri tom
nagomilane geo-političke lokacije.
Ponedeljak, 29. oktobar
BRANKO RAKOVIĆ, slike
Branko Raković rođen je 1967. u Beogradu. Diplomirao je na
Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine. Član
je ULUS-a od 1992. godine. Magistarske studije slikarstva
završio 1993. godine, u klasi prof. Antonovića. Doktorske
studije na FLU završio 2010. Radi na beogradskom Fakultetu
likovnih umetnosti od 1994. godine. Sada je u zvanju
vanrednog profesora. Priredio je preko 30 samostalnih
izložbi u zemlji i inostranstvu i učestvovao na skoro tri
stotine zajedničkih izložbi (Tokio, Seul, Osaka, Sofija, Prag i dr.) Dobitnik je više
nagrada iz oblasti slikarstva, grafike i crteža. Stanuje u Beogradu.
KLUB “TRIBINA MLADIH”
muzeji i galerije
SVET DIGITALNE UMETNOSTI
Utorak, 9. oktobar, 20 sati
Festival “Ars elektronika” u Lincu, Austrija
Najveći svetski festival elektronske i
digitalne umetnsoti “Ars elektronika”
održan je i ove godine u austrijskom
gradu Lincu od 30. avgusta do 3.
septembra pod nazivom “Velika slika nove ideje za novi svet”. Festival svojim
sadržajima prati prožimanje umetnosti,
tehnologije, nauke i društva okupljajući više hiljada učesnika iz celog sveta.
Čitav festival moguće je pratiti i putem interneta.
O prikazanim video radovima govori Andrej Tišma.
Utorak, 23. oktobar, 20 sati
Pokret kao tema i jezik video umetnosti
Jedno od osnovnih izražajnih sredstava videa je pokret, zahvaljući kojem dolazi
do dinamike rada i njegovog sugestivnog delovanja
na gledaoca. Izbor videa sa internacionalne onlajn
platforme “Elmur net” iz Španije sa temom pokreta
pokazaće mnoge zanimljive vidove upotrebe ovog
elementa u umetničkom stvaralaštvu.
O prikazanim video radovima govori Andrej Tišma.
MALI LIKOVNI SALON
Ponedeljak, 15. oktobar
ANDREJA PROKOPIJEVIĆ, crteži
“Andreja nam mladalačkii iskreno otvara svet lične
poetike. Ishabane mukotrpnim dugotrajnim
vežbanjem, satenske baletske patike materijalizovane
su komadima metala, sredstvima zanatske veštine
rada sa metalom, ostajući u sitnoj formi, igra se
vazduhom i svetlom. Elegancija izvijenh metalnih
traka koja oponaša lakoću baletske igre je u sukobu sa grubim spojevima koje
formira sama tehnika alata. Prepoznatljivost forme koja prevazilazi narativno,
kao uravnoteženost suprotstavljenih likovnih elemanata, uspostavljaju
pozitivnu komunikativnost, danas gotovo izgubljenu. Prezentovanim
radovima Andreja nam je odškrinula vrata svog likovnog talenta, a sada
očekujemo da ga otvori široko.” (Milena Heraković, istoričar umetnosti)
muzeji i galerije
Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Službene prostorije: Jevrejska 21
Tel. 021/6613 526 i 6613 897
e-mail: [email protected]
www.msuv.org
Izložbene prostorije: Dunavska 37
PROGRAM MSUV - oktobar
Sreda, 3. oktobar, 19 sati
MIRA BRTKA: NESTABILNE RAVNOTEŽE - retrospektivna izložba
Autorka i kustoskinja: mr Suzana Vuksanović
Retrospektivnom izložbom i pratećom monografskom
publikacijom obuhvaćena su sledeća polja delovanja
umetnice: slikarstvo, skulptura, skulpturalna instalacija, film
i moda u vremenskom rasponu od sredine šezdesetih
godina prošlog veka do danas.
Prateći program:
Petak, 5. oktobar, 13 sati
Stručno vođenje kroz izložbu - mr Suzana Vuksanović
Petak, 12. oktobar, 13. sati
Razgovor sa umetnicom: Mira Brtka
Četvrtak, 18. oktobar, 13 sati
Promocija monografske publikacije Mira Brtka: Nestabilne ravnoteže
Petak, 5. i 19. oktobar, 14 sati
Projekcije filmova
Solista (1963) – animirani film, 10’, režija: Nikola Majdak, scenario: Mira Brtka i
Nikola Majdak, produkcija: Avala film, Beograd
Partizanske baze (1969) – dokumentarni film, 8’, scenario i režija: Mira Brtka,
produkcija: Neoplanta film, Novi Sad
Slovaci (1970) – dokumentarni film za emisiju Enciklopedija, 25’, scenario i
režija: Mira Brtka, produkcija: TV Beograd
Bijenale u Veneciji (1995) – dokumentarni film prikazivan na TV Novi Sad, 25’,
scenario i režija: Mira Brtka, produkcija: Mira Brtka
Četvrtak, 25. oktobar, 19 sati
AUTOPSIA_Specus Oblivionis (Pećina zaborava)
Kustos: Luka Kulić
Izložbа Autopsia „Specus Oblivionis“ (Pećina zaborava) će predstаviti novu,
odnosno, tekuću prаksu kojа obuhvаtа objekte, video
rаdove i muziku kojа je primаrnа produkcijа Autopsije.
AUTOPSIA je umetnički projekаt koji se bаvi muzičkom i
vizuelnom produkcijom i okupljа аutore rаzličitih profesijа
kroz reаlizаciju multimedijаlnih projekаtа. Osnovna tema
Autopsije je smrt, projekаt je principijelno nekomunikаtivаn, hermetičаn i
elitistički, i ne mаri zа efekte svoje umetnosti.
OGRANAK SANU
- oktobar
Četvrtak, 11. oktobar
Izložba Slavka Krunića
Petak, 26. oktobar
Izložba
MEDICI PRO ARTE
muzeji i galerije
Spomen zbirka Pavla Beljanskog
Trg galerija 2 • tel: 021/528-185 • 021/472-99-66
[email protected]
www.pavle-beljanski.museum
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG
Četvrtak, 4. oktobar, 19 sati
Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Jefto Perić
Autorsko vođenje kroz izložbu
Kroz postavku izložbe Pavle Beljanski – prijatelj umetnika:
Jefto Perić, koja će trajati do 7. oktobra, publiku vodi
autorka Marta Đarmati, kustos Spomen-zbirke Pavla
Beljanskog.
Sreda, 24. oktobar
Izložba Spomen-zbirka Pavla Beljanskog: hronika jednog muzeja i
jednog vremena (1972-1981)
Koristeći se bogatom dokumentacijom i predstavljajući
umetnička dela iz fondova Spomen-zbirke, biće prikazan
njen rad od 1972. do 1981. godine – dinamika bogaćenja
dokumentarnog fonda, dodele Nagrade, pregled značajnih
poseta, gostovanja na izložbama širom zemlje i inostranstva,
razvoj izdavačke delatnosti, itd. Kroz podsećanje na muziku,
film, modu, literaturu i značajane umetničke događaje, ova multimedijalna
postavka koja će biti realizovana u saradnji sa institucijama kulture i
pojedincima, predstaviće kulturno-istorijske okvire koji su obeležili ovo
dinamično vremensko razdoblje.
Ponedeljak, 17. septembar
MOTORI 2012
Izdanja Spomen-zbirke Pavla Beljanskog – sajamska rasprodaja
Tokom trajanja 57. Sajma knjiga u Beogradu (21-28. oktobar), u
Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, sva izdanja
ove muzejske kuće biće na specijalnom popustu. Po veoma
popularnim cenama, u ponudi će se naći reprezentativne
publikacije: Sudbina umetnina, Bibliografija Spomen-zbirke
Pavla Beljanskog kao i nova monografija, katalog-vodič
Spomen-zbirke – u štampanom i elektronskom izdanju na srpskom i
engleskom jeziku, Sava Šumanović – slikar magijskog realizma i drugi naslovi
važni za svaku biblioteku.
Petak, 28. septembar
Izložba fotografija NEPAL
Autori: Anita i Herbert Gmeiner iz AUSTRIJE
Petak, 12. oktobar
Izložba HORSEVILLE 2012
Petak, 26. oktobar
Izložba antropoloških fotografija iz Vijetnama
Autor: Vargyas Gábora iz Budimpešte
muzika
Solistički koncert Radoslave Vorgić-Žuržovan, sopran
MUZIČKI TRENUTAK
Sreda, 12. septembar, u 19.30 sati, Gradska kuća, Trg slobode 1
U organizaciji grada Novog Sada, a pod
pokroviteljstvom Srpskog privrednog
društva „Privrednik“ i Humanitarnog
fonda „Privrednik“ održaće solistički
koncert u Gradskoj kući mlada
umetnica sopran Radoslava VorgićŽuržovan uz klavirsku saradnju
Miroslava Popovića, a gost večeri biće
violinistkinja Iva Stanković. Na
programu će biti dela: Baha, Skarlatija,
Štrausa, Šumana, Volfa i drugih.
Radoslava Vorgić-Žuržovan je 2000.
godine upisala teoretski odsek u
Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“, a
nedugo zatim i odsek za solo pevanje u
klasi mr Milice Stojadinović.
Izraziti vokalni talenat pokazuje veoma rano, te još u nižoj školi često nastupa
kao solista u horovima. Afinitet prema pevanju uporedo razvija i kao horski
pevač u horu KUD-a „Svetozar Marković“ (dirigent mr Božidar Crnjanski) i horu
„Sv. Stefan Dečanski“ (dirigent Tamara Petijević). Godine 2004. upisuje
Akademiju umetnosti u Novom Sadu, na odseku za Opštu muzičku
pedagogiju, i na tom smeru uspešno završava studije februara 2009. godine.
Studije solo pevanja u klasi mr Milice Stojadinović upisuje 2007. godine. Tada
se osim solističke pevačke literature susreće i sa kamernom muzikom, u okviru
predmeta koji vodi prof. Marina Milić-Apostolović, sa kojom ostvaruje niz
koncerata (Novi Sad – Sinagoga, Galerija Matice srpske, Gradska biblioteka,
Svečana sala Fakulteta tehničkih nauka; Beograd – Zadužbina Ilije Kolarca,
Hotel „Hajat“, Kulturni centar). Njen talenat još jednom je potvrđen 2009.
godine, kada postaje jedan od stipendista Fonda za mlade umetnike pevače
Melanije Bugarinović i jedan od Privrednikovih stipendista. Kao jedan od
predstavnika Akademije umetnosti, 2008. godine bila je učesnik
međunarodnog kampa mladih muzičkih talenata „Campus cantata“ u
Dortmundu. Avgusta 2009. bila je polaznik kursa za solo pevanje i klavir
Festivala mladih umetnika u Bajrojtu (Nemačka), u klasi prof. Zigfrida Mauzera.
Diploirala je 2010. godine na Visokoj školi za muziku u Majncu (Nemačka).
Zaposlena je u ansamblu mladih u Gradskom teatru u Majncu.
muzika
SOLISTIČKI KONCERT ROBERTA LAKATOŠA
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Četvrtak, 13. septembar, u 20 sati
Uz klavirsku saradnju Uvi Ovaskainena (Finska)
Velika sala KCNS, Katolička porta 5
Na programu su dela J. S. Baha, S.
Prokofjeva, J. Joakima, E. Isaje i H.
Vjenjavskog
Robert Lakatoš je rođen 1991. godine u
Novom Sadu, gde je od svoje sedme
godine učio violinu u Muzičkoj školi
,,Isidor Bajic’’. Akademiju umetnosti u
Novom Sadu je upisao sa nepunih
četrnaest godina i bio je naš najmlađi
student violine od osnivanja Akademije. Završio je master studije u junu
2010. na Akademiji umetnosti u Novom
Sadu, u klasi prof. Dejana Mihailovića,
kao i master studije, Koncert diplom, na
Akademiji umetnosti u Cirihu, u klasi
prof. Rudolfa Koelmana 2012. Dobitnik je niza značajnih nagrada u zemilji i
inostranstvu. Treba izdvojiti drugu nagradu na Svetskom takmičenju violinista
u Brentoniku (Italija) 2004. U Beogradu 2009. na Nacionalnom takmičenju
violinista ,,Jovan Kolundžija i banke Societe Generale’’, osvojio je prvu nagradu.
Na Međunarodnom takmičenju violinista ,,Andrea Postachini’’u Fermu (Italija),
bio je drugi 2011. godine. U Rumuniji (Bucharest) Jeneuess, na Međunarodnom
takmičenje violinista osvojio je drugo mesto 2012. Osvojio je drugo mesto u
New York (SAD) ,,Mary Smart Concerto Competition’’ 2012. Sarađivao je sa
mnogim profesorima, od kojih se posebno izdvajaju: Aron Rosand, Sarah
Chang, Pavel Vernikov, Roman Simović, Marina Jašvili, Grigory Zishlin, Julian
Rachlin, Zakhar Bron. Pohađao je majstorski kurs 2007. u Izraelu kod istaknutog
svetskog violiniste-maestra Shlomo Mintza. Na ovom kursu je sarađivao sa
velikim svetskim violinistima, kao sto su Ida Haendl,Vadim Gluzman, Ani
Schnarch, Itzhak Raskovsky. Robert Lakatoš je učestvovao i u Danima
vojvođanske kulture u Nemačkoj, u gradu Ulmu 2006 godine. Dobitnik je
nagrade kao najbolji mladi umetnik za 2006 od Pokrajine Vojvodine kao i od
Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Snimao je za televizijske stanice u
Mađarskoj, Nemačkoj, Izraelu, kao RTV Beograd i RTV Novi Sad.
muzika
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Solistički koncert Julije Bal, klavir
KONCERT NA MOJ NAČIN
Četvrtak, 6. septembar, u 20 sati
Velika sala KCNS, Katolička porta 5
Uz učešće gošće koncerta Senke Soldatović Nedeljković, sopran
Na programu će biti dela J. S. Baha, M. de Falje, I. Albeniza, H. Vilja Lobosa,
I . Stravinskog, I. Bajića, D. Jenka i V. Montija
Pijanistkinja Julija Bal rođena je 1980. god u Novom Sadu, gde se i školovala u
MŠ „Isidor Bajić“, u klasi prof. Biljane Dabić, a potom na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu, u klasi prof. Kemala Gekića i Jokut Mihailović. Stekla je zvanje
magistra umetnosti, u klasi prof. Biljane Gorunović. Još tokom školovanja
postizala je zapažene rezultate učestvujući i osvajajući brojne nagrade na
međunarodnim i republičkim takmičenjima.
Nastupala je javno, kao solista, na koncertima u gradovima širom Srbije,
Poljske, Nemačke, Italije, Grčke, kao i zemalja SAD (Virdžinija, Njujork, Arkanzas
i Severna Dakota). Učestvovala je na festivalima, među kojima su A-fest,Val
Tidone (Italija), NOMUS, Novosadsko muzičko leto, Ibla (Italija), 1000 Tone i
Festivala gitare u Novom Sadu. Pored turneje u Americi (2008), imala je još dve
značajne turneje, 2010. u Grčkoj, gde se izdvaja koncert u sali Kulturnog centra
Fira na Santoriniju i u Poljskoj, gde je održala niz koncerata, od kojih se izdvaja
koncert u prestižnoj sali Vroclavske filharmonije.Više puta je nastupala pod
pokroviteljstvom Ambasade Brazila u Beogradu ( Novosadsko muzičko leto
2010. i 2011.) Od oktobra 2011. predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Pijanistkinja Julija Bal
Sopran Senka Soldatović Nedeljković rođena
je 1978. godine u Novom Sadu, gde je
završila osnovnu baletsku i SMŠ “Isidor Bajić”.
Diplomirala je na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu, u klasi prof. Vere Kovač Vitkai
2004. godine. U njenoj klasi je i magistrirala
2007. godine. 2001 je pohađala Letnju
akademiju u Badenu (Austrija), a 2002.
pohađala je Master class maestra F. Ubaldoa
u Urbanija ( Italija ). Usavršavala se 2009. /
2010. na odseku za lid i oratorijum, kod prof.
Martina Klitmana, na Akademiji muzičkih i
Gošća koncerta
dramskih umetnosti u Gracu (Austrija). Od
Senka Soldatović Nedeljković,
2011. godine je honorarni član Opere Srpskog
sopran
narodnog pozorišta, gde je ostvarila
zapažene uloge Anina, Travijata - G.Verdi; Naneta, Ljubavni napitak – G.
Doniceti, Ana, Vojvoda od Rajštata – P.Stojanović, Čobanče – Ero s onoga svijeta –
J. Gotovac, Evica, Pokondirena tikva – M. Logar, Anita, Jabuka – J. Štrausa ,
kontesa Stazi, Kneginja čardaša – E. Kalman, Cerlina, Don Đovani – W.A.
Mocart, Mizeta, Boemi – G. Pučini. Pored brojnih koncerata u zemlji i
inostranstvu izdvajaju se solistički koncerti u Novom Sadu, Dortmundu
(Nemačka), Gentu (Belgija), kao i solistički koncert sa kamernim ansamblom Ars
Opera u Novom Sadu, 2007. godine. Ostvaruje uspešnu saradnju sa
savremenim kompozitorima, od kojih se izdvaja saradnja sa Ljubomirom
Nikolićem i Sašom Kovačevićem. Od 2002. se bavi pedagoškim radom, kao
profesor solo pevanja u Muzičkoj školi “Isidor Bajić”
muzika
Muzička omladina Novog Sada Katolička porta 2/II, Novi Sad
tel. 021/452-344
email: [email protected]
www.muzickaomladina.org
ODJECI MOKRANJČEVIH DANA 2012
Kamerni hor SALUTARIS (Minsk, Belorusija)
dirigent: Olga Janum
Sreda, 19. septembar
Sinagog, u 20 sati
Uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva
Republike Srbije, Mokranjčeva zadužbina u septembru 2012. godine organizuje
“Odjeke Mokranjčevih dana” u Beogradu. Kragujevcu i Novom Sadu. Nosilac
manifestacije je pobednik Natpevavanja horova na renomiranom nacionalnom
festivalu “Mokranjčevi dani” 2011. godine, Kamerni hor SALUTARIS iz MINSKA
(Belorusija). Koncerti će se realizovati u saradnji sa domom kulture “Stevan
Mokranjac” iz Negotina, Sekretarijatom za kulturu grada Beograda, Muzičkim
centrom iz Kragujevca i Muzičkom omladinom iz Novog Sada.
*informacije i prodaja ulaznica u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička
porta 2/II, tel. 021 452 344) radnim danima od 8,00 do 13,00 časova, kao i dva
sata pre početka koncerta na mestu održavanja programa.
cena ulaznice: 300 dinara
muzika
KONCERTI U SEPTEMBRU
Sreda, 12. septembar, u 20 sati
Galerija Matice srpske
KONCERT MECOSOPRANA JELENE KONČAR & ARS
OPERA
program: G. F. Hendl, V. A. Mocart, Đ. Rosini, Đ. Verdi, Š.
Guno, P. I. Čajkovski
Ulaz je besplatan
Petak, 21. septembar, u 19.30 sati
Multimedijalni centar Akademije umetnosti
KONCERT HILDE ŠVAN
Program: L. van Betoven, R. Šuman
Ulaz je besplatan
Utorak, 25. septembar, u 20 sati
Sinagoga
KONCERT VALENTINA NENAŠEVA
Program: J. S. Bah, F. Šopen
Ulaz je besplatan
Sreda, 26. septembar, u 20 sati
svečana sala Muzičke škole “Isidor Bajić”
SOLISTIČKI KONCERT PIJANISTE BOGDANA
ĐORĐEVIĆA
program: J. S. Bah, F. List, F. Šopen, S. S. Kovačević
Ulaz je besplatan
Četvrtak, 27. septembar, u 20 sati
Sinagoga
Dani Murske Sobote u Novom Sadu
KONCERT PERKUSIONISTKINJE ALEKSANDRE ŠUKLAR
Program: I. Ksenakis, N. J. Živković, I.
Lešnik, I. Matičić, S. Šuklar
Ulaz je besplatan
Četvrtak, 27. septembar, u 20 sati
Kulturni centar Novog Sada, klub “Tribina mladih”,
Katolička porta 5
Ciklus: paviljon muzike
KONCERT
Marko Miletić, violončelo
Tijana Simonović, klavir
Program: R. Šuman, L. van Betoven, D. Šostakovič
Ulaz je besplatan
Četvrtak, 27. septembar, u 20 sati
svečana sala Karlovačke gimnazije
KONCERT CRKVENOG HORA EPARHIJE SREMSKE
“SVETI NIKOLAJ”
“Divan je kićeni Srem”
solisti: Verica Pejić, Slavoljub Kocić,
Milan Dačić, Predrag Šepelj, Nemanja
Miličević i Goran Stanić
dirigent: Jovan Pejić
Ulaz je besplatan
Petak, 28. septembar, u 20 sati
Studio M, Ignjata Pavlasa 3
Dani Murske Sobote u Novom sadu
MURSKE BALADE I
ROMANSE
učesnici:
Jazz kvartet Džezzva
Klavdija Vlečič
Ivan Fleinsinger
Tjaša Šimonka
Blaž Zanjkovič
Ulaz je besplatan
Nedelja, 30. septembar, u 20 sati
Kulturni centar Novog Sada, klub “Tribina
mladih”, Katolička porta 5
KONCERT KAMERNE MUZIKE
Boštjan Lipovšek, horna
Milena Lipovšek, flauta
Slobodanka Stević, klavir
Mirko Marić, horna
Ulaz je besplatan
KONCERTI U OKTOBRU
Utorak, 2. oktobar, u 20 sati
Katolička porta
50 GODINA OD OBJAVLJIVANJA PRVOG SINGLA
LEGENDARNIH BITLSA
pod pokroviteljstvom grada Novog
Sada
u organizaciji Strada Novi Sad i
suorganizaciji Muzičke omladine NS i
KCNS-a
učestvuju: The Bestbeat,
Dejan Cukić, Plavi Ptičić
Dedas and Babas, Oldtimers
Ulaz je besplatan
Sreda, 3. oktobar, u 20 sati
Katolička porta
50 GODINA OD OBJAVLJIVANJA PRVOG SINGLA
LEGENDARNIH BITLSA
pod pokroviteljstvom grada Novog Sada
u organizaciji Strada Novi Sad i suorganizaciji Muzičke
omladine NS i KCNS-a
učestvuju:
Beogradski Jazz orkestar
dirigent: Ivan Ilić
Mešoviti hor “Svetozar Marković”
dirigent: Božidar Crnjanski
Ulaz je besplatan
muzika
Ponedeljak, 8. oktobar, u 19 sati
Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Đure Jakšića 7
Povodom 150 godina od rođenja kompozitora Akademija
umetnosti organizuje
DEBUSSY FEST
Muzika pre i iznad svega / De la musique avant toute chose
Projekcija opere “Peleas i Melizande”
Kloda Debisija
Hor i orkestar nacionalne opera Velsa
dirigent: Pjer Bulez
Ulaz je besplatan
Utorak, 9. oktobar, u 19.30 sati
Galerija Matice srpske
DEBUSSY FEST
Muzika pre i iznad svega / De la musique avant toute chose
Naučno-umetnički skup
Muzikološko predavanje: Plavo svetlo Pariza – Claude Debussy
predavači: Mirela Ivančević i Marija Maglov
projekcija izvođenja Debisijevih dela sa festivala NOMUS
Ulaz je besplatan
Sreda, 10. oktobar, u 19.30 sati
Gradska kuća, Trg slobode 1
DEBUSSY FEST
Muzika pre i iznad svega / De la musique avant toute chose
Koncert
Program: Debisi, Šoson, Pulank, Sarijahu, Sorabji
Ulaz je besplatan
Utorak, 16. oktobar, u 20 sati
Gradska kuća, Trg slobode 1ili
Kulturni centar Novog Sada, klub
“Tribina mladih”, Katolička porta 5
Ciklus: Novi zvučni prostori
AUTORSKO VEČE KOMPOZITORA
MILANA ALEKSIĆA
Program:
Kamerna simfonija za orkestar
“Prozirne stvari”
“Fragmenti 2” za klavir
Kantata za hor i orkestar
“Plač majke Bozije”
učestvuju: vokalni studio i orkestar
“Orfelin”
dirigent: Tamara Petijević
solista: Mihajlo Zurković, klavir
Ulaz je besplatan
muzika
Utorak, 23. oktobar, u 20 sati
Klub „Tribina mladih“, KCNS, Katolička porta 5
Ciklus: Paviljon muzike
KONCERT VIOLINISTKINJE LISSY ABREU RUIZ
I PIJANISTKINJE NATAŠE PENEZIĆ
Ulaz je besplatan
Sreda, 24. oktobar, u 20 sati
Klub „Tribina mladih“, KCNS, Katolička porta 5
Ciklus: Paviljon muzike
KONCERT VIOLINSTKINJE JULIJE HARTIG I VIOLINISTE GEORGA PINTORA
Ulaz je besplatan
Petak, 26. oktobar, u 20 sati
Sinagoga
KONCERT SRPSKO-JEVREJSKOG PEVAČKOG DRUŠTVA HORA
„BRAĆA BARUH“ I VOKALNOG ANSAMBLA „MARIENHAIN“
Program: horske kompozicije razno-vrsnih žanrova, stilova i epoha
U organizaciji: Jevrejske opštine Novi Sad, Jevrejske opštine Beograd, Saveza
jevrejskih opština Srbije, Muzičke omladine Novi Sad i Instituta „Goethe“ iz
Beograda
Ulaz je besplatan
Srpsko-jevrejsko pevačko društvo hor „Braća Baruh“ (Beograd)
Hor „Braća Baruh” iz Beograda osnovan
je kao Srpsko-jevrejsko pevačko društvo,
ustanovljeno 1879. godine sa ciljem da
neguje, izvodi i čuva kulturnoumetničku baštinu i celokupnu tradiciju
jevrejskog naroda koji živi na ovim
prostorima. Promenilo je naziv 1962.
godine u sadašnji u spomen na trojicu
braće iz poznate napredne revolucionarne jevrejske porodice Baruh iz
Beograda, pripadnike pokreta otpora koji su stradali u pogromima nacističkog
režima tokom II svetskog rata. Džošua Džejkobson (Boston, SAD), stručnjak za
jevrejsku muziku, tvrdi da je reč o najstarijem aktivnom jevrejskom horu na
svetu. Programska politika ovog ansambla uvek je bila jasno određena i
koncipirana u skladu sa njegovim delovanjem u širem kulturno-društvenom
pogledu, pod kojim se podrazumeva približavanje i međusobno komuniciranje
tradicija jevrejskog i srpskog naroda. Od osnivanja pa do današnjih dana, hor
je održao brojne koncerte i učestvovao na mnogim takmičenjima i festivalima
kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u inostranstvu. Od najznačajnijih gostovanja
hora, izdvaja se koncert u dvorani Carnegie hall u Njujorku 1978. godine, kao i
gostovanje hora u nekoliko navrata na najznačajnijem svetskom festivalu
jevrejskih horova „Zimriya“ u Jerusalimu. Ansambl se postepeno usavršavao
nastupajući sa najeminentnijim dirigentima i kompozitorima naše zemlje
muzika
Vokalni ansambl Marienhain (Vehta, Nemačka)
(S. S. Mokranjac, J. Marinković, S. Hristić, B. Babić, B. Pašćan, A. S. Vujić, D. Savić i
drugi) stekavši visok nivo umetničke interpretacije kao i primerenu disciplinu u
pogledu scenskog nastupa. Na repertoaru hora nalaze se reprezentativna dela
muzičke literature jevrejskih i srpskih kompozitora, kao i sva značajnija dela
klasičnog horskog repertoara svih stilova i epoha kao i dela savremenih autora.
Danas, hor „Braća Baruh“ u podmlađenom sastavu deluje kao sekcija pri
Jevrejskoj opštini Beograd sa jednakim uspehom što, između ostalog,
potvrđuje i nedavno osvojena II nagrada na Međunarodnom takmičenju
pravoslavne horske muzike „Hajnowka 2011“ u Poljskoj, kao i II nagrada na
Međunarodnom Ohridskom festivalu u Makedoniji.
Stalni dirigent i umetnički rukovodilac hora je Stefan Zekić.
Predsednica hora je Branka Cvejić-Mezei.
Hor je nastao 1998. godine u Vehti (Nemačka), a osnovao ga je sadašnji
umetnički rukovodilac Robert Ajlers. Repertoar hora sastoji se od duhovnih i
svetovnih kompozicija svih stilova i epoha. Važna komponenta ovog ansambla
je individualno usavršavanje u okviru vokalnih studija. Nakon dvanaest godina
postojanja Vokalni ansambl “Marienhain” pronašao je svoje mesto na
kulturalnoj mapi regije najviše putem koncerata na kojem izvodi kantate sa
baroknim orkestrom “L’Arco” i dvorskim orkestrom iz Hanovera. Sa ovim
orkestrom Hor je izveo značajna dela baroknih kompozitora J. S. Baha, G. F.
Telemana, G. F. Hendla, M. A. Šarpantjea i druge. Hor priprema veliki
novogodišnji koncert Bahovih cantata kao i Mocartov Rekvijem u narednoj
godini. Hor je ostvario nekoliko uspešnih turneja po Nemačkoj, kao i uspešnu
saradnju sa muzičarima iz Rige u Letoniji. U decembru 2009. godine Hor je u
saradnji sa baroknim orkestrom “L’Arco” snimo kompakt disk sa popularnim
Božićnim pesmama
muzika
U organizaciji Vojvođanskog društva za ranu muziku
DANI BAROKNE MUZIKE U NOVOM SADU
Po ugledu na slične organizacije u Evropi i
čitavom svetu muzikolozi, kompozitori i izvođači
iz Novog Sada i Vojvodine su se udružili prošle
godine u organizaciju VEMA (Voivodinian Early
Music Association), odnosno Vojvođansko
društvo za ranu muziku. Inicijator ideje za
osnivanje ovog udruženja i njegov osnivač je
gospođa Meila Maria Tome Pihler blokflautistkinja i stručnjak za izvođenje rane muzike.
Plod ove saradnje jeste manifestacija koja se prvi
put održava u našem gradu, a reč je o “Danima barokne muzike u Novom
Sadu”. Ovaj događaj zamišljen je kao međusobni preplet različitih kulturnoumetničkih, ali i edukativnih manifestacija, uključujući tu nekoliko predavanja
eminentih stručnjaka iz oblasti poznavanja stilova i epohe, ali i tehnika
izvođenja rane muzike, koncerata i majstorskih kurseva. Dani barokne
muzike u Novom Sadu trajaće od 10. do 14. oktobra, a grad će za vreme
njegovog održavanja ugostiti internacionalne stručnjake i ansamble za ranu
muziku iz Belgije, Kanade, Slovenije, Nemačke, Austrije i Brazila, kao i nekoliko
stručnjaka iz naše zemlje. Ovu manifestaciju i
njenu organizaciju su podržali i pomogli
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Zavod za
kulturu Vojvodine, Studentski kulturni centar
Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu Akademija
umetnosti, Muzička škola “Isidor Bajić”, Osnovna
muzička škola “Josip Slavenski”, Sremska
biskupija, Reformatska Hrišćanska crkva, Galerija
Matice Srpske i vinarija “Živanović” iz Sremskih
Karlovaca. Na Akademiji umetnosti u prostoru
Multimedijalnog centra (ulica Đure Jakšića 7) će 10. oktobra biti održano
predavanje “Izvođačka praksa rane muzike danas – istorijski instrumenti,
izvođačke tehnike 17. i 18. veka, izvođenje ukrasa i generalbas”. Predavači će
biti mr Dario Luizi i mr Konstance Rik sa Državnog konzervatorijuma
Štajerske “Johan Jozef Fuks” iz Graca, Austrija. Predavanje počinje u 10 sati. U
svečanoj sali muzičke škole “Isidor Bajić” biće priređeno nekoliko stručnih
predavanja iz oblasti rane muzike i njene interpretacije.
Predavanja:
Četvrtak, 11. oktobar, 10.30 sati
“Muzikologija kao alat za izvođače” predavač: Maria Verstraete, muzikolog
(Belgija)
15 sati: “Uvod u praksu istorijskog izvođenja” predavač: Julija Miler, stručnjak za
interpretaciju rane muzike (Kanada)
Petak, 12. oktobar, 10.30 sati
“Izvođenje rane muzike iz faksimila: uzbuđenje i izazovi” predavač: Julija Miler
Subota, 13. oktobar, 11 sati
“O violi da gamba”, prezentacija instrumenta, predavač: Srđan Stanić
12 sati: “Rana blok flauta”, prezentacija instrumenta, predavač: Julija Miler
U okviru edukativnog programa ove manifestacije u muzičkoj školi “Isidor
Bajić” biće održane i radionice za čembalo Eline van Garse (Belgija) i Jelene
Mirkov (Nemačka), za pevanje. Ulaz na sve koncerte i predavanja je besplatan
muzika
Petak, 12. oktobar, u 20 sati
Reformatska Hrišćanska crkva, Papa Pavla 5
TOUCHES OF SWEET HARMONY
Izvode: ansambl Aquil’altera i gosti
Subota, 13. oktobar, u 20 sati
Crkva Snežne Gospe na Tekijama
“AWAKE SWEET LOVE”
engleska i italijanska muzika za flautu i lautu
Izvođači: Karolina Beter, flauta; Darko Karajić, lauta
Nedelja, 14.oktobar, u 20 sati
Reformatska Hrišćanska crkva, Papa Pavla 5
ANSAMBL VISANTIQUA
Koncerti u okviru manifestacije “Dani barokne muzike u Novom Sadu”
Sreda 10. oktobar, u 20 sati
Galerija Matice Srpske, Trg galerija 1
KONCERT ČEMBALISTKINJE KONSTANCE RIK I VIOINISTE DARIJA LUIZIJA
Četvrtak, 11. oktobar, u 19.30 sati
Crkva Sv. Jurja, Petrovaradin, Štrosmajerova 20
KONCERT BAROKNE MUZIKE ZA SOPRAN, FLAUTU I BASO KONTINUO
Izvođači: Tanja Rupnik, sopran; Meila Tome, blok i traverse flauta;
Dragana Nešić, čembalo i virginal
Međunarodna saradnja muzičke škole “Isidor Bajić”
KONCERT DUVAČKOG ORKESTRA
GLAZBENE ŠKOLE “FRAN KORUN KOŽELJSKI” iz Velenja (Slovenija)
Ponedeljak, 8. okobar, u 20 sati
Sinagoga
Ulaz je besplatan
pozorišta
Srpsko narodno pozorište
Utorak, 4. septembar
Scena „Pera Dobrinović“, 20 sati
ONA (plesna predstava)
Plesna grupa KATHAK (Indija)
Koncept, scenario i koreografija: Sharmistha
Mukherjee
Sreda, 12. septembar
Kamerna scena, 20. 30 sati
Festival savremenog plesa NOV.ples
Produkcija Per. Art
Guy Weizman i Roni Haver (Izrael / Holandija):
JEZIK ZIDOVA
Forum za novi ples Baleta SNP-a (Srbija)
Petak, 14. septembar
Kamerna scena, 20. 30 sati
Festival savremenog plesa NOV.ples
Produkcija Per. Art, Christine De Smedt (Belgija):
Xavier Le Roy / SELF-RELIANCE (koreografski portret 3)
Jonathan Burrows / THE SON OF A PRIEST (koreografski
portret 4)
Četvrtak, 13. septembar
Kamerna scena, 19. 30 sati
Festival savremenog plesa NOV.ples
Produkcija Per. Art
Eszter Salamon (Mađarska /Nemačka): DANCE
FOR NOTHING
Nedelja, 16. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
BITEF TEATAR
Societas Raffaello Sanzio (Italija): PASTOROV CRNI VEO
IL VERO NERO DEL PASTORE THE FOUR SEASONS
RESTAURANT
Režija: Romeo Kasteluči
Utorak, 11. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 20. 30 sati
Festival savremenog plesa NOV.ples
Produkcija Per. Art
WAR OF FICTIONS
Luis Miguel Felix (Portugal) i Sidney Leoni (Francuska Četvrtak, 13. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 21 sati
/ Švedska)
Festival savremenog plesa NOV.ples
Produkcija Per. Art, Christine De Smedt (Belgija):
Utorak, 11. septembar
Eszter Salamon / A WOMAN WITH A
Kamerna scena, 21. 30 sati
DIAMOND (koreografski portret 1)
Festival savremenog plesa NOV.ples
Alain Platel / I WOULD LEAVE A SIGNATURE
Produkcija Per. Art
(koreografski portret 2)
DANCE #2
Eszter Salamon (Mađarska / Nemačka) i Christine De
Smedt (Belgija)
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
Ponedeljak, 17. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 18 sati
Kruno Cipici: PIPI DUGA ČARAPA (balet)
Koreografija i režija: Iko Otrin (Maribor)
Sreda, 19. septembar
Kamerna scena, 21 sati
Predstava u čast obeležavanja desetogodišnjice postojanja
Foruma za novi ples Baleta SNP-a
JEZIK ZIDOVA
pozorišta
Sreda, 26. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đuzepe Verdi – Irena Popović: DAMA S
KAMELIJAMA (balet)
Koreografija i režija: Krunislav Simić
POZORIŠTE MLADIH
Četvrtak, 27. septembar
Scena „Pera Dobrinović“, 19 sati
45. MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA „VEČE
ŠAMPIONA“
Petak, 21. septembar, 20 sati - Velika sala
PREMIJERA
Branislav Nušić: OŽALOŠĆENA PORODICA
Režija: Emilija Mrdaković
Petak, 28. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đuzepe Verdi: RIGOLETO (opera)
Dirigent: Mikica Jevtić
Utorak, 25. septembar, 20 sati – Velika sala
PRVA REPRIZA
Branislav Nušić: OŽALOŠĆENA PORODICA
Režija: Emilija Mrdaković
Petak, 28. septembar
Scena „Pera Dobrinović“, 20.30 sati
Koprodukcija SNP i KCNS
Forum za novi ples: ŠAMPANJAC I JAGODE
(LIFETIME WARRANTY GRATIS)
Sreda, 26. septembar, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: TESTOSTERON
Režija: Radoje Čupić
Petak, 28. septembar, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: ESTROGEN
Režija: Radoje Čupić
Subota, 29. septembar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đuzepe Verdi – Irena Popović: DAMA S
KAMELIJAMA (balet)
Koreografija i režija: Krunislav Simić
DRAMSKA SCENA
KULTURNI CENTAR NOVOG SADA
Pozorišna sala KCNS-a (Katolička porta 6)
Petak, 21. septembar, 19. 30 sati
Vladimir Đurđević: NE IGRAJ NA ENGLEZE (komedija)
Režija: Bogdan Janković
NOVOSADSKI NOVI TEATAR
Subota, 29. septembar, 20 sati
Pozorišna sala gimnazije “Laza Kostić“
Maja Grgić i Sonja Mladenov: DRŽ’ - NE DAJ (komedija)
Režija: Sonja Mladenov
Predstava o kojoj se već duže vreme priča u Novom Sadu a i šire,
svakako je komedija “Drž’ - ne daj”. Ova predstava se bavi
mladim parom od momenta kada odlučuju da zajedno provedu
život, do jutra posle prve bračne noći. Dešavaju im se stvari za
koje su mislili da uvek neko drugi doživljava i da se to njima ne
može dogoditi. Upoznavanje porodica, spiskovi, odabir haljine,
torte, muzike, gostiju, sale, samo su neke od prepreka koje na
duhovit način prikazuje predstava “Drž’ ne daj”. Pitanje je da li
će mladenci uspeti da se izbore sa svim običajima i pravilima koje
kako Bog zapoveda treba obaviti i da li će moći da izbalansiraju
tanku granicu između paganskog i urbanog. U predstavi igraju
Nataša Bocij, Nikola Ivačkov i Sonja Mladenov.
pozorišta
SRPSKO NARODNO POZORIŠTE - REPERTOAR U OKTOBRU
Sreda, 3. oktobar
Kamerna scena, 21 sati
Nikolaj Koljada: LJUBAVNA PRIČA (tragikomedija)
Režija: Zoran Bogdanov
Četvrtak, 4. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
PRETPREMIJERA
Karlo Goldoni: SLUGA DVAJU GOSPODARA (komedija)
Koprodukcija: Grad teatar Budva, SNP i NP „Toša Jovanović“
iz Zrenjanina
Režija: Boris Liješević
Petak, 5. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
PREMIJERA
Karlo Goldoni: SLUGA DVAJU GOSPODARA (komedija)
Koprodukcija: Grad teatar Budva, SNP i NP „Toša Jovanović“
iz Zrenjanina
Režija: Boris Liješević
Subota, 6. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Aleksandar Verbalov: MILEVA
Opera prema motivima iz života Mileve Marić Ajnštajn
Dirigent: Aleksandar Kojić
Gostuju: Viktorija Markarjan, Gruzija i Dan Popesku
(Rumunija)
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Karlo Goldoni: SLUGA DVAJU GOSPODARA
(komedija)
Koprodukcija: Grad teatar Budva, SNP i NP „Toša
Jovanović“ iz Zrenjanina
Režija: Boris Liješević
Ponedeljak, 8. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Aleksandar Verbalov: MILEVA
Opera prema motivima iz života Mileve Marić Ajnštajn
Dirigent: Aleksandar Kojić
Gostuju: Viktorija Markarjan, Gruzija i Dan Popesku
(Rumunija)
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Džim Kartrajt: PUT/ROAD
Pozorište „Promena“ AUNS
Utorak, 9. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
J.S.Popović: DŽANDRLJIV MUŽ (komedija)
Režija: Radoje Čupić
Kamerna scena, 21 sati
Branko Dimitrijević:
GODO NA USIJANOM LIMENOM KROVU (komedija)
Režija: Nikola Zavišić
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
Sreda, 10. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
F. M. Dostojevski: UJKIN SAN
Dramatizacija i režija: Egon Savin
Četvrtak, 11. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Branislav Nušić: UJEŽ (komedija)
Režija: Radoslav Milenković
Petak, 12. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Agata Kristi: NAJAVLJENO UBISTVO (drama)
Režija: Ksenija Krnajski
Subota, 13. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Eden fon Horvat: PRIČE IZ BEČKE ŠUME (drama)
Režija: Iva Milošević
Kamerna scena, 21 sati
Enda Volš: DISKO SVINJE
Adaptacija i režija: Predrag Štrbac
Utorak, 16. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Ludvig Minkus: DON KIHOT (balet)
Dirigent: Mikica Jevtić
Utorak, 23. oktobar
Sreda, 17. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Kamerna scena, 21 sati
Đuzepe Verdi: NABUKO (opera)
Albert Lorcing: PROBA ZA OPERU (komična opera) Dirigent: Mikica Jevtić
Adaptacija, prepevi i postavka: Miodrag Milanović
Scena „Pera Dobrinović“, 18 sati
Četvrtak, 18. oktobar
PRETPREMIJERA
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Anton Pavlovič Čehov: GALEB (drama)
Ludvig Minkus: DON KIHOT (balet)
Režija: Tomi Janežič
Dirigent: Mikica Jevtić
Sreda, 24. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Scena „Jovan Đorđević“, 18 sati
Eden fon Horvat: PRIČE IZ BEČKE ŠUME (drama) Kruno Cipici: PIPI DUGA ČARAPA (balet)
Režija: Iva Milošević
Scena „Pera Dobrinović“, 18 sati
Petak, 19. oktobar
PRETPREMIJERA
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Anton Pavlovič Čehov: GALEB (drama)
Luc Hibner: GRETA, STRANICA 89 (pozorišna igra) Režija: Tomi Janežič
Režija: Boris Liješević
Četvrtak, 25. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 20.30 sati
Scena „Pera Dobrinović“, 18 sati
Koprodukcija SNP i KCNS
PRETPREMIJERA
Forum za novi ples: ŠAMPANJAC I JAGODE
Anton Pavlovič Čehov: GALEB (drama)
(LIFETIME WARRANTY GRATIS)
Režija: Tomi Janežič
Kamerna scena, 21 sati
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
PRESREĆNI LJUDI
Đoakino Rosini: SEVILJSKI BERBERIN
Koncept i režija: Predrag Štrbac
Dirigent: Aleksandar Kojić
Subota, 20. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Vida Ognjenović: JE LI BILO KNEŽEVE VEČERE?
(drama)
Režija: Vida Ognjenović
Petak, 26. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 18 sati
PREMIJERA
Anton Pavlovič Čehov: GALEB (drama)
Režija: Tomi Janežič
pozorišta
Subota, 27. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đuzepe Verdi: NABUKO (opera)
Dirigent: Mikica Jevtić
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Milena Marković: BROD ZA LUTKE (drama)
Režija: Ana Tomović
Ponedeljak, 29. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đoakino Rosini: SEVILJSKI BERBERIN (komična opera)
Dirigent: Aleksandar Kojić
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Karlo Goldoni: SLUGA DVAJU GOSPODARA (komedija)
Koprodukcija: Grad teatar Budva, SNP i
NP „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina
Režija: Boris Liješević
Utorak, 30. oktobar
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Mihail Bulgakov: ZOJKIN STAN (komedija)
Režija: Dejan Mijač
Sreda, 31. oktobar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Ludvig Minkus: DON KIHOT (balet)
Dirigent: Mikica Jevtić
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Eden fon Horvat: PRIČE IZ BEČKE ŠUME (drama)
Režija: Iva Milošević
pozorišta
NOVOSADSKO POZORIŠTE – UJIDEKI SZINHAZ
REPERTOAR U OKTOBRU
Utorak, 2. oktobar, 19 sati
Alan Livije:
PAKAO (diplomska predstava)
Sreda, 3. oktobar, 19 sati *
OTELO I DEZDEMONA
Eksperimentalna predstava prema motivima dela
Vilijema Šekspira
Režija: Nemanja Petronje
Četvrtak, 4. oktobar, 19 sati *
Đerđ Serbhorvat: A KO ĆE VRATITI BICIKL?
Režija: Silvia Križan
Ponedeljak, 8. oktobar, 19 sati *
Peter Vajs: MARAT THE SADE
Režija: Andraš Urban
Sreda, 17. oktobar, 19 sati *
Frank L. Baum – Tibor Zoltan: ČAROBNJAK IZ OZA
Režija: Zoltan Puškaš
Petak, 19. oktobar, 19 sati *
Frank L. Baum – Tibor Zoltan: ČAROBNJAK IZ OZA
Režija: Zoltan Puškaš
Utorak, 23. oktobar, 19 sati *
Ervin Lazar: BERŽIAN I DIDEKI
Režija: Kinga Mezei
Sreda, 24. oktobar, 19 sati *
Ervin Lazar: BERŽIAN I DIDEKI
Režija: Kinga Mezei
Sreda, 31. oktobar, 19 sati *
Ingmar Bergman: FANI I ALEKSANDAR
Režija: Đerđ Vidovski
Napomena - * predstave sa prevodom
Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház
tel: 021/ 525-552 i 657-2526
www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: [email protected],
[email protected]
OTELO I DEZDEMONA
Predstava „OTELO I DEZDEMONA“ je nezavisni
projekat koji je premijerno izveden 25. septembra na
sceni Novosadskog pozorišta. Otelo je Ištvan Kereši a
Dezdemona je Gabriela Crnković. U predstavi igraju
studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi
profesora Šandora Lasla. Ptice senke su Tamaš Hajdu,
Daniel Husta, Danijel Gomboš, Robert Rutonić, Mate
Nešić, Zoltan Devai, Boris Kučov, Đerđ Virog, Emeše
Nađabonji i Oršolja Cumbil. Ova predstava postavlja
pitanje da li bol, patnja, ljubav i sećanja umiru
zajedno sa čovekom ili nastavljaju put sa dušom kroz
neznane prostore ispunjene kišom, zemljom,
ogledalima, vodom i senkama nalik na ptice...
Prostore kroz koje su već milijarde prošle a niko se
nije vratio, nije mogao, nije hteo i nastavljao je dalje.
„Jedini tekst koji se pojavljuje u predstavi, nikada
izgovoren u Šekspiru, sada dolazi kasno, kada je sve
već učinjeno, obavljeno, dolazi da spaljuje sada kada
i sećanje na prvo popijeno mleko peče. Mesto gde
kamenje leti, gde je i perje i paučina na zemlji... teško
od greha“ – rekao je o predstavi, reditelj Nemanja
Petronje.
POZORIŠTE MLADIH
REPERTOAR U OKTOBRU
SCENA ZA DECU
Subota, 6. oktobar, 11 sati – Mala sala
KVARNA FARMA
Režija: Nebojša Savić
Nedelja, 7. oktobar, 11 sati – Mala sala
BABA JAGA
Režija: Boris Salamčev
Subota, 20. oktobar, 11 sati – Mala sala
MALA SIRENA
Režija: Biljana Vujović
Nedelja, 21. oktobar, 11 sati – Mala sala
Valeri Petrov: BELA BAJKA
Režija: Emilija Mrdaković
Četvrtak, 25. oktobar, 18 sati – Mala sala
Đula Urban: PLAVI PETAR
Režija: Petar Pašov
Subota, 27. oktobar, 11 sati – Mala sala
Četvrtak, 11. oktobar, 18 sati – Mala sala PUK! (U POTRAZI ZA ČAROBNIM BISEROM)
Režija: Emilija Mačkov
ANĐEOSKA BAJKA
Režija: Emilija Mrdaković
Nedelja, 28. oktobar, 11 sati – Mala sala
Subota, 13. oktobar, 11 sati – Mala sala Šarl Pero: MAČAK U ČIZMAMA
Režija: Darin Petkov
CRVENKAPA
Režija: Dragoslav Todorović
DRAMSKA SCENA
Nedelja, 14. oktobar, 11 sati – Mala sala
Subota, 6. oktobar, 20 sati – Velika sala
Pjer Gripari:
Andžej Saramanovič: TESTOSTERON
ČAROBNICA IZ ULICE BONŽUR
Režija: Radoje Čupić
Režija: Emilija Mrdaković
Četvrtak, 18. oktobar, 18 sati – Mala sala Utorak, 9. oktobar, 20 sati – Velika sala
A.P. Čehov: POVODOM GALEBA
Valeri Petrov: BELA BAJKA
Režija: Boris Liješević
Režija: Emilija Mrdaković
pozorišta
Pozorište mladih
Rаdno vreme blаgаjne: utorаk – petаk od 10 do 20 sati; subotа i
nedeljа od 9 do 13 sati. Ponedeljkom blаgаjnа ne rаdi osim
kаdа je zа tаj dаn plаnirаnа predstаvа
Subotom i nedeljom ukoliko igrа večernjа predstаvа - blаgаjnа
rаdi od 9 sati do početkа predstаve.
Telefon blаgаjne Pozorištа mlаdih: 521 826
www.pozoristemladih.co.rs
Petak, 12. oktobar, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: ESTROGEN
Režija: Radoje Čupić
Utorak, 16. oktobar, 20 sati – Velika sala
Branislav Nušić: OŽALOŠĆENA PORODICA
Režija: Emilija Mrdaković
Sreda, 17. oktobar, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: ESTROGEN
Režija: Radoje Čupić
Utorak, 23. oktobar, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: TESTOSTERON
Režija: Radoje Čupić
Sreda, 24. oktobar, 20 sati – Velika sala
Koprodukcija Pozorišta mladih i Brod teatra
Stevan Sremac: POP ĆIRA I POP SPIRA
Režija: Ratko Radivojević
Petak, 26. oktobar, 20 sati –
Velika sala
Andžej Saramanovič:
ESTROGEN
Režija: Radoje Čupić
Utorak, 30. oktobar, 20 sati –
Velika sala
Jurij Poljakov: JARE U MLEKU
Režija: Boris Liješević
Sreda, 31. oktobar, 20 sati –
Velika sala
Branislav Nušić:
OŽALOŠĆENA PORODICA
Režija: Emilija Mrdaković
film
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
HRABRA MERIDA
MEDA
Reditelj: Mark Andrews
Glasovi: Kelly Macdonald, Billy Connolly,
Emma Thompson, Julie Walters...
Reditelj: Seth MacFarlane
Glumci: Mark Wahlberg, Mila Kunis,
Seth MacFarlane (glas), Giovanni Ribisi...
“Piksarovo” carstvo animiranih filmova (Wall-E, Up, Ratatoulle, Finding
Nemo) kao svoje najnovije poglavlje sada ima prelepo nacrtanu i maštovito
zamišljenu priču – pod nazivom Hrabra Merida (Brave) – o jogunastoj ćerki
kralja Fergusa i kraljice Elinor. Merida fantastično barata lukom i strelom, bolje
od svih momaka u kraljevstvu. Odlučna u tome da sama kroji vlastiti život,
Merida će se oglušiti o drevni običaj koji svetinjom smatraju bučni, svadljivi
lordovi Mekgafin, Mekintoš i Dingvol. Meridini postupci će pokrenuti haos i
ljutnju u kraljevstvu, a kad bude potražila pomoć od ekscentrične mudre žene,
ostvariće joj se zlosrećna želja. Opasnost koja sledi primoraće je da otkrije
značenje prave hrabrosti kako bi poništila strašnu kletvu pre nego što bude
prekasno... Koliko je “Piksar” ozbiljno pristupio stvaranju filma Hrabra Merida
govori i podatak da je kompletno promenio svoj sistem animiranja – prvi put
posle 25 godina! Ovaj crtać s bogatom animacijom i zanimljivom pričom u
bioskope u SAD stigao je još 22. juna.
Zamislite da vam žućkasti, okruglasti, plišani meda iz detinjstva nekim čudom
oživi i da s njim zatim delite ostatak života! Nova američka komedija Meda
(Ted) ima urnebesnu priču o muškarcu koji život deli s (ponosno) politički
nekorektnim, seksualno ugroženim i beskrajno bezobraznim plišanim
medvedom Tedom. On jeste najbolji drug iz detinjstva, ali i krivac za pravi
ršum u životu mladog čoveka...
Džon Benet je u vezi s prekrasnom Lori Kolins. Ali, u isto vreme, Džon je i taj
koji podržava Tedov ogroman afinitet prema lakim ženama, lakim i težim
drogama i alkoholu. Naravno, svakog muškarca na kraju dočeka trenutak
odrastanja, iliti, u ovom slučaju: trenutak kad mora da izabere između devojke
iz snova i nenadmašno zabavnog plišanog mece. Film istražuje i velike teme
poput odanosti i prijateljstva, a, kako ovih dana beleži filmska kritika, vrlo lako
može izmamiti i poneku suzu... Komediju Meda rediteljski potpisuje tvorac
popularnog televizijskog serijala Family Guy.
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
film
PRITAJENO ZLO: OSVETA 3D
ANA KARENJINA
Reditelj: Paul W. S. Anderson
Glumci: Milla Jovovich, Michelle Rodriguez,
Kevin Durand, Sienna Guillory...
Reditelj: Joe Wright
Glumci: Keira Knightley, Aaron Johnson, Jude
Law, Kelly Macdonald...
Smrtonosni T-virus nastavlja da pustoši planetu Zemlju, pretvarajući njeno
stanovništvo u legije tumarajućih zombija željnih krvi. Jedina nada ljudske
rase je Alis, hrabra, spretna revolverašica koja počinje da otkriva neke sasvim
nove detalje iz svoje misteriozne prošlosti. Bez sigurnog utočišta, Alis nastavlja
potragu za odgovornima za izbijanje rata, potragu koja je vodi do Tokija,
Njujorka, Vašingtona, Moskve...
Potraga kulminira velikim otkrićem koje će našu junakinju naterati da ponovo
preispita šta je zapravu u svemu istina. Uz pomoć novootkrivenih saveznika i
bliskih prijatelja, Alis mora hrabro da se bori da bi preživela i pobegla od
“neprijatelja na ivici zaborava”... “Naša” Mila o svojoj ulozi u akcionom SF
hororu Pritajeno zlo: Osveta 3D (Resident Evil: Retribution) kaže: “Ona želi da joj u
život uđu i drugi ljudi, da bude deo tima. Ponovo je čovek, nema nikakve
natprirodne moći. U ovom filmu, Alis oseća bliskost s drugima, i – više se smeje!”
Britanske filmska drama Ana Karenjina (Anna Karenina) najavljena je kao malo
drugačije viđenje tragične heroine. “On je mrzi!”, kaže o Tolstoju popularna
britanska glumica koja tumači naslovnu ulogu filma. Nakon što je ponovo
pročitala čuveni roman, da bi se spremila za učešće u adaptaciji tog ruskog
klasika, ona kaže da je bila šokirana neprijateljstvom velikog pisca prema svojoj
junakinji.
Inače, Indipendent ovih dana navodi da je glumica izvanredna kao lepa
plemkinja čija je destruktivna afera s grofom dovodi do potpunog uništenja:
“Glumica izvanredno prikazuje promenu Aninog karatkera. Prvo flertuje s
konjičkim oficirom i prija joj njegova pažnja, da bi potom postala potpuno
opčinjena njime”. Indipendent beleži i ovo: “Očigledno je zbog čega je toliko
mnogo glumica smatralo da je uloga Ane neodoljiva. Ona je prava tragična
heroina, glamurozna, sofisticirana i prokleta. Ona nije samo predmet želje, već
joj je dozvoljeno da sama izrazi tu želju”.
film
CIKLUS FILMOVA U CK 13
FILMSKI PORTRET: LUIS BUNJUEL
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Nedelja, 9. septembar, 20 sati
NAZAREN
(Nazarín, 1958, 94 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: L. Buñuel i Julio Alejandro
prema romanu Benita Péreza Galdósa
Uloge: Francisco Rabal, Marga López, Rita Macedo,
Noé Murayama
22 sata
VIRIDIJANA
(Viridiana, 1961, 90 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: Luis Buñuel i Julio Alejandro
Uloge: Silvia Pinal, Fernando Rey, Francisco Rabal
Muzika: Wolfgang Amadeus Mozart („Requiem“), Georg
Friedrich Händel („Mesija“) i Ludwig van Beethoven
22 sata
LEPOTICA DANA
Ponedeljak, 10. septembar, 20 sati
ANĐEO UNIŠTENJA
(El Ángel exterminador, 1962, 95 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: L. Buñuel i Luis Alcoriza, prema drami L. Buñuela
Uloge: Silvia Pinal, Enrique Rambal, Augusto Benedico,
Jacqueline Andere
Muzika: Raúl Larista i Antonio Scarlatti
22 sata
DISKRETNI ŠARM BURŽOAZIJE
(Le Charme discret de la bourgeoisie, 1972, 100 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: L. Buñuel, Jean-Claude Carrière
Uloge: Fernando Rey, Jean-Pierre Cassel, Stéphane Audran,
Paul Frankeur, Delphine Seyrig
(Belle de jour, 1967, 101 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: Jean-Claude Carrière i L. Buñuel,
prema romanu Josepha Kessela
Uloge: Catherine Deneuve, Jean Sorel, Michel Piccoli
Utorak, 11. septembar, 20 sati
TRISTANA
(1970, 105 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: L. Buñuel i Julio Alejandro,
prema romanu Benita Péreza Galdósa
Uloge: Catherine Deneuve, Fernando Rey,
Franco Nero, Lola Gaos
Sreda, 12. Septembar, 20 sati
FANTOM SLOBODE
(Le fantôme de la liberté, 1974, 104 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: LuisBuñuel, Jean-Claude Carriere
Uloge: Adriana Asti, Julien Bertheau,
Jean Rochefort, Jean-Claude Brialy
22 sata
TAJ MRAČNI PREDMET ŽELJE
(Cet obscur objet du désir, 1977, 100 min)
Režija: Luis Buñuel
Scenario: L. Buñuel i Jean-Claude Carrière,
prema romanu Pierrea Louÿsa „Žena i njena igračka”
Uloge: Fernando Rey, Carole Bouquet i Angela Molina
Infoteka CK13
Aktivistički bioskop - serijal filmova „Prava radnika“
Utorak, 18. septembar, 20 sati
UGOVOR NA ŠTETU TREĆEG
(dokumentarni, 2005, 66 min)
Scenario, montaža i režija: Ivan Zlatić
Gost projekcije filma je autor filma Ivan Zlatić koji će govoriti o događajima
koji su usledili nakon filma, o najskorijim događajima oko Jugoremedije,
fabrike lekova iz Zrenjanina.
film
Utorak, 25. septembar, 20 sati
KINESKI DŽINS
(dokumentarni, China Blue, 2005, 86 min)
Režija: Miša Peleda
Film prati životnu priču Jasmine Li, sedamnaestogodišnje radnice iz regije Sičuan u
Kini, koja radi u fabrici farmerica, i bavi se problemom loših uslova u fabrikama u Kini
i sve većom važnosti Kine kao velikog izvoznika na globalnom tržištu.
Na Međunarodnom festivalu filma Amnesty Internationala 2005. dobio je nagradu
„Amnesty International – DOEN“. Aprila 2007. godine, prikazan je u okviru serijala
Independent Lens (Nezavisni objektiv) za BPS.
PROMOCIJE
Subota 22. septembar, 20 sati
Promocija video-projekta i radionica „Putovanja kroz zaboravljeno mesto“
(„Restart“ Zagreb, „Voluntariat“ Ljubljana, „CK13“ Novi Sad)
Sreda 26. septembar, 20 sati
Promocija Little Global Cities vodiča kroz Novi Sad, Osijek, Segedin i Temišvar
(izd. Kerber Verlag Berlin, u realizaciji Udruženja za projekte iz oblasti kulture i
obrazovanja inter:est) + kratke video forme (autor Dušan Bracić) + žurka DJ Duo
Protoscientists (Nemanja Vukmanović i Marija Tubić)
film
Ciklus filmova „Bizarna sreda”
Dom izviđača u Dunavskom parku,
sreda od 21 sat.
Ulaz besplatan.
Diskusija i druženje posle filma
12.septembar
SWEET MOVIE
(Slatki Film, 1979, 99 min)
režija: Dušan Makavejev
uloge: Carole Laure, Pierre Clementi,
Anna Prucnal
19.septembar
DELIKATESNA RADNJA
(Delicatessen, 1991,
96 min)
Režija: Marc Caro,
Jean-Pierre Jeunet
Uloge: Pascal Benezech,
Dominique Pinon,
Jean-Claude Dreyfus
26.septembar
SHADOWS OF OUR FORGOTTEN
ANCESTORS
(Tini zabutykh predkiv,
1964, 97 min)
Režija: Sergei Parajanov
Uloge: Ivan Mikolajchuk,
Larisa Kadochnikova,
Tatyana Bestayeva
U saradnji sa GETE institutom
NEDELJA NEMAČKOG FILMA
Nedelja, 21. oktobar, 19 sati
U SENCI
(Im Schatten, 2010, 85 min)
Režija: Thomas Arslan
Uloge: Misel Maticevic, Rainer
Od 19. do 24. oktobra, u saradnji sa „Gete institutom“
Bock i Uwe Bohm
iz Beograda, u Kulturnom centru Novog Sada
održaće se „Nedelja nemačkog filma“.
Nedelja, 21. oktobar, 21 sat
PESMA U MENI
Petak, 19. oktobar, 20 sati
(Das Lied in mir, 2010, 95 min)
otvaranje manifestacije
Režija: Florian Micoud Cossen
HOTEL LUX
Uloge: Jessica Schwarz, Michael
(2011, 103 min)
Gwisdek and Rafael Ferro
Režija: Leander Haußmann
Uloge: Michael Herbig, Jürgen Vogel,
Ponedeljak, 22. oktobar, 19 sati
Thekla Reuten
ZAPADNI VETAR
Subota, 20. oktobar, 19 sati
(Westwind, 2011, 90 min)
PROZOR U LETO
Režija: Robert Thalheim
(Fenster zum Sommer, 2011, 96, min)
Uloge: Friederike Becht, Luise
Režija: Hendrik Handloegten
Heyer i Franz Dinda
Uloge: Nina Hoss, Mark Waschke i
Fritzi Haberlandt
Ponedeljak, 22. oktobar, 21 sat
GRAD POD TOBOM
Subota, 20. oktobar, 21 sat
(Unter dir die Stadt, 2010, 110 min)
DOBRODOŠLI U NEMAČKU
Režija: Christoph Hochhäusler
(Almanya, 2009/11, 95 min)
Uloge: Nicolette Krebitz, Robert
Režija: Yasemin Samdereli
Hunger-Bühler i Mark Waschke
Uloge: Vedat Erincin, Fahri Ögün
Yardim i Lilay Huser
film
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Utorak, 23. oktobar, 19 sati
LOLIPOP ČUDOVIŠTE
(Lollipop Monster, 2011, 93 min)
Režija: Ziska Riemann
Uloge: Jella Haase, Sarah Horvath i
Nicolette Krebitz
Utorak, 23. oktobar, 21 sat
JUTARNJE MORE
(Das Meer am Morgen, 2012, 90 min)
Režija: Volker Schlöndorff
Uloge: Léo-Paul Salmain, Marc Barbé i
Ulrich Matthes
Sreda, 24. oktobar, 19 sati
RATNICA
(Kriegerin, 2011, 106 min)
Režija: David Wnendt
Uloge: Alina Levshin, Jella Haase i
Sayed Ahmad
Sreda, 24. oktobar, 21 sat
ONO ŠTO OSTAJE
(Was bleibt, 2012, 88 min)
Režija: Hans-Christian Schmid
Uloge: Lars Eidinger, Corinna Harfouch i
Sebastian Zimmler
centar u centru
PROGRAM OMLADINSKOG CENTRA CK 13
1. septembar, 21:00
Brotherhood of Sleep (Grčka) + gosti: Wolfram
Koncertnu sezonu CK13 započinje u saradnji sa CTS
Production koja ovoga puta predstavlja zanimljiv bend iz
Grčke Brotherhood of Sleep. Brotherhood of Sleep je
bend iz Atine nastao 2006. godine. Sviraju psihodelični rok
sa primesama elemenata stoner-a i doom-a i to sve
začinjeno jazz ritam sekcijom. Bend Wolfram je tročlani
sastav, inspiraciju za rad vuče skoro iz svih mogućih žanrova i izvođača
različitih umetnosti, bez želje da se zasebno grubo orijentiše prema jednom
muzičkom pravcu.
2. septembar, 21:00
Rebuild collective predstavlja: Finisterre + Granje +
Determination
Finistere je hardcore bend iz Kelna, Nemačka. Imaju tri
izdanja: Hexus, Bitter songs i split album sa bendom
Alpinist. Krajem avgusta krenuli su na turneju koja će
trajati devetnaest dana, a plan je da obiđu devet zemalja.
Ulaz je 250 dinara.
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
6. septembar, 21:00
Metalcore Show: Rozenhill (SWE) + Sangre Eterna + Infernal Form
Ne propustite povratak švedskog petočlanog metalcore
sastava Rozenhill koji će u pratnji novosadskog melo-death
metal benda Sangre Eterna 6. septembra nastupati u CK13 u
okviru turneje “Eastern Promises Tour 2”. Momcima će ovo biti
drugi put da nastupaju u Novom Sadu i potrudiće se da u
najboljem svetlu predstave svoj novi materijal sa poslednjeg
EP-a. Ulaz je 250 dinara.
7. septembar, 21:00
Fusion + Drop Diss
Fusion je energični novosadski bend nastao u novembru
2009. Sviraju autorske pesme, mada ubace po koju sing-along obradu. Po stilu bi se mogli svrstati u neki alt-pop-punk,
mešavina Oasis-a i Green Day-a. Imaju dva demo izdanja.
Ulaz je 150 dinara.
centar u centru
8. septembar, 22:00
Improstor: Eugene Chadbourne + gost: Hippy Death Suite
Eugene Shabourne je njujorški improvizator, virtuozni
gitarista i bendžoista, poznat po svom eklektičnom i
nekonvencionalnom pristupu stvaranju i izvođenju
muzike. Hippy Death Suite je pseudonim pod kojim
deluje Guillaume Le Boisselier, belgijski muzičar koji na
sceni kombinuje elektronske zvukove uz žive instrumente
u kreiranju mračne industrial/doom/ambient mešavine utemeljene u space/
kraut rock korenima. Guillaume će nastupiti sa beogradskom muzičarkom
Sanjom Ivkov koja nastupa pod pseudonimom Lebdi. Ulaz je 200 dinara.
14. septembar, 22:00
Jazz quartet “Thieves in the night”
Jazz quartet Thieve in the night čine Ivan Radivojević –
truba, Nikola Milenković – gitara, Pera Krstajić – bas
gitara, Aleksandra Škorić – bubnjevi. Sviraju jazz soul, hi
hop, bebop krećući se kroz numere muzičara poput: John
Scofiled-a, Miles Davis-a, Wayne Shorter-a, Roy
Hargrove-a i drugih. Ulaz je slobodan.
15. septembar, 21:00
Čudovišta izlaze noću – festival kućne muzike
Čudovišta izlaze noću je prvi mini festival lo-fi, kućne i minimalne muzike. Na
festivalu će nastupiti autori i bendovi različitih
senzibiliteta i žanrova koje najviše spaja način rada.
Učestvuju: Ex>Misha, Halbstar & Umbra, Midica & The
Absent Friends, Xhape, Čelik promet, Filip (Toymaker’s Party),
Getasew Tadesse, Surreal Eternity i RaindancerZ. Ulaz je
slobodan.
16. septembar, 22:00
Rebuild collective predstavlja: Minus Tree + Expectations +
CVLT Of Grace + Eagle Has Landed
Mali hardcore festival na kom će nastupiti: Minus Tree –
četvoročlani hardcore sastav iz Italije, Expectations –
petočlani harcore bend iz Bugarske, kao i bendovi CVLT
Of Grace i Eagle Has Landed. Ulaz je 300 dinara.
21. septembar, 22:00
Reggae svirka: Smoke’n’Soul
Smoke’n’Soul je beogradski roots reggae bend. Njihova
muzika i tekstovi su inspirisani rasta filozofijom i
jamajkanskom roots kulturom. Bend postoji od 2000.
godine i tokom godina je stekao reputaciju jednog od
najboljih reggae bendova u regionu. Ulaz je 300 dinara.
centar u centru
22. septembar, 22:00
Ivica + Hurricane Brothers + Ika
Ivica je momak iz Pančeva. Svira akustičnu gitaru.
Kada svira pred ljudima, sa njim svira i Tijana, ona svira
klavijature. A ponekad i pomalo i Igor i Sava. Album
Lepe reči su za ružne dane nastajao je godinu i po dana,
na krevetu, u sobi, a uskoro će biti postavljen za
slobodno preuzimanje.
Hurricane je kantautor. Stvara i izvodi muziku uz
pomoć akustične gitare, braće i prijatelja. Tada se zovu Hurricane Brothers. U
kućnim uslovima je snimio dva albuma – Market of Souls (2006) i Hurricane
Brothers (2009).
Bend Ika je nastao 2006. godine, najpre kao dvojac kojeg čine Ivana Smolović
(vokal i glavni autor) i Darko Živić (gitara). Sastavu se potom pridružuju i Marija
Jovanović (violina), kao i Nemanja Ćalić, a zatim i Miloš Popović (kontrabas).
Debi album “Sweet Path of Gold” izlazi 2010. godine za etiketu Ammonite
Records nakon čega sledi koncertna promocija koja se nastavlja i ovim
nastupom.
Ulaz je slobodan.
28. septembar, 22:00
Indie pop senzacija: Sasko Kostov and The Waiting Waits
Sasko Kostov je talentovani multiinstrumentalista iz
Tetova. Muzikom se bavi od 1995. godine i to kao
producent, aranžer, bubnjar, basista, gitarista, pevač. Njegov
opus je raznovrstan i uključuje čak devet samostalnih izdanja
čiji se zvuk hronološki kreće od krautrocka i elektronike 70ih do elektro pop-a. U CK13 imaćemo priliku da ga vidimo
sa vrsnim muzičarima iz benda The Waiting Waits sa kojima je već sarađivao u
okviru benda Bad Sector i sa kojima je snimio poslednja dva albuma, Counting The
Stars (2011) i Silent In The Crowd (2012). Ulaz je 250 dinara.
29. septembar, 22:00
The Bridge: Promocija albuma Between + Bao Vau
Predstavljanje independent record label/a Rebuild Records
i koncertna promocija albuma Between beogradskog
benda The Bridge, uz lokalnu podršku grupe Bao Vau.
The Bridge je hardcore bend iz Beograda. Članovi ovog
benda su dugogodišnji prijatelji i aktivni članovi u
bendovima poput Hitman, Deadrise, Jain i Empty. Ideja benda je da poveže
ljude različitih generacija, muzičkih žanrova kako bi osnažili i napravili most koji
će povezati i osnažiti hardcore scenu. Bao Vau nastaje krajem 2002. godine.
Trenutno Bao Vau eskadrila ne sedi skrštenih ruku, nego radi na novom
materijalu i smeši im se treći album.
centar u centru
Studentski kulturni centar Novi Sad
21000 Novi Sad, Dr Ilije Đuričića 3
tel: 021 6350 744; tel/fax: 021 6350 579
[email protected]; www.skcns.org
PROGRAM STUDENTSKOG KULTURNOG CENTRA
7. i 8. septembar, Fabrika
Šesti Novosadski strip vikend SKCNS Fabrika će i ove godine biti čvorište stripskih
zbivanja. Šesti novosadski strip vikend treći put na
„domaćem terenu“ uz promocije novih izdanja,
radionice stripa, izložbe, muzički program i
neizbežnu berzu ove godine donosi i filmski
program i live actove, održava se 7. i 8. septembra u
Fabrici Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
Omaž izložba radova Branka Plavšića, izložba Alekse Gajića, izložba stripa
Mirosavljevo Jevanđelje, štampanje Squeegee majica, Nenad Guconja live,
Edon radionice, Threesome, Sailorman and the Aligators, Crni Zub - DJ nastup...
U ovoj prestupnoj i olimpijskoj godini i dalje u istom duhu predstavljamo šta se to
dogodilo u svetu stripa od prethodnog “vikenda”. Potrudili smo se da budemo
neizbežno hodočašće ljubitelja stripa ali i da se rode novi zaljubljenici u devetu
umetnost - kažu u SKCNS-u.
10. septembar, Fabrika, 20:00
“Elektronske individue” @ SKCNS Fabrika Master izložba “Elektronske individue” mlade umetnice
Željane Jurković biće otvorena u SKCNS Fabrika 10.
septembra u 20 časova i postavka će biti otvorena do
četvrtka. Elektronske individue su rezultat istraživanja
oblika telo, koji se koristi kao instrument medijske
manipulacije. Objekti koji su nastali istraživanjem predstavljaju
delove tela čija estetika je vođena idejom telesnih ideala.
Koristeći elemente tela, objekti se ponavljanjem dovode u
kontekst masovne proizvodnje koja dovodi do gubljenja indentiteta i
anksioznosti savremenog doba.
Istraživanje se odnosi se na estetiku hiper savršenih tela koja nam se prezentuju
putem različitih medija. Mediji postaju glavni činioci u sagledanju stvarnosti.
Velikim brojem informacionih tehnologija naš indentitet postaje promenjiv i
prilagođen. Novo telo u savremenoj kulturi ima zadatak da predstavi telesni
uzor. Pojavom tela u reklamnim kampanjama nastalo je novo neiskorišćeno
tržište prihoda. Pokret ka lepoti koji promovišu masovni mediji je vrlo efikasan i
time “savršeno telo” postaje ideal postmoderne kulture.
centar u centru
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Omladinski centar CK13
MUZIČKI PROGRAM ZA OKTOBAR
3.oktobar, 21:00
Enraged Minority + Fiskalni Račun
Enraged Minority nam dolaze iz Nemačke i postoje od
2007. Do sada su imali preko 75 koncerata po Evropi sa
nekim od najpoznatijih bendova na sceni, iza sebe imaju
jedan album i split sa Streets of Rage iz Francuske. Enraged
Minority će predstaviti svoj moćan streetpunk zvuk u
paketu sa veoma dobrim tekstovima. Domaća podrška je
Fiskalni Račun iz Bečeja koji su naravno već veoma poznati ljudima u
Novom Sadu. Na koncertu možete kupiti oba broja Talk The Walk fanzina.
Ulaz je 200 dinara.
4.oktobar, 21:00
Škripa predstavlja: Stranded Horse + (izmenavremena)
Iza imena Stranded Horse krije se francuski kantautor Yann
Tambour i njegova interesantna i melanholična muzika
sastavljena od gitare i jednog neuobičajenog instrumenta,
21-žičane kore. Kora svoje korene vuče iz Zapadne Afrike, ali je
Yann u svojoj interpretaciji koristi u efektnom i unikatnom
dočaravanju kombinacije folka i zvuka koji bi najbliže mogli
porediti sa autorima kao što su Tim Buckley, Arthur Lee, Peter Broderick... Kao
predgrupa Yann Tambouru nastupiće novosadski kantautor Nikola Nešković
aka (izmenavremena). Prvo što pada u uho u vezi sa njegovom muzikom je
dobro savladana kantautorska lekcija, koja je očigledno našla podsticaj kako u
američkim (Tim Buckley, Neil Young, Bob Dylan, Josh T. Pearson, Bonnie Prince
Billy) tako i u uzorima sa ovih prostora (Darko Rundek, Zoran Predin, Arsen
Dedić). Njegov melanholičan folk blues je introspektivan i duboko proživljen, a
Nikola ima topao vokal koji odlično pristaje takvoj vrsti muzike. Koncertom u
CK13 (izmenavremena) predstaviće i pesme sa novog albuma.
Ulaznice u pretprodaji su 300 a na dan koncerta 400 dinara.
centar u centru
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
6. oktobar, 22:00
Punk-rock veče: XAXAXA + Shoplifters + SIZ
XAXAXA su nam već poznati momci Vasko
Atanasoski, Nenad Trifunovski i Džano Kuc iz Bernays
Propa-ganda, Skoplje. Promovisaće svoj drugi
album „Siromašni i bogati“ koji su izdali za nezavisnu
izdavačku kuću Moonlee Records. I dalje ovaj trio prži pod
uticajima Hüsker Dü i Fugazi i nastavljaju tamo kuda ih je
odveo prvenac „Tango Revolucione“: dest punk rock pesama koje kritikuju
kapitalističko društvo. Iskrenost i ekspresivnost tokom nastupa su apsolutni
aduti ovog energičnog trojca koji bi bilo prava šteta propustiti. Shoplifterse bi
bilo suvišno posebno predstavljati. Pank rokeri iz Novog Sada će svirati i nove
stvari sa još neobjavljenog albuma, a u planu je i split EP sa White Flag. Još
jedan makedonski punk rock bend će nastupiti isto veče, a u pitanju je glasni
duo SIZ koji prate XAXAXA na evropskoj turneji. Ulaz je 250 dinara.
13. oktobar, 21:00
Novi Poredak + Next Kodex + Against the Odds + Ćelava
Gospođa
Novi Poredak je osnovan 8. marta 2012. godine, bend se sastoji od 5 članova,
momci su u početku radili samo obrade raznih bendova, međutim u poslednje
vreme su se “bacili” na autorske pesme koje su u fank/rok žanru. Next Kodex je
novasdski rock bend, autorski bend koji svojim pesmama hoće da iskažu svoju
ljubav prema čistokrvnom rokenrolu i da pokažu svoju iskrenost kroz tekstove.
Against the Odds je mladi punk rock/ skate punk bend iz Novog Sada.
Značenje imena benda predstavlja borbu protiv svih okolnosti, i ako uspemo sa
ovom muzikom ovde kod nas, bićemo upravo oličenje našeg imena - kažu članovi
benda. Ćelava gospođa nastaje 2009. godine na relaciji Novi Sad- Beočin, period
koji je obuhvaćen sa gomilom svirki i pesmom koja postaje himna benda: Chuck
Norris. Posle duže pauze, u proleće 2012. godine grupa opet postaje aktivna, za
sada su snimljene dva singla koja najavljuju njihov debi album “Ćelavajzer”, a
pesma “Leticija” će biti ispraćena i sa spotom. Ulaz je 150 dinara.
centar u centru
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
18. oktobar, 20:00
Rebuild collective predstavlja: Business As Usual + The
Bridge + Through These Eyes
Još jedan hardcore minifest u organizaciji Rebuild
collectiva. Nastupiće Business As Usuall iz Nemačke, The
Bridge iz Beograda i Through These Eyes iz Novog Sada.
Business As Usual je mladi petočlani nemački hardcore
bend, koji ima svoju viziju hardcore stila, brzo i agresivno,
ali ipak prilično melodično uklopljen old school hardcore zvuk. The Bridge je
hardcore bend iz Beograda. Ideja benda je da poveže ljude različitih
generacija, muzičkih žanrova kako bi osnažili i napravili most koji će povezati
i osnažiti hardcore scenu. Through these eyes je bend koji će vas podsetiti
zbog čega ste u hardcore-u toliko godina, a mlađe na vrednosti i ideje koje
hardcore nosi sa sobom.
nastupa redovno kao solo izvođačica i sa svojim bendom Blake/e/e/e. Maurizio
Abate je virtuoz na hurdy gurdy i akustičnoj raga gitari. Njegova fingerpicking
tehnika se može uporediti sa Jack Rose i Robbie Basho. Ulaz je 200 dinara.
19.oktobar, 22:00
Be My Delay + Maurizio Abate
Be My Delay je pseudonim Marcella Riccardi koja svira
teksaški blues na gitari. Zvučna slika koju stvara se može
opisati kao eterični vrtlog koji ispunjava njen mračni
atmosferični glas i gitara tretirana kroz loop station i delay.
Od 2004. nastupa u Evropi i Americi (gde je do sada imala
dve turneje na obe strane kontineta), dok u matičnoj Italiji
31.oktobar, 21:00
Rockabilly zabava sa Sailorman and the Aligarots
Sailorman and the Aligators je rockabilly projekat nastao 2004. godine. Bend
neguje zvuke i ikonografiju 50-tih godina prošlog veka. Postavu čine članovi
novosadskih bendova Ragman, Gun Sale i Detonators, a na njihovim nastupima
možete čuti tradicionalbne rockabilly standarde u furioznim izvedbama.
26.oktobar, 22:00
Trash metal night: Mad&Goya + War Engine + Scaffold
Za sve ljubitelje trash metal zvuka CK13 je ove večeri prava
adresa. Nastupaju Mad&Goya, War Engine iz Novog Sada i
Scaffold iz Beograda. Oržaće se promocija novog, četvrtog
po redu, albuma benda Mad&Goya, pod nazivom “Sekta
Alkohol”. Posetioci će moći kupiti CD po promo ceni. Podršku
ce dati mladi i odlični novosadski thrasheri War Engine. Specijalni gosti večeri su
kultni beogradski old way death metal bend Scaffold, čiju postavu čine između
ostalih ćlanovi ex-Bloodbath. Ulaz je 200 dinara.
centar u centru
PROGRAM SKCNS FABRIKA ZA OKTOBAR
Studentski kulturni centar Novi Sad
21000 Novi Sad, Dr Ilije Đuričića 3
tel: 021 6350 744; tel/fax: 021 6350 579
[email protected]; www.skcns.org
13. oktobar, 20:00
1. oktobar. 18:30
Svirka za Žiksu
Otvaranje Mosta Mogućnosti
U čast svom nedavno preminulom
Svečano otvaranje Mosta Mogućnosti u
članu, Željku Đurđevcu Žiksu,
Kineskoj četvrti ispred SKCNS Fabrike,
Šinobusi organizuju koncert u
uz prigodan kulturno umetnički
Fabrici. Sviraće Šinobusi, Rebel,
program, glumce, žonglere i plek
Keckec, Sunburst, Del Arno
muziku
Bend i Minjah Crew. Ulaz je 200 dinara.
5. oktobrar, 20:30
15. oktobar
Premijera predstave “Ubiti Zorana Đinđića”
Premijera predstave Ubiti Zorana Filmski program “Bioskop k’o nekad”
Đinđića u produkciji SKCNS. Predstava je Novi sezonski program u Fabrici, serija filmski
nastala po motivima drame Ubiti Zorana projekcija ostvarenja koja ne možete videti često na
Đinđića koju su napisali Rajko Đurić i filmskom platnom
Zlatko Paković, a adaptaciju i režiju ove
17. i 18. oktobar
drame potpisuje Zlatko Paković.
Gostovanje Zijaha Sokolovića
17. oktobar, 19 časova - master class
8-11. oktobar
radionica za glumce koja je otvorena
Nedelja pozorišta
za publiku “Glumac danas Bruto ili
“Play Shakespeare” - 8. oktobra od 20 časova
Neto”
18. oktobar, 20 časova - Zijah
Sokolović monodrama CabaRes
CabaRei
19. i 20. oktobar
Bunker Fest
Bunker fest je festival radikalnih umetničkih praksi
u kojim umetnici novim istraživanjima pokušavaju
oblikovati svoje viđenje sveta. Privid demokratije,
tržista i referentnih društvenih poredaka samo su
deo onog čime se umetnici, učesnici ovogodišnjeg
Bunker festa, bave. Bunker fest kao i proteklih
sedam godina organizuju Studentski kulturni
centar Novi Sad i Kreativna radionica Bunker
22. oktobar, 19 časova
Izložba “Slika”
Izložba slika profesora Akademije umetnosti u
Novom Sadu. Do 26. oktobra postvaka će biti
otvorena za posetioce.
27. oktobar
“Bigzovanje”
Koncert bendova iz alternativnog kulturnog centra
“Bigz” iz Beograda
29. oktobar
Filmski program “Bioskop k’o nekad”
centar u centru
pogled unazad
TOTALNI OPOZIV
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
(Total Recall, 2012, 118 min)
Režija: Len Wiseman
Uloge: Colin Farrell, Kate Beckinsale, Jessica Biel
Kratka priča gurua naučne fantastike
Filipa K. Dika iz šezdesetih, bila je
okvir za čuveni Totalni opoziv iz 1990,
i njegov ovogodišnji manje uspešan
rimejk. Scenaristi-producenti Den
O’Benon i Ronald Šaset, tvorci Tuđina
(Alien, 1979), ambiciozno su kupili
prava na Dikovu priču, ali su zbog
tehničkih ograničenja Holivuda
ostavili da luta pretprodukcijskim
Poruka samom sebi: scena iz filma
limbom, prolazeći kroz ruke brojnih
producenata i scenarista – dok u jeku akcionih filmova nije došla do Arnolda
Švarcenegera, zvezde na vrhuncu, koji je ubedio Maria Kasara i Endrua Vajnu
da je otkupe za svoj nezavisni Carolco Pictures, njemu daju glavnu ulogu, a za
režisera angažuju Holanđanina Pola Ferhovena, čiji ga je Robokap (1987)
impresionirao. Uspeh Totalnog opoziva podstakao je producente da za
nastavak adaptiraju Dikovu priču Suvišni izveštaj, ali to će uz velike izmene tek
2002. realizovati Spilberg u istoimenom hitu sa Tomom Kruzom – što u sam vrh
probija Kolina Farela, zvezdu rimejka Totalnog opoziva. Ferhovenova verzija, za
razliku od ove Lena Vajzmana (Podzemlje, Umri muški 4), prikazuje sa groteskom
korporativni kapitalizam u sprezi sa visokom političkom korupcijom. Njegov
oštri cinizam doneo je ovom filmu kultni status – dok rimejk, prateći osnovne
niti špijunskog zapleta o brisanju i usađivanju lažnog pamćenja, u kontekstu
savremene geopolitike, ne pruža mnogo više od spektakularne akcije – koja i
kao takva ostavlja samo utisak „pozajmice“ od drugih SF-ostvarenja. Vajzman
bezuspešno reinterpretira neka nezaboravna mesta iz originala, čak i kada igra
na trik-kartu „izneveravanja“ gledaočevih očekivanja. Ferhovenova scena gde
je fizički obračun suparnica prvi put na filmu prikazan tipično „muški“,
omogućila je i novo „čitanje“ filmskog nasilja – dok Vajzman svoj „ženski“ finalé
gotovo zanemaruje. Možda najviše pažnje u rimejku zavređuje povezanost
radnje sa „stvarnim“ prilikama u našem neoliberalnom svetu, poput medijskog
kreiranja paranoje i manipulacije strahom od terorizma. Ipak, to je prikazano
nedovoljno implicitno, pa umesto subverzivno deluje manipulativno, sa ciljem
privlačenja što raznovrsnije publike – čak i one „osvešćene“.
Daniel Mandić
pogled unazad
USPON MRAČNOG VITEZA
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
Reditelj: Kristofer Nolan
Glumci: Kristijan Bejl, Geri Oldman, Tom Hardi, En Hatavej, Majkl Kejn,
Marion Kotijar, Džozef Gordon-Levit, Morgan Frimen...
jedan i drugi “supružnik” smrtno je uplašen pred armijom televizora i
kompjuterskih monitora. Dakle, sisanje krvi iz žila nacrtanog mučenika može
da se nastavi; eto, ovaj britanski štreberko Nolan došao i po svoju treću dozu...
Film i strip su gotovo vršnjaci. Prve
rođendane imali su krajem 19. veka,
da bi 30-ak godina kasnije počela
njihova prva međusobna očijukanja,
prepisivanja, citiranja. Herojstvima
sklone spodobe – poput Tarzana,
Supermena,
Fantoma,
Flaša
Gordona, Modesti Blejz, Konana,
Spajdermena, Asteriksa... i Betmena
– lutaju između carstava sedme i
devete umetnosti. Brak filma i stripa, istopolan i sve samo ne dosadan,
posebno je uzbudljiv poslednjih nekoliko decenija. Kažem uzbudljiv, ali ne i
ravnopravan, jer je jasno ko tu koga (iskorištava). Ali, ne bojte se, od
brakorazvoda nema ništa! Jer: a) u dubokim su zasebnim krizama – film s
hroničnim manjkom svežih ideja, strip s manjkom zainteresovane publike; i b) i
Epska drama Uspon Mračnog viteza (The Dark Knight Rises, 2012) je – ček’ da
izbrojim: prvo (Batman, 1966), drugo (Batman, 1989), treće (Batman Returns,
1992), četvrto (Batman Forever, 1995), peto (Batman & Robin, 1997), šesto
(Batman Begins, 2005), sedmo (The Dark Knight, 2008) – osmo Betmenovo
pojavljivanje na velikom ekranu! Daleko iza broja filmova koji su snimljeni o
Tarzanu, ali i ispred pet Supermenovih i tri Spajdermenove celovečernje
avanture. Treći put ga igra požrtvovani Kristijan Bejl (38) i, rekoh već, isto
toliko puta režira perfekcionista Kristofer Nolan (42). Poznat kao superherojkoji-to-nije – jer nije ni lepršavi vanzemaljac (Supermen), niti “proizvod”
toksičnih zračenja (Derdevil) i eksplozije hemikalija (Fleš), ali ni inkarnacija
ozračenog insekta (Spajdermen) – Betmen tek u Usponu Mračnog viteza
postaje u pravom smislu čovek. Slomljen, usamljen, umoran. U odnosu na
prethodne filmove, lovator i plejboj Brus Vejn sad je manje osvetnik, više
čuvar. Objasniću kasnije i čega. Uglavnom, ljuti neprijatelji ga i dalje ne
ostavljaju na miru, sugrađani malo kinje pa malo slave, a tu su i neke utegnute,
fatalne žene, plus verne sluge i retki nekorumpirani policajci.
pogled unazad
Najavljen kao poslednje poglavlje Nolanove trilogije o Betmenu, Uspon
Mračnog viteza dobacuje do samih vrhova scenografskih i kostimografskih
dostignuća moderne kinematografije. Isto se može reći i o glumi i specijalnim
efektima (nenametljivi, što znači: uverljivi). Kao prethodna dva scenaristički
kompleksna filma, i ovaj više od svega želi da je napet. Težak zadatak za
celuloidnog grdosiju od čak 165 minuta. I zabaviti i podučiti – o, svemogući
bogovi Holivuda, ima li šta teže?! Ali zna poslastičar Nolan šta radi dok strpljivo
slaže kore tabanja preko kora mozganja, između filovane skliskim šlagom
saosećanja i hrskavim društveno-političko-ekonomskim komentarima. “Mljacmljac”, dobacuju mi mnogobrojni fanovi serijala i stripoljubi. Sladostrasne
osmehe s njihovih lica može da skine samo pasus koji sledi...
Dakle, ovako: Brus Vejn/Betmen je u Usponu Mračnog viteza čuvar poretka!
Zaštitnik mitskog grada Gotama (koji je u filmu “najobičniji” Njujork), ali i čitave
kapitalističke civilizacije Zapada. A to znači, “u paketu”, i čuvar povlaštenih i
ostalih “kraduckala”. I sve će Betmen učiniti, i žrtvovati se ako treba, da se
zaustavi talas anarhije i urbanog terorizma uz klasne sukobe koji podiže
fanatik-komunjara i berzolomac Bejn. Jer, zaboga – kako to vide scenaristi
Kristofer i Džonatan Nolan (prema priči K. Nolana i Dejvida S. Gojera), i kako to
film plastično beleži – zar da se dozvoli vaskrs prekih sudova, uspostavljanje
revolucionarne vlasti kuke & motike i uništavanje privatne imovine; konačno:
zar da se da za pravo stvarnoj, savremenoj američkoj levici oličenoj u pokretu
“Okupirajmo Vol strit”?! Eh, da, sa svima njima se Nolan u Usponu
razračunava (dok dobronamernoj publici, na uvce, Žena-mačka tiho prede)... I
onda, na kraju stigne taj pokolj u bioskopu u Koloradu. Brak filma i stvarnosti?
Neka, hvala, radije bih da mi se vrate oni moji stripovi.
Predrag Đuran
pogled unazad
FILM IZMEĐU SVETOVA
KOPOLINA HOROR-HIMNA
(Twixt, 2011, 88 min)
Režija: Francis Ford Coppola
Uloge: Val Kilmer, Bruce Dern, Elle Fanning
Kopola je najavio Između svetova na „Comic-Con” konferenciji u San Dijegu u
julu 2011. godine, prvi put od kada je u toj Meki pop-kulture predstavio
Drakulu, pre skoro dvadeset godina. To vreme proveo je u žalosti za sinom koji
je nastradao tokom vožnje čamcem 1986, razvijao je privatni biznis sa
vinarstvom i ugostiteljstvom i borio se sa poslovnim teškoćama – a povremeno
je, sa manjim ili većim uspehom, pravio izlete u art-film, najviše „proganjan“
temom ranjene mladosti. Ceo ovaj period, prema autorskom principu, našao
se u Kopolinom poslednjem filmu Između svetova, koji je najavio kao
„eksperiment“ i autobiografsku priču. Iza zapleta sa duhovima i misterijom
pokolja dece krije se „delom gotska romansa, delom lični film, a delom vrsta
horora kojom sam započeo karijeru“, kaže Kopola, misleći na vreme kada se
učio filmu pored Rodžera Kormana, velikana modernog Holivuda i veterana
filmova „B-produkcije“, najupamćenijeg po gotskim hororima sa legendarnim
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Vinsentom Prajsom i njihovim adaptacijama priča strave Edgara Alana Poa. Uz
Kormana su krenuli gotovo svi pripadnici „Novog Holivuda“, čijim se najvećim
predstavnikom smatra sam Kopola (trilogija Kum, Apokalipsa danas).
Između svetova, Kopolin prvi eksperiment sa 3D, predstavlja, kako je jednom
prilikom i objasnio, njegov pokušaj da „dosanja“ jedan san iz koga se prerano
probudio. Radnja filma prati pisca horor-priča – „Stivena Kinga za bagatelu“ –
koji tokom promocije svog romana o vešticama zaluta u tajanstveni gradić koji
je nekada posetio i sam Po, i biva upleten u rasvetljavanje davno počinjenog
zločina, kao i ubistava koja to mesto potresaju ponovo. Prihvata se istraživanja
sa nadom da će sa lokalnim šerifom, piscem-amaterom, doći do materijala za
novu knjigu koja bi ga spasla od bankrota – dok ga u snu prati duh ubijene
devojčice koji mu pomaže u rešavanju zločina iz prošlosti, a kroz polosterovski
lavirint veštine pripovedanja vodi ga senka Poa, samog majstora pričanja priče.
Iza svetova je originalna parabola puna prave mistike i jeze, horor-himna
procesu pisanja, strasti koja Kopolu nikada nije napustila, a koji ovim ličnim
filmom poručuje da najbolji završetak priče ne može biti bezbolan, jer mora
doći iz piščevog dubokog zagledanja u sopstveni limbo.
Daniel Mandić
pogled unazad
U Studiju „M“
IZLOŽBA SVETSKE FOTOGRAFIJE PRVI PUT U NOVOM SADU
The World Press Photo Exhibition je izložba koja je bila otvorena od 4. do 17.
jula u “Studiju M”. Ova jedinstvena putujuća izložba prikazala je radove
pobednika godišnjeg takmičenja u novinskoj fotografiji koja se održava širom
sveta.
Svake godine, nezavisni međunarodni žiri sastavljen od 19 članova, u okviru
devet kategorija, ocenjuje radove koje na konkurs šalju fotoreporteri, agencije,
novine i magazini iz svih delova sveta. Ove godine takmičenje je privuklo 5.247
fotografa iz 124 zemlje, a u takmičarsku proceduru uvršteno je ukupno 101.254
fotografije. Pored glavne pobedničke fotografije španskog fotografa Samjuela
Arande koja je objavljena u “Njujork tajmsu” – portret žene sa velom koja grli
povređenog sina nakon uličnih protesta u Jemenu, bile su prikazane i
pobedničke fotografije iz svih devet kategorija.
Među njima mogla se videti i fotografija sarajevskog fotoreportera Damira
Šagolja, kojom je osvojio prvu nagradu na konkursu World Press Photo 2012 u
konkurenciji “Daily Life”. Fotografija, predstavljena kao “ikonični prikaz
crvenog totalitarizma“, napravljena je u Severnoj Koreji i iz ptičje perspektive
prikazuje sivu, geometričnu pozadinu kvarta u Pjongjangu u mraku,
osvetljenog samo portetom “Velikog vođe“ Kim Il-sunga.
Damir Šagolj je za fotografiju trupa u Iranu bio nominovan za Pulicerovu
nagradu, a internacionalnu karijeru izgradio je radeći za “Rojters“, fotografišući
poplave u Pakistanu i na Tajlandu, cunami u Japanu, glad u Severnoj Koreji i dr.
Ove godine World Press Photo dodao je novu dimenziju svojim izložbama,
lansiranjem nove aplikacije za pametne telefone i tablete, čijim korišćenjem
posetioci mogu pristupiti dodatnim informacijama o izloženim fotografijama i
njihovim autorima, uključujući i video intervjue, ali i podeliti fotografije kroz
društvene mreže.
World Press Photo je nezavisna, neprofitna organizacija sa sedištem u
Amsterdamu, gde je i osnovana 1955. godine. WPPh ima za cilj negovanje i
unapređivanje visokih standarda u novinskoj i dokumentarnoj fotografiji širom
sveta. Podržan je od strane Dutch Postcode Lottery-a i sponzorisan od strane
Worlwide Canon.
Daniel Mandić
pogled unazad
Samjuel Aranda, Španija, New York Times
Fotografija godine World Press Photo 2011
Damir Šagolj, Bosna i Hercegovina, Reuters
2012, Daily Life, 1st prize singles
Yuri Kozyrev, Russia, Noor/Time
2012, Spot News, 1st prize singles
Massoud Hossaini, Afghanistan, Agence France-Presse
2012, Spot News, 2nd prize singles
Francesco Zizola, Italy, Noor
2012, Nature, 3rd prize singles
Niclas Hammarström, Sweden, Aftonbladet
2012, Spot News, 2nd prize stories
pogled unazad
Paolo Pellegrin, Italy, Reuters/Magnum Photos
2012, General News, 2nd prize stories
Rémi Ochlik, France, IP3 Press
2012, General News, 1st prize stories
Tomasz Lazar, Poland
2012, People in the News, 2nd prize singles
Rob Hornstra, the Netherlands, Institute for Artist Management
2012, Arts and Entertainment, 1st prize stories
Yasuyoshi Chiba, Japan, Agence France-Presse
2012, People in the News, 1st prize stories
Adam Pretty, Australia,
Getty Images
2012, Sports, 2nd prize stories
Emiliano Larizza, Italy, Contrasto
2012, Arts and Entertainment, 2nd prize stories
pogled unazad
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Kulturni centar Novog Sada ovogodišnji organizator “Art Link” projekta
POVEZIVANJE DOMAĆIH I INOSTRANIH UMETNIKA
Kontinuirano predstavljanje domaćih umetnika
u svetu, ali i približavanje savremenih svetske
scene i umetničkih trendova domaćoj publici,
omogućen je jedinstvenim projektom simboličnog naziva Art Link. Ove godine, organizator
je po prvi put Kulturni centar Novog Sada, a
partner mu je udruženje likovnih umetnika Haus
10 iz nemačkog grada Furstenfeldbruk
(Fürstenfeldbruck). Art Link, kako ga je KCNS
osmislio, predstavlja razmenu umetnika iz Srbije
sa umetnicima iz drugih evropskih zemalja, i to
tako što će svake godine određen broj autora iz
neke evropske zemlje gostovati u Novom Sadu,
a zatim će biti domaćini istog broja ovdašnjih likovnih stvaralaca.
- Ovaj međunarodni simpozijum će za dva puta po 10 dana, koliko će trajati svako
gostovanje, predstaviti goste i domaćine umetnike kroz individualne prezentacije i
predavanja, kroz rad u zajedničkom ateljeu, a zatim i kroz njihova novonastala
umetnička dela na grupnoj izložbi. Takođe, za obe posete je planirano i
upoznavanje umetnika sa sredinom i umetničkom scenom čiji su gosti kroz posete
muzejima, galerijama, institucijama kulture, razgovore i lične kontakte – kaže za
Centar Maja Erdeljanin, urednica likovnog programa KCNS, i dodaje da će
organizatori nastojati da tokom narednih godina u projekat uključe nove
umetnike, i iz naših i iz gostujućih zemalja, ali svaki put iz nekih drugih gradova
ili država.
Tokom avgusta, sedam nemačkih umetnika (Rosa Zschau, Stephanie von
Hoyos, Ingrid Redlich - Pfund, Stephan Juttner, Hansjürgen Vogel,
Gabriele Schröder i Stefan Wehmeier) bili su gosti njihovim srpskim
kolegama, među kojim su: Miloš Vujanović, Nebojša Lazić, Slobodan
Knežević, Lazar Marković, Karolina Mudrinski, Ana Novaković i Maja
Erdeljanin. Svi zajedno su boravili u Sremskim Karlovcima i radili na svojim
slikama, crtežima i litografijama, i to zahvaljujući saradnji sa Centrom za grafiku
Novi Sad. Nakon pojedinačnih prezentacija umetničkog rada učesnika
simpozijuma, putem petominutnih video prezentacija, otvorena je grupna
izložba u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, a koja se može
pogledati i početkom septembra. Svi ovi umetnici, kako je planirano, ponovo
će se sastati u maju neredne godine u Furstenfeldbruku i prirediti isti program
u galerijskom prostoru i ateljima udruženja Haus 10.
Ideja o povezivanju domaćih i stranih stvaraoca nastala je u tom malom
nemačkom gradu, smeštenom u blizini Minhena, gde je prošle godine održan
međunarodni simpozijum sličan ovom. Jedina predstavnica iz Srbije tom
pogled unazad
prilikom bila je novosadska
umetnica Maja Erdeljanin.
- Udruženje Haus 10 svoje prostorije
ima na izuzetnom mestu, u okviru
manastirskog kompleksa Furstenfeld,
zajedno sa gradskim muzejom,
bioskopom i nekoliko restorana.
Udruženje je osnovano pre više od 100
godina, ali je tokom 30-ih godina
prošlog veka ukinuto, da bi ponovo
bilo obnovljeno 70-ih godina. Od tada su uspeli da od grada dobiju na korišćenje
veliku galeriju, ateljee za grafiku, slikanje i vajarsku radionicu. U njima se
organizuju razliciti kursevi za sve zainteresovane, iznajmljuju se članovima
udruženja po simboličnim cenama i održavaju umetnički simpozijumi i razmene,
poput ove koju smo upravo zajednički započeli – napominje Maja Erdeljanin.
Tokom boravka u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima umetnici su se družili i
razmenjivali iskustva, zajedno obišli ateljee na Petrovaradinskoj tvrđavi,
Kulturni centar grada, pogledali film o Marini Abramović, posetili Galeriju
Matice srpske, Galeriju Rajka Mamuzića, Muzej Vojvodine, nekoliko manastira
na Fruškoj gori (Krušedol, Hopovo i Veliku Remetu), zatim Stražilovo,
Patrijaršijsku riznicu i crkvu u Sremskim Karlovcima, kao i Muzej vina i meda.
Svako od učesnika je Kulturnom centru i našem gradu ostavio po jedan do dva
rada, koji su deo trenutne postavke Likovnog salona KCNS.
Maja Vučković
pogled unazad
Spomen zbirka Pavla Beljanskog
Trg galerija 2 • tel: 021/528-185 • 021/472-99-66
[email protected]
www.pavle-beljanski.museum
Moya Sesstra - vizuelni esej Milete Prodanovića
KRITIKA STEREOTIPA O BALKANU
Moya Sesstra naziv je izložbe slika Milete
Prodanovića koja je tokom leta krasila galerijske
zidove Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Dela koja su
tom prilikom predstavljena inspirisana su filmom Ljudi
mačke iz 1942. godine i likom Milene Pavlović-Barili, sa
kojom glavna junakinja filma deli poreklo i profesiju.
Na taj način Prodanović je pokušao da približi ličnost
Barilijeve i na specifičan način interpretira segmente
vezane za njen život i njeno umetničko stvaralaštvo.
Postavka, sačinjena od fotografija, crteža, akrila na
platnu i video-skica (naslovljenih Cat Painter,
Autoportret sa strelcem, On je bio dobar kralj...), veoma
je komplikovana za dešifrovanje ukoliko se izmesti iz
konteksta filma koji je bio podsticaj za vizuelni izraz.
To je bio razlog zbog kojeg je tokom trajanja izložbe
organizovana njegova projekcija. Naime, glavana
heroina filma, pod imenom Irena Dubrovna,
predstavlja neku vrstu maskirane slikarke čiji se
identitet može dekodirati kao mogući identitet Milene
Pavlović-Barili. Na osnovu te vrste identifikacije,
odnosno duplog identiteta, koji autor izložbe otkriva, on
gradi ideologiju svog rada. Povezujući filmsko ostvarenje
i život Milene Pavlović-Barili, koja je tih godina živela u
Njujorku i radila crteže za modne magazine, Mileta
Prodanović svojim delima daje omaž toj velikoj slikarki i
upućuje na potrebu sučeljavanja sa stereotipima i
mitovima, pre svega o Srbiji i Balkanu. Prodanovićev rad
zapravo je angažovano-kritički, jer se u njemu otvara
pitanje identiteta „drugog“, kao i pitanje različitosti ljudi
sa drugog kontinenta.
- Stereotip tla jedan je od mogućih nivoa razumevanja ovog
rada. Drugi je, naravno, stereotip koji je vezan za različitosti
ili različitu poziciju koju samostalna ili emancipivana žena,
koja nije u potpunosi društveno integrisana u tekuće
građanske norme, u suštini trpi zarad te različitosti, trpi
stereotip jedne vrste neprilagođenosti i biva fiktivno ili
simbolički proglašena za monstruma, za vampira, za
„catwoman“ (ženu mačku). Inače, iz ovog filma iz 1942. je
kasnije izrastao čuveki lik catwoman iz holivudskog
blokbastera. Tako da je iz tog stereotipa neprilagođene
pogled unazad
žene, ili društveno sumnjive kakva je Irena Dubrovna ili kakva je nažalost bila u
nekom trenutku svog života u Njujorku i Milena Pavlović-Barili, izraslo svašta nešto
dobro, izrasle su fantastične slike Milene Barili, njeni njujorški portreti, izrasli su
filmovi Cat People 1, Cart People 2, zatim Catwoman, i naravno izložba Milete
Prodanovića - kazala je istoričarka umetnosti Lidija Merenik otvorivši izložbu.
Ona je tom prilikom napomenula da je Prodanović naš najagilniji, najaktivniji i
najduhovitiji postmodernsta u vizuelnim umetnostima. Njegova plodna i
aktivna karijera kao slikara, s obzirom da je i pisac, traje 30 godina. Tokom tog
vremena prošao je kroz različite etape rada, a ova, koju karakteriše nešto što je
on nazvao vizuelnim esejom, traje nekoliko godina i započeta je ironičnim i
autoironičnim radovima pod naslovom „Umetnik koji ne citira nije umetnik“.
Tako se njegov aktivizam u određenom trenutku izmestio sa ideološkopolitičkog ka jednom duhovitom, pozitivnom, ali nesumnjivo kritičkom
odnosu prema određenim vidovima savremenih umetničkih iskaza.
Mileta Prodanović, rođen je u Beogradu 1959. godine, gde je 1985. godine
magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti. Nakon završene specijalizacije u
Londonu, doktorirao je na FLU. Redovni je profesor na Fakultetu likovnih oblasti književnosti i likovnih umetnosti, a 2011. godine je izašla monografija o
umetnosti u Beogradu. Objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti njemu Biti na nekom mestu, biti, svuda biti autorke Lidije Merenik.
vizuelnih umetnosti i publicistiku. Bio je član redakcije časopisa Beogradski
Maja Vučković
krug i New Moment, kao i član grupe Alter Imago. Dobitnik je više nagrada iz
pogled unazad
Dela Milana Konjovića u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog
PARISKA FAZA ČUVENOG SOMBORSKOG EKSPRESIONISTE
- Ideja je zapravo bila da se prikažu čuvena „crvena“ i
čuvena „plava“ Konjovićeva faza, njegovi vidovi
stvaralaštva koji su se formirali u Parizu kroz njegova
remek dela, u koja spadaju autoportret, zatim portret
njegove žene Eme sa ćerkom Veročkom koja je
rođena u Parizu i druga - kaže za Centar dr Jasna
Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla
Beljanskog gde je, nakon gostovanja u glavnom
gradu Francuske, postavljena retrospektivna
izložba slika pod nazivom Milan Konjović:
povratak u Pariz. Novosadski ljubitelji umetnosti
imaju priliku da prvi put u Srbiji vide postavku
kojom je započeto obeležavanje stogodišnjice
stvaralaštva poznatog slikara, a koja je posetila naš
grad nakon zapaženog uspeha koji je imala u
francuskoj prestonici (Kulturnom centru Srbije). Odabir, za koji je zaslužan Sava
Stepanov, čini 25 slika nastalih izmenđu 1926. i 1932. godine, u periodu
Konjovićevog boravka u Parizu. Osim dve slike njegovih pariskih atelja, iz
kolekcije Spomen-zbirke, ostala dela su deo fonda Galerije „Milan Konjović“ iz
Spomen zbirka Pavla Beljanskog
Trg galerija 2 • tel: 021/528-185 • 021/472-99-66
[email protected]
www.pavle-beljanski.museum
Sombora. Postavka se nadovezuje na koncept kolekcije
Pavla Beljanskog u kojoj je
čuveni umetnik zastupljen sa
osam slika nastalih u periodu
od 1926. do 1956. godine,
među kojima su i dva
reprezentativna platna iz
Konjovićeve pariske epizode:
Moj atelje i Moj atelje II (oba iz
1930. godine).
Godine provedene u Pragu, Beču i Parizu, Milan Konjović (1898–1993), slikar
karakterističnog ekspresionističkog izraza, vezale su ga za te gradove kojima se
vraćao i u kojima je, kao i kasnije u rodnom Somboru, formirao svoj
prepoznatljiv stil. Promene u Konjovićevoj ekspresionističkoj slikarskoj
orijentaciji mogu se sagledati kroz faze koje karakterišu dominantne, pre svega
kolorističke osobenosti, poput tzv. „plave faze“, koja se vezuje upravo za
njegov boravak u Parizu. Od ranih godina posvećen Parizu, učestvovao je na
Salonima od 1926. godine, prvi put samostalno izlagao takođe u Parizu 1931.
pogled unazad
godine, nakon čega se sa
porodicom
vratio
u
Sombor, dok su njegova
dela učestvovala na preko
300 samostalnih i oko 700
grupnih izložbi u zemlji i
inostranstvu, uporedo s
intenzivnim stvaralaštvom.
Bio je član umetničkih
grupa Oblik i Dvanaestorica,
učesnik u osnivanju i radu
umetničkih kolonija (Senta,
Bačka Topola, Bečej, Ečka),
direktor Gradskog muzeja
u Somboru i prijatelj Pavla Beljanskog. Iako je u inostranstvu bio afirmisan
umetnik (njegova prva samostalana izložba u Parizu dobila je izuzetne pohvale
za autentičnost izraza), Konjović je odlučio da se vrati u Sombor, kao i veliki broj
naših i svetskih autora koji su u to vreme bili prinuđeni da napuste Pariz zbog
velike ekonomske krize.
- Zanimljivo je reći da mi ovde Konjovića vezujemo za bački predeo, žito i slično.
Međutim, u Parizu on je sliakar ateljea, slika mrtve prirode, portrete, ambijente
ateljea, znači on je slikar enterijera. Jedino što slika van ateljea to su primorski predeli
kada odlazi sa porodicom u Kasis ili
Kan sir Mer gde radi predele iz vrta,
more, borove itd. Kasnije u Somboru
to se menja, prvo izlazi u bačku
ravnicu, slika žetvu, predele oko
Sombora i sa sliakma koje je uradio
u Somboru u tom nekom kratkom
periodu ponovo izlaže u Parizu, ali
odlučuje da ipak ne ostane tamo –
ističe dr Jasna Jovanov. Tokom
trajanja izložbe, koja se može
pogledati i prvih dana septembra,
priređen je i bogat prateći
program kako bi posetioci što
potpunije bili upoznati s Konjovićevim umetničkim radom – tematsko
predavanje o delima iz fonda Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, nastalim tokom
Konjovićeve pariske faze, kao i prikaz dokumentarnog TV filma Jubileji. 100
godina rođenja Milana Konjovića (proizvodnja RTV Vojvodina, 1998), koji
predstavlja lično svedočenje o umetnosti i životnim okolnostima koje su
uticale na stvaralaštvo poznatog slikara.
Maja Vučković
pogled unazad
INFANT - 39. MEĐUNARODNI FESTIVAL ALTERNATIVNOG I NOVOG TEATRA
NOVOSADSKO LETO U ZNAKU PLESA I DIGITALNE UMETNOSTI
Katolička porta 5
tel: 021 524 584
www.kcns.org.rs
Novosadska publika je i ovog leta u vrelim danima, između 25. juna i 3. jula
mogla da uživa u brojnim pozorišnim predstavama i performansima koji su
prikazani u okviru 39. Infanta – Međunarodnog festivala alternativnog i novog
teatra u okviru kog je nastupilo dvadeset pozorišnih trupa iz naše zemlje i
inostranstva. Ove godine predstave su bile mahom plesne i prema rečima
producenta festivala Simona Grabovca, objedinjujući motiv festivala je
zapravo bio „veza između digitalnih i realnih svetova“, pa je tako pored
klasičnog pozorišnog dela predstavljena i digitalna umetnost. Pored
takmičarskih predstava, ovogodišnji Infant je sadržao i mnogobrojne prateće
programe, izložbe, video prezentacije i radionice i tradicionalno, osim lokacija
svih novosadskih pozorišta, program se odvijao i u ostalim kulturnim
institucijama kao i na ulici.
Ovogodišnji selektor bio je Deneš Debrei, pozorišni reditelj i koreograf koji je
od završetka Akademije umetnosti u Novom Sadu 1985. godine, uključen u
različite plesne, glumačke i rediteljske projekte, dok su žiri činili Milica
Konstantinović, Miloš Sofrenović i predsednik Milan Belegišanin.
pogled unazad
Program festivala
Svetski poznata i priznata balerina Ašhen Ataljanc svečano je otvorila ovaj
predjubilarni Infant rečima da joj je izuzetna čast da učestvuje na festivalu koji
svake godine prerasta u sve kvalitetniji i bolji festival čime zauzima značajno
mesto na kulturnoj evropskoj mapi. Nakon svečane ceromonije, prikazana je i
prva po redu predstava u okviru takmičarskog dela, „Asa“ plesne kompanije
„Derida“ iz Bugarske a nakon nje je prikazana i predstava „Psi“ trupe ERGstatus
iz Srbije. Naredni dan je definitivno obeležila „Božanstvena komedija“ Bitef
dens kompanije koja je prema broju publike koju je okupila, kao i prema
aplauzu, sebi obezbedila visoko mesto u takmičarskoj kategoriji.
Tog dana predstavili su se i trupa „Hodvrks“ iz Mađarske sa predstavom „Basse
dance“. Treći dan festivala bio je rezervisan za predstave „Puh i prah“ teatra
„Akhe“ iz Rusije i „Mandić mašina“ trupe „Via negativa“ iz Slovenije. Predstava
„Zen – ni reč ni ćutnja“ trupe „Perpetuumdens“ iz Srbije je prikazana četvrtog
dana festivala, a narednog „Irački duhovi“ trupe „Toneelhuis“ iz Belgije.
Šestog dana predstavili su se „Ansambl Miraž“ iz Srbije sa performansom
„Parče zemlje između reke i stanja“ i „Teatar Y“ iz SAD-a sa predstavom
„Julija“. Naredni dan je bio rezervisan za performere iz Francuske, pa su tako
prikazane predstave „Stoj! Ko ide?“ teatra „Delakt“ i „Ribar“ teatra „Luten“.
Osmog dana festivala prikazana je predstava „Vrane“ Nacionalnog
koreografskog centra Orleana iz Francuske i konačno poslednjeg dana Infanta
predstavili su se Slovensko mladinsko gledališče predstavom „Re-de
konstrukcija: klasni neprijatelj“.
Uprkos vrlo visokim temperaturama u nekim danima i minimalnim uslovima za
rad (kao i praćenje predstava) može se slobono reći da je ovogodišnji Infant
imao velikog uspeha kako kod izvođača tako i kod zadovoljne publike koja je
Nagrade
Posebnu pohvalu, koja inače nije praksa Infanta,
ove godine je dobila predstava „Ribar“
teatra „Luten“ iz Francuske koja prema rečima
žirija „vraća veru u bajke“.
Nagradu za izuzetnu ekspresivnost na graničnom
Najbolja predstava:
području između pozorišta i ostalih umetnosti
„Božanstvena komedija“
ili stvaralaštva u najširem smislu, jednoglasno je
dodeljena predstavama „Puh i prah“ teatra „Akhe“
iz Rusije i „Re-de konstrukcija: klasni neprijatelj“
Slovenskog mladinskog gledališča.
Nagradu za najoriginalnije istraživanje jednog
od segmenata pozorišnog jezika, takođe jednoglasno, dodeljena je trupi „Via negativa“ iz Slovenije za
predstavu „Mandić mašina“.
Nagrada za najuspešniji eksperiment, odnosno predstavu u celini
jednoglasno je dodeljena „Bitef dens kompaniji“ za predstavu „Božanstvena komedija“ u koreografiji Edvarda Kluga.
svakim danom sa velikom dozom optimizma i dobrog raspoloženja pratila
predstave. Čini se da je ovogodišnja selekcija koja se više orijentisala ka plesu i
plesnim predstavama imala veliki uspeh i pre svega, dobro ispunjen zadatak, pa je
tako bilo upotpunjeno i zadovoljstvo izvođača, žirija i publike.
Sonja Madžar
pogled unazad
Sedmi međunarodni novosadski književni festival
POEZIJA U FOKUSU
Međunarodni novosadski književni
festival je i ove godine u potpunosti
opravdao svoj internacionalni karakter: s
namerom da se potpunije upozna
savremena poezija jedne od zemalja, gost
je bila Poljska sa prestižnim autorima koji
su govorili poeziju na lokacijama u centru
grada. Povodom gostovanja istaknutih
poljskih pesnika, Društvo književnika
Vojvodine, kao organizator festivala,
objavilo je antologiju savremene poljske
poezije Živimo na rečima, koju je sastavio i
preveo na srpski Gžegož Latušinjski. Na
osnovu pesama u ovoj antologiji, rekli
bismo da izabrani autori definitivno ne stoje rame uz rame sa svojim slavnim
prethodnicima poput Česlava Miloša ili Zbignjeva Herberta, pa ipak
dostojno predstavljaju, u svetu vrlo cenjenu, poljsku poeziju, te da imaju šta da
saopšte današnjem čitaocu. Takođe, gosti festivala bili su književnici iz
Mađarske, Rumunije, Francuske, Nemačke, Rusije, Engleske, Srbije, itd. I
Društvo književnika Vojvodine
Braće Ribnikar 5
Tel/Faks: 6542 432
e-mail : [email protected]
web-site: www.dkv.org.rs
ovoga puta Festival se
dešavao
na
nekoliko
lokacija: u Pozorištu mladih
i u prostorijama DKV-a
pretežno se govorilo o
poeziji, dok se sama poezija,
ali i proza, govorila na Trgu
mladenaca, u Kafe knjižari,
na balkonu kafea Absolut, u
kafeu Bistro, itd.
I ove godine postojala je
značajna zainteresovanost Tim Kaming, kafe Absolut, čitanje na balkonu
publike i medija za Festival,
naročito kada je u pitanju Takmičenje za najboljeg slem pesnika Srbije koje
polako prerasta u najatraktivniji i najtraženiji festivalski program. Pored titule
najboljeg slemera, dodeljena su još dva značajna priznanja: Brankova nagrada
za debitantsku pesničku knjigu, autoru do 29. godina starosti, kao i
Međunarodna književna nagrada „Novi Sad“, koja se dodeljuje istaknutom
svetskom književniku za celokupan doprinos savremenoj literaturi.
pogled unazad
Određenu teorijsku težinu Festivalu dao je naučni simpozijum pod nazivom
Romantizam, savremena književnost i kultura – mitovi, politika,
spektakl, slava, ironija, na kojem su izlagali najeminentniji domaći filozofi,
književni istoričari, kritičari i teoretičari. To su koncepcijske konture koje su
poslužile za ovaj četvorodnevni književni festival koji se održao od 27. do 30.
avgusta. Uopšteno govoreći, radi se o jednoj lepoj i plemenitoj zamisli da se
centar Novog Sada tokom četiri dana pretvori u prostor književnosti, te u
prostor dijaloga o istoj, a takođe i u stecište različitih ideja, poetika, jezika,
nacija, pa i generacija. Iako je ovaj koncept u dobroj meri ostvaren, ipak je bilo
i nekih nedostataka.
Moramo pohvaliti ideju da svako čitanje na Trgu mladenaca počne prigodnom
muzičkom tačkom. Tako je na svečanom otvaranju Festivala predstavljeno
elektroakustičko delo kompozitora Miroslava Štatkića The Dogon Code, dok
su na preostalim večerima, kao i na dodeli Brankove nagrade, mladi muzičari
izvodili svoje tačke na flautama, gitari i čelu. Treba reći da se neki od autora na
Festivalu nisu predstavili u dostojnom izdanju. Da li nisu čitali svoje najbolje
tekstove, ili jednostavno celokupnim kvalitetom svog pisanja zaostaju za
evropskim i svetskim standardima? Po pitanju poezije, uočavamo trend koji je
prisutan i kod nas i u svetu: najčešće su narativne, fabularne pesme, sa jakim
uplivom proznih elemenata. Većini autora na Festivalu nedostajalo je
inventivnosti kojom bi prevazišli
ograničenost ovakve poetike, ali i
jezičke ekonomije kojom bi
zauzdali preteranu raspričanost.
Ipak, drugo veče na Trgu
mladenaca donelo je nekoliko
odličnih čitanja poezije – to se pre
svega odnosi na Engleza Tima
Kaminga koji je nakon videorada, inspirisanog vremenskom
mašinom Lorda Bajrona i Goran Zivkovic laureat Brankove nagrade i
veštičarenjem, vrlo nadahnuto uručilac Ksistof Karasek
pročitao svoje asocijativne i
ekspresivne pesme, pokazavši se kao najubedljiviji pesnik na festivalu. Odmah
nakon njega svojim upečatljivim stihovima predstavio se Francuz Žan Portran:
Zato što džemper ne prestaje da plavi... Zato što od ramena do ramena živi
obavljaju posao pluća... Zato što postoji bes među rečima...
Uz solidnog Zorana Petrovića, druge večeri se takođe istakao ovogodišnji
dobitnik Brankove nagrade, Nišlija Goran Živković (1984), koji je prethodne
godine pobedio i na slem takmičenju pod okriljem ovog festivala.
pogled unazad
Iako pesme iz njegove nagrađene
zbirke
Spalipačitaj
ne
predstavljaju vrhunsku poeziju,
Živković je na Trgu mladenaca
oduševio publiku različitih
generacija scenskom harizmom,
te neposrednim i iskrenim
obraćanjem, uz poklič: Ne
sakrivajte svoje ludilo! Samo par
sati ranije Nišliji je u Magistratu
Sremskih Karlovaca Brankovu
Ksistof Karasek, laureat nagrade „Novi Sad“,
nagradu za najbolju prvu
pesničku knjigu uručio pesnik Kšištof Karasek. Žiri nagrade, koji su činili
Zoran Đerić, Vladimir Gvozden i Branislav Živanović, istakao je da se
Živkovićeva knjiga može čitati kao produkt ironije, da se odlikuje retoričnošću,
nastupanjem sa margine, uplivima hip-hop i slem kulture, te da se oslanja na
nasleđe beat generacije. Direktor festivala, Jovan Zivlak, osvrnuo se na život i
delo Branka Radičevića, po kojem nagrada i nosi ime, istakavši da je on jedan
od prvih autora koji je pisao na narodnom jeziku.
Živković je za vodič Centar izjavio da je njegova poezija šamar, ludačka košulja,
plač, a diploma, koju je dobio u sklopu nagrade, predviđena je za zid koji se
srušio u stanu koji je prodao.
Treće veče donelo nam je i uručenje Međunarodne književne nagrade „Novi
Sad“ koja je dodeljena poljskom pesniku Kšištofu Karaseku, a o tome je odlučio
žiri u sastavu: Jovan Zivlak, Zoran Đerić i Vladimir Gvozden. Zivlak je istakao da
se Karasekova poezija kreće između avangardne i tradicionalne optike, dok je
predsednik DKV-a, Nikola Strajnić, poželeo dobitniku da i dalje živi na rečima.
Laureat je naglasio da je ovo i priznanje poljskoj poeziji koja je jedna od
najvažnijih u svetu, da bi u svom eseju izneo princip: Neprestano sažimati i
zgušnjavati svoj pesnički izraz! Realno, ni prozaisti nisu preterano oduševili:
odlomci iz većih proznih celina koje smo slušali uglavnom su bili predugački i
dosadni, a najbolji utisak među prozaistima ostavili su domaći autori: Sava
Damjanov (1956) i Uglješa Šajtinac (1971).
Ponajbolje nastupe, uz nekoliko časnih izuzetaka, imali su upravo srpski
književnici, i to oni srednje i mlađe generacije. To najviše nedostaje ovom
festivalu: novi autori, kako domaći, tako i inostrani, koji bi uneli neophodnu
energiju, svežinu i poetičku raznovrsnost. Naravno, organizatori imaju dobro
pokriće u sada već tradicionalnom Takmičenju za najboljeg slemera Srbije na
kojem mladi, urbani pesnici okupljaju publiku sličnog profila. Međutim, to su
autori koji najčešće pripadaju subkulturnom miljeu, tj. pesničkom
pogled unazad
undergroundu, a njihovi tekstovi teško bi se mogli okarakterisati kao vrhunska
poezija. S druge strane, stasala je nova, zanimljiva pesnička generacija u Srbiji,
kojoj nije mesto na slem takmičenjima, a za sada joj nije mesto ni na Trgu
mladenaca. Šteta, jer publika ostaje uskraćena za neke vredne stvari.
I za kraj, par reči o slem takmičenju koje je i ove godine u kafeu Bistro stvorilo
veselu i bučnu atmosferu. Komisija u sastavu Branislav Živanović, Dragan
Babić i Stevan Bradić izabrala je sedam polufinalista: Danilo Bajčeta
(Leskovac, 1978), Jelena Brkić i Maja Vujinović (Beograd, 1993), Aljoša
Dražović (Kraljevo, 1978), Ivana Đukić (Novi Sad, 1984), Jovan Obradović
(Novi Sad, 1980), Dejan Radulović (Beograd, 1973) i Marjan Todorović (Niš,
1976). U ovim takmičenjima nije presudan kvalitet tekstova, već kvalitet
izvođenja kojim pesnik mora osvojiti publiku na prvu loptu da bi ova u
sledećem trenutku glasala za njega. Tako su četiri najubedljivija i najveštija
slemera otišla u finale koje se održalo poslednje večeri festivala. To su bili
Danilo Bajčeta, Maja Vujinović i Brkić Maja, Aljoša Dražović i Marjan Todorović.
U uzbudljivom i neizvesnom finalu Bajčeta i Todorović su imali najveći, ali
podjednak broj glasova publike, pa je određen još jedan krug za njih dvojicu.
Osvojivši svega 12 poena više od Todorovića, pobednika iz 2010, Danilo Bajčeta
je postao najbolji slem pesnik Srbije za 2012. godinu. Izjavivši da je u finalu
rizikovao izvodeći neobjavljene pesme, pobednik je dodao da su mu omiljeni
pisci Andrić, Selimović, Ladlam, Pavić i Šeldon.
Bojan Samson
Jovan Zivlak, direktor programa festivala sa poljskim pesnicima
pogled unazad
Foto: Stanislav Milojković
EXIT, VEČE PRVO – GOSSIP I DURAN DURAN
Za razliku od prethodnih godina, kada
je program počinjao ranije, već od 18
sati, ove godine kao da se festivalski
fitilj zapalio nešto kasnije, ali jednom
kada je zapaljen, nije se zaustavljao.
Beogradski bend Kriške otvorio je
prvo festivalsko veče na Mejn stejdžu
Exita od 20 časova, pred (nažalost)
malo-brojnom publikom. Tačno u 21
sat sa glavne bine je zagrmeo glas
Skindreda. Uz intro, pevač je izašao na binu u zlatnom sakou, sa dredovima i
naočarima za sunce, i počelo je “jump around”… Na oduševljenu publiku
prosuli su mešavinu rege-hard kor-metal hitova.
Gossip su se vratili na Main Stage Exita sa svojom neprikosnovenom plesnom
energijom. Harizmatična Beth Ditto i njene kolege iz benda još jednom su
doneli moćni i zavodljivi post punk rock zvuk i razdrmali glavnu festivalsku
binu, koja se tokom njihovog nastupa pretvorila u plesni podijum.
Za sve one koji su nekada davno, ali i dan danas, voleli i vole Duran Duran,
vrhunac prve večeri na na glavnoj bini festivala definitivno je bio njihov
nastup. Publika „od sedam do 77“ pevala je stare dobre hitove poput „Hungry
Like the Wolf“, „Come Undone“ i
„Rio“, a nastup je začinila pevačica
Gossipa Beth Ditto, kada je izašla na
scenu i zajedno sa Simonom Le
Bonom otpevala čuveni „Notorious“.
Prvi dan na Jelen Fusion stejdžu
otvorio je nastup grupe Manfellow,
usledili su somborci Line Out pa
britanci Twisted Pig a zatim i ruski
indi-pop kvartet Pompeya.
Nakon njih svirali su energični Zrenjaninci Hype! a sitne sate na Fusionu
obeležio je nastup kultnog nemačkog benda DAF.
Rege stejdž poznat je po tome što program počinje najranije, ali i zato što
predstavlja jedan od najopuštenijih kutaka na Exitu. Program je već od 19 sati
otvorio Wenti Wadada, a zatim su se smenjivali nastupi DJ-eva i sound sistema.
Dance Arena je tradicionalno bila mesto na kojem je žurka najduže trajala, a
apsolutni favorit prve noći bio je Avicii, koji je napravio atmosferu ravnu onoj
kad je prvi put na Exitu nastupio David Guetta.
Danijela Jakobi
pogled unazad
DRUGI DAN - PETAK 13. NA EXITU
Foto: Stanislav Milojković
Kao da je zaista tačno ono čuveno
praznoverje da je petak 13. baksuzan
dan, drugo veče Exit festivala je, bar do
ponoći, izgleda podleglo toj tvrdnji –
iako je bio petak, oko 22 sata ispred
većine bina bilo je tako malo publike
da je delovalo pomalo sablasno... Ali,
dobru dozu veselja ipak su uneli šareni
kostimirani posetioci, pošto je upravo
povodom petka 13. napravljen veliki
maskenbal na Exitu.
Program na glavnoj festivalskoj bini otvorio je beogradski bend Ola Horhe,
pred nezavidno malo ljudi u publici. Sat vremena kasnije, pred tek nešto malo
više ljudi na Mejn stejdžu svirali su The Duke Spirit – dobar gitarski rok bend,
predvođen harizmatičnom i energičnom pevačicom u lepršavoj haljini.
Nakon njih, na glavnoj bini svirao je njujorški sastav Hercules And Love Affair.
Ovaj muzički projekat koji predvodi DJ Andy Butler doneo je savršen spoj
starog disco i house zvuka, a hitovima poput „Blind“ i „You Belong“, na kojima
su gostovali Antony Hegarty, frontmen sastava Antony & The Johnsons, kao i
egzotična Nomi Ruiz, osvojili su publiku.
Naravno, legendarni New Order
privukao je mnogo više ljudi, tako
da se tokom njihovog koncerta
konačno stekao osećaj da je u toku
jedan veliki festival.
Za to vreme, pred solidno popunjenim Fusion stejdžom, svirali su
stari dobri Jarboli koji su nas, kao i
uvek, oraspoložili svojim vedrim
melodijama kroz sjajne hitove sa starih i sa novog, aktuelnog albuma „Zabava“.
Odlična svirka uigrane ekipe razdrmala je publiku i naterala je na đuskanje,
izazvavši posle svake pesme ovacije.
Na Suba stejdžu, na kojem je ove godine gostovao beogradski Kulturni centar
Grad, sinoć su nastupali DJ-evi amsterdamske etikete BMKLTSCH RCRDS, koji su,
takođe malobrojnu, publiku podstakli na ples svojim gruvom začinjenim
svetlosnim instalacijama na bini.
Na Rege stejdžu, koji je poznat kao najiskuliraniji i jedan od najposećenijih, sinoć
je takođe bilo veoma malo ljudi, dok su se na bini ponovo, za razliku od
prethodnih godina kada je bilo i bendova, smenjivali DJ-evi i sound sistemi.
Danijela Jakobi
pogled unazad
Foto: Stanislav Milojković
DAN TREĆI - EXITOVA GROZNICA SUBOTNJE VEČERI
Exitova groznica subotnje večeri, a
dan je treći – treća bi trebalo da je
sreća, krenula je od 21 sat sa nastupom benda Suicidal Tendencies
na glavnoj bini. Žestoki kao i uvek,
ovaj američki hardcore bend, a
ujedno i predvodnici skate punk i
crossover trash žanra, razdrmali su
publiku takođe žestoko kao i uvek.
Na glavnoj bini nakon toga
nastupio je mladi hit mejker Plan B, britanski reper, tekstopisac, glumac i
reditelj, koji je sa na oduševljenu publiku prosuo pregršt hiotva, koje ste, i ako
niste fanovi ili bar donekle upoznati sa likom i delom, sigurno čuli nebrojeno
puta na radio stanicama. Oko pola jedan soul diva Erykah Badu je preuzela
stvar u svoje ruke, tj grlo. Odlični muzičari predvođeni njenim više nego
odličnim soul-r’n’b vokalom priredili su sjajan koncert, uz hiotve poput “Love
Of My Life”, “On & On”, “Bag Lady”, “Window Seat”, “Tyrone” i “Honey”. Na
Fusion stejdžu Električni orgazam prosuo je pregršt svojih starih i ništa manje
dobrih novih hitova – uigrana ekipa koja uvek zna da napravi dobru zabavu.
Predstavili su neke od novih pesama sa još uvek aktuelnog albuma “To što
vidiš, to i jeste”, kao i odabrani
presek svoje 32 godine duge
karijere.
Oko pola dva nastupio je sin
čuvenog afričkog muzičara – Seun
Kuti sa svojim mnogoljudnim,
šarenim, čuvenim bendom svog
oca - Egypt 80 i doneo sjajnu svirku
punu afro bitova. Posle ovih
melodija iz dalekih zemalja, svirao je bend koji se na Exitu i uopšte u Novom
sadu nalazi u potpunosti domaćem terenu i ne treba ih posebno predstavljati –
Obojeni program je dobro razdrmao sve one koji su se u te sitne sate možda
već pomalo i uspavali.
Na Elektrana bini, koja je ove godine na potpuno novom i neočekivanom mestu,
što je donekle doprinelo i novom filingu na ovoj bini, upečatljiv nastup imali su
Tapeaters. U pitanju je ruski elektro-pop - elektro-fank duet, koji nam je doneo
zvuk u rasponu od toplote tonova vintidž sintisajzera, preko povremenih
gitarskih rifova do fanki vajba i višeslojno vazdušastih i pratećih vokala
stopljenih u jedinstvenu emociju.
Danijela Jakobi
pogled unazad
Foto: Stanislav Milojković
ČETVRTI DAN EXITA – GUNS’N’ROSES ZA KRAJ
Poslednje veče Exit festivala na
glavnoj bini otvorila je svirka
beogradske grupe ŽeneKese, ali
prava eksplozija zvuka sledila je od
20 sati, kada su na binu izašli
Partibrejkers. Cane i ekipa
napravili su pravu zabavu sa
pevanjem i skakanjem uz zalazak
sunca, koja je kulminirala tokom
poslednje pesme, kada je neko u
publici zapalio baklju i crveno-narandžasti dim je pokuljao uz ovacije dok je
bend silazio sa bine.
Nakon toga, na glavnoj bini svirali su Wolfmother, sa svojim retro heavy rock
stilom i odanošću zvuku i lirici sedamdesetih. Do sada su odsvirali više stotina
koncerata širom sveta, a publika na Exit festivalu videla je zašto njihova muzika
koja je ultimativna mešavina hard rock, grunge i funk rock zvuka retko koga
ostavlja ravnodušnim. Na JDX bini za to vreme svirao je slovenački bend
Toronto Drug Bust, a odmah za njima Citizens, koji su na ovoj bini izveli svoj
unplugged šou, pokazavši zašto se za njih zainteresovao i Aleks Kapranos iz
sastava Franz Ferdinand.
Posle celodnevnog iščekivanja, šest
šlepera opreme i potpuno
izmenjenog Mejn stejdža specijalno
za njihov nastup, Gansi su sa 45
minuta zakašnjenja izašli na binu i
svirali punih dva i po sata, što je
jedna od najdužih svirki u istoriji
Exit festivala. Prvi obožavaoci
Gansa zauzeli su svoja mesta u
prvom redu već po otvaranju kapija festivala, te su strpljivo, sve do petnaestak
minuta pre ponoći, čekali da otpočne koncert.
Na Fusionu su svirali slovenački Dandelion Children, zatim domaći bend
Zemlja gruva, pa splitski reperi Dječaci, a nastup vredan pažnje imao je švedski
elektro bend Little Dragon, sa muzikom koja varira na tananoj granici između
futurističkog soula i sint pop poetike. Nešto kasnije, svirali su pred punim
auditorijumom i world music kolektiv Buraka Som Sistema.
Nešto posle osam sati ujutro u ponedeljak, nastupom naše najpoznatije DJ
trojke, Nastić&Milićević&Milosavljević na Dance Areni, završen je trinaesti po
redu Exit festival.
Danijela Jakobi
Fotografije: Dušan Živkić.
pogled unazad
Fotografije: Dušan Živkić.
pogled unazad
Fotografije: Dušan Živkić.
pogled unazad
CENTAR
Dizajn
Ksenija Čobanović
e-mail: [email protected]
www.centarns.rs
Urednik fotografije
Dušan Živkić
Izdavač
Kulturni centar Novog Sada
Prelom
Tatjana Vukić
Katolička porta 5, Novi Sad
tel: 021/528-972
fax: 021/525-168
Štampa
Futura, Petrovaradin
vodič kroz kulturni život Novog Sada
www.kcns.org.rs
Tiraž
1000
Za izdavača
Laslo Blašković
direktor i glavni i odgovorni urednik KCNS
Urednik
Nedeljko Mamula
Zamenik urednika
Gordana Draganić Nonin
Operativni urednik
Danica Bićanić
Saradnici
Maja Vučković, Danijela Jakobi, Predrag Đuran, Adrian Kranjčević,
Bojan Samson, Sonja Madžar, Daniel Mandić, Stanislav Milojković i Ana Jovičić
Lektura i korektura
Đorđo Sladoje, Alen Bešić
Septembar / Oktobar 2012.
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
008(497.113 Нови Сад)(036)
CENTAR : vodič kroz kulturni život Novog Sada /
glavni i odgovorni urednik Laslo Blašković ; urednik
Nedeljko Mamula. – 2011, 1 (jun) – . – Novi Sad :
Kul­turni centar Novog Sada, 2011– . – 23 cm
Mesečno.
ISSN 2217-611X
COBISS.SR-ID 264715015
Redakcija ne odgovara za izmene u najavljenim programima.
Ovaj primerak je besplatan.
belešk e /no t es
belešk e /no t es
Download

oktobar - centar