Fotografije predstave „Marat the Sade“ na naslovnoj strani, kao i u celom broju: Čaba Mikuš
Premijera predstave „Marat the Sade“ u Novosadskom pozorištu
ANDRAŠ URBAN: POZORIŠTE GOVORI ISTINU
Andraš Urban je autentični reditelj
iz Subotice i već više od decenije režira pozorišne predstave okarakterisane kao postdramske od strane pozorišnih kritičara. Iako vrlo skroman
kada govori o sebi i svom radu, o njegovom talentu i rezultatima mnogo
raskošnije govore mnogobrojne nagrade i kritike koje su počele da se
ređaju još devedesetih godina prošlog veka. A da je Urban ceo svoj život orijentisan ka pozorištu govori i činjenica
da je još kao sedamnaestogodišnjak osnovao samostalnu pozorišnu i književnu
radionicu u kojoj je delovao istovremeno kao autor, reditelj i glumac. Samo oko
godinu dana kasnije, sa svojim vršnjacima formira i specifičnu pozorišnu trupu
„AIOWA“ za koju kaže da je bila koncept ljudi koji se međusobno podržavaju.
Sa ovom trupom, Urban je mnoštvom spontanih akcija i performansa na ulicama, javnim mestima i slično, skrenuo pažnju na neka vrlo bitna pitanja u politici
Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház
tel: 021/ 525-552 i 657-2526
www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: [email protected],
[email protected]
umetnosti, a akcenat je uvek
bio na teatru. Od kraja
osamdesetih godina pa sve
do sada, ovaj umetnik radi i
stvara predstave koje iskaču
iz okvira klasičnog teatra.
One su provokativne i dinamične, možda baš zato što
se u njima nalazi rediteljska
težnja u stvaranju istine, jer
prema rečima Urbana pozorište i jeste „istinska stvarnost koja govori istinu“.
Osim brojnih pozorišnih predstava, Andraš Urban je autor i kratkih filmova
Neko i neko (1991), Staklo (1992), Kao da nas i nema (1993), kao i knjige pripovedaka Partizan iz zore (2004). Njegova najnovija predstava Marat the Sade
prošlog meseca premijerno izvedena u pozorištu Ujvideki Sinhaz, naišla je na
odlične kritike stručne javnosti, kao i brojnu publiku.
Sonja Madžar
CITAT U CENTRU
Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.
Miroslav Antić, pesnik (1932-1986)
ustanova u centru
Muzička omladina 46 godina u našem gradu
UTISNULI MUZIKU U GENERACIJE NOVOSAĐANA
Nedavno, tačnije 20. februara, Muzička omladina Novog Sada, jedna od naših značajnih muzičkih institucija, proslavila je svoj 46. rođendan. Osnovana je 20. februara 1966.
godine na inicijativu Muzičke omladine Srbije. Za prvog predsednika
izabran je Miloš Hadžić, tadašnji
upravnik Srpskog narodnog pozorišta, a za potpredsednika dirigent i
kompozitor Eugen Gvozdanović. Muzička omladina kao institucija kulture, postoji u mnogim delovima
Evrope. Prvobitna zamisao osnivanja jedne takve organizacije bila je
da se stvori mesto okupljanja mla-
Muzička omladina Novog Sada
Katolička porta 2/II, Novi Sad
tel. 021/452-344
email: [email protected]
www.muzickaomladina.org
dih, koji bi se bavili umetnošću, prvenstveno muzikom. To je bio jedan od načina da se skrene pažnja mlade generacije na nešto lepo i humano. U prvim godinama rada, MONS postupno, smišljeno i kontinuirano razvija svoju aktivnost
u školama, organizujući školske koncerte i druge sadržaje edukativnog karaktera poput razgovora o muzici i tematskih predavanja. Deca su na ovaj način
sticala slušno iskustvo, ali i znanje o muzici, što je doprinosilo formiranju i razvijanju muzičkog ukusa i kritičke svesti prema delima umetničke muzike. Slična dešavanja (kulturno-obrazovni koncerti, govorno-muzički programi i predavanja o muzici) bili su organizovani i za ljubitelje muzike starije dobi, ali i nemuzičkog profesionalnog opredeljenja. Ono po čemu je MONS možda najprepoznatljivija jeste festival s dugogodišnjom tradicijom – Novosadske muzičke
svečanosti (NOMUS). Nastao je po ideji istaknutog kulturnog poslenika Antona Ebersta, 1975. godine. Vrlo brzo po osnivanju Festival je izrastao u centralnu
muzičku manifestaciju u Novom Sadu, s obzirom na to da su na njoj predstavljana najuspešnija ostvarenja jugoslovenskih interpretatora i kompozitora. Zahvaljujujući smišljeno odabranom programu i kvalitetnim interpretacijama ču-
ustanova u centru
venih umetnika, ne samo s naših prostora, već i iz inostranstva, Novi Sad je
svake godine tokom aprila meseca, kada se Festival održava, prestonica na
međunarodnoj muzičkoj mapi. Da je Festival NOMUS garancija kulture grada i
zemlje u kojoj se razvija govori njegova preko tri decenije duga tradicija. Ovaj
Festival je proglašen za manifestaciju od nacionalnog značaja od strane Ministarstva kulture Republike Srbije. NOMUS se pristupanjem u Asocijaciji SEFA
našao u grupi s najznačajnijim Festivalima današnjice u Srbiji (Bemus, BITEF,
BELEF, Sterijino pozorje, Guitar art festival i mnogi drugi). Od 1997. godine koncept manifestacije NOMUS, i to po ideji tadašnjeg umetničkog direktora Festivala Ištvana Varge, usmeren je na kamernu muziku. Takav zaokret naišao je na
izuzetno povoljan prijem.
Pored prezentovanja takozvane „klasične muzike“ Muzička omladina i danas
usmerava svoju organizatorsku delatnost na druge žanrove poput džeza ili
world music scene. Ovo „skretanje“ se u stvari ne može tako nazvati, s obzirom
da u svojoj istoriji Muzička omladina beleži i fantastične uspehe u organizaciji
jednog festivala kojeg se novosađani rado sećaju. Reč je o festivalu Dani džeza
u Novom Sadu koji je MONS organizovao u saradnji sa Radio Novim Sadom,
prvi put 1979. godine. Ova manifestacija osmišljena je na predlog entuzijasta i
ljubitelja džeza, okupljenih oko Kluba MONS-a, a sa željom da se ljubiteljima
ove vrste muzike predstave najznačajnija dostignuća na svetskoj muzičkoj sce-
ni, a samim tim i da se ovaj muzički izraz učini što dostupnijim i prihvatljivijim za
mlade generacije. Do 1988. godine, Dani džeza u Novom Sadu su važili za jednu
od najuspešnijih džez manifestacija, ne samo u našoj zemlji, nego i šire. O tome
svedoče gostovanja značajnih ansambala i muzičara ondašnje svetske džez scene: Art ansamble of Chicago, Woody Shaw, Chet Backer, Vocal summit, Oregon,
Szabados-Tickmayer duo, Louis Sclavis, Lou Donaldson quartet, Antony Braxton,
Sam Revers, Archie Schepp, Jiri Stivin, Bora Roković, Lala Kovačev, Mića Marković,
Miša Blam i drugi. Osim toga, pohvale samih učesnika, zatim velika posećenost
na koncertima i sjajne kritike u medijima, takođe ukazuju na značaj i uspešnost
ove manifestacije. Novosađani srednje generacije još pamte one neformalne
svirke nakon zvaničnih koncerata ovih umetnika, gde su oni na čuvenim jam
session-ima nastavljali da oduševljavaju ljubitelje džeza svirajući do jutarnjih
časova. Novosadsko muzičko leto je još jedna od manifestacija koja se tradicionalno održava svake godine tokom jula i avgusta meseca. Često, s obzirom na
letnji period, na ovim koncertima nastupaju i umetnici koji nisu usko vezani za
klasičnu muziku čime organizatori dobijaju na raznovrsnosti ponude u pogledu
muzičkih žanrova. Ovi koncerti su poznati i omiljeni publici i po tome što se
održavaju „pod otvorenim nebom“ na nekim od atraktivnih lokacija u gradu
kao što je Novosadska plaža “Štrand”, “Bela saletla” u Dunavskom parku, atrijum
Muzeja Vojvodine i atrijum crkve Sv. Jurja u Petrovaradinu.
ustanova u centru
MONS od 1999. godine organizuje i ciklus Božićno-novogodišnji koncerti
koji se kontinuirano odvija svake godine u periodu od druge polovine decembra do druge polovine januara, a obuhvata koncerte kojima se obeležavaju praznici od katoličkog Božića, pa sve do pravoslavne Nove godine. Muzički sadržaji za ovaj ciklus, obuhvataju žanrovski raznovrsne koncerte na kojima najčešće nastupaju renomirani solisti i različiti instrumentalni sastavi iz
naše zemlje i regiona. Neki od ansambala koji su obeležili ovaj ciklus su Simfonijski orkestar novosadske Akademije umetnosti, Beogradska filharmonija, Zagrebački solisti, Hrvatski barokni ansambl, Gudači Sv. Đorđa, hor „Braća Baruh“ iz
Beograda i drugi. Tradicija ovog ciklusa su i koncerti duhovne muzike koji se
održavaju početkom januara kojima se obležava pravoslavni Božić a na kojima redovno nastupaju: Hor Saborne crkve „Sveti Georgije“, pod dirigentskom
upravom Bogdana Đakovića i Hor „Sveti Stefan Dečanski“ pod vođstvom Tamare Petijević.
MONS veoma uspešno sarađuje sa stranim kulturnim institucijama, kulturnim
centrima i ambasadama u zemlji kao što su: Austrijski kulturni forum, “Gete”
institut, Francuski kulturni centri u Novom Sadu i Beogradu, ambasade Mađarske, Francuske, Nemačke, Poljske, Izraela, Brazila, Meksika, SAD-a i druge.
Pomenute ustanove su, s jedne strane, pomagale, a nekolicina njih redovno
pružaju finansijsku pomoć Muzičkoj omladini u njenim projektima. S druge
strane, neke od programa koje žele da prezentuju u Novom Sadu, ove kulturne „kuće“ poveravaju upravo MONS-u da ih organizuje.
Adrian Kranjčević
Župna crkva imena Marijina
Gradska kuća
Sinagoga
Vrt srednjoškolskog doma
ustanova u centru
KARMEN NA TRGU
Muzička omladina Novog Sada ponekad realizuje izuzetno vredne, ali i neuobičajene projekte, kao što je
na primer bio i prenos uživo opere “Karmen” Žorža Bizea, iz Umetničkog centra kraljice Sofije u Valensiji
(Španija) koji su istovremeno pratili svi zainteresovani građani iz 43 evropska grada. Na novosadskom Trgu
slobode, 18. juna 2010, okupilo se oko 2000 posetilaca kako bi s hiljadama ljubitelja muzike na različitim
stranama sveta podelilo ovaj nesvakidašnji i umetnički izuzetno vredan događaj. U ulozi Karmen predstavila se čuvena Elina Garanča, dok je rola Don Hosea bila dodeljena Marselu Alvarezu, a sve to pod dirigentskom upravom slavnog Zubina Mehte, dok je režija pripala Karlosu Sauri. Ovaj jedinstveni događaj bio je
deo projekta “VIVA EUROPA 2010”. Jedini grad iz Srbije koji je učestvovao u projektu je upravo Novi Sad.
MUZIKOM PREKO GRANICA
Internacionalna muzička omladina je najveća muzička nevladina organizacija mladih u svetu koja je nastala u Brislu (Belgija) 1945. godine sa ciljem da “osposobi mlade ljude da se razvijaju kroz muziku i da time prelaze granice svih zemalja” Sa
ogromnim brojem aktivnosti ova organizacija je ustanovila četiri polja svog delovanja: mladi muzičari, mlada publika, jačanje mladih i orkestri i ansambli mladih. Sa organizacijama članicama kojih trenutno ima u četrdesetpet zemalja i onim u
tridesetpet zemalja koje nisu članica ali sa kojima IMO održava kontakte tako što pruža mogućnosti za angažman mladih
ljudi u muzičkom izvođaštvu. U preko 30.000 različitih aktivnosti koje obuhvataju sve muzičke žanrove IMO sarađuje sa
5.000.000 mladih ljudi godišnje. Preko šezdeset godina IMO radi na “Stvaranju pomaka kroz muziku” koristeći moć muzike
koja prevazilazi društvene, etničke, verske i ekonomske razlike i stvara platform za interkulturalni dijalog.
ličnost u centru
Dušan Popov, laureat Februarske nagrade grada Novog Sada
ČUVAR GRADSKE ISTORIJE
Kada neko uloži ogroman napor i vreme radi ostvarenja svog životnog projekta, priznanje mora doći pre ili
kasnije. Tako je i u slučaju novinara Dušana Popova
koji je ovogodišnji laureat Februarske nagrade za Enciklopediju Novog Sada, kapitalno istoriografsko delo
koje prati dugi i bogati život grada na Dunavu. Trideset
tomova ovog izdanja zajedno su objavili Novosadski
klub i DOO Dnevnik – novine i časopisi, a ova knjiga
obuhvata više od 7000 odrednica poređanih azbučnim redom i broji oko 10 000 strana. U Enciklopediji su
obrađeni praistorija gradskog prostora, istorijat poznatijih novosadskih porodica, privreda, prosveta, kultura,
sport i svet prirode. Tu se nalaze i tekstovi iz lepe književnosti, zapisi iz sadašnjosti i prošlosti, gradske anegdote, stara leksika i staro kulinarstvo. Svi ovi detalji i
Foto: Dušan Živkić
podaci iz bogate istorije Novog Sada čine ovu knjigu zaista jedinstvenom.
Dr Dušan Popov je rođen 1930. godine u Mokrinu, a u Novom Sadu živi od 1945. gde je tri godine kasnije završio
gimnaziju. Počeo je da piše još kao osnovac, a u gimnaziji
objavljuje Male novine, da bi zatim postao dopisnik listova
Naš sport i Slobodna Vojvodina. Bio je jedan od osnivača i
urednik Televizije Novi Sad, član izvršnog odbora Evrovizije, glavni urednik Tribine mladih, zamenik glavnog urednika Dnevnika, generalni sekretar Sterijinog pozorja, sekretar Matice srpske, itd. Enciklopedija Novog Sada, koja
je izlazila od 1993. do 2009. godine, predstavlja krunu njegove duge i bogate novinarske i uredničke karijere.
Posetili smo gospodina Popova u njegovom domu i zamolili ga da odgovori na nekoliko pitanja za naš vodič.
ličnost u centru
neki ih prekucavali u kompjuter, itd. Imao sam oko
Ova knjiga prati bogatu istoriju grada baveći se najrazli140 što stalnih, što povremenih saradnika, a to je zaičitijim aspektima njegovog života i razvoja. Kome je sve
sta impozantan broj. To su ljudi različitih profesija, na
namenjena Enciklopedija Novog Sada?
primer lekari ili bibliotekari, ali pre svega veliki entuOna je namenjena svakome ko živi u ovom gradu, bez
zijasti. Naravno, pri obradi svih tih podataka bila je
obzira da li je u njemu rođen ili je u njega došao. U
potrebna novinarska i urednička ruka, i tu sam se
njoj se nalazi mnoštvo podataka koji čitaocima mogu
uključivao ja, dajući tekstovima konačan oblik.
pomoći da bolje razumeju sredinu u kojoj žive i da je
još više vole zbog njenih znamenitosti koje su predDugo živite u Novom Sadu i bili ste svedok različitih epostavljene na jednom mestu. Tu su takođe obrađeni i
ha. Kako vam, posle svega, vaš grad danas deluje?
mnogi opšti pojmovi vezani za Vojvodinu, kao što su
Malo toga bih mogao reći o današnjem Novom Sadu,
Miletićev narodni pokret, Blagoveštenski sabor, Majslabo sam upućen u savremena zbivanja. Pamtim
ska skupština, prirodni resursi, nafta, gas, vode, poljoprivreda, živi svet Fruške gore, mesta poput Sremskih Gradonačelnik Novog Sada uručio nagradu na svečanosti u SNP-u ovaj grad kakav je nekad bio, kada sam i ja bio mnogo aktivniji u njegovim institucijama. Sećam se posleKarlovaca i Iriga, Šajkaška i mnogo toga drugog.
ratnog perioda, kada se moja porodica tek doselila u grad na Dunavu, a ja otiNadam se da će Enciklopedija vremenom postati sastavni deo svake kućne bišao u redakciju Slobodne Vojvodine da se predstavim. Dečak u kratkim pantaloblioteke u Novom Sadu. Zaista sam ponosan, jer mi nije poznato da neki drugi
nama koji piše i želi da postane ozbiljan novinar. I onda je tadašnji urednik,
grad u zemlji ima svoju opštu enciklopediju.
Slobodan Glumac, uzimao moje tekstove, ispravljao ih preda mnom i predavao
na prekucavanje, a ja tako učio novinarski zanat. Takve stvari čoveku mnogo
Za ovako složen i ambiciozan poduhvat bila vam je, naravno, neophodna pomoć
pomognu u kasnijem radu. Mislim da i danas vredi raditi ovaj posao, ali novine
drugih. Ko su sve bili vaši saradnici tokom izrade enciklopedije?
će biti čitane samo ako su zanimljive.
Ovo je bio obiman posao i nisam mogao sam da ga uradim, zato sam angažoBojan Samson
vao ljude koji su mi pomagali na različite načine: neki su sakupljali podatke,
događaj u centru
I pored toga što je zaboravljen
na aerodromu od strane organizatora FEST-a, što ga nisu dočekali, što je na pasoškoj kontroli čekao dva i po sata, slavni
češki reditelj i glumac, oskarovac Jirži Mencel delovao je umorno samo prvi
dan kada je u Beogradu otvorio jubilarni FEST. U Novom Sadu, gde je stigao
sutradan, takođe, da otvori filmsku manifestaciju, bio je već bolje raspoložen.
Pre projekcije filma Drvo života Terensa Malika, Mencel je pozdravio novosadsku publiku rečima: Prvi put sam u vašem gradu. Došao sam da otvorim
FEST. Tako su mi rekli. Evo, proglašavam FEST otvorenim. Mencel je to rekao sa
osmehom, šeretski, u stilu Bogomila Hrabala, književnika po čijem je istoimenom delu režirao Slabo kontrolisane vozove, film koji će mu u ruke 1967. godine „staviti“ zlatnu statuu Američke filmske akademije.
Nakon otvaranja, Mencl je želeo da odgovara na pitanja novinara ali kako organizatori nisu obezbedili prevodioca, i predstavnici sedme sile i reditelj su
bili malo „izgubljeni u prevodu“. Malo na srpskom, malo na češkom, nekako
smo se sporazumeli. Za Drvo života je odmah rekao da mu taj film nije zani-
mljiv, a na pitanje novinara zašto pravi tolike pauze između
snimanja filmova, jer je između
Života i priključenija vojnika
Ivana Čonkina i Služio sam
engleskog kralja prošlo 12 godina, a poslednjih 8 godina nije
režirao, Mencel je rekao: Nerado snimam film samo da bih ga
Jirži Mencel
snimio. Želim da radim tek kad
mislim da će to što snimim biti dobar film. Ili barem kada izgleda da bi to mogao
biti dobar film. Nisam toliko dugo snimao jer nisam dobio pristojnu ponudu pa
sam radio u pozorištu i to mi ne smeta. Tek kada budem siguran da imam dobru
priču u rukama prihvatiću se snimanja filma.
Do tada, ostalo nam je da pogledamo filmska ostvarenja drugih reditelja...
FEST je tek počeo...
Gordana Nonin
Foto: Dušan Živkić
Počeo 40. FEST
JIRŽI MENCEL OTVORIO NOVOSADSKI FEST
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
PROGRAMI U GRADSKOJ BIBLIOTECI
Sreda, 7. mart , 19 sati
VEČE LJUBAVNE POEZIJE GORANA TADIĆA
povodom njegove zbirke SATENSKI STIHOVI
Sreda, 14. mart, 19 sati
SPASENIJA SLADOJEV: TRAG – TRIPTIH O ZAVIČAJU
učestvuju: Milutin Ž. Pavlov, Žarko Dimić, Dubravka Jovanova Miljojković i
Spasenija Sladojev
Četvrtak, 15. mart, 19 sati
SRPSKI PESNICI IZ RUMUNIJE
Književno veče povodom 188. rođendana Branka Radičevića i
godišnjice njegovog školovanja u Temišvaru (1841-1843)
Sreda, 21. mart, 19 sati
JOVAN ĆIRILOV: MAJKE POZNATIH
(Laguna, Beograd, 2011)
Učestvuju: Miroslav Radonjić, Dejan Mihailović i Jovan Ćirilov
Malo su poznati portreti majki mnogih poznatih ličnosti kroz
istoriju, a Ćirilov je izneo mnoge zanimljive i nepoznate pojedinosti o majkama velikana, među kojima su: Da Vinči, Šekspir,
Rembrant, Gogolj, Tolstoj, Verdi, Frojd, Njegoš, Dositej Obradović, rimski car Galerije, Tesla, Mocart, Čehov, Kafka, Čaplin, Hitler, Staljin, Greta Garbo, Volt Dizni, Mir-Jam, kraljica Elizabeta II,
Barak Obama...
književnost
Gradska biblioteka u Novom Sadu
Dunavska 1
tel. 021/525-540
e-mail: [email protected]; www.gbns.rs
radno vreme: 7.30 – 20 sati
Četvrtak, 22. mart, 19,30 sati
Ciklus: KNJIŽEVNI RAZGOVORI
MILOŠ ŽIVANOVIĆ: RAZBIJANJE
(roman, Algoritam Media, Beograd, 2011)
Učestvuju: Bojan Samson i Miloš Živanović
...Razbijanje je roman koji razbija, koji svojom atmosferom,
likovima, izabranom perspektivom i sjajno vođenim intertekstualnim igrama dočarava čitaocu pakao u kojem se jedno društvo može naći. Istovremeno vam, liričnošću, dočarava mogućnosti jezičke transformacije stvarnosti, duhovitošću vam tera suze na oči, a brutalnom rafalnom prozom vas
nagoni na povraćanje. Stalno igrajući na tu promenu melodijskog ključa i ritma, dovodi vas u stanje vrtoglavice u kojem, kao u veštičijem grotlu demonske stvarnosti, sve maske padaju.
(Iz prikaza Vladimira Arsenića)
Četvrtak, 29. mart, 19 sati
MIROSLAV EGERIĆ: SKERLIĆEV KRITIČKI DUH
Učestvuju: Slavko Gordić, Miro Vuksanović,
Gorana Raičević i Miroslav Egerić
književnost
Na Novosadskom sajmu od 1. do 6. marta
18. SALON KNJIGA
Salon knjiga okuplja delatnike iz oblasti književnosti, izdavaštva, medija, naučne i stručne literature, predstavljajući mesto susreta pisaca i čitalaca.
Tokom šest dana Sajma, biće predstavljeno više hiljada naslova iz oblasti beletristike, naučne i stručne literature, enciklopedija i dr, a posebanu kulturnu vrednost daje prateća manifestacija Dani Laze
Kostića, u okviru koje se organizuju gostovanja pisaca dobitnika književnih nagrada, prevodilaca,
književnih kritičara, kao i dodela književne Nagrade Laza Kostić za Najbolje književno ostvarenje kao i za Izdavački poduhvat godine, između dva Salona knjiga.
DANI LAZE KOSTIĆA
Četvrtak 1. mart
11 sati - Svečano otvaranje
12 sati - Uručivanje Nagrade “Laza Kostić”
14 sati – Portreti laureata Nagrade “Laza Kostić”: Goran Petrović.
O laureatu besedi Zoran Đerić
www.sajam.net
Petak, 2. mart
12 sati – Izdavačka delatnost Matice srpske. Govori Slavko Gordić,
potpredsednik MS
13 sati – Laureati: Vojislav Karanović – Zmajeva nagrada za knjigu pesama
Unutrašnji čovek. Govore: Saša Radojčić i autor)
15 sati – Laureati: Uglješa Šajtinac – Vitalova nagrada za roman Sasvim
skromni darovi. Govore: Jovan Zivlak i autor.
Subota, 3. mart
12 sati – Laureati: Slobodan Tišma – NIN-ova nagrada za roman godine
-Bernardijeva soba. Govore: Laslo Blašković i autor.
13 sati – Najbolje u 2011: Učestvuju: Vasa Pavković (Žiri NIN-ove nagrade),
Selimir Radulović (Žiri Nagrade “Matijević”) Aleksandar Gatalica (Žiri Andrićeve nagrade) i Nenad Šaponja (Žiri Nagrade “Laza Kostić”)
14 sati – Časopisi: Prošlost ili budućnost? Učestvuju: Ivan Negrišorac (Letopis Matice srpske), Alen Bešić (Polja), Milovan Marčetić (Beogradski književni časopis) i Mileta Aćimović Ivkov (Književni magazin)
Nedelja, 4. mart
12 sati – Laureati: Dejan Aleksić – Nagrada “Meša Selimović” za zbirku poezije Jedino vetar. Govore Dragana Beleslijin i autor.
13 sati – Kikindski krug prozom: Miloš Latinović, Srđan V. Tešin i Srđan
Srdić
14 sati – Savremeni klasici nučne fantastike.
Portreti - Ijan Mekdonalds. “Ples sa zmajevima”, peti naslov serijala “Pesme
leda i vatre” Xorxa R. R. Martina. Govore: Goran Skrobonja i Ilija Bakić
književnost
TREĆI EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL
U okviru Salona knjiga u Novom Sadu, u subotu 3. i
nedelju, 4. marta, biće održan 3. evropski Fejsbuk
pesnički festival, u organizaciji Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa i Novosadskog sajma.
Cilj Festivala je da se pesnici koji sarađuju na Fejsbuku sretnu, lično upoznaju na Festivalu, čuju jedni
druge dok govore stihove i pretvore svoju virtuelnu
komunikaciju, u oblasti književnosti, u stvarnu. Pesnici koji ne budu u mogućnosti da prisustvuju Festivalu moći će da učestvuju virtuelnim putem preko fejsbuka postavljanjem svoje pesme na zidu stranice Festivala na fejsbuku. Ova stranica će biti projektovana putem video bima na štandu BKCa na Sajmu i na njemu će biti postavljane fotografije učesnika festivala. Ove godine
organizatori Festivala uvode novinu – svake godine će specijalni gosti biti autori iz
jedne evropske države koji će čitati pesme na svom maternjem jeziku. Ove godine
to su pesnici i prevodioci iz Nemačke: Peter Zwey, Adi Hübel, Ilse Hehn, Dietmar Herzog, Marco Kerler, Johann Lavundi i Gudrun Blank. U okviru pratećih programa Festivala biće promovisan i prevod celokupnog pesničkog dela Branka Miljkovića na
nemački jezik Vergeblich ich sie wecke (Uzalud je budim), u prevodu Johana Lavundija, koji je BKC objavio prošle godine kao dvojezično nemačko-srpsko izdanje
povodom povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića, jednog od najvećih
srpskih posleratnih pesnika. Sve informacije zainteresovani mogu dobiti u Banatskom kulturnom centru, telefonom na broj +381 (0) 23/781-552 ili postaviti pitanje
putem e-maila: [email protected]
ZA ĐAKE I STUDENTE ULAZ BESPLATAN
U želji da sadržaji Salona knjiga, Izložbe umetnosti
„Art Expo“ i Sajam obrazovanja „Putokazi“ budu
dostupni svima zainteresovanima, a imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju, Novosadski sajam je doneo odluku da za učenike osnovnih i srednjih
škola, kao i studente, ulaz bude besplatan!
Za ostale posetioce ovih sajamskih priredbi, ulaznice koštaju 100 dinara.
književnost
18. Međunarodni Salon knjiga
PROGRAMI NA ŠTANDU GRADSKE UPRAVE ZA KULTURU
Četvrtak, 1. mart, 13 sati
Otvaranje štanda: Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Grad Novi Sad u susret Evropskoj prestonici kulture 2020. godine “VisioNS 2020”
Uvodna reč: Andrej Bursać, član Gradskog veća za kulturu i predsednik Organizacionog odbora za realizaciju incijative da se Grad Novi Sad kandiduje za Evropsku
prestonicu kulture 2020. godine
Petak, 2. mart, 11 sati
U susret Evropskoj prestonici kulture 2020. godine
Predstavljanje institucija, partnera Grada Novog Sada i ustanova kulture čiji je osnivač Grad Novi Sad: Matica srpska, Novosadski univerzitet, Galerija Matice srpske, Muzej grada Novog Sada, Istorijski arhiv grada Novog Sada, Gradska biblioteka
Uvodna reč: Član Organizacionog odbora za realizaciju incijative da se Grad Novi
Sad kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2020.godine
Subota, 3. mart, 11 sati
Izdavačka delatnost Kulturnog centra Novog Sada
Predstavljanje novih knjiga iz edicije „Džepni anagram“
Vladimir Kopicl: 27 PESAMA: TENKOVI & LUNE
Tomislav Marinković: OBIČAN ŽIVOT
Zoran Đerić: BLATO
Učestvuju: Dragana Beleslijin, Vladimir Kopicl, Tomislav Marinković i Zoran Đerić
Nedelja, 4. mart, 15 sati
NOVI SAD - GRAD FESTIVALA
Uvodna reč: Žanko Tomić, umetnički direktor Pozorišta mladih i član Organizacionog odbora za realizaciju incijative da se Grad Novi Sad kandiduje za Evropsku
prestonicu kulture 2020. godine
Festivali: Prosefest, Novosadski Jazz festival, Infant, Sterijino pozorje, Zmajeve
dečje igre, Festival uličnih svirača, Novosadske muzičke svečanosti NOMUS,
EXIT festival
Ponedeljak, 5. mart, 12 sati
Promocija gradova partnera Grada Novog Sada
U susret Evropskoj prestonici kulture 2020. godine - Evropska kulturna baština,
Sremski Karlovci: kulturno nasleđe i turistički potencijali;
Zrenjanin: kulturno nasleđe i turistički potencijali
Uvodna reč: mr Tijana Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske i potpredsednica Organizacionog odbora za realizaciju incijative da se Grad Novi Sad kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine
Utorak, 6. mart, 11 sati
Edukativni program Galerije Matice srpske
Dečije kreativne radionice
književnost
SLOBODAN TIŠMA NA SALONU KNJIGA
Subota, 3. mart, glavna bina, 12 sati
U okviru manifestacije Dani Laze Kostića u ciklusu programa Laureati, u
subotu, 3. marta će na glavnoj bini u
12 sati biti predstavljen književnik Slobodan Tišma koji je za roman Bernardijeva soba dobio NIN-ovu nagradu
za roman godine. Nagrađeni roman
objavio je Kulturni centar Novog Sada
u ediciji „Džepni anagram“.
U programu će učestvovati Slobodan
Tišma i Laslo Blašković.
PROMOCIJA VODIČA “CENTAR”
Utorak, 6. mart, štand Gradske uprave za kulturu, 12 sati
Na štandu grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu na Novosadskom sajmu, sa početkom u 12 sati,
biće održana promocija Vodiča kroz
kulturni život Novog Sada “CENTAR”. Na promociji će govoriti urednici Vodiča, predstavnici kulturnih institucija u gradu, a posetiocima će biti
deljen novi broj publikacije u kojoj je sveobuhvatni pregled kulturnih dešavanja u martu u gradu. Takođe, zainteresovani će moći na štandu da
ostave svoje podatke kako bi mogli da Vodič dobijaju besplatno na kućnu
adresu.
književnost
ANTIĆEVI DANI - 13-17. mart 2012
Utorak, 13. mart, Likovni salon KCNS, 19 sati
*Otvaranje izložbe sa kolonije MA 2011
*Prezentacija filma Bogdana Jankovića nastalog u
koloniji MA 2011
*Izvođenje dve kompozicije Dorotee Vejnović nastale
u koloniji MA 2011
(Belo, za tenor i tamburaški orkestar Zorule i Nepovratna pesma, za tenor, sopran i klavir - obe inspirisane delima Miroslava Antića)
*Prezentacija poezije Branislava Živanovića nastale u koloniji MA 2011
*Početak rada kolonije MA 2012 (kolonija traje do 17. marta, od 10 do 16 sati)
Četvrtak, 15. mart
12 sati, Kulturni centar Novog Sada, Velika sala
*Uručenje nagrade MIROSLAV ANTIĆ za 2012. godinu
*Muzički program: Prkos Drumski
*Glumac Boško Petrov čita stihove Miroslava Antića
19 sati, Kulturni centar Novog Sada, klub „Tribina mladih“
*Promocija knjige izabranih i novih pesama Nikole Vujčića:
Dokle pogled dopire i nove pesme
Dobitnik nagrade Miroslav Antić za 2011. godinu
U razgovoru učestvuju: Đorđe Despić i Nikola Vujičić
Sreda, 14. mart
10 sati - Polaganje cveća na grob Miroslava Antića
12 sati - Velika sala Kulturnog centra Novog Sada
*Susret učenika Osnovnih škola sa pesnicima: Ljubivoje Ršumović,
Nikola Vujčić i Pero Zubac
*Monodrama Gde je moje najmoje po motivima poezije Miroslava Antića
Izvodi: Aleksandra Pavlović
*Projekcija filma Plava zvezda
19 sati, Klub „Tribina mladih“
*Poetsko-muzički program akustičarske grupe Prkos Drumski
Petak, 16. mart
Kulturni centar Novog Sada, Klub „Tribina mladih“
12 sati - Promocija knjige: Tu gde počinje nebo
Učestvuju: Vuk i Jug Antić
13–16 sati - Učešće učenika Osnovne škole u radionici ilustracije
19 sati - Završno kolažno veče
Učestvuju: Vedran Ferizović, kantautor; Tomislav Marinković, Srđan Orsić i Ljubomir Papuga, pesnici; Boško Petrov, glumac
Subota, 17. mart
Kulturni centar Novog Sada, Klub „Tribina mladih“
10 – 16 sati - rad Kolonije „MA“
12 – 15 sati - učešće učenika Osnovne škole u radionici ilustracije
Katolička porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
književnost
Izdavačka kuća PROMETEJ
Trg Marije Trandafil 11
Tel./faks: 021/422-245
e-mail: [email protected]
KNJIŽEVNI PROGRAM U KULTURNOM CENTRU
PROGRAMI U KLUBU „PROMETEJ“
Kulturni centar Novog Sada, Klub „Tribina mladih“
Ponedeljak, 12. mart, 19 sati
Promocija knjige
ALEKSANDRA BOSNIĆ ĐURIĆ:
POETIKA TAMNOG VILAJETA
*Radomir Konstantinović o duhu palanke
u srpskoj književnosti (Službeni glasnik, Beograd, 2011)
Učestvuju: Mirko Sebić, Dragana Beleslijin i autorka
Petak, 2. mart 2012, 19 sati
Izložba: KAMEN DREVNOG SNEVAČA
Autor: BRATISLAV ANĐELKOVIĆ – BATA IZ VUČJA
U okviru programa otvaranja biće prikazan kratak fim autora
Nebojše Ilkića Ilketa KAMEN DREVNOG SNEVAČA 2
Četvrtak, 22. mart, 19 sati
Ciklus: PORTRETI
BOJAN JOVANOVIĆ
Ponedeljak, 26. mart, 20 sati
Ciklus: Poetski teatar
STRUGANJE MAŠTE
Poeziju VUJICE REŠINA TUCIĆA
izvode ALICE IN WONDERBAND i JUSTART
Učestvuju: Ivan Pravdić, Olga Glišin, Marko Dinjaški
Ana Vrbaški, Alisa Dinjaschwillov, Vid Dinjaški
Petak, 9. mart 2012, 19 sati
STEVAN VUKAJLOVIĆ
CRVENI LEŠ CVETA
zbirka poezije
Petak, 23. mart 2012, 19 sati
STELA MANASIJEVIĆ
KONOBARSKE I SVAKAKVE PRIČE
zbirka priča
IZNENAĐENJE PROMETEJA ZA 8. MART
Povodom 8. marta Prometej i Merkator priređuju lepo iznenađenje
za dame! Izuzetnu, bogato ilustrovanu knjigu Božanstvene torte,
možete kupiti sa 50 % popusta! Knjigu možete kupiti od 1. do 8. marta za 1.950 dinara. Zainteresovani mogu pozvati Prometej na besplatan telefonski broj 0800 323 323, a knjiga se može videti u periodu
od 1. do 8.marta u Merkator Centru u Novom Sadu, Bulevar Oslobođenja 102, ispred Hipermarketa.
muzeji i galerije
www.sajam.net
ART EXPO NA NOVOSADSKOM SAJAMU
Od četvrtka, 1. do utorka, 6. marta
17. međunarodna izložba umetnosti ART EXPO
Izložba Art Expo na Novosadskom sajmu promoviše
umetnike likovnih i primenjenih umetnosti, vajare,
umetnike različitih umetničkih pravaca i usmerenja, galerije i galeriste, udruženja likovnih umetnika, likovne kolonije, kolekcionare i kolekcionarska udruženja, umetnike amatere, proizvođače i trgovce pribora.
Pored umetničkih slika u raznim tehnikama akademskih slikara i amatera, obogaćena je radionicama slikanja za decu i odrasle, promocijama slikarskih monografija i novinama iz oblasti slikarskog pribora i materijala.
Prethodnih godina posebnu pažnju publike privlačile su specijalizovane tematske izložbe koje su organizovane u Kongresnom centru Novosadskog sajma.
Ponedeljak, 5. mart, 13 sati
Kongresni Master centar Novosadskog sajma, sala 5
DODELA NAGRADE „SAVA ŠUMANOVIĆ“ –
ZA LIKOVNU UMETNOST ZA 2011. GODINU
Pokretači Nagrade Sava Šumanović – Novosadski sajam,
Galerija Bel art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko iz Novog Sada – nastoje da permanentno afirmišu delo Save Šumanovića, jednog od naših najznačajnijih slikara, te podstiču
i doprinose dinamičnom razvoju umetničkih ideja na srpskoj
umetničkoj sceni. Sava Šumanović, čovek istančanog sluha za vibracije svoga
vremena ima snagu klasika čije je delo ispunjeno univerzalnim značenjima. Životna i umetnička sudbina ima paradigmatsku snagu jer je uprkos kreativnim
umetničkim dometima i humanističkoj poruci streljan kao nedužna žrtva rata.
Do sada je Nagrada Sava Šumanović dodeljena trinaest puta za izuzetne domete ostvarene u oblasti likovne umetnosti. Dosadašnji dobitnici su Dragomir
Ugren, Zdravko Mandić, Mrđan Bajić, Dušan Otašević, Miodrag B. Protić,
Živko Grozdanić, Milan Blanuša, Mileta Prodanović, Szombathy Balint,
Raša Todosijević, Mira Brtka, Vladimir Veličković i Radomir Damnjanović
Damnjan.
muzeji i galerije
ART KLINIKA
Subota, 3. mart, 19 sati
KAD SE ZATVORE VRATA STANA BROJ 39 (fonodrama)
Ogledalo - Centar za inicijative u kulturi
Umetnička grupa Baza u saradnji sa Art klinikom
Ova fonodrama izvešće se u okviru projekta Odluči se! Ustani! Pobuni se!,
koji je sastavni deo kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Fonodrama iz posebnog ugla sagledava problem porodičnog nasilja. Publika je
stavljena u poziciju pasivnog učesnika, u poziciju onog koji na svojevrstan način učestvuje u celom činu.
Fonodrama će pokušati da dovede publiku u situaciju da preispita svoje lične
stavove i svoj odnos prema porodičnom i svakom drugom nasilju nad ženama
i da ih navede da se zapitaju: mogu li JA nešto da učinim da se stanje u društvu
po ovom pitanju promeni.
Art klinika
Grčkoškolska 5
Tel. 021/6611207
Utorak, 13. mart, 19 sati
Šok galerija
ANDREA PALAŠTI – instalacije
Fotografije, štampani intervjui, lampa i disko kugla
Fotografišući i intervjuišući zaposlene i goste kluba Balkan Disco, smeštenog
u Veneciji (Italija) koji mahom okuplja Srbe i ugošćava ovdašnje turbo-folk
estradne izvođače, autorka je pokušala da otkrije kako ove slike nacionalnih
identiteta učvršćuju stereotipan pogled na Srbiju i Balkan.
Utorak, 27. mart, 19 sati
Šok galerija
Irena Knežević: REFLECTIONS
Izložba ima za cilj potenciranje uloge posmatrača
u umetničkim delima. Promenljiva ogledalska slika, različita svakom posmatraču i različita kod svake, pa i najmanje promene ugla gledanja, daje
ogledalu element interaktivnosti, odnosno tera
posmatrača da, pomerajući se ispred ogledala, traži svoje „pravo lice“, zanimljiv odraz, neobičnu sliku... Pritom, prelomljenost, a ne iskrivljenost odraza, isključuje element grotesknog i smešnog. Statična struktura daje dinamično dejstvo, ritam višebrojnih
odraza stvara iznova nove slike, neposredno i različito doživljene.
muzeji i galerije
DVE IZLOŽBE U GALERIJI SULUV-a
SAVEZ UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA VOJVODINE
Bulevar Mihajla Pupina 9
Tel/fax: 021/524-991; e-mail: [email protected]
Galerija je otvorena radnim danom od 10 do 20 sati
i subotom od 9 do 13 sati
Ponedeljak, 5. mart
Maja Erdeljanin: COLOR THERAPY / TRANSPARENT
Slike na transparentnim materijalima
Ponedeljak, 26. mart
Sanja Žigić: TRAGOVI ZUBA
Izložba serije litografija
Ciklus slika, akvarela i pastela COLOR THERAPY (200920011) posvećen je estetskoj kategoriji lepog, blagotvornom dejstvu lepote na pojedinca, ali i lepoti kao sredstvu
obmane, jer život u konzumentskom društvu čini da nismo
uvek svesni u kojoj meri harmonični prizori zapravo utiču
na naše odluke, izbore i psihička stanja.
Maja Erdeljanin rođena je 1971. godine u Novom Sadu.
Diplomirala je na odseku za slikarstvo 1995. godine na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Dušana Todorovića, gde je završila i master studije slikarstva
2008. godine kod istog profesora. Učestvovala je na preko 180 kolektivnih
izložbi i u radu preko 60 likovnih kolonija i simpozijuma u zemlji i inostranstvu.
Od od 1993. imala je 45 samostalnih izložbi. Član je SULUV-a od 1996. i ULUS-a
od 1997. godine. Od 2005. godine urednica je likovnog programa Kulturnog
centra Novog Sada.
Simbolički element o kojem se radi jesu zubi a sadržinsko
tumačenje je društveno – socijalno. Simboli (zubi), iako konkretni mogu da se tumače/čitaju na više načina što publici
pruža višestruke interpretacije i poruke.
Sanja Žigić rođena je 1985. godine u Kikindi. Diplomirala je 2009. godine na Akademiji umetnosti u Novom
Sadu, na katedri za grafiku u klasi prof. Zvonka Tilića. Bila
je stipendista Ministarstva omladine i sporta, Fonda za
mlade talente Republike Srbije. Master studije na odseku
grafika završila je 2011. godine u klasi prof. Zvonka Tilića.
Bila je mentor na IV Grafičkoj koloniji Sofija u Bogdancima – Makedonija. Priredila
je nekoliko samostalnih i učestvovala na više kolektivnih izložbi. Član je SULUV-a.
Živi u Novom Sadu.
muzeji i galerije
GALERIJA MATICE SRPSKE
Petak, 23. mart, 19 sati
OD BOSFORA DO JADRANA - FRANCUSKI FOTOGRAFI
OTKRIVAJU SPOMENIKE BALKANA 1878–1914. - izložba
Na otvaranju izložbe, koja čini deo manifestacije Dani
Frankofonije, govoriće upravnica Galerije Matice srpske,
mr Tijana Palkovljević, pokrajinski sekretar za kulturu i
javno informisanje Milorad Đurić, pokrajinska sekretarka
za urbanizam, graditeljstvo i životnu sredinu Dušanka D.
Sremački, a izložbu će zvanično otvoriti Ambasador Francuske u Srbiji Nj. E.
Fransoa-Gzavije Denio.
Izložbu čini 186 fotografija, koje su snimili francuski fotografi, profesionalci i
amateri, a koje daju jedinstven prikaz spomenika, arhitekture i gradskih sredina jugoistočne Evrope u periodu od 1878. do 1914.
Petak, 16. mart, 18 sati
ZA LJUBAV OTADŽBINE - promocija knjige
Patriote i patriotizmi u srpskoj kulturi XVIII veka u Habzburškoj
monarhiji, autora mr Vladimira Simića, asistenta na grupi za
istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
O knjizi će govoriti: mr Tijana Palkovljević, upravnica Galerije
Matice srpske, prof. dr Mirjana Stefanović, prof. dr Miroslav
Timotijević i autor.
Galerija Matice srpske
Trg galerija 1
21000 Novi Sad
E-mail: [email protected]
www.galerijamaticesrpske.rs
Četvrtak, 8. i petak, 9. mart
TRANSFORMACIJA MUZEJA - seminar
Prvi seminar u okviru projekta Tranzicija ka novom muzeju Međunarodne organizacije Forum slovenskih kultura, koji su organizovali Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog
društva Republike Srbije i Galerija Matice srpske uz podršku
Gradske uprave Novog Sada.
Tema seminara je suočavanje sa starim i novim predstavama
o muzeju kao središtu dostupnosti kulturnog nasleđa. Cilj
skupa je pokretanje pitanja postojanja i mogućnosti očuvanja
identiteta u doba globalizacije, kao i pokušaj, kako jačanja
svesti o postojanju različitih identiteta, tako i o razvijanju neophodnog razumevanja i poštovanja zajedničkog identiteta
slovenskih naroda.
muzeji i galerije
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG
Četvrtak, 8. mart
MEĐUNARODNI DAN ŽENA – obilazak galerije i koncert
Povodom Međunarodnog dana žena, Spomen-zbirka
Pavla Beljanskog i Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ novosadskim predškolcima i njihovim mamama organizuju zajednički obilazak galerije, a iste večeri
biće održan i koncert učenika Muzičke škole „Isidor
Bajić“ iz Novog Sada sa početkom u 19 sati.
Spomen-zbirka i PU „Radosno detinjstvo“ osmislile su druženje kojim će mališani novosadskih vrtića mamama čestitati Dan žena na originalan način. Umesto očekivane priredbe, mame i deca će provesti zajedničko popodne u muzeju slušajući zanimljive priče o umetničkim delima iz kolekcije Pavla Beljanskog,
kao i o radovima sa izložbe Kolekcionar i njegova zbirka, koji su nastali tokom
trajanja Dečje radionice 2011.
Iste večeri, na koncertu učenika Muzičke škole „Isidor Bajić“ nastupiće mladi violinisti i solo pevači iz klasa profesora Arabele i Vladimira Zorjana, uz klavirsku saradnju prof. Dragane Popov i Strahinje Đokića. Na programu su dela Bruha, Sarasatea, Laloa, Glinke, Rahmanjinova. Ulaz je slobodan.
Spomen zbirka Pavla Beljanskog
Trg galerija 2 • tel: 021/528-185 • 021/472-99-66
[email protected]
www.pavle-beljanski.museum
Sreda, 14. mart, 19 sati
CRTEŽOM NA SLIKU
Izložba crteža profesora Akademije umetnosti
Postavka će prikazati crteže šest stvaralaca-predavača na Akademiji, inspirisanih umetničkim delima iz
kolekcije Pavla Beljanskog. Njihovi radovi izloženi u
prostoru stalne postavke Spomen-zbirke, biće predstavljeni u neposrednoj blizini slika na osnovu kojih
su nastali. Posmatrajući dela iz Kolekcije, posetioci
Zoran Todovic, Diptih,
po delu Ljube Ivanovica, Spomen-zbirke će u isto vreme moći da prate umetničke tokove prve polovine 20. veka, kao i stremljenja
Pariz
naših savremenih i istaknutih stvaralaca i pedagoga.
Četvrtak, 22. mart, 19 sati
PESNICI SAVREMENICI – poetsko veče
Poetsko veče osmišljeno je povodom obeležavanja Svetskog dana poezije
(21. mart). U saradnji s novosadskim Gimnazijama, program će obuhvatiti neke
od najznačajnijih imena srpske poezije prve polovine 20. veka, pesnike - savremenike Pavla Beljanskog.
muzeji i galerije
LIKOVNI PROGRAM KULTURNOG CENTRA NOVOG SADA
LIKOVNI SALON KCNS
Četvrtak, 1. mart, 20 sati
ANĐELA MUJČIĆ: Slike-objekti
Anđela Mujčić rođena je 1981. godine u Nišu. Diplomirala
je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Nišu 2005. godine, u
klasi prof. Đura Radonjića. Specijalističke studije na Fakultetu likovnih umetnosti završila u Beogradu u klasi prof.
Dragana Jovanovića 2009. godine. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu umetnosti u Nišu. Od 2011.
radi na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, kao asistentkinja na
predmetu Slikanje. Samostalno je izlagala više puta u Srbiji
i Nemačkoj, grupno na preko 50 izložbi u zemlji i inostranstvu i učestvovala na
13 likovnih kolonija. Članica je ULUS-a od 2010. godine i ArtEQ umetničke grupe. Dobitnica je druge nagrade na kreativnom multimedijalnom konkursu
Voyage Bleu u Beogradu 2010. godine.
Sreda, 14. mart, 20 sati
ANTIĆEVI DANI 2012: 3. Umetnička kolonija MA 2011
Povodom Antićevih dana biće upriličena izložba radova nastalih 2011. godine
na 3. Umetničkoj koloniji MA 2011, održanoj od 10. do 14. marta 2011. u okviru
Katolička porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
ove manifestacije. U koloniji je učestvovalo 11 umetnika iz Novog Sada, Opova, Apatina i Šapca. Među
njima su slikari Danijel Babić, Miloš Vujanović, Danilo
Vuksanović, Korina Gubik, Pal Dečov, Milan Zulić, Ana
Novaković, Vlado Rančić, Vidoje Tucović, Jelena Čonjagić i pesnik Branislav Živanović.
Ponedeljak, 26. mart, 20 sati
DANIJELA FULGOSI: ZVUČNA MLADOST - grafike
Izložba je bila jedan od deset kandidata za Politikinu nagradu iz Fonda „Vladislav Ribnikar“ za likovnu umetnost
za 2011. godinu.
Danijela Fulgosi rođena je u Zemunu 1967. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995.
godine. Član je ULUS-a od 1992. Radi kao vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na predmetu Akt. Učestvovala je na preko
200 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
muzeji i galerije
MALI LIKOVNI SALON
Ponedeljak, 19. mart, 19 sati
ALEKSANDAR ZARIĆ: DNEVNIK - crteži
Aleksandar Zarić rođen je u Beogradu 1970. godine, gde danas živi. Diplomirao je 1997. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu,
odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga u klasi
profesorke Milice Vučković i Bogdana Kršića. Postdiplomske studije završio je 2003. godine na istom fakultetu, predmet Grafika, u klasi profesorke Milice
Vučković. Član je ULUS-a od 1998. godine. Asistent je
na predmetu Crtanje i slikanje na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Katolička porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
KLUB TRIBINA MLADIH
Petak, 2. mart, 18 sati
DEO ZAOSTAVŠTINE MINE NESTORA fotografije i ploče iz perioda 1914-1935
Izložbu, koja je organizovana u saradnji sa porodicom
Vlatković (potomcima Nestora Mine), otvoriće prof. dr
Dejan Kosanović.
Utorak, 27. mart, 18 sati
IZLOŽBA STRIPA I PROMOCIJA PRVOG TOMA KNJIGE
„YU TARZAN“
Autor projekta je Predrag Đurić; suorganizator Centar za edukaciju, toleranciju i multikulturalizam. Izložba će sadržati 25 tabli
stripa iz knjige YU Tarzan, kao i nekoliko naslovnih strana, fotografija i propratnih tekstova. Na izložbi će biti zastupljeni radovi
mnogih autora čijoj grupi pripada i Goran Đukić Gorski, novosadski strip autor i ilustrator. Otvaranje izložbe obogatiće promocija prvog toma
knjige YU Tarzan, u okviru koje će govoriti Branislav Kerac, najznačajniji autor
ovog projekta, Slavko Draginčić, urednik „Marketprinta“ u vreme kada je ova
izdavačka kuća radila Tarzana, Sibin Slavković, sadašnji urednik u „Marketprintu“ i Slobodan Jović, urednik izdavačke kuće „Darkwood“, koja je izdala prvi tom.
SVET DIGITALNE UMETNOSTI
muzeji i galerije
Utorak, 6. mart, 20 sati
VIDEO UMETNOST FABIJA SKAĆOLIJA
Italijanski video umetnik Fabio Skaćoli
(Fabio Scacchioli) najčešće stvara dela
od starih nađenih amaterskih filmskih
traka i odlomaka dokumentarnih i klasičnih igranih filmova. Uz sugestivnu zvučnu pozadinu i montažu slike postiže izuzetnu slojevitost i metaforičnost koja
asocira na putovanje kroz vreme, uspomene na detinjstvo, adolescenciju, kontrapunktirajući ih scenama ratova i prirodnih katastrofa. O umetniku i prikazanim radovima govoriće Andrej Tišma.
Utorak, 20. mart, 20 sati
VIDEO RADOVI SA „ART TELEVIZIJE“
Art televizija je inovativni koncept
vizuelne umetnosti koji je još u devedestim godinama prošlog veka
pokrenuo umetnik Milan Atanasković iz Beogarada, koji danas živi
u Francuskoj. Program ove onlajn televizije sastoji se isključivo od umetničkih video radova i dokumentarnih snimaka pojedinih izložbi i performansa. Ovi radovi sukcesivno se emituju 24 časa dnevno, iz baze koja sadrži
dela nekoliko stotina umetnika iz čitavog sveta, a posetilac ovog sajta može
gledati i radove po sopstvenom izboru. O “Art televiziji“ i prikazanim radovima govoriće Andrej Tišma.
Andrej Tišma, urednik programa za digitalnu umetnost i kulturu
-U ciklusu Svet digitalne umetnosti do sada je održano dvadeset programa u kojima sam predstavio brojne domaće i inostrane digitalne
umetnike, izbor video radova, 3D animacije, internet portale za savremenu umetnost, online festivale, časopise, galerije... Trudim se da publici približim najaktuelnija i najkvalitetnija zbivanja sa svetske scene elektronske i internet umetnosti, tim pre što se ovakvi oblici umetničke
prakse još uvek nedovoljno prate u našim medijima. A digitalna, online, kultura polako postaje dominantna kultura današnjice.
muzeji i galerije
Novi koncept galerije Macut
GALERIJA ZA MLADE
Uspostavljanjem saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu i Sportsko-poslovnog centra „Vojvodina“,
galerija Macut je dobila novi koncept i postala galerija
namenjena isključivo mladim umetnicima, organizacijama i grupama. Ovim se pruža mogućnost angažovanim mladim autorima da se predstave svojim radovima na novosadskoj kulturnoj sceni.
Novi koncept predstavljen je u februaru izložbom radova članova Umetničkog saveta koji će uređivati program u galeriji, dakle radovima Mirjane Blagojev, Miloša Vujanovića, Nikole Macure i Gorana Despotovskog. Galerija je raspisala Konkurs za ovogodišnju izlagačku sezonu.
KONKURS - Galerija mladih Macut raspisuje konkurs za samostalne i grupne izložbe, autorske izložbe i umetničke projekte koji će se realizovati u izlagačkoj sezoni 2012. godine. Pravo učešća imaju svi
domaći i strani mladi autori do 35 godina starosti.
Konkursni materijal treba da sadrži:
1. Formular - možete preuzeti na www.spens.rs i www.akademija.uns.ac.rs
2. Kratku biografiju (do 500 reči)
3. Predlog projekta (opis/koncept izložbe u pisanoj formi)
4. Do 10 reprodukcija radova koji se predlažu za izložbu.
Umetnički savet će o pristiglim radovima odlučivati do 1. aprila.2012. godine, a učesnici konkursa će
biti informisani u elektronskoj formi ili telefonom. Konkursna dokumentacija se ne vraća. Dokumentaciju kandidati mogu dostaviti na e-mail: [email protected] ili poštom na adresu:
Sutjeska 2, 21000 Novi Sad, sa naznakom za KONKURS – Galerija mladih Macut 2012. Rok za podnošenje prijave je do 26. mart 2012. godine.
GALERIJA FKVSV
Četvrtak, 8. mart
Već tradicionalno, u Galeriji Foto-kino-video saveza Vojvodine, za 8. mart se otvara izložba fotografija na temu
žena – najbolja ostvarenja na Konkursu „Žena“ koji Savez
organizuje.
Slobodan Manojlovic I nagrada 2011
Petak, 30. mart
SEMAN RIHARD (Budimpešta,
Mađarska) - fotografije
muzika
Međunarodno pijanističko takmičenje
MEMORIJAL U ČAST ISIDORA BAJIĆA
Od 9. do 19. marta
Muzička škola „Isidor Bajić“ biće po šesti put domaćin
međunarodnog pijanističkog takmičenja na kojem
ove godine organizatori očekuju oko 2.500 učesnika iz
29 zemalja sveta.
Muzička škola “Isidor Bajić”
Njegoševa 9
Tel. 529-866 i 529-078
e-mail: [email protected]
www.isidorbajic.edu.rs
Pijanističko takmičenje
Oko sto takmičara raspoređenih u tri kategorije nastupaće pred internacionalnim žirijem u sastavu: Robert Andres (Hrvatska/Portugalija), Fabio Bidini (Italija), Svetozar Ivanov (Bugarska), Emanuel Krasovsky (Izrael), Vanessa Latarche
(Velika Britanija), Hedi Salanki-Rubardt (Mađarska), Myrthala Salazar (Meksiko), Edward Turgeon (Kanada), David Westfall (SAD).
KALENDAR ŠESTOG MEMORIJALA „ISIDOR BAJIĆ“
9. mart, 20 sati
Srpsko narodno pozorište, Velika scena „Jovan Đorđević“
*Svečano otvaranje Memorijala „Isidor Bajić“
*Solisti: SOFYA GULYAK (Rusija), pobednica Internacionalnog pijanističkog takmičenja Leeds (2009) i POOM PROMMACHART (Tajland), Laureat C kategorije V Memorijala „Isidor Bajić“(2011)
*Simfonijski orkestar Srpskog narodnog pozorista (Srbija)
Dirigenti: Mikica Jevtić i Aleksandar Kojić
9. mart - Ceremonija otvaranja Memorijala „Isidor Bajić“ i Gala-koncert
9-11. mart - C kategorija - I etapa
12-13. mart - C kategorija - II etapa
14. mart - A kategorija - I etapa
15. mart - B kategorija - I etapa
16-17. mart - C kategorija – Polufinale
18. mart - A kategorija – Polufinale i B kategorija – Polufinale
19. mart – Finale u A, B i C kategoriji
*Proglašenje rezultata Pijanističkog takmičenja i dodela nagrada
*Zatvaranje Memorijala „Isidor Bajić“
muzika
Muzička omladina Novog Sada
Katolička porta 2/II, Novi Sad
tel. 021/452-344
email: [email protected]
www.muzickaomladina.org
Đure Jakšića 7 • 021/422 176 • 021/422-177
[email protected]
www.akademija.uns.ac.rs
PROGRAM MUZIČKE OMLADINE NOVOG SADA
KONCERTI AKADEMIJE UMETNOSTI
Petak, 23. mart, Sinagoga, 20,30 sati
KSENIJA MIJATOVIĆ
prvi solistički koncert
Ulaz na sve navedene koncerte je slobodan
S proširenim sastavom muzičara i gudačkim kvartetom, ceo repertoar Ksenije Mijatović, uključujući njene prve radove, pa sve do onih s najnovijeg albuma, u potpuno drugačijem ruhu. Pesme Ksenije Mijatović u novosadskoj Sinagogi će zaživeti u akustičnoj
verziji zahvaljujući saradnji s Aleksandrom Dujinom. Prodaja ulaznica od 7. marta u Muzičkoj omladini Novog Sada radnim danima od 8 do 14 sati. Cena ulaznice: 500 dinara
Sreda, 28. mart, Sinagoga, 20 sati
TEOFIL MILENKOVIĆ & FAMILY
Teofil Milenković, violina; Timošena Milenković, violina/violončelo; Atanasije Milenković, violončelo/violina; Zoran Milenković, viola; Marija Karla Mihelčić, violina; klavirska saradnja: Biserka Marović
Program: Tamo daleko (tradicionalna); K. Sen-Sans: Rondò Capriccioso; Anonimus:
Svadbena pesma Kneginje Milice (1353.); N. Rimski-Korsakov: Bumbarov let; Anonimus:
Dvorski valcer (1924.); J. Brams: Mađarske igre, br.5, g-moll, br.8, a-moll; S. Rahmanjinov:
Italijanska polka; M. Ravel: Ciganska rapsodija; Ajde Jano (narodna)
Ulaz na koncert je slobodan
Petak, 2. mart, 19,30 sati
Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Đure Jakšića 7
KONCERT STUDENTKINJA FLAUTE
Sreda, 21. mart, 19,30 sati
Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Đure Jakšića 7
KONCERT GUDAČKOG KVARTETA „TAJJ“
*Povodom 15 godina rada
Aleksandra Krčmar Ćulibrk, violina; Jovanka Mazalica, violina
Jelena Filipović, viola; Timea Kalmar, violončelo
Gost koncerta: Sonja Antunić, flauta
Nedelja, 25. mart, 19,30 sati
Studio M Radio Novog Sada
KONCERT: ANSAMBL UDARALJKI Akademije umetnosti u Novom Sadu
i Tolkalci AG (Ljubljana) - studentkinje i studenti Muzičke akademije iz Ljubljane
Ponedeljak, 26. mart, 20 sati
Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Đure Jakšića 7
KONCERT STUDENATA I STUDENTKINJA
Studijski program: Duvački instrumenti
muzika
MUZIČKI PROGRAM KULTURNOG CENTRA NOVOG SADA
Sreda, 7. mart, KCNS, Velika sala, 19 sati
Ciklus: Paviljon muzike
KONCERT: EMANUEL KRASOVSKY, klavir i VERA VAIDMAN, violina (Tel Aviv, Izrael)
Petak, 23.mart, KCNS, Klub „Tribina mladih“, 19 sati
Ciklus: Ozvučavanja
KONCERT: ELLENOR VAKLENBURG, sopran, NATAŠA MITOROVIĆ, klavir (SAD)
Ponedeljak, 26.mart, KCNS, Velika sala, matine
Ciklus: Paviljon muzike
KONCERT: MARINA MILIĆ APOSTOLOVIĆ, klavir
Četvrtak, 29.mart, KCNS, Velika sala, 20 sati
SOLISTIČKI KONCERT: MARINA MILIĆ APOSTOLOVIĆ, klavir
Petak, 30.mart, 20 sati, KCNS, Klub »Tribina mladih«
Ciklus: Jazz metronom
Koncert: JAZZ KLASIC
ALEKSANDAR DUJIN ORCHESTRA
Svetlana Ceca Palada, vokal
Aleksandar Dujin, klavir; Miroslav Karlović, bubnjevi
Fedor Ruškuc, kontrabas; Saša Ignjatović, udaljarke
Katolička porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
MARINA MILIĆ-APOSTOLOVIĆ
Marina Milić-Apostolović (Novi Sad, 1962) diplomirala je na
odseku za klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi
prof. Eugenije Timakin i prof. Arbo Valdme, a specijalističke
studije je završila na Kraljevskom muzičkom koledžu u Londonu u klasi prof. Džona Lilija.
Snažna ličnost koja moćno izvodi najgrandioznija dela klavirske
literature – je kritika za dis Romantični barok Marine Milić-Apostolović, objavljenog u Velikoj Britaniji 2002. godine. Sećanje
na jedno krstarenje bila je najprodavanija ploča na P&O krstarenju po Norveškoj
2001. Prve dve ploče, Slovenski klavir i Dve sonate koju je producirao Rik Vejkman –
odavno su rasprodate. Marina Milić-Apostolović objavila je i specijalna izdanja diskova i DVD zapisa za najmlađe, sa željom da i decu privuče klasičnoj muzici. Devetnaest godina provedenih u prestonici Velike Britanije ostavili su traga na ovu neobičnu ličnost, koja je i BBC umetnik Radija 3 za koji je snimila više sati muzike, od
toga 60 minuta srpske klavirske muzike. Osnivač Fonda „Laza Kostić“ čiji je cilj promovisanje srpske kulture i tradicije u svetu na najvišem nivou. Za zalaganje za prodor srpske klavirske muzike u svetu kroz takmičenja kao direktor Karić takmičenja u
Londonu i Tanbridž Velsu dobila je priznanje EPTE (Udruženje klavirskih pedagoga)
2000. godine, a sledeće godine medalju Vukove zadužbine. Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu.
pozorišta
Mart u znaku Dana Srpskog narodnog pozorišta
PREMIJERE NA SVE TRI SCENE
Četvrtak, 1. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Vilijam Šekspir: TIMON ATINJANIN (drama)
Režija: Gorčin Stojanović
Petak, 2. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
F.M.Dostojevski: UJKIN SAN
Režija: Egon Savin
Kamerna scena, 20,30 sati
Branko Dimitrijević:
GODO NA USIJANOM LIMENOM KROVU (komedija)
Režija: Nikola Zavišić
Subota, 3. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19 sati
Miloš Crnjanski: SEOBE (drama)
Režija: Vida Ognjenović
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
Karl Orf: KARMINA BURANA (scenska kantata)
Dirigent: Željka Milanović
Ponedeljak, 5. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
J.S.Popović: RODOLJUPCI (drama)
Režija: Sonja Vukićević
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
Karl Orf: KARMINA BURANA (scenska kantata)
Dirigent: Željka Milanović
Utorak, 6. mart
Scena „Pera Dobrinović“,19,30 sati
J. S. Popović: RODOLJUPCI (drama)
Režija: Sonja Vukićević
Sreda, 7. mart
Scena „Pera Dobrinović“,19,30 sati
Džim Kartrajt: PUT/ROAD
Pozorište „Promena“ AUNS
Kamerna scena, 20,30 sati
PRESREĆNI LJUDI
Režija: Predrag Štrbac
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
Četvrtak, 8. mart
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đuzepe Verdi: DAMA S KAMELIJAMA (balet)
Koreografija i režija: Krunoslav Simić
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Džim Kartrajt: PUT/ROAD
Pozorište „Promena“ AUNS
Kamerna scena, 21 sat
Jelena Đorđević: KOME VERUJETE? (drama)
Režija: Darijan Mihajlović
Petak, 9. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Branislav Nušić: UJEŽ (komedija)
Režija: Radoslav Milenković
Scena „Jovan Đorđević“,20 sati
SVEČANO OTVARANJE VI MEMORIJALA
„ISIDOR BAJIĆ“
Simfonijski orkestar SNP-a
Dirigenti: Aleksandar Kojić i Mikica Jevtić
Solisti: Pum Promašar (Tajland) i Sofija Guljak (Rusija)
Subota, 10. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Martin Makdona: LEPOTICA LINEJNA (drama)
Režija: Boris Isaković
Nedelja, 11. mart
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
Koncert grupe The Frajle: Naš prvi album sa putovanja
Ponedeljak, 12. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Mihail Bulgakov: ZOJKIN STAN (komedija)
Režija: Dejan Mijač
Scena „Jovan Đorđević,20 sati
Karl Orf: KARMINA BURANA (scenska kantata)
Dirigent: Željka Milanović
Kamerna scena, 21 sat
Nikolaj Koljada: LJUBAVNA PRIČA (tragikomedija)
Režija: Zoran Bogdanov
Utorak, 13. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Milena Marković: BROD ZA LUTKE (drama)
Režija: Ana Tomović
Kamerna scena, 20,30 sati
PRESREĆNI LJUDI
Režija: Predrag Štrbac
Sreda, 14. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Žan-Batist Molijer: TARTIF (komedija)
Režija: Dušan Petrović
Kamerna scena, 20,30 sati
Milan Marković: DOBAR DEČAK (drama)
Režija: Predrag Štrbac
pozorišta
Subota, 17. mart
Kamerna scena, 20,30 sati
PREMIJERA: PROBA ZA OPERU (komična opera)
Adaptacija, prepevi i postavka: Miodrag Milanović
Ponedeljak, 19. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
PRETPREMIJERA
Agata Kristi: NAJAVLJENO UBISTVO (drama)
Režija: Ksenija Krnajski
Utorak, 20. mart
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Ludvig Minkus: DON KIHOT (balet)
Koreografija i režija: Đula Harangozo
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
PREMIJERA:
Agata Kristi: NAJAVLJENO UBISTVO (drama)
Režija: Ksenija Krnajski
Sreda, 21. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Agata Kristi: NAJAVLJENO UBISTVO (drama)
Režija: Ksenija Krnajski
Kamerna scena, 20,30 sati
Gostovanje Kulturnog centra Inđija
HIPERTENZIJA (crna komedija)
Autor teksta i režija: Svetislav Basara
Četvrtak, 22. mart
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Ludvig Minkus: DON KIHOT (balet)
Koreografija i režija: Đula Harangozo
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Miroslav Antić: PARASTOS U BELOM
Koprodukcija: Centar VRBAK i SNP
Režija: Petar Jovanović
Kamerna scena, 21 sati
Branko Dimitrijević: LJUBAVNI JADI VUDIJA ALENA
(komedija)
Režija: Branko Dimitrijević
Petak, 23. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Dušan Kovačević: URNEBESNA TRAGEDIJA (komedija)
Režija: Maja Grgić
pozorišta
Kamerna scena, 20,30 sati
PRESREĆNI LJUDI
Režija: Predrag Štrbac
Kamerna scena, 20,30 sati
Amatersko pozorište „Prozor“ Vršac
Dušan Kovačević: RADOVAN III
Režija: Miroslava Kućančanin
Ponedeljak, 26. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Luc Hibner: GRETA, STRANICA 89 (pozorišna igra)
Režija: Boris Liješević
Kamerna scena, 20.30 sati
Nikolaj Koljada: LJUBAVNA PRIČA (tragikomedija)
Režija: Zoran Bogdanov
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
PREMIJERA
Đoakino Rosini: SEVILJSKI BERBERIN
Dirigent: Aleksandar Kojić
Režija: Ivan Klemenc
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Agata Kristi: NAJAVLJENO UBISTVO (drama)
Režija: Ksenija Krnajski
PREMIJERE
Agata Kristi: NAJAVLJENO UBISTVO
Utorak, 20. mart, scena „Pera Dobrinović“, 19.30 sati
Režija: Ksenija Krnajski
Igraju: Gordana Đurđević Dimić, Mirjana Gardinovački,
Subota, 24. mart
Tijana Maksimović, Marko Savić, Jovana Mišković, AlekScena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Sreda, 28. mart
sandra Krnajski, Milan Kovačević, Ljubica Rakić, Igor Pavlović, Miroslav Fabri,
J. S. Popović: DŽANDRLJIV MUŽ (komedija)
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
Marija Medenica, Sanja Mikitišin, Sanja Ristić Krajnov i Uroš Mladenović.
Režija: Radoje Čupić
DAN SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA
Najbolji roman kraljice krimića sa neodoljivom gospođicom Marpl,
dramatizovan je za Srpsko narodnog pozorište. Tri ubistva u pastoral*SVEČANA AKADEMIJA
Kamerna scena, 20.30 sati
nom engleskom selu briljantno razrešava jedna od najpoznatijih
Branko Dimitrijević: GODO NA USIJANOM LIMENOM KROVU Četvrtak, 29. mart
svetskih detektiva-amatera. „Ovde nije samo reč o tome ko je ubica,
Režija: Nikola Zavišić
Scena „Pera Dobrinović g, 19,30 sati
neko i ko je ko“, kaže ona u jednom trenutku i tako nas direktno s kraja
40-ih godina prošlog veka vezuje za naš savremeni trenutak u kome
Vida
Ognjenović:
JE
LI
BILO
KNEŽEVE
VEČERE?
Nedelja, 25. mart
je kreiranje lažnih identiteta jedan od preovlađujućih društveno-poRežija:
Vida
Ognjenović
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
litičkih sportova.
REPUBLIČKO BALETSKO TAKMIČENJE (24–26. mart)
Ksenija Krnajski
Petak, 30. mart
Utorak, 27. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
MEĐUNARODNI DAN POZORIŠTA
Miloš Crnjanski: SEOBE (drama)
Režija: Vida Ognjenović
Subota, 31. mart
Scena „Pera Dobrinović“, 19. 30 sati
Branislav Nušić: UJEŽ (komedija)
Režija: Radoslav Milenković
Đoakino Rosini: SEVILЈSKI BERBERIN
Petak, 30. mart, scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Dirigent: Aleksandar Kojić, Režija: Ivica Klemenc
U glavnim ulogama: Saša Štulić/ Branislav Cvijić, Jelena
Končar/ Danijela Jovanović, Nebojša Babić, Vasa Stajkić,
Goran Krneta/ Ivan Dajić, Sanela Mitrović/ Verica Pejić, Željko R. Andrić.
Orkestar i Hor Opere Srpskog narodnog pozorišta.
Napisana za Rimsku operu 1816. godine, komična opera Seviljski berberin je dopadljiva priča o mladosti, sreći, ljubavi. Bomaršeova slavna
komedija zaodenuta u muziku Rosinija, najvećeg italijanskog kompozitora komične opere XIX veka, ponovo je na sceni Srpskog narodnog
pozorišta.
Aleksandar Kojić
pozorišta
NOVOSADSKO POZORIŠTE - ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ
Četvrtak, 1. mart, 19 sati *
Mihalj Verešmart: ČONGOR I TINDE
Režija: Đerđ Hernjak
Petak, 2. mart, 19 sati *
Žil Leroa: ALABAMA SONG
Režija: Rahim Burhan
Subota, 3. mart, 19 sati *
Đačka scena „Šarene iskrice“
FOLK AND SWING
Režija: Zoltan Puškaš
Ponedeljak, 5. mart, 19 sati * - Mala sala
Alina Nelega:
DESET ZAPOVESTI RUDOLFA HESA
Monodrama Tamaša Hajdua
Utorak, 6. mart, 19 sati *
Imre Madač: ČOVEKOVA TRAGEDIJA
Režija: Kokan Mladenović
Četvrtak, 8. mart, 19 sati *
Mihail Bulgakov: MAJSTOR I MARGARITA
Režija: Šandor Laslo
Subota, 10. mart, 19 sati *
Mihail Bulgakov:
MAJSTOR I MARGARITA
Režija: Šandor Laslo
Ponedeljak, 12. mart, 19 sati *
Peter Vajs: MARAT THE SADE
Režija: Andraš Urban
Utorak, 13. mart, 19 sati *
Peter Vajs: MARAT THE SADE
Režija: Andraš Urban
Petak, 16. mart, 19 sati *
Frank L. Baum – Tibor Zalan:
ČAROBNJAK IZ OZA
Režija: Zoltan Puškaš
Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház
tel: 021/ 525-552 i 657-2526
www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: [email protected],
[email protected]
Ponedeljak, 19. mart, 19 sati *
Gostovanje pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice
MARTA BEREŠ ONE - GIRL SHOW
Režija: Andraš Urban
Utorak, 20. mart, 19 sati * - Mala sala
Đerđ Serbhorvat: A KO ĆE VRATITI BICIKL?
Režija: Silvia Križan
Sreda, 21. mart, 19 sati * - Mala sala
Đačka scena „Šarene iskrice“
Inspirisano delima Dušana Radovića: ON I MI
Režija: Robert Ožvar
Petak, 30. mart, 19 sati *
Ingmar Bergman: FANI I ALEKSANDER
Režija: Đerđ Vidovski
Napomena - * predstave sa prevodom
pozorišta
DEČJA SCENA
Četvrtak, 1. mart, 18 sati – Mala sala
Šarla Pero: MAČAK U ČIZMA
Režija: Darin Petkov
Subota, 3. mart, 11 sati – Mala sala
Igor Bojović: CRVENKAPA
Režija: Dragoslav Todorović
Nedelja, 4. mart, 11 sati – Mala sala
Jan Graboviski: VUK I JARIĆI
Režija: Borislav Mrkšić
Četvrtak, 8. mart, 18 sati – Mala sala
Braća Grim: VESELI MUZIČARI
Režija: Emilija Mrdaković
Subota, 10. mart, 11 sati – Mala sala
Đani Rodari: PRINC LEDENKO
Režija: Emilija Mrdaković
Nedelja, 11. mart, 11 sati – Mala sala
BABA JAGA
Adaptacija i režija: Boris Salamčev
Četvrtak, 15. mart, 18 sati – Velika sala
Karlo Kolodi: PINOKIO
Režija: Emilija Mrdaković
Subota, 17. mart, 11 sati – Mala sala
Koprodukcija sa Savezom dramskih umetnika
Vojvodine
KVARNA FARMA
Autor i režija: Nebojša Savić
Nedelja, 18. mart, 11 sati – Velika sala
H. K. Andersen: MALA SIRENA
Režija: Biljana Vujović
Sreda, 21. mart, 18 sati – Mala sala
PREMIJERA
Ezop: CVRČAK I MRAVI
Autor: Bojana Mijović
Adaptacija i režija: Senka Petrović
Četvrtak, 22. mart, 18 sati – Mala sala
Ezop: CVRČAK I MRAVI
Autor: Bojana Mijović
Adaptacija i režija: Senka Petrović
Subota, 24. mart, 11 sati – Mala sala
DINA I OBLAK
Adaptacija i režija: Emilija Mrdaković
Pozorište mladih
Rаdno vreme blаgаjne: utorаk – petаk od 10 do 20 sati; subotа i
nedeljа od 9 do 13 sati. Ponedeljkom blаgаjnа ne rаdi osim
kаdа je zа tаj dаn plаnirаnа predstаvа
Subotom i nedeljom ukoliko igrа večernjа predstаvа - blаgаjnа
rаdi od 9 sati do početkа predstаve.
Telefon blаgаjne Pozorištа mlаdih: 521 826
www.pozoristemladih.co.rs
Nedelja, 25. mart, 11 sati – Mala sala
PUK! (U POTRAZI ZA ČAROBNIM
BISEROM)
Režija: Emilija Mrdaković
Četvrtak, 29. mart, 18 sati – Velika sala
Milan Stepanov: SUNCOKRETI
Režija: Miloš Jagodić
Subota, 31. mart, 11 sati – Mala sala
Ezop: CVRČAK I MRAVI
Autor: Bojana Mijović
Adaptacija i režija: Senka Petrović
DRAMSKA SCENA
Četvrtak, 8. mart, 20 sati – Velika sala
PREDPREMIJERA
Andžej Saramanovič: ESTROGEN
Tekst i režija: Radoje Čupić
Petak, 9. mart, 20 sati – Velika sala
PREMIJERA
Andžej Saramanovič: ESTROGEN
Tekst i režija: Radoje Čupić
Utorak, 13. mart, 20 sati – Velika sala
Koprodukcija Pozorišta mladih i Brod teatra
Stevan Sremac: POP ĆIRA I POP SPIRA
Režija: Ratko Radivojević
Sreda, 14. mart, 20 sati – Velika sala
GOSTOVANJE NARODNOG POZORIŠTA
SOMBOR
Žorž Fejdo: BUBA U UHU
Režija: Olivera Đorđević
Utorak, 20. mart, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: ESTROGEN
Tekst i režija: Radoje Čupić
Utorak, 27. mart, 20 sati – Velika sala
A. P. Čehov: POVODOM GALEBA
Režija: Boris Liješević
Sreda, 28. mart, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramanovič: TESTOSTERON
Režija: Radoje Čupić
Rezervacija karata za sve predstave Pozorišta „TEATAR 34“ je neophodna
i može se izvršiti putem telefona ili sajtova: Scena za decu “Vesela kornjača”: www.veselakornjaca.net
Scena za odrasle “Scena 34”: www.teatar34.com
SCENA 34
Sreda, 7. mart, 20 sati
Pedro Almodovar: PATI DIFUSA
(lascivna tragikomična ispovest)
Autor i glumica: Sonja Mladenov
Sreda, 14. mart, 20 sati
PREDPREMIJERA: Muza Pavlova: SLUČAJEVI (satirična farsa)
Režija: Bogdan Trifunović
Četvrtak, 15. mart, 20 sati
PREMIJERA: Muza Pavlova: SLUČAJEVI (satirična farsa)
Režija: Bogdan Trifunović
Ponedeljak, 19. mart, 20 sati
August Strimberg: JAČA (psihološka drama)
Režija: Ervin Hadžimurtezić
Petak, 23. mart, 20 sati
Muza Pavlova: SLUČAJEVI (satirična farsa)
Režija: Bogdan Trifunović
Petak, 30. mart, 20 sati
A. P. Čehov: PUŠENJE (komedija)
Autor i glumac: Lazar Jovanov
pozorišta
TEATAR 34
Nikole Pašića 34
Tel/fax. 661 33 28
e-mail: [email protected]
web: www.veselakornjaca.com
www.teatar34.com
SCENA VESELA KORNJAČA
Subota, 10. mart, 11 sati
Pavle Janković – Šole: GOLICAVI CAR (3+)
Režija: Bogdan Janković
Subota, 17. mart, 11 sati
POŠLA KOKA NA PAZAR
(multimedijalni kabare za decu) (3+)
Režija: Bogdan Janković
Sreda, 21. mart, ceo dan
PROSLAVA 22. ROĐENDANA VESELE KORNJAČE
Subota, 24. mart, 11 sati
Pavle Janković – Šole: DR STIDA (3+)
Režija: Nevena Radaković
film
Najnovija filmska ostvarenja u Areni cineplex
FEST 2012
Četvrtak, 1. mart, 16 sati
DŽ. EDGAR (SAD, 2011, 137 min.)
Režiser: Clint Eastwood
Uloge: Leonardo Di Caprio, Naomi Watts ...
Tokom života, Edgar Huver će postati jedan od najmoćnijih ljudi u SAD. Kao upravnik FBI, tokom
mandata osmorice predsednika i u toku tri rata, borio se protiv opasnosti koje
mogu da naruše sigurnost države. Nije se libio da upotrebi tajne informacije
kako bi demonstrirao moć nad najuticajnijim ličnostima...
Četvrtak, 1. mart, 17 sati
IMAMO PAPU
(Italija, Francuska, 2011, 102 min.)
Režiser: Nanni Moretti
Uloge: Michel Piccoli, Nanni Moretti ...
Posle smrti pape, treba izabrati njegovog naslednika. Predložen je kardinal koji
ne može da podnese teret obaveza koje sa sobom nosi ovaj položaj. Dok svet
čeka novog papu, u Vatikanu pokušavaju da prevaziđu krizu...
Četvrtak, 1. mart, 19 sati; Petak, 2. mart, 16 sati
POTOMCI (SAD, 2011, 115 min.)
Režiser: Alexander Payne
Uloge: George Clooney, Shailene Woodley...
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
Tragikomična priča o Metu Kingu, nezainteresovanom mužu i ocu dve ćerke,
koji zna da mora da preispita svoju prošlost, ali i odredi svoju budućnost, neposredno posle gubitka žene u brodskoj nesreći na Vaikikiju...
Četvrtak, 1. mart, 22 sata; Petak, 2. mart, 17 sati
DŽEJN EJR (Velika Britanija, 2011, 120 min.)
Režiser: Cary Joji Fukunaga
Uloge: Mia Wasikowska, Michael Fassbender,..
Posle mukotrpnog detinjstva, Džejn odlazi u svet da
bi postala guvernanta. Zapošljava se u Tornfildu, gde upoznaje hladnog, distanciranog, nepristupačnog vladara kuće, gospodina Ročestera. Vremenom,
ona se zaljubljuje u gospodara, i čini se da joj život dobija smisao...
Petak, 2. mart, 19 sati; Subota, 3. mart, 16 sati
OPASAN METOD (Britanija, Nemačka, Kanada, Švaj-
carska, 2011, 99 min.)
Režiser: David Cronenberg
Uloge: Keira Knightley, Viggo Mortensen,
Michael Fassbender...
U predvečerje Prvog svetskog rata, Cirih i Beč postaju poprište intelektualnih
otkrića seksualnosti i nesvesnog u radovima Junga i Frojda. Između njih dvojice umeće se mlada lepotica Sabina i pacijent Oto. Istraživanje osećajnosti, ambicija, obmana... navešće Junga i Frojda da promene dotadašnju naučnu misao
i modernizuju praksu...
Petak, 2. mart, 22 sata; Subota, 3. mart, 17 sati
360
(Britanija, Austrija, Francuska, Brazil, 2011, 115 min.)
Režiser: Fernando Merielles
Uloge: Rachel Weisz, Jude Law, Anthony Hopkins, Ben Foster...
Film o seksualnim vezama... Da li i kako one mogu da pregaze društvene razlike? Situiran u Beču, Parizu, Londonu, Bratislavi, Riju, Denveru i Feniksu, film
gledaocu nudi putovanje kroz različite sudbine i društvene slojeve, svetsku panoramu ujedinjenu jednom temom – ljubavlju. Klasična priča, koja zaokružuje
sudbine ljudi na različitim meridijanima...
Subota, 3. mart, 19 sati; Nedelja, 4. mart, 16 sati
MARTOVSKE IDE (SAD, 2011, 100 min.)
Režiser: George Clooney
Uloge: Ryan Gosling, George Clooney...
Poslednji dani predsedničkih izbora u Ohaju, kad
sekretar za odnose s javnošću biva uključen u veliki politički skandal koji može
da utiče na ishod plasmana njegovog kandidata. On postaje predmet manipulacije starijih operativaca. Ovo je zgusnuta priča o seksu, lojalnosti, izdaji...
Subota, 3. mart, 22 sata; Nedelja, 4. mart, 17 sati
AVR (Finska, Francuska, Nemačka, 2011, 93 min.)
Režiser: Aki Kaurismaki
Uloge: Andre Wilms, Kati Outinen...
film
Boem i pisac dobrovoljno se povlači u Avr, gde će postati čistač cipela. U malom mestu, odriče se svojih snova i živi skroman život između kafea, posla i
žene. Iznenada upoznaje imigranta iz Afrike...
Nedelja, 4. mart, 19 sati; Ponedeljak, 5. mart, 16 sati
ČELIČNA LEDI (Velika Britanija, 2012, 129 min.)
Režiser: Phyllida Lloyd
Uloge: Meryl Streep, Jim Broadbent...
Film o vladavini nekadašnje britanske premijerke. Jedna od najpoznatijih političarki na svetu prikazana je kao konzervativna, nepokolebljiva dama, jake volje i snažnog karaktera. Film pokušava da ponudi jednu moguću sliku ovog perioda u društvenom razvoju Britanije, predstavljajući je kao moćnu javnu, ali i
autoritativnu porodičnu ličnost...
Nedelja, 4. mart, 22 sata; Ponedeljak, 5. mart, 17 sati
DEČAK S BICIKLOM
(Belgija, Francuska, Italija, 2011, 87 min.)
Režiser: Jean-Pierre + Luc Dardenne
Uloge: Cecile De France, Thomas Doret ...
Siril je dvanaestogodišnji dečak. Otac ga je, navodno, privremeno ostavio u sirotištu. Slučajno naleće na Samantu, vlasnicu obližnjeg frizerskog salona, koja
mu dozvoljava da ostane kod nje. Dečak ne prepoznaje ljubav koju mu Samanta pruža, osećanje koje će mu pomoći da pobedi bes...
film
Ponedeljak, 5. mart, 19 sati
DOKTOR REJ I ĐAVOLI
FEST NA BIS
(Srbija, Crna Gora, 2012, 93 min.)
Režiser: Dinko Tucaković
Uloge: Paul Murray, Dragan Bjelogrlić, Lena
Bogdanović, Svetozar Cvetković..
Postoji “crna rupa” u biografiji holivudskog reditelja Nikolasa Reja u periodu između 1963. i 1967. godine. Nakon poziva direktora “Avala filma” iz Beograda,
napustio je suprugu i ćerku i došao u Jugoslaviju. Pored toga što je bio genijalan reditelj, Rej je bio i komunista i zavisnik od droga. Ali, u Srbiji je bio hvaljen i
zaštićen, pod nedvosmislenim blagoslovom J. B. Tita...
Ponedeljak, 5. mart, 22 sata
NESPOKOJNI
(SAD, 2011, 91 min.)
Režiser: Gus van Sant
Uloge: Mia Wasikowska, Henry Hopper, Ryo
Kase, Lusia Strus...
Anabela je prelepa mlada devojka koja boluje od raka, a Enoh je momak koji je
odustao od života posle smrti roditelja. Kad se njih dvoje sretnu, shvataju da
imaju zajednički pogled na svet. Suočavajući se sa Anabelinim umiranjem,
Enoh joj pomaže da se suoči s poslednjim danima, iskušenjima vere, tradicijom, smrću...
Povodom akcije FEST NA BIS, 6. marta, dan nakon završetka FEST-a,
u Areni Cineplex biće prikazan dugo očekivani film Artist u terminima od 19 i 22 časa.
Karte su u pretprodaji po redovnoj ceni od 300 dinara.
film
Novo mesto u gradu – klub-biblioteka
CRNA OVCA
Novo mesto u gradu koje, pored ostalog, nudi i dobar nedeljni filmski program,
nalazi se u pasažu Kralja Aleksandra 10, pored „Pariskog centra“. To je „Crna
ovca“, klub-biblioteka udruženja građana strejtedžera „Rebuild Collective“,
orijentisanog ka tvrđem rok zvuku i zdravim životnim alternativama.
Četvrtak od 20 sati rezervisali su za prikazivanje dokumentarnih filmova, a na
martovskom repertoaru su sledeći:
1. mart
FOOD, INC. (2008, 94 min.)
Režija: Robert Kener
8. mart
BOWLING FOR COLUMBINE (2002, 120 min.)
Režija: Majkl Mur
15. mart
BARAKA (1992, 96 min.)
Režija: Ron Frik
22. mart
ZEITGEIST (2007, 118 min.)
Režija: Piter Džozef
29. mart
ENCOUNTERS AT THE END OF THE WORLD
Režija: Verner Hercog (2007, 99 min.)
Rebuild Collective/”Crna ovca”
Kralja Aleksandra 10, Novi Sad
021/6624-723 0655461520 (Nenad) 0611475770 (Bojan) www.rebuildcollective.blogspot.com rebuild.
[email protected]
Tema igranih filmova u martu je „postapokalipsa“.
Prikazivaće se nedeljom od 20 časova
4. mart
BOJA HRANE
(Soylent Green, 1973, 97 min.)
Režija: Ričard Flajšer
11. mart
HILJADU DEVETSTO OSAMDESET I ČETVRTA
(Nineteen Eighty-Four, 1984, 113 min.)
Režija: Majkl Radford
18. mart
POSLEDNJA BITKA
(Le dernier combat, 1983, 92 min.)
Režija: Lik Beson
25. mart
FAHRENHEIT 451 (1966, 112 min.)
Režija: Fransoa Trifo
film
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Aktuelnosti svetske kinematografije – povodom FEST-a 2012
FILM 2012
Projekcije u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada
Četvrtak, 1. mart
17 i 21 sat
ONE (Elles, Francuska, Poljska, Nemačka, 2011, 96 min)
Režija: Malgoska Szumowska
Uloge: Juliette Binoche, Joanna Kulig...
Novinarka magazina El, koja istražuje prostituciju među studentkinjama, nailazi na dve devojke čiji život navodi novinarku da preispita
sebe i odnose u svojoj porodici.
19 i 23 sata
BOLJE SUTRA (A Better Life, SAD, 2011, 98 min.)
Režija: Chris Weitz
Uloge: Demián Bichir, José Julián, Eddie Piolin Sotelo ...
Jan je imigrant iz Latinske Amerike u SAD, baštovan koji radi
u vilama rezidencijalnih oblasti Los Anđelesa, i koji pokušava
da svog sina tinejdžera drži podalje od uličnih bandi i agenata imigracionog odeljenja. Oni uskoro započinju samostalni biznis, ali nedostatak smisla za ulaganje i brojni problemi stvaraju u Janu
rascep između nekadašnjih želja i pritisaka svakodnevice.
Petak, 2. mart
17 i 21 sat
ORKANSKI VISOVI
(Wuthering Heights, V. Britanija, 2011, 129 min.)
Režija: Andrea Arnold
Uloge: James Howson, Kaya Scodelario, Steve Evets
Baziran na romanu Emili Bronte, film prikazuje farmera koji nailazi na dečaka
beskućnika. Usvaja ga i odvodi kući, gde dečak razvija opsesivnu vezu s farmerovom ćerkom.
19 i 23 sata
LOVCI NA GLAVE
(Hodejegerne, Norveška, 2011, 101 min.)
Režija: Morten Tyldum
Uloge: Aksel Hennie, Synnøve Macody Lund ...
Rodžer je lovac na glave koji živi konfornim životom. Uprkos
zadovoljstvu u domu, ima i ljubavnicu, ali plašeći se da ne izgubi suprugu zasipa je skupim poklonima. Međutim, novi posao naglo dovodi
njegov način života u opasnost.
Subota, 3. mart
17 i 21 sat
ŽENA IZ SUSEDSTVA
(La femme du Vème, Francuska, V. Britanija, Poljska,
2011, 83 min.)
Režija: Pawel Pawlikowski
Uloge: Ethan Hawke, Kristin Scott Thomas, Joanna Kulig
Američki pisac se zbog ćerke seli u Pariz i odmah se upliće u probleme na poslovnom, porodičnom, profesionalnom i emotivnom planu.
19 i 23 sata
PRINCEZA DAJANA – UBISTVO
(Unlawful Killing, V. Britanija, 2011, 90 min.)
Režija: Keith Allen
Uloge: Mohamad Al Fayed, Lorna Bennett, Phil Cornwell
Urađen u produkciji BBCja, i finansiran od Mohameda al Fajeda, ovaj dokumentarni film pokušava da demistifikuje smrt Lejdi Di i njenog
ljubavnika Dodija, Mohamedovog sina.
Nedelja, 4. mart
17 i 21 sat
DABAR (The Beaver, SAD, UAE, 2011, 91 min.)
Režija: Jodie Foster
Uloge: Mel Gibson, Jodie Foster, Jennifer Lawrence
Volter je nekada bio uspešan u poslu sa igračkama. Sada je porodični čovek, koji progonjen sopstvenim demonima, pati od depresije.
film
19 i 23 sata
KORIOLAN (Coriolanus, V. Britanija, 2011, 122 min.)
Režija: Ralph Fiennes
Uloge: Gerard Butler, Ralph Fiennes, Brian Cox
Kao moderna adaptacija istoimene Šekspirove drame, radnja filma
dešava se u republici iscrpljenoj dugim ratom, i bavi se složenim temama moći i surovosti, porodičnih odnosa i intriga, izdaje i osvete. Film je sniman u
Beogradu.
Ponedeljak, 5. mart
17 i 21 sat
THE BEST EXOTIC MARIGOLD HOTEL (V. Britanija, 2011, 118 min.)
Režija: John Madden
Uloge: Bill Nighy, Judy Dench, Maggie Smith
Grupa britanskih penzionera seli se u Indiju, privučena reklamom o
obnovi starog, napuštenog hotela, ali, suočena sa mnogo manje raskošnom realnošću
od očekivane, proživljava nova životna iskustva, sa novim lekcijama.
19 i 23 sata
STANJE ŠOKA (Slovenija, Bugarska, Srbija, BiH, Makedonija, 2011, 92 min.)
Režija: Andrej Košak
Uloge: Martin Marion, Urška Hlebec, Nikola Kojo...
1986. godine Petar dobija novčanu nagradu svog preduzeća, kao
jedan od najvrednijih radnika – ali od silnog uzbuđenja pada u
komu. Budi se u drastično izmenjenim okolnostima, deset godina kasnije. Njegovi
pokušaji da se snađe u novim uslovima izazivaju niz komičnih situacija.
centar u centru
PROGRAM STUDENTSKOG KULTURNOG CENTRA NOVI SAD
9. mart, Fabrika, 21 sat
DISCIPLIN A KITSHME i 16 OSAM 23
Legendarni beogradski sastav Disciplin A Kitschme
održaće 9. marta koncert u Fabrici, a kao gosti će nastupiti alternativna rock-funk postava iz Stare Pazove 16
osam 23. Osim nastupa na Exitu, Love Festu i učestvovanja par puta u akcijama bodrenja mladih da izađu na izbore, poslednji put u Novom Sadu smo svirali svoj samostalni koncert pre pet godina, te smo se stoga uželeli takvog događaja, a nadamo se i novosadska publika takođe, kaže lider grupe Koja. Nastup u Fabrici će
biti definitivna novosadska promocija albuma Uf!, koji je prošlog leta objavljen prvo kao skraćeni free download na Exit Labelu, te zatim u punoj verziji
na CD-u (PGP RTS, Crorec) i kao vinilno izdanje za beogradsku etiketu Odličan Hrčak. Neke od pesama sa albuma Uf! smo već promovisali na prošlogodišnjem Exit festivalu (nastupi na Exit Music Stage-u i Main Stage-u), no to su bili
kraći festivalski nastupi i zato je ovo sada temeljna i konačna promocija albuma
u Novom Sadu. Naravno, nećemo zaobići ni ostale faze opusa benda, kaže Koja.
Karte za ovaj događaj su 600 dinara u pretprodaji (CD šop Mungos, Njegoševa 14), a 800 na dan koncerta.
16. mart, Fabrika, 21 sat
ORTODOX CELTS
Studentski kulturni centar Novi Sad
21000 Novi Sad, Dr Ilije Đuričića 3
tel: 021 6350 744; tel/fax: 021 6350 579
[email protected]; www.skcns.org
Oni su najdugovečniji i bez sumnje najkvalitetniji
zastupnici lokalne irske folk scene. Značajno su uticali na popularizaciju tradicionalne irske muzike u
Srbiji i jugoistočnoj Evropi. Zbog furioznih i eksplozivnih nastupa kao i zbog posebne emotivne interakcije sa publikom prati ih prava armija obožavalaca koji prate njihov imidž. Osnovani su 1993. a prvi album su izdali 1994. godine. Dok se prvi album sastojao isključivo od standarda irske folk muzike, već od
drugog albuma počeli su da uključuju i sopstvene pesme pisane i komponovane
u tom stilu. Skoro svi članovi se deklarišu kao navijači fudbalskog kluba Seltik.
centar u centru
23. mart, Fabrika, 21 sat
DAMIR URBAN & 4
(2010). Urban je multimedijalna ličnost i umetnik - glumio je u pozorištu i na filmu, pisao je pozorišnu i baletsku muziku, bavi se slikarstvom, dobitnik je brojnih
Prvi solo koncert u Srbiji benda Urban & 4 održa- strukovnih nagrada u Hrvatskoj. Do 22. marta karta će koštati 800, a na dan konće se 23. marta u klubu Fabrika u produkciji SK- certa 1.000 dinara. Pretprodaja karata je u CD Šopu Mungos koji se nalazi u ulici
CNS. Damir Urban, je jedan od najznačajnijih i Njegoševoj 14.
najosobenijih hrvatskih rok muzičara u poslednjih dvadesetak godina. Publika sa ovih prostora 31. mart, bivši Manualov muzej, 21 sat
je imala prilike da ga vidi i čuje na Exit festivalu, HLADNO PIVO
Zagrebački bend Hladno pivo održaće koncert 31. marta u
Beer Festu i kao gosta na koncertima Gibonnija.
bivšem Manualovom muzeju, u Kineskoj četvrti, blizu kluba
Urban se pročuo kao pevač i autor u Lauferu, kultnom riječkom alternativnom
Fabrika. Bend i dalje promoviše svoj aktuelni album Svijet
sastavu koji je iza sebe ostavio cenjene albume The Best Off... (1993), Pustinje
glamura. Hladno pivo je na prostoru bivše Jugoslavije po(1994) i EP (1995), na kojima su hitovi Moja voda, Svijet za nas, Govorim u snu,
znato po hitovima Pitala si me, Nije sve tako sivo, Samo za taj
Mjesečev rog... Nakon razlaza Laufera usled unutrašnjih razmirica, Urban se javosjećaj, Pjevajte nešto ljubavno”], a prvi je svoj veliki koncert
lja prvim samostalnim albumom Otrovna kiša (1996), snimljenim uz pomoć
prijatelja okupljenih pod imenom „4“, koji donosi pesme Astronaut, Nebo, Ro- u Srbiji održali su u ispunjenoj Hali sportova u Beogradu pred preko 4.000 glabot... Nove hvalospeve kritike, ali i vrhove top lista u Hrvatskoj Urban & 4 osva- snih i raspevanih fanova u jesen 2008. godine.
jaju sa albumom Žena dijete (1998), kao i sa narednim albumom Retro (2004).
Za sada poslednji studijski album Urban & 4 je Hello (2009), sa koga se izdvajaju Magnet i Hiroshima, a nakon toga sledi upečatljivi živi No mix! No sex!
centar u centru
Omladinski centar CK 13
MARTOVSKI KONCERTI
2. mart, 22 sata
Koncert bendova Rain Delay i Epic
Rain Delay je bend o kojem se zaista može reći puno,
ali ukratko, publici su poznati po energičnim nastupima, jedinstvenoj muzici i prepoznatljivom imidžu. Album Slumber Recon je objavljen u maju 2011. godine i
dostupan za besplatno skidanje na Serbian Metal Portal-u a nešto kasnije i na disku (Dark Revolution). Rain Delay ovim albumom
nastavlja svoju tradiciju pomeranja granica metal muzike na način koji do
sada nije viđen ni na svetskoj sceni. Sa njima će nastupiti i devojke iz muzičkog sastava Antem. Dream Epic je noviji bend na domaćoj metal sceni pa se
o njima još uvek ne zna puno. Konačni sastav benda se okupio u periodu između sredine 2010. i početka 2011. godine, a ideja je od samog početka bila
usmerena ka čistom simfoničnom metalu. Ono što je bend pokušao da predstavi u svojoj muzici jeste elegantan, ali jak zvuk, koncentrisan na jedan pravac, ali izveden kroz različite uticaje. Tekstovi se bave dubokim emocijama,
od onih najmračnijih do opitmističnih i oslobađajućih. Ulaz je 250 dinara.
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
3. mart, 22 sata
Kultni beogradski bend Jarboli
Nakon dugo vremena kultni beogradski bend Jarboli konačno će imati samostalni koncert u Novom
Sadu u Omladinkom centru CK13. Ovo će ujedno biti
i promocija njihovog najnovijeg izdanja Zabava
(2011, Exit label) ali svakako neće izostati i stari favoriti. Grupa Jarboli nastala je
početkom devedesetih u Beogradu. Formirali su je Boris Mladenović, Daniel Kovač, Nemanja Aćimović i Žolt Kovač. Nešto kasnije Jarbolima se pridružila čuvena
pijanistkinja Sonja Lončar. Karte, po pretprodajnoj ceni od 450 dinara, se mogu
kupiti u kancelarijama Omladinskog centra CK13 (11-16 časova radnim danom,
kao i klubu Centra kada ima noćnog programa 18-21 čas). Na dan koncerta cena
karte će iznositi 550 dinara.
6. mart, 21 sat
Babuška HA-KO najt! – The Pack, Transilvanian i Granje
U okviru večeri pod nazivom Babuška HA-KO najt! koju organizuju CK13 i Rebuild Collective održaće se koncer grupa
The Pack, Transilvanian (oba iz Moskve, Rusija) i Granje
(Novi Sad). The gang of scoundrels and sober bastards - eto
šta kaže za sebe četvorka The Pack iz podzemlja moskovske hardcore scene. Bend neguje staru školu hardcore zvuka, a binski nastup i energija koju poseduju je jedna od
stvari zbog kojih ćete zavoleti ovaj bend.
centar u centru
The Pack postoji od 2010. i nastao je od članova HighXHopes i Obsession. Još
malo zvuka iz podzemlja Moskve donosi bend Transilvanian, koji je za kratko
vreme privukao dosta pažnje na sceni mešavinom i odličnim sviranjem trash
core i crossover hardcore zvuka. Bend postoji od 2010. i ovo je njihov prvi pohod
na Evropu. Granje je projekat članova Nominal abuse, Ground zero, Furtive forest
i ex-Unison. Donosi egzotični spoj panka i ekstremnog metala prožet etno temama sa bliskog istoka. Za ljubitelje Catharsis, HHIG, Nasum, Nile, Dark funeral…
Ulaz je 300 dinara.
17. mart, 22 sata
Metak za zlikovca
Metak za zlikovca je četvoročlani muzički sastav iz Beograda (Milan Simić, bas gitara; Danilo Jovičić, truba; Ivan Simić, gitara i saksofon; Aleksandar Dimitrijević, bubnjevi). Njihova muzika se ne može svrstati u jasno određen pravac,
ali ono što je čini interesantnom je kombinacija sirove gitarske svirke i setnih jazzy momenata. Ulaz je 200 dinara.
30. mart, 22 sata
Ground Zero + Nominal Abuse
Nakon skoro dvogodišnje pauze, Ground Zero sve vraća
brži nego ikada! Novi bubnjar, nove i stare pesme, stara
ekipa, stara priča. Posle skoro 13 godina prangijanja, EP-a,
dva albuma, dve turneje i bezbroj kompilacija i koncerata u
lokalu, odlučili smo da nam ipak nije dosta panka, metala i
piva. Nominal abuse, poznatiji kao No Abuse, pod kojim je imenom nastao
2000. godine, svog novog bubnjara je, na opšte oduševljenje već predstavio, i
promovisaće novi, treći, album, pod imenom Benihd The Vanishing Values.
Grajndkor veterani su nakon razvaljivanja Obscene extreme festivala u Českoj, rešili da protresu i svoj rodni grad, i da kažu NE kompromisima i grandžu, i pokažu
da su najbrutalniji i najbrži bend. Ulaz je 200 dinara.
centar u centru
Filmovi u CK 13
OMAŽ ŽANI MORO
Od 11. do 14. marta, u Omladinskom centru CK13 održaće se
ciklus filmova pod nazivom
Žana Moro: ikona evropskog
filma, posvećen ovoj znamenitoj glumici. Prikazaće se osam
kultnih filmova evropske kinematografije:
Nedelja, 11. mart, 19 sati
LIFT ZA GUBILIŠTE
(L’ascenseur pour l’échafau, 1958, 90 min.)
Režija: Luj Mal
Uloge: Žana Moro, Moris Rone
21 sat
LJUBAVNICI (Les amants, 1959, 90 min.)
Režija: Luj Mal
Uloge: Žana Moro, Alen Kuni, Žan-Mark Bori
Ponedeljak, 12. mart, 19 sati
MODERATO KANTABILE
(Moderato cantabile, 1960, 91 min.)
Režija: Piter Bruk
Uloge: Žana Moro, Žan-Pol Belmondo
21 sat
GOSPOĐICA
(Mademoiselle, 1966, 105 min.)
Režija: Toni Ričardson
Uloge: Žana Moro, Etor Mani
Utorak, 13. mart, 19 sati
ŽIL I DŽIM
(Jules et Jim, 1962, 105 min.)
Režija: Fransoa Trifo
Uloge: Žana Moro, Oskar Verner, Anri Ser
21 sat
NEVESTA JE BILA U CRNOM
(La mariée était en noir, 1968, 107 min.)
Režija: Fransoa Trifo
Uloge: Žana Moro, Klod Riš
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Sreda, 14. mart, 17 sati ?
OPASNE VEZE
(Les liaisons dangereuses, 1959, 95 min.)
Režija: Rože Vadim
Uloge: Žana Moro, Žerar Filip,
Žan-Luj Trentinjan
21 sat
DNEVNIK JEDNE SOBARICE
(Le journal d’une femme de chambre,1964, 98 min.)
Režija: Luis Bunjuel
Uloge: Žana Moro, Žorž Žere,
Danijel Ivernel
U okviru ciklusa, pre projekcija i u pauzama između njih, slušaće se muzika rađena za ove
filmove, pa će posetioci tako moći da uživaju u
numerama muzičara i kompozitora kao što su
Miles Davis, Thelonious Monk, Georges Delerue,
Antoine Duhamel, Bernand Hermann...
pogled unazad
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
ŽUĆKO – PRIČA O RADIVOJU KORAĆU
Reditelj: Gordan Matić
Glumci: Vladimir Aleksić, Katarina Radivojević, Tihomir Stanić, Voja Brajović...
Igrano-dokumentarni film o jugoslovenskom čarobnjaku ispod koševa Radivoju Koraću Žućku (1938-1969) svetsku premijeru imao je u okviru prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva u košarci. Biopik koji potpisuje reditelj Gordan
Matić (41), rađen pod pokroviteljstvom Košarkaškog saveza Srbije, na Festivalu
sportskog filma u Palermu dobio je nagrade za najbolji strani film i režiju.
Najavljivan kao “najskuplji projekat u žanru dokumentarnog filma na ovim prostorima”, Žućko će vam se svideti ako volite košarku, novije srpske filmove Cinema Komunisto i Beogradski fantom i dokumentarnu TV seriju kolažnog
tipa SFRJ za početnike.
Zajednička im je ista emocija, isti foto albumi i razglednice koje beleže vreme
kad se “od Vardara pa do Triglava” nisu uzgajale... banana republike. Matić i ekipa, jednostavno, ne kriju svoj odgovor na podnaslovno pitanje serijala na TV
B92 – “Do you miss YU?”
Mada je Radivoj mogao i da je ne voli, jer mu je oca Bogdana, kako smo tokom
filma saznali, ta ista YU poslala na dvogodišnji “službeni put”. Desetak godina
kasnije, mladog košarkaša ipak vidimo u prijatnom razgovoru s “najvećim sinom” (J. B. Tita i kod Matića igra Voja Brajović – ponovo vrlo loše).
U filmu, što se tiče njegovih igranih delova, Radivoja vidimo kao dečaka koji za
dlaku izbegava Hitlerov logor smrti, zatim u ratnom zbegu u Lici, i, konačno,
kao vrednog studenta elektrotehnike i nepobedivog košarkaša OKK “Beogrаd”,
reprezentаcije Jugoslаvije, belgijskog “Stаndаrdа” i italijanske “Petrаrke”.
Zvali su ga “mašina za davanje koševa”, jer je, recimo, protiv švedskog “Alvika”
sam zabeležio 99 poena! A bio je sjajan i izvan terena: prvi džemper na “V”
izrez i prvu ploču “Bitlsa” – u Beograd je doneo upravo on; bio je dobar šahista
i zaljubljenik u matematiku i fiziku, voleo rokenrol, puno čitao, posećivao izložbe (i svog velikog fana Ivu Andrića), redovno odlazio u teatar, uživao u operi.
Znate nekog današnjeg takvog sportistu? Malo na splavove, pa u biblioteku.
Da crkneš od smejanja... Pri kraju Matićevog filma, ipak, teško da će vam biti do
smeha – pogotovo kad vidite da jednom od njegovih sagovornika sklizne suza
niz lice dok se priča o Žućkovoj pogibiji... I visok i velik čovek.
Predrag Đuran
pogled unazad
MELANHOLIJA
Reditelj: Lars fon Trir
Igraju: Kirsten Danst, Šarlota Gejnsbur, Kifer Saterlend, Aleksandar Skarsgard, Šarlota Rempling, Stelan Skarsgard, Džon Hart, Kameron Spar, Udo Kir...
Iako prostorna nevelika zemlja, Danska gotovo da je filmska velesila. Posle Karla Teodora Drejera i Daglasa Sirka, sredinom 80-ih godina dobili smo od njih i
Larsa fon Trira – talentovanog reditelja koji danas na svojoj strani osim verne
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
publike ima i većinu najznačajnijih kritičarskih pera. Doduše, u maju prošle godine u Kanu, kad se na festivalskoj konferenciji za novinare izjasnio da “razume
Hitlera”, idila iz prethodne rečenice gotovo da se istopila. Na kraju smotre –
iako se svima izvinio i priznao da mu je izjava bila neinteligentna, dvosmislena i
bespotrebno uvredljiva – ekspresno je proglašen festivalskom “nepoželjnom
osobom”.
Imao je Fon Trir na prstima svoje desne ruke, sećate se, ispisana ili možda čak i
istetovirana slova F.U.C.K, i, sve u svemu, bio je, najblaže rečeno, neformalan u
moru smokinga i balskih haljina. A u Kan je došao da svetu pokaže svoj novi
igrani film – Melanholiju, mračnu SF storiju o neizbežnom smaku sveta, s fenomenalnom glumačkom podelom i (sloumoušn) prizorima koje će publika još
dugo pamtiti. Pola godine kasnije, na dodeli Evropskih filmskih nagrada u Berlinu, Melanholija je osvojila evropskog Oskara u najvažnijoj kategoriji, čime je
Fon Trir ponovio uspeh iz 1996 i 2000. godine, kad je na istom mestu pobedio
filmovima Kroz talase i Ples u tami.
Bioskopska publika u Srbiji Melanholiju premijerno gleda tek ovih dana, kao
jedan od najatraktivnijih naslova ovogodišnjeg Festa. Prvi Fon Trirov film bez
srećnog kraja, kako ga je ironični Danac najavljivao još u Kanu, ima dva čina. U
prvom upoznajemo kiselo nasmejanu mladu ženu Džastin (Kirsten Danst), vidimo njenu ponoćnu svadbu, organizovanu na prelepom bogataškom imanju s
terenom za golf i okolnom šumom. Nakon sat vremena i filma i svadbe, u
pogled unazad
atmosferi nabijenoj negativnim emocijama tipičnim za povlaštene slojeve
društva, njen tek sklopljeni brak puca, dok visoko na nebu udaljena planeta
Melanholija postaje Zemlji sve bliža i bliža.
U drugom činu, Džastin je već duševna bolesnica koja pod teretom tuge, potištenosti, bezvoljnosti i hroničnog umora, sa izrazom lica koji ukazuje na potpuni izostanak volje za životom, gotovo da je nepokretna. Njeno spavanje je poremećeno i apetit ravan nuli. Zato i ne čudi kad rođenoj sestri, požrtvovanoj
Kler (Šarlota Gejnsbur), kaže za stolom da joj ćufte imaju “ukus pepela”. Preplašena Kler glavna je junakinja drugog čina, a tu je i njen pragmatični suprug
Džon (Kifer Saterlend). Njihovi pogledi uprti su u pravcu neba, koje je sada noću
obasjano, osim Mesečevim, i sjajem Melanholije. Kao glas nauke i razuma, Džon
sve ubeđuje da do sudara dve planete ne može doći...
Fon Trir je Melanholiju napisao i snimio inspirisan gravurom Albrehta Direra
(1471-1528), velikog nemačkog renesansnog slikara i grafičara, ali i pesnika, antikvara i teoretičara umetnosti. Nastao daleke 1514. godine, Direrov misteriozni
rad ima monogram kodiran u tzv. magičnom kvadratu, više rebusa i skrivenih
lica, kabalističku geometriju... Novo Fon Trirovo ostvarenje koristi još tri poznata
likovna dela – Ofeliju Džona Evereta Milea i Zemlju Dembeliju i Lovce u snegu Pitera Brojgela. Prva mu je inspiraciju za jedan od nezaboravnih prizora koji otvaraju film, Lovce ubacuje takođe na početku (i to zapaljene), dok Dembeliju vidimo kao osnovu reklamnog plakata za koji Džastin tokom svadbe treba da smisli slogan.
Junaci Melanholije su, naravno, sve sami “dembelani”, i Fon Trir ih, poznat kao
umetnik levičar, nimalo ne štedi. Njihov svet je svet bez ljubavi, pun egoizma i
podlosti, i, kao takav, osuđen na propast. Tristan i Izolda, “muzička drama”
Vilhelma Vagnera, savršen je saundtrek apokalipse koja stiže kao posledica
“plesa smrti” Zemlje i dolazeće planete. Eksplicitno najavljena na početku, propast sveta stiže u poslednjim sekundama filma, ali, reklo bi se, čak kao... vrsta
olakšanja. Pravdoljubivi i ranjivi danski umetnik šalje svoju do sada najjasniju
poruku: sa ovakvim danas – nema za nas boljeg sutra. Melanholične, depresivne dušice, predlažem da film pogledate na miru tek nakon 21. 12. 2012.
Predrag Đuran
pogled unazad
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
HRONIKE
Reditelj: Josh Trank
Glumci: Michael Kelly, Michael B. Jordan,
Alex Russell.
Snimljen sa skromnim budžetom, ovaj coming-ofage Sci-Fi o marginalizovanom tinejdžeru sa traumatičnim detinjstvom, koji zajedno sa dvojicom vršnjaka – rođakom koji citira Šopenhaurea i Junga, i
poznanikom koji se kandiduje za školskog predsednika – u kontaktu sa vanzemaljskom tvari stiče nadljudske moći, pruža pored neizmerne zabave i širok
spektar emocija. Ipak, iako snimljen u tradiciji savremene produkcije koja prevazilazi klasične forme, Hronike ostavljaju utisak autorske ideje, koje se u jednom momentu dočepao veliki filmski studio (20th Century Fox). Priča o prolasku junaka kroz velike teškoće adolescencije, nadograđena zapletom sa jeftinim ali upečatljivim specijalnim efektima, razvija se ustaljenim putem ka spektakularnom vrhuncu, sa moralističko-patetičnim završetkom.
Uzeto u celini, ovo ostvarenje stoji i kao kritička metafora društva, koja na tragu misli Fukoa, Orvela i Virilia prikazuje opsednutost američke nacije prismotrom i video-nadzorom: Hronike su ispripovedane kao rekonstrukcija događa-
ja, sastavljena od fragmenata video-zapisa koje su napravili kako sami protagonisti, tako i brojni CCTV uređaji, koji u gradu prate svaki njihov korak.
Ali,uprkos tome što ovakav postupak pripovedanja još uvek održava veliku popularnost, ovom filmu nedostaje osnovna motivacija, koja njegovu isprekidanu
naraciju povezuje i objašnjava, za razliku od drugih filmova ovakvog tipa.
Prvi zapaženiji pokušaji sličnih filmskih projekata potiču iz osamdesetih godina, ali oni su i pored uspešnog kritičkog prijema ostali samo autorski eksperimenti. Sa druge strane, poznati Oskarovac i uticajni pronalazač na polju vizuelne tehnologije Džejms Kameron, na početku iste dekade već sa svojim prvim
filmom (Terminator) počinje istraživanje upotrebe personalizovanih kamera,
razvijajući tu ideju u skoro svim narednim filmovima; njihovi često rekordni finansijski uspesi utemeljuju put ovakvom novom narativnom stilu. Konačno,
1999. godine, niskobudžetni blokbaster Veštica iz Blera širom otvara vrata pseudo-dokumentarcu. Njegova eksploatacija širi se po svetu, mahom po nezavisnim produkcijama, uglavnom osvežavajući niskobudžetni horor, još uvek privlačan mlađoj publici. Novina koju Hronike donose jeste ideja „kontrole“ kamere uz pomoć super-moći – a kada se otklone takvi fantastični momenti, ovaj
film predstavlja potresnu socijalnu drama.
Daniel Mandić
Manifest kritike kapitalizma
NO LOGO
Ovaj četrdesetominutni intervju sa Naomi Klajn, kanadskom novinarkom i antiglobalistkinjom, inspirisan
je njenom istoimenom knjigom iz 1999. godine. Predstavljajući kroz kulturno-političku analizu globalnog
društva priču o buntovništvu i važnosti samoodređenja u savremenom svetu, u kome brend čini ključni
znak, ova knjiga smatra se svojevrsnim manifestom
kritike kapitalizma.
Klajnova u dokumentarcu razotkriva pravu pozadinu
velikog kulturnog zamaha multinacionalnih korporacija: ekonomski interes. Analizirajući poznate brendove kao što su Tommy Hillfiger, Nike, Apple, McDonalds i
dr, kao i mehanizme kojima su postali obožavani simboli širom sveta, ova aktivistkinja tvrdi da je globalizacija proces koje su započele ovakve korporacije, shvativši sredinom devedesetih da se veliki profit ne stvara
proizvodnjom i prodajom proizvoda, već ispitivanjem
karakteristika određenih društvenih grupa, zatim kreiranjem odgovarajućeg identiteta, za koji se konačno
vezuje određeni brend; drugim rečima, shvatili su da
pogled unazad
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
najbolju marketinšku strategiju čini prodaja životnog
stila.
Koristeći veliki broj primera iz medija, No Logo pokazuje
promenu iz tradicionalnog u moderni, odnosno globalistički, način reklamiranja - prikazuje agresivnu dominaciju reklama nad javnim prostorom, kao i ukidanje slobode
izbora potrošača, zatim ukazuje na to kako globalno tržište uvodi zamenu pravih radnih mesta privremenim poslovima, ali i na razvijen sistem tog tržišta koji surovo
iskorišćava jeftinu radnu snagu - sa pravom se izjednačavajući sa modernim robovlasništvom.
Naomi Klajn završava razgovor porukom da nije dovoljno samo se opredeliti kao „antiglobalista“, već da kao
pojedinci moramo uporno podržavati i podsticati demokratičnost tržišta, okrećući se od popularnih brendova i
korporativnih proizvođača ka manjima, kojima veliki
profit nije interes, i koji po nižim cenama proizvode robu
proverenog i visokog kvaliteta, a često čak i boljeg.
Daniel Mandić
pogled unazad
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Predstavljene knjige Lirska istorija muzike Kolje Mićevića
U LAVIRINTU MUZIKE
Od kada je, sa svojih 16 godina, u Banja Luci prvi put
čuo veliki simfonijski orkestar jer je Beogradska filharmonija gostovala sa čuvenim dirigentom Živojinom
Zdravkovićem, dakle, od kada je čuo Noć na Golom
brdu Modesta Musorskog, muzika ga je toliko opčinila,
da je Kolja Mićević, decenijama proučavao svu moguću literaturu i neprestano slušao muziku. Rezultiralo je
to, kao i sve ostalo za čega se zainteresuje Mićević, kapitalnom knjigom Lirska istorija muzike koju je u četiri toma objavio Službeni glasnik prošle godine. Knjige su publici, uz prisustvo autora, predstavljene 24. februara u Klubu „Tribina mladih“Kulturnog centra Novog
Sada.
Dole kapu gospodo, dole kapu pred Koljom Mićevićem,
pred vama je genije. Dole kapu pred tim poslednjim Vinaverom među nama, u ovom vremenu mutanata, poluintelektualnih drekavaca, agresivnih barabarogenija - rekao je u samom uvodu Časlav Đorđević, predstavljajući Mićevića i dodao da treba naglasiti da jedini koji je
imao snagu, sluha i razumevanja za Mićevićevu ogro-
mnu intelektualnost bio Službeni glasnik. Jer, Mićević
je i urednik edicije EN MUSICA! kojoj je on dao ime, a
naravno, anagram ove reči je „eisenacum“ što je latinski naziv za Bahov rodni grad Ajzenah.
Saradnik vodiča Centar Adrian Kranjčević, muzički
kritičar, učestvovao je u programu. On je istakao da
ova knjiga predstavlja pregled istorije muzike, ali ne one
kanonske u kojoj nailazimo na već hiljadu puta prepričavane podatke koji su nam svima poznati.
Ovde je reč o dokumentovanim i utemeljenim informacijama o ličnostima iz jedne do sada, na sličan način,
neispričane istorije muzike. Ono što ovu knjigu čini u
potpunosti neklasičnom jeste njena koncepcija koja je
zamišljena i realizovana poput muzičkog dela. Kako na
planu mikro, tako i makro strukture, ova knjiga jeste
kompozicija a njen autor kompozitor. Svojom koncepcijom ona podseća na simfonijski opus Gustava Malera jer
se teme koje su obrađene u prvoj knjizi pojavljuju u trećoj, one iz četvrte u drugoj, kao što je to Maler i radio
komponujući svoje simfonije, istakao je Kranjčević.
pogled unazad
Ljubici Marić u čast
IMA LI ODJEKA?!
Mićevićeva Lirska istorija muzike obuhvata period od Pitagore do Baha, a da
se čitaoci ne bi uspavali tokom 3000 strana pobrinuo se svestrani autor vodeći
ih kroz ovaj lavirint saznanja izuzetnim stilom.
Što se tiče odrednice „lirska“, kako autor kaže, ona zaista zaslužuje objašnjenje: Svakako, kada se na srpskom kaže „lirska“, misli se na „poetska“ ili „pesnička“.
Upravo to je jedno od značenja koje mi odgovara, iako ova dva epiteta mogu da
ostave utisak izvesne površnosti ili neobaveznosti u autorovom pristupu, što uopšte nije slučaj. Francuski pridev „lyrique“, kad stoji uz reč „poezija“, označava onu
poeziju koja je propraćena muzikom, koja je, dakle, bila pevana.
Kolja Mićević je za vodič Centar objasnio i da u ova četiri toma namerno nije
stavljena Beleška o autoru. On nije hteo da urekne – jer, objavljivanje tomova
Lirske istorije muzike će se nastaviti... muzike je bilo i posle Baha.
Gordana Nonin
Svi oni koji su prisustvovali ovoj promociji bili su počastvovani Koljinim performansom na kraju večeri. Na stihove najpoznatije srpske kompozitorke
Ljubice Marić, Kolja Mićević je komponovao muziku i izveo je na dva nakovnja. Odjeci čekića i Koljinog glasa odjeknuli su u sali Tribina mladih. Izuzetna moć izgovorene reči i udaraca koji su vraćali u „iskonsko“ vreme, učinili su svoje. Bilo je odjeka, itekako, to veče u publici, odjeka i reči i muzike.
Ako ne idemo baš najdalje u prošlost, u pećine, kovačnice su bile prve kuće iz
koje se čula muzika, objašnjava Mićević.
pogled unazad
Premijera predstave MARAT THE SADE
ČEMU TEŽIMO?
Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház
tel: 021/ 525-552 i 657-2526
www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: [email protected],
[email protected]
Autor teksta: Peter Vajs
Režija: Andraš Urban
Dramaturg: Kornelia Goli
Kompozitor: Silard Mezei
Tokom vremenskih nepogoda i vanredne situacije u zemlji, novosadska publika
je počašćena premijerom predstave Marat the Sade u pozorištu Ujvideki Sinhaz. Uprkos velikim neprohodnostima tih dana a sudeći prema posećenosti,
čini se da je ova predstava imala neku tajnu utabanu stazu. Prema rečima reditelja Andraša Urbana koji je još devedesetih godina prošlog veka razmišljao o
ovoj predstavi, ipak je uvek pravo vreme za izvođenje najpoznatijeg komada
Petera Vajsa, jer je to tema koja je uvek aktuelna, a naročito danas.
Ispitivanje fenomena kojima smo okruženi i tiču se nas (i kao pojedinca i kao
grupe) u ovom delu su predstavljeni kroz dve dijametralno različite osobe –
Žana Pola Maraa, heroja Francuske revolucije i Markiza de Sada, aristokrate i
književnika, na kraju čoveka po kojem je sadizam dobio ime. Radnja ovog komada se događa početkom 19. veka u Šarentonu, duševnoj bolnici gde pacijenti nastupaju kao glumci pod rediteljskom palicom Markiza de Sada. Oni igraju
događaje iz Francuske revolucije, koji u današnje vreme mogu biti dobra asocijacija na onu našu „revoluciju“ za koju sve češće nismo sigurni da li se uopšte
dogodila pre dvanaest godina. U tom smislu posmatrana predstava Andraša
Urbana, postaje i više nego aktuelna i angažovana. Međutim, postoji i druga
pogled unazad
prizma posmatranja koja nam daje za zadatak da sami sebe preispitujemo u situacijama bilo kakvih svakodnevnih revolucija – Čemu težimo? Za šta se borimo? Da li se borimo, prepuštamo ili s vremena na vreme šamaramo kako bismo
ostali budni u životu (kao što to radi Šarlota Korde koju glumi Emina Elor)? Sa
kim i protiv koga se borimo? I onda na kraju kroz dvojbu onoga što je normalno i što nije, ipak stoji da je najvažnija ona borba koju imamo unutar sebe. Svako to vidi na različit način, ali ovog puta je kroz Petera Vajsa, reditelj Andraš Urban ostavio publici niz pitanja koja su u vezi sa nama samima.
Sa druge strane, spoj politike i seksualnosti je takođe dominantan i aktuelan.
Na kraju krajeva, u jednom momentu glumci sa gumenim polnim organima u
rukama, izvode animaciju u kojoj je zapravo u centru politička situacija.
Na taj način je vrlo duhovito i ironično publika mogla da shvati na koji nivo je
spuštena politika, njeni akteri, sledbenici i uostalom, i sam narod odnosno, biračko telo. Veoma hrabro i u maniru izopačenog Markiza de Sada, obzirom na
autocenzuru sve više prisutnu u umetnosti.
Još mnogo bitnih tema obrađuje ova predstava, od dnevno aktuelnih, preko
psiholoških, pa sve do ideoloških. Verovatno je u tom slučaju sam tekst i ideja
Petera Vajsa, zapravo i najbolja preporuka za delo Andraša Urbana. Svakako bitan deo predstave Marat the Sade je i muzika, čiji je kompozitor, opet autentični kompozitor Silard Mezei, pa tako dobijamo niz zanimljivih preplitanja vezanih za nastajanje ove pozorišne predstave.
Fantastični umetnici, glumci i glumice Novosadskog pozorišta, još jednom su
pokazali da mogu sve. Istovremeno ulazeći u uloge „ludih“ i „normalnih“ sasvim sigurno nije bio lak zadatak, a jednako težak zadatak je i publici postavljeno pitanje: Šta je u stvari, normalno?. Posvećenost i usklađenost ansambla ovog
pozorišta još jednom je došlo do izražaja, sa čim se slaže i pozorišna kritika,
bilo da je blagonaklona prema predstavi ili ne. Pa prema tome, ne treba izuzeti
njihova imena kad god se spomene ovaj pozorišni komad. Dakle: Atila Mađar,
Tamaš Hajdu, Melinda Šimon, Emina Elor, Zoltan Širmer, Daniel Husta, Aron
Balaž , Agota Silađi, Ištvan Kereši, Terezia Figura, Edit Farago, Atila Nemet,
Silvia Križan, Gabor Pongo, Gabriela Crnković i Atila Girić sasvim sigurno
predstavljaju telo ove predstave koje će verovatno još dugo igrati i disati, a još
verovatnije dobiti i nagrade.
Sonja Madžar
pogled unazad
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
Premijera predstave PRESREĆNI LJUDI na Kamernoj sceni
FRUSTRACIJA NA DELU
Režija i koncept: Predrag Štrbac
Koautori i izvođači: Milovan Filipović, Sonja Damjanović, Lidija Stevanović, Sanja Mikitišin, Nebojša
Savić i Miroslav Fabri
Još jedan od, slobodno se može reći, eksperimenata
reditelja Predraga Štpca – predstava Presrećni ljudi
premijerno je prikazana na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, početkom proteklog meseca. Takođe, slobodno se može reći da je eksperiment i uspešno
obavljen iako o tome najbolje govori publika i životni
vek predstave. Tema ovog pozorišnog komada jesu
psihološka stanja kod čoveka, kod svih nas prilikom
frustracija. Onako školski i prema redosledu definicije,
uz asocijacije iz svakodnevnog (savremenog) života
publika ima priliku da bolje vidi, pa čak i da oseti sve
elemente ovog stanja. Tim pre što je predstava i nastala u saradnji reditelja i glumaca, ona se uz razgovor,
sugestije, lične doživljaje i priče zapravo i rodila. Pa u
tom smislu Presrećni ljudi nemaju puno nedoumica i
ostavljenih otvorenih tema za koje publika može da
pomisli onu čuvenu: „Šta je pisac hteo da kaže?“ Ono
što je Predrag Štrbac želeo da pokaže, on je to i učinio
na vrlo jednostavan način, uz minimalno rekvizita ali sa
punom posvećenošću glumaca (koautora).
Ovaj pozorišni eksperiment je u svojoj osnovi podeljen
na osam scena koje govore o definiciji frustracije, njenim simptomima i uzrocima, podeli frustracija, tipovima reakcija, mehanizmima odbrane, i na kraju o posledicama. Kroz ovaj niz publika je na duhovit način uvedena ne samo u uzroke problema, nego što je zapravo i
najbitnije, u razrešavanje i mogućnosti izlaza iz problema i konfliktnih situacija. Ono što je zanimljivost i prilično retka pojava u našem pozorištu, svakako jeste i
komunikacija sa publikom, ali ona stvarna i opipljiva a
pre svega smislena. Kroz ovaj rediteljski potez i glumci
pogled unazad
postaju neko ko nije siguran u kom će pravcu nastaviti predstava, a sa druge
strane „odabrana publika“ ima priliku da se nađe u ulozi glumca, na sceni pred
publikom. Ova zamena očekivane podele i jeste interesantna baš kada je u pitanju frustracija. Jer tek tada i jedna i druga „strana“, odnosno i publika i izvođači na trenutak mogu da osete kako je to biti u tuđoj koži. Nije jednostavno –
to je sigurno, iako tako deluje. Isto tako verujem da ni svim autorima ove predstave nije bilo lako da od jedne pojave o kojoj vi mi malo i mnogo znamo, naprave celinu, razumljivu i edukativu za svakog ko se odluči da pogleda Presrećne ljude. A suština priče sklopljena od ličnih iskustava i problema, verovatno
jeste glavni razlog zbog kog ovaj komad ima svedočanstvo ovih godina i problema oko nas.
Kroz ovakvu životnu i živu igru Predrag Štrbac zapravo poručuje gledaocu da
su Presrećni ljudi svuda oko nas, da smo to mi sami. Da je sasvim normalno i
uobičajeno da u običnim zadacima, na običnim radnim mestima, u svim porodicama, u manjim gradovima isto onako kao i u velikim, nailazimo na prepreke.
Ponekad čak nismo ni svesni da smo frustrirani, nego se prepuštamo apatiji,
histeriji, mržnji i drugim ekstremnim raspoloženjima. Ipak u jednom momentu
svi shvatamo da nam nešto smeta kako bismo krenuli dalje, tamo gde želimo.
To što nam smeta su prepreke - iste za svakog, one prosto postoje, a na nama
ostaje da ih prevazilazimo, preskačemo i razrešavamo na pametan i racionalan
način. Jer kada se izađe iz problema, svaki naredni postaje lakši i veći izazov za
novu pobedu. A oni koji to shvate i koji na taj način shvataju život su presrećni
ljudi. Verujemo da je to pisac hteo da kaže.
Sonja Madžar
pogled unazad
Društveni centar: prvi krug - izložba fotografija Danijela Šivinjskog
NA TRAGU MODERNISTIČKIH NAČELA
O SPAJANJU ŽIVOTA I UMETNOSTI
Prošlog meseca prostorije Nezavisnog društva novinara Vojvodine bile su na trenutak pretvorene u
okupljalište mladih željnih druženja, kreativnog
izraza i slobodnog delovanja, kada je na tom mestu upriličeno otvaranje izložbe fotografija Danijela Šivinjskog pod nazivom Društveni centar:
prvi krug, a nakon toga interaktivna tribina Gde
je Društveni centar sada? koja je predstavljala
svojevrsni dijalog Inicijative za Društveni centar i
posetilaca izložbe. Uz komentarisanje objektivom
zabeleženih trenutaka, tom prilikom diskutovalo
se o dometima nedavne akcije u kojoj su aktivisti
Inicijative (nastale usled reakcije na nepostojanje prostora u Novom Sadu za
pojedince i grupe koji se bave aktivnostima od značaja za zajednicu) tokom 22
dana boravka u prostorijama napuštenog vojnog objekta, putem raznih kreativnih i kulturnih radionica okupili brojne sugrađane.
Danijel Šivinjski je energični dvadesetogodišnjak koji ljubav prema fotografiji
iskazuje od svoje 11. godine, kroz vizuelno stvaranje i dokumentarno praćenje
sveta koji ga okružuje. Dolazi iz malog grada Novigrada u Istri i već dve godine
živi u Novom Sadu, gde se doselio zbog studija. Dokumentarno praćenje svih
dešavanja Društvenog centra, od ulaska aktivista do njihovog izbacivanja iz nekadašnje kasarne Dr Arčibald Rajs, on je shvatio veoma ozbiljno. Fotoaparatom je zabeležio neke od trenutaka koji su od velikog značaja za samu Inicijativu, ali i za građane, i izložio ih u vidu retrospektivnog prikaza.
- Posebno nam je zadovoljstvo da vidimo te, da tako kažem, isečke čitave akcije
koja je za mene neka vrsta performansa, znači jedne akcije koja je imala svoj početak, razvoj i kraj. Ona je zapravo na tragu modernističkih načela o spajanju života i
umetnosti, pokušaju da se kreira čovekova ljudska svakodnevica, da postane nešto
više od tog običnog života – kazao je ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade, poznati ovdašnji književnik Slobodan Tišma koji je otvorio izložbu, a takođe učestvovao u aktivnostima Društvenog centra. – Ovo je zapravo jedan simptom, čitav taj događaj i situacija u kojoj živimo, našeg prostora koji još uvek nije civilizacij-
pogled unazad
ski dorastao da odgovori nekim stvarima. U svetu ovakvi pokušaji mislim da se završavaju na dobar način; uvek se izlazi mladim ljudima u susret da im se pruži prostor i mogućnost da budu kreativni, da se izraze i da žive na jedan dobar način. U
ovom slučaju postoji samo nada da će ipak biti nekog razumevanja i mislim da
stvar nije još uvek završena.
Koncept izložbe bio je podeljen u tri celine. Prva celina prikazuje sam ulazak
aktivista u prostorije nekadašnje kasarne, njihovu radost i ushićenje. Druga
prenosi entuzijazam čišćenja i sređivanja prostora, kao i aktivan boravak kroz
realizaciju zanimljivih i društveno korisnih programa, koji su bili besplatni i
otvoreni za sve. Treća i zaključna celina zatvara „prvi krug“ priče prikazujući
kako je vojna policija izbacila aktiviste nakon 22 dana delovanja i ulaganja truda da se stvori prostor razmene, davanja i učenja, prostor koji je u takvom obliku preko potreban ovom gradu.
- Imao sam zaista težak posao da izaberem 30 fotografija koje će stajati ovde pošto
sam uhvatio gomilu trenutaka i mislim da su od velikog značaja za celu ovu priču
jer ovo nije važno samo za Novi Sad nego je priča za sve napuštene prostore i sve
napuštene kasarne u Srbiji i u regiji. Ova izložba, koja nije samo izložba nego nešto
puno veće od nje, predstavlja moj doprinos Društvenom centru i svim tim ljudima
koji su mi kroz ta 22 dana davali nešto kao povratnu informaciju – rekao je autor.
– Ja sam Društveni centar shvatio kao prostor na kom ću upoznati ljude koje ne-
mam priliku upoznati na drugim mestima, ljude koji imaju ista zanimanja kao ja.
Mislim da se cela akcija nije završila. Izložba se zove Prvi krug, tako da slobodno
možete očekivati i drugi krug.
Maja Vučković
pogled unazad
Do kraja marta u MSUV - Akvizicije: otkupi i pokloni (2004-2011)
UMETNOST KOJA PREISPITUJE SOPSTVENO ONTOLOŠKO BIĆE
- Akvizicije kao specifičan vid izlagačke delatnosti
uobičajena su praksa u delovanju muzejskih institucija. Takva vrsta premijernog predstavljanja javnosti
novih akvizicija, otkupa i poklona, daje ne samo
puki uvid u novonabavljena umetnička dela, već se
kroz taj proces mogu pratiti i smernice razvoja zbirki
Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Preko akvizicija, otkupa i poklona možemo ujedno pratiti i odnos osnivača, umetnika i društvene zajednice prema
našem Muzeju, a za ovaj period možemo slobodno
reći da je odnos bio pozitivan, što očekujemo i u sledećem periodu – rekao je na otvaranju izložbe
Akvizicije: otkupi i pokloni (2004-2011) istoričar umetnosti Vladimir Mitrović, kustos MSUV.
Ova izložba, na kojoj su prikazani radovi 94 umetnika i umetničkih grupa i koja će moći da se po-
Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Službene prostorije: Jevrejska 21
Tel. 021/6613 526 i 6613 897
e-mail: [email protected]
www.msuv.org
Izložbene prostorije: Dunavska 37
gleda do kraja marta, predstavlja primer jednog (za javnost) nevidljivog i dugotrajnog procesa, aktivnosti kustosa tog muzeja,
odnosno materijalizaciju njihovog kolektivnog i stalnog rada.
Akvizicije prikazuju umetnička dela koja je Muzej otkupio ili dobio na poklon od 2004. do 2011. godine. Poslednja izložba akvizicija Muzeja bila je u novembru 2003. godine, pod nazivom
Neuporedivi identiteti – Kolekcija vojvođanske umetnosti za Muzej
XXI vek. Od tada Muzej, preko svoje Komisije za otkup i poklone,
u čijem radu učestvuju svi kustosi, svake godine obavlja proces
otkupa umetničkih dela i radi na selektivnom prikupljanju poklona. Pojačanoj aktivnosti otkupa protekle godine doprinele
su u značajnijem broju i donacije. Prateći tako savremenu umetničku praksu, zbirke MSUV obogaćene su tokom tog perioda sa
280 dela nastalih u različitim umetničkim medijima – slike, grafike, crteži, kolaži, skulpture, objekti, instalacije, video-instalacije,
video, dokumentarni i eksperimentalni filmovi, fotografije, digi-
pogled unazad
talne fotografije i printovi, 3D animacije, arhitektonske makete i umetnički radovi u elektronskom obliku.
- Pored ovog velikog broja i dela i autora, svakako treba pomenuti i jedan korpus
radova koji smo dobili na poklon od Arhiva Pančeva, osnivača Bijenala crteža Srbije, potom smo otkupili deo zaostavštine rano preminulog umetnika Dragana Rakića i da smo po prvi put u svojoj istoriji, dugoj 46 godina, počeli sa prikupljanjem
dela filmske i elektronske umetnosti, tačnije autorskih prava za prikazuivanje dela
u našem muzeju čime smo načinili značajan iskorak u muzejskom praćenju savremene umetnosti – istakao je Mitrović.
Prema rečima likovnog kritičara Save Stepanova, koji je svečano otvorio izložbu, ova postavka govori o tome da se nabavka novih eksponata za Muzej shvata kao jedan od najznačajnijih zadataka, a to je, smatra on, itekako bitno, naročito
nakon propusta tokom sedamdesetih godina proteklog veka tadašnje Galerije
savremene likovne umetnosti, kada je celokupni korpus konceptualizma i drugih
aktuelnih pojava u okviru takozvane Nove umetničke prakse ostao izvan muzejske zbirke.
Trebalo je puno truda da se tokom proteklih decenija jedna od najznačajnijih
pojava u vojvođanskoj umetnosti 20. veka naknadno rekonstruiše i reafirmiše.
- Letimičan uvid u katalog postavke Akvizicije 2004-2011 ukazuje da najviše eksponata ima signaturu upisanu tokom poslednje decenije proteklog i prvog desetleća
ovog veka. To je doba uzvudljivih zbivanja i promena u srpskom društvu, to je period u kom su u umetnost ideje i stavovi polivalentnih postmodernističkih i novomodernističkih tendencija kojima umetnost, inventarišući po vlastitoj istoriji, kritikuje,
preispituje i proverava sopstveno ontološko biće – kazao je Stepanov. Ova izložba,
nakon protekle, Primeri nevidljive umetnosti, predstvavlja drugi korak u naporima MSUV da nakon mnogo godina upriliči postavke na kojima će biti prikazana
dela iz fondova tog muzeja. Završni korak ovog velikog ciklusa biće izložba koja
će predstavljati predlog stalne postavke i koja će trajati tokom proleća i početkom leta.
Maja Vučković
pogled unazad
Festivali u centru – izložba fotografija Ane Jovičić
SPOJ DOKUMENTARNOG I UMETNIČKOG
- Ove fotografije su snimane pod gotovo nemogućim svetlosnim uslovima, a Ana je iz svog fotoaparata izvukla maksimum i uspela da prikaže
situaciju takvom kakva jeste. To je dokaz da nisu
potrebna velika ulaganja u skupu opremu jednog
fotografa, ako on ima dovoljno znanja i iskustva –
rekla je Sibila Petenji-Arbutina, profesorka
Primenjene fotografije i teorije fotografske slike
Visoke tehničke škola strukovnih studija u Novom Sadu, na otvaranju prve samostalne izložbe fotografija Ane Jovičić koja je prošlog meseca održana u klubu “Tribina mladih”.
Postavka je obuhvatila 108 fotografija nastalih tokom protekle godine u okviru
autorkinih specijalističkih studija i predstavlja dokumentovane vizuelne izveštaje četiri popularna festivala: Free the Word (Književni festival), Infant, Novosadski jazz festival i Novi Sad srcem, a simbolično je nazvana Festivali u
centru s obzirom da su svi oni održani kako u centru Novog Sada tako i u Kul-
Katolička porta 5
tel: 021 524 584
www.kcns.org.rs
turnom centru Novog Sada. Prepoznatljivi momenti ovdašnjih likovnih, teatarskih, muzičkih i knjiženih iskaza, vešto zabeleženi objektivom ove mlade umetnice, prikazuju ne samo neponovljive trenutke bogatog kulturnog života grada
nego i odražavaju veoma visok stepen njene estetske osvešćenosti i ukusa, kao
i zavidnu tehničku umešnost.
- Izbor je zaista bio težak jer je bilo u opticaju nekoliko hiljada fotografija i prosto
sam morala da ih biram po koloritu ili po kompoziciji kako bi izložba izgledala što
dinamičnije. Saradnik sam Kulturnog centra tako da mi se ukazala prilika da fotografišem ove Festivale; svaki od njih je specifičan na svoj način i daje određenu mogućnost za eksperimentisanje, za neku umetničku slobodu – kaže za Centar autorka.
Ana Jovičić je rođena 1988. godine u Novom Sadu. Po završetku srednje grafičke škole “Milić Rakić” u Novom Beogradu, upisala je Visoku tehničku školu strukovnih studija u Novom Sadu, smer primenjena fotografija. U toku osnovnih
studija učestvovala je na više grupnih izložbi u Foto kino i video savezu Vojvodine, kao i na izložbi ogranizovanoj za Noć muzeja. Radovi na ovim izložbama
dobili su pozitivne kritike i nekoliko pohvala, diploma i nagrada za prvo mesto
za kolekciju fotografija (prva nagrada za kolekciju fotografija „Motori 2011“,
pogled unazad
Pohvala za fotografiju „Motori 2010“, „Noć muzeja 2009“, učešće na izložbama
„Motori 2009“, „Izložba fotografija studenata Visoke tehničke škole strukovnih
studija - Novi Sad 2009“, „Izložba fotografija studenata Visoke tehničke škole
strukovnih studija Novi Sad 2010“ i na izložbi „Novi Sad i novosađani 2011“).
Diplomski rad na osnovnim studijama bio joj je iz oblasti sportske fotografije
sa temom „Sportska fotografija – mototrke“. Po završetku osnovnih studija
školovanje je nastavila u istoj ustanovi, smer fotoilustracija. U okviru specijalističkih studija, koje je završila radom iz domena pozorišne fotografije pod nazivom „Pozorišni festival INFANT kroz fotografije“, praksu je obavljala u Kulturnom centru Novog Sada, gde je ostala kao honorarni saradnik, što joj je omogućilo da fotografiše prestižne kulturne događaje i festivale.
- Pored toga što dokumentuje određenu situaciju, ona uspeva da izvuče i određene
estetske momente i da estetske vrednosti ubaci u dokumentarnu fotografiju, koja
je uglavnom informativnog karaktera. Znači, tu je uspela da napravi neverovatan
spoj tako da slobodno možemo da kažemo da je svaka njena dokumentarna fotografija sa jednom notom umetničke fotografije. Autorka otvara jedno novo polje i
verujem da na tom polju može još dosta da doprinese - zaključila je Sibila PetenjiArbutina. - S obzirom da je izuzetno vredan student, koji ima puno radova, ona je
praksom dokazala da sa punim pravom zaslužuje da njena prva izložba bude u
Kulturnom centru grada Novog Sada.
Maja Vučković
pogled unazad
Foto: Svetozar Đipanov
Fotografije Maria Glavića u FKVSV
MISTIKA REČNIH JUTARA
Krajem proteklog meseca u galeriji
FKVSV pod nazivom Dobra... jutra
otvorena je prva samostalna izložba
fotografija hrvatskog umetnika Marija Glavića. Postavku, koja se može
pogledati početkom marta, čini
dvanaest crno-belih pejzaža maglovitih jutara uz reku Dobru, jednu od
četiri karlovačke, odakle ovaj umetnik dolazi. Impresivne vizuelne beleške prirodnih fenomena s dominantnim motivom drveća, rađene su s tri vrste
objektiva kojima je postignuta selektivna oštrina, zamućenje i odvajanje fokusa čime su, uz igru svetla i senki, načinjeni gotovo nestvarni prizori.
- Primetio sam da drveće uz reku Dobru ima neku veću dozu mistike nego drveće
uz ostale reke, nešto meni simpatičnije pa sam rešio da tokom 2011. godine napravim seriju fotografija. Ustajao bih rano, odlazio na teren i po pet-šest puta svaki
mesec da bih dobio jednu fotografiju koja meni odgovara. Ovo je, dakle, neki presek - 12 meseci i 12 fotografija – kaže autor, dodavši da je odlučio da iz njih isključi kolorit kako bi delovale mekše, setno i uravnoteženo.
Foto: Dušan Živkić
Galerija Foto kino i video saveza Vojvodine
Nikole Pašića 34, Novi Sad
Telefoni: 021 520 780 ili 064 888 45 31
[email protected]
www.fkvsv.com
Radno vreme: radnik danima od 15 do 20;
subotom od 11 do 14 sati.
Fotografske kategorije kojima se Glavić bavi pretežno
su pejsaži i portreti, i u obema je izvanredan, napomenuo je Željko Škrbić, profesor Akademije umetnosti u
Novom Sadu koji je otvorio
izložbu i prisutnima predstavio autora kao velikog
ljubitelja našeg grada. Kako
se moglo čuti, Mario Glavić (1977) diplomirao je marketing na Ekonomskom
fakultetu u Zagrebu i radio kao fotograf Jutarnjeg lista i mesečnika Kameleon. Godinama šalje radove na salone umetničke fotografije koje organizuje
FIAP (Federation International of Art Photography) širom sveta. Nakon uspešnih
plasmana i osvojenih nagrada, FIAP mu je 2010. godine dodelio počasno umetničko zvanje Artist FIAP, a 2011. godine i visoko počasno zvanje Excellence
FIAP. Iste godine postao je i član žirija na jednom od salona umetničke fotografije. Od 2004. godine saradnik je magazina Fotomag, Digital Foto i Refoto
koji mu redovno objavljuju fotografije.
Maja Vučković
pogled unazad
Katolička porta 5
tel: 021 524 584
www.kcns.org.rs
Veče posvećeno velikom rumunskom i srpskom pesniku Joanu Flori
REČJU, POKRETOM I MUZIKOM PROTIV ZABORAVA
Ciklus Poetski teatar je 3. februara u potpunosti opravdao svoj naziv. Na večeri
posvećenoj stvaralaštvu rumunskog i srpskog pesnika Joana Flore, održanoj u
Sali Tribina mladih KCNS-a na dan njegove smrti, bilo je i poezije, i glume, i muzike, a sve to u zajedničkom izvođenju pesnikove ćerke, glumice Joane Flora i
muzičke grupe Alice in WonderBand. Joana je od samog početka u potpunosti privukla pažnju publike pompeznim ulaskom na scenu koji se sastojao iz
prekidanja Čudesnog benda u njihovom muziciranju, a zatim i nonšalantnog
bacanja odeće i putne torbe. Nakon toga, pesnikova ćerka je uz muzičku pratnju Ane Vilovke Dinjaschwillov (klavijature) i Marka Neloma Dinjaschwillova
(bubnjevi) predstavila 11 ostvarenja iz Florine zbirke izabranih pesama Izdaja
metafore, objavljene u Novom Sadu 1989, kao i iz njegove poslednje zbirke,
Doručak pod travom, objavljene na rumunskom jeziku 2005. godine.
Joana Flora je u interpretaciji tekstova pokazala veliko glumačko umeće, približivši nam ovu izuzetnu poeziju i rečju, i mimikom, i pokretom. Nastup u
KCNS-u je u intimnom smislu za nju imao velik značaj: ...ova predstava je nastala
iz želje da otkrijem svog tatu i da otkrijem sebe. Onda kada je igram, imam osećaj
da kroz njegove reči govorim o sebi, o svojoj duši.
Bojan Samson
pogled unazad
Katolička porta 5
tel: 021 524 584
www.kcns.org.rs
Predstavljeno stvaralaštvo Svetlane Velmar Janković
ISTORIJOM I FIKCIJOM DO NOVIH OTKRIĆA
Ciklus Portreti Kulturnog centra Novog Sada
predstavlja niz književnih večeri posvećenih
stvaralaštvu naših najznačajnijih književnika/ca.
U sali Tribina mladih, 23. februara, ugošćena je
jedna od vodećih savremenih spisateljica, Svetlana Velmar Janković, čije stvaralaštvo obuhvata romane, pripovetke, drame, eseje i dr. Beogradska autorka uređivala je časopis Književnost,
kao i edicije savremene jugoslovenske proze i
esejistike u Izdavačkom preduzeću Prosveta. Dobitnica je mnogih književnih priznanja poput
Nagrade Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Meša Selimović, Đorđe Jovanović, Bora Stanković, NIN-ove nagrade, itd. Prevođena je na engleski, francuski, nemački, ruski, španski, italijanski, grčki, bugarski, koreanski i mađarski jezik, a takođe je redovni član Srpske
akademije nauka i umetnosti.
Povod za Jankovićkino učešće u ciklusu Portreti bila je njena nedavno objavljena istoriografija Beograda, Kapija Balkana (Stubovi kulture, Beograd, 2011),
koja po rečima kritičara nije klasično istoriografsko delo jer je pisana književno-
umetničkim stilom. Definišući ovu
knjigu, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, Miro Vuksanović, nazvao ju je romanom o našem
gavnom gradu. Pre nego što je pročitala odlomak o razvoju Beograda
kroz arhitekturu, autorka je naglasila
da joj je Novi Sad uvek delovao kao
prestonica duha i spokoja, te se osvrnula na prelaz iz 19. u 20. vek kao bitan istorijski period za razvoj našeg glavnog
grada i čitave Srbije. Književni kritičar i urednik u Stubovima kluture, Ivan Radosavljević, govorio je o svom dvoumljenju da li se radi o istoriografiji ili proznom
žanru, da bi označio ovo izdanje vrhuncem u karijeri Jankovićeve, naglasivši da
govoreći o istoriji Beograda, narator govori i o istoriji Srbije i Evrope. Beskrajno
sam zahvalna životu koji mi je tokom rada na ovoj knjizi omogućio da spoznam
kako mogu ostvariti ono što zamislim, istakla je Jankovićeva u svom završnom
obraćanju, a zatim pročitala odlomak o uspehu naših slikara i vajara na Svetskoj
izložbi u Parizu.
Bojan Samson
pogled unazad
KINGDOM, WRONG ANSWER I FURTIVE FOREST PRODRMALI CK 13
Omladinski centar CK 13 u saradnji sa Rebuild
collective organizovao je 9. februara koncert
bendova Kingdom, Wrong Answer i Furtive
Forest. Kingdom su stigli iz Amerike, tačnije Filadelfije, i u CK 13 doneli zvuk njujorškog hardcorea, ali uz pravu dozu svežeg i originalnog zvuka.
Svojim nastupom i stavovima podsetili su na
stvari koje su možda godinama ostale uspavane
na hardcore sceni, a to je integritet i širenje ideje
slobode i pravde kako za ljude tako i za sva živa
bića. Kingdom je bend koji je dokaz da baklja vegan straight edge hardcore-a još uvek bukti istočnom obalom, ali i na svetskoj mapi hardcore-a.
Kingdom
Ovi momci i devojka iz Filadelfije su sve ono što
hardcore i treba da bude: brzo, glasno, agresivno i bez izvinjenja, sa pesmama
u kojima su primetni uticaji i metala i pank roka. Bend je oformljen 2006, a ove
godine su izbacili svoje najkvalitetnije i najbolje izdanje do sada, pod nazivom
Threads, izdato za Dead Truth Recordings. Iz istih krajeva Amerike došli su i
Wrong Answer, čiji zvuk bi se, kako su i sami rekli, moga definisati kao Naughty Youth Crew, koji je inspirisan mešavinom panka i hardcore-a i bendovima
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
kao što su Integrity, kao i gomilom bendova čija imena
počinju na R, kao što su: Ringworm, Right Brigade, The
Ramones, Raw Deal, Ramallah and Raekwon. U svojim tekstovima Wrong Answer govori o socijalnim i
ličnim problemima u svom
Wrong Answer
okruženju, maloletničkoj delikvenciji, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, borbi između vere i crkve, problemima radničke klase da
uvidi lance i načine na koji ih kontrolišu i iskorišćavaju njihove vlade. Njihov
koncert je surova realnost bez mnogo ulepšavanja sa uvek kontraverznim nastupima. Bend iza sebe ima samoizdati EP The Wrong Way i svoj prvenac na
Harvcore records, The World Is Empty. Lokalnu podršku pružili su Furtive Forest, koji dolaze iz surovosti betonske šume Novog Sada, vojnih kula na obali
Dunava i podbarske apatije i polivaju agresivni 90’s emotional hardcore.
Danijela Jakobi
pogled unazad
KANDA, KODŽA I NEBOJŠA
OBELEŽILI POSLEDNJI FEBRUARSKI VIKEND
Poslednji februarski vikend u Novom
Sadu obeležili su Kanda, Kodža i
Nebojša, koji su, na veliku radost
brojnih fanova, svirali dva dana za
redom - najpre u petak, 24. februara,
u legendarnoj pivnici Crni bik, a zatim, dan kasnije, i u koncertnom prostoru Rusinskog kulturnog centra,
gde su im predgrupa bili Fistful of
Rage, novosadski Rage Against the Machine tribute bend. Prve večeri, u prepunoj pivnici Crni bik, KKN su svirali u nešto intimnijoj atmosferi, uz zavidno
dobar zvuk za ovakvu vrstu (premalog) prostora, u kojem su samo oni najuporniji imali tu sreću da uspeju da se probiju do prvih redova i zaista vide bend,
što nipošto nije smetalo da svirka bude odlična. A oni koji su pomislili da će sutradan, na drugom koncertu u Rusinskom kulturnom centra, biti nešto manja
gužva - skroz su promašili temu, jer je broj novosadskih fanova ovog benda toliki da se ni u ovoj sali, mnogo prostranijoj nego dan ranije, nije ni igla mogla
provući od ulaza do same bine, a ovaj koncert će ostati upamćen i po tome što
ga je, nešto posle dva sata iza ponoći, prekinula policija, iako je cela sala, ruku
podignutih u vazduh, horski pevala izlazim i nema me ceo dan...a gde sam - otkud
znam čak i kada je bend prestao da svira. Na obe svirke KKN su, što se pokazalo
kao sjajan recept, prašili svima već dobro poznate hitove (od kojih su neki do
sada već postali urbane himne, kao što je S.A.T.), ali i pesme sa njihovog poslednjeg albuma, koji još uvek koncertno promovišu. Aktuelni album KKN pod nazivom Manifest je objavila izdavačka kuća Odličan hrčak, a dostupan je za besplatno preuzimanje sa Exitovog sajta. Pesme donose neraskidive veze kafane i
rokenrola, recept za tajnu letenja, teme neophodnosti povremenog padanja u
svest, eksplozivni obračun sa krizom morala, ali i optimističko dozivanje divnih
dana. Tokom dvadesetogodišnjeg delovanja KKN su snimali muziku koja je probijala barijere, kako one prostorne, postavljane hroničnim bezumljem, tako one
vremenske, oivičene jalovom nostalgijom za boljom prošlošću. Iza ove petorke
su bezbrojni kilometri, stotine nastupa i nezadrživo rastuća publika sa kojom su
KKN nepogrešivo prekidali takvu stvarnost.
Danijela Jakobi
CENTAR
Dizajn
Ksenija Čobanović
e-mail: [email protected]
www.centarns.rs
Urednik fotografije
Dušan Živkić
Izdavač
Kulturni centar Novog Sada
Prelom
Tatjana Vukić
Katolička porta 5, Novi Sad
tel: 021/528-972
fax: 021/525-168
Štampa
Futura, Petrovaradin
vodič kroz kulturni život Novog Sada
www.kcns.org.rs
Tiraž
2000
Za izdavača
Laslo Blašković
direktor i glavni i odgovorni urednik KCNS
Urednik
Nedeljko Mamula
Zamenik urednika
Gordana Draganić Nonin
Operativni urednik
Danica Bićanić
Saradnici
Maja Vučković, Danijela Jakobi, Predrag Đuran, Adrian Kranjčević,
Bojan Samson, Sonja Madžar, Daniel Mandić i Stanislav Milojković
Lektura i korektura
Đorđo Sladoje, Alen Bešić
Mart 2012.
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
008(497.113 Нови Сад)(036)
CENTAR : vodič kroz kulturni život Novog Sada /
glavni i odgovorni urednik Laslo Blašković ; urednik
Nedeljko Mamula. – 2011, 1 (jun) – . – Novi Sad :
Kul­turni centar Novog Sada, 2011– . – 23 cm
Mesečno.
ISSN 2217-611X
COBISS.SR-ID 264715015
Redakcija ne odgovara za izmene u najavljenim programima.
Ovaj primerak je besplatan.
belešk e /no t es
belešk e /no t es
Download

muzički program kulturnog centra novog sada